24-,)8) ) ) *- /4),5

7 18-4 16-67

 

5 ) 5 67 4 *- 1

1 ) 567,- 681

81

56-8 :-/) FHEBAI),-,) 2 HE

7 18-4 16-6) 7 *- /4),7

1 ,) - 8AIJ= +
*- /4), $

 

15* &$ % 

OSNOVI ASTRONOMIJE
Prvo izdanje c 2006, VESTA Company


Ud zbenik za studente

' "

Izdava c: VESTA COMPANY EGAN , JADRANKA JANKOV Za izdava ca: STEVO S EGAN , Z ARKO MIJAJLOVIC Redakcioni odbor: STEVO S Recenzent: VREME... EGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVI Ure diva cki odbor: STEVO S C Obrada teksta i slika: STEVO SEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVIC

CIP

=J= CE =?E = K FK> E =?E E =H @ = >E> E JA = 5H>E A *A CH=@  A = :-/) 5JAL 5 81 )564 1 - 7 *- 1 ) 567,- 6 E @ *A CH=@ VESTA Company $ *A CH=@ 8-56) F= E 1: #" IJH CH=B FHE = E "" cm 6A IJ =J 6EH= ! *E> E CH=BE = IJH #! ISBN 8672120094 = )IJH E = > )IJH BE E = 1, = 60056332

Stampa: VESTA Company, Beograd Povez: VESTA Company, Beograd Tira z: 300 primeraka

Adresa izdava ca: VESTA Company, p.o., Beograd, Novogradska 51

    
5 ),4)
Sadr zaj
i ii iii iv


2HA@C L H E @=L= ?= 2HA@C L H =KJ H= 5 H= ?A E?A 7F HA@ E FHAC A@ HE I ?A ED FEI= =

/ )8) 248)
I L EF  "

LE

1.1. Predmet astronomije 1 1.2. Op sti pojam astronomskog 2 2 eksperimenta 1.3. Sferna geometrija 3 1.4. Sferne polarne koordinate 6 1.5. Sferna trigonometrijaosnovni obrasci 8 1.6. Geografska sirina i du zina 15 1.7. Rektascenzija i deklinacija 20 1.8. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi 21

I LA =IJH

/ )8) ,47/)

2.1. Odre divanje polo zaja nebeskog tela 2.2. Nebeska sfera 2.3. Prividno obrtanje nebeske sfere 2.4. Sazve zd a 2.5. Elementi nebeske sfere 2.6. Prividna Sun ceva kretanja. Ekliptika 2.7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz prividnog kretanja Sunca 2.8. Zvezdane karte. Koordinate. Vreme 2.9. Koordinatni sistemi 2.10. Horizontski koordinatni sistem 2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem 2.12. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem 2.13. Eklipti cki koordinatni sistem 2.14. Galakti cke koordinate 2.15. Sistemi vremena 2.16. Postavljanje teleskopa 2.17. Zadaci

I C A IFAHE A J= $ $

26 26 28 29 30 32 34 1 35 35 37 40 43 45 47 50 59 61

   
/ )8) 64- )
A>AI = JA = !" $
3.1. Zemljin oblik i veli cina 3.2. Zemljin sistem 3.3. Zemljino telo 3.4. Zemljina atmosfera 3.5. Zemljino magnetno polje 3.6. Zemljina kretanja 3.7. Posledice Zemljinih kretanja 3.8. Nepravilnosti Zemljine rotacije 3.9. Uvod 3.10. Merkur 3.11. Venera 3.12. Mars 3.13. Pluton 3.14. Jupiter i planete d zinovi 3.15. Mesec 3.16. Daljina i prava veli cina Meseca 3.17. Mese ceva kretanja 3.18. Fizi cki uslovi na Mesecu i njegov reljef 3.19. Sunce 3.20. Atmosfera Sunca 3.21. Sun ceva aktivnost 3.22. Sun ceve pege 3.23. Hromosferske erupcije 3.24. Protuberance 3.25. Asteroidi, komete, meteori, meteoriti 3.26. Asteroidi 3.27. Komete 3.28. Meteori i meteoriti 3.29. Zvezde 3.30. Spektri, temperatura, sjaj, daljine 3.31. Spektri zvezda 3.32. Temperatura zvezda 3.33. Godi snja paralaksa i daljine 3.34. Sjaj i zvezdane veli cine 3.35. Kretanje zvezda 3.36. Razmere i gustine zvezda 63 64 65 65 66 68 70 70 73 74 75 76 78 78 83 85 86 87 89 92 93 94 95 96 96 96 98 100 101 101 102 105 109 109 111 111

    
ver1

II
3.37. Najva znije zakonomernosti 3.38. Pravilno promenljive zvezde 3.39. Nove i supernove zvezde 3.40. Nepravilno promenljive zvezde 3.41. Neutronske zvezde

5),4)
112 113 113 114 114

/ )8) 3-6846)
4.1. Sun cev sistem 4.2. Keplerovi zakoni 4.3. Konguracije planeta 4.4. Sinodi cki i sideri cki periodi 4.5. Dinamika planetskih kretanja 4.6. Plimska dejstva 4.7. Let u kosmos 4.8. Ve sta cka nebeska tela 4.9. Pomra cenja i okultacije 4.10. Pomra cenja Sunca i Meseca 4.11. Odre divanje masa nebeskih tela 4.12. Heliocentri cni sistem sveta 4.13. Kretanje Sun cevog sistema 4.14. Dvojni i vi sestruki sistemi 4.15. Zvezdana jata i asocijacije 4.16. Mle cni put 4.17. Normalne galaksije 4.18. Spiralne galaksije 4.19. Nepravilne galaksije 4.20. Elipti cne galaksije 4.21. Radiogalaksije i kvazari 4.22. Metagalaksija 4.23. Me duplanetska sredina 4.24. Me duzvezdana sredina 4.25. Magnetno polje 4.26. Uvod 4.27. Kosmologija

A>AI E IEIJA E # #

115 116 118 119 119 120 120 121 125 125 127 127 129 130 132 134 137 139 140 141 142 143 145 145 146 147 147

,AB H =?E A

/ )8) 2-6)

5.1. Uvod 5.2. Refrakcija 5.3. Refrakcija u sferno simet. atmosferi

H@E =J ED IEIJA = #! %&

153 153 157

    
5.4. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju 5.5. Aberacija 5.6. Uticaj aberacije na koordinate... 5.7. Uticaj dnevne aberacije na koordinate 5.8. Godi snja aberacija ... 5.9. Paralaksa. Paralakti cko pomeranje 5.10. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata 5.11. Dnevna paralaksa 5.12. Uticaj dnevne paralakse na koordinate 5.13. Godi snja paralaksa i koordinate 5.14. Sopstvena kretanja zvezda 161 162 165 165 167 169 171 172 174 175 177 6.1. Precesija i nutacija 6.2. Srednji i pravi svetski pol 6.3. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike 6.4. Nutacija 6.5. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.7. Postupak redukcije posmatra ckih koordinata

6H= I =?E = E H J=?E = %' '"

/ )8) :-56)

H@ IEIJA =

179 182 182 186 190 192 193

/ )8) 5-, )
2HE E '# "

7.1. SI sistem 7.2. Astronomske konstante 7.3. Jedinice u astronomiji 7.4. Denicione konstante 7.5. Primarne konstante 7.6. Sistem planetskih masa 7.7. Popisi 7.8. Ostali prilozi

195 196 197 198 199 200 201 210 213 215

EJAH=JKH= 1 @A I


2 4-,/ 8 4
Predgovor
Izdanje koje imate pred sobom je jednostavno i pregledno, bez uobi cajene namere da se citalac prepla si velikom naukom, da se kod studenata stvori odbojnost, a kod nastavnika otpor zbog prebrzih promena u izvornoj informaciji. Ovaj tekst je namenjen studentima koji, u okviru svojih osnovnih studija, zele da slu saju i izborni kurs iz astronomije. Zbog prete zne namere da se sto ve ci broj pojmova uvede deskriptivno, kori s ceni metod je matemati cki jednostavan. Postoje drugi tekstovi koji mogu da se koriste za samostalno u cenje i eventualno istra zivanje u srodnim oblastima. Prilo zeni zadaci su malobrojni, ali su tematski i predmetno usmereni i uskla deni. Beograd, 2006. Izdava c

 


2 4-,/ 8 4 )76 4)
Predgovor autora
Ova knjiga je prvenstveno nastala kao poku saj da se trogodi snje iskustvo autora u nastavi astronomije u okviru izbornih sadr zaja studenata Matemati ckog fakulteta predstavi ba s sa tog aspekta: bez pretenzija da je znanje nauka, bez uzmaka pred potrebom da se sazna i da saznanje jeste tu de dok ne postane svoje. Nebo, nebeska tela i pojave bili su u istoriji najsuptilnije op ste dobro koje su i IL =J= E i


H ? E E, kroz naj cudnije postupke, i najve ci svetski mislioci, ne ustupaju ci u tome ni za korak ni najve cim svetskim zlo cincima. Zato i ovakvi skromni pisani prilozi iz u nas retko zastupljene oblasti astronomske mogu i treba da budu teg na tasu uravnote zenja, kako iz po stovanja prema dobrom, tako i iz protesta zbog onog drugog.


5 4) - 1+Neke engleske i na se skra cenice
)2.5 )7 -0) - 5 -56 -6 . " . 5 /0) / 56 /56 0) 04 1)7 1. , F? 54 56 , F? 2, F? 24. 2 6 35
=
Prividni polo zaji fundamentalnih zvezda Astronomska jedinica Efemeridski casovni ugao Efemeridsko srednje Sunce Efemeridsko zvezdano vreme Efemeridsko vreme Cetvrti fundamentalni katalog Fiktivno srednje Sunce Grini cki casovni ugao Grini cko srednje zvezdano vreme Grini cko zvezdano vreme Casovni ugao Hertzsprung-Russell Me dunarodna Astronomska Unija Intermedijarna frekvencija Julijanski datum Kiloparsek Lokalni standardni ostatak Mesno zvezdano vreme Modikovani Julijanski datum Megaparsek Severna polarna daljina Parsek Frekvencija ponavljanja pulsa Fotografska zenitna tuba Kvazi-zvezdani objekat Rektascenzija Radio frekvencija Kratkobazi cna interferometrija Me dunarodni sistem Me dunarodno atomsko vreme Baricentri cno dinami cko vreme Zemljino dinami cko vreme Svetsko srednje Sunce Svetsko vreme Koordinirano svetsko vreme Dugobazi cna interferometrija PPFZ AJ tsET FK4 t S/ S t H-R MAU IF JD kps LSO s MJD Mps p ps FPP PZT KZO = RF SBI SI TAI TDB TDT UTS UT UTC VLBI
. -


4. 5*1 51 6)1 6,* 6,6 7 5 76 76+ 8 *1

 

)**GK=IE6-: )**FE?6-: )**?OH6-: )**CHAA 6-: )**GGJI6-: )**@> 6-:

ABBTEX

 

7 2 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) )

Uporedni pregled kori s cenih pisama


ver1

II Latinica A a B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z c c d s z

72 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) )


Gotica A a B C D E F G H I J K L M N O b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z P Q R S T U V W X Y Z

) * + , . / 0 1

Cirilica

) * + , . / 0 1

Gr cki A B

= > N @ A <B C G D E

: ,
E

. /
X H I K M N O

2 4 5 6 7 8 3 : 

2 4 5 6 7 8

2
P

F H I? J K M O

5
T

7 9 ;
Z

Y Z C C D S Z

3 : 

 

/ )8) 2 48)
Osnovne formule
1.1. Predmet astronomije. Kosmos. U op stem smislu kosmosom ili

vasionom nazivamo sve ono sto jeste; u posebnom smislu kosmos karakteri se prepoznavanje materije. Nebesko telo. U takvom kosmosu nebeskim telima nazivamo koordinatno prepoznatljivu materiju cije su razmere daleko ve ce od razmera covekovog najbli zeg okru zenja ili su rastojanja do nje daleko ve ca od tih razmera. Pojam koordinatno objasni cemo u daljem tekstu. Nebeski sistemi. Skupovi nebeskih tela nazivaju se nebeskim sistemima ukoliko su rastojanja me du skupovima mnogo ve ca od dimenzija skupova. Ovom odredbom smo obuhvatili i neke sisteme koji su samo posledica ograni cenja koja name ce astronomski eksperiment. Me dusistemska sredina. Deo kosmosa u kojem je prisustvo materije slabije, posebno sa stanovi sta neposrednih eksperimetalnih mogu cnosti registracije bilo kakvog nebeskog sistema, naziva se me dusistemskom sredinom. Denicija. Astronomija je nauka koja prou cava nebeska tela, nebeske sisteme i me dusistemsku sredinu pojedina cno i u celini. Savremena astronomija je tesno povezana sa matemati ckim i prirodnim naukama. Tu povezanost mnogi danas zloupotrebljavaju dele ci astronomiju na astrometriju i astroziku. Uvo denjem prethodne denicije ta podela postaje besmislena. Obja snjenje. a) Svaka nauka mora da ima jasno i dovoljno jednozna cno oder den predmet prou cavanja; (ukoliko se govori o zici problema, sa istim pravom dolazi hemija, biologija, matematika itd.) b) Prevashodno insistiranje na pojmu astrozike veoma jednostavno je objasniti slede cim cinjenicama: dok je uvo denje u astronomiju matemati ckog eksperimenta izvr seno veoma davno, sa uvo denjem eksperimenata drugih nauka i slo je mnogo te ze zbog njihove ne sto ni ze metodolo ske apstrakcije. U ovom trenutku posebne uspehe daje zi cki eksperiment i mnogi su skloni da astronomiju identikuju sa obla s cu zike.

    

    
ver1

5 8 -. 4 7 -

 

c) Pojava i uvo denje ostalih eksperimenata u astronomska istra zivanja (biologija, hemija i sl.) pomogli su da se uo ci ovaj metodolo ski proma saj. Me dutim, zna caj i skrivene, latentne osobine (n. pr. jedinstvenost, neidenti cnost i sl.) zi ckog eksperimenta u astronomskim istra zivanjima jo s izvesno vreme ce vr siti veliki pritisak ka navedenoj podeli astronomije. Ne obaziru ci se na te sko ce, u daljem ce biti izlo zeni sadr zaj i metode astronomskih istra zivanja nebeskih tela, nebeskih sistema i nebeske (kosmi cke) sredine.

1.2. Op sti pojam astronomskog eksperimenta. Skoro po pravilu

pod ovim pojmom se podrazumevaju metode astronomskih posmatranja i instrumenti, pri cemu se posebno misli na opti cke instrumente i posmatranja tim instrumentima. Dr ze ci se opredeljenja iz prethodne ta cke, ovde cemo uvesti novi pojam, pojam astronomskog eksperimenta, koji kasnije mo ze da se iskoristi kao osnovni kriterijum (priznak) za eventualnu podelu astronomije na podoblasti. Prethodno uvedimo slede ce pojmove: Matemati ckim ili prirodnonau cnim eksperimentom nazivamo svaki neprazan podskup skupa raspolo zivih teorijskih i prakti cnih znanja matemati ckih ili prirodnih nauka i sposobnosti coveka. Astronomskim eksperimentom nazivamo svaki astronomskom problemu prilago den izbor i modikaciju postoje cih eksperimenata u matematici i prirodnim naukama, kao i rezultat razvoja sopstvenih teorijskih i prakti cnih znanja. Polaze ci od ovog stava i od teza iz prve ta cke jasno je da jedina prava podela astronomije mo ze biti: astronomija nebeskih tela astronomija nebeskih sistema astronomija kosmi cke sredine astronomija kosmosa kao celine. U svakoj od ovih oblasti mogu ca je dalja podela prema tipu preovla duju ceg eksperimenta: nebeska mehanika, teorijska astronomija, prakti cna astronomija, astrozika, astrohemija, astrobiologija, radioastronomija, gamaastronomija, kosmologija, kosmogonija, itd. Razu denost i glomaznost netom navedene podele je o cigledna, ali je istorijski nasle dena. Ve cina tih pojmova u ovom kursu astronomije ne ce mo ci da se izbegne ba s iz tih, istorijskih razloga. Iz istog razloga najva zniji tip posebno astronomskog eksperimenta je astronomsko posmatranje, koje se obavlja golim okom ili teleskopom. Pod teleskopom ovde podrazumevamo posebno izgra den instrumentarijum za prikupljanje informacija o makrosvetu uz bitno pove canje kvaliteta ili kvantiteta informacije u odnosu na posmatranje golim okom. Putevi realizacije i tipovi teleskopa bi ce dati u posebnom odeljku. Vode ci ra cuna o zna caju astronomskih posmatranja, navedimo neke njihove bitne osobine:

 

5.-4 ) /- -641 )

a) Relativno visoka pasivnost posmatranja i posmatra ca u odnosu na objekte (nebeska tela, sisteme i sredinu), kako zbog vremenskih tako i zbog prostornih razmera. b) Relativno neizbe zna vezanost posmatra ca i instrumentarijuma za Zemlju, pri cemu njene osobenosti kao nebeskog tela i sistema referencije moraju da se poznaju dobro. c) Zbog prve dve osobine izra zena je i tre ca osobina istorijski velika prisutnost geometrijskog eksperimenta ugaonih merenja u astronomskoj praksi. d) Kona cno, najzna cajnija osobina astronomskih eksperimenata, a time i posmatranja, jeste njihova razvojnost, koja ozna cava mogu cnost da se prevazi du slabosti i te sko ce proistekle iz karakteristika a), b) i c).

Primer: Pre otkri ca radara (radioteleskopa), nije bilo na cina za direktno merenje rastojanja ma kog astronomskog objekta. Cak i danas, primena radara je dosta ograni cena. Mogu ce je meriti radarom rastojanja nekih objekata u Sun cevom sistemu, ali je to tehni cki neizvodljivo za jako udaljene objekte, kao sto su zvezde, a sli cno ce biti i u doglednoj budu cnosti. Daljine zvezda mogu da se izvedu samo iz male periodi cne promene njihovog polo zaja, promene koja je uzrokovana paralaksom. Mada se ovde koristi pojam polo zaj, on ozna cava prividni pravac na kojem se zvezda nalazi; parametri pravca mogu da se direktno mere sa velikom ta cno s cu i, po pravilu, dati su sa dve ugaone koordinate.

1.3. Sferna geometrija. Sfera je denisana kao povr s cije su sve ta cke
jednako udaljene od izabrane ta cke, centra sfere. Sfera je dvodimenziona povr s koja je kona cna ali bez granica (vidi sliku 1.1.). Sferna geometrija je geometrija izvedena na povr si sfere. Razlikuje se od (dvodimenzione) ravanske Euklidske geometrije: nema pravih linija na povr si sfere. Analogija pravim u ravni su veliki krugovi na sferi. Proizvoljni presek sfere i ravni je krug. Ukoliko prese cna ravan prolazi kroz centar sfere, presek se naziva velikim krugom. Svi ostali preseci ravni i sfere su mali krugovi. Jasno je da je veliki krug krug ciji je polupre cnik jednak polupre cniku sfere. Presek dveju ravni koje prolaze kroz centar sfere poklapa se sa pre cnikom te sfere. Prema tome, prese cne ta cke dva velika kruga sfere su dijametralno suprotne.

Slika 1.1. Prve informacije

   
ver1


ver1

5 8 -. 4 7 -

  

Kroz dve proizvoljne nedijametralne ta cke sfere mo ze da se provu ce samo jedan veliki krug. Luk velikog kruga jeste najkra ce rastojanje dve ta cke na sferi. Ta cka na sferi koja je jednako udaljena od svih ta caka nekog velikog kruga naziva se polom tog kruga. Tri ta cke na sferi, koje le ze na istom velikom krugu analogne su trima kolinearnim ta ckama u ravanskoj geometriji. Lik na povr si sfere koji obrazuju lukovi tri velika kruga, koji spajaju par po par bilo koje tri ta cke na sferi, naziva se sfernim trouglom. Njegovi elementi su tri strane, a to su lukovi velikih krugova, i tri njima obuhva cena sferna ugla. Pogodno ce biti da se svaki ugao ozna ci velikim slovom svog verteksa i svaka strana malim slovom koje odgovara naspramnom uglu. Usvojeno je da se uglovi sfernog trougla ozna cavaju velikim latinskim slovima, na primer, A, B, C , a njima naspramne stranice odgovaraju cim malim latinskim slovima, a, b, c (vidi sliku 1.2.). Me dutim, kada govorimo o luku velikog Slika 1.2. Sferni trougao kruga kroz dve ta cke, uvek cemo pretpostaviti kra ci od lukova, koji je uvek manji od F. Lukovi velikih krugova koji se seku u nekoj ta cki u svom preseku cine sferni ugao, koji mo ze da se deni se na nekoliko ekvivalentnih na cina. Na primer: Denicija. Sferni ugao izme du lukova dva velika kruga je ugao izme du njihovih ravni. Ili, sferni ugao je ugao izme du tangenti na lukove dva velika kruga u njihovoj prese cnoj ta cki. Dakle, ugao u sfernom trouglu se meri uglom izme du tangenti na stranice trougla u temenu odgovaraju ceg ugla. Po pravilu razmatra se sferni trougao u kojem je svaka od stranica manja od 180 . Tada zbir uglova u sfernom trouglu zadovoljava nejednakost 180 < A + B + C < 540 . (1.1)

 
/
1

Uvedimo pojam uzajamno polarnih sfernih trouglova. Konstrui simo sferni trougao ABC (slika 1.3.). Neka ta cke C , B , A predstavljaju polove lukova AB , AC i BC redom. Ako ta cke C , B , A spojimo lukovima velikih krugova, dobi cemo sferni trougao A B C koji se naziva uzajamno polarnim trouglom trouglu ABC . Temena A, B, C su polovi stranica trougla A B C . Na dimo vezu izme du elemenata ova dva trougla.

 

5.-4 ) /- -641 )


ver1

Produ zimo CA i CB do preseka K i M sa stranicom A B . Kako su A i B polovi stranica CB i CA, onda je A M = B K = 90 , pa je, prema tome, KM brojno jednako uglu C trougla ABC .Dalje, kako je A K + KM = 90 onda je A K = 90 C, pa je c = A B = A K + KB = 90 C + 90

Slika 1.3 Polarni trouglovi odakle dobijamo da je

c + C = 180 . Po analogiji mogu da se napi su i ostali dvoelementni odnosi: a + A = 180 , a + A = 180 , b + B = 180 , b + B = 180 , c + C = 180 , c + C = 180 . Tri ta cke A, B , C , koje ne le ze na jednom velikom krugu, deni su ravan koja ne prolazi kroz centar sfere. Mo zemo da konstrui semo ravan koja je paralelna ravni ABC i prolazi kroz centar sfere. Poslednja ravan deli sferu na dve hemisfere. Sferni trougao se nalazi na jednoj od hemisfera. Sada je jasno da je svaki od uglova takvog sfernog trougla manji od 180 . Kao i ravni trouglovi i sferni trouglovi imaju zna cajne osobine. Jedna od njih je da je ma koja strana sfernog trugla manja od zbira ostale dve strane. Postoje i bitne razlike u odnosu na ravne trouglove. U ravnoj geometriji suma uglova u trouglu je 180 . U sfernom trouglu zbir uglova nije stalan, ali uvek prelazi ovu vrednost. Ravan trougao mo ze imati jedan i samo jedan prav ugao. Sferni trougao mo ze imati jedan, dva ili sva tri prava ugla. Trigonometrijske formule se koriste za uspostavljanje odnosa elemenata sfernog trougla. Te formule ce biti izvedene u slede cem paragrafu, ali je korisno da ovde nazna cimo slede ce: svi elementi sfernog trougla le ze izme du 0 i 180 , tj. u I i II kvadrantu. Inverzni kosinus je jednozna can u ovoj oblasti; inverzni sinus nije. Dakle, treba koristiti formule koje daju kosinus a ne sinus tra zenog elementa da bi se izbegla dvostrukost re senja. Do sada smo razmatrali samo lukove velikih krugova na sferi geodezijske linije. Da bismo do sli do potpunih denicija sfernih koordinatnih sistema uvedimo drugu va znu krivu na sferi:

 


ver1

5 8 -. 4 7 -

Denicija. Ravan koja, u op stem slu caju, ne prolazi kroz centar sfere se ce sferu po malom krugu. Polovi malog kruga su krajevi pre cnika sfere koji je upravan na ravan malog kruga. Mali krug ima polupre cnik koji je manji od polupre cnika sfere. Na sl. 1.4 prikazan je mali krug AB i njemu paralelan veliki krug CD. Njihovi polovi su ta cke P i N . Ako je polupre cnik malog kruga r, OA = 1 i luk velikog kruga AP = , onda iz ravnog trougla AOX imamo AX = AO sin AOX, tj. r = 1 sin . (1.2)

Neka je Y ma koja ta cka na malom krugu AB . Produ zavaju ci luk velikog kruga P Y presecamo CD u Z , tj. imamo da je P Y = . U stvari, kako je P pol i ako = O. Kako su AX i Y X , redom, paralelje sferni ugao AP Y = O, onda je i C OZ = O, pa je du ni sa CO i ZO, sledi da je AXY zina luka malog kruga, AY, data sa = O sin . AY = r AXY (1.3)

Ugao je polarna daljina ta caka malog kuga, a O je sferni ugao zahva cen datim lukom AY . Rastojanje AY dato na sl. 1.4 nije najkra ce rastojanje na sferi od A do Y . Du zina luka velikog kruga AY bi ce kra ca od tog rastojanja (dokazati). Va zno je zapamtiti da luk malog kruga ne mo ze biti element sfernog trougla. Postoji sferni trougao AP Y , ali nije prikazan na sl. 1.4. Luk malog kruga AY mo ze da se zameni lukom velikog kruga, i uglovi A i Y ne ce biti pravi kao sto je na pomenutoj slici. Slika 1.4.

1.4. Sferne polarne koordinate. Razli citi koordinatni sistemi mogu da

se postave na nebesku sferu. Svi sistemi koji se danas koriste su u osnovi sli cni i malo se razlikuju od sfernih koordinatnih sistema. Pretpostavimo da je desni skup pravouglih Dekartovih osa Oxyz postavljen u centar O sfere jedini cnog polupre cnika. Neka pozitivni kraci ovih osa seku sferu u ta ckama X , Y i Z , kao na sl. 1.5. Veliki krugovi XY i ZX predstavljaju osnove xy i z x ravni, redom. Neka je A ta cka sfere sa Dekartovim koordinatama (x, y, z ). Onda je

  

 

"

5.-4 - 2 )4 -

4,1 )6x2 + y 2 + z 2 = 1.

7
(1.4)


ver1

Ovde je jedna koordinata suvi sna. U astronomskoj praksi ( cesto) je pogodnije uvesti sferne polarne koordinate, recimo (r, , O). U skladu sa uobi cajenim odredbama, radijalna koordinata r ta cke A je OA, polarna koordinata i azimutalna koje ugao Z OA ordinata O je ugao izme du ravni ZOA i ravni z x. Kako se ta cka A nalazi na sferi jedini cnog polupre cnika, njena radijalna koordinata je r = 1. Iz denicija i rezultata poslednjeg paragrafa jasno se vidi da je polarni ugao luk velikog kruga du zine ZA, a azimutalni ugao O je sferni ugao XZA. Slika 1.5. Posmatraju ci celu sferu, vidimo da koordinate i O moraju da budu u intervalima: 0 F, 0 O < 2F. (1.5)

Postavljanje koordinatnog sistema na nebesku sferu zahteva izbor pola koordinatnog sistema, Z , od kojeg se meri polarni ugao i izbor referentnog velikog kruga, ZX , od kojeg se meri azimutalni ugao O. Skoro svi koordinatni sistemi koji se koriste u astronomiji su istog tipa; njihove razlike proisti cu od razli citog izbora pola. Retko se koriste levo orijentisani siF ugla . Dakle, ove neznatne razlike stemi, a cesto se koristi i komplement 2 daju u astronomiji razli cite primere sfernih polarnih koordinata ( , O). Koordinatna mre za se uspostavlja na slede ci na cin: krive = const. su mali krugovi sa polom u Z , a krive O = const. su veliki polukrugovi ZABZ . I pored glomaznosti, cesto je pogodno koristiti Dekartove (pravougle) koordinate jer to dovodi do formiranja jedna cina pogodnih za ra cun i kori s cenje vektorskih metoda. Dakle, ako su i, j i k jedini cni vektori u pozitivnom smeru x-, y - i z -ose, onda ta cka A na nebeskoj sferi mo ze biti data vektorom polo zaja, rA rA = x i + y j + z k. (1.6)

Po sto se govori o nebeskoj sferi, ovo je jedini cni vektor, pa su (x, y, z ) kosinusi pravca linije OA. Preko lukova velikog kruga imamo x = cos XA, y = cos YA, z = cos ZA, (1.7)

odnosno, preko sfernih polarnih koordinata, dobijamo dobro poznate obrasce x = sin cos O, y = sin sin O, z = cos . (1.8)

Svaki koordinatni problem u astronomiji mo ze da se razmatra ili metodama sferne trigonometrije ili preko vektorskih elemenata. Izbor je prepu sten pojedincu,


ver1

5 8 -. 4 7 -

 

ali se ne sme zaboraviti da su uslov o ciglednosti u interpretaciji pojava i uslov jednostavnosti ponekad me dusobno isklju civi. Osnovni obrasci sferne trigonometrije izvedeni su u paragrafu koji sledi.

1.5. Sferna trigonometrijaosnovni obrasci. Izvedimo veze uglo-

va i strana sfernog trougla. Na sferi sa centrom u O uzmimo sferni trougao ABC sa stranama a, b i c. Spojmo temena sfernog trougla A, B i C sa centrom sfere O polupre cnicima OA = OB = OC = R. Spustimo iz temena C normalu CE na ravan AOB . Iz ta cke E u ravni AOB povucimo normale ED i EK na polupre cnike OA i OB . Konstrui simo odse cke DM i EN paralelne sa EK i KM , redom. Dobijamo 6 ravnih pravouglih trouglova ,COK , ,COD, ,DOM , ,EDN , ,ECK , ,ECD (slika 1.6). Centralni uglovi COK , COD, i KOD brojno su jednaki odgovaraju cim lukovima a, b i c. Ugao A sfernog trougla ABC jednak je uglu diedru CDE ; isto tako su jednaki i sferni ugao B i ravni ugao CKE . Primenjuju ci poznate relacije za ravne trouglove, mogu da se dobiju formule koje povezuju uglove i strane sfernog trougla. Odredimo du zinu odse cka EC iz trouglova ECK i ECD: EC = CK sin B = R sin a sin B, EC = CD sin A = R sin b sin A. Slika 1.6. Sferna trigonometrija Izjedna cavaju ci desne strane poslednja dva izraza dobija se prva formula iz sistema koji sledi:



sin a sin B = sin b sin A, sin b sin C = sin c sin B, sin c sin A = sin a sin C,

(1.9)

a ostale 2 formule se mogu dobiti iz analognih konstrukcija i razmatranja. Polaze ci od jednakosti uloga pojedinih elemenata sfernog trougla, ostale 2 formule mogu da se dobiju ( citaj: ispi su) cikli cnom permutacijom elemenata. Ako bismo napisali ove formule u ne sto druk cijem obliku dobili bismo da je u svakom sfernom trouglu odnos sinusa strana jednak je odnosu sinusa naspramnih uglova. Ove formule se nazivaju sinusnim obrascima. Ako napi semo o ciglednu jednakost OK = OM + M K

 

5.-4 ) 641/

-641 ) 5 8 1 *4)5+1

i izrazimo odse cke OK , OM i M K preko trigonometrijskih funkcija uglova i strana trouglova ,COK, ,COD, ,DOM, ,EDN, ,ECK, ,ECD, naime OK = R cos a, OM = OD cos c = R cos b cos c, M K = N E = ED sin c = CD cos A sin c = R sin b sin c cos A,

i posle smene u gornju jednakost, dobijamo prvu jedna cinu iz sistema koji sledi: cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A, cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B, cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C.

(1.10)

Drugim re cima, u svakom sfernom trouglu kosinus strane jednak je zbiru proizvoda kosinusa dve druge strane i proizvoda sinusa tih strana pomno zenog sa kosinusom njima zahva cenog ugla. Ove formule se nazivaju kosinusnim obrascima. Iste ove formule mo zemo izvesti i vektorski. Neka je ABC sferni trougao prikazan na sl. 1.7. Ako uvedemo sferni polarni koordinatni sistem ( , O) sa polom u ta cki A i lukom AB kao lukom referentnog velikog kruga, onda je ta cka B data sa = c, O = 0 i ta cka C je data sa = b, O = A. Neka su rB i rC vektori polo zaja ta caka B i C , redom. Onda, iz jedna cine (1.8), sledi da je rB = (sin c, 0, cos c), (1.10 ) i rC = (sin b cos A, sin b sin A, cos b). (1.10 )

 
ver1

Sada je ugao izme du ova dva vektora jednak strani BC sfernog trougla. Uzimaju ci skalarni proizvod, sledi da je rB rC = cos a, jer su oba vektora jedini cna. Ovaj skalarni proizvod mo ze da se izvede iz jedna cina (1.10 ) i (1.10 ) daju ci rezultat cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. (1.11)

Slika 1.7.

Ovo je najva zniji obrazac sferne trigonometrije. Sli can je kosinusnoj formuli za ravan trougao, i, sli cno tome, izra zava jednu stranu trougla preko druge dve strane i njima zahva cenog ugla. Ako su poznate strane b i c i njima obuhva ceni ugao, to mo ze da se koristi, kao sto je napisano, za nala zenje tre ce strane a. Isto tako, ako su poznate sve tri strane, mo zemo na ci ugao A. Ako primenimo formule (1.10) na polarni trougao trouglu ABC , sa stranama koje su suplementi uglovima i sa uglovima koji su suplementi stranama, dobijamo formule za kosinuse uglova:


ver1

10

5 8 -. 4 7 cos A = cos B cos C + sin B sin C cos a,

 

i tako, redom, za ostale elemente. Napi simo jo s jednu o ciglednu jednakost: M N = M D N D, pa, kako je M N = KE = KC cos B = R sin a cos B, M D = OD sin c = R cos b sin c, N D = ED cos c = DC cos A cos c = R sin b cos c cos A, imamo da je sin a cos B = cos b sin c sin b cos c cos A, sin b cos C = cos c sin a sin c cos a cos B, sin c cos A = cos a sin b sin a cos b cos C odnosno, sin a cos C = cos c sin b sin c cos b cos A, sin b cos A = cos a sin c sin a cos c cos B, sin c cos B = cos b sin a sin c cos a cos C. (1.12)

 

(1.12 )

Dakle, u svakom sfernom trouglu, proizvod sinusa strane i kosinusa naleglog ugla jednak je razlici proizvoda kosinusa i sinusa preostele dve strane i proizvoda sinusa i kosinusa tih strana pomno zenih sa kosinusom njima zahva cenog ugla. Ove formule se nazivaju me sovitim obrascima ili sinusnokosinusnim obrascima. Sva tri skupa, 1.9, 1.10, 1.12, navedenih formula cesto se ozna cavaju jedinstvenim imenom Gausova grupa obrazaca. Iz uzajamno polarnih trouglova za koje je (a = 180 A) dobijamo formule sin A cos b = cos B sin C + sin B sin C cos a, sin A cos c = cos C sin B + sin C sin B cos a, sin B cos c = cos C sin A + sin C sin A cos b, sin B cos a = cos A sin C + sin A sin C cos b, sin C cos a = cos A sin B + sin A sin B cos c, sin C cos b = cos B sin A + sin B sin A cos c, Ako neku formulu iz skupa (1.12) podelimo clan po clan sa formulom iz skupa (1.9), koje na levoj strani imaju iste elemente, dobijamo kotangensnu formulu (ili cetvoroelementni obrazac), koja sadr zi dve strane i dva ugla, tj. (1.13)

 

5.-4 ) 641/

-641 ) 5 8 1 *4)5+1

11


ver1

ctg a sin b = cos b cos C + sin C ctg A, ctg a sin c = cos c cos B + sin B ctg A, ctg b sin c = cos c cos A + sin A ctg B, ctg b sin a = cos c cos C + sin C ctg B, ctg c sin a = cos c cos B + sin B ctg C, ctg c sin b = cos b cos A + sin A ctg C.

(1.14)

U slu caju kada treba re siti zadatak u kojem su dati strana i dva nalegla ugla ili dve strane i njima zahva ceni ugao, a treba na ci ostale elemente sfernog trougla, koriste se formule Dalambera (ili Mojvejda)). Navodimo ih ovde bez dokaza: c ab C AB sin = sin cos , 2 2 2 2 AB c a+b C cos sin = sin sin , 2 2 2 2 (1.15) A+B c ab C sin cos = cos cos , 2 2 2 2 A+B c a+b C sin cos = cos sin . 2 2 2 2 Cikli cnom permutacijom mogu da se dobiju formule i za druge elemente sfernog trougla. Deljenjem Dalamberovih formula: prve sa drugom, tre ce sa cetvrtom, prve sa tre com i druge sa cetvrtom dobijamo tzv. Neperove analogije (koje ne treba me sati sa Neperovim pravilom): sin
b sin a C AB 2 ctg , = a + b 2 2 sin 2 b cos a C A+B 2 = ctg , b 2 2 cos a+ 2 B sin A ab c 2 = tg , A + B 2 2 sin 2 B cos A a+b c 2 = tg . A+ B 2 2 cos 2

tg tg

tg tg

Neperove analogije daju zavisnost pet elemenata sfernog trougla i u tom smislu one spadaju u tzv. petoelementne obrasce. Napominjemo da vektorsko izvo denje predstavlja daleko elegantniji oblik izvod ceenja i prikazivanja ovih formula, ali je iskustvo pokazalo da je vizuelno pam nje koje stvaraju skalarni oblici ovih formula dalo bolje rezultate. Ostale grupe obrazaca ne cemo ovde navoditi iz jednostavnog razloga sto je njihova primena veoma retka. Navodimo jedno od mnemoni ckih pravila za formiranje gornjih formula. Pravilo za me soviti obrazac je pozajmljeno iz knjige Grina (Green, 1985).

  


ver1

12

5 8 -. 4 7 -

 

Pokaza cemo da je primena ovog obrasca u op stem slu caju sli cna primeni sinusnog obrasca. Me dutim, on je o cito komplikovaniji i mo zda malo te zi za pam cenje. Pa zljiviji citalac verovatno ce zapaziti u njemu izvesnu simetriju u formi, ali vizuelni na cin pam cenja dat je na sl. 1.8. Slika ozna cava redosled kojim se elementi trougla pojavljuju u jedna cini (1.16), naime aBbcbcA. Ako se uloge B i C (i, dalje, b i c) zamene, dobija se druga cija verzija me sovitog obrasca,

Slika 1.8. Mnemoni cko pravilo (1.17)

sin a cos C = cos c sin b sin c cos b cos A.

 

Posle svih permutacija za trougao ABC , imamo sest slu cajeva me sovitog obrasca. Poslednji va zan obrazac koji zelimo izvesti je cetvoroelementni obrazac, koji se mo ze dobiti iz sinusnog i kosinusnog obrasca na slede ci na cin. Primenimo kosinusni obrazac na trougao ABC (sl. 1.7); dobijamo cos b = cos a cos c + sin a sin c cos B, cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C. Uvrstimo li cos c iz druge jedna cine i sin c iz sinusnog obrasca u prvu gornju jedna cinu, dobi cemo cos b = cos a(cos a cos b + sin a sin b cos C ) + sin a ili sin2 a cos b = sin a sin b(cos a cos C + sin C ctg B ). Kona cno, dele ci sa sin a sin b, dobijamo cos a cos C = sin a ctg b sin C ctg B. (1.18) sin b sin C sin B cos B,

Ovo je cetvoroelementni obrazac . Pozivaju ci se na sl. 1.7, vidi se da su elementi trougla navedeni u (1.18) cetiri uzastopna elementa B , a, C , b. Strana a i ugao C mogu da se navedu kao susedna strana i ugao, redom. Cetvoroelementni obra zac mo ze tada da se izrazi u op stem obliku pogodnom za pam cenje kao cos (nalegle strane) cos (neleglog ugla) = sin (nalegle strane) ctg (naspramne strane) sin (naleglog ugla) ctg (naspramnog ugla). Prolaze ci kroz sve permutacije dobi ce se sest mogu cih formulacija cetvoroelement nog obrasca u sfernom trouglu ABC . Cetvoroelementni obrazac je ograni ceniji u primeni od ostala tri, posebno kada se radi sa pravim uglovima. Zavr si cemo ovaj paragraf sumiranjem va znih obrazaca.

 

5.-4 ) 641/

-641 ) 5 8 1 *4)5+1

13


ver1

Ukratko. Osnovni obrasci sfernog trougla koji ce se koristiti su: Kosinusni obrazac cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. Sinusni obrazac Sinusnokosinusni obrazac sin a cos B = cos b sin c sin b cos c cos A. Cetvoroelementni obrazac cos a cos C = sin a ctg b sin C ctg B. (1.16) (1.18) sin B sin C sin A = = . sin a sin b sin c (1.11) (1.15)

Pravougli, kvadratni i uski sferni trouglovi. Mnogi astronomski zadaci se svode na re savanje pravouglih, kvadratnih i uskih sfernih trouglova, sto mo ze znatno da pojednostavi formule grupa (1.9) do (1.15). Neka je u tim formulama ugao A jednak 90 ; tada formule imaju oblik: sin b = sin a sin B, sin c = sin a sin C, cos a = cos b cos c cos a = ctg B ctg C, cos B = cos b sin C, cos C = cos c sin B sin a cos B sin a cos C cos B cos C = cos b sin c, = cos c sin b, = ctg a tg c, = ctg a tg b. (1.9 ) (1.10 )

(1.12 )

(1.12 )

cos a sin B = cos b cos C, cos a sin c = cos c cos B.

(1.14 )

Grupa (1.15) ne daje nove formule. Formule sferne trigonometrije za pravougli trougao podvode se pod Neperovo pravilo za pam cenje. Rasporedimo po obodu kruga ravnomerno slede ce veli cine: b, c, 90 B, 90 a, 90 C . Svaka veli cina ima dve susedne i dve nesusedne. Tada je sinus bilo koje veli cine jednak: 1. proizvodu tangensa susednih veli cina, 2. proizvodu kosinusa nesusednih veli cina. U na soj nastavnoj praksi za isti trugao se uvodi ne sto druk cije pravilo. Umesto strana takvog trugla uzimamo njihove komplemente, a prav ugao ne smatramo element; tada Neperovo pravilo glasi: kosinus ma kog elementa jednak je proizvodu sinusa suprotnih elemenata ili proizvodu kotangensa susednih elemenata (formule (1.10 ) i prva formula sistema (1.12 ).

 


ver1

14

Kvadratni sferni trougao ima jednu stranu jednaku 90 ; da bismo na njega primenili Neperovo pravilo, onda, recimo, umesto ugla naspramnog strani c = 90 uzimamo njegov suplement, 180 C , a umesto preostalih uglova uzimamo njihove komplemente i primenimo Neperovo pravilo. Ponekad se moraju re savati uski sferni trouglovi; po pravilu, to su trouglovi u kojima je jedna od strana znatno manja od dve ostale strane. Tada se, umesto ta cnih, mogu primeniti jednostavnije, pribli zne formule, ukoliko je ta cnost zadovoljavaju ca. Ova situacija, s obzirom na vrlo siroku upotrebu kompjutera, sve vi se ima samo edukativni i istorijski zna caj. Uo cimo uski sferni trougao ABC (slika 1.10). Kako je ugao A mali, njegov kosinus je jedinica, a sinus malih veli cina a i (c b) mo ze da se zameni samim tim veli cinama iskazanim u radijanima. Primenjuju ci navedene skupove formula, mo zemo do ci do slede cih veza: a cos B = (c b), A sin b = a sin B, A sin c = a sin B.

Slika 1.10. Uski trougao

Diferencijalne formule sferne trigonometrije. U nekim astronomskim zadacima koriste se formule sferne trigonometrije u diferencijalnom obliku. Navedimo neke od tih formula. Diferenciraju ci jedan od sinusnih obrazaca dobijamo cos a sin B da + sin a cos b dB = sin A cos b db + sin bcosA dA.

 

5 8 -. 4 7 -

 

(1.18)

Da spomenemo da u praksi cesto treba re savati sferne trouglove kod kojih su sve tri strane toliko male da je dozvoljena zamena sinusa i tangensa luka njihovim vrednostima u radijanima bez zna cajnijeg naru savanja ta cnosti rezultata. Takvi trouglovi se nazivaju malim i na njih se primenjuju formule ravne (ravanske?) trigonometrije.

Dele ci ovaj izraz sa prvom jedna cinom iz iste grupe imamo ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA. Iz diferenciranja kosinusne formule imamo sin a da = ( sin b cos c + cos b sin c cos A) db + ( cos b sin c + sin b cos c cos A) dc sin b sin c sin A dA. Iz prve formule sinusno-kosinusnih obrazaca koecijenti uz db i dc jednaki su, redom, sin a cos C i sin a cos B pa se poslednja jedna cina mo ze napisati kao sin a da = ( sin a cos C )db + ( sin a cos B ) dc sin b sin c sin A dA.



/- /4).5 ) :141 ) 1 ,71 )

15


ver1

Smenjuju ci u poslednjem sabirku sin c sin A sa sin a sin C i dele ci ceo izraz sa sin a, dobijamo da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA.

Ako uzmemo uzajamno polarni trougao trouglu ABC i smenjuju ci u dobijenoj formuli strane a, b, i c suplementima naspramnih uglova, a uglove A, B, i C zamenimo suplementima naspramnih strana, dobijamo dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. Diferenciraju ci tre cu formulu u (1.15) imamo cosec2 B sin A dB + (cos A ctg B sin A cos c)dA + cosec2 b sin c db (ctg b cos c + sin c cos A)dc = 0. Iz sinusnih formula mo ze da se dobije sin a sin C , sin c cosec2 b = . sin b sin B sin b sin B Formule za kosinus strane i kosinus ugla mogu da se napi su kao sin A cosec2 B = cos b cos c + sin b sin c cos A cos a = , sin b sin b cos C cos A cos B sin A sin B cos c = . ctg B cos A cos c sin A = sin B sin B Posle odgovaraju cih smena u (1.19) i mno zenja celog izraza sa sin b sin B , dobijamo ctg b cos c + sin c cos A = (1.19)

sin a dB = sin C db cos a sin B dc sin b cos C dA.

Grupi su ci sve formule zajedno, dobijamo slede ci skup diferencijalnih formula ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA, da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA, dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da, sin a dB = sin C db cos a sin B dc sin b cos C dA.

(1.20)

Za pravougle trouglove va zi ce slede ci izrazi: tg a da = tg b db + tg c dc, tg B dB = tg b db ctg C dC, ctg b db = ctg a da + ctg B dB, da = cos C db + cos B dc. (1.21)

1.6. Geografska sirina i du zina. Smatraju ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom, ta cke prodora svetske osovine kroz sfernu povr sinu Zemlje nazva cemo zemljini polovi: severni i ju zni. Ravan nebeskog ekvatora se ce




ver1

16

5 8 -. 4 7 -

Zemljinu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator(sl. 1.11.). Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru; zemljini meridijani su krugovi kroz polove (sl. 1.12.) .

  

 

Slika 1.11.

Slika 1.12.

Za odre divanje polo zaja ta cke na Zemlji koristi se geografski (zemljopisni) ekvatorski koordinatni sistem; osnovne koordinate su: geografska sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od prese cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj ta cki; uzima vrednosti iz intervala (-90o , +90o ). geografska du zina ( ) je ugao dijedar izme du meridijanskih ravni po cetnog (inicijalnog) meridijana i meridijana date ta cke; uzima vrednosti iz intervala (-12h , +12h ili -180o , +180o ). Me dunarodnim dogovorom je usvojeno da je po cetni meridijan meridijan kroz Grini cku opservatoriju (sl. 1.13.), a negativni znak je za du zine ka zapadu. nadmorska visina (H) je visina u metrima date ta cke u odnosu na posebno denisanu nivosku povr sinu (v. kasnije: sferoid, geoid i sl.). Pojmovi uvedeni u prethodnim paragrama bi ce ilustrovani u odnosu na Zemlju. U prvoj aproksimaciji, Zemlja mo ze da se smatra sferom koja se obrne za jedan dan oko svoje stalne ose. Ta osa prodire Zemljinu sferu u severnom i ju znom geografskom poludijametralno suprotne ta cke N i S na sl. 1.14. Veliki krug za koji su ta cke N i S polovi naziva se ekvator . Svaki veliki krug upravan na ekvator i ograni cen ta ckama N i S naziva se meridijanom geografske du zine ili jednostavno meridijanom . Ta cka N je prirodni izbor pola koordinatnog sistema na Zemljinoj povr si. Da bi se kompletiralo uvo denje koordinatnog sistema, neophodno je da se usvoji po cetni veliki krug kroz N . To je po cetni meridijan , N GKS na sl. 1.14. Ovaj izbor, koji je u su stini proizvoljan, u cinjen je me dunarodnim dogovorom u 19-om veku, kada je za prvi meridijan usvojen onaj koji prolazi kroz osnovni polo zajni teleskop na Kraljevskoj opservatoriji u Grini cu (sl. 1.13.). Polo zaj ma koje ta cke X na Zemlji-

  

/- /4).5 ) :141 ) 1 ,71 )

17


ver1

noj povr si odre duje se sada lukom velikog kruga N X i sfernim uglom GN X . Geografska sirina B i geografska du zina * ove ta cke formalno se deni su jedna cinama

B = 90 N X = GN X.

(1.19) (1.20)

Slika 1.13. Grini cki podnevak

Slika 1.14.

Luk N X se naziva kolatituda * ta cke X . Produ zavanjem luka N X da bi opisali meridijan N XLS , presecamo ekvator u ta cki L (slika 1.14.). Sve ta cke na ovom meridijanu imaju istu geografsku du zinu. Konstrui simo kroz X mali krug U XV tako da su mu polovi N i S . Sve ta cke na ovom malom krugu imaju istu geografsku sirinu, a mali krug se naziva paralel sirine . Jasno je da paraleli i meridijani cine koordinatnu mre zu Zemljine povr si. Za ta cku na ekvatoru, kao sto je L, sirina je nula. Iz denicije (1.19) sledi da ako se ta cka X nalazi ju zno od ekvatora, recimo, X , onda je B negativno. U praksi se cesto sirine i du zine pi su kao pozitivne veli cine sa naknadnom odredbom severno ili ju zno i isto cno ili zapadno. U tom slu caju, sirina varira od 0 do 90 N ili S , du zina od 0 do 180 E ili W . Me dutim, algebarski je opravdanije koristiti jedna cine (1.19) i (1.20) kako su postavljene i smatrati du zinu pozitivnom u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (posmatrano sa severnog pola, p.a.), kao sto je prikazano. Onda B i pripadaju intervalima 90 B 90 , 180 < 180 . (1.21) su poziJu zna sirina i zapadna du zina su negativne. Za ta cku X na sl. 1.14 i B i tivni, dok su za ta cku Y obe negativne.
* Umesto geografska sirina B i geografska du zina * Kolatituda je 1 F B. 2

cesto se koristi latituda B i longituda .


ver1

18

5 8 -. 4 7 -

 

Razmotrimo dalje problem ra cunanja rastojanja izme du dve ta cke X i Y na povr si Zemlje. Kao i ranije, neka su sirina i du zina ta cke X ozna cene sa (B, ), a za Y sa (B , ). Najkra ce rastojanje izme du ovih dveju ta caka je luk velikog kruga XY koji je element sfernog trougla N XY . U ovom trouglu, N X = 90 B, N Y = 90 B . Ugao GN X = i kako je negativno u ovom slu caju, Y N G = , pa je Y N X = . Potrebno je da ovaj ugao bude od 0 do 180 . To ne uti ce na neposredni cilj ra cunanja rastojanja X Y primenom kosinusnog obrasca (1.11) cos XY = sin B sin B + cos B cos B cos( ). (1.22)

Rastojanje XY je izra cunato, ali kao ugao. Da se pretvori u kilometre, neophodno je izraziti ugao lu cnom merom i pomno ziti ga polupre cnikom Zemlje koji je sve do sada smatran jedini cnim. Mogu ce je izra cunati rastojanje i u nauti ckim miljama, koje se deni su kao du zina luka velikog kruga nad centralnim uglom od jedne lu cne minute. Du zina XY u nauti ckim miljama, jednostavno, izra zava luk XY u lu cnim minutama. Nauti cka milja neznatno prevazilazi milju i jednaka je 1,855 km. Popravke sirine i du zine usled kretanja Zemljinih polova. Ozna cimo sa Pm srednji, a sa P trenutni pol Zemlje. Neka je M ta cka na povr si Zemlje. Konstrui simo pravougli koordinatni sistem x, y sa po cetkom u Pm i smestimo osu x u ravan Grini ckog meridijana (tangenta na Grini cki meridijan u Pm ), a y osu zapadno od njega (vidi sliku 1.15.); ozna cimo rastojanje trenutnog i srednjeg pola sa r, a ugao u odnosu na osu x sa M, tako da su polarne koordinate trenutnog pola P (r, M). Tada iz uskog sfernog trougla Pm M P imamo 90 Bm ) (90 B) = r cos[M ( ili B Bm = r cos(M
m ). m )],



Ako su x, y pravougle koordinate trenutnog pola, onda je x = r cos M i y = r sin M, pa dobijamo jedna cinu Kostinskog Slika 1.15.

B Bm = x cos

y sin

m.

(1.23)

Ovde je m zapadna longituda, a x, y su trenutne koordinate pola,P , tj. koordinate pola u trenutku posmatranja u odnosu na srednji pol, Pm . Ako su koordinate x, y poznate, za datu longitudu se popravka sirine ,B = B Bm ra cuna direktno iz gornje formule. Koordinate trenutnog pola x, y se odre duju iz posebno organizovanih posmatranja promene sirine na ve cem opservatorija na povr sini Zemlje.

 

/- /4).5 ) :141 ) 1 ,71 )

19


ver1

Na dimo sada vezu izme du longitude topocentra i polo zaja pola. Razmotrimo sferne trouglove P M G i Pm M G, koji imaju jednu zajedni cku stranu, M G. Sa slike je jasno da je Pm G = 90 BmG ; P G = 90 BG ; M Pm G = m ; Pm M = 90 Bm ; P M = 90 B; MPG = . Iz kosinusnog obrazca imamo za svaki od trouglova izraze za luk M G; njihovim izjedna cavanjem dobijamo sin B sin BG + cos B cos BG cos( ) = = sin Bm sin BmG + cos Bm cos BmG cos( m ). Ozna cimo male promene koordinata usled pomeranja pola preksom ,, tj.

B Bm = ,B, BG BmG = ,BG ,

=, .

Smenjuju ci u prethodnoj formuli trenutne sirine i du zine njihovim srednjim vrednostima i malim prira stajima i razvojem sinusa i kosinusa u Tejlorov red, ako se ograni cimo malim veli cinama prvog reda, dobijamo (sin Bm + ,B cos Bm )(sin BmG + ,BG cos BmG )+ (cos Bm + ,B sin Bm )(cos BmG + ,BG sin BmG )(cos m , sin m ) = sin B sin BmG + cos B cos BmG cos m . Osloba daju ci se zagrada i zadr zavaju ci samo male veli cine prvog reda, dobijamo

,B(cos Bm sin BmG sin Bm cos BmG cos m )+ ,BG (sin Bm cos BmG cos Bm sin BmG cos m ) = = , cos BmG sin m .
Odavde je

, sin

= @B(tg BmG tg Bm cos

m)

+ ,BG (tg Bm tg BmG cos

mG ).

Iz ranije formule imamo

,B = x cos

y sin

m,

,BG = x cos

mG

y sin

mG .

Ako ih smenimo u prethodu jedna cinu, posle elementarnih transformacija dobijamo

@ = m = (x sin m + y cos m ) tg Bm + y tg BmG . Clan y tg BmG daje promenu longitude samog Grini ca usled istog uzroka. Ukoliko se longituda meri od srednjeg, a ne od trenutnog grini ckog meridijana, da bi se dobila stvarna promena longitude ta cke M (, ), iz , moramo oduzeti veli cinu y tg BmG , tj. , =,
y tg BmG = (x sin
m

+ y cos

m ) tg Bm .

Ako se razlika , iska ze u casovnoj meri, onda je

   
ver1

20

5 8 -. 4 7 , =

 

1 (x sin m + y cos m ) tg Bm . 15 Prema tome, promena longitude zavisi od geografske sirine topocentra Bm ; na ekvatoru te zi nuli, a na polovima ima zna cajne vrednosti. Te veli cine imaju sistematski karakter i u savremenim posmatranjima moraju da se uzmu u obzir.

1.7. Rektascenzija i deklinacija. Ve ci deo ove knjige ne ce se odnosi-

ti na Zemlju, ve c na nebesku sferu. Me dutim, geometrijska razmatranja su veoma sli cna i postoji koordinatni sistem koji potpuno odgovara geografskoj sirini i du zini. On se naziva ekvatorski sistem i poznate su njegove dve koordinate, rektascenzija i deklinacija . Ovaj sistem je daleko najva zniji od svih koordinatnih sistema koji se koriste u sfernoj astronomiji. Kao sto je polo zaj na Zemlji denisan geografskom sirinom i du zinom, tako je polo zaj zvezde na nebeskoj sferi denisan deklinacijom i rektascenzijom. Ove dve koordinate su stalne za svaku zvezdu; nisu pod uticajem Zemljine dnevne rotacije. Deklinacija odgovara geografskoj sirini, a rektascenzija isto cnoj geografskoj du zini. Predstavimo nebesku sferu sa Zemljom sme stenom u njenom sredi stu, kao na sl. 1.8, i pretpostavimo da je polupre cnik nebeske sfere mnogo ve ci od dimenzija Zemlje. Neka su N i S geografski severni i ju zni pol. Zemljina (obrtna osovina) osa rotacije prodire nebesSlika 1.16. Geocentri cna nebeska sfera ku sferu u ta ckama P i Q. Ove dve ta cke se nazivaju severni i ju zni nebeski pol . Ravan Zemljinog ekvatora se ce nebesku sferu po velikom krugu AB koji se naziva nebeski ekvator . Koordinatna mre za deklinacija i rektascenzija koja mo ze da se povu ce na nebeskoj sferi sli cna je mre zi geografskih sirina i du zina. Posebno, imamo paralel deklinacije , mali krug paralelan nebeskom ekvatoru, i meridijan rektascenzije , veliki polukrug ograni cen nebeskim polovima. Rektascenzija = i deklinacija @ proizvoljne ta cke X na nebeskoj sferi formalno se deni su kao @ = 90 P X, (1.23)

==

P X,

(1.24)

gde je stalna ta cka na nebeskoj sferi. Ova ta cka, koja se uzima kao nulta ta cka rektascenzije, odgovara polo zaju Sunca u trenutku prole cne ravnodnevice, oko 21 marta, kada Sunce prelazi nebeski ekvator sa juga na sever. Denicija ta cke, koja se naziva ekvinokcij , bi ce potpunije data u slede coj glavi. Za sada je dovoljno


i

&

4)56 ) ) 8- ,) ) -*-5

5.-41

21

napomenuti da je to stalna referentna ta cka na nebeskom ekvatoru. Napomenimo da rektascenzija raste u pravcu istoka, kako je nazna ceno strelicom na sl. 1.16. Sta vi se, na nebeskom ekvatoru je @ = 0 , dok je na severnom i ju znom nebeskom polu @ = +90 i 90 , redom. Mada rektascenzija mo ze da se izrazi u stepenima i onda je u intervalu 0 = < < 360 , obi cno je izra zena u vremenskoj meri, izjedna cavanjem 360 sa 24 casa. Ista konvencija je s razlogom primenjena na geografsku du zinu. Slede relacije; kako je 24h = 360 ,

imamo da je 1h = 15 , 1 = 4m , 1m = 15 , 1 = 4s , 1s = 15 1 =
1s 15 .

(1.25)

Mo ze da se izvede sistem pravouglih ekvatorskih koordinata koje su povezane sa rektascenzijom i deklinacijom. Neka je C centar nebeske sfere. Onda izaberimo CP za z -osu, C za x-osu, a y -osu izaberimo tako da formira desni koordinatni sistem. To zna ci da je ona u pravcu = = 6h , @ = 0. Ekvivalentno jedna cinama (1.8) koordinate (x, y, z ) ta cke X su date sa x = cos @ cos =, y = cos @ sin =, z = sin @,

(1.26)

 
ver1

gde je, kao i obi cno, uzet jedini cni polupre cnik nebeske sfere. Mogu ce je, ako bude data neka informacija o rastojanju nebeskog objekta, to uneti u jedna cinu (1.26) mno zenjem njene desne strane rastojanjem, r. Bi ce

x = r cos @ cos =,

y = r cos @ sin =,

z = r sin @,

(1.26 )

1.8. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi. Mnogi problemi sferne

astronomije ti cu se promene polo zaja zvezda na nebeskoj sferi usled nekog od brojnih uzroka. Ove promene imaju prili cno standardnu formu. U posebnom slu caju, promena zavisi od polo zaja zvezde ali tako da je pomeranje du z velikog kruga koji spaja zvezdu sa odre denom stalnom ta ckom na nebeskoj sferi. Na


ver1

22

5 8 -. 4 7 -

primer, usled godi snje paralakse pomeranje je uvek usmereno ka Suncu, dok usled dnevne aberacije, pomeranje je ka isto cnoj ta cki posmatra ceva horizonta. Zajedni cke osobine pomeranja omogu cavaju da sva pomeranja mogu da se tretiraju kao poseban slu caj op steg rezultata izvedenog ni ze. Pretpostavimo da je, usled nepoznatog uzroka, zvezda X (=, @) pomerena za mali iznos u ta cku X i to pomeranje je du z velikog kruga koji spaja X sa ta ckom O. Neka O ima ekvatorske koordinate (=0 , @0 ) i ozna cimo luk OX sa . Onda XX mo ze da se ozna ci sa d , i pretpostavimo da je d mali ugao. Predstavljeno na sl. 1.17 pomeranje d je pozitivno. Napi simo pomeranje kao

 

Slika 1.17. Rastojanja na sferi (1.27)

d = k sin .

U praksi je cesto k pozitivna ili negativna konstanta, nezavisno od izbora zvezde. Kona cno, neka su ekvatorske koordinate ta cke X (= + d=, @ + d@). Na sl. 1.17 predstavljena su pozitivna pomeranja i d= i d@. Konstrui simo luk malog kruga sa polom P kroz X da prese ce P X u U . Sada je sferni ugao P X = = i P X = = + d=. Tako je ugao zahva cen lukom malog kruga u njegovom polu, tj. U P X = d=. Dalje je, P X = P U = 90 (@ + d@); pa je, iz jedna cine (1.3), U X = d= cos(@ + d@) = d= cos @, sa ta cno s cu do prvog reda. Me dutim, kako je P X = 90 @, sledi da je U X = d@ . Sada ozna cimo sferni ugao OXP sa G. Onda je U XX == 180 G. Kako su dimenzije trougla U XX male u pore denju sa nebeskom sferom, mo ze da se smatra ravnim trouglom sa pravim uglom kod U . Onda je, i U X = XX cos(180 G) = XX cos G, U X = XX sin(180 G) = XX sin G. cos @ d= = k sin sin G, d@ = k sin cos G.

Sa na sa dva ranija rezultata i (1.27), sledi da je (1.28)

Razmatrajmo sada sferni trougao OP X . Kako je P X = = i P O = =0 , sledi da je OP X = = =0 . Osim toga, P X = 90 @, P O = 90 @0 , OX = i OXP = G. Koriste ci sinusni i sinusno-kosinusni obrazac, (1.9) i (1.12), imamo da je

 

&

4)56 ) ) 8- ,) ) -*-5

5.-41

23


ver1

sin sin G = sin(90 @0 ) sin(= =0 ), sin cos G = cos(90 @0 ) sin(90 @) sin(90 @0 ) cos(90 @) cos(= =0 ). d= = k sec @ cos @0 sin(= =0 ), d@ = k sin @ cos @0 cos(= =0 ) cos @ sin @0 .

Smenjuju ci ovo u jedna cine (1.28) dobijamo (1.29)

Za kori s cenje ovog op steg rezultata u bilo kom posebnom slu caju, neophodno je uneti vrednosti konstante k i koordinate ta cke O. Va zno je uo citi da ove jedna cine mogu da se primene samo za mala pomeranja. Ako su jedna cine (1.29) izra zene u radijanima, onda je k mala veli cina i mora da se ima na umu da su pri izvod cina zanemareni clanovi sa O(k 2 ). Kada je u pitanju veliko pomeenju ovih jedna ranje, preporu cujemo kori s cenje drugih metoda. Op sti rezultat (1.29) mo ze da se izrazi i u vektorskoj formi. Neka je s jedini cni vektor polo zaja za X i s0 isto za ta cku O; tada vektor s s0 ima intenzitet sin i usmeren je ka ta cki L na nebeskoj sferi za 90 udaljenoj od O i od X . L je pol velikog kruga kroz OX . Neka je vektor polo zaja ta cke X s + ds. Kako je s jedini cni vektor to je s s = 1 i diferenciranje daje, za svako malo pomeranje, s ds = 0. (1.30)

Dakle, vektor ds je upravan na s. Osim toga, kako je pomeranje du z OX , to je ds upravno i na s s0 pa je vektor pomeranja ds u pravcu s (s s0 ). Lako se vidi da je nepoznata ovog dvostrukog vektorskog proizvoda sin . Na osnovi jedna cine (1.27) imamo da je d s = k s ( s s0 ) . (1.31) Ovaj oblik jedna cine je op stiji od jedna cine (1.29) za primenu u ma kom koordinatnom sistemu. U praksi se koristi u skalarnom obliku, a skalarni oblik u ekvatorskim koordinatama su jedna cine (1.29). Dokazivanje poslednjeg stava je ostavljeno kao ve zba za citaoca. Zgodno je raditi analizu u radijanima. Me dutim, u primeni rezultata tra ze se prakti cnije jedinice pa su mali uglovi izra zeni u lu cnim sekundama. Pribli zno je 1 radijan = 57 17 45 = 206 265 , (1.32)

gde je 206265 va zan faktor konverzije. Prednost radijana je primena aproksimacija malih uglova. Ako je mali ugao izra zen u uglovnoj meri, onda je sin , Iz jedna cine (1.32) sledi da je cos 1, sin 1 = tg . (1.33)

Na primer, ako je i (1.33),

1 . (1.34) 206 265 broj lu cnih sekundi u malom uglu , onda je, iz jeda cina (1.32) sin = sin 1 . (1.35)

Pretpostavimo da se u primeni jedna cine (1.29), koriste lu cne sekunde. Neka je k vrednost parametra u radijanima i k u lu cnim sekundama. Onda, kako se isti


ver1

24

5 8 -. 4 7 -

 

faktor konverzije primenjuje na svaku stranu jedna cine, zamenom k sa k , d= i d@ se dobijaju u lu cnim sekundama. Jedna cine su, me dutim, ta cne do clanova prvog reda i jasno je da ce gre ska, recimo A, biti u radijanima,

A = O(k 2 ) = O (k sin 1 ) .
Gre ska, u lu cnim sekundama, je

A=O k

sin 1 .

(1.36)

 

Ovo daje korisnu informaciju o ta cnosti. Na primer, za pomeranje reda jedne lu cne sekunde, mo zemo da utvrdimo gre sku prvog reda od 5 106 lu cnih sekundi, koja je potpuno zanemarljiva u svim razmatranjima. S druge strane, cak za pomeranje od 15 ili jedne vremenske sekunde, gre ska je reda 0 ,001, ta cnost koja nije dostignuta ni najnijim astrometrijskim merenjima, dok pomeranje od 1 daje gre sku od 0 ,02. Mada je ta cnost nekih opti ckih i radio opservatorija dovedena do ove vrednosti, mnogi ra cuni, na primer za Astronomical Almanac , ne zahtevaju ve cu ta cnost. Zaklju cak je da, mada su formule I reda veoma korisne, moraju da se koriste tek uz poznavanje njihovih ograni cenja. Na kraju, izrazi cemo poslednji rezultat jedna cine (1.29) u prakti cnim jedinicama. Ako je parametar k izra zen u lu cnim sekundama, onda je d= u vremenskim a d@ u lu cnim sekundama dato sa 1 k sec @ cos @0 sin(= =0 ), d=s = 15 (1.37) d@ = k sin @ cos @0 cos(= =0 ) cos @ sin @0 .

Zadaci 1.1. Dokazati da za uglove A, B, C sfernog trougla va zi F < A + B + C < 3F . 1.2. Neka je dat sferni trougao ABC . Neka je polarni trougao A B C denisan sa: A je pol strane BC izabran tako da je AA < 90 . Analogno su denisani polovi B i C . Dokazati da va ze slede ce relacije izme du elemenata ova dva trougla: A + a = 180 , A + a = 180 , B + b = 180 , B + b = 180 , C + c = 180 . C + c = 180 .

1.3. Dokazati princip dvojnosti (dualni princip) koji ka ze da za ma koji obrazac koji izra zava element sfernog trougla, dualni obrazac mo ze da se izvede zamenom svake strane suplementom naspramnog ugla, a svaki ugao suplementom naspramne strane. Pokazati da su sinusni obrazac i cetvoroelementni obrazac sebi dualni. 1.4. Izvesti Gausove obrasce za polarni sferni trougao. 1.5. Dva mesta X i Y na severnoj hemisferi imaju koordinate (60 W, 15 N), (15 E, 30 N). Odrediti najseverniju ta cku, C , na luku velikog kruga koji spaja mesta X i Y. 1.6. Kolika je razlika u geografskim du zinama mesta A1 i A, od koji se orvi nalazi na ekvatoru , a drugo na paralelu geografske sirine B, ako je Bs geografska sirina najju znije ta cke velikog kruga povu cenog kroz A1 i A?


2 cos

),)+1

25


ver1

1.7. Mesta X i Y imaju istu geografsku sirinu B, a razlika njihovih geografskih du zina je L. Na ci geografsku sirinu najsevernije ta cke velikog kruga koji prolazi kroz ta mesta i odrediti razliku du zina putanja merenih po paralelu i po velikom krugu izme du tih mesta. 1.8. Avion pole ce iz mesta X (13 15 S, 78 W ) i leti u mesto Y (44 48 N, 12 40 E ). Izra cunati pre deno rastojanje u nauti ckim miljama i geografsku du zinu na kojoj avion preseca ekvator. 1.9. Dokazati da u jednakostranom sfernom trouglu va zi izraz a A sin = 1. 2 2

1.10. Sferne normale iz temena A, B, C proizvoljnog sfernog trougla seku naspramne strane u ta ckama D, E, F , redom. Pokazati da va zi: tg BD tg CE tg AF = tg DC tg EA tg F B

  


/ )8) , 47/)
Osnove astronomskog eksperimenta
2.1. Odre divanje polo zaja nebeskog tela. Zbog nedostataka prvoSlika 2.1. Papirus Nespakasuti

bitnih astronomskih eksperimenata coveku se vrlo kasno u istoriji pru zila prilika da sa izvesno s cu raspozna rastojanja ve ceg broja nebeskih tela. U prvoj aproksimaciji smatrao ih je sva na jednakim daljinama, na povr sini zami sljene sfere proizvoljnog (ali, velikog) polupre cnika i sa centrom u posmatra cevom oku. Time se nebeska sfera mo ze smatrati jednom od prvih posledica i rezultatom prvobitnog posmatranja (eksperimenta!), najprimitivnijeg sa stanovi sta raspolo zivog instrumentarijuma.

2.2. Nebeska sfera. Dakle, nebesku sferu uvodimo kao sferu jedini cnog
polupre cnika na koju, u pravcima u kojima ih vidimo, projektujemo likove nebeskih tela. U centar nebeske sfere sme sta se posmatra c (realni ili ktivni).

 

-*-5 ) 5.-4)

27

Ako je vizura poluprava od posmatra ca ka nebeskom telu, onda se sva nebeska tela nalaze na nebeskoj sferi u ta ckama prodora odgovaraju cih vizura; to su prividni polo zaji nebeskih tela. Promena polo zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi naziva se prividnim kretanjem. Veoma je pogodno izabrati nebesku sferu polupre cnika R = 1. Kao sto smo rekli, polo zaj nebeskog tela na nebeskoj sferi je razli cit za razli cite trenutke posmatranja kako zbog Zemljinog dnevnog obrtanja, tako i zbog godi snjeg obila zenja Zemlje oko Sunca. Istorijski je naj ce s ca praksa izbor standardne posmatra cke ta cke koja odgovara zami sljenom (kSlika 2.2. Sistem sveta tivnom) posmatra cu sme stenom u tu ta cku. Ta standardna ta cka je centar Zemlje, centar Sun cevog sistema, centar Sunca ili centar galaksije. Nebeske sfere koje odgovaraju ovim polo zajima posmatra ca (standardnim ta ckama) nazivamo geocentri cnom , baricentri cnom , heliocentri cnom ili galakti ckom nebeskom sferom, redom. Na drugoj strani, po sto se polo zaj stvarnog posmatra ca identikuje sa pojmom topocentar , ka zemo da, kada je stvarni posmatra c u centru sfere, imamo topocentri cnu nebesku sferu. Koordinate nebeskog tela se navode kao topocentri cne, geocentri cne, baricentri cne, heliocentri cne ili galakti cke, u skladu sa izborom centra nebeske sfere. Izuzimaju ci retke situacije boravka coveka na kosmi ckim letilicama ili drugim (prirodnim) nebeskim telima, topocentar je na Zemlji. Razlike me du ovim koordinatama poti cu od uticaja paralakse i aberacije koje ce biti razmatrane u daljem tekstu, bez ra cunskih detalja. Te razlike su za zvezde male i one se mogu mahom zanemariti u razmatranjima u ovoj glavi. Cilj ove glave je uvo denje razli citih koordinatnih sistema koji se koriste u polo zajnoj astronomiji i davanje konvencija vezanih za njih. Na ve c uvedeni ekvatorski koordinatni sistem, dodajemo opis horizontskog koordinatnog sistema i sistema eklipti ckih i galakti ckih koordinata. Svaki sistem cine osnovne polarne koordinate koje imaju osnovne osobine uvedene u 1.3. Sa svakim ovim sistemom mo ze da se uvede ekvivalentan pravougli koordinatni sistem, koji je povezan sa sfernim jedna cinama (1.8). Osim toga, u posebnom sistemu (ekvatorskom, eklipti ckom ili nekom drugom) mogu da se deni su topocentri cne, geocentri cne, baricentri cne i heliocentri cne koordinate kao koordinate koje se odnose na razne koordinatne po cetke, ali sa strogo paralelnim koordinatnim osama. Ekvatorski sistem koordinata, rektascenzije i deklinacije, opisan je u gl. 1. Denicije odgovaraju geocentri cnoj rektascenziji i deklinaciji. Topocentri cna i heliocentri cna rektascenzija i deklinacija bi ce sli cno denisane, izborom koordinatnog po cetka u odgovaraju coj ta cki i utvr divanjem osnovnih pravaca paralelnih sa CP i C C. Odstupanja me du topocentri cnim, geocentri cnim i heliocentri cnim koordinatama su znatna i moraju se precizno nazna citi ako se s odre denom namerom bira ko-

  
ver1


ver1


28

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

ordinatni po cetak. Ova odstupanja ne ce biti odre divana u ovoj glavi, ali je dobro znati da se za svaki koordinatni sistem, sistem odstupanja jednako dobro mo ze postaviti u topocentri cnom, geocentri cnom, baricentri cnom ili heliocentri cnom obliku.

2.3. Prividno obrtanje nebeske sfere. Iskustvo obi cnog coveka (u

smislu: neastronom) daje izvesnu ali intuitivnu predstavu o nebeskoj sferi i njenim karakteristikama. Pri pa zljivom posmatranju zapazi cemo da poznata zvezda Severnja ca (Polara) skoro da ne menja svoj polo zaj u odnosu na Zemaljske repere. Sva druga nebeska tela opisiva ce u toku dana (24 casa) krug sa centrom u blizini Severnja ce (vidi sliku 2.4.). Ukoliko bele zimo me dusobne polo zaje i izgled nebeskih tela na nebeskoj sferi u toku du zeg vremenskog intervala uo ci cemo: da postoji veliki broj nebeskih tela koja prakti cno ne menjaju me dusobni polo zaj (zvezde, nekretnice); da postoji manji broj zvezdolikih tela koja svetle mirnom svelo s cu (ne trepere!) i koja menjaju polo zaj me du zvezdama (planete, lutalice); da postoji Mesec, koji veoma brzo menja svoj polo zaj u odnosu na zvezde; da postoji Sunce, koje iz dana u dan izlazi pribli zno na istom mestu u odnosu na zemaljske repere, ali u okolini razli citih grupa zvezda; da se povremeno pojavljuju kosmata nebeska tela, koja vrlo brzo menjaju polo zaj me du zvezdama (komete, repatice); da se povremeno pojavljuju pojedina cni zvezdoliki objekti i pljuskovi takvih objekata koji u intervalu od nekoliko sekundi menjaju polo zaj i nestaju sa zvezdanog neba (meteori, zvezde padalice ); da se preko neba prostire belomagli casta traka nejednake sirine i sjaja, ali stalnog polo zaja me du zvezdama (Galaksija, Mle cni put, Kumova slama).

Slika 2.4. Cirkumpolarne zvezde

 
"

5) 8- )

29

Kada posmatramo zvezde prividno dnevno kretanje nebeske sfere se manifestuje u postojanju zvezda cije su dnevne putanje u celosti vidljive ( cirkumpolarne zvezde ), u postojanju zvezda cije dnevne putanje se vide samo delimi cno (zvezde koje izlaze i zalaze ) i u postojanju zvezda cije delove dnevne putanje u datom trenutku uop ste ne vidimo iz datog polo zaja (anticirkumpolarne zvezde ).

2.4. Sazve zd sto smo do sada rekli o nebeskim telima isklju civo a. Sve

je rezultat vizuelnog astronomskog eksperimenta u kojem preovla duje matemati cka apstrakcija nebeske sfere. Ako u principe (priznake) klasikacije uklju cimo dodatne mogu cnosti vizuelnog posmatranja, onda mo zemo da govorimo o sjaju i boji nebeskih tela. Uo cavaju ci sjajnije zvezde na nebu, drevni posmatra ci su izvr sili prostornu podelu zvezda u grupe koje se nazivaju sazve z dima (slika 2.5.).

 
ver1

Po pravilu, svakom sazve zd ci mitolo ski zna caj i obele zje (v. u davan je odgovaraju Prilog I). Nebeska sfera je podeljena na 88 sazve zd a; ovu podelu je uveo Delport

  
ver1

30

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

1919. O sazve zd cemo posebno govoriti, ali ce ona na razli cite na cine biti ima ne prisutna u daljem tekstu, kako kroz prividno kretanje Sunca, tako i kroz strukturu zvezdanih sistema i njihovu evoluciju. Uo cavaju ci razlike u boji i sjaju pojedinih zvezda, posmatra ci davnih vremena su svakoj zvezdi davali ime (v. Prilog I). Pri tome, znaju ci da prose cni posmatra c na vedrom nebu mo ze da uo ci oko 3000 zvezda, o cigledno je da je broj zvezda sa imenima veoma mali u odnosu na ukupni broj zvezda. Selektivnost i razdvojna mo c covekovog oka nije mogla da zadovolji sve ve ce zahteve astronoma.

2.5. Elementi nebeske sfere. Ve c smo istakli da se nebeska sfera priv-

idno obr ce i da je jedna invarijantna ta cka obrtanja u blizini Severnja ce. Druga ta cka je dijametralno suprotna u odnosu na posmatra ca (slika 2.6.). Vremenski interval za koji nebeska (zvezdana!) sfera izvr si prividno pun obrt oko nebeske ose naziva se zvezdani dan: to je vremenski interval posle kojeg se ponovi konguracija zvezda u odnosu na zemaljske repere. Ukoliko su polo zaji nebeskih tela dati u odnosu na mesto posmatranja, govorimo o topocentri cnoj konguraciji, a ukoliko su dati u odnosu na centar Zemlje, onda govorimo o geocentri cnoj konguraciji.

Slika 2.6.Zemljina rotacija

Osa prividnog obrtanja nebeske sfere naziva se svetska ili polarna osa, PN OPS (sl.2.7). Ta cke prodora svetske ose kroz nebesku sferu su svetski polovi severni PN i ju zni PS . Severni pol je onaj iz kojeg se sva prividna kretanja vide u smeru kretanja kazaljke na satu; taj smer se naziva retrogradnim smerom.

 

- - - 61 -*-5 - 5.-4-

31


ver1

Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere sa ravni upravnom na svetsku osu kroz Zemljino sredi ste. Dnevni paralel je mali krug nebeske sfere paralelan ekvatoru. Deklinacijski krug je veliki krug nebeske sfere koji prolazi kroz polove.

Slika 2.7. Ekvatorski sistemi Istorijski gledano, osnovni elementi nebeske sfere za orijentaciju i odre divanje polo zaja ta caka na Zemlji i polo zaja nebeskih tela su vertikala i horizont. Vertikala je prava odre dena vektorom rezultante Zemljine privla cne i centrifugalne sile. Materijalizuje se pravcem mirnog viska. Pravi horizont je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere i ravni upravne na vertikalu (u polo zaju posmatra ca, slika 2.8.). Zenit i nadir su prodorne ta cke vertikale kroz nebesku sferu; zenit je iznad horizonta. Almukantar(at) je mali krug nebeske sfere paralelan horizontu. Vertikal je veliki krug kroz zenit (i nadir).

Slika 2.8. Horizontski sistem

 

    
ver1

32

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

Nebeski meridijan posmatra ca je deklinacijski krug kroz zenit, odnosno, vertikal kroz svetski pol. On se ce horizont u ju znoj S i severnoj N ta cki (Nta cka bli za polu PN ). Prava N S u ravni horizonta naziva se podneva ckom linijom. Prvi vertikal je vertikal cija je ravan upravna na ravan meridijana; ta cke preseka prvog vertikala i horizonta su isto cna E i zapadna W ta cka horizonta.

2.6. Prividna Sun ceva kretanja. Ekliptika. Eksperiment sa Sun-

cem. Posmatraju ci pa zljivo iz dana u dan mo zemo zapaziti da se polo zaj ta cke izlaza i zalaza Sunca (ipak) menja u odnosu na zemaljske repere; u odnosu na apstrakciju datu pojmom horizont, mo zemo da ka zemo da se azimuti izlaza i zalaza menjaju. Ovakva posmatranja mo zemo obaviti bez posebnih priprema u odnosu na pravac najkra ce dnevne senke mirnog viska (pravac podneva cke linije!). Vrlo cesto se u literaturi govori o tome da se prati du zina senke vertikalnog stapa! Napominjemo da je materijalizacija takvog eksperimenta uslovljena prethodnom materijalizacijom mirnog viska, pa je, sa stanovi sta i teorije gre saka i metodike besmisleno izvoditi 2 eksperimenta, pri cemu drugi dokazano ne mo ze imati manju gre sku. Ne upu staju ci se ovde u sve detalje projekcije prividnog kretanja Sunca na ravan horizonta, sa fenomenolo skog stanovi sta gornji eksperiment je dovoljan. Najve ca dnevna visina Sunca nad horizontom naziva se (gornjom) kulminacijom (pravo podne). Trenutak pravog podneva identi can je trenutku najkra ce senke i tada se ugao visine Sunca mo ze dobiti iz du zine viska l i du zine senke s: l tg h = . s Bele ze ci polo zaje ta caka izlaza i zalaza Sunca u toku godine i njegovu visinu u podne, utvrdi cemo da: postoje trenuci maksimalnog udaljenja ka severu i jugu ta caka izlaza i zalaza Sunca u odnosu na isto cnu i zapadnu ta cku horizonta, E i W , redom. To su trenuci solsticija (zastoja) letnjeg i zimskog. Ti trenuci su identi cni trenucima maksimalne i minimalne podnevne visine Sunca. Odgovaraju ci dnevni paraleli koje tada opisuje Sunce nazivaju se severnim i ju znim povratnikom (!?). postoje trenuci poklapanja ta caka izlaza i zalaza sa ta ckama E i W ; to su trenuci ekvinokcija, ravnodnevice prole cne i jesenje.

 

Slika 2.9. Ekliptika Zbog neprekidnosti sun cevog kretanja, njegove dnevne putanje nisu, strogo uzev si, nebeski paraleli ve c delovi zavojnice (sl.2.10.) izme du severnog i ju znog povratnika.

 

24181, ) 57 3-8) 4-6) ) - 1261 )

33


ver1

Slika 2.10. Pro siruju ci eksperiment sa Suncem na bele zenje polo zaja ta caka njegovog izlaza i zalaza u odnosu na zvezde, utvrdi cemo da se Sunce prividno kre ce po nebeskoj sferi me du zvezdama od zapada na istok i da po isteku perioda, koji nazivamo godina, ponavlja svoj polo zaj u odnosu na zvezde. Veliki krug nebeske sfere koji se dobija kao projekcija prividne godi snje putanje Sunca na nebesku sferu naziva se ekliptikom (v.sl. 2.9.). Kre cu ci se po ekliptici Sunce u toku godine prod zd e kroz 12 sazve a (v.slike 2.11. i 2.12.), koja skoro sva nose zivotinjska imena zodija cka sazve z da: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devojka, Vaga, Skorpija, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe.

Slika 2.11. Zodijak

 


ver1

34

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

Slika 2.12. Prividno kretanje Sunca

2.7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz Sun cevog prividnog kretanja. Vi segodi snji eksperiment sa Suncem pokazao bi nam da su sev-

erni i ju zni povratnik na pribli zno konstantnoj daljini od nebeskog ekvatora (slika 2.13.), a to zna ci da je nagibni ugao ravni ekliptike prema ravni ekvatora pribli zno konstantan ( 23 27 ).

Slika 2.13.

   
&

8- ,) - )46-

4,1 )6- 84- -

35

Uzimaju ci da je ekliptika element nebeske sfere, polovima ekliptike (2N i 2S ) nazivamo ta cke prodora kroz nebesku sferu prave upravne na ekliptiku. Ekliptika se ce nebeski ekvator u ta ckama ekvinokcija prole cni (C) i jesenji (9) (sl. 2.10.). Mali krug nebeske sfere paralelan sa ekliptikom naziva se krug longitude; veliki krug nebeske sfere kroz polove ekliptike naziva se krug latitude.

2.8. Zvezdane karte. Koordinate. Vreme. Da bi mogle da se

prave zvezdane karte, koje prikazuju sazve zd a u ravni, treba da znamo koordinate zvezda. U klasi cnom astronomskom eksperimentu pokazalo se da su za ovu svrhu najpogodniji sferni koordinatni sistemi. Po pravilu, sferni koordinatni sistem je odre den izborom osnovne ravni , osnovnog pravca u toj ravni i smerom merenja uglova. Koordinate u ovom sistemu su rastojanje i dva ugla. Kako je rastojanje, po deniciji za nebesku sferu, jedini cno (R = 1), koordinate su samo dva ugla. Primenjena (prakti cna) astronomija u u zem smislu je metodika i praksa posmatranja i merenja na Zemlji i ve sta ckim nebeskim telima u cilju stvaranja upori snog sistema referencije, kako u klasi cnom, koordinatnom smislu, tako i u smislu denisanja parametara i sistema konstanti makrosveta. Sistem nebeskih koordinata pogodan za prou cavanje kretanja u vasioni mora da bude inercijalan; nu znom prelaznom formom u re savanju prakti cnih zadataka javlja se FUNDAMENTALNI sistem nebeskih koordinata i konstanti, koji, za razliku od inercijalnog, sadr zi rotaciono kretanje. Savremena astronomija fundamentalni sistem najprirodnije realizuje u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji, u principu, ima precesiono kretanje.

 
ver1

2.9. Koordinatni sistemi. U jedna cini (A) (vidi dalje), koja ce biti de-

taljno obja snjena u odeljku o teleskopima, u ulozi denicionih veli cina na levoj strani se javljaju (=, @), gde je = rektascenzija, a @ deklinacija objekta. Takav njihov polo zaj nije ni malo slu cajan. Objasnimo to detaljnije. Su stina teleskopa je u prijemu elektromagnetne informacije od objekta. U matematiqkoj notaciji intenzitet i kvalitet primljene informacije iz pravca (=, @) i sa rastojanja H, dati su izrazom: I (H, =, @) =
V +

[coef.

f ( )E ( )d ]dHd=d@,

(2.1)

odnosno It (H, =, @) =
V

[coef.

f ( )E ( )d ]dHd=d@,

(2.2)

gde je coef. uveden kao korektivni faktor u smislu razlikovanja nominalnih od efektivnih parametara, f ( ) je funkcija nominalnih talasnih karakteristika me dusistemske sredine i instrumentarijuma, E ( ) je stvarna talasna karakteristika posmatranog objekta. Kao sto iz iskustva sledi, funkciji f ( ) po pravilu prepu stamo (pridru zujemo) informaciju o daljini objekta, pa prethodna jedna cina postaje:


ver1

36

5 8- )564
It (=, @) =
P

5 / - 52-41 - 6)
+

11

 

[coef.

f ( , H)E ( )d ]ds.

(A)

Davno nazna ceni cilj astronomije, spoznaja geometrije Vasione, odre divanje oblika, polo zaja i kretanja nebeskih tela i sistema, podrazumeva stvaranje fundamentalnih sistema nebeskih koordinata. Danas se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema koordinata koji se zadaje u prostoru i vremenu pomo cu polo zaja (=, @) i sopstvenih kretanja ( = , @ ) odre denog broja zvezda fundamentalnog kataloga. Ekvatorski sistem se pojavio u katalozima pre nekoliko stole ca, a poslednjih sto godina on predstavlja jedinistven sistem skoro u svim katalozima. Takvo stanje nije slu cajno ve c je posledica potpune demokratije prakti cnih uslova, jer su sva posmatranja obavljana sa Zemlje. Ekvatorski sistem koordinata se deni se Zemljinom rotacijom, a nulta rektascenzija se zadaje rotacijom oko ose i kretanjem oko Sunca. Me dutim, proces dugotrajnih i ta cnih posmatranja pokazao je su stinski nedostatak ekvatorskog sistema: ravan ekvatora i ta cka prole cne ravnodnevice imaju veoma slo zeno kretanje. Poku saji zamene ekvatorskog sistema jo s nisu urodili plodom jer nije dovoljno da novi predlog samo odri ce stari sistem, nego mora i da jasno doka ze da ce novi sistem biti nepokretniji od starog i pogodniji za realizaciju. Prakti cna pogodnost je veoma zna cajan cinilac. Za nas je ovde interesantno da, ukoliko se sa prakti cnog stanovi sta poka ze pogodnijim neki drugi sistem koordinata, to ne ce dovesti do promene principa konstrukcije koordinatnih sistema, ve c samo do promene posmatra ckih metoda i instrumenata. Isto tako, stara posmatranja ne ce izgubiti svoj zna caj. Sam prelaz sa jednog na drugi sistem koordinata ostvari ce se jednostavnim ra cunima; te sko ce ce se javiti samo pri ta cnom odre divanju parametara novog sistema u odnosu na stari sistem. Za sada, sa izvesno s cu mo zemo da ka zemo da se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema. Nagla savamo da postoji bitna razlika pojmova fundamentalni sistem koordinata i sistem fundamentalnog kataloga. Pod sistemom kataloga podrazumevaju se sistematske gre ske koordinatne mre ze date katalogom (n.pr. ,== , ,=@ , ...). Razvoj astronomije zahteva kako pove canu ta cnost tako i novi sastav objekata fundamentalnog kataloga. Neki astronomski zadaci pretpostavljaju prakti cnu realizaciju inercijalnog sistema koordinata; pri tome se ne misli na sistem bez rotacije i ubrzanja, ve c na sistem sa poznatim (do odre dene ta cnosti) rotacijom i ubrzanjem. Na drugoj strani postoje zahtevi da se ukloni translacija sistema prakti cnom realizacijom sistema koordinata objekata cija su sopstvena kretanja i paralakse prakti cno jednaki nuli (vangalakti cki objekti, kvazari i sl.). Zna ci, govorimo o realnoj primeni fundamentalnih sistema u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji, u principu, ima precesiono kretanje. Pri stvaranju takvog sistema prvo se obrazuju takozvani instrumentski sistemi zvezdani katalozi, koji sadr ze jednu ili obe ugaone koordinate (naravno, i brojne pomo cne veli cine) date za po cetak neke godine. Taj trenutak se naziva epoha koordinatnog sistema, epoha ravnodnevice kataloga; posebno se navodi i posmatra cka epoha kataloga, sto zna ci srednji trenutakdatum svih posmatranja.

  



0 41 65 1

4,1 )6 1 5156-

37

Kao sto smo rekli, u slu caju nebeske sfere rastojanje je, po deniciji, jedini cno (R = 1), pa su koordinate samo dva ugla. Izborom razli citih elemenata (osnovnih ravni i pravaca!) na nebeskoj sferi dolazimo u situaciju da razlikujemo i koordinatne sisteme; naj ce s ce su u upotrebi horizontski; mesni ekvatorski; nebeski ekvatorski; eklipti cki sistem koordinata; galakti cki sistem koordinata.

2.10. Horizontski koordinatni sistem. U ovom sistemu osnovna ra-

van je ravan horizonta, osnovni pravac je podneva cka linija od posmatra ca ka ju znoj ta cki, a smer merenja uglova je retrogradni (u smeru kretanja kazaljke na satu). Koordinate su azimut i visina (ili zenitna daljina). Napomena: Kod sfere jedini cnog polupre cnika lukovi velikih krugova jednaki su u meri centralnim uglovima koje zahvataju. Azimut (A) ta cke X je ugao u horizontskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni vertikala kroz datu ta cku; interval promene je(0 , 360 ). (Azimut ta cke je ugao dijedar ravni meridijana topocentra i ravni vertikala kroz ta cku). Visina (h) ta cke X je ugao u ravni vertikala meren od preseka sa ravni horizonta do pravca vizure kroz ta cku; interval promene visine je (-90 , +90 ). Po deniciji zenitska daljina, (z ), ta cke X , je komplement visine: z = 90 h.

Kako osnovni pravac ovog sistema zavisi od polo zaja mesta poSlika 2.14. Horizontski sistem smatranja, ka ze se da je ovaj sistem mesni. Instrument za merenje horizontskih koordinata je teodolit Posmatrajmo nebesku sferu sa centrom u ta cki O. Vertikala je najprirodniji osnovni pravac na Zemljinoj povr sini. Ovaj pravac je denisan pravcem Zemljine gravitacije. Neka vertikala usmerena na gore prodire nebesku sferu u ta cki Z , sl. 2.14. Ova ta cka se zove zenit , a njoj dijametralno suprotna nadir . Veliki krug ciji su polovi zenit i nadir naziva se nebeski horizont ili jednostavno horizont. Ovaj veliki krug deli nebesku sferu na dve hemisfere; gornja hemisfera je vidljiva, dok je donja hemisfera nevidljiva za posmatra ca na samoj Zemlji.

    
ver1


ver1

38

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

 

Slika 2.15. Linija povu cena kroz ta cku O, paralelno Zemljinoj obrtnoj osi, prodire nebesku sferu u ta ckama P i Q, koje se nazivaju severni i ju zni nebeski pol, redom. Za svakog posmatra ca samo jedan pol je na vidljivoj polusferi. Na sl. 2.15 prikazana su dva posebna dijagrama, za slu caj posmatra ca na severnoj i posmatra ca na ju znoj geografskoj sirini. Sve sto sledi va zi za oba. Zbog Zemljine rotacije, posmatra c ce videti stalnu promenu polo zaja zvezda na nebu. Dnevno obrtanje Zemlje oko njene ose, sa zapada na istok, dovodi do prividnog obrtanja cele nebeske sfere sa istoka na zapad oko ose P OQ. Posledica rotacije je da zvezde oko nebeskih polova ostaju (skoro) nepomi cne. Zvezda Polara (ili Severnja ca) je sjajna zvezda koja je oko 1 udaljena od severnog nebeskog pola i lako je uo cljiva na zvezdanom nebu, dok na ju znoj hemisferi sli cne zvezde nema. Konstrui simo luk velikog kruga ZP i produ zimo ga, ako je potrebno, do preseka sa horizontom u ta cki N . Ta cka N je severna ta cka horizonta. Dijametralno suprotna ta cka S je ju zna ta cka horizonta; isto cna i zapadna ta cka su na po 90 od ta caka N i S . Napomenimo da je za posmatra ca koji je okrenut ka severu W s leve a E s desne strane. Cetiri ta cke N , E , S , W nazivaju se osnovnim ta ckama horizonta . Horizontski koordinatni sistem uzima ta cku zenita, Z za pol. Za osnovni veliki krug izabran je krug ZN ili njemu ekvivalentan ZP . Neka je X neka ta cka na nebeskoj sferi, njena zenitna daljina z i azimut A bi ce denisani sa z = ZX, A = P ZX. (2.3)

Po ovoj deniciji azimut je strogo zapadni (meren od severne ta cke). Ovo je jedna od brojnih konvencija koje su u upotrebi. Prema ovoj deniciji, azimut raste u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i koordinatni sistem je desni. Azimut mo ze, tako de, da se meri kao isto cni, ali je bolje tada ga uzimati kao negativni. Me dutim, koristi cemo deniciju (2.3) u oblasti 180 < A 180 . Lukovi velikih krugova ograni ceni sa Z i ta ckom horizonta nazivaju se vertikalni krugovi (ili vertikali). Vertikal kroz X se ce horizont u ta cki U i o cigledno je da sve ta cke na vertikalu imaju isti azimut A koji je jednak N U . Vertikali kroz W i E nazivaju se prvi vertikali . Umesto zenitne daljine koristi se visina h. Za ta cku X je h = XU pa je

 



0 41 65 1

4,1 )6 1 5156-

39
(2.4)

h = 90 z.

Mali krugovi sa polom u Z su krugovi iste visine (iste zenitne daljine) i nazivaju se almukantari . Na sl. 2.1 prikazan je almukantar kroz X . U sfernoj aproksimaciji Zemlje, OZ predstavlja produ zetak polupre cnika iz centra Zemlje. Pravac OZ zaklapa ugao B sa ekvatorskom ravni, a ugao B je geografska sirina posmatra ca. Sledi da je luk P Z jednak posmatra cevoj kolatitudi, sto daje va znu relaciju P Z = 90 B. (2.5) Jedna cina (2.5) va zi i za severnog i za ju znog posmatra ca. Zenitna daljina i azimut daju koordinatni sistem koji se lako realizuje u praksi, jer se zasniva na osnovnim pravcima, Z i P , koji se odre duju direktnim posmatranjima. Me dutim, ovo ima i ozbiljne nedostatke. Prvo, zenitna daljina i azimut zvezde zavise od polo zaja posmatra ca. Ovo su lokalne koordinate, a gore data topocentri cna denicija je najprirodnija. Na primer, mogu ce je da se transformi su u geocentri cne koordinate, ali mora se zadr zati zenitni pravac odgovaraju ceg posmatra ckog topocentra. Drugo, horizontske koordinate zvezda se menjaju sa prividnim dnevnim kretanjem nebeske sfere. Trenuci izlaza i zalaza zvezda ra cunaju se kao trenuci za koje je z = 90 .

Koordinate ta cke na Zemlji. Uporedimo dalja razmatranja sa onima iz paragrafa 1.6 u prvoj glavi. Ovde se odnosimo ka Zemlji kao ka nebeskom telu i koristimo aproksimacije koje geografski koordinatni sistem identikuju sa nazemnim sistemom. Poslednji termin samo skre ce pa znju na to da u zavisnosti od usvojene aproksimacije za oblik Zemlje, mo zemo imati i razli cite realne koordinatne sisteme Zemlje. Istovremeno, oni omogu cavaju izvesne detalje u razlikovanju lokalnih, odnosno mesnih koordinatnih sistema. Smatraju ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom, ta cke prodora svetske osovine kroz sfernu povr sinu Zemlje nazva cemo zemljini polovi: severni i ju zni. Ravan nebeskog ekvatora se ce istu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator. Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru; zemljini meridijani su krugovi kroz polove. Za odre divanje polo zaja ta cke na Zemlji koristi se nazemni ekvatorski koordinatni sistem; osnovne koordinate su: geografska sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od prese cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj ta cki; interval promene je (-90 , +90 ). geografska du zina ( ) je ugao dijedar izme du meridijanskih ravni po cetno (inicijalnog) meridijana i meridijana date ta cke; interval promene je (-12h , +12h ili -180 , +180 ). Me dunarodnim dogovorom je usvojeno da je po cetni meridijan meridijan kroz Grini cku opservatoriju, a negativni znak je za du zine ka zapadu. nadmorska visina (H) je visina u metrima date ta cke u odnosu na posebno denisanu nivosku povr sinu (v. kasnije: sferoid, geoid i sl.).

    
ver1

    
ver1

40

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem. U ovom sistemu osnov-

na ravan je ravan nebeskog ekvatora, osnovni pravac je pravac ka ju znoj ta cki ES ekvatora, a smer merenja uglova je retrogradni (slika 2.7.) casovni ugao t ta cke je ugao u ekvatorskjoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu ta cku; interval promene je (0h 24h ili 0 360 ) Deklinacija @ je ugao u ravni deklinacijskog kruga meren od preseka sa ravni ekvatora do pravca vizure kroz ta cku; interval promene je (-90 , +90 ). Po deniciji polarna daljina p je komplement deklinacije: p = 90 @. (2.6)

Deklinacija je invarijanta u odnosu na prividno dnevno kretanje, ali casovni ugao nije, pa je zato i ovaj sistem mesni.

Casovni ugao i deklinacija. Horizontski koordinatni sistem vezan je za posmatra ca, ali ne i za zvezde. Slo zen na cin na koji se menjaju zenitne daljine i azimut zvezde sa vremenom uzrokovan je cinjenicom da ovaj koordinatni sistem, a posebno njegov pol Z , ne zavise od prividnog dnevnog kretanja zvezda, odnosno Zemljine rotacije. Me dutim, koordinatni sistem vezan za pol P nema ovakve probleme. Pri tome, ako je P Z izabran kao referentni veliki krug, koordinatni sistem koji se realizuje je jo s i stalan u odnosu na trenutni polo zaj posmatra ca. Nove koordinate su nazvane casovni ugao i deklinacija ; poslednja je bila uvedena u ne sto druga cijem kontekstu. Nebeska sfera predstavljena na sl. 2.16 ima centar u posmatra cu koji je u ta cki O, dok su zenit, nebeski polovi i osnovne ta cke horizonta obele zene kao ranije. Razmotrimo slu caj posmatra ca na severnoj geografskoj sirini, mada to nema zna caja za denicije koje slede. Za neku zvezdu, recimo X , na nebeskoj sferi denicija njene deklinacije @ i casovnog ugla t bi ce

@ = 90 P X,

t = ZP X.

(2.7)

Sam luk P X se navodi kao severna polarna daljina (NPD) zvezde. Veliki polukrugovi sa krajevima u nebeskim polovima, kao P XQ, nazivaju se meridijani . O cigledno je du z svake od ovih krivih casovni ugao konstantan. Meridijan sa nultim casovnim uglom P ZSQ je poznat kao posmatra cev meridijan i kada je zvezda u tom meridijanu govorimo o kulminaciji zvezde. Treba napomenuti da se casovni ugao meri u smeru zapada od posmatra cevog meridijana, u smeru kretanja kazaljke na casovniku. Mali krugovi sa polovima u P i Q nazvani su deklinacijski krugovi . Sada, po sto je dnevno kretanje zvezda ekvivalentno uniformnoj rotaciji cele nebeske sfere oko ose kroz P i Q, sledi da zvezda vr si dnevno kretanje po deklinacijskom krugu,

 



-5 1 - 8)6 45 1

4,1 )6 1 5156-

41


ver1

prikazanom na sl. 2.16 kao XDLRTX . U toku jednog dana, zvezda se kre ce zapadno od ta cke X ka D, gde zalazi; zatim sti ze u najni zu ta cku L ispod horizonta, kada je njen casovni ugao 180 , posle toga pribli zava se s donje strane horizontu, izlaze ci u ta cki R; njena visina raste dosti zu ci maksimalnu vrednost u meridijanu T . Zatim, njena visina opada i ona se ponovo vra ca, posle 24 casa u ta cku X . Pri svom dnevnom kretanju, zvezda opisuje svoj dnevni paralel i to uniformnom brzinom. Me dutim, deklinacija je konstantna za svaku zvezdu, dok casovni ugao prirasta ravnomerno. Time su potpuno jednozna cno odre deni i casovni ugao zvezSlika 2.16. zde i njena deklinacija u svakom tra zenom trenutku. Pojednostavljuju ci ovo, casovni ugao je obi cno izra zen, ne u stepenima, ve c u vremenskim jedinicama, sli cno rektascenziji, izjedna cavanjem 24h sa 360 . Na sl. 2.16 vidi se da, posmatrano iz ta cke P , casovni ugao raste u smeru kazaljke na satu. Me dutim, koordinatni sistem je levo-orijentisan i to je neizbe zno ako casovni ugao raste sa vremenom. Sa slike se mo ze izvu ci jo s jedan zna cajan zaklju cak: Ako je azimut zvezde isto cni njen casovni ugao se nalazi izme du 12h i 24h . Nebeski ekvator, pomenut u glavi 1, ima deklinaciju jednaku nuli. On je veliki krug sa polovima P i Q. Posmatrajmo ta cke E i W . One su po 90 udaljene i od zenita i od ta cke S . Time su one polovi posmatra cevog meridijana i zato je svaka na po 90 udaljena od P . Iz ovoga sledi da se one moraju nalaziti na nebeskom ekvatoru. Drug cije re ceno, nebeski ekvator se ce horizont u njegovoj isto cnoj i zapadnoj ta cki. Zvezda na nebeskom ekvatoru izlazi u ta cki E i zalazi u ta cki W ; pa ce zato iznad horizonta zvezda biti ta cno 12 sati. S druge starane, zvezda negativne deklinacije izlazi na jugo-isto cnom a zalazi na jugo-zapadnom delu horizonta; ona je na vidljivom delu neba manje od 12 sati. Me dutim, sli cno je sa zvezdom X , koja ima pozitivnu deklinaciju, ona je vidljiva vi se od 12 sati svakog dana. Naravno, dva poslednja zaklju cka va ze samo za posmatra ca na severnoj sirini. Na ju znoj hemisferi je obrnuto pravilo. Dok je deklinacija zvezde stalna, Sun ceva deklinacija ima pravilnu godi snju promenu u granicama od pribli zno 23 ,5. To je ona promena koja uzrokuje sezonske razlike u du zini obdanice i najvi se dolazi do izra zaja na velikim sirinama. Spominju ci ponovo sl. 2.16, vidimo da zvezda dovoljno velike deklinacije ne ce nikada imati ni izlaz ni zalaz; stalno je vidljiva. Takva zvezda se naziva cirkumpolarna . Na primer, cirkumpolarna zvezda je prikazana ta ckom Y na sl. 2.16, sa njenim dnevnim paralelom U Y V , koji predstavlja dnevno kretanje zvezde. Ta cka V , u kojoj je visina zvezde najmanjaima casovni ugao 12h , naziva se donja kulminacija ili donji prolaz zvezde. Ta cka U , u kojoj ona prolazi kroz posmatra cev meridijan, ve c je denisana kao njen meridijanski prolaz. Za razliku od ta cke V , ta-

 


ver1

42

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

cka U se spominje kao gornji prolaz ili gornja kulminacija zvezde. U ovim ta ckama nazivi nisu potpuno standardni, ali je zna cenje jasno iz konteksta. Grani cni slu caj za cirkumpolarnu zvezdu je da ona ima donju kulminaciju u severnoj ta cki horizonta. Tada je P N = 90 @ = B, pa je uslov da zvezda bude cirkumpolarna slede ci: @ > 90 B. (2.8) S druge strane, ovaj deo nebeske sfere je uvek vidljiv. Zbog simetrije, mo ze se napisati i @ > 90 B. (2.9) Ove dve nejednakosti va ze samo za posmatra ca na severnoj hemisferi. Znak za @ i B mora biti promenjen za posmatra ca na ju znoj hemisferi, sto citalac mo ze lako proveriti. Ovaj paragraf zavr si cemo kratkim razmatranjem transformisanja koordinata sa horizontskog na ekvatorski koordinatni sistem i obrnuto. Trigonometrijske pojedinosti metoda mogu se razlikovati za neka rastojanja, ali su stina problema se svodi na re savanje sfernog trougla P ZX . Ovaj trougao cine samo zvezda i polovi dva ve c pomenuta koordinatna sistema. Jasno ce radi, trougao je izvu cen sa sl. 2.16 i prikazan je uve can na sl. 2.17. Iz denicije azimuta i zenitske daljine, jedna cine (2.3), imamo da je P ZX = A i ZX = z . Isto tako, na osnovu denicija casovnog ugla i deklinacije, jedna cine (2.7), imamo da je ZP X = t i P X = 90 @. Osim toga, P Z = 90 B, gde je B posmatra ceva sirina, pa je svih pet elemenata, pomenutog sfernog trougla, odre deno na ovoj slici. Mo zemo primeniti dva kosinusna obrasca, koji daju slede ce rezultate Slika 2.17.

 

sin @ = cos z sin B + sin z cos B cos A, cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t.

(2.10) (2.11)

Ove dve jedna cine su dovoljne za transformisanje koordinata, kao sto je ni ze pokazano sa dva primera. Slika 2.17 je primenljiva kada je azimut zvezde zapadni. Postoje neke male modikacije ako je azimut isto cni. Me dutim, jedna cine koje daju rezultate su (2.10) i (2.11), i tako de se primenjuju za ju znog posmatra ca. Na kraju, pre primene transformacije koordinata na primerima, pogodno je izraziti raniji zaklju cak formalnim matemati ckim jezikom: 0 < A < 180 0 < t < 12h 0 > A > 180 12h < t < 24h . (2.12)

Primer. (a) Zvezda ima zenitnu daljinu 57 ,57 i isto cni azimut 137 ,60 za posmatra ca na severnoj sirini 41 ,36. Izra cunati njen casovni ugao i deklinaciju.

 

-*-5 1 - 8)64 5 1

4,1 )6 1 5156-

43


ver1

(b) Za istog posmatra ca, devet sati posle kulminacije, izra cunati horizontske koordinate zvezde koja ima deklinaciju 63 43 . (a) Sa datim podacima mo ze se izra cunati desna strana jedna cine (2.7) sin @ = 0,11347.

Ovde nema dvosmislenosti; uzeta je osnovna vrednost inverznog sinusa i daje

@ = 6 31 .
Za odre divanje casovnog ugla, jedna cina (2.8) napisana je u obliku cos t = cos z sec @ sec B tg @ tg B. Po sto je sada poznata deklinacija, ovo daje cos t = 0,81967. Azimut A je negativan, pa ne uzimamo osnovnu vrednost [vidi jedna cinu (2.9)], ve c dobijamo t = 325 ,0513.

Posle deljenja sa 15, rezultat u vremenskim jedinicama, bi ce t = 21h 40m ,2.

Tako su dobijene ekvatorske koordinate (t, @). (b) Ovo je suprotan problem problemu (a). Tra zi se ponovno re savanje kori s cenih jedna cina (2.10) i (2.11), ali su njihove uloge promenjene. Sve je poznato na desnoj strani jedna cine (2.8), pa na taj na cin imamo z = arccos(0,35746) = 69 ,06. Uzeta je osnovna vrednost i nema dvozna cnosti. Azimut se mo ze dobiti pisanjem jedna cine (2.7) u obliku cos A = sin @ cosec z sec B cot z tg B,

jer je desna strana potpuno poznata. Tako nalazimo da je A = 19 ,59.

Mora se uzeti znak plus, jer je t < 12h . Dobijamo da zvezda ima zapadni azimut 19 ,59.

2.12. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem. Osnovna izmena u

odnosu na mesni ekvatorski koordinatni sistem je uvo denje novog osnovnog pravca: za osnovni pravac usvojen je pravac ka C ta cki (pravac vezan za ta cku nebeske sfere); smer merenja uglova je direktni. Rektascenzija (=) je ugao u ekvatorskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu ta cku; interval promene je (0h , 24h ili 0 , 360 ). Deklinacija (@ = @). Zvezdano vreme i rektascenzija. Razmatrajmo geocentri cnu nebesku sferu prikazanu na sl. 2.18, sa centrom C u sredi stu Zemlje. Sa p i q ozna ceni su Zemljini polovi. Kada se du zi Cp i Cq produ ze, one prodiru nebesku sferu u severnom P i ju znom Q nebeskom polu. Neka ta cka g predstavlja polo zaj Grini ca, a ta cka o neka predstavlja posmatra ca na Zemlji sa isto cnom geografskom du zinom . Sada produ zeni pravci Cg i Co prodiru nebesku sferu u ta ckama G i O, redom. Imamo

 


ver1

44

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

da je za posmatra ca u Grini cu ta cka G njegov zenit, a P GQ je njegov posmatra cki meridijan. Sli cno tome P OQ je posmatra cki meridijan za posmatra ca u ta cki o i sferni ugao je GP O = . Pretpostavimo da je X polo zaj ma koje zvezde na nebeskoj sferi. Onda je GP X casovni ugao ove zvezde za posmatra ca u Grini cu. On se naziva grini cki casovni ugao (tG ). S druge strane, za posmatra ca na geografskoj du zini , casovni ugao (t) jeste ugao OP X , odakle sledi da je t = tG + . (2.13) U ovoj jedna cini je isto cna longituda posmatra ca. Po sto se dva casovna ugla mogu izraziti u casovnoj meri, tako de mora biti izra zeno u ovim jedinicama. Opisana su dva ekvatorska sistema koordinata, casovni ugao i deklinacija u prethodnom paragrafu, i rektascenzija i deklinacija u paragrafu 1.6. Oba sistema imaju isti pol P , a razlikuju se samo u izboru po cetnog velikog kruga kroz P . Taj krug je posmatra cki meridijan P O za casovni ugao, dok je za rektascenziSlika 2.18....... ju to veliki krug P . Za sada je dovoljno re ci da je C ta cka na nebeskom ekvatoru nepokretna u odnosu na zvezde . Ako je = rektascenzija zvezde u ta cki X , onda je = = P X . Iako casovni ugao zvezde raste sa vremenom, rektascenzija je stalna. Ekvinokcij (ili ta cka) je tako de po cetna ta cka za merenje vremena, ali u odnosu na zvezde, ne u odnosu na Sunce, kao u srednjem vremenu. Zato je to vreme nazvano zvezdano vreme . Denicija je slede ca: mesno zvezdano vreme s denisano je kao casovni ugao ta cke s = t( ) . (2.14) Sli cno je za posmatra ca u Grini cu: Grini cko zvezdano vreme S bi ce dato sa S = tG ( ). Iz jedna cine (2.13) sledi da su dva vremena povezana jedna cinom s=S+ . (2.16) (2.15)

  

  

Na osnovu izlo zenog vidi se da zvezdano vreme priraste 24h za ta cno jednu Zemljinu rotaciju oko njene ose. Taj period se naziva zvezdani dan . Zvezdano vreme obezbe duje zna cajnu pomo cnu kariku izme du casovnog ugla i rektascenzije. Razmotrimo ponovo sl. 2.18. Za posmatra ca u o, zvezdano vreme je, jedna cina (2.14), sferni ugao OP . Kao sto je pomenuto, casovni ugao zvezde u ta cki X za posmatra ca u o je OP X , a zvezda u X ima rektascenziju = = P X . Sledi da je s = t + =. (2.17)

  

!

- 12613 1

4,1 )6 1 5156-

45

Ova jedna cina va zi za svako nebesko telo X i za svakog posmatra ca na Zemlji. Osim toga, vidi se da su (2.14) i (2.15) specijalni slu cajevi ovog rezultata. Jedna cina (2.17) predstavlja sve sto je potrebno za transformaciju koordinatnog sistema sa casovnim uglom i deklinacijom na koordinatni sistem sa rektascenzijom i deklinacijom.

2.13. Eklipti cki koordinatni sistem. U ovom sistemu osnovna ravan

je ravan ekliptike, osnovni pravac je pravac ka C ta cki, a smer merenja uglova je direktni. Nebeska longituda ( ) ta cke je ugao u eklipti ckoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni kruga latitude date ta cke; interval promene je (0h 24h ili 0 360 ). Nebeska latituda (>) je ugao u ravni kruga latitude meren od preseka sa ekliptikom do pravca vizure kroz ta cku; interval promene je (-90 , +90 ). Po deniciji, kolatituda (c) je komplement latitude:

c = 90 >.

(2.18)

Ekliptika i eklipti cke koordinate. Zemljino godi snje kretanje oko Sunca daje osnovnu ravan za odgovaraju ci koordinatni sistem, jedan od onih koji se posebno koristi u Sun cevom dinami ckom sistemu. Ravan Zemljine putanje je poznata kao ravan ekliptike , a veliki krug nastao presekom ove ravni sa nebeskom sferom nazvan je samo ekliptika . U toku godi snjeg kretanja, Zemljina osa rotacije zadr zava stalni pravac u odnosu na zvezde, zaklapaju ci ugao od oko 23 .5 sa normalom na ravan ekliptike. Ovaj ugao je ozna cen sa A i naziva se nagib ekliptike . Posledica Zemljinog godi snjeg kretanja je prividno kretanje Sunca u odnosu na nepokretne zvezde. U svakom trenutku Sunce se nalazi na ekliptici, a celu ekliptiku opi se tokom jedne godine. Stoga se njegovo prividno godi snje kretanje vr si brzinom od oko jednog stepena dnevno. Na sl. 2.19, prikazana su dva velika kruga, ekvator i ekliptika, i ta cke P i K koje su njihovi polovi, redom. P je severni nebeski pol, a K je severni eklipti cki pol , pol koji je od P na rastojanju manjem od 90 . Po deniciji je luk KP = A nagib ekliptike. Osim toga, lako je proveriti da je ugao preseka izme du ekvatora i ekliptike tako de A, kao sto je pokazano na dijagramu. Smer Sun cevog prividnog kretanja du z ekliptike je tako de ozna cen. Sunce se kre-

   
ver1

  
ver1

46

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

ce u smeru suprotnom kazaljci na casovniku kada se posmatra sa severnog eklipti ckog pola. Ovo ozna cava smer kretanja u Sun cevom sistemu (ili na nebeskoj sferi) koji je nazvan direktnim . Suprotni smer nazvan je retrogradnim . Ekvator i ekliptika seku se u dvema ta ckama, od kojih je jedna prikazana na sl. 2.19. Ovo je fundamentalna referentna ta cka (prole cna ravnodnevica) ili ekvinokcij, odnosno ta cka u kojoj Sunce prelazi ekvator sa ju zne na severnu hemisferu. Kada se termin ekvinokcij koristi, izvan ove denicije, onda je to uvek odre dena ta cka. Ekvinokcij se koristi kao nulta ta cka za rektascenziju, a tako de i eklipti cku longitudu koja Slika 2.19. Eklipti cki sistem je ni ze denisana. U eklipti ckim koordinatama, ta cka K je odabrana za pol koordinatnog sistema, a veliki krug K je izabran za referentni veliki krug. Tada, ako je X ma koja ta cka na nebeskoj sferi, njena eklipti cka latituda > i njena eklipti cka longituda denisane su sa

> = 90 KX,

KX.

Uglovi > i su izra zeni u stepenima, s tim sto je > u granicama 90 > 90 , dok obuhvata raspon 0 < 360 . Eklipti cka longituda raste u smeru koji je prethodno opisan kao direktan. Na drugoj strani, planete se tako de kre cu direktno, ali, u odre denoj konguraciji, rezultanta Zemljinog i planetskog putanjskog kretanja, od kojih je svako direktno, mo ze proizvesti prividno retrogradno kretanje. Veza izme du eklipti ckih i ekvatorskih koordinata objekta na sferi mo ze se izvesti iz razmatranja sfernog trougla P KX . Neka ta cka X ima rektascenziju i deklinaciju (=, @). Strane ovog trougla su KP = A, P X = 90 @, KX = 90 >. Osim toga, po sto su uglovi KP i P K pravi, to sledi da je P KX = 90 i KP X = 90 + =. Sa pet poznatih elemenata trougla, primena standardnih trigonometrijskih obrazaca dopu sta transformaciju sa eklipti ckih koordinata ( , >) na ekvatorske koordinate (=, @) i obrnuto. Me dutim, druga, i mo zda vi se direktna procedura, nazvana je postupak pravouglih koordinata. Sistem pravouglih ekvatorskih koordinata, (x, y, z ), pomenut je u 1.6, a same koordinate su date jedna cinama (1.26). Osa x je usmerena ka ta cki, osa z ka polu P , a osa y je usmerena tako da kompletira desno-orijentisani koordinatni sistem. Sli can sistem pravouglih eklipti ckih koordinata, (N, D, ), mo ze se uvesti sa -osom usmerenom ka K i N-osom ponovo usmerenom ka ta cki. Osa D je tada u pravcu ta cke sa koordinatama = 90 , > = 0. Tada su koordinate ta cke X date sa

(2.19)

N = cos > cos ,

D = cos > sin ,

= sin >.

(2.20)

 

"

/) ) 613 -

4,1 )6-

47


ver1

Sada je transformacija sa jednog koordinatnog sistema na drugi ekvivalentna rotaciji osa za ugao A oko zajedni cke x- i N-ose. Stoga, mo zemo lako ustanoviti jedna cine za transformaciju u obliku

N = x, D = y cos A + z sin A, = y sin A + z cos A,

x = N, y = D cos A sin A, z = D sin A + cos A.

(2.21)

Ovi rezultati mogu se izraziti preko sfernih koordinata, kori s cenjem jedna cina (1.26) i (2.20). Dobijaju se dva slede ca sistema jedna cina: cos > cos = cos @ cos =, cos > sin = sin @ sin A + cos @ cos A sin =, sin > = sin @ cos A cos @ sin A sin =. cos @ cos = = cos > cos , cos @ sin = = sin > sin A + cos > cos A sin , sin @ = sin > cos A + cos > sin A sin . (2.22)

(2.23)

Ova dva sistema jedna cina dovoljna su za transformaciju izme du ekvatorskih koor dinata (=, @) i eklipti ckih koordinata ( , >). Citalac mo ze pokazati da se ove jedna cine mogu dobiti primenom sinusnog, kosinusnog i sinusno-kosinusnog obrasca na sferni trougao P KX . Ipak, u ve cini slu cajeva, pravougle koordinate su sve sto je potrebno, a njihova transformacija je prosto jednostavnija i direktnija.

2.14. Galakti cke koordinate. Sistem galakti ckih koordinata ima za os-

novnu ravan, sto je prirodno, ravan galaksije u odnosu na koju se odre duju polo zaji zvezda i njihova kretanja (slika 2.20.). Dve ta cke na nebeskoj sferi koje su po 90 udaljene od galakti cke ravni nazivaju se galakti cki polovi pa mo ze da se uvede koordinatni sistem vezan za ove ta cke i galakti cku ravan. Me dutim, odre denost galakti cke ravni zavisi od statisti cke obrade posmatranja za brojna nebeska tela. Posle II svetskog rata, posmatranja su pro sirena i na radio posmatranja galaksija, posebno radio posmatranja na talasnoj du zini od 21 cm. Tako je postignuta znatno ve ca ta cnost za odre divanje galakti cke ravni i galakti ckih polova. Bila je neophodna kompletna revizija siSlika 2.20 Galakti cke koordinate stema galakti ckih koordinata.

 

   
ver1

48

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

  

Nova konvencija uvodi merenje galakti cke longitude od pravca ka galakti ckom centru, sto nije kori s ceno u ranijem sistemu. Ipak, cinjenica je da su oba sistema bila u upotrebi sve dok nije do slo do konfuzije, kada je bilo neophodno pre ci na ta cniji sistem, odnosno na novi sistem koji je ve c vi se od dvadeset godina bio u upotrebi. Taj sistem je ni ze opisan. Na sl. 2.21, P predstavlja severni nebeski pol a veliki krug U CN V predstavlja galakti cku ravan, koja se ce nebeski ekvator u ta cki N . Ovaj veliki krug nazvan je galakti cki ekvator . Ta cka G je severni galakti cki pol , a C predstavlja pravac ka sredi stu galaksije. Neka je sada X polo zaj bilo koje zvezde. Povucimo luk velikog kruga GX i produ zimo ga do preseka sa galakti ckim ekvatorom u Y . Luk XY je galakti cka latituda; ona ce biti pozitivna ili negativna prema tome da li je X severno ili ju zno od ekvatora. Ipak, napomenimo da se severno od galakti ckog ekvatora podrazumeva zvezda koja je na istoj strani od galakti ckog ekvatora kao G, pa nije neophodno da ima pozitivnu deklinaciju. Na drugoj strani, galakti cka longituda zvezde X je luk CY meren u nazna cenom smeru. Obe, i galakti cka longituda i galakti cka latituda, su izra zene u stepenima. Galakti cka latituda i galakti cka longituda zvezde X denisane su, redom, kao Slika 2.21. Galakti cki sistem b = 90 GX, l = CGX.

(2.24)

Galakti cka latituda mo ze uzimati vrednosti iz intervala 90 b 90 , dok galakti cka longituda mo ze uzimati vrednosti iz sva cetiri kvadranta, tj. 0 l < 360 . Da bi povezali galakti cke koordinate zvezde sa njenim ekvatorskim koordinatama, neophodno je znati polo zaje dveju ta caka G i C . Neka su (=G , @G ) rektascenzija i deklinacija severnog galakti ckog pola. Ovo odre duje polo zaj ta cke G za koju treba da je GC = 90 , pa je sferni ugao P GC odre den ta ckom C . Ozna cimo ovaj ugao sa . On se obi cno spominje kao polo zajni ugao galakti ckog centra , ali on je tako de galakti cka longituda severnog nebeskog pola. Vrednosti usvojene za ova tri parametra, za epohu 1950,0, su

=G = 12h 49m ;

@G = 27 ,4;

= 123 .

(2.25)

Neophodno je nazna citi epohu, po sto severni nebeski pol ima precesiono kretanje u odnosu na zvezde, sto je opisano u glavi 6. Me dutim, galakti cke koordinate su ni ze ra cunate samo za ovu epohu i neophodno je obezbediti, pre primene ovakvog ra cuna, da se ekvatorske koordinate zvezda odnose na ekvator i ekvinokcij za 1950,0. Razmotrimo sferni trougao GP X na sl. 2.21. Ako ta cka X ima ekvatorske koordinate (=, @) i galakti cke koordinate (l, b), onda su elementi ovog sfernog trougla:

 

"

/) ) 613 P X = 90 @, GP X = = =G ,

4,1 )6GP = 90 @G ,

49


ver1

GX = 90 b, P GX = l.

Sada, primenom kosinusnog obrasca nalazimo GX , odnosno latitudu b. Imamo da je sin b = sin @G sin @ + cos @G cos @ cos(= =G ). (2.26) Ovo ce jednozna cno odrediti galakti cku latitudu. Uradi cemo isto ovo za galakti cku longitudu, me dutim, treba koristiti i sinusni i sunusno-kosinusni obrazac, koji daju cos b sin( l) = cos @ sin(= =G ), cos b cos( l) = cos @G sin @ sin @G cos @ cos(= =G ). (2.27)

Po sto je b ve c odre deno, ove dve jedna cine omogu cavaju odre divanje sin( l) i cos( l), a iz njih se nedvosmisleno dobija ( l). Ovim je izvedena i longituda l. Strogo govore ci, detalji gore primenjeni potrebni su samo kada je = =G < 180 , tada su na dijagramu potrebne neznatne modikacije, ali jedna cine (2.26) i (2.27) su korektne u svim slu cajevima. Obrnuta transformacija, sa galakti ckih na ekvatorske koordinate, mo ze se izvesti na sli can na cin. Jo s jednom, iz sfernog trougla GP X , odgovaraju ci obrasci bi ce sin @ = sin @G sin b + cos @G cos b cos( l), cos @ sin(= =G ) = cos b sin( l), (2.28) cos @ cos(= =G ) = cos @G sin b sin @G cos b cos( l). Naravno, ove jedna cine ce dati rektascenziju i deklinaciju u odnosu na ekvator i ekvinokcij za 1950,0. Kao sto smo ve c pomenuli, gornja analiza odnosi se na galakti cke koordinate u novom sistemu koji se uglavnom sada koristi. Konvencijom je predlo zeno da se ove koordinate jednostavno ozna ce sa (l, b), ali, naro cito u ranijoj literaturi, kada je do slo do konfuzije sa starim sistemom, one su obele zavane sa (lII , bII ), gde gor nji indeks rimskim brojem ozna cava da je kori s cen novi sistem. Stari sistem je tada ozna cavan sa (lI , bI ). Nemamo nameru da ovde detaljno razmatramo stari sistem. On je denisan u zadatku 2.10 na kraju ovog paragrafa, gde je, tako de, razmatrana i transformacija sa starog na novi sistem. Dovoljno je re ci da, ako sl. 2.21 predstavlja novi sistem, ekvatorske koordinate ta cke G bile bi u starom sistemu malo promenjene u odnosu na one date u jedna cinama (2.25) i longituda bi se merila od ta cke N , a ne od ta cke C . Zavr savamo ovaj paragraf slede cim primerom.
Primer. Krab maglina ima ekvatorske koordinate (5h 31m ,5; +21 59 ) u odnosu na ekvator i ekvinokcij 1950,0. Izra cunati njenu galakti cku latitudu i longitudu. Ovo je direktna primena jedna cina (2.32) i (2.33). Na osnovu podataka i (2.31), nalazimo da jedna cina (2.43) daje sin b = 0,10085. Odavde je b = 5 47 . Ova vrednost se sada koristi u jedna cini (2.33) za dobijanje rezultata sin( l) = 0,87926, cos( l) = 0,47634. = 123 , dobijamo vredVidimo da je ( l) u cetvrtom kvadrantu i iznosi 61 33 . Kako je nost za l. Ovim su na dene galakti cke koordinate Krab magline l = 184 33 , b = 5 47 .

     
ver1

50

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

2.15. Sistemi vremena. Vreme odra zava dinami cka svojstva materije;

astronomski i drugi eksperimenti pretpostavljaju ostvarivanje merenja, odr zavanja i preno senja vremena. U tom smislu se mogu rqazlikovati i slede ci problemi: Uspostavljanje i usvajanje vremenske skale pomo cu (i izborom) jedinice za ra cunanje vremena i njenog sistema citanja, zasnovanih na postojanoj periodi cnoj prirodnoj pojavi; Izrada tehni ckih broja ca ravnomernog vremena u obliku casovnika satova visoke ta cnosti, a tako de razli cite aparature za njihovo me dusobno upore divanje; Regularno upore denje casovnika satova sa periodi cnim prirodnim procesom koji se nalazi u osnovi usvojene vremenske skale; sama upore denja odre duju nul punkt (koordinatni po cetak!) od kojeg se prati pokazivanje casovnika u cilju prakti cnog kori s cenja vremenske skale. Visoka ta cnost casovnika je uvek mogu c izvor informacija o nestabilnosti osnovnog prirodnog procesa. U re savanju pobrojanih problema astronomska praksa je dovela do uvo denja slede cih skala i jedinica vremena:

* Skala zvezdanog vremena: zvezdani dan je vremenski razmak izme du dva uzastopna istoimena prolaza C ta cke kroz dati nebeski meridijan; skala se materijalizuje casovnim uglom C ta cke (s. Ukoliko se zvezdani dan deni se za odre denu epohu (izabrani trenutak na skali) govorimo o srednjem zvezdanom vremenu; ina ce je prividno, aparentno zvezdano vreme. Zvezdano vreme je denisano, u 2.4, kao casovni ugao ta cke. Ono daje sistem vremena vrlo visoke uniformnosti, sistem koji ima mnogo primena u astronomiji, ali je nepogodan za svakodnevnu upotrebu. Srednje vreme mora biti denisano preko casovnog ugla Sunca. Trenutak Sun cevog prolaska kroz posmatra cev meridijan (gornja kulminacija) je denisan kao pravo podne , a interval izme du dve uzastopne gornje kulminacije Sunca deni se pravi sun cani dan (ili samo pravi dan ). Me dutim, zgodnije je uzeti da pravi dan po cinje u pono c nego u podne, tako da sledi denicija: mesno pravo vreme je casovni ugao pravog sunca uve can za 12h . tp = t + 12h , (2.29)

gde se astronomski simbol koristi kao oznaka za Sunce. Za vezu izme du pravog i zvezdanog vremena, treba primeniti jedna cinu (2.14), identikuju ci ta cku X sa Suncem. Onda je tp = s + 12h = . (2.30)

U toku jedne godine Sun ceva rektascenzija priraste za 24h , tako da ova jedna cina ukazuje na to da je broj zvezdanih dana u godini za jedan ve ci od broja srednjih dana. Zvezdano vreme zavisi od Zemljine rotacije, koja je u velikoj meri pravilna. Na drugoj strani, pravo vreme, tako de, sadr zi Sun cevu rektascenziju, koja zavisi od Zemljinog kretanja oko Sunca. Prvo u osnovi pravilno opisano planetsko kretanje bilo je dato, u 17-om veku, od Johana Keplera (Johannes Kepler) sa njegova tri poznata zakona. Oni su: I. Putanja planete oko Sunca je elipsa, u cijoj se jednoj zi zi nalazi Sunce. II. Planeta se kre ce konstantnom sektorskom brzinom, tj. radijus vektor Sunce-planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povr sine.

 

#

5156- 1 84- - )

51

III. Kub velike poluose planetske putanje proporcionalan je kvadratu perioda njenog obila zenja.

Prva dva zakona imaju ovde neposredni zna caj. Slika 2.22 predstavlja Zemljinu elipti cnu putanju. S ozna cava polo zaj Sunca, a AB veliku osu. Elipti cnost Zemljine putanje je preuveli canaputanja je, u stvari, bliska kru znoj, njena ekscentri cnost je samo 0,016. Ta cka A u kojoj je Zemljino rastojanje od Sunca najmanje nazvana je perihel . Dijametralno suprotna ta cka na putanji, koja odgovara najve cem rastojanju, nazvana je afel . Zemlja prolazi kroz perihel po cetkom januara. Du zina velike poluose Zemljine putanje nazvana je astronomska jedinica (AJ). Ona je pogodna za jedini cno rastojanje u dinami ckom 8 Sun cevom sistemu; jednaka je 1,496 10 km.

 
ver1

Slika 2.22. Godi snja putanja Zemlje oko Sunca Na sl. 2.23 sa C je predstavljena Zemlja u polo zaju prole cne ravnodnevice, kada se Sunce vidi u pravcu ta cke. Neka E predstavlja polo zaj Zemlje u nekom narednom vremenskom trenutku; Sunce ce biti u pravcu zvezde R, kao sto je navedeno. Sada je ugao SR, ili CSE , longituda Sunca, , prikazana odgovaraju com za ovaj vremenski trenutak. Zemljina ugaona brzina oko Sunca nije konstantna. Ovo sledi

 
ver1

52

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

iz drugog Keplerovog zakona, koji je, u stvari, konstantan za stalni ugaoni moment, a ne za brzinu. Sledstveno tome, longituda Sunca ne prirasta ravnomerno u toku godine, ali promena njene brzine je najve ca u perihelu a najmanja u afelu. Ova promena u prirastanju Sun ceve longitude reektuje se u odgovaraju cu promenu u prirastanju njegove rektascenzije. To, u stvari, dovodi do nestalnosti u pravom sun canom vremenu, kao sto se mo ze, neposredno, videti iz jedna cine (2.32). Me dutim, postoji jo s jedan uzrok neravnomernog prirastanja Sun ceve Zemljina putanja vi dena sa severnog rektascenzije koji poti ce od nagnutoeklipti ckog pola. sti ekliptike prema ekvatoru. Neka sl. 2.24 predstavlja geocentri cnu nebesku sferu na kojoj je ekliptika prikazana kao veliki krug UA SV . Ta cke V i U , u kojima Sunce ima svoju najve cu i najmanju deklinaciju od A, nazvane su letnji i zimski solsticij . Ta cka A predstavlja polo zaj Sunca u trenutku perihela, a S bilo koji polo zaj Sunca. Neka su (= , @ ) rektascenzija i deklinacija Sunca. Luk velikog kruga kroz P S se ce ekvator u T . Tada su u sfernom trouglu ST , poznati slede ci elementi: S = , T == , T S = @ , T S = 90 i S T = A. Sferni trigonometrijski obrasci mogu se primeniti na ovaj trougao za dobijanje veze izme du Sun ceve rektascenzije, deklinacije i longitude. Na primer, primenom cetvoroelementnog obrasca, sledi da je tg = = cos A tg . (2.33) Ova relacija pokazuje da Sun ceva rektascenzija ne prirasta ravnomerno sa longitudom. U stvari, prira staji su najmanji u dva ekvinokcija, a najve ci u dva solsticija. Gornja analiza pokazuje da se Sun ceva rektascenzija menja neravnomerno sa Sun cevom longitudom, koja i sama ne prirasta ravnomerno sa vremenom. Zbog toga se umesto pravog sunca, koje ne odgovara potrebi o cuvanja uniformne vremenske skale, uvodi imaginarno telo, koje je nazvano ktivno srednje sunce . Ono mo ze geometrijski da se deni se na slede ci na cin. Neka J bude vreSlika 2.24. me u trenutku prolaska Sunca kroz perihel. Taj polo zaj Sunca na nebeskoj sferi je u ta cki A. Dalje, sa n ozna cimo srednju ugaonu brzinu Zemlje na njenoj putanji,

  

#

5156- 1 84- - )

53

tj. 360 godi snje. Posmatrajmo imaginarno telo koje se kre ce po ekliptici ugaonom brzinom n i to tako da se njegovi polo zaji poklapaju sa pravim suncem u perihelu i u afelu. Ovo telo je nazvano dinami cko srednje sunce . Pretpostavimo da je u nekom trenutku t pravo sunce u S , a dinami cko srednje sunce u ta cki D. Onda je AD = n(t J), u slu caju kada je vreme izra zeno u godinama. Zami sljeno srednje sunce elimini se neravnomernosti u Sun cevoj longitudi, ali ne elimini se uticaj nagiba ekliptike. Da bi se i ovo postiglo, uvedeno je drugo imaginarno telo, koje je nazvano ktivno srednje sunce (ili samo srednje sunce ). Po deniciji ono se kre ce konstantnom ugaonom brzinom n po ekvatoru i njegovi polo zaji se poklapaju sa dinami ckim srednjim suncem u dva ekvinokcija. Ako je, u trenutku t, ktivno srednje sunce sme steno u ta cku F , onda je, po na soj deniciji, F = D. Fiktivno srednje sunce je onda telo cija rektascenzija prirasta ravnomerno i pribli zava se onoj pravog sunca. Ono obezbe duje pogodnu referentnu ta cku za denisanje sistema sun canog vremena iz kojeg su otklonjene sve neravnomernosti. Ovo je srednje sun cano vreme (ili samo srednje vreme ) koje zavisi od casovnog ugla ktivnog srednjeg sunca t na isti na cin kao sto pravo sun cano vreme zavisi od casovnog ugla pravog sunca, odnosno mesno srednje vreme je casovni ugao srednjeg sunca uve can za 12h : ts = t + 12h . (2.32)

Osim toga, relacija sa mesnim zvezdanim vremenom se dobija kao ranije iz (2.17) ts = s + 12h =s . (2.33)

Razlika izme du pravog i srednjeg vremena je poznata kao vremensko izjedna cenje . Ono je jednako luku T F na sl. 2.24, kao sto se mo ze videti iz jedna cina (2.30) i (2.33), a obi cno je formalno denisano kao vremensko izjedna cenje D = =s = . (2.34)

U toku godine ova razlika se na dosta slo zen na cin menja i mo ze najvi se da iznosi 15 vremenskih minuta. Na osnovu ovoga jasna je potreba za uvo denjem srednjeg vremena. Gore date denicije pravog i srednjeg vremena su denicije vezane za mesto i pogodne za svakog posmatra ca. Mesno vreme (pravo ili srednje) zavisi od posmatra ceve geografske du zine u potpuno istom smeru kao zvezdano vreme i standardizacija se posti ze na sli can na cin. Srednje vreme Grini ckog meridijana nazvano je svetsko vreme (Universal Time UT) i lako je pokazati, sa (2.13) i (2.32), da je, za posmatra ca na isto cnoj geografskoj du zini , srednje vreme ts = UT + . Naravno, kao i ranije, geografska du zina je izra zena u vremenskoj meri. ** Skala pravog sun canog vremena: pravi sun cani dan je vremenski razmak izme du dve uzastopne istoimene (recimo: gornje) kulminacije sredi sta sun cevog prividnog diska; skala se materijalizuje casovnim uglom pravog sunca (t ). Trenutak gornje kulminacije naziva se pravo podne, a trenutak donje kulminacije prava pono c . Po cetak pravog dana pada u podne. Umesto casovnog ugla pravog (2.35)

    
ver1


ver1

54

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

sunca uvodi se pravo vreme tp = t + 12h , kao osnova odgovaraju ce skale u kojoj dan po cinje u prethodnu pravu pono c. Sun cani sat je u istoriji bio realizovan u raznim vidovima (gnomon i sl.) (slika 2.25) .

  

  

Slika 2.25. *** Skala srednjeg sun canog vremena: srednji sun cani dan je vremenski razmak izme du dve uzastopne istoimene kulminacije srednjeg sunca. Da po cetak srednjeg dana ne bi padao u podne, dodaje se 12h na casovni ugao srednjeg sunca, pa je ts = t + 12h osnova skale srednjeg vremena. Srednjim suncem nazivamo zami sljenu ta cku koja, kre cu ci se prividno i ravnomerno po ekliptici (srednje eklipti cko sunce) prolazi kroz perigej i apogej zajedno sa pravim suncem, a kre cu ci se ravnomerno po ekvatoru, prolazi kroz ta cke prole cne i jesenje ravnodnevice zajedno sa srednjim eklipti ckim suncem. Napomena: pod popravkom neke veli cine a podrazumeva cemo veli cinu ,a koja se uvek dodaje veli cini a da se dobije ta cnija vrednost; a i ,a su algebarske veli cine. Popravka u longitudi za kretanje srednjeg eklipti ckog sunca naziva se izjednadenje cenje centra; popravka za razliku longitude i rektascenzije Sunca naziva se svo na ekvator. Vremenskim izjedna cenjem naziva se razlika casovnog ugla pravog sunca i casovnog ugla srednjeg sunca:

D = tp ts .

(2.36)

Po deniciji, vremensko izjedna cenje je jednako zbiru izjedna cenja centra i svo denja na ekvator (slika 2.26).

 

#

5156- 1 84- - )

55


ver1

Slika 2.26. **** Skala gra danskog vremena: Ovo je samo istorijski pojam (nekada snja oznaka tg ) koji je poslu zio kao me dukorak u uvo denju srednjeg dana koji po cinje u prethodnu srednju pono c. Danas je to skala srednjeg vremena. Veze izme du skala. Kako je zvezdano vreme (s) casovni ugao C ta cke, to va zi s==t

(2.37)

za svaki nebeski objekat. Obzirom da je iznos prividnog dnevnog kretanja Sunca manji od dnevnog kretanja zvezda (v. sl.), to je zvezdani dan kra ci od srednjeg dana. Veza mo ze pribli zno da se da relacijom:

366.25zvezdanihdana = 365.25srednjihdana . Odatle je

(2.38)

s = (1 + )ts + So , gde je So grini cko zvezdano vreme u srednju Grini cku pono c, a

(2.39)

(1/366.25).

(2.40)

Odavde je jasna veza srednjeg i zvezdanog vremena. Iz denicije koordinata ta caka na Zemlji znamo da je longituda ugaono rastojanje meridijana; to zna ci da su sva do sada denisana vremena mesna i da razlika longituda dva mesta daje iznos razlike istoimenih vremena:


ver1

56

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)
s1 s2 =
2 t1 s ts = 1 1

Slika 2.27 Datumska granica

/

2, 2,

11

 

i sl. Kako je promena longitude u intervalu (-12h , +12h ), to se vidi da ce mesta na zemljinom meridijanu suprotno od Grini ca u istom momentu imati za 12h ve ce i za 12h manje vreme od Grini ca; da bi vremenska skala za celu Zemlju bila jednozna cna, taj meridijan se naziva datumska granica i: pri prelasku ove granice u kretanju ka istoku oduzima se jedan dan, a pri kretanju ka zapadu dodaje se jedan dan (n. pr. preska ce se teku ci dan).



Slika 2.28. Zonsko vreme. Upravljanje po srednjem vremenu po celo je krajem pro slog veka da izaziva velike smetnje, posebno u razvijenim i prostranim Sjedinjenim Dr zavama; na njihov predlog me dunarodnim sporazumom 1884.g. usvojen je sistem zonskog vremena: citava Zemlja je podeljena na 24 casovne zone, a sva mesta u jednoj zoni upravljaju se po srednjem vremenu srednjeg meridijana u zoni. Zone su indeksirane brojevima 0-23, a nulta zona je u okolini grini ckog meridijana na rastojanju

  

#

5156- 1 84- - )

57

30m (7 .5). Sve ostale zone se ni zu redom u dva smera: ka istoku i ka zapadu do 12h . Svetsko vreme(t0 ) je zonsko vreme nulte zone; o cigledno, grini cko srednje vreme je identi cno svetskom vremenu. Zonsko vreme zone i(i = 1, 12) je ti = t0 + ih . (2.41)

Uvo denjem casovnih zona bezbroj srednjih vremena zamenjen je nizom od 24 razli cita vremena. Na zalost, opravdavaju ci postupak na razli cite na cine, od vremena I svetskog rata pa sve do danas, mnoge zemlje su uvele i uvode takozvano ukazno vreme (tu ), sto se naj ce s ce realizuje pomeranjem kazaljki svih satova za neki iznos uh , posebno u letnjem periodu; iz tog razloga srednjeevropska zona, kojoj pripada i na sa zemlja, ima letnje vrme za koje je u = +1h .

Mesno srednje vreme je retko kori s ceno u praksi. Stoga je jasno da su neophodne neke konvencije za masovnu upotrebu vremena. U malim zemljama, srednje vreme standardnog meridijana je prihva ceno u svakom mestu. Na primer, u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Republici Irskoj za standardni meridijan uzet je Grini cki, tako da srednje vreme odgovara vremenu UTbarem za zimske mesece; leti su casovnici pomereni za jedan sat unapred, u cilju energetske stednje (odnosno kori s cenja dnevne svetlosti), i tada gra dansko vreme odgovara srednjem vremenu na meridijanu sa isto cnom du zinom od 15 . Na drugoj strani, za velike zemlje, sli cne Sjedinjenim Dr zavama, neprakti cno je imati samo jedno standardno vreme; takve zemlje imaju vi se zonskih vremena, svaka vremenska zona ima srednje vreme standardnog meridijana, obi cno su standardni meridijani na razmacima od po 15 geografske du zine. U svakom slu caju, zonsko vreme ti je dato kao ti = UT +
i,

(2.42)

gde je sada i (isto cna) longituda standardnog meridijana i-te vremenske zone. Razmatranje u ovom paragrafu daje kratak pregled o cuvanja srednjeg vremena, ali ne sa svim detaljima slo zenosti ovog problema. Oni ce biti razmatrani u glavi 10, a ovde uvodimo samo kompletne formalne denicije. Posebno je denisano efemeridsko vreme (Ephemeris Time ET). Ono se slobodno mo ze opisati kao svetsko vreme popravljeno za neravnomernosti u brzini Zemljine rotacije. I svetsko i zvezdano vreme denisani su preko casovnog ugla odre denih referentnih ta caka na nebeskoj sferi, a, ipak, ta cnost ovih ta caka mo ze se denisati samo promenom njihovih casovnih uglova, koja je ravnomerna koliko i brzina Zemljine rotacije. Moderni atomski casovnici, cak vremenski precizniji od nekih astronomskih fenomena, pokazuju da se nalaze mnoge neravnomernosti u ugaonoj brzini Zemlje, dodaju ci i postojanje sigurnog vekovnog usporenja. Osim toga, ove neravnomernosti ne mogu se detaljno predvideti. Zato se astronomske efemeride ra cunaju za vremensku skalu ET u kojoj se takve neravnomernosti ne pojavljuju. Razlika izme du efemeridskog i svetskog vremena je ozna cena sa ,T , u smislu

,T = ET UT.

(2.43)

   
ver1

    
ver1

58

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

Razlika ,T ne mo ze biti unapred utabli cena. Me dutim, veza izme du svetskog i zvezdanog vremena postoji i utabli cena je u Astronomical Almanacu, na dnevnim intervalima. Pribli zan odnos izme du dve vremenske skale mo ze se dati u obliku 1 srednji dan = 24h 03m 56s ,6 zvezdanog vremena 1 zvezdani dan = 23h 56m 04s ,1 srednjeg vremena. (2.44)

Detaljnija analiza ove i drugih relacija koje sadr ze vreme ostavljena je za glavu 10, u kojoj ce biti date ta cnije formule. Efemeridsko vreme. Nova denicija sekunde. Atomsko vreme. U ra cunu efemerida nebeskih tela koristi se pojam dinami ckih skala vremena. One se odre duju kao argumenti dinami ckih teorija kretanja Sunca, Meseca i planeta Sun cevog sistem, a tako de kao argumanti efemerida tih objekata, argumenti koji imaju smisao vremena. N. pr., danas razlikujemo baricentri cno dinami cko vreme (TDB) i terestri cno dinami cko vreme (TDT). U terminologiji op ste teorije relativnosti skala zemljinog dinami ckog vremena (TDB) odgovara sopstvenom vremenu, a skala baricentri cnog dinami ckog vremena (TDB) odgovara koordinatnom vremenu; te skale su me dusobno povezane posredstvom relacije koja zavisi od dinami ckog modela Sun cevog sistema i kori s cene metrike. Me dutim, obzirom na napredak laboratorijskog eksperimenta u zici, danas je osnovna jedinica vremena atomska sekunda, koja odgovara trajanju (ili broju!) od 9192631770 perioda rezonansne frekvencije kvantnog prelaza sa nivoa f = 4, m = 0 na f = 3, m = 0 superne gra de osnovnog stanja 2 S1/2 atoma cezijuma 1 33Cs. Na osnovu tako denisane jedinice, formirana je i usvojena skala atomskog vremena, (AT), koja se materijalizuje u vidu ve ceg broja biroa i laboratorija sa odgovaraju cim etalonima i cini skalu me dunarodnog atomskog vremena, (IAT). Napomena: Astronomski eksperimenti u najnovije vreme pokazuju da ce se, najverovatnije, trka izme du astronomije i zike za izbor sto stabilnijeg periodi cnog procesa za denisanje jedinice za vreme, nastaviti. Ve ce jedinice za vreme. Kalendar. Ako kalendar odredimo kao postupak i vrstu realizacije vremenske skale u kojoj se iste prirodne pojave de savaju u stalnom i jednakom rasporedu, onda nam je jasno za sto su dan, nedelja, mesec i godina osnovne odrednice kalendara. Za nevolju, zbog vrlo slabe samerljivosti izabranih astronomskih pojava ( ponavljanje faze Meseca 29.531... i polo zaja Sunca me du zvezdama 365.24217898459045...) izrada kalendara je vrlo te zak posao. Danas se naj ce s ce govori o dva kalendara: julijanski i gregorijanski ili, stari i novi stil. Na predlog aleksandrijskog astronoma Sosigena, Julije Cezar je uveo da posle svake tri godine sa po 365 dana sledi (prestupna) godina sa 366 dana. Dopunski dan se dodavao februaru, koji je nekada bio poslednji mesec u godini. Ovakav kalendar je prednja cio u odnosu na prirodu za 1 dan na svakih 128 godina. Kako je nakupljanje navedne razlike postalo osetno, papa Grgur XIII je na predlog italijanskog astronoma Lilija izvr sio reformu kalendara: odlu ceno je da se posle cetvrtka, 4. Oktobra 1582.g. ra cuna petak, 15. Oktobar.

  

$

2 56)8 ) - 6- -5 2)

59


ver1

da bi se spre cilo veliko odstupanje od prirodnih pojava, za prestupne godine se vi se ne ra cunaju stotine godina ciji broj stotina nije deljiv sa 4 bez ostatka.

2.16. Postavljanje teleskopa. Problem postavljanja teleskopa na Ze-

mlji u prethodno zadatu orijentaciju ne ce biti razmatran. Pretpostavimo, na primer, da su koordinate, rektascenzija i deklinacija, uzete iz zvezdanog kataloga. Prvi korak bi morao biti prelazak sa rektascenzije na casovni ugaoiako ovo nije uvek eksplicitnotako da su koordinate poznate u obliku koji je stalan u odnosu na posmatra cevu neposrednu okolinu. To zahteva poznavanje mesnog zvezdanog vremena.

Normalno je da opservatorija ima casovnik koji odr zava mesno zvezdano vreme vi tako da se ono mo ze direktno citati. Sta se, postupak izra cunavanja mesnog zvezdanog vremena s sa podacima iz Astronomical Almanaca bi ce razmatran u primeru datom ni ze. Za ovo je bitan isti postupak koji tra zi primenu i o cuvanje mesnog zvezdanog vremena. Ra cun zahteva ta cno poznavanje geografskih du zina posmatra ckih mesta. Neka su casovni ugao i deklinacija zvezde poznati, dalja transformacija koordinata mo ze i ne mora biti nu zno zavisna od monta ze teleskopa. Najve ci opti cki teleskop za op stu astronomiju koristi ekvatorsku monta zu . Na taj na cin, glavna osa koja je postavljena jeste polarna osa usmerena prema severnom nebeskom polu. Dakle, ta osa je nagnuta prema vertikali za ugao 90 B, sto se izra cunava na opservatoriji. Pretpostavimo sada da je teleskop postavljen prema ta ckama koje su u pravcima pod uglom u odnosu na polarnu osu. Tako je teleskop postavljen u pravcu cija je deklinacija 90 . Ako se sada celokupna oprema istovremeno zarotira oko polarne ose odr zavaju ci ugao stalnim, onda teleskop obuhvata deklinacije izvan deklinacijskog paralela na nebeskom svodu. Dakle, teleskop ima upravlja c rotacije oko polarne ose sa brzinom od jednog obrta po zvezdanom danu, usled cega mo ze da prati dnevno kretanje svih nebeskih objekata.

 

 
ver1

60

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

Prednosti ekvatorske monta ze su, dakle, o cigledne. Navo denje takvog teleskopa na odre deni objekat zahteva na po cetku pokretljivost i po deklinaciji i po casovnom uglu. Tada ce prvo od ovih kretanja biti odr zavano konstantnim, dok ce drugo biti regulisano automatskim upravlja ckim mehanizmom, koji ce dr zati objekat unutar vidnog polja teleskopa. Pokretljivost po deklinaciji je jednostavna, a ona po casovnom uglu mo ze biti pojednostavljena ako se montira skala sa odre denom nultom ta ckom. Ovo mo ze biti postavljeno za sopstvenu rektascenziju i pokretni teleskop postaje pokretljiv po mesnom zvezdanom vremenu bolje nego po casovnom uglu, sto nikada nije potrebno eksplicitno uraditi. Ekvatorska monta za je normalna za opti cki teleskop samo ako on ima specijalnu funkciju. Brojni instrumenti imaju konstrukciju sa specijalnom monta zom da bi preuzeli apsolutna astrometrijska merenja. Potpunije razmatranje ovakvih instrumenata i njihovih operacija predvi deno je u glavi 5, ali ovde cemo dati kratak prikaz razmatranja za najfundamentalniji od svih instrumenata, meridijanski krug, jer on obezbe duje direktno merenje rektascenzije i deklinacije. Meridijanski krug ili meridijanski instrument je obi cno dovoljno mali refraktor koji se kre ce oko horizontalne istok-zapad ose. Ovo je samo slobodna rotacija oko te ose, pa sledi da je nepotpuno odre dena. Kako je to rotacija oko njegove ose, on obuhvata i zvezde izvan posmatra cevog meridijana, pa se mogu posmatrati zvezde u ili oko meridijana. U zi znoj ravni instrumenta nalazi se krst-konaca koji predstavlja posmatra cev meridijan, a posmatranja se sastoje od bele zenja ta cnog trenutka prolaska zvezde kroz krst-konaca. Po sto je u meridijanu casovni ugao zvezde jednak nuli, posmatrano mesno zvezdano vreme meridijanskog prolaza zvezde daje direktno merenje rektascenzije zvezde [vidi jedna cinu (2.14)]. Direktno merenje deklinacije je, tako de, mogu ce jednostavnim citanjem nagiba u kojem se teleskop nalazi. To daje visinu zvezde iznad horizonta, ali za meridijanski prolaz relacija visine sa deklinacijom je jednostavna. Direktno citanje deklinacije je mogu ce, ako se nulta ta cka postavi podudarno sa ekvatorom a ne sa horizontom. Na ovaj na cin meridijanski krug kori s cen zajedno sa mesnim zvezdanim casovnikom mo ze dati direktna merenja obe koordinatei rektascenzije i deklinacije. Veliki radio teleskopi su cesto nedovoljno pokretni, a tip-meridijanskog merenja je lako podesiti. Osim toga, mogu cnost radio instrumenata mo ze biti pro sirena njihovim povezivanjem u dugo-bazi cnu interferometriju. Najve ca polo zajna ta cnost u radio astrometriji je dobijena na ovaj na cin. Me dutim, analiza postaje komplikovanija, pa je detaljno razmatranje radio astrometrije ostavljeno za glave 15 i 16. Zadr za cemo se na problemu postavljanja potpuno odvojene radio antene sa promenljivom usmereno s cu na izvor poznate rektascenzije i deklinacije. Ako radio teleskop ima ekvatorsku monta zu, problem se ne razlikuje od ve c razmatranog. Osnovne potrebe su jo s casovni ugao i deklinacija. Me dutim, mehani cki nedostaci ekvatorske monta ze razmatrani su jer je glavna osa nagnuta u odnosu na vertikalu, pa mnogo veliki radio teleskopi koriste jednostavniju horizontsku monta zu iz konstruktivnih razloga. U ovakvom slu caju, jasno je da je neophodno izra cunavanje i visine i azimuta radio izvora da bi prijemnik teleskopa bio korigovan. Ra cunar kontroli se veliki radio teleskop, ali to, naravno, ne pojednostavljuje zamr sene sferne principe. Na cin pretvaranja casovnog ugla i deklinacije u horizontske koordinate ve c je razmatran u 2.3 i primenjen je u slede cem zadatku ovog pa-

 

%

),)+1

61


ver1

ragrafa. U ovom paragrafu, da cemo jo s i detaljan postupak potreban za odre divanje mesnog zvezdanog vremena, koje je, tako de, neophodno za ekvatorsku monta zu.

Primer. Horizontski radio teleskop nalazi se na geografskoj du zini = 83 31 W i geografskoj sirini B = 40 15 N. Potrebno je navesti teleskop na radio izvor 3C 273, cije su ekvatorske koordinate = = 12h 28m ,3; @ = 2 08 . Datum posmatranja je 1985, januar 7., 14h 42m UT. Izra cunati neophodne koordinate za postavljanje teleskopa. Pre svega, mora se izra cunati mesno zvezdano vreme. U Astronomical Almanacu nalazimo da je za 1985, januar 7., 0h UT S0 = 7h 06m 01s . Na ovo moramo dodati 14h 42m UT, ali izra zeno u zvezdanom vremenu. To je najbolje u ciniti ako izrazimo ovaj vremenski interval u casovima i pomno zimo ga faktorom za pretvaranje, koji je 1,002 737 909 4. Kao rezultat, dobijamo za trenutak posmatranja da je S = 21h ,8406. Za dobijanje mesnog zvezdanog vremena s neophodno je oduzeti zapadnu geografsku du zinu; jedna cina (2.13) daje s = 16h 16m 22s . Casovni ugao t za 3C 273 izra cunava se sa (2.14) iz poznate vrednosti rektascenzije koja daje t = 3h 48m 04s = 57 ,0174. (2.35)

Potrebni obrasci za izvo denje visine i azimuta su jedna cine (2.7) i (2.8). Ovde su one ponovo date u delimi cno modikovanom obliku sin h = sin @ sin B + cos @ cos B cos t, cos A = sin @ sec a sec B tg h tg B. (2.36) (2.37)

Citalac mo ze na ci korisnu pomo c tuma cenjem sl. 2.3, koja ilustruje sferni trougao iz kojeg su izvedeni originalni obrasci. Jedna cina (2.36) mo ze se sada koristiti za izra cunavanje visine h = 26 ,0564.

Po sto je casovni ugao, iz (2.35), manji od 12h , azimut izvora mora biti zapadni. Ovim je eliminisana svaka dvozna cnost u jedna cini (2.37), koja sada daje A = 111 ,0779.

Na dene su potrebne koordinate za postavljanje radio teleskopa, i to visina = 26 03 , azimut = 111 04 zapadno.

2.17. Zadaci.

Zadaci
Simboli koji se ni ze koriste su: Bposmatra ceva sirina, @deklinacija zvezde, Anagib ekliptike = 23 26 ,5.

2.1. Pokazati da azimut cirkumpolarne zvezde mo ze imati svaku vrednost ako je @ < B, ali mora biti manji od arcsin(cos @ sec B) kada je @ > B.


ver1

62

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

11

 

2.2. Pokazati da je ugao O koji dnevni paralel zvezde zaklapa sa horizontom u trenutku izlaza ili zalaza dat sa O = arccos(sin B sec @). 2.3. Ako je t casovni ugao zvezde pri izlazu, pokazati da je tg2 1 2t = cos(B @) . cos(B + @)
[Smart (1977)]

2.4. Dve zvezde A i B (sa deklinacijama @1 i @2 ) izlaze istovremeno i zvezda A kulminira u trenutku zalaza zvezde B . Pokazati da je tg B tg @1 = 1 2 tg2 B tg2 @2 . 2.5. Pokazati da su, za posmatra ca na ekvatoru, sve zvezde iznad horizonta ta cno 12h i da su njihovi azimuti u trenutku izlaza i zalaza 90 @. 2.6. Pretpostavljaju ci da su zvezde, vidljive golim okom, ravnomerno raspore dene po nebeskoj sferi, pokazati da je odnos cirkumpolarnih zvezda prema necirkumpolarnim zvezdama 1 2 (sec B 1) vidljiv iz ma kog mesta. 2.7. Pokazati da je zenitska daljina z severnog eklipti ckog pola data sa z = arccos(cos A sin B sin A cos B sin s). gde je s mesno zvezdano vreme. 2.8. Pokazati da zbog nagiba ekliptike postoje sesto-mese cne varijacije u prirastanju Sun ceve rektascenzije. Pokazati dalje, da su, pri zanemarivanju ekscentri cnosti Zemljine putanje, ovi prira staji maksimalni u solsticijima, a minimalni u ekvinokcijima. 2.9. Koriste ci podatke iz jedna cine (2.31), izra cunati nagib galakti cke ravni prema ekliptici. Pokazati da Sunce prolazi kroz galakti cku ravan u danima solsticija i odrediti galakti cku longitudu ovih ta caka prolaza.

2.10. Galakti cki pol je u odnosu na stari sistem galakti ckih koordinata (lI , bI ) pri bli zno udaljen za 1 ,5 od pola sada snjeg sistema (l, b) du z meridijana l = 200 . je bila njegova Longituda galakti ckog centra u starom sistemu je bila 327 ,7. Sta galakti cka latituda u ovom sistemu? Pokazati da su galakti cke koordinate svih zvezda u oba sistema pribli zno povezane datim jedna cinama bI = b 1 ,5 cos(l 20 ), lI = l 32 ,3 1 ,5 tg b sin(l 20 ).

  
/ )8) 6 4- )
Nebeska tela Planeta Zemlja
3.1. Zemljin oblik i veli cina. Od pamtiveka je za ljude bio interesan tan problem oblika i veli cine Zemlje. Cinjenica je da se svest o loptastom obliku Zemlje formirala dosta rano, ali slabosti astronomskog eksperimenta su onemogu cavale i egzaktne dokaze. Slika 3.1. Eratosten Slika 3.2. Eratostenov premer Zemlje se ti Sto ce Zemljine veli cine, pod pretpostavkom da je loptasta, vrlo ekasan eksperiment je izveo Eratosten jo s u II veku p. n. e.; izmeriv si du zinu meridijanskog luka l (slika 3.2.) izme du dva mesta i znaju ci razliku geografskih sirina (,B = =) tih mesta (iz merenja podnevnih visina Sunca u istom trenutku u godini!) dobio je proporciju: 2FR 360o = , l =

 

 
ver1

64

-*-5 ) 6- )

111

 

iz koje mo ze da se odredi Zemljin polupre cnik R. Iz ovog eksperimenta proistekla su u periodu srednjeg i po cetkom novog veka brojna stepenska merenja, koja su vrlo brzo pokazala da je Zemljina krivina na ekvatoru ve ca nego na polovima, tj. da Zemlja mo ze ta cnije da se predstavi sferoidom. Ako je a ekvatorski, a b polarni polupre cnik sferoida Zemlje, veli cina

A=

ab 0.00335 a

naziva se spljo stenost. Razvoj astronomskog i geodetskog intrumentarijuma omogu cio je da se Zemljin oblik i razmere danas poznaju sa veoma visokom ta cno scu; gre ska odre divanja polo zaja ta cke na Zemlji je reda nekoliko santimetara. Istovremeno, to je omogu cilo da se za najbolju aproksimaciju oblika Zemlje usvoji geoid, ekvipotencijalna (nivoska) povr sina sile Zemljine te ze, koja je najbli za povr sini Zemljinih mora i okeana u stanju ravnote ze.

3.2. Zemljin sistem. Osim same Zemlje (sl. 3.3.), u ovaj sistem se ub-

raja i Zemljin pratilac, Mesec, koji je, zbog svog speci cnog polo zaja, relativne veli cine i blizine Zemlji, dobio posebno mesto u istoriji nauke uop ste, astronomije posebno. Zna caj te sprege je vi sestruk i o njoj ce biti govora u daljem tekstu.

Slika 3.3. Snimak Zemlje sa kosmi cke letilice

   
!

"

,)*4) 1 24-/ -, 52-+1 ) - 6- 41 - 4- )618 561

65


ver1

U Zemljin sistem u u zem smislu ubrajamo Zemljino telolitosferu, Zemljina mora i okenaeakvasferu, Zemljin gasoviti omota catmosferu i Zemljino magnetno poljemagnetosferu.

Slika 3.4. Prol atmosfere

Slika 3.5. Prol tela Zemlje

3.4. Zemljino telo. Unutra snjost Zemljinog tela te sko je izu cavati jer

neposredna merenja su vr sena samo do dubine od oko 10 km (slika 3.5.). Prou cavanja prostiranja seizmi ckih talasa (longitudinalnih i transverzalnih) i stanja radioaktivnih materija pokazuju: Zemlja je stara oko 4,5 miljardi godina; Zemlja ima cvrstu koru debljine 3060 km ispod kontinenata i 1030 km ispod okeana; unutra snjost Zemlje do dubine od oko 3000 km nazivamo mantijom, a centralni deo na ve coj dubini nazivamo jezgrom. Kako su zi cki uslovi u centru jezgra samo pretpostavljeni, to je jo s uvek te sko govoriti o stanju i sastavu materije u centru Zemlje. Izgled Zemlje iz kosmosa dat je na slici 3.3.

3.5. Zemljina atmosfera. To je gasoviti omota c Zemljinog tela; gornja

granica atmosfere se odre duje uglavnom izborom stepena raznih dejstava i zi ckih parametara (gustine, tempterature, pritiska i sl.). Vertikalna struktura atmosfere odre duje se zavisno s cu pritiska, temperature, gustine i hemijskog sastava od rastojanja od centra Zemlje. Kada se navedeni parametri dobiju

 


ver1

66

-*-5 ) 6- )

111

 

iz teorijske analize ili se predstave u vidu tablice srednjih ili tipi cnih vrednosti, ka zemo da raspola zemo modelom atmosfere. Na slici 3.4. je prikazan prol temperature atmosfere Zemlje sa stanovi sta dana snjih informacija. Podela na sfere nazivi tih sfera jasni su sa slike. Na visini preko 90 km temperatura o stro raste jer u toj oblasti dolazi do apsorpcije ekstremnog ultraljubi castog zra cenja Sunca (slika 3.6.). Na visinama od oko 300 km temperatura dosti ze granicu od 600 1200 K i konstantna je sve do visina na kojima prestaje da igra va znu ulogu (od 5001000 km).

 

Slika 3.6.

Gustina atmosfere varira pribli zno eksponencijalno sa visinom, h:

H = H0 eh/H ,

gde se H naziva skalom visina, H0 je gustina na povr sini pri normalnim uslovima.

3.6. Zemljino magnetno polje. To je oblast zna cajnog dejstva Zem-

ljinog magnetizma; magnetizam je veoma cesta pojava kod nebeskih tela i sistema. Intenzitet magnetnih polja je veoma razli cit. Dosada snja izu cavanja pokazuju da je geomagnetno polje polje dipola kroz Zemljino sredi ste sa osom koja

 

$ 4) )64) - 2)4) ) 5- )*-4)+1 - 1 5)81 ) ) 58-6 561

67

ima nagib od 11 u odnosu na osu rotacije Zemlje. Ovo polje je, na velikim visinama reda deset hiljada kilometara, deformisano pod dejstvom Sunca (vidi sliku 3.7.). Zahvaljuju ci eksperimentima izvedenim sa prvih ve sta ckih satelita utvr deno je da magnetno polje zadr zava naelektrisane cestice i formira tzv. radijacione pojaseve pojaseve cestica visokih energija. Na slici 3.8. je data sema preseka tih pojaseva. Unutra snji pojas dosti ze granicu od 5005000 km, a spolja snji od 15 polupre cnika Zemlje (za Zemlju i ostala nebeska tela sve konkretne podatke vidi u prilogu); energija cestica unutra snjeg pojasa je 10 puta ve ca i predstavlja opasnost za kosmonaute jer pri sudaru sa kosmi ckim letilicama dolazi do stvaranja rendgenskih zraka.

 
ver1

Slika 3.7. Magnetosfera Zemlje Cestice koje obrazuju radijacioni pojas su deo cestica sun cevog vetra, koje je zahvatilo Zemljino magnetno polje. Eksplozije na Suncu ra daju veoma mo cne tokove cestica, koje se kre cu brzinama 400-1000 km/s. Takvi jaki potoci korpuskula izazivaju magnetne bure u Zemljinom magnetnom polju, tj. brze i znatne promene karakteristika magnetnog polja. U tim prilikama strelica kompasa igra, naru savaju se radioveze, javlja se polarna svetlost razli cite boje na visinama od 1001000 km, korpuskule popunjavaju radijacioni pojas. Geomagnetno polje se menja u prostoru i vremenu; nepravilne prostorne promene nazivaju se anomalijama, a vremenske promene se nazivaju varijacijama (govori se o du zim vremenskim intervalima, 510 godina) i pulsacijama (kra ci vremenski intervali). Poreklo Zemljinog magnetizma nije dato sa potpunom strogo s cu.

 


ver1

68

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.8.

3.7. Zemljina kretanja. Prividno obrtanje nebeske sfere je samo posle-

dica stvarne rotacije Zemlje. Zemljina rotacija je skoro ravnomerno obrtno kretanje oko sopstvene ose u direktnom smeru, gledano sa severnog pola. U prve egzaktne dokaze rotacije Zemlje mo zemo da ubrojimo: skretanje ka istoku tela koje slobodno pada (Njutn, 1679), skretanje ravni kla cenja slobodno oka cenog klatna (Fuko, 1851), Zemljin oblik (spljo stenost).

 

69
Uprkos geocentri carima, jo s je Aristarh u III v. p.n.e. tvrdio da Zemlja obilazi oko Sunca i da je Sunce mnogo ve ce od Zemlje. Danas znamo da Zemlja vr si neravnomerno translatorno kretanje, revoluciju, po elipti cnoj putanji oko Sunca, opet u direktnom smeru. U dokaze Zemljine revolucije mo zemo da ubrojimo: aberaciju svetlostipromena polo zaja nebeskih tela na nebeskoj sferi izazvana slaganjem brzine svetlosti i brzine Zemlje na putanji oko Sunca (Bredli, 1725); paralaksu zvezdapromena polo zaja zvezda na nebeskoj sferi usled promene polo zaja posmatra ca (Besel, 1838); periodi cno godi snje pomeranje linija u spektrima zvezda.

 
ver1

Slika 3.9.Aristarh sa Samosa

Slika 3.10. Zemljino godi snje kretanje i godi snja doba


ver1

70

-*-5 ) 6- )

111

3.8. Posledice Zemljinih kretanja. Osnovni oblici kretanja Zemlje su

rotacija Zemlje oko ose i kretanje Zemlje oko Sunca po elipti cnoj putaji koju nazivamo ekliptikom (slika 3.10.). Kretanje oko Sunca ili revolucija spada u translatorna kretanja, jer, u kra cim vremenskim intervalima, orijentacija ose rotacije Zemlje se ne menja, tj. osa se preme sta po ekliptici kroz sukcesivne polo zaje tako da ostaje paralelna sama sebi. Prepoznaju ci iz posmatranja ovakva kretanja Zemlje, mo zemo lako uo citi i posledice tih kretanja: nejednake du zine obdanice i no ci, postojanje toplotnih pojaseva na Zemlji, postojanje godi snjih doba, nejednaka du zina godi snjih doba (v. sl. 3.10.) Kako izgledaju karakteisti cni polo zaji Zemlje u raznim trenucima u toku godine i za razne posmatra ce na Zemlji, mo ze da se vidi sa slike 3.11.

  

 

Slika 3.11. Zemljino godi snje kretanje i polo zaj ose

3.9. Nepravilnosti Zemljine rotacije. Odavno je jasno da brzina ro-

tacije Zemlje nije postojana. Bez obzira na maju snost promena apsolutnih iznosa ugaone brzine Zemlje, njihovo izu cavanje je veoma va zno ali je i ote zano zbog izuzetne slo zenosti pojedinih mehanizama koji stvaraju te promene. Danas mo zemo da ve cinu neravnomernosti u rotaciji Zemlje svrstamo u tri grupe: periodi cne promene, vekovne (sekularne) promene i slu cajne uktuacije.

 

'

71


ver1

Slika 3.11a. Tektonika Nau cno otkri ce neravnomernosti Zemljine rotacije dovelo je do ponovnog postavljanja i re savanja problema merenja i odr zavanja vremena, do promene osnove u denisanju i jedinice i skale vremena, a time i posredno i neposredno do tehni ckog i tehnolo skog napretka u izradi instrumenata i pribora za realizaciju tih ciljeva. Dalja posledica je usavr savanje efektivnih metoda i postupaka, a delom i teorije, za odre divanje kretanja tela Sun cevog sistema i tela drugih kosmi ckih sistema, pa i samih sistema. Na drugoj strani, posledica neravnomernosti Zemljine rotacije je i promena du zine dana, takvog reda da za obi can (dana snji) zivot nema skoro nikakvog zna caja, ali je od izuzetno velikog zna caja za nau cnu praksu i prognozu. Periodi cne promene (oscilacije). Nekoliko astronoma sa Potsdamske opservatorije (Pavel, Wink, ...) i Nikola Stojko sa Pariske opservatorije su tridesetih godina 20. veka uo cili, posebno zahvaljuju ci visokota cnim casovnicima, da je Zemljina rotacija nepostojana, pri cemu su te promene imale periodi can karakter. Ponovljena posmatranja pedesetih godina pokazala su da preovla duju dve periodi cne komponente u neravnomernosti Zemljine rotacijen koje izazivaju promenu du zine dana (length of day, LOD): polugodi snja i godi snja:

,LODs = A sin(t + B1 ) + B sin(2t + B2 ),

s s

(1)

kod kojih su amplitude pribli zno jednake 0 .0005 i 0 .0003 redom. Novija istra zivanja su pokazala da promenu du zine dana u osnovi izazivaju kretanja velikih vazdu snih masa, tj. sezonske promene momenta koli cine kretanja Zemljine atmos-


ver1

72

-*-5 ) 6- )

111

 

fere. Prema tome, veli cine A, B, B1 , B2 su promenljive. Prate ci promene u rotaciji Zemlje uzrokovane plimskim dejstvima, uo ceno je da preovla duju dve periodi cne komponente: polumese cna i mese cna cije su amplitude redom 0s .00043 i 0s .00023. Vekovne (sekularne) promene. Analiza posmatra ckog materijala za duge vremenske intervale, unazad i po nekoliko stotina godina, pokazuje da je prose cno pove canje du zine dana za poslednjih 2000 godina oko 0s .0023 za stole ce, tj. postoji vekovno usporenje Zemljine rotacije. Zna caj ove cinjenice prikaza cemo kroz slede ci postupak. Napravimo jedan eksperiment: neka su za poslednje dve hiljade godina (unazad 20 vekova) dani bili kra ci u proseku za 0s .010 sekundi (tj. dan se unapred produ zavao za oko 0s .001 po stole cu!?) Odatle sledi da se u vremenskom zbiru nakupila razlika

,t = 0s .01 365 20 100 = 7300s .

(2)

Iz ovog eksperimenta vidimo da u identikaciji trenutaka iz istorije mo zemo da proma simo i do nekoliko casova! Zato su astronomi, uz drevne opise doga daja, za njihovu identikaciju pozvali u pomo c i gravitacionu teoriju kretanja nebeskih tela i, gle cuda, tek sada ni sta nije valjalo. Dakle, sta se to desilo? Krajem XVII veka Halej je uporedio savremene polo zaje Meseca sa polo zajima koji se dobijaju iz ra cuna sa podacima iz anti ckih posmatranja; utvrdio je da postoji ubrzanje u kretanju Meseca. Zbog neta cnosti posmatranja, isti efekat nije mogao da se registruje i kod Sunca i planeta. Smatraju ci ubrzanje u kretanju Meseca realnim, Laplas je razradio teoriju za njegovo obja snjenje: posmatrano ubrzanje u kretanju Meseca posledica je vekovne promene ekscentri cnosti Zemljine putanje koja uti ce na poreme ceje koje Sunce izaziva u kretanju Meseca i dovodi do vekovnog pove canja orbitalne brzine Meseca. Mada je Adams sredinom XIX veka pokazao da je Laplasov rad i rezultat pogre san, ta tvrdnja, i pored eksplicitnog dokaza, nije prihva cena jer je to bio udarac na siroko prihva cenu teoriju, a jo s vi se na Laplasov autoritet, jer, kako je konstatovano: nema potpunog i konstruktivnog obja snjenja. Dakle, pre nego se opredelimo za mogu ce obja snjenje, moramo biti svesni cinjenice da se posmatrani i efemeridski polo zaji tela Sun cevog sistema mogu razlikovati usled: 1. nesavr senosti gravitacione teorije 2. gre saka zbog neobra cunavanja dugoperiodi cnih varijacija orbitalnih elemenata tela 3. promena srednjih kretanja nebeskih tela usled plimskih dejstava 4. promena u brzini (usporavanja) rotacije Zemlje. Ne upu staju ci se u detaljnu analizu, navodimo da su preovla duju ca dva poslednja cinioca. Prema tome, ako se srednja kretanja tela Sun cevog sistema menjaju sekularno, razlike efemeridskih i posmatranih eklipti ckih longituda moraju da rastu. Jasno je da, ako je Zemlja napravila N obrta, pri cemu je svaki od njih du zi od prethodnog, a , recimo, mi smo vremensku meru ksirali za prvi obrt, onda su nebeska tela pre sla na svojim putanjama ne sto ve ce rastojanje za N uzastopnih STVARNIH obrta Zemlje nego sto bi, ina ce, pre sla za isti broj FIKSNIH prvih

 



73

obrta!? Ovo je dovoljno o cigledno obja snjenje uo cene razlike u polo zajima nebeskih tela iz posmatranja i ra cuna. Izostavljaju ci drevna posmatranja, po cev sa razvojem meridijanske astronomije i primene fotograje u astronomiji, prikupljeni posmatra cki materijal za oko 250 godina daje za usporenje Zemljine rotacije iznos od 0s .0014 za stole ce, sto se bitno ne sla ze sa o cekivanom vredno s cu 0s .0023 dobijenom iz celokupnog posmatra ckog materijala za 2000 godina. Neobja snjeni deo promene u brzini rotacije Zemlje vezuje se za promenu momenta inercije Zemlje zbog meridijanskih preme stanja masa na povr sini i unutar Zemlje: skupljanja leda na Antarktiku i pada nivoa svetskih okeana za oko 2,5 metra za poslednjih 2000 godina. Noviji podaci ukazuju na podizanje nivoa vode u okeanima, ali to mo ze biti prividni fenomen zbog podizanja dna okeana. Zato problem vekovnog ubrzanja rotacije Zemlje ne treba smatrati kona cno re senim. Slu cajne uktuacije. Kroz poku saje da se objasne sekularna ubrzanja u kretanju Sunca, Meseca i planeta, utvr deno je da postoje i nepravilne promene brzine kretanja tih tela. Posle otkri ca i potvrde ovih nepravilnih promena u brzini kretanja tela Sun cevog sistema, u toku izrade teorije Njukomba i Brauna, De Siter i Spenser D zons su utvrdili da postoji proporcionalnost ovih nepravilnih uktuacija srednjim orbitalnim brzinama tih tela. U svakom slu caju, to su skokovite, a ne kontinualne, plimske promene u brzini rotacije Zemlje. Utvr dene razlike efemeridskih i posmatranih longituda dostizale su i nekoliko desetina sekundi i menjale su znak na slu cajan na cin. Takve osobine nema plimsko dejstvo i bilo je jasno da se radi o neregularnim promenama. Promene tog tipa u brzini rotacije Zemlje javljaju se u nejednakim vremenskim intervalima od nekoliko godina do nekoliko desetina godina i od 1820. godine do slo je do 4 takve skokovite promene: oko 1864, 1876, 1898 i 1920. Priroda i karakter ovih neravnomernosti nisu dobro izu ceni. Ne zna se ni da li maksimum dosti zu brzo ili postepeno. Tako intenzivne i brze promene u brzini rotacije Zemlje ne mogu da se objasne nekom od promena na povr sini Zemlje. Primera radi, takvu promenu bi moglo da izazove otapanje i zale divanje Antarktika po celoj povr sini i debljine 10 metara. Koliko je takva pretpostavka realna, ne treba ni govoriti.

Ostale planete

3.10. Uvod. U nau cnoj i stru cnoj literaturi naj ce s ca podela planeta Sun cevog sistema je podela na planete Zemljinog tipa (Merkur, Venera, Mars i ,verovatno, Pluton) i na planete Jupiterovog tipa (Jupiter, Saturn, Uran, Neptun). Prve su po pravilu male mase, velike gustine, spore rotacije, sa malim brojem satelita i retkom atmosferom,; druge su velike mase, male gustine, brzo rotiraju, imaju veliki broj satelita i gustu atmosferu. Osim ovih zajedni ckih osobina svaka planeta ima speci cnosti koje joj daju individualno obele zje. Mala daljina Merkura i Venere od Sunca, a tako de postojanje faza tih planeta, ote zava njihovo izu cavanje. Tek su radiolokacione metode

   
ver1


ver1


74

-*-5 ) 6- )

111

 

i izu cavanja sa automatskih me duplanetskih stanica dali dovoljno kvalitetne informacije o kretanjima i zi ckim karakteristikama tih planeta.

3.11. Merkur. Merkur je nekoliko puta manji od Zemlje ali ima skoro

istu gustinu; utvr deno je da Merkur rotira veoma sporo, period je 58.6 dana. Sun cani dan na Merkuru je 176 dana, jer Merkur izvr si jedan obilazak oko Sunca za oko 88 dana (vidi sliku 3.11.). (Pregled ta cnih podataka za sve planete dat je u Prilogu).

 

Slika 3.11. Merkur Na Merkuru postoji atmosfera, ali mnogo re da od Zemljine. Zbog retke atmosfere i blizine Sunca njegova dnevna strana se zagreva i preko 550o K. U vidnom polju ja ceg teleskopa vidi se da je povr sina Merkura istog tipa kao i povr sina Meseca. Oni, sa jo s nekoliko manjih nebeskih tela, kao da cine muzejske eksponate u na soj okolini. Perihel Merkurove putanje se pomera u prostoru; obja snjenje ovog kretanja mo ze da se da u na osnovi teorije relativnosti. Po sto je Merkur planeta koja je najbli za Suncu i njegova elongacija (maksimalno ugaono udaljavanje od Sunca) ne prelazi 28 , on ne mo ze da se lako i jednostavno izu cava primenom klasi cnog astronmskog eksperimenta. Zato mo zemo da ka zemo da su skoro svi detaljniji podaci o Merkuru rezultat modernog astronomskog eksperimenta izvedenog sa kosmi ckih letilica. Pri tome, i u takvom eksperimentu aparati su morali biti posebno pa zljivo pripremljeni zbog izuzetne blizine Sunca i velikih toplotnih uticaja.

  
!

75


ver1

Najve ci deo rezultata o Merkuru poti ce iz 1974. godine kada je svemirski brod Mariner 10 ostvario nekoliko bliskih prilaza planeti. Postojanje magnetnog polja Merkura (slika 3.12.) utvr deno je ve c u prvom prilazu Marinera 10.

Slika 3.12. Magnetosfera Merkura

3.12. Venera. Posle Sunca i Meseca, Venera je najsjajnije nebesko telo

vidljivo golim okom na nebu (slika 3.13.). Zato, a i zbog posebih polo zaja u kojima je vidljiva, dobila je vi se naziva: Zornja ca, Ve cernja ca, zvezda Danica. Po zi ckim karakteristikama veoma je sli cna Zemlji. Blizina Suncu znatno ote zava nazemna posmatranja Merkura i Venere, kako sa stanovi sta broja dana u godini, tako i sa stanovi sta geometrije samih likova, jer nikad ne mo zemo da vidimo njihove cele diskove. Osim radiolokacije i radimetoda, glavne metode istra zivanja Venere, zbog njene izuzetno neprozirne atmosfere, su metode kosmi ckih istra zivanja sa me duplanetskih letilica i modula. U tom smislu, na Veneru je upu ceno vi se automatskih stanica i pored nje je pro slo nekoliko me duplanetskih letilica.


ver1

76

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.13. Venera Neprozirnost Venerine atmosfere onemogu cavala je donedavno ozbiljnije prou cavanje te planete. Atmosfera Venere se sastoji najve cim delom od ugljen dioksida, a u manjim koli cinama od vodene pare i amonijaka. Temperatura i pritisak u atmosferi rastu sa dubinom; na povr sini planete temperatura se penje do 750 K, a pritisak do 100 atmosfera. Izuzetno visoka temperatura u ni zim slojevima atmosfere Venere kao i na njenoj povr sini, glavni su uzrok pojave tzv. efekta staklene ba ste, tj. Sun ceva svetlost se apsorbuje u donjim slojevima atmosfere, zatim atmosfera dosti ze temperaturu dovoljnu za termi cko zra cenje, koje se, opet, zadr zava na obla cnom omota cu. Sa visinom temperatura atmosfere pada, da bi u stratosferi Venere carivao mraz. Povr sinski vetrovi dostizu brzinu od nekoliko metara u sekundi, da bi na visini od 50km dostigli brzinu od oko 60 m/s. Radioastronomski eksperiment je pokazao da Venera rotira u suprotnom smeru od ostalih planeta sa periodom 243 dana. Dan na Veneri traje 117 Zemljinih dana. Venera nema magnetno polje.

3.13. Mars. Mars je ve ci od Merkura i oko 2 puta manji od Venere. Cak

i manjim teleskopom mogu da se vide bele polarne kape; tamne pege se vide slabo i ponekad is cezavaju sasvim. Pege su u stvari oblaci cestica koje stvaraju mo cne pe s cane bure, koje mogu trajati mesecima i koje u atmosferi Marsa formiraju ostrva ogromnih koli cina malih cestica. To je istovremeno potvrda postojanja pe s canih pustinja na Marsu i op ste narand zaste boje povr sine.

 

!

77


ver1

Slika 3.14. Mars Povr sina Marsa je, sli cno Merkuru, pokrivena kraterima, od kojih su ve ci vulkanskog porekla, a amnji su nastali od udara meteorita (v. sl. 3.14.). Radiolokacija povr sine Marsa pokazuje da su visinske razlike reljefa do oko 15 km, ali je reljef gladak usled dejstva vetra. S obzirom na ve cu Zemljinu masu, ve cu koli cinu radioaktivnih elemenata, ve cu temperaturu i unutra snji pritisak, verovatno je Zemlja ve c davno pro sla onu fazu razvoja koju Mars sada prolazi. Anomalije gravitacije, lokalni karakter rasporeda reljefnih oblika i dr. ukazuju da je asimetrija u rasporedu masa, izgleda, op sta karakteristika planeta. Postojanje atmosfere na Marsu potvr deno je davno; ona je veoma retka. Pritisak je manji i 100 puta od pritiska na Zemlji. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljen dioksida. Kiseonik i vodena para su prisutni u malim koli cinama. Ve cina pojava na povr sini Marsa ima stalan polo zaj i oblik, dok je promena obojenosti znatna. Istorijski su najinteresantnije tamne oblasti (pege) koje pokazuju sezonske promene i koje mogu poticati od sezonskih promena smera sistema vetrova i promene odnosa koli cine leda i vodene pare. Dnevni gradijent temperature na Marsu je reda 80o 100o K. Na ekvatoru temperatura danju jedva da dosti ze +10o C, a no cu pada do (-70o , -100o ) C; posebno o je hladno na polovima, -130 C. Dnevne promene temperature se sumiraju sa sezonskim. Ovako surovi uslovi su uzrokovani daljinom Marsa od Sunca; Mars dobija 2.2 puta manje toplote nego Zemlja, a zbog razre dene atmosfere efekat staklene ba ste prakti cno ne postoji. I pored svega Mars je, izgleda, jedina planeta na seg sistema na kojoj se jo s mogu o cekivati primitivne forme zivota, bilo da ih ve c ima ili da ce se razviti. Marsovo magnetno polje je slabo; nisu registrovani radijacioni pojasi. Mars ima dva satelita: Fobos i Dejmos.


ver1

78

-*-5 ) 6- )

111

 

3.14. Pluton.Za sada je to najzagonetnija planeta Sun cevog sistema. Zbog

ogromne daljine i malih dimenzija otkrivena je tek 1930.g. i veoma slabo je prou cena. Pluton je otkriven zahvaljuju ci nebeskomehani ckom eksperimentu koji je pokazao da postoje odstupanja u kretanju Urana i Neptuna. Noviji eksperimenti su pokazali da Pluton nije jedinstveno nebesko telo (slika 3.14a.) i da mu je masa znatno manja od pretpostavljene.

Slika 3.14a. Pluton i Haron

3.15. Jupiter i planete d zinovi. Jupiter je najve ca planeta na seg sis-

tema; njegova masa je jednaka masi svih ostalih planeta zajedno. Saturn je ne sto manji, a zatim dolaze Uran i Neptun (slika 3.15a). Od ovih planeta najbolje je izu cen Jupiter(slika 3.15b).

 

#

79


ver1

Osa rotacije Jupitera je skoro upravna na ravan putanje oko Sunca, te sezonskih promena (godi snjih doba) prakti cno nema. Kod svih velikih planeta rotacija je brza, a gustina materije mala. Zato su znatno spljo stene i to mo ze da se cak i vizuelno registruje. Sve velike planete su okru zene gustim i prostranim atmosferama punim oblaka. Kako su ove planete daleko od Sunca, njihove temperature su vrlo niske, reda -140 C na Jupiteru, -180 C na Saturnu i sl. Spektralna analiza pokazuje da atmosfere sadr ze najvi se molekulski vodonik (H2 ), imaju metana (CH4 ) i, cini se, Slika 3.15b. Jupiter mnogo helijuma. U atmosferama Jupitera i Saturna na den je jo s i amonijak (NH3 ). Periodi ekvatorske rotacije velikih planeta su: Jupiter 9h 50m , Saturn 10h 14m , Uran 10h 49m i Neptun oko 16h . Polarni delovi Jupitera rotiraju sporije. Teorijski je model masivnih planeta zasnovan na pretpostavci da se one sastoje od vodonika i helijuma u cvrstom stanju usled ogromnog pritiska, dok temperatura u centru mo ze da dosti ze nekoliko hiljada stepeni. Gustina gasne atmosfere na dnu je oko 0.01g/cm3 . Mala srednja gustina velikih planeta mo ze da se objasni i time sto se odre duje u odnosu na prividnu zapreminu, koju opet odre dujemo na osnovu pozicije neprozirne granice atmosfere. Srednja gustina Jupitera je 1.3g/cm3 , Urana je 1.5g/cm3 , Neptuna je 1.7g/cm3 i Saturna je 0.7g/cm3 .


ver1

80

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.16. Saturn Do nedavno smatran jedinstvenom pojavom, Saturnov prsten (slika 3.16.) je dobio konkurente u prstenima Jupitera i Urana. Prstenovi se ve cinom sastoje od mno stva malih cestica.

Slika 3.17. Magnetosfera Saturna

 

#

81


ver1

Slika 3.18. Uran Od karakteristi cnih oblika na velikim planetama treba jo s spomenuti veliku crvenu pegu na Jupiteru za koju jo s uvek ne raspola zemo dovoljno jasnim obja snjenjem.

Slika 3.19. Neptun Pa znju zaslu zuje i cinjenica da osa rotacije Urana zaklapa sa ravni njegove orbite oko Sunca ugao od samo 8o , usled cega na njemu postoji o stra smena godi snjih doba; dalje, Uran, kao i Venera, rotira u stranu suprotnu svim ostalim planetama.


ver1

82

-*-5 ) 6- )

111

 

Velike planete imaju i veliki broj prirodnih satelita; neki od njih su sasvim nedavno otkriveni zahvaljuju ci kosmi ckim letilicama.

Slika 3.20. Magnetosfera Jupitera de postoje i Magnetno polje Jupitera je nekoliko puta ja ce od Zemljinog. Tako radijacioni pojasi koji su mnogo prostraniji od Zemljinih. Do na nekoliko hiljada kilometara visine prostire se i jonosfera Jupitera; sa kretanjem naelektrisanih cestica u jonosferi i radijacionim pojasima povezano je i intenzivno radio zra cenje Jupitera. Isto tako astronomima predstoji da objasne i postojanje sopstvenog zra cenja Jupitera i u ostalim delovima spektra.

Slika 3.21. Struktura magnetosfere Jupitera

 
!

$
Mesec i planetski sateliti

83

3.16. Mesec. Mesec je Zemljin prirodni satelit. Njegova masa i dimenz-

ije su znatni u odnosu na Zemlju te sa njom cini tzv. dvojni sistemdvojnu planetu. Merkur i Venera nemaju satelite; kod ostalih planeta sateliti su znatno manji od planete. Govore ci o savremenim predstavama o Mesecu, uvek se vra camo na staze istorijskog pristupa i hronolo ske sistematizacije znanja o njemu. Koliko to mo ze biti interesantno i koliko opasnosti takav pristup krije poku sa cemo da ilustrujemo jednim navodom i kratkim komentarima i diskusijama. To nije klasi cni ud zbeni cki pristup, ali je ponekad metodolo ski opravdan. Dakle, ser Isak Njutn, cije je glavno zivotno delo Prinicipies ..., po svemu sude ci, camilo neku godinu u ladicama jer se znanje o Mesecu nije uklapalo u teoriju, nastavljaju ci svoja istra zivanja, pretpostavio je da postoji zi cka libracija Meseca. U III knjizi Principa... objasniv si pojavu opti cke libracije zaklju cio je da Mesec ima oblik sferoida ciji je najve ci pre cnik na pravcu ka Zemlji pa dalje tvrdi: Polaze ci od toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek jednom te istom stranom, telo Meseca ne mo ze da ostane u bilo kom drugom polo zaju i vrati ce se u prvobitni polo zaj zbog libracionog kretanja; me dutim, te libracije ce biti izuzetno spore jer su izazvane veoma slabim silama. Na taj na cin, ona strana Meseca koja treba da je okrenuta Zemlji, mo ze, usled uzroka navedenih u Iskazu XVII, biti okrenuta ka drugoj zi zi Mese ceve orbite tako da se ne ce vratiti nazad i obrnuti u pravcu ka Zemlji.

 
ver1

Slika 3.22. Mesec


ver1

84

-*-5 ) 6- )

111

 

Treba zapaziti da kasniji istra ziva ci pretpostavljaju da je, sli cno Hevelijusu, Njutn smatrao da je osa rotacije Meseca upravna na ekliptiku, jer u svojim obja snjenjima zi cke libracije Njutn nije spominjao nagib ose. Me dutim, u Principima... Iskaz XVII, Toerema XV) Njutn tvrdi da libracije u latitudi nastaju zbog iznosa latitude Meseca i polo zaja ose Meseca u odnosu na ravan ekliptike. Sve sto su razni autori do danas mogli da prigovore ovom Njutnovom stavu je da libracija u latitudi zavisi samo od nagiba ose rotacije prema orbiti Meseca, a ne prema ekliptici. A mi mo zemo da ka zemo da je to isto sto i zavisnost od latitude i nagiba prema ekliptici!. Pa ko je sada u pravu?

Sateliti ostalih planeta. Vratimo se satelitima ostalih planeta u Sun cevom sistemu (njihov kompletan popis mo zete na ci u Prilogu II). Saturnov satelit Titan je jedini satelit koji ima atmosferu; atmosfera se sastoji od metana. Titan i Ganimed (Jupiterov satelit) su ve ci od Meseca oko 1.5 puta. Za sve satelite za koje je dokazana rotacija utvr deno je da su okrenuti svojoj planeti uvek istom stranom, tj. njihovi zvezdani periodi rotacije jednaki su periodima obilaska oko planete. Kretanje satelita je interesantna pojava; n. pr. Fobos obilazi oko Marsa 3 puta br ze od rotacije same planete. Udaljeniji Jupiterovi i Saturnovi sateliti su mali i neki od njih se kre cu suprotno rotaciji planete. Svi Uranovi sateliti se kre cu suprotno rotaciji planete, a orbite su im prakti cno upravne na orbitu planete. Kretanje na seg Meseca razmotri cemo detaljnije.

Slika 3.23. Kalisto

 

%

85


ver1

Slika 3.24. Enceladus

3.17. Daljina i prava veli cina Meseca. S obzirom na ulogu Meseca

u razvoju astronomskih znanja, njemu cemo, bez obzira na, naizgled, nezanimljivu astrozi cku biograju, ovde posvetiti posebnu pa znju. Zato uvedimo nekoliko pojmova koji ce nam biti potrebni u daljem izlaganju. Paralaksom uop ste nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica usled kretanja posmatra ca. Dnevnom paralaksom nebeskog tela nazivamo ugao pod kojim se sa nebeskog tela vidi pravi polupre cnik Zemlje. Prividni polupre cnik nebeskog tela je ugao pod kojim se iz topocentra vidi pravi polupre cnik tog tela.

Slika 3.25 Dnevna paralaksa

 


ver1

86

-*-5 ) 6- )

111

 

 

Koriste ci paralakti cki metod, prvo efektivno odre divanje daljine Meseca izvr sili su francuski nau cnici Laland i Lakaj u XVII veku. Uo cimo (v. sl. 3.25.) dva posmatra ca u topocentrima T1 i T2 na istom meridijanu loptaste Zemlje; ako znamo koordinate topocentara (R, , B) i ako oba posmatra ca u istom trenutku (prolaz kroz meridijan!) izmere zenitske daljine nebeskog tela z1 i z2 i ako su paralakse topocentara redom p1 i p2 , imamo p1 + p2 = z1 + z2 (B1 + B2 ), R sin p1 = sin z1 , , R sin p2 = sin z2 . , Odavde mogu da se dobiju p1 , p2 , ,, tj. imamo daljinu ma kog nebeskog tela, pa i Meseca. Mere ci prividni polupre cnik (H) Meseca, pravi polupre cnik dobijamo iz relacije r = , sin H.

3.18. Mese ceva kretanja. Ako iz dana u dan posmatramo Mesec i reg-

istrujemo njegov izgled i polo zaj vide cemo da se po isteku skoro konstantnog vremena ponavlja izgled Meseca i da po isteku ne sto kra ceg konstantnog vremena Mesec dolazi u isti polo zaj u odnosu na zvezde. Vremenski razmak u kome se Mesec vrati u isti polo zaj prema zvezdama naziva se sideri cki mesec, (S ), a razmak u kome se vrati u isti polo zaj prema Suncu, naziva se sinodi cki mesec, (C ): S = 27.d 32, C = 29.d 53.

Uzrok ovolike razlike jasan je sa slike 3.26., tj. obja snjenje je analogno obja snjenju razlike u trajanju zvezdanog i srednjeg dana. Ako bismo iz dana u dan merili rastojanje do Meseca, n. pr. metodom koju smo opisali ili nekom savremenom metodom radiolokacija, lasersko pozicioniranje, utvrdili bismo da je Mese ceva putanja veoma bliska elipsi cija je ravan nagnuta u odnosu na ekliptiku pod uglom i = 5 9 , a cija je ekscentri cnost e = 0.04.. Ta cke preseka projekcije putanje na nebesku sferu sa ekliptikom nazivaju se cvorovima.

Napomena: U dinamici dva tela pri cemu se jedno naziva centralnim, ta cka na putanji drugog tela najbli za centralnom telu naziva se pericentar, a najudaljenija ta cka naziva se apocentar.

 
!

'

87

Na svojoj elipti cnoj putanji oko Zemlje (Geos) Mesec prolazi kroz najbli zu ta cku perigej i kroz najudaljeniju ta cku apogej; linija kroz perigej i apogej se naziva apsidna linija. Mese cevo kretanje oko Zemlje u direktnom smeru naziva se Mese ceva revolucija. Promene u izgledu Meseca tokom sinodi ckog perioda nazivaju se fazama ili menama. Razlikujemo osvetljeni i neosvetljeni deo Mese cevog diska i njihovu grani cnu liniju terminator. Fazu Meseca deni semo iz izgleda osvetljenog dela: mlad mesec ili mladina potpuno neosvetljena vidljiva strana Meseca; prva cetvrt osvetljena je zapadna strana diska; pun mesec ili u stap osvetljen ceo disk; poslednja cetvrt osvetljena isto cna strana diska (v. sl. 3.27). Faze Meseca imaju i ne sto druk cije odredbe. Ka zemo da je Mesec u konjunkciji sa Suncem kada je njegova geocentri cna longituda jednaka longitudi Sunca (mlad mesec!); Mesec je u opoziciji kada se longitude razlikuju za 180o , a u kvadraturama kada je ta razlika 90o .

3.19. Fizi cki uslovi na Mesecu i njegov reljef. Kako Mesec nema

atmosferu (dokazati ili nabrojati dokaze) on predstavlja svet ti sine, svet o strih senki bez sumraka, svet crnog neba. Zbog neprekidnog bombardovanja meteoritima, povr sina Meseca je pokrivena rastresitim slojem koji je nazvan regolit. Zahvaljuju ci njemu i nepostojanju unutra snjeg zagrevanja, ve c na malim dubinama Mesec ima konstantnu temperaturu kore. Veliki gradijenti temperature povr sine Meseca izme du dana i no ci nisu samo posledica odsustva atmosfere ve c i trajanja mese cevog dana i no ci. Osun cane ta cke dosti zu +120o C , a na no cnoj polulopti o neke ta cke imaju i 170 C . Zahvaljuju ci letovima kosmonauta (niz misija Apolo) i radu automatskih stanica (Luna i Lunohod), danas na Zemlji raspola zemo uzorcima tla sa Meseca. Ispitivanja tih uzoraka nisu donela ve ca iznena denja. Navodimo da su tragovi atmosfere Meseca na deni u obliku nadpovr sinskog sloja argona koji poti ce iz rezervoara u povr sinskom sloju kore Meseca, a ve ci deo prisustva drugih inertnih gasova obja snjava se stepenom Mese cevog gravitacionog zahvatanja gasova iz sun cevog vetra. Ukupna masa gasova u bilo kom trenutku ne bi trebalo da prelazi 25000 kilograSlika 3.28. ma. Konstituenti ostataka atmosfere Meseca

  
ver1

 
ver1

88

-*-5 ) 6- )

111

 

Raspodela po konstituentima takve atmosfere mo ze da se vidi sa slike 3.28. Tamnije povr si mese cevih mora pokriva isitnjeni materijal bazaltnih stena, a u planinskim delovima nalaze se magmatske stene. Retki elementititan, hrom, uraniju i torijumsre cu se u ve cim koli cinama nego na Zemlji. Novi mineral, koji je otkriven na Mesecu, nazvan je Armalkolit ( Armstrong, Aldrin, Colins, Apolo XI). Na povr sini Meseca nije registrovana organska materija kao ni najprimitivniji oblici zivota. Starost stena je 45 milijardi godina, sto navodi na zaklju cak da Zemlja i Mesec nisu bili jedno telo. Forme koje se naj ce s ce razlikuju u reljefu Meseca su: mora, cirkovi ili krateri, planinski venci, rile i svetli zraci (v. sl. 3.29). Morima su nazvane tamne pege na povr sini Meseca: to su suva prostrana polja, relativno ravna, ispunjena lavom i pokrivena regolitom; tamne su jer slabo reektuju svetlost. Ve cina Mese cevih planina se pojavljuje u obliku prstenastog ovala visine do nekoliko kilometar, koji obuhvata ve ce okrugle visoravnito su cirkovi, pre cnika do 200 km. Prstenaste planine manjih razmera nazivaju se kraterima. Planinski venci se obi cno prostiru du z mora i nisu mnogobrojni; duga cki su stotine kilometara i strmiji su na strani do mora. Nose nazive planina na Zemlji. Na Mese cevoj povr sini se razlikuje vi se stalnih pukotina, dubine oko 100 m, a duga cke i nekoliko desetina kilometara; to su rile, tamne valovite linije, koje su verovatno nastale pucanjem Mese ceve kore ili su to korita tokova lave. Svetli zraci predstavljaju skupove vrlo malih kratera od svetlih stena, koji su se grupisali zrakasto u odnosu na neke od ve cih kratera. Karte Meseca i raspored raznih formi njegovog reljefa po ceo je da sastavlja jo s Galilej. Najbolji posmatra cki uslovi za vizuelno pra cenje i kartograsanje Meseca su na granici terminatora. Golim okom mogu da se zapaze objekti na povr sini Meseca veli cine od 1 km pa navi se (izra cunati ugaonu meru, znaju ci da je Mesec na daljini od 60 polupre cnika Zemlje!). Zahvaljuju ci kosmi ckim letovima, i nevidljiva strana Meseca je potpuno kartograsana. Imena najve cih nau cnika sa na sih prostora, Milankovi ca, Tesle, Bo skovi ca i Mohorovi ci ca, data su nekim oblicima reljefa Meseca.

Slika 3.29. Mesec

 
!


Sunce najbli za zvezda

89


ver1

3.20. Sunce. Op ste karakteristike. Sunce je centralno i najmasivnije

telo u Sun cevom sistemu. Ono je mo can izvor energije i zra ci u svim delovima spektra. Sunce je tipi cna zvezda i zato je referenca za izu cavanje prirode zvezda uop ste. Kao i sve zvezde i Sunce je usijana gasovita (plazma?) lopta. Sastoji se od vodonika i oko 10% helijuma; svih ostalih elemenata ima oko 1 promil. Me dutim, masa ostalih elemenata dosti ze skoro 2% od ukupne mase Sunca.

Slika 3.30. Sunce Solarnom konstantom se naziva ukupna energija koja u toku jedne minute pada na 1cm2 povr si upravne na sun ceve zrake izvan Zemljine atmosfere na srednjem rastojanju ZemljaSunce. Ta cna merenja daju za solarnu konstantu iznos 1.4 103 W/m2 . Mno ze ci ovaj broj povr sinom sfere radijusa jednakog daljini Zemlje od Sunca, dobijamo totalno zra cenje Sunca (njegovo svetljenje!), LS = 4 1026 W. Toliko bi zra cilo telo veli cine Sunca zagrejano do temperature od oko 6000o K (efektivna temperatura Sunca).

 


ver1

90

-*-5 ) 6- )

111

 

 

Slika 3.31. Zra cenje Kao i sve zvezde Sunce je usijana gasovita lopta. Sastoji se u masi od vodonika i helijuma (99%) i od oko (1 2%) te skih elemenata. Srednja gustina materije je 1.4g/cm3 . Zbog visokih temperatura materija je jako jonizovana i nalazi se u stanju plazme. Na Suncu nisu prona deni elementi nepoznati na Zemlji, mada su neki od njih prvo na deni ma Suncu (koji?). Pod dejstvom gravitacionog privla cenja, u unutra snjosti Sunca se stvara ogroman pritisak. Na cinimo pribli zan ra cun unutra snjeg pritiska pod pretpostavkom da je materija unutar Sunca ravnomerno raspodeljena i da je gustina jednaka srednjoj vrednosti. Neka se jedini cna povr sina S = 1 nalazi na dubini R /2, gde je R polupre cnik Sunca. Sila te ze se odre duje samo masom unutar sfere radijusa 1 1 R R = R , 2 2 3 tj. masom reda (1/2 )M . Prema Njutnovom zakonu gravitacije, gravitaciono ubrzanje na rastojanju (1/2)R od centra homogenog Sunca je g=C (1/2)M (R /2)
2

Sila pritiska jednaka je sumi sila te ze svih gornjih slojeva. Sam pritisak na jedini cnu povr sinu bi ce jednak sili te ze radijalnog stuba materije visine (1/2)R ; u njemu je masa m=H R ; 2

 


mg M /8 =C 2 S (R /2) H R 2

91


ver1

zato je pritisak p= 6.6 108 Bar

1 S

Temperaturu u unutra snjosto mo zemo da odredimo primenom gasnih zakona; ta cni ra cuni pokazuju da je gustina u centru Sunca reda 150g/cm3 , da je pritisak oko 2000 109 Bar, a da je temperatura 15 106 o K .

Slika 3.32. Zra cenje na raznim talasnim du zinama Fluks energije koja nastaje u nedrima Sunca predaje se spoljnim slojevima i raspodeljuje na sve ve cu i ve cu povr sinu. Usled toga temperatura gasova opada sa udaljavanjem od centra. U zavisnosti od vrednosti temperature i karaktera procesa koje ona odre duje, Sunce mo zemo da podelimo uslovno na 4 oblasti (vidi sliku 3.33.): jezgro ili centralna oblast do rastojanja (1/3)R ; preovladavaju nuklearne reakcije. zona zra cenja od (1/3)R (2/3)R u kojoj se energija predaje kroz proces apsorpcije i zra cenja. zona konvekcije koja se prostire prakti cno do same ivice vidljivog diska Sunca; uz turbulenciju materije karakteri se je i brzo padanje temperature.

 


ver1

92

-*-5 ) 6- )

111

atmosfera po cinje odmah iznad zone konvekcije i prostire se daleko iznad vidljivog diska Sunca. Donji slojevi atmosfere zahvataju tanki sloj gasova koji se registruje kao povr sina Sunca u vidljivom delu spektra; gornji slojevi atmosfere mogu da se vide samo u posebnim uslovima (pomra cenja, posebni instrumenti i sl.).

 

 

3.21. Atmosfera Sunca. Najni zi ili prvi po dubini sloj atmosfere Sunca,

visine 200300 km, naziva se fotosferom. Emisioni spektar fotosfere poti ce iz citavog sloja, a na neprekidnom spektru vidi se veliki broj tamnih apsorpcionih linijaFraunhoferove linijenastalih usled apsorpcije u gornjim slojevima atmosfere. Temperatura fotosfere opada od 8000o 4000o K sa udaljenjem od centra. Fotosfera ima nu strukturu u vidu sjajnih zrnacagranula srednje veli cine oko 1000 km, koja traju oko 5 minuta i koji su razdvojeni uskim tamnim zonama. Granulacija fotosfere je posledica turbulencije gasova koja se de sava u konvektivnoj zoni, pod fotosferom. U najvi sim delovima fotosfere temperatura je oko 4000o K , a gustina je reda 7 6 10 10 g/cm3 ; vodonik je prakti cno neutralan, a jonizuje se samo oko 0.01% atoma, uglavnom metala. U vi sim delovima atmosfere temperatura i stepen jonizacije po cinju da rastu; temperatura se penje do na 100000o K . Oblast atmosfere u kojoj raste temperatura sa visinom i dolazi do uzastopne jonizacije vodonika, helijuma i drugih elemenata, naziva se hromosferom. Hromos-

 
!

93

fera ne emituje belu svetlost ve c samo neke linije u ultraljubi castoj, ljubi castoj, crvenoj i radio ooblasti spektra. Iznad hromosfere temperatura dosti ze 1 2 106 o K i prakti cno se ne menja do daljina od nekoliko radijusa Sunca; to je razre deni i usijani omota c koji se naziva Sun ceva korona (v. sl. 3.33.). Tokovi plazme koji napu staju koronu nazivaju se suncev vetar. Uzroci zagrevanja gornjih slojeva atmosfere su u talasnom kretanju materije u konvektivnoj zoni; Sunce deo svoje mehani cke energije prenosi u hromosferu i koronu. Korona emituje neprekidan i linijski spektar. Neprekidni spektar se javlja usled rasipanja fotsferske svetlosti na elektronima, a linijski je posledica vi sestruke jonizacije gasova u koroni. Osim granulaste strukture, na vidljivoj povr sini Sunca uo cavamo pore povremeno uve cane tamne zone me du granulama. Pore ponekad prerastaju u velike tamne pege okru zene polusenkom, koja se sastoji od radijalno izdu zenih fotosferskih granula. Pege su nepostojane forme. Na krejevima Sun cevog diska oko pega se vide svetle forme fakule, koje se mogu registrovati kog svih pega, ali ne i u vidljivom delu spektra ve c na spektroheliogramima fotograjama povr sine u konkretnim linijama (vodonik, jonizovani kalcijum i sl.).

3.22. Sun ceva aktivnost. Trenuci i pojavnost neobi cnih formi na Suncu
koji su obele zeni povi senom aktivno s cu Sunca, pove canim zra cenjem energije i uticajem na okolinu, nazivaju se op stim imenom Sun ceva aktivnost.

  
ver1

Slika 3.34. Ciklus Su ceve aktivnosti


ver1

94

-*-5 ) 6- )

111

 

3.23. Sun ceve pege. Sun ceve pege je prvi posmatrao teleskopom Ga-

lilej (1610.g.) i primetio je da se one kre cu po disku Sunca; to je naveo kao dokaz rotacije Sunca. Tokom XIX veka po celo je sistematsko pra cenje i registrovanje broja i plo zaja pega na Suncu. Rezultat tog sistematskog pra cenja je otkrivanje cikli cnosti u nekim oblicima Sun ceve aktivnosti.

 

Slika 3.35. 23 Su cev ciklus Pege su veoma nepostojane forme. Javljaju se obi cno u paru kao pega vodilja i pega pratilja; pege su mesta jakih magnetnih polja suprotnog magnetizma. Pre cnik pege je u proseku nekoliko desetina hiljada kilometara. Sistematsko pra cenje broja, veli cine i rasporeda Sun cevih pega zapo ceo je nema cki as tronom Svabe 1826. godine. Pokazalo se da se intenzitet aktivnosti i broj pega i grupa pega na Suncu periodi cno menjaju u intervalu od oko 11 godina. Prema tome, ciklusom Sun ceve aktivnossti naziva se vremenski razmak izmed u dva minimuma aktivnosti.

Slika 3.36. Su ceve pege

 
!

"

95

Po pravilu u grupi pega nalaze se dve posebno velike pegejedna na isto cnoj, druga na zapadnoj strani grupe, koje imaju suprotnu magnetnu polarnost. U toku datog ciklusa na datoj polusferi (severnoj i ju znoj) polaritet svih pega vodilja je jednak, ali je na raznim polusferama razli cit. Po isteku ciklusa ovi polariteti u parovima se menjaju u suprotne. Magnetna polja igraju veoma va znu ulogu u atmosferi Sunca, deluju ci znatno na kretanje plazme, na njenu gustinu i temperaturu. Posebno, pove canje sjaja fakula i smanjenje sjaja u oblasti pega izazvano je poja canjem konvekcije u slabom magnetnom polju i njenim prigu senjem u jakom magnetnom polju.

3.24. Hromosferske erupcije. U vreme znatnijih promena u grupama

pega, u bli zoj okolini u hromosferi ponekad se javljaju erupcije: iznenada, za nekih 1015m sjaj hromosfere se jako uve ca, dolazi do izbacivanja velikih koli cina gasa i ubrzanja tokova plazme. Poja cava se zra cenje u rendgenskom i ultraljubi castom delu spektra, javljaju se udari radio talasa.

 
ver1

Slika 3.37. Izbacivanje mase iz korone Sunca Geozi cke posledice erupcija na Suncu su mnogobrojne; nabrojmo samo pojavu polarne svetlosti, megnetne bure, jonosferske bure.

   
ver1

96

-*-5 ) 6- )

111

3.25. Protuberance. U koroni mogu da se vide po razmerama jo s ve-

li canstveniji oblici aktivnostiprotuberance. To su po formi i karakteru kretanja veoma raznoobrazni oblaci gasova gu s cih od materije u koroni (vidi sliku 3.25.). Mogu da traju i nekoliko nedelja a dosti zu visinu od nekoliko stotina hiljada kilometara.

Ostala tela Sun cevog sistema

3.27. Asteroidi. Komete. Meteori i meteoriti. Ova nebeska tela

 

predstavljaju veoma interesantnu komponentu Sun cevog sistema, pokazuju ci kako kroz svoje raznovrsno poreklo, tako i kroz razliku kinemati ckih i dinami ckih karakteristika, ukupnu razvojnost i promenljivost Sun cevog sistema u posebnostima i u celini. Istovremeno, ova, po pravilu, mala nebeska tela su kroz istoriju nauke bila jedina stvarna materijalna veza, dostupna obi cnim culima, izme du nazemnih posmatra ca i komsmosa.

3.28. Asteroidi. Asteroidi ili planetoidi, odnosno male planete su vrlo

speci cna nebeska tela i, u granicama Sun cevog sistema, predstavljaju retroaktivnu komponentu koja daje vezu sa poreklom i lokalnog (unutra snjeg) dela Sun cevog sistema i veze tog porekla sa ostalim delom kosmosa. U traganju za pravilom kojim bi sve daljine planeta od Sunca bile date, 1772.g. je objavljeno TicijusBodeovo pravilo. U tom trenutku me du poznatim planetama nedostajala je jo s planeta izme du Marsa i Jupitera. Potom organizovano traganje za nepoznatom planetom dovelo je do uspeha: 1. januara 1801.g. Pjaci je otkrio u o cekivanoj zoni malu planetu koja je nazvana Ceres. Uskoro je usledilo otkri ce jo s nekoliko malih planeta (asteroida, planetoida). Primena fotograje i savremenih metoda skaniranja fotoplo ca i automatska identikacija sa kompjuterskom obradom i kontrolom, doveli su do toga da se broj katalogizovanih asteroida naglo pove ca sa 2000 na 3500 i vi se. Sve su to asteroidi sa pouzdano odre denim orbitama. Mogu ce je da su asteroidi ostaci neformirane planete u zoni izme du Marsa i Jupitera; mogu ce je tako de da je takva planeta postojala i raspala se u komade usled gravitacionoe nestabilnosti i uticaja Marsa i Jupitera. Najve ci asteroid je Ceres pre cnika oko 780 km. Najve ci broj asteroida koji imaju neki nebeskomehani cki zna caj je pre cnika nekoliko kilometara; ta cnije, asteroidi su kamene gromade nepravilnog oblika. Orbite nekih od njih imaju veoma veliki ekscentricitet i prolaze vrlo blizu Zemlje (kao n. pr., Ikar). Dnas je u tablice uneto preko 80.000 asteroida sa svim elementima za pra cenje i posmatranje.

 

&

97


ver1

Slika 3.38. Asteroidni pojas

Slika 3.38a. Istorija...


ver1

98

-*-5 ) 6- )

111

 

3.29. Komete. Dok su daleko od Sunca komete li ce na veoma slabe ra-

zlivene svetle pege sa jezgrom u sredini. Ve cina ostaje takva i blizu Sunca. Samo neke komete postaju izuzetno sjajne i ukra senerepovima (zvezde repatice) u blizini Sunca. Izgled komete za posmatra ca sa Zemlje zavisi od linijske udaljenosti od Zemlje, ugaone udaljenosti od Sunca i prisustva Mese ceve svetlosti.

Slika 3.39. Glavni pojasevi ostalih tela Sun cevog sistema

Edmund Halej je prvi izra cunao i predskazao ponovnu pojavu nekih kometa; predvideo je pojavu 1758. godine komete koja je ranije bila vi dena 1682. Od tada ta kometa nosi njegovo ime. Ona se jo s pojavila 1835., 1910. i 1986.godine. (v. sl. 3.39). Halejeva kometa pripada klasi periodi cnih kometa; afeli periodi cnih kometa su u blizini orbite Jupitera. U kataloge je uneto vi se od 1000 posmatranih kometa. Od kometa sa kratkom peridom (3.3 godine) najpoznatija je Enkeova kometa. Komete imaju veoma malu masu i malu gustinu. Malo jezgro komete, pre cnika do nekoliko kilometara, predtsvlja jedinstveni cvrsti deo komete i u njemu je koncentrisana prakti cno cela masa komete. Masa komete je krajnje mala da bi mogla da izaziva gravitacione poreme ceje kod planeta. S druge strane, planete imaju znatno dejstvo na kretanje kometa.

  

'

99


ver1

Jezgro komete cini konglomerat zale denih amonijaka, vode i metana sa cesticama pra sine. Spektar jezgra komete je kopija spektra Sunca, tj. jezgro svetli odbijenom sun cevom svetlo s cu. Glava, koma i rep tako de svetle hladnom svetlo s cu, apsorbuju ci i ponovo zra ce ci Sun cevu energiju (rod uorescencija). Prilaze ci Suncu gasovi isparavaju i cine magli castu koprenu, komu oko jezgra; ta koprena se pod pritiskom Sun cevog zra cenja i magnetnog polja korpuskula Sun cevog vetra deformi se i obrazuje rep komete. Erupcije na Suncu mogu da izazovu i iznenadne promene sjaja kometa. je kometa bli Sto ze Suncu, to je ona sjajnija i njen rep postaje du zi, u prvom redu zbog pritiska sun cevog zra cenja i zagrevanja, a zatim zbog intenzivnog izdvajanja gasova. Rep komete ponekad dosti ze du zinu jednaku daljini Zemlje od Sunca, a glava dosti ze dimenzije Sunca. Prema Ortovoj hipotezi, komete obrazuju ogromni oblak koji se prostire daleko iza orbite Plutona. Najbli za nebeska tela svojim poreme cajnim dejstvom ponekad privuku kometu u unutra snjost Sun cevog sistema i time se obja snjava veliki nagib skoro paraboli cnih orbita kometa u odnosu na ekliptiku i, vrlo verovatno, suprotan smer kretanja oko Sunca. Jupiterovo gravitaciono dejstvo pretvara neke od kometa u kratkoperiodi cne. Prime ceno je da se jezgra periodi cnih kometa tro se pri svakom prolazu oko Sunca. Cesto je registrovan i raspad ili deoba jezgra komete bilo usled plimskog dejstva Sunca, bilo usled sudara sa meteorskim uksom (pljuskom).


ver1

100

-*-5 ) 6- )
Slika 3.40. Kometa

111

 

Slika 3.41. Evolucija komete na putanji

3.30. Meteori i meteoriti. Davno je prime ceno da se jezgra kometa tro se i da komete svetle sve slabije. Ne jednom je registrovano cepanje jezgra na dva i vi se delova. Male cvrste cestice raspadnutog jezgra komete nazivaju se meteorima. Kada u svom kretanju Zemlja nai de na njih, oni velikom brzinom ulaze u atmosferu, usijavaju se i sagorevaju. Naj ce s ce meteorska tela po cinju da svetle na visinama od oko 100120 km i sagorevaju potpuno ve c na 80 km. U njihovim spektrima se vide sjajne linije gvo zd a, kalcijuma, silicijuma i drugog. Meteori su tela malih dimenzija (0.1100mm) i gustine reda 0.1 g/cm3 . Istovremenim posmatranjem iz dve ta cke na rastojanju od oko 30 km (v. sl. ...) mo ze da se izra cuna visina na kojoj se pojavio meteor: meteori koji susti zu Zemlju ule cu u atmosferu brzinom od oko 10 km/s, a oni koji dolaze u susret, brzinom 6070 km/s. Grupe meteora ostataka komete nazivaju se meteorskim rojem; zbog efekta perspektive, pri nailasku na meteorski roj u cini ce nam se da svi dolaze iz jedne



!

101

ta ckeradijanta. Poznati meteorski rojevi su Perseidi (javljaju se od 1012 avgusta svake godine) i Leonidi (1617 novembra). Zbog ceste neravnomernosti rasporeda meteorskih rojeva na putanji, ulazak Zemlje u zone ve ce gustine pra cen je tzv. meteorskim pljuskom. Bolidi su ve ca meteorska tela (verovatno nisu poreklom od kometa) te zine do 10 kg, koji se usijavaju pri prolazu kroz Zemljinu atmosferu, stvaraju veliku buku, sijaju skoro kao Mesec i raspadaju se na par cad koja padaju na Zemlju u vidu meteorita. Izuzetno veliki meteoriti su obi cno gvozdeni.

3.31. Zvezde. U transformaciji ukupne kosmi cke materije zvezde su, kao

pojedina cna nebeska tela, zahvatile maksimum autonomnosti u dinami ckom smislu, pri cemu je i njihovo poreklo i njihova budu cnost skoro u potpunosti odre dena koli cinom zahva cene materije iz lokalnog okru zenja. Po pravilu ta materija se nalazi u stanju koje je laboratorijski prepoznato kao stanje plazme, tj. sastavljena je od neutralnih cestica (atomi i molekuli) i od naelektrisanih cestica (elektroni i joni). O modelima pona sanja takvog vida materije u uslovima velikih ukupnih masa i proporcionalnih zapremina, govori cemo u daljem tekstu.

3.32. Spektri. Temperatura. Svetljenje zvezda. Rastojanja.

Zvezde predstavljaju raznovrstan skup nebeskih tela; sli cne su Suncu jer predstavljaju samosvetle ce, usijane lopte koje crpe energiju ogromnih koli cina iz svoje unutra snjosti. U raznim vidovima astronomskog eksperimenta do sada je registrovano nekoliko milijardi zvezdanih objekata.

   
ver1


ver1

102

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.43. 40 Suncu najbli zih zvezda

3.33. Spektri zvezda. Skoro svi spektri zvezda su apsorpcioni zbog apsorpcije u spolja snjim omota cima. Iz upore denja intenziteta linija atoma i jona istog elementa odre duje se njihova relativna koli cina, koja je funkcija

temparature. To omogu cava da se temperatura zvezde odredi iz raspodele energije u neprekidnom spektru.

 

!!

103


ver1

Slika 3.44. Raspodela po spektru


ver1

104

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.45. HR dijagram Koriste ci Doplerov efekat, radijalne brzine zvezda (brzine u pravcu vizure) mogu da se odrede iz spektralne analize: pri pribli zavanju izvora posmatra cu talasna du zina se skra cuje, a uve cava pri udaljenju,

 

!"

105


ver1

0 (1

v + ). c

Slika 3.44a. Zvezdani spektri

3.34. Temperatura zvezda. Temperatura crvenih zvezda je niska; u

spektrima hladnih crvenih zvezda klase M (v. sl. ...) sa temperaturom od oko 3000o K vide se apsorpcione linije najjednostavnijih dvoatomnih molekula, naj ce s ce titanoksida, ugljenika ili cirkonijuma. Zute zvezdfe ili zvezde klase G o imaju povr sinsku temperaturu oko 6000 K i u spektrima preovla duju linije metala (gvo zd e, kalcijum, natrijum). Sunce pripada klasi G2. Bele zvezde klase A imaju temperaturu reda 10000o K i u spektrima su najja ce linije vodonika i mnogo slabih linija jonizovanih metala.


ver1

106

-*-5 ) 6- )

111

 

Slika 3.46. Evolucioni tok

 

!"

107


ver1

Slika 3.47a. Spektralna klasikacija

Slika 3.47. Silaz na glavni niz


ver1

108

-*-5 ) 6- )

111

 

Kod plavih zvezda klase B temperatura je oko 30000o K i preovla duju linije neutralnog i jonizovanog helijuma. Neke zvezde klase O imaju temperaturu i do 100000o K. Veliki crveni X preko starije sheme klasikacije zvezda ne zna ci da se ta klasikacija vi se ne primenjuje, nego da je do slo do zna cajnih promena i do pro sirenja ukupnog broja spektralnih klasa, tako da staro grananje kod hladnijih zvezda nije vi se tako jednostavno.

Slika 3.48. HR dijagram

 
!

!#

109 3.35. Godi snja paralaksa i daljine. Astronomi su se brzo uverili da

za merenje rastojanja do zvezda moraju da koriste osnovicu ve cu od Zemljinog polupre cnika; u tom cilju izabrano je rastojanje od Zemlje do Sunca.

Slika 3.49. Godi snja paralaksa

Godi snjom paralaksom zvezde naziva se ugao pod kojim se sa zvezde vidi polupre cnik Zem-ljine putanje oko Sunca, upravan na vizuru. Tek u prvoj polovini pro slog veka instrumenti su dozvolili da se izmere prva rastojanja, rastojanja do najbli zih zvezda. Neka je , rastojanje do zvezde, a velika poluosa Zemljine orbite i F godi snja paralaksa; onda je a ; sin F Ako je a usvojeno za jedinicu (astronomska jedinica!) i kako je F mali ugao , onda je

,=

,=

206265 F

u astronomskim jedinicama, AJ. Parsek je rastojanje sa kojeg se astronomska jedinica vidi pod uglom od 1 .

3.36. Svetljenje i zvezdane veli cine. Najsjajnije zvezde su jo s astro-

nomi starog veka nazvali zvezdama prve veli cine, a najslabije vidljive golim okom, zvezdama seste veli cine. Pojam zvezdana veli cina nema smisao stvarnih razmera zvezda. Polaze ci od VeberFehnerovog psihozi ckog zakona po kojem su intenzitet ose caja covekovog cula (O) i nadra zaj kojim je taj ose caj izazvan (N) povezani odnosom O = const.N ,

   
ver1


ver1

110

-*-5 ) 6- )

111

Pogson dobija vezu osvetljenosti (sjaja?) (E) sa nebeskog tela i njegove prividne veli cine (m): E = const.m . Pokazalo se da zvezde seste prividne veli cine imaju sjaj manji oko 100 puta od zvezda prve prividne veli cine, tj.

 

E1 = 100 = const.m1 m6 , E2 odakle sledi da je (m1 m6 )log (const.) = 2, log (const.) = 0.4, odnosno const. = 2.512. Tako smo do sli do jedne od osnovnih jedna cina u astronomiji: log (E2 ) log (E1 ) = 0.4(m1 m2 ), gde su E1 i E2 osvetljenosti, a m1 i m2 prividne veli cine zvezda (nebeskih tela, u krajnjoj liniji). Napomenimo da se prividna veli cina ozna cava slovom m, a da se i jedinica veli cine tako de ozna cava sa m . Veli cina se naziva prividna jer ne znamo rastojanje do tela. Da bi zvezdane veli cine kao mera sjaja osvetljenosti imale i smisao stvarnih razmera zvezda, uvedena je apsolutna zvezdana veli cina. Apsolutna zvezdana veli cina, (M ), je prividna veli cina koju bi imala zvezda na rastojanju od ,0 = 10 parseka (ps); to je rastojanje sa kojeg se polupre cnik Zemljine putanje vidi pod uglom od 0.1. Kako sjaj opada sa kvadratom rastojanja to va zi: E ,2 0 = 2 , E0 , sto sa prethodnom jedna cinom daje E = 2.512M m E0 ili M = m + 5 5log (,), ili M = m + 5 + 5log (F). Svetljenjem zvezde zva cemo njen stvarni intenzitet svetljenja u jedinicama intenziteta Sunca.

 

 
!

!%

111

Dok je interval promene prividnih zvezdanih veli cina od 27m do +23m , Apm solutne zvezdane veli cine M dosti zu najvi se 9 . Bolometrijskom veli cinom zvezde naziva se veli cina dobijena iz registrovanja zra cenja u svim oblastima spektra.

3.37. Kretanje zvezda. Zbog ogromnih rastojanja cak i vrlo brzo kre-

tanje zvezda dovodi do veoma spore promene njihovog polo zaja na nebeskoj sferi. Osim prividnog zvezde imaju i pravo kretanje; ono se odre duje iz tzv. sopstvenih kretanja, radijalnih brzina i daljine. Radijalna brzina (v. sl. 3.48a.) je komponenta prostorne brzine zvezde du z vizure ka njoj ili du z radijusvektora polo zaja zvezde. Sopstveno kretanje je promena polo zaja na nebeskoj sferi, tj. to je komponenta prostornog kretanja upravna na radijusvektor polo zaja, izra zena u ugaonoj meri projekcije te komponente na nebesku sferu.

Slika 3.48a. Prostorno kretanje zvezda

Ta cka na nebeskoj sferi ka kojoj se prividno kre ce Sunce naziva se apeksom.

3.38. Razmere i gustine zvezda. Iz zike znamo da intenzitet zra cenja crnog tela mo zemo da opi semo relacijom I = IT 4 ,

gde je I koecijent proporcije, T apsolutna temperatura tela. Ako usvojimo da je za Sunce svetljenje L0 = 1 i r0 = 1, onda imamo

   
ver1

   
ver1

112

-*-5 ) 6- )
L 4Fr2 I r 2 T 4 = = ( ) ( ) , 2 I L0 4Fr0 r0 T0 0 r= L:( T 2 ) T0

111

 

tj.

je rastojanje u radijusima Sunca. Poslednja relacija nudi mogu cnost da se na osnovu fotometrijskih parametara izra cunaju razmere zvezda; dobijeni rezultati mogu da se provere eksperimentalno, uz pomo c zvezdanih interferometara. Zvezde velikog sjaja se nazivaju superd zinovi; crveni d zinovi su d zinovi i po sjaju i po dimenzijama. Uz jednako svetljenje, razmere zvezde su manje ako je zvezda sjajnija i vi se spektralne klase. D zinovi dosti zu dimenzije do 100 puta ve ce od Sunca, ali masa ima je ve ca samo desetinu puta. Crveni patuljci su najmanji me du obi cnim zvezdama. Njihove mase su reda 0.1m , a srednja gustina je 10 100g/cm3 . Jo s manji su beli patuljci; mogu da dostignu fantasti cne gustine reda 107 g/cm3 . I kod ovih (kao i kod nekih drugih) objekata prirodni astronomski eksperiment se pokazao potpuno nezavisnim i jedinstvenim. Taorijom relativnosti pretpostavljeno usporavanje svetlosnih oscilacija u jakom gravitacionom polju registrovano je kod belih patuljaka u vidu tzv. crvenog pomaka linija u spektru.

3.39. Najva znije zakonomernosti.Bez obzira na svu raznovrsnost zve-

zdanih objekata, upore divanje zvezda poznatih masa i svetljenja uveri cemo se da sa pove canjem mase brzo i pravilno raste svetljenje zvezde, tj. eksperiment daje vezu L m3.9 ;

ovo je tzv. relacija masasjaj koja omogu cava da se odredi masa pojedina cne zvezde iz poznavanja sjaja. Beli patuljci ne zadovoljavaju ovu relaciju. Sli cno, za najve ci broj zvezda va zi relacija L = R5.2 ,

gde je R polupre cnik zvezde. Prou cavaju ci zvezde an sli can na cin i poku savaju ci da izvr si njihovu klasikaciju, danski astronom Herc sprung je po cetkom ovog veka utvrdio da postoji veza izme du temperature i apsolutne zvezdane veli cine. Ne sto kasnije Rasle konstrui se prvi dijagram spektar apsolutna zvezdana veli cina. Ovakav dijagram (H R) se pokazao veoma korisnim do dana snjih dana. Mo zemo da uo cimo (v. sl. 3.48) da se na H-R dijagramu zvezde grupi su du z nekoliko linija. Najve ci broj se sme sta du z linije nagnute od gornjeg levog do donjeg desnog ugla, du z glavnog niza; u tom smeru isto tako opadaju svetljenje, radijusi i temperature zvezda. Na se Sunce je na glavnom nizu u zoni zutih patuljaka. Dobrim delom H-R dijagram odra zava i evoluciju zvezda, a time veoma cesto i njihov prostorni raspored.

 
!

"

113 3.40. Pravilno promenljive zvezde. Izuzimaju ci slu cajeve pomra ce-

nja u dvojnim i vi sestrukim zvezdanim sistemima, postoji veliki broj pojedina cnih zvezda koje realno menjaju sjaj tokom vremena. Neke promene su strogo periodi cne, neke nepravilne ili sa naru senom periodi cno s cu. Najva zniji pokazatelj promenljivosti je kriva sjaja; amplituda je razlika maksimuma i minimuma sjaja, a vreme izme du dva istoimena ekstremuma je ciklus promene (period, za periodi cne). Jedna od najzna cajnijih klasa periodi cno promenljivih zvezda su cefeide, nazvane prema karakteristi cnom predstavniku @ Cefeja. Cefeide karakteri se promena od 1.m 5 za period od desetak minuta do nekoliko desetina dana, pri cemu je period veoma stabilan. To su bele ili zute zvezde ciji sjaj neprekidno raste do maksimuma, a zatim ne sto sporije opada (v. sl. ...). Uzroci su u pulsiranju zvezda: sirenje fotosfere, koja daje svetlost i hromosfere, koja daje pomeranje linija u spektru, ne de sava se istovremeno. Cefeide delimo na dve grupe: kratkoperiodi cne (tipa RR Lire) sa periodima do 1 dan, i klasi cne, sa periodima ve cim od 2 dana. Prve su toplije i imaju istu veli cinu M = 0.m 5. Klasi cne cefeide su superd zinovi i iz poznavanja njihove krive sjaja mo ze lako da se odredi rastojanje do njih iz ranije date relacije log (,) = 0.2(m M ) + 1.

Ovo je veoma va zna osobina cefeida.

3.41. Nove i supernove zvezde. To su nepravilno promenljive zvezde

ili periodi cno promenljive zvezde, ali sa periodom reda 1000 godina! Amplituda promene sjaja je (7m , 14m ); u maksimumu dosti zu M (9m , 7m ). Otkri ca novih zvezda su slu cajna. To su naizgled obi cne zvezde koje u nekom trenutku po cinju naglo da pove cavaju sjaj i dosti zu maksimum za nekoliko dana; opadanje sjaja potom traje godinama. Najverovatnije se radi o katastrofalnoj eksploziji koja za kratko vreme izra ci energiju jednaku energiji zra cenja Sunca za milion godina; takva unutra snja nestabilnost se nakuplja najverovatnije vekovima. Kod supernovih zvezda katastro cnost je jo s izra zenija; ove zvezde u maksimumu dosti zu M (21m , 13m ). Na mestima gde su bile eksplozije Supernovih danas imamo sna zne radioizvore i magline cija materija se siri velikom brzinom. Radiozra cenje je prakti cno netoplotnosinhrotrono: magnetno polje u maglini usporava elektrone koji su se oslobodili usled eksplozije i koji se kre cu prakti cno brzinom svetlosti. Prou cavanje ovih zvezda je veoma zna cajno sa stanovi sta upoznavanja evolucije zvezda uop ste.

   
ver1

 
ver1

114

-*-5 ) 6- )

111

 

3.42. Nepravilno promenljive zvezde. Postoji jo s jedna klasa ne-

pravilno promenljivih zvezda; to su eruptivni patuljci. U intervalu od 12 minute sjaj se promeni za 1m 2m , a posle toga zvezda se ponovo vra ca na svoje mesto na dijagramu.

3.43. Neutronske zvezde. Neutronske zvezde se cesto javljaju kao os-

taci eksplozije supernovih. Neutronska zvezda koja ima jako magnetno polje i brzo rotira mo ze da emituje impulse opti ckog zra cenja i radiotalasa sa visokom precizno s cu to su tzv. pulsari. Impulsi mogu da se smenjuju vrlo brzo, od nekoliko sekundi do delova sekunde. Tako brzu rotaciju mogu da imaju samo tela malih dimanzija i velikih masa.

  
/ )8) 3 -6846)
Nebeski sistemi i sredina Sun cev sistem
4.1. Sun cev sistem i zakoni kretanja planeta i ve sta ckih nebeskih tela. Sun cev sistem u u zem smislu cine Sunce, planete i sateliti,
planetoidi, komete i meteorska tela. U sirem smislu u sun cev sistem ubrajamo i me duplanetsku materiju koja se sastoji od razre denih gasova i pra sine, elektromagnetskog i gravitacionog polja. Savremena predstava osnovne strukture Sun cevog sistema data je na slici 4.1. Slika 4.1. Struktura Sun cevog sistema

 


ver1

116

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

  

Slika 4.2. Kujperov pojas i Ortov oblak

4.2. Keplerovi zakoni. Zahvaljuju ci izuzetno ta cnim posmatranjima i

odre divanju polo zaja Sunca, Meseca i planeta, posebno Marsa, koje je obavio Tiho Brahe krajem XVI veka, Johan Kepler je uspeo da u toku 18 godina istra zivanja do de do zakonitosti kretanja planeta u Sun cevom sistemu. I Keplerov zakon. Planete opisuju oko Sunca elipti cne putanje; u zajedni ckoj zi zi tih elipsi nalazi se Sunce. Matemati cki r= p , 1 + e cos( )

gde je rradijus vektor planete, pparametar elipse,eje eksecentri cnost i je prava anomalija (v. sl. ...). Ta cka na putanji najbli za Suncu naziva se perihelom, a najdalja afelom. II Keplerov Zakon. Radijusvektor planete za jednaka vremena opisuje jednake povr sine, tj. 1 2d r = const., 2 dt pri cemu se navedena konstanta naziva sektorskom brzinom. III Keplerov zakon. Kvadrati perioda obila zenja planeta oko Sunca srazmerni su kubovim velikih poluosa njihovih putanja, tj.

 

"

-2 -4 81 )

117


ver1

Slika 4.3. Glavno Keplerovo delo: Harmonices Mundi

 
ver1

118

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

2 T1 a3 = 1 , 2 T2 a3 2

18

 

odnosno, a3 i = k (konstanta za dati sistem). Ti2

4.3. Konguracije planeta. Konguracijama planeta nazivaju se ka-

rakteristi cni rasporedi planeta, Zemlje i Sunca. U odnosu na tzv. unutra snje planete razlikujemo planetu u donjoj i gornjoj konjujnkciji sa Suncem i najve ce udaljenje, elongaciju planete (v. sl. ...); elongacija Merkura je oko 2h , a Venere je oko 3h . Zato unutra snje planete mo zemo da vidimo ili samo ujutru ili samo uve ce u blizini Sunca. U konjunkciji se planete ne vide. U raznim polo zajima unutra snje planete pokazuju razli cit odnos osvetljenog i neosvetljenog dela faze planeta.

Slika 4.4. Planete Sun cevog sistema U odnosu na spolja snje planete razlikujemo planetu u konjunkciji, opoziciji i kvadraturama. Planeta je u konjunkciji kada je njena geocentri cna longituda jednaka longitudi Sunca. U opoziciji je kada je
P

= 180o ,

   
"

"

51 ,13 1 1 51,-413 1 2-41 ,1

119

i u kvaadraturama kada je = 90o .

4.4. Sinodi cki i sideri cki periodi. Sinodi ckim periodom planete nazi-

va se vremenski razmak u kome se ponavlja data konguracija, tj. po isteku tog vremena razlika u prirastu longitude Zemlje i planete je 2F. Matemati cki, ako je M ugaona brzina Zemlje na putanji oko Sunca, MP ugaona brzina planete i S sinodi cki period planete, imamo

M S MP S = 2F,
2F 2F , MP = , T TP

gde je

gde su T iTP zvezdani, odnosno sideri cki periodi reevolucije Zemlje i planete redom.

4.5. Dinamika planetskih kretanja. Polaze ci od Hajgensovog izraza

za centripetalno ubrzanje ta cke koja se kre ce po krugu polupre cnika r,

v2 , r gde je v linijska brzina ta cke, Ren, Huk i Halej su iz III Keplerovog zakona do sli do izraza za centripetalno ubrzanje planeta

M=

M = 4 F2 k

1 , r2

gde je k = r3 /T 2 . Ispituju ci prirodu sile koja izaziva ovakvo ubrzanje kod kretanja planeta, Njutn je do sao do formulacije znamenitog zakona gravitacije: dva tela se uzajamno privla ce silom proporcionalnom proizvodu njihovih masa i obrnuto proporcionalnom kvadratu njihovog rastojanja F =C

m1 m2 , r2 gde je C univerzalna konstanta, r je rastojanje me du masama. Primenjeno na planetsko kretanje ovaj izraz daje M mP , r2 gde je M masa Sunca a mP masa planete. Otkri ce zakona gravitacionih dejstava ukazalo je na ograni cenost Keplerovih zakona; samo dva izolovana tela bi se kretala strogo po Keplerovim zakonima. U P =C

    
ver1

   
ver1

120

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

svim ostalim slu cajevima postoje uticaji drugih tela. Ra cun tih uticaja naziva se teorijom poreme caja. Zahvaljuju ci razvoju teorije ra cuna poreme cajnih dejstava otkrivene su planete Neptun i Pluton. Polo zaj Neptuna su 40-tih godina devetnaestog veka ra cunski predvideli Leverije i Adams i on je otkriven na predvi denom mestu 1846.g. Sli cno je bilo i sa Plutonom, ali sto godina kasnije.

4.6. Plimska dejstva. U teoriji poreme cajnih dejstava posebno mesto

zauzimaju plimska dejstva, poreme caji usled kona cnih dimenzija nebeskih tela i nesferi cnosti oblika. Plimskim ubrzanjem ta cke naziva se razlika ubrzanja u datoj ta cki i u centru tela izazvana gravitacionim privla cenjem drugog tela. Mesec i Sunce imaju sna zno plimsko dejstvo na Zemlju, pri cemu su primetne direktne deformacije vodenih masa, a deformacije cvrstog omota ca su znatno manje. Plimsko trenje usporava Zemljinu rotaciju. Plimsko dejstvo Zemlje na Mesec dovelo je do toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom.

4.7. Let u kosmos. Svoj davna snji san da se vine u nebo, da savlada

gravitaciju, covek je kona cno ostvario u prvim kosmi ckim letovima automatske stanice (1957. godine), posade (Jurij Gagarin, 1961. godine), iskrcavanje na Mesec (1969. godine, Armstrong i Oldrin). Do danas je u vrlo raznovrsne orbite poslato preko 20000 ve sta ckih objekata (satelita i me duplanetskih stanica), a pripremaju se grandiozni poduhvati istra zivanja kosmosa sa paluba vasionskih letilica. Kako ovde govorimo o letu u kosmos u najelementarnijem vidu, najmanje sto se mora dati jesu izrazi za brzine koje su potrebne da bi se savladala gravitacija nebeskih tela uop ste, Zemlje posebno.

Zadatak: Posmatrajmo loptasto nebesko telo mase M i polupre cnika R. Izra cunati brzinu kru zenja malog tela m << M oko tela M. Re senje: Uslovi zadatka nam govore da centrifugalna i gravitaciona sila na dato telo mase m treba da su u ravnote zi:
2 mvk Mm =C 2, (R + h) (R + h) gde je h visina tela m nad povr sinom tela M ; odavde je

vk =

CM/(R + h).

Za h = 0 dobijamo brzinu koja se naziva prva kosmi cka brzina ili brzina kru zenja. Na povr sini Zemlje prva kosmi cka brzina je oko 8km/s. Da bi dato telo napustilo centralno telo M , njegova kineti cka energija treba da je bar jednaka potencijalnoj energiji u datoj ta cki:
2 mvp Mm =C , 2 (R + h)

odakle sledi izraz za tzv. drugu kosmi cku brzinu ili paraboli cnu brzinu za telo M .

 
"

&

8-:6)3 ) -*-5 ) 6- )

121


ver1

4.8. Ve sta cka nebeska tela. Ve sta ckim nebeskim telom (objektom) na-

zivamo objekte stvorene ljudskim radom i uvedene u uslove pasivnog kretanja po (uslovno) zatvorenim krivim drugog reda (putanjetrajektorije) oko Zemlje. To podrazumeva da je isklju cena mogu cnost delovanja na parametre kretanja iz sistema tog tela osim delovanja usled ljudske intervencije. Putanjetrajektorije takvih objekata denisane su gravitacionim i negravitacionim dejstvima i silama, tj. konzervativnim i disipativnim silama najbli zeg nebeskog okru zenja.

Slika 4.5. Klasikacija satelitskih orbita


ver1

122

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

i u apsolutnom smislu ovo su novi objekti (uporedi: nove i supernove!?). Cak U odnosu na parametar ponovljivosti, ovi objekti su najbli zi laboratorijskim objektima drugih nauka i nude mogu cnost ponavljanja uslova ve ceg dela eksperimenta. Odlike posmatra ckog procesa usmerenog na ve sta cka nebeska tela proisti cu iz slede cih cinjenica: to su objekti sa kratkom istorijom velika ugaona brzina, tj. promena prividnog polo zaja, a time velika nepristupa cnost ve cini klasi cnih opti ckih instrumenata i sistema znatne i brze promene fotometrijskih karakteristika znatan uticaj negravitacionih sila na kretanje i uporedivost tog uticaja sa uticajem gravitacionih sila. Time je i bio ispostavljen zahtev za razvoj posebnih, efektivnijih nebeskomehani ckih metoda za ra cun polo zaja i utvr dena potreba primene brzih i specijalizovanih kompjutera. Zbog naglog pove canja i broja i vrste ve sta ckih nebeskih objekata, ciji broj danas dosti ze nekoliko desetina hiljada, uvedeno je nekoliko sistema klasikacije, ali je najra sireniji me dunarodni kod izvorno projektovan za Zemljine ve sta cke satelite, a kasnije pro siren i na ostale ve sta cke objekte (vidi prilog). U pogledu putanjskih elemenata i efemerida ZVS naj ce s ca su dva standarda: dvolinijski NASA kod i stari sovjetski sistem elemenata ORBITA. Sre ce se i tzv. astrometrijska klasikacija za koju se deni se priznak

M [s1 ] =

206265 v 0.0743 cos z H D

2 1 r a

1 /2

cos I,

gde je M ugaona brzina u lu cnim sekundama, v je linearna brzina na putanji, D je topocentri cna daljina satelita, r je geocentri cna daljina, a je velika poluosa putanje (u R ), I je pravac vektora brzine u odnosu na posmatra ca.
6=>A = " 

Astrometrijska klasikacija satelita Interval Interval 1 .5 2 .0 veoma brz Interval 1 .01 .5 brz Interval 0 .5 1 .0 srednje brz Interval 0 . 2 0 . 5 spor Interval 0 .0 0 .2 veoma spor

M
satelit

2 .05 .0 ekspres

Od ostalih klasikacija satelita spomenu cemo fotometrijsku po sjaju i fotometrijsku po sjaju i promeni sjaja.

 

"

&
[-3, 1]

8-:6)3 ) -*-5 ) 6- )
Fotometrijska klasikacija satelita po sjaju [2, 4] [5, 7] [8, 10] [10, 13]

123


ver1

6=>A = "

mZV S tip

veoma sjajan sjajan lako se uo cava okom u no ci bez Mese cine

srednjeg sjaja slab sigurno se nalazi dvogledom sa 20x uve canjem vidi se dvo gledom pri dobrim uslovima

veoma slab granica vidljivosti dvogledom, no c vedra i bez Mese cine

Napomena o stro se izdvaja me du zvezdama

Osim sjaja, kod druge fotometrijske klasikacije uzima se u obzir i promena sjaja, tj.

,m coef.{ln f (O) + ln f (DE /DK ) + ln f (P, h)},

gde je

; pozicioni ugao satelita u odnosu na Mesec, DE , DM geocentri cno rastojanje P prozra cnost atmosfere, P B, H , h visina nad horizontom, tako da sada razlikujemo:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. nepromenljive skoro nepromenljive promenljive i pulsiraju ce promenljive i pulsiraju ce sa is cezavanjem promenljive i trepere ce sa is cezavanjem promenljive sa povremenim bleskom neodre dene

Uo cavanje, posmatranje i pra cenje Zemljinih ve sta ckih satelita obavlja se i kroz amatersku i kroz profesionalnu praksu. Amaterska praksa se naj ce s ce svodi na identikaciju i a) vizuelno posmatranje, posmatranje golim okom, b) vizuelno posmatranje binokularom, tj. dvogledom, c) snimanje fotografskom kamerom d) posmatranje teleskopom i snimanje teleskopom sa kamerom. Kada se govori o profesionalnom posmatranju, onda se pretpostavlja da je dostupna dobra vremenska baza za pripremu i obavljanje posmatranja. I u profesionalnoj praksi razlikujemo nekoliko vidova posmatranja i pra cenja satelita: vizuelno, specijanim kamerama, doplerskim sistemima, laserskim daljinomerima, radarima. Ovo izlaganje nas je dovelo na prag posebnog vida prakti cne astronomije koju nazivamo satelitska astronomija. Posledica selektivnosti Zemljine atmosfere je stvaranje uslova da se pro siri prijemni interval talasnih du zina elektromagnetnog zra cenja nebeskih tela. Jedna od ideja je izno senje posmatra ckih resursa izvan oblas-




ver1

124

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

ti zna cajnog uticaja Zemljine atmosfere, a sredstva za to su kosmi cke letilice i orbitalne stanice.



Slika 4.6 Zemlja kao vi sestruki nebeski objekt Me dutim, da bi se ve sta cki objekat na sao u ulozi nebeskog objekta, potrebno je izgraditi i odgovaraju ce transportne sisteme po cev od raketa nosa ca do space shuttle-a, sa ljudskom posadom ili bez nje. Za stvaranje ovih sistema neophodni su tzv. bazi cni sistemi, u koje, pre svega, spada Zemlja kao nebesko telo, ljudi, postrojenja i instrumenti na Zemlji.

   
"

'

2 4)3- ) 1 7 6)+1 -

125

Pretpostavljaju ci da su problemi na nivou bazi cnih sistema re seni sa odgovaraju cim nivoom ta cnosti, da transportni sistemi, u ovom trenutku, zadovoljavaju funkcionalne zahteve, o kosmi ckim letilicama mo zemo da govorimo kao o objektima posmatra ckog eksperimenta na nivou baznog sistema ili kao o subjektima posmatra ckog eksperimenta u uslovima u kojima jedna od kompozitnih funkcija ranije navedene jedna cine A u glavi I, daje priliku izmene uslova do granice subjektizacije instrumentarijuma.

4.9. Pomra cenja i okultacije. Jedna od pojava koja je u istoriji ljud-

skog roda, i u nauci i u obi cnom zivotu, igrala veoma zna cajnu ulogu i izazivala i podsticala kako podozrenje i strah tako i radoznalost i znati zelju jeste pojava pomra cenja Sunca i Meseca. Pri kretanju tela Sun cevog sistema stvaraju se takve konguracije od tri tela u kojima, ukoliko se, u uslovima skoro kolinearnih njihovih centara (v. slike), kao krajnja tela javljaju ili Sunce ili Zemlja, govorimo o pomra cenju, okultaciji (zaklanjanju) i prolazu. Sa stanovi sta posmatra ca vezanog za Zemlju, pojave se dele na dve grupe u u zem smislu: na stvarna pomra cenja u toku kojih dolazi do smanjenog svetljenja reektuju ce povr si planete ili satelita usled njihovog ulaska u senku drugog tela, i na prividna pomra cenjaokultacije, kada tamno telo, planeta ili satelit, zaklanjaju od posmatra ca telo sa sopstvenim ili sna znim reektovanim zra cenjem (zvezde, Sunce). U sirem smislu pojam okultacija mo ze da se prihvati i za neke pojave u dvojnim i vi sestrukim sistemima, u slu caju nekih pojava u Galaksiji i vangalakti ckim sistemima (zona izbegavanja, npr.). Ovde cemo se pozabaviti samo pojmom pomra cenja u u zem smislu, razmatraju ci samo geometrijsku stranu pojave.

4.10. Pomra cenja Sunca i Meseca. Pomra cenja Meseca nastaju ka-

da Mesec u de u Zemljinu senku; kako je ta cnost posmatranja znatno porasla poslednjih decenija, bez obzira na neulovljivost zatamnjenja Meseca pri ulasku u polusenku, pri ra cunu pomra cenja mora da se vodi ra cuna i o tim efektima. Usled nagiba Mese ceve putanje prema ekliptici i = 5 9 neophodno je da se steknu posebni uslovi za pojavu pomra cenja. Pomra cenje Meseca je neizbe zno samo ako prividna geocentri cna latituda Meseca u trenutku punog Meseca nije ve ca od prividnih polupre cnika Meseca i zemljine senke na rastojanju Meseca. Od posebnog zna caja za astronomiju su pomra cenja Sunca; to je svojevrsan astronomski eksperiment koji pru za mogu cnost da se detaljnije prou cavaju Sun ceva hromosfera i korona. Godi snje mo ze da bude od 2 do 5 pomra cenja Sunca i najvi se 3 pomra cenja Meseca.

   
ver1


ver1

126

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Slika 4.7. Sema pomra cenja Sunca

Slika 4.8. Sema pomra cenja Meseca

 
"



,4- 18) - )5) -*-5 10 6- )

127


ver1

4.11. Odre divanje masa nebeskih tela. Masa je jedna od najva znijih karakteristika nebeskih tela. Da bismo do sli do efektvnog na cina za odre divanje masa nebeskih tela, posmatrajmo ta cniju formu III Keplerovog za-

kona:

2 T1 M1 + m1 a3 1 = 3 , 2 T2 M2 + m2 a2

gde su (M1 +m1 ) i (M2 +m2 ) sistemi od po dva tela (planeta i satelit, n. pr.).Ovakav oblik III Keplerovog zakona omogu cava da se iz poznavanja parametara jednog sistema i kinematike drugog, odrede mase u drugom sistemu. Konkretno, odre divanje mase Sunca u odnosu na masu Zemlje moglo bi da se izvr si iz:

T2 M + M a3 = , T(2 M + M( a3 (

odakle sledi

M M

a a(

T T(

4.12. Heliocentri cni sistem sveta. Pod ovim podrazumevamo sha-

vatanje u kome je Sunce centralno telo Sun cevog sistema oko kojeg se po putanjama kre cu planete i ostala, manja tela. Zna cajan doprinos formiranju i pobedi heliocentri cnog pogleda na svet dao je Nikola Kopernik (1473-1543.g.) koji je u svojim radovima prvi egzaktno dokazao kretanja planeta oko Sunca. radovima Galileo Galileja takvo gledanje je jo s dublje potvr deno.


ver1

128

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Slika 4.9. Heliocentri cni sistem umetni cko vi denje

 

"

!

4-6) - 57 3-8 / 5156- )

129


ver1

Slika 4.10. Nastanak Sun cevog sistema

4.13. Kretanje Sun cevog sistema. Po cetkom XIX veka Viljem Her sel je iz sopstvenih kretanja nama bliskih zvezda utvrdio da se Sun cev sistem kre ce ka apeksu u sazve zd u Lire i Herkulesa. U odnosu na susedne zvezde Sun cev sistem se kre ce brzinom od oko 220 km/s.

Slika 4.11. Polo zaj Sun cevog sistema u Galaksiji

 
ver1

130

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Zvezdani sistemi
4.14. Dvojni i vi sestruki sistemi. Ovde se ne cemo baviti tzv. opti cki

dvojnim sistemima ve c samo zi cki dvojnim sistemima. To su dve zvezde koje obilaze oko zajedni ckog te zi sta pod uticajem gravitacije. Veoma bliski parovi zvezda nazivaju se spektroskopski dvojne jer se mogu registrovati kao dvojne samo zahvaljuju ci pomeranju linija u spektru. Eklipsne ili pomra cne dvojne su zvezde cija ravan kretanja u pravcu vizure i zato se i njihov ukupni sjaj menja. Pored dvojnih, u kosmosu se sre ce i veliki broj vi sestrukih sistema.

 

Slika 4.12. Vizuelno (astrometrijske) dvojne U zavisnosti od dimenzija i polio zaja orbita, a tako de i od daljine do sistema, dvojne zvezde mogu da se izu cavaju na rzne na cine. Sistemi u kojima se komponente mogu razdvojiti golim okom ili teleskopom direktnim vizuelnim posmatranjem ili snimanjem na neki od klasi cnih ili modernih medija, nazivamo vizuelno dvojnim sistemom. Nas ovde interesuju samo oni vizuelno dvojni sistemi koji predstavljaju i kinemati cki i dinami cki dvojni sistem tj. zi cki dvojni sistem. Svi ostali kod kojih su ugaone daljine komponenti male, a prostorno su veoma udaljene i nemaju me dusobni uticaj, nazivaju se opti cki dvojnim.

 

"

"

,8 1 1 81:-5647 1 5156- 1

131


ver1

Slika 4.14. Eklipsne (pomra cne) dvojne

Slika 4.15. Spektroskopski dvojne

   
ver1

132

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

4.15. Zvezdana jata i asocijacije. Zvezde imaju neravnomernu ras-

podelu u prostoru. Ponekad obrazuju grupe koje, u zavisnosti od stepena koncentracije zvezda ka centru grupe, delimo na jata i asocijacije. Zvezdana jata su grupe zvezda povezanih me dusobom gravitacionim silama i zajedni ckim poreklom. Razlikujemo dva vida zvezdanih jata: razvejana ili galakti cka i zbijena ili globularna, loptasta. Razvejana zvezdana jata se sastoje od desetina ili stotina zvezda. Njhive dimenzije su nekoliko parseka. Koncetri su se ka galakti ckoj ravni. Njihova brzina u odnosu na Sunce relativno mala i iznosi 10-20km/s, jer zajedno sa Suncem u cestvuju u rotaciji Galaksije. Zvezde razvejanih jata sli cne su po hemijskom sastavu Suncu i drugim zvezdama galakti ckog diska. Poznato je preko 1000 razvejanih jata, ali njhiov broj treba da je bar 20tak puta ve ci. Nihovo posmatranje je ote zano jer se ka galakti ckoj ravni kncentri su me duzvezdani gas i pra sina. Na dijagramu bojazvezdana veli cina vidimo da se u razvejanim jatima nalaze sve zvezde glamnog niza, pa i najsjajnije (sjajni superd zinovi). Primeri razvejanih jata su Plejade (Vla si ci), Hijade i sl.; njihove dimenzije su reda nekoliko parseka. Globularna zvezdana jata se sastoje od desetina i stotina hiljada zvezda. Imaju jasnu elipsoidnu ili sferoidnu formu sa izra zenom koncentracijom ka centru. Njihove dimenzija sa spoljnim omota cima (koronama!) dosti zu 100-200 pc. KOncentri su se ka centru Galaksije i pripadaju sfernom podsistemu (sfernoj komponenti) Galaksije. NJihove brzine u odnosu na SUnce su oko 100km/s. Razlikuju se od zvezda razvejanih jata po hemijskom sastavu: imaju manji sadr zaj svih elemenata te zih od helijuma. Poznato je oko 200 globularnih jata, a pretpostavka je da ih u Galaksiji ima oko 500. Kod zvezda globularnih jata na dijagramu bojazvezdana veli cina nema zvezda gornjeg dela glavnog niza i pojavljuju se tek zvezde od spektralne klase G. Najsjajnije zvezde su desno i iznad glavnog niza i cine grane d zinova i superd zinova, a ponekad sadr ze i kratkoperiodi cne cefeide. Globularna jata su nastala iz ogromnih oblaka gasa u ranoj epohi stvaranja Galaksije, zadr zavaju ci svoje izdu zene ornite. Obrazovanje razvejanih jata po celo je kasnije iz gasa koji se slegao oko galaktichke ravni i obogatio te skim elementima iz brzo evoluiranih unutra snjosti masivnih zvezda prethodne generacije pri njihovoj eksploziji (supernove!). U najgu s cim oblacima gasa nastajanje razvejanih jata i asocijacija traje i danac. Zato njihova starost nije jednaka, dok je starost globularnih jata skoro jednaka starosti Galaksije. Zvezdane asocijacije su razvejane grupe zvezda spektralnih klasa O i B i tipa T Bika, dosti zu ci 30-200 pc u pre cniku. Sli cne su najve cim i najmla dim razvejanim jatima, ali se od njih razlikuju manjim stepenom koncentracije ka centru. Veoma su zna cajne za izu cavanje toka zvezdane evolucije i evolucije zbvezdanih sistema. I u drugim galaksijama se sre cu kompleksi od 5001000 pc koji se sastoje od toplih mladih zvezda, koji su povezani sa d zinovskim oblacima njima jonizovanog vodonika. Ti kompleksi se cesto nazivaju superasocijacijama.

 

"

#

8- ,) ) )6) 1 )5 +1 )+1 -

133


ver1

Dimenzije globularnih jata su desetine parseka. Rastojanja do zvezdanih jata se odre duju na vi se na cina: bilo iz dijagrama masasjaj, bilo iz razlike dijagrama bojazvezdana veli cina i sl. Razvejana jata le ze blizu galakti ckog ekvatora, tj. pribli zno u ravni najve ce gustine u Mle cnom putu; ra cuni pokazuju da bi ih moglo biti desetak hiljada. Globularna jata imaju sfernu raspodelu sa koncentracijom ka centru. Slika 4.16. Zvezdano jato

   
ver1

134

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Galaksija i Metagalaksija
4.16. Mle cni put. Zvezdano nebo predstavlja prekrasan vidik u vedroj

no ci bez mese cine i daleko od gradskog svetla. Ako imamo priliku da u tim uslovima posmatramo nebo, vide cemo da se preko njega prostire siroka belomagli casta traka koja je nazvana Galaksijom ili Mle cnim putom, a koja kod nas nosi i naziv Kumova slama. Gledaju ci kroz teleskop mo zemo da vidimo da se ta traka sastoji od ogromnog broja zvezda i maglina. Broj zvezda u Mle cnom putu prelazi 100 milijardi. Mnoge od njih nisu pojedina cne, ve c cine dvojne i vi sestruke sisteme. Mnoge od njih obrazuju posebne grupe zvezdana jata. U Mle cnom putu postoji razre deni me duzvezdani gas sa primesama cestica pra sine. Najgu s ci delovi me duzvezdane sredine obrazuju svetle i tamne magline. Kroz Mle cni put se prostiru elektromagnetni talasi i brze cestice kosmi cki zraci. Najgu s ci deo Mle cnog puta ima oblik dvostruko ispup cenog so civa. U toj oblasi, u sirini od oko 25 Kpc i visine oko 2 Kpc skoncentrisan je ve ci deo mase Mle cnog puta. Razli citi galakti cki objekti imaju razli citu starost i zauzimaju posebne polo zaje u Galaksiji. Najstariji objekti su globularna ili loptasta zvezdana jata i zvezde: crveni patuljci, crveni d zinovi i kratkoperiodi cne cefeide; njihova starost je oko 1010 godina. Ovi objekti su skoro sferno raspore deni i nazivaju se galakti cki halo sa silnom koncentracijom ka centru Galaksije. Po svemu sude ci, ovi objekti su nastali u vreme formiranja Galaksije iz ogromnog gasnopra sinastog rotiraju ceg oblaka skoro sfernog oblika, koji se sa zimao pod dejstvom gravitacije. Mle cni put je projekcija na seg zvezdanog sistema na nebesku sferu. Ravan najve ce koncentracije zvezda u Mle cnom putu naziva se glakti cka ravan, a njen presek s nebeskom sferom se naziva galakti ckim ekvatorom i sa nebeskim ekvatorom zaklapa ugao od oko 62o . Pre cnik Galaksije u ovoj ravni je 30 kiloparseka. Polo zaj najve ce gustine naziva se galakti ckim jezgrom; od jezgra se odvajaju spiralne grane. Galaksija ima oko 100 milijardi zvezda. Sunce se nalazi blizu galakti cke ravni i na 10 kiloparseka od centra Galaksije Prema stepenu sa zimanja preostalog gasa u Galaksiji, pove cavala se njegova brzina rotacije pa je gas zauzimao sve tanji i tanji sloj, pribli z]avaju ci se galakti ckoj su se zvezde kasnije stvarale, to su bile bli ravni. Sto ze galakti ckoj ravni. Svi objekti Mle cnog puta se dele na dva tipa (populacije): populacije tipa I i populacije tipa II. U populaciju tipa II spadaju gore nabrojani stari objekti galakti ckog haloa i centralne oblasti. Objekti populacija tipa I sme steni su u blizini galakti cke ravni. U njih se ubraraju razvejana zvezdana jata, vru ce zvezde d zinovi, superd zinovi, dugoperiodi cne cefeide, supernove, molekularni oblaci, svetle i tamne magline. Ve cina tih objekata su male starosti (107 109 godina) i njihova izra zena koncentracija ka galakti ckoj ravni obja snjava se njihovom vezom sa u toj zoni preostalim me duzvedanim gasom. Ponekad se u me dugrupu ubrajaju objekti srednje starosti, koji popunjavaju disk Galaksije srednje debljine oko 1 Kpc. To su nove zvezde, planetarne magline, zvezde sa slabim linijama metala u spektrima, sjajni crveni d zinovi, koji se nalaze u jezgru Galaksije. Na se Sunce je starosti 5 milijardi godina i verovatno pripada populaciji diska Galaksije.

 

"

$

-3 1 276

135


ver1

Slika 4.17. Morfologija galaksija U sirem smislu, Galaksiju osim zvezda, manjih zvezdanih sistema, maglina i sl. cini i me duzvezdana materija i kosmi cki zraci. Kosmi cki zraci su cestice velikih brzina. Procenjuje se da je danas u Galaksiji ostalo u masi oko 5% gasa, pri cemu je on koncentrisan uglavnom u spiralnim granama koje se prostiru u galakti ckoj ravni. Spiralne grane predstavljaju svojevrsne talase zgu snjavanja, koji se prostiru po disku i koji na svom putu sa zimaju i zvezdanu i, jo s vi se, gasnu komponentu. Takvo sa zimanje ubrzava proces aktivnog stvaranja (ra danja) zvezda iz gasa. Jedna od tipi cnih zona aktivnog stvaranja zvezda u Mle cnom putu je Orionova maglina. Po sto me duzvezdani gas le zi u ravni Galaksije, to su i sve mlade zvezde i njihova jata tako de u galakti ckoj ravni i kre cu se po skoro kru znim orbitama, pamte ci kretanje materije od koje su nastali. Najmasivnije zvezde u toku svog zivota ne mogu da se udalje mnogo od mesta ro denja gustih gasnih oblaka i spiralnih grana Mle cnog puta. U tom polo zaju ih i vidimo u drugim spiralnim galaksijama. Osim spiralnih rukavaca (grana) najva zniji strukturni detalj Mle cnog puta je njegovo jezgro. Ono ima slo zenu strukturu i te sko se izu cava zbog sna zne me duzvezdane apsorpcije na ve cini talasnih du zina, izuzimaju ci radio i infra domen.

   
ver1

136

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Oko centra Galaksije me duzvezdani gas je visoke temperature, jonizovan je i predstavlja izvor toplotnog radiozra cenja. U samom centru Galaksije nalazi se izvor sna znog netermalnog (netoplotnog) radiozra cenja Strelac A. U kosmi ckim uslovima takvo radiozra cenje mo ze biti povezano sa kretanjem elektrona u magnetnom polju, ali su za to potrebni brzi elektroni, koji obi cno nastaju pri eksploziji supernovih zvezda ili usled aktivnosti njihovih ostataka brzorotiraju cih neutronskih zvezda, pulzara. Posmatranja potrvr duju da se sa radioizvorom Strelac A poklapa mo cni izvor infracrvenog zra cenja, koji predstavlja, po svemu sude ci, jato mladih zvezda potopljeno u gasnopra sinasti oblak. Verovatno je da u toj oblasti povremeno dolazi do eksplozija supernovih koje bi mogle biti izvor aktivnosti u centru Galaksije. Nije isklju cena mogu cnost ni da se u centru galakti ckog jezgra nalazi veoma masivno brzorotiraju ce namagnetisano plazmati cno telo, tzv. magnetoid ili relativisti cki objekat crna rupa.

Slika 4.18. Morfologija spiralne galaksije Sve zvezde Galaksije se kre cu oko njenog centra; ugaona brzina rotacije od centra do Sunca je prakti cno konstantna, a dalje je rotacija ne sto sporija. Uzroci su verovatno u tome sto jezgro galaksije nije centralno u dinami ckom smislu, tj. masa jezgra nije mnogo ve ca od mase ostalih delova Galaksije. Brzina Sunca na putu oko jezgra je oko 225 km/s. Rastojanje do dalekih galaksija u kojima ne mogu da se razdvoje pojedina cne zvezde odre duje se iz tzv. crvenog pomaka u spektru. Takvo pomeranje linija prporcionalno je daljini objekta.

 
"

%

4 ) - /) ) 51 -

137

4.17. Normalne galaksije. Normalne galaksije Jo s je Her sel uneo u ka-

taloge hiljade magli castih pega za koje se tada mislilo da su magline, oblaci me duzvezdane materije . U radovima Habla, po cetkom XX veka pokazano je da ve cina tih maglina sadr zi mno stvo zvezda i da se ve cina nalazi daleko iza granica na se Galaksije, tj da i one predstavljaju galaksije sli cne na soj. Po klasikaciji koju je izveo Habl galaksije se dele u osnovi na tri tipa: spiralne, elipti cne i nepravilne. Raznovrsnost tipova galaksija govori i o razli citim etapama njihove evolucije. Posmatranja su pokazala da ova klasikacija u su stini obuhvata sve tipove tzv. normalnih galaksija, ali da je nedovoljna da obuhvati svu raznovrsnost formi i svojtava galaksija. Otkrivene su me duforme spiralnih i elipti cnih galaksija, tzv. ogoljene (mnogi ih nazivaju: galaksije sa prechagom) spiralne galaksije, otkrivene su patuljaste elipti cne galaksije malog sjaja i kompaktne galaksije, koje se mogu videti samo najve cim teleskopima. Kod mnogih galaksija registrovano je sna zno radiozra cenje i one su nazvane radiogalaksijama. Kompaktne i veoma udaljene radiogalaksije nazivaju se N galaksijama. Otkrivena je cela klasa aktivnih galaksija, me du kojima su najpoznatije tzv. Sajfertove galaksije. Sajfertove galaksije se odlikuju sjajnim linijama u spektru, koje ukazuju na mo cne erupcije gasa iz njihovog centra koje dosti zu brzinu i do nekoliko hiljada kilometara u sekundi. Galaksije se sre cu u parovima i u ve cim grupama, kao sto su Magelanovi oblaci i M31. Kod tesnih parova galaksija dolazi do znatne promene (deformacije) obilka, spajaju se lukovima ( cuprijama), bacaju repove, sve u svemu to su interaguju ce galaksije. Sre cu se gnezda i lanci galaksija; kod prvih su galaksije gusto razme stene, kod drugih su galaksije raspore dene u relativno redak niz. Galaksije formiraju grupe i jata; primer takve grupe je Lokalna grupa galaksija. Dimenzije jata su reda 3Mpc, a ponekad dosti zu i 20 Mpc. Dobro je poznato d zinovsko jato u Devojci, koje sadr zi nekoliko hiljada galaksija. Daljina do centra tog jata je 11 Mpc. Na daljini od 70 Mpc od nas nalazi se jo s brojnije jato galaksija u sazve zd du e Comma Berenices. Posmatranja pokazuju da se rastojanje me jatima galaksija menja, tj. pove cava se sa vremenom. U savremenoj kosmologiji pojava razbegavanja galaksija se povezuje sa pojavom sirenja Vasione. Analiziraju ci rezulatate posmatranja galaksija i reliktnog zra cenja, astronomi su zaklju cili, u trenutku kada je oblast istra zivanja pre sla granicu od 100Mpc u polupre cniku, da je raspodela materije u Vasioni homogena i izotropna, tj. ne zavisi ni od polo zaja ni od pravca u prostoru. Iz teorije relativnosti sledi da takva svojstva povla ce za sobom promenu rastojanja sa vremenom me du objektima koji ispunjavaju Vasionu, tj. Vasiona mora ili da se sa zima ili da se siri. Posmatranja ukazuju da dolazi do sirenja.

    
ver1


ver1

138

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Slika 4.19. Mle cni put

 
"

&

5214) - /) ) 51 -

139

4.18. Spiralne galaksije. Na sa galaksija i galaksije sli cne spiralne struk-

ture spadaju u najve ce galaksije. One rotiraju sa periodom od nekoliko stotina miliona godina. Spiralne grane se sastoje od toplih zvezda, cefeida, superd zinova, razvejanih jata i gasovitih maglina. Neutralni vodonik cini 510% ukupne mase.


ver1


ver1

140

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

4.19. Nepravilne galaksije. U grupu nepravilnih galaksija spadaju Ma-

li i Veliki Magelanov oblak, sateliti na se galaksije. Udaljenost do njih je 150000 svetlosnih godina. Nepravilne galaksije su znatno manje od spiralnih; u njihov sastav ulaze isti tipovi zvezda kao i u grane spiralnih galaksija.

Slika 4.20. Nepravilna galaksija


"

- 12613 - /) ) 51 -

141


ver1

4.20. Elipti cne galaksije. U skupovima galaksija sre cu se i elipti cne galaksije, koje rotiraju krajnje sporo i nisu spljo stene. U njima nema superd zinova, a ni maglina.

Apsolutna zvezdana veli cina gigantskih galaksija je oko 21m , a kod patulm jastih galaksija je oko 13 .

    
ver1

142

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

4.21. Radiogalaksije i kvazari. Galaksije su izvori radiozra cenja, bilo

iz neutralnog vodonika na talasnoj du zini od 21 cm, ili usled usporavanja elektrona u magnetnom polju galaksije (netoplotno, sinhrotrono zra cenje). Galaksije sa jakim sinhrotronim zra cenjem nazivaju se radiogalaksijama; u radiogalaksijama se naj ce s ce registruju dva izvora radiotalasa na raznim stranama u odnosu na vidljivi deo galaksije. Uzrok ove dvojnosti je verovatno u nekoj eksploziji u jezgru galaksije. U polo zajima nekih radioizvora registrovani su objekti veoma sli cni slabim zvezdama, a kod kojih je registrovano veliko pomeranje linija ka crvenom delu spektra. Ti objekti su nazvani kvazarima (kvazi zvezdani radio izvori) i pojavljuju se u ulozi najudaljenijih nebeskih objekata. Oni su i do 100 puta sjajniji od gigantskih galaksija, ali najsjajniji od njih, zbog ogromnih daljina, ne prelazi 13m prividne veli cine. Jo s je nejasan mehanizam stvaranja kolosalnih tokova energije koju emituje kvazar u vidljivoj i radio oblasti. Reliktno zra cenje ili mikropozadinsko radio zra cenje, koje ispunjava celu posmatranu Vasionu, je toplotno elektromagnetno zra cenje koje odgovara temperaturi od 2. 7 K . Ovo zra cenje predstavlja ostatak relikt epohe u istoriji ekspanzione Vasione kada je sva materija bila u obliku usijane plazme. Plazma je bila nepropusna za zra cenje. Zra cenje je tada bilo u ravnote zi sa usijanom materijom i imalo je veoma visoku temperaturu. Usled potonjeg sirenja Vasione to zra cenje se ohladilo do temperature od 2. 7 K . Postojanje reliktnog zra cenja predvi deno je teorijski 40tih godina XX veka. Otkrili su ga ameri cki nau cnici 1965. godine iz radioastronomskih posmatranja. Spektar ovog zra cenja je izmeren za sirok dijapazon talasnih du zina. Reliktno zra cenje je va zno jer mala odstupanja njegovog intenziteta od ravnomernosti, a tako de neveliki otklon spektra od strogo ravnote znog, nose va znu informaciju o nebeskim procesima kako u pro slosti, tako i u sada snjosti Vasione. Posmatranja reliktnog zra cenja su pokazala da se Sun cev sistem kre ce u odnosu na pozadinu (fon) reliktnog zra cenja brzinom od 400 km/s. U paragrafu o kosmologiji, odeljak o poreklu nebeskih tela, bi ce dati neki detalji kosmolo skih principa i modela. Ovde navodimo da je kao posebna mera veli cine Vasione u funkciji vremena u astronomska razmatranja uveden kosmi cki dimenzioni faktor, R(t). U tom smsilu Hablova konstanta kao mera brzine sirenja Vasione je data jedna cinom 1 dR . R(t) dt Njena recipro cna vrednost je vreme proteklo od trenutka aktiviranja standardnih kosmi ckih uslova, sto se u nekim teorijama ozna cava Velikim praskom (vru ca vasiona) a u nekim Velikom erupcijom (hladna Vasiona). To vreme se naziva Hablovo vreme. Ako se uslovi sirenja menjaju, onda H0 i nije konstantna veli cina. Kosmi cki dimenzioni faktor se naziva i radijusom krivine (vidi sliku 4.40.) i ona je sa crvenim pomakom, z povezana preko H0 (t) = R(t0 ) , R(t1 ) gde je t0 teku ci trenutak, a t1 trenutak emitovanja zra cenja. 1+z =

 
"

-6)/) ) 51 )

143

4.22. Metagalaksija. Kao i zvezde i galaksije se mogu grupisati u dvo-

jne i vi sestruke sisteme, u jata, razvejana i zbijena. Na pr., nama najbli ze jato galaksija je u sazve zd u Devojke. Raspodela galaksija u prostoru je ravnomerna i nema znakova opadanja gustine sa rastojanjem. Metagalaksijom nazivamo skup svih galaksija i njihovih sistema, od kojih sada raspoznajemo samo mali deo. Kretanja u Metagalaksiji dobro opisuje Hablov zakon i ceo vidljivi deo Metagalaksije je zahva cen sirenjem. Zbog svega toga se ne mo ze govoriti o ta cnim dimenzijama Metagalaksije. U ekspanzionoj Metagalaksiji ve c je i pojam rastojanja do veoma udaljenih objekata slo zen i nema jednozna can smisao. Mo zemo smatrati da su razmere Metagalaksije iznad nekoliko hiljada Mpc i da do sada nije registrovan nijedan zikalno izdvojen centar ili smer kretanja. Cini se da su svojstva i raspodela materija izvan granica Metagalaksije isti kao i u njoj.

 
ver1

Slika 4.21. Galakti cko jato


ver1

144

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

Slika 4.22. Metagalaksija, Lokalna grupa galaksija, jata galaksija, galaksije



"

- 72 ) -65 ) 54-,1 )

145


ver1

Me dusistemska sredina

4.23. Me duplanetska sredina. Me du planetski prostor u kome se kre-

cu planete i ostali clanovi Sun cevog sistema sadr zi mno stvo gasova i cestica pra sine. Naj ce s ce sadr zaj me duplanetskog prostora registrujemo posredno, preko pojava zodija cke svetlosti i sl. Zodija cka svetlost predstavlja rasejanu sun cevu svetlost na cesticama me duplanetskog prostora. Poreklo materije u me duplantskom prostoru je u ostacima kometa, rasipanju atmosfera pod raznim dejstvima i sli cno.

4.24. Me duzvezdana sredina. Postojanje apsorpcije svetlosti zvezda

(kolor eksces!), tj. opadanje sjaja zvezda sa daljinom i sa smanjenjem talasne du zine, pokazuje da su u me duzvezdanom prostoru prisutne cestice dimenzija uporedivih sa talasnom du zinom svetlosti.


ver1

146

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

 

Slika 4.23. Sudar galaksija

Istra zivanja su pokazala da sloj me duzvezdane pra sine sirine 200300 parseka du z galakti cke ravni cine delom neprekidna razre dena sredina, delom oblaci ve ce gustine (tamne magline). Pri odre divanju daljina postojanje ove sredine mora da se uzme u obzir. Ako se u blizini ve ceg oblaka me duzvezdane pra sine na de sjajna zvezda, ona osvetljava oblak i on svetli reektovanom svetlo s cu koja mo ze da bude primetna; to su difuzne magline. Kada kao izvor svetlosti preovla duje reeksija na gasovima govorima o svetlim gasnim maglinama. Planetarne magline imju oblik plo cice sa zvezdom u sredini; pri posmatranju li ce na planete pa su tako i dobile ime.

4.25. Magnetno polje. U galaksiji postoji magnetno polje. Njegove li-

nije sila su paralelne galakti ckoj ravni i savijaju se prate ci spiralne grane. Polje spre cava rasejavanje difuznih gasnih maglina, a tako de zadr zava i kosmi cke zrake koji se stvaraju pri ekplozijama supernovih. Kre cu ci se velikim brzinama du z linija sila magnetnog polja, kosmi cki zraci izlaze iz diska Galaksije i obrazuju ne sto sli cno koroni, sfernu tvorevinu koja ne zra ci.

 
"

78 ,

147

Poreklo i razvoj nebeskih tela i sistema

4.26. Uvod. Astronomija se tako de bavi i problemima nastanka i razvoja nebeskih tela i sistema. Osnovna te sko ca svih teorija nastanka i razvoja neskih objekata je u neuporedivosti starosti nauke i starosti samih objekata. Postoje razli cite metode za odre divanje starosti objekata u kosmosu. Ono sto je za sada usvojeno daje zadovoljavaju ce rezultate u posebnim slu cajevima, ali generalizacija metodologije nije uvek mogu ca. 4.27. Kosmologija. Evidentno je da od perioda nastanka i razvoja an-

ti cke gr cke nauke do danas komponovana su znanja o svetu koji nas okru zuje. Savremeni pogled na strukturu i evoluciju Vasione mo ze da se izlo zi samo kroz pra cenje granica spoznaje, kroz pra cenje procesa osmi sljavanja cinjenica i stvaranja velikih teorija. Za sve to osim astronomskog eksperimenta bila je potrebna i matematika i zika. Ovo je deo astronomije koji ne samo da privla ci obja snjenjima i hipotezama, nego nagoni citaoca za se i sam uklju ci u potragu za istinom. Dakle, strukturom i evolucijom Vasione bavi se posebna oblast astronomije kosmologija. NJenu empirisjku osnovu cine astronomska posmatranja, a teorijski aparat je izgra den na zakonima i zaklju ccima osnovnih zikalnih teorija. Najva zniju ulogu u kosmologiji igra teorija gravitacionog polja, jer se upravo gravitacijom odre duje raspodela i kretanje masa na kosmi ckim daljinama. Centralno mesto u kosmologiji zauzimaju predstave o vremenu i prostoru. Interesantno je da se izlaganje o usavr savanju astronomskog eksperimenta i teleskopa javlja kao neprekidna paralela sa izlaganjem Njutnove teorije gravitacije i specijalne i op ste teorije relativnosti. Te sko ce u prelazu sa klasi cne mehanike i teorije gravitacije na njihovo relativisti cko uop stenje nisu povezane samo sa matemati ckim uslo znjavanjem izlaganja, nego su vi se povezane sa promenom samih pojmova i koncepcija. U obi cnom zivotu ne sre cemo sa brzinama bliskim brzini svetlosti, niti se sre cemo sa mo cnim gravitacionim poljima, a oni su u Vasioni obi cna pojava. U prethodnih 20 stole ca konkretna kosmologija se svodila na kosmogoniju tj. na izu cavanje nastanka Sun cevog sistema. I pored toga sto su ljudi mogli da vide i zvezde, one su smatrane samo nebskim ukrasom, a vrlo retko i predmetom izu cavanja. Ne tako davno ljudi su saznali da zive u raznovrsnom i nespokojnom svetu galaksija. Govore ci o misliocima pro slosti, mo zemo pratiti dve linije: jedna je linija aristarh Kopernik Kepler koji su stvarali model Sun cevog sistema i ciji glavni rezultat je bio izvo denje zakona kretanja planeta na osnovi astronmskih posmatranja. Druga linija je Arhimed Galilej Njutn, koja osim odgovora na pitanje kako se kre cu planete daje odgovor i na pitanje za sto se ba s tako kre cu planete i ostala tela Sun cevog sistema. Time je zaokru zen glavni rezultat: zasnivanje klasi cne mehanike i terije gravitacije. Ovde nagla savamo da plodna nau cna teorija mo ze da bude samo ona teorija koja stvara vi sak u smislu broja pojava i cinjenica koje ona mo ze da objasni u

   
ver1

    
ver1

148

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

odnosu na broj poznatih, evidentiranih!) pojava i cinjenica koje ne mo ze da objasni. Upravo u takvu teoriju i spada NJutnova teorija gravitacije ili, zakon univerzalne gravitacije. Ona mo ze da se primeni na sirok spisak pojava i astronomskih sistema: plimska dejstva, dvojni i vi sestruki sistemi zvezda, globularna jata i galaksije i sl. Najjednostavniji kriterijum primenljivosti NJutnove teorije gravitacije, a to je maju snost gravitacionog potencijala u odnosu na kvadrat brzine svetlosti, nije zadovoljen za ogromnu masu materije koja je dostupna dana snjim posmatranjima. Savremena relativisti cka teorija gravitacije je sr z Ajn stajnove op ste teorije relativnosto. Stvaranje relativisti cke teorije gravitacije i njena primena na gravitacione sistema ogromnih razmera i slo je paralelno sa izu cavanjem prostorne raspodele galaksija i dokazom nestacionarnosti posmatranog sistema galaksija i njihovih jata. Tako je nastao pojam ekspanzione Vasione, tako se pojavilo pitanje njene pro slosti i budu cnosti. Zaklju cci relativisti cke teorije gravitacije deluju porazno na zdravorazumski pogled na svet, ru se uobrazilju, ali, bar za sada, izvrsno se sla zu sa rezultatima posmatranja. Mogu ce je da nas tek ceka zadivljuju ca predstava o Vasioni, kada se ostvari sinteza teorije relativisti cke gravitacije i kvantne teorije. Ova sinteza je neophodna za obja snjenja najdubljih zakonitosti u uslovima rane Vasione. Vrlo cesto ovo se ozna cava potrebom stvaranja kvantne teorije gravitacije koja se u deskriptivnim pristupima ozna cava sa veliki prasak (Big Bang). Fizi cki uslovi veoma rane Vasione bi ce polazna osnova za kasniju epohu, kada je do slo do stvaranja strukturnih jedinica kao sto su galaksije i njihova jata. Jedno od osnovnih i najbitnijih pitanja savremene kosmologije je: kako i za sto su nastali astronomski sistemi najrazli citijih dimenzija, koji je smer kosmi cke evolucije: sa zimanje kolaps ili fragmentacija? Danas je prihva cena teorija usijane Vasione, koja se ponekad naziva teorijom primordijalne usijane lopte. Kako se vidi iz naziva, teorija vru ce Vasione polazi od toga da je dogalakti ca materija bila gusta i usijana. Registrovano reliktno zra cenje sa temperaturom od oko 3 K u ovoj teoriji se jednostavno i lako interpretira kao zra cenje te daleke epohe, koje je rashla deno zbog sirenja Vasione. Na drugoj strani, javlja se i teorija hladne Vasione, u kojoj se postojanje reliktnog zra cenja obja snjava pretpostavkom da je u ranom stadijumu sirenja temperatura bila jednaka apsolutnoj nuli, a mikrotalasno pozadinsko zra cenje na 3 K je nastalo kasnije iz transformacije svetlosti koju su proizvela hipoteti cke masivne zvezde primordijalnog pokoljenja. Ovaj proces se sre ce pod nazivom velika erupcija. Ovde mo zemo samo da konstatujemo da o cekivano veliko odstupanje posmatra ckog spektra pozadinskog zra cenja od Plankove krive raspodele u teroiji hladne Vasione nije potvr deno novijim merenjima, dok je ve cina pretpostavki modela vru ce Vasione potvr dena.

 

"

/1 )

149


ver1


ver1

150

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

 

"

/1 )

151


ver1

se ti Sto ce nastanka na seg Sun cevog sistema, situacija je vrlo sli cna; postoji ve ci broj hipoteza koje su prerasle u skoroteorije. Sve one imaju za sada dovoljno nedostataka da bi mogla neka od njih da se izdvoji kao najbolja. Treba samo ista ci da je Vasiona pa i najmanji njen deo u nau cnom smislu beskona cna u vremenu i neprekidna u promeni.


ver1

152

-*-5 1 5156- 1 1 54-,1 )

18

 

 


/ )8) 2 -6)
Deformacije koordinatnih sistema
5.1. Uvod. Ova glava bi ce speci cna utoliko sto ce se u njoj razmatrati 5.2. Refrakcija. Svetlosni zraci su deo geometrizacije pojava vezanih za

sve pojave koje dovode do deformacije koordinatnih sistema kori s cenih u astronomiji. To se odnosi na prakti cne detalje koji se nalaze kako u situaciji vezivanja koordinatnog po cetka za odre denu ta cku, u slu caju prelaza iz topocentra u geocentar, recimo, tako i u slu caju promene osobina sredine u kojoj se nalazi posmatra c sa instrumentima. U kasnijim paragrama, razmatrana je stvarna priroda udaljenosti koordinatnih po cetaka i rezultuju ci uticaji aberacije i paralakse na polo zaj. Uzrok aberacije je kretanje posmatra ca u odnosu na geocentar, tj. Zemljina rotacija. Dakle, aberacioni uticaj se naziva dnevna aberacija . Sli cno tome, odgovaraju ci efekt paralakse naziva se dnevna paralaksa , mada se, tako de, koristi i termin geocentri cna paralaksa .

prostiranje elektromagnetnog zra canja iz oblasti vidljivog dela spektra. Razmotrimo slu caj prostiranja svetlosnih zraka kroz vakum ili kroz homogenu svetlopropusnu sredinu. Pojava prelamanja svetlosnih zraka na granici dveju materijalnih sredina razli citih gustina naziva se refrakcijom ili prelamanjem svetlosti.

Atmosferska refrakcija je istorijski odoma cen termin koji ozna cava prelamanje svetlosnih zraka pri prostiranju kroz Zemljinu atmosferu. Cesto se ova pojava u kontekstu astronomskom ozna cava samo terminom refrakcija ili astronomska refrakcija. Napominjemo da je najsvrsishodnije koristiti termin astronomska refrakcija jer se njime lako obuhvataju i poslednja dostignu ca astronomskih eksperimenata izvedenih i na drugim nebeskim telima, tj. on mo ze i treba da obuhvati svaku refrakciju u atmosferi nebeskih tela uop ste, planeta posebno, u uslovima realizacije astronomskog eksperimenta. Ovo poslednje zna ci da se u slu caju potrebe za visokom ta cno s cu ne smeju zanemariti ni takozvani lokalni i mikro prostorni uslovi. Primer je pojava i pojam paviljonske refrakcije i sl. Da bi se sve navedeno pravilno uzelo u obzir kada se govori o nazemnoj refrakciji, tj. refrakciji koju stvara Zemljina atmosfera, ona se deli na prizemnu i astronomsku u u zem smislu. U tom smislu cemo ovde i nastaviti izlaganje.

 


ver1

154

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

 

Pod prizemnom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji sti zu od udaljenih zemaljskih izvora svetlosti. O njoj u ovom trenutku ne cemo voditi ra cuna. Pod astronomskom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji sti zu od nebeskih tela. U sva posmatranja i merenja polo zaja nebeskih tela mora da se unese popravka za skretanje svetlosnog zraka u atmosferi Zemlje. Neka je z zenitna daljina nebeskog svetlosnog izvora nebeskog tela koja je neizmenjena (nedeformisana!) refrakcijom, a je posmatrana zenitna daljina. Tada je astronomska refrakcija, u oznaci H, data izrazom

H=z .
Gustina atmosfere Zemlje opada sa visinom i, mada je to opadanje skoro eksponencijalno, oblik te eksponecijalnosti i njena odstupanja zavise od niza promenljivih i veoma slo zenih uticaja, koji te sko da svi mogu biti uzeti u obzir. U strogom smislu, ta can ra cun refrakcije ne postoji. Zbog svega toga, u astronomskoj praksi se pribegava stvaranju uslova za sto manji uticaj refrakcije na koordinate nebeskih tela. Jedan od na cina je da se opservatorije i instrumenti sme staju sto dalje od naseljenih mesta i na sto ve ce visine, tj. na planinske platoe i vrhove visine 2000 metara i vi se. Da bismo izveli formule za ra cun refrakcije podsetimo se nekih rezultata iz zike. Poznato je da je indeks prelamanja za datu sredinu jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla, gde je upadni ugao, ugao koji upadni zrak kroz vakum zaklapa sa normalom na povr sinu date sredine, a prelomni ugao je ugao koji svetlosni zrak posle prelamanja i prelaska u datu sredinu zaklapa sa istom normalom: sin i . sin r Indeks prelamanja Zemljine atmosfere zavisi od njene gustine i mo ze da se predstavi izrazom = = 1 cI, (5.1)

gde je c neka konstanta, a I je gustina vazduha odre dena iz Bojl-Mariotovih i Gej-Lisakovih gasnih zakona b 273 . (5.2) 760 273 + t Ovde je b visina zivinog stuba u barometru, D = 0, 0012928 je normalna gustina vazduha dobijena zikalnim eksperimentima pri pritisku od 760mm zivinog stuba i pri temperaturi 0 Celzijusa, t je temperatura vazduha u stepenima Celzijusa. Poznato je da je pri prelazu svetlosnog zraka iz jedne sredine u drugu odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla jednak recipro cnom odnosu indeksa prelamanja tih sredina, tj.

I=D

sin in = sin in1

n1 n

 

4-.4) +1 )

155


ver1

Pribli zna formula za refrakciju. Pretpostavimo da se atmosfera Zemlje sastoji od proizvoljno tankih planparalenih povr si koje su istovremeno paralelne i ravni horizonta. Iskustvo pokazuje da ovu aproksimaciju mo zemo primeniti na zenitne daljine do 70 , tj. z < 70 . Neka je iznad atmosfere indeks prelamanja jednak jedinici, 0 = 1, u prvom slede cem sloju 1 , zatim 2 i tako redom do povr sine Zemlje gde je indeks prelamanja n .

Slika 5.1. Planparalelni model atmosfere Upadni ugao svetlosnog zraka na grnicu prvog plan[aralelnog sloja atmosfere jednak je pravoj zenitnoj daljini nebeskog objekta, tj. i1 = z . Primenjuju ci na uzastopne slojeve odnos sinusa upadnog i prelomnog ugla u njegovu vezu sa indeksima prelamanja u slojevima, imamo da je sin in = sin in1 ili
n1 n

sin in1 = sin rn1

n2 n1

, ...


ver1

156

,-. 4 )+1 ..., sin i n n = n1 sin in1 = ..., 1 sin i1 =

n1

4,1 )6 10 5156- )
sin rn = n1 sin in1 , n2 sin rn1 = n2 sin in2 ,
0

 

(5.3)

sin r1 =

sin i0 ,

jer je za planparalelne slojeve rn = in1 , rn1 = in2 , ..., r1 = i0 . Ako izmno zimo sve leve strane (5.3) i sve desne strane, posle skra civanja dobijamo
n

sin in =

sin i0 ,

(5.4)

gde je i0 = r1 = posmatrana zenitna daljinasvetlosnog izvora, a in = z . Tada, znaju ci da je H = z i 0 = 1 za vakum, izraz (5,4) nozhemo napisati kao
0

sin = sin( + H)

ili
0

sin = sin cosH + cos sin H.

Po sto je ugao H mali, njegov kosinu je jedank jedinici, a sinus ugla jednak samom uglu u radijanima. Posle transformacije imamo

H=(

1) tg .

(5.5)

Iz ove formule se vidi da atmosferska refrakcija planparalelne atmosfere zavisi samo do indeksa prelamanja prizemnog sloja atmosfere i ne zavisi od zakona promene indeksa prelamanja sa visinom. Koriste ci relacije (5.1) i (5.2) formula (5.5) mo ze da se da u pogodnijem vidu b 273 tg . 760 273 + t Koecijent cD = 60 .30 mo ze da se dobije iz zikalnog eksperimenta, ali se preporu cuje da se on odredi iz astronomskih posmatranja neke zvezde vidljive u toku no ci u gornjoj i donjoj kulminaciji, recimo. Dakle, iznos astronomske refrakcije u prvoj aproksimaciji je

H = c I tg z = cD

b 273 tg , (5.6) 760 273 + t gde je b pritisak vazduha u blizini instrumenta u milimetrima zivinog stuba, t odgovaraju ca temperatura u stepenima Celzijusa, je posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora. Vidimo da je refrakcija funkcija zenitne daljine objekta, tj. refrakcija pomera lik nebeskog tela po nebeskoj sferi ka zenitu. Ukoliko svetlosni zrak ne izlazi iz ravni nebeskog vertikala, onda se azimut nebeskog tela ne menja Dalja pobolj sanja izraza za refrakciju se obi cno cine uklju civanjem efekta zakrivljenosti Zemlje (vid slede ci paragraf). Me dutim, indeks prelamanja na povr sini mora ne zavisi samo od lokalnog pritiska i temperature, kako je razmotreno ra-

H = 60 .30

 

4-.4) +1 ) 7 5.-4 51 -6413

)6 5.-41

157


ver1

nije, ve c i od sastava vazduha i od talasne du zine upadne svetlosti. Sastav atmosfere mo ze da se smatra konstantnim, izuzimaju ci promene sadr zaja vodene pare. Efekt tih promena je dovoljno mali da bi se mogao zanemariti u pribli znim formulama koje se ovde razmatraju. Situacija je za nijansu ozbiljnija ako razmatramo zavisnost indeksa prelamanja od talasne du zine. Vrednost 0 navedena u jedna cini (5....) odgovara centru zar cenja u V -oblasti koja se koristi u denisanju vizuelne veli cine zvezde. Na celom vidljivom delu spektra, veli cina ( 0 1) varira oko dva procenta, sa odgovaraju com promenom u konstanti aberacije. Rezultat je da se ta ckasti lik zvezde rasipa u mali spektar du z kruga vertikala sa ljubi castim krajem bli ze zenitu. Ovo mo ze da stvori sistematske efekte u merenjima polo zaja zvezda raznih boja i uklju civanje promena talasnih du zina u jedna cinu za refrakciju opravdano je uprkos aproksimativnoj prirodi izvedene jedna cine. Promena indeksa prelamanja usled promene talasne du zine mo ze da se izrazi sa 1 = 2,871 104 1 + 0,00567
2

(5....)

gde je talasna du zina u mikronima. Ova varijacija mo ze da se ugradi u jedna cinu (5....) daju ci ugao refrakcije kao R = 21 ,3 P (1 + 0,00567/ 2 ) tg z0 . (273 + t) (5.12).

5.3. Refrakcija u sfernosimetri cnoj atmosferi. Uticaj refrak-

cije na zenitnu daljinu. Pretpostavimo sada da je Zemljina atmosfera sferno simetri cna, tj. sastoji se ne iz planparalenih slojeva jednake gustine i proizvoljno male debljine, ve ce iz takvih sfernih slojeva. Centar simetrije je centar Zemlje, a prava ka zenitu prolazi kroz centar simetrije i kroz topocentar. Uo cimo centralni ravanski presek atmosfere (slika 5.2.). Ozna cimo granice me de slojevima indeksima od 0 do n, gde nulu dodeljujemo sloju uz povr sinu Zemlje. Neka su odgovaraju ci srednji radijusi R0 , R1 , ..., Rn . Uglove cemo ozna citi kao i ranije, a indeksi prelamanja su
0, 1, 2,

...,

n.

Na grani cnom sloju sa indeksom n ugao otklona svetlosnog zraka od pravolinijskog prostiranja unutar sloja jednak je razlici upadnog i prelomnog ugla, tj.

,H = in rn .
To i jeste iznos refrakcije na granici slojeva sa indeksima prelamanja n i n1 . Na granici svakog slede ceg sloja imamo analognu situaciju pa ce se ukupno prelamanje svetlosnog zraka dobiti sumiranjem pojedina cnih otklona na granici slojeva.


ver1

158

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

Slika 5.2. Radijalno simetri cna atmosfera

Znaju ci da je normala na granicu slojeva normala na tangentu sferni sloj u upadnoj ta cki, i primenjuju ci SnelijusDekartovo pravilo, imamo da je sin in = sin rn ili
n n1 n

sin in =

n1

sin rn .

(5.7)

Po sto je ,H mala veli cina u prvoj aproksimaciji mo zemo smatrati da je sin ,H = ,H i cos ,H = 1. Rzvojem sinusa razlike na desnoj strani i koriste ci ova pojednostavljenja, dobijamo
n

sin in = ( =

n )(sin in

,H cos in )
n

n sin in ,

n sin in ,H

cos in + ,

n ,H cos in .

 

4-.4) +1 ) 7 5.-4 51 -6413

,H
n

)6 5.-41
n ,H cos in n ,H n

159


ver1

Odavde je cos in = , , ,H =
n

sin in + , , n tg in +

Zbog maju snosti zanemari cemo drugi clan na desnoj strani. Srednja vrednost ukupne refrakcije je tada data sumom
n
n

,H = Hm =
0
0

n n

tg in .

Smanjuju ci debljinu slojeva i pove cavaju ci time njihov broj, mo zemo da do demo do grani cnog slu caja kada broj slojeva te zi beskona cnosti a debljina svakog od njih te zi nuli. Tada imamo beskona cno veliki broj malih sabiraka, tj. dolazimo do odre denog integrala
z

z =

dH = H =

tg in
0

U ovoj jedna cini se indeks prelamanja prakti cno neprekidno menja du z svetlosnog zraka, a i je ugao izme du tangente na putanju svetlosti i normale na povr sinu istog . Integraljenje se vr si od povr si Zemlje gde je = 0 do do gornje granice atmosfere gde je = 1 i pri tome opada od donje granice ka gornjoj granici integraljenja. Smenjuju ci granice, dobijamo

H=z =

tg i
1

Izvr simo dalju transformaciju poslednje formule. Iz trugla OAB sledi Rn sin(180 in1 ) = Rn1 sin rn ili sin rn = Iz relacije (5.7) nalazimo sin rn = Prema tome,
n n1 n n1

Rn1 sin(180 in1 ). Rn

sin in .

sin in =

Rn1 sin(180 in1 ), Rn

pa mo zemo da napi semo

n Rn

sin in =

n1 Rn1

sin in1 = ... = R sin i = ... =

0 R0

sin i0 = const.


ver1

160

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

Ovde je i0 posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora, , R je polupre cni sloja sa indeksom prelamanja . Iz poslednje jedna cine nalazimo sin i: sin i = Znaju ci sin i, nalazimo izraz za tg i:
0 R0

0 R0

sin .

tg i = 1

sin
R

0 R0

sin

Postavimo sada ovu vrednost za tg i u integral refrakcije

H=
On dobija oblik

tg i
1

H=

0 R0

sin
R

d
2

=
1

sin
R 0 R0 2

d sin
2

0 R0

sin

U integralu refrakcije zavisi od R cime se zadatak komplikuje. Integraljenje se vr si od gornje granice atmosfere do povr sine Zemlje. Za integraljenje treba znati u funkciji R ili h, tj. nadmorske visine. Integral se re sava razvojem u red radikala u podintegralnom izrazu. Ako se uzmu u obzir tri prva clana razvoja u red, re senje integrala refrakcije bi ce dato formulom

H = cD

b 273 (1 0, 0001462) tg 760 273 + t 273 + t 1 b 273 2 1 0 , 00125294 sec + c D sec2 273 2 760 273 + t

u kojoj je b visina zivinog stuba barometra popravljena za temperaturu skale barometra, za geopotencijal za dato mesto, za nadmorsku visinu i za vla znost vazduha; D je gustina vazduha u tzv. normalnim uslovima, tj. za pritisak 760mm zivinog stuba i temperaturu 0 C ; c je uslovno konstanta jer zavisi od indeksa prelamanja vazduha. U praksi, astronomi su se donedavno uvek koristili specijanim tablicama refrakcije. Danas se ve cina tih tablica sre ce na INTERNET-u u obliku interaktivnih modula. U na soj praksi najpoznatije su Pulkovske tablice. One su napravljene po formuli log H = + log tg , gde je prividna meridijanska zenitna daljina svetlosnog izvora, a je logaritam koecijenta ispred tg . Logaritam refrakcije ra cuna se za neke po cetne uslove. Ukoliko se ti uslovi razlikuju od posmatra ckih, treba da se ra cunaju dodatne tablice za popravku logaritma refrakcije. Ako stavimo da je = log r, onda je

 
#

"

761+) 4-.4) +1 - ) 4- 6)5+- 1 7 1 ,- 1 )+1 7

H = r tg .

161

Vrednost veli cine r za z = 45 , b = 760 mm Hg, t = 0 C , naziva se konstantom refrakcije i iznosi 60 , 30 i mo ze unekoliko da se menja u zavisnosti od prihva cene teorije.

5.4. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju. U re savanju

ovog zadatka zadr za cemo se na veli cinama prvog reda, sto za zenitne daljine do 70 daje sasvim dobre rezultate. Neka je C (slika 5.3.) pravi polo zaj nebsekog tela, C njegov polo zaj posle dejstva refrakcije, CA i CB su projekcije refrakcionog pomeranja CC = H = dz na paralel i deklinacijski krug, redom. Spustimo normale iz ta cke C na Pn C i CA. Tada, znaju ci da su CBC i CAC mali sferni trouglovi, mo zemo da pi semo

 
ver1

Slika 5.3. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju CB = d@ = dz cos q, CA = d= cos @ = dz sin q. Ako se vratimo formulama za paralakti cki trougao i odre divanju paralakti ckog ugla q , tj.


ver1

162

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

sin z sin q = cos B sin t, cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t, sin z cos q = cos @ sin B sin @ cos B cos t, i uzimaju ci da je u ovom slu caju refrakcija dz = r tg z, dobijamo izraz sin z cos @ sin B sin @ cos B cos t , cos z sin z cos B sin t . cos @ d= = dz sin q = r tg z sin q = r tg z sin z Skra civanjem sa sin z i smenom cos z iz druge formule paralakti ckog trougla, imamo d@ = dz cos q = r tg z cos q = r cos @ sin B sin @ cos B cos t , sin @ sin B + cos@ cos B cos t cos B sin t cos @d= = r . sin @ sin B + cos @ cos B cos t d@ = r sin(B @) = r tg(B @) = r tg z. cos(B @)



Ako se posmatranje obavlja u meridijanu, tada je d= = 0 jer je sin t = 0, a d@ = r

Dakle, za meridijanska posmatranja ra cuna se samo popravka deklinacije usled dejstva refrakcije.

5.5. Aberacija. Ako u istoj geometrijskoj aproksimaciji, u kojoj od ne-

beskih tela do posmatra ca sti zu svetlosni zraci, posmatramo nebeska tela sa Zemlje koja rotira, koja se kre ce po putanji oko Sunca i koja, zajedno sa Suncem, putuje kroz Galaksiju, mo zemo da uo cimo da se svetlosni zraci naginju u smeru kretanja. Ilustrujmo ovu sistuaciju slikom (5.4.). Dakle, posmatra c na pokretnoj Zemlji posmatra teleskopom nebesko telo. Od trenutka prispe ca svetlosnog zraka na objektiv teleskopa do trenutka prispe ca u okular, proteklo je vreme J koje je potrebno svetlosti da pre de put jednak zi znoj daljini teleskopa, O1 T1 . Ako je kretanje posmatra ca i telskopa usmereno ka nekoj ta cki A (apeks kretanja!), onda ce posmatra c za vreme J pre ci put koji je na slici ozna cen sa T1 T2 . Posmatra c ce videti nebesko telo pomereno po velikom krugu nebeske sfere ka ta cki ka kojoj je u datom trenutku usmeren vektor brzine posmatra ca. Ova promena polo zaja nebeskog tela usled kona cnosti brzine posmatra ca u odnosu na brzinu svetlsti, naziva se aberacijom. Da bi se lik nebeskog tela na sao u centru vidnog polja okulara, posmatra c mora da promeni polo zaj ose teleskopa za ugao O1 T1 O2 . Iznos aberacionog pomeranja > = O1 T1 O2 dobija se iz re senja trougla T1 O2 T2 .

 

)*-4)+1 )

163


ver1

Slika 5.4. Uticaj aberacije na posmatranje Iz sinusne teoreme imamo sin > = ili v sin(C >) = sin(C >) = sin C cos > cos C sin >. c Dele ci dobijenu jedna cinu sa cos >, posle nekoliko transformacija nalazimo sin > = tg > = gde je = v/c. Zbog male vrednosti sin C , 1 + cos C (5.5) T1 T2 sin(C >) T2 O2

imenilac izraza (5.5) mo ze da se razvije u red po , naime:

  
ver1

164

,-. 4 )+1 sin C(1 + cos C)1 = =

4,1 )6 10 5156- )
2

/
3

 

sin C(1 cos C sin C

2

cos2 C

cos3 C ...)

sin 2C ...

Zadr zavaju ci se na clanovima I reda imamo

>=
ili

sin C

v > = 206264 , 8 sin C. (5.6) c Ovde je 206264 , 8 broj lu cnih sekundi u radijanu, v je brzina kojom se kre ce posmatra c, c je brzina svetlosti, C je ugao izme du smera tubusa teleskopa T1 O1 i smera brzine v . Ta cka A se naziva apeksom kretanja posmatra ca. Aberaciono pomeranje nebeskog tela po nebeskoj sferi mo ze da se podvede pod slede ce stavove: 1. aberaciono pomeranje je proporcionalno sinusu ugla izme du vizure i pravca ka apeksu kretanja 2. aberaciono pomeranje po nebeskoj sferi se vr si po velikom krugu kroz apeks kretanja posmatra ca i nebesko telo 3. aberacionim pomeranjem se nebesko telo pribli zava apeksu kretanja posmatra ca. U skladu sa tri vida kretanja Zemlje, razlikujemo i tri vrste aberacije: dnevna aberacija, godi snja aberacije i vekovna aberacija. Vekovna aberacija nastaje zbog prostornog kretanja celog Sun cevog sistema. To kretanje ima brzinu od 19, 5km/s. Tako je odnos te brzine i brzine svetlosti, pomno zen faktorom za prelaz na ugaonu (lu cnu) meru dat izrazom 206264 , 8 v 13 , c sto je, u su stini, konstanta vekovne aberacije. Iznos vekovne aberacije dat je formulom =
0

= 13 sin O,

gde je O ugaono rastojanje polo zaja svetlosnog izvora od apeksa kretanja Sun cevog kretanja. Za koordinate tog apeksa usvojene su vrednosti za rektascenziju i deklinaciju: A = 270 , D = 34 .

Brzina prvac kretanja Sun cevog sistema ostaju konstantni za duge vremenske intervale. Zato promena koju ovo kretanje izaziva u koordinatama zvezda ne menja iznos, a to znachi da ne mora ni da se obra cunava. Po sto se vekovna aberacija ne menja za pojedina nebeska tela, ona ne mo ze ni da se dobije neposredno iz posmatranja.

  
#

761+) )*-4)+1 - )

4,1 )6- -*-5 10 6- )

165


ver1

5.6. Uticaj aberacije na koordinate nebeskih tela. Usled uticaja

aberacije menjaju se i koordinate nebeskih tela. Ovde cemo tu situaciju razmotriti za proizvoljni sistem koordinata. Neka je na slici 5.5. prikazana nebeska sfera sa osnovnom ravni datom krugom kroz B i C sa polom u 2. Ozna cimo koordinate nebeskog tela S u proizvoljnom sistemu sa N i D, a koordinate apeksa kretanja posmatra ca sa a i d. Neka je osnovni pravac u osnovnoj ravni dat pravcem ka ta cki O. Koordinatu N smatramo pozitivnom u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu po u osnovnoj ravni, gledano iz pola 2. Koordinata D je pozitivna od ravni ka polu i negativna u suprotnom smeru. Po sto aberaciono pomeranje pribli zava polozhaj tela ka apeksu kretanja posmatra ca, to ce nebesko telo iz pravog polo zaja S , datog koordinatama N, D, pre ci u prividni polozhaj S sa prividnim koordinatama N , D . Ako postavimo odgovaraju ce velike krugove kroz te ta cke i pol i spustimo normalu SD iz ta cke S na krug kroz 2S , dobi cemo mali sferni trougao SS D na koji mo zemo da primenimo sinusnu formulu ravne trigonometrije. Znaju cei da je AS = C, SD = (N N) cos D, DS = D D i SS = > i ozna cavaju ci 2SA = p imamo (N N) cos D = > sin p, D D = > cos p.

Ozna cavaju ci u formuli (5.5) koecijent ispred sin C sa k imamo (N N) cos D = k sin C sin p, D D = k sin C cos p. (5.6)

na dimo izraze za izvode od sin C sin p i sin C cos p. Primenjuju ci na trougao AS 2 formule iz grupe trigonometrijskih obrazaca za sferni trougao, nalazimo da je

sin C sin p = cos d sin(a N), sin C cos p = sin d cos D codd sin Dcos(a N).

Smenjuju ci ove izraze u (5.6) dobijamo

N N = ksecD cos d sin(a N), D D = k [sin d cos D cos d sin D cos(a N)].

(5.7)

To i jesu formule redukcije za aberaciju u proizvoljnom koordinatnom sistemu. Da bi se one primenile na konkretni koordinatni sistem treba koordinate apeksa (a, d) izraziti u tom koordinatnom sistemu i zameniti koordinate (N, D) koordinatama usvojenim za izabrani sistem. Formule (5.7) obezbe duju potrebnu ta cnost za svetlosne izvorenebeska tela koja su dovoljno daleko od pola koordinatnog sistema. Za tela koa su blizu pola sistema, moraju se da koriste ta cne formule, koje uzimaju u obzir i clanove drugog reda.

5.7. Uticaj dnevne aberacije na koordinate nebeskog tela. Dnevna aberacija je posledica rotacije Zemlje. Brzina rotacije ta cke na geografskoj sirini B data je formulom


ver1

166

,-. 4 )+1 v0 =

4,1 )6 10 5156- )

 

2FR cos B km , 86164 s gde je 86164 broj sekundi srednjeg vremena u toku jedne rotacije, tj. zvezdanog dana, R je daljina posmatra ca od centra Zemlje. Ako se uzme srednji polupre cnik R = 6368 km onda je km . s Ako zamanimo brojevne vrednosti za v0 i c u formulu (5.7), dobijamo v0 = 0, 464 cos B

> = 0 , 319 cos B sin C,

gde je C ugao izme du prvca vizure ka nebeskom telu i ta cke istoka ka kojoj je usmereno kretanje posmatra ca usled rotacije Zemlje. Po sto je razlika geografske i astronomske sirine mala, umesto B mo zemo da uzmemo B pa je

> = k0 cos B sin C,

gde je k0 = 0 , 319 i naziva se koecijentom dnevne aberacije. Da bi se na sao uticaj dnevne aberacije na azimut i visinu nebeskog tela primenimo poslednje formule. Apeks dnevnog kretanja je isto cna ta cka horizonta. Prema tome, horizontske koordinate apeksa su a = 270 , d = 0 .

Neka su A, h, z pravi azimut, visina i zenitna daljina nebeskog tela redom, a A , h , z prividni azimut, visina i zenitna daljina, tj. veli cine u kojima je sadr zan uticaj dnevne aberacije. Prethodne formule daju A A = k sec h sin(270 A), h h = k [sinh cos(270c irc A)]. Ako umesto visine uvedemo zenitnu daljinu z i znaju ci da je za dnevnu aberaciju k = k0 cos B, dobijamo A = a + k0 cos Bz cos A, z = z + k0 cos B cos z sin A. Ovo su formule koje daju uticaj dnevne aberacije na horizontske koordinate, azimut i zenitnu daljinu. One omogu cavaju da se sa privdnih koordinata pre dena prave koordinate. U tim formulama veli cine pravih koordinata pod trigonometrijskim funkcijama mogu sa dovoljnom ta cno s cu da se zamene prividnim koordinatama. Analiza formula pokazuje da dnevna aberacija nema uticaja na zenitnu daljinu nebeskog tela u meridijanu topocentra. Za ra cun uticaja dnevne aberacije na ekvatorske koordinate polazimo od istih formula, s tim sto su koordinate isto cne ta cke (apeksa!) u ekvatorskom koordinatnom sistemu date sa a = 6h + s, d = 0 , gde je s zvezdano vreme za dati meridijan u datom trenutku. Smenom u ranije formule odgovaraju cih koordinata imamo

 

& / ,1: ) )*-4)+1 ) 1 - 761+) ) - 8)6 45 = = = ksec@ sin[90 + (s =)], @ @ = k sin @ cos[90 + (s =)], = = = k + 0 cos B sec @ cos t, @ = @ k0 cos B sin @ sin t,

4,1 )6- 167


ver1

ili

gde je t casoovni ugao nebeskog tela, (=, @) njegove prave koordinate, (= , @ ) njegove prividne koordinate u kojima je prisutno dejstvo aberacije. Promena casovnog ugla usled dnevne aberacije jednaka je promeni rektascenzije sa suprotnim znakom, pa je t = t + k0 cos B sec @ cos t.

Uticaj dnevne aberacije na kordinate nebeskog tela u trenutku gornje kulminacije dat je sa

= = = k0 cos B sec @, @ @ = 0.

Prema tome, = = > 0, pa se posmatra cu cini da telo kulminira ne sto kasnije nego sto bi to bilo da nema aberacije. Kako je koecijent dnevne aberacije k0 mali, njen uticaj na koordinate zvezda je neznatan. Po pravilu, njen uticaj se ra cuna samo za zvezde sa @ > 80 .

5.8. Godi snja aberacija i njen uticaj na ekvatorske koordinate. Jasno je da smo isklju civanjem iz posmatranih topocentri cnih koordi-

nata uticaja refrakcije i dnevne aberacije dobili koordinate nebeskog tela za nerotiraju cu Zemlju bez atmosfere. Kada se posmatrane koordinate, popravljene za instrumentske gre ske, oslobode uticaja refrakcije, pa i dnevne aberacije, ka zemo da imamo prividne polo zaje nebeskog tela, a koordinate tog tela su prividne koordinate, koje su dobijene sa Zemlje koja se kre ce oko Sunca. Uticaj tog kretanja treba uzeti u obzir, pa koordinate koje dobijamo posle ra cuna i uklanjanja tog uticaja nazivamo pravim koordinatama, a polo zaj pravim. Godi snja aberacija je data formulom

v > = 206264 , 8 sin C, c u kojoj je v srednja brzina Zemlje na putanji, C je ugao izme du vizure ka nebeskom telu i pravca trenutnog vektora brzine Zemlje. Stavljaju ci da je 206264 , 8 v sto se naziva koecijentom godi snje aberacije, c = , dobijamo da je = 20 , 496. Usvaja se da se pri kretanju Zemlje oko Sunca vektor njene brzine nalazi u ravni ekliptike. Latituda apeksa jednaka je 0 , a longituda LA je za oko 90 manja od longitude Sunca, L . Pomeranje nebeskog tela usled godi snje aberacije uvek je usmereno u pravcu kretanja Zemlje, zato, u toku godine, prividna mesta deformisana aberacijom opisuju oko pravog polo zaja elipsu cija je velika poluosa jednaka i orijentisana je paralelno ekliptici, a mala poluosa je jednaka sin C. Ako se zvezda nalazi u polu

 


ver1

168

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

ekliptike, elipsa postaje krug polupre cnika ; ako je zvezda na ekliptici, elipsa se pretvara u luk ekliptike du zine 2 . Razmotrimo sada uticaj godi snje aberacije na ekvatorske koordinate. U prvom koraku smatra cemo da je putanja Zemlje krug, a zatim cemo izvesti promene koordinata pri prelazu na eliti cnu orbitu. Neka su LA , =A , @A longituda i ekvtaroske koordinate apeksa kretanja Zemlje. Primenjuju ci na pravougli trougao CDA odgovaraju ce formule, dobijamo (slika 5.5.): sin LA sin A = sin @A , cos LA = cos @A cos =A , sin LA cos A = sin =A cos @A , gde je A nagib ekliptike prema ekvatoru, LA je longituda apeksa. Kako je LA = L + 270 , te formule dobijaju oblik sin L sin A = sin @A , cos L = cos @A cos =A , sin L cos A = sin =A cos @A .

(5.8)

Primenjuju ci formule za uticaj aberacije u proizvoljnom koordinatnom sistemu na ovaj slu caj smenom proizvoljnih koordinata ekvatorskim koordinatama, a koordinate apeksa odogovaraju cim koordinatama, imamo:

= = = sec @cos@A sin(=A =)

= sec@ cos @A sin =A cos = sec @ cos @A cos =A sin =, @ @ = [sin @A cos @ cos @A sin @ cos(=A =)] = sin @A cos @ cos @A sin @ cos =A cos = cos @A sin @ sin =A sin =. (5.9) Koriste ci formule (5.8) isklju cimo iz (5.9) koordinate i longitudu apeksa. Tada dobijamo

= = = sec@ sin = sin L sec @ cos = cos A cos L , @ @ = ( cos = sin @ sin L cos @ sin A cos L + sin = sin @ cos A cos L )
= (cos @ sin A sin = sin @ cos =) cos L cos = sin @ sin L . Iz nebeske mehanike je poznato da je za elipti cno kretanje Zemlje k = (1 + e cos ); L = 180 + + Lp .

U ovim formulama je konstanta godi snje aberacije, usvojene vrednosti 20 , 496, Lp je longituda perihela, e je eksecentri cnost Zemljine orbite, a je prava anomalija, tj. ugao izmedju pravca ka perihelu i pravca ka centru Zemlje. Zanemaruju ci clanove sa e2 , posle manjih transformacija, dobijamo

 

'

2)4) ) 5) 2)4) ) 613 2 -4) = = = (sin = sin L + cos = cos L cos A) sec @ + e(sin = sin Lp + cos = cos Lp cos A) sec @, @ @ = sin L cos = sin @ cos L cos A (tg A cos @ sin = sin @) + e[sin Lp cos = sin @ + cos Lp cos(tg A cos @ sin = sin @)].

169


ver1

Ovo su kona cne formula za ra cun uticaja godi snje aberacije na koordinate nebeskog tela. Pomo cu tih formula dobijamo koordinate (=, @) koje su oslobo dene uticaja godi snje aberacije, ali na osnovi prividnih koordinata (= , @ ) koje su dobijene prethodno iz posmatranja i oslobo dene refrakcije, a ponekad, i dnevne aberacije. U ve cini slu cajeva dovoljno je da se ograni cimo na prve clanoce tih formula. Prepi simo ih u ne sto izmenjenom obliku:

= = = sec @ cos = cos L cos A sin = sin L sec @; @ @ = cos L (sin A cos @ cos A sin = sin @) sin L cos = sin @.

Uvedimo u te formule oznake u skladu s jedna cinama D = sin L , C = cos A cos L , c = tg A cos @ sin = sin @, c = cos = sec @, d = cos = sin @. d = sin = sec @, Redukcione formule posle ovih smena dobijaju oblik

= = = C c + D d, @ @ = Cc +Dd .

(5.10)

5.9. Paralaksa. Paralakti cko pomeranje. U najop stijem smislu pa-

ralaksom nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovicabazis sa datog rastojanja usled promene polo zaja posmatra ca. Kao i kod aberacije, kretanje posmatra ca se za dati trenutak vezuje za ta cku na nebeskoj sferi kroz koju nosa c vektora brzine posmatra ca (ili: tangenta na putanju!?) prodire nebesku sferu; ta ta cka se naziva apeksom kretanja posmatra ca. Paralakti ckim pomeranjem naziva se promena polo zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi izazvana promenom polo zaja posmatra ca. Paralakti cko pomeranje nebskog tela mo ze da se okarakteri se slede cim osobinama: 1. paralakti cko pomeranje nebeskog tela vr si se po velikom krugu nebeske sfere provu cenom kroz apeks kretanja posmatra ca, A, i po cetni polo zaj tela, S (vidi sliku 5.7.) 2. Usled paralakti ckog pomeranja nebesko telo se udaljava od apeksa A 3. Sinus ugaonog iznosa paralakti ckog pomeranja nebeskog tela proporcionalan je sinusu ugaonog rastojanja nebeskog tela od apeksa kretanja posmatra ca.

 


ver1

170

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

Slika 5.7. Paralaksa Poslednji stav se iskazuje sa

b b sin C = sin C, (5.11) , , sto se dobija iz trougla OBS . Po sto je promena polozhaja posmatra ca, tj. paralakti cka baza b, mala u pore denju sa daljinom nebeskog objekta, mo zemo usvojiti sin p = sin C = sin C. U toj formuli p je paralakti cko pomeranje, , je daljina nebeskog tela, b je baza i C je ugao izme du vizure ka nebeskom telu i pravca ka apeksu. Ako je C = 90 onda je b = sin p0 . , U ovom slu caju p0 je paralaksa tela. Iz ovoga je jasno da je za odre divanje udaljenosti nebeskih tela od posmatra ca dovoljno znati paralaksu nebeskog tela. U

 
#



2)4) ) 5) 7 24 1 8

5156- 7

4,1 )6)

171


ver1

klasi cnom slu caju, odre divanje rastojanja u astronomiji je odre divanje paralaksi. Veza paralakti ckog pomeranja i paralakse data je formulom sin p = sin p0 sin C.

Kod svih nebeskih tela osim kod Meseca paralaksa za dva posmatra ca na Zemlji je manja od 60 pa se sinus malog ugla mo ze zameniti samim uglom u radijanima, tj. p = p0 sin C. (5.12)

5.10. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata. Izvedimo

formule uticaja paralakti ckog pomeranja na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata, sa ta cno s cu do malih veli cina prvog reda. Neka je A apeks promene polo zaja (rezultata kretanja!) posmatra ca; koordinate apeksa su (a, d). Neka je S po cetni polo zaj nebeskog tela, S polo zaj izmenjen (pomeren) usled par alakse. Ozna cimo tim redom i koordinate nebeskog tela sa (N, D) i (N , D ). Citanje koordinata D, D , d vr si se od osnovnog kruga BOC u smeru ka polu 2, a koordinata N, N , a od ta cke O u osnovnoj ravni u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljake na casovniku, ako se gleda iz pola 2. Spustimo normalu SK na luk 2N. Smatraju ci da je trougao SS K mali, posle primene sinusne teoreme ravne trigonometrije, nalazimo (N N ) cos D = p sin P, D D = p cos P.

Zbog malog iznosa paralakti ckog pomeranja u formuli (5.12) sin p mo ze da se zameni uglom p u radijanima. Smenom u poslednje formule, imamo b sin C sin P, , b DD = sin C cos P. , Proizvode sin C sin P i sin C cos P mo zemo transformisati ako na sferni trougao 2S A primenimo odgovaraju ce obrasce sferne trigonometrije, pa je (N N ) cos D = sin C sin P = cos d sin(a N), sin C cos P = sin d cos D cos d sin Dcos(a N). Dalje je b sec D cos d sin(a N), , b D D = [sin d cos D cos d sin Dcos(a N)]. ,

NN =

(5.13)


ver1

172

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

 

Slika 5.8. Uticaj paralakse

To i jeste formula koja daje uticaj paralakse na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. Te formule daju sasvim zadovoljavaju cu ta cnost za nebeska tela koja nisu suvi se blizu pola veliko kruga osnovne ravni, izuzev za Mesec, koji ima veliku paralaksu i za koji se primenjuju ta cnije formule.

tri cne koordinate nebeskog tela. Prividna promena polo zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi pri zami sljenom prelazu posmatra ca iz geocentra u bilo koju ta cku na njenoj povr sini, koji odgovara prelazu sa topocentri cnih na geocentri cne koordinate, naziva se ra cunom dnevne paralakse. Ako se telo nalazi u blizini zenita, pri prelazu posmatra ca iz centra Zemlje po radijusu, pravac ka nebeskom telu se menja malo; najve ce pomeranje bi ce za tela na horizontu. U tom slu caju je svetlosni zrak od nebeskog tela tangenta na Zemljinu povr s u topocentru, a ugao izme du vizure i pravca ka centru Zemlje je prav. Ugao pod kojim se sa nebeskog

5.11. Dnevna paralaksa. Neka su (=J , @J ) topocentri cne, (= , @ ) geocen-

 



, -8 ) 2)4) ) 5)

173


ver1

tela na horizontu topocentra vidi polupre cnik Zemlje za dati topocentar, naziva se horizontskom paralaksom nebeskog tela. Jasno je da je horizontska paralaksa najve ca za posmatra ce na ekvatoru. Tada paralaksu nazivamo ekvatorskom horizontskom paralaksom. Praksa pokazuje da se samo za tela sa velikom dnevnom paralaksom mora uzeti u obzir i spljo stenost Zemlje u ra cunu paralakse. Iz denicije horizontske paralakse sledi R R , ili sin p0 = , (5.14) sin p0 , gde je p0 dnevna horizontska paralaksa nebeskog tela. Formula za paralakti cko pomeranje (5.12) kod dnevne paralakse ima oblik

@=

p = p0 sin z0 , gde je z0 geocentri cna zenitna daljina nebeskog tela, koja se meri do ta cke prodora radijusvektora topocentra kroz nebesku sferu.

Slika 5.9. Dnevna paralaksa


ver1

174

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

5.12. Uticaj dnevne paralakse na horizontske i ekvatorske koordinate. Polazimo od formula (5.13) za uticaj na proizvoljne kooridinate.

Za ra cun dnevne paralakse smatra se da je apeks tog kretanje zenit topocentra ( sto nije sasvim ta cno?). Zenitna daljina geocentri cnog zenita je z = B B , a njegova visina nad horizontom je h = 90 (B B ). Pri zami sljenom prelazu posmatra ca i centra Zemlje po radijusu topocentra u posmatra cku ta cku na povr sini Zemlje, koordinate apeksa bi ce a = 0 , d = 90 (B B ).

Zapamtimo da se u ra cunu uticaja paralakse na koordinatu N u proizvoljnom sistemu koordinata, ta koordinata merila u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu gledano iz pola 2. U horizontskom sistemu azimut se meri od ta cke severa u smeru kretanja kazaljke na satu. Zato imamo

N = A,

N = A ,

D = 90 z,

D = 90 z ,

Smenom ovih veza i koordinata apeksa u formule (5.13) dobijamo A A= R z sin A sin(B B ), , R z z = [cos(B B6 ) sin z sin(B B ) cos z cos A]. ,

(5.15)

kako je R R ae = , , ae , gde je ae ekvatorski polupre cnik Zemlje, a odnos ae /, je sinus horizontske paralakse, p0 , nebeskog tela. Zbog male vrednosti p0 mo ze da se sin p0 zameni samom paralaksom u lu cnim sekundama. Tada poslednje formule mogu da se prepi su u oblike: R sin(B B )z sin A, ae R (z z ) = p0 [cos(B B ) sin z sin(B B ) cos z cos A]. ae To i jesu formule redukcija dnevne paralakse horizontskih koordinata. Za sfernu Zemlju, B = B, pa imamo (A A) = p0 A A = 0, z z = p0 sin z. Za izvo denje prelaza sa topocentri cnih na geocentri cne ekvatorske koordinate koristi cemo ponovo formule (5.13), znaju ci da je apeks pomeranja posmatra ca geocentri cni zenit. Po sto je geocentri cni zenit uvek u gornjoj kulminaciji, njegova rektascenzija je jednaka zvezdanom vremenu za dati trenutak, a deklinacija je jednaka geocentri cnoj sirini topocentra, tj.

 

!

/ ,1: ) 2)4) ) 5) 1 - 761+) )

a = s, d=B.

4,1 )6-

175


ver1

Smenom koordinata apeksa i odgovaraju cih ekvatorskih koordinata u formule (5.13) imamo R sec @ cos B sin(s =), , R @ @J = [sin B cos @ cos B sin @ cos(s = )]. , Smenom R/, = p0 (R/ae ), i s = = t, dobijamo

= =J =

R sec @ cos B sin t, ae R @ @J = p0 (sin B cos @ cos B sin @ cos t). ae Umesto p0 mo ze da se stavi F /,, gde je Fo dot paralaksa Sunca, a , geocentri cna daljina nebeskog tela izra zena u astronomskim jedinicama. Poslednje formule postaju

= =J = p0

(= =J ) = +

F R sec@ sin t cos B , 15 ae , R cos @ R sin @ cos t (@ @J ) = F sin B F cos B . ae , ae ,

Ovo su formule za prelaz sa topocentri cnih (=J , @J ) na geocentri cne (= , @ ) koordinate nebeskog tela. Veli cine

F R cos B , 15 ae

R sin B , ae

R cos B ae

su konstante za datu sirinu B i ra cunaju se jednom za sve slu cajeve.

5.13. Godi snja paralaksa i njen uticaj na koordinate nebeskog tela. Lako je pokazati da dnevna paralaksa ima merljiv uticaj samo na

Zemlji bliska nebeska tela (Mesec, Sunce, planete, komete i sl.). Na koordinate zvezda dnevna paralaksa nema merljiv uticaj pa se njihove koordinate posle otklanjanja uticaja refrakcije i aberacije mogu smatrati geocentri cnim. Da bi se mogle upore divati koordinate nebeskih tela, merene iz raznih polo zaja Zemlje na njenoj putanji oko Sunca, te koordinate moraju da se svedu na isti koordinatni po cetak. Pogodno je za takav po cetak izabrati centar Sunca, a prelaz na novi koordinatni po cetak se vr si posle uzimanja u obzir godi snje paralakse. Koordinate nebeskih objekata svedene na centar Sunca, nazivaju se heliocentri cnim. Godi snja paralaksa je polovina ugla pod kojim se iz polo zaja nebeskog tela vidi dvostruko srednje rastojanje ZemljaSunce. Time se dobija da je ugao kod Sunca u truoglu nebesko teloSunceZemlja prav, pa imamo




ver1

176

,-. 4 )+1 d=

4,1 )6 10 5156- )

 

A A , ili sin F = , sin F D gde je D heliocentri cna daljina nebeskog tela, A srednje rastojanje ZemljaSunce, F je godi snja paralaksa nebeskog tela. Prema tome, da se dobije daljina do zvezde treba odrediti njenu godi snju paralaksu. Mo ze da se poka ze da geocentri cni polo zaj zvezde usled paralakti ckog pomeranja (godi snja paralaksa) opisuje oko njenog heliocentri cnog polo zaja elipsu sa velikom poluosom F i malom poluosom F sin >. Za izvo denje uticaja godi snje paralakse na rektascenziju i deklinaciju nebeskog tela, u formulama (5.13) koordinate apeksa su koordinate centra Sunca (apeks godi snjeg kretanja!), tj. koordinate apeksa su ekvatorske koordinate Sunca, a== , d=@ .

Smenom koordinata apeksa i odgovaraju cih ekvatorskih koordinata tela u formule (5.13) imamo A sec @ cos @ sin(= =), D (5.16) A @ @ = [sin @ cos @ cos @ sin @ cos(=o dot =)]. D U tim formulama A je daljina Zemlje od Sunca, D je daljina nebeskog tela od Sunca, =, @, = , @ su redom heliocentri cne i geocentri cne koordinate nebskog tela. Po sto je

= ==

A A0 a A = = F, D A0 D A0 gde je A0 velika poluosa Zemljine orbite, a F je godi snja paralaksa tela, onda poslednje izraze mo zemo da napi semo u obliku A sec @ cos @ sin(= =), A0 A @ @= F[sin @ cos @ cos @ sin @ cos(= =)]. A0 Na desmoj strani su heliocentri cne koordinate nebeskog tela koje se, bez gubitka u ta cnosti, mogu zameniti posmatranim geocentri cnim koordinatama (= , @ ) jer je razlika me du njima mala i ulaze pod znak triginometrijskih funkcija sinus i kosinus. Godi snja paralaksa se uzima u obzir samo za mali broj zvezda kod kojih je paralksa dovoljno velika. U ogromnoj ve cini slu cajeva, ova redukcija otpada i nema razlike izme du geocentri cnih i heliocentri cnih koordinata nebeskog tela. Kada je u pitanju eklipti cki koordinatni sistem, koordinate apeksa su geocentri cne koordinate Sunca:

= ==

a=L , Zato je

d = 0 .

 
#

"

5 2568- ) 4-6) ) 8- ,)
l l =

177

A F sec > sin(L l), A0 A > > = F sin > cos(L l). A0 Iz istih razloga kao i za ekvatorske koordinate, heliocentri cne eklipti cke koordinate na desnoj strani poslednjih formula mo zemo da zamenimo sa geocentri cnim koordinatama. Tako se heliocentri cne eklipti ceke koordinate ra cunaju iz posmatranih geocentri cnih koordinata. Ukoliko se uka ze potreba, mo ze da se izvr si i obrnut prelaz, sa heliocentri cnih na geocentri cne koordinate zvezda. U nekim slu cajevima mo ze da se zanemari ekscentri cnost Zemljine orbite i da se usvoji A = A0 .

5.14. Sopstvena kretanja zvezda. Pravo kretanje zvezde u prostoru

razdvaja se na dve komponente: prva u pravcu vizure, radijalna komponenta i druga u ravni koja je upravna na pravac vizure, tangencijalna komponenta. Sa stanovi sta koordinatne astronomije interesuje nas samo ova druga komponenta, koja se naziva tangencijalnom komponentnom kretanja zvezde i zbog koje zvezda najneposrednije menja polo zaj na nebeskoj sferi. Posmatrano kretanje zvezde po nebeskoj sferu uklju cuje osim tangencijalne komponente jo s i kretanje zvezde oko centra galaksije i pomeranje izazvanokretanjem Sunca u odnosu na zvezde (paralakti cko kretanje!). Godi snji iznos pomeranja zvezde po nebeskoj sferi usled svih navedenih uzroka, naziva se sopstvenim kretanjem zvezde, u oznaci . Neka je luk velikog kruga SS godi snje sopstveno kretanje zvezde S . Razlo zimo ga na komponente SF i SF , gde je SF upravno na deklinacijski krug Pn S . Komponenta po deklinacijskom krugu, SF , naziva se sopstvenim kretanjem u deklinaciji, @ . KOmponentu po dnevnom paralelu, SF , ozna cimo sa = cos @, gde je ci da je trougao SS F mali, imamo = sopstveno kretanje u rektascenziji. Smatraju SF =
=

cos @ =

sin q,

SF =

cos q,

gde je q polo zajni ugao otse cka SS . Ovi izrazi mogu da se predstave i u obliku
=

= =

sin q sec @, cos q. cos @

@

Odavde nalazimo =
2 =

cos2 @ +

2 , tg q @

tj. iz datim = , @ , @ dobijamo i q . Veli cine = , @ i @ su promenljive i zavise od deklinacije zvezde, koja se, opet, menja usled sopstvenog kretanja . Diferenciraju ci jedna cine za = i d elta, posle transformacija, dobijamo d = = 2 a lpha @ tg @, dt d @ = a lpha2 sin @ cos @. dt

   
ver1


ver1

178

,-. 4 )+1 -

4,1 )6 10 5156- )

 

Slika 5.10 Sopstveno kretanje zvezda Mo ze da se vidi da su izvodi po vremenu od = i od @ veli cine drugog reda i, kada se sre cemo sa kratkim vremenskim intervalima, one ne moraju da se uzimaju u obzir. U ve cini slu cajeva, pri prelazu sa jedne epohe koordinata na drugu, sopstveno kretanje mo ze da se ra cuna iz jednostavnih linearnih relacija

=t = =0 + @t = @0 +

t0 ), @ (t t0 ).

= (t

U tim jedna cinama (=0 , @0 ) odgovaraju trenutku t0 ; (=t , @t ) odgovaraju trenutku t.

 


/ )8) : -56)
6.1. Precesija i nutacija. Po sto nebeski pol i pol ekliptike u su stini

Translacija i rotacija koordinatnih sistema

deni su nebeske koordinatne sisteme, promena njihovog polo zaja me du zvezdama ozna cava i promenu koordinatnog sistema u kojem se deni su koordinate tih zvezda. Naravno da se ova opaska odnosi i na ostala nebeska tela, ali smo spomenuli zvezde jer su one referentna tela za materijalizaciju nebeskih koordinatnih sistema, referentnih baza. Konvencionalni referentni sistem se mo ze denisati tako da u potpunosti cini doslednu osnovu za pore denje. Takav konvencionalni referentni sistem mora uklju citi osobenosti referentne baze za dati trenutak (epohu) i sve procedure i konstante potrebne da se ova konvencionalna baza mo ze transformisati iz jedne epohe u drugu epohu. Neophodni deo bilo kog referentnog sistema je navedena procedura za uspostavljanje odnosa referentne baze za jednu epohu sa referentnom bazom za drugu epohu. Ove procedure obuhvataju probleme precesije, nutacije, prostornog kretanja, paralakse, aberacije i savijanja svetlosti. Neki od ovi efekata bi ce ovde diskutovani i bi ce dato obja snjenje kako se oni odre duju. Po sto su ravan ekliptike i ravan ekvatora kori s cene kao referentne ravni, a njihov presek, pravac ka ekvinokciju, je kori s cen kao osnovni (upori sni) pravac, a ta cka ekvinokcija kao upori sna ta cka, neophodno je uzeti u obzir cinjenicu da se ove ravni kre cu. Kretanje ekliptike nastaje usled gravitacionog dejstva planeta na Zemljinu orbitu i daje doprinos precesiji poznat kao planetska precesija. Da je ekvator ksan, kretanje bi izazvalo precesiju ekvinokcija od oko 12 po stole cu i umanjenje nagiba ekliptike za oko 47 po stole cu. Kretanje ekvatora nastaje usled uticaja obrtnog momenta Sunca, Meseca i planeta na (dinami cku) guru Zemlje. Prvi efekat je pojava lunisolarne precesije, koja je ravnomerno, dugoperiodi cno kretanje srednjeg pola ekvatora oko eklipti ckog pola, sa periodom od oko 26000 godina, a drugi efekat je pojava nutacije, koja je kratkoperiodi cno kretanje pravog pola oko srednjeg pola sa amplitudom od oko 9 i promenljivim periodom do 18.6 godina. Kombinaovano dejstvo lunisolarne i planetske precesije se zove op sta precesija. Za obja snjenje nastanka i dejstva lunisolarne precesije posluzi cemo se slede cim razmatranjem. Znamo da je Zemlja u jednoj od aproksimacija vrlo bliska obliku

 


ver1

180

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

obrtnog sferoida (elipsoida) i da se vi sak mase pojavljuje u ekvatorskoj zoni. Zbog tog vi ska, gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca nije simetri cno i javlja se u vidu sekularnih poreme caja koje nazivamo lunisolarnom precesijom. Neka je Zemlja homogena i gustina njene materije zavisi samo od rastojanja od centra. Ako bi Zemlja bila sfernog oblika, rezultantna sila privla cnog (gravitacionog) dejstva Sunca i Meseca bi prolazila kroz centar Zemlje i pojave precesije ne bi bilo. U stvarnosti, Zemlja je spljo stena i sa ekvatorskim ispup cenjima, tako da prva slede ca aproksimacija oblika Zemlje je obrtni elipsoid ili sferoid. Sunce i Mesec ve com silom deluju na njima bli za ispup cenja, tako da razlika stvara obrtni moment koji i jeste jedan od uzroka promene orijentacije ose rotacije Zemlje.

  

Slika 6.1. Precesija Razmotrimo dejstvo privla cne sile Sunca na Zemlju u trenutku letnjeg solsticija. Tada je Sunce u ravni denisanoj Zemljinom osom rotacije i polarnom osom ekliptike. Po sto je siila kojom Sunce deluje na njemu bli ze ekvatorsko ispup cenje

 

24-+-51 ) 1 76)+1 )

181


ver1

Zemlje ve ca od sile na udaljenije ispup cenje, zapravo na centar masa tih ispup cenja, rezultanta njihovog dejstva F1 ne ce prolaziti kroz centar Zemlje ve c kroz Suncu bli zu ta cku A (vidi sliku 6.1.). Da bi Zemlja ostala na orbiti na nju moraju da deluju bar dve uravnote zene sile sa napadnom ta ckom u centru Zemlje. Neka su to sile F i F2 u ravni ekliptike jednake po intenzitetu sili F1 i me dusobno suprotne po smeru. Sila F zadr zava Zemlju na orbiti. Druge dve sile, F1 i F2 obrazuju par sila sa razli citim napadnim ta ckama i stvaraju obrtni moment koji prisiljava ravan ekvatora da rotira oko prese cne prave ravni ekvatora i ekliptike, te ze ci da se te ravni i njihovi polovi poklope. Mesec se nalazi znatno bli ze Zemlji i stvara ve ci obrtni moment (od momenta koji stvara Sunce) koji te zi da poklopi ravan ekvatora sa ravni orbite Meseca. Usled dejstva Sunca i Meseca ravan ekvatora te zi da zauzme polo zaj sto bli zi ravni ekliptike, a tome se suprotstavlja rotacija Zemlje oko ose. Iz mehanike je poznato da pri istovremenoj egzistenciji dva obrtna kretanja oko osa koje zaklapaju neki ugao, rezultanta je obrtno kretanje (rotacija!?) oko ose koja le zi u ravni prve dve ose i ne poklapa se, po pravilu, ni sa jednom od njih. Da bi se na sao polo zaj te nove ose, treba na pozitivnim smerovima njihove orijentacije smestiti vektore ugaone brzine u odnosu na svaku od njih i izvr siti slaganje tih vektora. Slaganje se vr si po pravilu paralelograma ( u konkretnom slu caju: pravougaonika, jer je brzina rotacije usmerena po osi rotacije, a brzina koju stvara privla cenje Sunca i Meseca, po osi usmerenoj ka ta cki prole cne ravnodnevice), pa ce njegova dijagonala biti rezultantna ugaona brzina du z koje ce biti sme stena i nova obrtna osa rotacije. Treba napomenuti da vektor ugaone brzine M1 , koju stvaraju Sunce i Mesec, ne ostaje konstantan ve c menja svoj intenzitet i pravac u zavisnosti od polo zaja Sunca i Meseca. Mo zemo da ga predstavimo geometrijskim zbirom vektora ciji je glavni sabirak usmeren ka ta cki prole cne ravnodnevice. Smestimo na osu rotacije ON otse cak cija je du zina proporcionalna brzini dnevne rotacije Zemlje, a na liniju OC smestimo odse cak proporcionalan brzini rotacije koju izaziva navedeni par, lako se mo zemo uveriti da ce nova osa rotacije iza ci iz ravni crte za i bi ce usmerena du z ON . N ce le zati iznad N u ravni upravnoj na ravan crte za i koja prolazi kroz N C. Odavde sledi da ce se ekvator, posle obrtanja oko linije QQ, spustiti, linija ravnodnevica ce se premestiti ulevo, a ta cka letnjeg solsticija ce iza ci iz ravni crte za. Rezultat je da ce Zemljina obrtna osa opisivati konusnu povr s oko normale na ravan ekliptike u ta cki O. Pri takvom kretanju ose severni svetski pol ce se kretati promenljivom brzinom i u promenljivom smeru, ali uvek ka toj polovini nebeskog ekvatora na sredini koje se nalazi uzlazni cvor Mese ceve orbite. Ravan putanje Meseca, koja zaklapa sa ravni ekliptike ugao od oko 5 9 , ne zadr zava stalni polo zaj ve c se linija preseka putanje Meseca i ekliptike (linija cvorova) preme sta u ravni ekliptike u susret godi snjem kretanju Sunca prave ci pun obrt za 18,6 godina. Usled toga poreme cajno dejstvo Meseca na Zemlju stvara oscilacije iste periode u kretanju Zemljine ose. Ove oscilacije se nazivaju nutacijom. Nutacija primorava svetski pol da u toku 18,6 godina opi se oko svog srednjeg polo zaja elipsu sa osama 18 , 4 i 13 , 7. Usled slaganja precesionog i nutacionog kretanja svetski pol ce na nebeskoj sferi opisivati talasastu krivu.



    
ver1

182

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

Osim Sunca i Meseca, na Zemlju deluju i planete, ali njihov uticaj na ekvatorske deformacije Zemlje, zbog malih masa planeta i relativno velike daljine, mo ze da se zanemari. Me dutim, planete uti cu na polo zaj te zista (centra masa!) sistema Zemlja+ Mesec, zbog cega se menja polo zaj ravni Zemljine orbite. To dovodi da se ekliptika i njeni polovi preme staju po nebeskoj sferi, sto dalje dovodi do dodatnog pomeranja ta cke ravnodnevice i ta pojava se naziva planetnom precesijom.

6.2. Srednji i pravi svetski pol. Pojavu precesije otkrio je Hiparh u

II veku p.n.e. Nutaciju je otkrio Bredli 1747. godine. Zbog dejstva precesije i nutacije svetski pol se kre ce u odnosu na pol ekliptike po slo zenoj nezatvorenoj krivoj. Nebeski ekvator na ciji polo zaj uti ce samo lunisolarna precesija, tj. koji ima samo sekularno kretanje, naziva se srednjim ekvatorom za dati trenutak. Isto tako se i ta cka prole cne ravnodnevice, koja odgovara polo zaju srednjeg ekvatora, naziva srednjim ekvinokcijem za dati trenutak. Pol koji odgovara srednjem ekvatoru naziva se srednjim svetskim polom. Nebeski ekvator i ta cka prole cne ravnodnevice, koji imaju, osim sekularnog precesionog kretanja, i nutaciona kretanja nazivaju se pravim ekvatorom i pravom ta ckom prole cne ravnodnevice za dati trenutak. Svetski pol koji odgovara pravom ekvatoru, naziva se pravim svetskim polom. U relativnom nutacionom kretanju pravi svetski pol se kre ce oko srednjeg pola po krivoj koja je bliska elipsi cija velika poluosa le zi na pravoj kroz pol ekliptike. Kretanbe srednje ta cke prole cne ravnodnevice te ce skoro ravnomerno. Godi snja brzina precesionog kretanja ta cke ravnodnevice menja se za iznos koji ne prelazi 0 , 002 po stole cu. Ta cka prave ravnodnevice osciluje oko srednje usled nutacije. Sve veli cine cije je odre divanje povezano sa ta ckom prole cne ravnodnevice dobijaju dvostruki smisao. Na primer, zvezdano vreme, koje se odre duje kao casovni ugao ta cke srednje prole cne ravnodnevice, postaje srednje zvezdano vreme. Zvezdano vreme, koje se odre duje kao casovni ugao ta cke parve prole cne ravnodnevice, postaje pravo zvezdano vreme. Razlika pravog i srednjeg zvezdanog vremena jednaka je nutaciji u rektascenziji ta cke prole cne ravnodnevice. Sva posmatranja nebeskih tela koja su dobijena u raznim trenucima, odnose se na pravu ta cku prole cne ravnodnevice i na pravi ekvator za trenutke posmatranja. Ako se one poprave za kretanje pravog pola u odnosu na srednji svetski pol (tj. za nutaciju), koordinate ce se odnostiti na srednju ravnodnevicu i na srednji ekvator za dati trenutak.

  

6.3. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike. Ako nebesku sferu

gledamo iznutra, mo zemo da vidimo da se pol ekvatora usled lunisolarne precesije kre ce oko pola ekliptike, i pri tome ce vektor brzine pola ekvatora u svakom trenutku biti usmeren ka ta cki prole cne ravnodnevice. Pol ekliptike se zbog planetske precesije kre ce skoro po velikom krugu pod uglom od 7 u odnosu na liniju koja spaja polove, brzinom oko 0 , 47 godi snje.

 

2 5 -,1+- 4-6) ) - 8)6 4) 1 - 1261 -

183


ver1

Kretanje eklipti ckog pola u odnosu na pol ekvatora odvija se tako sto se pol ekliptike ili pribli zava polu ekvatora ili se udaljava od njega. Time se ugao nagiba ekliptike prema ekvatoru stalno menja, bilo da se uve cava, bilo da se smanjuje. Period promene nagiba se meri hiljadama godina. Na primer, teku ce smanjivanje nagibnog ugla traja ce oko 15000 godina, a zatim ce se nagib pove cavati. Na slici 6.2. prikazano je kretanje severnog svetskog pola i severnog eklipti ckog pola me du zvezdama u intervalu (-8000, + 18000) godina.

Slika 6.2. Kretanje svetskog pola od -8000. do +18000. godine Uzmimo polo zaj srednjeg ekvatora A(t) i ekliptike E (t) za neki trenutak t. Za vreme dt ravni se premeste i u trenutku t + dt zauzmu nove polo zaje: srednji ekvator A(t + dt) i ekliptika E (t + dt). Za taj mali vremenski interval preme stanje srednjeg ekvatora nastalo je zbog dejstva lunisolarne precesije, a preme stanje ekliptike, usled dejstva planetne precesije. Ravan ekliptike se rotira oko prave kroz ta cku N . I jedno i drugo preme stanje izazivaju promenu polo zaja ta cke prole cne ravnodnevice. Ovo kretanje mo ze da se razlo zi na komponente u ekvatorskoj i eklipti ckoj ravni.


ver1

184

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

 

 

Slika 6.3. Precesija Na slici 6.3., koja predstavlja nebesku sferu gledanu spolja, dati su A0 A0 i E0 E0 , ekvator i ekliptika za po cetnu epohu, i AA i EE ekvator i ekliptika za trenutni polo zaj. Usvojeno je da se pomeranje ta cke prole cne ravnodnevice po longitudi ozna cava sa p = P cos A, gde je P konstanta Njukombove lunisolarne precesije. Ona zavisi od dimenzija i unutra snje gra de Zemlje, a tako de od putanjskih elemenata Meseca u kretanju oko Zemlje i elemenata putanje sistema Zemlja+Mesec u kretanju oko Sunca. Njukomb je odredio za P vrednost P = 54 , 9066 po tropskoj godini; p1 = p + q1 cos A je godi snja lunisolarna precesija, gde je q1 godi snja planetska precesija; m = p1 cos A q je godi snja lunisolarna precesija u rektascenziji;

 

2 5 -,1+- 4-6) ) - 8)6 4) 1 - 1261 n = p1 sin A

185


ver1

je godi snja lunisolarna precesija u deklinaciji: dA = cos N, dt gde je vekovna brzina rotacije ekliptike oko trenutne ose , koja le zi u njenoj ravni, pri cemu se kraj ose koji je bli zi ta cki prole cne ravnodnevice u trenutku t nalazi na daljini N = 6 30 , 32 54 , 770T od ta cke prole cne ravnodnevice, gde je T vremenski interval u tropskim stole cima protekao od epohe 1850,0. Obi cno se usvaja da je interval dt jedinica, pa su put i brzina brojno jednaki i precesione veli cine se pi su bez faktora dt. Iznos planetske precesije q1 = CM/dt dobija se iz re senja uskog sfernog trougla M N C; is sfernih obrazaca imamo dt sin N M = CM sin(180 A) ili dt sin N M = CM sin A.

Na grani cnoj vrednosti luk N M postaje daljina od kraja trenutne obrtne ose ekliptike do ta cke prole cne ravnodnevice, tj. luk N C = N . Zato, smenom CM sa q1 dt i sin N M sa sin N , mo zemo da napi semo q1 dt sin A = dt sin N, odakle je q1 = sin N cosec A. Na taj na cin brzine promena rektascenzija i deklinacija ima ce oblik m = p1 cos A q1 = P cos2 A sin N cosec A, n = p1 sin A = P cos A sin A. Veli cine m i n zavise od veli cine P , koju mo zemo da smatramo konstantnom, i od veli cina A, i N , koje se sporo menjaju sa vremenom izazivaju ci promene m i n. Prema Anduajeu, m i n imaju vrednosti: m = 46 , 08506 + 0 , 027945T + 0 , 00012T 2 , n = 20 , 04685 0 , 008533T 0 , 00037T 2 , gde je T broj tropskih stole ca posle 1900,0.


ver1

186

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

 

6.4. Nutacija. Razmotrimo sada uticaj nutacije na rektascenziju i dekli-

naciju nebeskog tela. Neka je P0 polo zaj srednjeg pola, Pn polo zaj pravog svetskog pola (vidi slike 6.4. i 6.5.). Neka su srednje kordinate tela C date sa (=0 , @0 ), a prave koordinate sa (=, @), redom. Po sto je udaljenost Pn od P0 mala, njihov me dusobni polo zaj mo zemo da razmatramo u ravnom, pravouglom koordinatnom sistemu. Neka je koordinatni po cetak u srednjem polu, P0 , osa x je usmerena ka ta cki prole cne ravnodnevice, a osa y je normalna na osu x i usmerena ka rastu rektascenzija. Neka su koordinate pravog pola u tom sistemu (X, Y ). Spustimo iz ta cke Pn normalu Pn K na deklinacijski krug P0 C . Zbog maju snosti trougla Pn KP0 uzimamo da je P0 K = P0 C Pn C = (90 @0 ) (90 @) = @ @0 .

Slika 6.4. Nutaciono kretanje

 

"

76)+1 )

187


ver1

Napravimo slede ceu konstrukciju: iz pravog pola Pn spustimo normalu Pn D na osu y . Iz ta cke D podignimo normalu DN na deklinacijski krug P0 C . Mo zemo da pi semo P0 K = KN + N P0 = Pn D cos =0 + P0 D sin =0 ,

odakle je

@ @0 = X cos =0 + Y sin =0 .
Kretanje pravog pola u odnosu na srednji pol odvija se u smeru kretanja kazaljke na casovniku, posmatrano izvan nebeske sfere na koju se to kretanje projektuje (vidi sliku 6.4.). Ovo kretanje se razla ze na dve komponentne: 1. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz srednji pol ekvatora i srednju ta cku prole cne ravnodnevice (osa x). 2. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz pol ekliptike i srednji pol ekvatora (osa y ).

Slika 6.5. Nutaciono uticaj Prvo kretanje, tj. pomeranje pravog pola duzh x-ose izaziva pomeranje prave ta cke prole cne ravnodnevice u odnosu na srednju ta cku. Ovo pomeranje se naziva nutacijom u longitudi i ozna cava se sa ,O. Drugo kretanje ili pomeranje du z ose



 
ver1

188

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

y izaziva promenu nagiba ekliptike prema ekvatoru. Ovo pomeranje se naziva nutacijom u nagibu i ozna cava se sa ,A. Lako je videti da je X = ,O sin A, gde je ,O razlika longituda pravog i srednjeg pola ili nutacija u longitudi, i da je Y = ,A, gde je ,A promena nagiba ekliptike prema ekvatoru usled dejstva nutacije, ili, nutacija u nagibu. I prvo i drugo kretanje su veoma slo zeni i predstavljaju se nizom periodi cnih clanova sa raznim periodama i amplitudama. Clanovi sa periodama manjim od mesec dana nazivaju se kratkoperiodi cnim, a sa ve cim periodama, dugoperiodi cnim. Glavni dugoperiodi cni clan je clan sa periodom od 18,6 godina. Teorija rotacije Zemlje pod poreme cajnim dejstvom Sunca i Meseca omogu cava da se koordinate pravog pola izraze preko koordinata srednjeg pola formulama

 

,O sin A = (6 , 857 0 , 007T ) sin 9 + 0 , 083 sin 29 0 , 506 sin 2L 0 , 081 sin 2L( + ..., ,A = (+9 , 210 0 , 001T ) sin 9 0 , 090 cos 29 + 0 , 551 cos 2L + 0 , 088 cos 2L( + ...,

(6.1)

gde je T vreme u tropskim stole cima od epohe 1900,0, 9 je srednja longituda uzlaznog cvora Mese ceve orbite, L , L( su srednje longitude Sunca i Meseca, redom.

Slika 6.6. Uticaj nutacije Kada se ne zahteva visoka ta cnost, primenjuju se pribli zne formule:

,O sin A = 6 , 857 sin 9, ,A = +9 , 210 cos 9.

 

"

76)+1 )

189


ver1

Koecijent uz cos 9 u razvoju ,A koji odgovara velikoj poluosi nutacione elipse naziva se konstantom nutacije i ozna cava se sa N . Da bismo izveli formule razlika (= =0 ) konstrui simo sferni trougao sa temenima u svetskom polu, Pn , u polu ekliptike, 2n , i u nebeskom telu, C (vidi sliku 6.5.). Treba zapaziti da se luk C 2n ne menja usled kretanja srednjeg i pravog pola; svi ostali elementi su promenljivi. Iz tog trougla imamo, posle primene diferencijalnih formula sferne trigonometrije, sin(90 @) d= = sin Pn C 2n d> cos(90 @) sin(90 + =)dA +sin(90 >) cos I d ; kako je C 2n = const., onda je d> = 0 i cos @d= = sin @ cos =dA + cos > cos Id , ili cos > cos = d tg @ cos =dA. cos @ Iz ovog trougla mo zemo jo s dobiti i d= = cos > cos I = cos A cos @ + sin A sin @ sin =. Smenom u izraz za d= ima cemo d= = (cos A + sin A sin = tg @)d tg @ cos =dA. Promena longitude nebeskog tela d usled dejstva nutacije jednaka je nutaciji u longitudi ,O, a veli cina d> jednaka je ,A. Prema tome, smenom d i d> sa ,O i ,A, a smenjuju ci tako de veli cine X i Y u formuli za uticaj nutacije na deklinaciju sa ,O sin A i sa ,A, redom, kona cno mo zemo da napi semo

= =0 = ,O(cos A + sin A sin =0 tg @0 ) ,A cos =0 tg @0 , @ @0 = ,O sin A cos =0 + ,A sin =0 .

Ovo su formule koje daju uticaj nutacionog pomeranja pola na ekvatorske koordinate. Primenljive su na sve, osim na zvezde bliske polu, kada moraju da se koriste stro zije formule. Posle ra cuna uticaja nutacije, sistem koordinata je vezan za srednji svetski pol. Srednji pol se sporo kre ce na pozadini zvezdanog neba. Zato koordinate nebeskog tela koje su dobijene za dva razli cita trenutka vremena i dalje ne mogu da se uporede. Da bi se sva posmatranja svela na isti trenutak, mora da se izabere sistem koordinata za konkretni trenutak (epohu) vremena i, znaju ci zakone sekularnog kretanja pola i ta cke prole cne ravnodnevice, sva posmatranja treba svesti na taj sistem. Polo zaj takvog sistema se po pravilu deni se u odnosu na po cetak Beselove, tropske ili julijanske godine.


ver1

190

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

 

6.5. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije.

Razmotrimoi preliminarno brzinu promene ekvatorskih koordinata koja je izazvana pomeranjem pola. Neka se u nekom trenutku t srednji svetski pol nalazi u Pn , a u trenutku t+,t se nalazi u Pn , premestiv si se u pravcu ta cke prole cne ravnodnevice (slika 6.7.). Polu Pn odgovara ekvator AA, a polu Pn , ekvator A A . Neka se koordinate nebeskog tela C u odnosu na pol Pn date sa (=, @), a u odnosu na pol Pn , sa (= , @ ). Neka je luk DB = = = . Iz uskog sfernog trougla DCB dobijamo

I sin CB = (= =) sin 90 .

Veli cinu CB mo zemo da zamenimo sa @ pa dobijamo

= = = I sin @.

Slika 6.7. Brzina promene ekvatorskih koordinata Na isti na cin, primenjuju ci tu formulu na uski sferni trougao Pn CPn i uzimaju ci u obzir da je Pn C = 90 @ , nalazimo

I cos @ = P P sin =.
Po sto se pol preme sta po deklinacijskom krugu ka ta cki prole cne ravnodnevice, to je Pn Pn = n,t, gde je n = p1 sin A precesija u deklinaciji. Zna ci,

 

# *4 1 ) 24 - - - 8)6 45 10
I=

4,1 )6) 75 -, 24-+-51 -

191


ver1

Pn Pn sin = n sin =,t = . cos b cos b Sada ce razlika rektascenzija biti:

= ==
ili

n sin = sin @ ,t cos @

n sin = sin @ = = = . ,t cos @ To je brzina preme stanja ta cke D po ekvatoru izazvanog promenom polo zaja deklinacijskog kruga na nebeskoj sferi usled kretanja srednjeg pola i prole cne ta cke. Sabiraju ci ovu brzinu sa brzinom prole cne ta cke po rektascenziji, tj. sa veli cinom m = p1 cos A q1 , prelaze ci na grani cnu vrednost, dobijamo d= = m + n sin = tg @. dt Zapazimo da je u ovom izrazu uzeta u obzir i planetska precesija. Povucimo veliki krug tako da njegov luk Pn K bude upravan na luk Pn C . Smatraju ci mali trougao Pn KPn ravnim, imamo Pn K = Pn Pn cos =; kako je Pn Pn = n,t, onda je Pn K = n cos =,t. S druge strane Pn K = Pn C Pn C = (90 @) (90 @ ) = @ @. Prema tome, n cos = @t = @ @. Zna ci,

@ @ = n cos =, ,t
ili, za grani cnu vrednost d@ = n cos =. dt


ver1

192

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

 

6.6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije. Formule

d=/dt i d@/dt daju brzinu prmene koordinata usled precesije koordinatnog sistema. Odredimo sada uticaj precesije na rektascenziju i deklinaciju. Neka su date srednje koordinate (=0 , @0 ) za trenutak t0 . Treba na cii koordinate (=, @) koje odgovaraju trenutku t, tj. po isteku vremena ,t = t t0 . U su stini, koriste ci diferencijane jedna cine d= = m + n sin = tg @, dt (6.2) d@ = n cos =, dt treba odrediti veli cine = =0 = ,= i @ @0 = ,@. Strogo re senje ovog zadatka nije na deno pa se pretpostavlja da se te male razlike mogu razviti u Tejlorov red po (t t0 ): d= dt d@ dt 1 + (t t0 )2 2 0 1 + (t t0 )2 2 0 d2 = dt2 d2 @ dt2 1 + (t t0 )3 6 1 + (t t0 )3 6 d3 = dt3 d3 @ dt3

= = =0 + (t t0 ) @ = @0 + (t t0 )

+ ...,
0

+ ....
0

U ovim formulama (t t0 ) se uzima u tropskim ili julijanskim godinama. Kako zvezde imaju i sopstveno kretanje, za interval ,t = (t t0 ) svaka zvezda pre de rastojanje (t t0 ), gde je godi snji iznos sopstvenog kretanja. Zato u poslednje formule rtreba uklju citi i popravku za sopstveno kretanje:

= = =0 +

= (t

t0 ) + ( t t0 ) d3 = dt3 + ...,
0

d= dt

1 + (t t0 )2 2 0

d2 = dt2

+
0

1 + (t t0 )3 6

@ = @0 +

@ (t

t0 ) + (t t0 ) d3 @ dt3 + ....
0

d@ dt

1 + (t t0 )2 2 0

d2 @ dt2

(6.3) +
0

1 + (t t0 )3 6

Ove formule slu ze zato da se, znaju ci koordinate nebeskog tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (tj. ravnodnevicu) za trenutak t0 izra cunaju koordinate nebeskih tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (ravnodnevicu) za trenutak t, uz uzimanje u obzir sopstvenog kretanja zvezda, ukoliko se ra cun izvodi za njih. U ve cini astronomskih almanaha se za takav ra cun daju utabli cene vrednosti kako koordinata (=0 , @0 ) tako i njihove promene d=/dt i d@/dt, tj. godi snja precesija za trenutak t0 . Osim toga, posebno se daju i sopstvena kretanja = i @ , a ponekad se i godi snja precesija i sopstveno kretanje daju zajedno:

 

2 5672) 4-,7 +1 - 2 5 )64)3 10

d= + dt
=

4,1 )6)

193

d@ + dt

ovako data promena naziva se variatio annua, tj. godi snja promena. Na drugoj strani, neki almanasi daju vekovnu promenu godi snje promene ovih veli cina 100 d2 = d = + 100 2 dt dt , 100 d2 @ d @ + 100 2 dt dt ,

koja se jo s naziva i variatio saecularis. Zato formule (6.3) mogu da se transformi su u (t t0 )2 1 var.saec.= + 200 6 1 (t t0 )2 var.saec.@ + 200 6 t t0 100 t t0 100
3

= = =0 + (t t0 )var.ann.= + @ = @0 + (t t0 )var.ann.@ +

(C= ),
3

(C@ ),

 
ver1

gde se tzv. tre ci clan daje formulama

3 d3 = 3d @ , C = 100 . @ dt3 dt3 Sre cu se i drugi oblici zapisa za prelaz sa srednjih ekvatorskih koordinata za epohu jedne ravnodnevice na epohu druge ravnodnevice.

c= = 1003

6.7. Postupak redukcije posmatra ckih koordinata. Ako prosled-

imo sve sto je re ceno u glavama V i VI, mo zemo postupak redukcije posmatra ckih koordinata da svedemo da odr deni broj koraka koji se moraju sprovesti u navedenom redosledu. 1. Osloba daju ci posmatra cke koordinate od uricaja refrakcije dobijamo topocentri cne koordinate nebeskog tela za izabrano mesto na Zemlji, bez uticaja atmosfere. 2. Ako u koordinate unesemo popravke za dnevnu aberaciju, ima cemo koordinate koje se odnose na nerotiraju cu Zemlju. 3. Ukoliko je potrebno, osloba danjem koordinata od uticaja dnevne paralakse, prenosimo posmatra ca u geocentar i dobijamo geocentri cne koordinate nebeskog tela. Dakle, ispravljaju ci posmatrane poo zaje nebeskog tela za instrumentske gre ske, refrakciju i dnevnu aberaciju, svodimo polo zaj nebeskog tela na prividni polo zaj. 4. Uzimaju ci u obzir uticaj godi snje aberacije, dolazimo do ktivnog posmatra ca i Zemlje koja je nepokretna u odnosu na Sunce za dati trenutak 5. Unose ci popravku za godi snju paralaksu svodimo te koordinate na centar Sunca, tj. dobijamo heliocentri cne koordinate nebeskog tela.


ver1

194

64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 )

4,1 )6 10 5156- )

81

 

Time su uzeti u obzir svi uticaji koji dovode do deformacije polo zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi. 6. Uvode ci u koordinate popravke za nutaciju, dolazimo do koordinata koje se odnose na srednji svetski pol i srednju ta cku prole cne ravnodnevice. 7. Uzimaju ci u obzir posle toga uticaj precesije i sopstvenog kretanja dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu, referentnu epohu, a to je naj ce s ce po cetak godine. Dakle, popravljaju ci koordinate nebeskog tela za godi snju aberaciju, nutaciju, sopstveno kretanje i precesiju, dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu epohu, tj. po cetak godine. Prelazak na bilo koju drugu epohu sa izvezdenih srednjih koordinata ostvaruje se jednostavnim ra cunom ukupnog uticaja precesije i sopstvenog kretnja za ceo broj godina. Ukoliko se na taj na cin obrade posmatranja iz du zeg vremenskog intervala za odre deni spisak zvezda, svode ci njihove srednje polo zaje na ravnodnevicu po cetka neke godine, dolazimo do zvezdanog kataloga, kao prvog koraka u materijalizaciji inercijalnog referentnog sistema.

  
/ )8) 5 -, )
Prilog A O astronomskim veli cinama i konstantama
7.1. Astronomski godi snjaci i fundamentalni sistemi. Astronomski problemi zadiru u oblast na granici teorijskih rezultata matematike i mehanike i teorijskih i ekperimentalnih rezultata zike. Re savanje tih problema vezano je sa prakti cnim uspostavljanjem astronomskih prostornovremenskih sistema koordinata, materijalizovanih na du zim vremenskim intervalima fundamentalnim zvezdanim katalozima, a na kra cim vremenskim intervalima astronomskim almanasimagodi snjacima. Sve su to elementi sukcesivnog pribli zavanja oblicima materijalizacije inercijalnog sistema koordinata, koji ima fundamentalni zna caj za nauku u celini, i u u zem i u sirem smislu. Saglasnost izabranog prostornovremenskog (ili nekog drugog) modela sa teorijski o cekivanim u astronomskom ra cunu, mo ze da se oceni samo a posteriori posmatranja. Zabele zene razlike uslovljene su mnogim uzrocima, ali se ne sme izgubiti iz vida da je jedan od neposrednih izvora tih razlika u neta cnim vrednostima parametara koji ulaze u teorijske osnove ra cuna. Najlep si primer takvih parametara je sistem astronomskih konstanti. Zna caj pojedinih konvencija nagla sen je u pojedinim izlaganjima i konkretnim ra cunima. Pra cenje samih promena i njihovog zna caja te ce kroz izradu i objavljivanje konvencija koje se donose na odgovaraju cim me dunarodnim skupovima. Na zalost, ne mo zemo da ne skrenemo pa znju da na tom, me dunarodnom, nivou posledice takvih konvencija po nauku nisu uvek na prvom mestu. U ovom trenutku je razvoj tehnologije ra cuna i interpretacije postupaka dostigao dovoljan nivo da bi se i tom problemu, u okviru astronomije, posvetila odgovaraju ca pa znja. Neki autori, bave ci se astronomijom, tim promenama daju zna caj kardinalnog pravca, sto ne bi bilo daleko od istine kada bismo znali, u ovom ili bilo kom trenutku, pravce razvoja same tehnologije. Za razliku od zvezdanih kataloga, koji, najjednostavnije re ceno, predstavljaju spiskove zvezda sa poznatim koordinatama za odre deni trenutak vremena epoha kataloga astronomski almanasi sadr ze prividne polo zaje izabranog spsika nebeskih tela i sistema, koji su izra cunati za teku ci trenutak sa mak-

 


ver1

122

241 / ) )564

5 1 8- 131 ) ) 1

56) 6) ) /

811

 

simalnom ta cno s cu na osnovi nekog od sistema zvezdanog kataloga! Pored toga, astronomski godi snjaci sadr ze i niz aktuelnih podataka o ostalim parametrima koji obele zavaju kako pojedina nebeska tela i njihov polo zaj u odnosu na posmatra ca, tako i kratkoro cne prognoze samih parametara, ukoliko su oni, ina ce, rezultat posmatranja, a ne teorijskih predvi danja u kona cnom vidu. Svi numeri cki podaci u astronomskim godi snjacima dobijeni su, dakle, iz zakona teorijske astronomije; relacije koje su kori s cene sadr ze u sebi, po pravilu, izvestan broj konstanti, koje se, kroz poseban postupak selekcije i ure divanja po zna caju, pretvaraju u sistem astronomskih konstanti. U velikoj klasi astronomskih konstanti koje se odnose na dimenzije, mase, polo zaje, zi cke karakteristike i kretanja nebeskih tela, postoje u osnovi dve podklase: realne konstante ili sporo, sekularno promenljive i privremene ili skokovito promenljive. Kako sekularna, tako i skokovita promena su vrlo uslovne i naj ce s ce su posledica ili promena u teorijskom pristupu ili razvoja posmatra cke prakse u celini, metoda i instrumenata posebno.

7.2. Neke relacije me du astronomskim konstantama. Mnoge

astronomske konstante su me dusobno u vrlo jasnim i strogim vezama dobijenim iz teorijskih osnova astronomije. Ovde cemo, osim samih konstanti, navesti i neke relacije me du njima. 1. Proizvod konstante godi snje aberacije i dnevne paralakse Sunca je konstantna veli cina:

F = C1 ,

(7.1)

gde se konstanta C1 daje formulom 2Fae (206264, 8)2 , cTs 1 e2 gde je ae Zemljin ekvatorski polupre cnik, c je brzina svetlosti, e je ekscentri cnost Zemljine putanje i Ts je zvezdana godina. Prema poslednjim podacima veli cina C1 = 180, 245. Tako je C1 =

F = 180, 245,
gde su iF izra zeni u lu cnim sekundama. 2. Iz prethodne relacije mo ze da se izvede formula koja povezuje srednju orbitalnu brzinu Zemlje, v0 , i paralaksu Sunca, F . Po deniciji, imamo = i smenom izraza za , dobijamo v0 F = 261, 753. Ovde je v0 izra zeno u kilometrima u sekundi, a F u lu cnim sekundama. v0 206264 , 8 c

 

4)37 -.- -41,)

123


ver1

3. Ako se umesto Ts u formulu (1) uvede srednje zvezdano dnevno kretanje Zemlje u radijanima po sekundi srednjeg vremena i u dobijenom izrazu deo 1 e2 86400 F zamenimo njemu jednakom veli cinom JA , tj. svetlosnim vremenom (svetlosnom astronomskom jedinicom), dobi cemo vezu izme du paralakse Sunca, brzine svetlosti i svetlosnog vremena ae sin 1 1 JA F = c.

4. Uvo denjem u formulu (1) srednjeg dnevnog kretanja Zemlje, n , imamo

F c = ae n sec B(cosec 1 )2 ,
ili, za numeri cke vrednosti i ae = 6378160 m, izraz je = 20 , 496, F = 8 , 794, c = 299792, 5 103 m/s

F c = 8471, 901. ae
5. Ako u formulu (1) umesto ae stavimo veli cinu AF sin 1 , koja se dobija iz denicije paralakse Sunca, a umesto 1/ 1 e2 uvedemo sec B, gde je B ugao ekscentri cnosti Zemljine putanje (tj. sin B = e), dobijamo formulu 2FA sec B cosec 1 . cTs 6. Proizvod korena iz Sun ceve paralakse i tre ceg korena iz recipro cne vrednosti mase sistema Zemlja+Mesec izra zene u masama Sunca, predstavlja konstantu =

F
gde je m=

1 = C2 , m

M + M( , rmi C2 = M

n sin 1 86400

2 /3

ae J g0 1 +

1 /2

Veli cina C2 zavisi od mase Meseca izra zene u masama Zemlje, srednjeg dnevnog kretanja Zemlje, n , njenog ekvatorskog radijusa, ae , a J je funkcija nekih parametara koji karakteri su dimenzije, oblik i mehani cke osobine Zemlje. Koriste ci numeri cke vrednosti astronomskih konstanti koje ulaze u C2 , mo zemo dobiti: 1 = 607 , 052. m 7. Iz odnosa ta caka 1. i 3. mo ze da se dobije izraz koji povezuje veli c]inu mase sistema Zemlja+Mesec, u delovima mase Sunca, i konstantu aberacije, , tj.


ver1

124

241 / ) )564
1 = m C2 C1

5 1 8- 131 ) ) 1
3 3

56) 6) ) /

811

 

ili

1 = 38, 20 3 . m

8. Postoji i zavisnost izme du konstante precesije, konstante nutacije, mase Meseca i mehani cke spljo stenosti Zemlje. Ta zavisnost se daje slede com jedna cinom: p1 = H cos A P + N = HR cos A 1+ Q ,

, 1+ gde su P, Q i R poznate funkcije elemenata Sun ceve i Mese ceve putanje, a je masa Meseca u delovima mase Zemlje. Zadaju ci proizvoljne dve nepoznate iz skupa nepoznatih p1 , N, , H u tim jedna cinama, jednozna cno dobijamo preostale dve nepoznate. Obi cno se iz posmatranja dobijaju konstanta precesije i konstanta nutacije, a iz jedna cina se odre duju masa Meseca i dinami cka (mehani cka) spljo stenost Zemlje. Pod dinami ckom spljo steno s cu Zemlje podrazumevamo veli cinu C A , C gde su A, C glavni momenti inercije Zemlje (sferoida!). h= 9. Gausova konstanta i astronomska jedinica su povezane jedna cinom 2FA3/2 , Ts S + E + M u kojoj je Ts = 365, 256385 srednjih dana, E + M = 1 : 354710 je masa sistema Zemlja+Mesec, s = 1 je masa Sunca, A = 1 je astronomska jedinica. Danas su poznate znatno ta cnije vrednosti tih veli cina, me dutim, stara vrednost k ostaje nepromenjena jer je ona stavljena u osnovu ve cine tablica teorijske astronomije. Zato je velika poluosa putanje Zemlje, koja se deni se formulom k= A0 = kTs S + E + M 2F
2 /3

sa savremenim vrednostima navedenih veli cina jednaka je A0 = 1, 00000023AJ , tj. za 34,4 km je ve ca od same astronomske jedinice. Gore navedene veli cine i veli cine koje se izvode po istoj analogiji koriste se za usagla savanje posmatra ckih vrednosti astronomskih kostanti pri stvaranju tzv. sistema fundamentalnih astronomskih konstanti. O principima odre divanja pojedinih astronomskih konstanti bi ce govora u slede cem paragrafu.

7.3. Konstante Zemljinog oblika i dimenzija. Neka je Zemlja obrtni

elipsoid. Da bi se odredio ekvatorski polupre cnik i najmanja poluosa elip-

 

)5- 2 ) -6)

125


ver1

soida, treba meriti lukove meridijana na raznim geografskim sirinama, najbolje sto bli ze polu i sto bli ze ekvatoru da bi razlika, koja po pretpostavci postoji, do sla maksimalno do izra zaja. Jasno je da je du zina tih lukova jednaka razlici geografskih sirina njihovih krajeva. Ozna cimo meridijanski luk izme du ta caka A i B sa S1 . Du zina elementarnog odse cka luka jednaka je proizvodu radijusa luka i vrednosti elementarnog ugla, ds = HdB. Radijus H meridijana sferoida je funkcija geodezijske sirine B1 i dat je izrazom

H=

qe (1 e2 ) . (1 e2 sin2 B1 )3/2

Tada je du zina luka izme du ta caka A ( 1 , B1 ) i B ( 1 , B1 ) jednaka S1 =

Bp 1 rime B1

q (1 e2 ) dB, (1 e2 sin2 B)3/2

gde je A ekvatorski radijus Zemlje, a e je ekscentri cnost njenog meridijana. cin mo ze Integracijom ovog izraza dobijamo S1 u funkciji B1 , B1 , a, e. Na isti na da se odredi luk izme du ta caka A i B itd., pa se za dati meridijan 1 mo ze napisati sistem jedna cina S1 = f1 (B1 , B1 , a, e), S2 = f2 (B2 , B2 , a, e), ... = ... Sn = fn (Bn , Bn , a, e). U tim jedna cinama se sirine (Bi , Bi ) za ta cke (Ai , B i ) odre duju astronomskim metodama; lukovi Si se odre duju triangulacijom. divanje dve nepoznate e, e dovoljno je izmeriti dva luka pa ce se sisZa odre tem sastojati od dve jedna cine. Me dutim zbog prisustva raznih gre saka u merenjima, mnogo bolje je izvr siti veliki broj merenja lukova meridijana i odrediti ae , e po metodi najmanjih kvadrata. Posle toga se odre duje du zina polarne poluose b=a a tako de i odnos f= ab a 1 e2 ,

koji karakteri se spljo stenost Zemlje. Ovaj metod odre divanja oblika i dimenzija zemljinog elipsoida, koji se sre ce i pod nazivom stepena merenja, naziva se geodezijskim ili geometrijskim metodom. Do pojave ve sta ckih satelita nazemna merenja su bila preovla duju ci metod odre divanja elemenata dvoosnih i troosnih elipsoida, kao prelazne aproksimacije u odre divanju parametara geoida. Jedan od istorijski najpoznatijih modela dvoosnih i troosnih elipsoida je elipsoid Krasovskog ciji elementi su dati slede cim izrazima:


ver1

126

241 / ) )564

5 1 8- 131 ) ) 1
f=

56) 6) ) /

811

 

a) Dvoosni elipsoid ae = 6378295 16 m, b) Troosni elipsoid a = 6378245 15 m, f= 1 , 298, 3 0, 4 1 . 298, 4 0, 4

1 , 0 = +15 2 , 4. 30000 2300 Ovde je a srednji ekvatorski polupre cnik, f je srednja polarna spljo stenost, A0 je spljo stenost ekvatora, a 0 je longituda najve ceg meridijana ka istoku od Grini ca. Drugi metod merenja je gravimetrijski, kojim se odre duje raspodela sile te ze po povr sini Zemlje i iz njega se veoma ta cno mo ze odrediti oblik Zemlje, ali ne i njene dimenzije. I jedan i drugi metod se nazivaju konvencionalnim metodiima i daju dobru saglasnost rezultata.

A0 =

 


2 41 / *
Astronomske konstante
B.1. Fundamentalne konstante. Najnoviju reviziju sistema astroTDT = TAI + 32s ,184. S0 u 0h UT1 = 6h 41m 50s ,548 41 + 8 640 184s ,812 866 TU +0
s 2 ,093 104 TU

nomskih konstanti izvr sila je IAU 1976. Taj sistem (IAU, 1977) se koristi u godi snjim almanasima od 1984. Za tu godinu Astronomical Almanac ima i specijalni dodatak koji daje novi sistem astronomskih konstanti i neophodna detaljna obja snjenja svih promena u odnosu na ranije brojeve almanaha (Astronomical Almanac Supplement, 1984). Izmenjene su neke upe catljive karakteristike. Pored toga sto se koriste nove fundamentalne konstante, izmenjena je osnova za ra cunanje planetskih efemerida, a uvedena je i nova vremenska skala. Ta vremenska skala je TDT, denisana kao (B.1) Me dutim, relacija izme du svetskog vremena UT i zvezdanog vremena ostaje kao (B.2)
6 3 TU ,

6 ,2 10

gde je TU vreme u julijanskim stole cima od 36 525 dana, proteklo od 2000 januar 1, 12h UT1 (JD 2 451 545,0). Odgovaraju ci datum u TDB je nova standardna epoha J2000,0, a generalno treba koristiti julijansku epohu denisanu kao (JD 2 451 545,0) . (B.3) 365,25 IAU sistem konstanti sadr zi tri vrste. Razlika je napravljena izme du konstanti koje deni su (ulaze u denicije)ima ih samo dve, c i k osnovnih konstanti, kao i izvedenih konstanti. Tabela B.1 je zasnovana na IAU sistemu, ali je izostavljena razlika izme du osnovnih i izvedenih konstanti. Osim toga, neke dodatno izvedene vrednosti bile su sadr zane zajedno sa dodatnim materijalom koji je u vezi sa galakti ckim koordinatama i Sun cevim apeksom. Skoro sve vrednosti tabele B.1 se ve c pojavljuju u tekstu ove knjige, ali su ovde sakupljene radi preglednosti. Svi podaci tabele B.1 su standardizovani za epohu J2000,0. Na taj standarni ekvator i ekvinokcij odnose se ekvatorske koordinate koje su navedene, a tamo gde konstante imaju sekularne promene, navedene vrednosti u tabeli su date sa vrednoJ2000,0 +

 

2 ,)+1 2 ) -6) )

197


ver1

stima konstanti za epohu J2000,0. Napomenimo da je za navedene gravitacione parametre za Sunce i Zemlju mnogo zna cajniji njihov oblik nego njihove mase. Uzrok srazmerno slabe ta cnosti mase Sunca i Zemlje poti ce od nepouzdanosti same gravitacione konstante G u SI jedinicama.
6=>A = *  Fundamentalni astronomski podaci (J2000,0)
Brzina svetlosti Gausova gravitaciona konstanta Konstanta gravitacije Masa Sunca Heliocentri cna gravitaciona konstanta Astronomska jedinica Paralaksa Sunca Polupre cnik Sunca Masa Zemlje Geocentri cna gravitaciona konstanta Ekvatorski polupre cnik Zemlje Faktor Zemljine spljo stenosti Masa Meseca Polupre cnik Meseca Nagib ekliptike Godi snji iznos op ste precesije u longitudi Godi snji iznos precesije u rektascenziji Godi snji iznos precesije u deklinaciji Konstanta nutacije Konstanta aberacije Ekvatorske koordinate galakti ckog pola Ekvatorske koordinate galakti ckog centra Ekvatorske koordinate Sun cevog apeksa M GM 1 AJ c k G

F
R M GM R f M R

A
p m n N

''% ' " #& # I   %  '& '# $ $%   ! C  I  '&' ! C  ! %  " !&   ! I  "'# '%& % & & %'" "& $ '$ # # '%"  " C ! '&$ # " ! I $ !%& " !  ! !# &   !  M  %!& ! ! $  ""& # ' '$$ !I %" '#% #  "! ' '  #  "'# #  D # ! % %  %D "# " & #$  D & & ! #

B.2. Podaci o planetama. IAU sistem konstanti obuhvata neke prepo-

ruke koje se odnose na dimenzije planeta i njihove zi cke karakteristike. One od 1976. (IAU, 1983a) imaju neznatne izmene, a tabela B.2 se zasniva na ovim novim preporukama. Posebno, ekvatorski polupre cnik i spljo stenost se odnose na sferoide koji su kori s ceni za aktuelne programe mapa. Dodate su i neke izvedene veli cine, kao sto su srednje gustine. Dve zadnje kolone u tabeli B.2 zavise od putanjskih elemenata planeta, koji su dati u tabeli B.3. To su oskulatorni elementi za datum 1985 januar 15,0 TDB@ . Oni se odnose na ekliptiku i ekvinokcij J2000,0. Takvi oskulatorni elementi omogu cavaju da se odrede ta cni polo zaji planeta za relativno kratke vremenske intervale. Astronomical Almanac daje takve oskulatorne elemente na 40-dnevnim intervalima i, naravno, za svaki precizan posao treba odre divati teku ce vrednosti. Ako se


ver1

198

)564

5-

56) 6-

241 / *

 

 

vrednosti tabele B.3 koriste za trenutke udaljene od date epohe, recimo nekoliko godina, tada izvedeni polo zaji planeta mogu, u ne zeljenim slu cajevima, biti pogre sni skoro jedan stepen. Kori s cenje podataka tabele B.3, za predlo zeni period, daje mogu cnost da se ustanovi op sta oblast pretra zivanja za planetu. Putanjski elementi su, u stvari, sekundarne veli cine. Efemeride planeta i efemeride Meseca u Astronomical Almanacu zasnovane su na numeri ckoj integraciji (ozna cenoj sa DE 200/LE 200) celokupnog Sun cevog sistema od 1800. do 2050. godine. Imaju ci ovo u vidu, polo zaji i vektori brzina su ra cunati u pravouglim koordinatama koje se odnose na ekvator i ekvinokcij J2000,0. Tada se oskulatorni elementi ra cunaju iz trenutnih vrednosti vektora polo zaja i brzina pomo cu metoda koji je razmatran u ranijim .

2 ,)+1 2 ) -6) )

199


ver1