P. 1
Saobracajna Psihologija u Socijalnim Sredinama

Saobracajna Psihologija u Socijalnim Sredinama

|Views: 9|Likes:
Published by Stefan Radivojevic
saobracajna psihologija
saobracajna psihologija

More info:

Categories:Topics
Published by: Stefan Radivojevic on Nov 30, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/31/2014

pdf

text

original

Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju.vec i u specializovanim telima. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.bar ne u 3vropi.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.ne samo u svakodnevnom radu.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina.emackog drustva psihologa.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi. "re nekoliko godina *ainer !lu+e.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#. U buducnosti.vec je priznato i kod laika.dalji razvoj psihologije ce biti obelezen.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.predsednik ."rema studiji sprovedenoj od strane .koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.U prilog tome.internacionalna i primenjiva.internacionalna i primeljiva.koji se povecava u celini upskos periodima recesije. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.

tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.Shell4/22-. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom..to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.!atila 8 "eraaho.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.5ko sledimo ovaj obrazac..cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.U buducnosti..paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara.Oni ukljucuju)  "rvo. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci./229.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju. .sa nekoliko tipicnih zemalja.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -.Slika / pokazuje.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji..7aapotti.6attaka.

Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori. urra< /22=.a primer.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo. edjutim to nije slucaj.moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni. ..mnogi drugi. eado+s 8 Beatt< /229. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima..#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.medjutim.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza..i Steg 4/229..se emocionalno distanciraju od samog cina voznje. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom.koji je.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling.S tim u vezi.tabela -.!ao ranije.:rugo..  !asniji nalaz.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu.

:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim.S tim u vezi.donosiocima odluka.dato na raspolaganje od strane psihologa. takodje nedavno istakao.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost.u zavisnosti od zemlje. 0abela -. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine."utem medjunarodne razmene iskustava.politicarima./229.."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu .visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel.

apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije.Dre< 4-BBA.-BB>.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.ali kada je euforija splasnula.figura =.u vecini slucajeva.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.:iElemente i .doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.orcross 4-BB/. su razvili transteoretski model.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker. .npr.U vecini merenja.-B>2.a primer..Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.5berg 4/22-.kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi."rochaska.a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje. tumaci to recima)#Bez strpljenja.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.. "rvo..7ajunen i Stradling.kako je nazvan.

"osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne. dovela je do glasne polemike. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje. resenja.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja. :rugo.ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.retko se dovodi u pitanje..-BB=.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.1&@.Eak iz vremena Starog 0estamenta.samo da bude osnova za uvodjenje mera.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine. edjutim promena stava mora. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom. /.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost.azalost.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) .starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.npr.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Osim nekoliko posebnih grupa.u praksi.

.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova. /. 0abela /. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena. A2 "odobni 4?.azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama. "odobni 4dijagnoza. /9 @A 92 ..Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku.6aight 4/229.veoma mali ukupan efekat se postigne. Osobina .Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.epodobni 4?. .jer je samo mala 4rizik. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano./22=. U pogledu kvaliteta. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani. predstavio je ovo u odlicnom eseju.-. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor.epodobni 4dijagnoza. grupa obuhvacena. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne.

ili cak da ga predvidimo."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima. ."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi."ored toga.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema. Sta vise.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem.Umesto toga. -C-2222.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.:a bi se ovo postiglo."oznato je da su uobicajni testovi.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji..6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.3lementi vozila.koji postoje za ovu namenu. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin./.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem. Nova kultura Zastite na radu !onacno.izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi. 5ko su u pitanju stariji vozaci.

medjutim.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter.izrazava !lu+e 4/22-.-BB>.ula# ili %Odrziva Bezbednost#.na primer. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju..ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu. !ako tocak okrece pun krug. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj.ponasanja i sprovodjenja.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.u skladu sa tezom.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.sa obzirom na njihove zajednicke teme.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno..nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije.Saobracajna psihologija nije zapecacena.Fahtev se ne moze ignorisati.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.koji su lokalizovani na ovom nivou.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme . "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.odnosno na one koje sluze ljudima.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.nego samo na ponasanje. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova.od istrazivanja i razvoja.telematski razvoj.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.0ehnologija.kao ideja praktikovanja hriscanstva.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .

.0o se mora odvijati.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz./221.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.zastitom zivotne sredine.narocito.da rese.Fa bezbednosti.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.:a citiram Bertrand&a "iccard&a.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse. *adivojevic Stefan :02B2/12 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->