Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

internacionalna i primenjiva. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /.bar ne u 3vropi.ne samo u svakodnevnom radu. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju.vec je priznato i kod laika.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.internacionalna i primeljiva.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju. U buducnosti. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.predsednik .koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.koji se povecava u celini upskos periodima recesije."rema studiji sprovedenoj od strane . • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina. "re nekoliko godina *ainer !lu+e. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou.vec i u specializovanim telima. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna.dalji razvoj psihologije ce biti obelezen.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.U prilog tome. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.emackog drustva psihologa. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.

sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.!atila 8 "eraaho.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.Slika / pokazuje.tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota.7aapotti.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara./229..sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.Oni ukljucuju)  "rvo. . noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen..Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.5ko sledimo ovaj obrazac.samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.6attaka.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci.sa nekoliko tipicnih zemalja.U buducnosti.Shell4/22-..

ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom. eado+s 8 Beatt< /229.mnogi drugi.medjutim.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.a primer..:rugo.i Steg 4/229. ..S tim u vezi.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza.."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada..se emocionalno distanciraju od samog cina voznje. edjutim to nije slucaj.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo. urra< /22=. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.!ao ranije.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.tabela -..koji je."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom.  !asniji nalaz. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene.

takodje nedavno istakao.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu .dato na raspolaganje od strane psihologa.:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti.politicarima.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.u zavisnosti od zemlje.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost.S tim u vezi.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno. 0abela -."utem medjunarodne razmene iskustava.donosiocima odluka.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim..treba uzeti u obzir da emocionalni aspect./229."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija.

Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je. "rvo.U vecini merenja.kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.npr.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore. tumaci to recima)#Bez strpljenja.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#.. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti..a primer.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.Dre< 4-BBA.-B>2.orcross 4-BB/."rochaska.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.5berg 4/22-.ali kada je euforija splasnula. su razvili transteoretski model..U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti. .figura =.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.kako je nazvan.u vecini slucajeva.a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.7ajunen i Stradling.apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije.-BB>.:iElemente i .

retko se dovodi u pitanje."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije..ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.azalost.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.samo da bude osnova za uvodjenje mera.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.-BB=."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) .starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.Osim nekoliko posebnih grupa.Eak iz vremena Starog 0estamenta. dovela je do glasne polemike. edjutim promena stava mora.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan..1&@. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.u praksi.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne. resenja.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova. :rugo.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne.npr. /.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova.

/9 @A 92 . grupa obuhvacena. Osobina . . koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne. /. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku. U pogledu kvaliteta./22=.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano.jer je samo mala 4rizik. predstavio je ovo u odlicnom eseju. .epodobni 4dijagnoza. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen.6aight 4/229.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena.azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama. "odobni 4dijagnoza.epodobni 4?. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -.-. A2 "odobni 4?..Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.veoma mali ukupan efekat se postigne. 0abela /.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova.

"oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost."oznato je da su uobicajni testovi.Umesto toga. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita. Nova kultura Zastite na radu !onacno. ..izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima. 5ko su u pitanju stariji vozaci.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja. -C-2222.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem."ored toga.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema.3lementi vozila.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine.ili cak da ga predvidimo.:a bi se ovo postiglo.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi.koji postoje za ovu namenu. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju./. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem. Sta vise."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.

odnosno na one koje sluze ljudima.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.na primer.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija . medjutim.nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .-BB>.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova.0ehnologija. !ako tocak okrece pun krug.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.Saobracajna psihologija nije zapecacena.sa obzirom na njihove zajednicke teme.od istrazivanja i razvoja.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.Fahtev se ne moze ignorisati.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari.kao ideja praktikovanja hriscanstva.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.ponasanja i sprovodjenja.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter.ula# ili %Odrziva Bezbednost#.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.u skladu sa tezom.nego samo na ponasanje.izrazava !lu+e 4/22-.koji su lokalizovani na ovom nivou.telematski razvoj. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju...ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.

0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.da rese.Fa bezbednosti.zastitom zivotne sredine.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.0o se mora odvijati.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse. *adivojevic Stefan :02B2/12 .:a citiram Bertrand&a "iccard&a./221.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna..Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.narocito.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful