Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

vec i u specializovanim telima. "re nekoliko godina *ainer !lu+e.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.internacionalna i primenjiva. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina.dalji razvoj psihologije ce biti obelezen. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.koji se povecava u celini upskos periodima recesije. U buducnosti.predsednik .U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.vec je priznato i kod laika.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou.bar ne u 3vropi.emackog drustva psihologa.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju.internacionalna i primeljiva.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana.ne samo u svakodnevnom radu.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije."rema studiji sprovedenoj od strane .U prilog tome.

sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi..sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama.sa nekoliko tipicnih zemalja.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.5ko sledimo ovaj obrazac.Oni ukljucuju)  "rvo.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci.!atila 8 "eraaho.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen./229.U buducnosti.Slika / pokazuje. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom..tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.Shell4/22-.6attaka.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju..ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji. .Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.7aapotti..

izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229.mnogi drugi.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza..!ao ranije.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni.. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom.koji je. ."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi. edjutim to nije slucaj..i Steg 4/229.  !asniji nalaz.moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.a primer.se emocionalno distanciraju od samog cina voznje..a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling..medjutim.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna. urra< /22=.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu. eado+s 8 Beatt< /229.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene.tabela -.:rugo.S tim u vezi."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.

ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu . 0abela -.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.politicarima.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect.S tim u vezi."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom.dato na raspolaganje od strane psihologa.:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti."utem medjunarodne razmene iskustava.donosiocima odluka.u zavisnosti od zemlje. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost. takodje nedavno istakao.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti..Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel./229.

figura =. su razvili transteoretski model.kako je nazvan.orcross 4-BB/.u vecini slucajeva."rochaska.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.U vecini merenja. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#. "rvo.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj..$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.Dre< 4-BBA.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.a primer.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je.5berg 4/22-. tumaci to recima)#Bez strpljenja.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje..apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.-BB>.npr.kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.7ajunen i Stradling.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi. . prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore.:iElemente i ..ali kada je euforija splasnula.a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje.-B>2.

starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.retko se dovodi u pitanje.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka.samo da bude osnova za uvodjenje mera.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost..i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova. :rugo."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.1&@.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#.ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.Eak iz vremena Starog 0estamenta.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.-BB=. dovela je do glasne polemike.npr. resenja.azalost. edjutim promena stava mora.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje.Osim nekoliko posebnih grupa.u praksi.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) .:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena. /. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.

koja se implicitno i dalje koristi kao osnova.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama.azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama.. .veoma mali ukupan efekat se postigne. A2 "odobni 4?. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -. "odobni 4dijagnoza. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena.jer je samo mala 4rizik. grupa obuhvacena.Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor. Osobina . U pogledu kvaliteta. ./22=.6aight 4/229. 0abela /. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen. predstavio je ovo u odlicnom eseju.epodobni 4dijagnoza.-. /9 @A 92 . Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. /.epodobni 4?.

-C-2222.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema. 5ko su u pitanju stariji vozaci."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac. Sta vise.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu./."ored toga..izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka. .ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa.ili cak da ga predvidimo.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji.3lementi vozila.Umesto toga.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem."oznato je da su uobicajni testovi.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani.koji postoje za ovu namenu.:a bi se ovo postiglo.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem. Nova kultura Zastite na radu !onacno.

nego samo na ponasanje.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.na primer.Saobracajna psihologija nije zapecacena. medjutim.odnosno na one koje sluze ljudima.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.izrazava !lu+e 4/22-.koji su lokalizovani na ovom nivou.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.-BB>.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.ula# ili %Odrziva Bezbednost#.. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova.ponasanja i sprovodjenja.u skladu sa tezom.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.sa obzirom na njihove zajednicke teme.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.telematski razvoj.ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama..Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju.od istrazivanja i razvoja.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.kao ideja praktikovanja hriscanstva.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari.0ehnologija.Fahtev se ne moze ignorisati. !ako tocak okrece pun krug.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom.

zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.Fa bezbednosti.narocito.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.zastitom zivotne sredine.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse.0o se mora odvijati..Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.:a citiram Bertrand&a "iccard&a.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija. *adivojevic Stefan :02B2/12 .Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka./221.da rese.