Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

a zatim metodom matematiˇ cke indukcije. Zadatak 3: Ako su A1 . S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 . ωk ...ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 .An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r. tj. dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ . npr.ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. ωj ...... a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r . kao pri reˇ savanju zadatka 13. ωe . Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12... od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. Ai . Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi .An proizvoljne taˇ cke u prostoru.. gde je n ≥ (k + 1). U tom sluˇ caju bi´ ce r= k .. najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5. ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora. Ak . te prema Helijevoj teoremi. Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru. pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka....ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. recimo O..An .... sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 ..ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi.... Aj ..... koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove. Analogno. a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r . dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.. najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 . konveksnih likova ω1 .ωn kojima su srediˇ sta A1 . cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 ..An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d.. S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka....An . dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5. kugla ω kojoj je srediˇ ste O. svake ˇ cetiri od n kugli... Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 . svih n kugli ω1 ... Dokaz: Analogno zadatku 3. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π . .. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r. pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r . Stoga.4 Zadatak 2: Ako su ω1 ..An .. koja je uporedna sa simetralom ugla ω ...

pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ . a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . Stoga. Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . oˇ star ugao. a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . ugla ω ′ .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . tj. a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . .

kod pravouglih trouglova P OO′ . dakle tup ugao. Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . dakle oˇ star ugao.6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . ′ QOO . P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor.

zatim da taˇ cke P. b. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. Q. Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . CA i C ′ A′ .β . prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . one bi pripadale izvesnoj ravni π . pa je prava AA′ presek ravni β i .γ su razliˇ cite. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. C2 . Pri tome je trougao P QR pravougli. b. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. sa O njenu prodornu taˇ cku. P. AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. C1 i C2 . B1 . Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. saglasno definiciji. Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. Q. C1 . jednake stranice OQ i OR. B1 i B2 . R dokazati da se prave AA′ . B2 . Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. pa je ∠P OQ < ∠P OR. b. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. c pripadale ravni π . a stranica P Q je manja od stranice P R. Svaka od pravih a. Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP . a druga u taˇ ckama A2 . Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. c. ˇ sto je nemogu´ ce. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. pa bi sve tri prave a. prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. R pripadaju jednoj pravoj. ravni α. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ .7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . BB ′ . jer su one mimoilazne. sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 .

prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. S temena paralelograma. Istim medusobom uporedne. Q. B ′ u ′ jednoj ravni. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . Q. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. S temena paralelograma. CD. Q. . R. prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. i ′ prava AA je uporedna sa njima. B ′ . preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . Q. R. C.8 γ . R. Q. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. R. taˇ cke P. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. jer su taˇ cke A. Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. prema tome. Zaista. Stoga se prave AA′ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. Otuda sledi da su taˇ cke P. jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. dokazati da su taˇ cke P. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. S taˇ cke u kojima stranice AB. Kako su B. a prava CC ′ presek ravni α i β . ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . CC ′ seku u jednoj taˇ cki. dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. S u kojima stranice AB. BC. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. cke P. ˇ sto je nemogu´ ce. BC. DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. Q. Zadatak 11: Ako su P. B. CD. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . A′ . Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. BB ′ . a taˇ cke P.

dakle ne pripadaju istoj pravoj. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. . R. S srediˇ sta stranica AB. Q. dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. pa su mu sve stranice jednake. duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. BC. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. CD.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake.

. stoga je trougao ACQ jednakokrak. pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . B ′ . pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. C. Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. C ′ . D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ .10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. B. i DD′ : CC ′ = DR : RC. D′ uporedne projekcije taˇ caka A. dokazati da je BQ : QC = AS : SD.

Kako je CD′ AB . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π . D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . bi´ ce i CD′ π . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . . i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste.11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . Iz uporednosti ravni π i CDD′ . Isto tako je DD′ QQ′ . a AB π . bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π .

D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. S pripadaju jednoj ravni. i prema tome. Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . dokazati da taˇ cke P . sto je suprotno pretpostavci. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O .12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. tj. a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . Pri tome. bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . da se duˇ zi P R i QS seku. jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. Q. bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. zatim QS AB D C i SS DD′ . na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . R.

R. Isto tako. S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . S pripadaju jednoj ravni. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . Q. R. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . pa su taˇ cke P . R. DA prodiru ravni OCD. S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . OAB . S pravih odredenih stranicama AB . Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . CD. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. R. Q. . ODA. OBC pripadaju jednoj ravni. pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. BC . P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). Q.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . taˇ cke P. taˇ cke O. CD. Stoga. BC . cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. S u kojima prave AB . one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. P . S u jednoj ravni. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. pa se duˇ zi P R i QS seku. Q. taˇ cke O i O su istovetne.

DA. bi´ ce taˇ cke P. T u kojima produˇ zene stranice AB. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. S pripadaju jednoj ravni. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. R ne pripadaju jednoj pravoj. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. S pripadaju jednoj ravni. Taˇ cke P.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. Q. Q. T u kojima produˇ zene stranice CD. Q. BC. Q. ako bi one bile na jednoj pravoj. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . S. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. R. R. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . dakle i taˇ cku D. Zaista. U tom sluˇ caju sva temena . recimo π . P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. isto tako bi´ ce taˇ cke R. one bi bile u ravni ABC . CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π .

.. · · · . S pripadaju jednoj ravni. S obzirom da taˇ cke P . sve ˇ cetiri taˇ cke P. . .. . Q3 . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove).. An . Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj . Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave.. ... . Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π ... P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S . R ne pripadaju jednoj pravoj.. Q. P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1.... taˇ cke P3 . Qn−1 ... Zadatak 19: Ako su P1 . Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. . A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . A1 A4 . . Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj.. bi´ ce taˇ cke P1 . Pn−1 . Q4 . . An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 . .. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) . Q... . Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. .. ili je uporedna s nekim od tih pravih. taˇ cke Qn−1 . . . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 .. ˇ sto je nemogu´ ce. . .15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. . Dakle. imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1.. .. . one odreduju neku ravan π .. An A1 prostornog n-tougla A1 . P2 . R.

R′ . bila uporedna s ravni π . R. S taˇ cke u kojima stranice AB. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . . prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. P B = AP. QC = BQ′ . R′ . CD. nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . R. A1 An−1 npr. S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. Q′ . bi´ ce AP = P ′ B. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. Q. P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . Q. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). RD = CR′ . CD. P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . dokazati da taˇ cke P ′ . . pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. Q. R. Q′ . R. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. Zadatak 20: Ako su P. Q′ . QDA. BQ = Q′ C. Q. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. SA = DS ′ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . . R′ . Zadatak 21: Neka su P.16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. S ′ pripadaju istoj ravni. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. BC. DS = S ′ A. cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. . SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. A1 A4 . CR = R′ D. BC . . RAB. dijagonala A1 A3 .

B. P. B ′ . γ. Q. CC ′ . Zato pretpostavimo da se ravni P CD. C. Stoga je prema zadatku . pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. P. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . D′ medu sobom jednake. R. Ako pripadaju nekoj ravni π . RAB. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). SBC se seku u taˇ cki O. tj. . D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. taˇ cke O. QDA. S pripadaju jednoj ravni. S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . Q. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. ravni P CD. γ. Isto tako taˇ cke O. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Q. QDA. dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. δ koje se seku po nekoj pravoj s. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . prave AA′ . B. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. β. BB ′ . . C ′ . Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. B ′ . RAB. R.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. Otuda sledi da taˇ cke P. SBC seku u nekoj taˇ cki O. S obzirom da taˇ cke O. . S pripadaju jednoj ravni. C. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. Zadatak 22: Ako su A. D i A′ . D i A′ . C ′ . β.

prave p′ i p′′ se seku. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . γ. dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. . C ′′ . te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). Prave p i p′ se seku. . Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). .18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. dakle pripadaju jednoj ravni. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . Isto tako. δ npr. prema tome. 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. β. a R prav ugao. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. . . B ′′ . . An . bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). D′ . dakle pripadaju nekoj ravni. . . . P An + P A1 An A1 . cka proZadatak 23: Ako je A1 . Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). dokazati da je S < (n − 2) · 2R. An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora.

c′ takve da su duˇ zi SA.. . BSC . CA jednake duˇ zima . B ′ . b. S ′ A′ . B ′ S ′ C ′ . SC . C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . S ′ C ′ medu sobom jednake.. A1 . CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. Kako je poligon A1 . S < (n − 2) · 2R. .19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena.. < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 . A′ . An prostorni.. Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. prostornog n-tougla A1 . . b′ . Neka su A. BC ... An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 .. SB . C ′ taˇ cke polupravih a. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . Jednakokraki trouglovi ASB . npr. .. S ′ B ′ . c. . a′ . B . ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. C .

R′ P ′ i prema tome. prema tome. a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . b. Pored toga. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. AC i A′ B ′ . iviˇ cnih uglova (b. S C budu medu sobom jednake. Pored toga. SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . S B . Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a.20 A′ B ′ . pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki. c′ ) datih triedara. ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . AQR. oni su podudarni. tj. R′ . P ′ R′ . SAC ′ ′ i S A B ′ . SB . S A . uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. tj. prema tome. c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . pomenuti triedri su podudarni. A′ Q′ R′ . C . dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . R . Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. Jednakokraki trouglovi SAB . SC . a′ . na ivicama a. AC i A′ B ′ . R i Q . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. (a. B . ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . Kako su uglovi SAB . Q′ R′ . triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. prema stavu III. c. po predpostavci jednaki su. (a′ . A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. R i Q′ . C ′ A′ i prema tome. Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. b′ . B ′ . c′ odredimo taˇ cke A. A′ C ′ u taˇ ckama Q. Najzad. imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. A P R pa su duˇ zi P Q. i prema tome. prema zadatku 25.. A′ . Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. Kao i u primeru 1.. QR. a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . Trouglovi AP Q. Triedri polarni ovim triedrima. B ′ C ′ . pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. S ′ A′ C ′ oˇ stri. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. . RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . b′ ). a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . bi´ ce i ti diedri jednaki. b). Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. c) i (b′ . AP R podudarni su trouglovima A P Q . Otuda su. Trouglovi AP Q. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi.

c) i (b . c) i (a′ . Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. a . pa su prema prethodnom stavu podudarni. c′ ) i prema tome ∠(a. dakle. Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. c′ ). c1 ) = ∠(a′ . c ). pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. b′ ) jednaki. c). prema tome. c) > ∠(b′ . c) i (b . c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c′ ). c). Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. prava ili tupa. c′ ). b). pomenuti triedri podudarni. a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. pa su i diedri naspram njih jednaki. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . c ) su jednaki i. c1 ) = ∠(a. stav je jednostavan. Pored toga je ∠(a. oˇ stra ili tupa. a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c′ ). 27). iviˇ cni uglovi (a. pravi ili tupi. c ) jednaki. (a′ . a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. cni uglovi (b. Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. (v. (b′ . pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. c′ ) nisu jednaki. zad. ˇ sto je nemogu´ ce. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. b ) i (a . prema tome. ve´ c da je ∠(b. dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c′ . U uglu (b. zad.21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c1 ) = ∠(b′ . iviˇ cni uglovi (b. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). pravi ili tupi. 25). b) i (a. c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . c) i (b′ . diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. Otuda sledi da su oba naspramna diedra. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. c1 ) i (a. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. c′ ) jednaki. Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra.

prema tome. b ) oˇ stri. a diedar naspram ugla (b. a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. c) = ∠(b. b) = ∠(a′ . c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . c1 ) i ∠(b. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . c1 ) = ∠(a. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. podudarni. c′ ) jednaki.22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. c) po nekoj polupravoj d. d) + ∠(d. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . b′ )stri. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. iviˇ cni uglovi (a. c ). Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. . pravi ili tupi. Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. c). pa su i triedri Sabc. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c) = ∠(a′ . prema predhodnom zadatku. prava ili tupa. a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. b) i (a′ . izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . c). c) i (a′ . dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. b′ ). S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. d) + ∠(d. ∠(a. c1 ). a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . c′ ). a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. b) i (a. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. c′ ). Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. pravi ili tupi. b) i (a. Ta poluprava je u uglu (a. b) i (a . ona seˇ ce pljosan (b. c) > ∠(b .

c) > ∠(a. . d) − ∠(d. d) + ∠(d. c1 ). odnosno ∠(a. c) i ∠(b. pa je ∠(b. ∠(b. c1 ) = ∠(a. c′ ). d) + ∠(d. c′ ). c) + ∠(b. c) > ∠(b. d) + ∠(d. c1 ). kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. d) + ∠(d. c1 ). pa je ∠(a. c). c) > ∠(a. S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a.23 Prema predhodnoj teoremi. c) + ∠(b. c) > ∠(b′ . c1 ) su medu sobom jednaki. c1 ). c) > ∠(a. ˇ sto je trebalo dokazati. c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. Uglovi (a. ∠(a. c1 ). c) i (a. ∠(b. c) > ∠(b. c) > ∠(a. d) − ∠(c1 . d) ∠(b. c1 ) + ∠(b. odnosno ∠(b. c) > ∠(b′ . d) + ∠(d. c1 ) > ∠(b. c) = ∠(b. c1 ). c1 ) + ∠(b. c1 ) > ∠(b. d) + ∠(d.

c) > ∠(b′ . . b) i (a. c) pa je ∠(b. c) > ∠(b. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c) medu sobom jednaki. a naspram manjeg manji diedar. c′ ).24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b. c1 ). Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. zad. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. odnosno ∠(b. a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. c) u nekoj taˇ cki S . Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. c). one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b.

sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. c) u nekoj taˇ cki S . c). Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. pa je AB = AC . b) = ∠(a. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. c). . Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c. te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. △SAB ∼ = △SAC. △AOB ∼ = △AOC.25 Pri tome je pa je AB = AC . Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. i prema tome ∠(a. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. △OAB ∼ = △OAC.

Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D. dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. Dokaz: Prema zadatku 32. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . pa je ∠ABC = ∠ADC . . manji je od zbira dva prava diedra. ′ < 4R. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. dakle. Stoga. a manji od 2n pravih diedara. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja.

c) + ∠(c. c). Otuda je 1 ∠(p. b) + ∠(a. b). a2 ) + · · · + ∠(p. a) + ∠(a. c) ∠(p.27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. . a2 ) ∠(a1 . Otuda je ∠(p. c) > [∠(b. . a) ∠(p. prema tome. a3 ) + · · · + ∠(an . a) + ∠(p. a2 ) + ∠(a2 . 2 Ako je poluprava p u tom triedru. ∠(c. bi´ ce ∠(p. a1 )]. a1 ) + ∠(p. a) + ∠(p. a). Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. b) < ∠(c. c) < ∠(b. . b) + ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. ∠(p. a). dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . ∠(a. a) + ∠(a. b) ∠(b. c). an ) > [∠(a1 . a1 ) + ∠(p. ∠(p. b). dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. . an ) + ∠(p. a) + ∠(p. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. . b) + ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. c) < ∠(a. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. c) + ∠(p. c) + ∠(b. b) + ∠(p. bi´ ce . a) + ∠(p. a1 ) ∠(an . a1 ). c) + ∠(p. c) + ∠(c. b)]. b) + ∠(p. b). a) < ∠(b. Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. a) + ∠(c. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. ∠(p. bi´ ce ∠(p. an ). . an .

an ) < n−1 [∠(a1 . C ′ duˇ zi BC . γ ravni odredene polupravama a i a′ . a2 ) + · · · + ∠(an−1 . b i b′ . b′ . b. b′ . a taˇ cka T u ravni ABC . γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. CA. a2 ) + · · · + ∠(p. Obe pripadaju ravnima α. B . a1 )]. BB ′ . a). (c. c1 prave po kojima ravni α. SAB su jednakokraki. (a. a1 ) < ∠(a1 . AB . a3 ) + · · · + ∠(an . trouglovi SBC . ∠(c. a3 ) + · · · + ∠(an . b. c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. Ako su A. c. (a′ . seku po jednoj pravoj. pa se seku u jednoj taˇ cki. CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . Dokaz: Neka su α. Dokaz: Neka su a. an ) + ∠(p. (c. a1 ) + ∠(p. b′ . c). a2 ) < ∠(a2 .28 ∠(p. c takve da je SA = SB = SC. neka su a′′ . β . b1 . c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . b′′ . a1 ) + ∠(p. b) i α. te poluprave a′ . Poluprave a′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . b. a′ ). pa su S i T dve razne taˇ cke. ∠(a. β . b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. (a. b. a1 ) -----------------------------∠(p. a2 ) + ∠(a2 . b′ ). B ′ . (c′ . a). a). b). . upravne su na ravnima (b. c i c′ . c triedra Sabc i a1 . 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. SCA. S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . β . c). teˇ ziˇ stu T tog trougla. c′ ). c). γ seku ravni (b. an ) Otuda je ∠(p. C taˇ cke ivica a. c ivice triedra kome je vrh S . β . a′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a.

(c′ . B . b) i (a. γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. c1 pripadaju jednoj ravni. a delom u diedru koji je njemu unakrsan. c). one su upravne i na ivici a. b′′ ). bi´ ce a′′ ⊥α. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . Sem toga. b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. c triedra Sabc. β . P SC prave s prema tim ravnima jednaki. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. a). Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. s. sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. (c′ . (a. c) i (a. prava s pripada ravni α. b. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. c). Prema prethodnom zadatku. γ seku po pravoj s. Isto tako. C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. (c. . ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . ravni (a′ . a′′ ). b) i (b. pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . b′′ ). S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. b1 . P SB . a upravna na preseku te ravni s ravni α. Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. c′ ) upravna na ivici a. c′′ ) se seku po jednoj pravoj. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. (b′ . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. c) i α. (b′ . c). a A.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . β . Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. npr. Otud sleduje da prave a1 . c) i (b. pa su nagibni uglovi P SA. Stoga. Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. c′′ ). c). Kako su prave a1 . imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . b1 . c). pa se sve tri ravni α. a′′ ). a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. b).

b1 . c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. a). c1 prave kroz vrh S triedra. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . (c. a). c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. ˇ sto je nemogu´ ce. Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. β1 . b. c) i σ . ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. (a. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. Pored toga. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ .30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b1 . γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. prema tome. bi´ ce a1 ⊥ α. c. Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . Prema prethodnom zadatku. c triedra Sabc. Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. b. prava s zahvata s pljosnima (b. sadrˇ zane u ravni α1 . β1 . b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. a α1 . c triedra zahvata jednake uglove. c). b). (c. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. c). Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. γ1 a upravne na ivicama a. pa prema zadatku 40. b1 . pa je a1 ⊥ s . Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. a) i (a. Isto tako. β . ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. b) jednake uglove. zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. snjih. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. b). β . c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. c). pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. a) i (a. Prema tome. one odredjuju izvesnu ravan ω . ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. prema tome i na ravnima (b. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. (a. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. γ seku se po izvesnoj pravoj s. b1 . neka su a1 . Prave a1 . c). Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. . b) triedra Sabc. b). a). b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. c) s ravni σ . prave a1 . prema tome. ravni α. Dokaz: Neka su a1 . prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. Prema prethodnom zadatku. b.

Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . sa α. Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. b) triedra Sabc i upravne su na njima. ∠(a. c ivice triedra kome je vrh S . duˇ z AA′ je visina trougla . b) i sa α′ . a). γ se seku po pravoj q . Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. (a. a). γ . Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. b. simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . Dakle. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. ravni α. γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. b. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . Prema zadatku 41. (c. Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . razliˇ cita od S . β . β . c). β . S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. γ ravni njenih pljosni ∠(b. Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. c). β . γ . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. β . β . (c. c). γ upravna na ravni ω . Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. (a. β . Isto tako. pa je i AA′ ⊥ BC . c i upravne su na ravnima α. te je i α′ ⊥ π . Prema tome. Dokaz: Neka su α. γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. a) koje se seku. prema zadatku 41. a). ∠(c. γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. Prema prethodnom zadatku. Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. c) i (c. β ′ . b) triedra Sabc upravne na ravnima α. sadrˇ zana u ravni γ .

a sa α. Dokaz: Neka su a. Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. Dakle. Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . c. Kako prave AA′ . pa su S i H dve razne taˇ cke. b. Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . b1 . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. b. dakle i na pravoj s. b1 . ∠(a. Zadatak 46: Ako su a′ . Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . c1 upravne na pravoj s. Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . pa je β ⊥ π . β . Na taj naˇ cin. c i c′ . c na ravnima naspramnih pljosni. γ ravni odredene polupravama a i a′ . c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. β . pa je upravna na svim pravama te ravni. b) upravne na naspramnim ivicama a. one se seku u ortocentru H tog trougla. pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . prema tome one pripadaju jednoj ravni. duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . BB ′ . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ .32 ABC. c). c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. obeleˇ zimo sa a′ . b. CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . a zatim a1 . te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. U tom cilju. Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . ∠(c. Dokaza´ cemo da prave a1 . b i b′ . a). b. Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . sve tri prave a1 . c ivice triedra kome je vrh S . dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. b i b′ .b1 . a taˇ cka H u ravni π . c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . c′ upravne projekcije ivica a. c′ upravne projekcije ivica a. γ te se one seku po pravoj SH . b′ . U . te je i AC ⊥ BB ′ . Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . c1 pripadaju jednoj ravni. b′ . Taˇ cka S je izvan ravni π . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α.

c) romb. a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ .33 zadatku 45. CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . b) pravougaonik. b i b′ . BB ′ . pa je SM = SN . dakle. Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . BB . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . podudarni su. a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . ′ ′ ′ prave AA . Ravni ab i cd nisu istovetne. dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . pa su medu sobom jednake. Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. d) kvadrat. CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ .

c) pravougaonik. d) kvadrat.34 taˇ cku S . . preseˇ cne prave. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. Prema tome. b) romb. a) Odredimo najpre potrebne uslove. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Prema tome. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . c) S obzirom da je romb takode paralelogram. BD. Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . Obrnuto. Isto tako. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . Isto tako. bi´ ce P Q RS i RS QR. ako su prave p i q upravne medu sobom. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. R. pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. i prema tome. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. Prema tome. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. sa ravni π . ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. BC . S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Sem toga. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. Isto tako. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . Q.

Zaista. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. dakle i medu sobom. BD. BC . pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. AD u taˇ ckama P . BC . R. Obratno. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. Sem toga je AB P Q i CD QR. S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. Zaista. AD u taˇ ckama P . Q. ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC .35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. BC . prema (a) bi´ ce AB π i CD π . (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. BD. R. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. . pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. Q. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. BD. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. AB · CQ = CD · BQ. tj. R. ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. S obzirom da je kod romba P Q = QR. Prema tome. Sem toga je AB P Q i CD QR. Q. ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π .

kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . pa je taj paralelogram romb. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. pa je AB ⊥ CD. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . AB : CD = BQ : CQ. BD. Iz jednakosti (1). da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . Prema tome. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . (3) (2) . Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . Q. S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. potrebno je i dovoljno da bude π AB . π CD i AB ⊥ CD. d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. Q. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . (2). R. Obrnuto. BC . Prema tome. a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. R. pa je P Q = QR. Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D.Prema tome. Sem toga je AB P Q i CD QR. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. a kod ˇ cetvorougla P QRS . mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. π CD. a AB ⊥ CD. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. Zaista. BD. bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli.36 tj. kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. AD u taˇ ckama P . Q. postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. potrebno je i dovoljno da bude π AB . P Q QR. BD. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. R. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. CD π i AB ⊥ CD. da se samo specijalni tetraedri. BC . π CD i AB : CD = BQ : CQ. potrebno je i dovoljno da bude π AB . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . BC . Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. Sem toga. Kako je P Q AB i QR CD.

kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. BD′ . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . . zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. CD′ . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C.

dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC . Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . Otuda sledi da je AE ⊥ BC . Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD.38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD.

pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . A2 seku u jednoj taˇ cki. S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD. teˇ ziˇ stu T tog poliedra. Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi.39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . pa je √ a 3 ′ AD = .

bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T.. A4 . .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 .. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. 7. . . pa je A1 A2 T1 T2 . . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . i prema tome. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . 6. . Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. n temena. i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . Sem toga. seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . . Sem toga. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. a upravna je na naspramnoj ivici. . . . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . . pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . pa je A1 A2 T1 T2 . tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . Zato. . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν . i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 .. prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. . An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena.

pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. B. njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . D′ A′ B ′ . C. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. B ′ . A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. D′ upravne na pljosnima BCD. dokazati da se i prave kroz temena A′ . Ravan ν odredena taˇ ckama O. DAB. A. Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. C ′ . C ′ D′ A′ .

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . naime. dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). pa su im jednake i visine. V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku.45 CDT seˇ ce ivicu AB . dakle i duˇ zi AF i BF . bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). i V (BCDT ) S (CDT ) = . Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje. imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. . Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD).

Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. Kako je α ⊥ CD. bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. pa je i sama upravna na toj pravoj. Kako se prave AA′ i BB ′ seku. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. dokaˇ AB ⊥ CD. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. C .46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ . Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. tj. pa je i sama upravna na tim ravnima. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . da je tetraedar ortogonalan. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. H ortocentar. B i prema tome ivicu AB . pa je i AB ⊥ CD. Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB .

Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE .47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. pa su upravna na svim pravima te ravni. pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . . C ili se poklapa sa nekom od njih. C . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . dakle i na pravoj CD. Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. pa je upravna i na toj ravni. npr. Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. dakle i na pravoj AB . Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . pa je upravna i na pravoj AB .

Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . ortocentru tog tetraedra. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. Zaista. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. AA′ . ako bi one bile takve. Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. ortocentru tog trougla. pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. dakle uporedne medu sobom. Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . npr. Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ .

npr. U tom sluˇ caju. a sama ne pripada toj ravni. ˇ sto je nemogu´ ce. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . dakle i medu sobom. Q. a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . BB ′ . DA. ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. dakle i medu sobom. CD. BC . Obeleˇ zimo sa AA′ . Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. pa je paralelogram P QRS pravougli. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. U i V srediˇ sta ivica AB . CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. S . R. Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BB ′ . Dokaˇ prave CC ′ . a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. ′ ′ isto tako. pa sve prave odredene visinama AA′ . Dakle. . CC ′ . CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . Dokaz: Neka su P . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . ortocentru tog tetraedra. Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra.49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . Kada prava. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H .

Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. U . 4) ortocentre. one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. Prema zadatku 63. su srediˇ sta iste duˇ zi QS . taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . a sa Hi . V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . R. Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . T . pa je T = T ′ . O ortocentar. 2. a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. T i T ′ . Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . Q. pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. Oi (i = 1. S . a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. taˇ cke P . S obzirom da su duˇ zi P R. Ti . S obzirom . a prema Ojlerovoj teoremi.50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. Obe taˇ cke. 3. pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. QS . teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 .

a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . OT = 3T O′ . te i one pripadaju sferi λ. Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . naime . Iz Ai − T − Ti .51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . Kako je ravan α upravna na ivici BC . O − T − O i HT = 3T H ′ . pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. a upravna je na ivici AC . imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . HHi H ′ Ti . Prema zadatku 52. bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti . a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. tj. pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 .

pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . Zadatak 66: Ako su A′ . Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . Stoga je BD ⊥ AC . CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. . Isto tako. Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. Stoga je AD ⊥ BC . dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. B ′ .52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . B . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . BD. C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. naime. razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. Isto tako. i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. B ′ . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . C .

B. Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. B ′ . a t ⊂ B . B . a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. prema tome. bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. B . a k′ ⊂ A. BD. B ′′ C ′′ q . pri ˇ cemu s ⊂ D. prema tome. B ′′ . a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. B ′ . Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. C ′′ A′′ r . . A′ . B . B ′ C ′ q . Zadatak 67: Ako su A′ .A . C . S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. Kao u prethodnom primeru. C .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. C ′ i A′′ . tj. bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. A′ . Dokaz: Neka su p. B . B ′ na krugu k′ . a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . Kako su taˇ cke A. B ′ C ′ B ′′ C ′′ . bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. a s′ ⊂ A′ . ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . B . D. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . Sem toga. Taˇ cka D je na polupravoj BB . ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. pa je i s s′ . pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B . dokazuje se da je A′ B ′ p. C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. D. C ′ A′ C ” A” . CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . B ′ . BCD. q . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . B. r prave po kojima ravni ABD. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. ∠B A D = ∠ABB . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ .

P ′ Q′ . da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. Triedri s temenima P i P ‘ . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. AB . C . AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD.54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . R taˇ cke u kojima ivice AD. P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. pa su isti podudarni. B . BD. te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. Q′ . D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. C a P ′ . P R i P ′ A. a ivicama P D. D. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. P Q. Q. tj.

Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). . dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe. S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe. pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ .55 i prema tome. Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe.

S u kojima stranice AB . sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Q. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. u osam taˇ caka. i najzad ostale tri sfere. nalaze se po jedna u krovovima. Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. s3 . . svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. Q. Stoga taˇ cke P . koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. Neka od pravih s1 .56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. 4 roglja. R odreduju izvesnu ravan π . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. s4 . R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. ukoliko postoje. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. s3 . s2 . prema tome. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. Zaista. to je upisana sfera tetraedra. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . 4 zarubljena roglja i 6 krovova. Obeleˇ zimo ih sa s1 . Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . s2 . ACD. ˇ sest. ˇ sto je nemogu´ ce. R. Stoga. CD. u opˇ stem sluˇ caju. BC . to su spolja upisane sfere prvog reda. Q. Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet.

Zaista. U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . npr. pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . S ′ . taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. ˇ sto je nemogu´ ce. R. C na jednoj pravoj. Stoga nije A − S ′ − S . i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. Najzad. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . Ta’cke A. Q. R. Zatim su taˇ cke B . taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . . Q. Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . teme A bilo u ravni π . Otud sleduje da taˇ cke P . no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . prema tome bi´ ce S ′ S . Pretpostavimo da je A − S − S . D na jednoj pravoj. bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . Dakle. B su na istoj pravoj. taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . jer taˇ cke A. pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. ˇ sto je suprotno pretpostavci. pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . P . imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . D pripadaju istoj pravoj. Zatim su taˇ cke C . pa je AS ′ <AP . Dakle. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . S pripadaju jednoj ravni.

potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. R. S obzirom da su duˇ zi AP ′ . naime. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . Isto tako je BP = BQ′ = BR. DP ′ = DQ′ = DR′ . CD.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. BD. pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. AD. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Q′ . Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. CA. P ′ . imamo da je AP ′ = AQ = AR. Isto tako je AB + CD = AC + BD. 2 2 . imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. BC . Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . CP = CQ = CR′ . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. obeleˇ zimo sa P . pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. AQ′ . Q.

Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC . Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki. Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . Q . AB i produˇ ′ ′ ′ AD. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. CA. BD. Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica.R.P ′ . R. Isto tako je AD − BC = CD − AB. respektivno u taˇ ckama P . prema tome. prema tome.R. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. BD. CP = CQ = CR′ . P . CD taˇ cke P . da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. pa je stav dokazan. Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. DP ′ = DB ′ = DC ′ .BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P .CA. potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q .Q. Ta sfera dodiruje pet ivica BC . Q. Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. CD tetraedra ABCD.P ′ . D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. imamo da je AP ′ = AQ = AR.R′ . Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD.Q. R . dakle i sferu σ u taˇ cki R′ . . S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. oni odreduju neku sferu σ . prema tome. BP = BQ′ = BR. Stoga. AD.Q′ .59 pa je AR = AR′ .AD. CA. duˇ z CD dodiruje taj krug.AB . BC .Q′ .

D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . 2 2 . Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. CD tetraedra ABCD. Q′ . CA. Prema zadatku 72. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . Q. Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. Q′ u kojima stranice BC . Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. BD. RR seku se u jednoj taˇ cki. Dokaz: Neka su P . P ′ . dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. QQ . Q. R. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. prave P P . DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . AD.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. AB . Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. te se ′ ′ prave P P i QQ seku. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). CA. P ′ . AD. taˇ cke P.

bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . DAB. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ . AD. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. Q. Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . prema tome. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. Q′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. BD u izvesnim taˇ ckama P. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. CA. imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . CDA.61 pa je AR = AR′ . △OP A ∼ = △OQ′ A′ . P ′ . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. C ′ . △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . ABC . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. B ′ .

obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. Saglasno pretpostavci. BB1 . a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. CD. B1 . A1 A. a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . B1 A1 . B . DA. Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. D. Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . r ). A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . C . A1 . ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan. B . C . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . A1 .D1 pripadaju sferi ω . C . Dakle. te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . B1 . Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . B . B . a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . dokazati da je OA : AC = OB : BD. BC . taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. (Salmonova teorema). D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . Tim je stav dokazan. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . prema tome. D. bice i C1 taˇ cka sfere ω . Isto tako. Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A.62 ravnima krugova k i k1 . S obzirom da je OC = OC1 . B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . B1 . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O.

ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . tj.63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. Obrnuto. tj. . Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . Stoga. Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 .

π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . pa se radikalne ravni π1 . O2 . Prema tome. bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. a π1 . ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. radikalnoj osi tih triju sfera. π2 . tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . O2 . ω2 . Ako taˇ cke O1 . r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. ω3 i ω1 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. ω1 i ω2 . O3 nisu kolinearne. u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. Dokaz: Neka su O1 .64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. prave O2 O3 i O3 O1 se seku. pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. ω3 . Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . π2 .

ω2 . ω2 . s2 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . A′ i B . O3 sfera ω1 . O3 . one su medu sobom uporedne. ω3 . Zadatak 84: Ako su A. pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . OA : OB = OB ′ : OA′ . s2 seku u nekoj taˇ cki S . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. ω3 . ω3 . Pri tome. tj. Stoga se. O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . prema tome. ω2 . ω4 . ω2 . ω4 . radikalnoj osi tih triju sfera. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . π2 . ω3 . ω4 . s2 . ω2 . O3 . Obeleˇ zimo sa s1 .O2 . ω3 na jednoj pravoj. s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 .O4 seku u jednoj taˇ cki . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ili se dve odnosno sve tri poklapaju. OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . ω2 . ω2 . O2 . r ). ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 .O3 . s3 . O2 . ω2 . ω4 . Ako su srediˇ sta O1 . prema prethodnom zadatku. radikalne ravni π1 . Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. s4 radikalne ose sfera ω2 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. ω3 .65 sfera ω1 . ω3 . ω2 . ω3 . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . ω3 . ω4 . Dokaz: Ako su ω1 . O2 . pa se i prave s1 . ω4 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. s3 . ω4 seku u jednoj taˇ cki. ω1 . ω1 . Radikalne ose s1 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. ω1 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 .

pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. Obrnuto. pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . i obrnuto. svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α. Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . saglasno definiciji . r ) takode ravan lik ili sfera. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . S obzirom da je ∠OAP prav. A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . . imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ .

S obzirom da je ugao AOP prav . . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . OA · OA′ = OQ · OQ′ . tj. Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. Obrnuto. i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O. inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. OA · OA′ = OQ · OQ′ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. Prema tome. imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . r ) ravan ili sfera . tj.

a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. B . sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. i OQ · OQ′′ = t2 . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ .68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . S obzirom da krugovi ABD. inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. Prema tome. imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . Obrnuto. C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . njima inverzni . Prema tome. Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . BCD. Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . B ′ . a sa A′ . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. C u odnosu na sferu ω .

prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . tj. prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. Obrnuto. ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . Ako je k mali krug sfere σ . C ′ A′ . dirka sfere σ u taˇ cki S . prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. Kako je inverzno preslikavanje konformno. postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. prema tome. Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. recimo T . ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ .69 likovi su prave A′ B ′ . Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. B ′ C ′ . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. na primer T . Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. prema tome. dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . a α ravan kruga k. a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. . prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . Neka je V vrh te konusne povrˇ si. No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . Naprotiv.

Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . pa je RS : RP = V Q : V P. Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . ako je P1 cka kruga k′ . Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . ′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. . Pri tome je △RSP ∼ △V QP . Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. prema tome. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 . a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. a prava SP1 cki S . pa je V Q = V P.

prema tome. Obrnuto. Ako je k veliki krug sfere σ . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . pa je V ′ P ′ = SV . pa je QP ′ = P Q. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . i prema tome P1 taˇ cka kruga k. . pa je V P1 dirka sfere σ . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . prema tome. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. prema tome. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. pa je P R : RS = P Q : QP ′ . Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . pa je i RS = RP . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k.71 tj. da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . pa je P1 taˇ cka kruga k. imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R.

Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . . α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka.72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. Neka je π1 bilo koja od njih. . a nemaju zajedniˇ taˇ caka. Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . .

Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. B . S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. D iz taˇ cke S na ravan π .89. postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. D′ projekcije taˇ caka A. a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . Stoga. sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P .73 ravan π takode krug. Ako obeleˇ zimo sa A′ . a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . tj.). C ′ . pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π . npr. a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. beskrajno daleka prava ravni π . C . cka u krugu k. Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. projekciji taˇ cke P na ravan π . srediˇ stu kruga k′ . BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. prema prethodnom zadatku (zad. dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. . B ′ . F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. T . S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD.

taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P . P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. . Isto tako prave d2 i d′ 2 . tj. Triedri P (P D1 D2 ). pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. dokazati da je s > 3d.74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M .

itd. svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . a sa C1 i C2 . Zaista. itd. pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. ˇ cetvorostrana. Dakle. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A..75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . Medutim. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. dakle l je paran broj. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. Zaista. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . itd. Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 .. prema tome. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. i prema tome s > 3d. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. ve´ c npr. C1 C2 . bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. itd. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. Medutim. Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. gde je n ≥ 8. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. dakle l je paran broj. pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. ako bi neka pljosan bila npr. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β .

. Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . . stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. stoga taj poliedar ima n ivica. pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. . Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. Ako sa t3 . p4 . . Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). Zadatak 96: Ako je t broj temena. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. ˇ cetiri. . jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. tj. Dakle. . . zimo broj trostranih. dakle 14. Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). . Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). od kojih su dve stranice te pljosni.76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. t4 . . dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. . Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. ˇ sto je nemogu´ ce. tj 2i ≥ 3t. 2i ≥ 3p. . ˇ cetvorostranih. pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica.

t obeleˇ zimo broj pljosni. Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . p5 . . ivica. t7 . . ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . . . pljosni i sa t4 . pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). sa p4 . i. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. broj ˇ cetvorostranih. . . tj. . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . . . tj. Dokaz: Naprotiv. pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. sedam. . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. broj ˇ cetvorostranih. . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. 2i ≥ 6t. . . petostranih. . Ako sa t6 . p7 . . niti trostranih rogljeva. . . 2i ≥ 6p. Dokaz: Naprotiv. t5 . petostranih. Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . sedmostranih. Ako sa p. zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica.77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . Ako sa p6 . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. . . . bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). . i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . rogljeva. . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. temena (rogljeva) povrˇ si ω .

. . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . p4 . . t = t3 + t4 + t5 + · · · . . (6) Isto tako. . ˇ cetvorostranih. t4 . Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. . broj trostranih. broj trostranih. (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. (2). sa p3 . . . 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . (6) . (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. ivica.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. pljosni i sa t3 . bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. rogljeva. (2). t obeleˇ zimo broj pljosni. tj. i. . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. (5) tj. . ˇ cetvorostranih. Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. . . Dokaz: Ako sa p.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

.. Dokaz: Prvi naˇ cin. + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + . a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 . ω1 .84 λ2 . S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 ... prema prethodnom zadatku. od kojih je jedna... λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. a A. npr. λ2 . C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω ..... Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova. Neka su A1 . imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + .. S2 . trougaona povrˇ s (ABC ). A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 . Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 . . λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + . An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω .. An . Ako obeleˇ zimo sa S1 .. + def An . + def Ak . dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 . Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω . ... + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + . B .

U tom cilju obeleˇ zimo sa t. + def An = 12R. Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1.. ν =1 Prema poznatom stavu. S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. analiziraDokaz.. gde je R prav ugao.. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. bi´ ce 2i = 3p (1) . bi´ ce S1 + S2 = 12R. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. svaki njen rogalj A je konveksan. p broj temena. i. ski pravilnih poliedara postoje. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 . + def An = 8R. tj. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. da je 2R + 2R + def A1 + . n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν . Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si.. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). . itd. tj.. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. An .. pa je Sν + def Aν = 4R.... ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. ivica i pjlosni takvog poliedra. . Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan.. Drugi naˇ cin. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R.85 gde je R prav ugao. Otuda je def A1 + . zatim ˇ cetvorougaone.

p ≥ t. bilo bi 6t ≤ 3p. i = 12. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1). i = 30. bi´ ce 2i = 5p (9) . p = 6. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. i = 12. p = 4. 2. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. Zaista. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. ako bi takav poliedar postojao. Zaista. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. pa je p = 2t − 4 1. tj. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. i = 6. bilo bi 4t ≤ 4p. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. p ≥ 2t. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). 3. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. p = 20. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. tj. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1).86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. p = 8. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. ako bi takav poliedar postojao. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar.

pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. bi´ ce 3t ≤ np. 3 2 tj. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. gde je n ≥ 6. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). bilo bi 2i = np. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9). p = 12. b) Svi roglji pravilni. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. Zaista. n (1 − )p ≥ 2. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. Ako bi takav poliedar postojao. Time je stav dokazan. 6 Otuda je n 1 − > 0. ˇ Najzad. ako bi takav poliedar postojao. 3 t. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. i = 30. n < 6. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. 6 tj. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . bilo bi 4t ≤ 5p. dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. tj.

a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. Otuda sleduje da obe . Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. Isto tako. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. c) dodiruje sve njegove pljosni. 30 ivica i 12 pljosni. 30 ivica i 12 pljosni. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . b) dodiruje sve njegove ivice. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. 30 ivica i 20 pljosni. pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 .

pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . npr. i ∠OO2 T = ∠OO3 T. Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. prema tome.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. △OMO2 ∼ = △OMO3 . pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. Iz OT = OT. . TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. △OTO2 ∼ = △OTO3 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. itd. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . pljosni ω2 . Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . Isto tako. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . itd.

S. prema tome. dakle medu sobom jednaki. Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. prema tome. pa su srediˇ sta P. CBC 1 . T.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . C 1 CD 1 . AA1 B. C C 1 . A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. D 1 C 1 A1 . Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . Prema tome. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. TV. ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. A1 D 1 A. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. Isto tako. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. . V. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . R. QR. RS. S obzirom da su duˇ zi PQ. Q. ST. D 1 A1 . Ta sfera je upisana u poliedar Π. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. ivica AB. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . itd. one su medu sobom jednake. C 1 D 1 .sliku) uporedne su medu sobom. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. BC. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π.

Prema tome. ST . ABE . DAE . DE . V ivica AB . R. BF . Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. pa su medu sobom jednake. Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao.91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. QR. Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. T V . S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. BCF . S obzirom da su duˇ zi P Q. 3 4 gde je L prav ugao. EA taˇ cke izvesne ravni π . Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. Q. postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. CDF . ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. V P preseci ravni π s pljosnima ABF . E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. SDE . pa su srediˇ sta P . F C . one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . S . RS . T . ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF .). CD.

CD. Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. DE . cki S pri one su medu sobom jednake. Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. F1 F2 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. C1 . B1 C1 . E1 E2 . E1 F1 . S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. taˇ cke A1 . Prema tome. prema tome. pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. C1 C2 . F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. D1 . E . E2 .92 A1 A2 . B . F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . B2 . C1 D1 . D2 . Duˇ zi AB . a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. E1 . B1 . Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. E1 . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. . D1 E1 . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. C1 . F1 na rubu povrˇ si ω1 . BC . EF . Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. Dokaz: a) Pravilan tetraedar. po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. DE . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . B1 . a taˇ cke A2 . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . D1 . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. C2 . D1 D2 . B1 B2 . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . C . D. a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 .

Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 .93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra. 4 12 b) Pravilan oktaedar. 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = .

√ 7+3 5 . Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . C . E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . Krajevi A. ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . tj.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra. B . D. 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . Prema Euklidovom stavu. − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. a2 = 2ro ·F S . Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 .

. An . . An . An . . . Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . . . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere.95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru. cnika Zadatak 119: Ako su A1 . . . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . . .. . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ).. kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . . . π proizvoljna ravan i ako su A1 .T na ravan π . . T uporedne projekcije taˇ caka A1 . . . . . r polupreˇ cnik opisane sfere. . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr .

. . T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω . . . . . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . . . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . . sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . Ai T Ai T 2 = 2 . An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ).96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. . An i B1 . nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. . . 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . T Bi r − d2 . . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . . An T seku sferu ω . . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. . . koriste´ ci prethodni zadatak. . a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi.

ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn .97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . Obrnuto. Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n. Dokaz: Vidi zadatak 121. nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n). .B . taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu.C i na taˇ cku P . Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . tj. Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. Prema Lajbnicovoj teoremi. Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A. . caj kada je m + n = 0. . Dakle. . An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . prema tome.

m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C . primenom Stjuartove teoreme. ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. m + n (m + n)2 Obrnuto.98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped.

da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi. pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . . bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . tj. 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . dokazati da je 1 1 1 1 + + = . 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi.

Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). tj.100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF . pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). Stoga je AE . Isto tako. Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . .

B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. A. B prvoga jednake visinama iz temena P . imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD).101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . a uglovi kod temena D trougla ADF . dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . A. Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . ADB i ADC pravi. V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD .

dokazati da je V = 1 · V1 . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ .102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. 6 · V1 . C i C ′ . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). B i B ′ . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). 27 . D i D′ naspamna temena. Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).

Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . B . a uporedne su sa stranicama BC . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). 1 · S (A′ B ′ C ′ ). Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). 27 bi´ ce (1) (2) .103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. AB trougla ABC . CA. C . i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . A1 B1 sadrˇ ze temena A. C1 A1 . pa i 1 · D′ N ′ . pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A.

. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . 6 1 · S · d. a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. dokazati da je V = 1 F. imamo da je V = 3 · V1 . Prema zadatku 130.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra. a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD.

C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. c. CD. Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). AB. B. pa je DE ′ = k2 . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . C . A i A′ taˇ cke prave p. q. . b′ . pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . BD. (4) sledi da je V = 1 6r F . B ′ . a′ . 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. a sa A′ . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). B . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . B i B ′ taˇ cke prave q . V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. b. CA. 3 S druge strane. AD. C u odnosu na sferu σ ′ . (3). DB = .105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. c′ obeleˇ zimo ivice BC. (2). pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). imamo da je DE · DE ′ = k2 .

D. Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD). A′ .106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . pa je S (BCD) = S (B ′ CD). B ′ taˇ cke prave p i C. C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . B. ˇ (Stajnerova teorema). Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. C ′ . Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ).

cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|.107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D. V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ). Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). .

Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . BB ′ . V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = . DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. obeleˇ zimo sa A′ . ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. C ′ . ABB ′ A′ . AB i EF . CC ′ . a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF . ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). B ′ . D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ).108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . C . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. D pripadaju ravni paralelograma ABCD. B .

V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. postoje u pljosnima (AB. takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. na ivicama AB . AB. C1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ .109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni. = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . C ) i (AB. D1 . Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . AC . a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . D) diedra (C. AD postoje taˇ cke B1 . dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 .

DR′ : DC = r ′ . R. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. Primenom zadatka 138. D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). Dokaz: Neka je BP : BC = p. Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. AB .P ′ . Q. DQ′ : DB = q ′ . Q′ . CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . P ′ . Q. koji je odreden deonim taˇ ckama P . R′ u datim odnosima. nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. R. koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. CA. AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. R′ . CQ : CA = q. DP ′ : DA = p′ . Q′ . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB.110 Zadatak 139: Ivice BC . q1 = 1 − q = AQ : AC. BD. AR : AB = r. r1 = 1 − r = BR : BA. AD. ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD. Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra.

Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . prema zadatku 138. npr. pa su im i zapremine medusobno jednake. imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . taˇ cke A i D s jedne. CD. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. pa su im i zapremine jednake. svaka od njih prodire tu ravan. U tom sluˇ caju. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. a B i C s druge strane ravni π . a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . Ako je jedna od ivica AB i CD.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . neka su npr. u ravni π . Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD .

Pri tome su taˇ cke A i B . U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). Q i S . a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . neka su npr. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). svaka od njih prodire tu ravan. prema Menelajevoj teoremi. Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n.112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. taˇ cke A i D s jedne strane. tj. pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . npr. a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π . Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. npr. . pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. BQ AS = . BD. QD SA i prema tome BQ AS = . imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. DC . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. CD. R. Q. pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC .

imamo da je .Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar.113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. S toga ako sa S1 . . dokazati da je 1 · S · ρ. sa V zapreminu. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3.. V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. . sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. sa V zapreminu. Stoga je. Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. AS : AC = BQ : BD. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140.

a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= . imamo da je S = 6 · a2 . imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. SD povrˇ sine pljosni BCD. sa V zapreminu. imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). sa V zapreminu. SC . V = a3 . d) Pravilan heksaedar. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. CDA. Zadatak 144: Ako su SA . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . DAB . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. e) Pravilan dodekaedar. ABC i V zapremina tetraedra ABCD. Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. SB .114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ).

= 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. . CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD.115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ . OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). BB ′ . Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). BCA′ B ′ . A′ B ′ C ′ C .

Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. a boˇ cna ivica AA . Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). V (ABCC ′ ) = CC ′ . i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. 3 . pa su im zapremine medu sobom jednake.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). te su im zapremine takode jednake. pa su im i zapremine jednake. a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. 3 3 S AA′ . bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . BB ′ .

AD tetraedra ABCD. Bn ) osnove. C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. Am ) i (B1 . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . Odredimo 6 1 V = . Cl . Bn ). . B . B0 . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. . Am i OB1 . . dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . a h visina i V njegova zapremina. . . tj. Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . . . S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . . . . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . sa (C1 . . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. . . npr. a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. Am ) i (B1 . C0 upravne projekcije taˇ caka A. . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice.

Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). l = 2r = 2ρ 3. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. npr. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. Ravan poligona C1 . Prizma je specijalan prizmatoid. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). Osnove prizmatoida mogu. . . trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . 6 4 6 hS3 . Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove.118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. . imamo da je √ √ r = ρ 3. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. h = 3ρ. b) V1 : V = 4 : 9. a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9.

Zadatak 150: Ako su Va . Vb2 = bc2 . S ... 3 3 3 i bc = ah...Sn povrˇ sine pljosni ω1 ......ONn i sa S1 . 3 S obzirom da je S1 =S2 =.... bi´ ce 1 V = (S1 d1 + . Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah . 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe. imamo da je V = i prema tome d1 + .119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9. Dokaz: Ako sa N1 .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 ...ωn .. dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2..... i V = r2π 9 = ρ3 π. + dn = S (d1 + d2 + .ωn poliedra . a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra . Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.. + Sn dn ).=Sn ....... 3 3V .. 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2.. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan. sa d1 .. Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima. 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π. Vc2 = cb2 ... + dn ). Vb .Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 . 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9..

SB SD h . SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. B. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = .120 Zadatak 152: Ako su A. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . dokazati da je 1 1 1 1 + = + . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. C. Otuda je 1 1 1 + = . SD. SC. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . SD. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . pa je SA · h + SC · h = SA · SC. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . SB. pravilnog oktaedra. B. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. C. SB. SC.

CD u taˇ ckama A′ . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . OAB . OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . ′′ A A AP DO DB ′ = . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. OCA. prodiru ravni OBC. OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD . Q. ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . BD. C . Pri tome je DO DA′ = . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . b. B ′′ . B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . uporedne ′ sa pravom DD . CD seku prave BC. dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . OAB seku respektivno prave AD. C ′ . hc . = . OCA. CA. ρ . a sa P. SDA. hb . C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. AB . bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . B ′ . B . BD.121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). = . c. ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . DAB.

ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. a sa a. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD. ρc . ρb . DAB. Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. DAB. = . ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. hc . = (d + a + b − c). 1 1 = (b + c + d − a).122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. = . CDA. CDA. d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. DAB. DAB . hd visine tetraedra ABCD. a sa a. 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. CDA. ABC . = . b. c. = (a + b + c − d). a ρa . ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . CDA. ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . ABC . hb . ρb . ρc . c. bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = .

hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . C . c. hb c= 3V . hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). DAB. B . dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. DAB. ha b= 3V . hb .CDA. = .123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . d povrˇ sine pljosni BCD. dokazati da je . 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. hc . b. DO prodiru respektivno pljosni BCD. CO. = . BO. ABC . = .ABC . ha hb hc hd 3V . D taˇ cke u kojima prave AO. kc . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. CDA. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. kb . CDA. DAB .

hb . CC . dokazati da je B′. ABD. ha AA′ kb OB ′ = . bi´ ce ka OA′ = . CO = CC ′ − OC ′ . hd DD′ Prema zadatku 158. B ′′ . DO = DD′ − OD′ . BD.124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. kc . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. ′ ′ ′ BB . DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. DAB. = 3. AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . CD prodiru pljosni BCD. kb . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . hb BB ′ kc OC ′ = . hc . ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. CDA. ABC . BO = BB ′ − OB ′ . D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . hc CC ′ kd OD′ = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . hd visine tetraedra ABCD i sa ka . AD BD CD . C ′′ . OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. CAD.

i OA′ : AD = OP : AP. T A′ T B ′ T C ′ T D′ . CDA. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . Zadatak162: Ako su A′ . Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. OBD. OACD.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . B ′ . Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. DAB . OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. OABD. C ′ .

D na tu ravan. 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . D′′ upravne projekcije taˇ caka A. C ′ . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ .126 ako je A′ s jedne. T DAB . B ′′ . ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. a B ′ . S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. Neka je npr. S obzirom da su tetraedri T BCD. C ′ . C ′′ . Dakle. D′ s druge strane od T . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). 1 1 1 1 + = + . D′ s jedne. B ′′ . B . nikoje dve od taˇ caka A′′ . a C ′ i D′ s druge strane od T . jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. T CDA. C ′′ . T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . C .

′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. bi´ ce npr. h . dokazati da je 1 1 2 − = h. T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh .imamo da je △V SB ∼△V AO. 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu.127 1 1 1 1 = + + . ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe. a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne. OA VO tj. pa je SB VB = . pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = .

CAD je AD + BD > AB. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD. 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). CD + AD > CA. 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). BCD. OADB . 1 (AB + BC + CA). 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. 2 . pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. kod tetraedra OABC . OACD.

129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. D taˇ cke u kojima prave AO. AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . ABC . dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). dokazati da je A′ . AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. pa je d < a + b + c. 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . DO prodiru respektivno pljosni BCD. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . BO. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. C . 3 Zadatak 166: Ako su a. CDA. DAB . c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. 3 √ 3 (a + b + c). Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . CO. b.

130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. CDA. C ′ taˇ cke u kojima prave AO. da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. da je AO BO CO DO + + + = 3. imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. BO. DAB . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . DO prodiru respektivno pljosni BCD. imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ . CO. AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ .

′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. tj. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . tj. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. ili izvan njega. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake.131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . . Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . na njemu. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD).

dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 . 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. na stranici BC . Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). pa je S 3 ≥ 216V 2 . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A.132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . Zadatak 170: Ako su a. b. Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. npr. . imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . npr. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . u uglu BAC .

dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. 27 4 (r + h)3 . imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh.133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 .

3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 .134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . h visina. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. 6 2 1 . bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj.

ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hb . Zadatak 177: Ako su ha . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hc . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ.135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. hc . Dokaz: Prema zadatku 155. ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. hb . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd .

hd ).136 Zadatak 178: Ako su ha . hd ). Otuda je min(ha . hb . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hd visine tetraedra ABCD.hd ). hb . hc . ka . hc . (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V. bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . tj. dokazati da je min(ha . kc . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. zimo sa a. hc . hd ). a Zadatak 179: Ako su ha . tj. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . DAB . d povrˇ sine pljosni (BCD). hc . (CDA). hc . hc . S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. a 3V . hc . dokazati da je min(ha . hb . 3V . b. hb . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . hb . ABC . hb . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. hc . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . . hb . (DAB ). Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. kb . hb . CDA. c. hc . hb .

R′ . sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. imamo da je OP + OP ′ ≤ d. hb . OQ. bi´ ce odstojanja ka . C. CDA. kb . S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. hc . Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. . OS jednak visini h tetraedra ABCD. D tetraedra ABCD a P ′ . hb . Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . Q. nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. OQ + OQ′ ≤ d. a zbir duˇ zi OP ′ . kd taˇ cke S od pljosni BCD. Prema poznatom stavu. kc . Q′ . da je h + h′ ≤ 4d. C ′ . OQ′ . i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . imamo da je zbir duˇ zi OP. hc . dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. B ′ . S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . R. tj. OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . DAB. pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. OR′ . OR + OR′ ≤ d. ABC jednaka duˇ zi ρ. Neka su P. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . OS + OS ′ ≤ d. pa je prema prethodnom zadatku min(ha .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . B. OR.137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful