P. 1
VRSTE INTELIGENCIJE

VRSTE INTELIGENCIJE

|Views: 83|Likes:
INTELIGENCIJA
INTELIGENCIJA

More info:

Published by: Damnjanovic Svetlana on Nov 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/06/2014

pdf

text

original

MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

Osnovne strukovne studije Predmet: MENADŢMENT Nastavnik: Prof. dr Vukašin Ilić

Alen Kondan

„Vrste inteligencije “

Valjevo, 15.04.2013. godine
1

S SA AD DR RŽ ŽA AJ J Uvod ......................................................................................................3 1. Pojam inteligencije ............................................................................4 2. Intelektualne sposobnosti i inteligencija .......................................5 3. Vrste i nivoi inteligencije .................................................................8 4. Testovi inteligencije .......................................................................12 5. Inventar višestrukih inteligencija za odrasle ..................................14 6. Raspodela stanovništva po stepenu inteligencije ........................... 18 Zaključak ............................................................................................. 19 Literatura ............................................................................................. 20

2

te kako se ona mjeri. kakva joj je struktura.MeĎutim u tom šarenilu odgovora ipak ima i nečega zajedničkog. priznali mi to ili ne izaziva kod svih ljudi priželjkivanje da je on po toj osobini bolji od ostalih. Uprkos velikom broju istraživanja.Čak i na pitanje šta je inteligencija nema još usaglašenog odgovora.kao što su: šta je inteligencija. Kada doĎe do neke rasprave o inteligenciji. 3 .. javlja se čitav niz pitanja.a to je da se pod pojmom inteligencije podrazumevaju njegove sposobnosti uočavanja problema i čovekove reakcije u problemskim situacijama. je li odreĎena nasleĎem ili se razvija zbog zalaganja pojedinca. hiljadama stručnih i znanstvenih članaka i knjiga odgovor ni na jedno pitanje vezano za inteligenciju nije lagan..Spominjanje inteligencije. Svaki čovek drugačije definiše inteligenciju. postoji li razlika u inteligenciji me Ďu polovima. rasama ili etničkim i društevnim slojevima. ili u najmanju ruku da se nalazi barem malo iznad proseka.U UV VO OD D Retko koji pojam izaziva zanimanje tako velikog broja ljudi kao inteligencija.

Mnogi ljudi imaju različite predstave o tome šta je inteligencija. uključujući pamćenje. one ukazuju na psihološki mehanizam karakterističan za inteligentne radnje. P PO OJ JA AM M I IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Od svih sposobnosti.uviđanje odnosa izmeĎu datih članova  sposobnost apstraktnog mišljenja . sposobnost resuĎivanja. apstraktno mišljenje. obazriv. oštrouman. Svi naučnici koji su se bavili ovom oblašću.Iako nisu pogrešne..Na primer.pa sa tog aspekta inteligencija se definiše kao sposobnost adaptacije ili prilagođavanja . Temeljnim istraţivanjem psihološke literature. učenje.1 1. zapaţanje. Spirman (Spearman) definisao ju je kao:  shvatanje.Čak se moţe reći da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture. inteligencija asocira na matematičke i govorničke spretnosti.Ova sposobnost se izraţava u mnogim aspektima ljudskog ţivota. tako i kod laika. sposobnost govorništva. mogućnost saznaje i posedovanja znanja.Druge odredbe imaju više psihološko značenje. prilagoĎavanja okruţenju.one ne ukazuju na koji se način postiţe to snalaţenje u novim situacijama.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese.. konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaţenje u prostoru i spretnost u upravljanju čamcem kao osnovna obeleţja inteligencije. odlučivanje. mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.Slična situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 različitih definicija: sposobnost rešavanja raznovrsnih problema u ţivotu. da li je inteligencija jedna opšta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti. inteligencija je izavala najviše interesovanja kako kod psihologa. sposobnost apstraktnog mišljenja. čak se i dalje odvija debata o tome šta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom. sposobnosti rešavanja problema. da li je to osobenost mozga.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti.i po njima je inteligencija sposobnost učenja. dok neke pomorske kulture.Ne postoji univerzalna definicija inteligencije. originalnosti i produktivnosti u mišljenju.to je sposobnost rešavanja praktičnih problema. promoćuran. opšta mogućnost nezavisnosti. i mnoge reči našeg jezika predstavljaju različite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar. Ljudi iz opšte populacije imaju drugačija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte. promišljen. karakteristika ponašanja ili zbir znanja i spretnosti. uroĎena opšta sposobnost spoznaje. tj. mišljenje i razumevanje.Na primer za stanovnike severne Amerike.. Neke od tih definicija su biološki obojene. zainteresovanosti za učenje. 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definišu inteligenciju.sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama. davali su različite definicije inteligencije.moglo bi se pronaći preko pedeset definicija inteligencije. shvatanja i zaključivanja.koja je najčešće vezana za govor 4 .Uočeno je da su svih 14 definicija bile različite.Uprošćeno. učenje i razumevanje novog materijala i korišćenje starih iskustava. Jedan od prvih i najvećih istraživača inteligencije.

Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj.  R-faktor ili tzv.Jedna opšta ocena sposobnosti ne pruţa mnoge interesantne i značajne podatke o pojedincima.L. koji su bey ikakvog logičkog smisla. 1957. ili tzv. ili tzv. i svi oni su od velikog značaja pri rešavanju sloţenijih inteletualnih zadataka.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost rešavanja matematičkih problema.to je sposobnost lakog i uspešnog operisanja brojevima. racima ) formulisanog. Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne moţe govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti. nalaţenja opštih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti rešavanju problema.Prema njegovim prvim istraţivanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora.američki psiholog.1956.  N-faktor.. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao.2 2. Thurstona ).to je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamišljanja prostornih odnosa i promena u prostoru. faktor rezonovanja . perceptivni. i upravo zbog toga je produţio sa ''usitnjavanjem'' intelekta 5 .sastoji se u sposobnosti brzog opaţanja objekata. elementarnim računskim operacijama. ili tzv.Guilford . aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju. prvenstveno pri osnovnim.  P-faktor ili tzv. u sposobnosti brzog i lakog nalaţenja potrebnih reči. kao i u lakom i tečnom govornom izraţavanju. obilje ili tečnost reči .  S-faktor. On smatra da se upravo ono što se naziva inteligencija moţe svesti na ovih 7 faktora. opšta ocena inteligencija je kod Terstona raščlanjena na sedam posebnih ocena. smatra da je struktura inteligencije još znatno sloţenija.Mnogo više potrebnih informacija o čoveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti. faktor memorije. ili tzv.ovaj faktor predstavlja sposobnost rečitosti i manifestuje se u bogatstvu rečnika ( kojim pojedinac raspolaţe ). Gilford (J.On je od presudnog značaja prilikom učenja iz knjiga. naročito onih koji se mehanički pamte. sto znači fluentnost.ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa.predstavlja sposobnost zadrţavanja i obnavljanja utisaka. njihovih karakteristika i meĎusobnih razlika posredstvom vida. ) .Upravo zbog toga. numerički faktor . I IN NT TE EL LE EK KT TU UA AL LN NE ES SP PO OS SO OB BN NO OS ST TI II II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA A Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zasluţna istraţivanja američkog psihologa Terstona ( L. specijalni ili prostorni faktor . naročito teţe napisanih knjiga. sposobnosti pamćenja .  M-faktor. Svaki faktor je označen jednim slovom abecede:  W-faktor (potiče od engleske reči Word fluenci.  V-faktor.P. 1959. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inače tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opšteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednačavao sa inteligencijom i većeg broja specifičnih ili S-faktora ). ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno. opaţajni faktor .

najmanje 47 .moguće je razlikovati nekoliko sposobnosti:        sposobnost za pamćenje vizuelnih draţi sposobnost za pamćenje auditivnih draţi sposobnost za ideje sposobnost za pamćenje nesmislenog materijala sposobnost za pamćenje poloţaja u prostoru sposobnost za pamćenje rasporeda u vremenu sposobnost od koje zavisi obim pamćenja Takodje . u rečitosti to jest umešnosti da se za kratko vreme naĎe mnogo reči za označavanje neke situacije.ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnošću rezonovanja.  produktivne sposobnosti . u manipulaciji figurativnihm simbolima i brojevima.korišćenja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba. na: sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata. sposobnost za otkrivanje odnosa meĎu rečima. i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti uţih po obimu npr. One se mogu podeliti na dve zasebne grupe:   sposobnost konvergentnog mišljenja .one omogućavaju uočavanje. sposobnost za auditivno prepoznavanje.prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka. Po Gilfordu . a i za nova objašnjenja. ova sposobnost omogućava da se doĎe do pravog rešenja koristeći date informacije.ni mišljenje nije jedinstvena sposobnost.figurama ili pojmovima.inteligencija je sačinjena od velikog broja faktora .Po njemu .U okviru mišljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti :  kognitivne sposobnosti .odnosno sposobnosti.U testovima konvergentnog mišljenja postoji tačno jedno rešenje. U tetovima divergentnog mišljenja postoje brojna rešenja i uspeh pojedinca je utoliko veći.u originalnosti i kreativnosti. sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja načina za njegovo rešavanje . Ove faktore je moguće podeliti na dve grupe:  faktore pamćenja (koji čine manju grupu)  faktore mišljenja (koji čine veliku grupu) Ni pamćenje nije jedinstvena sposobnost.to je sposobnost stvaranja nečeg novog.Ona omogućava uspeh u nalaţenju tačnog odgovora na osnovu datih podataka.na posebne faktore . Kada je reč o faktorima koji čine strukturu pamćenja.) sposobnost divergentnog mišljenja .Jednostavnije rečeno.Ona se manifestuje u obilju ideja.ukoliko su 6   .

Na osnovu ovoga se moţe zaključiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost već organizacija većeg broja sposobnosti. a drugi pojedinci druge. odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zaključaka.   evaluativne sposobnosti ili tzv.raznovrsniji.Neki pojedinci mogu imati više razvijene neke od ovih sposobnosti. jer postoji mnogo različitih vrsta inteligencije.Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu.tačno ili netačno .neuobičniji i duhovitiji. sposobnosti ocenjivanja . 7 .njegovi odgovori brojniji. već i po vrsti.U umetničkom stvaralaštvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti.Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono što je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno.

sposobni su razumeti brojeve i matematičke strukture i nauka ih sama po sebi zabavlja. Obično poseduju sposobnost zamišljanja stvari ili slika. Ova vrsta inteligencije razvijena je kod naučnika.  VERBALNO . smišljaju vlastite šifre ili rado provode naučne eksperimente. ekonomista. Osobe sa izaţenom ovom inteligencijom vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljive stvari u njemu. ali upozorava da u normalnim ţivotnim situacijama ove sposobnosti ne funkcionisu potpuno nezavisno jedna od druge. a moţe se uzeti u obzir i egzistencijalna inteligencija. Manifestuje se u čitanju. razumeju sintaksu i strukturu jezika. crtanje.Gardner. vešti su govonici.LINGVISTIČKA INTELIGENCIJA Ovaj oblik inteligencije odnosi se na govorno izraţavanje i govornu fluentnost. Osobe s izraţenom ovom inteligencijom. učenju stranih jezika. Obično takve osobe vole zagonetke. dizajna. a koja predstavlja kritiku prema prema stavu da postoji samo jedna ljudska inteligencija koja moţe biti procenjena kroz standardne psihometrijske instrumente. novinara i svih društvenih delatnika. Višestruka inteligencija se u početku sastojala iz sedam dimenzija inteligencije. kompjuterskih stručnjaka.. lečnika. Ova vrsta inteligencije najčešće je razvijena kod pisaca. a povezana je i s logikom. Gardner je potvrdu svojih hipoteza našao u neurofiziološkim istraţivanjima. arhitekture ili razlicitih izuma. Ona uključuje sposobnosti da se radi s apstraktnim simbolima. ali kasnije je Gardner dodatno identifikovao osmu. pričanju priča. te da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije visestruke inteligencije. modeliranje itd. pisanju i govoru.PROSTORNA INTELIGENCIJA Preteţno se odnosi na likovno izraţavanje. što znači da teorija visestruke inteligencije ima 9 dimenzija. rebuse.MATEMATIČKA INTELIGENCIJA Najčešće je povezana s onim sto se naziva naučeno mišljenje. V VR RS ST TE EI IN NI IV VO OI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Howard Gardner je psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji višestruke inteligencije. Ovaj oblik inteligencije se ističe kod osoba koje uţivaju pri rešavanju problema. filozofa. matematičara itd. računare. vešte su u poigravanju rečima. Ovu vrstu inteligencije poseduju: arhitekti. 8 . inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili vise kulturnih okvira. pesnika. te pored toga sposobnost da ono sto vide u mašti predstave i drugima putem umetnosti. dobro se snalaze u debatama. mozgalice. stoga.3 3.  LOGČKO . koreografi itd. te da se otkrivaju skrivene veze i odnosi izmeĎu datih podataka i informacija. umetnici. fotografije. već u velikom broju slučajeva meĎusobno se preklapaju i tako zajedno djeluju. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir puni opseg ljudske inteligencije. kreativnom pisanju ili čitanju.  VIZUALNO .

glumom ili najviše vole raditi rukama i baviti se aktivnostima poput modelarstva. terapeuti. svesna je u čemu je najbolja. TELESNO – KINESTETIČKA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije je izraţen kod osoba koje se skladno kreću i osećaju ugodno u vlastitom telu.  NATURALISTIČKA INTELIGENCIJA Osobe s ovom inteligencijom su posmatrači i uţivaju u prirodi i prirodnim lepotama. Osobe s istaknutom ovom inteligencijom često se bave atletikom. ne preuveličava svoje vrline. muzičari.  INTERPERSONALNA INTELIGENCIJA Osobe sa izraţenom ovom vrstom inteligencije zanimaju ljudi i načini na koji se meĎusobno ophode. Ovu vrstu inteligencije obično poseduju socijalni radnici. teolozi. imaju mnogo prijatelja. uopšteno. učitelji itd. briga o ţivotinjama. kuvanje. slušanja muzike. plesom. razmišljaju o prošlosti. Ovu vrstu inteligencije pre svega poseduju filozofi. vode dnevnik. skladne tonove. melodiju. pisci itd. Dakle. konstruiranja ili popravljanja stvari. menadţeri. minerala. bave se identifikovanjem i klasifikovanjem biljaka.  INTRAPERSONALNA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije osigurava osobi da poseduje svest o vlastitim osećajima i razume ih. posećivanja koncerata. stvaraju planove za budućnost. nastavnici muzičkog. a na čemu još mora poraditi.  MUZIČKA INTELIGENCIJA Osobe sa izraţenom ovom inteligencijom vole muziku. ljudske glasove ili muzičke instrumente. Obično su to ekstrovertirane osobe. muzički kritičari itd. temperamentu. nastojeći predvideti svoje reakcije i emocije i tako biti jedinstvene. 9 . te su osetljivi na zvučne nadraţaje u okolini. ekologija. vešti su komunikatori i u ranijoj dobi su obično deo radnih skupina učenika škole ili debatnih klubova. Te osobe zanima vrtlarstvo. motivaciji i namerama. Ili jednostavno vole boraviti u prirodi i osjecaju duboku povezanost s njom. koriste ga da bi naučili nove veštine ili se izrazili na različite načine. povezana je s introspektivnošću i samorefleksijom. Obično vole različite vrste muzike i uţivaju u aktivnostima poput pevanja. Poseduju dobar muzički sluh. i ne nastoji sakriti svoje mane. osetljivi na emocije i raspoloţenja drugih ljudi. kompozitori. ritam. poljoprivreda itd. ţivotinja. advokati. veski lideri. Ovu vrstu inteligencije imaju ljudi koji se bave reklamom. emocijama.Često su te osobe povučene i vole vreme provoditi u samoći. sviranja. Poznaje sebe više nego što je iko drugi moţe upoznati. kasnije učestvuju u radu nekih udruţenja ili jednostavno uţivaju u svakodnevnom druţenju s ljudima. Ova vrsta inteligencije zahteva sposobnost da se prepoznaju razlike meĎu ljudima u raspoloţenju. psiholozi. političari.

a svaki je odreĎen jednom opštom kognitivnom strukturom. plesač moţe biti odličan u svojoj muzičkoj umjetnosti ako: ima jaku muzičku inteligenciju – razume i oseća ritam i varijacije u glazbi. interpersonalna mu inteligencija omogućavae shvatiti kako se ljudi plesom mogu nadahnuti. PrilagoĎenost struktura se odvija putem dva procesa.):  Senzomotorički period koji obuhvata prve dve godine ţivota i predstavlja oblik inteligencije u kojem je znanje o svetu ograničeno na telesnu interakciju s ljudima i objektima. načinom razmišljanja. refleksi ili navike. pojave koje nas okruţuju asimiliramo u postojeće kognitivne strukture. Gardner tvrdi kako te inteligencije vrlo retko deluju samostalno.. Na primer. „Iako su anatomski inteligencije odvojene jedna od drugih. o njenoj funkciji i njenoj strukturi. koje Piaget naziva razvojnim stadijumima. Razvoj u smeru inteligentnog ponašanja odreĎen je time što odnosi pojedinca i okoline postaju s vremenom sve sloţeniji. Razvijajući se.1998. sada moţe izvoditi i mentalno. 2010. deca stvaraju kvalitativno različite strukture.) govori o dva aspekta inteligencije. koja se onda ogleda u širokom spektru ponašanja. jednostavnijih oblika ponašanja kao sto su npr. 1 Mirjana Posavec.str. no još nije vešto u rešavanju simboličkih problema što se manifestuje u raznim pogreškama npr. U njemu dete počinje upotrebljavati simbole pomoću kojih kognitivno reprezentuje svet oko sebe. Postoje četiri takva stadijuma ili perioda. inteligencije se koriste istovremeno i meĎusobno se nadopunjavaju. No inteligentno ponašanje se ne odvija po načelu izolovanih naucenih odgovora na konkretne sloţene podraţaje. a to su (prema Vasta i sur. o svrsi postojanja. kroz koji prolaze sva djeca istim redoslijedom. Akcije koje je u prethodnom periodu nuţno izvodilo fizički. vec se ogleda u postojanju kognitivnih struktura koje dete oblikuje tokom razvoja. sklonost da se usmeri samo na jedan aspekt problema u odreĎenom trenutku. te ih pokušavamo objasniti pod vidom onoga što već znamo i razumemo. Umesto toga. Osobe s ovom inteligencijom se nalaze u filozofskim i verskim krugovima. EGZISTENCIJALNA INTELIGENCIJA Osobe s izraţenom ovom vrstom inteligencije vole razmišljati o filozofskim pitanjima.  Predoperacijski period koji traje otprilike od druge do šeste godine. Funkcija inteligencije je adaptacija.55-64 10 . Pojave koje se ne uklapaju u postoječu strukturu traţe da akomodiramo strukture kako bismo unutar njih mogli objasniti i razumeti nove činjenice. U dodiru s okolinom.Visestruke inteligencije u nastavi. baš kao što je to funkcija i nekih drugih. opštim pitanjima vezanim za ţivot i ţivljenje. asimilacije i akomodacije. oduševiti kao i jelesno – kinestetička inteligencija koja mu omogućava agilnost i koordinaciju pokreta kako bi sve to uspešno spojio u uspešan pokret. 1983.“1 Piaget (prema Sternberg i Powell. Piaget je intelektualni razvoj time podelio u kvalitativno različite stadijume. pa zahteve okoline više nije moguće ispuniti jednostavnijim oblicima ponašanja.

lična objektivnost. analitičari. stručnjaci za ljudske resurse. animatori. zabavljači. svjesnost i uţivanje u primjeni zvukova. izumitelji. prevodioci. DJ-ji. organizatori zabava Plesači. razvijanje strategija za postizanje ciljeva. baštovani. treneri. kao i sopstvenih potreba i mogućnosti Tipčne profesije. Kada dete naiĎe na neku novu pojavu koju ne razume nastaće uznemirujuća neravnoteţa unutar kognitivnog sastava koju ţe dete razmišljanjem ili delovanjem pokušati rešiti. profesori knjiţevnosti. pismeno ili usmeno. Tumačenje raspoloţenja prema izrazu lica. arhitekti. direktori Aktivnosti koje potiču razvoj inteligencije Pisanje instrukcija. zanatlije. Ovaj period. nastavnici. Za Piageta. dizajneri. bankari. Vizuelno i prostorno opažanje. razumjevanje odnosa izmeĎu slike i njenog značenja. predavači. razumijevanje odnosa izmeĎu uzroka i posljedice na osnovu opopljivih podataka Muzičke sposobnosti.  Period formalnih operacija počinje u dobi od otprilike jedanaest godina. stvaranje i tumačenje vizuelnih slika. pokazivanje raznih tehnika u sportu. nadgledanje muzičkog rada. ekvilibracija je jedinstven Piagetov pojam pod kojim on podrazumeva biološki proces samoregulacije. advokati. koji potiče kognitivni sustav na ravnoteţu izmeĎu asimilacije i akomodacije. atletičari. fizičko i socijalno iskustvo te ekvilibracija. interpretacija i objašnjavanje ideja putem jezika. medijatori. piano muzičari. pokazivanje sopstvenih osjećanja govorom tijela. muzički producenti. akustični inţinjeri. političari. posrednici. razumevanje povezanosti izmeĎu komunikacije i namere Logičko razmišljanje. urednici. pisanje govora. ribolovci. Tip inteligencije Opis inteligencije Reči i jezik. vojnici. Interpersonalna inteligencija Intrapersonalna inteligencija 11 . prepoznavanje tonaliteta i ritmičkih obrazaca.svjesnost. informatičari. pjevanje pjesama. tumačenje slike. razumjevanje odnosa izmeĎu ljudi i stanja u kojima se oni nalaze. savjetnici. naučno rezoniranje i dedukcija. razmjevanje odnosa individue prema svijetu. PR menadţeri. pjesnici. sposobnost za samorazumjevanje. njegovatelji. inţinjeri. loga ili kofera i sl. analiziranje principa na kojima funkcionišu mašine i sl. uključuje logičko razmišljanje u odnosu na apstraktne i hipotetičke dogaĎaje. pregovarači. komentara za odreĎeni dogaĎaj. projektiranje zgrada. razumijevanje odnosa izmeĎu zvuka i osjećanja Koordinacija tjelesnih pokreta. ljekari. IzvoĎenje matematičkih operacija na mentalnom nivou (na pamet).vatrogasci. istraţivači. vajari. lingvisti. primjena mimike u objašnjavanju nečeg Dizajniranje odjeće. stručnjaci za reklamiranje i oglašavanje. kuhari. psiholozi. dizajniranje automobila. trgovci. fizčka spretnost i okretnost. Period konkretnih operacija traje od šeste do jedanaeste godina. a ne samo na konkretne objekte. ovom kognitivnom razvoju pridonose četiri cinioca: maturacija. analiziranje problema. izvoĎenje matematičkih operacija. u koje su i odrasli. edukatori. izdavači. sportisti. sposobnost da se uspostvi komunikacija sa drugima. IzvoĎenje muzičkih komada. inţinjeri. ekonomisti. TV i radio prezenteri Naučnici. Kognitivni sastav uvek teţi proizvesti i odrţati stanje ravnoteţe. kreiranje procesa. ureĎivanje napisanog testa. ronioci. voĎenje ili savjetovanje drugih Razmatranje i utvrĎivanje sopstvenih ciljeva i ličnih promjena usmjerenih u tom smjeru Lingvistička inteligencija Logičkomatematička inteligencija Muzička inteligencija Telesnokinestetička inteligencija Prostorna ili spacijalna inteligencija Muzičari. uključivanje drugih ljudi Samo. i izmeĎu prostora i efekta Opažanje osjećanja kod drugih ljudi. Manipuliranje . I dok su prva tri činioca uobicajena. Inteligencija se u tom razdoblju manifestuje kroz mogućnost izvoĎenja mentalnih operacija nad usvojenim česticama znanja. preference. mentori Neosprno to je svako ko je samosjestan i ko je uključen u mijenjanju sopstvenim misli i ubjeĎenja u ponašanja u skladu sa datom situacijom. kordinacija oko i tijelo. glumci. avanturiste Umjetnici. tumačenje ponašanja i komunikacije. organizatori. stručnjaci za ljepotu i kozmetiku Terapeuti. razgovor na odreĎenu temu. lideri. prodavači. slikovita mašta i ekspresija. compozitori. poučavanje nekog u sviranju muzičkog instrumenta. potencijali Pisci. planirani utjecaj na osjećanja drugih. otkrivanje obrazaca. fotografi. introspekcija. pjevači.

. Mogu biti:  Verbalni – zadaci su formulisani rečima i kod njih treba rečima i odgovarati na zadatke  Neverbalni – ne treba koristiti govor nego se zadaci rešavaju rukovanjem predmetima ili slikama. a sledeći opet na razumijevanju i analitičkim sposobnostima. ili količini vremena koja je potrebna da se prepozna odreĎeni podraţaj. razumevanje matematičkih operacija i problema. moć brzine osetljivosti na zadani problem. Iako je Galtonov test inteligencije bio lošiji. test Ravenove progresivne matrice. te je za njihovu obradu potrebno više vremena. Wechsler-Bellevueov test i dr. moć brzog i lakog učenja. Francuski razvojni psiholog Alfred Binet i Theodore Simon razvili su prvi sluţbeni test inteligencije. kao što je već ranije navedeno. moć apstraktnog mišljenja. sposobnost korišćenja reči prilikom govora i pisanja te razumevanje ideja i opšta sposobnost osobe da svrhovito primeni prethodno navedene sposobnosti. Mnogi testovi uključuju ove činioce u subtestovima kojima se istraţuje širok raspon intelektualnih karakteristika. Wechslerova skala inteligencije za odrasle. Zatim.4 4. na temelju rezultata se 12 . S razvojem testa inteligencije prvi je počeo engleski naučnik sir Francis Galton. ovi testovi inteligencije su osetljiviji i upotrebljavaju se kad je u pitanju motivacija ispitanika  Grupni – omogućeno je istovremeno ispitivati inteligenciju čitave jedne grupe ispitanika. a koji se nazvao prema njihovim tvorcima Binet-Simonov test inteligencije. Testovi inteligencije mogu biti testovi snage i testovi brzine inteligencije. koji se sastojao od 54 pitanja. koji je ispitivao uticaj okoline i nasleĎa na inteligenciju. Neki testovi se baziraju na verbalnim karakteristikama. Testovi inteligencije se mogu koristiti za merenje inteligencije i deci i odraslim ljudima. ovi testovi su skuplji. potrebna je veća strucnost onoga koji obavlja testiranje. Svi oblici nabrojanih testova inteligencije vrlo visoko koreliraju prema dobijenim rezultatima jedan s drugim. drugi na prostornim karakteristikama. Galtonu se ne moţe oduzeti značaj koji je imao u razvoju testova inteligencije. testovi inteligencije mogu biti i  Individualni – pomoću kojih ispitivač ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob. T TE ES ST TO OV VI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Testovi inteligencije koji se koriste su: Stanford-Binetov test. Galton je razvio prototip testa inteligencije. Smatra se da testovi inteligencije mere slijedeće karakteristike ličnosti: moć brzine prilagoĎavanja na postojeće i novonastale situacije. TakoĎe se koriste testovi koji predstavljaju kombinaciju snage i brzine inteligencije. Smatra se da bez obzira na prirodu testa. Ugledanjem na Binetov test konstruisan je veliki broj drugih testova za ispitivanje inteligencije u mnogim zemljama. te su najčešće zastupljeni meĎu testovima inteligencije. Poneki testovi zavise o vremenu reakcije.

moţe izvesti generalni statistički faktor koji je opšti ili generalni pokazatelj inteligencije. poslovnim. vojnim i policijskim ustanovama. Izvorno testovi inteligencije su konstruirani kako bi se predvidio uspeh u obrazovanju. inteligencija je osobina koja nije podloţna značajnim promenama. 13 . Visina inteligencije je povezana s uspešnim usvajanjem veština i znanja i rešavanjem problema na osnovu usvojenih znanja i veština. Drugim rečima. a ne sve karakteristike inteligencije. jer je značajan predikator budućeg ponašanja. U skladu s time psihometrijski pristup merenju je samo deo onoga što se obično razumeva kao inteligencija. nego što se meri testom inteligencije. već je fiksna. Neki psiholozi smatraju da generalni faktor inteligencije odraţava samo neke karakteristike. ipak kritičari psihometrijskog pristupa smatraju da testovi inteligencije podupiru nativističke teorije po kojima je inteligencija kvalitativno jedinstvena osobina s relativno stalnom kvantitetom. Iako tvorci testova inteligencije nisu smatrali da mere stalnu inteligenciju. Kao argument kritičari ističu da ljudi uopšteno imaju nešto drugačiji i širi koncept inteligencije. Ne smatraju svi psiholozi da postoji generalni faktor inteligencije.Merenje inteligencije naširoko se koristi u obrazovnim. utvrĎena i nepromenjiva.

pravilima ili logičkim povezivanjem. Zanimam se za nova dostignuća u znanosti. Što će se dogoditi budem li udvostručila količinu vode kojom zalijevam svoju ruţu?) U glavi neprestano tragam za obrascima. ali nisu jednako razvijene. Jezici i društvena grupa predmeta su mi u školi bili lakši od prirodnih predmeta i matematike. 14 . Uţivam planirati igre i rešavati "mozgalice" koje zahtevaju logično razmišljanje.5 5. Kad se vozim autoputom. Na kraju saberite koliko puta ste zabeeleţili neku izjavu (uz svaku inteligenciju je 10 izjava) i napravite svoj grafikon inteligencija. ovo nije klasični test inteligencije – ovim samo procenjujete koje oblasti su za vas posebno zanimljive. Vaţno je razumeti da se inteligencije razvijaju kao i da istu stvar ljudi mogu učiti na više različitih načina. Zapamtite – svi imamo sve inteligencije. Ponekad razmišljam u pojmovima koji su jasni. Logičko-matematička inteligencija           Lako računam napamet. Volim pronalaziti nelogičnosti u onome što ljudi kaţu ili čine kod kuće ili na poslu. Posmatrajte svoje dete kroz prizmu višestruke inteligencije i bolje ćete razumeti kako ona najbolje uče i šta im najbolje odgovara. Više naučim slušajući radio ili govornu kasetu nego li gledanjem TV ili filma. Lingvistička inteligencija           Knjige su mi veoma vaţne. Volim se zabavljati ili zabavljati druge neobičnim rečima. Uţivam u igrama reči kao što su anagrami i slično. pre nego počnete test. Matematika i/ili prirodni predmeti su bili moji omiljeni predmeti u školi. izgovorim ili napišem. moţete imati više isto razvijenih inteligencija. traţeći od mene da im objasnim značenje nekih reči koje upotrebljavam u pisanju ili govoru. koji su najbolji načini da učite. pokušajte da pretpostavite koliko vam je koja inteligencija razvijena). kategorizirane. U razgovoru često citiram ono što sam pročitala ili čula. Uverena sam da gotovo sve ima racionalno obrazloţenje. Bolje se osjećam kad su stvari na neki način izmjerene.. Drugi me ponekad moraju prekidati u govoru. više paţnje posvećujem rečima napisanim na reklamnim plakatima nego li pejzaţu. Volim eksperimentisati (npr. stihovima ili igrama reči. Nedavno sam napisala nešto na što sam naročito ponosna ili na čemu su mi drugi iskazali divljenje. I IN NV VE EN NT TA AR RV VI IŠ ŠE ES ST TR RU UK KI IH HI IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA AZ ZA AO OD DR RA AS SL LE E Označite izjave u svakoj od kategorija inteligencije koje se odnose na Vas (radi zabave. apstraktni. U sebi mogu čuti zvuk reči i pre no što ih pročitam. analizirane ili kvantificirane. bez reči i slika.

Lako mogu pratiti ritam neke melodije pomoću jednostavnog instrumenta .  Teško mi je mirno sediti duţi period vremena. Često fotoaparatom ili kamerom snimam ono što vidim oko sebe. Često slušam muziku sa radija i CD-a. Čujem li neku melodiju jednom ili dva puta. lavirinte i druge vizualne igre.  Moram dodirnuti stvari ţelim li više o njima naučiti. Noću vrlo ţivopisno sanjam.  Novu veštinu moram isprobati. Tjelesno-kinestetička inteligencija  Redovno se bavim barem jednim sportom ili telesnom aktivnosti. obično je mogu prilično tačno ponoviti. Muzička inteligencija           Imam ugodan glas. Lako mi je zamisliti kako bi nešto izgledalo iz ptičje perspektive. kao što je npr. Osetljiva sam na boje. Sviram jedan muzički instrument. 15 .  Svoje slobodno vreme najradije provodim na otvorenom. plesti.  Najbolje mi ideje padaju na pamet kad šetam ili trčim ili kad se bavim nekom vrstom telesne aktivnosti. U školi mi je geometrija bila lakša od aritmetike. Kada radim. Više volim čitati tisak koji je bogato ilustrovan.udaraljke. Mogu reći kad je muziička nota "falš".  Volim svojim rukama nešto konkretno raditi. Ţivot bi mi bio siromašniji bez muzike Ponekad kad šetam ulicom ulovim se da mi kroz glavu ide neka melodija. rezbariti i slično. šiti. Na nepoznatoj teritoriji u pravilu se dobro snalazim.  Uţivam u vratolomnoj voţnji biciklom ili sličnim uzbudljivim telesnim doţivljajima.  Sebe bih opisala kao osobu sa dobrom koordinacijom.  Često gestikuliram rukama ili se koristim drugim oblicima govora tela kad razgovaram s nekime. Volim crtati ili šarati. budući da mi nije dovoljno samo pitati o njoj ili vidjeti video-snimku. Oboţavam rešavati slagalice.Prostorna inteligencija           Kad zatvorim oči često vidim jasne slike. učim i slično često pevušim ili "dajem ritam". Lako pamtim riječi pjesama.

meditirajući i misleći o vaţnim ţivotnim pitanjima. Intrapersonalna inteligencija  Slobodno vreme u pravilu provodim sama.  Imam svoju hobi.  Imam poseban hobi ili interes o kojem ne govorim ostalima. Ekološka pitanja su mi vaţna.  Imam najmanje tri bliska prijatelja/prijateljice. firmu ili sam razmišljala o osnivanju vlastitog posla. Uţivam raditi u vrtu.  Svoje večeri radije provodim na ţivahnim zabavama nego li kod kuće sama.  Osjećam se ugodno kad sam okruţena grupom ljudi.  Sebe smatram voĎom (ili mi to drugi kaţu).  Mislim da sam osoba jake volje i nezavisnog uma.  Uţitak mi je učiti drugu osobu ili osobe ono što znam. planinariti i kampirati. Recikliram otpad.  Volim se baviti društvenim aktivnostima koje su vezane uz moj posao. 16 .  U stanju sam na neuspeh reagirati elastično. od pojedinačnih sportova kao što je plivanje. Provodim mnogo vremena vani. Ţivotinje su mi vaţne.  Kad imam neki problem.  U ţivotu imam neke vaţne ciljeve i o njima redovno razmišljam. Verujem u vaţnost očuvanja nacionalnih parkova.  Objektivno i realno mogu sagledati svoje snage i svoje slabosti.  PohaĎala sam seminare i predavanja na temu osobnog razvoja.Interpersonalna inteligencija  Ja sam jedna od onih osoba kojima ljudi dolaze po savjet. crkvu ili zajednicu. kako bih naučila više o sebi.  Više volim grupne društvene igre kao što je monopol nego individualne aktivnosti kao što su video igre. vjerojatno ću radije potraţiti neku osobu da mi pomogne nego što ću taj problem pokušati rešiti sama. botanike i zoologije.  Vikend bih radije provela u šumskoj kolibi nego li u mondenom letovalištu prepunom ljudi.  Više volim grupne sportove kao što su odbojka. Uţivam proučavati sadrţaje iz biologije. Volim šetati.  Svoj unutrašnji ţivot poveravam dnevniku. Čini mi se razumnim stvari postavljati u hijerarhijski red. badminton i sl. u prirodi. Prirodnjačka inteligencija           Uţivam kategorizovati stvari prema zajedničkim obeleţjima.

Egzistencijalistička inteligencija           Vaţno mi je vidjeti svoju ulogu u "velikoj slici". Lakše učim nove stvari ako razumijem njihovu vrednost. Relaksacija i meditacija me osnaţuju. 17 . Proučavanje povesti i starih kultura pomaţe mi da jasnije sagledavam stvari. Volim čitati stare i moderne filozofe. Uţivam raspravljati pitanja o ţivotu. Pitam se ima li inteligentnih bića u svemiru. Uţivam gledati umjetnička remek-dela. Religija mi je vaţna. Volim posećivati prekrasne predele u prirodi.

Kushner.Meril.6 6.. zaključeno je da osoba čiji je koeficijent inteligencije: Iznad 160 Iznad 152 iznad 140 Iznad 123 Iznad 120 Iznad 110 Iznad 100 Iznad 90 Iznad 80 Iznad 70 Iznad 60 Ima 1 Ima 8 Ima 70 Ima 300 Ima 1100 Ima 2700 Ima 5000 Ima 7300 Ima 8900 Ima 9700 Ima 9900 U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika 18 . Dragositz. 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj američke dece. došao je do sledećeg proračuna: IQ Iznad 140 120-139 110-119 90-109 80-89 70-79 Ispod 70 Opis inteligencije Veoma visoka Visoka Nešto iznad proseka Prosečna Nešto ispod proseka Niska zaostala Procenat 1 11 18 46 18 6 3 Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter. 1944 . R RA AS SP PO OD DE EL LA AS ST TA AN NO OV VN NI IŠ ŠT TV VA A P PO OS ST TE EP PE EN NU U I IN NT TT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Na osnovu istraţivanja koje je izvršio Meril (M.

Z ZA AK KL LJ JU UČ ČA AK K Inteligencija se razvije tokom života. već naprotiv do porasta za koji smatraju da teče i posle pedesete godine. mnogo uspešnije će obavljati mnogobrojne poslove. prvo sporije . Bejli i Oden (N.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostiže u periodu izmeĎu šesnaeste i dvadesetpete godine.Nakon toga ona počinje da opada. Oden.bolju sposobnost uopštavanja. dok kod onih koji imaju natprosečnu inteligenciju . porast inteligencije prestaje relativno rano i rano počinje postepeno opadanje.Postoji hipoteza koja kaže da kod ljudi prosečne i ispod prosečne inteligencije. inteligencija mnogo duže raste. I pored ovog izlaganja.Reč je o postojanju individualnih razlika.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego što je bila u dvadesetoj. 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina.Neki izrazito inteligentan čovek biće i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodišnjaka. Ovens (W. pogrešan je zaključak da je svaki mlaĎi čovek inteligentniji od svakog starijeg čoveka. posedovaće bolju sistematičnost u radu . Owens. i prvenstveno će mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi.a zatim sve brže. Prema mnogim autorima postoji biološka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi čiji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije. Beyley i H. 19 . a u šezdesetoj čak za dve godina manja nego u u dvadesetoj. 1955) su zaključili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu izmeĎu tridesete i pedesete. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja. našao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo viši.

Matesic.Jastrebarsko:Naklada Slap 3.html 20 . Zagreb: Educa 2. H. http://hr. http://www. K. http://www.hr/glavna 5.L LI IT TE ER RA AT TU UR RA A 1.inteligencija.net/2009/09/teorije-inteligencije.com/history 6.hr 4. Gudjons. Testirajte svoju inteligenciju.mensa.test-iq.psiholoska-komora. http://www. (2005). (1994) Pedagogija – temeljna znanja.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->