P. 1
Lopandic-stereometrija

Lopandic-stereometrija

|Views: 18|Likes:
Published by kikica13
Lopandic-stereometrija
Lopandic-stereometrija

More info:

Published by: kikica13 on Nov 19, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/06/2014

pdf

text

original

Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

ωk . U tom sluˇ caju bi´ ce r= k . Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove....An ... ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora.. S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 . najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 . svih n kugli ω1 .. Stoga. Zadatak 3: Ako su A1 . Aj .ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 . Ak . pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r .An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r. te prema Helijevoj teoremi....An proizvoljne taˇ cke u prostoru... Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 .. konveksnih likova ω1 . tj.. od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. Ai . svake ˇ cetiri od n kugli.An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d.ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku..ωn kojima su srediˇ sta A1 . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r .... najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5... recimo O.. kao pri reˇ savanju zadatka 13. a zatim metodom matematiˇ cke indukcije. Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12..4 Zadatak 2: Ako su ω1 . gde je n ≥ (k + 1).. Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi .. . Analogno... koja je uporedna sa simetralom ugla ω ... S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka. Dokaz: Analogno zadatku 3..An .ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 . ωj .ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi. a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r . dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r.. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π . pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.An . dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ .. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru. dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5. kugla ω kojoj je srediˇ ste O. npr..... ωe ......... koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 .

bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . ugla ω ′ . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. oˇ star ugao. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . tj. Stoga. a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ .

Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor. dakle tup ugao. ′ QOO . P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao.6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. dakle oˇ star ugao. kod pravouglih trouglova P OO′ . pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 .

Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. C1 i C2 . Q. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . C1 . prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . B1 i B2 . Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. CA i C ′ A′ . a stranica P Q je manja od stranice P R. Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . R pripadaju jednoj pravoj. Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. b. a druga u taˇ ckama A2 . one bi pripadale izvesnoj ravni π . ˇ sto je nemogu´ ce. B2 . b. B1 . P. ravni α. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. sa O njenu prodornu taˇ cku. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. c. pa je prava AA′ presek ravni β i . Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . pa bi sve tri prave a. C2 . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne.γ su razliˇ cite. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. jednake stranice OQ i OR.β . Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . Svaka od pravih a. c pripadale ravni π . b. pa je ∠P OQ < ∠P OR. saglasno definiciji. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ .7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . Pri tome je trougao P QR pravougli. sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. Q. jer su one mimoilazne. BB ′ . zatim da taˇ cke P. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. R dokazati da se prave AA′ . Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP .

B. ˇ sto je nemogu´ ce. a taˇ cke P. B ′ u ′ jednoj ravni. i ′ prava AA je uporedna sa njima. jer su taˇ cke A. R. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . Q. Q. Q. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. BC. dokazati da su taˇ cke P. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. R. Istim medusobom uporedne. Zadatak 11: Ako su P. nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. BC. Kako su B. C. Q. CD. Q. Stoga se prave AA′ . prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. CD. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . Q. prema tome. A′ . Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . B ′ . CC ′ seku u jednoj taˇ cki. Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. . Zaista. cke P. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . S temena paralelograma. S u kojima stranice AB. a prava CC ′ presek ravni α i β . BB ′ . S taˇ cke u kojima stranice AB. Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . R. dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. Otuda sledi da su taˇ cke P. DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. R.8 γ . C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. taˇ cke P. S temena paralelograma. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla.

Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. dakle ne pripadaju istoj pravoj. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. . duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . pa su mu sve stranice jednake. CD. S srediˇ sta stranica AB. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. R. Q. dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. BC.

dokazati da je BQ : QC = AS : SD. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ .10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. D′ uporedne projekcije taˇ caka A. pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . stoga je trougao ACQ jednakokrak. B ′ . C. i DD′ : CC ′ = DR : RC. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. C ′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. B. Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. .

te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π .11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . a AB π . bi´ ce i CD′ π . Isto tako je DD′ QQ′ . sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste. D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Kako je CD′ AB . Iz uporednosti ravni π i CDD′ . Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ.

dokazati da taˇ cke P . bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . tj. na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. S pripadaju jednoj ravni. a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. R. pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. sto je suprotno pretpostavci. da se duˇ zi P R i QS seku. Q. i prema tome. a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . Pri tome. AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . zatim QS AB D C i SS DD′ .

S pripadaju jednoj ravni. taˇ cke P. BC . Q. OAB . S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . Stoga. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. S u jednoj ravni. S pravih odredenih stranicama AB . P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). DA prodiru ravni OCD.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . R. . ODA. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . S u kojima prave AB . Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. BC . CD. Q. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. taˇ cke O. pa su taˇ cke P . pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. CD. R. Q. Isto tako. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. R. R. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . pa se duˇ zi P R i QS seku. taˇ cke O i O su istovetne. Q. OBC pripadaju jednoj ravni. P . AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O.

Q. S. R. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. R. P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. U tom sluˇ caju sva temena . Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . Q. isto tako bi´ ce taˇ cke R. recimo π . ona je uporedna i s pravama P Q i RS . S pripadaju jednoj ravni. Zaista. R ne pripadaju jednoj pravoj. Q. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. DA. BC. T u kojima produˇ zene stranice CD. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. dakle i taˇ cku D.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. ako bi one bile na jednoj pravoj. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. bi´ ce taˇ cke P. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. Taˇ cke P. Q. S pripadaju jednoj ravni. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . one bi bile u ravni ABC . T u kojima produˇ zene stranice AB.

Q4 . . An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 . ... · · · . S pripadaju jednoj ravni.. .. P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. R.. . Q. Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1. . Zadatak 19: Ako su P1 . sve ˇ cetiri taˇ cke P.. An A1 prostornog n-tougla A1 . Pn−1 .. Q3 . one odreduju neku ravan π .15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. ˇ sto je nemogu´ ce.. An .. taˇ cke P3 . Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π .. Q. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) . ili je uporedna s nekim od tih pravih. . R ne pripadaju jednoj pravoj.... P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S .. .. Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. Dakle.. bi´ ce taˇ cke P1 .. Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. .. . Qn−1 . .. .. . taˇ cke Qn−1 . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). P2 ... . . A1 A4 . Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 . . S obzirom da taˇ cke P . A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . .. Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. .. .

. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. A1 A4 . P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . CD. R. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. bi´ ce AP = P ′ B. Zadatak 20: Ako su P. Q′ . BC.16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. Q. BC . cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. CD. . nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . Q. SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. BQ = Q′ C. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . Q. RD = CR′ . Q′ . . SA = DS ′ . R. R′ . S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. . R. P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . CR = R′ D. dijagonala A1 A3 . DS = S ′ A. P B = AP. dokazati da taˇ cke P ′ . S taˇ cke u kojima stranice AB. A1 An−1 npr. Q. S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . bila uporedna s ravni π . QC = BQ′ . . S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. R′ . pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. QDA. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). R. prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. R′ . RAB. Zadatak 21: Neka su P. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. S ′ pripadaju istoj ravni. P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . Q′ . P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ .

Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. R. B ′ . DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. C ′ . D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. tj. ravni P CD. S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . γ. prave AA′ . . dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. BB ′ . . SBC seku u nekoj taˇ cki O. RAB. P. R. C. SBC se seku u taˇ cki O. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. P. β. CC ′ . da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). D i A′ . S pripadaju jednoj ravni. Zato pretpostavimo da se ravni P CD. QDA. C. B. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. β. Ako pripadaju nekoj ravni π . C ′ . RAB. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. Zadatak 22: Ako su A. D′ medu sobom jednake.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. S obzirom da taˇ cke O. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . Isto tako taˇ cke O. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. Otuda sledi da taˇ cke P. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. Stoga je prema zadatku . Q. Q. . Q. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . S pripadaju jednoj ravni. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. taˇ cke O. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). B. QDA. γ. B ′ . D i A′ . δ koje se seku po nekoj pravoj s.

β. bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). a R prav ugao. P An + P A1 An A1 . dokazati da je S < (n − 2) · 2R. te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). . B ′′ . γ. . Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. prema tome. dakle pripadaju jednoj ravni. Prave p i p′ se seku. cka proZadatak 23: Ako je A1 . prave p′ i p′′ se seku. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). . Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . An . D′ . 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . . δ npr. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. C ′′ . Isto tako. . dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. dakle pripadaju nekoj ravni. . An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora.18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. . . .

Neka su A. a′ . B ′ . c′ takve da su duˇ zi SA. Kako je poligon A1 . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj.19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena. S ′ B ′ . npr. CA jednake duˇ zima . b. C ′ taˇ cke polupravih a. . SB . B .. b′ ... A1 . B ′ S ′ C ′ . BC . c.. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . An prostorni. C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . . An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. C . ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . SC . S ′ A′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. S < (n − 2) · 2R. . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 . . .... Jednakokraki trouglovi ASB . S ′ C ′ medu sobom jednake. prostornog n-tougla A1 . BSC . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara).. A′ .

B ′ C ′ . SAC ′ ′ i S A B ′ . A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. Pored toga. c′ odredimo taˇ cke A. A′ C ′ u taˇ ckama Q. a′ . pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Kako su uglovi SAB . b′ ). ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . Najzad. imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ .. RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . Otuda su. prema tome. c. A P R pa su duˇ zi P Q. Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. B ′ . i prema tome. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. bi´ ce i ti diedri jednaki. na ivicama a. prema tome. c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. Q′ R′ . Kao i u primeru 1. b. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. P ′ R′ . SB . po predpostavci jednaki su. (a. ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . A′ Q′ R′ . (a′ . A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. Pored toga. QR. AC i A′ B ′ . c) i (b′ . b′ . tj. tj. prema stavu III. C ′ A′ i prema tome. dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara).. B . S C budu medu sobom jednake. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). R′ .20 A′ B ′ . Jednakokraki trouglovi SAB . Trouglovi AP Q. Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . SC . S A . Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. C . Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. Trouglovi AP Q. oni su podudarni. . C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. S B . R i Q′ . uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. R′ P ′ i prema tome. R i Q . c′ ) datih triedara. AC i A′ B ′ . Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. pomenuti triedri su podudarni. A′ . R . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . iviˇ cnih uglova (b. Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . Triedri polarni ovim triedrima. ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . prema zadatku 25. S ′ A′ C ′ oˇ stri. AP R podudarni su trouglovima A P Q . b). AQR.

27). c) > ∠(b′ . S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. prema tome. a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. (a′ . c1 ) = ∠(a′ . ve´ c da je ∠(b. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. c′ ) nisu jednaki. c). prava ili tupa. pa su i diedri naspram njih jednaki. stav je jednostavan. c ) jednaki. Pored toga je ∠(a. c) i (b . zad. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. c) i (b . zad. pravi ili tupi. c′ ). c) i (a′ . a . Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. cni uglovi (b. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. dakle. pomenuti triedri podudarni. Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. c1 ) = ∠(b′ . c′ ) jednaki. b ) i (a . (b′ . Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. c′ ). c′ ) i prema tome ∠(a. c). b). Otuda sledi da su oba naspramna diedra. c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . c ). c1 ) = ∠(a. prema tome. c′ ). pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. 25). c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . U uglu (b. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c′ ). b′ ) jednaki. c ) su jednaki i. (v. Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. b) i (a. c′ . c) i (b′ .21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . oˇ stra ili tupa. iviˇ cni uglovi (a. U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. pravi ili tupi. pa su prema prethodnom stavu podudarni. iviˇ cni uglovi (b. ˇ sto je nemogu´ ce. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c1 ) i (a.

Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. b′ )stri. c) po nekoj polupravoj d. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . pravi ili tupi. c1 ) = ∠(a. c) = ∠(b. Ta poluprava je u uglu (a. a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . d) + ∠(d. c) i (a′ . c) = ∠(a′ . Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. b ) oˇ stri. c′ ). Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . . Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. pravi ili tupi. a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. c1 ). ona seˇ ce pljosan (b. prema tome. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. c′ ). iviˇ cni uglovi (a. d) + ∠(d. b) = ∠(a′ . Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. c ). ∠(a. c). c). dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c) > ∠(b .22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. b′ ). c1 ) i ∠(b. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . c′ ) jednaki. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. b) i (a . a diedar naspram ugla (b. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. b) i (a. prava ili tupa. b) i (a′ . b) i (a. pa su i triedri Sabc. prema predhodnom zadatku. podudarni.

c) i ∠(b. c) > ∠(b. c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. c1 ). d) + ∠(d. c) > ∠(a. c1 ) > ∠(b. c1 ). c1 ). d) + ∠(d. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. d) + ∠(d. ∠(b. d) + ∠(d. c1 ). c) + ∠(b. c1 ) > ∠(b. d) ∠(b. c) i (a. pa je ∠(b. Uglovi (a. ˇ sto je trebalo dokazati. c1 ). c′ ). pa je ∠(a. c) > ∠(a. ∠(b. c) > ∠(b′ . . S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) > ∠(a. c) > ∠(b. c1 ) = ∠(a. c1 ) + ∠(b. d) − ∠(c1 .23 Prema predhodnoj teoremi. c1 ). d) − ∠(d. d) + ∠(d. ∠(a. odnosno ∠(b. c) > ∠(a. c) > ∠(b′ . c1 ) su medu sobom jednaki. c). c) + ∠(b. d) + ∠(d. c′ ). odnosno ∠(a. c1 ) + ∠(b. c) = ∠(b.

c1 ). c) > ∠(b′ . c) > ∠(b. zad. c) medu sobom jednaki. . Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c) u nekoj taˇ cki S . sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. c) pa je ∠(b. c). O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. a naspram manjeg manji diedar. c′ ). one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. odnosno ∠(b. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. b) i (a.

c). Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. . i prema tome ∠(a. △OAB ∼ = △OAC. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. pa je AB = AC . Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. c) u nekoj taˇ cki S . S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. c). △AOB ∼ = △AOC. b) = ∠(a. te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki.25 Pri tome je pa je AB = AC . Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. △SAB ∼ = △SAC. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c.

Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. ′ < 4R. dakle. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . Dokaz: Prema zadatku 32. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. pa je ∠ABC = ∠ADC . podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. . Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. a manji od 2n pravih diedara. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D. Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. Stoga. manji je od zbira dva prava diedra. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara.

an ). Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. b) + ∠(p. c) ∠(p. b). c) > [∠(b. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a) + ∠(p. a1 ). a2 ) ∠(a1 . . Otuda je 1 ∠(p. a2 ) + ∠(a2 . c) + ∠(c. b)]. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. prema tome. bi´ ce ∠(p. c). an ) + ∠(p. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. a3 ) + · · · + ∠(an . . ∠(p. ∠(p. a1 ) + ∠(p. an . . a2 ) + · · · + ∠(p. an ) > [∠(a1 . a) + ∠(p. c) + ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. a) ∠(p. a1 ) ∠(an . a1 )]. b). a) + ∠(p. c) + ∠(c. b) ∠(b. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. c) < ∠(a. a) < ∠(b. a1 ) + ∠(p. b) + ∠(p. b) + ∠(a. Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. a) + ∠(c. ∠(c. a). a) + ∠(a. c) + ∠(b. b) + ∠(p. bi´ ce . Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. c) < ∠(b. b) + ∠(p. c) + ∠(p. c).27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. b). b) < ∠(c. . ∠(a. . . a) + ∠(p. Otuda je ∠(p. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . bi´ ce ∠(p. a). a) + ∠(a.

AB . c ivice triedra kome je vrh S . b′ . a1 ) + ∠(p. a′ ). S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . teˇ ziˇ stu T tog trougla. c). a3 ) + · · · + ∠(an . b′ . Poluprave a′ . c triedra Sabc i a1 . upravne su na ravnima (b. c i c′ . γ ravni odredene polupravama a i a′ . b. β . c). a taˇ cka T u ravni ABC . Dokaz: Neka su a. c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . a). b1 . pa se seku u jednoj taˇ cki. trouglovi SBC . C ′ duˇ zi BC . a1 ) -----------------------------∠(p. b. b′ ). SAB su jednakokraki. b). c takve da je SA = SB = SC. b i b′ . (a. SCA. c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . c). an ) + ∠(p. b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. b′ . neka su a′′ . C taˇ cke ivica a. a2 ) + · · · + ∠(p. β . CA. B ′ . Dokaz: Neka su α. ∠(a. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a). BB ′ . (a. β . c. a1 ) < ∠(a1 . (a′ . . a2 ) + ∠(a2 . a1 ) + ∠(p. a3 ) + · · · + ∠(an . b) i α.28 ∠(p. pa su S i T dve razne taˇ cke. a2 ) + · · · + ∠(an−1 . b. Ako su A. γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . seku po jednoj pravoj. c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. c′ ). γ seku ravni (b. (c′ . B . b′′ . an ) < n−1 [∠(a1 . β . a2 ) < ∠(a2 . 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. ∠(c. Obe pripadaju ravnima α. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . a1 )]. a). a′ . te poluprave a′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. b. (c. c1 prave po kojima ravni α. an ) Otuda je ∠(p. (c.

b). B . c). . γ seku po pravoj s. pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. s. b) i (b. pa se sve tri ravni α. a upravna na preseku te ravni s ravni α. b) i (a. (b′ . imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . (c′ . Isto tako. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. β . prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. β . Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. c′′ ). Sem toga. Kako su prave a1 . b′′ ). Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. (b′ . c′′ ) se seku po jednoj pravoj. c1 pripadaju jednoj ravni. b′′ ). Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. (c′ . Stoga. pa su nagibni uglovi P SA. bi´ ce a′′ ⊥α. P SB . c). c) i α. b. (a. ravni (a′ . c′ ) upravna na ivici a. a delom u diedru koji je njemu unakrsan. a A. one su upravne i na ivici a. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . b1 .29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. (c. c) i (a. C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. c triedra Sabc. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . c) i (b. b1 . c). Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. Prema prethodnom zadatku. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. Otud sleduje da prave a1 . dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. prava s pripada ravni α. c). a′′ ). a′′ ). Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. c). ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . npr. a).

pa je a1 ⊥ s . Prema prethodnom zadatku. Isto tako. b. Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. ˇ sto je nemogu´ ce. ravni α. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. prave a1 . neka su a1 . pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. b). Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. β . ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. a) i (a. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . β1 . b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. Prema tome. β1 . prema tome i na svakoj pravoj ravni α. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. b1 . (a. c) i σ . Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. Pored toga. c). b. (a. b1 . one odredjuju izvesnu ravan ω . Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. c) s ravni σ . c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. Prema prethodnom zadatku. b. ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. . one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . b). prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. prema tome i na ravnima (b. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. c triedra Sabc. zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. a α1 . snjih. prema tome. c). Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. β .30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b). b1 . sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. prema tome. b) jednake uglove. pa prema zadatku 40. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. a). sadrˇ zane u ravni α1 . c. (c. γ seku se po izvesnoj pravoj s. c1 prave kroz vrh S triedra. a) i (a. Prave a1 . Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. bi´ ce a1 ⊥ α. γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . Dokaz: Neka su a1 . a). prava s zahvata s pljosnima (b. c triedra zahvata jednake uglove. γ1 a upravne na ivicama a. stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . b) triedra Sabc. b1 . dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. c). c). (c. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. a).

Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. γ upravna na ravni ω .31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. pa je i AA′ ⊥ BC . b. te je i α′ ⊥ π . razliˇ cita od S . γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. ravni α. c). b. β . Dakle. a). ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . c ivice triedra kome je vrh S . ∠(a. prema zadatku 41. b) triedra Sabc i upravne su na njima. (a. β . b) i sa α′ . γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. β . Prema tome. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. Dokaz: Neka su α. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. ∠(c. (c. a).pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. β ′ . (a. c i upravne su na ravnima α. simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . γ . Prema prethodnom zadatku. c) i (c. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. β . (c. β . svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. β . Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. c). sadrˇ zana u ravni γ . Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. a). γ se seku po pravoj q . γ . Isto tako. γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. γ ravni njenih pljosni ∠(b. duˇ z AA′ je visina trougla . Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . sa α. a) koje se seku. Prema zadatku 41. Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . c). b) triedra Sabc upravne na ravnima α. β . Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π .

b1 . b i b′ .32 ABC. BB ′ . te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . one se seku u ortocentru H tog trougla. ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . Dokaz: Neka su a. a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. c′ upravne projekcije ivica a. b. c na ravnima naspramnih pljosni. γ ravni odredene polupravama a i a′ . b′ . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. Dokaza´ cemo da prave a1 . a zatim a1 . prema tome one pripadaju jednoj ravni. Kako prave AA′ . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . b. b1 . Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . dakle i na pravoj s. pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . c. CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . β . Dakle. S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . γ te se one seku po pravoj SH . c′ upravne projekcije ivica a. c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. c ivice triedra kome je vrh S . pa je β ⊥ π . b. U . c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . β . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . U tom cilju. neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . b. c i c′ . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. Na taj naˇ cin. c1 upravne na pravoj s. Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . b i b′ . Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . b1 . Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . pa su S i H dve razne taˇ cke. ∠(a. pa je upravna na svim pravama te ravni. dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . c). sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. obeleˇ zimo sa a′ . a). a sa α. ∠(c. Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. Zadatak 46: Ako su a′ . Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b′ . sve tri prave a1 . c1 pripadaju jednoj ravni. b) upravne na naspramnim ivicama a. te je i AC ⊥ BB ′ . c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . a taˇ cka H u ravni π . Taˇ cka S je izvan ravni π .

Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. BB . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ .33 zadatku 45. Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . d) kvadrat. Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . b) pravougaonik. dakle. c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ . dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . podudarni su. CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . pa su medu sobom jednake. c) romb. dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . pa je SM = SN . b i b′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . Ravni ab i cd nisu istovetne. po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . BB ′ . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . ′ ′ ′ prave AA . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN .

Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad.34 taˇ cku S . S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. R. Isto tako. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . Isto tako. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. preseˇ cne prave. Prema tome. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. c) pravougaonik. Sem toga. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. Isto tako. Q. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. BD. Obrnuto. bi´ ce P Q RS i RS QR. BC . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . i prema tome. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. sa ravni π . Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . d) kvadrat. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. c) S obzirom da je romb takode paralelogram. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . Prema tome. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . b) romb. a) Odredimo najpre potrebne uslove. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. Prema tome. ako su prave p i q upravne medu sobom. .

Sem toga je AB P Q i CD QR. BD. R. S obzirom da je kod romba P Q = QR. AD u taˇ ckama P . BC . Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. prema (a) bi´ ce AB π i CD π . Obratno. b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . Q. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Zaista. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. tj. Prema tome. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . Q. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. BC . BD. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. . da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . AD u taˇ ckama P . pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Zaista. pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. R. AB · CQ = CD · BQ. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. BC . dakle i medu sobom.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. Sem toga je AB P Q i CD QR. Q. R. BD.

Prema tome. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. a kod ˇ cetvorougla P QRS . kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . pa je P Q = QR. Q. BD.Prema tome. da se samo specijalni tetraedri. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. CD π i AB ⊥ CD. R. d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. π CD. (3) (2) . π CD i AB : CD = BQ : CQ. kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. Kako je P Q AB i QR CD. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. R. S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. BD. Obrnuto. π CD i AB ⊥ CD. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. Q. a AB ⊥ CD. Q. BD. P Q QR. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. BC . potrebno je i dovoljno da bude π AB . potrebno je i dovoljno da bude π AB . dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. Prema tome.36 tj. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BC . tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. AB : CD = BQ : CQ. potrebno je i dovoljno da bude π AB . a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. BC . Sem toga. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. (2). pa je AB ⊥ CD. Iz jednakosti (1). da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. AD u taˇ ckama P . c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Sem toga je AB P Q i CD QR. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. Zaista. Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. R. pa je taj paralelogram romb.

Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. BD′ . CD′ . Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD.

zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC . Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. Otuda sledi da je AE ⊥ BC . dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC .38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD.

A2 seku u jednoj taˇ cki. ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . pa je √ a 3 ′ AD = . pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav.39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. teˇ ziˇ stu T tog poliedra. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 .

taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju.40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . Sem toga. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. 7. a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . .. . . pa je A1 A2 T1 T2 . . . prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. . pa je A1 A2 T1 T2 . Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . . Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. . i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 .. n temena. Sem toga. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . Zato. Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. . .. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . A4 . bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν . i prema tome. pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena. 6. An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. a upravna je na naspramnoj ivici. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν .

S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . B ′ . ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . Ravan ν odredena taˇ ckama O. pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T. A. C ′ . srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. C ′ D′ A′ . B. D′ upravne na pljosnima BCD. dokazati da se i prave kroz temena A′ .41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. D′ A′ B ′ . a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. C. DAB.

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

. Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . pa su im jednake i visine. Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje. bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. dakle i duˇ zi AF i BF . 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = .45 CDT seˇ ce ivicu AB . imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). i V (BCDT ) S (CDT ) = . naime. V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine.

A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . B i prema tome ivicu AB . tj. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . dokaˇ AB ⊥ CD.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . Kako se prave AA′ i BB ′ seku. dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. H ortocentar. C . dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ . pa je i sama upravna na tim ravnima. Kako je α ⊥ CD. pa je i AB ⊥ CD. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . pa je i sama upravna na toj pravoj. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. da je tetraedar ortogonalan. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB .

a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . dakle i na pravoj AB . Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C .47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. C ili se poklapa sa nekom od njih. Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . pa je upravna i na pravoj AB . pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . pa je upravna i na toj ravni. pa su upravna na svim pravima te ravni. dakle i na pravoj CD. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . C . bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. npr. . Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD.

dakle uporedne medu sobom. Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD.48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M . razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . AA′ . pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. npr. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. ako bi one bile takve. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. Zaista. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . ortocentru tog tetraedra. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. ortocentru tog trougla.

Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . a sama ne pripada toj ravni. dakle i medu sobom. npr. AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. DA. ortocentru tog tetraedra. a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . ′ ′ isto tako. sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . U tom sluˇ caju. ˇ sto je nemogu´ ce. Kada prava. pa je paralelogram P QRS pravougli. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . BC . Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. dakle i medu sobom. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . Dakle. a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. S . . Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . BB ′ . Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. CC ′ . pa sve prave odredene visinama AA′ . ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. Dokaˇ prave CC ′ . pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. U i V srediˇ sta ivica AB . BB ′ . CD. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . Q. Dokaz: Neka su P . R. Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . Obeleˇ zimo sa AA′ .

pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . taˇ cke P . taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. Q. V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. Obe taˇ cke. U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 . 4) ortocentre. Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. S . a sa Hi . prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. a prema Ojlerovoj teoremi. No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . su srediˇ sta iste duˇ zi QS . Prema zadatku 63. 3. S obzirom da su duˇ zi P R.50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. Ti . T i T ′ . S obzirom . a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . QS . Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. O ortocentar. teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . 2. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . Oi (i = 1. Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. pa je T = T ′ . T . U . R.

naime . Kako je ravan α upravna na ivici BC . pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Iz Ai − T − Ti . Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . a upravna je na ivici AC . Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . te i one pripadaju sferi λ. a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 .51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. tj. OT = 3T O′ . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. O − T − O i HT = 3T H ′ . duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti . Prema zadatku 52. . S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . HHi H ′ Ti . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H .

Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . BD. Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. Stoga je BD ⊥ AC . naime. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . Isto tako. dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. B ′ . Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . .52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . Isto tako. C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. C . dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . B . CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. B ′ . S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . Zadatak 66: Ako su A′ . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . Stoga je AD ⊥ BC . razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. C ′ taˇ cke u kojima ivice AD.

BCD. B . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. D. Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. C ′ A′ C ” A” . B ′ . BD. r prave po kojima ravni ABD. a k′ ⊂ A. Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. D. C . CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. pa je i s s′ . ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . pri ˇ cemu s ⊂ D. C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. B. B . B . bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. Zadatak 67: Ako su A′ . Dokaz: Neka su p. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. a s′ ⊂ A′ . bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. B . tj. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . A′ . pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ . a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . q . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. Sem toga. S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. prema tome. C ′′ A′′ r . a t ⊂ B . dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. Kao u prethodnom primeru. bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. ∠B A D = ∠ABB . C . B . a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . B ′′ . A′ . .A . Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. Taˇ cka D je na polupravoj BB . prema tome. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . dokazuje se da je A′ B ′ p. B ′ . bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. B ′′ C ′′ q . pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B . C ′ i A′′ . B ′ . a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne.53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. B ′ C ′ q . Kako su taˇ cke A. B ′ na krugu k′ . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. B. ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ .

P Q. BD. AB . da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. Q′ . B . C a P ′ . AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . P ′ Q′ . S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. D. Triedri s temenima P i P ‘ . R taˇ cke u kojima ivice AD. pa su isti podudarni. tj. Q. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . P R i P ′ A. R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. . a ivicama P D. C .54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P .

P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe. dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe. . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD).55 i prema tome.

Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. s4 . svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . Dokaz: Tri razne taˇ cke P . s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . BC . Stoga taˇ cke P . Zaista. Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. ACD. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. to je upisana sfera tetraedra. i najzad ostale tri sfere.56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Neka od pravih s1 . R. ˇ sest. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. S u kojima stranice AB . . 4 roglja. ukoliko postoje. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. ˇ sto je nemogu´ ce. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. Obeleˇ zimo ih sa s1 . Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . Q. R odreduju izvesnu ravan π . s2 . u osam taˇ caka. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. Stoga. nalaze se po jedna u krovovima. s2 . u opˇ stem sluˇ caju. s3 . s3 . prema tome. CD. u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. to su spolja upisane sfere prvog reda. Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. Q. Q.

pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. B su na istoj pravoj. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. ˇ sto je suprotno pretpostavci. Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . Zatim su taˇ cke C . taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . Q. Zaista.57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. C na jednoj pravoj. Dakle. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Stoga nije A − S ′ − S . pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. prema tome bi´ ce S ′ S . . Otud sleduje da taˇ cke P . teme A bilo u ravni π . pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . R. taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . P . R. ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. pa je AS ′ <AP . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Ta’cke A. D pripadaju istoj pravoj. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . npr. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . jer taˇ cke A. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . S pripadaju jednoj ravni. Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . Dakle. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . Pretpostavimo da je A − S − S . pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. ˇ sto je nemogu´ ce. dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . Q. i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Zatim su taˇ cke B . no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . D na jednoj pravoj. S ′ . Najzad. U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π .

D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. BC . S obzirom da su duˇ zi AP ′ . dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. R. Q. pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. imamo da je AP ′ = AQ = AR. Isto tako je AB + CD = AC + BD. 2 2 . Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. CA. AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). BD. CD. naime. potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. DP ′ = DQ′ = DR′ . Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . AD. CP = CQ = CR′ . AQ′ .58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. Q′ . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. P ′ . Isto tako je BP = BQ′ = BR. obeleˇ zimo sa P .

CD tetraedra ABCD. P . imamo da je AP ′ = AQ = AR.P ′ . Stoga.Q′ . Q . . Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . DP ′ = DB ′ = DC ′ . BP = BQ′ = BR. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra.CA. Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki.59 pa je AR = AR′ . duˇ z CD dodiruje taj krug.AD.R. pa je stav dokazan. prema tome. R. BD.Q. D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. prema tome. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q .BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Q.P ′ .R′ . R . Ta sfera dodiruje pet ivica BC . BC . BD. dakle i sferu σ u taˇ cki R′ . Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R.AB .R. CP = CQ = CR′ . potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. Isto tako je AD − BC = CD − AB. Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD. CA. prema tome. AB i produˇ ′ ′ ′ AD. CD taˇ cke P . oni odreduju neku sferu σ . Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC .Q. da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. respektivno u taˇ ckama P . CA. Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. AD.Q′ .

P ′ . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. CA. Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. Q. AB . Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. 2 2 . taˇ cke P. AD. Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . RR seku se u jednoj taˇ cki. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . Q′ u kojima stranice BC . Prema zadatku 72. CD tetraedra ABCD. QQ . R. te se ′ ′ prave P P i QQ seku. Dokaz: Neka su P .60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Q′ . BD. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). P ′ . prave P P . AD. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . CA. Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . Q.

DAB. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ .61 pa je AR = AR′ . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. BD u izvesnim taˇ ckama P. a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . CDA. A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . △OP A ∼ = △OQ′ A′ . C ′ . Q′ . prema tome. Q. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. AD. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . P ′ . B ′ . CA. ABC .

prema tome. r ). (Salmonova teorema). Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . D. Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. BB1 . Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. B1 . Saglasno pretpostavci. S obzirom da je OC = OC1 . Dakle.62 ravnima krugova k i k1 . B1 . C . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. B . CD. C . A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . A1 . postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. B . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. B . ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan.D1 pripadaju sferi ω . B . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . DA. A1 . one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. C . taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . Isto tako. D. dokazati da je OA : AC = OB : BD. B1 . BC . a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . B1 A1 . a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . A1 A. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . bice i C1 taˇ cka sfere ω . te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . Tim je stav dokazan. Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . Neka je S2 srediˇ ste toga kruga.

Stoga. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . tj. ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. . Obrnuto. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera.63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . tj. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 .

O3 nisu kolinearne. π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . ω1 i ω2 . Ako taˇ cke O1 . ω3 i ω1 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. ω3 . a π1 . radikalnoj osi tih triju sfera. O2 . O2 . Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . Dokaz: Neka su O1 . r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. prave O2 O3 i O3 O1 se seku. skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . ω2 . tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . Prema tome. Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) .64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. π2 . π2 . Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . pa se radikalne ravni π1 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne.

s3 . ω3 na jednoj pravoj. ili se dve odnosno sve tri poklapaju. r ). s2 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . ω3 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω2 . Zadatak 84: Ako su A. OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . ω2 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . A′ i B . ω3 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. ω4 . Stoga se. radikalne ravni π1 . s2 . pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . ω1 . O3 . ω3 . prema tome.O4 seku u jednoj taˇ cki . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. ω2 . O2 . s2 seku u nekoj taˇ cki S .65 sfera ω1 . ω3 . Dokaz: Ako su ω1 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . ω2 . ω4 . ω2 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. O2 . O3 sfera ω1 . prema prethodnom zadatku. Pri tome. radikalnoj osi tih triju sfera. radikalnom srediˇ stu tih sfera. s4 radikalne ose sfera ω2 . one su medu sobom uporedne. O3 . ω3 . π2 . Obeleˇ zimo sa s1 . OA : OB = OB ′ : OA′ . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . ω3 . ω4 seku u jednoj taˇ cki. ω1 . ω2 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . ω3 . ω2 . ω4 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 .O3 . s3 .O2 . O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . Ako su srediˇ sta O1 . ω4 . ω4 . ω2 . dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . O2 . ω3 . pa se i prave s1 . Radikalne ose s1 . ω2 . ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . ω1 . tj. ω4 .

ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Obrnuto. r ) takode ravan lik ili sfera. saglasno definiciji . i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . S obzirom da je ∠OAP prav. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . i obrnuto. prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ .

imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . Prema tome. a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. tj. tj. inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. Obrnuto. ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O. OA · OA′ = OQ · OQ′ . r ) ravan ili sfera .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . S obzirom da je ugao AOP prav .

Prema tome. Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . njima inverzni . ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. B . Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . i OQ · OQ′′ = t2 . a sa A′ . Obrnuto. Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . Prema tome. sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. BCD. B ′ . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . C u odnosu na sferu ω . S obzirom da krugovi ABD. inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA.68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ .

ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . Naprotiv. prema tome. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ . prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . Ako je k mali krug sfere σ . ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. C ′ A′ . krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . prema tome. Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. dirka sfere σ u taˇ cki S . Neka je V vrh te konusne povrˇ si. ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. Kako je inverzno preslikavanje konformno. dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. B ′ C ′ . na primer T . a α ravan kruga k. Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . Obrnuto. recimo T . tj. Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki.69 likovi su prave A′ B ′ . Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja.

a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . Pri tome je △RSP ∼ △V QP . . imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. prema tome. pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . a prava SP1 cki S . ako je P1 cka kruga k′ . Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. ′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. pa je V Q = V P. Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . pa je RS : RP = V Q : V P. Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 .

pa je V ′ P ′ = SV . i prema tome P1 taˇ cka kruga k. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . prema tome. Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. pa je V P1 dirka sfere σ . Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . pa je i RS = RP . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . pa je QP ′ = P Q. Ako je k veliki krug sfere σ . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . Obrnuto. Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . pa je P R : RS = P Q : QP ′ . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. . Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R. SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. pa je P1 taˇ cka kruga k. ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . prema tome. Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. prema tome.71 tj. Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q.

Neka je π1 bilo koja od njih. stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . . prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. .72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. a nemaju zajedniˇ taˇ caka. S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. . a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka.

dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. T . projekciji taˇ cke P na ravan π .73 ravan π takode krug. BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π .). srediˇ stu kruga k′ . F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . C . a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . beskrajno daleka prava ravni π . Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . B ′ . i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . B . D iz taˇ cke S na ravan π . a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . Ako obeleˇ zimo sa A′ . Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. Stoga. sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P . . tj. S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . npr. pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. cka u krugu k. D′ projekcije taˇ caka A. prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD.89. kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. prema prethodnom zadatku (zad. a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . C ′ .

imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . dokazati da je s > 3d. a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . tj. Triedri P (P D1 D2 ).74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M . Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. . da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. Isto tako prave d2 i d′ 2 . pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P .

itd. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . itd. ve´ c npr. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj.. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. C1 C2 . i prema tome s > 3d. ako bi neka pljosan bila npr. Zaista. Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . Medutim. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. Dakle. prema tome. povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica.75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. Medutim. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. Zaista. gde je n ≥ 8. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . itd. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . itd. a sa C1 i C2 . ˇ cetvorostrana. dakle l je paran broj. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . dakle l je paran broj.. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β .

. Ako sa t3 . od kojih su dve stranice te pljosni. Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). . 2i ≥ 3p. p4 . . . . stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. tj. . . i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. t4 . . Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. tj 2i ≥ 3t. . . analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. . ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · .76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. ˇ cetvorostranih. obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. ˇ sto je nemogu´ ce. Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. Zadatak 96: Ako je t broj temena. Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. dakle 14. dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. ˇ cetiri. i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . . Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. Dakle. . zimo broj trostranih. stoga taj poliedar ima n ivica.

petostranih. . . . . zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . . . obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. Ako sa p6 .77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). broj ˇ cetvorostranih. tj. i. ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). pljosni i sa t4 . pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. Ako sa p. . Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. Ako sa t6 . . t7 . t obeleˇ zimo broj pljosni. . . . . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . t5 . . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. p5 . sedam. . 2i ≥ 6t. . p7 . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. petostranih. temena (rogljeva) povrˇ si ω . Dokaz: Naprotiv. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. sa p4 . Dokaz: Naprotiv. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . sedmostranih. . . 2i ≥ 6p. tj. i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . broj ˇ cetvorostranih. . rogljeva. . Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . ivica. pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). . niti trostranih rogljeva. . . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · .

. tj. mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). . (2). ˇ cetvorostranih. . Dokaz: Ako sa p. (5) tj. . . p4 . . ivica. . (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). t obeleˇ zimo broj pljosni. t = t3 + t4 + t5 + · · · . . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . broj trostranih. 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . . Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. ˇ cetvorostranih. Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. . dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. rogljeva. . (2). pljosni i sa t3 . (6) Isto tako. (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . broj trostranih. . t4 . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. i. odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. sa p3 . temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . (6) . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

ω1 . trougaona povrˇ s (ABC ). a A. .. + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + . Dokaz: Prvi naˇ cin. S2 . λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + ... a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 . imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . λ2 . An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω . prema prethodnom zadatku. An . A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 .84 λ2 .. λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. B ... . Ako obeleˇ zimo sa S1 .... + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + .. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova. S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 . C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω . + def An . Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω . Neka su A1 . + def Ak ... od kojih je jedna. dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 ... Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 .. npr.

. svaki njen rogalj A je konveksan.. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan.. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 .. bi´ ce S1 + S2 = 12R.. Drugi naˇ cin. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. . i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. bi´ ce 2i = 3p (1) . ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. tj. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. An .85 gde je R prav ugao.. i. . pa je Sν + def Aν = 4R. zatim ˇ cetvorougaone.. + def An = 12R. ski pravilnih poliedara postoje. p broj temena. n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν . Otuda je def A1 + . Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2)... ν =1 Prema poznatom stavu. itd. tj. + def An = 8R. ivica i pjlosni takvog poliedra. analiziraDokaz. da je 2R + 2R + def A1 + . gde je R prav ugao. U tom cilju obeleˇ zimo sa t..

ako bi takav poliedar postojao. bilo bi 4t ≤ 4p. Zaista. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). bi´ ce 2i = 5p (9) . Zaista. bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. p = 8. p = 6. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). tj. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. tj. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. i = 12. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. p ≥ 2t. pa je p = 2t − 4 1. i = 30. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. 3. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. p = 20. p = 4. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). i = 12. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar. bilo bi 6t ≤ 3p. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). ako bi takav poliedar postojao. p ≥ t. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7).86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. 2. i = 6. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1).

6 tj. a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). 3 2 tj. b) Svi roglji pravilni. Zaista. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. n (1 − )p ≥ 2. tj. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. Ako bi takav poliedar postojao. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. 6 Otuda je n 1 − > 0. Time je stav dokazan. ˇ Najzad. p = 12. bi´ ce 3t ≤ np. bilo bi 2i = np.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. n < 6. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9). gde je n ≥ 6. od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. 3 t. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. ako bi takav poliedar postojao. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. bilo bi 4t ≤ 5p. i = 30. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice.

pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 . 30 ivica i 20 pljosni. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. b) dodiruje sve njegove ivice. 30 ivica i 12 pljosni. Otuda sleduje da obe . c) dodiruje sve njegove pljosni. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. Isto tako.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. 30 ivica i 12 pljosni. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena.

itd. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. itd. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . △OMO2 ∼ = △OMO3 . npr.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. Isto tako. △OTO2 ∼ = △OTO3 . i ∠OO2 T = ∠OO3 T. a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. Iz OT = OT. a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. . S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . prema tome. pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . pljosni ω2 . i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π.

dakle medu sobom jednaki. S obzirom da su duˇ zi PQ. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . BC. D 1 A1 . Ta sfera je upisana u poliedar Π. one su medu sobom jednake. ivica AB. Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. D 1 C 1 A1 . VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . V. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. prema tome. S. RS. ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. TV. C C 1 . postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . . Prema tome. CBC 1 . C 1 D 1 . postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. Isto tako. QR. Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. AA1 B. R. A1 D 1 A. Q. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . itd. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. prema tome. pa su srediˇ sta P. C 1 CD 1 . T. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. ST.sliku) uporedne su medu sobom. Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π.

Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . ST . CD. R. Q. T . EA taˇ cke izvesne ravni π . RS . DAE . QR. V ivica AB . BCF . ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. V P preseci ravni π s pljosnima ABF . one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . Prema tome. DE . Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . ABE . T V . F C . pa su srediˇ sta P . 3 4 gde je L prav ugao. pa su medu sobom jednake. BF . S obzirom da su duˇ zi P Q. S . postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116.91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . CDF . SDE .).

a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. D1 . cki S pri one su medu sobom jednake. taˇ cke A1 . E1 F1 . B2 . DE . CD. DE . C . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . F1 F2 . B1 . D1 . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. E1 E2 .92 A1 A2 . . F1 na rubu povrˇ si ω1 . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. Duˇ zi AB . S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. EF . a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 . D. BC . B1 B2 . pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. E2 . S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. E1 . C1 . D1 D2 . C1 C2 . Prema tome. prema tome. jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . E . E1 . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . D1 E1 . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. C2 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. D2 . B1 C1 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. C1 . polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. C1 D1 . a taˇ cke A2 . B . B1 . Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A.

4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = .93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra. 4 12 b) Pravilan oktaedar.

√ 7+3 5 . 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . a2 = 2ro ·F S . 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . C . Prema Euklidovom stavu. − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. D. gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra. tj. kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. Krajevi A. iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . B . ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = .

Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . . dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ).. n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . . . . An . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). . . . An . . . kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. . T uporedne projekcije taˇ caka A1 . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . r polupreˇ cnik opisane sfere. .. cnika Zadatak 119: Ako su A1 . .T na ravan π . . . An . . . ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. π proizvoljna ravan i ako su A1 . Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . . . . T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru.

. imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. An T seku sferu ω . . . koriste´ ci prethodni zadatak. dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω . . . An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. . . . T Bi r − d2 . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. . a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). An i B1 . Ai T Ai T 2 = 2 . Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . . . . . . . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). . . . . nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n.

97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. Dokaz: Vidi zadatak 121. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . Dakle. skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . . nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . prema tome. Obrnuto. Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n.B .C i na taˇ cku P . . bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n). imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu. Prema Lajbnicovoj teoremi. Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . caj kada je m + n = 0. imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). . tj. m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A.

predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C .98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . m + n (m + n)2 Obrnuto. m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. primenom Stjuartove teoreme. D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora.

Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . . dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD).99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . tj. pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . dokazati da je 1 1 1 1 + + = . Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi.

. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF . tj. Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). Isto tako.100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. Stoga je AE . AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF.

B prvoga jednake visinama iz temena P . V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . A. ADB i ADC pravi. imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD.101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). A. dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . a uglovi kod temena D trougla ADF .

B i B ′ . A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). D i D′ naspamna temena. dokazati da je V = 1 · V1 . Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda.102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. 27 . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). C i C ′ . 6 · V1 . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ .

A1 B1 sadrˇ ze temena A. i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. a uporedne su sa stranicama BC . B . CA. Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). C . i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . 27 bi´ ce (1) (2) . Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . pa i 1 · D′ N ′ . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1.103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A. AB trougla ABC . Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . C1 A1 . 1 · S (A′ B ′ C ′ ). Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne.

S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD.. 6 1 · S · d. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). Prema zadatku 130. imamo da je V = 3 · V1 . 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ .104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. dokazati da je V = 1 F. bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra.

Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1).105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. DB = . 3 S druge strane. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. a sa A′ . pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . . a′ . A i A′ taˇ cke prave p. r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. c′ obeleˇ zimo ivice BC. B. CD. C u odnosu na sferu σ ′ . DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. AD. CA. pa je DE ′ = k2 . DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. q. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. C . b. AB. (2). 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. (4) sledi da je V = 1 6r F . C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . b′ . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . B i B ′ taˇ cke prave q . Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . BD. B ′ . B . c. imamo da je DE · DE ′ = k2 . pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . (3).

106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. A′ . D. pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). B. C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD). C ′ . dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). ˇ (Stajnerova teorema). B ′ taˇ cke prave p i C. pa je S (BCD) = S (B ′ CD).

V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|.107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. . Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|. F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D. V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ).

Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. B ′ . C ′ . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . AB i EF . DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . D pripadaju ravni paralelograma ABCD. C . dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = . a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF . 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). BB ′ . B . V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . obeleˇ zimo sa A′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ).108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. CC ′ . ABB ′ A′ .

D) diedra (C. a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . C ) i (AB. AC . V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . AB.109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. C1 . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . postoje u pljosnima (AB. dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . AD postoje taˇ cke B1 . D1 . Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni. AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . na ivicama AB .

′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. Q. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V.P ′ . ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD. koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. CQ : CA = q. AB . Q′ . DP ′ : DA = p′ . R′ . R′ u datim odnosima. DQ′ : DB = q ′ . AD. R. Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. Primenom zadatka 138. q1 = 1 − q = AQ : AC. DR′ : DC = r ′ . r1 = 1 − r = BR : BA. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. CA. P ′ . R. Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. koji je odreden deonim taˇ ckama P . Dokaz: Neka je BP : BC = p. Q.110 Zadatak 139: Ivice BC . AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. Q′ . AR : AB = r. D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). BD.

neka su npr. a B i C s druge strane ravni π . svaka od njih prodire tu ravan. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. Ako je jedna od ivica AB i CD. imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . pa su im i zapremine jednake. CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. U tom sluˇ caju. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . taˇ cke A i D s jedne. CD. pa su im i zapremine medusobno jednake.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. npr. DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). u ravni π . prema zadatku 138. Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π .

prema Menelajevoj teoremi. pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. taˇ cke A i D s jedne strane. QD SA i prema tome BQ AS = . BD. Q i S . U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . R. Q. npr. pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD.112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . . tj. neka su npr. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . DC . i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). CD. V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . BQ AS = . Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π . Pri tome su taˇ cke A i B . Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. svaka od njih prodire tu ravan. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. npr. BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica.

Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. sa V zapreminu. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . dokazati da je 1 · S · ρ. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. . Stoga je. V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere.Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. S toga ako sa S1 . imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3. . .113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC. imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. AS : AC = BQ : BD. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. sa V zapreminu. V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. imamo da je . sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar..

SC . imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. SD povrˇ sine pljosni BCD. e) Pravilan dodekaedar. Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. Zadatak 144: Ako su SA . V = a3 . DAB . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. CDA. ABC i V zapremina tetraedra ABCD.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). sa V zapreminu. imamo da je S = 6 · a2 . a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . sa V zapreminu. d) Pravilan heksaedar. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= . sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ). SB . .

= 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. .115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). A′ B ′ C ′ C . BB ′ . CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ . 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). BCA′ B ′ . Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ .

V (ABCC ′ ) = CC ′ . a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). BB ′ .116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. a boˇ cna ivica AA . pa su im i zapremine jednake. pa su im zapremine medu sobom jednake. Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. 3 3 S AA′ . Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). 3 . S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . te su im zapremine takode jednake. i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B .

. . S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . . . . a h visina i V njegova zapremina. Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . sa (C1 . . . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . B0 . . tj. . Bn ) osnove. C0 upravne projekcije taˇ caka A. . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . . . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . Am i OB1 . dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. B . . a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. Cl . Am ) i (B1 .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . Bn ). Odredimo 6 1 V = . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). . AD tetraedra ABCD. bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . . npr. Am ) i (B1 .

l = 2r = 2ρ 3. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. . ali i ne moraju imati jednak broj stranica. Ravan poligona C1 . Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. b) V1 : V = 4 : 9. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. 6 4 6 hS3 . trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. h = 3ρ. . a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. imamo da je √ √ r = ρ 3. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove. Osnove prizmatoida mogu. a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. . a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. npr. Prizma je specijalan prizmatoid. Pljosni ω1 i ω2 su osnove.118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ).

.119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9... 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe.. Vb ...ωn .ONn i sa S1 ... 3 3 3 i bc = ah.ωn poliedra . Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.. Vb2 = bc2 ...=Sn ... 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2... Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 . Vc2 = cb2 . 3 S obzirom da je S1 =S2 =. Dokaz: Ako sa N1 . a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra .. 3 3V . sa d1 .Sn povrˇ sine pljosni ω1 . bi´ ce 1 V = (S1 d1 + . + dn = S (d1 + d2 + ...... S ... Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima. 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π. imamo da je V = i prema tome d1 + ...Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 .. Zadatak 150: Ako su Va ... 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan. i V = r2π 9 = ρ3 π. + dn )..... + Sn dn ). dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2.

SB.120 Zadatak 152: Ako su A. SD. M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. C. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . dokazati da je 1 1 1 1 + = + . SC. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . SC. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . SB. B. Otuda je 1 1 1 + = . SD. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. pravilnog oktaedra. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . B. SB SD h . C.

zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . CD u taˇ ckama A′ . Pri tome je DO DA′ = . uporedne ′ sa pravom DD . a sa P. dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . CA. = . R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD . b. C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. = .121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). ρ . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . Q. hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. OCA. C ′ . ′′ A A AP DO DB ′ = . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . CD seku prave BC. B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . OAB . bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. hb . prodiru ravni OBC. OAB seku respektivno prave AD. AB . SDA. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. hc . DAB. OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . c. ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . B . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . B ′′ . OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . C . B ′ . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. BD. OCA. BD.

122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . b. ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ρc . DAB . c. DAB. hb . ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. ρc . ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. ABC . ρb . 1 1 = (b + c + d − a). ρb . a sa a. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . a sa a. ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . = . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . DAB. CDA. = (d + a + b − c). bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . DAB. = (a + b + c − d). ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. = . c. hc . ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . a ρa . CDA. ABC . nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. hd visine tetraedra ABCD. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. b. CDA. CDA. ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. = . 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD.

= . hc . CDA. d povrˇ sine pljosni BCD. = . ABC . C . DO prodiru respektivno pljosni BCD. kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. ha b= 3V . Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD.123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . dokazati da je . b.CDA. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. kc . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. D taˇ cke u kojima prave AO. DAB .ABC . hb c= 3V . = . DAB. kb . c. CO. ha hb hc hd 3V . BO. dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. DAB. hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. B . CDA. hb .

ABC . kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. ha AA′ kb OB ′ = . hd visine tetraedra ABCD i sa ka . D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . CO = CC ′ − OC ′ . CD prodiru pljosni BCD. ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. CC . B ′′ . ABD. hb . C ′′ . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. dokazati da je B′. DAB. kc . OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. BO = BB ′ − OB ′ . = 3. AD BD CD .124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. CDA. hd DD′ Prema zadatku 158. ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. hb BB ′ kc OC ′ = . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. BD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. hc CC ′ kd OD′ = . bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . ′ ′ ′ BB . kb . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . DO = DD′ − OD′ . CAD. bi´ ce ka OA′ = . hc .

Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. B ′ . i OA′ : AD = OP : AP. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. DAB . Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. CDA. C ′ . Zadatak162: Ako su A′ . T A′ T B ′ T C ′ T D′ . OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. OABD. OACD. OBD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P .125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD.

D na tu ravan. nikoje dve od taˇ caka A′′ . C ′′ . C . 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . T DAB . 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. B ′′ . C ′ . a C ′ i D′ s druge strane od T . ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. D′ s jedne. Dakle. Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). C ′ . D′′ upravne projekcije taˇ caka A. T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ .126 ako je A′ s jedne. D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. 1 1 1 1 + = + . B ′′ . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . T CDA. U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . Neka je npr. a B ′ . S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . C ′′ . B . D′ s druge strane od T . S obzirom da su tetraedri T BCD.

ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe. dokazati da je 1 1 2 − = h. pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = . Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . pa je SB VB = . a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu. T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . h . a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi.imamo da je △V SB ∼△V AO. OA VO tj. bi´ ce npr.127 1 1 1 1 = + + . U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne.

dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. kod tetraedra OABC . 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD.CAD je AD + BD > AB. 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). CD + AD > CA. 2 . OADB . OACD.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. BCD. OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 1 (AB + BC + CA).

CO. b. BO. D taˇ cke u kojima prave AO. 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B .129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . pa je d < a + b + c. ABC . 3 √ 3 (a + b + c). C . dokazati da je A′ . 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. DO prodiru respektivno pljosni BCD. 3 Zadatak 166: Ako su a. dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. DAB . 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. CDA.

C ′ taˇ cke u kojima prave AO. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. da je AO BO CO DO + + + = 3. AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. DAB . imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). BO. DO prodiru respektivno pljosni BCD. CDA. Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). CO. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a).130 Dokaz: a) Prema zadatku 159.

131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . na njemu. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ili izvan njega. tj. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . tj.

imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). pa je S 3 ≥ 216V 2 . c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. Zadatak 170: Ako su a. dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 .132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . u uglu BAC . 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. npr. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). . b. dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 . Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC . na stranici BC . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . npr. prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc.

3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r .133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe. 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . 27 4 (r + h)3 .

S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 . 6 2 1 . imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. h visina. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 .134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ.

135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. Zadatak 177: Ako su ha . hb . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . hc . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . . imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . hb . Dokaz: Prema zadatku 155. imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . hc . ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. 6 6 Zadatak 176: Ako su ha .

b. kb . ka . hb . hb . hb . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . a Zadatak 179: Ako su ha . hc . hc . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. hc . hd visine tetraedra ABCD. ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hd ). dokazati da je min(ha . CDA. hb . S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. hc . kc . (CDA). dokazati da je min(ha . ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . zimo sa a. hd ). 3V . d povrˇ sine pljosni (BCD). (DAB ). hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . a 3V . hc . ABC . Otuda je min(ha . hb . tj. hc . hc . hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. hc . hb .hd ). (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar.136 Zadatak 178: Ako su ha . tj. c. DAB . hb . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V.hd ). hc . . hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja.

R′ . tj. B. ABC jednaka duˇ zi ρ. C. pa je prema prethodnom zadatku min(ha . Q. pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . OS + OS ′ ≤ d. bi´ ce odstojanja ka . OQ. a zbir duˇ zi OP ′ . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. kd taˇ cke S od pljosni BCD. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. hc . sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. OR + OR′ ≤ d. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. da je h + h′ ≤ 4d. i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. kc . dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . hb . Prema poznatom stavu. S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. OR′ . imamo da je OP + OP ′ ≤ d. imamo da je zbir duˇ zi OP. kb . OS jednak visini h tetraedra ABCD. nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. . C ′ .137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . Neka su P. CDA. R. Q′ . OQ + OQ′ ≤ d. hc . DAB. B ′ . S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . OR. D tetraedra ABCD a P ′ . OQ′ . hb .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->