Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIK
UZ UDŽBENIK
LIKOVNA KULTURA
ZA DRUGI RAZRED
 Drage koleginice i kolege!

Po iskustvu i u kontaktu sa učiteljima, izvođenje nastave likovne kulture često predstavlja bauk. Naš cilj je da vam pružimo pomoć u
izvođenju nastave. Samo kreativan učitelj može biti sposoban osavremenjavanju likovne kulture i podizanju nastave na kvalitet koji ona
zaslužuje.
U nastavi likovne kulture se razvijaju učenikove sposobnosti za:
� likovni stvaralački rad;
� vizuelnu percepciju i apercepciju;
� upoznaju različite likovne materijale i medijume;
� upoznaju izražajne mogućnosti likovnih elemenata;
� kreativno mišljenje;
� izgradnju estetskih kriterijuma;
� upoznavanje likoviha umetničkih dela u okviru kulturne baštine;
� oplemenjivanje životnog i radnog prostora;
� emancipaciju ličnosti učenika;
� kulturu rada.

Dete je složeno, ali i jedinstveno biće u razvoju i kroz likovnu kulturu je moguće doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralačke
ličnost. Nastavni čas se treba osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u suštini i umetnik se igra sa idejama, svojim veštinama, znanjima i materi-
jalima.
U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem deluju kao što to odrasli čine u stvarnosti. Potrebno je istaći da je dečja aktivnost u igri
specifična i u mnogome stvaralačka, da ona nije mehanička kopija odgovarajuće sredine, da je ona realnost viđena očima deteta i vid transfor-
macije iskustva. Učitelj gore navedeno treba da uvaži, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru može doprineti kvalitetnijem dečjem
stvaralaštvu. Savremena pedagogija ističe igru kao bitan faktor razvoja ličnosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaženje
okolnosti koje će najviše stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja. Igra stvara interes, aktivira pažnju i volju, i na taj način
omogućuje proces učenja i daje mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu učenja kroz igru, koja je privlačna i uzbuđuje dete,
ono čini poseban napor da bi učestvovalo u igri, a time istovremeno i napor da bi usvojilo neophodna znanja i veštine potrebne za uspešno
izvođenje aktivnosti sadržanih u igri.
Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika,
ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu.
2
U nastavi likovne kulture igra omogućava da učenici samostalno upoznaju likovne pojmove i kvalitete, likovno se izražavaju, upoznaju život
umetnike i umetnička dela.

Koncepcija udžbenika likovna kultura za drugi razred

Udžbenik uvodi učenike u jezik likovne kulture i izražajne mogućnosti pojedinih tehnika. Pošto je likovna umetnost i jedan vid vizuelne komu-
nikacije između stvaraoca i publike, posebna pažnja se posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane,
reprezentativne primere umetničkih dela. Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programa.
Pojedini zadaci su postavljeni na sledeći način:
1. davanje informacija,
2. pojašnjenje zadatka,
3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.),
4. isticanje zadatka.
Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim
sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu
nastavnih listića.

3
 Kreativnost
O kreativnosti se u stručnoj literaturi puno govori. Pojam kreativnosti se često poistovećuje sa sinonimima mašta, neka novina, originalnost,
nadarenost, intuicija, pronalazak, i sl. Karakteristika kreativnog proizvoda je da se ono bitno razlikuje, da je drugačiji, originalan. U modernom
obrazovno-psihološkom razmišljanju ono često dostiže proporcije kulta. Kreativnost označava misaone procese kojima se dolazi do rešenja
problema, umetničkih produkata, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. Činjenica je da duh kreativnosti unapređuje svaku ljudsku delat-
nost, tako i obrazovanje.
Činioci koji utiču na kreativnost:
1. kreativni pojedinac, njegove intelektualne karakteristike i karakteristike ličnosti (prvenstveno stvaralačka produktivnost);
2. kreativni misaono proces;
3. kreativna situacija ili društveno okruženje;
4. kreativni proizvod.
Kreativne pojedince karakteriše stvaralačka produktivnost, koja se manifestuje u fleksibilnosti mišljenja i ponašanja. Oni spremno prihvataju
izazove i svesno preuzimaju rizik u cilju realizacije svoje ideje. Kreativnost traži vrlo dobro znanje i veštine na području kreativnog rada. Po
savremenom shvatanju kreativnost je normalna psihološka funkcija ljudi, i ona je deo savremene demokratske kulture. Kreativne ličnosti su
podložni igri, ali često ih karakteriše neozbiljnost u shvatanju važećih normi, standarda, stereotipova, kultova i kulture (primer Endi Vorhola) .
Rezultat kreativnog mišljenja je produkt koja je za subjekta mišljenja potpuno nova kreacija. Produkt kreativnog mišljenja može biti
društveno vredna i korisna kreacija u nauci, umetnosti ili industriji. Engleski psiholog Edvard de Bono je opisao jednu od najvažnijih karakter-
istika kreativnog mišljenja. On je to nazvao „lateral thinking”. U nedostatku adekvatnog srpskog izraza opisno bi to značilo otkrivanje mnogo-
strukih mogućnosti rešavanja određenog problema, horizontalno analiziranje alternativnih rešenja i odabir mogućeg najboljeg. Metoda “lateral
thinking”-a se može uporediti sa radom lovca na bisere. Po konvencionalnom rešenju problema on bi prilikom svakog zaronjavanja mogao da
ponese jednu školjku, zatim bi se obukao i otvorio školjku da proveri da li se u njoj nalazi biser, pa bi ponovo zaronio i tako u nedogled. Lovac
na bisere pronalazi mnogo bolju strategiju za rad. On prilikom ronjenja pokupio veliku količinu školjki i tek kasnije ih otvarao da bi pronašao u
kojima se nalaze biseri. Kreativan pojedinac će isto pronaći nekoliko alternativnih rešenja od kojih će odabrati moguće najbolje.
U metodici likovne kulture se posebno ističe da čovek ne deluje u algoritmima. Pomoću algoritama – linearno i rutinski naučen niz radnji – i
školski rad postaje šablonski, i šteti kreativnosti. Kroz proces socijalizacije stičemo resurse znanja, sposobnosti, koje se obogaćuju intuitivnim
uočavanjima nekih potreba i zadataka, sposobnošću obrade informacija i objekata na različite načine, tj. fluentnošću. Isto tako postajemo
osetljivi za probleme dakle razvijamo sposobnost da se uoče nedostaci ili potrebe za promenama ili poboljšanjima u postojećim stvarima i da
putem redefinicije, tj. sposobnosti napuštanja starih načina, tumačimo poznate predmeta kako bi se koristili u nove svrhe. U nastavi likovne
kulture loša alternativa kreativnosti je učenje dece šablonskom crtanju, na primer neke životinje. Za pedagoški rad je udobno i privlačno ko-
ristiti algoritme, čak su i rezultati takvog dečjeg stvaralaštva privlačni na prvi pogled.
Da na kreativnost koliko utiče određeno društvo i čitavo okruženje najbolje govori primer da su istovremeno i na istom mestu

4
u Španiji živeli Antoni Gaudi, Huan Miro i Pablo Pikaso, koje smatramo najkreativnijim umetnicima 20. veka. Društveno okruženje utiče na
oslobađanje kreativne energije.
Prepreke kreativnosti su rigidnost mišljenja. Rigidna osoba je nesposobna menjati strategiju rešavanja problema, kao i sagledavati
probleme iz različitih aspekata, tražiti alternativna rešenja. Rigidna osoba je kruta, konvencionalna, nije dovoljno motivisana u pronalaženju
rešenja postavljenog problema i podležna je stereotipnim rešenjima.
Naše tehnološko doba je doba vizuelnosti koje karakteriše brzo razmenjivanje vizuelnih informacija.Velika količina slikovnih informacija pre će
imati negativni nego pozitivni predznak. Naš um pomoću slika obrađuje doživljaje, posebno putem tzv. unutrašnje slike stvara slike sna, fantazi-
je, slike sećanja. Previše gledanje televizije, igranje videoigrica, vizuelne informacije reklama, plakata, videoklipova i sl. blokiraju obradu infor-
macija. Nemogućnosti obrade istih dovodi do prezasičenosti. Ono je izvor negativnog stresa i postaje prepreka razvoja autonomne ličnosti. U
hiperprodukciji slika deca postaju nezaštičena. Za prebrođenje negativnog uticaja vizuelnog okruženja potrebno je istovremeno delovanje sa
više strana: kroz nadglednje programa elektronskih medija, edukovanjem roditelja, a najviše pomoću umetničkog, vizuelnog i medijskog opis-
menjavavanja učenika.
Bilo bi važno da učenici od svojih učitelja nauče kako deluje na nas jedna slika, nizovi slika i kako se posmatrač može manipulisati pomoću
slike.
U današnje vreme nije dovoljan tzv. akademski pristup umetničkom obrazovanju. Savremeno društvo iskazuje potrebu za usvajanjem jezika i
tehnika vizuelnih medija, kao i istraživanja mehanizama njihovih uticaja na formiranje ličnosti. Upoznavanjem izražajnih elemenata umetničke
slike, kompozicije, bogatstva kolorita i sl. dete će naučiti u praksi procese kodiranja i dekodiranja. Savremena nastava likovne kulture treba da
bude aktuelna i kompleksna u smislu podsticaja iz okoline.
S obzirom da školsko obrazovanje pridaje veći značaj razvoju konvergentnog mišljenja , nastavni predmeti kao što je i likovna kultura dobijaju
na značaju, jer razvijaju divergnu produkciju u traženju logičkih mogućnosti .
Kreativnost se može razvijati. Na primeru obične olovke možemo dati primer kako se može kroz igru razvijati kreativno mišljenje . Olovka
u konvencionalnom smislu služi za pisanje i crtanje. Ali pomoću olovke možemo vršiti vrlo različite radnje. Možemo, naprimer, pomoću nje
da premotamo audio i video kasetu, grafit iz olovke može poslužiti kao elektroda. Umesto prstiju možemo olovkom da utipkamo brojeve
na telefonu ili na digitronu. Pomoću olovke možemo da se počešemo ili da je koristimo kao dirigentsku palicu. Pomoću olovke možemo da
izmerimo neke veličine (tzv. viziranje) ili da kopiramo metalni novčić.Olovka može da posluži i kao lenjir, ili palica za bubnjeve. Ona može da
posluži za još mnogo vrsta poslova i igara. Sa učenicima se mogu testirati čemu može još poslužti naprimer cigla, izolir traka, ključ ili kutijica.
Jedna kineska poslovica kaže: Čujem i zaboravim, vidim i zapamtim, radim i razumem.
Savremeni pristupi nastavi postavljaju zahtev da se učenicima ne daju gotova rešenja, modeli i recepti za likovni rad, već da motivacioni
sadržaji podstiću prirodnu radoznalost u otkrivanju novog. Suština nastave likovne kulture je u tome da se planski razvija kreativnost. U nas-
tavi likovne kulture treba negovati kreativnu igru, improvizaciju. Cilj nastave likovne kulture je da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi
svoj stvaralački potencijal, tj. da mu se omogući razvoj stvaralačkih sposobnosti. Taj proces ne sme da bude stihijski i nametnut, već usklađen sa

5
 tendencijama modernog društva. Potreba za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnošću, za komunikacijom putem slike i potrebe za vizu-
elnim saznavanjem se treba postepeno razvijati. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. I kod
izbora teme, metoda obrade, sve do iznalaženja rešenja. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije
i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema interesima i pojavama koje nas okružuju. Uključivanjem potreba, svesti i želja učenika nastavnikov
zamišljen plan rada postaje ostvarljiv. Spoljni impulsi dolaze od učitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika.
Kreativnost znači da dete bira, prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. Podražavanjem, hrabrenjem pomažemo mu da
se lakše snalazi u svetu.
Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike:
1. estetska inteligencija – takvo kreativno stvarlaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima
samoanalize i samopouzdanja
2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja -ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i
izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom.
3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja, spremnost na rad i
napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti
4. estetski sud, estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza, njihova svesna
primena u likovnom stvaralaštvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost,
šarenlikost, redefinicija i kompleksnost)
5. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli, koje često će označavati nekonvencionalno
rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza
6. veština, likovno znanje, izvođačke veštine –poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvu
Likovna kultura je po svom sadržaju veoma kompleksna.Ona je od primarne važnosti za pravilan razvoj učenika. On razvija sve kanale
kreativnosti kao stava koji je nužan savremenom čoveku.
Deca nude svoj svet igre, ideja, boja i naziva događaja stvari i pojava pa i njihovi crteži, slike i oblici imaju najneobičnija značenja. Kroz nastavu
likovne kulture se može omogućiti razvoj dečje nadarenosti, estetske osetljivosti i estetske kritičnosti.
Dete prvi put uočava, otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje za njih i prvi odgovor. Dečja likovna
dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. Dete se likovno izražava kako bi poka-
zalo ono što ga zanima, zabavlja ili okružuje bez svesne namere stvaranja umetničkog dela. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do
kreativnosti dete vode učitelji, nudeći mu niz mogućnosti da se izrazi i pokaže svoja umeća.
Uz stalnu pomoć i ohrabrenje učitelja i roditelja deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Na učiteljima je velika
odgovornost da sačuvaju bogatstvo unutrašnjeg sveta i da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem bogate svoje iskustvo i razviju
svoj odnos prema svojoj okolini. Posebno je važno kod nastavih predmeta području umetnosti da se sačuva individualnost deteta i njegovi

6
potencijali, i da oni, uz našu pomoć, steknu veštine razvijanja i nadograđivanja umetničkog izraza.
U radu sa decom se treba postepeno razvijati potrebu za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnošću, za komunikaciju putem slike i potrebe
za vizuelnim saznavanjem. Motivacioni sadržaji treba da podstiću dečje stvaralaštvo kao i prirodnu radoznalost deteta u otkrivanju novog.
Deca će se stvaralački uvek kada im se da sloboda da vide na svoj način, misle i poimaju svojom logikom.Važno je i negovanje čulne osetljivo-
sti za likovne pojave kao i osposobljavanje učenika da u svom okruženju primene estetsko-likovna merila.
U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. i kod izbora teme, metoda obrade i do iznalaženja
rešenja. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema
interesima i pojavama koje nas okružuju. Samo uključivanjem potreba, svesti i želja učenika postaje ostvarljiv nastavnikov zamišljen plan rada.
Spoljni impulsi dolaze od učitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika.
Kreativnost znači da dete bira, prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. Podražavanjem, hrabrenjem pomažemo mu da
se lakše snalazi u svetu. Suština nastave likovne kulture je u tome da se kreativnost planski razvija.

Primeri za razvijanje kreativnosti kod dece:

U udžbeniku za drugi razred, na primer, kod nastavne celine Lepo pisanje i kaligrafija predlaže se otkrivanje tajnog indijanskog pisma. Učenici
po datim ključevima (čamac, ustati, vratiti se kući, sunce, noć, loviti, reka, ići, riba, spavati) treba da pročitaju slikovno pismo, te po tom uzoru
da sastave svoju slikovnu poruku.

Kod nastavne jedinice Prav – kriv učenici kroz kreativnu igru papirnim trakama prave jednostavne oblike kao što su krug, kapljicu, srce i sas-
tavljaju jednu složenu celinu. Nastavna jedinica je pogodna za razvijanje kombinatorike i sposobnosti variranja oblika. Nastavna jedinica takođe
je kroz pogodna se ukaže učenicima na mogućnost crtanja u prostoru.

Kod nastavne jedinice Puzle, učenici kroz kreativnu igru se upoznaju sa delom slavnog slikara Pikasa, a isto tako da igru razvijaju svoju kombi-
natorike i kreativnosti.

U okviru nastavne celine Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta učenicima je postavljen zadatak da na karton nanesu tanak sloj plaste-
lina koji će predstavljati osnovu za reljef. U taj mekani sloj utiskuju delove igračaka, začepke od flaša i sl. i komponuju svoj reljef. Ovaj zadatak
je veoma pogodan za razigranje dečje kreativnosti i stvaralačke mašte. U završnoj fazi rada učenici svoj rad prekrivaju gazom umočenom u
rastvor brašna i vode i stvaraju jedan kluaž.

7
 Likovni medijumi i tehnike
Školska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan učitelj ohra-
bruje i ne guši originalnost učenika, te svakodnevno nudi šarolikost, te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo. Učitelj treba da
omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim
a mogućnost da slobodno stvaraju, da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na
uobličavanje likovnog dela.
Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crtež, slika, grafika ili vajarsko delo.Različiti materijali i
sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kolaž, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na:
- razvoj fine motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka
- deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost
- imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda )
- sarađuju s drugom decom
- razvijaju samostalnost
- produbljuju koncentraciju
- uče se čuvati i spremati materijale
U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi:
� crtanje
� slikanje
� vajanje
� grafika
� novi mediji (film, fotografija, instalacija, računarska umetnost i sl.)
Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada
U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente:
� prema uzrastu učenika
� prema naklonostima učenika
� prema zadatoj temi i likovnom problemu
� prema karakteru likovnog medijuma
Crtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete počinje da
šara, zatim svojim šarama daje značenje, sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja
karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamišljanja i oblikovanja.
Linije su osnovni izražajni elementi crtanja. Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su
8
olovka, tuš i pero, lavirani tuš i sl. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje
možemo povući linije može da posluži za crtanje. Dete tako može za crtanje da koristi trsku, čačkalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperi-
mentisanje materijalima možete videti u udžbeniku.
Preporučene crtačke tehnike su:
� Olovka – mekana olovka (oznaka «V»);
� Olovke u boji
� Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u
stvaralaštvu; završeni rad se mora fiksirati, najpogodniji je lak za kosu
� Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. «unutrašnjih» linija (u udžbeniku primer rada na temi
vetar u krošnjama, trava i sl.)
� Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu
� Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina; kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina; često se
koristi u kombinaciji sa tušem i perom
� Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji
se stavlja preko predmeta (novčić, kora drveta, kamenčić, džak)
� Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero; kod rada podsticati dete na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija
� Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, začini, strugotine, šećer, i sl.)

Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slikaju, mada u početku pomoću boja
crtaju.
Preporučene slikarske tehnike su:
� Vodene boje
� Akvarel – je stručni naziv vodenih boja; po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su
providne)
� Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere(učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa);
kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja
� Tempere – slikarska tehnika ; u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike
� Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice, suvo lišće, pasulj, isečci iz časopisa, starih
kalendara, kataloga, razglednice i sl.
� Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvo-
bitnog značenja

9
 � Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag; pomožu ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja; izrađuje se u obliku krede ili
pisaljke. U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel
� Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu
� Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje
� Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela, a preko sloj guste crne tempere; «crtanjem» šiljastim ala-
tom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije .
� Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama; ova tehnika se može primeniti
i u školskoj praksi; učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka, oboje ga u crno, te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan,
paus-papir koji se oboji flomasterima, i sl); danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje
� Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira, ali i od različitog zrnja, kamenčića utisnutih u plastelin,
auto-kit i sl.

Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika, tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volu-
men je prostorni oblik sa sve tri dimenzije; širinom, dužinom i visinom.Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u
prostoru). Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne
strane drže podloge, pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti). Reljef delimo na visoki, niski i ulegnuti.
1. Ulegnuti reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Ulegnuti reljef nema
izpupčenja.
2. Niski ili plitki reljef, na kojem volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izbočenja na površini materijala
su niska.
3.Visoki reljef, gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge, ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena.
Volumen može biti pun, prazan (lopta od gline), prošupljen (šišarka), jednostavan (lopta), složen (Mikelanđelov David), obli, uglasti,
mali, veliki, statičan, dinamičan, raščlanjeni, itd.
Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu, udubljeno-ispupčenu masu, prošupljenu masu, plošno
istanjenu masu i linijski istanjenu masu. Mobil je takođe puna plastika, ali pokretna u prostoru, pokretana strujanjem vazduha ili nekom
drugom energijom.
Prema načinu obrade, tj. oblikovanja postoje razlike. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih, ili tvrddih materijala. U struci se to naziva
metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina, glinamol, plastelin, testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo, sapun, kamen).
Preporučene vajarske tehnike su:
� Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala
� Glina – vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala

10
� Glinamol – vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala
� Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala
� Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala
� Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl., trodimenzionalni kolaž
� Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina, orah, glavica maka, povrće, šišarka), i veštačkim materijalima (delovi igračaka, starog sata, šarafi,
opruge, i sl.)
� Tanak lim – koristi se za izradu reljefa
� Građenje oblika od kartona, kartonskih kutijica, plastičnih čaša i sl.
� Građenje oblika od najlonskih kesa, čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl.)
� Žica – pogodna za crtanje u prostoru
� Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice, zmaja i sl., a zatim se prekrije tankim papirom u boji
� Drvo, granje

Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala.... Neki metodičari
smatraju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih
pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih, mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje
pomoću krompira). Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše, odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. Otisak se
zove grafički list.
Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću.
Dete postepeno usvaja pojedine, uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jed-
nostavnije tehnike.
Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja, dakle sve što se neće
otiskivati, mora se odstraniti. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada
(obrnuta slika), ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što
je krompir, ili da bi shvatili princip visoke štampe, praviti pečate od vunice, plastelina i sl. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona,
čipki, raznih tekstila i tome sl. Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima. Učenici će u početku urezivati tzv. bele konturne linije
(pošto će gornji sloj biti otisnut). Kasnije će dodavati teksture, i manje bele površine, da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike.
Duboka štampa predstavlja suprotni proces, tj. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez,
bakropis, akvatinta. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa.
Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa
tehnikom monotipija i pošoar.

11
 Preporučene grafičke tehnike su:
� Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku, glinenoj ploči, otiskivanje hrapavih predmeta, prirodnih materijala (naprimer presečena
glavica kupusa) i sl.
� Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom
� Monotipija – tehnika ravne štampe
� Pošoar – tehnika ravne štampe, od papira, kartona se isecaju male šablone željenog motiva; gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili
pomoću sundžera
� Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo»
� Otiskivanje pomoću krompira
� Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred
� Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice, plastelina; tekstil, džakovi, mreže, talasasti karton, kora drveta,
panj i sl. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika)
� Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. belih površina dletima; postoji tehnika linoreza u boji
– pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše, nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu

Novi medijumi - dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama, igra kompjuterske igrice. S ciljem osavremenjavanja nastave
važno je vizuelno opismenjavanje učenika. U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče elemente
vizuelnih komunikacija, dakle kako putem slike da saopšte poruku, ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame, na
bilbordu, videoklipu i sl. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju, fotomontažu, karikaturu, strip, animirani film, u analizi elemente filmske i
video priče.
Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost
i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice.

12
Ocenjivanje u nastavi likovne kulture
Korektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika, procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za
uspešnije rešavanje likovnog problema. Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov
razvoj na polju likovnog izražavanja. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa, kao i ocen-
jivanje celokupnog rada učenika u toku perioda, ili u toku školske godine.
Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika, i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan
predznak. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. Uzroci mogu biti različiti, naprimer ako učenik
ne koristi čiste boje, uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Ako učenik ne želi da realizuje neku temu,
mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad, ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom.
Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini, porodici, na primer njegova privlačnost ka kiču. Neki od navedenih
uzroka mogu lakše da se otklone, a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj.
Aspekti vrednovanja učenikovog rada:
1. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštva
a. Tehnička umešnost
b. Motiviranost za stvaralaštvo
c. Kako reaguje na nove tehnike i materijale
d. Usredsređenost na rad (tolerancija, pomoć drugima u radu)
2. Vrednovanje dečjeg rada na kraju časa
a. Stepen ostvarenosti zadatka
b. Prikaz emocija
c. Otvorenost, iskrenost, neposrednost
d. Izvesna rutina u radu
e. Kreativni aspekti rada (različitost, sličnost, tj. stereotipi, likovnost)
f. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud)
Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja, uočene pojave, prethodno iskustvo sa posmatranog ob-
jekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog

Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta:

Opšti faktori:
– Nesigurnost
– Površnost
13
 – Imitativnost
Likovni faktori:
– Kič
– Korišćenje likovno izražajnih elemenata
– Nesavladavanje likovne tehnike

Primeri analize i vrednovanja dečjih ostvarenja

2. razred – Kontrast, Jednobojno-višebojno, Slikanje, tempere, Ilustrovanje priče „Duga“

1. Originalnost (neobičnost u radu, u izboru boja)

Opisna formulacija ocene (a. skučen, neoriginalan, bez likovnog istraživanja, b. Pokazuje izvesnu originalnost, rešenja već viđena, c.
Neočekivan izbor boja, oblika, neuobičajeno rešenje)
2. Osetljivost za boje (bogatstvo boja, senzibilnost, kompozicija boja)
Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja, b. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja, c.
izuzetan senzibilitet za boje, i uticaje boja.

2. razred – Zamišljanje; Putovanje u čudesne krajeve Slikanje, kombinovana tehnika. U ovoj nastavnoj jedinici učenici upoznaju jednu novu
mogućnost primene tehniku vodenih boja. Papir za slikanje je prethodno premazan štirkom i na još neosušenu podlogu je slikano. Pod uti-
cajem boje štirak će nabubriti i dati neobičnu teksturu podlozi
1. Originalnost (sloboda izraza, originalnost u izboru boja, igra materijalima)
Opisna formulacija ocene ( a. skučen, plaši se eksperimentisanja, b. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom stvaralaštvu, c. potpuna
sloboda u izrazu, bogatstvo ideja i kolorita)
2. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata, neobičnost motiva, maštovito rešenje)
Opisna formulacija ocene ( a. već viđeno, nemaštovito, b. maštovit, lep koloristički odnos, c. u svim elementima maštovit i neobičan)
3. Osetljivost za boju (bogatstvo boja, senzibilnost za boju, svežina boja)
Opisna formulacija ocene ( a. dosta siromašan kolorit, neusklađenost boja, b. skladan odnos boja, ali bez senzibiliteta, c. izuzetan senzi-
bilitet za boju i skladnost

14
NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
SADRŽAJI PROGRAMA
1 KRETANJE OBLIKA U PROSTORU (4 +2)
Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru
Pojmovi: kretanje, prostor
Kretanje oblika u prostoru – Pojam kretanja izvesti kroz primere iz svakodnevnog života učenika. Kreativna igra materijalima koji ostavljaju
svoj trag kretanja (kliker, kanap, i sl. umočen u boju ostavljaju trag na papiru).
Kretanje oblika u prostoru – Potez, smer kretanja
Kretanje više oblika u prostoru –
2 DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (2 + 2)
Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figure
Pojmovi: svetlo, silueta
Prirodna i veštačka svetlost – Uticaj svetlosti na karakter forme. Predmet u svetlu prirodne i veštačke svetlosti. Sopstvena i bačena senka.
Svetlo i senka na figuri. Pojam siluete.
2 AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (4+2)
Izrada maski, kostima i scene
Pojmovi: ambijent, scena
Ambijent – Eksterijer i enterijer. Školski prostor, njihova funkcija (š. dvorište, učionica, hodnik, itd.). Scenski elemenati. Planiranje i izrada
potrebnog prostora za dramatizaciju.Izrada maski – Likovni elementi pozorišne predstave. Estetika i funkcionalnost maske. Maska u pozorištu.
Maska u narodnim običajima.Izrada lutki – Tipovi lutki (marionete, itd). Karakter likova.
4 LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM (10+6)
Pisanje latiničnih slova uporedo sa ćiriličkim slovima. Pisanje latiničnih i ćiriličkih slova u skladu sa kaligrafskim principima
Pojmovi: latinica i ćirilica
5 KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAŽANJE OBLIKA) (8+4)
Prirodni i veštački oblici, slaganje-razlaganje, razlaganje- slaganje, jednobojan-višebojan, obrađen - neobrađen, prav – kriv, jednostavan – složen,
ispupčen – udubljen
Pojmovi: kontrast
Prirodni i veštački oblici – Omogućiti da učenici uoče kontrasne razlike u prirodnim i veštački stvorenim oblicima. Omogućiti shvatanje sveta
kao jedinstvene celine prirodnih i veštačkih oblika. Oblikovanje prirodnog oblika. Razlaganje- slaganje Prav – kriv - Omogućiti da učenici na
15
 konkretnim primerima uoče kontrast u izgledu pravog i krivog. Jasno predstavljanje i diferenciranje.
Jednobojan-višebojan – Elementarno znanje o kontrastima boja. Jednostavan – složen – Ispupčen – udubljen – Uočavanje kontrasta na trodi-
menzionalnim predmetima. Razvijanje kreativnosti.
6 RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA (2+2)
Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci
Pojmovi: heraldika
7 JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUAŽ) (4+2)
Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta
Pojmovi: kluaž, jednobojno
Kluaž – Usvajanje pojma. Kreativna igra materijalima. Kombiniranje, variranje, organizacija reljefne kompozicije od delova igračaka i sl. Reljef
prekriti mekanom tkaninom i obojiti jednobojno, ili samo obojiti
8 ZAMIŠLJANJA (4+2)
Verbalni opis, tekst, fotografija
Pojmovi: fotografija
Verbalni opis – Asocijacije na osnovu teksta. Performans
9 PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJEM) (4+2)
Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem
Pojmovi: vezivanje
Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem
Dorada i preoblikovanje započetih oblika. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem, lepljenjem.
Kompozicija od materijala različitog porekla

16
ORIJENTACIONI NASTAVNI PLAN ZA DRUGI RAZRED
1. KRETANJE OBLIKA U PROSTORU (4 +2)
Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru
Pojmovi: kretanje, prostor
1. Kretanje više oblika u prostoru– Omogućiti učenicima da shvate pojam kretanja kroz primere iz svakodnevnog života učenika. Kreativ-
na igra materijalima koji ostavljaju svoj trag kretanja
TEMA: Predeo
MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje,gvaš

2. Kretanje oblika u prostoru – Omogućiti učenicima da shvate elementarne pojmove kretanja u prirodi i da objektima daju likovno-es-
tetsku dimenzijuPotez, smer kretanja
TEMA: Trava, vetar u krošnjama
MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tuš i pero (tuš i drvce)
3. Kretanje - Pokret i osećanja – Kreativna igra oblicima. Elementarno upoznavanje učenika sa govorom tela kao vidom komunikacije
među ljudima
TEMA: Figure u pokretu
MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovana tehnika
ili Razigrani oblici - Prostorna kompozicija likova i oblika. Podsticanje stvaralaštva učenika
TEMA: Ptice u letu
MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje, kombinovana tehnika

2. DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (2 + 2)

Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figure
Pojmovi: svetlo, silueta
1. Prirodna i veštačka svetlost – Dati učenicima elementarno znanje o uticaj svetlosti na karakter forme. Omogućiti da uočepredmet u
svetlu prirodne i veštačke svetlosti. Izgraditi pojmove sopstvena i bačena senka. Svetlo i senka na figuri.
TEMA: Predmet i njena senka
MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, olovka
2. Figura i pozadina – Nastojati da učenici shvate pojam siluete. Razvijanje stvaralačke imaginacije preko elementarne imaginacije
TEMA: Pozorište senki
17
 MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje,crna tempera boja
3. AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (4+2)
Izrada maski, kostima i scene
Pojmovi: ambijent, scena
Primedba: Nastavna celina se može iskoristiti za pripremu, planiranje i izvođenje jednog igrokaza, lutkarske predstave u korelaciji sa srpskim
jezikom, muzičkom kulturom itd. Učenici bi timski mogli napraviti dramtizaciju teksta. Za realizaciju iskoristiti i ČOS.
1. Ambijent – Omogućiti učenicima da shvate razliku između eksterijera i enterijera. Protumačiti pojmove radni prostor, školski prostor i
njihova funkcija (dvorište, učionica, hodnik, itd.). Scenski elemenati. Planiranje i izrada potrebnog prostora za dramatizaciju.
2. Izrada lutki – Razvijati smisao za praktično rešenje ideje Upoznati učenike sa različitim tipovi lutki (marionete, itd). Karakter likova.
IZRADA LUTKI. TEMA: Izrada lutki
MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike
3. Izrada scene za predstavu– Upoznati učenike sa likovnim elementi pozorišne predstave. Estetika i funkcionalnost.
TEMA: Izrada scene za predstavu
MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike

4 LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM (10+6)

Pisanje latiničnih slova uporedo sa ćiriličkim slovima. Pisanje latiničnih i ćiriličkih slova u skladu sa kaligrafskim principima
Pojmovi: latinica i ćirilica
1. Pismo- Lepo pisanje – Omogućiti učenicima da shvate istorijsku važnost pisma Izgraditi pojam lepog pisanja. Kaligrafski principi. Pre-
ciznost u radu
TEMA:Vežbe za lepo pisanje:
MEDIJ I TEHNIKA: Tuš i pero
2. Pisanje ćiriličnih slova – Uske i krive linije različite debljine. Kaligrafski principi
TEMA:Vrpčasto pismo
MEDIJ I TEHNIKA. Stolarska olovka
3. Pisanje latiničnih slova – Elementarno upoznavanje sa kaligrafskim principima. Omogućiti da učenici prema svojim mogućnostima
naprave tipografsko rešenje teksta.
TEMA: Poslovica
MEDIJ I TEHNIKA Tuš i pero
4. Vežbe – Šaljiva slova – Razvijanje kreativnog mišljenja. Negovati slobodan dečji izraz.
TEMA: Šaljiva slova

18
MEDIJ I TEHNIKA, Crtanje, flomasteri
5. Vežbe – Inicijali - Razvijati smisao za praktično rešenje ideje. Mašta i kreativnost. Omogućiti shvate pojam inicijala.
TEMA: Moji inicijali
MEDIJ I TEHNIKA, Medij i tehnika po izboru
6. Izrada čestitke- Razvijati smisao za praktično rešenje ideje. Razvijanje sposobnosti komunikacije putem likovnih rešenja.
TEMA: Čestitka mami
MEDIJ I TEHNIKA, Crtanje, tehnika po izboru
7. Idejno rešenje korica knjige – Negovati dečje stvaralaštvo. Razvijati inventivnost učenika u pronalaženju rešenja. Maštovito rešenje
teksta i slike.
TEMA: Korice moje omiljene knjige
MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, kolaž, flomasteri

5 KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAŽANJE OBLIKA) (8+4)

Prirodni i veštački oblici, slaganje-razlaganje, razlaganje- slaganje, jednobojan-višebojan, obrađen - neobrađen, prav – kriv, jednostavan
– složen, ispupčen – udubljen
Pojmovi: kontrast
1. Sličnosti i razlike - Elementarno upoznavanje učenika sa pojmom kontrasta. Razvijanje kreativnog mišljenja.
TEMA: Dorada fotografije iz novina
MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje,
2. Prirodni i veštački oblici – Omogućiti da učenici uoče kontrasne razlike u prirodnim i veštački stvorenim oblicima. Omogućiti shvatan-
je sveta kao jedinstvene celine prirodnih i veštačkih oblika. Oblikovanje prirodnog oblika
TEMA: Moji inicijali
MEDIJ I TEHNIKA, Medij i tehnika po izboru
TEMA: Omiljena životinja. Ribe. U zoo vrtu
MEDIJ I TEHNIKA,Vajanje, glina (plastelin).

3. Prav – kriv – Omogućiti učenicima da na konkretnim primerima uoče razliku između pojmova prav-kriv. Da kroz igri sa papirnim
trakama razvije kod učenika smisao za komponovanjen u prostoru. Jasno predstavljanje i diferenciranje.
TEMA: Ukrasi za jelku
MEDIJ I TEHNIKA,Vajanje, papirne trake
4. Razlaganje- slaganje - Puzle– Stvoriti maštoviti lik rekomponiranjem raznih delova lica i njihovim spajanjem u novu celinu. Elementarno

19
 upoznavanje saumetničkim opusom Pabla Pikasa.
TEMA: Neobičan portret druga ili drugarice MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, kolaž, tempere.
5. Jednobojan-višebojan – Elementarno znanje o kontrastima boja. Izgraditi pojam jednobojan-višebojan
TEMA: DUGA.VATROMET. AKVARIJ
MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, tempere
6. Jednostavan – složen – Osposobiti učenike da na oblicima u prirodi uoče kontraste. Omogućiti učenicima da se kreativno izraze
TEMA: Ukrasni motiv
MEDIJ I TEHNIKA, . Grafika, otisak krompirom
6 RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA (2+2)
Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci
Pojmovi: heraldika
1. Znak – Elementarno upoznavanje sa vizuelnim komunikacijama i upoznavanje sa značajem znakova i simbola u savramanom svetu.
Izrada pečata od plastelina
TEMA: Moj pečat
MEDIJ I TEHNIKA, . Grafika, plastelin, tempere
2. Idemo u cirkus – Omogućiti učenicima da se služe vizuelnim znakovima u svakodnevnom životu. Naosnovu dekodiranja znaka da
asociraju na neki doživljaj
TEMA: U cirkusu
MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere

7 JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUAŽ) (4+2)

Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta
Pojmovi: kluaž, jednobojno
1. Kluaž – Usvajanje pojma. Kreativna igra materijalima. Kombiniranje, variranje, organizacija reljefne kompozicije od delova igračaka i sl.
Reljef prekriti mekanom tkaninom i obojiti jednobojno, ili samo obojiti
TEMA: Reljef za moju sobu
MEDIJ I TEHNIKA Vajanje, kombinovana tehnika
2. Jednobojni reljef od papira – Razvijanje smisla za likovno osmišljavanje i povezivanje delova u skladnu celinu. Maštovitost u radu.
TEMA: Slobodna tema, zmaj
MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, papir
3. Trodimenzionalna jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta – Trodimenzionalnu kompoziciju sastaviti od delova starog sata,

20
opruga šrafova, itd.Omogućiti učenicima sticanje znanja i iskustva o promeni značenja upotrebnih predmeta.
TEMA: Neobična mašina. Letilica
MEDIJ I TEHNIKA, Vajanje, kombinovana tehnika
8. ZAMIŠLJANJA (4+2)
Verbalni opis, tekst, fotografija
Pojmovi: fotografija
1. Verbalni opis – Asocijacije na osnovu teksta.
TEMA: Likovi iz priča
MEDIJ I TEHNIKA, .Crtanje, tuš i pero
2. Tekst – Osposobljavanje učenika da o onome što su videli ili čuli daju svoje lično mišljenje.
TEMA: U zemlji zmajeva
MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere
3. Fotografija – Sastavljanje priče na osnovu neke fotografije, isečka iz časopisa
TEMA: Slike nam pričaju svoju priču. Putovanje u čudesne krajeve
MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere

9 PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJEM) (4+2)

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem
Pojmovi: vezivanje
1. Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem – Upoznavanje sa osnovnim elementima urbanizma. Kontrast volumena i
prostora. Slaganje, izrezivanje, urezivanje, i rastvaranje kutija. Građenje oblika, kombinovana tehnika (kutijice i sl.)
TEMA: Kao pravi građevinari
MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, kartonske kutije
.
2. Kompozicija od materijala različitog porekla - Upoznavanje učenika sa prirodnim i veštačkim materijalima. Razvijanje sposobnosti da
spajanjem različitih materijala i predmeta stvore novu, zamišljenu celinu
TEMA: Duhovita figura
MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, kombinovana tehnika
3. Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Kreativna igra materijalima i oblicima. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem, lep-
ljenjem.
4. TEMA: Rekompozicija fotografije (umetničke reprodukcije)
MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, kombinovana tehnika
21
 Artikulacija časa likovne kulture
Svaki čas likovne kulture treba da uvaži faze kreativnosti

FAZE KREATIVNOSTI

PSIHOLOGIJA LIKOVNA K.
1. PREPARACIJA 1. SAZNANJE, UČENJE
2 INKUBACIJA 2. PODSTICAJ, IGRA
3 ILUMINACIJA 3. OTKRIĆE, STVARANJE
(NALAŽENJE REŠENJA) 4. OBLIKOVANJE, RAD
4.VERIFIKACIJA 5. PROCENJIVANJE

Tok časa
Uvodni deo
1. Faza saznanja - priprema, defincija
lik.problema, vrste

- Uočavanje lik.problema
-Kritička procena informacije
- Tehnička priprema
2. Faza podsticaja, igre
-Igra i improvizacija
3. Faza otkrića, stvaralaštva
- Motivacija
- Isticanje cilja časa
Radni deo
4. Faza realizacije, oblikovanja
- Stvaralaštvo
22
- Rad
- Korektura
Završni deo
5. Faza procenjivanja
- Verifikacija
- Domaći rad, motivacija za sledeći čas

23
 Primeri priprema

1. PRIPREMA
UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU

Student: Aleksandra Vidanović, 3/2003

NASTAVNA JEDINICA: ISPUPČENO - UDUBLJENO

Prethodna situacija: Normalna;
Nastavna celina: Kontrast kao motivacija za opažanje oblika;
Nastavni sadržaj: Ispupčen - udubljen, svetlost - senka;
Vaspitno – obrazovni zadaci:
- Osposobljavanje učenika da svesno uočavaju kontrast ispupčen - udubljen u prirodi i na predmetima;
- učenici ovo osobine predmeta likovno predstavljaju i pokazažu da su ih razumeli;
- učenici upotrebom taktilnog čula razvijaju smisao za manuelni rad;
- razvijanje maštovitosti i percsncije;
- navikavanje na strpljivost i upornost pri radu.
Ishodi:
- Istraživanje i proširivanje likovnih znanja i
sposobnosti;
- osećanje zadovoljstva kod učenika pri njihovom stvaralačkom radu;
- razvijanje sposobnosti za uočavanje kontrasta ispupčen - udubljen i svetlost - senka;
- Razvijanje smisla za individualni likovni izraz.
Likovni problem:
-Raspoznavanje i razlikovanje pojmova ispupčen - udubljen;
Likovna tema: Školjke i šišarke
Likovne sposobnosti:
- Opažanje, originalnost, stvaralačka mašta;
- Kreativnost u upotrebi likovnih elemenata;
- Tehnička spretnost
24
- Razvijanje divergentnog mišljenja, kreativnosti, ntelektualnih i čulnih sposobnosti.
Likovni medij:Vajanje
Likovna gehnika: Glinamol
Tip časa: Obrada novog gradiva – kombinovani (učenje, igra, stvaralaštvo, realizacija i verifikacija).
Motivacioni sadržaj: Slike na kojima se nalazi reljef zemljišta, kao i umetnički radovi na kojima učenici mogu očigledno da uoče razlike koje se
odnose na kontrast ispupčen - udubljen i na pojavu kada je nešto osvetljeno ili u senci.
- Razni predmeti (školjke, šišarke, kamenje) na kojima se mogu uočiti ispupčenja i udubljenja a zatim i pojavljivanje svetlosti ili senke;
Nastavni oblici rada: Frontalni, ndividualni
Nastavne metode rada: Demonstracija, posmatranje (praktično. smisaono i iskustveno učenje), dijalog, metoda samostalnog rada učenika;
Nastavna sredstva: Glinamol, ispupčeni i dubljeni predmeti, fotografije, pribor za rad (razni drveni štapići i sl.), baterijska lampa;
Tehnička pomagala: Tabla, kreda.
Korelacija: Svet oko nas, srpski jezik

ARTIKULACIJA ČASA:
Uvodni deo časa:
a) faza učenja (20 minuta)

- Započinjem čas tako što ću učenicima postaviti zagonetku:

“Po zidu može trčati; vodaje ne može odneti.
Gorom ide, ne šuška, vodom ide, ne brčka.” (SENKA)
- Demonstracija slika i predmeta koji asociraju na odnose svetlost-senka a zatim i na odnose ispupčeno - udubljeno i njihovu međusobnu zavis-
nost;
- Zatamnjujem učionicu i uz pomoć baterijske lampe proizvodim senke na zidu u odnosu na predmete različitih oblika.
- Razgovor sa učenicima o uzorčno posledičnoj vezi između predmeta i njihove senke: dvodimenzionalnost (senka) - trodimenzionalnost
(predmeti); položaj senke u odnosu na izvor svetlosti.
- Objašnjavam učenicima pojam oblika reljefa (trodimen-zionalnost), puna plastika;
- Demonstracija umetničkih dela i razgovor o tome kako je umetnik rešio likovne elemente ispupčeno - udubljeno u svom delu;
- Objašnjavanje rada u tehnici glinamola i demonstracija.

b) faza isticanja cilja časa - Ističem zatim cilj časa i učenicima zadajem zadatak da od glinamola naprave oblike školjke odnosno šišarke
Radni deo časa(60 minuta): Samostalan rad učenika na realizaciji teme prema mašti, opažanju i originalnosti;

25
 Praćenje, podsticanje i savetovanje učenika i izvršavanje korektura u tri navrata pri kojima će se davati dodatna objašnjenja, saveti, ukazivati
na propuste i ispravljati greške.
Završni deo časa(10 minuta):
(5 minuta) Odabiranje adekvatnih učeničkih radova za estetsku procenu uz uvažavanje originalnosti, maštovitosti i individualnih razlika
među učenicima.
TOK ČASA:
Iiformativno-tehnička priprema:

Faza učenja: Čas započinjem tako što ću učenicima postaviti zagonetku:

“Po zidu može trčati; vodaje
ne može odneti.
Gorom ide, ne šuška, vodom
ide, ne brčka.” (SENKA)
Zatim učenicima demonstriram slike i predmete koji asociraju na odnose svetlost-senka a zatim i na odnose ispupčeno - udu-
bljeno i njihovu međusobnu zavisnost.
Zatamnjujem učionicu i uz pomoć baterijske lampe proizvodim senke na zidu uodno su na predmete različitih oblika. Zaključujemo to-
kom razgovora da trodimenzionalni predmeti ostavljaju na zidu oblik senke koja je dvodimenzionalna i ne zauzima prostor već je to površina
oivičena linijom. Kretanjem linije na nekoj drugoj površini nastaje kontura površine koja daje sliku oblika... Ti oblici mogu ra budu geometrijski
(kocka, pravougaonik, traougao, krug i sl.) ili razigrani sa nebrojenom mogućnošću
različitih oblika.
Zatim sa učenicima razgovaram u čemu je razlika između predmeta i njihove senke. Dakle senka je samo određena površina oivičena linijom
koja ima oblik predmeta koji je osvetljen i njen oblik zavisi od oblika predmeta i ugla iz kojeg svetlost pada na predmet čineći senku na nekoj
podlozi. Dakle, predmeti od kojih nastaju senke su trodimenzionalni, dok je senka dvodimenzionalna. Zatim sa učenicima razgovaram od od-
likama umetničkog medija - vajanja.
Zatim učenicima demonstriram umetnička dela i razgovoram o tome kako je umetnik rešio likovne elemente ispupčeno – udubljeno u svom
delu; Zatim sa učenicima razgovaram o odlikama rada u glinamolu. Deci demonstriramo način rada glinom, glinamolom (deca svoju još ne vade
iz paketića da im ne odvlači pažnju). Glinu možemo modelovati, mesiti, udubljivati, izvlačiti. oduzimati, dodavati, prošupljivati. Da bismo ovo
postigli možemo koristiti različite komade drveta i druge slične alate koji nam mogu biti korisni pri urezivanju i udubljivan-
ju u glinamol. Skrećem učenicima pažnju da
mogu određene delove svoga dela dodavati deo po deo tako da se dodavani delovi ne primeti da su slepljeni.
Razlika između glinamola i gline je u tome što se

26
glinamol brže suši.
Isticanje cilja i zadataka časa:
Zadajem učenicima zadatak da od glinamola naprave školjku ili šišarku. Zapisujem ih na tablu.
Izgled table
Tema: Školjke ili šišarke
Medij:Vajanje
Tehnika: Glinamol
Zadaci:
1) Izbor motiva
2) Izbor oblika
3) Maštovitost i originalnost
Radni deo časa:
Obraćam pažnju na to da deca tehnički svrsishodno koriste
glinamol tehniku u želji da pospešim tehničku spretnost dečijeg rada. Trudim se da utvrdim u kojoj su meri deca motivisana za rad i
stvaralački nastrojena. Nastojim da svojim kontaktom sa decom ne izazovem odbojnost u smislu što kvalitetnijih individualnih rešenja
likovnog problema, trudeći se da im temu učinim interesantnom. Trudim se da podstaknem njihovu maštu.
Zatim vršim korekture.
1.KOREKTURA:
Prilazim učenicima za koje sam stekla utisak da su u odnosu na rešenje likovnog problema nesigurni ili ne znaju kako da pristupe likovnom
radu. Takođe obraćam pažnju i na one učenika za koje sam stekla utisak da su krenuli pogrešnim putem u smislu rešenja likovnog problema.
Trudim se da ih podstaknem na rad ne namećući im osnovnu ideju rada smatrajući da je bilo kakav rad u skladu sa učeničkim individu-
alnim mišljenjem dobar, ali se trudim da ih uputim na osnovne pojmove (ispupčen - udubljen) i da im razigram maštu i kreaciju u radu što je
korisno za nadogradnju učeničkog stvaralaštva posebno kada
se misli na medij u kome učenici stvaraju i rešenja do kojih moraju da dolazi uvažavajući likovne pojmove ispupčen - udubljen. Korisno je uka-
zati učenicima na likovni problem komponovanja likovnih elemenata po principu harmonično-sti, kontrasta i sl.
2.KOREKTURA: Obraćam pažnju na to kako deca tehnički pristupaju radu. Takođe pokušavam da one učenike koji su krenuli u pravcu “prepi-
sivanja” radova drugih učenika uputim u sopstveni radni kreativni proces u cilju da sva deca iznađu sopstvena rešenja i realizaciju zadate teme.
Z.KOREKTURA: Trudim se da uočim one učenike koji su radu i rešenjima likovnog problema pristupili marljivo i veoma zainteresovano i u
razgovoru sa njima nastojim da im likovna rešenja i sam rad što više približim, nastojeći da u komunikaciji kod njih razvijem želju i ljubav prema
likovnoj kulturi stvaralačkom likovnom radu. Takođe vodim računa da deca pravilno shvate suštinu odnosa ispupčen -udubljen i značenja koji se
odnose na rešavanje likovnog problema kada učenici prave školjke ili šišarke od glinamola i rešavaju likovni problem ispupčen - udubljen.

27
 Završni deo časa:
Estetsko procenjivanje vršim na osnovu dobrovoljnog odazivanja od strane dece. Trudim se da procena radova kod učenika ne izazove even-
tualnu odbojnost prema budućem radu. Odabrane radove od strane onih učenika koji su izrazili želju da njihove radove izložimo pre svega
proceni celog razreda (u želji da i procena i ocenjivanje kod učenika izazove nov i interesantan pristup likovnom radu), ocenjujemo na osnovu
realizacije likovnog problema o kojem smo govorili na početku časa. Govorimo pre svega o dobrim rešenjima i pristupima. Ključne reči za
procenu su: maštovitost i originalnost.
Radove postavljam na sto u horizontalnom redu.
Prva grupa radova: Nekoliko radova u kojima je po mojoj proceni uspešno realizovan likovni problem. Druga grupa radova: Nekoliko
radova u kojima je dobro postavljen likovni problem ali je ostao nedovršen. Treća grupa radova: Nekoliko radova u kojima nije rešen
likovni problem. Sa učenicima analiziram radove

2. PRIPREMA
UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU

Student: Sanja Savić, 32/2003.

Nastavna celina: Ambijent-scenski prostor

Nastavni sadržaj: Idejna rešenja za izradu maski
Prethodna situacija: Normalna
Vaspitno-obrazovani zadaci:
-Podstaći na maštu pri pronalaženju raznovrsnih originalnih rešenja;
-Osposobljavanje učenika za prevođenje
vizuelne percepcije u likovni rad;
-Navikavanje na strpljivost i upornost;
-Razvijanje smisla za indivudualno rešavanje likovnog problema.
L Likovni problem:
-Navesti učenike da primenom različitih likovnih tehnika na modelu maske ožive likove iz prethodno izvedene predstave.

28
Likovne sposobnosti: Originalnost, kreativnost i stvaralačka
mašta.
Tema: Likovi iz predstave:“Svako ljubav ima ...“
Mediji: -Kombinovani
Likovna tehnika: Tempera
Tip časa: -Kombinovani:igra, učenje,stvaralaštvo,realizacija, verifikacija.
Motivacioni sadržaj:
-Posmatranje predstave na osnovu koje će učenici realizovati neke od likova (mačiće, mišiće, kuce) po prethodnom dogovoru
Oblici rada: Frontalni, individualni
Metode rada: Metoda razgovora, metoda scenske komunikacije, Metoda razgovora, metoda scenske komunikacije, demonstrativno - ilustra-
tivna
Nastavna sredstva: Muzička kaseta, modeli maski,
Scena
Literatura: Maske sveta;Oto Bihalji-Merin

ARTIKULACIJA ČASA
Uvodni deo(do 20 minuta):
Faza saznanja
-Razgovor o pozorištu;
-Metoda scenske komunikacije(izvođenje predstave);
-Razgovor o predstavi;
-Razgovor o sceni i maskama
-Isticanje cilja časa i objašnjenje zadatka;
Radni deo(60 minuta):
-Samostalan rad učenika na realizaciji teme;
-Praćenje, podsticanje, savetovanje, usmeravanje,
stimulisanje učenika kroz individualan razgovor;
-Izvršavanje korekture u 4 navrata pri obilasku učenika
u toku koji će se davati dodatna objašnjenja,saveti,
ukazati na propuste i ispraviti greške.
Završni deo časa (10 minuta):

29
 -Odabiranje adekvatnih učenčičkih radova za estetsku
procenu;
-Korektivna estetska analiza dečijih radova prema
stepenu ostvarenja likovnog problema, originalnosti,
maštovitosti, uvažavajući individualne razlike
među učenicima i različite sposobnosti

TOK ČASA
Dobro jutro deco!
-Da li vi deco volite da gledate crtane filmove?(da)
-Koji je vaš omiljeni crtani film?(odgovori dece)
-Dobro!Da čujem, ko voli da gleda serije?
-Koja je vaša omiljena serija?(odgovori dece)
-Hajde sada da vidimo ko od vas voli da gleda filmove?
-Koji je vaš omiljeni film?(odgovori dece)
-Da li mi neko može reći kako nazivamo osobe koje
glume u serijama i filmovima?(Glumci)
-Odlično! Hoće li mi neko reći gde glumci još glume?
(u predstavama, u pozorištu)
-Odlično! Da li ste vi nekada bili u pozorištu (da)
-hoće li mi neko reći da li je gledao neku predstavu u
pozorištu?(da)
-Pošto sam ja od vaše učiteljice čula da ste vi
jako dobar razred, ja sam za vas pripremila jedno
iznenađenje!
-Da li se slažete da sada zajedno odgledamo jednu
predstavu? (Da)
-Počinje predstava
-Deco, da li vam se predstava dopala?(odgovori dece)

30
-Koji lik u predstavi vam se najviše dopao?
(odgovori dece)
-Hajde sada svi da me pogledate. Pogledajte me, ja
stojim na mestu gde su naši glumci glumili. Kako se naziva ovaj
prostor?(scena)
-Odlično! Hoće li mi neko reći šta ste vi to primetili
na licima naših glumaca?(maske)
-Koja vam se maska najviše dopala?(odgovori dece)
-Da li neko zna čemu služe maske?(odgovori dece)
-Znači, maska skriva svog nosioca i daje mu drugo lice. Maske su
se izrađivale od davnina. Prvo su se izrađivale od prirodnih
materijala, kao što je drvo, a danas imamo maske od različitog
materijala. (pokazujem deci masku od drveta, papira i
fotografije različitih maski iz knjige)
Isticanje cilja časa:
- faza otkrića
Deco, na današnjem času ćemo praviti maske.
-Delim učenicima ceduljice na kojima su iscrtani likovi iz
predstave, a potom modele maski koje će učenici praviti.
-Hajde sada svi pažljivo da me saslušate.
Dobili ste ceduljice na kojima su iscrtani glavni junaci
naše predstave, svako pravi onaj lik kog je dobio nacrtanog
na papiriću.
-Ovo što držim u ruci je model maske koji ste svi dobili,
na njega docrtavamo, bojimo, lepimo kolaž papir, krpice,
vunicu...Prvo bojimo čitavu površinu, ali pazimo da ne
stavimo mnogo vode, kako nam se ne bi maske pokvarile.Potom
dodajemo sitne detalje i kada se osuši lepimo šta smo
zamislili.
Možete početi sa radom
Radni deo:

31
 Faza realizacije
-Učenici rade samostalno
-Rade na realizaciji teme prema svom opažanju, doživljaju,
mašti i nivou kreativnih sposobnosti.
-Kroz razgovor sa učenicima nastojim da dođu do rešenja i da
im učinim temu bliskom, zanimljivom...
-Učenici rade na realizaciji teme prema svom doživljaju, mašti
idejama....
-Dok učenici samostalno rade, obilazim ih i vršim korekturu
radova
1.KOREKTURA
-Korektura je usmerena ka rešavanju likovnog problema onih
učenika koji su krenuli pogrešnim putem.
Ne namećem svoje ideje i mišljenja, već navodim učenike kroz
razgovor da sami uvide nepravilnosti i da ih isprave.
2,KOREKTURA
-Prilikom obilaska vršim diferenciranje likovnog
problema
-Likovni problem produbljujem prema sposobnostima
učenika;
-Što više korišćenja raznovrsnog materijala i izrada maski
3.KOREKTURA
-Utvrđujem da li su učenici izgubili motivaciju za rad i
podstičem ih na rad, ohrabrujem, suzbijam inertnost te im
dajem podstrek da istraju i završe rad.
-Pohvaljujem uspele pokušaje, ili pojedine dobro realizovane
zadatke.
-Podstičem ih da i dalje istražuju nove mogućnosti i da
slobodno istražuju svoje ideje.
Završni deo časa
-faza procenjivanja

32
-Nakon završetka rada, dečije maske postavljam na sto.
-Pravim izložbu radova i pružam mogućnost za estetsku procenu.
-Vrednovanje vršim prema ostvarenju likovnog problema vodeći
računa o poštovanju individualnih razlika i različitih
sposobnosti za likovno izražavanje među učenicima;
- Skrećem pažnju učenicima na originalne radove i dobro
urađene radove.
-Zajedno sa učenicima analiziram radove i postavljam sledeća
pitanja:
-Šta bi promenili u radovima?
-Koji je rad najzanimljiviji i zašto?
-Koji je rad najmaštovitiji i zašto?
-Izvodim učenike da se slikaju sa glumcima maskirani
svojim maskama.

3. PRIPREMA
UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU
Student:Mirjana Pilipović, 53/2003

Nastavni sadržaj: Izrada scene

Vaspitno-obrazovani zadaci:
-Razvijanje mašte kod učenika
-Osposobljavanje učenika da grade kompoziciju prema
ličnom opredeljenju
-Omogućiti učenicima da osete zadovoljstvo i radost
pri stvaralačkom radu
-Navikavanje na strpljivost i upornost
-podsticanje mašte učenika u izradi scene
Prethodna situacija: Učenici su na prethodnim časovima pripremili lutke sa jedan igrokaz
Likovni problem:

33
 Uočavanje različitih oblika i materijala i njihovo komponovanje u celinu (ponavljanjem i nadograđivanjem)
kako bi stvorili zadatu namenski ambijent (prostoriju)
Likovna sposobnost: Originalnost, kreativnost, stvaralačka mašta.
Tema: Izrada scene
Likovni medijum: Primenjena umetnost
Likovna tehnika: Kombinovana
Tip časa: Kombinovani (učenje, stvaralaštvo, realizacija,
verifikacija)
Motivacioni sadržaj: Izvođenje predstave. Kroz razgovor o predstavi i sceni motivisati učenike da naprave
zadatu scenu(namensku prostoriju)
Oblici rada: Frontalni, grupni
Metode rada: Razgovor,objašnjenje, demonstrativno-ilustrativna i metoda praktičnog rada.
Likovne metode: Komponovanje, slaganje

Nastavna sredstva:Vunica, materijali, kartoni,...

Korelacija: Srpski jezik,muzička kultura
ARTIKULACIJA ČASA
Uvodni deo (do 15 minuta):
-Kratak uvodni razgovor
-izvođenje predstave
-Razgovor o predstavi
-Isticanje cilja časa
Radni deo(60 minuta):
-Samostalan rad učenika na realizaciji teme
-Praćenje, podsticanje, savetovanje, stimulisanje
učenika kroz razgovor
-Izvršenje korekture u tri navrata
-U toku obilaska slede dodatna objašnjenja,saveti,.
-Odabiranje najoriginalnijih i najmaštovitijih
učeničkih radova za estetsko procenjivanje.
Završni deo ( 15 minuta):

34
Kolektivna analiza, diskusija i estetsko procenjivanje
radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema,
originalnosti, estetskih kvaliteta i tehničkoj spretnosti

TOK ČASA
Uvodni deo:
Kratak razgovor o prethodnim iskustvima učenika,
Dobro. Ko može da mi kaže kako izgleda pozorište?
Dobro. Da li neko može da mi kaže kako se zove ovo mesto na
kome se izvodi predstava? Mesto gde neko stoji dok peva?
(To mesto se zove pozornica)
Bravo!. A da li neko zna šta je to scena?
(Odgovori dece.)
Znači, scena je sve ono što se nalazi na pozornici, svi
detalji.
Scena je upravo tema našeg današnjeg časa.
Podeliću vas u četiri grupe. Svaka grupa dobiće
određeni zadatak.
Videli smo u ovoj predstavi da je ova porodica kupila
novu kuću. Međutim , u toj kući nema nameštaja. Imaju
samo zidove koji su naša pozornica. Da bi predstava mogla
da se odvija i da bi ova porodica mogla normalno da živi
neophodno je u kuću staviti nameštaj, odnosno napraviti
scenu. Ja ću svakoj grupi dati jednu prostoriju, a vi ćete
praviti u njoj nameštaj. ođa svake grupe dolazi i uzima
ceduljicu sa zadatkom (dnevna soba, spavaća soba, dečija soba,
trpezarija).Za rad koristite sve što ste doneli: kutijice,
čaše,vunice...
Da li vi sa vašim roditeljima krečite kuću?
(Da!Ne!)
A da li lepite tapete?

35
 (odgovori dece)
Ja sam za zidove vaših prostorija donela tapete,
koje ćete lepiti na unutrašnje zidove.Vi ćete na kraju
uraditi fasadu ove kuće.

Radni deo:
Učenici rade samostalno. Oni rade na realizaciji teme
prema svom doživljaju uz dogovor sa članovima grupe i
preciziranjem zadataka.
Kroz razgovor sa učenicima nastojim da dođu do rešenja.
Dok učenici samostalno rade
obilazim ih i vršim korekturu radova.
1.Korektura
Pomažem učenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli
pogrešnim putem u rešavanju likovnog problema.
Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem, a ukoliko ga
ne shvate, ponovo ga definišem i otklanjam nejasnoće. Isto
tako pratim koliko uvažavaju mišljenje drugova iz grupe, da
li su svi dobili i shvatili svoj zadatak.
2.Korektura
Vršim diferencijaciju unutar svake grupe, navodeći ih na
uspešniji rad i raznovrsnost pri rešavanju likovnog
problema.
Talentovanim učenicima koji brzo i lako dolaze do rešenja
likovnog problema, sugerišem da na svom radu iskažu
kreativnost i dodaju detalje.
Prosečnim učenicima sugerišem da što originalnije reše
svoj zadatak.
Slabijim učenicima, koji nisu u dovoljnoj meri originalni,
pomažem da samostalno dođu do rešenja likovnog problema.
3. korektura

36
Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju za rad.
Podstičem ih za dalji rad, pohvaljujem uspele pokušaje ili
pojedine dobro realizovane zadatke, ohrabrujem učenike da i
dalje istražuju nove mogućnosti i da slobodno istražuju
svoje ideje.Vršim izbor radova za estetsko procenjivanje.
Završni deo:
U završnom delu časa, frontalnim oblikom rada sa celim
odeljenjem vršim razgovor o postavljenom problemu.
Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti,
tehničkoj umešnosti i estetskom kvalitetu.
Za estetsko procenjivanje biramo radove koji su u potpunosti likovno dobro rešeni koji su odgovorili na postav-
ljeni likovni problem,
a u likovno estetskom smislu su maštoviti i originalni,
radove koji su dobro početi, ali nisu završeni i radove
koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume,
a likovni problem nije uspešno rešen.
-estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protiče u
tolerantnom razgovoru i da doprinese izgrađivanju
estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralački rad.

37
38