MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

Osnovne strukovne studije Predmet: MENADMENT Nastavnik: Prof. dr Vukain Ili

Alen Kondan

Vrste inteligencije

Valjevo, 15.04.2013. godine

1

S SA AD DR R A AJ J Uvod ......................................................................................................3 1. Pojam inteligencije ............................................................................4 2. Intelektualne sposobnosti i inteligencija .......................................5 3. Vrste i nivoi inteligencije .................................................................8 4. Testovi inteligencije .......................................................................12 5. Inventar viestrukih inteligencija za odrasle ..................................14 6. Raspodela stanovnitva po stepenu inteligencije ........................... 18 Zakljuak ............................................................................................. 19 Literatura ............................................................................................. 20

U UV VO OD D
Retko koji pojam izaziva zanimanje tako velikog broja ljudi kao inteligencija.Spominjanje inteligencije, priznali mi to ili ne izaziva kod svih ljudi prieljkivanje da je on po toj osobini bolji od ostalih, ili u najmanju ruku da se nalazi barem malo iznad proseka. Kada doe do neke rasprave o inteligenciji, javlja se itav niz pitanja,kao to su: ta je inteligencija, kakva joj je struktura, je li odreena nasleem ili se razvija zbog zalaganja pojedinca, postoji li razlika u inteligenciji me u polovima, rasama ili etnikim i drutevnim slojevima,te kako se ona mjeri... Uprkos velikom broju istraivanja, hiljadama strunih i znanstvenih lanaka i knjiga odgovor ni na jedno pitanje vezano za inteligenciju nije lagan.ak i na pitanje ta je inteligencija nema jo usaglaenog odgovora. Svaki ovek drugaije definie inteligenciju.Meutim u tom arenilu odgovora ipak ima i neega zajednikog,a to je da se pod pojmom inteligencije podrazumevaju njegove sposobnosti uoavanja problema i ovekove reakcije u problemskim situacijama.

1 1.. P PO OJ JA AM M I IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E
Od svih sposobnosti, inteligencija je izavala najvie interesovanja kako kod psihologa, tako i kod laika.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe.Mnogi ljudi imaju razliite predstave o tome ta je inteligencija, i mnoge rei naeg jezika predstavljaju razliite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar, otrouman, promouran, promiljen, obazriv...Ne postoji univerzalna definicija inteligencije, ak se i dalje odvija debata o tome ta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom; da li je inteligencija jedna opta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti; da li je to osobenost mozga, karakteristika ponaanja ili zbir znanja i spretnosti. Svi naunici koji su se bavili ovom oblau, davali su razliite definicije inteligencije.Na primer, 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definiu inteligenciju.Uoeno je da su svih 14 definicija bile razliite.Slina situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 razliitih definicija: sposobnost reavanja raznovrsnih problema u ivotu; sposobnost apstraktnog miljenja; prilagoavanja okruenju; mogunost saznaje i posedovanja znanja; opta mogunost nezavisnosti, originalnosti i produktivnosti u miljenju; sposobnost resuivanja, shvatanja i zakljuivanja; uroena opta sposobnost spoznaje. Ljudi iz opte populacije imaju drugaija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte;to je sposobnost reavanja praktinih problema, sposobnost govornitva, zainteresovanosti za uenje.Uproeno, mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.ak se moe rei da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture.Na primer za stanovnike severne Amerike, inteligencija asocira na matematike i govornike spretnosti, dok neke pomorske kulture, konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaenje u prostoru i spretnost u upravljanju amcem kao osnovna obeleja inteligencije. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti, sposobnosti reavanja problema, apstraktno miljenje, uenje i razumevanje novog materijala i korienje starih iskustava.Ova sposobnost se izraava u mnogim aspektima ljudskog ivota.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese, ukljuujui pamenje, uenje, zapaanje, odluivanje, miljenje i razumevanje. Temeljnim istraivanjem psiholoke literature,moglo bi se pronai preko pedeset definicija inteligencije. Neke od tih definicija su bioloki obojene,pa sa tog aspekta inteligencija se definie kao sposobnost adaptacije ili prilagoavanja .Druge odredbe imaju vie psiholoko znaenje,i po njima je inteligencija sposobnost uenja,sposobnost korienja starog iskustva u novim situacijama.Iako nisu pogrene,one ne ukazuju na koji se nain postie to snalaenje u novim situacijama, tj. one ukazuju na psiholoki mehanizam karakteristian za inteligentne radnje. Jedan od prvih i najveih istraivaa inteligencije, Spirman (Spearman) definisao ju je kao: shvatanje,uvianje odnosa izmeu datih lanova sposobnost apstraktnog miljenja ,koja je najee vezana za govor
4

2 2.. I IN NT TE EL LE EK KT TU UA AL LN NE ES SP PO OS SO OB BN NO OS ST TI II II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA A
Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zasluna istraivanja amerikog psihologa Terstona ( L.L. Thurstona ).Prema njegovim prvim istraivanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora, i svi oni su od velikog znaaja pri reavanju sloenijih inteletualnih zadataka. On smatra da se upravo ono to se naziva inteligencija moe svesti na ovih 7 faktora, ili tzv. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao. Svaki faktor je oznaen jednim slovom abecede: W-faktor (potie od engleske rei Word fluenci, sto znai fluentnost, obilje ili tenost rei - ovaj faktor predstavlja sposobnost reitosti i manifestuje se u bogatstvu renika ( kojim pojedinac raspolae ), u sposobnosti brzog i lakog nalaenja potrebnih rei, kao i u lakom i tenom govornom izraavanju. V-faktor, ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno; racima ) formulisanog.On je od presudnog znaaja prilikom uenja iz knjiga, naroito tee napisanih knjiga. N-faktor, ili tzv. numeriki faktor - to je sposobnost lakog i uspenog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim, elementarnim raunskim operacijama.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost reavanja matematikih problema. S-faktor, ili tzv. specijalni ili prostorni faktor - to je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamiljanja prostornih odnosa i promena u prostoru. M-faktor, ili tzv. faktor memorije, sposobnosti pamenja - predstavlja sposobnost zadravanja i obnavljanja utisaka, naroito onih koji se mehaniki pamte, koji su bey ikakvog logikog smisla. P-faktor ili tzv. perceptivni, opaajni faktor - sastoji se u sposobnosti brzog opaanja objekata, njihovih karakteristika i meusobnih razlika posredstvom vida. R-faktor ili tzv. faktor rezonovanja - ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa, nalaenja optih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti reavanju problema.Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj. aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inae tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednaavao sa inteligencijom i veeg broja specifinih ili S-faktora ). Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne moe govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti.Jedna opta ocena sposobnosti ne prua mnoge interesantne i znaajne podatke o pojedincima.Mnogo vie potrebnih informacija o oveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti.Upravo zbog toga, opta ocena inteligencija je kod Terstona ralanjena na sedam posebnih ocena. Gilford (J.P.Guilford ,1956; 1957; 1959; ) ,ameriki psiholog, smatra da je struktura inteligencije jo znatno sloenija, i upravo zbog toga je produio sa ''usitnjavanjem'' intelekta
5

na posebne faktore ,odnosno sposobnosti.Po njemu ,inteligencija je sainjena od velikog broja faktora ,najmanje 47 .

Ove faktore je mogue podeliti na dve grupe: faktore pamenja (koji ine manju grupu) faktore miljenja (koji ine veliku grupu) Ni pamenje nije jedinstvena sposobnost. Kada je re o faktorima koji ine strukturu pamenja,mogue je razlikovati nekoliko sposobnosti: sposobnost za pamenje vizuelnih drai sposobnost za pamenje auditivnih drai sposobnost za ideje sposobnost za pamenje nesmislenog materijala sposobnost za pamenje poloaja u prostoru sposobnost za pamenje rasporeda u vremenu sposobnost od koje zavisi obim pamenja

Takodje ,ni miljenje nije jedinstvena sposobnost.U okviru miljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti : kognitivne sposobnosti - one omoguavaju uoavanje,prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka. Po Gilfordu , i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti uih po obimu npr. na: sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata, sposobnost za auditivno prepoznavanje, sposobnost za otkrivanje odnosa meu reima,figurama ili pojmovima, sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja naina za njegovo reavanje - ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnou rezonovanja. produktivne sposobnosti - to je sposobnost stvaranja neeg novog,korienja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba, a i za nova objanjenja. One se mogu podeliti na dve zasebne grupe: sposobnost konvergentnog miljenja - Ona omoguava uspeh u nalaenju tanog odgovora na osnovu datih podataka, u manipulaciji figurativnihm simbolima i brojevima.Jednostavnije reeno, ova sposobnost omoguava da se doe do pravog reenja koristei date informacije.U testovima konvergentnog miljenja postoji tano jedno reenje.) sposobnost divergentnog miljenja - Ona se manifestuje u obilju ideja,u originalnosti i kreativnosti, u reitosti to jest umenosti da se za kratko vreme nae mnogo rei za oznaavanje neke situacije. U tetovima divergentnog miljenja postoje brojna reenja i uspeh pojedinca je utoliko vei,ukoliko su
6

njegovi odgovori brojniji,raznovrsniji,neuobiniji i duhovitiji.U umetnikom stvaralatvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti. evaluativne sposobnosti ili tzv. sposobnosti ocenjivanja - Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono to je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno,tano ili netano ; odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zakljuaka.

Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost ve organizacija veeg broja sposobnosti.Neki pojedinci mogu imati vie razvijene neke od ovih sposobnosti, a drugi pojedinci druge.Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu, ve i po vrsti, jer postoji mnogo razliitih vrsta inteligencije.

3 3.. V VR RS ST TE EI IN NI IV VO OI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E
Howard Gardner je psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji viestruke inteligencije, a koja predstavlja kritiku prema prema stavu da postoji samo jedna ljudska inteligencija koja moe biti procenjena kroz standardne psihometrijske instrumente. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir puni opseg ljudske inteligencije, te da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije visestruke inteligencije.Gardner, stoga, inteligenciju definie kao sposobnost za reavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili vise kulturnih okvira. Viestruka inteligencija se u poetku sastojala iz sedam dimenzija inteligencije, ali kasnije je Gardner dodatno identifikovao osmu, a moe se uzeti u obzir i egzistencijalna inteligencija, to znai da teorija visestruke inteligencije ima 9 dimenzija. Gardner je potvrdu svojih hipoteza naao u neurofiziolokim istraivanjima, ali upozorava da u normalnim ivotnim situacijama ove sposobnosti ne funkcionisu potpuno nezavisno jedna od druge, ve u velikom broju sluajeva meusobno se preklapaju i tako zajedno djeluju. VIZUALNO - PROSTORNA INTELIGENCIJA Preteno se odnosi na likovno izraavanje, crtanje, modeliranje itd. Osobe sa izaenom ovom inteligencijom vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljive stvari u njemu. Obino poseduju sposobnost zamiljanja stvari ili slika, te pored toga sposobnost da ono sto vide u mati predstave i drugima putem umetnosti, dizajna, fotografije, arhitekture ili razlicitih izuma. Ovu vrstu inteligencije poseduju: arhitekti, umetnici, koreografi itd. VERBALNO - LINGVISTIKA INTELIGENCIJA Ovaj oblik inteligencije odnosi se na govorno izraavanje i govornu fluentnost. Manifestuje se u itanju, pisanju i govoru. Osobe s izraenom ovom inteligencijom, vete su u poigravanju reima, uenju stranih jezika, prianju pria, kreativnom pisanju ili itanju, veti su govonici, dobro se snalaze u debatama, razumeju sintaksu i strukturu jezika. Ova vrsta inteligencije najee je razvijena kod pisaca, pesnika, filozofa, novinara i svih drutvenih delatnika. LOGKO - MATEMATIKA INTELIGENCIJA Najee je povezana s onim sto se naziva naueno miljenje, a povezana je i s logikom. Ona ukljuuje sposobnosti da se radi s apstraktnim simbolima, te da se otkrivaju skrivene veze i odnosi izmeu datih podataka i informacija. Ovaj oblik inteligencije se istie kod osoba koje uivaju pri reavanju problema, sposobni su razumeti brojeve i matematike strukture i nauka ih sama po sebi zabavlja. Obino takve osobe vole zagonetke, rebuse, mozgalice, raunare, smiljaju vlastite ifre ili rado provode naune eksperimente. Ova vrsta inteligencije razvijena je kod naunika, ekonomista, kompjuterskih strunjaka, lenika, matematiara itd.

 TELESNO KINESTETIKA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije je izraen kod osoba koje se skladno kreu i oseaju ugodno u vlastitom telu, koriste ga da bi nauili nove vetine ili se izrazili na razliite naine. Osobe s istaknutom ovom inteligencijom esto se bave atletikom, plesom, glumom ili najvie vole raditi rukama i baviti se aktivnostima poput modelarstva, konstruiranja ili popravljanja stvari. MUZIKA INTELIGENCIJA Osobe sa izraenom ovom inteligencijom vole muziku, ritam, melodiju, uopteno, skladne tonove. Poseduju dobar muziki sluh, te su osetljivi na zvune nadraaje u okolini, ljudske glasove ili muzike instrumente. Obino vole razliite vrste muzike i uivaju u aktivnostima poput pevanja, sviranja, sluanja muzike, poseivanja koncerata. Ovu vrstu inteligencije imaju ljudi koji se bave reklamom, muziari, kompozitori, nastavnici muzikog, muziki kritiari itd. INTERPERSONALNA INTELIGENCIJA Osobe sa izraenom ovom vrstom inteligencije zanimaju ljudi i naini na koji se meusobno ophode. Obino su to ekstrovertirane osobe, osetljivi na emocije i raspoloenja drugih ljudi, veti su komunikatori i u ranijoj dobi su obino deo radnih skupina uenika kole ili debatnih klubova, imaju mnogo prijatelja, kasnije uestvuju u radu nekih udruenja ili jednostavno uivaju u svakodnevnom druenju s ljudima. Ova vrsta inteligencije zahteva sposobnost da se prepoznaju razlike meu ljudima u raspoloenju, emocijama, temperamentu, motivaciji i namerama. Ovu vrstu inteligencije obino poseduju socijalni radnici, terapeuti, politiari, veski lideri, menaderi, uitelji itd. INTRAPERSONALNA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije osigurava osobi da poseduje svest o vlastitim oseajima i razume ih, svesna je u emu je najbolja, a na emu jo mora poraditi, ne preuveliava svoje vrline, i ne nastoji sakriti svoje mane. Poznaje sebe vie nego to je iko drugi moe upoznati. Dakle, povezana je s introspektivnou i samorefleksijom.esto su te osobe povuene i vole vreme provoditi u samoi, nastojei predvideti svoje reakcije i emocije i tako biti jedinstvene, vode dnevnik, stvaraju planove za budunost, razmiljaju o prolosti. Ovu vrstu inteligencije pre svega poseduju filozofi, psiholozi, teolozi, advokati, pisci itd. NATURALISTIKA INTELIGENCIJA Osobe s ovom inteligencijom su posmatrai i uivaju u prirodi i prirodnim lepotama, bave se identifikovanjem i klasifikovanjem biljaka, ivotinja, minerala. Ili jednostavno vole boraviti u prirodi i osjecaju duboku povezanost s njom. Te osobe zanima vrtlarstvo, briga o ivotinjama, kuvanje, ekologija, poljoprivreda itd.

 EGZISTENCIJALNA INTELIGENCIJA Osobe s izraenom ovom vrstom inteligencije vole razmiljati o filozofskim pitanjima, o svrsi postojanja, optim pitanjima vezanim za ivot i ivljenje. Osobe s ovom inteligencijom se nalaze u filozofskim i verskim krugovima. Iako su anatomski inteligencije odvojene jedna od drugih, Gardner tvrdi kako te inteligencije vrlo retko deluju samostalno. Umesto toga, inteligencije se koriste istovremeno i meusobno se nadopunjavaju. Na primer, plesa moe biti odlian u svojoj muzikoj umjetnosti ako: ima jaku muziku inteligenciju razume i osea ritam i varijacije u glazbi, interpersonalna mu inteligencija omoguavae shvatiti kako se ljudi plesom mogu nadahnuti, odueviti kao i jelesno kinestetika inteligencija koja mu omoguava agilnost i koordinaciju pokreta kako bi sve to uspeno spojio u uspean pokret.1 Piaget (prema Sternberg i Powell, 1983.) govori o dva aspekta inteligencije, o njenoj funkciji i njenoj strukturi. Funkcija inteligencije je adaptacija, ba kao to je to funkcija i nekih drugih, jednostavnijih oblika ponaanja kao sto su npr. refleksi ili navike. Razvoj u smeru inteligentnog ponaanja odreen je time to odnosi pojedinca i okoline postaju s vremenom sve sloeniji, pa zahteve okoline vie nije mogue ispuniti jednostavnijim oblicima ponaanja. No inteligentno ponaanje se ne odvija po naelu izolovanih naucenih odgovora na konkretne sloene podraaje, vec se ogleda u postojanju kognitivnih struktura koje dete oblikuje tokom razvoja. Piaget je intelektualni razvoj time podelio u kvalitativno razliite stadijume, a svaki je odreen jednom optom kognitivnom strukturom, nainom razmiljanja, koja se onda ogleda u irokom spektru ponaanja. Prilagoenost struktura se odvija putem dva procesa, asimilacije i akomodacije. U dodiru s okolinom, pojave koje nas okruuju asimiliramo u postojee kognitivne strukture, te ih pokuavamo objasniti pod vidom onoga to ve znamo i razumemo. Pojave koje se ne uklapaju u postojeu strukturu trae da akomodiramo strukture kako bismo unutar njih mogli objasniti i razumeti nove injenice. Razvijajui se, deca stvaraju kvalitativno razliite strukture, koje Piaget naziva razvojnim stadijumima. Postoje etiri takva stadijuma ili perioda, kroz koji prolaze sva djeca istim redoslijedom, a to su (prema Vasta i sur.,1998.): Senzomotoriki period koji obuhvata prve dve godine ivota i predstavlja oblik inteligencije u kojem je znanje o svetu ogranieno na telesnu interakciju s ljudima i objektima. Predoperacijski period koji traje otprilike od druge do este godine. U njemu dete poinje upotrebljavati simbole pomou kojih kognitivno reprezentuje svet oko sebe. Akcije koje je u prethodnom periodu nuno izvodilo fiziki, sada moe izvoditi i mentalno, no jo nije veto u reavanju simbolikih problema to se manifestuje u raznim pogrekama npr. sklonost da se usmeri samo na jedan aspekt problema u odreenom trenutku.
1

Mirjana Posavec,Visestruke inteligencije u nastavi, 2010;str.55-64

10

 Period konkretnih operacija traje od este do jedanaeste godina. Inteligencija se u tom razdoblju manifestuje kroz mogunost izvoenja mentalnih operacija nad usvojenim esticama znanja. Period formalnih operacija poinje u dobi od otprilike jedanaest godina. Ovaj period, u koje su i odrasli, ukljuuje logiko razmiljanje u odnosu na apstraktne i hipotetike dogaaje, a ne samo na konkretne objekte. Za Piageta, ovom kognitivnom razvoju pridonose etiri cinioca: maturacija, fiziko i socijalno iskustvo te ekvilibracija. I dok su prva tri inioca uobicajena, ekvilibracija je jedinstven Piagetov pojam pod kojim on podrazumeva bioloki proces samoregulacije, koji potie kognitivni sustav na ravnoteu izmeu asimilacije i akomodacije. Kognitivni sastav uvek tei proizvesti i odrati stanje ravnotee. Kada dete naie na neku novu pojavu koju ne razume nastae uznemirujua neravnotea unutar kognitivnog sastava koju e dete razmiljanjem ili delovanjem pokuati reiti.
Tip inteligencije Opis inteligencije
Rei i jezik, pismeno ili usmeno; interpretacija i objanjavanje ideja putem jezika, razumevanje povezanosti izmeu komunikacije i namere Logiko razmiljanje, otkrivanje obrazaca, nauno rezoniranje i dedukcija, analiziranje problema, izvoenje matematikih operacija, razumijevanje odnosa izmeu uzroka i posljedice na osnovu opopljivih podataka Muzike sposobnosti, svjesnost i uivanje u primjeni zvukova, prepoznavanje tonaliteta i ritmikih obrazaca, razumijevanje odnosa izmeu zvuka i osjeanja Koordinacija tjelesnih pokreta, fizka spretnost i okretnost, kordinacija oko i tijelo, Vizuelno i prostorno opaanje, stvaranje i tumaenje vizuelnih slika, slikovita mata i ekspresija, razumjevanje odnosa izmeu slike i njenog znaenja, i izmeu prostora i efekta Opaanje osjeanja kod drugih ljudi, sposobnost da se uspostvi komunikacija sa drugima, tumaenje ponaanja i komunikacije, razumjevanje odnosa izmeu ljudi i stanja u kojima se oni nalaze, ukljuivanje drugih ljudi Samo- svjesnost, introspekcija, lina objektivnost, sposobnost za samorazumjevanje, razmjevanje odnosa individue prema svijetu, kao i sopstvenih potreba i mogunosti

Tipne profesije, preference, potencijali

Pisci, advokati, predavai, izdavai, profesori knjievnosti, pjesnici, urednici, lingvisti, prevodioci, PR menaderi, TV i radio prezenteri Naunici, ininjeri, informatiari, ekonomisti, istraivai, analitiari, bankari, trgovci, pregovarai, posrednici, direktori

Aktivnosti koje potiu razvoj inteligencije

Pisanje instrukcija, razgovor na odreenu temu, ureivanje napisanog testa, pisanje govora, komentara za odreeni dogaaj, Izvoenje matematikih operacija na mentalnom nivou (na pamet), kreiranje procesa, razvijanje strategija za postizanje ciljeva, analiziranje principa na kojima funkcioniu maine i sl. Izvoenje muzikih komada, pjevanje pjesama, nadgledanje muzikog rada, pouavanje nekog u sviranju muzikog instrumenta, Manipuliranje , pokazivanje raznih tehnika u sportu, primjena mimike u objanjavanju neeg Dizajniranje odjee, tumaenje slike, projektiranje zgrada, dizajniranje automobila, loga ili kofera i sl. Tumaenje raspoloenja prema izrazu lica, pokazivanje sopstvenih osjeanja govorom tijela, planirani utjecaj na osjeanja drugih, voenje ili savjetovanje drugih Razmatranje i utvrivanje sopstvenih ciljeva i linih promjena usmjerenih u tom smjeru

Lingvistika inteligencija

Logikomatematika inteligencija

Muzika inteligencija Telesnokinestetika inteligencija Prostorna ili spacijalna inteligencija

Muziari, pjevai, compozitori, DJ-ji, muziki producenti, piano muziari, akustini ininjeri, zabavljai, organizatori zabava Plesai, glumci, atletiari, sportisti, ronioci, vojnici,vatrogasci, ribolovci, zanatlije, batovani, kuhari, avanturiste Umjetnici, dizajneri, animatori, arhitekti, fotografi, vajari, izumitelji, ininjeri, strunjaci za ljepotu i kozmetiku Terapeuti, strunjaci za ljudske resurse, medijatori, lideri, savjetnici, politiari, edukatori, prodavai, psiholozi, nastavnici, ljekari, organizatori, njegovatelji, strunjaci za reklamiranje i oglaavanje, treneri, mentori Neosprno to je svako ko je samosjestan i ko je ukljuen u mijenjanju sopstvenim misli i ubjeenja u ponaanja u skladu sa datom situacijom,

Interpersonalna inteligencija

Intrapersonalna inteligencija

11

4 4.. T TE ES ST TO OV VI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E
Testovi inteligencije koji se koriste su: Stanford-Binetov test, test Ravenove progresivne matrice, Wechslerova skala inteligencije za odrasle, Wechsler-Bellevueov test i dr. Svi oblici nabrojanih testova inteligencije vrlo visoko koreliraju prema dobijenim rezultatima jedan s drugim. Smatra se da testovi inteligencije mere slijedee karakteristike linosti: mo brzine prilagoavanja na postojee i novonastale situacije, mo brzog i lakog uenja, mo apstraktnog miljenja, mo brzine osetljivosti na zadani problem, razumevanje matematikih operacija i problema, sposobnost korienja rei prilikom govora i pisanja te razumevanje ideja i opta sposobnost osobe da svrhovito primeni prethodno navedene sposobnosti. S razvojem testa inteligencije prvi je poeo engleski naunik sir Francis Galton, koji je ispitivao uticaj okoline i naslea na inteligenciju. Galton je razvio prototip testa inteligencije. Iako je Galtonov test inteligencije bio loiji, Galtonu se ne moe oduzeti znaaj koji je imao u razvoju testova inteligencije. Francuski razvojni psiholog Alfred Binet i Theodore Simon razvili su prvi slubeni test inteligencije, kao to je ve ranije navedeno, koji se sastojao od 54 pitanja, a koji se nazvao prema njihovim tvorcima Binet-Simonov test inteligencije. Ugledanjem na Binetov test konstruisan je veliki broj drugih testova za ispitivanje inteligencije u mnogim zemljama. Testovi inteligencije se mogu koristiti za merenje inteligencije i deci i odraslim ljudima. Mogu biti: Verbalni zadaci su formulisani reima i kod njih treba reima i odgovarati na zadatke Neverbalni ne treba koristiti govor nego se zadaci reavaju rukovanjem predmetima ili slikama. Zatim, testovi inteligencije mogu biti i Individualni pomou kojih ispitiva ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob, ovi testovi inteligencije su osetljiviji i upotrebljavaju se kad je u pitanju motivacija ispitanika Grupni omogueno je istovremeno ispitivati inteligenciju itave jedne grupe ispitanika, ovi testovi su skuplji, potrebna je vea strucnost onoga koji obavlja testiranje, te je za njihovu obradu potrebno vie vremena. Testovi inteligencije mogu biti testovi snage i testovi brzine inteligencije. Takoe se koriste testovi koji predstavljaju kombinaciju snage i brzine inteligencije, te su najee zastupljeni meu testovima inteligencije. Neki testovi se baziraju na verbalnim karakteristikama, drugi na prostornim karakteristikama, a sledei opet na razumijevanju i analitikim sposobnostima. Poneki testovi zavise o vremenu reakcije, ili koliini vremena koja je potrebna da se prepozna odreeni podraaj. Mnogi testovi ukljuuju ove inioce u subtestovima kojima se istrauje irok raspon intelektualnih karakteristika. Smatra se da bez obzira na prirodu testa, na temelju rezultata se
12

moe izvesti generalni statistiki faktor koji je opti ili generalni pokazatelj inteligencije. Ne smatraju svi psiholozi da postoji generalni faktor inteligencije. Neki psiholozi smatraju da generalni faktor inteligencije odraava samo neke karakteristike, a ne sve karakteristike inteligencije.Merenje inteligencije nairoko se koristi u obrazovnim, poslovnim, vojnim i policijskim ustanovama, jer je znaajan predikator budueg ponaanja. Visina inteligencije je povezana s uspenim usvajanjem vetina i znanja i reavanjem problema na osnovu usvojenih znanja i vetina. Izvorno testovi inteligencije su konstruirani kako bi se predvidio uspeh u obrazovanju. Iako tvorci testova inteligencije nisu smatrali da mere stalnu inteligenciju, ipak kritiari psihometrijskog pristupa smatraju da testovi inteligencije podupiru nativistike teorije po kojima je inteligencija kvalitativno jedinstvena osobina s relativno stalnom kvantitetom. Drugim reima, inteligencija je osobina koja nije podlona znaajnim promenama, ve je fiksna, utvrena i nepromenjiva. Kao argument kritiari istiu da ljudi uopteno imaju neto drugaiji i iri koncept inteligencije, nego to se meri testom inteligencije. U skladu s time psihometrijski pristup merenju je samo deo onoga to se obino razumeva kao inteligencija.

13

5 5.. I IN NV VE EN NT TA AR RV VI I E ES ST TR RU UK KI IH HI IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA AZ ZA AO OD DR RA AS SL LE E
Oznaite izjave u svakoj od kategorija inteligencije koje se odnose na Vas (radi zabave, pre nego ponete test, pokuajte da pretpostavite koliko vam je koja inteligencija razvijena). Na kraju saberite koliko puta ste zabeeleili neku izjavu (uz svaku inteligenciju je 10 izjava) i napravite svoj grafikon inteligencija. Zapamtite svi imamo sve inteligencije, ali nisu jednako razvijene; moete imati vie isto razvijenih inteligencija; ovo nije klasini test inteligencije ovim samo procenjujete koje oblasti su za vas posebno zanimljive, koji su najbolji naini da uite. Posmatrajte svoje dete kroz prizmu viestruke inteligencije i bolje ete razumeti kako ona najbolje ue i ta im najbolje odgovara. Vano je razumeti da se inteligencije razvijaju kao i da istu stvar ljudi mogu uiti na vie razliitih naina. Lingvistika inteligencija Knjige su mi veoma vane. U sebi mogu uti zvuk rei i pre no to ih proitam, izgovorim ili napiem. Vie nauim sluajui radio ili govornu kasetu nego li gledanjem TV ili filma. Uivam u igrama rei kao to su anagrami i slino. Volim se zabavljati ili zabavljati druge neobinim reima, stihovima ili igrama rei. Drugi me ponekad moraju prekidati u govoru, traei od mene da im objasnim znaenje nekih rei koje upotrebljavam u pisanju ili govoru. Jezici i drutvena grupa predmeta su mi u koli bili laki od prirodnih predmeta i matematike. Kad se vozim autoputom, vie panje posveujem reima napisanim na reklamnim plakatima nego li pejzau. U razgovoru esto citiram ono to sam proitala ili ula. Nedavno sam napisala neto na to sam naroito ponosna ili na emu su mi drugi iskazali divljenje. Logiko-matematika inteligencija Lako raunam napamet. Matematika i/ili prirodni predmeti su bili moji omiljeni predmeti u koli. Uivam planirati igre i reavati "mozgalice" koje zahtevaju logino razmiljanje. Volim eksperimentisati (npr. to e se dogoditi budem li udvostruila koliinu vode kojom zalijevam svoju ruu?) U glavi neprestano tragam za obrascima, pravilima ili logikim povezivanjem. Zanimam se za nova dostignua u znanosti. Uverena sam da gotovo sve ima racionalno obrazloenje. Ponekad razmiljam u pojmovima koji su jasni, apstraktni, bez rei i slika. Volim pronalaziti neloginosti u onome to ljudi kau ili ine kod kue ili na poslu. Bolje se osjeam kad su stvari na neki nain izmjerene, kategorizirane, analizirane ili kvantificirane.

14

Prostorna inteligencija Kad zatvorim oi esto vidim jasne slike. Osetljiva sam na boje. esto fotoaparatom ili kamerom snimam ono to vidim oko sebe. Oboavam reavati slagalice, lavirinte i druge vizualne igre. Nou vrlo ivopisno sanjam. Na nepoznatoj teritoriji u pravilu se dobro snalazim. Volim crtati ili arati. U koli mi je geometrija bila laka od aritmetike. Lako mi je zamisliti kako bi neto izgledalo iz ptije perspektive. Vie volim itati tisak koji je bogato ilustrovan. Tjelesno-kinestetika inteligencija Redovno se bavim barem jednim sportom ili telesnom aktivnosti. Teko mi je mirno sediti dui period vremena. Volim svojim rukama neto konkretno raditi, kao to je npr. iti, plesti, rezbariti i slino. Najbolje mi ideje padaju na pamet kad etam ili trim ili kad se bavim nekom vrstom telesne aktivnosti. Svoje slobodno vreme najradije provodim na otvorenom. esto gestikuliram rukama ili se koristim drugim oblicima govora tela kad razgovaram s nekime. Moram dodirnuti stvari elim li vie o njima nauiti. Uivam u vratolomnoj vonji biciklom ili slinim uzbudljivim telesnim doivljajima. Sebe bih opisala kao osobu sa dobrom koordinacijom. Novu vetinu moram isprobati, budui da mi nije dovoljno samo pitati o njoj ili vidjeti video-snimku. Muzika inteligencija Imam ugodan glas. Mogu rei kad je muziika nota "fal". esto sluam muziku sa radija i CD-a. Sviram jedan muziki instrument. ivot bi mi bio siromaniji bez muzike Ponekad kad etam ulicom ulovim se da mi kroz glavu ide neka melodija. Lako mogu pratiti ritam neke melodije pomou jednostavnog instrumenta - udaraljke. ujem li neku melodiju jednom ili dva puta, obino je mogu prilino tano ponoviti. Kada radim, uim i slino esto pevuim ili "dajem ritam". Lako pamtim rijei pjesama.

15

Interpersonalna inteligencija Ja sam jedna od onih osoba kojima ljudi dolaze po savjet. Vie volim grupne sportove kao to su odbojka, badminton i sl. od pojedinanih sportova kao to je plivanje. Kad imam neki problem, vjerojatno u radije potraiti neku osobu da mi pomogne nego to u taj problem pokuati reiti sama. Imam najmanje tri bliska prijatelja/prijateljice. Vie volim grupne drutvene igre kao to je monopol nego individualne aktivnosti kao to su video igre. Uitak mi je uiti drugu osobu ili osobe ono to znam. Sebe smatram voom (ili mi to drugi kau). Osjeam se ugodno kad sam okruena grupom ljudi. Volim se baviti drutvenim aktivnostima koje su vezane uz moj posao, crkvu ili zajednicu. Svoje veeri radije provodim na ivahnim zabavama nego li kod kue sama. Intrapersonalna inteligencija Slobodno vreme u pravilu provodim sama, meditirajui i mislei o vanim ivotnim pitanjima. Pohaala sam seminare i predavanja na temu osobnog razvoja, kako bih nauila vie o sebi. U stanju sam na neuspeh reagirati elastino. Imam poseban hobi ili interes o kojem ne govorim ostalima. U ivotu imam neke vane ciljeve i o njima redovno razmiljam. Objektivno i realno mogu sagledati svoje snage i svoje slabosti. Vikend bih radije provela u umskoj kolibi nego li u mondenom letovalitu prepunom ljudi. Mislim da sam osoba jake volje i nezavisnog uma. Svoj unutranji ivot poveravam dnevniku. Imam svoju hobi, firmu ili sam razmiljala o osnivanju vlastitog posla. Prirodnjaka inteligencija Uivam kategorizovati stvari prema zajednikim obelejima. Ekoloka pitanja su mi vana. Volim etati, planinariti i kampirati. Uivam raditi u vrtu. Verujem u vanost ouvanja nacionalnih parkova. ini mi se razumnim stvari postavljati u hijerarhijski red. ivotinje su mi vane. Recikliram otpad. Uivam prouavati sadraje iz biologije, botanike i zoologije. Provodim mnogo vremena vani, u prirodi.

16

Egzistencijalistika inteligencija Vano mi je vidjeti svoju ulogu u "velikoj slici". Uivam raspravljati pitanja o ivotu. Religija mi je vana. Uivam gledati umjetnika remek-dela. Relaksacija i meditacija me osnauju. Volim poseivati prekrasne predele u prirodi. Volim itati stare i moderne filozofe. Lake uim nove stvari ako razumijem njihovu vrednost. Pitam se ima li inteligentnih bia u svemiru. Prouavanje povesti i starih kultura pomae mi da jasnije sagledavam stvari.

17

6 6.. R RA AS SP PO OD DE EL LA AS ST TA AN NO OV VN NI I T TV VA A P PO OS ST TE EP PE EN NU U I IN NT TT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E
Na osnovu istraivanja koje je izvrio Meril (M.Meril, 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj amerike dece, doao je do sledeeg prorauna:

IQ Iznad 140 120-139 110-119 90-109 80-89 70-79 Ispod 70

Opis inteligencije Veoma visoka Visoka Neto iznad proseka Prosena Neto ispod proseka Niska zaostala

Procenat 1 11 18 46 18 6 3

Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter, Dragositz, Kushner, 1944 , zakljueno je da osoba iji je koeficijent inteligencije:

Iznad 160 Iznad 152 iznad 140 Iznad 123 Iznad 120 Iznad 110 Iznad 100 Iznad 90 Iznad 80 Iznad 70 Iznad 60

Ima 1 Ima 8 Ima 70 Ima 300 Ima 1100 Ima 2700 Ima 5000 Ima 7300 Ima 8900 Ima 9700 Ima 9900

U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika

18

Z ZA AK KL LJ JU U A AK K
Inteligencija se razvije tokom ivota.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostie u periodu izmeu esnaeste i dvadesetpete godine.Nakon toga ona poinje da opada, prvo sporije ,a zatim sve bre.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego to je bila u dvadesetoj, a u ezdesetoj ak za dve godina manja nego u u dvadesetoj. I pored ovog izlaganja, pogrean je zakljuak da je svaki mlai ovek inteligentniji od svakog starijeg oveka.Re je o postojanju individualnih razlika.Neki izrazito inteligentan ovek bie i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodinjaka, mnogo uspenije e obavljati mnogobrojne poslove, posedovae bolju sistematinost u radu ,bolju sposobnost uoptavanja, i prvenstveno e mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja, Ovens (W. Owens, 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina, naao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo vii. Bejli i Oden (N. Beyley i H. Oden, 1955) su zakljuili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu izmeu tridesete i pedesete, ve naprotiv do porasta za koji smatraju da tee i posle pedesete godine. Prema mnogim autorima postoji bioloka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi iji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije.Postoji hipoteza koja kae da kod ljudi prosene i ispod prosene inteligencije, porast inteligencije prestaje relativno rano i rano poinje postepeno opadanje, dok kod onih koji imaju natprosenu inteligenciju , inteligencija mnogo due raste.

19

L LI IT TE ER RA AT TU UR RA A
1. Gudjons, H. (1994) Pedagogija temeljna znanja, Zagreb: Educa 2. Matesic, K. (2005), Testirajte svoju inteligenciju.Jastrebarsko:Naklada Slap 3. http://www.psiholoska-komora.hr 4. http://www.mensa.hr/glavna 5. http://hr.test-iq.com/history 6. http://www.inteligencija.net/2009/09/teorije-inteligencije.html

20