Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

U prilog tome. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju.promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou.ne samo u svakodnevnom radu.predsednik .vec i u specializovanim telima."rema studiji sprovedenoj od strane .vec je priznato i kod laika.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi. "re nekoliko godina *ainer !lu+e.internacionalna i primenjiva.dalji razvoj psihologije ce biti obelezen. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju.emackog drustva psihologa.bar ne u 3vropi. U buducnosti. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva. Mobilnost ponasanja danas i sutra Sa obzirom na nas nivo obilja.radi se sa temama koje su relevantnije u praksi.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) • "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana.koji se povecava u celini upskos periodima recesije.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava. • • Ovo nije bio slucaj pre 12 godina. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja.koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -.internacionalna i primeljiva.posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna.

Shell4/22-.kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen.Ovaj nalaz nije iznenadjujuci. .sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -..samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji.sa nekoliko tipicnih zemalja.to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom..U buducnosti.paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara.Oni ukljucuju)  "rvo.7aapotti.ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji.cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi.to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.6attaka..!atila 8 "eraaho.Slika / pokazuje.kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti.5ko sledimo ovaj obrazac.nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost..sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama.tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota.ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju./229.

.S tim u vezi. .!ao ranije.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada.ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling.i Steg 4/229. edjutim to nije slucaj.rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori.mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom. eado+s 8 Beatt< /229. urra< /22=.a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222.stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni.koji je..  !asniji nalaz.ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu..a primer.u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza.dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom.tabela -.se emocionalno distanciraju od samog cina voznje. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.medjutim.. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom..moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti.mnogi drugi.u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi.drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene.izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229.:rugo.

u zavisnosti od zemlje.treba uzeti u obzir da emocionalni aspect.mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom./229."utem medjunarodne razmene iskustava. Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu .koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229. 0abela -.S tim u vezi.:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti.posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine.vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost..dato na raspolaganje od strane psihologa.ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu.mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija.politicarima.donosiocima odluka. takodje nedavno istakao.visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =? edjutim.

kako je nazvan.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje..U vecini merenja.u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora. tumaci to recima)#Bez strpljenja.7ajunen i Stradling.npr. .se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije.pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti.a primer.:iElemente i .figura =..a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje.Dre< 4-BBA. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji. "rvo.doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.ali kada je euforija splasnula.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize.orcross 4-BB/.5berg 4/22-.vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker.u vecini slucajeva..-BB>. su razvili transteoretski model.-B>2.koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore."rochaska.individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.

"roblemi mogu biti sazeti u dve recenice) ."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno.."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza.starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi.Eak iz vremena Starog 0estamenta.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne.I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti. edjutim promena stava mora.pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije.jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja. dovela je do glasne polemike.-BB=..u praksi. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine.samo da bude osnova za uvodjenje mera.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka.u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije.Osim nekoliko posebnih grupa.prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava.:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova.retko se dovodi u pitanje.i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova. :rugo.azalost. resenja.ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne.vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#. /.1&@.U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig.npr.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.

Osobina . . medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne.Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /.epodobni 4dijagnoza. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat. A2 "odobni 4?. "odobni 4dijagnoza.koja se implicitno i dalje koristi kao osnova. U pogledu kvaliteta. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor.veoma mali ukupan efekat se postigne. .dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku.epodobni 4?. /. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -.azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama.-. grupa obuhvacena.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama.a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani. 0abela /.jer je samo mala 4rizik. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen.6aight 4/229./22=. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano. predstavio je ovo u odlicnom eseju. /9 @A 92 ..

dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi. .pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema.ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita.sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog.putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja.6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme.koji postoje za ovu namenu."ored toga.ili cak da ga predvidimo.kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi.pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem.Umesto toga."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost.kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin..sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge./. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani. bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu. 5ko su u pitanju stariji vozaci. Sta vise.ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa.as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju.3lementi vozila."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu.na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.:a bi se ovo postiglo. -C-2222. prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka.izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti."oznato je da su uobicajni testovi. Nova kultura Zastite na radu !onacno.a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji.

i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme .izrazava !lu+e 4/22-.i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari.telematski razvoj.od istrazivanja i razvoja.cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove.cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI Zakljucne napomene IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno.nego samo na ponasanje.vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija .Fahtev se ne moze ignorisati.na primer.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji.0ehnologija.takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter.ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno. medjutim..Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.ula# ili %Odrziva Bezbednost#.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj.mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti.infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.Saobracajna psihologija nije zapecacena.vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo.u skladu sa tezom.koji su lokalizovani na ovom nivou. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju.kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom..U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti. !ako tocak okrece pun krug.nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.sa obzirom na njihove zajednicke teme.ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu.kao ideja praktikovanja hriscanstva.Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica.-BB>.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi.ponasanja i sprovodjenja.nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova. U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.odnosno na one koje sluze ljudima.

.i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije./221.da rese.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.Fa bezbednosti.Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.narocito.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse.prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz.zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja.zastitom zivotne sredine.:a citiram Bertrand&a "iccard&a.0o se mora odvijati. *adivojevic Stefan :02B2/12 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful