Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.vec je priznato i kod laika. U buducnosti.internacionalna i primenjiva.vec i u specializovanim telima.bar ne u 3vropi. "re nekoliko godina *ainer !lu+e.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva.ne samo u svakodnevnom radu.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou.predsednik .Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi.internacionalna i primeljiva.dalji razvoj psihologije ce biti obelezen.emackog drustva psihologa. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.koji se povecava u celini upskos periodima recesije.U prilog tome."rema studiji sprovedenoj od strane .

Slika / pokazuje.U buducnosti.Oni ukljucuju)  "rvo.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.5ko sledimo ovaj obrazac..sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.sa nekoliko tipicnih zemalja.!atila 8 "eraaho.Shell4/22-..7aapotti. .samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici./229.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom.6attaka.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji.sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama.tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota..Ovaj nalaz nije iznenadjujuci..

"osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza...mnogi drugi.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene..rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.tabela -. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.medjutim.!ao ranije."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni. urra< /22=.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.S tim u vezi.koji je.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222. edjutim to nije slucaj.i Steg 4/229.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling.a primer. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom..se emocionalno distanciraju od samog cina voznje..Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom. eado+s 8 Beatt< /229.moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti.:rugo. .  !asniji nalaz.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229.

politicarima.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija.dato na raspolaganje od strane psihologa.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect./229.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine."utem medjunarodne razmene iskustava.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.u zavisnosti od zemlje. 0abela -.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.donosiocima odluka.S tim u vezi. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja.."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu . oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom. takodje nedavno istakao.

a primer.-BB>.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.7ajunen i Stradling.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.:iElemente i .kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora."rochaska. .a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.. tumaci to recima)#Bez strpljenja.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.figura =.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je.npr..orcross 4-BB/.u vecini slucajeva.kako je nazvan.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore.ali kada je euforija splasnula. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.Dre< 4-BBA.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije. su razvili transteoretski model..U vecini merenja.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti.5berg 4/22-.-B>2. "rvo.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.

1&@. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova.retko se dovodi u pitanje. dovela je do glasne polemike.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica.azalost.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom.npr.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) . ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije.Osim nekoliko posebnih grupa."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.Eak iz vremena Starog 0estamenta.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne.starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.samo da bude osnova za uvodjenje mera.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova.u praksi.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost.-BB=. edjutim promena stava mora. :rugo.ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @.. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja. /. resenja..

azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama.Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.epodobni 4dijagnoza.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku.6aight 4/229./22=.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova. A2 "odobni 4?. /. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -. . Osobina . grupa obuhvacena. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne.epodobni 4?.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena. U pogledu kvaliteta. "odobni 4dijagnoza..veoma mali ukupan efekat se postigne.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama. predstavio je ovo u odlicnom eseju. . Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor. 0abela /.-.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani.jer je samo mala 4rizik. /9 @A 92 .

.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu./.:a bi se ovo postiglo.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.Umesto toga. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost. Nova kultura Zastite na radu !onacno.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem.3lementi vozila.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita."oznato je da su uobicajni testovi."ored toga. Sta vise. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu. .putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja. 5ko su u pitanju stariji vozaci."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji.koji postoje za ovu namenu.izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti.ili cak da ga predvidimo. -C-2222.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju.

Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.ula# ili %Odrziva Bezbednost#. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter.-BB>.nego samo na ponasanje.koji su lokalizovani na ovom nivou.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.telematski razvoj.ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.sa obzirom na njihove zajednicke teme.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju..od istrazivanja i razvoja.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj.Fahtev se ne moze ignorisati.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.izrazava !lu+e 4/22-. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .kao ideja praktikovanja hriscanstva. medjutim.0ehnologija.u skladu sa tezom. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova. !ako tocak okrece pun krug.odnosno na one koje sluze ljudima.ponasanja i sprovodjenja.Saobracajna psihologija nije zapecacena.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati..na primer.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari.

zastitom zivotne sredine.Fa bezbednosti.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.:a citiram Bertrand&a "iccard&a./221.. *adivojevic Stefan :02B2/12 .Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.0o se mora odvijati.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.narocito.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.da rese.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful