Turcizmi u srpskom jeziku

Nakon viegodinjeg prikazivanja latinoamerikih sapunica, nau televiziju poslednjih godina preplavio je talas turskih serija. Kako nam je turski mentalitet blii od latinoamerikog, nije nepojmiva injenica da su sapunice sa orijenta za jako kratko vreme okupirale televizijski program u Srbiji. Iako okarakterisane kao kulturno tetne, turske serije su laicima ukazale na veliki broj turcizama koji su uli u srpski jezik i odomaili se. Jezik je iva, promenljiva tvorevina. Kao takav, podloan je uticaju drugih jezika, pogotovu onih sa kojima je u bliskom kontaktu. Kako je na narod pet stotina godina bio pod turskom vlau, turski jezik uticao je na srpski vie nego bilo koji drugi jezik. Turcizmi su elementi osmanskog kulturnog naslea koji odavno ine deo srpskog identiteta, obogauju jezik i daju mu ekspresivnost (Talovi, 2011). Pored rei iz turskog, turcizmi obuhvataju i rei koje su preko turskog dole iz arapskog i persijskog jezika. Neki od turcizama su: ada, ajvar, alva, ambar, avlija, baba, badem, bardak, baksuz, bajat, barut, basamak, batovan, bekrija, boja, bostan, bunar, orsokak, orav, ufte, umur, uprija, up, aj, arija, inija, esma, izma, orba, delija, dervi, duan, durbin, duek, dumanin, delat, din, digerica, ergela, ekser, fiek, fitilj, galama, kaldrma, kalem, kafana, kantar, kavez, kesa, kopile, kula, limun, lula, marama, miraz, nanule, namaz, hajduk, odaja, oluk, para, pamuk, sapun, sarma, sevdah, sofra, susam, eer, tapija, tepsija, turpija, testera, rospija, itd. U naem jeziku postoje turcizmi koji su danas standardne rei bez kojih bi se teko razgovaralo o stvarima koje ine deo svakodnevice (Bugarski, 1995: 134). Takve su sledee rei: arav, jastuk, jorgan, arape, papue, sandale, kajgana, pita, sarma, baklava, tulumbe, duvan, rakija, dugme, dep, makaze, eki, alat, amac, dezva i mnoge druge. Uporedo sa ovim turcizmima, bez kojih je teko zamisliti svakodnevni ivot, ima i onih koji su u aktivnoj upotrebi, ali imaju odgovarajuu domau alternativu (Bugarski, 1995: 134). Takva je i re ,,komija, iji je ekvivalent u srpskom re ,,sused. ,,Najproduktivniji turski sufiksi odomaeni u srpskom jeziku su: -lija, -dija i luk. (Marinkovi, 2009). Sufiks lija se u srpskom koristi da oznai imena stanovnika nekog mesta (Sarajlija, Nilija, itd.), ali i za graenje nekih izvedenica (novajlija). Nastavak dija se zadrao u ogranienom broju rei koje oznaavaju nosioce nekog zanimanja: buregdija, megdandija, sajdija (Marinkovi, 2009). ,,Prostor ispunjen onim to znai motivna imenica oznaavaju imenice sa sufiksom luk: kujundiluk (kraj grada u kojem su kujundije), abadiluk (kraj u kome su abadije), itd. (Stanoji i Popovi, 1992: 144). Ove rei danas pripadaju kategoriji istorizama, ali ima i relativno novijih srpskih rei koje su dodale ovaj turski sufiks (bezobrazluk, tvrdiluk).

Postoje i rei koje su preuzete iz turskog, ali ne u svom originalnom znaenju. Te rei imaju znatno drugaije znaenje od izvornog i ine jeziku pojavu poznatu kao lani prijatelji. Npr: sijaset (izvorno znaenje ,,politika; u srpskom jeziku ima znaenje mnogo, veliki broj), orman (izvorno uma; u srpskom garderober, mesto za uvanje odee), jatak (izvorno krevet; u srpskom onaj koji skriva odmetnike), i mnogi drugi. Mnogi lokaliteti i gradske etvrti nose nazive sainjene od turskih rei: ,,Topider (tobdijska dolina), Dorol (raskre), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Demir-kapija (gvozdena vrata) (Marinkovi, 2009). Orijentalisti smatraju da je u prolosti upotrebljavan znatno vei broj turskih rei nego danas (oko osam hiljada), ali uprkos tome one su zadrale komunikacijsku aktuelnost (Talovi, 2011). Turcizmi su se toliko integrirali u srpski jezik, da ih svakodnevno nesvesno upotrebljavamo. O tome govori i ,,anegdota kako je umadinac upitan da li u srpskom jeziku ima turcizama odgovorio: ,,Ama, jok, bre! (Agencija Tanjug, 2012).

Literatura: Agencija Tanjug. ,,Ima li turcizama u srpskom: Ama, jok, bre!. Kurir. 8. jul 2012. Preuzeto sa http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-18-07-2012/ima-li-turcizama-u-

srpskom-ama-jok-bre Veb stranici pristupljeno 29. oktobra 2013. Bugarski, Ranko. Uvod u optu lingvistiku. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1995. Marinkovi, Mirjana. ,,Moe li bez turcizama?. Politika Online. 8. mart 2009. Preuzeto sa http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/putevi-i-stranputice-srpskog-jezika/Moze-li-bezturcizama.lt.html Veb stranici pristupljeno 29. oktobra 2013. Stanoji, ivojin i Popovi, Ljubomir. Gramatika srpskoga jezika. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1992. Talovi, Violeta. ,,U srpskom jeziku vie od 8. 000 turcizama. Veernje novosti Online. 13. avgust 2011. Preuzeto sa http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:341462-Usrpskom-jeziku-vise-od-8-000-turcizama Veb stranici pristupljeno 29. oktobra 2013.