Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

... sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 . Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12.. Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi . recimo O..ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 . ωk . pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka..An proizvoljne taˇ cke u prostoru. Stoga. ωe .An .... kao pri reˇ savanju zadatka 13. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r. ωj .ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. koja je uporedna sa simetralom ugla ω . S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 .. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π .. ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora.... gde je n ≥ (k + 1). Analogno. a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r . Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove.. od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. a zatim metodom matematiˇ cke indukcije.. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r... dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5... Ai .. ...... Dokaz: Analogno zadatku 3. a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r .4 Zadatak 2: Ako su ω1 ... pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r . najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 ... dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ . koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.. te prema Helijevoj teoremi. svih n kugli ω1 . svake ˇ cetiri od n kugli.An .. npr. tj.. konveksnih likova ω1 .An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d. U tom sluˇ caju bi´ ce r= k . Zadatak 3: Ako su A1 . Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru..An .. S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka.. cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 .. Aj .ωn kojima su srediˇ sta A1 . Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 .. Ak .ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi... najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5... kugla ω kojoj je srediˇ ste O.ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.

tj. ugla ω ′ . Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . Stoga. Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak.5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . oˇ star ugao. Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ . Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . .

′ QOO . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. kod pravouglih trouglova P OO′ . dakle tup ugao. pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . dakle oˇ star ugao. P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor. Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 .6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O.

γ su razliˇ cite. B1 i B2 . Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q.7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . R dokazati da se prave AA′ . CA i C ′ A′ . pa je prava AA′ presek ravni β i . pa bi sve tri prave a. C2 . one bi pripadale izvesnoj ravni π . Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . b. jer su one mimoilazne. B2 . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ . AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. R pripadaju jednoj pravoj. P. c pripadale ravni π . B1 . Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . Pri tome je trougao P QR pravougli. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. ˇ sto je nemogu´ ce. pa je ∠P OQ < ∠P OR. prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . Q.β . a stranica P Q je manja od stranice P R. zatim da taˇ cke P. ravni α. C1 i C2 . Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. Q. c. jednake stranice OQ i OR. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. b. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. a druga u taˇ ckama A2 . Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP . Svaka od pravih a. BB ′ . saglasno definiciji. sa O njenu prodornu taˇ cku. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . b. sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. C1 .

nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. R. Q. B ′ . B ′ u ′ jednoj ravni. Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . CC ′ seku u jednoj taˇ cki. A′ . ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. S taˇ cke u kojima stranice AB. Q. Q. dokazati da su taˇ cke P. BC. prema tome. S temena paralelograma. BC. CD. BB ′ . R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. R. S temena paralelograma. Stoga se prave AA′ . C. S u kojima stranice AB. cke P. taˇ cke P. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . jer su taˇ cke A. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. R. Q.8 γ . Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. a taˇ cke P. CD. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. Istim medusobom uporedne. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . Otuda sledi da su taˇ cke P. R. . Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . Zadatak 11: Ako su P. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. Q. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. Kako su B. prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. ˇ sto je nemogu´ ce. i ′ prava AA je uporedna sa njima. Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . Q. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. a prava CC ′ presek ravni α i β . DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . B. Zaista. dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake.

. duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. dakle ne pripadaju istoj pravoj. pa su mu sve stranice jednake. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. Q. Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. S srediˇ sta stranica AB. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. CD. BC. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. R.

i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . D′ uporedne projekcije taˇ caka A. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. dokazati da je BQ : QC = AS : SD. D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . i DD′ : CC ′ = DR : RC. C. stoga je trougao ACQ jednakokrak. pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. B ′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. B. Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. . D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ .10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. C ′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R.

Iz uporednosti ravni π i CDD′ . . i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . bi´ ce i CD′ π . Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π . a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Isto tako je DD′ QQ′ . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . Kako je CD′ AB . Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ .11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. a AB π . S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste.

biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . sto je suprotno pretpostavci. bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ .12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. zatim QS AB D C i SS DD′ . Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . R. pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. i prema tome. Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. dokazati da taˇ cke P . Q. bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. da se duˇ zi P R i QS seku. tj. a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. Pri tome. S pripadaju jednoj ravni. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama.

. one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. BC . pa se duˇ zi P R i QS seku. S u kojima prave AB . BC . R. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . CD. S u jednoj ravni. Q. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . ODA. S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . OBC pripadaju jednoj ravni. S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. R. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . S pravih odredenih stranicama AB . pa su taˇ cke P . OAB . AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. DA prodiru ravni OCD. P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). Q. R. cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. Q. P . Q.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . Stoga. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. taˇ cke O. taˇ cke P. Isto tako. S pripadaju jednoj ravni. Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . R. CD. Q. taˇ cke O i O su istovetne.

T u kojima produˇ zene stranice CD. S pripadaju jednoj ravni. DA. BC. R. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . Q. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. S.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. Q. Zaista. R. ako bi one bile na jednoj pravoj. Q. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . recimo π . AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . isto tako bi´ ce taˇ cke R. U tom sluˇ caju sva temena . T u kojima produˇ zene stranice AB. S pripadaju jednoj ravni. Q. dakle i taˇ cku D. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. R ne pripadaju jednoj pravoj. bi´ ce taˇ cke P. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. one bi bile u ravni ABC . P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. Taˇ cke P.

... P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj.. An A1 prostornog n-tougla A1 . Q. Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π . R ne pripadaju jednoj pravoj. dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove).. . S pripadaju jednoj ravni. A1 A4 .. ... Q. · · · . .... Dakle. .... An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 . one odreduju neku ravan π . taˇ cke Qn−1 . .. P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S .. A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1.. . Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. . S obzirom da taˇ cke P . ˇ sto je nemogu´ ce..15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. . taˇ cke P3 . Zadatak 19: Ako su P1 .. sve ˇ cetiri taˇ cke P.. . Q3 . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 .. Q4 .. . An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) .. An . P2 . R. bi´ ce taˇ cke P1 . . . . ili je uporedna s nekim od tih pravih. . Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. . Pn−1 . . Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj .. .. Qn−1 .

nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . R. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). dokazati da taˇ cke P ′ . S ′ pripadaju istoj ravni. P B = AP. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . Q. R′ . CD. SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . . . bi´ ce AP = P ′ B. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . Zadatak 20: Ako su P. Q. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . A1 An−1 npr. RAB. R′ . RD = CR′ . S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. S taˇ cke u kojima stranice AB. CD. . P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . Q′ . BQ = Q′ C. S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. DS = S ′ A. R′ . cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. Q′ . SA = DS ′ . Q. Q′ . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . BC . R. bila uporedna s ravni π . A1 A4 . dijagonala A1 A3 . S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. Zadatak 21: Neka su P. QC = BQ′ . QDA.16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. BC. Q. R. R. CR = R′ D. . .

δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. . δ koje se seku po nekoj pravoj s. D i A′ . P. C ′ . SBC se seku u taˇ cki O. RAB. DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. RAB. D i A′ .17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. C. R. S pripadaju jednoj ravni. β. B. BB ′ . S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . . β. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Isto tako taˇ cke O. ravni P CD. Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. S pripadaju jednoj ravni. CC ′ . R. C ′ . QDA. QDA. D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. taˇ cke O. Zadatak 22: Ako su A. dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. γ. Ako pripadaju nekoj ravni π . B ′ . B. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . Q. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. Q. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . prave AA′ . (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). γ. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. SBC seku u nekoj taˇ cki O. P. tj. B ′ . C. Stoga je prema zadatku . da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Zato pretpostavimo da se ravni P CD. Q. S obzirom da taˇ cke O. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. . Otuda sledi da taˇ cke P. D′ medu sobom jednake.

taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. a R prav ugao. . . Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . dokazati da je S < (n − 2) · 2R. An . . cka proZadatak 23: Ako je A1 . P An + P A1 An A1 . D′ . dakle pripadaju jednoj ravni. δ npr. Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). Isto tako. An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora. prema tome. prave p′ i p′′ se seku. B ′′ . dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. Prave p i p′ se seku. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). . C ′′ . dakle pripadaju nekoj ravni. β. . 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. . Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . . γ. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti.18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. . bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). .

S ′ C ′ medu sobom jednake. ... B . C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . . Neka su A. prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. . c′ takve da su duˇ zi SA. An prostorni. A1 .. ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 . B ′ . SC .. Jednakokraki trouglovi ASB .19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena. BC . < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . b′ . Kako je poligon A1 .. SB . C . An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). C ′ taˇ cke polupravih a. S < (n − 2) · 2R.. ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. prostornog n-tougla A1 . a′ . S ′ A′ . S ′ B ′ . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. B ′ S ′ C ′ . c. BSC . CA jednake duˇ zima . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. npr. b. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . . . A′ ...

prema tome. SC . Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . B ′ . b′ ). Q′ R′ . Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. S C budu medu sobom jednake. ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . B ′ C ′ . S ′ A′ C ′ oˇ stri. c′ ) datih triedara. pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. Otuda su. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. Najzad. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. AC i A′ B ′ . Pored toga. AC i A′ B ′ . P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . bi´ ce i ti diedri jednaki. R .20 A′ B ′ . Kao i u primeru 1. iviˇ cnih uglova (b. na ivicama a. Pored toga. A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. A′ Q′ R′ . Trouglovi AP Q. C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . A P R pa su duˇ zi P Q. RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . c. Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . . dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). Triedri polarni ovim triedrima. (a′ . C . R′ . i prema tome. tj. b. Jednakokraki trouglovi SAB . R′ P ′ i prema tome. b′ . R i Q′ . a′ . QR. Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. c) i (b′ . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . prema zadatku 25. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . tj. (a. prema stavu III. SAC ′ ′ i S A B ′ . S A . SB . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ .. C ′ A′ i prema tome. pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki. prema tome.. oni su podudarni. AQR. P ′ R′ . imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. AP R podudarni su trouglovima A P Q . S B . A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. b). Kako su uglovi SAB . c′ odredimo taˇ cke A. pomenuti triedri su podudarni. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. B . A′ . R i Q . Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. Trouglovi AP Q. po predpostavci jednaki su. A′ C ′ u taˇ ckama Q. iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ .

S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. ve´ c da je ∠(b. c′ ) nisu jednaki. 27). Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c ) su jednaki i. U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. b) i (a. Otuda sledi da su oba naspramna diedra. Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . pravi ili tupi. prema tome. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. c1 ) i (a. c′ ). c′ ) i prema tome ∠(a. c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . c ). dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c). U uglu (b. cni uglovi (b. c′ ).21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . zad. c) i (b . Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. b ) i (a . Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. stav je jednostavan. (v. a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. c) i (b . c ) jednaki. iviˇ cni uglovi (a. c) i (a′ . diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. c′ ). pa su prema prethodnom stavu podudarni. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. c′ ) jednaki. c). c1 ) = ∠(a′ . c1 ) = ∠(b′ . a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. Pored toga je ∠(a. c) i (b′ . a . iviˇ cni uglovi (b. prava ili tupa. c) > ∠(b′ . dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. (b′ . pomenuti triedri podudarni. pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . pa su i diedri naspram njih jednaki. c′ . b′ ) jednaki. odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. dakle. zad. ˇ sto je nemogu´ ce. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. b). 25). c1 ) = ∠(a. c′ ). oˇ stra ili tupa. (a′ . prema tome. pravi ili tupi.

c1 ) i ∠(b. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. c) = ∠(a′ . c) = ∠(b. ∠(a. Ta poluprava je u uglu (a. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. b′ ). Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. b) = ∠(a′ . pravi ili tupi. Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . c) i (a′ . c). S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. podudarni. iviˇ cni uglovi (a. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. c) po nekoj polupravoj d.22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. c ). . pa su i triedri Sabc. b) i (a′ . d) + ∠(d. c1 ) = ∠(a. a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. b) i (a. prema tome. ona seˇ ce pljosan (b. Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. pravi ili tupi. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. c′ ) jednaki. c). b) i (a . c′ ). c1 ). a diedar naspram ugla (b. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . b′ )stri. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . b) i (a. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. b ) oˇ stri. prema predhodnom zadatku. c) > ∠(b . prava ili tupa. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. d) + ∠(d. c′ ).

pa je ∠(b. c) = ∠(b. d) + ∠(d. c). c) > ∠(b′ . ∠(b. c1 ) > ∠(b. c) > ∠(b. c1 ). c) + ∠(b. pa je ∠(a. c1 ). ∠(a. c) > ∠(a. ∠(b. d) + ∠(d. c1 ). d) + ∠(d. d) + ∠(d. c1 ) + ∠(b. c1 ) = ∠(a. ˇ sto je trebalo dokazati. d) ∠(b. c) > ∠(b. c1 ) > ∠(b. . c1 ). c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. c) > ∠(a.23 Prema predhodnoj teoremi. d) + ∠(d. c1 ) su medu sobom jednaki. c) i (a. Uglovi (a. d) + ∠(d. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) i ∠(b. S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c1 ) + ∠(b. c) > ∠(a. odnosno ∠(b. c1 ). c1 ). c) > ∠(a. c) + ∠(b. d) − ∠(d. odnosno ∠(a. c′ ). c) > ∠(b′ . d) − ∠(c1 . c′ ).

a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. c) > ∠(b. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. zad. c′ ). c1 ). S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. b) i (a. O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. c) pa je ∠(b. c) medu sobom jednaki. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. odnosno ∠(b. Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. c). a naspram manjeg manji diedar. one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. . c) > ∠(b′ . c) u nekoj taˇ cki S .

25 Pri tome je pa je AB = AC . c). No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. c). O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. i prema tome ∠(a. Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. c) u nekoj taˇ cki S . te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. △SAB ∼ = △SAC. . △AOB ∼ = △AOC. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. b) = ∠(a. △OAB ∼ = △OAC. pa je AB = AC .

ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. manji je od zbira dva prava diedra. . ′ < 4R. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. a manji od 2n pravih diedara. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. dakle. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. Stoga. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . pa je ∠ABC = ∠ADC . Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. Dokaz: Prema zadatku 32.

a2 ) + · · · + ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. a) + ∠(p. a1 ) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. c). a1 ) + ∠(p. c) > [∠(b. an . a) + ∠(p. a) + ∠(p. c) + ∠(p. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . b). Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. a) + ∠(a. a1 )]. .27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. bi´ ce ∠(p. c) + ∠(b. prema tome. b). Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. ∠(p. ∠(c. a) + ∠(a. a). c) < ∠(b. b) + ∠(p. . a1 ). a) < ∠(b. c) + ∠(c. . bi´ ce . b)]. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. c) < ∠(a. an ) + ∠(p. bi´ ce ∠(p. . b) + ∠(p. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. b) + ∠(p. an ) > [∠(a1 . an ). b) + ∠(a. a3 ) + · · · + ∠(an . b) < ∠(c. c) ∠(p. ∠(p. . ∠(a. b) ∠(b. a) + ∠(c. b). a). a) + ∠(p. c) + ∠(c. c). Otuda je 1 ∠(p. a) ∠(p. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. c) + ∠(p. Otuda je ∠(p. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a2 ) ∠(a1 . Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. a1 ) ∠(an . b) + ∠(p. . ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a2 ) + ∠(a2 .

b. ∠(c. c. β . c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . CA. seku po jednoj pravoj. b. a2 ) < ∠(a2 . S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . . c i c′ . (a. b′′ . a1 ) + ∠(p. te poluprave a′ . an ) < n−1 [∠(a1 . a taˇ cka T u ravni ABC . a′ . a1 ) + ∠(p. β . a2 ) + · · · + ∠(p. b′ . γ seku ravni (b. c). β . C ′ duˇ zi BC . γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b) i α. SAB su jednakokraki. a). teˇ ziˇ stu T tog trougla. AB . c takve da je SA = SB = SC. c′ ). neka su a′′ . c1 prave po kojima ravni α. b′ . c). CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . a1 )]. B . a). b. b′ ). a1 ) < ∠(a1 . pa su S i T dve razne taˇ cke. b. trouglovi SBC . upravne su na ravnima (b. b i b′ . b′ . SCA. Obe pripadaju ravnima α. c ivice triedra kome je vrh S .28 ∠(p. (a. c triedra Sabc i a1 . a3 ) + · · · + ∠(an . B ′ . Taˇ cka S je izvan ravni ABC . Ako su A. c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . an ) + ∠(p. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . pa se seku u jednoj taˇ cki. b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . (c. β . a3 ) + · · · + ∠(an . C taˇ cke ivica a. ∠(a. a2 ) + ∠(a2 . Poluprave a′ . b1 . 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. an ) Otuda je ∠(p. Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. γ ravni odredene polupravama a i a′ . b). c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. a′ ). (c. (c′ . od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . BB ′ . Dokaz: Neka su α. a2 ) + · · · + ∠(an−1 . (a′ . a1 ) -----------------------------∠(p. Dokaz: Neka su a. c). a).

Isto tako. c′′ ). ravni (a′ . . prava s pripada ravni α. P SB . prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. β . (a. imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. b). c) i (b. (c. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. a delom u diedru koji je njemu unakrsan. Stoga. pa se sve tri ravni α. b) i (a. b′′ ). c′′ ) se seku po jednoj pravoj. c). a′′ ). b′′ ). b1 . Sem toga. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. c) i (a. (b′ . Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. one su upravne i na ivici a. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . b1 . pa su nagibni uglovi P SA. (c′ . c′ ) upravna na ivici a. c) i α. a). Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. Kako su prave a1 . b. s. (b′ . (c′ . npr. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b) i (b. Prema prethodnom zadatku. c). pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . Otud sleduje da prave a1 . S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. c). c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . c1 pripadaju jednoj ravni. Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. c). bi´ ce a′′ ⊥α. ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . β . B . c triedra Sabc. c). a upravna na preseku te ravni s ravni α. sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. a′′ ).29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. a A. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. γ seku po pravoj s.

a). one odredjuju izvesnu ravan ω . Isto tako. b) triedra Sabc. c) s ravni σ . Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. c triedra zahvata jednake uglove. prema tome. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. b. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. Prema tome. γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. b1 . b. one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. β1 . prave a1 . Prave a1 . γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b. prava s zahvata s pljosnima (b. c). c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . a) i (a. sadrˇ zane u ravni α1 .30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. (a. prema tome i na ravnima (b. a α1 . ˇ sto je nemogu´ ce. b). pa je a1 ⊥ s . b). c). β . a). Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. c). Pored toga. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. a). Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. β1 . β . Prema prethodnom zadatku. ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. c) i σ . b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . γ1 a upravne na ivicama a. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. b1 . Dokaz: Neka su a1 . Prema prethodnom zadatku. Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. . b1 . c1 prave kroz vrh S triedra. b) jednake uglove. prema tome. ravni α. c triedra Sabc. pa prema zadatku 40. ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. b1 . b). Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. bi´ ce a1 ⊥ α. (a. Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . c. stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. (c. (c. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. neka su a1 . Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. snjih. a) i (a. pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. γ seku se po izvesnoj pravoj s. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. c).

∠(a. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. γ se seku po pravoj q . sadrˇ zana u ravni γ . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. β . Dokaz: Neka su α. razliˇ cita od S . (c. a). β . c). svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. γ ravni njenih pljosni ∠(b. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. c). Prema prethodnom zadatku. Prema tome. pa je i AA′ ⊥ BC . pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . γ . β . (a. svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. c) i (c. c i upravne su na ravnima α. Prema zadatku 41. Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. (a. β . Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. a) koje se seku.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. te je i α′ ⊥ π . β . Isto tako. ravni α. a). γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. duˇ z AA′ je visina trougla . β . Dakle. b. γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. β . β ′ . c). simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . b) triedra Sabc upravne na ravnima α. (c. γ upravna na ravni ω . ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. b) triedra Sabc i upravne su na njima. prema zadatku 41. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. c ivice triedra kome je vrh S . ∠(c. b. a). γ . pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . b) i sa α′ . Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. sa α. Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C .

b′ . dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ .b1 . c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. b1 . a sa α. pa su S i H dve razne taˇ cke. a taˇ cka H u ravni π . c na ravnima naspramnih pljosni. pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. c′ upravne projekcije ivica a. sve tri prave a1 . γ te se one seku po pravoj SH . γ ravni odredene polupravama a i a′ . c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . b. a). c). te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . Zadatak 46: Ako su a′ . c′ upravne projekcije ivica a.32 ABC. Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . ∠(c. neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . one se seku u ortocentru H tog trougla. b1 . β . Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . obeleˇ zimo sa a′ . Kako prave AA′ . c ivice triedra kome je vrh S . b. sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. b i b′ . te je i AC ⊥ BB ′ . pa je upravna na svim pravama te ravni. c. Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . Na taj naˇ cin. a zatim a1 . pa je β ⊥ π . U . c i c′ . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . U tom cilju. b) upravne na naspramnim ivicama a. dakle i na pravoj s. b. Taˇ cka S je izvan ravni π . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. b′ . Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. Dokaza´ cemo da prave a1 . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. b i b′ . c1 upravne na pravoj s. Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . c1 pripadaju jednoj ravni. Dakle. ∠(a. Dokaz: Neka su a. b. prema tome one pripadaju jednoj ravni. CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . BB ′ . β .

c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S .33 zadatku 45. po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . BB . Ravni ab i cd nisu istovetne. CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. podudarni su. pa je SM = SN . BB ′ . Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ . b) pravougaonik. Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . dakle. c) romb. S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . pa su medu sobom jednake. b i b′ . dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . d) kvadrat. ′ ′ ′ prave AA .

Isto tako. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. BC . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. i prema tome. sa ravni π . potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . Sem toga. b) romb. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. preseˇ cne prave. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. Isto tako. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne.34 taˇ cku S . njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . bi´ ce P Q RS i RS QR. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. c) S obzirom da je romb takode paralelogram. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. BD. Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. ako su prave p i q upravne medu sobom. a) Odredimo najpre potrebne uslove. Isto tako. Obrnuto. . zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . d) kvadrat. Q. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. Prema tome. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. c) pravougaonik. Prema tome. R. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . Prema tome.

Prema tome. BD. . ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . dakle i medu sobom. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. Zaista. pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . Sem toga je AB P Q i CD QR. BC . Q. Q. R. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . AD u taˇ ckama P . ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . AB · CQ = CD · BQ. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. BC . potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. Q. R. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BD. R. S obzirom da je kod romba P Q = QR. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. prema (a) bi´ ce AB π i CD π .35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. Obratno. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. tj. AD u taˇ ckama P . S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. BC . ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. Zaista. Sem toga je AB P Q i CD QR. BD.

AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. pa je P Q = QR. bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. (3) (2) . da se samo specijalni tetraedri. BC . c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . R.36 tj. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. AD u taˇ ckama P . Obrnuto. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. Q. a kod ˇ cetvorougla P QRS . BD. Sem toga. Iz jednakosti (1). postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. Prema tome. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . BD. S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . P Q QR. Q. kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. a AB ⊥ CD. CD π i AB ⊥ CD. Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. pa je AB ⊥ CD. a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. Q. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. potrebno je i dovoljno da bude π AB . potrebno je i dovoljno da bude π AB . kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. Prema tome. Kako je P Q AB i QR CD. BC . R. π CD. BC . π CD i AB ⊥ CD. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. AB : CD = BQ : CQ. dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. π CD i AB : CD = BQ : CQ. (2). Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. Zaista. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . BD. potrebno je i dovoljno da bude π AB . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb.Prema tome. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. pa je taj paralelogram romb. R. Sem toga je AB P Q i CD QR.

37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. BD′ . kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . . CD′ . pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ .

38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC . Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. Otuda sledi da je AE ⊥ BC . dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC . zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD. pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 .

pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. teˇ ziˇ stu T tog poliedra. Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . A2 seku u jednoj taˇ cki. Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. pa je √ a 3 ′ AD = .39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD.

prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . .. Sem toga. taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . pa je A1 A2 T1 T2 . . najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. n temena. bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . 6. i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . Zato. . . bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . . cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena. . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . . .. . A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . i prema tome. pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . . Sem toga. . a upravna je na naspramnoj ivici. Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . pa je A1 A2 T1 T2 . pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν .. . tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. . 7. Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . A4 .

srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Ravan ν odredena taˇ ckama O. a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. B ′ . Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. A. C ′ D′ A′ . ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . D′ upravne na pljosnima BCD. B. DAB. C ′ . dokazati da se i prave kroz temena A′ . D′ A′ B ′ . C. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ .

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC .45 CDT seˇ ce ivicu AB . V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . naime. S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . i V (BCDT ) S (CDT ) = . Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. . dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). pa su im jednake i visine. Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje. Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). dakle i duˇ zi AF i BF . 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ).

46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . da je tetraedar ortogonalan. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . pa je i AB ⊥ CD. pa je i sama upravna na toj pravoj. bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . Kako je α ⊥ CD. pa je i sama upravna na tim ravnima. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. Kako se prave AA′ i BB ′ seku. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. C . dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. H ortocentar. Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. tj. dokaˇ AB ⊥ CD. B i prema tome ivicu AB . Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB . a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ .

Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka.47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. dakle i na pravoj CD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . pa je upravna i na toj ravni. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. pa su upravna na svim pravima te ravni. npr. Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. C . bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. dakle i na pravoj AB . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . . Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. pa je upravna i na pravoj AB . pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. C ili se poklapa sa nekom od njih. Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H .

Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M . ako bi one bile takve. ortocentru tog trougla. Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. npr. Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. Zaista. Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. ortocentru tog tetraedra. AA′ .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. dakle uporedne medu sobom. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 .

Q. CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . Dokaz: Neka su P . R. U i V srediˇ sta ivica AB . Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BB ′ . Dakle. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. BC . dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. CC ′ . dakle i medu sobom. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. a sama ne pripada toj ravni. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . S . ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . CD. ′ ′ isto tako. Obeleˇ zimo sa AA′ . . ˇ sto je nemogu´ ce. pa je paralelogram P QRS pravougli. ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. npr. Kada prava. Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. BB ′ . U tom sluˇ caju. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. pa sve prave odredene visinama AA′ . sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. DA. pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. Dokaˇ prave CC ′ . ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . dakle i medu sobom. ortocentru tog tetraedra.

No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. QS .50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . S obzirom da su duˇ zi P R. a sa Hi . pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . 2. Obe taˇ cke. Prema zadatku 63. a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 . T . pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . pa je T = T ′ . taˇ cke P . Ti . pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. Q. Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. a prema Ojlerovoj teoremi. Oi (i = 1. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . T i T ′ . Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. 3. S obzirom . taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . O ortocentar. R. U . su srediˇ sta iste duˇ zi QS . S . U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. 4) ortocentre. Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ .

Prema zadatku 52. tj. Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. OT = 3T O′ . Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti . Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . O − T − O i HT = 3T H ′ . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. Iz Ai − T − Ti . bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 .51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. naime . imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . a upravna je na ivici AC . S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . HHi H ′ Ti . H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Kako je ravan α upravna na ivici BC . te i one pripadaju sferi λ. Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T .

BD. B ′ . Isto tako. C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Isto tako. C . B ′ . Stoga je BD ⊥ AC . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. B . . i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . Stoga je AD ⊥ BC . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . Zadatak 66: Ako su A′ . Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . naime. dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan.52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ .

C ′′ A′′ r . CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. BCD. Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. C ′ A′ C ” A” . Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B . pri ˇ cemu s ⊂ D. a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . B ′ . bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni.A . pa je i s s′ . q . dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . prema tome. a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. prema tome. a t ⊂ B . CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. B ′′ C ′′ q . S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. B . C . ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ . Zadatak 67: Ako su A′ . ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . D. B . tj. D. B ′ C ′ q . B . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . C . a s′ ⊂ A′ . C ′ i A′′ . Taˇ cka D je na polupravoj BB . Kao u prethodnom primeru. dokazuje se da je A′ B ′ p. a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. r prave po kojima ravni ABD. B. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . A′ . B . A′ . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. B ′ . B ′ . ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. BD. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. Kako su taˇ cke A. ∠B A D = ∠ABB . B. Sem toga. . Dokaz: Neka su p. B ′′ . bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. a k′ ⊂ A. Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . B .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. B ′ na krugu k′ .

AB . Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. Q. AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . D. Q′ . B .54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. P ′ Q′ . tj. C . P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. pa su isti podudarni. te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. Triedri s temenima P i P ‘ . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . R taˇ cke u kojima ivice AD. dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. a ivicama P D. C a P ′ . BD. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. P R i P ′ A. odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. P Q. . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni.

dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe. . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD).55 i prema tome. P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe.

s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. Q. Q. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . u osam taˇ caka. s3 . to je upisana sfera tetraedra. sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. Stoga taˇ cke P . Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. u opˇ stem sluˇ caju. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. . u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. Neka od pravih s1 . s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . BC . to su spolja upisane sfere prvog reda. s4 . nalaze se po jedna u krovovima. ˇ sest. s2 . dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. i najzad ostale tri sfere. Stoga. ukoliko postoje. 4 roglja. s3 . svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. R. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. S u kojima stranice AB . CD. Zaista. ˇ sto je nemogu´ ce. s2 . prema tome. Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. Obeleˇ zimo ih sa s1 . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni.56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . Q. ACD. R odreduju izvesnu ravan π .

R. Zaista. Dakle. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . P . R. Ta’cke A. Zatim su taˇ cke B . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. Otud sleduje da taˇ cke P . te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . ˇ sto je suprotno pretpostavci. no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . . pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . Q. Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . C na jednoj pravoj. nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. pa je AS ′ <AP . S pripadaju jednoj ravni. D pripadaju istoj pravoj. bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. Stoga nije A − S ′ − S . i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . Zatim su taˇ cke C . Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . prema tome bi´ ce S ′ S . Dakle. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. D na jednoj pravoj. taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . teme A bilo u ravni π . no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . Najzad. pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. S ′ . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . B su na istoj pravoj. ˇ sto je nemogu´ ce. pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. Pretpostavimo da je A − S − S . jer taˇ cke A. Q. taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . npr. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D.

AD. obeleˇ zimo sa P . AQ′ . Isto tako je BP = BQ′ = BR. Q. Q′ . dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. P ′ . CP = CQ = CR′ . imamo da je AP ′ = AQ = AR. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . Isto tako je AB + CD = AC + BD. BD. Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . R. BC . imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). CA. Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . S obzirom da su duˇ zi AP ′ . CD. 2 2 . D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. naime. pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. DP ′ = DQ′ = DR′ .

R′ . pa je stav dokazan.P ′ . oni odreduju neku sferu σ . Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD. . AD.CA.AB .AD. Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD.R. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. dakle i sferu σ u taˇ cki R′ . BD. BC . CD taˇ cke P . CD tetraedra ABCD. Stoga. prema tome.59 pa je AR = AR′ . BD. prema tome. D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q . CA.R. duˇ z CD dodiruje taj krug. Q. R. DP ′ = DB ′ = DC ′ .Q′ . Ta sfera dodiruje pet ivica BC . CP = CQ = CR′ . P . Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica. BP = BQ′ = BR. R . Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra.Q.P ′ .Q. Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. AB i produˇ ′ ′ ′ AD. Q . imamo da je AP ′ = AQ = AR. respektivno u taˇ ckama P . Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC . potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. CA. Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki. Isto tako je AD − BC = CD − AB.Q′ . prema tome.BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P .

Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . QQ . AD. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. 2 2 . Prema zadatku 72. Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. Q′ . AD. CD tetraedra ABCD. Q′ u kojima stranice BC . CA. Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. AB . R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . prave P P . RR seku se u jednoj taˇ cki. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. te se ′ ′ prave P P i QQ seku. Q. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . P ′ . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. R. Dokaz: Neka su P . Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. BD. P ′ . taˇ cke P. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. CA.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Q.

ABC . B ′ . DAB. D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. C ′ . A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. prema tome. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ . P ′ . Q′ . Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . Q.61 pa je AR = AR′ . △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. AD. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. △OP A ∼ = △OQ′ A′ . imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. CA. BD u izvesnim taˇ ckama P. CDA. Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ .

obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . B1 . postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . Tim je stav dokazan. Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka.D1 pripadaju sferi ω . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . C . Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. A1 A. D. B1 A1 . bice i C1 taˇ cka sfere ω . Dakle. dokazati da je OA : AC = OB : BD. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . BB1 . B1 . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . BC . DA. Saglasno pretpostavci. S obzirom da je OC = OC1 . CD. S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . B . C . Isto tako. a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. r ). B . B . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. A1 . one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. D. Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . prema tome. (Salmonova teorema).62 ravnima krugova k i k1 . Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. C . A1 . D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . B1 . a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . B . ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan.

63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. . 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . Stoga. P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. tj. Obrnuto. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. tj. Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake.

u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . Prema tome. tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . π2 . ω2 . Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne.64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . Dokaz: Neka su O1 . Ako taˇ cke O1 . ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . ω3 . a π1 . radikalnoj osi tih triju sfera. O2 . O2 . prave O2 O3 i O3 O1 se seku. O3 nisu kolinearne. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. ω3 i ω1 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . ω1 i ω2 . π2 . skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. pa se radikalne ravni π1 . Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke.

OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ .O4 seku u jednoj taˇ cki . ω2 . Ako su srediˇ sta O1 . taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . O2 . pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . O3 . r ). a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. ω2 . ω4 . s2 .O3 . prema prethodnom zadatku. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . prema tome. O3 . s2 . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. ω1 . O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . ω4 seku u jednoj taˇ cki. radikalnom srediˇ stu tih sfera. s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . OA : OB = OB ′ : OA′ . Zadatak 84: Ako su A. one su medu sobom uporedne. ω2 . ω3 . ω3 . Stoga se. O3 sfera ω1 . Dokaz: Ako su ω1 . s3 . ω4 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . radikalne ravni π1 . ili se dve odnosno sve tri poklapaju. Pri tome. radikalnom srediˇ stu tih sfera.65 sfera ω1 . s4 radikalne ose sfera ω2 . ω3 . radikalnoj osi tih triju sfera. ω1 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. ω2 . O2 . ω2 . Radikalne ose s1 . tj. O2 . ω4 . ω2 . Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . ω4 . π2 . ω3 . ω3 . A′ i B . ω2 . ω3 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. ω3 na jednoj pravoj. ω2 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. ω4 . ω1 . ω4 .O2 . Obeleˇ zimo sa s1 . s2 seku u nekoj taˇ cki S . pa se i prave s1 . ω3 . s3 . ω3 . ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . ω2 .

svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . i obrnuto. A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . S obzirom da je ∠OAP prav. . saglasno definiciji . OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. r ) takode ravan lik ili sfera. Obrnuto. sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α. Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α.

S obzirom da je ugao AOP prav . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O. a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. OA · OA′ = OQ · OQ′ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . r ) ravan ili sfera . Obrnuto.67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. tj. tj. pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . Prema tome.

BCD. Obrnuto. inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. S obzirom da krugovi ABD. Prema tome. Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . njima inverzni . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . C u odnosu na sferu ω .68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . i OQ · OQ′′ = t2 . sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. B ′ . imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . a sa A′ . Prema tome. B . C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera.

ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . a α ravan kruga k. recimo T . prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. na primer T . . Obrnuto. Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . Naprotiv. prema tome. Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . Ako je k mali krug sfere σ . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . Kako je inverzno preslikavanje konformno. krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. dirka sfere σ u taˇ cki S . Neka je V vrh te konusne povrˇ si. dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . tj. prema tome. Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . B ′ C ′ . ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD.69 likovi su prave A′ B ′ . S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. C ′ A′ .

SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. pa je V Q = V P. a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . a prava SP1 cki S . prema tome. Pri tome je △RSP ∼ △V QP . Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . ′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. pa je RS : RP = V Q : V P. pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 . Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. ako je P1 cka kruga k′ . SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 .

pa je V ′ P ′ = SV . stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . pa je P1 taˇ cka kruga k. Obrnuto. Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. pa je QP ′ = P Q. prema tome. prema tome. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R. i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . pa je P R : RS = P Q : QP ′ . prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . prema tome. i prema tome P1 taˇ cka kruga k. . Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. Ako je k veliki krug sfere σ . pa je i RS = RP . pa je V P1 dirka sfere σ . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 .71 tj. Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ .

a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . . Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka. .72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. a nemaju zajedniˇ taˇ caka. Neka je π1 bilo koja od njih. .

Stoga. S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. projekciji taˇ cke P na ravan π . npr. Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P . pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. . F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π . prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. cka u krugu k. B ′ . Ako obeleˇ zimo sa A′ . BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . beskrajno daleka prava ravni π . D iz taˇ cke S na ravan π . tj. da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD.89. srediˇ stu kruga k′ . dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug.73 ravan π takode krug. D′ projekcije taˇ caka A. T . prema prethodnom zadatku (zad. B . Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. C . a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ .). C ′ . a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug.

74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. Triedri P (P D1 D2 ). P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P . Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M . a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . Isto tako prave d2 i d′ 2 . . dokazati da je s > 3d. jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. tj. Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′.

zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj. i prema tome s > 3d. povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. prema tome. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. Zaista. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β . Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω .75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. a sa C1 i C2 . itd. itd. ˇ cetvorostrana. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica.. bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . itd. Zaista. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . Medutim. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . dakle l je paran broj. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. ve´ c npr.. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . dakle l je paran broj. ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. ako bi neka pljosan bila npr. Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. Medutim. gde je n ≥ 8. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . itd. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . Dakle. zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. C1 C2 . Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB .

Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide.76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). . . . Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). stoga taj poliedar ima n ivica. dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . zimo broj trostranih. dakle 14. Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. Zadatak 96: Ako je t broj temena. stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. od kojih su dve stranice te pljosni. . . ˇ cetvorostranih. . postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. Dakle. Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . . 2i ≥ 3p. Ako sa t3 . . pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . . i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. ˇ sto je nemogu´ ce. t4 . ˇ cetiri. i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . . obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. p4 . tj 2i ≥ 3t. pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . tj. jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. .

. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. t7 . Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. niti trostranih rogljeva. Ako sa p6 . Ako sa p. . i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . . i. .77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. rogljeva. broj ˇ cetvorostranih. ivica. . . p7 . Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. sedam. 2i ≥ 6p. p5 . . bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). . petostranih. pljosni i sa t4 . broj ˇ cetvorostranih. obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. Ako sa t6 . 2i ≥ 6t. . pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). petostranih. Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . tj. tj. sa p4 . t obeleˇ zimo broj pljosni. . . temena (rogljeva) povrˇ si ω . . Dokaz: Naprotiv. . . pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. sedmostranih. i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . . . . . Dokaz: Naprotiv. . . t5 . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). . i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . . zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica.

t = t3 + t4 + t5 + · · · . (2). mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). . ˇ cetvorostranih. da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. p4 . . (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. . (2). t4 . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . . broj trostranih. odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. tj. ˇ cetvorostranih. Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. . i. broj trostranih. dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. . rogljeva. Dokaz: Ako sa p. 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . pljosni i sa t3 . . Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. sa p3 . (5) tj. prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. . . . (6) . ivica. temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. . . (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. t obeleˇ zimo broj pljosni.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. (6) Isto tako.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 . An . . ω1 .. dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 . trougaona povrˇ s (ABC ). An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω . + def An .. Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω . S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 .. od kojih je jedna. C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω . prema prethodnom zadatku... Ako obeleˇ zimo sa S1 .84 λ2 . imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . Dokaz: Prvi naˇ cin. a A.. λ2 .. npr. S2 . . + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + .. Neka su A1 .. λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + .. Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 . B .. A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 . + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + .. + def Ak ... λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova..

itd. zatim ˇ cetvorougaone... . S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. . n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν .. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. pa je Sν + def Aν = 4R. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 .. Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. bi´ ce S1 + S2 = 12R. ski pravilnih poliedara postoje...85 gde je R prav ugao. Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1. U tom cilju obeleˇ zimo sa t. bi´ ce 2i = 3p (1) .. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R... An . Drugi naˇ cin. da je 2R + 2R + def A1 + . ivica i pjlosni takvog poliedra. + def An = 12R. p broj temena. svaki njen rogalj A je konveksan. gde je R prav ugao. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. analiziraDokaz. ν =1 Prema poznatom stavu. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). + def An = 8R. ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica.. Otuda je def A1 + . tj. tj. i.

Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar. i = 30. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). p = 6. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. ako bi takav poliedar postojao. tj. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. bilo bi 6t ≤ 3p. i = 6. i = 12. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. Zaista. bilo bi 4t ≤ 4p. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica.86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. 3. tj. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). (2) i (5) nalazimo da je t = 12. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. Zaista. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). pa je p = 2t − 4 1. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. i = 12. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. p ≥ t. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. p = 20. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1). 2. p ≥ 2t. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. ako bi takav poliedar postojao. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. p = 4. bi´ ce 2i = 5p (9) . p = 8.

a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. 3 2 tj. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. gde je n ≥ 6. i = 30. Ako bi takav poliedar postojao. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. bi´ ce 3t ≤ np. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. bilo bi 4t ≤ 5p. Time je stav dokazan. ˇ Najzad. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. bilo bi 2i = np.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. p = 12. 3 t. tj. n < 6. n (1 − )p ≥ 2. 6 Otuda je n 1 − > 0. b) Svi roglji pravilni. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. ako bi takav poliedar postojao. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). 6 tj. Zaista. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9).

30 ivica i 12 pljosni. Otuda sleduje da obe . b) dodiruje sve njegove ivice. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . c) dodiruje sve njegove pljosni. Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. 30 ivica i 12 pljosni. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . Isto tako. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. 30 ivica i 20 pljosni. pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 .

npr. Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. pljosni ω2 . S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. Iz OT = OT. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . i ∠OO2 T = ∠OO3 T. a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . itd. △OMO2 ∼ = △OMO3 .89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . . i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . △OTO2 ∼ = △OTO3 . itd. prema tome. Isto tako.

dakle medu sobom jednaki. CBC 1 . RS. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . . C C 1 . postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. itd. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. QR. prema tome. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . T. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. D 1 A1 . Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. R. TV. Ta sfera je upisana u poliedar Π. pa su srediˇ sta P. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. S. V. Q. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . C 1 CD 1 . one su medu sobom jednake. Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. ivica AB. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. ST. D 1 C 1 A1 . ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj.sliku) uporedne su medu sobom. C 1 D 1 . AA1 B. BC. Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. Isto tako. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . Prema tome. S obzirom da su duˇ zi PQ. A1 D 1 A. prema tome. Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 .

Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. S obzirom da su duˇ zi P Q. 3 4 gde je L prav ugao. ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . pa su medu sobom jednake. Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. SDE . DE . Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . EA taˇ cke izvesne ravni π . Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. T V . BCF . ST . Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. RS . CDF . T . Prema tome. one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . CD.91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. R. S . Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. QR. V ivica AB . DAE . postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima.). ABE . Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. pa su srediˇ sta P . V P preseci ravni π s pljosnima ABF . pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . Q. BF . F C .

F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. EF . Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 . Duˇ zi AB . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . D2 . DE . D1 . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. E1 . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . CD. F1 na rubu povrˇ si ω1 . F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. D. E1 . F1 F2 . taˇ cke A1 . polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. D1 D2 . D1 E1 . DE . E1 E2 . Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. E2 . B1 C1 . B2 . pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . B1 . E1 F1 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. cki S pri one su medu sobom jednake. BC . a taˇ cke A2 . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. C . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. prema tome. C1 D1 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. E . C1 . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. B . B1 B2 .92 A1 A2 . C1 C2 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. B1 . C2 . a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. Prema tome. D1 . C1 .

4 12 b) Pravilan oktaedar. 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra.93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = .

4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . D. a2 = 2ro ·F S . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . √ 7+3 5 . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . C . 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). tj. Krajevi A. 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . B . Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. Prema Euklidovom stavu. ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra.

. . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . .. ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. An . . . An . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. .T na ravan π . cnika Zadatak 119: Ako su A1 . T uporedne projekcije taˇ caka A1 . .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru.. T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . . r polupreˇ cnik opisane sfere. . . Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). An . . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . . . . kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . . n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . . π proizvoljna ravan i ako su A1 . . . .

dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . . . . An T seku sferu ω . An i B1 .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. . imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). . . . . koriste´ ci prethodni zadatak. . a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . . . . . T Bi r − d2 . . . . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω . imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. . sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. . . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . Ai T Ai T 2 = 2 .

ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . . m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . . imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . caj kada je m + n = 0. Dakle. . Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n.97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A.C i na taˇ cku P . Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n).B . ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . Prema Lajbnicovoj teoremi. An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . Dokaz: Vidi zadatak 121. P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . . Obrnuto. prema tome. Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. tj. taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu.

Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. m + n (m + n)2 Obrnuto. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C . primenom Stjuartove teoreme. ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped.98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 .

. pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi. dokazati da je 1 1 1 1 + + = . Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . tj.

pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC .100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . Isto tako. Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF . pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . Stoga je AE . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. tj.

imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). A. V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . ADB i ADC pravi.101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. A. B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . B prvoga jednake visinama iz temena P . S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . a uglovi kod temena D trougla ADF .

B i B ′ . Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). C i C ′ . 6 · V1 . 27 . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ .102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. D i D′ naspamna temena. Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . dokazati da je V = 1 · V1 . 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).

103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A. i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). 27 bi´ ce (1) (2) . C . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . CA. pa i 1 · D′ N ′ . C1 A1 . A1 B1 sadrˇ ze temena A. i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. 1 · S (A′ B ′ C ′ ). AB trougla ABC . Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. a uporedne su sa stranicama BC . B .

6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). dokazati da je V = 1 F. 6 1 · S · d. imamo da je V = 3 · V1 . bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. Prema zadatku 130. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD.. a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD.

A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. B. DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. a sa A′ . BD. b. DB = .105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. B ′ . c′ obeleˇ zimo ivice BC. AD. pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. C . Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . B . CA. A i A′ taˇ cke prave p. CD. 3 S druge strane. C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . c. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. C u odnosu na sferu σ ′ . (4) sledi da je V = 1 6r F . B i B ′ taˇ cke prave q . imamo da je DE · DE ′ = k2 . a′ . Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). (3). V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . . AB. b′ . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. pa je DE ′ = k2 . q. 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . (2).

pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. pa je S (BCD) = S (B ′ CD). Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). ˇ (Stajnerova teorema). B ′ taˇ cke prave p i C. B. dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD).106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . D. C ′ . A′ .

Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|. pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ). V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|.107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). . pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ).

ABB ′ A′ . Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . obeleˇ zimo sa A′ . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = .108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). C . B ′ . ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . C ′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . B . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. D pripadaju ravni paralelograma ABCD. BB ′ . AB i EF . V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF . Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). CC ′ . Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki.

D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . AB. takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. C ) i (AB. postoje u pljosnima (AB. Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . D1 . = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni.109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni. AD postoje taˇ cke B1 . AC . D) diedra (C. a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . na ivicama AB . dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . C1 . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) .

CA. BD.110 Zadatak 139: Ivice BC . Dokaz: Neka je BP : BC = p. AB . BC BA BD V (BP RQ′ ) = . Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. Q. AR : AB = r. AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. R′ u datim odnosima. Q′ . CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . koji je odreden deonim taˇ ckama P . R′ . R. D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. q1 = 1 − q = AQ : AC. AD. P ′ . r1 = 1 − r = BR : BA. nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. R. Primenom zadatka 138. DR′ : DC = r ′ . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. DQ′ : DB = q ′ . Q′ . CQ : CA = q. Q. ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. DP ′ : DA = p′ .P ′ . ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD.

Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . prema zadatku 138. npr. Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. a B i C s druge strane ravni π . imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. U tom sluˇ caju. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . CD. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. neka su npr. pa su im i zapremine jednake. Ako je jedna od ivica AB i CD. u ravni π . pa su im i zapremine medusobno jednake. svaka od njih prodire tu ravan. a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . taˇ cke A i D s jedne.

112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). neka su npr. svaka od njih prodire tu ravan. i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. QD SA i prema tome BQ AS = . tj. CD. . ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. Q i S . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. npr. BD. ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD. Q. npr. BQ AS = . a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . Pri tome su taˇ cke A i B . a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π . pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . DC . dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. prema Menelajevoj teoremi. imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . R. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. taˇ cke A i D s jedne strane. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1.

imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = .113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC.Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. . imamo da je . sa V zapreminu. dokazati da je 1 · S · ρ. V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . . imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. sa V zapreminu. AS : AC = BQ : BD. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ.. Stoga je. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. . sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. S toga ako sa S1 .

imamo da je S = 6 · a2 . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . . Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. Zadatak 144: Ako su SA . Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. d) Pravilan heksaedar. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. CDA. sa V zapreminu.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ). SC . a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. ABC i V zapremina tetraedra ABCD. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. e) Pravilan dodekaedar. SB . imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. SD povrˇ sine pljosni BCD. sa V zapreminu. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). DAB . V = a3 . 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= .

Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . BCA′ B ′ . . imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). BB ′ . = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. A′ B ′ C ′ C . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB .115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ .

BB ′ . a boˇ cna ivica AA . pa su im i zapremine jednake. Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. 3 . Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. V (ABCC ′ ) = CC ′ . pa su im zapremine medu sobom jednake. te su im zapremine takode jednake.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . 3 3 S AA′ . i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma.

npr. 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . . . AD tetraedra ABCD. dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). . a h visina i V njegova zapremina. . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . Am ) i (B1 . . . sa (C1 . B . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. . Bn ). Am i OB1 . bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. Odredimo 6 1 V = . Cl . Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . . Am ) i (B1 . C0 upravne projekcije taˇ caka A. . .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . Bn ) osnove. . . . a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. tj. B0 . . . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka.

sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. 6 4 6 hS3 . trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . Prizma je specijalan prizmatoid. Ravan poligona C1 . a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. l = 2r = 2ρ 3. a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. npr. imamo da je √ √ r = ρ 3. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. Osnove prizmatoida mogu. . b) V1 : V = 4 : 9. a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. . 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. h = 3ρ. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima.118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. .

... Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah . bi´ ce 1 V = (S1 d1 + .119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 . Vb .... + dn ).ωn . 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe.. 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2.ONn i sa S1 .. + dn = S (d1 + d2 + . Dokaz: Ako sa N1 . Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.. Vb2 = bc2 . imamo da je V = i prema tome d1 + ..Sn povrˇ sine pljosni ω1 . 3 S obzirom da je S1 =S2 =.ωn poliedra .. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan..... i V = r2π 9 = ρ3 π...=Sn . 3 3 3 i bc = ah... 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π...... Vc2 = cb2 .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 . 3 3V . sa d1 ... 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9. S .. Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima. a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra . Zadatak 150: Ako su Va . + Sn dn )... dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2....

SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . SB. C. SB SD h . C. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. dokazati da je 1 1 1 1 + = + . Otuda je 1 1 1 + = . SD. SD. SC. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . pravilnog oktaedra. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. B. SB. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . B.120 Zadatak 152: Ako su A. a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. SC. M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S .

′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. hb . a sa P. Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. BD. uporedne ′ sa pravom DD . = . zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. OCA. OAB seku respektivno prave AD. b. ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . B . c. d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. SDA. C . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. B ′′ . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . CD seku prave BC. R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD .121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). Q. ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . BD. DAB. B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . OAB . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . ρ . hc . AB . OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . prodiru ravni OBC. CA. ′′ A A AP DO DB ′ = . C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. C ′ . Pri tome je DO DA′ = . OCA. B ′ . = . CD u taˇ ckama A′ .

ρc . ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). CDA. ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. a sa a. c. 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). b. d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. = . = (a + b + c − d). DAB.122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. ρb . ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. CDA. = (d + a + b − c). CDA. nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . 1 1 = (b + c + d − a). 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD. b. hb . ρb . DAB . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . = . hd visine tetraedra ABCD. DAB. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . a sa a. c. CDA. DAB. ρc . bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . hc . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ABC . ABC . a ρa . = .

DAB . dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . ha hb hc hd 3V . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. B . DAB. ha b= 3V .ABC . C . hb c= 3V . = . 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . = . CO. dokazati da je . kc . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hb . Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a.123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . d povrˇ sine pljosni BCD.CDA. = . c. hc . BO. hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . b. ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. D taˇ cke u kojima prave AO. DO prodiru respektivno pljosni BCD. ABC . CDA. DAB. ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). CDA. kb .

D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . C ′′ . hc CC ′ kd OD′ = . kc . hd DD′ Prema zadatku 158. AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . CO = CC ′ − OC ′ . hc . ABC . ha AA′ kb OB ′ = . CC . OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. hb BB ′ kc OC ′ = . CDA. CAD. = 3. DAB.124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. bi´ ce ka OA′ = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . AD BD CD . B ′′ . kb . ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. ′ ′ ′ BB . BO = BB ′ − OB ′ . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. CD prodiru pljosni BCD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. dokazati da je B′. hd visine tetraedra ABCD i sa ka . DO = DD′ − OD′ . ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. ABD. hb . BD.

C ′ . Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. T A′ T B ′ T C ′ T D′ . pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . OBD. CDA.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . OACD. OABD. B ′ . i OA′ : AD = OP : AP. pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. Zadatak162: Ako su A′ . Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. DAB .

3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . T DAB . B . C ′′ .126 ako je A′ s jedne. B ′′ . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . D na tu ravan. B ′′ . nikoje dve od taˇ caka A′′ . D′ s jedne. a B ′ . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . C ′ . D′ s druge strane od T . Dakle. ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. S obzirom da su tetraedri T BCD. 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . C ′′ . C ′ . U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . a C ′ i D′ s druge strane od T . Neka je npr. 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). T CDA. D′′ upravne projekcije taˇ caka A. Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. 1 1 1 1 + = + . C . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne.

dokazati da je 1 1 2 − = h. bi´ ce npr. pa je SB VB = . ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe.imamo da je △V SB ∼△V AO. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. OA VO tj. a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne. a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . h .127 1 1 1 1 = + + . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu. pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = . ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + .

CD + AD > CA. r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. 2 .CAD je AD + BD > AB. OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD. 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. 1 (AB + BC + CA).128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. OADB . dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). BCD. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). kod tetraedra OABC . OACD. 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA).

Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . dokazati da je A′ . DO prodiru respektivno pljosni BCD. b. pa je d < a + b + c. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . D taˇ cke u kojima prave AO. ABC . C . 3 √ 3 (a + b + c). BO. 3 Zadatak 166: Ako su a. Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. DAB . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA).129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). CDA. c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. CO.

imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). DO prodiru respektivno pljosni BCD. imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. CDA. CO. AA′ BB ′ CC ′ DD′ . imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. DAB . C ′ taˇ cke u kojima prave AO. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. da je AO BO CO DO + + + = 3.130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . BO. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16.

AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). ili izvan njega. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . tj.131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . na njemu. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . tj. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3.

Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC . npr. 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . na stranici BC . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . pa je S 3 ≥ 216V 2 . . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. b. Zadatak 170: Ako su a. dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD).132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . npr. u uglu BAC . dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 .

133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). 27 4 (r + h)3 . 4 pa je π M ≤ (r + h)2 .

2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. 6 2 1 . S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). h visina. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove.134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 . h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ).

imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. hb . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu.135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . Zadatak 177: Ako su ha . imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . . ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. hc . hc . Dokaz: Prema zadatku 155. hb .

(ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . hb . hc . (CDA). S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. tj. ABC . ka . d povrˇ sine pljosni (BCD). CDA.hd ). hb . hc . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . c. kb . hb . hd visine tetraedra ABCD. hd ). hc . DAB . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . a 3V . Otuda je min(ha . hb . 3V . hb . hc . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. hb . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . hc . zimo sa a. a Zadatak 179: Ako su ha .136 Zadatak 178: Ako su ha . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar. hc . kc . hb . hb . dokazati da je min(ha . dokazati da je min(ha . b. bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V. (DAB ). bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. hc . tj. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. hd ). hc . hc .hd ). Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca.

137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. kb . R′ . R. hb . sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. hc . C. dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . Neka su P. S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . bi´ ce odstojanja ka . Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. OS + OS ′ ≤ d. a zbir duˇ zi OP ′ . D tetraedra ABCD a P ′ . OQ + OQ′ ≤ d. OR′ . B ′ . hc . CDA. nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. pa je prema prethodnom zadatku min(ha . OS jednak visini h tetraedra ABCD. OQ. Prema poznatom stavu. ABC jednaka duˇ zi ρ. kd taˇ cke S od pljosni BCD. tj. D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . kc .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . hb . B. OR. imamo da je zbir duˇ zi OP. . DAB. i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. Q. imamo da je OP + OP ′ ≤ d. OR + OR′ ≤ d. OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . C ′ . da je h + h′ ≤ 4d. S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. Q′ . S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . OQ′ . pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti.