Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

"rema studiji sprovedenoj od strane .dalji razvoj psihologije ce biti obelezen.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou. "re nekoliko godina *ainer !lu+e. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. U buducnosti. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava.bar ne u 3vropi.vec i u specializovanim telima.predsednik . Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.internacionalna i primeljiva.U prilog tome.emackog drustva psihologa.vec je priznato i kod laika. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.koji se povecava u celini upskos periodima recesije.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi.internacionalna i primenjiva.ne samo u svakodnevnom radu.

.U buducnosti.Slika / pokazuje.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima../229.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom.5ko sledimo ovaj obrazac.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.6attaka.!atila 8 "eraaho.Oni ukljucuju)  "rvo.tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota..7aapotti.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji...sa nekoliko tipicnih zemalja.samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.Shell4/22-.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.

koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima...tabela -.moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza..koji je.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222. eado+s 8 Beatt< /229.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom..S tim u vezi.mnogi drugi.!ao ranije. urra< /22=."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna.  !asniji nalaz.a primer.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom.medjutim.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni.:rugo.i Steg 4/229.se emocionalno distanciraju od samog cina voznje. .ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling..drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene. edjutim to nije slucaj.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229.

posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel.politicarima.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu .donosiocima odluka.S tim u vezi.:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.dato na raspolaganje od strane psihologa.u zavisnosti od zemlje.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect. 0abela -.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom..mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija. takodje nedavno istakao."utem medjunarodne razmene iskustava./229.

u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.-B>2.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.U vecini merenja..7ajunen i Stradling.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je.a primer.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.ali kada je euforija splasnula.:iElemente i . "rvo.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.Dre< 4-BBA.figura =..kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.5berg 4/22-. tumaci to recima)#Bez strpljenja.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.u vecini slucajeva."rochaska.npr.orcross 4-BB/.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti.. .nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#. su razvili transteoretski model.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.kako je nazvan.-BB>.

azalost.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne.starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @.ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.Osim nekoliko posebnih grupa. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost. resenja.1&@.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.Eak iz vremena Starog 0estamenta.retko se dovodi u pitanje.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#. dovela je do glasne polemike. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne. edjutim promena stava mora.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom.u praksi.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.-BB=. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine.samo da bude osnova za uvodjenje mera.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje.npr. /. :rugo.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) .u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka..I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti..

. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne./22=.epodobni 4?.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor.-.azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat.epodobni 4dijagnoza. .Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.. U pogledu kvaliteta.veoma mali ukupan efekat se postigne. "odobni 4dijagnoza.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -.jer je samo mala 4rizik.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova. 0abela /. /9 @A 92 . A2 "odobni 4?. predstavio je ovo u odlicnom eseju.6aight 4/229. grupa obuhvacena.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen. /. Osobina .

Nova kultura Zastite na radu !onacno.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju. -C-2222. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.ili cak da ga predvidimo.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.3lementi vozila. Sta vise./."ored toga.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi.:a bi se ovo postiglo.izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa."oznato je da su uobicajni testovi. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.koji postoje za ovu namenu.Umesto toga. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu. 5ko su u pitanju stariji vozaci.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema. .kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju..Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem.

Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.ula# ili %Odrziva Bezbednost#. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju.Saobracajna psihologija nije zapecacena.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati..Fahtev se ne moze ignorisati.-BB>.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.ponasanja i sprovodjenja.0ehnologija.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu.kao ideja praktikovanja hriscanstva.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.odnosno na one koje sluze ljudima.u skladu sa tezom.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi. medjutim.koji su lokalizovani na ovom nivou.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.telematski razvoj.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.sa obzirom na njihove zajednicke teme.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari..infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.na primer.od istrazivanja i razvoja. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter. !ako tocak okrece pun krug.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.nego samo na ponasanje.izrazava !lu+e 4/22-. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.

.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.zastitom zivotne sredine.:a citiram Bertrand&a "iccard&a.0o se mora odvijati.da rese.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.Fa bezbednosti. *adivojevic Stefan :02B2/12 .Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse.narocito.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije./221.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.