P. 1
astronomija

astronomija

|Views: 86|Likes:
Published by Milos Stamatovic
matematika
matematika

More info:

Categories:Types, Presentations
Published by: Milos Stamatovic on Jan 05, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/18/2014

pdf

text

original

 

24-,)8) ) ) *- /4),5

7 18-4 16-67 



5 ) 5 67 4 *- 1

1 ) 567,- 681

81

56-8 :-/) FHEBAI),- ,) 2 HE

7 18-4 16-6) 7 *- /4),7

1 ,) - 8AIJ= +
*- /4), $

 

15* &$ % 

OSNOVI ASTRONOMIJE –
Prvo izdanje c 2006, VESTA Company 

Udˇ zbenik za studente 

' "

Izdavaˇ c: VESTA COMPANY ˇEGAN , JADRANKA JANKOV Za izdavaˇ ca: STEVO S ˇEGAN , Z ˇARKO MIJAJLOVIC ´ Redakcioni odbor: STEVO S Recenzent: VREME... ˇEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVI ˇ ´ Ure¯ divaˇ cki odbor: STEVO S C ˇ ˇ ´ Obrada teksta i slika: STEVO SEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVIC

CIP

=J= CE =?E = K FK> E =?E E =H @ = >E> E JA = 5H>E A *A CH=@  A = :-/) 5JAL 5 81 )564 1 - 7 *- 1 ) 567,- 6 E @ *A CH=@ VESTA Company $ *A CH=@ 8-56) F= E 1: #" IJH CH=B FHE = E "" cm 6A IJ =J 6EH= ! *E> E CH=BE = IJH #! ISBN 86–7212–009–4 = )IJH E = > )IJH BE E = 1, = 60056332

ˇ Stampa: VESTA Company, Beograd Povez: VESTA Company, Beograd Tiraˇ z: 300 primeraka

Adresa izdavaˇ ca: VESTA Company, p.o., Beograd, Novogradska 51 

    
5 ),4 )
Sadrˇ zaj
i ii iii iv 

2HA@C L H E @=L= ?= 2HA@C L H =KJ H= 5 H= ?A E?A 7F HA@ E FHAC A@ HE I ?A ED FEI= =

/ )8) 248)
I L EF  "

LE

1.1. Predmet astronomije 1 1.2. Opˇ sti pojam astronomskog 2 2 eksperimenta 1.3. Sferna geometrija 3 1.4. Sferne polarne koordinate 6 1.5. Sferna trigonometrija—osnovni obrasci 8 1.6. Geografska ˇ sirina i duˇ zina 15 1.7. Rektascenzija i deklinacija 20 1.8. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi 21

I LA =IJH

/ )8) ,47/)

2.1. Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela 2.2. Nebeska sfera 2.3. Prividno obrtanje nebeske sfere 2.4. Sazveˇ zd ¯a 2.5. Elementi nebeske sfere 2.6. Prividna Sunˇ ceva kretanja. Ekliptika 2.7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz prividnog kretanja Sunca 2.8. Zvezdane karte. Koordinate. Vreme 2.9. Koordinatni sistemi 2.10. Horizontski koordinatni sistem 2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem 2.12. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem 2.13. Ekliptiˇ cki koordinatni sistem 2.14. Galaktiˇ cke koordinate 2.15. Sistemi vremena 2.16. Postavljanje teleskopa 2.17. Zadaci

I C A IFAHE A J= $ $

26 26 28 29 30 32 34 1 35 35 37 40 43 45 47 50 59 61 

  
/ )8) 64- )
A>AI = JA = !" $
3.1. Zemljin oblik i veliˇ cina 3.2. Zemljin sistem 3.3. Zemljino telo 3.4. Zemljina atmosfera 3.5. Zemljino magnetno polje 3.6. Zemljina kretanja 3.7. Posledice Zemljinih kretanja 3.8. Nepravilnosti Zemljine rotacije 3.9. Uvod 3.10. Merkur 3.11. Venera 3.12. Mars 3.13. Pluton 3.14. Jupiter i planete dˇ zinovi 3.15. Mesec 3.16. Daljina i prava veliˇ cina Meseca 3.17. Meseˇ ceva kretanja 3.18. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef 3.19. Sunce 3.20. Atmosfera Sunca 3.21. Sunˇ ceva aktivnost 3.22. Sunˇ ceve pege 3.23. Hromosferske erupcije 3.24. Protuberance 3.25. Asteroidi, komete, meteori, meteoriti 3.26. Asteroidi 3.27. Komete 3.28. Meteori i meteoriti 3.29. Zvezde 3.30. Spektri, temperatura, sjaj, daljine 3.31. Spektri zvezda 3.32. Temperatura zvezda 3.33. Godiˇ snja paralaksa i daljine 3.34. Sjaj i zvezdane veliˇ cine 3.35. Kretanje zvezda 3.36. Razmere i gustine zvezda 63 64 65 65 66 68 70 70 73 74 75 76 78 78 83 85 86 87 89 92 93 94 95 96 96 96 98 100 101 101 102 105 109 109 111 111

    
ver∴1

II
3.37. Najvaˇ znije zakonomernosti 3.38. Pravilno promenljive zvezde 3.39. Nove i supernove zvezde 3.40. Nepravilno promenljive zvezde 3.41. Neutronske zvezde

5),4 )
112 113 113 114 114

/ )8) 3-6846)
4.1. Sunˇ cev sistem 4.2. Keplerovi zakoni 4.3. Konfiguracije planeta 4.4. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi 4.5. Dinamika planetskih kretanja 4.6. Plimska dejstva 4.7. Let u kosmos 4.8. Veˇ staˇ cka nebeska tela 4.9. Pomraˇ cenja i okultacije 4.10. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca 4.11. Odre¯ divanje masa nebeskih tela 4.12. Heliocentriˇ cni sistem sveta 4.13. Kretanje Sunˇ cevog sistema 4.14. Dvojni i viˇ sestruki sistemi 4.15. Zvezdana jata i asocijacije 4.16. Mleˇ cni put 4.17. Normalne galaksije 4.18. Spiralne galaksije 4.19. Nepravilne galaksije 4.20. Eliptiˇ cne galaksije 4.21. Radiogalaksije i kvazari 4.22. Metagalaksija 4.23. Me¯ duplanetska sredina 4.24. Me¯ duzvezdana sredina 4.25. Magnetno polje 4.26. Uvod 4.27. Kosmologija

A>AI E IEIJA E # #

115 116 118 119 119 120 120 121 125 125 127 127 129 130 132 134 137 139 140 141 142 143 145 145 146 147 147

,AB H =?E A

/ )8) 2-6)

5.1. Uvod 5.2. Refrakcija 5.3. Refrakcija u sferno simet. atmosferi

H@E =J ED IEIJA = #! %&

153 153 157 

   
5.4. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju 5.5. Aberacija 5.6. Uticaj aberacije na koordinate... 5.7. Uticaj dnevne aberacije na koordinate 5.8. Godiˇ snja aberacija ... 5.9. Paralaksa. Paralaktiˇ cko pomeranje 5.10. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata 5.11. Dnevna paralaksa 5.12. Uticaj dnevne paralakse na koordinate 5.13. Godiˇ snja paralaksa i koordinate 5.14. Sopstvena kretanja zvezda 161 162 165 165 167 169 171 172 174 175 177 6.1. Precesija i nutacija 6.2. Srednji i pravi svetski pol 6.3. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike 6.4. Nutacija 6.5. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.7. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata

6H= I =?E = E H J=?E = %' '"

/ )8) :-56)

H@ IEIJA =

179 182 182 186 190 192 193

/ )8) 5-, )
2HE E '# "

7.1. SI sistem 7.2. Astronomske konstante 7.3. Jedinice u astronomiji 7.4. Definicione konstante 7.5. Primarne konstante 7.6. Sistem planetskih masa 7.7. Popisi 7.8. Ostali prilozi

195 196 197 198 199 200 201 210 213 215

EJAH=JKH= 1 @A I

2006. Beograd. Izdavaˇ c    . Zbog preteˇ zne namere da se ˇ sto ve´ ci broj pojmova uvede deskriptivno. da se kod studenata stvori odbojnost. bez uobiˇ cajene namere da se ˇ citalac preplaˇ si ”velikom” naukom./ 8 4 Predgovor Izdanje koje imate pred sobom je jednostavno i pregledno. 2 4-. Priloˇ zeni zadaci su malobrojni. a kod nastavnika otpor zbog prebrzih promena u izvornoj informaciji. koriˇ s´ ceni metod je matematiˇ cki jednostavan. Ovaj tekst je namenjen studentima koji. Postoje drugi tekstovi koji mogu da se koriste za samostalno uˇ cenje i eventualno istraˇ zivanje u srodnim oblastima. u okviru svojih osnovnih studija. ˇ zele da sluˇ saju i izborni kurs iz astronomije. ali su tematski i predmetno usmereni i uskla¯ deni.


2 4-,/ 8 4 )76 4)
Predgovor autora
Ova knjiga je prvenstveno nastala kao pokuˇ saj da se trogodiˇ snje iskustvo autora u nastavi astronomije u okviru izbornih sadrˇ zaja studenata Matematiˇ ckog fakulteta predstavi baˇ s sa tog aspekta: bez pretenzija da je znanje nauka, bez uzmaka pred potrebom da se sazna i da saznanje jeste tu¯ de dok ne postane svoje. Nebo, nebeska tela i pojave bili su u istoriji najsuptilnije opˇ ste dobro koje su i IL =J= E i 

H ? E E, kroz najˇ cudnije postupke, i najve´ ci svetski mislioci, ne ustupaju´ ci u tome ni za korak ni najve´ cim svetskim zloˇ cincima. Zato i ovakvi skromni pisani prilozi iz u nas retko zastupljene oblasti astronomske mogu i treba da budu teg na tasu uravnoteˇ zenja, kako iz poˇ stovanja prema dobrom, tako i iz protesta zbog onog drugog.  


5 4) - 1+Neke engleske i naˇ se skra´ cenice
)2.5 )7 -0) - 5 -56 -6 . " . 5 /0) / 56 /56 0) 04 1)7 1. , F? 54 56 , F? 2, F? 24. 2 6 35
=
Prividni poloˇ zaji fundamentalnih zvezda Astronomska jedinica Efemeridski ˇ casovni ugao Efemeridsko srednje Sunce Efemeridsko zvezdano vreme Efemeridsko vreme ˇ Cetvrti fundamentalni katalog Fiktivno srednje Sunce Griniˇ cki ˇ casovni ugao Griniˇ cko srednje zvezdano vreme Griniˇ cko zvezdano vreme ˇ Casovni ugao Hertzsprung-Russell Me¯ dunarodna Astronomska Unija Intermedijarna frekvencija Julijanski datum Kiloparsek Lokalni standardni ostatak Mesno zvezdano vreme Modifikovani Julijanski datum Megaparsek Severna polarna daljina Parsek Frekvencija ponavljanja pulsa Fotografska zenitna tuba Kvazi-zvezdani objekat Rektascenzija Radio frekvencija Kratkobaziˇ cna interferometrija Me¯ dunarodni sistem Me¯ dunarodno atomsko vreme Baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme Zemljino dinamiˇ cko vreme Svetsko srednje Sunce Svetsko vreme Koordinirano svetsko vreme Dugobaziˇ cna interferometrija PPFZ AJ tsET FK4 t S/ S t H-R MAU IF JD kps LSO s MJD Mps p ps FPP PZT KZO = RF SBI SI TAI TDB TDT UTS UT UTC VLBI
. - 

4. 5*1 51 6)1 6,* 6,6 7 5 76 76+ 8 *1  

 

)**GK=IE6-: )**FE?6-: )**?OH6-: )**CHAA 6-: )**GGJI6-: )**@> 6-:

ABBTEX 



7 2 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) )
Uporedni pregled koriˇ s´ cenih pisama


ver∴1

II Latinica A a B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z ˇ c ´ c d ¯ ˇ s ˇ z

72 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) ) 

Gotica A a B C D E F G H I J K L M N O b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z P Q R S T U V W X Y Z

) * + , . / 0 1

´ Cirilica

) * + , . / 0 1

Grˇ cki A B

= > N @ A <B C G D E

: ,
E

. /
X H I K M N O

2 4 5 6 7 8 3 :

2 4 5 6 7 8

2
P

F H I? J K M O

5
T

7 9 ;
Z 

Y Z ˇ C ´ C D ¯ ˇ S ˇ Z

3 : 

Predmet astronomije. Ovom odredbom smo obuhvatili i neke sisteme koji su samo posledica ograniˇ cenja koja name´ ce astronomski eksperiment. Pojam koordinatno objasni´ cemo u daljem tekstu. Nebesko telo. naziva se me¯ dusistemskom sredinom. Objaˇ snjenje. sa istim pravom dolazi hemija. Deo kosmosa u kojem je ”prisustvo” materije slabije. Nebeski sistemi. Skupovi nebeskih tela nazivaju se nebeskim sistemima ukoliko su rastojanja me¯ du skupovima mnogo ve´ ca od dimenzija skupova. u posebnom smislu kosmos karakteriˇ se prepoznavanje materije. posebno sa stanoviˇ sta neposrednih eksperimetalnih mogu´ cnosti registracije bilo kakvog nebeskog sistema. (ukoliko se govori o fizici problema. Tu povezanost mnogi danas zloupotrebljavaju dele´ ci astronomiju na astrometriju i astrofiziku. U takvom kosmosu nebeskim telima nazivamo koordinatno prepoznatljivu materiju ˇ cije su razmere daleko ve´ ce od razmera ˇ covekovog najbliˇ zeg okruˇ zenja ili su rastojanja do nje daleko ve´ ca od tih razmera. a) Svaka nauka mora da ima jasno i dovoljno jednoznaˇ cno oder¯ den predmet prouˇ cavanja. matematika itd. Definicija. nebeske sisteme i me¯ dusistemsku sredinu pojedinaˇ cno i u celini. sa uvo¯ denjem eksperimenata drugih nauka iˇ slo je mnogo teˇ ze zbog njihove neˇ sto niˇ ze metodoloˇ ske apstrakcije.) b) Prevashodno insistiranje na pojmu astrofizike veoma jednostavno je objasniti slede´ cim ˇ cinjenicama: dok je uvo¯ denje u astronomiju matematiˇ ckog eksperimenta izvrˇ seno veoma davno. Astronomija je nauka koja prouˇ cava nebeska tela. Me¯ dusistemska sredina. Savremena astronomija je tesno povezana sa matematiˇ ckim i prirodnim naukama. Uvo¯ denjem prethodne definicije ta podela postaje besmislena. biologija. U ovom trenutku posebne uspehe daje fiziˇ cki eksperiment i mnogi su skloni da astronomiju identifikuju sa oblaˇ s´ cu fizike.1. Kosmos. U opˇ stem smislu kosmosom ili vasionom nazivamo sve ono ˇ sto jeste.      .  / )8) 2 48) Osnovne formule 1.

koje se obavlja golim okom ili teleskopom. astrobiologija. astrofizika. pojam astronomskog eksperimenta.2. U svakoj od ovih oblasti mogu´ ca je dalja podela prema tipu preovla¯ duju´ ceg eksperimenta: nebeska mehanika. znaˇ caj i skrivene. Polaze´ ci od ovog stava i od teza iz prve taˇ cke jasno je da jedina prava podela astronomije moˇ ze biti: – astronomija nebeskih tela – astronomija nebeskih sistema – astronomija kosmiˇ cke sredine – astronomija kosmosa kao celine. Ve´ cina tih pojmova u ovom kursu astronomije ne´ ce mo´ ci da se izbegne baˇ s iz tih. Astronomskim eksperimentom nazivamo svaki astronomskom problemu prilago¯ den izbor i modifikaciju postoje´ cih eksperimenata u matematici i prirodnim naukama. ovde ´ cemo uvesti novi pojam. kosmogonija.) fiziˇ ckog eksperimenta u astronomskim istraˇ zivanjima joˇ s izvesno vreme ´ ce vrˇ siti veliki pritisak ka navedenoj podeli astronomije. Pod teleskopom ovde podrazumevamo posebno izgra¯ den instrumentarijum za prikupljanje informacija o makrosvetu uz bitno pove´ canje kvaliteta ili kvantiteta informacije u odnosu na posmatranje golim okom. latentne osobine (n. navedimo neke njihove bitne osobine: . Razu¯ denost i glomaznost netom navedene podele je oˇ cigledna.) pomogli su da se uoˇ ci ovaj metodoloˇ ski promaˇ saj. kao i rezultat razvoja sopstvenih teorijskih i praktiˇ cnih znanja. Opˇ sti pojam astronomskog eksperimenta. ali je istorijski nasle¯ dena. gamaastronomija. Prethodno uvedimo slede´ ce pojmove: Matematiˇ ckim ili prirodnonauˇ cnim eksperimentom nazivamo svaki neprazan podskup skupa raspoloˇ zivih teorijskih i praktiˇ cnih znanja matematiˇ ckih ili prirodnih nauka i sposobnosti ˇ coveka. Ne obaziru´ ci se na teˇ sko´ ce. astrohemija.     ver∴1 2 5 8 -. pr. teorijska astronomija. Putevi realizacije i tipovi teleskopa bi´ ce dati u posebnom odeljku. jedinstvenost. istorijskih razloga. kosmologija. 1. nebeskih sistema i nebeske (kosmiˇ cke) sredine. 4 7 - / 1   c) Pojava i uvo¯ denje ostalih eksperimenata u astronomska istraˇ zivanja (biologija. neidentiˇ cnost i sl. Skoro po pravilu pod ovim pojmom se podrazumevaju metode astronomskih posmatranja i instrumenti. Iz istog razloga najvaˇ zniji tip posebno astronomskog eksperimenta je astronomsko posmatranje. pri ˇ cemu se posebno misli na optiˇ cke instrumente i posmatranja tim instrumentima. radioastronomija. hemija i sl. Drˇ ze´ ci se opredeljenja iz prethodne taˇ cke. koji kasnije moˇ ze da se iskoristi kao osnovni kriterijum (priznak) za eventualnu podelu astronomije na podoblasti. u daljem ´ ce biti izloˇ zeni sadrˇ zaj i metode astronomskih istraˇ zivanja nebeskih tela. itd. Vode´ ci raˇ cuna o znaˇ caju astronomskih posmatranja. praktiˇ cna astronomija. Me¯ dutim.

Primer: Pre otkri´ ca radara (radioteleskopa). Slika 1. sisteme i sredinu). kao ˇ sto su zvezde. Razlikuje se od (dvodimenzione) ravanske Euklidske geometrije: nema pravih linija na povrˇ si sfere. d) Konaˇ cno. a sliˇ cno ´ ce biti i u doglednoj budu´ cnosti. Svi ostali preseci ravni i sfere su mali krugovi. Analogija pravim u ravni su veliki krugovi na sferi. Sfera je definisana kao povrˇ sˇ cije su sve taˇ cke jednako udaljene od izabrane taˇ cke. kako zbog vremenskih tako i zbog prostornih razmera. Sferna geometrija je geometrija izvedena na povrˇ si sfere. c) Zbog prve dve osobine izraˇ zena je i tre´ ca osobina – istorijski velika prisutnost geometrijskog eksperimenta – ugaonih merenja – u astronomskoj praksi. parametri pravca mogu da se direktno mere sa velikom taˇ cnoˇ s´ cu i.). Jasno je da je veliki krug krug ˇ ciji je polupreˇ cnik jednak polupreˇ cniku sfere. b) Relativno neizbeˇ zna vezanost posmatraˇ ca i instrumentarijuma za Zemlju. 1.1. Mogu´ ce je meriti radarom rastojanja nekih objekata u Sunˇ cevom sistemu.-4 ) /. pri ˇ cemu njene osobenosti kao nebeskog tela i sistema referencije moraju da se poznaju dobro. Sferna geometrija. Presek dveju ravni koje prolaze kroz centar sfere poklapa se sa preˇ cnikom te sfere.   ! 5.3. Prema tome. centra sfere. Mada se ovde koristi pojam poloˇ zaj. Prve informacije     ver∴1 . Cak i danas. on oznaˇ cava prividni pravac na kojem se zvezda nalazi. preseˇ cne taˇ cke dva velika kruga sfere su dijametralno suprotne. po pravilu. jeste njihova razvojnost. a time i posmatranja. Sfera je dvodimenziona povrˇ s koja je konaˇ cna ali bez granica (vidi sliku 1. Daljine zvezda mogu da se izvedu samo iz male periodiˇ cne promene njihovog poloˇ zaja. Proizvoljni presek sfere i ravni je krug. Ukoliko preseˇ cna ravan prolazi kroz centar sfere. dati su sa dve ugaone koordinate. nije bilo naˇ cina za direktno merenje ˇ rastojanja ma kog astronomskog objekta. b) i c).1. koja oznaˇ cava mogu´ cnost da se prevazi¯ du slabosti i teˇ sko´ ce proistekle iz karakteristika a). najznaˇ cajnija osobina astronomskih eksperimenata.-641 ) 3 a) Relativno visoka pasivnost posmatranja i posmatraˇ ca u odnosu na objekte (nebeska tela. ali je to tehniˇ cki neizvodljivo za jako udaljene objekte. presek se naziva velikim krugom. primena radara je dosta ograniˇ cena. promene koja je uzrokovana paralaksom.

Po pravilu razmatra se sferni trougao u kojem je svaka od stranica manja od 180◦ . Temena A. Tada zbir uglova u sfernom trouglu zadovoljava nejednakost 180◦ < A + B + C < 540◦ . Sferni ugao izme¯ du lukova dva velika kruga je ugao izme¯ du njihovih ravni. sferni ugao je ugao izme¯ du tangenti na lukove dva velika kruga u njihovoj preseˇ cnoj taˇ cki. naziva se sfernim trouglom. Na¯ dimo vezu izme¯ du elemenata ova dva trougla. koji moˇ ze da se definiˇ se na nekoliko ekvivalentnih naˇ cina. Tri taˇ cke na sferi. Luk velikog kruga jeste najkra´ ce rastojanje dve taˇ cke na sferi.  . 4 7 -    Kroz dve proizvoljne nedijametralne taˇ cke sfere moˇ ze da se provuˇ ce samo jedan veliki krug.1)   / 1 Uvedimo pojam uzajamno polarnih sfernih trouglova. i tri njima obuhva´ cena sferna ugla. b. A. Njegovi elementi su tri strane. Lik na povrˇ si sfere koji obrazuju lukovi tri velika kruga.2.2. Ako taˇ cke C . C su polovi stranica trougla A B C . B. A spojimo lukovima velikih krugova. B. Ili. Usvojeno je da se uglovi sfernog trougla oznaˇ cavaju velikim latinskim slovima. Na primer: Definicija. ugao u sfernom trouglu se meri uglom izme¯ du tangenti na stranice trougla u temenu odgovaraju´ ceg ugla. AC i BC redom. Me¯ dutim.). (1. koji je uvek manji od F. a njima naspramne stranice odgovaraju´ cim malim latinskim slovima. Taˇ cka na sferi koja je jednako udaljena od svih taˇ caka nekog velikog kruga naziva se polom tog kruga. koje leˇ ze na istom velikom krugu analogne su trima kolinearnim taˇ ckama u ravanskoj geometriji. a to su lukovi velikih krugova. Konstruiˇ simo sferni trougao ABC (slika 1. dobi´ cemo sferni trougao A B C koji se naziva uzajamno polarnim trouglom trouglu ABC . B .). Pogodno ´ ce biti da se svaki ugao oznaˇ ci velikim slovom svog verteksa i svaka strana malim slovom koje odgovara naspramnom uglu. Neka taˇ cke C . A predstavljaju polove lukova AB . a. Lukovi velikih krugova koji se seku u nekoj taˇ cki u svom preseku ˇ cine sferni ugao. kada govorimo o luku velikog Slika 1. Dakle. C . koji spajaju par po par bilo koje tri taˇ cke na sferi. Sferni trougao kruga kroz dve taˇ cke. na primer. c (vidi sliku 1. B . ver∴1 4 5 8 -.3. uvek ´ cemo pretpostaviti kra´ ci od lukova.

B . pa je c = A B = A K + KB = 90◦ − C + 90◦ Slika 1.-641 ) 5  ver∴1 Produˇ zimo CA i CB do preseka K i M sa stranicom A B . U ravnoj geometriji suma uglova u trouglu je 180◦ . Do sada smo razmatrali samo lukove velikih krugova na sferi – geodezijske linije. inverzni sinus nije. Poslednja ravan deli sferu na dve hemisfere. koje ne leˇ ze na jednom velikom krugu. c + C = 180◦ . ali je korisno da ovde naznaˇ cimo slede´ ce: svi elementi sfernog trougla leˇ ze izme¯ du 0 i 180◦ . Jedna od njih je da je ma koja strana sfernog trugla manja od zbira ostale dve strane. c + C = 180◦ . b + B = 180◦ . dva ili sva tri prava ugla. Kako su A i B polovi stranica CB i CA. b + B = 180◦ . Da bismo doˇ sli do potpunih definicija sfernih koordinatnih sistema uvedimo drugu vaˇ znu krivu na sferi:   . Po analogiji mogu da se napiˇ su i ostali dvoelementni odnosi: a + A = 180◦ . u I i II kvadrantu. Postoje i bitne razlike u odnosu na ravne trouglove. Sada je jasno da je svaki od uglova takvog sfernog trougla manji od 180◦ . Sferni trougao se nalazi na jednoj od hemisfera. Sferni trougao moˇ ze imati jedan. a + A = 180◦ . Inverzni kosinus je jednoznaˇ can u ovoj oblasti. KM brojno jednako uglu C trougla ABC . Moˇ zemo da konstruiˇ semo ravan koja je paralelna ravni ABC i prolazi kroz centar sfere. prema tome. Tri taˇ cke A.   ! 5. Kao i ravni trouglovi i sferni trouglovi imaju znaˇ cajne osobine. Trigonometrijske formule se koriste za uspostavljanje odnosa elemenata sfernog trougla. ali uvek prelazi ovu vrednost. definiˇ su ravan koja ne prolazi kroz centar sfere. tj.-4 ) /. pa je. U sfernom trouglu zbir uglova nije stalan.3 Polarni trouglovi odakle dobijamo da je c + C = 180◦ . Dakle. C . onda je A M = B K = 90◦ .Dalje. Ravan trougao moˇ ze imati jedan i samo jedan prav ugao. kako je A K + KM = 90◦ onda je A K = 90◦ − C. Te formule ´ ce biti izvedene u slede´ cem paragrafu. treba koristiti formule koje daju kosinus a ne sinus traˇ zenog elementa da bi se izbegla dvostrukost reˇ senja.

Onda je    . Luk malog kruga AY moˇ ze da se zameni lukom velikog kruga. OA = 1 i luk velikog kruga AP = . U stvari. Vaˇ zno je zapamtiti da luk malog kruga ne moˇ ze biti element sfernog trougla. Razliˇ citi koordinatni sistemi mogu da se ”postave” na nebesku sferu. data sa ˆ = O sin . Y i Z . u opˇ stem sluˇ caju.3)  Ugao je polarna daljina taˇ caka malog kuga. Neka je A taˇ cka sfere sa Dekartovim koordinatama (x. 1. Ravan koja. paralelje sferni ugao AP Y = O. r = 1 × sin . Svi sistemi koji se danas koriste su u osnovi sliˇ cni i malo se razlikuju od sfernih koordinatnih sistema. sledi da je AXY zina luka malog kruga. imamo da je P Y = . (1. i uglovi A i Y ne´ ce biti pravi kao ˇ sto je na pomenutoj slici. Neka pozitivni kraci ovih osa seku sferu u taˇ ckama X . onda je i C OZ ˆ = O.4.4. AY = r AXY (1. y. redom.5. Veliki krugovi XY i ZX predstavljaju osnove x–y i z –x ravni. kao na sl.4 nije najkra´ ce rastojanje na sferi od A do Y . tj. Polovi malog kruga su krajevi preˇ cnika sfere koji je upravan na ravan malog kruga. Produˇ zavaju´ ci luk velikog kruga P Y presecamo CD u Z . Duˇ zina luka velikog kruga AY bi´ ce kra´ ca od tog rastojanja (dokazati). z ). 1. tj. 1. 4 7 - / 1 Definicija. Mali krug ima polupreˇ cnik koji je manji od polupreˇ cnika sfere. Sferne polarne koordinate. Ako je polupreˇ cnik malog kruga r. Rastojanje AY dato na sl. Njihovi polovi su taˇ cke P i N . redom.2) Neka je Y ma koja taˇ cka na malom krugu AB .4. Postoji sferni trougao AP Y .4 prikazan je mali krug AB i njemu paralelan veliki krug CD. Kako su AX i Y X . Slika 1. Pretpostavimo da je desni skup pravouglih Dekartovih osa Oxyz postavljen u centar O sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika. ali nije prikazan na sl. 1. onda iz ravnog trougla AOX imamo ˆ AX = AO sin AOX. kako je P pol i ako ˆ = O. Na sl. 1. a O je sferni ugao zahva´ cen datim lukom AY . pa je duˇ ni sa CO i ZO. ne prolazi kroz centar sfere seˇ ce sferu po malom krugu. ver∴1 6 5 8 -. AY.

preko sfernih polarnih koordinata. 0 ≤ O < 2F. (1. rA rA = x i + y j + z k. njihove razlike proistiˇ cu od razliˇ citog izbora pola. I pored glomaznosti.7) odnosno. (1. recimo (r.5. z = cos ZA. Skoro svi koordinatni sistemi koji se koriste u astronomiji su istog tipa. od kojeg se meri azimutalni ugao O. a azimutalni ugao O je sferni ugao XZA.1 )6x2 + y 2 + z 2 = 1. . z = cos . Preko lukova velikog kruga imamo x = cos XA. Z .2 )4 - 4. y. njena radijalna koordinata je r = 1. ove neznatne razlike stemi. Iz definicija i rezultata poslednjeg paragrafa jasno se vidi da je polarni ugao luk velikog kruga duˇ zine ZA. a krive O = const. j i k jediniˇ cni vektori u pozitivnom smeru x-. Retko se koriste levo orijentisani siF − ugla .5) Postavljanje koordinatnog sistema na nebesku sferu zahteva izbor pola koordinatnog sistema. Dakle. Kako se taˇ cka A nalazi na sferi jediniˇ cnog polupreˇ cnika. ako su i. U skladu sa uobiˇ cajenim odredbama. su mali krugovi sa polom u Z . (1.-4 . Dakle. radijalna koordinata r taˇ cke A je OA. (1. polarna koordinata ˆ i azimutalna koje ugao Z OA ordinata O je ugao izme¯ du ravni ZOA i ravni z –x.6) Poˇ sto se govori o nebeskoj sferi. U astronomskoj praksi (ˇ cesto) je pogodnije uvesti sferne polarne koordinate. vidimo da koordinate i O moraju da budu u intervalima: 0≤ ≤ F. z ) kosinusi pravca linije OA. onda taˇ cka A na nebeskoj sferi moˇ ze biti data vektorom poloˇ zaja. 7 (1.  . Koordinatna mreˇ za se uspostavlja na slede´ ci naˇ cin: krive = const. Posmatraju´ ci celu sferu.4)  ver∴1 Ovde je jedna koordinata suviˇ sna. y = sin sin O. ovo je jediniˇ cni vektor. su veliki polukrugovi ZABZ .i z -ose.8) Svaki koordinatni problem u astronomiji moˇ ze da se razmatra ili metodama sferne trigonometrije ili preko vektorskih elemenata. O). O). dobijamo dobro poznate obrasce x = sin cos O.   " 5. Slika 1. ˇ cesto je pogodno koristiti Dekartove (pravougle) koordinate jer to dovodi do formiranja jednaˇ cina pogodnih za raˇ cun i koriˇ s´ cenje vektorskih metoda. od kojeg se meri polarni ugao i izbor referentnog velikog kruga. pa su (x. Izbor je prepuˇ sten pojedincu. a ˇ cesto se koristi i komplement 2 daju u astronomiji razliˇ cite primere sfernih polarnih koordinata ( . ZX . y = cos YA. y .

sin b sin C = sin c sin B. i KOD brojno su jednaki odgovaraju´ cim lukovima a. Spustimo iz temena C normalu CE na ravan AOB . mogu da se dobiju formule koje povezuju uglove i strane sfernog trougla.5. Slika 1. Ove formule se nazivaju sinusnim obrascima.COD.COK . Sferna trigonometrija—osnovni obrasci. Sferna trigonometrija Izjednaˇ cavaju´ ci desne strane poslednja dva izraza dobija se prva formula iz sistema koji sledi:  sin a sin B = sin b sin A. isto tako su jednaki i sferni ugao B i ravni ugao CKE . (1.DOM . 4 7 - / 1   ali se ne sme zaboraviti da su uslov oˇ ciglednosti u interpretaciji pojava i uslov jednostavnosti ponekad me¯ dusobno iskljuˇ civi.ECK .9) a ostale 2 formule se mogu dobiti iz analognih konstrukcija i razmatranja. Ako bismo napisali ove formule u neˇ sto drukˇ cijem obliku dobili bismo da je u svakom sfernom trouglu odnos sinusa strana jednak je odnosu sinusa naspramnih uglova.ECD (slika 1. . Primenjuju´ ci poznate relacije za ravne trouglove. ostale 2 formule mogu da se dobiju (ˇ citaj: ispiˇ su) cikliˇ cnom permutacijom elemenata.EDN . Na sferi sa centrom u O uzmimo sferni trougao ABC sa stranama a. . . Dobijamo 6 ravnih pravouglih trouglova .6). b i c. ver∴1 8 5 8 -.6. redom. Osnovni obrasci sferne trigonometrije izvedeni su u paragrafu koji sledi. COD. sin c sin A = sin a sin C. Iz taˇ cke E u ravni AOB povucimo normale ED i EK na polupreˇ cnike OA i OB . Ugao A sfernog trougla ABC jednak je uglu diedru CDE . Spojmo temena sfernog trougla A. Konstruiˇ simo odseˇ cke DM i EN paralelne sa EK i KM . 1. Ako napiˇ semo oˇ ciglednu jednakost OK = OM + M K . Centralni uglovi COK . . . B i C sa centrom sfere O polupreˇ cnicima OA = OB = OC = R. b i c. Odredimo duˇ zinu odseˇ cka EC iz trouglova ECK i ECD: EC = CK sin B = R sin a sin B. Izvedimo veze uglo- va i strana sfernog trougla. Polaze´ ci od jednakosti uloga pojedinih elemenata sfernog trougla. EC = CD sin A = R sin b sin A.

10) na polarni trougao trouglu ABC . i posle smene u gornju jednakost. to moˇ ze da se koristi. (1. dobijamo prvu jednaˇ cinu iz sistema koji sledi: cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. (1. Sliˇ can je kosinusnoj formuli za ravan trougao.COK. iz jednaˇ cine (1.10 ) daju´ ci rezultat cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. dobijamo formule za kosinuse uglova:  . sledi da je rB = (sin c. M K = N E = ED sin c = CD cos A sin c = R sin b sin c cos A.-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 9 i izrazimo odseˇ cke OK . Isto tako. Ako su poznate strane b i c i njima obuhva´ ceni ugao.ECK. kao ˇ sto je napisano. Ovo je najvaˇ zniji obrazac sferne trigonometrije. ako su poznate sve tri strane. Neka je ABC sferni trougao prikazan na sl. Uzimaju´ ci skalarni proizvod. sledi da je rB · rC = cos a. naime OK = R cos a.EDN.COD. jer su oba vektora jediniˇ cna. cos c). O) sa polom u taˇ cki A i lukom AB kao lukom referentnog velikog kruga.10) Drugim reˇ cima. onda je taˇ cka B data sa = c. sin b sin A. O = A. sliˇ cno tome. u svakom sfernom trouglu kosinus strane jednak je zbiru proizvoda kosinusa dve druge strane i proizvoda sinusa tih strana pomnoˇ zenog sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. redom. . izraˇ zava jednu stranu trougla preko druge dve strane i njima zahva´ cenog ugla. . Onda.ECD.DOM. Ove formule se nazivaju kosinusnim obrascima. (1. OM = OD cos c = R cos b cos c. cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B. .10 ) i (1. cos b). O = 0 i taˇ cka C je data sa = b.11) Slika 1. Ako uvedemo sferni polarni koordinatni sistem ( . 1. Ako primenimo formule (1. 0. Iste ove formule moˇ zemo izvesti i vektorski.10 ) i rC = (sin b cos A. moˇ zemo na´ ci ugao A.8). .10 )   ver∴1 Sada je ugao izme¯ du ova dva vektora jednak strani BC sfernog trougla. Neka su rB i rC vektori poloˇ zaja taˇ caka B i C . (1. za nalaˇ zenje tre´ ce strane a.   # 5.7. Ovaj skalarni proizvod moˇ ze da se izvede iz jednaˇ cina (1. OM i M K preko trigonometrijskih funkcija uglova i strana trouglova .7. sa stranama koje su suplementi uglovima i sa uglovima koji su suplementi stranama. i. . cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C.

4 7 cos A = − cos B cos C + sin B sin C cos a. koja sadrˇ zi dve strane i dva ugla. (1. u svakom sfernom trouglu.12. imamo da je sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A. M D = OD sin c = R cos b sin c. Ove formule se nazivaju meˇ sovitim obrascima ili sinusno–kosinusnim obrascima. sin c cos A = cos a sin b − sin a cos b cos C odnosno. sin C cos a = cos A sin B + sin A sin B cos c. sin b cos A = cos a sin c − sin a cos c cos B. Ako neku formulu iz skupa (1. kako je M N = KE = KC cos B = R sin a cos B. (1. / 1   i tako.13) . Napiˇ simo joˇ s jednu oˇ ciglednu jednakost: M N = M D − N D. ver∴1 10 5 8 -.12) podelimo ˇ clan po ˇ clan sa formulom iz skupa (1.9). dobijamo kotangensnu formulu (ili ˇ cetvoroelementni obrazac). koje na levoj strani imaju iste elemente. sin A cos c = cos C sin B + sin C sin B cos a. redom. pa.10. sin B cos a = cos A sin C + sin A sin C cos b.12)   (1. Iz uzajamno polarnih trouglova za koje je (a = 180◦ − A) dobijamo formule sin A cos b = cos B sin C + sin B sin C cos a.9. proizvod sinusa strane i kosinusa naleglog ugla jednak je razlici proizvoda kosinusa i sinusa preostele dve strane i proizvoda sinusa i kosinusa tih strana pomnoˇ zenih sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. sin c cos B = cos b sin a − sin c cos a cos C. 1. 1. sin B cos c = cos C sin A + sin C sin A cos b. Sva tri skupa. navedenih formula ˇ cesto se oznaˇ cavaju jedinstvenim imenom Gausova grupa obrazaca. N D = ED cos c = DC cos A cos c = R sin b cos c cos A. sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. tj.12 ) Dakle. za ostale elemente. sin C cos b = cos B sin A + sin B sin A cos c. 1. sin b cos C = cos c sin a − sin c cos a cos B.

2 2 2 2 A+B c a+b C sin · cos = cos · sin . koriste se formule Dalambera (ili Mojvejda)). ctg b sin c = cos c cos A + sin A ctg B. 1985). Neperove analogije (koje ne treba meˇ sati sa Neperovim pravilom): sin b sin a− C A−B 2 · ctg .-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 11  ver∴1 ctg a sin b = cos b cos C + sin C ctg A. 2 2 2 2 (1. 2 2 2 2 A−B c a+b C cos · sin = sin · sin . A+ B 2 2 cos 2 tg tg tg tg Neperove analogije daju zavisnost pet elemenata sfernog trougla i u tom smislu one spadaju u tzv. 2 2 2 2 Cikliˇ cnom permutacijom mogu da se dobiju formule i za druge elemente sfernog trougla. Navodimo ih ovde bez dokaza: c a−b C A−B · sin = sin · cos . Napominjemo da vektorsko izvo¯ denje predstavlja daleko elegantniji oblik izvod ce¯enja i prikazivanja ovih formula. tre´ ce sa ˇ cetvrtom. prve sa tre´ com i druge sa ˇ cetvrtom dobijamo tzv.   # 5. Pravilo za meˇ soviti obrazac je pozajmljeno iz knjige Grina (Green. Deljenjem Dalamberovih formula: prve sa drugom. b 2 2 cos a+ 2 B sin A− a−b c 2 = · tg . ctg b sin a = cos c cos C + sin C ctg B. a treba na´ ci ostale elemente sfernog trougla. Navodimo jedno od mnemoniˇ ckih pravila za formiranje gornjih formula. (1. ctg c sin b = cos b cos A + sin A ctg C. A + B 2 2 sin 2 B cos A− a+b c 2 = · tg . = a + b 2 2 sin 2 b cos a− C A+B 2 = · ctg .    . petoelementne obrasce. ctg a sin c = cos c cos B + sin B ctg A. ali je iskustvo pokazalo da je ”vizuelno pam´ nje” koje stvaraju skalarni oblici ovih formula dalo bolje rezultate.14) U sluˇ caju kada treba reˇ siti zadatak u kojem su dati strana i dva nalegla ugla ili dve strane i njima zahva´ ceni ugao. Ostale grupe obrazaca ne´ cemo ovde navoditi iz jednostavnog razloga ˇ sto je njihova primena veoma retka.15) A+B c a−b C sin · cos = cos · cos . ctg c sin a = cos c cos B + sin B ctg C.

Mnemoniˇ cko pravilo (1. 4 7 - / 1   Pokaza´ cemo da je primena ovog obrasca u opˇ stem sluˇ caju sliˇ cna primeni sinusnog obrasca. posebno kada se radi sa pravim uglovima. Zavrˇ si´ cemo ovaj paragraf sumiranjem vaˇ znih obrazaca. Cetvoroelementni obrazac je ograniˇ ceniji u primeni od ostala tri. Konaˇ cno. b i c) zamene.16). dalje. . dobija se drugaˇ cija verzija meˇ sovitog obrasca.18) sin b sin C sin B cos B. C . ver∴1 12 5 8 -. 1. koji se moˇ ze dobiti iz sinusnog i kosinusnog obrasca na slede´ ci naˇ cin. naime aBbcbcA.17) sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. Cetvoroelementni obra” zac moˇ ze tada da se izrazi u opˇ stem obliku pogodnom za pam´ cenje kao cos (nalegle strane) cos (neleglog ugla) = sin (nalegle strane) ctg (naspramne strane) − sin (naleglog ugla) ctg (naspramnog ugla). Primenimo kosinusni obrazac na trougao ABC (sl.8. Me¯ dutim. ali vizuelni naˇ cin pam´ cenja dat je na sl. redom. vidi se da su elementi trougla navedeni u (1. Ako se uloge B i C (i. Ovo je ˇ cetvoroelementni obrazac . b. Slika 1. dobijamo cos b = cos a cos c + sin a sin c cos B. dobijamo cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B. Poslednji vaˇ zan obrazac koji ˇ zelimo izvesti je ˇ cetvoroelementni obrazac. Uvrstimo li cos c iz druge jednaˇ cine i sin c iz sinusnog obrasca u prvu gornju jednaˇ cinu. Paˇ zljiviji ˇ citalac verovatno ´ ce zapaziti u njemu izvesnu simetriju u formi. (1.7. 1. cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C. Pozivaju´ ci se na sl. Prolaze´ ci kroz sve permutacije dobi´ ce se ˇ sest mogu´ cih formulacija ˇ cetvoroelementˇ nog obrasca u sfernom trouglu ABC .   Posle svih permutacija za trougao ABC . dele´ ci sa sin a sin b. imamo ˇ sest sluˇ cajeva meˇ sovitog obrasca. on je oˇ cito komplikovaniji i moˇ zda malo teˇ zi za pam´ cenje. a.18) ˇ cetiri uzastopna elementa B . Slika oznaˇ cava redosled kojim se elementi trougla pojavljuju u jednaˇ cini (1.7).8. dobi´ cemo cos b = cos a(cos a cos b + sin a sin b cos C ) + sin a ili sin2 a cos b = sin a sin b(cos a cos C + sin C ctg B ). 1. Strana a i ugao ˇ C mogu da se navedu kao susedna strana i ugao“.

2. • Sinusni obrazac • Sinusno–kosinusni obrazac sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A. kvadratnih i uskih sfernih trouglova.15). Osnovni obrasci sfernog trougla koji ´ ce se koristiti su: • Kosinusni obrazac cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. Mnogi astronomski zadaci se svode na reˇ savanje pravouglih. U naˇ soj nastavnoj praksi za isti trugao se uvodi neˇ sto drukˇ cije pravilo. ˇ sto moˇ ze znatno da pojednostavi formule grupa (1. = cos c sin b.9) do (1. proizvodu tangensa susednih veliˇ cina. proizvodu kosinusa nesusednih veliˇ cina.9 ) (1. = ctg a tg c. cos a = cos b cos c cos a = ctg B ctg C.15) Pravougli. (1.15) ne daje nove formule.10 ) i prva formula sistema (1.16) (1. Svaka veliˇ cina ima dve susedne i dve nesusedne.10 ) (1. Rasporedimo po obodu kruga ravnomerno slede´ ce veliˇ cine: b. sin c = sin a sin C. tada formule imaju oblik: sin b = sin a sin B. Umesto strana takvog trugla uzimamo njihove komplemente.   # 5. cos C = cos c sin B sin a cos B sin a cos C cos B cos C = cos b sin c. (1. c. sin a sin b sin c (1. 90◦ − C . tada Neperovo pravilo glasi: kosinus ma kog elementa jednak je proizvodu sinusa suprotnih elemenata ili proizvodu kotangensa susednih elemenata (formule (1. 90◦ − a.12 ).11) (1. cos B = cos b sin C. 90◦ − B. a prav ugao ne smatramo element.12 ) (1. (1. Neka je u tim formulama ugao A jednak 90◦ . Tada je sinus bilo koje veliˇ cine jednak: 1. Formule sferne trigonometrije za pravougli trougao podvode se pod Neperovo pravilo za pam´ cenje.   .12 ) cos a sin B = cos b cos C. = ctg a tg b. cos a sin c = cos c cos B.-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 13  ver∴1 Ukratko.14 ) Grupa (1. kvadratni i uski sferni trouglovi.18) sin B sin C sin A = = . ˇ • Cetvoroelementni obrazac cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B.

A sin b = a sin B. 4 7 - / 1   (1. Ponekad se moraju reˇ savati uski sferni trouglovi. moˇ zemo do´ ci do slede´ cih veza: a cos B = (c − b). ukoliko je taˇ cnost zadovoljavaju´ ca. Diferenciraju´ ci jedan od sinusnih obrazaca dobijamo cos a sin B da + sin a cos b dB = sin A cos b db + sin bcosA dA. Iz prve formule sinusno-kosinusnih obrazaca koeficijenti uz db i dc jednaki su. Slika 1. njegov kosinus je jedinica. da bismo na njega primenili Neperovo pravilo. . U nekim astronomskim zadacima koriste se formule sferne trigonometrije u diferencijalnom obliku. s obzirom na vrlo ˇ siroku upotrebu kompjutera. Primenjuju´ ci navedene skupove formula.18) Da spomenemo da u praksi ˇ cesto treba reˇ savati sferne trouglove kod kojih su sve tri strane toliko male da je dozvoljena zamena sinusa i tangensa luka njihovim vrednostima u radijanima bez znaˇ cajnijeg naruˇ savanja taˇ cnosti rezultata.  Dele´ ci ovaj izraz sa prvom jednaˇ cinom iz iste grupe imamo ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA. Ova situacija. Tada se. sve viˇ se ima samo edukativni i istorijski znaˇ caj. a umesto preostalih uglova uzimamo njihove komplemente i primenimo Neperovo pravilo. A sin c = a sin B. − sin a cos C i − sin a cos B pa se poslednja jednaˇ cina moˇ ze napisati kao − sin a da = (− sin a cos C )db + (− sin a cos B ) dc − sin b sin c sin A dA. mogu primeniti jednostavnije. Takvi trouglovi se nazivaju malim i na njih se primenjuju formule ravne (ravanske?) trigonometrije. redom. 180◦ − C . Kako je ugao A mali. a sinus malih veliˇ cina a i (c − b) moˇ ze da se zameni samim tim veliˇ cinama iskazanim u radijanima. umesto ugla naspramnog strani c = 90◦ uzimamo njegov suplement.   5 8 -. ver∴1 14 Kvadratni sferni trougao ima jednu stranu jednaku 90◦ . Iz diferenciranja kosinusne formule imamo − sin a da = (− sin b cos c + cos b sin c cos A) db + (− cos b sin c + sin b cos c cos A) dc − sin b sin c sin A dA. po pravilu. pribliˇ zne formule. Navedimo neke od tih formula. Uoˇ cimo uski sferni trougao ABC (slika 1. onda. umesto taˇ cnih. recimo. Uski trougao Diferencijalne formule sferne trigonometrije. to su trouglovi u kojima je jedna od strana znatno manja od dve ostale strane.10.10).

ctg b db = ctg a da + ctg B dB. dobijamo dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. Geografska ˇ sirina i duˇ zina. da = cos C db + cos B dc.  $ /. sin b sin b cos C cos A cos B − sin A sin B cos c =− .15) imamo cosec2 B sin A dB + (cos A ctg B − sin A cos c)dA + cosec2 b sin c db − (ctg b cos c + sin c cos A)dc = 0.21) 1. (1. Diferenciraju´ ci tre´ cu formulu u (1./4).7 1 ) 15  ver∴1 Smenjuju´ ci u poslednjem sabirku sin c sin A sa sin a sin C i dele´ ci ceo izraz sa sin a. tg B dB = tg b db − ctg C dC.6.20) Za pravougle trouglove vaˇ zi´ ce slede´ ci izrazi: tg a da = tg b db + tg c dc. da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA. Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom. Grupiˇ su´ ci sve formule zajedno. i c suplementima naspramnih uglova. taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. dobijamo slede´ ci skup diferencijalnih formula ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA.19)  sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA.19) i mnoˇ zenja celog izraza sa sin b sin B . dobijamo ctg b cos c + sin c cos A = (1. a uglove A. sin b sin B sin b sin B Formule za kosinus strane i kosinus ugla mogu da se napiˇ su kao sin A cosec2 B = cos b cos c + sin b sin c cos A cos a = . b. sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA. i C zamenimo suplementima naspramnih strana. Ako uzmemo uzajamno polarni trougao trouglu ABC i smenjuju´ ci u dobijenoj formuli strane a. Iz sinusnih formula moˇ ze da se dobije sin a sin C . (1. sin c cosec2 b = . dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. dobijamo da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA.5 ) :141 ) 1 . Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce  . B. ctg B cos A − cos c sin A = sin B sin B Posle odgovaraju´ cih smena u (1.

uzima vrednosti iz intervala (-90o . To je poˇ cetni meridijan . +12h ili -180o . neophodno je da se usvoji poˇ cetni veliki krug kroz N . kasnije: sferoid. Ta osa prodire Zemljinu sferu u severnom i juˇ znom geografskom polu—dijametralno suprotne taˇ cke N i S na sl.11.14. 1. 4 7 - / 1 Zemljinu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator(sl. Veliki krug za koji su taˇ cke N i S polovi naziva se ekvator . Taˇ cka N je prirodni izbor pola koordinatnog sistema na Zemljinoj povrˇ si. Ovaj izbor. 1. Da bi se kompletiralo uvo¯ denje koordinatnog sistema. N GKS na sl. Pojmovi uvedeni u prethodnim paragrafima bi´ ce ilustrovani u odnosu na Zemlju. 1.).      Slika 1.).12.12. a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu.) . kada je za prvi meridijan usvojen onaj koji prolazi kroz osnovni poloˇ zajni teleskop na Kraljevskoj opservatoriji u Griniˇ cu (sl. 1. uˇ cinjen je me¯ dunarodnim dogovorom u 19-om veku. Slika 1. 1.14. Zemlja moˇ ze da se smatra sferom koja se obrne za jedan dan oko svoje stalne ose. Svaki veliki krug upravan na ekvator i ograniˇ cen taˇ ckama N i S naziva se meridijanom geografske duˇ zine ili jednostavno meridijanom .13.13. koji je u suˇ stini proizvoljan. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v.).11. U prvoj aproksimaciji. osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki. 1. +90o ). zemljini meridijani su krugovi kroz polove (sl.). – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetnog (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke. ver∴1 16 5 8 -. +180o ). Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru. Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju (sl. geoid i sl. Poloˇ zaj ma koje taˇ cke X na Zemlji- . uzima vrednosti iz intervala (-12h . Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se geografski (zemljopisni) ekvatorski koordinatni sistem.

U tom sluˇ caju. Produˇ zavanjem luka N X da bi opisali meridijan N XLS .). Konstruiˇ simo kroz X mali krug U XV tako da su mu polovi N i S . Jasno je da paraleli i meridijani ˇ cine koordinatnu mreˇ zu Zemljine povrˇ si. Onda B i pripadaju intervalima −90◦ ≤ B ≤ 90◦ . (1. Za taˇ cku na ekvatoru.20) kako su postavljene i smatrati duˇ zinu pozitivnom u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (posmatrano sa severnog pola. −180◦ < ≤ 180◦ . 1.21) su poziJuˇ zna ˇ sirina i zapadna duˇ zina su negativne. X .19) i (1. 2 ˇ cesto se koristi latituda B i longituda .). p. dok su za taˇ cku Y obe negativne.19) sledi da ako se taˇ cka X nalazi juˇ zno od ekvatora. Sve taˇ cke na ovom meridijanu imaju istu geografsku duˇ zinu.7 1 ) 17  ver∴1 noj povrˇ si odre¯ duje se sada lukom velikog kruga N X i sfernim uglom GN X .19) (1.  . presecamo ekvator u taˇ cki L (slika 1. Griniˇ cki podnevak Slika 1. recimo. Iz definicije (1. kao ˇ sto je prikazano. Za taˇ cku X na sl. Luk N X se naziva kolatituda * taˇ cke X .14.    $ /.a. duˇ zina od 0 do 180 E ili W .13. a mali krug se naziva paralel ˇ sirine . kao ˇ sto je L.5 ) :141 ) 1 . onda je B negativno. * Umesto geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * Kolatituda je 1 F − B. U praksi se ˇ cesto ˇ sirine i duˇ zine piˇ su kao pozitivne veliˇ cine sa naknadnom odredbom severno ili juˇ zno i istoˇ cno ili zapadno.14 i B i tivni. ˇ sirina varira od 0 do 90◦ ◦ N ili S . (1.20) Slika 1. algebarski je opravdanije koristiti jednaˇ cine (1. Geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * ove taˇ cke formalno se definiˇ su jednaˇ cinama B = 90◦ − N X = GN X. Sve taˇ cke na ovom malom krugu imaju istu geografsku ˇ sirinu. ˇ sirina je nula./4).14. Me¯ dutim.

Da se pretvori u kilometre. To ne utiˇ ce na neposredni cilj raˇ cunanja rastojanja X Y primenom kosinusnog obrasca (1. Ako su koordinate x. ). koordinate pola u trenutku posmatranja u odnosu na srednji pol. M). Tada iz uskog sfernog trougla Pm M P imamo 90◦ − Bm ) − (90◦ − B) = r cos[M − ( ili B − Bm = r cos(M − m ). U ovom trouglu. Duˇ zina XY u nautiˇ ckim miljama. y pravougle koordinate trenutnog pola.B = B − Bm raˇ cuna direktno iz gornje formule. onda je x = r cos M i y = r sin M.P . koje se definiˇ su kao duˇ zina luka velikog kruga nad centralnim uglom od jedne luˇ cne minute. Popravke ˇ sirine i duˇ zine usled kretanja Zemljinih polova. m )]. Y N G = − . ver∴1 18 5 8 -. a sa P trenutni pol Zemlje. ali kao ugao. a ugao u odnosu na osu x sa M. y se odre¯ duju iz posebno organizovanih posmatranja promene ˇ sirine na ve´ cem opservatorija na povrˇ sini Zemlje. N Y = 90◦ − B . Ugao GN X = i kako je negativno u ovom sluˇ caju. za datu longitudu se popravka ˇ sirine . y poznate. N X = 90◦ − B.22) Rastojanje XY je izraˇ cunato.  Ako su x. B − Bm = x cos m − y sin m. tako da su polarne koordinate trenutnog pola P (r. neka su ˇ sirina i duˇ zina taˇ cke X oznaˇ cene sa (B. Pm . Nautiˇ cka milja neznatno prevazilazi milju i jednaka je 1.15. pa dobijamo jednaˇ cinu Kostinskog Slika 1. (1. Kao i ranije. Najkra´ ce rastojanje izme¯ du ovih dveju taˇ caka je luk velikog kruga XY koji je element sfernog trougla N XY .23) Ovde je m zapadna longituda. izraˇ zava luk XY u luˇ cnim minutama.15. jednostavno. oznaˇ cimo rastojanje trenutnog i srednjeg pola sa r.). a x. Konstruiˇ simo pravougli koordinatni sistem x. a za Y sa (B . a y osu zapadno od njega (vidi sliku 1. (1. neophodno je izraziti ugao luˇ cnom merom i pomnoˇ ziti ga polupreˇ cnikom Zemlje koji je sve do sada smatran jediniˇ cnim.11) cos XY = sin B sin B + cos B cos B cos( − ). pa je Y N X = − . y sa poˇ cetkom u Pm i smestimo osu x u ravan Griniˇ ckog meridijana (tangenta na Griniˇ cki meridijan u Pm ). . y su trenutne koordinate pola. Neka je M taˇ cka na povrˇ si Zemlje. ). tj. 4 7 - / 1   Razmotrimo dalje problem raˇ cunanja rastojanja izme¯ du dve taˇ cke X i Y na povrˇ si Zemlje. Mogu´ ce je izraˇ cunati rastojanje i u nautiˇ ckim miljama. Oznaˇ cimo sa Pm srednji. Potrebno je da ovaj ugao bude od 0◦ do 180◦ .855 km. Koordinate trenutnog pola x.

Odavde je . Iz kosinusnog obrazca imamo za svaki od trouglova izraze za luk M G.B. moramo oduzeti veliˇ cinu y tg BmG . Pm M = 90◦ − Bm . Oznaˇ cimo male promene koordinata usled pomeranja pola prefiksom . P M = 90◦ − B. P G = 90◦ − BG .5 ) :141 ) 1 . cos BmG sin m . MPG = − . ). .BG sin BmG )(cos m − . BG − BmG = .7 1 ) 19  ver∴1 Na¯ dimo sada vezu izme¯ du longitude topocentra i poloˇ zaja pola. koji imaju jednu zajedniˇ cku stranu. Sa slike je jasno da je Pm G = 90◦ − BmG . a ne od trenutnog griniˇ ckog meridijana. dobijamo (sin Bm + . ˇ Clan y tg BmG daje promenu longitude samog Griniˇ ca usled istog uzroka. iz .BG = x cos mG − y sin mG .B(cos Bm sin BmG − sin Bm cos BmG cos m )+ . . sin m = @B(tg BmG − tg Bm cos m) + . Ako se razlika .BG .B cos Bm )(sin BmG + . Razmotrimo sferne trouglove P M G i Pm M G. Iz ranije formule imamo . ako se ograniˇ cimo malim veliˇ cinama prvog reda. M G. njihovim izjednaˇ cavanjem dobijamo sin B sin BG + cos B cos BG cos(− ) = = sin Bm sin BmG + cos Bm cos BmG cos(− m ).BG (sin Bm cos BmG − cos Bm sin BmG cos m ) = = . .BG cos BmG )+ (cos Bm + .BG (tg Bm − tg BmG cos mG ). da bi se dobila stvarna promena longitude taˇ cke M (. onda je  . iskaˇ ze u ˇ casovnoj meri./4). =. sin m ) = sin B sin BmG + cos B cos BmG cos m . M Pm G = − m . Osloba¯ daju´ ci se zagrada i zadrˇ zavaju´ ci samo male veliˇ cine prvog reda. posle elementarnih transformacija dobijamo @ = − m = (x sin m + y cos m ) tg Bm + y tg BmG .B = x cos m − y sin m. Ukoliko se longituda meri od srednjeg. tj. tj.B sin Bm )(cos BmG + . Ako ih smenimo u prethodu jednaˇ cinu.   $ /. − y tg BmG = −(x sin m + y cos m ) tg Bm . Smenjuju´ ci u prethodnoj formuli trenutne ˇ sirine i duˇ zine njihovim srednjim vrednostima i malim priraˇ stajima i razvojem sinusa i kosinusa u Tejlorov red.. − m =. dobijamo . B − Bm = .

15 Prema tome. Te veliˇ cine imaju sistematski karakter i u savremenim posmatranjima moraju da se uzmu u obzir. oko 21 marta. Predstavimo nebesku sferu sa Zemljom smeˇ stenom u njenom srediˇ stu. On se naziva ekvatorski sistem i poznate su njegove dve koordinate. kada Sunce prelazi nebeski ekvator sa juga na sever. Ove dve koordinate su stalne za svaku zvezdu.7.24) gde je stalna taˇ cka na nebeskoj sferi. 1. bi´ ce potpunije data u slede´ coj glavi. promena longitude zavisi od geografske ˇ sirine topocentra Bm . Me¯ dutim. 4 7 . Zemljina (obrtna osovina) osa rotacije prodire nebesSlika 1. Rektascenzija = i deklinacija @ proizvoljne taˇ cke X na nebeskoj sferi formalno se definiˇ su kao @ = 90◦ − P X. Ove dve taˇ cke se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol . 1. Geocentriˇ cna nebeska sfera ku sferu u taˇ ckama P i Q. koja se uzima kao nulta taˇ cka rektascenzije.    ver∴1 20 5 8 -. kao na sl. tako je poloˇ zaj zvezde na nebeskoj sferi definisan deklinacijom i rektascenzijom. Rektascenzija i deklinacija. na ekvatoru teˇ zi nuli. (1. ve´ c na nebesku sferu. nisu pod uticajem Zemljine dnevne rotacije. rektascenzija i deklinacija . a rektascenzija istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini.16. Koordinatna mreˇ za deklinacija i rektascenzija koja moˇ ze da se povuˇ ce na nebeskoj sferi sliˇ cna je mreˇ zi geografskih ˇ sirina i duˇ zina. Definicija taˇ cke. koja se naziva ekvinokcij . geometrijska razmatranja su veoma sliˇ cna i postoji koordinatni sistem koji potpuno odgovara geografskoj ˇ sirini i duˇ zini. imamo paralel deklinacije . Posebno. Ravan Zemljinog ekvatora seˇ ce nebesku sferu po velikom krugu AB koji se naziva nebeski ekvator . veliki polukrug ograniˇ cen nebeskim polovima. Ve´ ci deo ove knjige ne´ ce se odnosi- ti na Zemlju. =− / 1   1 (x sin m + y cos m ) tg Bm . Kao ˇ sto je poloˇ zaj na Zemlji definisan geografskom ˇ sirinom i duˇ zinom. Ovaj sistem je daleko najvaˇ zniji od svih koordinatnih sistema koji se koriste u sfernoj astronomiji. odgovara poloˇ zaju Sunca u trenutku prole´ cne ravnodnevice. Ova taˇ cka. Deklinacija odgovara geografskoj ˇ sirini. Neka su N i S geografski severni i juˇ zni pol.8. (1. i meridijan rektascenzije . i pretpostavimo da je polupreˇ cnik nebeske sfere mnogo ve´ ci od dimenzija Zemlje. Za sada je dovoljno . mali krug paralelan nebeskom ekvatoru. a na polovima ima znaˇ cajne vrednosti.23) == P X.

izjednaˇ cavanjem 360◦ sa 24 ˇ casa. 1◦ = 4m . 1 = 4s . Onda izaberimo CP za z -osu.) ) -*-5 5. dok je na severnom i juˇ znom nebeskom polu @ = +90◦ i −90◦ . i  & 4)56 ) ) 8.26) mnoˇ zenjem njene desne strane rastojanjem. Neka je C centar nebeske sfere. redom. promena zavisi od poloˇ zaja zvezde ali tako da je pomeranje duˇ z velikog kruga koji spaja zvezdu sa odre¯ denom stalnom taˇ ckom na nebeskoj sferi. y. z ) taˇ cke X su date sa x = cos @ cos =. y = r cos @ sin =. r. z = r sin @. To znaˇ ci da je ona u pravcu = = 6h . kao i obiˇ cno. Ista konvencija je s razlogom primenjena na geografsku duˇ zinu. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi. 1m = 15 .. Slede relacije.26 ) 1. (1. y = cos @ sin =. Napomenimo ˇ da rektascenzija raste u pravcu istoka. 1.25)  Moˇ ze da se izvede sistem pravouglih ekvatorskih koordinata koje su povezane sa rektascenzijom i deklinacijom. Ekvivalentno jednaˇ cinama (1. z = sin @. uzet jediniˇ cni polupreˇ cnik nebeske sfere. Mnogi problemi sferne astronomije tiˇ cu se promene poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled nekog od brojnih uzroka.26)   ver∴1 gde je. Na  .16. (1. kako je 24h = 360◦ . C za x-osu. imamo da je 1h = 15◦ . U posebnom sluˇ caju. kako je naznaˇ ceno strelicom na sl. to uneti u jednaˇ cinu (1. @ = 0. 1s = 15 1 = 1s 15 . Mada rektascenzija moˇ ze da se izrazi u stepenima i onda je u intervalu 0◦ ≤ = < ◦ < 360 . Mogu´ ce je. (1. a y -osu izaberimo tako da formira desni koordinatni sistem. na nebeskom ekvatoru je @ = 0 . Bi´ ce x = r cos @ cos =. Ove promene imaju priliˇ cno standardnu formu. ako bude data neka informacija o rastojanju nebeskog objekta.8.-41 21 napomenuti da je to stalna referentna taˇ cka na nebeskom ekvatoru. obiˇ cno je izraˇ zena u vremenskoj meri.8) koordinate (x. Sta ◦ viˇ se.

@) pomerena za mali iznos u taˇ cku X i to pomeranje je duˇ z velikog kruga koji spaja X sa taˇ ckom O. Onda XX moˇ ze da se oznaˇ ci sa d .28) Razmatrajmo sada sferni trougao OP X . Kako je P X = = i P O = =0 . Onda je. Konstruiˇ simo luk malog kruga sa polom P kroz X da preseˇ ce P X u U . Konaˇ cno. cos @ d= = k sin sin G. U P X = d=. Pretpostavimo da je. Sada je sferni ugao P X = = i P X = = + d=. Napiˇ simo pomeranje kao   Slika 1. Dalje je. pomeranje je ka istoˇ cnoj taˇ cki posmatraˇ ceva horizonta. iz jednaˇ cine (1. i pretpostavimo da je d mali ugao. OX = i OXP = G. tj. Zajedniˇ cke osobine pomeranja omogu´ cavaju da sva pomeranja mogu da se tretiraju kao poseban sluˇ caj opˇ steg rezultata izvedenog niˇ ze. 4 7 - / 1 primer.3). imamo da je . sledi da je (1. @0 ) i oznaˇ cimo luk OX sa .27) d = k sin . 1. pa je. (1. usled nepoznatog uzroka. Neka O ima ekvatorske koordinate (=0 .  Sa naˇ sa dva ranija rezultata i (1. Predstavljeno na sl. d@ = −k sin cos G. zvezda X (=. U X = XX sin(180◦ − G) = XX sin G.17 predstavljena su pozitivna pomeranja i d= i d@. Koriste´ ci sinusni i sinusno-kosinusni obrazac. ver∴1 22 5 8 -. Tako je ugao zahva´ cen lukom malog kruga u njegovom polu. moˇ ze da se smatra ravnim trouglom sa pravim uglom kod U . P X = P U = 90◦ − (@ + d@). Na sl. Me¯ dutim. nezavisno od izbora zvezde.17 pomeranje d je pozitivno. Kako su dimenzije trougla U XX male u pore¯ denju sa nebeskom sferom. Sada oznaˇ cimo sferni ugao OXP sa G. U praksi je ˇ cesto k pozitivna ili negativna konstanta. 1. P O = 90◦ − @0 . Onda je U XX == 180◦ − G. i U X = XX cos(180◦ − G) = −XX cos G.17. U X = d= cos(@ + d@) = d= cos @. kako je P X = 90◦ − @.27).12). Osim toga. sledi da je U X = d@ . dok usled dnevne aberacije. Rastojanja na sferi (1. @ + d@). neka su ekvatorske koordinate taˇ cke X (= + d=. sa taˇ cnoˇ s´ cu do prvog reda. sledi da je OP X = = − =0 . P X = 90◦ − @. usled godiˇ snje paralakse pomeranje je uvek usmereno ka Suncu.9) i (1.

Dokazivanje poslednjeg stava je ostavljeno kao veˇ zba za ˇ citaoca. Ako je mali ugao izraˇ zen u uglovnoj meri. Ako su jednaˇ cine (1. sin cos G = cos(90◦ − @0 ) sin(90◦ − @) − sin(90◦ − @0 ) cos(90◦ − @) cos(= − =0 ). tada vektor s × s0 ima intenzitet sin i usmeren je ka taˇ cki L na nebeskoj sferi za 90◦ udaljenoj od O i od X .31) Ovaj oblik jednaˇ cine je opˇ stiji od jednaˇ cine (1.28) dobijamo (1. L je pol velikog kruga kroz OX . neophodno je uneti vrednosti konstante k i koordinate taˇ cke O. onda je.34) 206 265 broj luˇ cnih sekundi u malom uglu . za svako malo pomeranje. Onda. Prednost radijana je primena aproksimacija malih uglova.29).) ) -*-5 5. Vaˇ zno je uoˇ citi da ove jednaˇ cine mogu da se primene samo za mala pomeranja. vektor ds je upravan na s. Neka je k vrednost parametra u radijanima i k u luˇ cnim sekundama. Lako se vidi da je nepoznata ovog dvostrukog vektorskog proizvoda sin . sin 1 = tg ≈ . Neka je s jediniˇ cni vektor poloˇ zaja za X i s0 isto za taˇ cku O. u primeni rezultata traˇ ze se praktiˇ cnije jedinice pa su mali uglovi izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama.27) imamo da je d s = k s × ( s × s0 ) .32) sledi da je cos ≈ 1. d= = k sec @ cos @0 sin(= − =0 ). (1. Me¯ dutim.33) Na primer.33). onda je sin ≈ .. Smenjuju´ ci ovo u jednaˇ cine (1. Opˇ sti rezultat (1. to je ds upravno i na s × s0 pa je vektor pomeranja ds u pravcu s × (s × s0 ). U praksi se koristi u skalarnom obliku. d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 . (1. Neka je vektor poloˇ zaja taˇ cke X s + ds.29) moˇ ze da se izrazi i u vektorskoj formi. Kako je s jediniˇ cni vektor to je s · s = 1 i diferenciranje daje.29) izraˇ zene u radijanima.29) za primenu u ma kom koordinatnom sistemu.32) gde je 206265 vaˇ zan faktor konverzije. ako je i (1. (1. iz jedaˇ cina (1. Zgodno je raditi analizu u radijanima. Na osnovi jednaˇ cine (1. (1. Kada je u pitanju veliko pome¯enju ovih jednaˇ ranje. Pribliˇ zno je 1 radijan = 57◦ 17 45 = 206 265 . (1.29).-41 23  ver∴1 sin sin G = sin(90◦ − @0 ) sin(= − =0 ). onda je k mala veliˇ cina i mora da se ima na umu da su pri izvod cina zanemareni ˇ clanovi sa O(k 2 ). a skalarni oblik u ekvatorskim koordinatama su jednaˇ cine (1. Osim toga. koriste luˇ cne sekunde. (1.   & 4)56 ) ) 8.32) sin = sin 1 . kako je pomeranje duˇ z OX . s · ds = 0.35) Pretpostavimo da se u primeni jednaˇ cine (1. preporuˇ cujemo koriˇ s´ cenje drugih metoda.30) Dakle. kako se isti  . Iz jednaˇ cine (1.29) Za koriˇ s´ cenje ovog opˇ steg rezultata u bilo kom posebnom sluˇ caju. 1 .

6. B + b = 180◦ . Dokazati princip dvojnosti (”dualni princip”) koji kaˇ ze da za ma koji obrazac koji izraˇ zava element sfernog trougla.37) d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 . na luku velikog kruga koji spaja mesta X i Y. biti u radijanima. greˇ ska je reda 0 . Na kraju. 1. moraju da se koriste tek uz poznavanje njihovih ograniˇ cenja.4. Zakljuˇ cak je da. Neka je dat sferni trougao ABC . Ako je parametar k izraˇ zen u luˇ cnim sekundama. Mada je taˇ cnost nekih optiˇ ckih i radio opservatorija dovedena do ove vrednosti. recimo A. dok pomeranje od 1 daje greˇ sku od 0 . Analogno su definisani polovi B i C . koja je potpuno zanemarljiva u svim razmatranjima.29) u praktiˇ cnim jedinicama. 1. dualni obrazac moˇ ze da se izvede zamenom svake strane suplementom naspramnog ugla.3. Dokazati da za uglove A. izrazi´ cemo poslednji rezultat jednaˇ cine (1. C sfernog trougla vaˇ zi F < A + B + C < 3F . moˇ zemo da utvrdimo greˇ sku prvog reda od 5 · 10−6 luˇ cnih sekundi. Pokazati da su sinusni obrazac i ˇ cetvoroelementni obrazac sebi dualni. a drugo na paralelu geografske ˇ sirine B. 1. Greˇ ska. ver∴1 24 5 8 -. Odrediti najseverniju taˇ cku. A + a = 180◦ . a svaki ugao suplementom naspramne strane. S druge strane. je 2 A=O k 2 sin 1 . u luˇ cnim sekundama. za pomeranje reda jedne luˇ cne sekunde. Dva mesta X i Y na severnoj hemisferi imaju koordinate (60◦ W. C + c = 180◦ . me¯ dutim.36)   Ovo daje korisnu informaciju o taˇ cnosti. zamenom k sa k . Kolika je razlika u geografskim duˇ zinama mesta A1 i A. (1. taˇ cnost koja nije dostignuta ni najfinijim astrometrijskim merenjima. Neka je polarni trougao A B C definisan sa: A je pol strane BC izabran tako da je AA < 90◦ . Dokazati da vaˇ ze slede´ ce relacije izme¯ du elemenata ova dva trougla: A + a = 180◦ . Zadaci 1.5. ˇ cak za pomeranje od 15 ili jedne vremenske sekunde. ako je Bs geografska ˇ sirina najjuˇ znije taˇ cke velikog kruga povuˇ cenog kroz A1 i A? .1. C . mada su formule I reda veoma korisne. 30◦ N). Na primer. mnogi raˇ cuni.02. B + b = 180◦ . Jednaˇ cine su. d=s = 15 (1. B. od koji se orvi nalazi na ekvatoru . C + c = 180◦ . na primer za Astronomical Almanac .2. 4 7 - / 1   faktor konverzije primenjuje na svaku stranu jednaˇ cine. taˇ cne do ˇ clanova prvog reda i jasno je da ´ ce greˇ ska. 1. ne zahtevaju ve´ cu taˇ cnost. d= i d@ se dobijaju u luˇ cnim sekundama. A = O(k 2 ) = O (k sin 1 ) . 15◦ N). Izvesti Gausove obrasce za polarni sferni trougao. (15◦ E. 1. onda je d= u vremenskim a d@ u luˇ cnim sekundama dato sa 1 k sec @ cos @0 sin(= − =0 ).001.

7.9.8. Mesta X i Y imaju istu geografsku ˇ sirinu B. F . C proizvoljnog sfernog trougla seku naspramne strane u taˇ ckama D. Avion pole´ ce iz mesta X (13◦ 15 S. Dokazati da u jednakostranom sfernom trouglu vaˇ zi izraz a A sin = 1. redom. Pokazati da vaˇ zi: tg BD tg CE tg AF = tg DC tg EA tg F B   . 2 cos ). 12◦ 40 E ). E. B. 78◦ W ) i leti u mesto Y (44◦ 48 N. 1. Sferne normale iz temena A. Izraˇ cunati pre¯ deno rastojanje u nautiˇ ckim miljama i geografsku duˇ zinu na kojoj avion preseca ekvator.10. 2 2 1.)+1 25  ver∴1 1. a razlika njihovih geografskih duˇ zina je L. Na´ ci geografsku ˇ sirinu najsevernije taˇ cke velikog kruga koji prolazi kroz ta mesta i odrediti razliku duˇ zina putanja merenih po paralelu i po velikom krugu izme¯ du tih mesta. 1.

 . velikog) polupreˇ cnika i sa centrom u posmatraˇ cevom oku. U prvoj aproksimaciji smatrao ih je sva na jednakim daljinama. 47/) Osnove astronomskog eksperimenta 2. Papirus Nespakasuti bitnih astronomskih eksperimenata ˇ coveku se vrlo kasno u istoriji pruˇ zila prilika da sa izvesnoˇ s´ cu raspozna rastojanja ve´ ceg broja nebeskih tela. U centar nebeske sfere smeˇ sta se posmatraˇ c (realni ili fiktivni).2. Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela.     / )8) . Zbog nedostataka prvoSlika 2. projektujemo likove nebeskih tela. na povrˇ sini zamiˇ sljene sfere proizvoljnog (ali. u pravcima u kojima ih vidimo. Time se nebeska sfera moˇ ze smatrati jednom od prvih posledica i rezultatom prvobitnog posmatranja (eksperimenta!). Dakle. Nebeska sfera. najprimitivnijeg sa stanoviˇ sta raspoloˇ zivog instrumentarijuma.1. nebesku sferu uvodimo kao sferu jediniˇ cnog polupreˇ cnika na koju.1. 2.

geocentriˇ cnim i heliocentriˇ cnim koordinatama su znatna i moraju se precizno naznaˇ citi ako se s odre¯ denom namerom bira ko-    ver∴1  . centar Sunca ili centar galaksije. topocentar je na Zemlji. tako i zbog godiˇ snjeg obilaˇ zenja Zemlje oko Sunca. Sistem sveta tivnom) posmatraˇ cu smeˇ stenom u tu taˇ cku. poˇ sto se poloˇ zaj stvarnog posmatraˇ ca identifikuje sa pojmom topocentar . u skladu sa izborom centra nebeske sfere. baricentriˇ cnom . baricentriˇ cne i heliocentriˇ cne koordinate kao koordinate koje se odnose na razne koordinatne poˇ cetke. Osim toga. Nebeske sfere koje odgovaraju ovim poloˇ zajima posmatraˇ ca (standardnim taˇ ckama) nazivamo geocentriˇ cnom . u posebnom sistemu (ekvatorskom. geocentriˇ cne. Cilj ove glave je uvo¯ denje razliˇ citih koordinatnih sistema koji se koriste u poloˇ zajnoj astronomiji i davanje konvencija vezanih za njih. Kao ˇ sto smo rekli. imamo topocentriˇ cnu nebesku sferu. Topocentriˇ cna i heliocentriˇ cna rektascenzija i deklinacija bi´ ce sliˇ cno definisane. redom. izborom koordinatnog poˇ cetka u odgovaraju´ coj taˇ cki i utvr¯ divanjem osnovnih pravaca paralelnih sa CP i C C.2. Koordinate nebeskog tela se navode kao topocentriˇ cne. Veoma je pogodno izabrati nebesku sferu polupreˇ cnika R = 1. 1. Odstupanja me¯ du topocentriˇ cnim. ali sa strogo paralelnim koordinatnim osama. opisan je u gl. to su prividni poloˇ zaji nebeskih tela. kaˇ zemo da. Svaki sistem ˇ cine osnovne polarne koordinate koje imaju osnovne osobine uvedene u 1.  -*-5 ) 5. onda se sva nebeska tela nalaze na nebeskoj sferi u taˇ ckama prodora odgovaraju´ cih vizura. centar Sunˇ cevog sistema. Definicije odgovaraju geocentriˇ cnoj rektascenziji i deklinaciji. Te razlike su za zvezde male i one se mogu mahom zanemariti u razmatranjima u ovoj glavi.-4) 27 Ako je vizura poluprava od posmatraˇ ca ka nebeskom telu. ekliptiˇ ckom ili nekom drugom) mogu da se definiˇ su topocentriˇ cne. Izuzimaju´ ci retke situacije boravka ˇ coveka na kosmiˇ ckim letilicama ili drugim (prirodnim) nebeskim telima. geocentriˇ cne. dodajemo opis horizontskog koordinatnog sistema i sistema ekliptiˇ ckih i galaktiˇ ckih koordinata. Sa svakim ovim sistemom moˇ ze da se uvede ekvivalentan pravougli koordinatni sistem.8). Ekvatorski sistem koordinata.3. heliocentriˇ cnom ili galaktiˇ ckom nebeskom sferom. rektascenzije i deklinacije. Razlike me¯ du ovim koordinatama potiˇ cu od uticaja paralakse i aberacije koje ´ ce biti razmatrane u daljem tekstu. heliocentriˇ cne ili galaktiˇ cke. bez raˇ cunskih detalja. Ta standardna taˇ cka je centar Zemlje. poloˇ zaj nebeskog tela na nebeskoj sferi je razliˇ cit za razliˇ cite trenutke posmatranja kako zbog Zemljinog dnevnog obrtanja. Istorijski je najˇ ceˇ s´ ca praksa izbor standardne posmatraˇ cke taˇ cke koja odgovara zamiˇ sljenom (fikSlika 2. Na ve´ c uvedeni ekvatorski koordinatni sistem. koji je povezan sa sfernim jednaˇ cinama (1. kada je stvarni posmatraˇ c u centru sfere. Promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi naziva se prividnim kretanjem. Na drugoj strani. baricentriˇ cne.

sistem odstupanja jednako dobro moˇ ze postaviti u topocentriˇ cnom. Iskustvo obiˇ cnog ˇ coveka (u smislu: neastronom) daje izvesnu ali intuitivnu predstavu o nebeskoj sferi i njenim karakteristikama. geocentriˇ cnom. ver∴1 28 5 8.4. – da se povremeno pojavljuju pojedinaˇ cni zvezdoliki objekti i pljuskovi takvih objekata koji u intervalu od nekoliko sekundi menjaju poloˇ zaj i nestaju sa zvezdanog neba (meteori. Prividno obrtanje nebeske sfere. Sva druga nebeska tela opisiva´ ce u toku dana (24 ˇ casa) krug sa centrom u blizini Severnjaˇ ce (vidi sliku 2. – da postoji manji broj zvezdolikih tela koja svetle mirnom sveloˇ s´ cu (ne trepere!) i koja menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (planete. – da se preko neba prostire belo–magliˇ casta traka nejednake ˇ sirine i sjaja.52-41 . ali stalnog poloˇ zaja me¯ du zvezdama (Galaksija.3. ali je dobro znati da se za svaki koordinatni sistem. Pri paˇ zljivom posmatranju zapazi´ cemo da poznata zvezda Severnjaˇ ca (Polara) skoro da ne menja svoj poloˇ zaj u odnosu na Zemaljske repere. – da se povremeno pojavljuju kosmata nebeska tela. baricentriˇ cnom ili heliocentriˇ cnom obliku.)564 5 / . Kumova slama). 2. nekretnice). zvezde padalice ). – da postoji Sunce. koji veoma brzo menja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde. koja vrlo brzo menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (komete. Mleˇ cni put. Ukoliko beleˇ zimo me¯ dusobne poloˇ zaje i izgled nebeskih tela na nebeskoj sferi u toku duˇ zeg vremenskog intervala uoˇ ci´ cemo: – da postoji veliki broj nebeskih tela koja praktiˇ cno ne menjaju me¯ dusobni poloˇ zaj (zvezde. Ova odstupanja ne´ ce biti odre¯ divana u ovoj glavi.  Slika 2.). lutalice).6) / 11   ordinatni poˇ cetak.4. ali u okolini razliˇ citih grupa zvezda. koje iz dana u dan izlazi pribliˇ zno na istom mestu u odnosu na zemaljske repere. repatice). Cirkumpolarne zvezde . – da postoji Mesec.

svakom sazveˇ zd ci mitoloˇ ski znaˇ caj i obeleˇ zje (v.   ver∴1  Po pravilu. drevni posmatraˇ ci su izvrˇ sili prostornu podelu zvezda u grupe koje se nazivaju sazveˇ z¯ dima (slika 2. ¯u davan je odgovaraju´ Prilog I).4. " 5) 8- ) 29 Kada posmatramo zvezde prividno dnevno kretanje nebeske sfere se manifestuje u postojanju zvezda ˇ cije su dnevne putanje u celosti vidljive ( cirkumpolarne zvezde ).5.). onda moˇ zemo da govorimo o sjaju i boji nebeskih tela. 2. Ako u principe (priznake) klasifikacije ukljuˇ cimo dodatne mogu´ cnosti vizuelnog posmatranja. Sve ˇ je rezultat vizuelnog astronomskog eksperimenta u kojem preovla¯ duje matematiˇ cka apstrakcija nebeske sfere. u postojanju zvezda ˇ cije dnevne putanje se vide samo delimiˇ cno (zvezde koje izlaze i zalaze ) i u postojanju zvezda ˇ cije delove dnevne putanje u datom trenutku uopˇ ste ne vidimo iz datog poloˇ zaja (anticirkumpolarne zvezde ). Uoˇ cavaju´ ci sjajnije zvezde na nebu. Sazveˇ zd sto smo do sada rekli o nebeskim telima iskljuˇ civo ¯a. ovu podelu je uveo Delport  . Nebeska sfera je ”podeljena” na 88 sazveˇ zd ¯a.

tako i kroz strukturu zvezdanih sistema i njihovu evoluciju. kako kroz prividno kretanje Sunca.   ver∴1 30 5 8. O sazveˇ zd cemo posebno govoriti. 2. Prilog I).6.6) / 11   1919. taj smer se naziva retrogradnim smerom. . Pri tome. Druga taˇ cka je dijametralno suprotna u odnosu na posmatraˇ ca (slika 2.7).6. Ve´ c smo istakli da se nebeska sfera priv- idno obr´ ce i da je jedna invarijantna taˇ cka obrtanja u blizini Severnjaˇ ce.)564 5 / . Selektivnost i razdvojna mo´ cˇ covekovog oka nije mogla da zadovolji sve ve´ ce zahteve astronoma. govorimo o topocentriˇ cnoj konfiguraciji. oˇ cigledno je da je broj zvezda sa imenima veoma mali u odnosu na ukupni broj zvezda. posmatraˇ ci davnih vremena su svakoj zvezdi davali ime (v.2. Ukoliko su poloˇ zaji nebeskih tela dati u odnosu na mesto posmatranja. znaju´ ci da proseˇ cni posmatraˇ c na vedrom nebu moˇ ze da uoˇ ci oko 3000 zvezda. Slika 2. Severni pol je onaj iz kojeg se sva prividna kretanja vide u smeru kretanja kazaljke na satu. ali ´ ce ona na razliˇ cite naˇ cine biti ¯ima ne´ prisutna u daljem tekstu.52-41 .).5. PN OPS (sl.Zemljina rotacija Osa prividnog obrtanja nebeske sfere naziva se svetska ili polarna osa. a ukoliko su dati u odnosu na centar Zemlje. Elementi nebeske sfere. Taˇ cke prodora svetske ose kroz nebesku sferu su svetski polovi – severni PN i juˇ zni PS . onda govorimo o geocentriˇ cnoj konfiguraciji. Uoˇ cavaju´ ci razlike u boji i sjaju pojedinih zvezda. Vremenski interval za koji nebeska (zvezdana!) sfera izvrˇ si prividno pun obrt oko nebeske ose naziva se zvezdani dan: to je vremenski interval posle kojeg se ponovi konfiguracija zvezda u odnosu na zemaljske repere.

7. Slika 2. zenit je iznad horizonta. Vertikal je veliki krug kroz zenit (i nadir). Slika 2.8..8. Vertikala je prava odre¯ dena vektorom rezultante Zemljine privlaˇ cne i centrifugalne sile. Almukantar(at) je mali krug nebeske sfere paralelan horizontu. Materijalizuje se pravcem mirnog viska. Dnevni paralel je mali krug nebeske sfere paralelan ekvatoru. Ekvatorski sistemi Istorijski gledano..  # . Pravi horizont je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere i ravni upravne na vertikalu (u poloˇ zaju posmatraˇ ca. osnovni elementi nebeske sfere za orijentaciju i odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ caka na Zemlji i poloˇ zaja nebeskih tela su vertikala i horizont. Horizontski sistem   . Deklinacijski krug je veliki krug nebeske sfere koji prolazi kroz polove.5.). Zenit i nadir su prodorne taˇ cke vertikale kroz nebesku sferu. slika 2.61 -*-5 .-4- 31  ver∴1 Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere sa ravni upravnom na svetsku osu kroz Zemljino srediˇ ste.

ravnodnevice – prole´ cne i jesenje. . pri ˇ cemu drugi dokazano ne moˇ ze imati manju greˇ sku. To su trenuci solsticija (zastoja) – letnjeg i zimskog. utvrdi´ cemo da: – postoje trenuci maksimalnog udaljenja ka severu i jugu taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u odnosu na istoˇ cnu i zapadnu taˇ cku horizonta. Prividna Sunˇ ceva kretanja.6) / 11 Nebeski meridijan posmatraˇ ca je deklinacijski krug kroz zenit. Prvi vertikal je vertikal ˇ cija je ravan upravna na ravan meridijana.9. nebeski paraleli ve´ c delovi zavojnice (sl. E i W . Ovakva posmatranja moˇ zemo obaviti bez posebnih priprema u odnosu na pravac najkra´ ce dnevne senke mirnog viska (pravac podnevaˇ cke linije!). sa stanoviˇ sta i teorije greˇ saka i metodike besmisleno izvoditi 2 eksperimenta.52-41 .    ver∴1 32 5 8. strogo uzevˇ si. Eksperiment sa Sun- cem.   Slika 2. pa je. Ekliptika Zbog neprekidnosti sunˇ cevog kretanja.10. Ekliptika.) izme¯ du severnog i juˇ znog povratnika. taˇ cke preseka prvog vertikala i horizonta su istoˇ cna E i zapadna W taˇ cka horizonta. Najve´ ca dnevna visina Sunca nad horizontom naziva se (gornjom) kulminacijom (pravo podne). – postoje trenuci poklapanja taˇ caka izlaza i zalaza sa taˇ ckama E i W . 2. u odnosu na apstrakciju datu pojmom horizont. s Beleˇ ze´ ci poloˇ zaje taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u toku godine i njegovu visinu u podne. to su trenuci ekvinokcija. Prava N S u ravni horizonta naziva se podnevaˇ ckom linijom. Trenutak pravog podneva identiˇ can je trenutku najkra´ ce senke i tada se ugao visine Sunca moˇ ze dobiti iz duˇ zine viska l i duˇ zine senke s: l tg h = . Ti trenuci su identiˇ cni trenucima maksimalne i minimalne podnevne visine Sunca.2. redom. Vrlo ˇ cesto se u literaturi govori o tome da se prati duˇ zina senke vertikalnog ˇ stapa! Napominjemo da je materijalizacija takvog eksperimenta uslovljena prethodnom materijalizacijom mirnog viska.6. On seˇ ce horizont u juˇ znoj S i severnoj N taˇ cki (N–taˇ cka bliˇ za polu PN ). vertikal kroz svetski pol. Odgovaraju´ ci dnevni paraleli koje tada opisuje Sunce nazivaju se severnim i juˇ znim povratnikom (!?). moˇ zemo da kaˇ zemo da se azimuti izlaza i zalaza menjaju. sa fenomenoloˇ skog stanoviˇ sta gornji eksperiment je dovoljan. Ne upuˇ staju´ ci se ovde u sve detalje projekcije prividnog kretanja Sunca na ravan horizonta. Posmatraju´ ci paˇ zljivo iz dana u dan moˇ zemo zapaziti da se poloˇ zaj taˇ cke izlaza i zalaza Sunca (ipak) menja u odnosu na zemaljske repere. njegove dnevne putanje nisu.)564 5 / . odnosno.

9. Bik. Strelac. Devojka. Vaga. i 2. Jarac.). 2. Vodolija i Ribe.  $ 24181. Zodijak   . ponavlja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde. ) 57 3-8) 4-6) ) . Slika 2.1261 ) 33  ver∴1 Slika 2. utvrdi´ cemo da se Sunce prividno kre´ ce po nebeskoj sferi me¯ du zvezdama od zapada na istok i da po isteku perioda.10.sl. Veliki krug nebeske sfere koji se dobija kao projekcija prividne godiˇ snje putanje Sunca na nebesku sferu naziva se ekliptikom (v. Proˇ siruju´ ci eksperiment sa Suncem na beleˇ zenje poloˇ zaja taˇ caka njegovog izlaza i zalaza u odnosu na zvezde.11. koji nazivamo godina. Blizanci. koja skoro sva nose ˇ zivotinjska imena – zodijaˇ cka sazveˇ z¯ da: Ovan. Skorpija.slike 2.). Lav.12.11. Kre´ cu´ ci se po ekliptici Sunce u toku godine prod zd ¯e kroz 12 sazveˇ ¯a (v. Rak.

Slika 2.6) / 11    Slika 2.12.13. Viˇ segodiˇ snji eksperiment sa Suncem pokazao bi nam da su sev- erni i juˇ zni povratnik na pribliˇ zno konstantnoj daljini od nebeskog ekvatora (slika 2. ver∴1 34 5 8. a to znaˇ ci da je nagibni ugao ravni ekliptike prema ravni ekvatora pribliˇ zno konstantan (≈ 23◦ 27 ). .).52-41 .7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz Sunˇ cevog prividnog kretanja.)564 5 / .13. Prividno kretanje Sunca 2.

Mali krug nebeske sfere paralelan sa ekliptikom naziva se krug longitude. @) = V +∞ [coef. Zvezdane karte. koje prikazuju sazveˇ zd ¯a u ravni. U matematiqkoj notaciji intenzitet i kvalitet primljene informacije iz pravca (=. Da bi mogle da se prave zvezdane karte.- 35 Uzimaju´ ci da je ekliptika element nebeske sfere. (2. 2. po definiciji za nebesku sferu. u principu. @). f ( ) je funkcija nominalnih talasnih karakteristika me¯ dusistemske sredine i instrumentarijuma. Kao ˇ sto iz iskustva sledi. Po pravilu. koordinate su samo dva ugla.9. U jednaˇ cini (A) (vidi dalje). osnovnog pravca u toj ravni i smerom merenja uglova. Primenjena (praktiˇ cna) astronomija u uˇ zem smislu je metodika i praksa posmatranja i merenja na Zemlji i veˇ staˇ ckim nebeskim telima u cilju stvaranja uporiˇ snog sistema referencije. sferni koordinatni sistem je odre¯ den izborom osnovne ravni ..8.).  & 8. Ekliptika seˇ ce nebeski ekvator u taˇ ckama ekvinokcija – prole´ cni (C) i jesenji (9) (sl. polovima ekliptike (2N i 2S ) nazivamo taˇ cke prodora kroz nebesku sferu prave upravne na ekliptiku. za razliku od inercijalnog. Koordinate. u ulozi definicionih veliˇ cina na levoj strani se javljaju (=.)46- 4. Savremena astronomija fundamentalni sistem najprirodnije realizuje u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji.84. funkciji f ( ) po pravilu prepuˇ stamo (pridruˇ zujemo) informaciju o daljini objekta. E ( ) je stvarna talasna karakteristika posmatranog objekta. koja ´ ce biti de- taljno objaˇ snjena u odeljku o teleskopima.) . ima precesiono kretanje. Vreme. Kako je rastojanje. Objasnimo to detaljnije. a @ deklinacija objekta. Takav njihov poloˇ zaj nije ni malo sluˇ cajan.1) odnosno It (H. @) i sa rastojanja H. nuˇ znom prelaznom formom u reˇ savanju praktiˇ cnih zadataka javlja se FUNDAMENTALNI sistem nebeskih koordinata i konstanti. koji. @) = V +∞ [coef. Sistem nebeskih koordinata pogodan za prouˇ cavanje kretanja u vasioni mora da bude inercijalan. Suˇ stina teleskopa je u prijemu elektromagnetne informacije od objekta. (2. Koordinate u ovom sistemu su rastojanje i dva ugla. Koordinatni sistemi. gde je = rektascenzija. U klasiˇ cnom astronomskom eksperimentu pokazalo se da su za ovu svrhu najpogodniji sferni koordinatni sistemi. treba da znamo koordinate zvezda. pa prethodna jednaˇ cina postaje:  .1 )6.   ver∴1 2.10. veliki krug nebeske sfere kroz polove ekliptike naziva se krug latitude. dati su izrazom: I (H. 2. jediniˇ cno (R = 1).2) gde je coef. sadrˇ zi rotaciono kretanje. uveden kao korektivni faktor u smislu razlikovanja nominalnih od efektivnih parametara. −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. =. tako i u smislu definisanja parametara i sistema konstanti makrosveta. koordinatnom smislu. =. kako u klasiˇ cnom.

. H)E ( )d ]ds. Znaˇ ci. @) i sopstvenih kretanja ( = . Danas se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema koordinata koji se zadaje u prostoru i vremenu pomo´ cu poloˇ zaja (=. . ve´ c samo do promene posmatraˇ ckih metoda i instrumenata. podrazumeva stvaranje fundamentalnih sistema nebeskih koordinata. ukoliko se sa praktiˇ cnog stanoviˇ sta pokaˇ ze pogodnijim neki drugi sistem koordinata. @) = P 5 / .6) +∞ / 11   [coef. @ ) odre¯ denog broja zvezda fundamentalnog kataloga. pri tome se ne misli na sistem bez rotacije i ubrzanja. Za nas je ovde interesantno da. ima precesiono kretanje. nego mora i da jasno dokaˇ ze da ´ ce novi sistem biti nepokretniji od starog i pogodniji za realizaciju. jer su sva posmatranja obavljana sa Zemlje. Za sada. . Ekvatorski sistem se pojavio u katalozima pre nekoliko stole´ ca. Isto tako. Ekvatorski sistem koordinata se definiˇ se Zemljinom rotacijom. Takvo stanje nije sluˇ cajno ve´ c je posledica potpune demokratije praktiˇ cnih uslova. Naglaˇ savamo da postoji bitna razlika pojmova ”fundamentalni sistem koordinata” i ”sistem fundamentalnog kataloga”. proces dugotrajnih i taˇ cnih posmatranja pokazao je suˇ stinski nedostatak ekvatorskog sistema: ravan ekvatora i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice imaju veoma sloˇ zeno kretanje. Pod sistemom kataloga podrazumevaju se sistematske greˇ ske koordinatne mreˇ ze date katalogom (n. (A)  Davno naznaˇ ceni cilj astronomije. sa izvesnoˇ s´ cu moˇ zemo da kaˇ zemo da se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema. Praktiˇ cna pogodnost je veoma znaˇ cajan ˇ cinilac. Me¯ dutim. ve´ c na sistem sa poznatim (do odre¯ dene taˇ cnosti) rotacijom i ubrzanjem. Razvoj astronomije zahteva kako pove´ canu taˇ cnost tako i novi sastav objekata fundamentalnog kataloga. −∞ f ( . Sam prelaz sa jednog na drugi sistem koordinata ostvari´ ce se jednostavnim raˇ cunima.52-41 . Pokuˇ saji zamene ekvatorskog sistema joˇ s nisu urodili plodom jer nije dovoljno da novi predlog samo odriˇ ce stari sistem.pr.)564 It (=.== . a poslednjih sto godina on predstavlja jedinistven sistem skoro u svim katalozima. to ne´ ce dovesti do promene principa konstrukcije koordinatnih sistema.. a nulta rektascenzija se zadaje rotacijom oko ose i kretanjem oko Sunca. govorimo o realnoj primeni fundamentalnih sistema u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji. ˇ sto znaˇ ci srednji trenutak–datum svih posmatranja.. Pri stvaranju takvog sistema prvo se obrazuju takozvani instrumentski sistemi – zvezdani katalozi. u principu. ver∴1 36 5 8. i brojne pomo´ cne veliˇ cine) date za poˇ cetak neke godine. Na drugoj strani postoje zahtevi da se ukloni translacija sistema praktiˇ cnom realizacijom sistema koordinata objekata ˇ cija su sopstvena kretanja i paralakse praktiˇ cno jednaki nuli (vangalaktiˇ cki objekti. odre¯ divanje oblika. koji sadrˇ ze jednu ili obe ugaone koordinate (naravno. Neki astronomski zadaci pretpostavljaju praktiˇ cnu realizaciju inercijalnog sistema koordinata.). . posebno se navodi i posmatraˇ cka epoha kataloga.=@ .). epoha ravnodnevice kataloga. kvazari i sl. teˇ sko´ ce ´ ce se javiti samo pri taˇ cnom odre¯ divanju parametara novog sistema u odnosu na stari sistem. spoznaja geometrije Vasione. Taj trenutak se naziva epoha koordinatnog sistema. stara posmatranja ne´ ce izgubiti svoj znaˇ caj. poloˇ zaja i kretanja nebeskih tela i sistema.

interval promene je(0◦ .14. u sluˇ caju nebeske sfere rastojanje je.   0 41 65 1 4. po definiciji. 2. dok je donja hemisfera nevidljiva za posmatraˇ ca na samoj Zemlji. – galaktiˇ cki sistem koordinata. je komplement visine: z = 90 − h. Napomena: Kod sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika lukovi velikih krugova jednaki su u meri centralnim uglovima koje zahvataju.10. gornja hemisfera je vidljiva. Horizontski koordinatni sistem. Izborom razliˇ citih elemenata (osnovnih ravni i pravaca!) na nebeskoj sferi dolazimo u situaciju da razlikujemo i koordinatne sisteme. Horizontski sistem smatranja. a smer merenja uglova je retrogradni (u smeru kretanja kazaljke na satu). – mesni ekvatorski. osnovni pravac je podnevaˇ cka linija – od posmatraˇ ca ka juˇ znoj taˇ cki. Ovaj pravac je definisan pravcem Zemljine gravitacije. – ekliptiˇ cki sistem koordinata. (z ). sl. U ovom sistemu osnovna ra- van je ravan horizonta. Ovaj veliki krug deli nebesku sferu na dve hemisfere. Kako osnovni pravac ovog sistema zavisi od poloˇ zaja mesta poSlika 2. jediniˇ cno (R = 1).14. pa su koordinate samo dva ugla. Azimut (A) taˇ cke X je ugao u horizontskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni vertikala kroz datu taˇ cku. (Azimut taˇ cke je ugao dijedar ravni meridijana topocentra i ravni vertikala kroz taˇ cku). kaˇ ze se da je ovaj sistem mesni. taˇ cke X . Koordinate su azimut i visina (ili zenitna daljina). Vertikala je najprirodniji osnovni pravac na Zemljinoj povrˇ sini. Visina (h) taˇ cke X je ugao u ravni vertikala meren od preseka sa ravni horizonta do pravca vizure kroz taˇ cku. – nebeski ekvatorski. ◦ 360 ).1 )6 1 5156- 37 Kao ˇ sto smo rekli. a njoj dijametralno suprotna nadir . Ova taˇ cka se zove zenit . Po definiciji zenitska daljina. Neka vertikala usmerena na gore prodire nebesku sferu u taˇ cki Z . najˇ ceˇ s´ ce su u upotrebi – horizontski.      ver∴1 . 2. Instrument za merenje horizontskih koordinata je teodolit Posmatrajmo nebesku sferu sa centrom u taˇ cki O. +90◦ ). Veliki krug ˇ ciji su polovi zenit i nadir naziva se nebeski horizont ili jednostavno horizont. interval promene visine je (-90◦ .

A = P ZX. sa zapada na istok. Konstruiˇ simo luk velikog kruga ZP i produˇ zimo ga. Vertikal kroz X seˇ ce horizont u taˇ cki U i oˇ cigledno je da sve taˇ cke na vertikalu imaju isti azimut A koji je jednak N U . Cetiri taˇ cke N . prodire nebesku sferu u taˇ ckama P i Q. Sve ˇ sto sledi vaˇ zi za oba. 2. posmatraˇ c´ ce videti stalnu promenu poloˇ zaja zvezda na nebu. Posledica rotacije je da zvezde oko nebeskih polova ostaju (skoro) nepomiˇ cne. ver∴1 38 5 8. Z za pol. azimut raste u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i koordinatni sistem je desni. Za osnovni veliki krug izabran je krug ZN ili njemu ekvivalentan ZP . E . Lukovi velikih krugova ograniˇ ceni sa Z i taˇ ckom horizonta nazivaju se vertikalni krugovi (ili vertikali). njena zenitna daljina z i azimut A bi´ ce definisani sa z = ZX. Me¯ dutim. do preseka sa horizontom u taˇ cki N .3) Po ovoj definiciji azimut je strogo zapadni (meren od severne taˇ cke). za sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj i posmatraˇ ca na juˇ znoj geografskoj ˇ sirini. tako¯ de.15 prikazana su dva posebna dijagrama. S .52-41 . ako je potrebno. paralelno Zemljinoj obrtnoj osi. dovodi do prividnog obrtanja cele nebeske sfere sa istoka na zapad oko ose P OQ. istoˇ cna i zapadna taˇ cka su na po 90◦ od taˇ caka N i S . Horizontski koordinatni sistem uzima taˇ cku zenita. Zbog Zemljine rotacije. Zvezda Polara (ili Severnjaˇ ca) je sjajna zvezda koja je oko 1◦ udaljena od severnog nebeskog pola i lako je uoˇ cljiva na zvezdanom nebu. Umesto zenitne daljine koristi se visina h. W nazivaju se osnovnim taˇ ckama horizonta . Dnevno obrtanje Zemlje oko njene ose. da se meri kao istoˇ cni. Taˇ cka N je severna taˇ cka horizonta. redom. dok na juˇ znoj hemisferi sliˇ cne zvezde nema. Ovo je jedna od brojnih konvencija koje su u upotrebi. Za taˇ cku X je h = XU pa je .)564 5 / . Vertikali kroz W i E nazivaju se prvi vertikali . Napomenimo da je za posmatraˇ ca koji je okrenut ka severu W ˇ s leve a E s desne strane. koje se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol. koristi´ cemo definiciju (2. Azimut moˇ ze. ali je bolje tada ga uzimati kao negativni.3) u oblasti −180◦ < A ≤ 180◦ . (2. Linija povuˇ cena kroz taˇ cku O.6) / 11     Slika 2. Za svakog posmatraˇ ca samo jedan pol je na vidljivoj polusferi. Dijametralno suprotna taˇ cka S je juˇ zna taˇ cka horizonta. Prema ovoj definiciji. Na sl. Neka je X neka taˇ cka na nebeskoj sferi.15.

  

0 41 65 1

4,1 )6 1 5156-

39
(2.4)

h = 90◦ − z.

Mali krugovi sa polom u Z su krugovi iste visine (iste zenitne daljine) i nazivaju se almukantari . Na sl. 2.1 prikazan je almukantar kroz X . U sfernoj aproksimaciji Zemlje, OZ predstavlja produˇ zetak polupreˇ cnika iz centra Zemlje. Pravac OZ zaklapa ugao B sa ekvatorskom ravni, a ugao B je geografska ˇ sirina posmatraˇ ca. Sledi da je luk P Z jednak posmatraˇ cevoj kolatitudi, ˇ sto daje vaˇ znu relaciju P Z = 90◦ − B. (2.5) Jednaˇ cina (2.5) vaˇ zi i za severnog i za juˇ znog posmatraˇ ca. Zenitna daljina i azimut daju koordinatni sistem koji se lako realizuje u praksi, jer se zasniva na osnovnim pravcima, Z i P , koji se odre¯ duju direktnim posmatranjima. Me¯ dutim, ovo ima i ozbiljne nedostatke. Prvo, zenitna daljina i azimut zvezde zavise od poloˇ zaja posmatraˇ ca. Ovo su lokalne koordinate, a gore data topocentriˇ cna definicija je najprirodnija. Na primer, mogu´ ce je da se transformiˇ su u geocentriˇ cne koordinate, ali mora se zadrˇ zati zenitni pravac odgovaraju´ ceg posmatraˇ ckog topocentra. Drugo, horizontske koordinate zvezda se menjaju sa prividnim dnevnim kretanjem nebeske sfere. Trenuci izlaza i zalaza zvezda raˇ cunaju se kao trenuci za koje je z = 90◦ .

Koordinate taˇ cke na Zemlji. Uporedimo dalja razmatranja sa onima iz paragrafa 1.6 u prvoj glavi. Ovde se odnosimo ka Zemlji kao ka nebeskom telu i koristimo aproksimacije koje geografski koordinatni sistem identifikuju sa nazemnim sistemom. Poslednji termin samo skre´ ce paˇ znju na to da u zavisnosti od usvojene aproksimacije za oblik Zemlje, moˇ zemo imati i razliˇ cite realne koordinatne sisteme Zemlje. Istovremeno, oni omogu´ cavaju izvesne detalje u razlikovanju lokalnih, odnosno mesnih koordinatnih sistema. Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom, taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce istu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator. Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru; zemljini meridijani su krugovi kroz polove. Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se nazemni ekvatorski koordinatni sistem; osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetno (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke; interval promene je (-12h , +12h ili -180◦ , +180◦ ). Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju, a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v. kasnije: sferoid, geoid i sl.). 

   
ver∴1

    
ver∴1

40

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11 



2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem. U ovom sistemu osnov-

na ravan je ravan nebeskog ekvatora, osnovni pravac je pravac ka juˇ znoj taˇ cki ES ekvatora, a smer merenja uglova je retrogradni (slika 2.7.) ˇ casovni ugao t taˇ cke je ugao u ekvatorskjoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku; interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ) Deklinacija @ je ugao u ravni deklinacijskog kruga meren od preseka sa ravni ekvatora do pravca vizure kroz taˇ cku; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). Po definiciji polarna daljina p je komplement deklinacije: p = 90◦ − @. (2.6)

Deklinacija je invarijanta u odnosu na prividno dnevno kretanje, ali ˇ casovni ugao nije, pa je zato i ovaj sistem mesni.

ˇ Casovni ugao i deklinacija. Horizontski koordinatni sistem vezan je za posmatraˇ ca, ali ne i za zvezde. Sloˇ zen naˇ cin na koji se menjaju zenitne daljine i azimut zvezde sa vremenom uzrokovan je ˇ cinjenicom da ovaj koordinatni sistem, a posebno njegov pol Z , ne zavise od prividnog dnevnog kretanja zvezda, odnosno Zemljine rotacije. Me¯ dutim, koordinatni sistem vezan za pol P nema ovakve probleme. Pri tome, ako je P Z izabran kao referentni veliki krug, koordinatni sistem koji se realizuje je joˇ s i stalan u odnosu na trenutni poloˇ zaj posmatraˇ ca. Nove koordinate su nazvane ˇ casovni ugao i deklinacija ; poslednja je bila uvedena u neˇ sto drugaˇ cijem kontekstu. Nebeska sfera predstavljena na sl. 2.16 ima centar u posmatraˇ cu koji je u taˇ cki O, dok su zenit, nebeski polovi i osnovne taˇ cke horizonta obeleˇ zene kao ranije. Razmotrimo sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj geografskoj ˇ sirini, mada to nema znaˇ caja za definicije koje slede. Za neku zvezdu, recimo X , na nebeskoj sferi definicija njene deklinacije @ i ˇ casovnog ugla t bi´ ce

@ = 90◦ − P X,

t = ZP X.

(2.7)

Sam luk P X se navodi kao severna polarna daljina (NPD) zvezde. Veliki polukrugovi sa krajevima u nebeskim polovima, kao P XQ, nazivaju se meridijani . Oˇ cigledno je duˇ z svake od ovih krivih ˇ casovni ugao konstantan. Meridijan sa nultim ˇ casovnim uglom P ZSQ je poznat kao posmatraˇ cev meridijan i kada je zvezda u tom meridijanu govorimo o kulminaciji zvezde. Treba napomenuti da se ˇ casovni ugao meri u smeru zapada od posmatraˇ cevog meridijana, u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku. Mali krugovi sa polovima u P i Q nazvani su deklinacijski krugovi . Sada, poˇ sto je dnevno kretanje zvezda ekvivalentno uniformnoj rotaciji cele nebeske sfere oko ose kroz P i Q, sledi da zvezda vrˇ si dnevno kretanje po deklinacijskom krugu,

  

-5 1 - 8)6 45 1

4,1 )6 1 5156-

41 

ver∴1

prikazanom na sl. 2.16 kao XDLRTX . U toku jednog dana, zvezda se kre´ ce zapadno od taˇ cke X ka D, gde zalazi; zatim stiˇ ze u najniˇ zu taˇ cku L ispod horizonta, kada je njen ˇ casovni ugao 180◦ , posle toga pribliˇ zava se s donje strane horizontu, izlaze´ ci u taˇ cki R; njena visina raste dostiˇ zu´ ci maksimalnu vrednost u meridijanu T . Zatim, njena visina opada i ona se ponovo vra´ ca, posle 24 ˇ casa u taˇ cku X . Pri svom dnevnom kretanju, zvezda opisuje svoj dnevni paralel i to uniformnom brzinom. Me¯ dutim, deklinacija je konstantna za svaku zvezdu, dok ˇ casovni ugao prirasta ravnomerno. Time su potpuno jednoznaˇ cno odre¯ deni i ˇ casovni ugao zvezSlika 2.16. zde i njena deklinacija u svakom traˇ zenom trenutku. Pojednostavljuju´ ci ovo, ˇ casovni ugao je obiˇ cno izraˇ zen, ne u stepenima, ve´ c u vremenskim jedinicama, sliˇ cno rektascenziji, izjednaˇ cavanjem 24h sa 360◦ . Na sl. 2.16 vidi se da, posmatrano iz taˇ cke P , ˇ casovni ugao raste u smeru kazaljke na satu. Me¯ dutim, koordinatni sistem je levo-orijentisan i to je neizbeˇ zno ako ˇ casovni ugao raste sa vremenom. Sa slike se moˇ ze izvu´ ci joˇ s jedan znaˇ cajan zakljuˇ cak: Ako je azimut zvezde istoˇ cni njen ˇ casovni ugao se nalazi izme¯ du 12h i 24h . Nebeski ekvator, pomenut u glavi 1, ima deklinaciju jednaku nuli. On je veliki krug sa polovima P i Q. Posmatrajmo taˇ cke E i W . One su po 90◦ udaljene i od zenita i od taˇ cke S . Time su one polovi posmatraˇ cevog meridijana i zato je svaka na po 90◦ udaljena od P . Iz ovoga sledi da se one moraju nalaziti na nebeskom ekvatoru. Drugˇ cije reˇ ceno, nebeski ekvator seˇ ce horizont u njegovoj istoˇ cnoj i zapadnoj taˇ cki. Zvezda na nebeskom ekvatoru izlazi u taˇ cki E i zalazi u taˇ cki W ; pa ´ ce zato iznad horizonta zvezda biti taˇ cno 12 sati. S druge starane, zvezda negativne deklinacije izlazi na jugo-istoˇ cnom a zalazi na jugo-zapadnom delu horizonta; ona je na vidljivom delu neba manje od 12 sati. Me¯ dutim, sliˇ cno je sa zvezdom X , koja ima pozitivnu deklinaciju, ona je vidljiva viˇ se od 12 sati svakog dana. Naravno, dva poslednja zakljuˇ cka vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini. Na juˇ znoj hemisferi je obrnuto pravilo. Dok je deklinacija zvezde stalna, Sunˇ ceva deklinacija ima pravilnu godiˇ snju promenu u granicama od pribliˇ zno ±23◦ ,5. To je ona promena koja uzrokuje sezonske razlike u duˇ zini obdanice i najviˇ se dolazi do izraˇ zaja na velikim ˇ sirinama. Spominju´ ci ponovo sl. 2.16, vidimo da zvezda dovoljno velike deklinacije ne´ ce nikada imati ni izlaz ni zalaz; stalno je vidljiva. Takva zvezda se naziva cirkumpolarna . Na primer, cirkumpolarna zvezda je prikazana taˇ ckom Y na sl. 2.16, sa njenim dnevnim paralelom U Y V , koji predstavlja dnevno kretanje zvezde. Taˇ cka V , u kojoj je visina zvezde najmanja—ima ˇ casovni ugao 12h , naziva se donja kulminacija ili donji prolaz zvezde. Taˇ cka U , u kojoj ona prolazi kroz posmatraˇ cev meridijan, ve´ c je definisana kao njen meridijanski prolaz. Za razliku od taˇ cke V , ta- 




ver∴1

42

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11

ˇ cka U se spominje kao gornji prolaz ili gornja kulminacija zvezde. U ovim taˇ ckama nazivi nisu potpuno standardni, ali je znaˇ cenje jasno iz konteksta. Graniˇ cni sluˇ caj za cirkumpolarnu zvezdu je da ona ima donju kulminaciju u severnoj taˇ cki horizonta. Tada je P N = 90◦ − @ = B, pa je uslov da zvezda bude cirkumpolarna slede´ ci: @ > 90◦ − B. (2.8) S druge strane, ovaj deo nebeske sfere je uvek vidljiv. Zbog simetrije, moˇ ze se napisati i −@ > 90◦ − B. (2.9) Ove dve nejednakosti vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj hemisferi. Znak za @ i B mora biti promenjen za posmatraˇ ca na juˇ znoj hemisferi, ˇ sto ˇ citalac moˇ ze lako proveriti. Ovaj paragraf zavrˇ si´ cemo kratkim razmatranjem transformisanja koordinata sa horizontskog na ekvatorski koordinatni sistem i obrnuto. Trigonometrijske pojedinosti metoda mogu se razlikovati za neka rastojanja, ali suˇ stina problema se svodi na reˇ savanje sfernog trougla P ZX . Ovaj trougao ˇ cine samo zvezda i polovi dva ve´ c pomenuta koordinatna sistema. Jasno´ ce radi, trougao je izvuˇ cen sa sl. 2.16 i prikazan je uve´ can na sl. 2.17. Iz definicije azimuta i zenitske daljine, jednaˇ cine (2.3), imamo da je P ZX = A i ZX = z . Isto tako, na osnovu definicija ˇ casovnog ugla i deklinacije, jednaˇ cine (2.7), imamo da je ZP X = t i P X = 90◦ −@. Osim toga, P Z = 90◦ − B, gde je B posmatraˇ ceva ˇ sirina, pa je svih pet elemenata, pomenutog sfernog trougla, odre¯ deno na ovoj slici. Moˇ zemo primeniti dva kosinusna obrasca, koji daju slede´ ce rezultate Slika 2.17. 

 

sin @ = cos z sin B + sin z cos B cos A, cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t.

(2.10) (2.11)

Ove dve jednaˇ cine su dovoljne za transformisanje koordinata, kao ˇ sto je niˇ ze pokazano sa dva primera. Slika 2.17 je primenljiva kada je azimut zvezde zapadni. Postoje neke male modifikacije ako je azimut istoˇ cni. Me¯ dutim, jednaˇ cine koje daju rezultate su (2.10) i (2.11), i tako¯ de se primenjuju za juˇ znog posmatraˇ ca. Na kraju, pre primene transformacije koordinata na primerima, pogodno je izraziti raniji zakljuˇ cak formalnim matematiˇ ckim jezikom: 0 < A < 180◦ ⇔ 0 < t < 12h 0 > A > −180◦ ⇔ 12h < t < 24h . (2.12)

Primer. (a) Zvezda ima zenitnu daljinu 57◦ ,57 i istoˇ cni azimut 137◦ ,60 za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini 41◦ ,36. Izraˇ cunati njen ˇ casovni ugao i deklinaciju.

0513. Dobijamo da zvezda ima zapadni azimut 19◦ . Azimut se moˇ ze dobiti pisanjem jednaˇ cine (2.06. jednaˇ cina (2. ovo daje cos t = 0. Poˇ sto je sada poznata deklinacija. Sve je poznato na desnoj strani jednaˇ cine (2. ali su njihove uloge promenjene. Sada produˇ zeni pravci Cg i Co prodiru nebesku sferu u taˇ ckama G i O. 360◦ ).81967.7) sin @ = −0.35746) = 69◦ . sa centrom C u srediˇ stu Zemlje.7) u obliku cos A = sin @ cosec z sec B − cot z tg B. bi´ ce t = 21h 40m . jer je t < 12h . Sa p i q oznaˇ ceni su Zemljini polovi. Za odre¯ divanje ˇ casovnog ugla. @). one prodiru nebesku sferu u severnom P i juˇ znom Q nebeskom polu. 2. rezultat u vremenskim jedinicama. Ovde nema dvosmislenosti. interval promene je (0h .10) i (2. pa ne uzimamo osnovnu vrednost [vidi jednaˇ cinu (2.11347. (b) Ovo je suprotan problem problemu (a).8)64 5 1 4. uzeta je osnovna vrednost inverznog sinusa i daje @ = −6◦ 31 . (a) Sa datim podacima moˇ ze se izraˇ cunati desna strana jednaˇ cine (2.18. Deklinacija (@ = @). Neka taˇ cka g predstavlja poloˇ zaj Griniˇ ca.59.11). pa na taj naˇ cin imamo z = arccos(0. Kada se duˇ zi Cp i Cq produˇ ze. izraˇ cunati horizontske koordinate zvezde koja ima deklinaciju 63◦ 43 . Nebeski ekvatroski koordinatni sistem.1 )6 1 5156- 43  ver∴1 (b) Za istog posmatraˇ ca. Imamo   . a taˇ cka o neka predstavlja posmatraˇ ca na Zemlji sa istoˇ cnom geografskom duˇ zinom . Uzeta je osnovna vrednost i nema dvoznaˇ cnosti. redom. Posle deljenja sa 15. Azimut A je negativan. Mora se uzeti znak plus.9)].12. Tako su dobijene ekvatorske koordinate (t. 24h ili 0◦ . 2.8) napisana je u obliku cos t = cos z sec @ sec B − tg @ tg B. devet sati posle kulminacije.2. Razmatrajmo geocentriˇ cnu nebesku sferu prikazanu na sl. ve´ c dobijamo t = 325◦ .8). smer merenja uglova je direktni. Tako nalazimo da je A = ±19◦ . Zvezdano vreme i rektascenzija. Rektascenzija (=) je ugao u ekvatorskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku. jer je desna strana potpuno poznata. Traˇ zi se ponovno reˇ savanje koriˇ s´ cenih jednaˇ cina (2.   -*-5 1 .59. Osnovna izmena u odnosu na mesni ekvatorski koordinatni sistem je uvo¯ denje novog osnovnog pravca: za osnovni pravac usvojen je pravac ka C taˇ cki (pravac vezan za taˇ cku nebeske sfere).

2.6. Poˇ sto se dva ˇ casovna ugla mogu izraziti u ˇ casovnoj meri. Ako je = rektascenzija zvezde u taˇ cki X . On se naziva griniˇ cki ˇ casovni ugao (tG ).)564 5 / .. Taj krug je posmatraˇ cki meridijan P O za ˇ casovni ugao. Opisana su dva ekvatorska sistema koordinata.13) U ovoj jednaˇ cini je istoˇ cna longituda posmatraˇ ca. ali u odnosu na zvezde. sferni ugao OP .16) (2. ne u odnosu na Sunce. a razlikuju se samo u izboru poˇ cetnog velikog kruga kroz P .14). Definicija je slede´ ca: mesno zvezdano vreme s definisano je kao ˇ casovni ugao taˇ cke s = t( ) . a P GQ je njegov posmatraˇ cki meridijan. Zvezdano vreme obezbe¯ duje znaˇ cajnu pomo´ cnu kariku izme¯ du ˇ casovnog ugla i rektascenzije. Oba sistema imaju isti pol P . (2. zvezdano vreme je. Ekvinokcij (ili taˇ cka) je tako¯ de poˇ cetna taˇ cka za merenje vremena. ju to veliki krug P . a zvezda u X ima rektascenziju = = P X . (2. Sliˇ cno tome P OQ je posmatraˇ cki meridijan za posmatraˇ ca u taˇ cki o i sferni ugao je GP O = . tako¯ de mora biti izraˇ zeno u ovim jedinicama... onda je = = P X . ˇ casovni ugao (t) jeste ugao OP X . Zato je to vreme nazvano zvezdano vreme . Sledi da je s = t + =. jednaˇ cina (2. Za sada je dovoljno re´ ci da je C taˇ cka na nebeskom ekvatoru nepokretna u odnosu na zvezde . Iz jednaˇ cine (2. S druge strane.18.14) Sliˇ cno je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu: Griniˇ cko zvezdano vreme S bi´ ce dato sa S = tG ( ).17) . ˇ casovni ugao i deklinacija u prethodnom paragrafu. (2. odakle sledi da je t = tG + .52-41 . Iako ˇ casovni ugao zvezde raste sa vremenom. kao u srednjem vremenu. dok je za rektascenziSlika 2. i rektascenzija i deklinacija u paragrafu 1.15)       Na osnovu izloˇ zenog vidi se da zvezdano vreme priraste 24h za taˇ cno jednu Zemljinu rotaciju oko njene ose. Kao ˇ sto je pomenuto. ver∴1 44 5 8. ˇ casovni ugao zvezde u taˇ cki X za posmatraˇ ca u o je OP X . Pretpostavimo da je X poloˇ zaj ma koje zvezde na nebeskoj sferi. Za posmatraˇ ca u o. Onda je GP X ˇ casovni ugao ove zvezde za posmatraˇ ca u Griniˇ cu. Razmotrimo ponovo sl.18.13) sledi da su dva vremena povezana jednaˇ cinom s=S+ . (2... Taj period se naziva zvezdani dan . rektascenzija je stalna.6) / 11 da je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu taˇ cka G njegov zenit.. za posmatraˇ ca na geografskoj duˇ zini .

2. Zemljino godiˇ snje kretanje oko Sunca daje osnovnu ravan za odgovaraju´ ci koordinatni sistem. osnovni pravac je pravac ka C taˇ cki.17) predstavlja sve ˇ sto je potrebno za transformaciju koordinatnog sistema sa ˇ casovnim uglom i deklinacijom na koordinatni sistem sa rektascenzijom i deklinacijom.5 sa normalom na ravan ekliptike. Nebeska latituda (>) je ugao u ravni kruga latitude meren od preseka sa ekliptikom do pravca vizure kroz taˇ cku. vidi se da su (2. redom. Jednaˇ cina (2. U ovom sistemu osnovna ravan je ravan ekliptike. U toku godiˇ snjeg kretanja. zaklapaju´ ci ugao od oko 23◦ . Smer Sunˇ cevog prividnog kretanja duˇ z ekliptike je tako¯ de oznaˇ cen. a smer merenja uglova je direktni. a celu ekliptiku opiˇ se tokom jedne godine. U svakom trenutku Sunce se nalazi na ekliptici.18) Ekliptika i ekliptiˇ cke koordinate. Ovaj ugao je oznaˇ cen sa A i naziva se nagib ekliptike .  ! . lako je proveriti da je ugao preseka izme¯ du ekvatora i ekliptike tako¯ de A. Nebeska longituda ( ) taˇ cke je ugao u ekliptiˇ ckoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni kruga latitude date taˇ cke. (2. a veliki krug nastao presekom ove ravni sa nebeskom sferom nazvan je samo ekliptika . Po definiciji. P je severni nebeski pol. Osim toga. pol koji je od P na rastojanju manjem od 90◦ . Po definiciji je luk KP = A nagib ekliptike. Posledica Zemljinog godiˇ snjeg kretanja je prividno kretanje Sunca u odnosu na nepokretne zvezde. Na sl. Osim toga.1 )6 1 5156- 45 Ova jednaˇ cina vaˇ zi za svako nebesko telo X i za svakog posmatraˇ ca na Zemlji. Zemljina osa rotacije zadrˇ zava stalni pravac u odnosu na zvezde.13.19. kolatituda (c) je komplement latitude: c = 90◦ − >. interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ). Ravan Zemljine putanje je poznata kao ravan ekliptike . interval promene je (-90◦ . prikazana su dva velika kruga. jedan od onih koji se posebno koristi u Sunˇ cevom dinamiˇ ckom sistemu. ekvator i ekliptika. Ekliptiˇ cki koordinatni sistem. Sunce se kre-     ver∴1 . +90◦ ).12613 1 4. i taˇ cke P i K koje su njihovi polovi.15) specijalni sluˇ cajevi ovog rezultata. Stoga se njegovo prividno godiˇ snje kretanje vrˇ si brzinom od oko jednog stepena dnevno.14) i (2. kao ˇ sto je pokazano na dijagramu. a K je severni ekliptiˇ cki pol . 2.

onda je to uvek odre¯ dena taˇ cka.19. > = 0. 2. nazvana je postupak pravouglih koordinata.)564 5 / . planete se tako¯ de kre´ cu direktno. D = cos > sin . (x. KX = 90◦ − >. Osa x je usmerena ka taˇ cki. od kojih je jedna prikazana na sl. osa z ka polu P . Ekvator i ekliptika seku se u dvema taˇ ckama. @). to sledi da je P KX = 90◦ − i KP X = 90◦ + =. ). Osa D je tada u pravcu taˇ cke sa koordinatama = 90◦ . Ekvinokcij se koristi kao nulta taˇ cka za rektascenziju. Na drugoj strani. njena ekliptiˇ cka latituda > i njena ekliptiˇ cka longituda definisane su sa > = 90◦ − KX. ◦ dok obuhvata raspon 0 ≤ < 360 . rezultanta Zemljinog i planetskog putanjskog kretanja. ako je X ma koja taˇ cka na nebeskoj sferi. Ekliptiˇ cka longituda raste u smeru koji je prethodno opisan kao direktan. U ekliptiˇ ckim koordinatama.20) . moˇ ze proizvesti prividno retrogradno kretanje. druga. Kada se termin ekvinokcij koristi. z ). Sliˇ can sistem pravouglih ekliptiˇ ckih koordinata. = sin >. Osim toga. a veliki krug K je izabran za referentni veliki krug. ali. Me¯ dutim. = KX. y. a osa y je usmerena tako da kompletira desno-orijentisani koordinatni sistem.6) / 11   ´ ce u smeru suprotnom kazaljci na ˇ casovniku kada se posmatra sa severnog ekliptiˇ ckog pola. Tada.19) N = cos > cos . Sistem pravouglih ekvatorskih koordinata. P X = 90◦ − @. Ovo oznaˇ cava smer kretanja u Sunˇ cevom sistemu (ili na nebeskoj sferi) koji je nazvan direktnim . poˇ sto su uglovi KP i P K pravi. Strane ovog trougla su KP = A. (N. pomenut je u 1. odnosno taˇ cka u kojoj Sunce prelazi ekvator sa juˇ zne na severnu hemisferu.  Uglovi > i su izraˇ zeni u stepenima. taˇ cka K je odabrana za pol koordinatnog sistema. a tako¯ de i ekliptiˇ cku longitudu koja Slika 2.52-41 .19.26). i moˇ zda viˇ se direktna procedura.   ver∴1 46 5 8. od kojih je svako direktno. Ovo je fundamentalna referentna taˇ cka (prole´ cna ravnodnevica) ili ekvinokcij. primena standardnih trigonometrijskih obrazaca dopuˇ sta transformaciju sa ekliptiˇ ckih koordinata ( . Suprotni smer nazvan je retrogradnim . Sa pet poznatih elemenata trougla. Neka taˇ cka X ima rektascenziju i deklinaciju (=. a same koordinate su date jednaˇ cinama (1. s tim ˇ sto je > u granicama −90◦ ≤ > ≤ 90◦ . Veza izme¯ du ekliptiˇ ckih i ekvatorskih koordinata objekta na sferi moˇ ze se izvesti iz razmatranja sfernog trougla P KX . moˇ ze se uvesti sa -osom usmerenom ka K i N-osom ponovo usmerenom ka taˇ cki. Tada su koordinate taˇ cke X date sa (2.6. >) na ekvatorske koordinate (=. u odre¯ denoj konfiguraciji. D. izvan ove definicije. Ekliptiˇ cki sistem je niˇ ze definisana. @) i obrnuto. (2.

14. u ve´ cini sluˇ cajeva.23) Ova dva sistema jednaˇ cina dovoljna su za transformaciju izme¯ du ekvatorskih koorˇ dinata (=.26) i (2. = −y sin A + z cos A. Me¯ dutim.21) Ovi rezultati mogu se izraziti preko sfernih koordinata. ˇ sto je prirodno. >).22) (2.  " /) ) 613 - 4. posmatranja su proˇ sirena i na radio posmatranja galaksija.20 Galaktiˇ cke koordinate stema galaktiˇ ckih koordinata. x = N.i N-ose. cos > sin = sin @ sin A + cos @ cos A sin =. sin > = sin @ cos A − cos @ sin A sin =. moˇ zemo lako ustanoviti jednaˇ cine za transformaciju u obliku N = x. koriˇ s´ cenjem jednaˇ cina (1. Sistem galaktiˇ ckih koordinata ima za os- novnu ravan. pravougle koordinate su sve ˇ sto je potrebno. kosinusnog i sinusno-kosinusnog obrasca na sferni trougao P KX . (2.   . Galaktiˇ cke koordinate. y = D cos A − sin A. odre¯ denost galaktiˇ cke ravni zavisi od statistiˇ cke obrade posmatranja za brojna nebeska tela. z = D sin A + cos A. 2. Ipak.). Dobijaju se dva slede´ ca sistema jednaˇ cina: cos > cos = cos @ cos =. sin @ = sin > cos A + cos > sin A sin .1 )6- 47  ver∴1 Sada je transformacija sa jednog koordinatnog sistema na drugi ekvivalentna rotaciji osa za ugao A oko zajedniˇ cke x. @) i ekliptiˇ ckih koordinata ( . posebno radio posmatranja na talasnoj duˇ zini od 21 cm. Stoga. Dve taˇ cke na nebeskoj sferi koje su po 90◦ udaljene od galaktiˇ cke ravni nazivaju se galaktiˇ cki polovi pa moˇ ze da se uvede koordinatni sistem vezan za ove taˇ cke i galaktiˇ cku ravan.20. (2. Tako je postignuta znatno ve´ ca taˇ cnost za odre¯ divanje galaktiˇ cke ravni i galaktiˇ ckih polova. D = y cos A + z sin A.20). cos @ cos = = cos > cos . Posle II svetskog rata. Bila je neophodna kompletna revizija siSlika 2. Citalac moˇ ze pokazati da se ove jednaˇ cine mogu dobiti primenom sinusnog. a njihova transformacija je prosto jednostavnija i direktnija. ravan galaksije u odnosu na koju se odre¯ duju poloˇ zaji zvezda i njihova kretanja (slika 2. cos @ sin = = − sin > sin A + cos > cos A sin .

Ovo odre¯ duje poloˇ zaj taˇ cke G za koju treba da je GC = 90◦ . tj. 0 ≤ l < 360◦ . l = CGX. 2. ˇ sto nije koriˇ s´ ceno u ranijem sistemu. Razmotrimo sferni trougao GP X na sl. koja seˇ ce nebeski ekvator u taˇ cki N . kada je bilo neophodno pre´ ci na taˇ cniji sistem. su izraˇ zene u stepenima.21. pre primene ovakvog raˇ cuna. su =G = 12h 49m . neophodno je znati poloˇ zaje dveju taˇ caka G i C . ona ´ ce biti pozitivna ili negativna prema tome da li je X severno ili juˇ zno od ekvatora. On se obiˇ cno spominje kao poloˇ zajni ugao galaktiˇ ckog centra . Neka su (=G . kao Slika 2. ˇ cinjenica je da su oba sistema bila u upotrebi sve dok nije doˇ slo do konfuzije. Luk XY je galaktiˇ cka latituda. Galaktiˇ cka latituda i galaktiˇ cka longituda zvezde X definisane su. pa nije neophodno da ima pozitivnu deklinaciju. za epohu 1950. (2.)564 5 / . Vrednosti usvojene za ova tri parametra. odnosno na ’novi“ sistem koji je ve´ c viˇ se od dvadeset godina bio u upotrebi. galaktiˇ cke koordinate su niˇ ze raˇ cunate samo za ovu epohu i neophodno je obezbediti. poˇ sto severni nebeski pol ima precesiono kretanje u odnosu na zvezde. Na drugoj strani. Ovaj veliki krug nazvan je galaktiˇ cki ekvator . ali on je tako¯ de galaktiˇ cka longituda severnog nebeskog pola. napomenimo da se severno od galaktiˇ ckog ekvatora podrazumeva zvezda koja je na istoj strani od galaktiˇ ckog ekvatora kao G.0. Obe. @G ) rektascenzija i deklinacija severnog galaktiˇ ckog pola. 2. Povucimo luk velikog kruga GX i produˇ zimo ga do preseka sa galaktiˇ ckim ekvatorom u Y . i galaktiˇ cka longituda i galaktiˇ cka latituda. ◦ ◦ (2.    ver∴1 48 5 8. pa je sferni ugao P GC odre¯ den taˇ ckom C . Oznaˇ cimo ovaj ugao sa . Neka je sada X poloˇ zaj bilo koje zvezde. da se ekvatorske koordinate zvezda odnose na ekvator i ekvinokcij za 1950.24) Galaktiˇ cka latituda moˇ ze uzimati vrednosti iz intervala −90 ≤ b ≤ 90 .4.21. a C predstavlja pravac ka srediˇ stu galaksije. Da bi povezali galaktiˇ cke koordinate zvezde sa njenim ekvatorskim koordinatama. Ako taˇ cka X ima ekvatorske koordinate (=.6) / 11    Nova konvencija uvodi merenje galaktiˇ cke longitude od pravca ka galaktiˇ ckom centru. Ipak. @G = 27◦ . Galaktiˇ cki sistem b = 90◦ − GX. redom.52-41 . @) i galaktiˇ cke koordinate (l.21. galaktiˇ cka longituda zvezde X je luk CY meren u naznaˇ cenom smeru. ˇ sto je opisano u glavi 6. Me¯ dutim. Ipak. Na sl.25) Neophodno je naznaˇ citi epohu. P predstavlja severni nebeski pol a veliki krug U CN V predstavlja galaktiˇ cku ravan.0. Taj sistem je niˇ ze opisan. Taˇ cka G je severni galaktiˇ cki pol . dok galaktiˇ cka longituda moˇ ze uzimati vrednosti iz sva ˇ cetiri kvadranta. = 123◦ . b). onda su elementi ovog sfernog trougla: .

a ne od taˇ cke C .5.26) Ovo ´ ce jednoznaˇ cno odrediti galaktiˇ cku latitudu. naroˇ cito u ranijoj literaturi. Uradi´ cemo isto ovo za galaktiˇ cku longitudu. Konvencijom je predloˇ zeno da se ” ove koordinate jednostavno oznaˇ ce sa (l. moˇ ze se izvesti na sliˇ can naˇ cin.1 )6GP = 90◦ − @G .25) i longituda bi se merila od taˇ cke N . odnosno latitudu b. Ovo je direktna primena jednaˇ cina (2. cos( − l) = 0. Dovoljno je re´ ci da. ali.27) su korektne u svim sluˇ cajevima. sa galaktiˇ ckih na ekvatorske koordinate.33). Primer. (2.33) za dobijanje rezultata sin( − l) = −0. ako sl. Ovim je izvedena i longituda l.  .43) daje sin b = −0. Obrnuta transformacija. bII ). me¯ dutim.87926.21 predstavlja novi sistem. gde gor” nji indeks rimskim brojem oznaˇ cava da je koriˇ s´ cen novi sistem. Stari sistem je tada oznaˇ cavan sa (lI .31).27) Poˇ sto je b ve´ c odre¯ deno. cos @ sin(= − =G ) = cos b sin( − l). ali jednaˇ cine (2.28) cos @ cos(= − =G ) = cos @G sin b − sin @G cos b cos( − l). Ovim su na¯ dene galaktiˇ cke koordinate Krab magline l = 184◦ 33 . +21◦ 59 ) u odnosu na ekvator i ekvinokcij 1950. gornja analiza odnosi se na galaktiˇ cke koordinate u novom“ sistemu koji se uglavnom sada koristi. iz sfernog trougla GP X .47634. Kako je nost za l. 4. Joˇ s jednom. On je definisan u zadatku 2. Imamo da je sin b = sin @G sin @ + cos @G cos @ cos(= − =G ). a iz njih se nedvosmisleno dobija ( − l). tada su na dijagramu potrebne neznatne modifikacije. Nemamo nameru da ovde detaljno razmatramo stari sistem. koji daju cos b sin( − l) = cos @ sin(= − =G ).10085.  " /) ) 613 P X = 90◦ − @. dobijamo vredVidimo da je ( − l) u ˇ cetvrtom kvadrantu i iznosi −61◦ 33 . Krab maglina ima ekvatorske koordinate (5h 31m . cos b cos( − l) = cos @G sin @ − sin @G cos @ cos(= − =G ). = 123◦ . Kao ˇ sto smo ve´ c pomenuli. 2. ekvatorske koordinate taˇ cke G bile bi u starom sistemu malo promenjene u odnosu na one date u jednaˇ cinama (2. 49  ver∴1 GX = 90◦ − b. Ova vrednost se sada koristi u jednaˇ cini (2. Naravno. primenom kosinusnog obrasca nalazimo GX . (2. ove dve jednaˇ cine omogu´ cavaju odre¯ divanje sin( − l) i cos( − l). b = −5◦ 47 . nalazimo da jednaˇ cina (2. Zavrˇ savamo ovaj paragraf slede´ cim primerom. Odavde je b = −5◦ 47 . (2. razmatrana i transformacija sa starog na novi sistem. kada je doˇ slo do konfuzije sa starim“ sistemom. one su obeleˇ zavane sa (lII . Na osnovu podataka i (2. bI ). odgovaraju´ ci obrasci bi´ ce sin @ = sin @G sin b + cos @G cos b cos( − l). detalji gore primenjeni potrebni su samo kada je = − =G < 180◦ .10 na kraju ovog paragrafa. Sada. treba koristiti i sinusni i sunusno-kosinusni obrazac. ove jednaˇ cine ´ ce dati rektascenziju i deklinaciju u odnosu na ekvator i ekvinokcij za 1950. Izraˇ cunati njenu galaktiˇ cku latitudu i longitudu. Strogo govore´ ci.32) i (2. P GX = − l.26) i (2. tako¯ de.0. b).0. gde je. GP X = = − =G .

tj. sadrˇ zi Sunˇ cevu rektascenziju. Sistemi vremena. aparentno zvezdano vreme. kao ˇ casovni ugao taˇ cke. Onda je tp = s + 12h − = . u 2. inaˇ ce je prividno. Ukoliko se zvezdani dan definiˇ se za odre¯ denu epohu (izabrani trenutak na skali) govorimo o srednjem zvezdanom vremenu.6) / 11 2.29) gde se astronomski simbol koristi kao oznaka za Sunce.)564 5 / . a interval izme¯ du dve uzastopne gornje kulminacije Sunca definiˇ se pravi sunˇ cani dan (ili samo pravi dan ). tako da ova jednaˇ cina ukazuje na to da je broj zvezdanih dana u godini za jedan ve´ ci od broja srednjih dana. tako da sledi definicija: mesno pravo vreme je ˇ casovni ugao pravog sunca uve´ can za 12h . koja zavisi od Zemljinog kretanja oko Sunca. u ˇ cijoj se jednoj ˇ ziˇ zi nalazi Sunce. II.14). Prvo u osnovi pravilno opisano planetsko kretanje bilo je dato. zasnovanih na postojanoj periodiˇ cnoj prirodnoj pojavi. Putanja planete oko Sunca je elipsa. zgodnije je uzeti da pravi dan poˇ cinje u pono´ c nego u podne. . Zvezdano vreme zavisi od Zemljine rotacije.52-41 .30) U toku jedne godine Sunˇ ceva rektascenzija priraste za 24h . koja je u velikoj meri pravilna. sistem koji ima mnogo primena u astronomiji. U reˇ savanju pobrojanih problema astronomska praksa je dovela do uvo¯ denja slede´ cih skala i jedinica vremena: * Skala zvezdanog vremena: zvezdani dan je vremenski razmak izme¯ du dva uzastopna istoimena prolaza C taˇ cke kroz dati nebeski meridijan. tp = t + 12h . (2. Ono daje sistem vremena vrlo visoke uniformnosti. astronomski i drugi eksperimenti pretpostavljaju ostvarivanje merenja.15. (2. Zvezdano vreme je definisano. U tom smislu se mogu rqazlikovati i slede´ ci problemi: – Uspostavljanje i usvajanje vremenske skale pomo´ cu (i izborom) jedinice za raˇ cunanje vremena i njenog sistema ˇ citanja. sama upore¯ denja odre¯ duju nul − −punkt (koordinatni poˇ cetak!) od kojeg se prati pokazivanje ˇ casovnika u cilju praktiˇ cnog koriˇ s´ cenja vremenske skale. pravo vreme. tako¯ de. Visoka taˇ cnost ˇ casovnika je uvek mogu´ c izvor informacija o nestabilnosti osnovnog prirodnog procesa. Srednje vreme mora biti definisano preko ˇ casovnog ugla Sunca. u 17-om veku. skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom C taˇ cke (s.      ver∴1 50 5 8. a tako¯ de razliˇ cite aparature za njihovo me¯ dusobno upore¯ divanje. identifikuju´ ci taˇ cku X sa Suncem. radijus vektor Sunce-planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrˇ sine. Za vezu izme¯ du pravog i zvezdanog vremena. Vreme odraˇ zava dinamiˇ cka svojstva materije. Oni su: I. Me¯ dutim. ali je nepogodan za svakodnevnu upotrebu. Na drugoj strani. odrˇ zavanja i prenoˇ senja vremena. – Izrada tehniˇ ckih brojaˇ ca ravnomernog vremena u obliku ˇ casovnika – satova visoke taˇ cnosti. – Regularno upore¯ denje ˇ casovnika – satova sa periodiˇ cnim prirodnim procesom koji se nalazi u osnovi usvojene vremenske skale. treba primeniti jednaˇ cinu (2. Planeta se kre´ ce konstantnom sektorskom brzinom. Trenutak Sunˇ cevog prolaska kroz posmatraˇ cev meridijan (gornja kulminacija) je definisan kao pravo podne . od Johana Keplera (Johannes Kepler) sa njegova tri poznata zakona.4.

jednaka je 1.22. . Kub velike poluose planetske putanje proporcionalan je kvadratu perioda njenog obilaˇ zenja. prikazana odgovaraju´ com za ovaj vremenski trenutak. Slika 2. Duˇ zina velike poluose Zemljine putanje nazvana je astronomska jedinica (AJ). Ona je pogodna za jediniˇ cno rastojanje u dinamiˇ ckom 8 Sunˇ cevom sistemu. Neka E predstavlja poloˇ zaj Zemlje u nekom narednom vremenskom trenutku. kada se Sunce vidi u pravcu taˇ cke.  # 5156. 2. ili CSE .016. Zemljina ugaona brzina oko Sunca nije konstantna. njena ekscentriˇ cnost je samo 0.   ver∴1 Slika 2.) 51 III.22 predstavlja Zemljinu eliptiˇ cnu putanju. bliska kruˇ znoj. kao ˇ sto je navedeno. Ovo sledi  . Dijametralno suprotna taˇ cka na putanji. Eliptiˇ cnost Zemljine putanje je preuveliˇ cana—putanja je. Taˇ cka A u kojoj je Zemljino rastojanje od Sunca najmanje nazvana je perihel . Prva dva zakona imaju ovde neposredni znaˇ caj. S oznaˇ cava poloˇ zaj Sunca. Sada je ugao SR. longituda Sunca. Zemlja prolazi kroz perihel poˇ cetkom januara. nazvana je afel . a AB veliku osu.496 · 10 km. koja odgovara najve´ cem rastojanju.. u stvari. Sunce ´ ce biti u pravcu zvezde R. Godiˇ snja putanja Zemlje oko Sunca Na sl.1 84.23 sa C je predstavljena Zemlja u poloˇ zaju prole´ cne ravnodnevice.

koje ne odgovara potrebi oˇ cuvanja uniformne vremenske skale. Taˇ cke V i U . U stvari. @ ) rektascenzija i deklinacija Sunca. Taˇ cka A predstavlja poloˇ zaj Sunca u trenutku perihela.  . Na primer. u stvari. Ono moˇ ze geometrijski da se definiˇ se na slede´ ci naˇ cin.24 predstavlja geocentriˇ cnu nebesku sferu na kojoj je ekliptika prikazana kao veliki krug UA SV . sa n oznaˇ cimo srednju ugaonu brzinu Zemlje na njenoj putanji. primenom ˇ cetvoroelementnog obrasca. T == . neposredno. u kojima Sunce ima svoju najve´ cu i najmanju deklinaciju od ±A. Neka su (= . koje je nazvano fiktivno srednje sunce . sledi da je tg = = cos A tg . Me¯ dutim.24. koji je. longituda Sunca ne prirasta ravnomerno u toku godine. videti iz jednaˇ cine (2. kao ˇ sto se moˇ ze. 2. Zbog toga se umesto pravog sunca. me u trenutku prolaska Sunca kroz perihel. priraˇ staji su najmanji u dva ekvinokcija.6) / 11   iz drugog Keplerovog zakona. To. ali promena njene brzine je najve´ ca u perihelu a najmanja u afelu.32). uvodi imaginarno telo. a najve´ ci u dva solsticija. ◦ T S = @ . Luk velikog kruga kroz P S seˇ ce ekvator u T . Neka sl. Sferni trigonometrijski obrasci mogu se primeniti na ovaj trougao za dobijanje veze izme¯ du Sunˇ ceve rektascenzije. deklinacije i longitude. Gornja analiza pokazuje da se Sunˇ ceva rektascenzija menja neravnomerno sa Sunˇ cevom longitudom.33) Ova relacija pokazuje da Sunˇ ceva rektascenzija ne prirasta ravnomerno sa longitudom. postoji joˇ s jedan uzrok neravnomernog prirastanja Sunˇ ceve Zemljina putanja vi¯ dena sa severnog rektascenzije koji potiˇ ce od nagnutoekliptiˇ ckog pola. sti ekliptike prema ekvatoru. dovodi do nestalnosti u pravom sunˇ canom vremenu. T S = 90 i S T = A.52-41 . a ne za brzinu. konstantan za stalni ugaoni moment. Dalje. Ova promena u prirastanju Sunˇ ceve longitude reflektuje se u odgovaraju´ cu promenu u prirastanju njegove rektascenzije. nazvane su letnji i zimski solsticij .)564 5 / . Tada su u sfernom trouglu ST . poznati slede´ ci elementi: S = .  ver∴1 52 5 8. koja i sama ne prirasta ravnomerno sa vremenom. (2. a S bilo koji poloˇ zaj Sunca. Sledstveno tome. Neka J bude vreSlika 2. Taj poloˇ zaj Sunca na nebeskoj sferi je u taˇ cki A. u stvari.

Ovo telo je nazvano dinamiˇ cko srednje sunce .35)      ver∴1 . fiktivno srednje sunce smeˇ steno u taˇ cku F . Srednje vreme Griniˇ ckog meridijana nazvano je svetsko vreme (Universal Time —UT) i lako je pokazati. uvedeno je drugo imaginarno telo.   # 5156. Ako je.. (2.33) Razlika izme¯ du pravog i srednjeg vremena je poznata kao vremensko izjednaˇ cenje .13) i (2. a trenutak donje kulminacije prava pono´ c .34) U toku godine ova razlika se na dosta sloˇ zen naˇ cin menja i moˇ ze najviˇ se da iznosi 15 vremenskih minuta. po naˇ soj definiciji. Ono je jednako luku T F na sl. Ovo je srednje sunˇ cano vreme (ili samo srednje vreme ) koje zavisi od ˇ casovnog ugla fiktivnog srednjeg sunca t ¯ na isti naˇ cin kao ˇ sto pravo sunˇ cano vreme zavisi od ˇ casovnog ugla pravog sunca. Trenutak gornje kulminacije naziva se pravo podne. u sluˇ caju kada je vreme izraˇ zeno u godinama.32). da je. 360◦ godiˇ snje. Na osnovu ovoga jasna je potreba za uvo¯ denjem srednjeg vremena. (2. srednje vreme ts = UT + . za posmatraˇ ca na istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini . a obiˇ cno je formalno definisano kao vremensko izjednaˇ cenje D = =s − = .) 53 tj. geografska duˇ zina je izraˇ zena u vremenskoj meri. skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom pravog sunca (t ). F = D.32) Osim toga. (2. Pretpostavimo da je u nekom trenutku t pravo sunce u S .24. Mesno vreme (pravo ili srednje) zavisi od posmatraˇ ceve geografske duˇ zine u potpuno istom smeru kao zvezdano vreme i standardizacija se postiˇ ze na sliˇ can naˇ cin. Ono obezbe¯ duje pogodnu referentnu taˇ cku za definisanje sistema sunˇ canog vremena iz kojeg su otklonjene sve neravnomernosti. Naravno. Da bi se i ovo postiglo. Onda je AD = n(t − J). Po definiciji ono se kre´ ce konstantnom ugaonom brzinom n po ekvatoru i njegovi poloˇ zaji se poklapaju sa dinamiˇ ckim srednjim suncem u dva ekvinokcija.1 84. Poˇ cetak pravog dana pada u podne. kao ˇ sto se moˇ ze videti iz jednaˇ cina (2. relacija sa mesnim zvezdanim vremenom se dobija kao ranije iz (2. Gore date definicije pravog i srednjeg vremena su definicije vezane za mesto i pogodne za svakog posmatraˇ ca. ** Skala pravog sunˇ canog vremena: pravi sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene (recimo: gornje) kulminacije srediˇ sta sunˇ cevog prividnog diska. Fiktivno srednje sunce je onda telo ˇ cija rektascenzija prirasta ravnomerno i pribliˇ zava se onoj pravog sunca. 2. odnosno mesno srednje vreme je ˇ casovni ugao srednjeg sunca uve´ can za 12h : ts = t ¯ + 12h . sa (2. koje je nazvano fiktivno srednje sunce (ili samo srednje sunce ). u trenutku t. Umesto ˇ casovnog ugla pravog (2. kao i ranije. a dinamiˇ cko srednje sunce u taˇ cki D.30) i (2.33).17) ts = s + 12h − =s . ali ne eliminiˇ se uticaj nagiba ekliptike. Zamiˇ sljeno srednje sunce eliminiˇ se neravnomernosti u Sunˇ cevoj longitudi. Posmatrajmo imaginarno telo koje se kre´ ce po ekliptici ugaonom brzinom n i to tako da se njegovi poloˇ zaji poklapaju sa pravim suncem u perihelu i u afelu. onda je.

kre´ cu´ ci se prividno i ravnomerno po ekliptici (srednje ekliptiˇ cko sunce) prolazi kroz perigej i apogej zajedno sa pravim suncem. Da poˇ cetak srednjeg dana ne bi padao u podne.       Slika 2. Napomena: pod popravkom neke veliˇ cine a podrazumeva´ cemo veliˇ cinu . Vremenskim izjednaˇ cenjem naziva se razlika ˇ casovnog ugla pravog sunca i ˇ casovnog ugla srednjeg sunca: D = tp − ts . ver∴1 54 5 8. a i . Popravka u longitudi za kretanje srednjeg ekliptiˇ ckog sunca naziva se izjednadenje ˇ cenje centra. *** Skala srednjeg sunˇ canog vremena: srednji sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene kulminacije srednjeg sunca.36) Po definiciji.25) . Sunˇ cani sat je u istoriji bio realizovan u raznim vidovima (gnomon i sl. Srednjim suncem nazivamo zamiˇ sljenu taˇ cku koja.52-41 . (2.6) / 11 sunca uvodi se pravo vreme tp = t + 12h . .a koja se uvek dodaje veliˇ cini a da se dobije taˇ cnija vrednost.26).25. dodaje se 12h na ˇ casovni ugao srednjeg sunca. vremensko izjednaˇ cenje je jednako zbiru izjednaˇ cenja centra i svo¯ denja na ekvator (slika 2.)564 5 / . pa je ts = t ¯ + 12h osnova skale srednjeg vremena.) (slika 2.a su algebarske veliˇ cine. a kre´ cu´ ci se ravnomerno po ekvatoru. prolazi kroz taˇ cke prole´ cne i jesenje ravnodnevice zajedno sa srednjim ekliptiˇ ckim suncem. popravka za razliku longitude i rektascenzije Sunca naziva se svo¯ na ekvator. kao osnova odgovaraju´ ce skale u kojoj dan poˇ cinje u prethodnu pravu pono´ c.

Veza moˇ ze pribliˇ zno da se da relacijom: 366. **** Skala gra¯ danskog vremena: Ovo je samo istorijski pojam (nekadaˇ snja oznaka tg ) koji je posluˇ zio kao me¯ dukorak u uvo¯ denju srednjeg dana koji poˇ cinje u prethodnu srednju pono´ c. gde je So griniˇ cko zvezdano vreme u srednju Griniˇ cku pono´ c. a (2. to znaˇ ci da su sva do sada definisana vremena mesna i da razlika longituda dva mesta daje iznos razlike istoimenih vremena:  . sl. Obzirom da je iznos prividnog dnevnog kretanja Sunca manji od dnevnog kretanja zvezda (v.39) ≈ (1/366.25zvezdanihdana = 365.40) Odavde je jasna veza srednjeg i zvezdanog vremena.25srednjihdana . Kako je zvezdano vreme (s) ˇ casovni ugao C taˇ cke. Danas je to skala srednjeg vremena..26. to vaˇ zi s==−t (2.  # 5156.1 84. Odatle je (2.38) s = (1 + )ts + So . Iz definicije koordinata taˇ caka na Zemlji znamo da je longituda ugaono rastojanje meridijana. Veze izme¯ du skala.25).). (2.37) za svaki nebeski objekat.) 55  ver∴1 Slika 2. to je zvezdani dan kra´ ci od srednjeg dana.

+12h ). 2. posebno u razvijenim i prostranim Sjedinjenim Drˇ zavama. usvojen je sistem zonskog vremena: ˇ citava Zemlja je podeljena na 24 ˇ casovne zone.6) s1 − s2 = 2 t1 s − ts = 1 1 Slika 2.g.  Slika 2. Zone su indeksirane brojevima 0-23. pr. ”preskaˇ ce” se teku´ ci dan).52-41 . a sva mesta u jednoj zoni upravljaju se po srednjem vremenu srednjeg meridijana u zoni. 11   i sl. Kako je promena longitude u intervalu (-12h . Upravljanje po srednjem vremenu poˇ celo je krajem proˇ slog veka da izaziva velike smetnje. da bi vremenska skala za celu Zemlju bila jednoznaˇ cna. a pri kretanju ka zapadu dodaje se jedan dan (n. ver∴1 56 5 8.28. Zonsko vreme. a nulta zona je u okolini griniˇ ckog meridijana na rastojanju . na njihov predlog me¯ dunarodnim sporazumom 1884.)564 5 / . taj meridijan se naziva datumska granica i: pri prelasku ove granice u kretanju ka istoku oduzima se jedan dan.27 Datumska granica  / − − 2. to se vidi da ´ ce mesta na zemljinom meridijanu suprotno od Griniˇ ca u istom momentu imati za 12h ve´ ce i za 12h manje vreme od Griniˇ ca.

Ono se slobodno moˇ ze opisati kao svetsko vreme popravljeno za neravnomernosti u brzini Zemljine rotacije. Na primer. leti su ˇ casovnici pomereni za jedan sat unapred. Sve ostale zone se niˇ zu redom u dva smera: ka istoku i ka zapadu do ±12h . Razmatranje u ovom paragrafu daje kratak pregled oˇ cuvanja srednjeg vremena. taˇ cnost ovih taˇ caka moˇ ze se definisati samo promenom njihovih ˇ casovnih uglova. Zato se astronomske efemeride raˇ cunaju za vremensku skalu ET u kojoj se takve neravnomernosti ne pojavljuju. Moderni atomski ˇ casovnici. takve zemlje imaju viˇ se zonskih vremena.) 57 ±30m (7◦ . Naˇ zalost. sliˇ cne Sjedinjenim Drˇ zavama. srednje vreme standardnog meridijana je prihva´ ceno u svakom mestu. ima letnje vrme za koje je u = +1h . opravdavaju´ ci postupak na razliˇ cite naˇ cine. (2. Razlika izme¯ du efemeridskog i svetskog vremena je oznaˇ cena sa .5). a ovde uvodimo samo kompletne formalne definicije.41) Uvo¯ denjem ˇ casovnih zona bezbroj srednjih vremena zamenjen je nizom od 24 razliˇ cita vremena. (2. pokazuju da se nalaze mnoge neravnomernosti u ugaonoj brzini Zemlje. a. U svakom sluˇ caju.T . Na drugoj strani. Posebno je definisano efemeridsko vreme (Ephemeris Time —ET). u smislu . tako da srednje vreme odgovara vremenu UT—barem za zimske mesece. posebno u letnjem periodu. Oni ´ ce biti razmatrani u glavi 10. dodaju´ ci i postojanje sigurnog vekovnog usporenja. Stoga je jasno da su neophodne neke konvencije za masovnu upotrebu vremena. nepraktiˇ cno je imati samo jedno standardno vreme. oˇ cigledno. U malim zemljama.43)     ver∴1 . I svetsko i zvezdano vreme definisani su preko ˇ casovnog ugla odre¯ denih referentnih taˇ caka na nebeskoj sferi. ipak. iz tog razloga srednjeevropska zona. Mesno srednje vreme je retko koriˇ s´ ceno u praksi. Zonsko vreme zone i(i = ± 1. za velike zemlje. Osim toga. obiˇ cno su standardni meridijani na razmacima od po 15◦ geografske duˇ zine. (2. svaka vremenska zona ima srednje vreme standardnog meridijana. koja je ravnomerna koliko i brzina Zemljine rotacije.1 84. ali ne sa svim detaljima sloˇ zenosti ovog problema. ˇ cak vremenski precizniji od nekih astronomskih fenomena. ove neravnomernosti ne mogu se detaljno predvideti. ˇ sto se najˇ ceˇ s´ ce realizuje pomeranjem kazaljki svih satova za neki iznos uh . kojoj pripada i naˇ sa zemlja. Svetsko vreme(t0 ) je zonsko vreme nulte zone. mnoge zemlje su uvele i uvode takozvano ukazno vreme (tu ).42) gde je sada i (istoˇ cna) longituda standardnog meridijana i-te vremenske zone.. u cilju energetske ˇ stednje (odnosno koriˇ s´ cenja dnevne svetlosti).   # 5156. 12) je ti = t0 + ih .T = ET − UT. u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Republici Irskoj za standardni meridijan uzet je Griniˇ cki. zonsko vreme ti je dato kao ti = UT + i. i tada gra¯ dansko vreme odgovara srednjem vremenu na meridijanu sa istoˇ cnom duˇ zinom od 15◦ . od vremena I svetskog rata pa sve do danas. griniˇ cko srednje vreme je identiˇ cno svetskom vremenu.

veza izme¯ du svetskog i zvezdanog vremena postoji i utabliˇ cena je u Astronomical Almanacu. U raˇ cunu efemerida nebeskih tela koristi se pojam dinamiˇ ckih skala vremena. Ve´ ce jedinice za vreme. Ovakav kalendar je prednjaˇ cio¨ u odnosu na prirodu za 1 dan na svakih 128 godina. 15. Me¯ dutim.)564 5 / . danas razlikujemo baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDB) i terestriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDT). Me¯ dutim. 4. stari i novi stil. Pribliˇ zan odnos izme¯ du dve vremenske skale moˇ ze se dati u obliku 1 srednji dan = 24h 03m 56s .) izrada kalendara je vrlo teˇ zak posao. Kalendar. na dnevnim intervalima.. nedelja. koji je nekada bio poslednji mesec u godini. i poloˇ zaja Sunca me¯ du zvezdama – 365.. trka izme¯ du astronomije i fizike za izbor ˇ sto stabilnijeg periodiˇ cnog procesa za definisanje jedinice za vreme. Nova definicija sekunde. zbog vrlo slabe samerljivosti izabranih astronomskih pojava ( ponavljanje faze Meseca – 29. danas je osnovna jedinica vremena atomska sekunda. Dopunski dan se dodavao februaru.6) / 11   Razlika . U terminologiji opˇ ste teorije relativnosti skala zemljinog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara sopstvenom vremenu. argumenti koji imaju smisao vremena. Na osnovu tako definisane jedinice. formirana je i usvojena skala atomskog vremena. Oktobra 1582. . Ako kalendar odredimo kao postupak i vrstu realizacije vremenske skale u kojoj se iste prirodne pojave deˇ savaju u stalnom i jednakom rasporedu. a tako¯ de kao argumanti efemerida tih objekata.531. Danas se najˇ ceˇ s´ ce govori o dva kalendara: julijanski i gregorijanski ili.52-41 .     ver∴1 58 5 8. u kojoj ´ ce biti date taˇ cnije formule.6 zvezdanog vremena 1 zvezdani dan = 23h 56m 04s . Kako je nakupljanje navedne razlike postalo osetno. N.44) Detaljnija analiza ove i drugih relacija koje sadrˇ ze vreme ostavljena je za glavu 10. (2. obzirom na napredak laboratorijskog eksperimenta u fizici. mesec i godina osnovne odrednice kalendara.1 srednjeg vremena. (IAT).T ne moˇ ze biti unapred utabliˇ cena. Za nevolju.. Efemeridsko vreme. koja odgovara trajanju (ili broju!) od 9192631770 perioda rezonansne frekvencije kvantnog prelaza sa nivoa f = 4.24217898459045. One se odre¯ duju kao argumenti dinamiˇ ckih teorija kretanja Sunca.. Julije Cezar je uveo da posle svake tri godine sa po 365 dana sledi (prestupna) godina sa 366 dana. najverovatnije. koja se materijalizuje u vidu ve´ ceg broja biroa i laboratorija sa odgovaraju´ cim etalonima i ˇ cini skalu me¯ dunarodnog atomskog vremena. m = 0 na f = 3. onda nam je jasno zaˇ sto su dan. Na predlog aleksandrijskog astronoma Sosigena. te skale su me¯ dusobno povezane posredstvom relacije koja zavisi od dinamiˇ ckog modela Sunˇ cevog sistema i koriˇ s´ cene metrike. Oktobar.g. nastaviti. Atomsko vreme. pr. a skala baricentriˇ cnog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara koordinatnom vremenu. raˇ cuna petak.. Meseca i planeta Sunˇ cevog sistem. m = 0 superfine gra¯ de osnovnog stanja 2 S1/2 atoma cezijuma 1 33Cs. (AT). Napomena: Astronomski eksperimenti u najnovije vreme pokazuju da ´ ce se. papa Grgur XIII je na predlog italijanskog astronoma Lilija izvrˇ sio reformu kalendara: – odluˇ ceno je da se posle ˇ cetvrtka.

Sta se. onda teleskop obuhvata deklinacije izvan deklinacijskog paralela na nebeskom svodu. Normalno je da opservatorija ima ˇ casovnik koji odrˇ zava mesno zvezdano vreme ˇ viˇ tako da se ono moˇ ze direktno ˇ citati. Pretpostavimo.-5 2) 59  ver∴1 – da bi se spreˇ cilo veliko odstupanje od prirodnih pojava. glavna osa koja je postavljena jeste polarna osa usmerena prema severnom nebeskom polu. Raˇ cun zahteva taˇ cno poznavanje geografskih duˇ zina posmatraˇ ckih mesta. Prvi korak bi morao biti prelazak sa rektascenzije na ˇ casovni ugao—iako ovo nije uvek eksplicitno—tako da su koordinate poznate u obliku koji je stalan u odnosu na posmatraˇ cevu neposrednu okolinu.  $ 2 56)8 ) . Za ovo je bitan isti postupak koji traˇ zi primenu i oˇ cuvanje mesnog zvezdanog vremena. da su koordinate. Dakle. postupak izraˇ cunavanja mesnog zvezdanog vremena s sa podacima iz Astronomical Almanaca bi´ ce razmatran u primeru datom niˇ ze. Dakle.16. Neka su ˇ casovni ugao i deklinacija zvezde poznati. rektascenzija i deklinacija. Ako se sada celokupna oprema istovremeno zarotira oko polarne ose odrˇ zavaju´ ci ugao stalnim.   . ˇ sto se izraˇ cunava na opservatoriji. teleskop ima upravljaˇ c rotacije oko polarne ose sa brzinom od jednog obrta po zvezdanom danu. 2. uzete iz zvezdanog kataloga.6. Na taj naˇ cin. Problem postavljanja teleskopa na Ze- mlji u prethodno zadatu orijentaciju ne´ ce biti razmatran. To zahteva poznavanje mesnog zvezdanog vremena. za prestupne godine se viˇ se ne raˇ cunaju stotine godina ˇ ciji broj stotina nije deljiv sa 4 bez ostatka. ta osa je nagnuta prema vertikali za ugao 90◦ − B. dalja transformacija koordinata moˇ ze i ne mora biti nuˇ zno zavisna od montaˇ ze teleskopa. Tako je teleskop postavljen u pravcu ˇ cija je deklinacija 90◦ − . Najve´ ci optiˇ cki teleskop za opˇ stu astronomiju koristi ekvatorsku montaˇ zu . Postavljanje teleskopa. Pretpostavimo sada da je teleskop postavljen prema taˇ ckama koje su u pravcima pod uglom u odnosu na polarnu osu. na primer. usled ˇ cega moˇ ze da prati dnevno kretanje svih nebeskih objekata.

ako se nulta taˇ cka postavi podudarno sa ekvatorom a ne sa horizontom. mogu´ ce jednostavnim ˇ citanjem nagiba u kojem se teleskop nalazi. posmatrano mesno zvezdano vreme meridijanskog prolaza zvezde daje direktno merenje rektascenzije zvezde [vidi jednaˇ cinu (2.  ver∴1 60 5 8. jer on obezbe¯ duje direktno merenje rektascenzije i deklinacije. mogu´ cnost radio instrumenata moˇ ze biti proˇ sirena njihovim povezivanjem u dugo-baziˇ cnu interferometriju.)564 5 / . dakle. ali za meridijanski prolaz relacija visine sa deklinacijom je jednostavna. Brojni instrumenti imaju konstrukciju sa specijalnom montaˇ zom da bi preuzeli apsolutna astrometrijska merenja. ne pojednostavljuje zamrˇ sene sferne principe. meridijanski krug. Zadrˇ za´ cemo se na problemu postavljanja potpuno odvojene radio antene sa promenljivom usmerenoˇ s´ cu na izvor poznate rektascenzije i deklinacije. U ovakvom sluˇ caju. Poˇ sto je u meridijanu ˇ casovni ugao zvezde jednak nuli. oˇ cigledne. Navo¯ denje takvog teleskopa na odre¯ deni objekat zahteva na poˇ cetku pokretljivost i po deklinaciji i po ˇ casovnom uglu. Ovo moˇ ze biti postavljeno za sopstvenu rektascenziju i pokretni teleskop postaje pokretljiv po mesnom zvezdanom vremenu bolje nego po ˇ casovnom uglu. pa sledi da je nepotpuno odre¯ dena. a posmatranja se sastoje od beleˇ zenja taˇ cnog trenutka prolaska zvezde kroz krst-konaca.52-41 .6) / 11    Prednosti ekvatorske montaˇ ze su. Ekvatorska montaˇ za je normalna za optiˇ cki teleskop samo ako on ima specijalnu funkciju.14)]. on obuhvata i zvezde izvan posmatraˇ cevog meridijana. Direktno merenje deklinacije je. problem se ne razlikuje od ve´ c razmatranog. Me¯ dutim. a ona po ˇ casovnom uglu moˇ ze biti pojednostavljena ako se montira skala sa odre¯ denom nultom taˇ ckom. analiza postaje komplikovanija. Ako radio teleskop ima ekvatorsku montaˇ zu. koji ´ ce drˇ zati objekat unutar vidnog polja teleskopa. Osnovne potrebe su joˇ sˇ casovni ugao i deklinacija. To daje visinu zvezde iznad horizonta. naravno. mehaniˇ cki nedostaci ekvatorske montaˇ ze razmatrani su jer je glavna osa nagnuta u odnosu na vertikalu. U ˇ ziˇ znoj ravni instrumenta nalazi se krst-konaca koji predstavlja posmatraˇ cev meridijan. Direktno ˇ citanje deklinacije je mogu´ ce. Pokretljivost po deklinaciji je jednostavna.3 i primenjen je u slede´ cem zadatku ovog pa- . a tip-meridijanskog merenja je lako podesiti. jasno je da je neophodno izraˇ cunavanje i visine i azimuta radio izvora da bi prijemnik teleskopa bio korigovan. Potpunije razmatranje ovakvih instrumenata i njihovih operacija predvi¯ deno je u glavi 5. Najve´ ca poloˇ zajna taˇ cnost u radio astrometriji je dobijena na ovaj naˇ cin. ali ovde ´ cemo dati kratak prikaz razmatranja za najfundamentalniji od svih instrumenata. pa je detaljno razmatranje radio astrometrije ostavljeno za glave 15 i 16. Meridijanski krug ili meridijanski instrument je obiˇ cno dovoljno mali refraktor koji se kre´ ce oko horizontalne istok-zapad ose. pa se mogu posmatrati zvezde u ili oko meridijana. Veliki radio teleskopi su ˇ cesto nedovoljno pokretni. Me¯ dutim. Osim toga. ali to. Na ovaj naˇ cin meridijanski krug koriˇ s´ cen zajedno sa mesnim zvezdanim ˇ casovnikom moˇ ze dati direktna merenja obe koordinate—i rektascenzije i deklinacije. dok ´ ce drugo biti regulisano automatskim upravljaˇ ckim mehanizmom. Naˇ cin pretvaranja ˇ casovnog ugla i deklinacije u horizontske koordinate ve´ c je razmatran u 2. Tada ´ ce prvo od ovih kretanja biti odrˇ zavano konstantnim. Ovo je samo slobodna rotacija oko te ose. Raˇ cunar kontroliˇ se veliki radio teleskop. tako¯ de. pa mnogo veliki radio teleskopi koriste jednostavniju horizontsku montaˇ zu iz konstruktivnih razloga. Kako je to rotacija oko njegove ose. ˇ sto nikada nije potrebno eksplicitno uraditi.

Horizontski radio teleskop nalazi se na geografskoj duˇ zini = 83◦ 31 W i geografskoj ˇ sirini B = 40◦ 15 N.  % ). U Astronomical Almanacu nalazimo da je za 1985. azimut izvora mora biti zapadni. @—deklinacija zvezde. 0h UT S0 = 7h 06m 01s . koja ilustruje sferni trougao iz kojeg su izvedeni originalni obrasci. U ovom paragrafu.)+1 61  ver∴1 ragrafa. Pokazati da azimut cirkumpolarne zvezde moˇ ze imati svaku vrednost ako je @ < B.1. 2. Primer. Poˇ sto je ˇ casovni ugao. cos A = sin @ sec a sec B − tg h tg B.14) iz poznate vrednosti rektascenzije koja daje t = 3h 48m 04s = 57◦ . dobijamo za trenutak posmatranja da je S = 21h . @ = 2◦ 08 .  . ali mora biti manji od arcsin(cos @ sec B) kada je @ > B. iz (2.5. i to visina = 26◦ 03 .0564. Ovde su one ponovo date u delimiˇ cno modifikovanom obliku sin h = sin @ sin B + cos @ cos B cos t.8).36) moˇ ze se sada koristiti za izraˇ cunavanje visine h = 26◦ . Kao rezultat.3.7) i (2.36) (2. koje je. koji je 1. januar 7. 2. da´ cemo joˇ s i detaljan postupak potreban za odre¯ divanje mesnog zvezdanog vremena. To je najbolje uˇ ciniti ako izrazimo ovaj vremenski interval u ˇ casovima i pomnoˇ zimo ga faktorom za pretvaranje. A—nagib ekliptike = 23◦ 26 . mora se izraˇ cunati mesno zvezdano vreme. ˇ cije su ekvatorske koordinate = = 12h 28m . Pre svega.17.13) daje s = 16h 16m 22s . januar 7. Potrebno je navesti teleskop na radio izvor 3C 273. koja sada daje A = 111◦ . manji od 12h . Zadaci.002 737 909 4. Na¯ dene su potrebne koordinate za postavljanje radio teleskopa. Zadaci Simboli koji se niˇ ze koriste su: B—posmatraˇ ceva ˇ sirina... Izraˇ cunati neophodne koordinate za postavljanje teleskopa. Jednaˇ cina (2.3. azimut = 111◦ 04 zapadno. tako¯ de. Datum posmatranja je 1985. (2.0174. Na ovo moramo dodati 14h 42m UT. ali izraˇ zeno u zvezdanom vremenu.35) Potrebni obrasci za izvo¯ denje visine i azimuta su jednaˇ cine (2. Za dobijanje mesnog zvezdanog vremena s neophodno je oduzeti zapadnu geografsku duˇ zinu. Ovim je eliminisana svaka dvoznaˇ cnost u jednaˇ cini (2.0779. 14h 42m UT.8406.35). neophodno za ekvatorsku montaˇ zu. 2.37) ˇ Citalac moˇ ze na´ ci korisnu pomo´ c tumaˇ cenjem sl. (2. ˇ Casovni ugao t za 3C 273 izraˇ cunava se sa (2. jednaˇ cina (2.37).

pri zanemarivanju ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje. Pretpostavljaju´ ci da su zvezde.  2. Pokazati da Sunce prolazi kroz galaktiˇ cku ravan u danima solsticija i odrediti galaktiˇ cku longitudu ovih taˇ caka prolaza.7. Pokazati da zbog nagiba ekliptike postoje ˇ sesto-meseˇ cne varijacije u prirastanju Sunˇ ceve rektascenzije. bI ) pri◦ bliˇ zno udaljen za 1 . pokazati da je tg2 1 2t = cos(B − @) .31).8. 2. Pokazati da je zenitska daljina z severnog ekliptiˇ ckog pola data sa z = arccos(cos A sin B − sin A cos B sin s). gde je s mesno zvezdano vreme.)564 5 / .5 · tg b sin(l − 20◦ ). 2.3 − 1◦ . Galaktiˇ cki pol je u odnosu na stari sistem galaktiˇ ckih koordinata (lI .10. 2. Pokazati da su.2. Pokazati da je ugao O koji dnevni paralel zvezde zaklapa sa horizontom u trenutku izlaza ili zalaza dat sa O = arccos(sin B sec @). . a minimalni u ekvinokcijima. za posmatraˇ ca na ekvatoru. Pokazati dalje. 2. ovi priraˇ staji maksimalni u solsticijima.6. lI = l − 32◦ . ver∴1 62 5 8. cos(B + @) [Smart (1977)] 2. b) duˇ z meridijana l = 200◦ . Pokazati da je tg B tg @1 = 1 − 2 tg2 B tg2 @2 . Dve zvezde A i B (sa deklinacijama @1 i @2 ) izlaze istovremeno i zvezda A kulminira u trenutku zalaza zvezde B .5 od pola sadaˇ snjeg sistema (l. izraˇ cunati nagib galaktiˇ cke ravni prema ekliptici. pokazati da je odnos cirkumpolarnih zvezda prema necirkumpolarnim zvezdama 1 2 (sec B − 1) vidljiv iz ma kog mesta. Sta galaktiˇ cka latituda u ovom sistemu? Pokazati da su galaktiˇ cke koordinate svih zvezda u oba sistema pribliˇ zno povezane datim jednaˇ cinama bI = b − 1◦ . sve zvezde iznad horizonta taˇ cno 12h i da su njihovi azimuti u trenutku izlaza i zalaza 90◦ − @.5. Ako je t ˇ casovni ugao zvezde pri izlazu.4. ◦ ˇ je bila njegova Longituda galaktiˇ ckog centra u starom sistemu je bila 327 .52-41 . 2. da su.7.3. vidljive golim okom. 2.5 · cos(l − 20◦ ). ravnomerno raspore¯ dene po nebeskoj sferi. Koriste´ ci podatke iz jednaˇ cine (2.9.6) / 11   2.

) izme¯ du dva mesta i znaju´ ci razliku geografskih ˇ sirina (.. izmerivˇ si duˇ zinu meridijanskog luka l (slika 3. Zemljin oblik i veliˇ cina. Eratosten Slika 3.1. n. e.B = =) tih mesta (iz merenja podnevnih visina Sunca u istom trenutku u godini!) dobio je proporciju: 2FR 360o = . vrlo efikasan eksperiment je izveo Eratosten joˇ s u II veku p.  / )8) 6 4.2. Eratostenov premer Zemlje ˇ se tiˇ Sto ce Zemljine veliˇ cine. Od pamtiveka je za ljude bio interesanˇ tan problem oblika i veliˇ cine Zemlje. ali slabosti astronomskog eksperimenta su onemogu´ cavale i egzaktne dokaze.2. l =   . Cinjenica je da se svest o loptastom obliku Zemlje formirala dosta rano. pod pretpostavkom da je loptasta. Slika 3.1.) Nebeska tela Planeta Zemlja 3.

ekvipotencijalna (nivoska) povrˇ sina sile Zemljine teˇ ze.3. veliˇ cina A= a−b ≈ 0. Iz ovog eksperimenta proistekla su u periodu srednjeg i poˇ cetkom novog veka brojna stepenska merenja. tj. Snimak Zemlje sa kosmiˇ cke letilice . Razvoj astronomskog i geodetskog intrumentarijuma omogu´ cio je da se Zemljin oblik i razmere danas poznaju sa veoma visokom taˇ cnoˇ scu.). Osim same Zemlje (sl. Ako je a ekvatorski. greˇ ska odre¯ divanja poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji je reda nekoliko santimetara.00335 a naziva se spljoˇ stenost.  ver∴1 64 -*-5 ) 6. astronomije posebno. Mesec. koji je. 3. 3. da Zemlja moˇ ze taˇ cnije da se predstavi sferoidom. to je omogu´ cilo da se za najbolju aproksimaciju oblika Zemlje usvoji geoid.3. koja su vrlo brzo pokazala da je Zemljina krivina na ekvatoru ve´ ca nego na polovima. Istovremeno. a b polarni polupreˇ cnik sferoida Zemlje.) / 111   iz koje moˇ ze da se odredi Zemljin polupreˇ cnik R. u ovaj sistem se ub- raja i Zemljin pratilac.  Slika 3. zbog svog specifiˇ cnog poloˇ zaja.2. relativne veliˇ cine i blizine Zemlji. Zemljin sistem. koja je najbliˇ za povrˇ sini Zemljinih mora i okeana u stanju ravnoteˇ ze. dobio posebno mesto u istoriji nauke uopˇ ste. Znaˇ caj te sprege je viˇ sestruk i o njoj ´ ce biti govora u daljem tekstu.

5. Slika 3. Kada se navedeni parametri dobiju   . Unutraˇ snjost Zemljinog tela teˇ sko je izuˇ cavati jer neposredna merenja su vrˇ sena samo do dubine od oko 10 km (slika 3. temperature.5.4. gustine i hemijskog sastava od rastojanja od centra Zemlje. Izgled Zemlje iz kosmosa dat je na slici 3. Zemljina atmosfera. 3. To je gasoviti omotaˇ c Zemljinog tela.4. Zemljin gasoviti omotaˇ c–atmosferu i Zemljino magnetno polje–magnetosferu. 52-+1 ) . – unutraˇ snjost Zemlje do dubine od oko 3000 km nazivamo mantijom. Kako su fiziˇ cki uslovi u centru jezgra samo pretpostavljeni.)*4) 1 24-/ -. a centralni deo na ve´ coj dubini nazivamo jezgrom. pritiska i sl. Prouˇ cavanja prostiranja seizmiˇ ckih talasa (longitudinalnih i transverzalnih) i stanja radioaktivnih materija pokazuju: – Zemlja je stara oko 4. gornja granica atmosfere se odre¯ duje uglavnom izborom stepena raznih dejstava i fiziˇ ckih parametara (gustine. Zemljino telo. Profil atmosfere Slika 3. Zemljina mora i okenae–akvasferu.41 .5.4.).)618 561 65  ver∴1 U Zemljin sistem u uˇ zem smislu ubrajamo Zemljino telo–litosferu. to je joˇ s uvek teˇ sko govoriti o stanju i sastavu materije u centru Zemlje.). Vertikalna struktura atmosfere odre¯ duje se zavisnoˇ s´ cu pritiska.3.5 miljardi godina. – Zemlja ima ˇ cvrstu koru debljine 30–60 km ispod kontinenata i 10–30 km ispod okeana.6.  ! " . Profil tela Zemlje 3. tempterature.

gde se H naziva skalom visina. Gustina atmosfere varira pribliˇ zno eksponencijalno sa visinom.6.  Slika 3. Na visini preko 90 km temperatura oˇ stro raste jer u toj oblasti dolazi do apsorpcije ekstremnog ultraljubiˇ castog zraˇ cenja Sunca (slika 3. ver∴1 66 -*-5 ) 6. h: H = H0 eh/H .4.6. Podela na ”sfere” nazivi tih sfera jasni su sa slike. H0 je gustina na povrˇ sini pri normalnim uslovima.). je prikazan profil temperature atmosfere Zemlje sa stanoviˇ sta danaˇ snjih informacija. Na visinama od oko 300 km temperatura dostiˇ ze granicu od 600◦ − 1200◦ K i konstantna je sve do visina na kojima prestaje da igra vaˇ znu ulogu (od 500–1000 km). Intenzitet magnetnih polja je veoma razliˇ cit. Dosadaˇ snja izuˇ cavanja pokazuju da je geomagnetno polje polje dipola kroz Zemljino srediˇ ste sa osom koja . magnetizam je veoma ˇ cesta pojava kod nebeskih tela i sistema.) / 111   iz teorijske analize ili se predstave u vidu tablice srednjih ili tipiˇ cnih vrednosti. To je oblast znaˇ cajnog dejstva Zem- ljinog magnetizma. 3. Zemljino magnetno polje.6. kaˇ zemo da raspolaˇ zemo modelom atmosfere. Na slici 3.

brze i znatne promene karakteristika magnetnog polja.   ver∴1 Slika 3. Zahvaljuju´ ci eksperimentima izvedenim sa prvih veˇ staˇ ckih satelita utvr¯ deno je da magnetno polje zadrˇ zava naelektrisane ˇ cestice i formira tzv. radijacione pojaseve – pojaseve ˇ cestica visokih energija. na velikim visinama reda deset hiljada kilometara. U tim prilikama strelica kompasa ”igra”. Eksplozije na Suncu ra¯ daju veoma mo´ cne tokove ˇ cestica. nepravilne prostorne promene nazivaju se anomalijama.7. javlja se polarna svetlost razliˇ cite boje na visinama od 100–1000 km.  ! $ 4) )64) .8. koje se kre´ cu brzinama 400-1000 km/s. Takvi jaki potoci korpuskula izazivaju magnetne bure u Zemljinom magnetnom polju. Ovo polje je.7. Poreklo Zemljinog magnetizma nije dato sa potpunom strogoˇ s´ cu. koje je zahvatilo Zemljino magnetno polje.   . korpuskule popunjavaju radijacioni pojas. Magnetosfera Zemlje ˇ Cestice koje obrazuju radijacioni pojas su deo ˇ cestica sun´ cevog vetra. Na slici 3. 5–10 godina) i pulsacijama (kra´ ci vremenski intervali).2)4) ) 5. a vremenske promene se nazivaju varijacijama (govori se o duˇ zim vremenskim intervalima. naruˇ savaju se radio–veze.)*-4)+1 .). je data ˇ sema preseka tih pojaseva. energija ˇ cestica unutraˇ snjeg pojasa je 10 puta ve´ ca i predstavlja opasnost za kosmonaute jer pri sudaru sa kosmiˇ ckim letilicama dolazi do stvaranja rendgenskih zraka. a spoljaˇ snji od 1–5 polupreˇ cnika Zemlje (za Zemlju i ostala nebeska tela sve konkretne podatke vidi u prilogu). tj.1 5)81 ) ) 58-6 561 67 ima nagib od 11◦ u odnosu na osu rotacije Zemlje. deformisano pod dejstvom Sunca (vidi sliku 3. Geomagnetno polje se menja u prostoru i vremenu. Unutraˇ snji pojas dostiˇ ze granicu od 500–5000 km.

U prve egzaktne dokaze rotacije Zemlje moˇ zemo da ubrojimo: – skretanje ka istoku tela koje slobodno pada (Njutn.8. ver∴1 68 -*-5 ) 6. Zemljina rotacija je skoro ravnomerno obrtno kretanje oko sopstvene ose u direktnom smeru. 1679). – Zemljin oblik (spljoˇ stenost). . 3. Prividno obrtanje nebeske sfere je samo posle- dica stvarne rotacije Zemlje. Zemljina kretanja.) / 111    Slika 3.7. – skretanje ravni kla´ cenja slobodno okaˇ cenog klatna (Fuko. 1851). gledano sa severnog pola.

e. p. 1838). Danas znamo da Zemlja vrˇ si neravnomerno translatorno kretanje. po eliptiˇ cnoj putanji oko Sunca. opet u direktnom smeru.10.n. U dokaze Zemljine revolucije moˇ zemo da ubrojimo: – aberaciju svetlosti–promena poloˇ zaja nebeskih tela na nebeskoj sferi izazvana slaganjem brzine svetlosti i brzine Zemlje na putanji oko Sunca (Bredli. – periodiˇ cno godiˇ snje pomeranje linija u spektrima zvezda.  ! % 69 Uprkos geocentriˇ carima. revoluciju.Aristarh sa Samosa Slika 3. – paralaksu zvezda–promena poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca (Besel. tvrdio da Zemlja obilazi oko Sunca i da je Sunce mnogo ve´ ce od Zemlje.9.   ver∴1 Slika 3. Zemljino godiˇ snje kretanje i godiˇ snja doba  . 1725). joˇ s je Aristarh u III v.

Odavno je jasno da brzina ro- tacije Zemlje nije postojana. njihovo izuˇ cavanje je veoma vaˇ zno ali je i oteˇ zano zbog izuzetne sloˇ zenosti pojedinih mehanizama koji stvaraju te promene. osa se premeˇ sta po ekliptici kroz sukcesivne poloˇ zaje tako da ostaje paralelna sama sebi. – postojanje toplotnih pojaseva na Zemlji. Prepoznaju´ ci iz posmatranja ovakva kretanja Zemlje. tj. Zemljino godiˇ snje kretanje i poloˇ zaj ose 3.10. Bez obzira na majuˇ snost promena apsolutnih iznosa ugaone brzine Zemlje. u kra´ cim vremenskim intervalima.11. – postojanje godiˇ snjih doba. .9. moˇ ze da se vidi sa slike 3. Danas moˇ zemo da ve´ cinu neravnomernosti u rotaciji Zemlje svrstamo u tri grupe: periodiˇ cne promene. vekovne (sekularne) promene i sluˇ cajne fluktuacije.8. jer.). Posledice Zemljinih kretanja. Nepravilnosti Zemljine rotacije. Osnovni oblici kretanja Zemlje su rotacija Zemlje oko ose i kretanje Zemlje oko Sunca po eliptiˇ cnoj putaji koju nazivamo ekliptikom (slika 3. 3.     Slika 3.) Kako izgledaju karakteistiˇ cni poloˇ zaji Zemlje u raznim trenucima u toku godine i za razne posmatraˇ ce na Zemlji. Kretanje oko Sunca ili revolucija spada u translatorna kretanja.11. orijentacija ose rotacije Zemlje se ne menja. moˇ zemo lako uoˇ citi i posledice tih kretanja: – nejednake duˇ zine obdanice i no´ ci. sl. – nejednaka duˇ zina godiˇ snjih doba (v.10. ver∴1 70 -*-5 ) 6.) / 111 3.

Ponovljena posmatranja pedesetih godina pokazala su da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente u neravnomernosti Zemljine rotacijen koje izazivaju promenu duˇ zine dana (length of day. Nekoliko astronoma sa Potsdamske opservatorije (Pavel. ali je od izuzetno velikog znaˇ caja za nauˇ cnu praksu i prognozu. a time i posredno i neposredno do tehniˇ ckog i tehnoloˇ skog napretka u izradi instrumenata i pribora za realizaciju tih ciljeva.0003 redom. takvog reda da za obiˇ can (danaˇ snji) ˇ zivot nema skoro nikakvog znaˇ caja.) i Nikola Stojko sa Pariske opservatorije su tridesetih godina 20. s s (1) kod kojih su amplitude pribliˇ zno jednake 0 .0005 i 0 .LODs = A sin(t + B1 ) + B sin(2t + B2 ). Dalja posledica je usavrˇ savanje efektivnih metoda i postupaka. za odre¯ divanje kretanja tela Sunˇ cevog sistema i tela drugih kosmiˇ ckih sistema. Wink. Novija istraˇ zivanja su pokazala da promenu duˇ zine dana u osnovi izazivaju kretanja velikih vazduˇ snih masa. LOD): polugodiˇ snja i godiˇ snja: . Periodiˇ cne promene (oscilacije).. .. tj. veka uoˇ cili. a delom i teorije. da je Zemljina rotacija nepostojana.  ! ' 71  ver∴1 Slika 3. posebno zahvaljuju´ ci visokotaˇ cnim ˇ casovnicima. posledica neravnomernosti Zemljine rotacije je i promena duˇ zine dana.11a. sezonske promene momenta koliˇ cine kretanja Zemljine atmos-  . Tektonika Nauˇ cno ”otkri´ ce” neravnomernosti Zemljine rotacije dovelo je do ponovnog postavljanja i reˇ savanja problema merenja i odrˇ zavanja vremena. do promene osnove u definisanju i jedinice i skale vremena. Na drugoj strani. pa i samih sistema. pri ˇ cemu su te promene imale periodiˇ can karakter.

00043 i 0s .01 × 365 × 20 × 100 = 7300s . Dakle. uoˇ ceno je da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente: polumeseˇ cna i meseˇ cna ˇ cije su amplitude redom 0s . Zbog netaˇ cnosti posmatranja. a joˇ s viˇ se na Laplasov autoritet. B2 su promenljive. pri ˇ cemu je svaki od njih duˇ zi od prethodnog. mi smo vremensku meru fiksirali za prvi obrt. navodimo da su preovla¯ duju´ ca dva poslednja ˇ cinioca.001 po stole´ cu!?) Odatle sledi da se u vremenskom ”zbiru” nakupila razlika . onda su nebeska tela preˇ sla na svojim putanjama neˇ sto ve´ ce rastojanje za N uzastopnih STVARNIH obrta Zemlje nego ˇ sto bi. (2)  Iz ovog ”eksperimenta” vidimo da u identifikaciji trenutaka iz istorije moˇ zemo da ”promaˇ simo” i do nekoliko ˇ casova! Zato su astronomi. razlike efemeridskih i posmatranih ekliptiˇ ckih longituda moraju da rastu. Znaˇ caj ove ˇ cinjenice prikaza´ cemo kroz slede´ ci postupak. inaˇ ce. jer. tek sada niˇ sta nije valjalo.010 sekundi (tj. i pored eksplicitnog dokaza. kako je ”konstatovano”: nema potpunog i konstruktivnog objaˇ snjenja. Laplas je razradio teoriju za njegovo objaˇ snjenje: posmatrano ubrzanje u kretanju Meseca posledica je vekovne promene ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje koja utiˇ ce na poreme´ ceje koje Sunce izaziva u kretanju Meseca i dovodi do vekovnog pove´ canja orbitalne brzine Meseca. pokazuje da je proseˇ cno pove´ canje duˇ zine dana za poslednjih 2000 godina oko 0s . moramo biti svesni ˇ cinjenice da se posmatrani i efemeridski poloˇ zaji tela Sunˇ cevog sistema mogu razlikovati usled: 1. B1 . nesavrˇ senosti gravitacione teorije 2. za njihovu identifikaciju pozvali u pomo´ c i gravitacionu teoriju kretanja nebeskih tela i. pre nego se opredelimo za mogu´ ce objaˇ snjenje.t = 0s . Vekovne (sekularne) promene. Prate´ ci promene u rotaciji Zemlje uzrokovane plimskim dejstvima. postoji vekovno usporenje Zemljine rotacije. promena u brzini (usporavanja) rotacije Zemlje. Napravimo jedan ”eksperiment”: neka su za poslednje dve hiljade godina (unazad 20 vekova) dani bili kra´ ci u proseku za 0s . dan se unapred produˇ zavao za oko 0s . unazad i po nekoliko stotina godina. Jasno je da. greˇ saka zbog neobraˇ cunavanja dugoperiodiˇ cnih varijacija orbitalnih elemenata tela 3. recimo. B. Ne upuˇ staju´ ci se u detaljnu analizu.00023. Smatraju´ ci ubrzanje u kretanju Meseca realnim. ˇ sta se to desilo? Krajem XVII veka Halej je uporedio savremene poloˇ zaje Meseca sa poloˇ zajima koji se dobijaju iz raˇ cuna sa podacima iz antiˇ ckih posmatranja. ver∴1 72 -*-5 ) 6. ako je Zemlja napravila N obrta.) / 111   fere. ako se srednja kretanja tela Sunˇ cevog sistema menjaju sekularno. isti efekat nije mogao da se registruje i kod Sunca i planeta. veliˇ cine A. Analiza posmatraˇ ckog materijala za duge vremenske intervale. tj. utvrdio je da postoji ubrzanje u kretanju Meseca. Prema tome. uz drevne opise doga¯ daja. a . preˇ sla za isti broj FIKSNIH prvih .0023 za stole´ ce. Prema tome. promena srednjih kretanja nebeskih tela usled plimskih dejstava 4. Mada je Adams sredinom XIX veka pokazao da je Laplasov rad i rezultat pogreˇ san. ta tvrdnja. nije prihva´ cena jer je to bio udarac na ˇ siroko prihva´ cenu teoriju. gle ˇ cuda. Dakle.

Neptun). Meseca i planeta. De Siter i Spenser Dˇ zons su utvrdili da postoji proporcionalnost ovih nepravilnih fluktuacija srednjim orbitalnim brzinama tih tela. Kroz pokuˇ saje da se objasne sekularna ubrzanja u kretanju Sunca. Koliko je takva pretpostavka realna. druge su velike mase. Primera radi. sa malim brojem satelita i retkom atmosferom. a ne kontinualne. U svakom sluˇ caju. prikupljeni posmatraˇ cki materijal za oko 250 godina daje za usporenje Zemljine rotacije iznos od 0s . Ne zna se ni da li maksimum dostiˇ zu brzo ili postepeno. Prve su po pravilu male mase. Pluton) i na planete Jupiterovog tipa (Jupiter. Priroda i karakter ovih neravnomernosti nisu dobro izuˇ ceni. Tako intenzivne i brze promene u brzini rotacije Zemlje ne mogu da se objasne nekom od promena na povrˇ sini Zemlje. male gustine. Izostavljaju´ ci drevna posmatranja. 1898 i 1920.verovatno. imaju veliki broj satelita i gustu atmosferu. Venera. velike gustine. u toku izrade teorije Njukomba i Brauna. Saturn.  !  73 obrta!? Ovo je dovoljno oˇ cigledno objaˇ snjenje uoˇ cene razlike u poloˇ zajima nebeskih tela iz posmatranja i raˇ cuna. Mala daljina Merkura i Venere od Sunca. to su skokovite. ”Neobjaˇ snjeni” deo promene u brzini rotacije Zemlje vezuje se za promenu momenta inercije Zemlje zbog meridijanskih premeˇ stanja masa na povrˇ sini i unutar Zemlje: skupljanja leda na Antarktiku i pada nivoa svetskih okeana za oko 2. godine doˇ slo je do 4 takve skokovite promene: oko 1864.10. U nauˇ cnoj i struˇ cnoj literaturi najˇ ceˇ s´ ca podela planeta Sunˇ cevog sistema je podela na planete Zemljinog tipa (Merkur. ne treba ni govoriti. Sluˇ cajne fluktuacije. Ostale planete 3. Promene tog tipa u brzini rotacije Zemlje javljaju se u nejednakim vremenskim intervalima od nekoliko godina do nekoliko desetina godina i od 1820.. 1876. spore rotacije. takvu promenu bi moglo da izazove otapanje i zale¯ divanje Antarktika po celoj povrˇ sini i debljine 10 metara. utvr¯ deno je da postoje i nepravilne promene brzine kretanja tih tela. Zato problem vekovnog ubrzanja rotacije Zemlje ne treba smatrati konaˇ cno reˇ senim. Osim ovih zajedniˇ ckih osobina svaka planeta ima specifiˇ cnosti koje joj daju individualno obeleˇ zje. Uran. ˇ sto se bitno ne slaˇ ze sa oˇ cekivanom vrednoˇ s´ cu 0s . Mars i . Uvod.0014 za stole´ ce. Takve osobine nema plimsko dejstvo i bilo je jasno da se radi o neregularnim promenama.5 metra za poslednjih 2000 godina. poˇ cev sa razvojem meridijanske astronomije i primene fotografije u astronomiji. Noviji podaci ukazuju na podizanje nivoa vode u okeanima. oteˇ zava njihovo izuˇ cavanje. a tako¯ de postojanje faza tih planeta. ali to moˇ ze biti prividni fenomen zbog podizanja dna okeana.0023 dobijenom iz celokupnog posmatraˇ ckog materijala za 2000 godina. Tek su radiolokacione metode     ver∴1 . plimske promene u brzini rotacije Zemlje. Utvr¯ dene razlike efemeridskih i posmatranih longituda dostizale su i nekoliko desetina sekundi i menjale su znak na sluˇ cajan naˇ cin. Posle otkri´ ca i potvrde ovih nepravilnih promena u brzini kretanja tela Sunˇ cevog sistema. brzo rotiraju.

Oni. (Pregled taˇ cnih podataka za sve planete dat je u Prilogu). Perihel Merkurove putanje se pomera u prostoru. on ne moˇ ze da se lako i jednostavno izuˇ cava primenom klasiˇ cnog astronmskog eksperimenta. Poˇ sto je Merkur planeta koja je najbliˇ za Suncu i njegova elongacija (maksimalno ugaono udaljavanje od Sunca) ne prelazi 28◦ . ver∴1 74 -*-5 ) 6.).6 dana.11. utvr¯ deno je da Merkur rotira veoma sporo. i u takvom eksperimentu aparati su morali biti posebno paˇ zljivo pripremljeni zbog izuzetne blizine Sunca i velikih toplotnih uticaja.) / 111   i izuˇ cavanja sa automatskih me¯ duplanetskih stanica dali dovoljno kvalitetne informacije o kretanjima i fiziˇ ckim karakteristikama tih planeta. Merkur je nekoliko puta manji od Zemlje ali ima skoro istu gustinu. 3.11. Sunˇ cani dan na Merkuru je 176 dana. Pri tome. period je 58. Zbog retke atmosfere i blizine Sunca njegova dnevna strana se zagreva i preko 550o K. . U vidnom polju jaˇ ceg teleskopa vidi se da je povrˇ sina Merkura istog tipa kao i povrˇ sina Meseca.11. kao da ˇ cine muzejske eksponate u naˇ soj okolini. jer Merkur izvrˇ si jedan obilazak oko Sunca za oko 88 dana (vidi sliku 3. ali mnogo re¯ da od Zemljine. objaˇ snjenje ovog kretanja moˇ ze da se da u na osnovi teorije relativnosti. Merkur. Zato moˇ zemo da kaˇ zemo da su skoro svi detaljniji podaci o Merkuru rezultat modernog astronomskog eksperimenta izvedenog sa kosmiˇ ckih letilica. Merkur Na Merkuru postoji atmosfera.   Slika 3. sa joˇ s nekoliko manjih nebeskih tela.

tako i sa stanoviˇ sta geometrije samih likova. su metode kosmiˇ ckih istraˇ zivanja sa me¯ duplanetskih letilica i modula. Venera je najsjajnije nebesko telo vidljivo golim okom na nebu (slika 3. zbog njene izuzetno neprozirne atmosfere. Blizina Suncu znatno oteˇ zava nazemna posmatranja Merkura i Venere. Magnetosfera Merkura 3. Venera. godine kada je svemirski brod Mariner 10 ostvario nekoliko bliskih prilaza planeti. dobila je viˇ se naziva: Zornjaˇ ca. U tom smislu. Veˇ cernjaˇ ca. zvezda Danica. a i zbog posebih poloˇ zaja u kojima je vidljiva.  .12. glavne metode istraˇ zivanja Venere. Po fiziˇ ckim karakteristikama veoma je sliˇ cna Zemlji. kako sa stanoviˇ sta broja dana u godini.) utvr¯ deno je ve´ c u prvom prilazu Marinera 10. Osim radiolokacije i radimetoda.12. Posle Sunca i Meseca. Postojanje magnetnog polja Merkura (slika 3. jer nikad ne moˇ zemo da vidimo njihove cele diskove.12. Slika 3.13. Zato.  !  75  ver∴1 Najve´ ci deo rezultata o Merkuru potiˇ ce iz 1974.). na Veneru je upu´ ceno viˇ se automatskih stanica i pored nje je proˇ slo nekoliko me¯ duplanetskih letilica.

. Mars je ve´ ci od Merkura i oko 2 puta manji od Venere. opet.13. efekta staklene baˇ ste. Dan na Veneri traje 117 Zemljinih dana.13. Sa visinom temperatura atmosfere pada. Pege su u stvari oblaci ˇ cestica koje stvaraju mo´ cne ”peˇ sˇ cane” bure. a pritisak do 100 atmosfera. Sunˇ ceva svetlost se apsorbuje u donjim slojevima atmosfere. Radioastronomski eksperiment je pokazao da Venera rotira u suprotnom smeru od ostalih planeta sa periodom 243 dana. zadrˇ zava na oblaˇ cnom omotaˇ cu. Venera Neprozirnost Venerine atmosfere onemogu´ cavala je donedavno ozbiljnije prouˇ cavanje te planete. tj.  ˇ 3. Atmosfera Venere se sastoji najve´ cim delom od ugljen dioksida. To je istovremeno potvrda postojanja peˇ sˇ canih pustinja na Marsu i opˇ ste narandˇ zaste boje povrˇ sine. zatim atmosfera dostiˇ ze temperaturu dovoljnu za termiˇ cko zraˇ cenje. glavni su uzrok pojave tzv.) / 111   Slika 3. ver∴1 76 -*-5 ) 6. da bi u stratosferi Venere carivao mraz. a u manjim koliˇ cinama od vodene pare i amonijaka. koje mogu trajati mesecima i koje u atmosferi Marsa formiraju ostrva ogromnih koliˇ cina malih ˇ cestica. Izuzetno visoka temperatura u niˇ zim slojevima atmosfere Venere kao i na njenoj povrˇ sini. na povrˇ sini planete temperatura se penje do 750◦ K. Venera nema magnetno polje. tamne pege se vide slabo i ponekad isˇ cezavaju sasvim. koje se. Temperatura i pritisak u atmosferi rastu sa dubinom. Cak i manjim teleskopom mogu da se vide bele polarne kape. Mars. da bi na visini od 50km dostigli brzinu od oko 60 m/s. Povrˇ sinski vetrovi dostizu brzinu od nekoliko metara u sekundi.

izgleda. S obzirom na ve´ cu Zemljinu masu. izgleda. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljen dioksida. Na ekvatoru temperatura danju jedva da dostiˇ ze +10o C.14.14. Dnevne promene temperature se sumiraju sa sezonskim. opˇ sta karakteristika planeta. 3. ve´ cu koliˇ cinu radioaktivnih elemenata. Radiolokacija povrˇ sine Marsa pokazuje da su visinske razlike reljefa do oko 15 km.  ! ! 77  ver∴1 Slika 3. Ve´ cina pojava na povrˇ sini Marsa ima stalan poloˇ zaj i oblik. posebno o je hladno na polovima. Anomalije gravitacije. ve´ cu temperaturu i unutraˇ snji pritisak. Dnevni gradijent temperature na Marsu je reda 80o –100o K. nisu registrovani radijacioni pojasi. -130 C. Postojanje atmosfere na Marsu potvr¯ deno je davno. bilo da ih ve´ c ima ili da ´ ce se razviti. Pritisak je manji i 100 puta od pritiska na Zemlji. dok je promena obojenosti znatna. sl. pokrivena kraterima.). Istorijski su najinteresantnije tamne oblasti (pege) koje pokazuju sezonske promene i koje mogu poticati od sezonskih promena smera sistema vetrova i promene odnosa koliˇ cine leda i vodene pare. ukazuju da je asimetrija u rasporedu masa. ona je veoma retka.2 puta manje toplote nego Zemlja. verovatno je Zemlja ve´ c davno proˇ sla onu fazu razvoja koju Mars sada prolazi. sliˇ cno Merkuru. a amnji su nastali od udara meteorita (v. Kiseonik i vodena para su prisutni u malim koliˇ cinama. Ovako surovi uslovi su uzrokovani daljinom Marsa od Sunca. -100o ) C. Mars ima dva satelita: Fobos i Dejmos. a zbog razre¯ dene atmosfere efekat ”staklene baˇ ste” praktiˇ cno ne postoji. ali je reljef gladak usled dejstva vetra. od kojih su ve´ ci vulkanskog porekla. Mars Povrˇ sina Marsa je. a no´ cu pada do (-70o . Mars dobija 2. lokalni karakter rasporeda reljefnih oblika i dr. Marsovo magnetno polje je slabo.  . jedina planeta naˇ seg sistema na kojoj se joˇ s mogu oˇ cekivati primitivne forme ˇ zivota. I pored svega Mars je.

Zbog ogromne daljine i malih dimenzija otkrivena je tek 1930. njegova masa je jednaka masi svih ostalih planeta zajedno. Pluton i Haron 3. Noviji eksperimenti su pokazali da Pluton nije jedinstveno nebesko telo (slika 3. Pluton je otkriven zahvaljuju´ ci nebesko–mehaniˇ ckom eksperimentu koji je pokazao da postoje odstupanja u kretanju Urana i Neptuna. Jupiter i planete dˇ zinovi. Pluton. Od ovih planeta najbolje je izuˇ cen Jupiter(slika 3.15a).) i da mu je masa znatno manja od pretpostavljene.  Slika 3.Za sada je to najzagonetnija planeta Sunˇ cevog sistema.14a.15b). Saturn je neˇ sto manji. Jupiter je najve´ ca planeta naˇ seg sis- tema.) / 111   3. ver∴1 78 -*-5 ) 6.14a. i veoma slabo je prouˇ cena. .14.g.15. a zatim dolaze Uran i Neptun (slika 3.

7g/cm3 i Saturna je 0. Neptuna je 1.5g/cm3 . dok temperatura u centru moˇ ze da dostiˇ ze nekoliko hiljada stepeni.15b. Srednja gustina Jupitera je 1.01g/cm3 . Spektralna analiza pokazuje da atmosfere sadrˇ ze najviˇ se molekulski vodonik (H2 ). Teorijski je model masivnih planeta zasnovan na pretpostavci da se one sastoje od vodonika i helijuma u ˇ cvrstom stanju usled ogromnog pritiska. a gustina materije mala. Gustina gasne atmosfere na ”dnu” je oko 0. Saturn 10h 14m .7g/cm3 . ˇ cini se. koju opet odre¯ dujemo na osnovu pozicije neprozirne granice atmosfere. imaju metana (CH4 ) i. Uran 10h 49m i Neptun oko 16h . te sezonskih promena (”godiˇ snjih” doba) praktiˇ cno nema. Jupiter mnogo helijuma. -180◦ C na Saturnu i sl. Periodi ekvatorske rotacije velikih planeta su: Jupiter 9h 50m .  . Urana je 1. Kako su ove planete daleko od Sunca. Sve velike planete su okruˇ zene gustim i prostranim atmosferama punim oblaka.3g/cm3 . Kod svih velikih planeta rotacija je brza. njihove temperature su vrlo niske. Slika 3. reda -140◦ C na Jupiteru. Zato su znatno spljoˇ stene i to moˇ ze da se ˇ cak i vizuelno registruje. U atmosferama Jupitera i Saturna na¯ den je joˇ s i amonijak (NH3 ). Polarni delovi Jupitera rotiraju sporije. Mala srednja gustina velikih planeta moˇ ze da se objasni i time ˇ sto se odre¯ duje u odnosu na prividnu zapreminu.  ! # 79  ver∴1 Osa rotacije Jupitera je skoro upravna na ravan putanje oko Sunca.

Prstenovi se ve´ cinom sastoje od mnoˇ stva malih ˇ cestica.16.17. Saturnov prsten (slika 3.) / 111   Slika 3.  Slika 3. Magnetosfera Saturna .16.) je dobio konkurente u prstenima Jupitera i Urana. Saturn Do nedavno smatran jedinstvenom pojavom. ver∴1 80 -*-5 ) 6.

18.19. Neptun Paˇ znju zasluˇ zuje i ˇ cinjenica da osa rotacije Urana zaklapa sa ravni njegove orbite oko Sunca ugao od samo 8o . Slika 3.  ! # 81  ver∴1 Slika 3. kao i Venera. usled ˇ cega na njemu postoji oˇ stra smena godiˇ snjih doba.  . dalje. rotira u stranu suprotnu svim ostalim planetama. Uran. Uran Od karakteristiˇ cnih oblika na velikim planetama treba joˇ s spomenuti veliku crvenu pegu na Jupiteru za koju joˇ s uvek ne raspolaˇ zemo dovoljno jasnim objaˇ snjenjem.

sa kretanjem naelektrisanih ˇ cestica u jonosferi i radijacionim pojasima povezano je i intenzivno radio zraˇ cenje Jupitera. neki od njih su sasvim nedavno otkriveni zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letilicama. ver∴1 82 -*-5 ) 6. Tako¯ radijacioni pojasi koji su mnogo prostraniji od Zemljinih.) / 111   Velike planete imaju i veliki broj prirodnih satelita.21. Do na nekoliko hiljada kilometara visine prostire se i jonosfera Jupitera.20. Struktura magnetosfere Jupitera . Slika 3. Magnetosfera Jupitera de postoje i Magnetno polje Jupitera je nekoliko puta jaˇ ce od Zemljinog. Isto tako astronomima predstoji da objasne i postojanje sopstvenog zraˇ cenja Jupitera i u ostalim delovima spektra.  Slika 3.

 ! $ Mesec i planetski sateliti 83 3. Mesec je Zemljin prirodni satelit.”.” objasnivˇ si pojavu optiˇ cke libracije zakljuˇ cio je da Mesec ima oblik sferoida ˇ ciji je najve´ ci preˇ cnik na pravcu ka Zemlji pa dalje tvrdi: ”Polaze´ ci od toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek jednom te istom stranom. uvek se vra´ camo na staze istorijskog pristupa i hronoloˇ ske sistematizacije znanja o njemu. ”dvojni sistem–dvojnu planetu”. Merkur i Venera nemaju satelite. po svemu sude´ ci.. Mesec. To nije klasiˇ cni udˇ zbeniˇ cki pristup.22... pretpostavio je da postoji fiziˇ cka libracija Meseca. kod ostalih planeta sateliti su znatno manji od planete. ona strana Meseca koja treba da je okrenuta Zemlji. U III knjizi ”Principa. biti okrenuta ka drugoj ˇ ziˇ zi Meseˇ ceve orbite tako da se ne´ ce vratiti nazad i obrnuti u pravcu ka Zemlji”. Na taj naˇ cin. Koliko to moˇ ze biti interesantno i koliko opasnosti takav pristup krije pokuˇ sa´ cemo da ilustrujemo jednim navodom i kratkim komentarima i diskusijama. Govore´ ci o savremenim predstavama o Mesecu. ser Isak Njutn. moˇ ze. usled uzroka navedenih u Iskazu XVII.. ali je ponekad metodoloˇ ski opravdan. Njegova masa i dimenz- ije su znatni u odnosu na Zemlju te sa njom ˇ cini tzv. ˇ camilo neku godinu u ladicama jer se znanje o Mesecu nije ”uklapalo” u teoriju. ˇ cije je glavno ˇ zivotno delo ”Prinicipies . te libracije ´ ce biti izuzetno spore jer su izazvane veoma slabim silama. Mesec  .   ver∴1  Slika 3. telo Meseca ne moˇ ze da ostane u bilo kom drugom poloˇ zaju i vrati´ ce se u prvobitni poloˇ zaj zbog libracionog kretanja. nastavljaju´ ci svoja istraˇ zivanja. me¯ dutim. Dakle.16.

Me¯ dutim. Njutn smatrao da je osa rotacije Meseca upravna na ekliptiku.. Sve ˇ sto su razni autori do danas mogli da prigovore ovom Njutnovom stavu je da libracija u latitudi zavisi samo od nagiba ose rotacije prema orbiti Meseca. njihovi zvezdani periodi rotacije jednaki su periodima obilaska oko planete. tj. u ”Principima. a orbite su im praktiˇ cno upravne na orbitu planete. pr. Kretanje satelita je interesantna pojava. Vratimo se satelitima ostalih planeta u Sunˇ cevom sistemu (njihov kompletan popis moˇ zete na´ ci u Prilogu II).) / 111   Treba zapaziti da kasniji istraˇ zivaˇ ci pretpostavljaju da je. Udaljeniji Jupiterovi i Saturnovi sateliti su mali i neki od njih se kre´ cu suprotno rotaciji planete. Pa ko je sada u pravu? Sateliti ostalih planeta.” Iskaz XVII. Kalisto . a ne prema ekliptici. Za sve satelite za koje je dokazana rotacija utvr¯ deno je da su okrenuti svojoj planeti uvek istom stranom. Saturnov satelit Titan je jedini satelit koji ima atmosferu. n. Svi Uranovi sateliti se kre´ cu suprotno rotaciji planete. Fobos obilazi oko Marsa 3 puta brˇ ze od rotacije same planete. ver∴1 84 -*-5 ) 6.5 puta. jer u svojim objaˇ snjenjima fiziˇ cke libracije Njutn nije spominjao nagib ose. ”sliˇ cno Hevelijusu”.23.. Toerema XV) Njutn tvrdi da ”libracije u latitudi nastaju zbog iznosa latitude Meseca i poloˇ zaja ose Meseca u odnosu na ravan ekliptike”.  Slika 3. Titan i Ganimed (Jupiterov satelit) su ve´ ci od Meseca oko 1. atmosfera se sastoji od metana. A mi moˇ zemo da kaˇ zemo da je to isto ˇ sto i zavisnost od latitude i nagiba prema ekliptici!. Kretanje naˇ seg Meseca razmotri´ cemo detaljnije.

25 Dnevna paralaksa   . Daljina i prava veliˇ cina Meseca. naizgled. Enceladus 3.24. bez obzira na. nezanimljivu astrofiziˇ cku ”biografiju”. Zato uvedimo nekoliko pojmova koji ´ ce nam biti potrebni u daljem izlaganju. ovde posvetiti posebnu paˇ znju.  ! % 85  ver∴1 Slika 3. njemu ´ cemo. – Prividni polupreˇ cnik nebeskog tela je ugao pod kojim se iz topocentra vidi pravi polupreˇ cnik tog tela. Slika 3. – Paralaksom uopˇ ste nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica usled kretanja posmatraˇ ca.17. S obzirom na ulogu Meseca u razvoju astronomskih znanja. – Dnevnom paralaksom nebeskog tela nazivamo ugao pod kojim se sa nebeskog tela vidi pravi polupreˇ cnik Zemlje.

Ako bismo iz dana u dan merili rastojanje do Meseca. a najudaljenija taˇ cka naziva se apocentar. sin H. Meseˇ ceva kretanja. 3. objaˇ snjenje je analogno objaˇ snjenju razlike u trajanju zvezdanog i srednjeg dana. a ˇ cija je ekscentriˇ cnost e = 0.. pravi polupreˇ cnik dobijamo iz relacije r = . . . Napomena: U dinamici dva tela pri ˇ cemu se jedno naziva centralnim. ako znamo koordinate topocentara (R. pa i Meseca. sl. .d 53. tj.d 32. tj.25. utvrdili bismo da je Meseˇ ceva putanja veoma bliska elipsi ˇ cija je ravan nagnuta u odnosu na ekliptiku pod uglom i = 5◦ 9 . . . 3. naziva se sinodiˇ cki mesec.18. Ako iz dana u dan posmatramo Mesec i reg- istrujemo njegov izgled i poloˇ zaj vide´ cemo da se po isteku skoro konstantnog vremena ponavlja izgled Meseca i da po isteku neˇ sto kra´ ceg konstantnog vremena Mesec dolazi u isti poloˇ zaj u odnosu na zvezde. pr. Taˇ cke preseka projekcije putanje na nebesku sferu sa ekliptikom nazivaju se ˇ cvorovima. imamo daljinu ma kog nebeskog tela.. (C ): S = 27. (S ). a razmak u kome se vrati u isti poloˇ zaj prema Suncu.) dva posmatraˇ ca u topocentrima T1 i T2 na istom meridijanu loptaste Zemlje. Mere´ ci prividni polupreˇ cnik (H) Meseca. Uzrok ovolike razlike jasan je sa slike 3.) / 111     Koriste´ ci paralaktiˇ cki metod. p2 . taˇ cka na putanji drugog tela najbliˇ za centralnom telu naziva se pericentar. Odavde mogu da se dobiju p1 .. lasersko pozicioniranje. C = 29. imamo p1 + p2 = z1 + z2 − (B1 + B2 ).26. Vremenski razmak u kome se Mesec vrati u isti poloˇ zaj prema zvezdama naziva se sideriˇ cki mesec. prvo efektivno odre¯ divanje daljine Meseca izvrˇ sili su francuski nauˇ cnici Laland i Lakaj u XVII veku. B) i ako oba posmatraˇ ca u istom trenutku (prolaz kroz meridijan!) izmere zenitske daljine nebeskog tela z1 i z2 i ako su paralakse topocentara redom p1 i p2 . ver∴1 86 -*-5 ) 6. metodom koju smo opisali ili nekom savremenom metodom – radiolokacija.04. Uoˇ cimo (v. n. R sin p1 = sin z1 . R sin p2 = sin z2 .

Razlikujemo osvetljeni i neosvetljeni deo Meseˇ cevog diska i njihovu graniˇ cnu liniju – terminator. Ukupna masa gasova u bilo kom trenutku ne bi trebalo da prelazi 25000 kilograSlika 3. Meseˇ cevo kretanje oko Zemlje u direktnom smeru naziva se Meseˇ ceva revolucija. Zahvaljuju´ ci letovima kosmonauta (niz misija ”Apolo”) i radu automatskih stanica (”Luna” i ”Lunohod”). svet crnog neba.28. Zahvaljuju´ ci njemu i nepostojanju unutraˇ snjeg zagrevanja. 3. linija kroz perigej i apogej se naziva apsidna linija. a ve´ ci deo prisustva drugih inertnih gasova objaˇ snjava se stepenom Meseˇ cevog gravitacionog zahvatanja gasova iz sunˇ cevog vetra. ve´ c na malim dubinama Mesec ima konstantnu temperaturu kore. Kaˇ zemo da je Mesec u konjunkciji sa Suncem kada je njegova geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca (mlad mesec!).27). Promene u izgledu Meseca tokom sinodiˇ ckog perioda nazivaju se fazama ili menama. svet oˇ strih senki bez sumraka. Zbog neprekidnog bombardovanja meteoritima. prva ˇ cetvrt – osvetljena je zapadna strana diska.19. Fazu Meseca definiˇ semo iz izgleda osvetljenog dela: mlad mesec ili mladina – potpuno neosvetljena vidljiva strana Meseca. Navodimo da su tragovi atmosfere Meseca na¯ deni u obliku nadpovrˇ sinskog sloja argona koji potiˇ ce iz ”rezervoara” u povrˇ sinskom sloju kore Meseca. sl. ma. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef. danas na Zemlji raspolaˇ zemo uzorcima tla sa Meseca. Ispitivanja tih uzoraka nisu donela ve´ ca iznena¯ denja. Kako Mesec nema  atmosferu (dokazati ili nabrojati dokaze) on predstavlja svet tiˇ sine. 3. ! ' 87 Na svojoj eliptiˇ cnoj putanji oko Zemlje (Geos) Mesec prolazi kroz najbliˇ zu taˇ cku – perigej i kroz najudaljeniju taˇ cku – apogej. povrˇ sina Meseca je pokrivena rastresitim slojem koji je nazvan regolit. Faze Meseca imaju i neˇ sto drukˇ cije odredbe. pun mesec ili uˇ stap – osvetljen ceo disk. a na no´ cnoj polulopti o neke taˇ cke imaju i −170 C . Osunˇ cane taˇ cke dostiˇ zu +120o C . Konstituenti ostataka atmosfere Meseca    ver∴1  . Mesec je u opoziciji kada se longitude razlikuju za 180o . poslednja ˇ cetvrt – osvetljena istoˇ cna strana diska (v. a u kvadraturama kada je ta razlika ±90o . Veliki gradijenti temperature povrˇ sine Meseca izme¯ du dana i no´ ci nisu samo posledica odsustva atmosfere ve´ c i trajanja meseˇ cevog dana i no´ ci.

3. tamne valovite linije. tamne su jer slabo reflektuju svetlost. Tamnije povrˇ si meseˇ cevih ”mora” pokriva isitnjeni materijal bazaltnih stena. znaju´ ci da je Mesec na daljini od 60 polupreˇ cnika Zemlje!). i ”nevidljiva” strana Meseca je potpuno kartografisana. Milankovi´ ca. data su nekim oblicima reljefa Meseca. Na Meseˇ cevoj povrˇ sini se razlikuje viˇ se stalnih pukotina. Aldrin. Imena najve´ cih nauˇ cnika sa naˇ sih prostora. Colins.29. cirkovi ili krateri. Retki elementi–titan. koji su se grupisali zrakasto u odnosu na neke od ve´ cih kratera. koji obuhvata ve´ ce okrugle visoravni–to su cirkovi. Tesle. ispunjena lavom i pokrivena regolitom. Novi mineral. Golim okom mogu da se zapaze objekti na povrˇ sini Meseca veliˇ cine od 1 km pa naviˇ se (izraˇ cunati ugaonu meru. a dugaˇ cke i nekoliko desetina kilometara.28. Planinski venci se obiˇ cno prostiru duˇ z ”mora” i nisu mnogobrojni. Nose nazive planina na Zemlji. hrom. dubine oko 100 m. Zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letovima. Prstenaste planine manjih razmera nazivaju se kraterima. Mesec . Boˇ skovi´ ca i Mohoroviˇ ci´ ca. nazvan je Armalkolit ( Armstrong. Starost stena je 4–5 milijardi godina. Forme koje se najˇ ceˇ s´ ce razlikuju u reljefu Meseca su: ”mora”. dugaˇ cki su stotine kilometara i strmiji su na strani do ”mora”. koji je otkriven na Mesecu.) / 111   Raspodela po konstituentima takve atmosfere moˇ ze da se vidi sa slike 3. uraniju i torijum–sre´ cu se u ve´ cim koliˇ cinama nego na Zemlji. Na povrˇ sini Meseca nije registrovana organska materija kao ni najprimitivniji oblici ˇ zivota. Karte Meseca i raspored raznih formi njegovog reljefa poˇ ceo je da sastavlja joˇ s Galilej. ˇ sto navodi na zakljuˇ cak da Zemlja i Mesec nisu bili jedno telo.  Slika 3.  ver∴1 88 -*-5 ) 6. ”Apolo XI”). planinski venci. relativno ravna. rile i svetli zraci (v. Ve´ cina Meseˇ cevih planina se pojavljuje u obliku prstenastog ovala visine do nekoliko kilometar. ”Morima” su nazvane tamne pege na povrˇ sini Meseca: to su suva prostrana polja.29). to su rile. Svetli zraci predstavljaju skupove vrlo malih kratera od svetlih stena. sl. a u planinskim delovima nalaze se magmatske stene. koje su verovatno nastale pucanjem Meseˇ ceve kore ili su to korita tokova lave. Najbolji posmatraˇ cki uslovi za vizuelno pra´ cenje i kartografisanje Meseca su na granici terminatora. preˇ cnika do 200 km.

Mnoˇ ze´ ci ovaj broj povrˇ sinom sfere radijusa jednakog daljini Zemlje od Sunca. Sunce Solarnom konstantom se naziva ukupna energija koja u toku jedne minute pada na 1cm2 povrˇ si upravne na sunˇ ceve zrake izvan Zemljine atmosfere na srednjem rastojanju Zemlja–Sunce. masa ostalih elemenata dostiˇ ze skoro 2% od ukupne mase Sunca. Opˇ ste karakteristike. !  Sunce – najbliˇ za zvezda 89  ver∴1 3.20. Taˇ cna merenja daju za solarnu konstantu iznos 1. Toliko bi zraˇ cilo telo veliˇ cine Sunca zagrejano do temperature od oko 6000o K (efektivna temperatura Sunca). Sunce je tipiˇ cna zvezda i zato je referenca za izuˇ cavanje prirode zvezda uopˇ ste. LS = 4 × 1026 W. Me¯ dutim. Kao i sve zvezde i Sunce je ”usijana gasovita” (plazma?) lopta. Sastoji se od vodonika i oko 10% helijuma. Ono je mo´ can izvor energije i zraˇ ci u svim delovima spektra. Sunce je centralno i najmasivnije telo u Sunˇ cevom sistemu.4 × 103 W/m2 .   . svih ostalih elemenata ima oko 1 promil. dobijamo totalno zraˇ cenje Sunca (njegovo svetljenje!). Sunce.30.  Slika 3.

2 2 3 tj. Na Suncu nisu prona¯ deni elementi nepoznati na Zemlji. Sastoji se u masi od vodonika i helijuma (99%) i od oko (1 − 2%) teˇ skih elemenata. gde je R polupreˇ cnik Sunca. Zbog visokih temperatura materija je jako jonizovana i nalazi se u stanju plazme. Neka se jediniˇ cna povrˇ sina S = 1 nalazi na dubini R /2.4g/cm3 . Prema Njutnovom zakonu gravitacije. Sila pritiska jednaka je sumi sila teˇ ze svih gornjih slojeva. u unutraˇ snjosti Sunca se stvara ogroman pritisak. Zraˇ cenje Kao i sve zvezde Sunce je usijana gasovita lopta. Srednja gustina materije je 1. masom reda (1/2 )M . Naˇ cinimo pribliˇ zan raˇ cun unutraˇ snjeg pritiska pod pretpostavkom da je materija unutar Sunca ravnomerno raspodeljena i da je gustina jednaka srednjoj vrednosti.) / 111     Slika 3. u njemu je masa m=H R . Sam pritisak na jediniˇ cnu povrˇ sinu bi´ ce jednak sili teˇ ze radijalnog stuba materije visine (1/2)R . ver∴1 90 -*-5 ) 6. Pod dejstvom gravitacionog privlaˇ cenja. Sila teˇ ze se odre¯ duje samo masom unutar sfere radijusa 1 1 R − R = R .31. mada su neki od njih prvo ”na¯ deni” ma Suncu (koji?). 2 . gravitaciono ubrzanje na rastojanju (1/2)R od centra homogenog Sunca je g=C (1/2)M (R /2) 2 .

U zavisnosti od vrednosti temperature i karaktera procesa koje ona odre¯ duje. preovladavaju nuklearne reakcije. uz turbulenciju materije karakteriˇ se je i brzo padanje temperature. taˇ cni raˇ cuni pokazuju da je gustina u centru Sunca reda 150g/cm3 . Slika 3. Sunce mo zemo da podelimo uslovno na 4 oblasti (vidi sliku 3.): – jezgro ili centralna oblast do rastojanja (1/3)R . Zraˇ cenje na raznim talasnim duˇ zinama Fluks energije koja nastaje u nedrima Sunca predaje se spoljnim slojevima i raspodeljuje na sve ve´ cu i ve´ cu povrˇ sinu.   . a da je temperatura 15 × 106 o K .33.  !  mg M /8 =C 2 S (R /2) H R 2 91  ver∴1 zato je pritisak p= ≈ 6.32. Usled toga temperatura gasova opada sa udaljavanjem od centra.6 × 108 Bar 1 S Temperaturu u unutraˇ snjosto moˇ zemo da odredimo primenom gasnih zakona. – zona zraˇ cenja od (1/3)R − (2/3)R u kojoj se energija predaje kroz proces apsorpcije i zraˇ cenja. – zona konvekcije koja se prostire praktiˇ cno do same ivice vidljivog diska Sunca. da je pritisak oko 2000 × 109 Bar.


ver∴1

92

-*-5 ) 6- )

/

111

– atmosfera poˇ cinje odmah iznad zone konvekcije i prostire se daleko iznad vidljivog diska Sunca. Donji slojevi atmosfere zahvataju tanki sloj gasova koji se registruje kao povrˇ sina Sunca u vidljivom delu spektra; gornji slojevi atmosfere mogu da se vide samo u posebnim uslovima (pomraˇ cenja, posebni instrumenti i sl.). 

 



3.21. Atmosfera Sunca. Najniˇ zi ili prvi po dubini sloj atmosfere Sunca,

visine 200–300 km, naziva se fotosferom. Emisioni spektar fotosfere potiˇ ce iz ˇ citavog sloja, a na neprekidnom spektru vidi se veliki broj tamnih apsorpcionih linija–Fraunhoferove linije–nastalih usled apsorpcije u gornjim slojevima atmosfere. Temperatura fotosfere opada od 8000o − 4000o K sa udaljenjem od centra. Fotosfera ima finu strukturu u vidu sjajnih zrnaca–granula srednje veliˇ cine oko 1000 km, koja traju oko 5 minuta i koji su razdvojeni uskim tamnim zonama. Granulacija fotosfere je posledica turbulencije gasova koja se deˇ sava u konvektivnoj zoni, pod fotosferom. U najviˇ sim delovima fotosfere temperatura je oko 4000o K , a gustina je reda −7 −6 10 − 10 g/cm3 ; vodonik je praktiˇ cno neutralan, a jonizuje se samo oko 0.01% atoma, uglavnom metala. U viˇ sim delovima atmosfere temperatura i stepen jonizacije poˇ cinju da rastu; temperatura se penje do na 100000o K . Oblast atmosfere u kojoj raste temperatura sa visinom i dolazi do uzastopne jonizacije vodonika, helijuma i drugih elemenata, naziva se hromosferom. Hromos-


!

93

fera ne emituje belu svetlost ve´ c samo neke linije u ultraljubiˇ castoj, ljubiˇ castoj, crvenoj i radio ooblasti spektra. Iznad hromosfere temperatura dostiˇ ze 1 − 2 × 106 o K i praktiˇ cno se ne menja do daljina od nekoliko radijusa Sunca; to je razre¯ deni i usijani omotaˇ c koji se naziva Sunˇ ceva korona (v. sl. 3.33.). Tokovi plazme koji napuˇ staju koronu nazivaju se suncev vetar. Uzroci zagrevanja gornjih slojeva atmosfere su u talasnom kretanju materije u konvektivnoj zoni; Sunce deo svoje mehaniˇ cke energije prenosi u hromosferu i koronu. Korona emituje neprekidan i linijski spektar. Neprekidni spektar se javlja usled rasipanja fotsferske svetlosti na elektronima, a linijski je posledica viˇ sestruke jonizacije gasova u koroni. Osim granulaste strukture, na vidljivoj povrˇ sini Sunca uoˇ cavamo pore – povremeno uve´ cane tamne zone me¯ du granulama. Pore ponekad prerastaju u velike tamne pege okruˇ zene polusenkom, koja se sastoji od radijalno izduˇ zenih fotosferskih granula. Pege su nepostojane forme. Na krejevima Sunˇ cevog diska oko pega se vide svetle forme – fakule, koje se mogu registrovati kog svih pega, ali ne i u vidljivom delu spektra ve´ c na spektroheliogramima – fotografijama povrˇ sine u konkretnim linijama (vodonik, jonizovani kalcijum i sl.).

3.22. Sunˇ ceva aktivnost. Trenuci i pojavnost neobiˇ cnih formi na Suncu
koji su obeleˇ zeni poviˇ senom aktivnoˇ s´ cu Sunca, pove´ canim zraˇ cenjem energije i uticajem na okolinu, nazivaju se opˇ stim imenom Sunˇ ceva aktivnost. 

 
ver∴1 

Slika 3.34. Ciklus Suˇ ceve aktivnosti 


ver∴1

94

-*-5 ) 6- )

/

111 



3.23. Sunˇ ceve pege. Sunˇ ceve pege je prvi posmatrao teleskopom Ga-

lilej (1610.g.) i primetio je da se one kre´ cu po disku Sunca; to je naveo kao dokaz rotacije Sunca. Tokom XIX veka poˇ celo je sistematsko pra´ cenje i registrovanje broja i ploˇ zaja pega na Suncu. Rezultat tog sistematskog pra´ cenja je otkrivanje cikliˇ cnosti u nekim oblicima Sunˇ ceve aktivnosti. 



Slika 3.35. 23 Suˇ cev ciklus Pege su veoma nepostojane forme. Javljaju se obiˇ cno u paru kao pega vodilja i pega pratilja; pege su mesta jakih magnetnih polja suprotnog magnetizma. Preˇ cnik pege je u proseku nekoliko desetina hiljada kilometara. Sistematsko pra´ cenje broja, veliˇ cine i rasporeda Sunˇ cevih pega zapoˇ ceo je nemaˇ cki asˇ tronom Svabe 1826. godine. Pokazalo se da se intenzitet aktivnosti i broj pega i grupa pega na Suncu periodiˇ cno menjaju u intervalu od oko 11 godina. Prema tome, ciklusom Sunˇ ceve aktivnossti naziva se vremenski razmak izmed ¯u dva minimuma aktivnosti.

Slika 3.36. Suˇ ceve pege


!

"

95

Po pravilu u grupi pega nalaze se dve posebno velike pege–jedna na istoˇ cnoj, druga na zapadnoj strani grupe, koje imaju suprotnu magnetnu polarnost. U toku datog ciklusa na datoj polusferi (severnoj i juˇ znoj) polaritet svih pega vodilja je jednak, ali je na raznim polusferama razliˇ cit. Po isteku ciklusa ovi polariteti u parovima se menjaju u suprotne. Magnetna polja igraju veoma vaˇ znu ulogu u atmosferi Sunca, deluju´ ci znatno na kretanje plazme, na njenu gustinu i temperaturu. Posebno, pove´ canje sjaja fakula i smanjenje sjaja u oblasti pega izazvano je pojaˇ canjem konvekcije u slabom magnetnom polju i njenim priguˇ senjem u jakom magnetnom polju.

3.24. Hromosferske erupcije. U vreme znatnijih promena u grupama

pega, u bliˇ zoj okolini u hromosferi ponekad se javljaju erupcije: iznenada, za nekih 10–15m sjaj hromosfere se jako uve´ ca, dolazi do izbacivanja velikih koliˇ cina gasa i ubrzanja tokova plazme. Pojaˇ cava se zraˇ cenje u rendgenskom i ultraljubiˇ castom delu spektra, javljaju se udari radio talasa. 


ver∴1 

Slika 3.37. Izbacivanje mase iz korone Sunca Geofiziˇ cke posledice erupcija na Suncu su mnogobrojne; nabrojmo samo pojavu polarne svetlosti, megnetne bure, jonosferske bure. 

. Komete. Istovremeno.g. predstavljaju retroaktivnu komponentu koja daje vezu sa poreklom i lokalnog (unutraˇ snjeg) dela Sunˇ cevog sistema i veze tog porekla sa ostalim delom kosmosa.. tako i kroz razliku kinematiˇ ckih i dinamiˇ ckih karakteristika. odnosno male planete su vrlo specifiˇ cna nebeska tela i. izme¯ du nazemnih posmatraˇ ca i komsmosa. pr. Ova nebeska tela   predstavljaju veoma interesantnu komponentu Sunˇ cevog sistema. U traganju za pravilom kojim bi sve daljine planeta od Sunca bile date. je objavljeno Ticijus–Bodeovo pravilo. Pjaci je otkrio u oˇ cekivanoj zoni malu planetu koja je nazvana Ceres. asteroidi su kamene gromade nepravilnog oblika. Mogu da traju i nekoliko nedelja a dostiˇ zu visinu od nekoliko stotina hiljada kilometara.27. To su po formi i karakteru kretanja veoma raznoobrazni oblaci gasova guˇ s´ cih od materije u koroni (vidi sliku 3. Ostala tela Sunˇ cevog sistema 3. Najve´ ci asteroid je Ceres preˇ cnika oko 780 km. 1772. ukupnu razvojnost i promenljivost Sunˇ cevog sistema u posebnostima i u celini. U koroni mogu da se vide po razmerama joˇ s ve- liˇ canstveniji oblici aktivnosti–protuberance. Najve´ ci broj asteroida koji imaju neki nebesko–mehaniˇ cki znaˇ caj je ”preˇ cnika” nekoliko kilometara. Orbite nekih od njih imaju veoma veliki ekscentricitet i prolaze vrlo blizu Zemlje (kao n. Sve su to asteroidi sa pouzdano odre¯ denim orbitama. mogu´ ce je tako¯ de da je takva planeta postojala i raspala se u komade usled gravitacionoe nestabilnosti i uticaja Marsa i Jupitera. Protuberance. Uskoro je usledilo otkri´ ce joˇ s nekoliko malih planeta (asteroida.25.) / 111 3. Asteroidi ili planetoidi. U tom trenutku me¯ du poznatim planetama nedostajala je joˇ s planeta izme¯ du Marsa i Jupitera. Dnas je u tablice uneto preko 80. Asteroidi. planetoida).25. po pravilu. januara 1801. doveli su do toga da se broj katalogizovanih asteroida naglo pove´ ca sa 2000 na 3500 i viˇ se. Ikar).g.28. Mogu´ ce je da su asteroidi ostaci neformirane planete u zoni izme¯ du Marsa i Jupitera. taˇ cnije.). Meteori i meteoriti. Primena fotografije i savremenih metoda skaniranja fotoploˇ ca i automatska identifikacija sa kompjuterskom obradom i kontrolom. pokazuju´ ci kako kroz svoje raznovrsno poreklo. ova. Asteroidi. 3. Potom organizovano traganje za nepoznatom planetom dovelo je do uspeha: 1. mala nebeska tela su kroz istoriju nauke bila jedina stvarna materijalna veza.000 asteroida sa svim elementima za pra´ cenje i posmatranje. dostupna obiˇ cnim ˇ culima.   ver∴1 96 -*-5 ) 6. u granicama Sunˇ cevog sistema.

Asteroidni pojas Slika 3.  ! & 97  ver∴1 Slika 3..38a. Istorija..  .38.

Izgled komete za posmatraˇ ca sa Zemlje zavisi od linijske udaljenosti od Zemlje. planete imaju znatno dejstvo na kretanje kometa. i 1986. Glavni pojasevi ostalih tela Sunˇ cevog sistema  Edmund Halej je prvi izraˇ cunao i predskazao ponovnu pojavu nekih kometa. Od tada ta kometa nosi njegovo ime. Komete imaju veoma malu masu i malu gustinu.29.. .) / 111   3. preˇ cnika do nekoliko kilometara. Slika 3. sl. Masa komete je krajnje mala da bi mogla da izaziva gravitacione poreme´ ceje kod planeta. (v. predvideo je pojavu 1758. Komete. predtsvlja jedinstveni ˇ cvrsti deo komete i u njemu je koncentrisana praktiˇ cno cela masa komete. Halejeva kometa pripada klasi periodiˇ cnih kometa.3 godine) najpoznatija je Enkeova kometa. afeli periodiˇ cnih kometa su u blizini orbite Jupitera. U kataloge je uneto viˇ se od 1000 posmatranih kometa. Samo neke komete postaju izuzetno sjajne i ukraˇ sene”repovima” (zvezde repatice) u blizini Sunca. 1910.39.godine. ugaone udaljenosti od Sunca i prisustva Meseˇ ceve svetlosti. 3. Ve´ cina ostaje takva i blizu Sunca. Od kometa sa kratkom peridom (3. Malo jezgro komete. Dok su daleko od Sunca komete liˇ ce na veoma slabe ra- zlivene svetle pege sa jezgrom u sredini. ver∴1 98 -*-5 ) 6.39). godine komete koja je ranije bila vi¯ dena 1682. Ona se joˇ s pojavila 1835. S druge strane.

a zatim zbog intenzivnog izdvajanja gasova. to je ona sjajnija i njen rep postaje duˇ zi. vode i metana sa ˇ cesticama praˇ sine. koma i rep tako¯ de svetle hladnom svetloˇ s´ cu. a glava dostiˇ ze dimenzije Sunca. tj. suprotan smer kretanja oko Sunca. Prime´ ceno je da se jezgra periodiˇ cnih kometa troˇ se pri svakom prolazu oko ˇ Sunca. Prilaze´ ci Suncu gasovi isparavaju i ˇ cine magliˇ castu koprenu. bilo usled sudara sa meteorskim fluksom (pljuskom). ˇ je kometa bliˇ Sto ze Suncu. Spektar jezgra komete je kopija spektra Sunca. Jupiterovo gravitaciono dejstvo pretvara neke od kometa u kratkoperiodiˇ cne.  . vrlo verovatno. Prema Ortovoj hipotezi. Cesto je registrovan i raspad ili deoba jezgra komete bilo usled plimskog dejstva Sunca. Najbliˇ za nebeska tela svojim poreme´ cajnim dejstvom ponekad ”privuku” kometu u ”unutraˇ snjost” Sunˇ cevog sistema i time se objaˇ snjava veliki nagib skoro paraboliˇ cnih orbita kometa u odnosu na ekliptiku i. Glava. apsorbuju´ ci i ponovo zraˇ ce´ ci Sunˇ cevu energiju (rod fluorescencija).   ! ' 99  ver∴1 Jezgro komete ˇ cini konglomerat zale¯ denih amonijaka. komu oko jezgra. ta koprena se pod pritiskom Sunˇ cevog zraˇ cenja i magnetnog polja korpuskula Sunˇ cevog vetra deformiˇ se i obrazuje rep komete. u prvom redu zbog pritiska sunˇ cevog zraˇ cenja i zagrevanja. komete obrazuju ogromni oblak koji se prostire daleko iza orbite Plutona. jezgro svetli odbijenom sunˇ cevom svetloˇ s´ cu. Erupcije na Suncu mogu da izazovu i iznenadne promene sjaja kometa. Rep komete ponekad dostiˇ ze duˇ zinu jednaku daljini Zemlje od Sunca.

Male ˇ cvrste ˇ cestice raspadnutog jezgra komete nazivaju se meteorima. pri nailasku na meteorski roj uˇ cini´ ce nam se da svi dolaze iz jedne . oni velikom brzinom ulaze u atmosferu. usijavaju se i sagorevaju...1−100mm) i gustine reda 0. Grupe meteora ostataka komete nazivaju se meteorskim rojem. brzinom 60–70 km/s.1 g/cm3 .40. a oni koji dolaze u susret. Istovremenim posmatranjem iz dve taˇ cke na rastojanju od oko 30 km (v. Meteori i meteoriti. ver∴1 100 -*-5 ) 6.) moˇ ze da se izraˇ cuna visina na kojoj se pojavio meteor: meteori koji sustiˇ zu Zemlju ule´ cu u atmosferu brzinom od oko 10 km/s. kalcijuma. zbog efekta perspektive. Kometa / 111    Slika 3. U njihovim spektrima se vide sjajne linije gvoˇ zd ¯a. Meteori su tela malih dimenzija (0. Kada u svom kretanju Zemlja nai¯ de na njih.30. Davno je prime´ ceno da se jezgra kometa troˇ se i da komete svetle sve slabije.) Slika 3. . Evolucija komete na putanji 3. Najˇ ceˇ s´ ce meteorska tela poˇ cinju da svetle na visinama od oko 100–120 km i sagorevaju potpuno ve´ c na 80 km.41. sl. Ne jednom je registrovano cepanje jezgra na dva i viˇ se delova. silicijuma i drugog.

sastavljena je od neutralnih ˇ cestica (atomi i molekuli) i od naelektrisanih ˇ cestica (elektroni i joni). sijaju skoro kao Mesec i raspadaju se na parˇ cad koja padaju na Zemlju u vidu meteorita. kao pojedinaˇ cna nebeska tela. Zvezde predstavljaju raznovrstan skup nebeskih tela. Svetljenje zvezda.  3. Poznati meteorski rojevi su Perseidi (javljaju se od 10–12 avgusta svake godine) i Leonidi (16–17 novembra). koji se usijavaju pri prolazu kroz Zemljinu atmosferu. sliˇ cne su Suncu jer predstavljaju samosvetle´ ce.32. ! ! 101 taˇ cke–radijanta. tj. Bolidi su ve´ ca meteorska tela (verovatno nisu poreklom od kometa) teˇ zine do 10 kg. Zvezde. ulazak Zemlje u zone ve´ ce gustine pra´ cen je tzv. 3.     ver∴1 . usijane lopte koje crpe energiju ogromnih koliˇ cina iz svoje unutraˇ snjosti. Po pravilu ta materija se nalazi u stanju koje je laboratorijski prepoznato kao stanje plazme. govori´ cemo u daljem tekstu. Spektri. O modelima ponaˇ sanja takvog vida materije u uslovima velikih ukupnih masa i proporcionalnih zapremina. pri ˇ cemu je i njihovo poreklo i njihova budu´ cnost skoro u potpunosti odre¯ dena koliˇ cinom zahva´ cene materije iz lokalnog okruˇ zenja. Izuzetno veliki meteoriti su obiˇ cno gvozdeni. Rastojanja. U transformaciji ukupne kosmiˇ cke materije zvezde su. ”zahvatile” maksimum autonomnosti u dinamiˇ ckom smislu. meteorskim pljuskom. Zbog ˇ ceste neravnomernosti rasporeda meteorskih rojeva na putanji. U raznim vidovima astronomskog eksperimenta do sada je registrovano nekoliko milijardi zvezdanih objekata. Temperatura. stvaraju veliku buku.31.

40 Suncu najbliˇ zih zvezda 3. Skoro svi spektri zvezda su apsorpcioni zbog apsorpcije u spoljaˇ snjim omotaˇ cima. Spektri zvezda.43. .) / 111    Slika 3. koja je funkcija temparature. ver∴1 102 -*-5 ) 6. To omogu´ cava da se temperatura zvezde odredi iz raspodele energije u neprekidnom spektru.33. Iz upore¯ denja intenziteta linija atoma i jona istog elementa odre¯ duje se njihova relativna koliˇ cina.

  ! !! 103  ver∴1 Slika 3. Raspodela po spektru  .44.

 ver∴1 104 -*-5 ) 6. radijalne brzine zvezda (brzine u pravcu vizure) mogu da se odrede iz spektralne analize: pri pribliˇ zavanju izvora posmatraˇ cu talasna duˇ zina se skra´ cuje. a uve´ cava pri udaljenju.) / 111   Slika 3.45.  . HR dijagram Koriste´ ci Doplerov efekat.

Temperatura crvenih zvezda je niska. kalcijum.34. Temperatura zvezda. Bele zvezde klase A imaju temperaturu reda 10000o K i u spektrima su najjaˇ ce linije vodonika i mnogo slabih linija jonizovanih metala. Zute zvezdfe ili zvezde klase G o imaju povrˇ sinsku temperaturu oko 6000 K i u spektrima preovla¯ duju linije metala (gvoˇ zd ¯e..  ..  ! !" 105  ver∴1 = 0 (1 v + ). ˇ najˇ ceˇ s´ ce titan–oksida. u spektrima hladnih crvenih zvezda klase M (v. Sunce pripada klasi G2.) sa temperaturom od oko 3000o K vide se apsorpcione linije najjednostavnijih dvoatomnih molekula.44a. natrijum). sl. ugljenika ili cirkonijuma. Zvezdani spektri 3. c Slika 3. .

Evolucioni tok .) / 111    Slika 3.46. ver∴1 106 -*-5 ) 6.

  ! !" 107  ver∴1 Slika 3.47. Spektralna klasifikacija Slika 3.47a. Silaz na glavni niz  .

) / 111   Kod plavih zvezda klase B temperatura je oko 30000o K i preovla¯ duju linije neutralnog i jonizovanog helijuma. ver∴1 108 -*-5 ) 6. Veliki crveni X preko starije sheme klasifikacije zvezda ne znaˇ ci da se ta klasifikacija viˇ se ne primenjuje.  Slika 3. HR dijagram . Neke zvezde klase O imaju temperaturu i do 100000o K. tako da staro grananje kod hladnijih zvezda nije viˇ se tako jednostavno. nego da je doˇ slo do znaˇ cajnih promena i do proˇ sirenja ukupnog broja spektralnih klasa.48.

Parsek je rastojanje sa kojeg se astronomska jedinica vidi pod uglom od 1 . Godiˇ snja paralaksa  Godiˇ snjom paralaksom zvezde naziva se ugao pod kojim se sa zvezde vidi polupreˇ cnik Zem-ljine putanje oko Sunca. Neka je . a velika poluosa Zemljine orbite i F godiˇ snja paralaksa. zvezdama ˇ seste veliˇ cine. Slika 3.36. 3. upravan na vizuru. Astronomi su se brzo uverili da za merenje rastojanja do zvezda moraju da koriste osnovicu ve´ cu od Zemljinog polupreˇ cnika. Najsjajnije zvezde su joˇ s astro- nomi starog veka nazvali zvezdama prve veliˇ cine.     ver∴1 .49.  ! !# 109 3. Tek u prvoj polovini proˇ slog veka instrumenti su dozvolili da se izmere prva rastojanja. sin F Ako je a usvojeno za jedinicu (astronomska jedinica!) i kako je F mali ugao . a najslabije vidljive golim okom. onda je a .= . onda je . Svetljenje i zvezdane veliˇ cine. Pojam ”zvezdana veliˇ cina” nema smisao stvarnih razmera zvezda. AJ. u tom cilju izabrano je rastojanje od Zemlje do Sunca. rastojanja do najbliˇ zih zvezda. Polaze´ ci od Veber–Fehnerovog psiho–fiziˇ ckog zakona po kojem su intenzitet ose´ caja ˇ covekovog ˇ cula (O) i nadraˇ zaj kojim je taj ose´ caj izazvan (N) povezani odnosom O = const. Godiˇ snja paralaksa i daljine.= 206265 F u astronomskim jedinicama. rastojanje do zvezde.35.N .

uvedena je apsolutna zvezdana veliˇ cina. a m1 i m2 prividne veliˇ cine zvezda (nebeskih tela. (M ). odnosno const.4.0 = 10 parseka (ps).m .4(m1 − m2 ). E2 odakle sledi da je (m1 − m6 )log (const.2 0 = 2 .) = 0. ver∴1 110 -*-5 ) 6. Apsolutna zvezdana veliˇ cina. = 2. gde su E1 i E2 osvetljenosti.). u krajnjoj liniji).1. Da bi zvezdane veliˇ cine kao mera sjaja – osvetljenosti imale i smisao stvarnih razmera zvezda. Svetljenjem zvezde zva´ cemo njen stvarni intenzitet svetljenja u jedinicama intenziteta Sunca. to je rastojanje sa kojeg se polupreˇ cnik Zemljine putanje vidi pod uglom od 0”. a da se i jedinica veliˇ cine tako¯ de oznaˇ cava sa m . ili M = m + 5 + 5log (F). ˇ sto sa prethodnom jednaˇ cinom daje E = 2.512. Veliˇ cina se naziva prividna jer ne znamo rastojanje do tela. tj.m1 −m6 .   . Napomenimo da se prividna veliˇ cina oznaˇ cava slovom m. Pokazalo se da zvezde ˇ seste prividne veliˇ cine imaju sjaj manji oko 100 puta od zvezda prve prividne veliˇ cine. E0 . Tako smo doˇ sli do jedne od osnovnih jednaˇ cina u astronomiji: log (E2 ) − log (E1 ) = 0. je prividna veliˇ cina koju bi imala zvezda na rastojanju od .) / 111 Pogson dobija vezu osvetljenosti (sjaja?) (E) sa nebeskog tela i njegove prividne veliˇ cine (m): E = const.512M −m E0 ili M = m + 5 − 5log (.   E1 = 100 = const. Kako sjaj opada sa kvadratom rastojanja to vaˇ zi: E . log (const.) = 2.

48a. ono se odre¯ duje iz tzv.) je komponenta prostorne brzine zvezde duˇ z vizure ka njoj ili duˇ z radijus–vektora poloˇ zaja zvezde. Razmere i gustine zvezda. 3. Prostorno kretanje zvezda Taˇ cka na nebeskoj sferi ka kojoj se prividno kre´ ce Sunce naziva se apeksom. Osim prividnog zvezde imaju i pravo kretanje.38. Sopstveno kretanje je promena poloˇ zaja na nebeskoj sferi. Apm solutne zvezdane veliˇ cine M dostiˇ zu najviˇ se −9 .48a. Ako usvojimo da je za Sunce svetljenje L0 = 1 i r0 = 1. Iz fizike znamo da intenzitet zraˇ cenja crnog tela moˇ zemo da opiˇ semo relacijom I = IT 4 .  Slika 3. Zbog ogromnih rastojanja ˇ cak i vrlo brzo kre- tanje zvezda dovodi do veoma spore promene njihovog poloˇ zaja na nebeskoj sferi. sl. Kretanje zvezda. gde je I koeficijent proporcije. radijalnih brzina i daljine. T apsolutna temperatura tela. Radijalna brzina (v. izraˇ zena u ugaonoj meri projekcije te komponente na nebesku sferu. tj. sopstvenih kretanja. Bolometrijskom veliˇ cinom zvezde naziva se veliˇ cina dobijena iz registrovanja zraˇ cenja u svim oblastima spektra. 3. to je komponenta prostornog kretanja upravna na radijus–vektor poloˇ zaja. onda imamo     ver∴1 .37. 3.  ! !% 111 Dok je interval promene prividnih zvezdanih veliˇ cina od −27m do +23m .

Beli patuljci ne zadovoljavaju ovu relaciju. 3. Zvezde velikog sjaja se nazivaju superdˇ zinovi.2 . mogu da dostignu fantastiˇ cne gustine reda 107 g/cm3 . Neˇ sto kasnije Rasle konstruiˇ se prvi dijagram spektar – apsolutna zvezdana veliˇ cina. upore¯ divanje zvezda poznatih masa i svetljenja uveri´ cemo se da sa pove´ canjem mase brzo i pravilno raste svetljenje zvezde. je rastojanje u radijusima Sunca. radijusi i temperature zvezda. dobijeni rezultati mogu da se provere eksperimentalno. Joˇ s manji su beli patuljci. a srednja gustina je 10 − 100g/cm3 . eksperiment daje vezu L ≈ m3.1m . Naˇ se Sunce je na glavnom nizu u zoni ˇ zutih patuljaka. Dobrim delom H-R dijagram odraˇ zava i evoluciju zvezda.48) da se na H-R dijagramu zvezde grupiˇ su duˇ z nekoliko linija. u tom smeru isto tako opadaju svetljenje. Uz jednako svetljenje. Najvaˇ znije zakonomernosti. 2 I L0 4Fr0 r0 T0 0 r= √ L:( T 2 ) T0 / 111   tj.39. uz pomo´ c zvezdanih interferometara. Prouˇ cavaju´ ci zvezde an sliˇ can naˇ cin i pokuˇ savaju´ ci da izvrˇ si njihovu klasifikaciju.    ver∴1 112 -*-5 ) 6. Najve´ ci broj se ”smeˇ sta” duˇ z linije nagnute od gornjeg levog do donjeg desnog ugla. 3. za najve´ ci broj zvezda vaˇ zi relacija L = R5. Moˇ zemo da uoˇ cimo (v. relacija masa–sjaj koja omogu´ cava da se odredi masa pojedinaˇ cne zvezde iz poznavanja sjaja.Bez obzira na svu raznovrsnost zve- zdanih objekata. Ovakav dijagram (H − R) se pokazao veoma korisnim do danaˇ snjih dana.9 . Poslednja relacija nudi mogu´ cnost da se na osnovu fotometrijskih parametara izraˇ cunaju razmere zvezda. duˇ z glavnog niza. tj. a time veoma ˇ cesto i njihov prostorni raspored.) L 4Fr2 I r 2 T 4 = = ( ) ( ) . ovo je tzv. I kod ovih (kao i kod nekih drugih) objekata prirodni astronomski eksperiment se pokazao potpuno nezavisnim i jedinstvenim. Taorijom relativnosti pretpostavljeno usporavanje svetlosnih oscilacija u jakom gravitacionom polju registrovano je kod belih patuljaka u vidu tzv. danski astronom Hercˇ sprung je poˇ cetkom ovog veka utvrdio da postoji veza izme¯ du temperature i apsolutne zvezdane veliˇ cine. sl. . crveni dˇ zinovi su dˇ zinovi i po sjaju i po dimenzijama. gde je R polupreˇ cnik zvezde. razmere zvezde su manje ako je zvezda sjajnija i viˇ se spektralne klase. Sliˇ cno. ali masa ima je ve´ ca samo desetinu puta. crvenog pomaka linija u spektru. Crveni patuljci su najmanji me¯ du obiˇ cnim zvezdama. Njihove mase su reda 0. Dˇ zinovi dostiˇ zu dimenzije do 100 puta ve´ ce od Sunca.

Kod supernovih zvezda katastrofiˇ cnost je joˇ s izraˇ zenija. ne deˇ sava se istovremeno. 3.     ver∴1 . Cefeide delimo na dve grupe: kratkoperiodiˇ cne (tipa RR Lire) sa periodima do 1 dan. Na mestima gde su bile eksplozije Supernovih danas imamo snaˇ zne radio–izvore i magline ˇ cija materija se ˇ siri velikom brzinom. ove zvezde u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−21m . . Izuzimaju´ ci sluˇ cajeve pomraˇ ce-  nja u dvojnim i viˇ sestrukim zvezdanim sistemima. Jedna od najznaˇ cajnijih klasa periodiˇ cno promenljivih zvezda su cefeide. Prve su toplije i imaju istu veliˇ cinu M = 0.m 5 za period od desetak minuta do nekoliko desetina dana. za periodiˇ cne). Otkri´ ca novih zvezda su sluˇ cajna.41.40. Najvaˇ zniji pokazatelj promenljivosti je kriva sjaja. −13m ). Prouˇ cavanje ovih zvezda je veoma znaˇ cajno sa stanoviˇ sta upoznavanja evolucije zvezda uopˇ ste. opadanje sjaja potom traje godinama. Cefeide karakteriˇ se promena od 1. Uzroci su u pulsiranju zvezda: ˇ sirenje fotosfere. Pravilno promenljive zvezde. koja daje pomeranje linija u spektru. Najverovatnije se radi o katastrofalnoj eksploziji koja za kratko vreme izraˇ ci energiju jednaku energiji zraˇ cenja Sunca za milion godina. a vreme izme¯ du dva istoimena ekstremuma je ciklus promene (period. a zatim neˇ sto sporije opada (v. −7m ). Radiozraˇ cenje je praktiˇ cno netoplotno–sinhrotrono: magnetno polje u maglini usporava elektrone koji su se oslobodili usled eksplozije i koji se kre´ cu praktiˇ cno brzinom svetlosti. sa periodima ve´ cim od 2 dana.m 5. amplituda je razlika maksimuma i minimuma sjaja. sl.. neke nepravilne ili sa naruˇ senom periodiˇ cnoˇ s´ cu. Neke promene su strogo periodiˇ cne.  ! " 113 3. Klasiˇ cne cefeide su superdˇ zinovi i iz poznavanja njihove krive sjaja moˇ ze lako da se odredi rastojanje do njih iz ranije date relacije log (. 14m ). i klasiˇ cne. u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−9m .. Nove i supernove zvezde. pri ˇ cemu je period veoma stabilan. postoji veliki broj pojedinaˇ cnih zvezda koje realno menjaju sjaj tokom vremena.) = 0. To su nepravilno promenljive zvezde ili periodiˇ cno promenljive zvezde. ali sa periodom reda 1000 godina! Amplituda promene sjaja je (7m .2(m − M ) + 1. To su bele ili ˇ zute zvezde ˇ ciji sjaj neprekidno raste do maksimuma. To su naizgled obiˇ cne zvezde koje u nekom trenutku poˇ cinju naglo da pove´ cavaju sjaj i dostiˇ zu maksimum za nekoliko dana. Ovo je veoma vaˇ zna osobina cefeida.). koja daje svetlost i hromosfere. nazvane prema karakteristiˇ cnom predstavniku – @ Cefeja. takva unutraˇ snja nestabilnost se nakuplja najverovatnije vekovima.

Neutronska zvezda koja ima jako magnetno polje i brzo rotira moˇ ze da emituje impulse optiˇ ckog zraˇ cenja i radiotalasa sa visokom preciznoˇ s´ cu – to su tzv. Postoji joˇ s jedna klasa ne- pravilno promenljivih zvezda. Neutronske zvezde se ˇ cesto javljaju kao os- taci eksplozije supernovih.  ver∴1 114 -*-5 ) 6. od nekoliko sekundi do delova sekunde.  . Impulsi mogu da se smenjuju vrlo brzo. Nepravilno promenljive zvezde. a posle toga zvezda se ponovo vra´ ca na svoje mesto na dijagramu. U intervalu od 1–2 minute sjaj se promeni za 1m − 2m . to su eruptivni patuljci.43. Neutronske zvezde.42. 3. pulsari.) / 111   3. Tako brzu rotaciju mogu da imaju samo tela malih dimanzija i velikih masa.

1. U ˇ sirem smislu u sunˇ cev sistem ubrajamo i me¯ duplanetsku materiju koja se sastoji od razre¯ denih gasova i praˇ sine. elektromagnetskog i gravitacionog polja.  / )8) 3 -6846) Nebeski sistemi i sredina Sunˇ cev sistem 4. planetoidi. Sunˇ cev sistem i zakoni kretanja planeta i veˇ staˇ ckih nebeskih tela. Struktura Sunˇ cevog sistema   . Sunˇ cev sistem u uˇ zem smislu ˇ cine Sunce. Slika 4. Savremena predstava osnovne strukture Sunˇ cevog sistema data je na slici 4.1. planete i sateliti.1. komete i meteorska tela.

Planete opisuju oko Sunca eliptiˇ cne putanje. ver∴1 116 -*-5 1 5156. 2 dt pri ˇ cemu se navedena konstanta naziva sektorskom brzinom.1 ) / 18      Slika 4. .). Radijus–vektor planete za jednaka vremena opisuje jednake povrˇ sine. sl. 1 2d r = const..e–je eksecentriˇ cnost i je prava anomalija (v. Kujperov pojas i Ortov oblak 4. tj. Matematiˇ cki r= p . . Johan Kepler je uspeo da u toku 18 godina istraˇ zivanja do¯ de do zakonitosti kretanja planeta u Sunˇ cevom sistemu.. Meseca i planeta. p–parametar elipse. u zajedniˇ ckoj ˇ ziˇ zi tih elipsi nalazi se Sunce.2. III Keplerov zakon.1 1 54-. Kvadrati perioda obilaˇ zenja planeta oko Sunca srazmerni su kubovim velikih poluosa njihovih putanja. posebno Marsa. tj. Taˇ cka na putanji najbliˇ za Suncu naziva se perihelom. Keplerovi zakoni.. 1 + e cos( ) gde je r–radijus vektor planete. II Keplerov Zakon. Zahvaljuju´ ci izuzetno taˇ cnim posmatranjima i odre¯ divanju poloˇ zaja Sunca. I Keplerov zakon.2. koje je obavio Tiho Brahe krajem XVI veka. a najdalja afelom.

  " -2 -4 81 ) 1 117  ver∴1 Slika 4. Glavno Keplerovo delo: Harmonices Mundi  .3.

Zato unutraˇ snje planete moˇ zemo da vidimo ili samo ujutru ili samo uveˇ ce u blizini Sunca. . sl.3. Konfiguracijama planeta nazivaju se ka- rakteristiˇ cni rasporedi planeta.1 1 54-. Planete Sunˇ cevog sistema U odnosu na spoljaˇ snje planete razlikujemo planetu u konjunkciji. U opoziciji je kada je − P = 180o . Planeta je u konjunkciji kada je njena geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca.). unutraˇ snje planete razlikujemo planetu u donjoj i gornjoj konjujnkciji sa Suncem i najve´ ce udaljenje. . U raznim poloˇ zajima unutraˇ snje planete pokazuju razliˇ cit odnos osvetljenog i neosvetljenog dela – faze planeta. Ti2 4. elongacija Merkura je oko 2h . U konjunkciji se planete ne vide. a Venere je oko 3h .  ver∴1 118 -*-5 1 5156. elongaciju planete (v. a3 i = k (konstanta za dati sistem)..  Slika 4.4. 2 T2 a3 2 / 18   odnosno.1 ) 2 T1 a3 = 1 .. U odnosu na tzv. Konfiguracije planeta. opoziciji i kvadraturama. Zemlje i Sunca.

U P =C      ver∴1 . imamo M S − MP S = ±2F. samo dva izolovana tela bi se kretala strogo po Keplerovim zakonima. po isteku tog vremena razlika u prirastu longitude Zemlje i planete je ±2F. MP ugaona brzina planete i S sinodiˇ cki period planete. r2 gde je M masa Sunca a mP masa planete. 2F 2F . Matematiˇ cki. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi. Njutn je doˇ sao do formulacije znamenitog zakona gravitacije: dva tela se uzajamno privlaˇ ce silom proporcionalnom proizvodu njihovih masa i obrnuto proporcionalnom kvadratu njihovog rastojanja F =C m1 m2 .-413 1 2-41 . odnosno sideriˇ cki periodi reevolucije Zemlje i planete redom. r2 gde je k = r3 /T 2 .  " " 51 . Otkri´ ce zakona gravitacionih dejstava ukazalo je na ograniˇ cenost Keplerovih zakona. Ispituju´ ci prirodu sile koja izaziva ovakvo ubrzanje kod kretanja planeta. 4.5. T TP gde je M = gde su T iTP zvezdani. 4. r gde je v linijska brzina taˇ cke. Huk i Halej su iz III Keplerovog zakona doˇ sli do izraza za centripetalno ubrzanje planeta M= M = 4 F2 k 1 .13 1 1 51. MP = . Primenjeno na planetsko kretanje ovaj izraz daje M mP . Dinamika planetskih kretanja. Ren. Polaze´ ci od Hajgensovog izraza za centripetalno ubrzanje taˇ cke koja se kre´ ce po krugu polupreˇ cnika r. v2 . r je rastojanje me¯ du masama. ako je M ugaona brzina Zemlje na putanji oko Sunca. tj.1 − P 119 i u kvaadraturama kada je = ±90o . Sinodiˇ ckim periodom planete nazi- va se vremenski razmak u kome se ponavlja data konfiguracija.4. r2 gde je C univerzalna konstanta.

Plimsko trenje usporava Zemljinu rotaciju. da savlada gravitaciju. Zadatak: Posmatrajmo loptasto nebesko telo mase M i polupreˇ cnika R. Sliˇ cno je bilo i sa Plutonom. Plimska dejstva. 4. U teoriji poreme´ cajnih dejstava posebno mesto zauzimaju plimska dejstva. . Na povrˇ sini Zemlje prva kosmiˇ cka brzina je oko 8km/s. drugu kosmiˇ cku brzinu ili paraboliˇ cnu brzinu za telo M . godine). poreme´ caji usled konaˇ cnih dimenzija nebeskih tela i nesferiˇ cnosti oblika. Kako ovde govorimo o letu u kosmos u najelementarnijem vidu. a deformacije ˇ cvrstog omotaˇ ca su znatno manje. Let u kosmos. Da bi dato telo napustilo centralno telo M . 1961. pri ˇ cemu su primetne direktne deformacije vodenih masa. 2 (R + h) odakle sledi izraz za tzv. iskrcavanje na Mesec (1969. ali sto godina kasnije. Zemlje posebno. najmanje ˇ sto se mora dati jesu izrazi za brzine koje su potrebne da bi se savladala gravitacija nebeskih tela uopˇ ste. Za h = 0 dobijamo brzinu koja se naziva prva kosmiˇ cka brzina ili brzina kruˇ zenja.g. 4. Plimsko dejstvo Zemlje na Mesec dovelo je do toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom.7. Poloˇ zaj Neptuna su 40-tih godina devetnaestog veka raˇ cunski predvideli Leverije i Adams i on je otkriven na predvi¯ denom mestu 1846. ˇ covek je konaˇ cno ostvario u prvim kosmiˇ ckim letovima automatske stanice (1957. (R + h) (R + h) gde je h visina tela m nad povrˇ sinom tela M .    ver∴1 120 -*-5 1 5156. a pripremaju se grandiozni poduhvati istraˇ zivanja kosmosa sa paluba vasionskih letilica.1 1 54-. Zahvaljuju´ ci razvoju teorije raˇ cuna poreme´ cajnih dejstava otkrivene su planete Neptun i Pluton.6. njegova kinetiˇ cka energija treba da je bar jednaka potencijalnoj energiji u datoj taˇ cki: 2 mvp Mm =C . odavde je vk = CM/(R + h).1 ) / 18   svim ostalim sluˇ cajevima postoje uticaji drugih tela. Raˇ cun tih uticaja naziva se teorijom poreme´ caja. Reˇ senje: Uslovi zadatka nam govore da centrifugalna i gravitaciona sila na dato telo mase m treba da su u ravnoteˇ zi: 2 mvk Mm =C 2. Mesec i Sunce imaju snaˇ zno plimsko dejstvo na Zemlju. godine). Do danas je u vrlo raznovrsne orbite poslato preko 20000 veˇ staˇ ckih objekata (satelita i me¯ duplanetskih stanica). Armstrong i Oldrin). godine. Izraˇ cunati brzinu kruˇ zenja malog tela m << M oko tela M. Svoj davnaˇ snji san da se ”vine u nebo”. posade (Jurij Gagarin. Plimskim ubrzanjem taˇ cke naziva se razlika ubrzanja u datoj taˇ cki i u centru tela izazvana gravitacionim privlaˇ cenjem drugog tela.

   " & 8-:6)3 ) -*-5 ) 6. konzervativnim i disipativnim silama najbliˇ zeg nebeskog okruˇ zenja. Veˇ staˇ ckim nebeskim telom (objektom) na- zivamo objekte stvorene ljudskim radom i uvedene u uslove pasivnog kretanja po (uslovno) zatvorenim krivim drugog reda (putanje–trajektorije) oko Zemlje.8.) 121  ver∴1 4. tj. Veˇ staˇ cka nebeska tela. Putanje–trajektorije takvih objekata definisane su gravitacionim i negravitacionim dejstvima i silama. Klasifikacija satelitskih orbita  .  Slika 4. To podrazumeva da je iskljuˇ cena mogu´ cnost delovanja na parametre kretanja iz sistema tog tela osim delovanja usled ljudske intervencije.5.

I je pravac vektora brzine u odnosu na posmatraˇ ca. Odlike posmatraˇ ckog procesa usmerenog na veˇ staˇ cka nebeska tela proistiˇ cu iz slede´ cih ˇ cinjenica: – to su objekti sa ”kratkom” istorijom – velika ugaona brzina.0 ekspres Od ostalih klasifikacija satelita spomenu´ cemo fotometrijsku po sjaju i fotometrijsku po sjaju i promeni sjaja. a kasnije proˇ siren i na ostale veˇ staˇ cke objekte (vidi prilog). a je velika poluosa putanje (u R ). a time – velika nepristupaˇ cnost ve´ cini klasiˇ cnih optiˇ ckih instrumenata i sistema – znatne i brze promene fotometrijskih karakteristika – znatan uticaj negravitacionih sila na kretanje i uporedivost tog uticaja sa uticajem gravitacionih sila. Sre´ ce se i tzv. U pogledu putanjskih elemenata i efemerida ZVS najˇ ceˇ s´ ca su dva standarda: dvolinijski NASA kod i stari sovjetski sistem elemenata ORBITA. . 2 − 0◦ .2 veoma spor  M satelit 2◦ . 6=>A = "  Astrometrijska klasifikacija satelita Interval Interval 1◦ . ovi objekti su najbliˇ zi laboratorijskim objektima drugih nauka i nude mogu´ cnost ponavljanja uslova ve´ ceg dela eksperimenta.1 1 54-. r je geocentriˇ cna daljina. gde je M ugaona brzina u luˇ cnim sekundama. ali je najraˇ sireniji me¯ dunarodni kod izvorno projektovan za Zemljine veˇ staˇ cke satelite.5 brz Interval 0◦ .0 − 0◦ .1 ) / 18   ˇ i u apsolutnom smislu ovo su novi objekti (uporedi: nove i supernove!?).5 − 1◦ .0 veoma brz Interval 1◦ . astrometrijska klasifikacija za koju se definiˇ se priznak M [s−1 ] = 206265 × v 0.0−1◦ . tj. promena prividnog poloˇ zaja. uvedeno je nekoliko sistema klasifikacije.0−5◦ . Zbog naglog pove´ canja i broja i vrste veˇ staˇ ckih nebeskih objekata.5 − 2◦ . D je topocentriˇ cna daljina satelita. v je linearna brzina na putanji. Cak U odnosu na parametar ponovljivosti. Time je i bio ispostavljen zahtev za razvoj posebnih. 5 spor Interval 0◦ . efektivnijih nebesko–mehaniˇ ckih metoda za raˇ cun poloˇ zaja i utvr¯ dena potreba primene brzih i specijalizovanih kompjutera.0743 cos z ≈ H D 2 1 − r a 1 /2 cos I. ver∴1 122 -*-5 1 5156. ˇ ciji broj danas dostiˇ ze nekoliko desetina hiljada.0 srednje brz Interval 0 ◦ .

h)}. posmatranje i pra´ cenje Zemljinih veˇ staˇ ckih satelita obavlja se i kroz amatersku i kroz profesionalnu praksu. 13] 123  ver∴1 6=>A = " mZV S tip veoma sjajan sjajan lako se uoˇ cava okom u no´ ci bez Meseˇ cine srednjeg sjaja slab sigurno se nalazi dvogledom sa 20x uve´ canjem vidi se dvo gledom pri dobrim uslovima veoma slab granica vidljivosti dvogledom. Amaterska praksa se najˇ ceˇ s´ ce svodi na identifikaciju i a) vizuelno posmatranje.  " & [-3. H . DM – geocentriˇ cno rastojanje P – prozraˇ cnost atmosfere. . P ∼ B. Jedna od ideja je iznoˇ senje posmatraˇ ckih resursa izvan oblas-  . DE .{ln f (O) + ln f (DE /DK ) + ln f (P. dvogledom. tj. tako da sada razlikujemo: 1. kod druge fotometrijske klasifikacije uzima se u obzir i promena sjaja. laserskim daljinomerima. 1] 8-:6)3 ) -*-5 ) 6. h – visina nad horizontom. b) vizuelno posmatranje binokularom. 3. Ovo izlaganje nas je dovelo na prag posebnog vida praktiˇ cne astronomije koju nazivamo satelitska astronomija. doplerskim sistemima.m ∼ coef. 5. 4. Kada se govori o profesionalnom posmatranju. c) snimanje fotografskom kamerom d) posmatranje teleskopom i snimanje teleskopom sa kamerom. 10] [10. 7. Posledica selektivnosti Zemljine atmosfere je stvaranje uslova da se proˇ siri prijemni interval talasnih duˇ zina elektromagnetnog zraˇ cenja nebeskih tela. 6. nepromenljive skoro nepromenljive promenljive i pulsiraju´ ce promenljive i pulsiraju´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive i trepere´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive sa povremenim bleskom neodre¯ dene Uoˇ cavanje. posmatranje golim okom. 4] [5. no´ c vedra i bez Meseˇ cine Napomena oˇ stro se izdvaja me¯ du zvezdama Osim sjaja.) Fotometrijska klasifikacija satelita po sjaju [2. specijanim kamerama. gde je . 7] [8. – pozicioni ugao satelita u odnosu na Mesec. tj. I u profesionalnoj praksi razlikujemo nekoliko vidova posmatranja i pra´ cenja satelita: vizuelno. radarima. onda se pretpostavlja da je dostupna dobra vremenska baza za pripremu i obavljanje posmatranja. 2.

baziˇ cni sistemi. pre svega. .1 ) / 18   ti znaˇ cajnog uticaja Zemljine atmosfere. ljudi. u koje.  Slika 4. ver∴1 124 -*-5 1 5156. postrojenja i instrumenti na Zemlji. spada Zemlja kao nebesko telo. sa ljudskom posadom ili bez nje. potrebno je izgraditi i odgovaraju´ ce transportne sisteme poˇ cev od raketa nosaˇ ca do space shuttle-a.1 1 54-. a sredstva za to su kosmiˇ cke letilice i orbitalne stanice. Za stvaranje ovih sistema neophodni su tzv.6 Zemlja kao viˇ sestruki nebeski objekt Me¯ dutim. da bi se veˇ staˇ cki objekat naˇ sao u ulozi nebeskog objekta.

Usled nagiba Meseˇ ceve putanje prema ekliptici i = 5◦ 9 neophodno je da se steknu posebni uslovi za pojavu pomraˇ cenja. Pomraˇ cenja i okultacije. npr. Sa stanoviˇ sta posmatraˇ ca vezanog za Zemlju. Pomraˇ cenja Meseca nastaju ka- da Mesec u¯ de u Zemljinu senku. razmatraju´ ci samo geometrijsku stranu pojave. govorimo o pomraˇ cenju. to je svojevrsan astronomski eksperiment koji pruˇ za mogu´ cnost da se detaljnije prouˇ cavaju Sunˇ ceva hromosfera i korona. 4. da transportni sistemi. Godiˇ snje moˇ ze da bude od 2 do 5 pomraˇ cenja Sunca i najviˇ se 3 pomraˇ cenja Meseca. Od posebnog znaˇ caja za astronomiju su pomraˇ cenja Sunca. kako je taˇ cnost posmatranja znatno porasla poslednjih decenija. daje priliku izmene uslova do granice ”subjektizacije” instrumentarijuma. igrala veoma znaˇ cajnu ulogu i izazivala i podsticala kako podozrenje i strah tako i radoznalost i znatiˇ zelju jeste pojava pomraˇ cenja Sunca i Meseca. zadovoljavaju funkcionalne zahteve. pri raˇ cunu pomraˇ cenja mora da se vodi raˇ cuna i o tim efektima. ukoliko se. slike).   " ' 2 4)3. planeta ili satelit. Pomraˇ cenje Meseca je neizbeˇ zno samo ako prividna geocentriˇ cna latituda Meseca u trenutku punog Meseca nije ve´ ca od prividnih polupreˇ cnika Meseca i zemljine senke na rastojanju Meseca. u uslovima skoro kolinearnih njihovih centara (v.) 1 7 6)+1 - 125 Pretpostavljaju´ ci da su problemi na nivou baziˇ cnih sistema reˇ seni sa odgovaraju´ cim nivoom taˇ cnosti. u ovom trenutku. pojave se dele na dve grupe u uˇ zem smislu: – na stvarna pomraˇ cenja u toku kojih dolazi do smanjenog svetljenja reflektuju´ ce povrˇ si planete ili satelita usled njihovog ulaska u senku drugog tela. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca. Pri kretanju tela Sunˇ cevog sistema stvaraju se takve konfiguracije od tri tela u kojima. Ovde ´ cemo se pozabaviti samo pojmom pomraˇ cenja u uˇ zem smislu. okultaciji (zaklanjanju) i prolazu. u sluˇ caju nekih pojava u Galaksiji i vangalaktiˇ ckim sistemima (zona izbegavanja. o kosmiˇ ckim letilicama moˇ zemo da govorimo kao o objektima posmatraˇ ckog eksperimenta na nivou baznog sistema ili kao o subjektima posmatraˇ ckog eksperimenta u uslovima u kojima jedna od kompozitnih funkcija ranije navedene jednaˇ cine A u glavi I. i u nauci i u obiˇ cnom ˇ zivotu.     ver∴1 . i – na prividna pomraˇ cenja–okultacije. zaklanjaju od posmatraˇ ca telo sa sopstvenim ili snaˇ znim reflektovanim zraˇ cenjem (zvezde. bez obzira na neulovljivost zatamnjenja Meseca pri ulasku u polusenku. 4.). Sunce).10. Jedna od pojava koja je u istoriji ljud- skog roda.9. kada tamno telo. kao krajnja tela javljaju ili Sunce ili Zemlja. Uˇ sirem smislu pojam okultacija moˇ ze da se prihvati i za neke pojave u dvojnim i viˇ sestrukim sistemima.

7. Sema pomraˇ cenja Meseca . Sema pomraˇ cenja Sunca  ˇ Slika 4.1 ) / 18   ˇ Slika 4.8. ver∴1 126 -*-5 1 5156.1 1 54-.

2 T2 M2 + m2 a2 gde su (M1 +m1 ) i (M2 +m2 ) sistemi od po dva tela (planeta i satelit. n.18) . T(2 M + M( a3 ( odakle sledi M M ≈ a a( 3 : T T( 2 . radovima Galileo Galileja takvo gledanje je joˇ s dublje potvr¯ deno. Odre¯ divanje masa nebeskih tela.)5) -*-5 10 6. odre¯ divanje mase Sunca u odnosu na masu Zemlje moglo bi da se izvrˇ si iz:  T2 M + M a3 = .  . Znaˇ cajan doprinos formiranju i pobedi heliocentriˇ cnog pogleda na svet dao je Nikola Kopernik (1473-1543.g.4. pr. posmatrajmo taˇ cniju formu III Keplerovog za- kona: 2 T1 M1 + m1 a3 1 = 3 . manja tela. 4. Pod ovim podrazumevamo sha- vatanje u kome je Sunce centralno telo Sunˇ cevog sistema oko kojeg se po putanjama kre´ cu planete i ostala.  "  .) koji je u svojim radovima prvi egzaktno dokazao kretanja planeta oko Sunca.11.) 127  ver∴1 4. Konkretno.12. Da bismo doˇ sli do efektvnog naˇ cina za odre¯ divanje masa nebeskih tela. odrede mase u drugom sistemu. Masa je jedna od najvaˇ znijih karakteristika nebeskih tela. Heliocentriˇ cni sistem sveta.).Ovakav oblik III Keplerovog zakona omogu´ cava da se iz poznavanja parametara jednog sistema i kinematike drugog.

9.1 ) / 18    Slika 4.1 1 54-. Heliocentriˇ cni sistem – umetniˇ cko vi¯ denje . ver∴1 128 -*-5 1 5156.

Poˇ cetkom XIX veka Viljem Herˇ sel je iz sopstvenih kretanja nama bliskih zvezda utvrdio da se Sunˇ cev sistem kre´ ce ka apeksu u sazveˇ zd ¯u Lire i Herkulesa.) 129  ver∴1 Slika 4. Poloˇ zaj Sunˇ cevog sistema u Galaksiji  . Kretanje Sunˇ cevog sistema.  " ! 4-6) . Nastanak Sunˇ cevog sistema 4. U odnosu na susedne zvezde Sunˇ cev sistem se kre´ ce brzinom od oko 220 km/s.11.10.57 3-8 / 5156. Slika 4.13.

Svi ostali kod kojih su ugaone daljine komponenti male. a prostorno su veoma udaljene i nemaju me¯ dusobni uticaj. a tako¯ de i od daljine do sistema. .1 1 54-. Sistemi u kojima se komponente mogu razdvojiti golim okom ili teleskopom direktnim vizuelnim posmatranjem ili snimanjem na neki od klasiˇ cnih ili modernih medija. nazivaju se optiˇ cki dvojnim. Nas ovde interesuju samo oni vizuelno dvojni sistemi koji predstavljaju i kinematiˇ cki i dinamiˇ cki dvojni sistem – tj. Vizuelno (astrometrijske) dvojne U zavisnosti od dimenzija i polioˇ zaja orbita. Pored dvojnih. optiˇ cki dvojnim sistemima ve´ c samo fiziˇ cki dvojnim sistemima. Veoma bliski parovi zvezda nazivaju se spektroskopski dvojne jer se mogu registrovati kao dvojne samo zahvaljuju´ ci pomeranju linija u spektru.12.14. To su dve zvezde koje obilaze oko zajedniˇ ckog teˇ ziˇ sta pod uticajem gravitacije. fiziˇ cki dvojni sistem. u kosmosu se sre´ ce i veliki broj viˇ sestrukih sistema. nazivamo vizuelno dvojnim sistemom. Ovde se ne´ cemo baviti tzv. Dvojni i viˇ sestruki sistemi.1 ) / 18   Zvezdani sistemi 4. Eklipsne ili pomraˇ cne dvojne su zvezde ˇ cija ravan kretanja u pravcu vizure i zato se i njihov ukupni sjaj menja. dvojne zvezde mogu da se izuˇ cavaju na rzne naˇ cine.  ver∴1 130 -*-5 1 5156.   Slika 4.

14.8 1 1 81:-5647 1 5156. Eklipsne (pomraˇ cne) dvojne Slika 4. Spektroskopski dvojne  .1 131  ver∴1 Slika 4.  " " .15.

Zato njihova starost nije jednaka. loptasta. Njhive dimenzije su nekoliko parseka. . Njihove dimenzija sa spoljnim omotaˇ cima (koronama!) dostiˇ zu 100-200 pc. Kod zvezda globularnih jata na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina nema zvezda gornjeg dela glavnog niza i pojavljuju se tek zvezde od spektralne klase G. dostiˇ zu´ ci 30-200 pc u preˇ cniku..15. Veoma su znaˇ cajne za izuˇ cavanje toka zvezdane evolucije i evolucije zbvezdanih sistema. I u drugim galaksijama se sre´ cu kompleksi od 500–1000 pc koji se sastoje od toplih mladih zvezda. delimo na jata i asocijacije. ali njhiov broj treba da je bar 20tak puta ve´ ci. Ti kompleksi se ˇ cesto nazivaju superasocijacijama. njihove dimenzije su reda nekoliko parseka. Imaju jasnu elipsoidnu ili sferoidnu formu sa izraˇ zenom koncentracijom ka centru. ali se od njih razlikuju manjim stepenom koncentracije ka centru. Razvejana zvezdana jata se sastoje od desetina ili stotina zvezda. Na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina vidimo da se u razvejanim jatima nalaze sve zvezde glamnog niza. a pretpostavka je da ih u Galaksiji ima oko 500. Zvezde razvejanih jata sliˇ cne su po hemijskom sastavu Suncu i drugim zvezdama galaktiˇ ckog diska. Poznato je preko 1000 razvejanih jata. Zvezdane asocijacije su razvejane grupe zvezda spektralnih klasa O i B i tipa T Bika. Sliˇ cne su najve´ cim i najmla¯ dim razvejanim jatima.1 ) / 18   4. Globularna jata su nastala iz ogromnih oblaka gasa u ranoj epohi stvaranja Galaksije. Razlikujemo dva vida zvezdanih jata: razvejana ili galaktiˇ cka i zbijena ili globularna.1 1 54-. jer zajedno sa Suncem uˇ cestvuju u rotaciji Galaksije. Ponekad obrazuju grupe koje. a ponekad sadrˇ ze i kratkoperiodiˇ cne cefeide. Njihova brzina u odnosu na Sunce relativno mala i iznosi 10-20km/s. Hijade i sl. Globularna zvezdana jata se sastoje od desetina i stotina hiljada zvezda. Obrazovanje razvejanih jata poˇ celo je kasnije iz gasa koji se ”slegao” oko galakti—chke ravni i obogatio teˇ skim elementima iz brzo evoluiranih unutraˇ snjosti masivnih zvezda prethodne generacije pri njihovoj eksploziji (supernove!). Primeri razvejanih jata su Plejade (Vlaˇ si´ ci).    ver∴1 132 -*-5 1 5156. KOncentriˇ su se ka centru Galaksije i pripadaju sfernom podsistemu (sfernoj komponenti) Galaksije. Poznato je oko 200 globularnih jata. NJihove brzine u odnosu na SUnce su oko 100km/s. u zavisnosti od stepena koncentracije zvezda ka centru grupe. U najguˇ s´ cim oblacima gasa nastajanje razvejanih jata i asocijacija traje i danac. Zvezde imaju neravnomernu ras- podelu u prostoru. pa i najsjajnije (sjajni superdˇ zinovi). Najsjajnije zvezde su desno i iznad glavnog niza i ˇ cine grane dˇ zinova i superdˇ zinova. koji su povezani sa dˇ zinovskim oblacima njima jonizovanog vodonika. dok je starost globularnih jata skoro jednaka starosti Galaksije. Zvezdana jata su grupe zvezda povezanih me¯ dusobom gravitacionim silama i zajedniˇ ckim poreklom. zadrˇ zavaju´ ci svoje izduˇ zene ornite. Nihovo posmatranje je oteˇ zano jer se ka galaktiˇ ckoj ravni kncentriˇ su me¯ duzvezdani gas i praˇ sina. Koncetriˇ su se ka galaktiˇ ckoj ravni. Zvezdana jata i asocijacije. Razlikuju se od zvezda razvejanih jata po hemijskom sastavu: imaju manji sadrˇ zaj svih elemenata teˇ zih od helijuma.

Rastojanja do zvezdanih jata se odre¯ duju na viˇ se naˇ cina: bilo iz dijagrama masa–sjaj. tj. bilo iz razlike dijagrama boja–zvezdana veliˇ cina i sl. Zvezdano jato  .16.  " # 8. pribliˇ zno u ravni najve´ ce gustine u Mleˇ cnom putu.) ) )6) 1 )5 +1 )+1 - 133  ver∴1 Dimenzije globularnih jata su desetine parseka. Globularna jata imaju sfernu raspodelu sa koncentracijom ka centru. Slika 4. raˇ cuni pokazuju da bi ih moglo biti desetak hiljada. Razvejana jata leˇ ze blizu galaktiˇ ckog ekvatora..

koji se nalaze u jezgru Galaksije. Mnoge od njih nisu pojedinaˇ cne. dugoperiodiˇ cne cefeide. Gledaju´ ci kroz teleskop moˇ zemo da vidimo da se ta ”traka” sastoji od ogromnog broja zvezda i maglina. Mnoge od njih obrazuju posebne grupe – zvezdana jata. vru´ ce zvezde dˇ zinovi. Galaksija ima oko 100 milijardi zvezda.1 1 54-. a koja kod nas nosi i naziv Kumova slama. . planetarne magline. koji popunjavaju disk Galaksije srednje debljine oko 1 Kpc. njihova starost je oko 1010 godina. sjajni crveni dˇ zinovi.1 ) / 18   Galaksija i Metagalaksija 4. Ako imamo priliku da u tim uslovima posmatramo nebo. Mleˇ cni put je projekcija naˇ seg zvezdanog sistema na nebesku sferu. ovi objekti su nastali u vreme formiranja Galaksije iz ogromnog gasno–praˇ sinastog rotiraju´ ceg oblaka skoro sfernog oblika. superdˇ zinovi. u ˇ sirini od oko 25 Kpc i visine oko 2 Kpc skoncentrisan je ve´ ci deo mase Mleˇ cnog puta. To su nove zvezde. Objekti populacija tipa I smeˇ steni su u blizini galaktiˇ cke ravni. Najguˇ s´ ci delovi me¯ duzvezdane sredine obrazuju svetle i tamne magline. Mleˇ cni put. Kroz Mleˇ cni put se prostiru elektromagnetni talasi i brze ˇ cestice – kosmiˇ cki zraci. Poloˇ zaj najve´ ce gustine naziva se galaktiˇ ckim jezgrom. Najstariji objekti su globularna ili loptasta zvezdana jata i zvezde: crveni patuljci. pove´ cavala se njegova brzina rotacije pa je gas zauzimao sve tanji i tanji sloj. Zvezdano nebo predstavlja prekrasan vidik u vedroj no´ ci bez meseˇ cine i daleko od gradskog svetla. od jezgra se odvajaju spiralne grane. U Mleˇ cnom putu postoji razre¯ deni me¯ duzvezdani gas sa primesama ˇ cestica praˇ sine. koji se saˇ zimao pod dejstvom gravitacije. Preˇ cnik Galaksije u ovoj ravni je 30 kiloparseka. to su bile bliˇ ravni. vide´ cemo da se preko njega prostire ˇ siroka belo–magliˇ casta traka koja je nazvana Galaksijom ili Mleˇ cnim putom. crveni dˇ zinovi i kratkoperiodiˇ cne cefeide.16. Svi objekti Mleˇ cnog puta se dele na dva tipa (populacije): populacije tipa I i populacije tipa II. zvezde sa slabim linijama metala u spektrima. Najguˇ s´ ci deo Mleˇ cnog puta ima oblik dvostruko ispupˇ cenog soˇ civa. svetle i tamne magline.    ver∴1 134 -*-5 1 5156. U toj oblasi. Broj zvezda u Mleˇ cnom putu prelazi 100 milijardi. Naˇ se Sunce je starosti 5 milijardi godina i verovatno pripada populaciji diska Galaksije. U njih se ubraraju razvejana zvezdana jata. Ovi objekti su skoro sferno raspore¯ deni i nazivaju se galaktiˇ cki halo sa silnom koncentracijom ka centru Galaksije. Ve´ cina tih objekata su male starosti (107 –109 godina) i njihova izraˇ zena koncentracija ka galaktiˇ ckoj ravni objaˇ snjava se njihovom vezom sa u toj zoni preostalim me¯ duzvedanim gasom. Razliˇ citi galaktiˇ cki objekti imaju razliˇ citu starost i zauzimaju posebne poloˇ zaje u Galaksiji. molekularni oblaci. pribliˇ z]avaju´ ci se galaktiˇ ckoj ˇ su se zvezde kasnije stvarale. ve´ cˇ cine dvojne i viˇ sestruke sisteme. supernove. Po svemu sude´ ci. a njen presek s nebeskom sferom se naziva galaktiˇ ckim ekvatorom i sa nebeskim ekvatorom zaklapa ugao od oko 62o . Ravan najve´ ce koncentracije zvezda u Mleˇ cnom putu naziva se glaktiˇ cka ravan. Sunce se nalazi blizu galaktiˇ cke ravni i na 10 kiloparseka od centra Galaksije Prema stepenu saˇ zimanja preostalog gasa u Galaksiji. Sto ze galaktiˇ ckoj ravni. U populaciju tipa II spadaju gore nabrojani stari objekti galaktiˇ ckog haloa i centralne oblasti. Ponekad se u me¯ dugrupu ubrajaju objekti srednje starosti.

koji se prostiru po disku i koji na svom putu saˇ zimaju i zvezdanu i.17.  . Morfologija galaksija Uˇ sirem smislu. ”pamte´ ci” kretanje materije od koje su nastali. Takvo saˇ zimanje ubrzava proces aktivnog stvaranja (ra¯ danja) zvezda iz gasa. to su i sve mlade zvezde i njihova jata tako¯ de u galaktiˇ ckoj ravni i kre´ cu se po skoro kruˇ znim orbitama. joˇ s viˇ se. Ono ima sloˇ zenu strukturu i teˇ sko se izuˇ cava zbog snaˇ zne me¯ duzvezdane apsorpcije na ve´ cini talasnih duˇ zina. Galaksiju osim zvezda. izuzimaju´ ci radio i infra domen. Spiralne grane predstavljaju svojevrsne talase ”zguˇ snjavanja”.  " $ -3 1 276 135  ver∴1 Slika 4. Procenjuje se da je danas u Galaksiji ostalo u masi oko 5% gasa. Najmasivnije zvezde u toku svog ˇ zivota ne mogu da se udalje mnogo od ”mesta ro¯ denja” – gustih gasnih oblaka i spiralnih grana Mleˇ cnog puta. pri ˇ cemu je on koncentrisan uglavnom u spiralnim granama koje se prostiru u galaktiˇ ckoj ravni. Kosmiˇ cki zraci su ˇ cestice velikih brzina. Poˇ sto me¯ duzvezdani gas leˇ zi u ravni Galaksije. ˇ cini i me¯ duzvezdana materija i kosmiˇ cki zraci. Osim spiralnih rukavaca (grana) najvaˇ zniji strukturni detalj Mleˇ cnog puta je njegovo jezgro. maglina i sl. Jedna od tipiˇ cnih zona aktivnog stvaranja zvezda u Mleˇ cnom putu je Orionova maglina. U tom poloˇ zaju ih i vidimo u drugim spiralnim galaksijama. gasnu komponentu. manjih zvezdanih sistema.

masa jezgra nije mnogo ve´ ca od mase ostalih delova Galaksije. po svemu sude´ ci. Posmatranja potrvr¯ duju da se sa radioizvorom Strelac A poklapa mo´ cni izvor infracrvenog zraˇ cenja. . ali su za to potrebni brzi elektroni. magnetoid ili relativistiˇ cki objekat – crna rupa. tzv. jonizovan je i predstavlja izvor toplotnog radiozraˇ cenja. tj. crvenog pomaka u spektru. Brzina Sunca na putu oko jezgra je oko 225 km/s. Takvo pomeranje linija prporcionalno je daljini objekta. Verovatno je da u toj oblasti povremeno dolazi do eksplozija supernovih koje bi mogle biti izvor aktivnosti u centru Galaksije.1 ) / 18   Oko centra Galaksije me¯ duzvezdani gas je visoke temperature. Nije iskljuˇ cena mogu´ cnost ni da se u centru galaktiˇ ckog jezgra nalazi veoma masivno brzorotiraju´ ce namagnetisano plazmatiˇ cno telo. koji obiˇ cno nastaju pri eksploziji supernovih zvezda ili usled aktivnosti njihovih ostataka – brzorotiraju´ cih neutronskih zvezda.1 1 54-. Rastojanje do dalekih galaksija u kojima ne mogu da se razdvoje pojedinaˇ cne zvezde odre¯ duje se iz tzv. Slika 4. a dalje je rotacija neˇ sto sporija. Morfologija spiralne galaksije Sve zvezde Galaksije se kre´ cu oko njenog centra. Uzroci su verovatno u tome ˇ sto jezgro galaksije nije ”centralno” u dinamiˇ ckom smislu. U kosmiˇ ckim uslovima takvo radiozraˇ cenje moˇ ze biti povezano sa kretanjem elektrona u magnetnom polju. U samom centru Galaksije nalazi se izvor snaˇ znog netermalnog (netoplotnog) radiozraˇ cenja – Strelac A.    ver∴1 136 -*-5 1 5156. jato mladih zvezda potopljeno u gasnopraˇ sinasti oblak. ugaona brzina rotacije od centra do Sunca je praktiˇ cno konstantna. pulzara.18. koji predstavlja.

bacaju repove. a ponekad dostiˇ zu i 20 Mpc. me¯ du kojima su najpoznatije tzv. Daljina do centra tog jata je 11 Mpc. kod drugih su galaksije raspore¯ dene u relativno redak niz. koje se mogu videti samo najve´ cim teleskopima. eliptiˇ cne i nepravilne. otkrivene su patuljaste eliptiˇ cne galaksije malog sjaja i kompaktne galaksije. primer takve grupe je Lokalna grupa galaksija. Sre´ cu se gnezda i lanci galaksija. Otkrivena je cela klasa aktivnih galaksija. spajaju se lukovima (”´ cuprijama”).17. ali da je nedovoljna da obuhvati svu raznovrsnost formi i svojtava galaksija. Vasiona mora ili da se saˇ zima ili da se ˇ siri. u trenutku kada je oblast istraˇ zivanja preˇ sla granicu od 100Mpc u polupreˇ cniku. Sajfertove galaksije. Kompaktne i veoma udaljene radiogalaksije nazivaju se N – galaksijama. tj da i one predstavljaju galaksije sliˇ cne naˇ soj. astronomi su zakljuˇ cili. Galaksije se sre´ cu u parovima i u ve´ cim grupama. Normalne galaksije Joˇ s je Herˇ sel uneo u ka-  taloge hiljade magliˇ castih pega za koje se tada mislilo da su magline. sve u svemu to su interaguju´ ce galaksije. tj. Kod tesnih parova galaksija dolazi do znatne promene (deformacije) obilka. kod prvih su galaksije gusto razmeˇ stene. ogoljene (mnogi ih nazivaju: galaksije sa pre—chagom) spiralne galaksije. Posmatranja ukazuju da dolazi do ˇ sirenja. U radovima Habla. normalnih galaksija. pove´ cava se sa vremenom. kao ˇ sto su Magelanovi oblaci i M31. tzv. Otkrivene su me¯ duforme spiralnih i eliptiˇ cnih galaksija. Raznovrsnost tipova galaksija govori i o razliˇ citim etapama njihove evolucije. Galaksije formiraju grupe i jata. Posmatranja su pokazala da ova klasifikacija u suˇ stini obuhvata sve tipove tzv. Normalne galaksije. Na daljini od 70 Mpc od nas nalazi se joˇ s brojnije jato galaksija u sazveˇ zd du ¯e Comma Berenices. U savremenoj kosmologiji pojava razbegavanja galaksija se povezuje sa pojavom ˇ sirenja Vasione. Analiziraju´ ci rezulatate posmatranja galaksija i reliktnog zraˇ cenja. Kod mnogih galaksija registrovano je snaˇ zno radiozraˇ cenje i one su nazvane radiogalaksijama. tj. Dimenzije jata su reda 3Mpc. Iz teorije relativnosti sledi da takva svojstva povlaˇ ce za sobom promenu rastojanja sa vremenom me¯ du objektima koji ispunjavaju Vasionu. poˇ cetkom XX veka pokazano je da ve´ cina tih ”maglina” sadrˇ zi mnoˇ stvo zvezda i da se ve´ cina nalazi daleko iza granica naˇ se Galaksije. koje sadrˇ zi nekoliko hiljada galaksija. Po klasifikaciji koju je izveo Habl galaksije se dele u osnovi na tri tipa: spiralne. koje ukazuju na mo´ cne erupcije gasa iz njihovog centra koje dostiˇ zu brzinu i do nekoliko hiljada kilometara u sekundi. oblaci me¯ duzvezdane materije . Sajfertove galaksije se odlikuju sjajnim linijama u spektru./) ) 51 - 137 4. Dobro je poznato dˇ zinovsko jato u Devojci. tj. Posmatranja pokazuju da se rastojanje me¯ jatima galaksija menja. da je raspodela materije u Vasioni homogena i izotropna. ne zavisi ni od poloˇ zaja ni od pravca u prostoru.  " % 4 ) .      ver∴1 .

1 ) / 18   Slika 4.1 1 54-.19. Mleˇ cni put  . ver∴1 138 -*-5 1 5156.

razvejanih jata i gasovitih maglina. cefeida. superdˇ zinova. Spiralne galaksije.  ver∴1   . Neutralni vodonik ˇ cini 5–10% ukupne mase./) ) 51 - 139 4.  " & 5214) . One rotiraju sa periodom od nekoliko stotina miliona godina. Naˇ sa galaksija i galaksije sliˇ cne spiralne struk- ture spadaju u najve´ ce galaksije.18. Spiralne grane se sastoje od toplih zvezda.

U grupu nepravilnih galaksija spadaju Ma- li i Veliki Magelanov oblak.1 1 54-. ver∴1 140 -*-5 1 5156.1 ) / 18   4. Nepravilne galaksije.  Slika 4. Udaljenost do njih je 150000 svetlosnih godina. sateliti naˇ se galaksije.19. u njihov sastav ulaze isti tipovi zvezda kao i u grane spiralnih galaksija. Nepravilna galaksija . Nepravilne galaksije su znatno manje od spiralnih.20.

 Apsolutna zvezdana veliˇ cina gigantskih galaksija je oko −21m . koje rotiraju krajnje sporo i nisu spljoˇ stene. a kod patulm jastih galaksija je oko −13 .  . Eliptiˇ cne galaksije./) ) 51 - 141  ver∴1 4.12613 .20. U njima nema superdˇ zinova. U skupovima galaksija sre´ cu se i eliptiˇ cne galaksije. a ni maglina.  "  .

) i ona je sa crvenim pomakom. Reliktno zraˇ cenje je vaˇ zno jer mala odstupanja njegovog intenziteta od ravnomernosti. R(t) dt Njena reciproˇ cna vrednost je vreme proteklo od trenutka aktiviranja standardnih kosmiˇ ckih uslova. a tako¯ de neveliki otklon spektra od strogo ravnoteˇ znog.1 1 54-. ne prelazi 13m prividne veliˇ cine. Radiogalaksije i kvazari. Joˇ s je nejasan mehanizam stvaranja kolosalnih tokova energije koju emituje kvazar u vidljivoj i radio oblasti. U poloˇ zajima nekih radioizvora registrovani su objekti veoma sliˇ cni slabim zvezdama. Ti objekti su nazvani kvazarima (kvazi zvezdani radio izvori) i pojavljuju se u ulozi najudaljenijih nebeskih objekata. godine iz radioastronomskih posmatranja. U paragrafu o kosmologiji. a kod kojih je registrovano veliko pomeranje linija ka crvenom delu spektra. Kosmiˇ cki dimenzioni faktor se naziva i radijusom krivine (vidi sliku 4.     ver∴1 142 -*-5 1 5156. R(t).21. Plazma je bila nepropusna za zraˇ cenje. z povezana preko H0 (t) = R(t0 ) . Postojanje reliktnog zraˇ cenja predvi¯ deno je teorijski 40tih godina XX veka. Ovde navodimo da je kao posebna mera veliˇ cine Vasione u funkciji vremena u astronomska razmatranja uveden kosmiˇ cki dimenzioni faktor. Reliktno zraˇ cenje ili mikropozadinsko radio zraˇ cenje. Posmatranja reliktnog zraˇ cenja su pokazala da se Sunˇ cev sistem kre´ ce u odnosu na pozadinu (fon) reliktnog zraˇ cenja brzinom od 400 km/s. Galaksije su izvori radiozraˇ cenja. Galaksije sa jakim sinhrotronim zraˇ cenjem nazivaju se radiogalaksijama. Uzrok ove dvojnosti je verovatno u nekoj eksploziji u jezgru galaksije. Spektar ovog zraˇ cenja je izmeren za ˇ sirok dijapazon talasnih duˇ zina. u radiogalaksijama se najˇ ceˇ s´ ce registruju dva izvora radiotalasa na raznim stranama u odnosu na vidljivi deo galaksije. Otkrili su ga ameriˇ cki nauˇ cnici 1965. 1+z = .1 ) / 18   4.40.◦ 7 K . Ovo zraˇ cenje predstavlja ostatak– relikt epohe u istoriji ekspanzione Vasione kada je sva materija bila u obliku usijane plazme. ali najsjajniji od njih. ili usled usporavanja elektrona u magnetnom polju galaksije (netoplotno. sinhrotrono zraˇ cenje). nose vaˇ znu informaciju o nebeskim procesima kako u proˇ slosti. koje ispunjava celu posmatranu Vasionu.◦ 7 K . a t1 trenutak emitovanja zraˇ cenja. Zraˇ cenje je tada bilo u ravnoteˇ zi sa usijanom materijom i imalo je veoma visoku temperaturu. je toplotno elektromagnetno zraˇ cenje koje odgovara temperaturi od 2. Oni su i do 100 puta sjajniji od gigantskih galaksija. Usled potonjeg ˇ sirenja Vasione to zraˇ cenje se ohladilo do temperature od 2. tako i u sadaˇ snjosti Vasione. zbog ogromnih daljina. R(t1 ) gde je t0 teku´ ci trenutak. U tom smsilu Hablova konstanta kao mera brzine ˇ sirenja Vasione je data jednaˇ cinom 1 dR . onda H0 i nije konstantna veliˇ cina. To vreme se naziva Hablovo vreme. odeljak o poreklu nebeskih tela. ˇ sto se u nekim teorijama oznaˇ cava ”Velikim praskom” (”vru´ ca” vasiona) a u nekim ”Velikom erupcijom” (”hladna” Vasiona). Ako se uslovi ˇ sirenja menjaju. bilo iz neutralnog vodonika na talasnoj duˇ zini od 21 cm. bi´ ce dati neki detalji kosmoloˇ skih principa i modela.

Moˇ zemo smatrati da su razmere Metagalaksije iznad nekoliko hiljada Mpc i da do sada nije registrovan nijedan fizikalno izdvojen ˇ centar ili smer kretanja. Galaktiˇ cko jato  .   ver∴1  Slika 4. Raspodela galaksija u prostoru je ravnomerna i nema znakova opadanja gustine sa rastojanjem. Zbog svega toga se ne moˇ ze govoriti o taˇ cnim dimenzijama Metagalaksije. Kretanja u Metagalaksiji dobro opisuje Hablov zakon i ceo vidljivi deo Metagalaksije je zahva´ cen ”ˇ sirenjem”. u jata. Na pr. nama najbliˇ ze jato galaksija je u sazveˇ zd ¯u Devojke. Metagalaksija.22. Metagalaksijom nazivamo skup svih galaksija i njihovih sistema.. razvejana i zbijena. Kao i zvezde i galaksije se mogu grupisati u dvo- jne i viˇ sestruke sisteme.21.  " -6)/) ) 51 ) 143 4. Cini se da su svojstva i raspodela materija izvan granica Metagalaksije isti kao i u njoj. U ekspanzionoj Metagalaksiji ve´ c je i pojam rastojanja do veoma udaljenih objekata sloˇ zen i nema jednoznaˇ can smisao. od kojih sada raspoznajemo samo mali deo.

1 1 54-. Metagalaksija.22. ver∴1 144 -*-5 1 5156. jata galaksija. galaksije  .1 ) / 18   Slika 4. Lokalna grupa galaksija.

Poreklo materije u me¯ duplantskom prostoru je u ostacima kometa. Najˇ ceˇ s´ ce sadrˇ zaj me¯ duplanetskog prostora registrujemo posredno.72 ) -65 ) 54-. " ! . Postojanje apsorpcije svetlosti zvezda (kolor eksces!). 4. Me¯ duplanetska sredina.24. pokazuje da su u me¯ duzvezdanom prostoru prisutne ˇ cestice dimenzija uporedivih sa talasnom duˇ zinom svetlosti. Zodijaˇ cka svetlost predstavlja rasejanu sunˇ cevu svetlost na ˇ cesticama me¯ duplanetskog prostora.1 ) 145  ver∴1 Me¯ dusistemska sredina  4. Me¯ du planetski prostor u kome se kre- ´ cu planete i ostali ˇ clanovi Sunˇ cevog sistema sadrˇ zi mnoˇ stvo gasova i ˇ cestica praˇ sine. opadanje sjaja zvezda sa daljinom i sa smanjenjem talasne duˇ zine. preko pojava zodijaˇ cke svetlosti i sl. rasipanju atmosfera pod raznim dejstvima i sliˇ cno.23. Me¯ duzvezdana sredina.  . tj.

a tako¯ de zadrˇ zava i kosmiˇ cke zrake koji se stvaraju pri ekplozijama supernovih. delom oblaci ve´ ce gustine (tamne magline). Ako se u blizini ve´ ceg oblaka me¯ duzvezdane praˇ sine na¯ de sjajna zvezda.25. Polje spreˇ cava rasejavanje difuznih gasnih maglina.1 ) / 18     Slika 4. Njegove li- nije sila su paralelne galaktiˇ ckoj ravni i savijaju se prate´ ci spiralne grane. Kada kao izvor svetlosti preovla¯ duje refleksija na gasovima govorima o svetlim gasnim maglinama. ver∴1 146 -*-5 1 5156. U galaksiji postoji magnetno polje. Kre´ cu´ ci se velikim brzinama duˇ z linija sila magnetnog polja.1 1 54-. pri posmatranju liˇ ce na planete pa su tako i dobile ime. ona osvetljava oblak i on svetli reflektovanom svetloˇ s´ cu koja moˇ ze da bude primetna. to su difuzne magline. . kosmiˇ cki zraci izlaze iz diska Galaksije i obrazuju neˇ sto sliˇ cno koroni. Magnetno polje. sfernu tvorevinu koja ne zraˇ ci. 4. Pri odre¯ divanju daljina postojanje ove sredine mora da se uzme u obzir. Sudar galaksija Istraˇ zivanja su pokazala da sloj me¯ duzvezdane praˇ sine ˇ sirine 200–300 parseka duˇ z galaktiˇ cke ravni ˇ cine delom neprekidna razre¯ dena sredina.23. Planetarne magline imju oblik ploˇ cice sa zvezdom u sredini.

147 Poreklo i razvoj nebeskih tela i sistema 4.26. Teˇ sko´ ce u prelazu sa klasiˇ cne mehanike i teorije gravitacije na njihovo relativistiˇ cko uopˇ stenje nisu povezane samo sa matematiˇ ckim usloˇ znjavanjem izlaganja. Ne tako davno ljudi su ”saznali” da ˇ zive u raznovrsnom i nespokojnom svetu galaksija. Time je zaokruˇ zen glavni rezultat: zasnivanje klasiˇ cne mehanike i terije gravitacije. Ovo je deo astronomije koji ne samo da privlaˇ ci objaˇ snjenjima i hipotezama. nego su viˇ se povezane sa promenom samih pojmova i koncepcija. Postoje razliˇ cite metode za odre¯ divanje starosti objekata u kosmosu. a vrlo retko i predmetom izuˇ cavanja. U prethodnih 20 stole´ ca konkretna kosmologija se svodila na kosmogoniju tj. nego nagoni ˇ citaoca za se i sam ukljuˇ ci u potragu za ”istinom”. kroz pra´ cenje procesa osmiˇ sljavanja ˇ cinjenica i stvaranja velikih teorija. ali generalizacija metodologije nije uvek mogu´ ca. a oni su u Vasioni ”obiˇ cna” pojava. Savremeni pogled na strukturu i evoluciju Vasione moˇ ze da se izloˇ zi samo kroz pra´ cenje granica spoznaje. na izuˇ cavanje nastanka Sunˇ cevog sistema. U obiˇ cnom ˇ zivotu ne sre´ cemo sa brzinama bliskim brzini svetlosti.27. " $ 78 . Najvaˇ zniju ulogu u kosmologiji igra teorija gravitacionog polja. Ovde naglaˇ savamo da plodna nauˇ cna teorija moˇ ze da bude samo ona teorija koja stvara viˇ sak u smislu broja pojava i ˇ cinjenica koje ona moˇ ze da objasni u     ver∴1 . Evidentno je da od perioda nastanka i razvoja an-  tiˇ cke grˇ cke nauke do danas komponovana su znanja o svetu koji nas okruˇ zuje. koja osim odgovora na pitanje kako se kre´ cu planete daje odgovor i na pitanje zaˇ sto se baˇ s tako kre´ cu planete i ostala tela Sunˇ cevog sistema. Osnovna teˇ sko´ ca svih teorija nastanka i razvoja neskih objekata je u neuporedivosti starosti nauke i starosti samih objekata. strukturom i evolucijom Vasione bavi se posebna oblast astronomije –kosmologija. Dakle. Govore´ ci o misliocima proˇ slosti. a teorijski aparat je izgra¯ den na zakonima i zakljuˇ ccima osnovnih fizikalnih teorija. 4. Ono ˇ sto je za sada usvojeno daje zadovoljavaju´ ce rezultate u posebnim sluˇ cajevima. jer se upravo gravitacijom odre¯ duje raspodela i kretanje masa na kosmiˇ ckim daljinama. Astronomija se tako¯ de bavi i problemima nastanka i razvoja nebeskih tela i sistema. one su smatrane samo nebskim ukrasom. NJenu empirisjku osnovu ˇ cine astronomska posmatranja. Za sve to osim astronomskog eksperimenta bila je potrebna i matematika i fizika. Centralno mesto u kosmologiji zauzimaju predstave o vremenu i prostoru. Kosmologija. I pored toga ˇ sto su ljudi mogli da vide i zvezde. Interesantno je da se izlaganje o usavrˇ savanju astronomskog eksperimenta i teleskopa javlja kao neprekidna paralela sa izlaganjem Njutnove teorije gravitacije i specijalne i opˇ ste teorije relativnosti. Uvod. niti se sre´ cemo sa mo´ cnim gravitacionim poljima. moˇ zemo pratiti dve linije: jedna je linija aristarh – Kopernik – Kepler koji su stvarali model Sunˇ cevog sistema i ˇ ciji glavni rezultat je bio izvo¯ denje zakona kretanja planeta na osnovi astronmskih posmatranja. Druga linija je Arhimed – Galilej – Njutn.

tako se pojavilo pitanje njene proˇ slosti i budu´ cnosti. Upravo u takvu teoriju i spada NJutnova teorija gravitacije ili.1 ) / 18   odnosu na broj poznatih. Vrlo ˇ cesto ovo se oznaˇ cava potrebom stvaranja kvantne teorije gravitacije koja se u deskriptivnim pristupima oznaˇ cava sa veliki prasak (Big Bang). ruˇ se uobrazilju. bar za sada. Ovaj proces se sre´ ce pod nazivom ”velika erupcija”. javlja se i teorija hladne Vasione. Fiziˇ cki uslovi veoma rane Vasione bi´ ce polazna osnova za kasniju epohu. dvojni i viˇ sestruki sistemi zvezda. Najjednostavniji kriterijum primenljivosti NJutnove teorije gravitacije. Stvaranje relativistiˇ cke teorije gravitacije i njena primena na gravitacione sistema ogromnih razmera iˇ slo je paralelno sa izuˇ cavanjem prostorne raspodele galaksija i dokazom nestacionarnosti posmatranog sistema galaksija i njihovih jata. kada je doˇ slo do stvaranja strukturnih jedinica kao ˇ sto su galaksije i njihova jata. Na drugoj strani. Tako je nastao pojam ekspanzione Vasione. Zakljuˇ cci relativistiˇ cke teorije gravitacije deluju porazno na zdravorazumski pogled na svet. Ovde moˇ zemo samo da konstatujemo da oˇ cekivano veliko odstupanje posmatraˇ ckog spektra pozadinskog zraˇ cenja od Plankove krive raspodele u teroiji hladne Vasione nije potvr¯ deno novijim merenjima. Savremena relativistiˇ cka teorija gravitacije je srˇ z Ajnˇ stajnove opˇ ste teorije relativnosto. teorija ”vru´ ce” Vasione polazi od toga da je dogalaktiˇ ca materija bila gusta i usijana. globularna jata i galaksije i sl. zakon univerzalne gravitacije. Mogu´ ce je da nas tek ˇ ceka zadivljuju´ ca predstava o Vasioni. a to je majuˇ snost gravitacionog potencijala u odnosu na kvadrat brzine svetlosti. kada se ostvari sinteza teorije relativistiˇ cke gravitacije i kvantne teorije. nije zadovoljen za ogromnu masu materije koja je dostupna danaˇ snjim posmatranjima. ali. Ova sinteza je neophodna za objaˇ snjenja najdubljih zakonitosti u uslovima rane Vasione. a mikrotalasno pozadinsko zraˇ cenje na 3◦ K je nastalo kasnije iz ”transformacije” svetlosti koju su proizvela hipotetiˇ cke masivne zvezde primordijalnog pokoljenja. Registrovano reliktno zraˇ cenje sa temperaturom od oko 3◦ K u ovoj teoriji se jednostavno i lako interpretira kao zraˇ cenje te daleke epohe. . koji je smer kosmiˇ cke evolucije: saˇ zimanje – kolaps ili fragmentacija? Danas je prihva´ cena teorija usijane Vasione. izvrsno se slaˇ zu sa rezultatima posmatranja. Kako se vidi iz naziva. Ona moˇ ze da se primeni na ˇ sirok spisak pojava i astronomskih sistema: plimska dejstva. koje je rashla¯ deno zbog ˇ sirenja Vasione. u kojoj se postojanje reliktnog zraˇ cenja objaˇ snjava pretpostavkom da je u ranom stadijumu ˇ sirenja temperatura bila jednaka apsolutnoj nuli.1 1 54-. dok je ve´ cina pretpostavki modela vru´ ce Vasione potvr¯ dena. evidentiranih!) pojava i ˇ cinjenica koje ne moˇ ze da objasni. koja se ponekad naziva teorijom primordijalne usijane lopte. Jedno od osnovnih i najbitnijih pitanja savremene kosmologije je: kako i zaˇ sto su nastali astronomski sistemi najrazliˇ citijih dimenzija.     ver∴1 148 -*-5 1 5156.

  " % 5 /1 ) 149  ver∴1  .

1 ) / 18    .1 1 54-. ver∴1 150 -*-5 1 5156.

postoji ve´ ci broj hipoteza koje su prerasle u skoro–teorije. situacija je vrlo sliˇ cna. Treba samo ista´ ci da je Vasiona pa i najmanji njen deo u nauˇ cnom smislu beskonaˇ cna u vremenu i neprekidna u promeni.  " % 5 /1 ) 151  ver∴1 ˇ se tiˇ Sto ce nastanka naˇ seg Sunˇ cevog sistema. Sve one imaju za sada dovoljno nedostataka da bi mogla neka od njih da se izdvoji kao najbolja.  .

 ver∴1 152 -*-5 1 5156.1 ) / 18    .1 1 54-.

tj.   / )8) 2 -6) Deformacije koordinatnih sistema 5. tj. ona se deli na prizemnu i astronomsku u uˇ zem smislu. Ova glava bi´ ce specifiˇ cna utoliko ˇ sto ´ ce se u njoj razmatrati 5. U tom smislu ´ cemo ovde i nastaviti izlaganje. on moˇ ze i treba da obuhvati svaku refrakciju u atmosferi nebeskih tela uopˇ ste. odgovaraju´ ci efekt paralakse naziva se dnevna paralaksa . Atmosferska refrakcija je istorijski odoma´ cen termin koji oznaˇ cava prelamanje ˇ svetlosnih zraka pri prostiranju kroz Zemljinu atmosferu. recimo. mada se. Da bi se sve navedeno pravilno uzelo u obzir kada se govori o nazemnoj refrakciji. U kasnijim paragrafima. razmatrana je stvarna priroda udaljenosti koordinatnih poˇ cetaka i rezultuju´ ci uticaji aberacije i paralakse na poloˇ zaj. u uslovima realizacije astronomskog eksperimenta.   . Uzrok aberacije je kretanje posmatraˇ ca u odnosu na geocentar. Uvod. koristi i termin geocentriˇ cna paralaksa . Sliˇ cno tome. Ovo poslednje znaˇ ci da se u sluˇ caju potrebe za visokom taˇ cnoˇ s´ cu ne smeju zanemariti ni takozvani lokalni i mikro prostorni uslovi. tj. planeta posebno. Dakle. Primer je pojava i pojam paviljonske refrakcije i sl. Svetlosni zraci su deo geometrizacije pojava vezanih za sve pojave koje dovode do deformacije koordinatnih sistema koriˇ s´ cenih u astronomiji. Zemljina rotacija.1. Razmotrimo sluˇ caj prostiranja svetlosnih zraka kroz vakum ili kroz homogenu svetlopropusnu sredinu. prostiranje elektromagnetnog zraˇ canja iz oblasti vidljivog dela spektra. tako i u sluˇ caju promene osobina sredine u kojoj se nalazi posmatraˇ c sa instrumentima. refrakciji koju stvara Zemljina atmosfera.2. u sluˇ caju prelaza iz topocentra u geocentar. To se odnosi na praktiˇ cne detalje koji se nalaze kako u situaciji vezivanja koordinatnog poˇ cetka za odre¯ denu taˇ cku. Cesto se ova pojava u kontekstu astronomskom oznaˇ cava samo terminom refrakcija ili astronomska refrakcija. tako¯ de. Napominjemo da je najsvrsishodnije koristiti termin astronomska refrakcija jer se njime lako obuhvataju i poslednja dostignu´ ca astronomskih eksperimenata izvedenih i na drugim nebeskim telima. aberacioni uticaj se naziva dnevna aberacija . Refrakcija. Pojava prelamanja svetlosnih zraka na granici dveju materijalnih sredina razliˇ citih gustina naziva se refrakcijom ili prelamanjem svetlosti.

u astronomskoj praksi se pribegava stvaranju uslova za ˇ sto manji uticaj refrakcije na koordinate nebeskih tela. Da bismo izveli formule za raˇ cun refrakcije podsetimo se nekih rezultata iz fizike. tj. Poznato je da je indeks prelamanja za datu sredinu jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla. ugao koji upadni zrak kroz vakum zaklapa sa normalom na povrˇ sinu date sredine. gde je upadni ugao. 4 )+1 - 4. U sva posmatranja i merenja poloˇ zaja nebeskih tela mora da se unese popravka za skretanje svetlosnog zraka u atmosferi Zemlje. koji teˇ sko da svi mogu biti uzeti u obzir. a I je gustina vazduha odre¯ dena iz Bojl-Mariotovih i Gej-Lisakovih gasnih zakona b 273◦ · . I=D sin in = sin in−1 n−1 n . a je posmatrana zenitna daljina. .1) gde je c neka konstanta. Neka je z zenitna daljina nebeskog svetlosnog izvora – nebeskog tela koja je neizmenjena (nedeformisana!) refrakcijom. a prelomni ugao je ugao koji svetlosni zrak posle prelamanja i prelaska u datu sredinu zaklapa sa istom normalom: sin i . Tada je astronomska refrakcija. 0012928 je normalna gustina vazduha dobijena fizikalnim eksperimentima pri pritisku od 760mm ˇ zivinog stuba i pri temperaturi 0◦ Celzijusa. sin r Indeks prelamanja Zemljine atmosfere zavisi od njene gustine i moˇ ze da se predstavi izrazom = = 1 − cI. Jedan od naˇ cina je da se opservatorije i instrumenti smeˇ staju ˇ sto dalje od naseljenih mesta i na ˇ sto ve´ ce visine. ver∴1 154 .-. tj. data izrazom H=z− . oblik te eksponecijalnosti i njena odstupanja zavise od niza promenljivih i veoma sloˇ zenih uticaja.) / 8     Pod prizemnom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od udaljenih zemaljskih izvora svetlosti. na planinske platoe i vrhove visine 2000 metara i viˇ se. t◦ je temperatura vazduha u stepenima Celzijusa. D = 0. (5.1 )6 10 5156. U strogom smislu. O njoj u ovom trenutku ne´ cemo voditi raˇ cuna. (5. Pod astronomskom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od nebeskih tela. taˇ can raˇ cun refrakcije ne postoji. Poznato je da je pri prelazu svetlosnog zraka iz jedne sredine u drugu odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla jednak reciproˇ cnom odnosu indeksa prelamanja tih sredina. mada je to opadanje skoro eksponencijalno. Gustina atmosfere Zemlje opada sa visinom i. Zbog svega toga. u oznaci H.2) 760 273◦ + t◦ Ovde je b visina ˇ zivinog stuba u barometru.

imamo da je sin in = sin in−1 ili n−1 n .1. Neka je ”iznad” atmosfere indeks prelamanja jednak jedinici. tj. tj.4) +1 ) 155  ver∴1 Pribliˇ zna formula za refrakciju. Slika 5..  . i1 = z . z < 70◦ . .. u prvom slede´ cem sloju 1 . 0 = 1.  # 4-. Iskustvo pokazuje da ovu aproksimaciju moˇ zemo primeniti na zenitne daljine do 70◦ . zatim 2 i tako redom do povrˇ sine Zemlje gde je indeks prelamanja n . sin in−1 = sin rn−1 n−2 n−1 . Planparalelni model atmosfere Upadni ugao svetlosnog zraka na grnicu prvog plan[aralelnog sloja atmosfere jednak je pravoj zenitnoj daljini nebeskog objekta. Pretpostavimo da se atmosfera Zemlje sastoji od proizvoljno tankih planparalenih povrˇ si koje su istovremeno paralelne i ravni horizonta. Primenjuju´ ci na uzastopne slojeve odnos sinusa upadnog i prelomnog ugla u njegovu vezu sa indeksima prelamanja u slojevima.

) sin rn = n−1 sin in−1 . n−2 sin rn−1 = n−2 sin in−2 . Me¯ dutim.6) 760 273◦ + t◦ gde je b pritisak vazduha u blizini instrumenta u milimetrima ˇ zivinog stuba. indeks prelamanja na povrˇ sini mora ne zavisi samo od lokalnog pritiska i temperature. znaju´ ci da je H = z − i 0 = 1 za vakum. kako je razmotreno ra- H = 60 .3) sin r1 = 0 sin i0 .. Vidimo da je refrakcija funkcija zenitne daljine objekta. ver∴1 156 .30 · . Poˇ sto je ugao H mali. refrakcija pomera lik nebeskog tela po nebeskoj sferi ka zenitu. onda se azimut nebeskog tela ne menja Dalja poboljˇ sanja izraza za refrakciju se obiˇ cno ˇ cine ukljuˇ civanjem efekta zakrivljenosti Zemlje (vid slede´ ci paragraf). tj. rn−1 = in−2 . posle skra´ civanja dobijamo n sin in = 0 sin i0 . . Ako izmnoˇ zimo sve leve strane (5.. recimo. t◦ odgovaraju´ ca temperatura u stepenima Celzijusa. (5.3) i sve desne strane. (5. Tada. sin i n n = n−1 sin in−1 = . Posle transformacije imamo H=( n − 1) tg .. iznos astronomske refrakcije u prvoj aproksimaciji je H = c · I · tg z = cD  b 273◦ · tg . a sinus ugla jednak samom uglu u radijanima.1) i (5.. Koriste´ ci relacije (5.-.4) gde je i0 = r1 = posmatrana zenitna daljinasvetlosnog izvora. njegov kosinu je jedank jedinici.4) nozhemo napisati kao 0 sin = sin( + H) ili 0 sin = sin cosH + cos sin H. 0 / 8   (5. jer je za planparalelne slojeve rn = in−1 .30 moˇ ze da se dobije iz fizikalnog eksperimenta.5) Iz ove formule se vidi da atmosferska refrakcija planparalelne atmosfere zavisi samo do indeksa prelamanja prizemnog sloja atmosfere i ne zavisi od zakona promene indeksa prelamanja sa visinom. a in = z . 760 273◦ + t◦ Koeficijent cD = 60 . Ukoliko svetlosni zrak ne izlazi iz ravni nebeskog vertikala. izraz (5. (5..5) moˇ ze da se da u pogodnijem vidu b 273◦ · tg . ali se preporuˇ cuje da se on odredi iz astronomskih posmatranja neke zvezde vidljive u toku no´ ci u gornjoj i donjoj kulminaciji. Dakle...2) formula (5.. r1 = i0 . 1 sin i1 = n−1 4. je posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora.1 )6 10 5156. 4 )+1 ..

Na granici svakog slede´ ceg sloja imamo analognu situaciju pa ´ ce se ukupno prelamanje svetlosnog zraka dobiti sumiranjem pojedinaˇ cnih otklona na granici slojeva. Efekt tih promena je dovoljno mali da bi se mogao zanemariti u pribliˇ znim formulama koje se ovde razmatraju. sa odgovaraju´ com promenom u konstanti aberacije.00567/ 2 ) tg z0 . Rn .. 1..00567 2 0 .3.. Na graniˇ cnom sloju sa indeksom n ugao otklona svetlosnog zraka od pravolinijskog prostiranja unutar sloja jednak je razlici upadnog i prelomnog ugla. . ...-4 51 -6413 )6 5.3 P (1 + 0. n.) odgovara centru zarˇ cenja u V -oblasti koja se koristi u definisanju vizuelne veliˇ cine zvezde. Pretpostavimo sada da je Zemljina atmosfera sferno simetriˇ cna. Refrakcija u sferno–simetriˇ cnoj atmosferi. ve´ ce iz takvih sfernih slojeva. veliˇ cina ( 0 − 1) varira oko dva procenta.2. Ovo moˇ ze da stvori sistematske efekte u merenjima poloˇ zaja zvezda raznih boja i ukljuˇ civanje promena talasnih duˇ zina u jednaˇ cinu za refrakciju opravdano je uprkos aproksimativnoj prirodi izvedene jednaˇ cine.) daju´ ci ugao refrakcije kao R = 21 . Centar simetrije je centar Zemlje.. Uoˇ cimo centralni ravanski presek atmosfere (slika 5. a prava ka zenitu prolazi kroz centar simetrije i kroz topocentar. tj.  . . Uglove ´ cemo oznaˇ citi kao i ranije.4) +1 ) 7 5.H = in − rn . R1 . Promena indeksa prelamanja usled promene talasne duˇ zine moˇ ze da se izrazi sa − 1 = 2. Neka su odgovaraju´ ci srednji radijusi R0 .. Sastav atmosfere moˇ ze da se smatra konstantnim.. 5... (273 + t) (5.. Uticaj refrak- cije na zenitnu daljinu..). sastoji se ne iz planparalenih slojeva jednake gustine i proizvoljno male debljine.12). Situacija je za nijansu ozbiljnija ako razmatramo zavisnost indeksa prelamanja od talasne duˇ zine. Na celom vidljivom delu spektra. a indeksi prelamanja su 0. izuzimaju´ ci promene sadrˇ zaja vodene pare. Ova varijacija moˇ ze da se ugradi u jednaˇ cinu (5. gde nulu dodeljujemo sloju uz povrˇ sinu Zemlje. ve´ c i od sastava vazduha i od talasne duˇ zine upadne svetlosti.. tj.  # ! 4-. 2. (5.. Rezultat je da se taˇ ckasti lik zvezde rasipa u mali spektar duˇ z kruga vertikala sa ljubiˇ castim krajem bliˇ ze zenitu. To i jeste iznos refrakcije na granici slojeva sa indeksima prelamanja n i n−1 . Oznaˇ cimo granice me¯ de slojevima indeksima od 0 do n..871 · 10−4 1 + 0.-41 157  ver∴1 nije.) gde je talasna duˇ zina u mikronima. Vrednost 0 navedena u jednaˇ cini (5.

i primenjuju´ ci Snelijus–Dekartovo pravilo. imamo da je sin in = sin rn ili n n−1 n sin in = n−1 sin rn . n .H i cos .-.H cos in .1 )6 10 5156.H = 1.) / 8   Slika 5.2. Radijalno simetriˇ cna atmosfera  Znaju´ ci da je normala na granicu slojeva normala na tangentu sferni sloj u upadnoj taˇ cki. n sin in − . ver∴1 158 .H = . 4 )+1 - 4. n )(sin in − .H mala veliˇ cina u prvoj aproksimaciji moˇ zemo smatrati da je sin . .7) Poˇ sto je . Rzvojem sinusa razlike na desnoj strani i koriste´ ci ova pojednostavljenja. (5.H cos in ) n n sin in − . dobijamo n sin in = ( = n −.H cos in + .

U ovoj jednaˇ cini se indeks prelamanja praktiˇ cno neprekidno menja duˇ z svetlosnog zraka.. Integraljenje se vrˇ si od povrˇ si Zemlje gde je = 0 do do gornje granice atmosfere gde je = 1 i pri tome opada od donje granice ka gornjoj granici integraljenja. tj..4) +1 ) 7 5. n n tg in . Izvrˇ simo dalju transformaciju poslednje formule. Rn sin in . a i je ugao izme¯ du tangente na putanju svetlosti i normale na povrˇ sinu istog . .. Zbog majuˇ snosti zanemari´ cemo drugi ˇ clan na desnoj strani. . Smenjuju´ ci granice.-41 n . Smanjuju´ ci debljinu slojeva i pove´ cavaju´ ci time njihov broj.H n 159  ver∴1 Odavde je cos in = −. n tg in + i . n n−1 n n−1 Rn−1 sin(180◦ − in−1 ). Srednja vrednost ukupne refrakcije je tada data sumom n n . dobijamo H=z− = 0 tg i 1 d .. moˇ zemo da do¯ demo do graniˇ cnog sluˇ caja kada broj slojeva teˇ zi beskonaˇ cnosti a debljina svakog od njih teˇ zi nuli. = 0 R0 sin i0 = const. Iz trugla OAB sledi Rn sin(180◦ − in−1 ) = Rn−1 sin rn ili sin rn = Iz relacije (5. Tada imamo beskonaˇ cno veliki broj malih sabiraka. dolazimo do odre¯ denog integrala z z− = dH = H = − n tg in 0 d .H = − n n sin in + . .7) nalazimo sin rn = Prema tome. Rn pa moˇ zemo da napiˇ semo n Rn sin in = n−1 Rn−1 sin in−1 = . = R sin i = .H = Hm = − 0 0 .-4 51 -6413 .H n )6 5. sin in = Rn−1 sin(180◦ − in−1 ).  # ! 4-.  .H cos in n .

tj. Integral se reˇ sava razvojem u red radikala u podintegralnom izrazu. ver∴1 160 . D je gustina vazduha u tzv. nalazimo izraz za tg i: 0 R0 0 R0 R sin . za nadmorsku visinu i za vlaˇ znost vazduha. 1 1− 0 R0 sin U integralu refrakcije zavisi od R ˇ cime se zadatak komplikuje. nadmorske visine. U praksi. Ako stavimo da je = log r. Iz poslednje jednaˇ cine nalazimo sin i: sin i = Znaju´ ci sin i. R je polupreˇ cni sloja sa indeksom prelamanja . normalnim uslovima.1 )6 10 5156. Ukoliko se ti uslovi razlikuju od posmatraˇ ckih.) / 8   Ovde je i0 posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora.-. U naˇ soj praksi najpoznatije su Pulkovske tablice. Ako se uzmu u obzir tri prva ˇ clana razvoja u red. Integraljenje se vrˇ si od gornje granice atmosfere do povrˇ sine Zemlje. 00125294 sec + c D · sec2 273◦ 2 760 273◦ + t◦ . treba da se raˇ cunaju dodatne tablice za popravku logaritma refrakcije. c je uslovno konstanta jer zavisi od indeksa prelamanja vazduha. tj. tg i = 1− R sin R 0 R0 sin 2 . . Logaritam refrakcije raˇ cuna se za neke poˇ cetne uslove. za pritisak 760mm ˇ zivinog stuba i temperaturu 0◦ C . a je logaritam koeficijenta ispred tg . 0001462) tg × 760 273◦ + t◦ 273◦ + t◦ 1 b 273◦ 2 × 1− · 0 . One su napravljene po formuli log H = + log tg . Postavimo sada ovu vrednost za tg i u integral refrakcije H= On dobija oblik 0 tg i 1 d . Danas se ve´ cina tih tablica sre´ ce na INTERNET-u u obliku interaktivnih modula. 4 )+1 - 4. H= 0 0 R0 R sin R d 2 0 = 1 sin R 0 R0 2 d − sin 2 . onda je . za geopotencijal za dato mesto. gde je prividna meridijanska zenitna daljina svetlosnog izvora.  u kojoj je b visina ˇ zivinog stuba barometra popravljena za temperaturu skale barometra. Za integraljenje treba znati u funkciji R ili h. reˇ senje integrala refrakcije bi´ ce dato formulom H = cD b 273◦ · (1 − 0. astronomi su se donedavno uvek koristili specijanim tablicama refrakcije.

 # " 761+) 4-. ˇ sto za zenitne daljine do 70◦ daje sasvim dobre rezultate.. znaju´ ci da su CBC i CAC mali sferni trouglovi.6)5+. naziva se konstantom refrakcije i iznosi 60 . Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju. 161 Vrednost veliˇ cine r za z = 45◦ .1 )+1 7 H = r tg .3. U reˇ savanju ovog zadatka zadrˇ za´ cemo se na veliˇ cinama prvog reda.) 4. Ako se vratimo formulama za paralaktiˇ cki trougao i odre¯ divanju paralaktiˇ ckog ugla q . Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju CB = d@ = dz cos q.) pravi poloˇ zaj nebsekog tela. Spustimo normale iz taˇ cke C na Pn C i CA. CA i CB su projekcije refrakcionog pomeranja CC = H = dz na paralel i deklinacijski krug. tj. redom.4. Tada. CA = d= cos @ = dz sin q.1 7 1 . 5. t◦ = 0◦ C .4) +1 . C – njegov poloˇ zaj posle dejstva refrakcije.3. Neka je C (slika 5.  . b = 760 mm Hg. 30 i moˇ ze unekoliko da se menja u zavisnosti od prihva´ cene teorije. moˇ zemo da piˇ semo   ver∴1  Slika 5.

Da bi se lik nebeskog tela naˇ sao u centru vidnog polja okulara. . dobijamo izraz sin z cos @ sin B − sin @ cos B cos t · . cos z sin z cos B sin t . sin @ sin B + cos @ cos B cos t d@ = r sin(B − @) = r tg(B − @) = r tg z. putuje kroz Galaksiju. a d@ = r Dakle. Ako u istoj geometrijskoj aproksimaciji. ver∴1 162 . naziva se aberacijom. imamo d@ = dz cos q = r tg z cos q = r cos @ sin B − sin @ cos B cos t . za meridijanska posmatranja raˇ cuna se samo popravka deklinacije usled dejstva refrakcije.5. Iznos aberacionog pomeranja > = O1 T1 O2 dobija se iz reˇ senja trougla T1 O2 T2 . i uzimaju´ ci da je u ovom sluˇ caju refrakcija dz = r tg z. Posmatraˇ c ´ ce videti nebesko telo pomereno po velikom krugu nebeske sfere ka taˇ cki ka kojoj je u datom trenutku usmeren vektor brzine posmatraˇ ca.-. cos @ · d= = dz sin q = r tg z sin q = r · tg z · sin z Skra´ civanjem sa sin z i smenom cos z iz druge formule paralaktiˇ ckog trougla. sin @ sin B + cos@ cos B cos t cos B sin t cos @d= = r . zajedno sa Suncem. sin z cos q = cos @ sin B − sin @ cos B cos t.4. cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t. u kojoj od ne- beskih tela do posmatraˇ ca stiˇ zu svetlosni zraci.). moˇ zemo da uoˇ cimo da se svetlosni zraci ”naginju” u smeru kretanja. posmatramo nebeska tela sa Zemlje koja rotira. 5. cos(B − @)  Ako se posmatranje obavlja u meridijanu. Aberacija. posmatraˇ c mora da promeni poloˇ zaj ose teleskopa za ugao O1 T1 O2 .) / 8   sin z sin q = cos B sin t. posmatraˇ c na pokretnoj Zemlji posmatra teleskopom nebesko telo. proteklo je vreme J koje je potrebno svetlosti da pre¯ de put jednak ˇ ziˇ znoj daljini teleskopa. Od trenutka prispe´ ca svetlosnog zraka na objektiv teleskopa do trenutka prispe´ ca u okular. Ako je kretanje posmatraˇ ca i telskopa usmereno ka nekoj taˇ cki A (apeks kretanja!). onda ´ ce posmatraˇ c za vreme J pre´ ci put koji je na slici oznaˇ cen sa T1 T2 . Ilustrujmo ovu sistuaciju slikom (5. O1 T1 .1 )6 10 5156. Ova promena poloˇ zaja nebeskog tela usled konaˇ cnosti brzine posmatraˇ ca u odnosu na brzinu svetlsti. koja se kre´ ce po putanji oko Sunca i koja. 4 )+1 - 4. Dakle. tada je d= = 0 jer je sin t = 0.

5) T1 T2 sin(C − >) T2 O2 imenilac izraza (5.4. Zbog male vrednosti sin C . naime:  . Uticaj aberacije na posmatranje Iz sinusne teoreme imamo sin > = ili v sin(C − >) = sin(C − >) = sin C cos > − cos C sin >. 1 + cos C (5.  # # )*-4)+1 ) 163  ver∴1 Slika 5. c Dele´ ci dobijenu jednaˇ cinu sa cos >.5) moˇ ze da se razvije u red po . posle nekoliko transformacija nalazimo sin > = tg > = gde je = v/c.

8 sin C. D = 34◦ . c ˇ sto je. (5. C je ugao izme¯ du smera tubusa teleskopa T1 O1 i smera brzine v .) 2 / 3 8   sin C(1 − cos C − sin C − 2 cos2 C − cos3 C − . Taˇ cka A se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca. c je brzina svetlosti. gde je O ugaono rastojanje poloˇ zaja svetlosnog izvora od apeksa kretanja Sunˇ cevog kretanja.   ver∴1 164 .. Zato promena koju ovo kretanje izaziva u koordinatama zvezda ne menja iznos.. U skladu sa tri vida kretanja Zemlje. 8 broj luˇ cnih sekundi u radijanu. aberaciono pomeranje po nebeskoj sferi se vrˇ si po velikom krugu kroz apeks kretanja posmatraˇ ca i nebesko telo 3. Aberaciono pomeranje nebeskog tela po nebeskoj sferi moˇ ze da se podvede pod slede´ ce stavove: 1. v je brzina kojom se kre´ ce posmatraˇ c..-. razlikujemo i tri vrste aberacije: dnevna aberacija. Poˇ sto se vekovna aberacija ne menja za pojedina nebeska tela. 5km/s. u suˇ stini. Zadrˇ zavaju´ ci se na ˇ clanovima I reda imamo >= ili sin C v > = 206264 . Vekovna aberacija nastaje zbog prostornog kretanja celog Sunˇ cevog sistema.1 )6 10 5156. konstanta vekovne aberacije. 8 v ≈ 13 . 4 )+1 sin C(1 + cos C)−1 = = 4.6) c Ovde je 206264 . a to zna—chi da ne mora ni da se obraˇ cunava. pomnoˇ zen faktorom za prelaz na ugaonu (luˇ cnu) meru dat izrazom 206264 . godiˇ snja aberacije i vekovna aberacija. Brzina prvac kretanja Sunˇ cevog sistema ostaju konstantni za duge vremenske intervale. . aberacionim pomeranjem se nebesko telo pribliˇ zava apeksu kretanja posmatraˇ ca. To kretanje ima brzinu od 19. Tako je odnos te brzine i brzine svetlosti. Iznos vekovne aberacije dat je formulom = 0 = 13 sin O..) 2 sin 2C − . Za koordinate tog apeksa usvojene su vrednosti za rektascenziju i deklinaciju: A = 270◦ . aberaciono pomeranje je proporcionalno sinusu ugla izme¯ du vizure i pravca ka apeksu kretanja 2. ona ne moˇ ze ni da se dobije neposredno iz posmatranja.

-*-5 10 6.5. Neka je na slici 5. Uticaj aberacije na koordinate nebeskih tela.) 165  ver∴1 5. (5. Usled uticaja aberacije menjaju se i koordinate nebeskih tela. D − D = k [sin d cos D − cos d sin D cos(a − N)]. d) izraziti u tom koordinatnom sistemu i zameniti koordinate (N.6) dobijamo N − N = ksecD cos d sin(a − N). Dnevna aberacija je posledica rotacije Zemlje. a koordinate apeksa kretanja posmatraˇ ca sa a i d. Ovde ´ cemo tu situaciju razmotriti za proizvoljni sistem koordinata. moraju se da koriste taˇ cne formule. D.) 4. sin C cos p = sin d cos D − codd sin Dcos(a − N). prikazana nebeska sfera sa osnovnom ravni datom krugom kroz B i C sa polom u 2. dobi´ cemo mali sferni trougao SS D na koji moˇ zemo da primenimo sinusnu formulu ravne trigonometrije. Oznaˇ cavaju´ ci u formuli (5.5) koeficijent ispred sin C sa k imamo (N − N) cos D = k sin C sin p. Poˇ sto aberaciono pomeranje pribliˇ zava polozhaj tela ka apeksu kretanja posmatraˇ ca. Formule (5. Smenjuju´ ci ove izraze u (5.   # $ 761+) )*-4)+1 . Da bi se one primenile na konkretni koordinatni sistem treba koordinate apeksa (a. koje uzimaju u obzir i ˇ clanove drugog reda.7) To i jesu formule redukcije za aberaciju u proizvoljnom koordinatnom sistemu.1 )6. Ako postavimo odgovaraju´ ce velike krugove kroz te taˇ cke i pol i spustimo normalu SD iz taˇ cke S na krug kroz 2S . datog koordinatama N. Za tela koa su blizu pola sistema. D .6) na¯ dimo izraze za izvode od sin C sin p i sin C cos p. to ´ ce nebesko telo iz pravog poloˇ zaja S . 5. Oznaˇ cimo koordinate nebeskog tela S u proizvoljnom sistemu sa N i D. SD = (N − N) cos D. Uticaj dnevne aberacije na koordinate nebeskog tela. Koordinatu N smatramo pozitivnom u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu po u osnovnoj ravni. Brzina rotacije taˇ cke na geografskoj ˇ sirini B data je formulom  . gledano iz pola 2.7. D) koordinatama usvojenim za izabrani sistem. DS = D − D i SS = > i oznaˇ cavaju´ ci 2SA = p imamo (N − N) cos D = > sin p. nalazimo da je  sin C sin p = cos d sin(a − N). Koordinata D je pozitivna od ravni ka polu i negativna u suprotnom smeru. D − D = > cos p.7) obezbe¯ duju potrebnu taˇ cnost za svetlosne izvore–nebeska tela koja su dovoljno daleko od pola koordinatnog sistema. pre´ ci u prividni polozhaj S sa prividnim koordinatama N . (5. Primenjuju´ ci na trougao AS 2 formule iz grupe trigonometrijskih obrazaca za sferni trougao.6. Neka je osnovni pravac u osnovnoj ravni dat pravcem ka taˇ cki O. Znaju´ cei da je AS = C. D − D = k sin C cos p.

h − h = k [−sinh cos(270c irc − A)]. Ako se uzme srednji polupreˇ cnik R = 6368 km onda je km . gde je k0 = 0 . d = 0◦ . dobijamo v0 = 0. tj.1 )6 10 5156. h. 86164 s gde je 86164 broj sekundi srednjeg vremena u toku jedne rotacije. zvezdanog dana. 319 cos B sin C. Da bi se naˇ sao uticaj dnevne aberacije na azimut i visinu nebeskog tela primenimo poslednje formule. Ako umesto visine uvedemo zenitnu daljinu z i znaju´ ci da je za dnevnu aberaciju k = k0 cos B. umesto B moˇ zemo da uzmemo B pa je > = k0 cos B sin C. Ovo su formule koje daju uticaj dnevne aberacije na horizontske koordinate. h . U tim formulama veliˇ cine pravih koordinata pod trigonometrijskim funkcijama mogu sa dovoljnom taˇ cnoˇ s´ cu da se zamene prividnim koordinatama. ver∴1 166 . Prethodne formule daju A − A = k sec h sin(270◦ − A). 4 )+1 v0 = 4. Poˇ sto je razlika geografske i astronomske ˇ sirine mala. visina i zenitna daljina nebeskog tela redom. veliˇ cine u kojima je sadrˇ zan uticaj dnevne aberacije. s tim ˇ sto su koordinate istoˇ cne taˇ cke (apeksa!) u ekvatorskom koordinatnom sistemu date sa a = 6h + s. dobijamo A = a + k0 cos Bz cos A. Apeks dnevnog kretanja je istoˇ cna taˇ cka horizonta. azimut i zenitnu daljinu. s Ako zamanimo brojevne vrednosti za v0 i c u formulu (5. Smenom u ranije formule odgovaraju´ cih koordinata imamo  . a A . Za raˇ cun uticaja dnevne aberacije na ekvatorske koordinate polazimo od istih formula. 319 i naziva se koeficijentom dnevne aberacije. horizontske koordinate apeksa su a = 270◦ . Prema tome. z prividni azimut.7). d = 0◦ . 464 cos B > = 0 . One omogu´ cavaju da se sa privdnih koordinata pre¯ dena prave koordinate. visina i zenitna daljina. Analiza formula pokazuje da dnevna aberacija nema uticaja na zenitnu daljinu nebeskog tela u meridijanu topocentra.) / 8   2FR cos B km . gde je s zvezdano vreme za dati meridijan u datom trenutku.-. Neka su A. z = z + k0 cos B cos z sin A. R je daljina posmatraˇ ca od centra Zemlje. z pravi azimut. tj. gde je C ugao izme¯ du prvca vizure ka nebeskom telu i taˇ cke istoka ka kojoj je usmereno kretanje posmatraˇ ca usled rotacije Zemlje.

761+) ) . njen uticaj se raˇ cuna samo za zvezde sa @ > 80◦ . Latituda apeksa jednaka je 0◦ .8)6 45 = − = = ksec@ sin[90◦ + (s − =)]. Kako je koeficijent dnevne aberacije k0 mali. L . @ − @ = 0.1 )6.167  ver∴1 ili gde je t ˇ casoovni ugao nebeskog tela. = = = − k + 0 cos B sec @ cos t.  # & / .1: ) )*-4)+1 ) 1 . @) njegove prave koordinate. koje su dobijene sa Zemlje koja se kre´ ce oko Sunca.8. pa je t = t + k0 cos B sec @ cos t. a mala poluosa je jednaka sin C. Ako se zvezda nalazi u polu   . pa se posmatraˇ cu ˇ cini da telo kulminira neˇ sto kasnije nego ˇ sto bi to bilo da nema aberacije. u toku godine. prividna mesta deformisana aberacijom opisuju oko pravog poloˇ zaja elipsu ˇ cija je velika poluosa jednaka i orijentisana je paralelno ekliptici. popravljene za instrumentske greˇ ske. Uticaj dnevne aberacije na kordinate nebeskog tela u trenutku gornje kulminacije dat je sa = − = = k0 cos B sec @. c u kojoj je v srednja brzina Zemlje na putanji. pa i dnevne aberacije. Promena ˇ casovnog ugla usled dnevne aberacije jednaka je promeni rektascenzije sa suprotnim znakom. Godiˇ snja aberacija je data formulom v > = 206264 . C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca trenutnog vektora brzine Zemlje. 4. @ − @ = −k sin @ cos[90◦ + (s − =)]. Usvaja se da se pri kretanju Zemlje oko Sunca vektor njene brzine nalazi u ravni ekliptike. 8 v sto se naziva koeficijentom godiˇ snje aberacije. @ ) njegove prividne koordinate u kojima je prisutno dejstvo aberacije. a longituda LA je za oko 90◦ manja od longitude Sunca. njen uticaj na koordinate zvezda je neznatan. 5. a poloˇ zaj pravim. Kada se posmatrane koordinate. oslobode uticaja refrakcije. 8 sin C. (= . Godiˇ snja aberacija i njen uticaj na ekvatorske koordinate. a koordinate tog tela su prividne koordinate. Po pravilu. Uticaj tog kretanja treba uzeti u obzir. pa koordinate koje dobijamo posle raˇ cuna i uklanjanja tog uticaja nazivamo pravim koordinatama. 496.ˇ dobijamo da je = 20 . Pomeranje nebeskog tela usled godiˇ snje aberacije uvek je usmereno u pravcu kretanja Zemlje. Stavljaju´ ci da je 206264 . (=. @ = @ − k0 cos B sin @ sin t. = − = > 0. zato. c = . kaˇ zemo da imamo prividne poloˇ zaje nebeskog tela. Jasno je da smo iskljuˇ civanjem iz posmatranih topocentriˇ cnih koordi- nata uticaja refrakcije i dnevne aberacije dobili koordinate nebeskog tela za nerotiraju´ cu Zemlju bez atmosfere. Prema tome.

): sin LA sin A = sin @A . @ − @ = (− cos = sin @ sin L − cos @ sin A cos L + sin = sin @ cos A cos L ) = − (cos @ sin A − sin = sin @ cos =) cos L − cos = sin @ sin L . imamo: = − = = sec @cos@A sin(=A − =) = sec@ cos @A sin =A cos = − sec @ cos @A cos =A sin =.9) Koriste´ ci formule (5. Neka su LA . @ − @ = [sin @A cos @ − cos @A sin @ cos(=A − =)] = sin @A cos @ − cos @A sin @ cos =A cos = − cos @A sin @ sin =A sin =. a je prava anomalija. a koordinate apeksa odogovaraju´ cim koordinatama.9) koordinate i longitudu apeksa.1 )6 10 5156. a zatim ´ cemo izvesti promene koordinata pri prelazu na elitiˇ cnu orbitu. U ovim formulama je konstanta godiˇ snje aberacije. 496. Zanemaruju´ ci ˇ clanove sa e2 . (5. sin L cos A = sin =A cos @A . e je eksecentriˇ cnost Zemljine orbite.5. tj. elipsa postaje krug polupreˇ cnika . Tada dobijamo  = − = = − sec@ sin = sin L − sec @ cos = cos A cos L .8) iskljuˇ cimo iz (5. elipsa se pretvara u luk ekliptike duˇ zine 2 .-. ako je zvezda na ekliptici. U prvom koraku smatra´ cemo da je putanja Zemlje krug. Lp je longituda perihela. te formule dobijaju oblik sin L sin A = sin @A . Razmotrimo sada uticaj godiˇ snje aberacije na ekvatorske koordinate. posle manjih transformacija. Primenjuju´ ci na pravougli trougao CDA odgovaraju´ ce formule. dobijamo . (5. L = 180◦ + + Lp . cos LA = cos @A cos =A . cos L = cos @A cos =A . gde je A nagib ekliptike prema ekvatoru. sin LA cos A = sin =A cos @A . Iz nebeske mehanike je poznato da je za eliptiˇ cno kretanje Zemlje k = (1 + e cos ).8) Primenjuju´ ci formule za uticaj aberacije u proizvoljnom koordinatnom sistemu na ovaj sluˇ caj smenom proizvoljnih koordinata ekvatorskim koordinatama. @A longituda i ekvtaroske koordinate apeksa kretanja Zemlje. LA je longituda apeksa. usvojene vrednosti 20 . Kako je LA = L + 270◦ . ugao izme—dju pravca ka perihelu i pravca ka centru Zemlje. ver∴1 168 . =A .) / 8   ekliptike. dobijamo (slika 5. 4 )+1 - 4.

Prepiˇ simo ih u neˇ sto izmenjenom obliku: = − = = sec @ cos = cos L cos A − sin = sin L sec @. Paralaksa. @ −@ = Cc +Dd . i dnevne aberacije. Paralaktiˇ cko pomeranje. ta taˇ cka se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca. Paralaktiˇ ckim pomeranjem naziva se promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi izazvana promenom poloˇ zaja posmatraˇ ca. i poˇ cetni poloˇ zaj tela. d = cos = sin @. U ve´ cini sluˇ cajeva dovoljno je da se ograniˇ cimo na prve ˇ clanoce tih formula. a ponekad. @) koje su oslobo¯ dene uticaja godiˇ snje aberacije. Kao i kod aberacije. 169  ver∴1 Ovo su konaˇ cne formula za raˇ cun uticaja godiˇ snje aberacije na koordinate nebeskog tela. Sinus ugaonog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja nebeskog tela proporcionalan je sinusu ugaonog rastojanja nebeskog tela od apeksa kretanja posmatraˇ ca. (5. @ ) koje su dobijene prethodno iz posmatranja i oslobo¯ dene refrakcije.  # ' 2)4) ) 5) 2)4) ) 613 2 -4) = − = = − (sin = sin L + cos = cos L cos A) sec @ + e(sin = sin Lp + cos = cos Lp cos A) sec @. @ − @ = − cos L (sin A cos @ − cos A sin = sin @) − sin L cos = sin @. d = sin = sec @. @ − @ = − sin L cos = sin @ − cos L cos A × (tg A cos @ − sin = sin @) + e[sin Lp cos = sin @ + cos Lp cos(tg A cos @ − sin = sin @)]. paralaktiˇ cko pomeranje nebeskog tela vrˇ si se po velikom krugu nebeske sfere provuˇ cenom kroz apeks kretanja posmatraˇ ca. S (vidi sliku 5. c = cos = sec @. U najopˇ stijem smislu pa- ralaksom nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica–bazis sa datog rastojanja usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca. Usled paralaktiˇ ckog pomeranja nebesko telo se udaljava od apeksa A 3.10) 5.) 2. Pomo´ cu tih formula dobijamo koordinate (=.7. C = − cos A cos L .9. c = tg A cos @ − sin = sin @. kretanje posmatraˇ ca se za dati trenutak vezuje za taˇ cku na nebeskoj sferi kroz koju nosaˇ c vektora brzine posmatraˇ ca (ili: tangenta na putanju!?) prodire nebesku sferu. A. ali na osnovi prividnih koordinata (= .   . Redukcione formule posle ovih smena dobijaju oblik = − = = C c + D d. Uvedimo u te formule oznake u skladu s jednaˇ cinama D = − sin L . Paralaktiˇ cko ”pomeranje” nebskog tela moˇ ze da se okarakteriˇ se slede´ cim osobinama: 1.

moˇ zemo usvojiti sin p = sin C = sin C. .11) .7. 4 )+1 - 4. U ovom sluˇ caju p0 je paralaksa tela.1 )6 10 5156. tj. Ako je C = 90◦ onda je b = sin p0 . b je baza i C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca ka apeksu. ˇ sto se dobija iz trougla OBS . Poˇ sto je promena polozhaja posmatraˇ ca. . Iz ovoga je jasno da je za odre¯ divanje udaljenosti nebeskih tela od posmatraˇ ca dovoljno znati paralaksu nebeskog tela. Paralaksa Poslednji stav se iskazuje sa  b b sin C = sin C.) / 8   Slika 5. U . . U toj formuli p je paralaktiˇ cko pomeranje. je daljina nebeskog tela. paralaktiˇ cka baza b. ver∴1 170 .-. mala u pore¯ denju sa daljinom nebeskog objekta. (5.

d vrˇ si se od osnovnog kruga BOC u smeru ka polu 2. Neka je S poˇ cetni poloˇ zaj nebeskog tela. Veza paralaktiˇ ckog pomeranja i paralakse data je formulom sin p = sin p0 sin C. tj. #  2)4) ) 5) 7 24 1 8 5156. b D−D = sin C cos P. Kod svih nebeskih tela osim kod Meseca paralaksa za dva posmatraˇ ca na Zemlji je manja od 60 pa se sinus malog ugla moˇ ze zameniti samim uglom u radijanima. Dalje je b sec D cos d sin(a − N). Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata.10. D − D = p cos P.12) sin p moˇ ze da se zameni uglom p u radijanima. (5. odre¯ divanje rastojanja u astronomiji je odre¯ divanje paralaksi. . S poloˇ zaj izmenjen (pomeren) usled parˇ alakse.1 )6) 171  ver∴1 klasiˇ cnom sluˇ caju. . Zbog malog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja u formuli (5. d). D) i (N . Smatraju´ ci da je trougao SS K mali. D .  N−N = (5. Izvedimo formule uticaja paralaktiˇ ckog pomeranja na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. ako se gleda iz pola 2. sin C cos P = sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N).12) 5. a od taˇ cke O u osnovnoj ravni u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljake na ˇ casovniku. . N . nalazimo (N − N ) cos D = p sin P. Proizvode sin C sin P i sin C cos P moˇ zemo transformisati ako na sferni trougao 2S A primenimo odgovaraju´ ce obrasce sferne trigonometrije. pa je (N − N ) cos D = sin C sin P = cos d sin(a − N).7 4. . sa taˇ cnoˇ s´ cu do malih veliˇ cina prvog reda.13)  . p = p0 sin C. b D − D = [sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N)]. posle primene sinusne teoreme ravne trigonometrije. koordinate apeksa su (a. Smenom u poslednje formule. Citanje koordinata D. Neka je A apeks promene poloˇ zaja (rezultata kretanja!) posmatraˇ ca. D ). a koordinata N. Oznaˇ cimo tim redom i koordinate nebeskog tela sa (N. Spustimo normalu SK na luk 2N. imamo b sin C sin P.

Uticaj paralakse To i jeste formula koja daje uticaj paralakse na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata.8. pri ”prelazu” posmatraˇ ca iz centra Zemlje po radijusu. najve´ ce pomeranje bi´ ce za tela na horizontu. triˇ cne koordinate nebeskog tela. Dnevna paralaksa.-. pravac ka nebeskom telu se menja malo.1 )6 10 5156. Te formule daju sasvim zadovoljavaju´ cu taˇ cnost za nebeska tela koja nisu suviˇ se blizu pola veliko kruga osnovne ravni. Prividna promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca iz geocentra u bilo koju taˇ cku na njenoj povrˇ sini. naziva se raˇ cunom dnevne paralakse. @J ) topocentriˇ cne.11. a ugao izme¯ du vizure i pravca ka centru Zemlje je prav. ver∴1 172 . Neka su (=J . 4 )+1 - 4.) / 8     Slika 5. koji ima veliku paralaksu i za koji se primenjuju taˇ cnije formule. koji odgovara prelazu sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate. Ako se telo nalazi u blizini zenita. Ugao pod kojim se sa nebeskog 5. @ ) geocen- . izuzev za Mesec. (= . U tom sluˇ caju je svetlosni zrak od nebeskog tela tangenta na Zemljinu povrˇ s u topocentru.

Jasno je da je horizontska paralaksa najve´ ca za posmatraˇ ce na ekvatoru. Dnevna paralaksa  . koja se meri do taˇ cke prodora radijus–vektora topocentra kroz nebesku sferu.9. (5.14) sin p0 . gde je z0 geocentriˇ cna zenitna daljina nebeskog tela. -8 ) 2)4) ) 5) 173  ver∴1 tela na horizontu topocentra vidi polupreˇ cnik Zemlje za dati topocentar. Praksa pokazuje da se samo za tela sa velikom dnevnom paralaksom mora uzeti u obzir i spljoˇ stenost Zemlje u raˇ cunu paralakse. Slika 5.  #  .12) kod dnevne paralakse ima oblik @= p = p0 sin z0 . Iz definicije horizontske paralakse sledi R R . Formula za paralaktiˇ cko pomeranje (5. naziva se horizontskom paralaksom nebeskog tela. ili sin p0 = . gde je p0 dnevna horizontska paralaksa nebeskog tela. Tada paralaksu nazivamo ekvatorskom horizontskom paralaksom.

pa imamo (A − A) = p0 A − A = 0. Uticaj dnevne paralakse na horizontske i ekvatorske koordinate. Zbog male vrednosti p0 moˇ ze da se sin p0 zameni samom paralaksom u luˇ cnim sekundama.1 )6 10 5156. 4 )+1 - 4.12. Tada poslednje formule mogu da se prepiˇ su u oblike: R sin(B − B )z sin A. Poˇ sto je geocentriˇ cni zenit uvek u gornjoj kulminaciji. Smenom ovih veza i koordinata apeksa u formule (5. je sinus horizontske paralakse. a deklinacija je jednaka geocentriˇ cnoj ˇ sirini topocentra. Zato imamo N = −A. R z − z = [cos(B − B6 ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A]. Za raˇ cun dnevne paralakse smatra se da je apeks tog kretanje zenit topocentra (ˇ sto nije sasvim taˇ cno?). Za izvo¯ denje prelaza sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne ekvatorske koordinate koristi´ cemo ponovo formule (5.-. Zapamtimo da se u raˇ cunu uticaja paralakse na koordinatu N u proizvoljnom sistemu koordinata.13). B = B. . D = 90◦ − z . ae To i jesu formule redukcija dnevne paralakse horizontskih koordinata. .15) kako je R R ae = . (5. p0 . d = 90◦ − (B − B ). gde je ae ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje. N = −A . ver∴1 174 . a odnos ae /. z − z = p0 sin z.13) dobijamo A −A= R z sin A sin(B − B ). ta koordinata merila u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu gledano iz pola 2. a njegova visina nad horizontom je h = 90◦ − (B − B ). Pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca i centra Zemlje po radijusu topocentra u posmatraˇ cku taˇ cku na povrˇ sini Zemlje. njegova rektascenzija je jednaka zvezdanom vremenu za dati trenutak. Za sfernu Zemlju. ae . znaju´ ci da je apeks pomeranja posmatraˇ ca geocentriˇ cni zenit. tj. U horizontskom sistemu azimut se meri od taˇ cke severa u smeru kretanja kazaljke na satu. . koordinate apeksa bi´ ce a = 0◦ .13) za uticaj na proizvoljne kooridinate. Zenitna daljina geocentriˇ cnog zenita je z = B − B . nebeskog tela. D = 90◦ − z. ae R (z − z ) = p0 [cos(B − B ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A].) / 8   5.  . Polazimo od formula (5.

te koordinate moraju da se svedu na isti koordinatni poˇ cetak. = p0 (R/ae ). . a .). ae R @ − @J = p0 (sin B cos @ − cos B sin @ cos t). nazivaju se heliocentriˇ cnim. @ ) koordinate nebeskog tela. Koordinate nebeskih objekata svedene na centar Sunca. dobijamo = − =J = R sec @ cos B sin t. d=B. 5.761+) ) a = s. geocentriˇ cna daljina nebeskog tela izraˇ zena u astronomskim jedinicama. R cos @ R sin @ cos t (@ − @J ) = F sin B −F cos B . Ovo su formule za prelaz sa topocentriˇ cnih (=J . planete. 15 ae F R sin B .1: ) 2)4) ) 5) 1 . ae . ae . .13) imamo R sec @ cos B sin(s − =). R @ − @J = [sin B cos @ − cos B sin @ cos(s − = )]. Lako je pokazati da dnevna paralaksa ima merljiv uticaj samo na Zemlji bliska nebeska tela (Mesec.1 )6- 175  ver∴1 Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata u formule (5. gde je Fo dot paralaksa Sunca. Poslednje formule postaju = − =J = p0 (= − =J ) = + F R sec@ sin t cos B . ae Umesto p0 moˇ ze da se stavi F /. 15 ae . ae F R cos B ae su konstante za datu ˇ sirinu B i raˇ cunaju se jednom za sve sluˇ cajeve.13. pa imamo  . 4. Na koordinate zvezda dnevna paralaksa nema merljiv uticaj pa se njihove koordinate posle otklanjanja uticaja refrakcije i aberacije mogu smatrati geocentriˇ cnim.. Godiˇ snja paralaksa i njen uticaj na koordinate nebeskog tela. Da bi se mogle upore¯ divati koordinate nebeskih tela. merene iz raznih poloˇ zaja Zemlje na njenoj putanji oko Sunca. Pogodno je za takav poˇ cetak izabrati centar Sunca. a prelaz na novi koordinatni poˇ cetak se vrˇ si posle uzimanja u obzir godiˇ snje paralakse. Veliˇ cine F R cos B .  # ! / . Time se dobija da je ugao kod Sunca u truoglu nebesko telo–Sunce–Zemlja prav. Godiˇ snja paralaksa je polovina ugla pod kojim se iz poloˇ zaja nebeskog tela vidi dvostruko srednje rastojanje Zemlja–Sunce. Smenom R/. komete i sl. Sunce. @J ) na geocentriˇ cne (= . i s − = = t.

=. a F je godiˇ snja paralaksa tela. D je daljina nebeskog tela od Sunca. @. tj.16) A @ − @ = [sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(=o dot − =)].13) imamo A sec @ cos @ sin(= − =). onda poslednje izraze moˇ zemo da napiˇ semo u obliku A sec @ cos @ sin(= − =). D (5. D U tim formulama A je daljina Zemlje od Sunca. d=@ . Zato je d = 0◦ . koordinate apeksa su ekvatorske koordinate Sunca. koordinate apeksa su geocentriˇ cne koordinate Sunca: = −==  a=L . ili sin F = .1 )6 10 5156. Za izvo¯ denje uticaja godiˇ snje paralakse na rektascenziju i deklinaciju nebeskog tela. 4 )+1 d= 4. Prema tome.13) koordinate apeksa su koordinate centra Sunca (apeks godiˇ snjeg kretanja!). mogu zameniti posmatranim geocentriˇ cnim koordinatama (= . a== . . F je godiˇ snja paralaksa nebeskog tela. A0 Na desmoj strani su heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela koje se. = . Poˇ sto je = −== A A0 a A = · = F.-. Moˇ ze da se pokaˇ ze da geocentriˇ cni poloˇ zaj zvezde usled paralaktiˇ ckog pomeranja (godiˇ snja paralaksa) opisuje oko njenog heliocentriˇ cnog poloˇ zaja elipsu sa velikom poluosom F i malom poluosom F sin >. @ su redom heliocentriˇ cne i geocentriˇ cne koordinate nebskog tela. ver∴1 176 . bez gubitka u taˇ cnosti. U ogromnoj ve´ cini sluˇ cajeva. u formulama (5. ova redukcija otpada i nema razlike izme¯ du geocentriˇ cnih i heliocentriˇ cnih koordinata nebeskog tela.) / 8   A A . da se dobije daljina do zvezde treba odrediti njenu godiˇ snju paralaksu. @ ) jer je razlika me¯ du njima mala i ulaze pod znak triginometrijskih funkcija sinus i kosinus. A0 A @ −@= F[sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(= − =)]. Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata tela u formule (5. Godiˇ snja paralaksa se uzima u obzir samo za mali broj zvezda kod kojih je paralksa dovoljno velika. sin F D gde je D heliocentriˇ cna daljina nebeskog tela. A srednje rastojanje Zemlja–Sunce. D A0 D A0 gde je A0 velika poluosa Zemljine orbite. Kada je u pitanju ekliptiˇ cki koordinatni sistem.

dobijamo d = = 2 a lpha @ tg @. u oznaci . Sa stanoviˇ sta koordinatne astronomije interesuje nas samo ova druga komponenta. tj. Tako se heliocentriˇ cne ekliptiˇ ceke koordinate raˇ cunaju iz posmatranih geocentriˇ cnih koordinata. imamo = sopstveno kretanje u rektascenziji. gde je q poloˇ zajni ugao otseˇ cka SS . koja se. iz datim = . moˇ ze da se izvrˇ si i obrnut prelaz. @ i @ su promenljive i zavise od deklinacije zvezde. # " 5 2568. opet. tangencijalna komponenta. Neka je luk velikog kruga SS godiˇ snje sopstveno kretanje zvezde S . Godiˇ snji iznos pomeranja zvezde po nebeskoj sferi usled svih navedenih uzroka. posle transformacija. heliocentriˇ cne ekliptiˇ cke koordinate na desnoj strani poslednjih formula moˇ zemo da zamenimo sa geocentriˇ cnim koordinatama. Ukoliko se ukaˇ ze potreba. Pravo kretanje zvezde u prostoru razdvaja se na dve komponente: prva u pravcu vizure. Razloˇ zimo ga na komponente SF i SF . Komponenta po deklinacijskom krugu. Ovi izrazi mogu da se predstave i u obliku =  @ = = sin q sec @. Diferenciraju´ ci jednaˇ cine za = i d elta. 5. SF . naziva se sopstvenim kretanjem zvezde.) 4-6) ) 8. U nekim sluˇ cajevima moˇ ze da se zanemari ekscentriˇ cnost Zemljine orbite i da se usvoji A = A0 . sa heliocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate zvezda.) l −l = 177 A F sec > sin(L − l). SF = @ = cos q. oznaˇ cimo sa = cos @. @ dobijamo i q . dt     ver∴1 . menja usled sopstvenog kretanja . tg q @ = = . @ . Veliˇ cine = . cos q. Sopstvena kretanja zvezda.14. Smatraju´ SF = = cos @ = sin q. cos @ @ Odavde nalazimo = 2 = cos2 @ + 2 . gde je SF upravno na deklinacijski krug Pn S . radijalna komponenta i druga u ravni koja je upravna na pravac vizure. gde je ci da je trougao SS F mali. koja se naziva tangencijalnom komponentnom kretanja zvezde i zbog koje zvezda najneposrednije menja poloˇ zaj na nebeskoj sferi. KOmponentu po dnevnom paralelu.. @ . SF . naziva se sopstvenim kretanjem u deklinaciji. A0 Iz istih razloga kao i za ekvatorske koordinate. dt d @ = − a lpha2 sin @ cos @. A0 A > − > = − F sin > cos(L − l). Posmatrano kretanje zvezde po nebeskoj sferu ukljuˇ cuje osim tangencijalne komponente joˇ s i kretanje zvezde oko centra galaksije i pomeranje izazvanokretanjem Sunca u odnosu na zvezde (paralaktiˇ cko kretanje!).

sopstveno kretanje moˇ ze da se raˇ cuna iz jednostavnih linearnih relacija  =t = =0 + @t = @0 + − t0 ). @ (t − t0 ). (=t . = (t U tim jednaˇ cinama (=0 . kada se sre´ cemo sa kratkim vremenskim intervalima. ver∴1 178 . U ve´ cini sluˇ cajeva. @0 ) odgovaraju trenutku t0 .10 Sopstveno kretanje zvezda Moˇ ze da se vidi da su izvodi po vremenu od = i od @ veliˇ cine drugog reda i. . 4 )+1 - 4.1 )6 10 5156. @t ) odgovaraju trenutku t. pri prelazu sa jedne epohe koordinata na drugu. one ne moraju da se uzimaju u obzir.-.) / 8   Slika 5.

Prvi efekat je pojava lunisolarne precesije. sa periodom od oko 26000 godina. Kretanje ekvatora nastaje usled uticaja obrtnog momenta Sunca. Neki od ovi efekata bi´ ce ovde diskutovani i bi´ ce dato objaˇ snjenje kako se oni odre¯ duju.   / )8) : -56) 6. Poˇ sto su ravan ekliptike i ravan ekvatora koriˇ s´ cene kao referentne ravni. Ove procedure obuhvataju probleme precesije. kretanje bi izazvalo precesiju ekvinokcija od oko 12 po stole´ cu i umanjenje nagiba ekliptike za oko 47 po stole´ cu. Neophodni deo bilo kog referentnog sistema je navedena procedura za uspostavljanje odnosa referentne baze za jednu epohu sa referentnom bazom za drugu epohu. Takav konvencionalni referentni sistem mora ukljuˇ citi osobenosti referentne baze za dati trenutak (epohu) i sve procedure i konstante potrebne da se ova konvencionalna baza moˇ ze transformisati iz jedne epohe u drugu epohu. Znamo da je Zemlja u jednoj od aproksimacija vrlo bliska obliku   .6 godina. koja je kratkoperiodiˇ cno kretanje pravog pola oko srednjeg pola sa amplitudom od oko 9 i promenljivim periodom do 18. referentnih baza. koja je ravnomerno. a drugi efekat je pojava nutacije. Kretanje ekliptike nastaje usled gravitacionog dejstva planeta na Zemljinu orbitu i daje doprinos precesiji poznat kao planetska precesija. Konvencionalni referentni sistem se moˇ ze definisati tako da u potpunosti ˇ cini doslednu osnovu za pore¯ denje. Kombinaovano dejstvo lunisolarne i planetske precesije se zove opˇ sta precesija. paralakse. pravac ka ekvinokciju. promena njihovog poloˇ zaja me¯ du zvezdama oznaˇ cava i promenu koordinatnog sistema u kojem se definiˇ su koordinate tih zvezda. Poˇ sto nebeski pol i pol ekliptike u suˇ stini Translacija i rotacija koordinatnih sistema definiˇ su nebeske koordinatne sisteme. dugoperiodiˇ cno kretanje srednjeg pola ekvatora oko ekliptiˇ ckog pola. je koriˇ s´ cen kao osnovni (uporiˇ sni) pravac.1. a taˇ cka ekvinokcija kao uporiˇ sna taˇ cka. nutacije. Da je ekvator fiksan. Meseca i planeta na (dinamiˇ cku) figuru Zemlje. neophodno je uzeti u obzir ˇ cinjenicu da se ove ravni kre´ cu. Precesija i nutacija. aberacije i savijanja svetlosti. ali smo spomenuli zvezde jer su one referentna tela za materijalizaciju nebeskih koordinatnih sistema. Za objaˇ snjenje nastanka i dejstva luni–solarne precesije posluzi´ cemo se slede´ cim razmatranjem. a njihov presek. prostornog kretanja. Naravno da se ova opaska odnosi i na ostala nebeska tela.

    Slika 6. rezultantna sila privlaˇ cnog (gravitacionog) dejstva Sunca i Meseca bi prolazila kroz centar Zemlje i pojave precesije ne bi bilo. Ako bi Zemlja bila sfernog oblika. Neka je Zemlja homogena i gustina njene materije zavisi samo od rastojanja od centra. Sunce i Mesec ve´ com silom deluju na njima bliˇ za ispupˇ cenja. Poˇ sto je siila kojom Sunce deluje na njemu bliˇ ze ekvatorsko ispupˇ cenje .) / 81 obrtnog sferoida (elipsoida) i da se ”viˇ sak” mase pojavljuje u ekvatorskoj zoni.1 )6 10 5156. U stvarnosti. Tada je Sunce u ravni definisanoj Zemljinom osom rotacije i polarnom osom ekliptike. ver∴1 180 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. Zbog tog ”viˇ ska”.1. Zemlja je spljoˇ stena i sa ekvatorskim ispupˇ cenjima. tako da prva slede´ ca aproksimacija oblika Zemlje je obrtni elipsoid ili sferoid. Precesija Razmotrimo dejstvo privlaˇ cne sile Sunca na Zemlju u trenutku letnjeg solsticija. gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca nije simetriˇ cno i javlja se u vidu sekularnih poreme´ caja koje nazivamo luni–solarnom precesijom. tako da razlika stvara obrtni moment koji i jeste jedan od uzroka promene orijentacije ose rotacije Zemlje.

6 godina opiˇ se oko svog srednjeg poloˇ zaja elipsu sa osama 18 . Nutacija primorava svetski pol da u toku 18.  $  24-+-51 ) 1 76)+1 ) 181  ver∴1 Zemlje ve´ ca od sile na udaljenije ispupˇ cenje. a brzina koju stvara privlaˇ cenje Sunca i Meseca.). Slaganje se vrˇ si po pravilu paralelograma ( u konkretnom sluˇ caju: pravougaonika. Smestimo na osu rotacije ON otseˇ cak ˇ cija je duˇ zina proporcionalna brzini dnevne rotacije Zemlje. Odavde sledi da ´ ce se ekvator. spustiti. Treba napomenuti da vektor ugaone brzine M1 . Neka su to sile F i F2 u ravni ekliptike jednake po intenzitetu sili F1 i me¯ dusobno suprotne po smeru. pa ´ ce njegova dijagonala biti rezultantna ugaona brzina duˇ z koje ´ ce biti smeˇ stena i nova obrtna osa rotacije. N ´ ce leˇ zati iznad N u ravni upravnoj na ravan crteˇ za i koja prolazi kroz N C. ne ostaje konstantan ve´ c menja svoj intenzitet i pravac u zavisnosti od poloˇ zaja Sunca i Meseca.6 godina. Da bi Zemlja ostala na orbiti na nju moraju da deluju bar dve uravnoteˇ zene sile sa napadnom taˇ ckom u centru Zemlje. Sila F zadrˇ zava Zemlju na orbiti. Usled toga poreme´ cajno dejstvo Meseca na Zemlju stvara oscilacije iste periode u kretanju Zemljine ose. treba na pozitivnim smerovima njihove orijentacije smestiti vektore ugaone brzine u odnosu na svaku od njih i izvrˇ siti slaganje tih vektora. linija ravnodnevica ´ ce se premestiti ulevo. a tome se suprotstavlja rotacija Zemlje oko ose. Rezultat je da ´ ce Zemljina obrtna osa opisivati konusnu povrˇ s oko normale na ravan ekliptike u taˇ cki O. rezultanta njihovog dejstva F1 ne´ ce prolaziti kroz centar Zemlje ve´ c kroz Suncu bliˇ zu taˇ cku A (vidi sliku 6. a taˇ cka letnjeg solsticija ´ ce iza´ ci iz ravni crteˇ za. Iz mehanike je poznato da pri istovremenoj egzistenciji dva obrtna kretanja oko osa koje zaklapaju neki ugao. koja zaklapa sa ravni ekliptike ugao od oko 5◦ 9 . ne zadrˇ zava stalni poloˇ zaj ve´ c se linija preseka putanje Meseca i ekliptike (linija ˇ cvorova) premeˇ sta u ravni ekliptike u susret godiˇ snjem kretanju Sunca prave´ ci pun obrt za 18.1. lako se moˇ zemo uveriti da ´ ce nova osa rotacije iza´ ci iz ravni crteˇ za i bi´ ce usmerena duˇ z ON . a na liniju OC smestimo odseˇ cak proporcionalan brzini rotacije koju izaziva navedeni par. 7. Mesec se nalazi znatno bliˇ ze Zemlji i stvara ve´ ci obrtni moment (od momenta koji stvara Sunce) koji teˇ zi da poklopi ravan ekvatora sa ravni orbite Meseca. Usled dejstva Sunca i Meseca ravan ekvatora teˇ zi da zauzme poloˇ zaj ˇ sto bliˇ zi ravni ekliptike.  . Usled slaganja precesionog i nutacionog kretanja svetski pol ´ ce na nebeskoj sferi opisivati talasastu krivu. ni sa jednom od njih. Druge dve sile. Pri takvom kretanju ose severni svetski pol ´ ce se kretati promenljivom brzinom i u promenljivom smeru. Ove oscilacije se nazivaju nutacijom. Ravan putanje Meseca. posle obrtanja oko linije QQ. teˇ ze´ ci da se te ravni i njihovi polovi poklope. jer je brzina rotacije usmerena po osi rotacije. rezultanta je obrtno kretanje (rotacija!?) oko ose koja leˇ zi u ravni prve dve ose i ne poklapa se. ali uvek ka toj polovini nebeskog ekvatora na sredini koje se nalazi uzlazni ˇ cvor Meseˇ ceve orbite. F1 i F2 obrazuju par sila sa razliˇ citim napadnim taˇ ckama i stvaraju obrtni moment koji prisiljava ravan ekvatora da rotira oko preseˇ cne prave ravni ekvatora i ekliptike. po pravilu. zapravo na centar masa tih ispupˇ cenja. po osi usmerenoj ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice). koju stvaraju Sunce i Mesec. Moˇ zemo da ga predstavimo geometrijskim zbirom vektora ˇ ciji je glavni sabirak usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. 4 i 13 . Da bi se naˇ sao poloˇ zaj te nove ose.

naziva se pravim svetskim polom. koja odgovara poloˇ zaju srednjeg ekvatora. Pojavu precesije otkrio je Hiparh u II veku p.e. Kretanbe srednje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice teˇ ce skoro ravnomerno. zbog ˇ cega se menja poloˇ zaj ravni Zemljine orbite. Razlika pravog i srednjeg zvezdanog vremena jednaka je nutaciji u rektascenziji taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke parve prole´ cne ravnodnevice. postaje srednje zvezdano vreme. Pol koji odgovara srednjem ekvatoru naziva se srednjim svetskim polom. 002 po stole´ cu. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike. Nebeski ekvator i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. odnose se na pravu taˇ cku prole´ cne ravnodnevice i na pravi ekvator za trenutke posmatranja. i pri tome ´ ce vektor brzine pola ekvatora u svakom trenutku biti usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. ali njihov uticaj na ekvatorske deformacije Zemlje. 6. Godiˇ snja brzina precesionog kretanja taˇ cke ravnodnevice menja se za iznos koji ne prelazi 0 .    ver∴1 182 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. Sva posmatranja nebeskih tela koja su dobijena u raznim trenucima. Sve veliˇ cine ˇ cije je odre¯ divanje povezano sa taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice dobijaju dvostruki smisao. Na primer. Ako se one poprave za kretanje pravog pola u odnosu na srednji svetski pol (tj. naziva se srednjim ekvatorom za dati trenutak. moˇ zemo da ”vidimo” da se pol ekvatora usled luni–solarne precesije kre´ ce oko pola ekliptike. ˇ sto dalje dovodi do dodatnog pomeranja taˇ cke ravnodnevice i ta pojava se naziva planetnom precesijom.    6. tj. Srednji i pravi svetski pol.1 )6 10 5156. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke srednje prole´ cne ravnodnevice. godine. Svetski pol koji odgovara pravom ekvatoru. Pol ekliptike se zbog planetske precesije kre´ ce skoro po velikom krugu pod uglom od 7◦ u odnosu na liniju koja spaja polove. Isto tako se i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. i nutaciona kretanja nazivaju se pravim ekvatorom i pravom taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice za dati trenutak. Ako nebesku sferu gledamo iznutra. To dovodi da se ekliptika i njeni polovi premeˇ staju po nebeskoj sferi.2. U relativnom nutacionom kretanju pravi svetski pol se kre´ ce oko srednjeg pola po krivoj koja je bliska elipsi ˇ cija velika poluosa leˇ zi na pravoj kroz pol ekliptike. planete utiˇ cu na poloˇ zaj teˇ zista (centra masa!) sistema Zemlja+ Mesec. Zvezdano vreme. osim sekularnog precesionog kretanja. moˇ ze da se zanemari. za nutaciju). 47 godiˇ snje. Me¯ dutim. koordinate ´ ce se odnostiti na srednju ravnodnevicu i na srednji ekvator za dati trenutak. Zbog dejstva precesije i nutacije svetski pol se kre´ ce u odnosu na pol ekliptike po sloˇ zenoj nezatvorenoj krivoj.n. postaje pravo zvezdano vreme.3. . naziva srednjim ekvinokcijem za dati trenutak. Taˇ cka prave ravnodnevice osciluje oko srednje usled nutacije.) / 81 Osim Sunca i Meseca. Nebeski ekvator na ˇ ciji poloˇ zaj utiˇ ce samo luni–solarna precesija. koji ima samo sekularno kretanje. Nutaciju je otkrio Bredli 1747. koji imaju. zbog malih masa planeta i relativno velike daljine. na Zemlju deluju i planete. brzinom oko 0 . zvezdano vreme.

do +18000. prikazano je kretanje severnog svetskog pola i severnog ekliptiˇ ckog pola me¯ du zvezdama u intervalu (-8000. teku´ ce smanjivanje nagibnog ugla traja´ ce oko 15000 godina. bilo da se uve´ cava. usled dejstva planetne precesije. a premeˇ stanje ekliptike. I jedno i drugo premeˇ stanje izazivaju promenu poloˇ zaja taˇ cke prole´ cne ravnodnevice.8)6 4) 1 . Na slici 6.1261 - 183  ver∴1 Kretanje ekliptiˇ ckog pola u odnosu na pol ekvatora odvija se tako ˇ sto se pol ekliptike ili pribliˇ zava polu ekvatora ili se udaljava od njega. Na primer.  .2. bilo da se smanjuje.2. Time se ugao nagiba ekliptike prema ekvatoru stalno menja.  $ ! 2 5 -.4-6) ) . godine Uzmimo poloˇ zaj srednjeg ekvatora A(t) i ekliptike E (t) za neki trenutak t. Ravan ekliptike se rotira oko prave kroz taˇ cku N . Kretanje svetskog pola od -8000. Ovo kretanje moˇ ze da se razloˇ zi na komponente u ekvatorskoj i ekliptiˇ ckoj ravni. a zatim ´ ce se nagib pove´ cavati. Slika 6.1+. Za taj mali vremenski interval premeˇ stanje srednjeg ekvatora nastalo je zbog dejstva luni–solarne precesije. + 18000) godina. Za vreme dt ravni se premeste i u trenutku t + dt zauzmu nove poloˇ zaje: srednji ekvator A(t + dt) i ekliptika E (t + dt). Period promene nagiba se meri hiljadama godina.

3. Ona zavisi od dimenzija i unutraˇ snje gra¯ de Zemlje. ekvator i ekliptika za poˇ cetnu epohu.) / 81     Slika 6. . koja predstavlja nebesku sferu gledanu spolja. Njukomb je odredio za P vrednost P = 54 . gde je q1 godiˇ snja planetska precesija. dati su A0 A0 i E0 E0 . p1 = p + q1 cos A je godiˇ snja luni–solarna precesija. i AA i EE ekvator i ekliptika za trenutni poloˇ zaj.1 )6 10 5156. ver∴1 184 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. 9066 po tropskoj godini.. a tako¯ de od putanjskih elemenata Meseca u kretanju oko Zemlje i elemenata putanje sistema Zemlja+Mesec u kretanju oko Sunca. m = p1 cos A − q je godiˇ snja luni–solarna precesija u rektascenziji. Usvojeno je da se pomeranje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice po longitudi oznaˇ cava sa p = P cos A. Precesija Na slici 6. gde je P konstanta Njukombove luni–solarne precesije.3.

dt gde je vekovna brzina rotacije ekliptike oko trenutne ose . koju moˇ zemo da smatramo konstantnom. i od veliˇ cina A. Veliˇ cine m i n zavise od veliˇ cine P . koja leˇ zi u njenoj ravni. 04685 − 0 . smenom CM sa q1 dt i sin N M sa sin N . koje se sporo menjaju sa vremenom izazivaju´ ci promene m i n.0.  . is sfernih obrazaca imamo dt · sin N M = CM sin(180◦ − A) ili dt · sin N M = CM · sin A. n = 20 . 32 − 54 . Iznos planetske precesije q1 = CM/dt dobija se iz reˇ senja uskog sfernog trougla M N C. n = p1 sin A = P cos A sin A. odakle je q1 = sin N cosec A. 00037T 2 . tj. Prema Anduajeu. m i n imaju vrednosti: m = 46 . Na taj naˇ cin brzine promena rektascenzija i deklinacija ima´ ce oblik m = p1 cos A − q1 = P cos2 A − sin N cosec A. 008533T − 0 . pri ˇ cemu se kraj ose koji je bliˇ zi taˇ cki prole´ cne ravnodnevice u trenutku t nalazi na daljini N = 6◦ 30 . i N .4-6) ) .  $ ! 2 5 -.8)6 4) 1 . gde je T vremenski interval u tropskim stole´ cima protekao od epohe 1850. Na graniˇ cnoj vrednosti luk N M postaje daljina od kraja trenutne obrtne ose ekliptike do taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. luk N C = N .0. 027945T + 0 . moˇ zemo da napiˇ semo q1 dt sin A = dt sin N.1+. pa su put i brzina brojno jednaki i precesione veliˇ cine se piˇ su bez faktora dt. Zato. 00012T 2 . 770T od taˇ cke prole´ cne ravnodnevice.1261 n = p1 sin A 185  ver∴1 je godiˇ snja luni–solarna precesija u deklinaciji: dA = − cos N. Obiˇ cno se usvaja da je interval dt jedinica. gde je T broj tropskih stole´ ca posle 1900. 08506 + 0 .

Spustimo iz taˇ cke Pn normalu Pn K na deklinacijski krug P0 C . Y ).1 )6 10 5156. Neka su srednje kordinate tela C date sa (=0 .). @0 ). pravouglom koordinatnom sistemu.4. P0 .4. osa x je usmerena ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. ver∴1 186 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. i 6. @).5.4. redom.) / 81   6. a osa y je normalna na osu x i usmerena ka rastu rektascenzija. Neka je P0 poloˇ zaj srednjeg pola. Razmotrimo sada uticaj nutacije na rektascenziju i dekli- naciju nebeskog tela. Zbog majuˇ snosti trougla Pn KP0 uzimamo da je P0 K = P0 C − Pn C = (90◦ − @0 ) − (90◦ − @) = @ − @0 .  Slika 6. Neka je koordinatni poˇ cetak u srednjem polu. a prave koordinate sa (=. Nutacija. Pn poloˇ zaj pravog svetskog pola (vidi slike 6. Poˇ sto je udaljenost Pn od P0 mala. Neka su koordinate pravog pola u tom sistemu (X. Nutaciono kretanje . njihov me¯ dusobni poloˇ zaj moˇ zemo da razmatramo u ravnom.

5. posmatrano izvan nebeske sfere na koju se to kretanje projektuje (vidi sliku 6. Drugo kretanje ili pomeranje duˇ z ose  . Iz taˇ cke D podignimo normalu DN na deklinacijski krug P0 C . Nutaciono uticaj Prvo kretanje.  $ " 76)+1 ) 187  ver∴1 Napravimo slede´ ceu konstrukciju: iz pravog pola Pn spustimo normalu Pn D na osu y . odakle je @ − @0 = X cos =0 + Y sin =0 . Moˇ zemo da piˇ semo P0 K = KN + N P0 = Pn D cos =0 + P0 D sin =0 . Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz srednji pol ekvatora i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice (osa x).O. 2. Kretanje pravog pola u odnosu na srednji pol odvija se u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku. pomeranje pravog pola duzh x-ose izaziva pomeranje prave taˇ cke prole´ cne ravnodnevice u odnosu na srednju taˇ cku. tj. Slika 6. Ovo kretanje se razlaˇ ze na dve komponentne: 1. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz pol ekliptike i srednji pol ekvatora (osa y ). Ovo pomeranje se naziva nutacijom u longitudi i oznaˇ cava se sa .4.).

O sin A = −6 . Lako je videti da je X = . 857 − 0 . . redom.0. . L( su srednje longitude Sunca i Meseca. Clanovi sa periodama manjim od mesec dana nazivaju se kratkoperiodiˇ cnim. Teorija rotacije Zemlje pod poreme´ cajnim dejstvom Sunca i Meseca omogu´ cava da se koordinate pravog pola izraze preko koordinata srednjeg pola formulama   . gde je .6.6 godina. primenjuju se pribliˇ zne formule: .O sin A.. dugoperiodiˇ cnim. 081 sin 2L( + .A = +9 . 551 cos 2L + 0 . 001T ) sin 9 − 0 .O razlika longituda pravog i srednjeg pola ili nutacija u longitudi. 088 cos 2L( + . 506 sin 2L − 0 .1) gde je T vreme u tropskim stole´ cima od epohe 1900.. L . Uticaj nutacije Kada se ne zahteva visoka taˇ cnost.. i da je Y = . 083 sin 29 − 0 . nutacija u nagibu..A.  Slika 6. 090 cos 29 + 0 . Ovo pomeranje se naziva nutacijom u nagibu i oznaˇ cava se sa .) / 81 y izaziva promenu nagiba ekliptike prema ekvatoru. . Glavni dugoperiodiˇ cni ˇ clan je ˇ clan sa periodom od 18.A = (+9 .A promena nagiba ekliptike prema ekvatoru usled dejstva nutacije.A. I prvo i drugo kretanje su veoma sloˇ zeni i predstavljaju se nizom periodiˇ cnih ˇ ˇ clanova sa raznim periodama i amplitudama. 007T ) sin 9 + 0 . 210 − 0 .  ver∴1 188 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4..1 )6 10 5156. 210 cos 9. 857 sin 9. a sa ve´ cim periodama.O sin A = (−6 .. ili. 9 je srednja longituda uzlaznog ˇ cvora Meseˇ ceve orbite. gde je . (6.

sva posmatranja treba svesti na taj sistem. Prema tome. znaju´ ci zakone sekularnog kretanja pola i taˇ cke prole´ cne ravnodnevice.  $ " 76)+1 ) 189  ver∴1 Koeficijent uz cos 9 u razvoju . Ovo su formule koje daju uticaj nutacionog pomeranja pola na ekvatorske koordinate. onda je d> = 0 i cos @d= = − sin @ cos =dA + cos > cos Id . Promena longitude nebeskog tela d usled dejstva nutacije jednaka je nutaciji u longitudi . konaˇ cno moˇ zemo da napiˇ semo = − =0 = . Posle raˇ cuna uticaja nutacije. Smenom u izraz za d= ima´ cemo d= = (cos A + sin A sin = tg @)d − tg @ cos =dA.O sin A cos =0 + .  . Da bi se sva posmatranja svela na isti trenutak. Primenljive su na sve. Treba zapaziti da se luk C 2n ne menja usled kretanja srednjeg i pravog pola. kada moraju da se koriste stroˇ zije formule. C (vidi sliku 6. ili cos > cos = d − tg @ cos =dA.A.A sin =0 . cos @ Iz ovog trougla moˇ zemo joˇ s dobiti i d= = cos > cos I = cos A cos @ + sin A sin @ sin =. Pn . u polu ekliptike. i u nebeskom telu. Da bismo izveli formule razlika (= − =0 ) konstruiˇ simo sferni trougao sa temenima u svetskom polu. kako je C 2n = const.O sin A i sa . redom.A koji odgovara velikoj poluosi nutacione elipse naziva se konstantom nutacije i oznaˇ cava se sa N . @ − @0 = . mora da se izabere sistem koordinata za konkretni trenutak (epohu) vremena i.O(cos A + sin A sin =0 tg @0 ) − .O. sistem koordinata je vezan za srednji svetski pol.A cos =0 tg @0 . sin(90◦ − @) · d= = sin Pn C 2n · d> − cos(90◦ − @) sin(90◦ + =)dA +sin(90◦ − >) cos I · d .5. Zato koordinate nebeskog tela koje su dobijene za dva razliˇ cita trenutka vremena i dalje ne mogu da se uporede.A. smenom d i d> sa . 2n . Iz tog trougla imamo. tropske ili julijanske godine.A. a smenjuju´ ci tako¯ de veliˇ cine X i Y u formuli za uticaj nutacije na deklinaciju sa . posle primene diferencijalnih formula sferne trigonometrije. svi ostali elementi su promenljivi.O i . a veliˇ cina d> jednaka je . Poloˇ zaj takvog sistema se po pravilu definiˇ se u odnosu na poˇ cetak Beselove.).. osim na zvezde bliske polu. Srednji pol se sporo kre´ ce na pozadini zvezdanog neba.

7. premestivˇ si se u pravcu taˇ cke prole´ cne ravnodnevice (slika 6.7. Neka se u nekom trenutku t srednji svetski pol nalazi u Pn .) / 81   6.  Slika 6. gde je n = p1 sin A precesija u deklinaciji.1 )6 10 5156. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije. @). to je Pn Pn = n. Znaˇ ci. Iz uskog sfernog trougla DCB dobijamo I sin CB = (= − =) sin 90◦ .5. @ ). Veliˇ cinu CB moˇ zemo da zamenimo sa @ pa dobijamo = − = = I sin @. a u trenutku t+. Razmotrimoi preliminarno brzinu promene ekvatorskih koordinata koja je izazvana pomeranjem pola. primenjuju´ ci tu formulu na uski sferni trougao Pn CPn i uzimaju´ ci u obzir da je Pn C = 90◦ − @ . .t. Brzina promene ekvatorskih koordinata Na isti naˇ cin. sa (= . ekvator A A . Neka se koordinate nebeskog tela C u odnosu na pol Pn date sa (=. Polu Pn odgovara ekvator AA. a u odnosu na pol Pn .t se nalazi u Pn . a polu Pn . Poˇ sto se pol premeˇ sta po deklinacijskom krugu ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. Neka je luk DB = = − = . ver∴1 190 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4.). nalazimo I cos @ = P P sin =.

.t. sa veliˇ cinom m = p1 cos A − q1 . Prema tome. Povucimo veliki krug tako da njegov luk Pn K bude upravan na luk Pn C . za graniˇ cnu vrednost d@ = n cos =.. n cos = · @t = @ − @. @ −@ = n cos =. kako je Pn Pn = n. . S druge strane Pn K = Pn C − Pn C = (90◦ − @) − (90◦ − @ ) = @ − @.t. tj. Sabiraju´ ci ovu brzinu sa brzinom prole´ cne taˇ cke po rektascenziji. Smatraju´ ci mali trougao Pn KPn ravnim. Znaˇ ci. 24-+-51 - 191  ver∴1 Pn Pn sin = n sin =. prelaze´ ci na graniˇ cnu vrednost. cos b cos b Sada ´ ce razlika rektascenzija biti: = −== ili n sin = sin @ .8)6 45 10 I= 4. imamo Pn K = Pn Pn cos =.t ili.t cos @ n sin = sin @ = −= = . dobijamo d= = m + n sin = tg @. onda je Pn K = n cos =.  $ # *4 1 ) 24 ..1 )6) 75 -. dt Zapazimo da je u ovom izrazu uzeta u obzir i planetska precesija.t cos @ To je brzina premeˇ stanja taˇ cke D po ekvatoru izazvanog promenom poloˇ zaja deklinacijskog kruga na nebeskoj sferi usled kretanja srednjeg pola i prole´ cne taˇ cke. dt  .t = .

t = (t − t0 ) svaka zvezda pre¯ de rastojanje (t − t0 ). U ve´ cini astronomskih almanaha se za takav raˇ cun daju utabliˇ cene vrednosti kako koordinata (=0 .= i @ − @0 = .6. 0 0 + . @) koje odgovaraju trenutku t. dt (6. Osim toga. 0 0 U ovim formulama (t − t0 ) se uzima u tropskim ili julijanskim godinama. Formule d=/dt i d@/dt daju brzinu prmene koordinata usled precesije koordinatnog sistema. gde je godiˇ snji iznos sopstvenog kretanja. dt treba odrediti veliˇ cine = − =0 = . Neka su date srednje koordinate (=0 .3) + 0 1 + (t − t0 )3 6 Ove formule sluˇ ze zato da se...t = t − t0 .. 0 d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 @ dt2 (6.. godiˇ snja precesija za trenutak t0 .. tj. U suˇ stini. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije. @0 ) tako i njihove promene d=/dt i d@/dt.1 )6 10 5156. koriste´ ci diferencijane jednaˇ cine d= = m + n sin = tg @.. znaju´ ci koordinate nebeskog tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (tj. a ponekad se i godiˇ snja precesija i sopstveno kretanje daju zajedno: . ravnodnevicu) za trenutak t0 izraˇ cunaju koordinate nebeskih tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (ravnodnevicu) za trenutak t.. ukoliko se raˇ cun izvodi za njih.. @0 ) za trenutak t0 .@. Odredimo sada uticaj precesije na rektascenziju i deklinaciju. Treba na´ cii koordinate (=..) / 81   6.. posebno se daju i sopstvena kretanja = i @ . Strogo reˇ senje ovog zadatka nije na¯ deno pa se pretpostavlja da se te male razlike mogu razviti u Tejlorov red po (t − t0 ): d= dt d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 d2 @ dt2 1 + (t − t0 )3 6 1 + (t − t0 )3 6 d3 = dt3 d3 @ dt3 = = =0 + (t − t0 ) @ = @0 + (t − t0 ) + . ver∴1 192 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4.2) d@ = n cos =. uz uzimanje u obzir sopstvenog kretanja zvezda... za interval . tj. po isteku vremena . Zato u poslednje formule rtreba ukljuˇ citi i popravku za sopstveno kretanje: = = =0 + = (t − t0 ) + ( t − t0 ) d3 = dt3 + . 0 d= dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 + 0 1 + (t − t0 )3 6  @ = @0 + @ (t − t0 ) + (t − t0 ) d3 @ dt3 + . Kako zvezde imaju i sopstveno kretanje.

bez uticaja atmosfere.ann.@ + 200 6 t − t0 100 t − t0 100 3 = = =0 + (t − t0 )var.@ + · (C= ). ima´ cemo koordinate koje se odnose na nerotiraju´ cu Zemlju.= + 200 6 1 (t − t0 )2 var.  . refrakciju i dnevnu aberaciju.7. 3 · (C@ ).  $ % 2 5672) 4-. C = 100 . tj. tj. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata. c= = 1003 6. svodimo poloˇ zaj nebeskog tela na prividni poloˇ zaj.saec. Uzimaju´ ci u obzir uticaj godiˇ snje aberacije. d@ + dt @ . Zato formule (6. Na drugoj strani.7 +1 . tre´ ci ˇ clan daje formulama 3 d3 = 3d @ . 1. koja se joˇ s naziva i variatio saecularis. ”prenosimo” posmatraˇ ca u geocentar i dobijamo geocentriˇ cne koordinate nebeskog tela. neki almanasi daju vekovnu promenu godiˇ snje promene ovih veliˇ cina 100 d2 = d = + 100 2 dt dt . Dakle. dolazimo do fiktivnog posmatraˇ ca i Zemlje koja je nepokretna u odnosu na Sunce za dati trenutak 5. ispravljaju´ ci posmatrane pooˇ zaje nebeskog tela za instrumentske greˇ ske.ann. Ukoliko je potrebno.= + @ = @0 + (t − t0 )var.3) mogu da se transformiˇ su u (t − t0 )2 1 var.1 )6) 193 . @ dt3 dt3 Sre´ cu se i drugi oblici zapisa za prelaz sa srednjih ekvatorskih koordinata za epohu jedne ravnodnevice na epohu druge ravnodnevice.saec. ovako data promena naziva se variatio annua.   ver∴1 gde se tzv. moˇ zemo postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata da svedemo da odr¯ deni broj koraka koji se moraju sprovesti u navedenom redosledu. 3. osloba¯ danjem koordinata od uticaja dnevne paralakse. godiˇ snja promena. Unose´ ci popravku za godiˇ snju paralaksu svodimo te koordinate na centar Sunca. dobijamo heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela. Ako u koordinate unesemo popravke za dnevnu aberaciju. 2. 100 d2 @ d @ + 100 2 dt dt . Osloba¯ daju´ ci posmatraˇ cke koordinate od uricaja refrakcije dobijamo topocentriˇ cne koordinate nebeskog tela za izabrano mesto na Zemlji.2 5 )64)3 10 d= + dt = 4. Ako prosled- imo sve ˇ sto je reˇ ceno u glavama V i VI. 4.

tj.1 )6 10 5156. referentnu epohu. Uvode´ ci u koordinate popravke za nutaciju. 7. Prelazak na bilo koju drugu epohu sa izvezdenih srednjih koordinata ostvaruje se jednostavnim raˇ cunom ukupnog uticaja precesije i sopstvenog kretnja za ceo broj godina. 6.  . popravljaju´ ci koordinate nebeskog tela za godiˇ snju aberaciju. svode´ ci njihove srednje poloˇ zaje na ravnodnevicu poˇ cetka neke godine. Uzimaju´ ci u obzir posle toga uticaj precesije i sopstvenog kretanja dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu. Ukoliko se na taj naˇ cin obrade posmatranja iz duˇ zeg vremenskog intervala za odre¯ deni spisak zvezda. nutaciju.) / 81   Time su uzeti u obzir svi uticaji koji dovode do deformacije poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi. dolazimo do koordinata koje se odnose na srednji svetski pol i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice. kao prvog koraka u materijalizaciji inercijalnog referentnog sistema. sopstveno kretanje i precesiju. poˇ cetak godine. dolazimo do zvezdanog kataloga. ver∴1 194 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu epohu. a to je najˇ ceˇ s´ ce poˇ cetak godine. Dakle.

Reˇ savanje tih problema vezano je sa praktiˇ cnim uspostavljanjem astronomskih prostorno–vremenskih sistema koordinata. najjednostavnije reˇ ceno. Sve su to elementi sukcesivnog pribliˇ zavanja oblicima materijalizacije inercijalnog sistema koordinata. Najlepˇ si primer takvih parametara je sistem astronomskih konstanti. u okviru astronomije. i u uˇ zem i u ˇ sirem smislu. ) Prilog A O astronomskim veliˇ cinama i konstantama 7. a na kra´ cim vremenskim intervalima astronomskim almanasima–godiˇ snjacima. Za razliku od zvezdanih kataloga. koji ima fundamentalni znaˇ caj za nauku u celini. Zabeleˇ zene razlike uslovljene su mnogim uzrocima.1. ali se ne sme izgubiti iz vida da je jedan od neposrednih izvora tih razlika u netaˇ cnim vrednostima parametara koji ulaze u teorijske osnove raˇ cuna. U ovom trenutku je razvoj tehnologije raˇ cuna i interpretacije postupaka dostigao dovoljan nivo da bi se i tom problemu. ne moˇ zemo da ne skrenemo paˇ znju da na tom. Astronomski problemi zadiru u oblast na granici teorijskih rezultata matematike i mehanike i teorijskih i ekperimentalnih rezultata fizike.  / )8) 5 -. pravce razvoja same tehnologije. ˇ sto ne bi bilo daleko od istine kada bismo znali. nivou posledice takvih konvencija po nauku nisu uvek na prvom mestu. predstavljaju spiskove zvezda sa poznatim koordinatama za odre¯ deni trenutak vremena – epoha kataloga – astronomski almanasi sadrˇ ze prividne poloˇ zaje izabranog spsika nebeskih tela i sistema. koji. Pra´ cenje samih promena i njihovog znaˇ caja teˇ ce kroz izradu i objavljivanje konvencija koje se donose na odgovaraju´ cim me¯ dunarodnim skupovima. posvetila odgovaraju´ ca paˇ znja. materijalizovanih na duˇ zim vremenskim intervalima fundamentalnim zvezdanim katalozima. Neki autori. Saglasnost izabranog prostorno–vremenskog (ili nekog drugog) modela sa teorijski oˇ cekivanim u astronomskom raˇ cunu. Astronomski godiˇ snjaci i fundamentalni sistemi. Na ˇ zalost. bave´ ci se astronomijom. tim promenama daju znaˇ caj kardinalnog pravca. me¯ dunarodnom. Znaˇ caj pojedinih konvencija naglaˇ sen je u pojedinim izlaganjima i konkretnim raˇ cunima. u ovom ili bilo kom trenutku. moˇ ze da se oceni samo a posteriori posmatranja. koji su izraˇ cunati za teku´ ci trenutak sa mak-   .

U velikoj klasi astronomskih konstanti koje se odnose na dimenzije. postoje u osnovi dve podklase: realne konstante ili sporo. c je brzina svetlosti. ver∴1 122 241 / ) )564 5 1 8. Svi numeriˇ cki podaci u astronomskim godiˇ snjacima dobijeni su. Neke relacije me¯ du astronomskim konstantama. v0 . 1. 2. tako i skokovita promena su vrlo uslovne i najˇ ceˇ s´ ce su posledica ili promena u teorijskom pristupu ili razvoja posmatraˇ cke prakse u celini. 8 c . F . 8)2 √ . 753. 245. gde su iF izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama. navesti i neke relacije me¯ du njima. Po definiciji. astronomski godiˇ snjaci sadrˇ ze i niz aktuelnih podataka o ostalim parametrima koji obeleˇ zavaju kako pojedina nebeska tela i njihov poloˇ zaj u odnosu na posmatraˇ ca. mase. e je ekscentriˇ cnost Zemljine putanje i Ts je zvezdana godina. dakle. metoda i instrumenata posebno. v0 · 206264 . tako i kratkoroˇ cne prognoze samih parametara. izvestan broj konstanti. i paralaksu Sunca. relacije koje su koriˇ s´ cene sadrˇ ze u sebi. poloˇ zaje. ukoliko su oni. 7. a ne teorijskih predvi¯ danja u konaˇ cnom vidu. Tako je C1 = F = 180.2. sekularno promenljive i privremene ili skokovito promenljive. cTs 1 − e2 gde je ae Zemljin ekvatorski polupreˇ cnik. koje se. rezultat posmatranja. fiziˇ cke karakteristike i kretanja nebeskih tela. pretvaraju u sistem astronomskih konstanti. po pravilu. Ovde je v0 izraˇ zeno u kilometrima u sekundi. imamo = i smenom izraza za .1) gde se konstanta C1 daje formulom 2Fae (206264. Prema poslednjim podacima veliˇ cina C1 = 180. Ovde ´ cemo. (7. Proizvod konstante godiˇ snje aberacije i dnevne paralakse Sunca je konstantna veliˇ cina: F = C1 . dobijamo v0 F = 261. Iz prethodne relacije moˇ ze da se izvede formula koja povezuje srednju orbitalnu brzinu Zemlje. Kako sekularna. osim samih konstanti. a F u luˇ cnim sekundama.131 ) ) 1 56) 6) ) / 811    simalnom taˇ cnoˇ s´ cu na osnovi nekog od sistema zvezdanog kataloga! Pored toga. 245. Mnoge astronomske konstante su me¯ dusobno u vrlo jasnim i strogim vezama dobijenim iz teorijskih osnova astronomije. kroz poseban postupak selekcije i ure¯ divanja po znaˇ caju. inaˇ ce. iz zakona teorijske astronomije.

-41. imamo F c = ae n sec B(cosec 1 )2 . . Veliˇ cina C2 zavisi od mase Meseca izraˇ zene u masama Zemlje. Proizvod korena iz Sunˇ ceve paralakse i tre´ ceg korena iz reciproˇ cne vrednosti mase sistema Zemlja+Mesec izraˇ zene u masama Sunca. i 3. c = 299792. izraz je = 20 . tj. u delovima mase Sunca. Ako se umesto Ts u formulu (1) uvede srednje zvezdano dnevno kretanje Zemlje u radijanima po sekundi srednjeg vremena i u dobijenom izrazu deo √ 1 − e2 86400 F zamenimo njemu jednakom veliˇ cinom JA . brzine svetlosti i svetlosnog vremena ae sin 1 1 JA F = c. 052. n . Ako u formulu (1) umesto ae stavimo √ veliˇ cinu AF sin 1 . koja se dobija iz definicije paralakse Sunca. 496.  % 4)37 -. 794. 4. moˇ ze da se dobije izraz koji povezuje veliˇ c]inu mase sistema Zemlja+Mesec. srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. rmi C2 = M n sin 1 86400 2 /3 · ae J g0 1 + 1 /2 . Koriste´ ci numeriˇ cke vrednosti astronomskih konstanti koje ulaze u C2 . dobi´ cemo vezu izme¯ du paralakse Sunca. predstavlja konstantu = F gde je m= 3 1 = C2 . ae . dobijamo formulu 2FA sec B cosec 1 . a J je funkcija nekih parametara koji karakteriˇ su dimenzije. moˇ zemo dobiti: 1 = 607 . ae 5. cTs 6. za numeriˇ cke vrednosti i ae = 6378160 m. m 7. 901. a umesto 1/ 1 − e2 uvedemo sec B. tj. m M + M( . Uvo¯ denjem u formulu (1) srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. Iz odnosa taˇ caka 1. njenog ekvatorskog radijusa.) 123  ver∴1 3. gde je B ugao ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje (tj. F 3  . sin B = e). ili. F = 8 . svetlosnim vremenom (svetlosnom astronomskom jedinicom). i konstantu aberacije. oblik i mehaniˇ cke osobine Zemlje.. n . 5 · 103 m/s F c = 8471.

Q i R poznate funkcije elemenata Sunˇ ceve i Meseˇ ceve putanje. H u tim jednaˇ cinama. E + M = 1 : 354710 je masa sistema Zemlja+Mesec.3. a iz jednaˇ cina se odre¯ duju masa Meseca i dinamiˇ cka (mehaniˇ cka) spljoˇ stenost Zemlje. tj. C gde su A. . s = 1 je masa Sunca. za 34. O principima odre¯ divanja pojedinih astronomskih konstanti bi´ ce govora u slede´ cem paragrafu. stara vrednost k ostaje nepromenjena jer je ona stavljena u osnovu ve´ cine tablica teorijske astronomije. Pod dinamiˇ ckom spljoˇ stenoˇ s´ cu Zemlje podrazumevamo veliˇ cinu C −A . A = 1 je astronomska jedinica. a je masa Meseca u delovima mase Zemlje. Da bi se odredio ekvatorski polupreˇ cnik i najmanja poluosa elip- . . Neka je Zemlja obrtni elipsoid. sistema fundamentalnih astronomskih konstanti. ver∴1 124 241 / ) )564 1 = m C2 C1 5 1 8. C glavni momenti inercije Zemlje (sferoida!). N.4 km je ve´ ca od same astronomske jedinice. Konstante Zemljinog oblika i dimenzija. mase Meseca i mehaniˇ cke spljoˇ stenosti Zemlje. 256385 srednjih dana. 20 3 . Obiˇ cno se iz posmatranja dobijaju konstanta precesije i konstanta nutacije. 7. Gausova konstanta i astronomska jedinica su povezane jednaˇ cinom 2FA3/2 . me¯ dutim. 1+ gde su P. Zadaju´ ci proizvoljne dve nepoznate iz skupa nepoznatih p1 . jednoznaˇ cno dobijamo preostale dve nepoznate. koja se definiˇ se formulom k= √ A0 = √ kTs S + E + M 2F 2 /3  . m 8. 00000023AJ . konstante nutacije.131 ) ) 1 3 3 56) 6) ) / 811   ili 1 = 38. Danas su poznate znatno taˇ cnije vrednosti tih veliˇ cina. Ta zavisnost se daje slede´ com jednaˇ cinom: p1 = H cos A P + N = HR cos A 1+ Q . Gore navedene veliˇ cine i veliˇ cine koje se izvode po istoj analogiji koriste se za usaglaˇ savanje posmatraˇ ckih vrednosti astronomskih kostanti pri stvaranju tzv. Ts S + E + M u kojoj je Ts = 365. Postoji i zavisnost izme¯ du konstante precesije. h= 9. Zato je velika poluosa putanje Zemlje. sa savremenim vrednostima navedenih veliˇ cina jednaka je A0 = 1.

mnogo bolje je izvrˇ siti veliki broj merenja lukova meridijana i odrediti ae . cin moˇ ze Integracijom ovog izraza dobijamo S1 u funkciji B1 . a. lukovi Si se odre¯ duju triangulacijom. Me¯ dutim zbog prisustva raznih greˇ saka u merenjima. Ovaj metod odre¯ divanja oblika i dimenzija zemljinog elipsoida.. U tim jednaˇ cinama se ˇ sirine (Bi . koji se sre´ ce i pod nazivom stepena merenja. Jedan od istorijski najpoznatijih modela dvoosnih i troosnih elipsoida je elipsoid Krasovskog ˇ ciji elementi su dati slede´ cim izrazima:  . Posle toga se odre¯ duje duˇ zina polarne poluose b=a a tako¯ de i odnos f= a−b a 1 − e2 . a e je ekscentriˇ cnost njenog meridijana. Radijus H meridijana sferoida je funkcija geodezijske ˇ sirine B1 i dat je izrazom H= qe (1 − e2 ) . e dovoljno je izmeriti dva luka pa ´ ce se sisZa odre¯ tem sastojati od dve jednaˇ cine. Bi ) za taˇ cke (Ai . Bn . e).. kao prelazne aproksimacije u odre¯ divanju parametara geoida. (1 − e2 sin2 B)3/2 gde je A ekvatorski radijus Zemlje.2 ) -6) 125  ver∴1 soida. koji karakteriˇ se spljoˇ stenost Zemlje. B1 ) jednaka S1 = Bp 1 rime B1 q (1 − e2 ) dB. S2 = f2 (B2 . ds = HdB. Jasno je da je duˇ zina tih lukova jednaka razlici geografskih ˇ sirina njihovih krajeva. e). Do pojave veˇ staˇ ckih satelita nazemna merenja su bila preovla¯ duju´ ci metod odre¯ divanja elemenata dvoosnih i troosnih elipsoida. divanje dve nepoznate e. B1 . = .  % ! )5. a. koja po pretpostavci postoji. e). treba meriti lukove meridijana na raznim geografskim ˇ sirinama. (1 − e2 sin2 B1 )3/2 Tada je duˇ zina luka izme¯ du taˇ caka A ( 1 . Sn = fn (Bn .. Oznaˇ cimo meridijanski luk izme¯ du taˇ caka A i B sa S1 . Duˇ zina elementarnog odseˇ cka luka jednaka je proizvodu radijusa luka i vrednosti elementarnog ugla. naziva se geodezijskim ili geometrijskim metodom. B1 . B1 ) i B ( 1 . e po metodi najmanjih kvadrata. B2 .. e. doˇ sla maksimalno do izraˇ zaja. a. .. pa se za dati meridijan 1 moˇ ze napisati sistem jednaˇ cina S1 = f1 (B1 . najbolje ˇ sto bliˇ ze polu i ˇ sto bliˇ ze ekvatoru da bi razlika. Na isti naˇ da se odredi luk izme¯ du taˇ caka A i B itd. a. B i ) odre¯ duju astronomskim metodama.

0 = +15 ± 2 . 298. kojim se odre¯ duje raspodela sile teˇ ze po povrˇ sini Zemlje i iz njega se veoma taˇ cno moˇ ze odrediti oblik Zemlje. b) Troosni elipsoid a = 6378245 ± 15 m. f je srednja polarna spljoˇ stenost. f= 1 . I jedan i drugi metod se nazivaju konvencionalnim metodiima i daju dobru saglasnost rezultata. A0 =  . 3 ± 0. 30000 ± 2300 Ovde je a srednji ekvatorski polupreˇ cnik. 4 1 . ali ne i njene dimenzije. 4 ± 0.131 ) ) 1 f= 56) 6) ) / 811   a) Dvoosni elipsoid ae = 6378295 ± 16 m. ver∴1 126 241 / ) )564 5 1 8. Drugi metod merenja je gravimetrijski. 298. 4 1 ◦ ◦ . 4. A0 je spljoˇ stenost ekvatora. a 0 je longituda najve´ ceg meridijana ka istoku od Griniˇ ca.

ali su ovde sakupljene radi preglednosti. relacija izme¯ du svetskog vremena UT i zvezdanog vremena ostaje kao (B.1) Me¯ dutim. (B. definisana kao (B. izmenjena je osnova za raˇ cunanje planetskih efemerida. Osim toga. Izmenjene su neke upeˇ catljive karakteristike. Fundamentalne konstante. Na taj standarni ekvator i ekvinokcij odnose se ekvatorske koordinate koje su navedene. proteklo od 2000 januar 1. S0 u 0h UT1 = 6h 41m 50s . kao i izvedenih konstanti.1 je zasnovana na IAU sistemu.2) −6 3 TU .0 +  .0. Taj sistem (IAU. 12h UT1 (JD 2 451 545.1 su standardizovani za epohu J2000. neke dodatno izvedene vrednosti bile su sadrˇ zane zajedno sa dodatnim materijalom koji je u vezi sa galaktiˇ ckim koordinatama i Sunˇ cevim apeksom. 1984). Tabela B.0). − 6 . ali je izostavljena razlika izme¯ du osnovnih i izvedenih konstanti. navedene vrednosti u tabeli su date sa vrednoJ2000.1 se ve´ c pojavljuju u tekstu ove knjige.2 · 10 s gde je TU vreme u julijanskim stole´ cima od 36 525 dana. Svi podaci tabele B.548 41 + 8 640 184s .093 104 TU nomskih konstanti izvrˇ sila je IAU 1976. 1977) se koristi u godiˇ snjim almanasima od 1984. Razlika je napravljena izme¯ du konstanti koje definiˇ su (ulaze u definicije)—ima ih samo dve.184. a tamo gde konstante imaju sekularne promene. a uvedena je i nova vremenska skala. Za tu godinu Astronomical Almanac ima i specijalni dodatak koji daje novi sistem astronomskih konstanti i neophodna detaljna objaˇ snjenja svih promena u odnosu na ranije brojeve almanaha (Astronomical Almanac Supplement.0. c i k —osnovnih konstanti. Skoro sve vrednosti tabele B.   2 41 / * Astronomske konstante B. Ta vremenska skala je TDT.25 IAU sistem konstanti sadrˇ zi tri vrste.0) .1.812 866 TU +0 s 2 . Najnoviju reviziju sistema astroTDT = TAI + 32s . Odgovaraju´ ci datum u TDB je nova standardna epoha J2000. a generalno treba koristiti julijansku epohu definisanu kao (JD − 2 451 545.3) 365. Pored toga ˇ sto se koriste nove fundamentalne konstante.

ekvatorski polupreˇ cnik i spljoˇ stenost se odnose na sferoide koji su koriˇ s´ ceni za aktuelne programe mapa. Takvi oskulatorni elementi omogu´ cavaju da se odrede taˇ cni poloˇ zaji planeta za relativno kratke vremenske intervale.0. Podaci o planetama. Uzrok srazmerno slabe taˇ cnosti mase Sunca i Zemlje potiˇ ce od nepouzdanosti same gravitacione konstante G u SI jedinicama. One od 1976. To su oskulatorni elementi za datum 1985 januar 15. Dve zadnje kolone u tabeli B.0) Brzina svetlosti Gausova gravitaciona konstanta Konstanta gravitacije Masa Sunca Heliocentriˇ cna gravitaciona konstanta Astronomska jedinica Paralaksa Sunca Polupreˇ cnik Sunca Masa Zemlje Geocentriˇ cna gravitaciona konstanta Ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje Faktor Zemljine spljoˇ stenosti Masa Meseca Polupreˇ cnik Meseca Nagib ekliptike Godiˇ snji iznos opˇ ste precesije u longitudi Godiˇ snji iznos precesije u rektascenziji Godiˇ snji iznos precesije u deklinaciji Konstanta nutacije Konstanta aberacije Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog pola Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog centra Ekvatorske koordinate Sunˇ cevog apeksa M GM 1 AJ c k G F R M GM R f M R A p m n N ''% ' " #& · # I   %  '& '# $ $% ·   ! C  I  '&' · ! C  ! %  " !& ·   ! I  "'# '%& % · & & %'" "& $ '$ · # # '%" ·  " C ! '&$ # · " ! I $ !%& " · !  ! !# &   !  M  %!& · ! !◦ $  ""& # ' '$$ !I %" '#% #  "! ' '  #  "'# #  D # ! %◦ %  %D "# " &◦ #$  D ◦ & & ! # B. koji su dati u tabeli B.2. (IAU. Ako se  . 6=>A = *  Fundamentalni astronomski podaci (J2000. Astronomical Almanac daje takve oskulatorne elemente na 40-dnevnim intervalima i. 1983a) imaju neznatne izmene. kao ˇ sto su srednje gustine.0. za svaki precizan posao treba odre¯ divati teku´ ce vrednosti. Oni se odnose na ekliptiku i ekvinokcij J2000.0 TDB@ . IAU sistem konstanti obuhvata neke prepo- ruke koje se odnose na dimenzije planeta i njihove fiziˇ cke karakteristike. Posebno. Dodate su i neke izvedene veliˇ cine. naravno.2 zavise od putanjskih elemenata planeta.3.  * 2 .)+1 2 ) -6) ) 197  ver∴1 stima konstanti za epohu J2000.2 se zasniva na ovim novim preporukama. Napomenimo da je za navedene gravitacione parametre za Sunce i Zemlju mnogo znaˇ cajniji njihov oblik nego njihove mase. a tabela B.

 ver∴1 198 )564 5- 56) 6- 241 / *    .

3 koriste za trenutke udaljene od date epohe. za predloˇ zeni period. tada izvedeni poloˇ zaji planeta mogu. daje mogu´ cnost da se ustanovi opˇ sta oblast pretraˇ zivanja za planetu. Imaju´ ci ovo u vidu. do 2050.3. recimo nekoliko godina.)+1 2 ) -6) ) 199  ver∴1  . u neˇ zeljenim sluˇ cajevima. biti pogreˇ sni skoro jedan stepen. Tada se oskulatorni elementi raˇ cunaju iz trenutnih vrednosti vektora poloˇ zaja i brzina pomo´ cu metoda koji je razmatran u ranijim .  * vrednosti tabele B. poloˇ zaji i vektori brzina su raˇ cunati u pravouglim koordinatama koje se odnose na ekvator i ekvinokcij J2000. Efemeride planeta i efemeride Meseca u Astronomical Almanacu zasnovane su na numeriˇ ckoj integraciji (oznaˇ cenoj sa DE 200/LE 200) celokupnog Sunˇ cevog sistema od 1800. Putanjski elementi su. 2 . godine. Koriˇ s´ cenje podataka tabele B. sekundarne veliˇ cine.0. u stvari.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->