Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

. S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 .. sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 .. dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5..An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r......... a zatim metodom matematiˇ cke indukcije. Dokaz: Analogno zadatku 3.ωn kojima su srediˇ sta A1 . ωe . Zadatak 3: Ako su A1 ..An ..ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku... najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 ..An . Ak . Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 ...... Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12. pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. ωj .ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi. a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r .ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru..4 Zadatak 2: Ako su ω1 . Ai . koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. . koja je uporedna sa simetralom ugla ω . konveksnih likova ω1 . kugla ω kojoj je srediˇ ste O. U tom sluˇ caju bi´ ce r= k . pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r .An proizvoljne taˇ cke u prostoru.. Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove.. dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ ... Aj .... najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5. kao pri reˇ savanju zadatka 13. ωk .. gde je n ≥ (k + 1).... S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka...An . npr. tj...An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d. a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r . ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora.. svake ˇ cetiri od n kugli. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. Analogno.. recimo O. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r. svih n kugli ω1 . te prema Helijevoj teoremi. Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi ... 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π . cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 .ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 . Stoga.

pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. . Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . Stoga. oˇ star ugao. a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ . Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . ugla ω ′ . Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. tj.

dakle oˇ star ugao. P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . dakle tup ugao. Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. kod pravouglih trouglova P OO′ . Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor.6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. ′ QOO . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 .

7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . c pripadale ravni π . Pri tome je trougao P QR pravougli. prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . Q. b. C1 i C2 . C1 . pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. R dokazati da se prave AA′ .β . Q. Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ . P. Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. pa je prava AA′ presek ravni β i . BB ′ . ˇ sto je nemogu´ ce. Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. b. jer su one mimoilazne. zatim da taˇ cke P. Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP . pa je ∠P OQ < ∠P OR. pa bi sve tri prave a. saglasno definiciji. one bi pripadale izvesnoj ravni π . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. Svaka od pravih a. b. B1 i B2 . prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. C2 . R pripadaju jednoj pravoj. CA i C ′ A′ . ravni α. Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. B2 . a stranica P Q je manja od stranice P R. c. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . sa O njenu prodornu taˇ cku. a druga u taˇ ckama A2 .γ su razliˇ cite. AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. jednake stranice OQ i OR. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. B1 . Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α.

i ′ prava AA je uporedna sa njima. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. CD. . A′ . ˇ sto je nemogu´ ce. Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . S temena paralelograma. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. dokazati da su taˇ cke P. BC. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. jer su taˇ cke A. BC. Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. S taˇ cke u kojima stranice AB. dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj.8 γ . DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. Q. Q. Kako su B. C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. B ′ u ′ jednoj ravni. Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. R. C. jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. Otuda sledi da su taˇ cke P. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . prema tome. Zaista. Q. B ′ . Zadatak 11: Ako su P. R. a prava CC ′ presek ravni α i β . cke P. Q. CC ′ seku u jednoj taˇ cki. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . R. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. CD. Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. a taˇ cke P. Q. S u kojima stranice AB. R. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . Stoga se prave AA′ . nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . Q. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. taˇ cke P. BB ′ . S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. B. Istim medusobom uporedne. S temena paralelograma.

Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. . duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. R. CD.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. dakle ne pripadaju istoj pravoj. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . S srediˇ sta stranica AB. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno. dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. Q. BC. pa su mu sve stranice jednake. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama.

Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. D′ uporedne projekcije taˇ caka A. D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. stoga je trougao ACQ jednakokrak.10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . dokazati da je BQ : QC = AS : SD. B ′ . i DD′ : CC ′ = DR : RC. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ . . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. C ′ . B. Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. C.

11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . a AB π . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . Iz uporednosti ravni π i CDD′ . . Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π . Kako je CD′ AB . Isto tako je DD′ QQ′ . D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste. bi´ ce i CD′ π . Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π .

pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . zatim QS AB D C i SS DD′ . Pri tome. tj. bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . i prema tome. a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . dokazati da taˇ cke P . da se duˇ zi P R i QS seku. a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. S pripadaju jednoj ravni. AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. Q. R. pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . sto je suprotno pretpostavci. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ .

DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. ODA. pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. P . taˇ cke O. S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . S pripadaju jednoj ravni. Q. OBC pripadaju jednoj ravni. S u kojima prave AB . Stoga. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . S pravih odredenih stranicama AB .13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. R. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . BC . Isto tako. R. P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). DA prodiru ravni OCD. R. pa se duˇ zi P R i QS seku. Q. R. taˇ cke O i O su istovetne. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . CD. pa su taˇ cke P . one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. . AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. S u jednoj ravni. Q. CD. taˇ cke P. OAB . Q. BC . R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB .

Zaista. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. dakle i taˇ cku D. one bi bile u ravni ABC . S pripadaju jednoj ravni. S pripadaju jednoj ravni. Q. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. Q. recimo π . T u kojima produˇ zene stranice AB. R ne pripadaju jednoj pravoj. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. bi´ ce taˇ cke P. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . R. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. DA. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. T u kojima produˇ zene stranice CD. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . Q. R. ako bi one bile na jednoj pravoj. isto tako bi´ ce taˇ cke R. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . BC. Taˇ cke P.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. S. Q. U tom sluˇ caju sva temena .

S pripadaju jednoj ravni. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) .. .... ..... Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj . . P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. taˇ cke Qn−1 .. Dakle. R. Q. one odreduju neku ravan π . . . . . Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π . Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. ˇ sto je nemogu´ ce.. A1 A4 .. .. . P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S . Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. bi´ ce taˇ cke P1 . Q4 . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). Qn−1 . An . Pn−1 ... An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 . . ili je uporedna s nekim od tih pravih... P2 . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 .. imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1. An A1 prostornog n-tougla A1 . Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. . Q3 .. R ne pripadaju jednoj pravoj... . Q. Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . .. Zadatak 19: Ako su P1 .15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. .. . sve ˇ cetiri taˇ cke P. . .. S obzirom da taˇ cke P . · · · . taˇ cke P3 . ..

P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . Zadatak 20: Ako su P. Q. RAB. dijagonala A1 A3 . S ′ pripadaju istoj ravni. Q. QC = BQ′ . Q′ . S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. R. Q. cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. bila uporedna s ravni π . . CD. S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. . Q′ . BC . SA = DS ′ . P B = AP. CR = R′ D. S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. . R. BQ = Q′ C. R. BC. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . . R′ . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. A1 A4 . prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . RD = CR′ . .16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. Q′ . SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. R. A1 An−1 npr. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. QDA. S taˇ cke u kojima stranice AB. Zadatak 21: Neka su P. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. R′ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . CD. bi´ ce AP = P ′ B. Q. R′ . dokazati da taˇ cke P ′ . DS = S ′ A.

tj. B. Q. B ′ . P. S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. RAB. Stoga je prema zadatku . CC ′ . R. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. . B ′ . C ′ . Zadatak 22: Ako su A. S pripadaju jednoj ravni. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. β. C ′ . Ako pripadaju nekoj ravni π . DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. . a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . prave AA′ . γ. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). D i A′ . β. D i A′ . taˇ cke O. . Q. S pripadaju jednoj ravni. γ. Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. SBC seku u nekoj taˇ cki O. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. Otuda sledi da taˇ cke P. D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. QDA. S obzirom da taˇ cke O. Isto tako taˇ cke O. dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. RAB.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. δ koje se seku po nekoj pravoj s. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . R. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Q. C. SBC se seku u taˇ cki O. BB ′ . B. D′ medu sobom jednake. ravni P CD. QDA. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Zato pretpostavimo da se ravni P CD. C. P.

. . . te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). dakle pripadaju jednoj ravni. 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). D′ . P An + P A1 An A1 .18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. Isto tako. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). . . dokazati da je S < (n − 2) · 2R. a R prav ugao. dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. δ npr. bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). C ′′ . B ′′ . An . prave p′ i p′′ se seku. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. prema tome. dakle pripadaju nekoj ravni. An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora. . . β. . . γ. Prave p i p′ se seku. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. cka proZadatak 23: Ako je A1 .

S ′ A′ . S ′ B ′ . . ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. prostornog n-tougla A1 . BC . a′ . A′ . S ′ C ′ medu sobom jednake. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . Kako je poligon A1 .. SB . < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1.19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena. B .. B ′ S ′ C ′ . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 . . c′ takve da su duˇ zi SA. C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . C ′ taˇ cke polupravih a.. b′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. . BSC . Jednakokraki trouglovi ASB . Neka su A.. An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 .. S < (n − 2) · 2R. An prostorni. SC .. Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). . B ′ .. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. A1 . CA jednake duˇ zima .. . C . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. b. npr. c.

Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. S A . S C budu medu sobom jednake. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Otuda su. Trouglovi AP Q. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). Pored toga. A′ C ′ u taˇ ckama Q. P ′ R′ . AQR. Najzad. Pored toga. prema zadatku 25. a′ . A P R pa su duˇ zi P Q. Q′ R′ . A′ . c) i (b′ . SB . QR. ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . tj. SC . tj. pomenuti triedri su podudarni. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . B ′ C ′ . iviˇ cnih uglova (b. oni su podudarni. P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . prema tome. C . uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. c. A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. Jednakokraki trouglovi SAB . ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . AC i A′ B ′ . Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. R′ P ′ i prema tome. c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. Kao i u primeru 1. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. S ′ A′ C ′ oˇ stri. c′ odredimo taˇ cke A. Trouglovi AP Q. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. R i Q . dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). c′ ) datih triedara.20 A′ B ′ . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . b).. S B . pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki. Kako su uglovi SAB . AC i A′ B ′ . A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. R . C ′ A′ i prema tome. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. po predpostavci jednaki su. R′ . imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. b. na ivicama a. A′ Q′ R′ . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. b′ ). uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . . B ′ . Triedri polarni ovim triedrima. AP R podudarni su trouglovima A P Q . S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ .. B . SAC ′ ′ i S A B ′ . prema tome. RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . (a′ . prema stavu III. iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. b′ . pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. bi´ ce i ti diedri jednaki. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . R i Q′ . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . (a. i prema tome.

prava ili tupa. c1 ) = ∠(a. pa su prema prethodnom stavu podudarni. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. b) i (a. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. pomenuti triedri podudarni. c) i (a′ . stav je jednostavan. a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. ve´ c da je ∠(b. c′ ). dakle. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. c′ . b). dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. c1 ) = ∠(a′ . Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. ˇ sto je nemogu´ ce. c ). Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. c′ ) jednaki. c ) su jednaki i. iviˇ cni uglovi (b. c ) jednaki. c′ ). a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. 27). c) i (b′ . zad. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . Otuda sledi da su oba naspramna diedra. c). S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. c′ ). pravi ili tupi. (b′ . dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). zad. a . b ) i (a . cni uglovi (b. pravi ili tupi. (a′ . c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. c′ ) nisu jednaki. pa su i diedri naspram njih jednaki. Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. 25). iviˇ cni uglovi (a. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. Pored toga je ∠(a. (v. c′ ). a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. U uglu (b. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c1 ) i (a. c′ ) i prema tome ∠(a. oˇ stra ili tupa. c1 ) = ∠(b′ .21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c) i (b . c) > ∠(b′ . Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. prema tome. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. b′ ) jednaki. prema tome. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. c). c) i (b .

Ta poluprava je u uglu (a. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c) po nekoj polupravoj d. c1 ) i ∠(b. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . c ). iviˇ cni uglovi (a. Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. pravi ili tupi. b) i (a. c′ ). b′ )stri. pravi ili tupi. prava ili tupa. d) + ∠(d. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . b) i (a. . c) > ∠(b . d) + ∠(d. a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. b) i (a . Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. pa su i triedri Sabc. ona seˇ ce pljosan (b. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . prema tome. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. c) i (a′ . c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . podudarni. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. c) = ∠(a′ . c′ ). c′ ) jednaki. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. b) = ∠(a′ . a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. a diedar naspram ugla (b. Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. prema predhodnom zadatku. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a.22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. b) i (a′ . c1 ). ∠(a. c). b ) oˇ stri. b′ ). c) = ∠(b. c1 ) = ∠(a. c). S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku.

c1 ). c1 ). c1 ) + ∠(b. ∠(a. d) + ∠(d. d) − ∠(d. c1 ). c1 ) + ∠(b. . c1 ) > ∠(b. c) > ∠(b′ . c1 ). c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) i ∠(b. c) + ∠(b. c1 ) = ∠(a. d) + ∠(d. c) + ∠(b. c) = ∠(b. ∠(b. d) + ∠(d. ∠(b. d) − ∠(c1 .23 Prema predhodnoj teoremi. ˇ sto je trebalo dokazati. d) ∠(b. odnosno ∠(a. c1 ) su medu sobom jednaki. c1 ). c) > ∠(a. c1 ) > ∠(b. pa je ∠(a. d) + ∠(d. c′ ). d) + ∠(d. S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) > ∠(a. c) > ∠(b′ . c). c) > ∠(b. pa je ∠(b. Uglovi (a. c′ ). c1 ). c) > ∠(a. c) > ∠(b. odnosno ∠(b. c) > ∠(a. d) + ∠(d. c) i (a.

sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. c). a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. c1 ). Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c) medu sobom jednaki. odnosno ∠(b. zad. a naspram manjeg manji diedar. one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. c′ ). c) u nekoj taˇ cki S . a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki. b) i (a.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b. c) > ∠(b′ . c) pa je ∠(b. Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. c) > ∠(b. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. .

Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. △SAB ∼ = △SAC. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c. pa je AB = AC . No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. i prema tome ∠(a. c) u nekoj taˇ cki S . △OAB ∼ = △OAC. c). b) = ∠(a. . Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c.25 Pri tome je pa je AB = AC . Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. △AOB ∼ = △AOC. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. c). te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b.

ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. Dokaz: Prema zadatku 32. Stoga. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. pa je ∠ABC = ∠ADC . S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. dakle. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . a manji od 2n pravih diedara. ′ < 4R. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D. ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. . manji je od zbira dva prava diedra. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki.

a) ∠(p. . b) + ∠(p. a3 ) + · · · + ∠(an . a) + ∠(p. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. prema tome. b). c). a2 ) + ∠(a2 . ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama.27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. . . Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. an ) + ∠(p. an ). c) > [∠(b. c). a1 )]. a1 ) ∠(an . b) ∠(b. c) + ∠(c. a2 ) + · · · + ∠(p. a2 ) ∠(a1 . Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . a1 ) + ∠(p. c) < ∠(b. an ) > [∠(a1 . a) + ∠(a. c) + ∠(b. a1 ). dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. Otuda je ∠(p. . a) + ∠(c. ∠(a. bi´ ce ∠(p. a) + ∠(p. . ∠(p. a) + ∠(p. a) < ∠(b. Otuda je 1 ∠(p. c) ∠(p. c) < ∠(a. ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. b). bi´ ce ∠(p. b)]. bi´ ce . ∠(p. b) + ∠(a. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. c) + ∠(p. . a) + ∠(p. b). 2 Ako je poluprava p u tom roglju. c) + ∠(c. b) < ∠(c. a1 ) + ∠(p. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . ∠(c. b) + ∠(p. c) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. an . b) + ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. a). b) + ∠(p. a). a) + ∠(a.

28 ∠(p. an ) Otuda je ∠(p. SAB su jednakokraki. ∠(a. b). c takve da je SA = SB = SC. (c′ . a3 ) + · · · + ∠(an . Dokaz: Neka su a. SCA. BB ′ . teˇ ziˇ stu T tog trougla. trouglovi SBC . (c. (c. a1 )]. seku po jednoj pravoj. b′ . neka su a′′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. c. a2 ) < ∠(a2 . b. ∠(c. pa se seku u jednoj taˇ cki. γ seku ravni (b. β . AB . b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. B ′ . c1 prave po kojima ravni α. Obe pripadaju ravnima α. (a′ . Ako su A. a3 ) + · · · + ∠(an . a taˇ cka T u ravni ABC . pa su S i T dve razne taˇ cke. c). b. od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. b1 . a′ . b) i α. b′ . a2 ) + · · · + ∠(p. γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a1 ) + ∠(p. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . γ ravni odredene polupravama a i a′ . b′′ . an ) < n−1 [∠(a1 . a1 ) + ∠(p. Dokaz: Neka su α. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . B . a2 ) + · · · + ∠(an−1 . . a1 ) < ∠(a1 . b i b′ . c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . c). C ′ duˇ zi BC . a). S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . b. CA. upravne su na ravnima (b. β . a2 ) + ∠(a2 . a). γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. a′ ). te poluprave a′ . b′ ). b. β . Poluprave a′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . c triedra Sabc i a1 . c). c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . an ) + ∠(p. C taˇ cke ivica a. (a. c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . b′ . (a. 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. c′ ). c i c′ . a1 ) -----------------------------∠(p. a). β . c ivice triedra kome je vrh S .

Otud sleduje da prave a1 . (c′ . pa se sve tri ravni α. b1 . c) i α. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . c′′ ). c triedra Sabc. b) i (a. prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. b) i (b. γ seku po pravoj s. Stoga. c). Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. (a. c′′ ) se seku po jednoj pravoj. P SB . pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. npr. c1 pripadaju jednoj ravni. s. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. one su upravne i na ivici a. β . Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. c). Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. β . a upravna na preseku te ravni s ravni α. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. Kako su prave a1 . prava s pripada ravni α. (b′ . (b′ . one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. a A. a′′ ). Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . a′′ ). ravni (a′ . c). c) i (b. Isto tako. a). b′′ ). b1 . Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. c′ ) upravna na ivici a. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . Prema prethodnom zadatku. b.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. (c. γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b′′ ). c). pa su nagibni uglovi P SA. Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . B . sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. . c). a delom u diedru koji je njemu unakrsan. bi´ ce a′′ ⊥α. b). Sem toga. imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . (c′ . c) i (a. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove.

c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. bi´ ce a1 ⊥ α. β1 . c1 prave kroz vrh S triedra. (a. b). b1 . c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. (a. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. b) triedra Sabc. γ seku se po izvesnoj pravoj s. a) i (a. b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. β . c). ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . Prave a1 . c. b1 . pa prema zadatku 40. b. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. ravni α. b. c) i σ . c triedra zahvata jednake uglove. β . ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. snjih. c). prema tome. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. a). c). Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. c). Dokaz: Neka su a1 . β1 . Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . a). Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. prava s zahvata s pljosnima (b. Prema prethodnom zadatku. Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. . Pored toga. Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. b1 . c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. neka su a1 . b). a) i (a. a). stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. prave a1 . γ1 a upravne na ivicama a. Isto tako. b). (c. pa je a1 ⊥ s . c) s ravni σ . ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. sadrˇ zane u ravni α1 . b1 . b) jednake uglove. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . Prema tome. Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. prema tome i na ravnima (b. (c. c triedra Sabc. one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. Prema prethodnom zadatku. one odredjuju izvesnu ravan ω . ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. prema tome. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b.30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . a α1 . pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. ˇ sto je nemogu´ ce. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a.

c). pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. pa je i AA′ ⊥ BC . Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. β . γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. b. (c. sadrˇ zana u ravni γ . Isto tako. (a. te je i α′ ⊥ π . γ . simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . β . c ivice triedra kome je vrh S . Dakle. b) triedra Sabc upravne na ravnima α. a) koje se seku. razliˇ cita od S . γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. Prema tome. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . γ se seku po pravoj q . β . a). Prema zadatku 41. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . β . duˇ z AA′ je visina trougla . c i upravne su na ravnima α. svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. Dokaz: Neka su α. a). b) i sa α′ . b) triedra Sabc i upravne su na njima. a). ∠(a. β ′ . (a. γ ravni njenih pljosni ∠(b. γ . Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. β . Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. ravni α. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. b. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. Prema prethodnom zadatku. Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . sa α. γ upravna na ravni ω . β . c). (c. c). ∠(c. prema zadatku 41. c) i (c. β . S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a.

Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . b1 . Kako prave AA′ . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . b.b1 . obeleˇ zimo sa a′ . Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . b i b′ . c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. pa je β ⊥ π . b. dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . te je i AC ⊥ BB ′ . Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . pa je upravna na svim pravama te ravni. Dokaz: Neka su a. Dokaza´ cemo da prave a1 . c1 upravne na pravoj s. ∠(c. β . c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. a taˇ cka H u ravni π . Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . one se seku u ortocentru H tog trougla. pa su S i H dve razne taˇ cke. c1 pripadaju jednoj ravni. Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. b. c ivice triedra kome je vrh S . sve tri prave a1 . a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. dakle i na pravoj s. γ ravni odredene polupravama a i a′ . pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . Taˇ cka S je izvan ravni π . Na taj naˇ cin. b1 . a sa α. b) upravne na naspramnim ivicama a. b′ . β . Dakle. ∠(a. sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . b. c′ upravne projekcije ivica a. b′ . γ te se one seku po pravoj SH . te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . BB ′ . Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . Zadatak 46: Ako su a′ . S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b i b′ . prema tome one pripadaju jednoj ravni. U . c i c′ . CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . a zatim a1 . neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . duˇ z BB ′ je visina trougla ABC .32 ABC. a). c na ravnima naspramnih pljosni. c). U tom cilju. c′ upravne projekcije ivica a. c.

c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . b) pravougaonik. dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . d) kvadrat. CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. pa je SM = SN . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ .33 zadatku 45. ′ ′ ′ prave AA . dakle. Ravni ab i cd nisu istovetne. Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. BB . dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. b i b′ . Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . c) romb. dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . BB ′ . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . podudarni su. Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . pa su medu sobom jednake.

c) S obzirom da je romb takode paralelogram. Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. b) romb. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. Sem toga. BC . Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. Prema tome. njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . d) kvadrat. Prema tome. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . Isto tako. S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. sa ravni π . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. a) Odredimo najpre potrebne uslove. c) pravougaonik. R. preseˇ cne prave. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. i prema tome. Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . Q. Obrnuto. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. Isto tako. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. Isto tako. BD. bi´ ce P Q RS i RS QR.34 taˇ cku S . . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Prema tome. ako su prave p i q upravne medu sobom. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja.

S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . BD. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . R. BC . Zaista. Obratno. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . Q. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Q. Q. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. tj. ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . S obzirom da je kod romba P Q = QR. Prema tome. dakle i medu sobom. BC . AB · CQ = CD · BQ. BC . Zaista. Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BD.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. Sem toga je AB P Q i CD QR. BD. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . prema (a) bi´ ce AB π i CD π . R. AD u taˇ ckama P . da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. . Sem toga je AB P Q i CD QR. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. AD u taˇ ckama P . R. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ.

Q. π CD i AB ⊥ CD. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. BC . Kako je P Q AB i QR CD. BC . S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. (3) (2) . kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. potrebno je i dovoljno da bude π AB . d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. Prema tome. bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. potrebno je i dovoljno da bude π AB . R. BD. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . Zaista. a kod ˇ cetvorougla P QRS . pa je P Q = QR. a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. Sem toga je AB P Q i CD QR. pa je AB ⊥ CD. BD. AB : CD = BQ : CQ. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . (2). BC . Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. potrebno je i dovoljno da bude π AB . a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. da se samo specijalni tetraedri. AD u taˇ ckama P . Obrnuto. π CD. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. CD π i AB ⊥ CD. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. R. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima.36 tj. Sem toga. mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. a AB ⊥ CD. π CD i AB : CD = BQ : CQ.Prema tome. Q. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. R. P Q QR. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Prema tome. dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. BD. Iz jednakosti (1). pa je taj paralelogram romb. Q.

pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. BD′ . ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . . Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. CD′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB .

zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD.38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC . Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . Otuda sledi da je AE ⊥ BC . Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD. pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC .

A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD .39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. pa je √ a 3 ′ AD = . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . teˇ ziˇ stu T tog poliedra. pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD. A2 seku u jednoj taˇ cki. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi.

. . . Sem toga. 6. . Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . A4 . Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν . .. n temena. An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju.. Sem toga. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . . . a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena. tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. pa je A1 A2 T1 T2 . bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. . . i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. . pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. pa je A1 A2 T1 T2 . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. i prema tome. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . 7.. i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . Zato. i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . a upravna je na naspramnoj ivici. An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. . .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra.

DAB. C ′ . pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. D′ A′ B ′ . C. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. dokazati da se i prave kroz temena A′ . simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . A. D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . D′ upravne na pljosnima BCD. Ravan ν odredena taˇ ckama O. B. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T. B ′ . D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . C ′ D′ A′ .

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

. 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. i V (BCDT ) S (CDT ) = . V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje. Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD.45 CDT seˇ ce ivicu AB . V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. dakle i duˇ zi AF i BF . Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. pa su im jednake i visine. naime.

dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB . dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. dokaˇ AB ⊥ CD. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . pa je i sama upravna na toj pravoj. H ortocentar. Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. B i prema tome ivicu AB . Kako je α ⊥ CD. Kako se prave AA′ i BB ′ seku. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ . pa je i AB ⊥ CD. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. tj. Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . pa je i sama upravna na tim ravnima. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . C . da je tetraedar ortogonalan.

Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . npr. Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. C ili se poklapa sa nekom od njih. Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . C . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. pa je upravna i na pravoj AB . dakle i na pravoj CD. bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. . Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD.47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. pa je upravna i na toj ravni. Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. dakle i na pravoj AB . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . pa su upravna na svim pravima te ravni.

AA′ .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. dakle uporedne medu sobom. Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . te je upravna i na ravnima ACD i BCD. ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M . ako bi one bile takve. npr. Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. ortocentru tog tetraedra. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . Zaista. ortocentru tog trougla. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj.

a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. Dokaˇ prave CC ′ . CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . CD. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . . Q. ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . DA. Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. npr. Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . BB ′ . U i V srediˇ sta ivica AB . Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. ′ ′ isto tako. Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. R. Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . CC ′ . BC . Obeleˇ zimo sa AA′ . pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. pa je paralelogram P QRS pravougli. dakle i medu sobom. S . ˇ sto je nemogu´ ce. a sama ne pripada toj ravni. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. Kada prava. Dakle. i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. ortocentru tog tetraedra. U tom sluˇ caju. dakle i medu sobom. BB ′ . a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. pa sve prave odredene visinama AA′ . Dokaz: Neka su P . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB .

E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. 4) ortocentre. taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. Prema zadatku 63. Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . S . a prema Ojlerovoj teoremi. pa je T = T ′ . Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . 3. R. O ortocentar. S obzirom da su duˇ zi P R. one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. su srediˇ sta iste duˇ zi QS . Oi (i = 1.50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. U . Obe taˇ cke. taˇ cke P . Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . T . Ti . QS . 2. U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. a sa Hi . a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. T i T ′ . Q. Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 . teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . S obzirom .

H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Kako je ravan α upravna na ivici BC . pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. tj. Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Prema zadatku 52. bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . naime . pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . HHi H ′ Ti . OT = 3T O′ . Iz Ai − T − Ti . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti .51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. . pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . te i one pripadaju sferi λ. a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . O − T − O i HT = 3T H ′ . a upravna je na ivici AC . Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H .

C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . B ′ . C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . B . Isto tako. i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. C . Stoga je AD ⊥ BC . Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni.52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . Isto tako. B ′ . Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. Stoga je BD ⊥ AC . naime. pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . Zadatak 66: Ako su A′ . BD. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A.

Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. D. B . ∠B A D = ∠ABB . Dokaz: Neka su p. BD. A′ . Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. B ′ na krugu k′ . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. B. r prave po kojima ravni ABD. pa je i s s′ . a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . dokazuje se da je A′ B ′ p. B. Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . C ′′ A′′ r . BCD. C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. tj. ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . a k′ ⊂ A. a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. q . B ′ . CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. B ′ C ′ q . B ′ . bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. B . bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . C ′ A′ C ” A” . B . CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. B ′′ . ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. Kako su taˇ cke A. a s′ ⊂ A′ . C . C . ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ . Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. Taˇ cka D je na polupravoj BB . B .A . A′ . Kao u prethodnom primeru. C ′ i A′′ . C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. pri ˇ cemu s ⊂ D. D. dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. B . Sem toga. prema tome. B ′′ C ′′ q . prema tome. B ′ . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . Zadatak 67: Ako su A′ . a t ⊂ B . Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . .

P Q. Q′ . AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. R taˇ cke u kojima ivice AD. BD. D. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . tj. P ′ Q′ . odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima.54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . pa su isti podudarni. . da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . a ivicama P D. P R i P ′ A. B . S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. Triedri s temenima P i P ‘ . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . AB . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. Q. te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. C a P ′ . Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. C .

i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe. . P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe.55 i prema tome. Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe. S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD).

s3 . to su spolja upisane sfere prvog reda. s2 . ˇ sto je nemogu´ ce. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. CD. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. u opˇ stem sluˇ caju. Stoga taˇ cke P . Stoga. s2 . s3 . Zaista. Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . Neka od pravih s1 . . svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . ukoliko postoje. koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. 4 roglja. Q. u osam taˇ caka. S u kojima stranice AB . Q. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni.56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. Obeleˇ zimo ih sa s1 . prema tome. nalaze se po jedna u krovovima. s4 . Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. to je upisana sfera tetraedra. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. ˇ sest. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . BC . u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. ACD. R odreduju izvesnu ravan π . R. Q. s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . i najzad ostale tri sfere.

P . Dakle. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . Ta’cke A. nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . jer taˇ cke A. Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. Q. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . D pripadaju istoj pravoj. Zatim su taˇ cke C . pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . Zaista. npr. Najzad. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Q. pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki.57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. ˇ sto je nemogu´ ce. imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . ˇ sto je suprotno pretpostavci. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. teme A bilo u ravni π . prema tome bi´ ce S ′ S . Zatim su taˇ cke B . taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Dakle. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. R. . no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . D na jednoj pravoj. Otud sleduje da taˇ cke P . dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . Stoga nije A − S ′ − S . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . B su na istoj pravoj. Pretpostavimo da je A − S − S . bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. S ′ . pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . C na jednoj pravoj. i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . R. S pripadaju jednoj ravni. pa je AS ′ <AP .

CD. Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. S obzirom da su duˇ zi AP ′ . DP ′ = DQ′ = DR′ . pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. AD. Q. AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. naime. Q′ . CP = CQ = CR′ . Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . imamo da je AP ′ = AQ = AR. potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. Isto tako je AB + CD = AC + BD. R. CA. BC . BD. D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. AQ′ . 2 2 . dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). Isto tako je BP = BQ′ = BR. P ′ . da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . obeleˇ zimo sa P .

Ta sfera dodiruje pet ivica BC . oni odreduju neku sferu σ .59 pa je AR = AR′ . . dakle i sferu σ u taˇ cki R′ . prema tome. Isto tako je AD − BC = CD − AB.Q′ .Q. Q. BD. potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. R.CA. AB i produˇ ′ ′ ′ AD. prema tome. CD taˇ cke P . prema tome. Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. R .P ′ . zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC . ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD.Q′ . Q . imamo da je AP ′ = AQ = AR.P ′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki. Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica. CA. DP ′ = DB ′ = DC ′ .R′ .Q. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q . BP = BQ′ = BR. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra.AB . CD tetraedra ABCD.R.R. BD.AD. BC . respektivno u taˇ ckama P . Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. duˇ z CD dodiruje taj krug. Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R.BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD. AD. CP = CQ = CR′ . P . D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. CA. Stoga. pa je stav dokazan.

AB . R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. CA. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. Prema zadatku 72. Q. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. P ′ . Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. CD tetraedra ABCD. Q. 2 2 . AD. BD. Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . prave P P . DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . CA. QQ . P ′ . RR seku se u jednoj taˇ cki. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . taˇ cke P. Dokaz: Neka su P . AD. te se ′ ′ prave P P i QQ seku.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. Q′ u kojima stranice BC . R. Q′ .

△OP A ∼ = △OQ′ A′ . Q′ . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. B ′ . imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. DAB. A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. P ′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. C ′ . (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ . Q. ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. CDA. CA. △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . AD. BD u izvesnim taˇ ckama P. sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. ABC . pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ .61 pa je AR = AR′ . Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . prema tome. bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ .

A1 . Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. B . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. Isto tako. (Salmonova teorema). C .62 ravnima krugova k i k1 . B1 . A1 A. prema tome. A1 . Tim je stav dokazan. Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. D. a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. B1 . obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . DA. a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. dokazati da je OA : AC = OB : BD. C . Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . B1 A1 . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . bice i C1 taˇ cka sfere ω . r ). Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . B1 . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. D. ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan. a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. B . BC . postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . B . Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . CD. C . S obzirom da je OC = OC1 . B .D1 pripadaju sferi ω . BB1 . Saglasno pretpostavci. Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. Dakle.

a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . tj. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . Stoga. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . Obrnuto.63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. . Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . tj. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake.

u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. π2 . O2 . a π1 . radikalnoj osi tih triju sfera. ω1 i ω2 . prave O2 O3 i O3 O1 se seku. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. Prema tome. Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . O2 . pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . Dokaz: Neka su O1 . ω3 . Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . π2 . ω3 i ω1 . Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . pa se radikalne ravni π1 . r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . Ako taˇ cke O1 .64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. ω2 . O3 nisu kolinearne.

O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . Zadatak 84: Ako su A. π2 . Radikalne ose s1 . tj. ω1 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. radikalnom srediˇ stu tih sfera. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . Dokaz: Ako su ω1 . ω2 . prema tome. ω3 . radikalnoj osi tih triju sfera. O2 . ω2 . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. ili se dve odnosno sve tri poklapaju. s4 radikalne ose sfera ω2 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω2 . ω4 seku u jednoj taˇ cki. ω4 . Stoga se. O2 .O2 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . ω3 . ω3 .O3 . ω3 . O2 . Ako su srediˇ sta O1 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . s2 . one su medu sobom uporedne. OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . Pri tome. ω4 . ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . s3 . radikalne ravni π1 . ω2 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. Obeleˇ zimo sa s1 .O4 seku u jednoj taˇ cki . ω2 . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . pa se i prave s1 . O3 sfera ω1 . ω2 . ω1 . ω3 . ω2 . OA : OB = OB ′ : OA′ . ω1 . ω4 . ω2 . prema prethodnom zadatku. ω4 . ω3 na jednoj pravoj. O3 . s2 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . ω3 .65 sfera ω1 . ω3 . ω4 . r ). A′ i B . ω2 . s3 . ω4 . pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. ω3 . Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . O3 . s2 seku u nekoj taˇ cki S .

i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. . OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. saglasno definiciji . sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α. svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Obrnuto. pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . S obzirom da je ∠OAP prav. Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . r ) takode ravan lik ili sfera. imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . i obrnuto. Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ .

pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O. tj. Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. S obzirom da je ugao AOP prav . P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. OA · OA′ = OQ · OQ′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . r ) ravan ili sfera . Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. Obrnuto. ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. . a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . tj. Prema tome.

a sa A′ . imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . Obrnuto. ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . B . a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom.68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . Prema tome. Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . BCD. C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. njima inverzni . CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . C u odnosu na sferu ω . inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. Prema tome. i OQ · OQ′′ = t2 . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. S obzirom da krugovi ABD. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. B ′ .

ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ .69 likovi su prave A′ B ′ . Neka je V vrh te konusne povrˇ si. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. tj. krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. B ′ C ′ . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. na primer T . recimo T . Obrnuto. Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . Naprotiv. Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. a α ravan kruga k. ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. prema tome. Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. prema tome. Ako je k mali krug sfere σ . Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . Kako je inverzno preslikavanje konformno. . C ′ A′ . dirka sfere σ u taˇ cki S . prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ .

′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . a prava SP1 cki S . pa je RS : RP = V Q : V P. Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. . Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . pa je V Q = V P.70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. prema tome. ako je P1 cka kruga k′ . ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 . Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . Pri tome je △RSP ∼ △V QP .

ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 .71 tj. Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. i prema tome P1 taˇ cka kruga k. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . pa je QP ′ = P Q. pa je V ′ P ′ = SV . pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . prema tome. Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. pa je V P1 dirka sfere σ . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. pa je P R : RS = P Q : QP ′ . Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. prema tome. Obrnuto. prema tome. SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Ako je k veliki krug sfere σ . . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. pa je i RS = RP . Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R. Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . pa je P1 taˇ cka kruga k. Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k.

Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. Neka je π1 bilo koja od njih. Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka. Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. . a nemaju zajedniˇ taˇ caka. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. . centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na .72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. .

da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π .73 ravan π takode krug. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. C ′ . a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . srediˇ stu kruga k′ . kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. npr. Ako obeleˇ zimo sa A′ . D iz taˇ cke S na ravan π . T . Stoga. Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . prema prethodnom zadatku (zad. projekciji taˇ cke P na ravan π .). a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD. beskrajno daleka prava ravni π . cka u krugu k. a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. C . D′ projekcije taˇ caka A. . B ′ . F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu.89. tj. postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. B . sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P .

Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M . Isto tako prave d2 i d′ 2 . Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. Triedri P (P D1 D2 ). a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . tj. da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. dokazati da je s > 3d.74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . . P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P . pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena.

svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. itd. Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. gde je n ≥ 8. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi.75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. dakle l je paran broj. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . C1 C2 . ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β . ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. itd. ˇ cetvorostrana. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si.. ako bi neka pljosan bila npr. pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. itd. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj.. Zaista. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . Minimalan broj stranica te pljosni je tri. pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . Medutim. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. a sa C1 i C2 . prema tome. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Dakle. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. dakle l je paran broj. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. ve´ c npr. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. itd. Medutim. i prema tome s > 3d. zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. Zaista.

Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . . i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). ˇ sto je nemogu´ ce. . . tj. . jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. ˇ cetiri. ˇ cetvorostranih. t4 . 2i ≥ 3p. pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. Ako sa t3 . dakle 14. zimo broj trostranih. pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . Dakle. . postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. p4 .76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. od kojih su dve stranice te pljosni. Zadatak 96: Ako je t broj temena. . ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. stoga taj poliedar ima n ivica. Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. . . analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. . i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . . tj 2i ≥ 3t. Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). . stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8.

77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. t obeleˇ zimo broj pljosni. i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . . . 2i ≥ 6p. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. Ako sa p. . . . . niti trostranih rogljeva. i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. rogljeva. bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). Ako sa t6 . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . . pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). t7 . . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. pljosni i sa t4 . broj ˇ cetvorostranih. sa p4 . Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. . . . obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. ivica. p7 . Ako sa p6 . 2i ≥ 6t. tj. . petostranih. p5 . t5 . Dokaz: Naprotiv. . . . . sedam. . temena (rogljeva) povrˇ si ω . broj ˇ cetvorostranih. . ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . tj. pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. Dokaz: Naprotiv. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. . petostranih. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. sedmostranih. i. . . .

t obeleˇ zimo broj pljosni. bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. (5) tj. broj trostranih. . p4 . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. ivica. . mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). (2). sa p3 . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. (2). broj trostranih. (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. (6) Isto tako. 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. . pljosni i sa t3 . t4 . (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). ˇ cetvorostranih. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. t = t3 + t4 + t5 + · · · . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . . . rogljeva. . . temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. i. (6) . . . tj. . Dokaz: Ako sa p. . ˇ cetvorostranih.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. . odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

λ2 . Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova. npr... dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 . a A... An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω . . Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω ... Neka su A1 .. Ako obeleˇ zimo sa S1 . od kojih je jedna.. A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 .. Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 . C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω . + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + . + def Ak . imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . Dokaz: Prvi naˇ cin. + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + . S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 . ω1 .. . S2 . λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + . An .. B .. prema prethodnom zadatku. + def An ..84 λ2 . trougaona povrˇ s (ABC ). λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova... a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 .

p broj temena.. bi´ ce S1 + S2 = 12R. itd.. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). Otuda je def A1 + . Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. pa je Sν + def Aν = 4R. + def An = 12R. ν =1 Prema poznatom stavu. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. ivica i pjlosni takvog poliedra. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 . . gde je R prav ugao. tj.. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. Drugi naˇ cin. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si... Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1.. zatim ˇ cetvorougaone.. n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν . bi´ ce 2i = 3p (1) . Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R.85 gde je R prav ugao. S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna.... tj. da je 2R + 2R + def A1 + . Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan. . svaki njen rogalj A je konveksan. ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. analiziraDokaz. i. An . U tom cilju obeleˇ zimo sa t. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. ski pravilnih poliedara postoje. + def An = 8R.

pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. bilo bi 4t ≤ 4p. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. Zaista. ako bi takav poliedar postojao. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. i = 6. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1). i = 12. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). p = 6. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). p ≥ t. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. 2. p = 20. p = 8. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. pa je p = 2t − 4 1. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar. tj. Zaista. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). bilo bi 6t ≤ 3p. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. p = 4. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. ako bi takav poliedar postojao. bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. i = 30. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). 3. tj. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. bi´ ce 2i = 5p (9) .86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. p ≥ 2t. i = 12.

Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9). bilo bi 4t ≤ 5p. 3 t. p = 12. 6 tj. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. Time je stav dokazan. bi´ ce 3t ≤ np. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. gde je n ≥ 6. dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. b) Svi roglji pravilni. i = 30. ako bi takav poliedar postojao. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. bilo bi 2i = np. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . Ako bi takav poliedar postojao. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). n < 6. n (1 − )p ≥ 2. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. 3 2 tj. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. 6 Otuda je n 1 − > 0. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. ˇ Najzad. Zaista. tj.

a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. 30 ivica i 12 pljosni. Otuda sleduje da obe . 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. c) dodiruje sve njegove pljosni. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. Isto tako. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. 30 ivica i 20 pljosni. b) dodiruje sve njegove ivice. Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 .88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. 30 ivica i 12 pljosni.

Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. Iz OT = OT. Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. △OMO2 ∼ = △OMO3 . prema tome. Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. Isto tako. △OTO2 ∼ = △OTO3 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . pljosni ω2 . a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. itd. itd. pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . . MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. i ∠OO2 T = ∠OO3 T.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . npr.

ST. . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . S. Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. Ta sfera je upisana u poliedar Π. Prema tome. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. Q. ivica AB. TV. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . RS. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. V. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . A1 D 1 A. pa su srediˇ sta P.sliku) uporedne su medu sobom. CBC 1 . Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. BC. R. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. S obzirom da su duˇ zi PQ. AA1 B. Isto tako. D 1 A1 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. D 1 C 1 A1 . ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. C 1 D 1 . one su medu sobom jednake. prema tome. C 1 CD 1 . S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. dakle medu sobom jednaki. itd. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. C C 1 . QR. prema tome. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. T.

pa su medu sobom jednake. EA taˇ cke izvesne ravni π . ST . CDF . ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . BCF . RS . T . postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . F C . ABE . Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. T V . Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. BF . DE . DAE . Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . R. Prema tome. E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. S . V ivica AB . QR. one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . SDE . S obzirom da su duˇ zi P Q. Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. CD.). 3 4 gde je L prav ugao. pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. V P preseci ravni π s pljosnima ABF .91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. pa su srediˇ sta P . Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. Q. S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan.

F2 na rubu povrˇ si ω 2 . B . D. S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. C1 D1 . B2 . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. E . D1 D2 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . C1 . a taˇ cke A2 . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . E1 . F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. B1 C1 . D1 E1 . C1 . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. prema tome. D2 .92 A1 A2 . EF . C2 . F1 na rubu povrˇ si ω1 . DE . B1 . taˇ cke A1 . Prema tome. E1 E2 . po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. D1 . C1 C2 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. E1 F1 . . D1 . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . cki S pri one su medu sobom jednake. C . Duˇ zi AB . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . BC . F1 F2 . DE . B1 . CD. Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 . E2 . B1 B2 . Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. E1 .

4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . 4 12 b) Pravilan oktaedar. Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra.93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = .

6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . √ 7+3 5 . iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . Prema Euklidovom stavu. Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . tj. gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra. kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. Krajevi A. D. Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . a2 = 2ro ·F S . C . 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). B .

ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . .. . . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . . r polupreˇ cnik opisane sfere. An .. π proizvoljna ravan i ako su A1 . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). cnika Zadatak 119: Ako su A1 . Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r .T na ravan π . T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . . . . An . . T uporedne projekcije taˇ caka A1 .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru. . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). . . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. . . . An . . . . . n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . .

. . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . koriste´ ci prethodni zadatak. . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . . . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . An T seku sferu ω . imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). T Bi r − d2 . . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). An i B1 . An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. . . . . . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. . . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. . . . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω . a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . Ai T Ai T 2 = 2 . . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). .

tj. Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n. prema tome. imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 .C i na taˇ cku P . . ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . Obrnuto. Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n). pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu. imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 .97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . Dokaz: Vidi zadatak 121. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . Dakle. . skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A. . Prema Lajbnicovoj teoremi. imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . caj kada je m + n = 0.B .

Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. primenom Stjuartove teoreme. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C . ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . m + n (m + n)2 Obrnuto.98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala.

da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . tj. Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . dokazati da je 1 1 1 1 + + = . pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . . dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi.

Isto tako. pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F .100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). Stoga je AE . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). . tj. trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF .

imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). A. ADB i ADC pravi. S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P .101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . a uglovi kod temena D trougla ADF . V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . A. B prvoga jednake visinama iz temena P . Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC .

6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). dokazati da je V = 1 · V1 . D i D′ naspamna temena. Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . 6 · V1 . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). 27 . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. B i B ′ . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). C i C ′ .102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped.

a uporedne su sa stranicama BC . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. C1 A1 . Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. AB trougla ABC . CA. 27 bi´ ce (1) (2) . No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. 1 · S (A′ B ′ C ′ ). Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). B . Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). C .103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . A1 B1 sadrˇ ze temena A. i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A. pa i 1 · D′ N ′ . Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2.

a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD.. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra. bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. 6 1 · S · d. Prema zadatku 130. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. dokazati da je V = 1 F. imamo da je V = 3 · V1 . S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD.

Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). BD. B ′ . a sa A′ . V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . C . a′ . Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . (4) sledi da je V = 1 6r F . . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . (2).105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. B i B ′ taˇ cke prave q . q. imamo da je DE · DE ′ = k2 . 3 S druge strane. pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . B. AB. DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. CD. b. DB = . c′ obeleˇ zimo ivice BC. C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. pa je DE ′ = k2 . A i A′ taˇ cke prave p. B . AD. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. CA. k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . (3). r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. C u odnosu na sferu σ ′ . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). c. b′ .

Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). B. B ′ taˇ cke prave p i C. D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . D. pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. pa je S (BCD) = S (B ′ CD). ˇ (Stajnerova teorema). Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD).106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . C ′ . Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. A′ . dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ).

V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . . Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ).107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ). F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D. cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|.

′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. BB ′ . Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . B .108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. B ′ . 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . AB i EF . V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = . C ′ . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . obeleˇ zimo sa A′ . a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). C . ABB ′ A′ . ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . D pripadaju ravni paralelograma ABCD. a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF . CC ′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF .

= S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . D1 . na ivicama AB .109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. AD postoje taˇ cke B1 . Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . C ) i (AB. postoje u pljosnima (AB. takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. C1 . AB. V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. D) diedra (C. AC . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni.

Q. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. CA.P ′ . DQ′ : DB = q ′ . D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). q1 = 1 − q = AQ : AC. Dokaz: Neka je BP : BC = p. DP ′ : DA = p′ . CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . CQ : CA = q. R. R′ . DR′ : DC = r ′ . Q′ . Q′ . koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. R. R′ u datim odnosima. ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD. BD. Q. koji je odreden deonim taˇ ckama P . r1 = 1 − r = BR : BA. ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD.110 Zadatak 139: Ivice BC . AD. P ′ . Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . AB . AR : AB = r. Primenom zadatka 138.

npr. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). a B i C s druge strane ravni π . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . Ako je jedna od ivica AB i CD. u ravni π . U tom sluˇ caju. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. taˇ cke A i D s jedne. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . neka su npr. pa su im i zapremine medusobno jednake. CD. svaka od njih prodire tu ravan. pa su im i zapremine jednake. prema zadatku 138.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π .

tj. S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . svaka od njih prodire tu ravan. a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . DC . V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . Q. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . QD SA i prema tome BQ AS = . R. prema Menelajevoj teoremi. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. CD. a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. neka su npr. Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. . BD. Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π .112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD. pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . npr. CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . Q i S . V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. taˇ cke A i D s jedne strane. BQ AS = . pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. npr. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). Pri tome su taˇ cke A i B . U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ).

3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. dokazati da je 1 · S · ρ. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. S toga ako sa S1 . . sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. imamo da je .Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica.. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. AS : AC = BQ : BD. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3. sa V zapreminu. . V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. Stoga je. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD.113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. sa V zapreminu. . 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n.

. imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. d) Pravilan heksaedar. Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. CDA. sa V zapreminu. ABC i V zapremina tetraedra ABCD. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. sa V zapreminu. SB . imamo da je S = 6 · a2 . V = a3 . e) Pravilan dodekaedar. imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. Zadatak 144: Ako su SA .114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ). sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). SD povrˇ sine pljosni BCD. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . SC . Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= . DAB . a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ).

= 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ .115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). BB ′ . Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . . Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). BCA′ B ′ . A′ B ′ C ′ C . A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ .

i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . pa su im zapremine medu sobom jednake. S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ).116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . 3 . te su im zapremine takode jednake. Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. pa su im i zapremine jednake. a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . a boˇ cna ivica AA . bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). BB ′ . V (ABCC ′ ) = CC ′ . ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. 3 3 S AA′ . 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ).

C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. C0 upravne projekcije taˇ caka A. bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). Odredimo 6 1 V = . . bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. Bn ) osnove. S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . . . . .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . Am ) i (B1 . a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. Am ) i (B1 . dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. . AD tetraedra ABCD. a h visina i V njegova zapremina. 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. B0 . Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . npr. . Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . . . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . . sa (C1 . Bn ). Am i OB1 . . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. Cl . B . . . . tj.

6 4 6 hS3 . a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. Osnove prizmatoida mogu. npr. l = 2r = 2ρ 3. imamo da je √ √ r = ρ 3. . trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 .118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. h = 3ρ. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove. svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. Prizma je specijalan prizmatoid. Ravan poligona C1 . . Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. . a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. b) V1 : V = 4 : 9.

Vc2 = cb2 .. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan.... sa d1 .119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.. + dn )..ωn . + dn = S (d1 + d2 + . dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2. a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra ..dn duˇ zine odseˇ caka ON1 . S . Zadatak 150: Ako su Va ... 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π. 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9.. imamo da je V = i prema tome d1 + . 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2.ONn i sa S1 . Dokaz: Ako sa N1 .......=Sn .. 3 3V ..... i V = r2π 9 = ρ3 π. Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima... 3 3 3 i bc = ah... bi´ ce 1 V = (S1 d1 + ..ωn poliedra . 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe. 3 S obzirom da je S1 =S2 =.Sn povrˇ sine pljosni ω1 .. Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 .. Vb . + Sn dn ).... Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah .. Vb2 = bc2 .

SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. SB. SD.120 Zadatak 152: Ako su A. M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . C. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. Otuda je 1 1 1 + = . SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . B. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . SC. C. SB. SC. a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . pravilnog oktaedra. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. dokazati da je 1 1 1 1 + = + . Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. B. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. SD. SB SD h .

A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . BD. OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . B ′ . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. SDA. CD u taˇ ckama A′ . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. = . dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . OCA. R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD . Q. = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. b. bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . CD seku prave BC. hb . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . B . uporedne ′ sa pravom DD . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . Pri tome je DO DA′ = . BD. C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. hc . CA. ρ . C . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . = . prodiru ravni OBC. c. ′′ A A AP DO DB ′ = . B ′′ . OAB seku respektivno prave AD. AB . C ′ . zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . DAB. a sa P. OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti.121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). OCA. ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . OAB .

ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . a sa a. a ρa . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . hb . = . DAB. Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. ρb . 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). = . hd visine tetraedra ABCD. ρc . ρb . 1 1 = (b + c + d − a). = (a + b + c − d). 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD. b. CDA. c. ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. CDA. ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. CDA. nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. = (d + a + b − c). ABC . ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. DAB . hc . dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . c. CDA. DAB. ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. a sa a. ABC . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. DAB. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . = . bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = .122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . ρc .

kc .CDA. b. CDA. kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . DAB. c. hb . ha b= 3V . DAB. D taˇ cke u kojima prave AO. CDA. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. d povrˇ sine pljosni BCD. hc . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. DAB .123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . C . B . ha hb hc hd 3V . DO prodiru respektivno pljosni BCD. Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. = . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. hb c= 3V . BO. = . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . ABC .ABC . CO. 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . = . kb . dokazati da je . ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ).

hd visine tetraedra ABCD i sa ka . hc CC ′ kd OD′ = . ha AA′ kb OB ′ = . ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. ′ ′ ′ BB . bi´ ce ka OA′ = . hb . C ′′ . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . AD BD CD . dokazati da je B′. ABD. bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . CC . DO = DD′ − OD′ . DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. CDA. OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. CAD. kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . DAB. B ′′ . hb BB ′ kc OC ′ = . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. CD prodiru pljosni BCD. BO = BB ′ − OB ′ . ABC .124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . CO = CC ′ − OC ′ . kc . = 3. hd DD′ Prema zadatku 158. hc . ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. BD. kb .

T A′ T B ′ T C ′ T D′ . pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . OACD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . i OA′ : AD = OP : AP. Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. DAB . OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. C ′ . OABD. Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. B ′ . OBD. Zadatak162: Ako su A′ . Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. CDA.

taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . T CDA. 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . a B ′ . S obzirom da su tetraedri T BCD.126 ako je A′ s jedne. Neka je npr. B ′′ . T DAB . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . C . C ′ . Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). D′′ upravne projekcije taˇ caka A. ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. B . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. D na tu ravan. B ′′ . Dakle. a C ′ i D′ s druge strane od T . T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . D′ s druge strane od T . nikoje dve od taˇ caka A′′ . D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . 1 1 1 1 + = + . C ′′ . C ′ . C ′′ . D′ s jedne.

OA VO tj. sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu. a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne. ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ .imamo da je △V SB ∼△V AO.127 1 1 1 1 = + + . ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe. dokazati da je 1 1 2 − = h. pa je SB VB = . h . bi´ ce npr. pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe.

CAD je AD + BD > AB. BCD. 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD. 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). 2 . OADB . 1 (AB + BC + CA). kod tetraedra OABC . 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. CD + AD > CA. pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). OACD. 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− .

dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. DAB . BO. CO. Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . pa je d < a + b + c. OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . DO prodiru respektivno pljosni BCD.129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. 3 Zadatak 166: Ako su a. C . 3 √ 3 (a + b + c). dokazati da je A′ . 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . b. 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. CDA. D taˇ cke u kojima prave AO. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . ABC . 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b.

imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. C ′ taˇ cke u kojima prave AO. CDA. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . BO. DAB . da je AO BO CO DO + + + = 3. da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. DO prodiru respektivno pljosni BCD. AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. CO.130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ .

AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. ili izvan njega. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). tj. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). tj. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake.131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . na njemu. Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake.

a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. . c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. Zadatak 170: Ako su a.132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . u uglu BAC . dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. pa je S 3 ≥ 216V 2 . dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . npr. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). npr. 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . b. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. na stranici BC . Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC .

πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe. 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . 27 4 (r + h)3 . dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ.133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ .

h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). h visina. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 .134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. 6 2 1 . dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h.

hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hb . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. . 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . hc . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. hb .135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . Dokaz: Prema zadatku 155. Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. Zadatak 177: Ako su ha . imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hc . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = .

hc . b. S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V. Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . d povrˇ sine pljosni (BCD).hd ). Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. hc .hd ). hb . kc . hb . hb . a Zadatak 179: Ako su ha . (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. hd ). dokazati da je min(ha . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. zimo sa a. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hc . hc . tj. hb . hb . Otuda je min(ha . hc . CDA. DAB . hc . c. a 3V . hb . ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . hb . hc . tj. hd ).136 Zadatak 178: Ako su ha . ABC . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . (CDA). hc . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . (DAB ). hd visine tetraedra ABCD. hc . hb . . kb . dokazati da je min(ha . ka . 3V .

pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. ABC jednaka duˇ zi ρ. imamo da je OP + OP ′ ≤ d. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hb . hc . OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . bi´ ce odstojanja ka . OR. OS jednak visini h tetraedra ABCD. S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. OQ + OQ′ ≤ d. OQ. a zbir duˇ zi OP ′ . dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. . Prema poznatom stavu. i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. R. tj. C ′ . DAB. OR′ . imamo da je zbir duˇ zi OP. B. kd taˇ cke S od pljosni BCD. R′ . Q′ . nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . pa je prema prethodnom zadatku min(ha .137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. hc . D tetraedra ABCD a P ′ . sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra.hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . Q. kb . da je h + h′ ≤ 4d. CDA. D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . hb . OR + OR′ ≤ d. OS + OS ′ ≤ d. kc . S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . B ′ . Neka su P. C. OQ′ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful