Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

U prilog tome. U buducnosti.predsednik ."rema studiji sprovedenoj od strane .dalji razvoj psihologije ce biti obelezen.koji se povecava u celini upskos periodima recesije. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi.vec i u specializovanim telima.ne samo u svakodnevnom radu.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.bar ne u 3vropi.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava. "re nekoliko godina *ainer !lu+e.internacionalna i primenjiva. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.emackog drustva psihologa. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju.internacionalna i primeljiva.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna.vec je priznato i kod laika. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju.

to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju... .6attaka.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji..sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom.Slika / pokazuje..7aapotti.Shell4/22-.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen.U buducnosti.5ko sledimo ovaj obrazac.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.Oni ukljucuju)  "rvo.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama./229.sa nekoliko tipicnih zemalja.samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara.tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota.!atila 8 "eraaho.

se emocionalno distanciraju od samog cina voznje.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom..  !asniji nalaz."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom..S tim u vezi.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna..dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo. urra< /22=.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni..mnogi drugi..a primer.medjutim.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.!ao ranije. .moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.i Steg 4/229.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229. eado+s 8 Beatt< /229.:rugo.tabela -.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene. edjutim to nije slucaj.koji je. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti.

:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.S tim u vezi.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu .Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine.dato na raspolaganje od strane psihologa.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu. takodje nedavno istakao.koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229.politicarima.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel.u zavisnosti od zemlje. 0abela -. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja."utem medjunarodne razmene iskustava../229.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti.donosiocima odluka.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija.

:iElemente i .5berg 4/22-. su razvili transteoretski model.Dre< 4-BBA.-B>2.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.."rochaska.apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je.orcross 4-BB/.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti.a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje. tumaci to recima)#Bez strpljenja.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.figura =.npr. "rvo.kako je nazvan.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao..5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore.-BB>.se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.u vecini slucajeva.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#..ali kada je euforija splasnula.U vecini merenja.a primer. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.7ajunen i Stradling.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker. .

Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#.u praksi.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @. /.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka. edjutim promena stava mora..ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.azalost.retko se dovodi u pitanje.npr.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije. dovela je do glasne polemike. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) .poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.Osim nekoliko posebnih grupa.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne.starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti.-BB=. resenja."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.1&@.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne. :rugo.."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije.samo da bude osnova za uvodjenje mera.Eak iz vremena Starog 0estamenta.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.

/. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -./22=.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama. medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne.epodobni 4dijagnoza.dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena..a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani. /9 @A 92 . predstavio je ovo u odlicnom eseju.jer je samo mala 4rizik. grupa obuhvacena. "odobni 4dijagnoza. . . U pogledu kvaliteta.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku.6aight 4/229.-.epodobni 4?. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. A2 "odobni 4?.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor. 0abela /. Osobina .azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen.Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.veoma mali ukupan efekat se postigne.

"rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji.ili cak da ga predvidimo.Umesto toga.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost. Nova kultura Zastite na radu !onacno.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem. 5ko su u pitanju stariji vozaci.izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti. Sta vise. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka./.dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja.sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu.:a bi se ovo postiglo.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.3lementi vozila."ored toga.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu. -C-2222..koji postoje za ovu namenu. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge. ."oznato je da su uobicajni testovi.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.

i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari. !ako tocak okrece pun krug. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti.ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.na primer.i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.izrazava !lu+e 4/22-.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom..-BB>.ponasanja i sprovodjenja.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .odnosno na one koje sluze ljudima.ula# ili %Odrziva Bezbednost#.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.kao ideja praktikovanja hriscanstva.Fahtev se ne moze ignorisati.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.u skladu sa tezom.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.Saobracajna psihologija nije zapecacena. medjutim.koji su lokalizovani na ovom nivou. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.sa obzirom na njihove zajednicke teme.telematski razvoj.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter.nego samo na ponasanje. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati.od istrazivanja i razvoja..0ehnologija.

narocito.Fa bezbednosti.da rese.0o se mora odvijati.zastitom zivotne sredine./221.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse..u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.:a citiram Bertrand&a "iccard&a.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija. *adivojevic Stefan :02B2/12 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful