Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 .. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 ... ωj . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r . konveksnih likova ω1 .. Stoga. Analogno. sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 . Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12..ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku... pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r ...An .. U tom sluˇ caju bi´ ce r= k .. ωk ..ωn kojima su srediˇ sta A1 . kao pri reˇ savanju zadatka 13.. Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru.. Zadatak 3: Ako su A1 .. najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5.... od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi.ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 ... gde je n ≥ (k + 1).. Aj . svake ˇ cetiri od n kugli.. recimo O. dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5... ωe . S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka. npr. a zatim metodom matematiˇ cke indukcije.. . pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.. Ai ... koja je uporedna sa simetralom ugla ω . S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 ..An .An . Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi . dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r. Dokaz: Analogno zadatku 3.An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d.... te prema Helijevoj teoremi. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.....An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r. Ak . a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r .. kugla ω kojoj je srediˇ ste O... Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove.. najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 .4 Zadatak 2: Ako su ω1 . dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ . koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π .ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. svih n kugli ω1 .An proizvoljne taˇ cke u prostoru. tj... ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora..

a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . oˇ star ugao. a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. ugla ω ′ . pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ . . Stoga. njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao.5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . tj.

P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . dakle oˇ star ugao. pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . kod pravouglih trouglova P OO′ . dakle tup ugao. Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao.6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. ′ QOO .

c. Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. BB ′ . Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. C1 i C2 . sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. one bi pripadale izvesnoj ravni π . R dokazati da se prave AA′ . Q. saglasno definiciji. prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. ravni α. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP .γ su razliˇ cite. P.β .7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . a druga u taˇ ckama A2 . Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . jer su one mimoilazne. Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. c pripadale ravni π . C1 . pa je prava AA′ presek ravni β i . Q. B1 . b. Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. b. prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . Svaka od pravih a. C2 . sa O njenu prodornu taˇ cku. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . B2 . b. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. pa bi sve tri prave a. Pri tome je trougao P QR pravougli. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. pa je ∠P OQ < ∠P OR. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ . jednake stranice OQ i OR. R pripadaju jednoj pravoj. B1 i B2 . Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. ˇ sto je nemogu´ ce. a stranica P Q je manja od stranice P R. CA i C ′ A′ . zatim da taˇ cke P. AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr.

Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. . C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . R. R. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . S temena paralelograma. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. Q. a prava CC ′ presek ravni α i β . Otuda sledi da su taˇ cke P. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. B ′ . a taˇ cke P. jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . R. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. Zaista. BC. Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . Istim medusobom uporedne. A′ . Q. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. Kako su B. Q. prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. S temena paralelograma. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. B. R. CD. Q. BB ′ . prema tome. nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. dokazati da su taˇ cke P. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . taˇ cke P. cke P. i ′ prava AA je uporedna sa njima. C. BC. S u kojima stranice AB. S taˇ cke u kojima stranice AB. Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . B ′ u ′ jednoj ravni. jer su taˇ cke A. Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. CD. Q.8 γ . DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. Zadatak 11: Ako su P. Stoga se prave AA′ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . ˇ sto je nemogu´ ce. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. Q. CC ′ seku u jednoj taˇ cki.

dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. S srediˇ sta stranica AB. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. dakle ne pripadaju istoj pravoj. Q. S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. pa su mu sve stranice jednake. R. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. . CD. duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC .9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. BC.

pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. C. dokazati da je BQ : QC = AS : SD. D′ uporedne projekcije taˇ caka A. . B ′ . B. Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ . i DD′ : CC ′ = DR : RC. a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD.10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . stoga je trougao ACQ jednakokrak. C ′ . Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ.

Iz uporednosti ravni π i CDD′ . Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste. Kako je CD′ AB . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. a AB π . Isto tako je DD′ QQ′ . bi´ ce i CD′ π . . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose.11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π .

pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . da se duˇ zi P R i QS seku. Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . Pri tome. dokazati da taˇ cke P . Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. sto je suprotno pretpostavci. na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . R. AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . zatim QS AB D C i SS DD′ . a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. i prema tome. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . tj. a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. Q. pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. S pripadaju jednoj ravni. jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni.

ODA. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . Q. pa su taˇ cke P . BC . Stoga. taˇ cke O i O su istovetne. DA prodiru ravni OCD. R. S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . R. S pravih odredenih stranicama AB . taˇ cke O.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . S u kojima prave AB . S pripadaju jednoj ravni. taˇ cke P. R. CD. OBC pripadaju jednoj ravni. Q. cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. R. one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. pa se duˇ zi P R i QS seku. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. P . . Q. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. S u jednoj ravni. S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . Q. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . BC . Isto tako. CD. OAB . Q. P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P .

RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . Q. Zaista. Q. S pripadaju jednoj ravni. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. Q. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. recimo π . Taˇ cke P. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. DA. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. U tom sluˇ caju sva temena . T u kojima produˇ zene stranice CD. BC. isto tako bi´ ce taˇ cke R. bi´ ce taˇ cke P. Q. T u kojima produˇ zene stranice AB. one bi bile u ravni ABC . S pripadaju jednoj ravni. R. R ne pripadaju jednoj pravoj. dakle i taˇ cku D. AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. R. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. S. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. ako bi one bile na jednoj pravoj. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1.

An A1 prostornog n-tougla A1 . .. A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . ..... P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S .. P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. bi´ ce taˇ cke P1 .. one odreduju neku ravan π .. Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π .. . Q. ... taˇ cke P3 .. . . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 .. Q. . R ne pripadaju jednoj pravoj.. .. An .. Zadatak 19: Ako su P1 . Dakle.. taˇ cke Qn−1 . Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. . imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1.15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni.. .. . . · · · . Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. sve ˇ cetiri taˇ cke P.. R. .. An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 . . Pn−1 . P2 . .. A1 A4 . Qn−1 . S obzirom da taˇ cke P . . Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj . . ˇ sto je nemogu´ ce. dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). Q4 . . ili je uporedna s nekim od tih pravih. Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. Q3 . S pripadaju jednoj ravni. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) ...

R. R′ . R. Q′ . Q′ . Zadatak 21: Neka su P. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. BQ = Q′ C. R′ . Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. BC . R′ . Q′ . S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. CR = R′ D. RD = CR′ . R. S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. RAB. A1 An−1 npr. . Q. P B = AP. QDA. Zadatak 20: Ako su P. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . Q. P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. . bi´ ce AP = P ′ B. S ′ pripadaju istoj ravni. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . Q.16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . dijagonala A1 A3 . SA = DS ′ . BC. S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . CD. . cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. CD. bila uporedna s ravni π . Q. . A1 A4 . R. DS = S ′ A. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. . P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). dokazati da taˇ cke P ′ . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . QC = BQ′ . S taˇ cke u kojima stranice AB. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni.

. R. β. D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. Zato pretpostavimo da se ravni P CD. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. P. B ′ . Zadatak 22: Ako su A. C ′ . taˇ cke O. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. RAB. C. D i A′ . QDA. Q. CC ′ . γ. B ′ . . Stoga je prema zadatku . da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . Isto tako taˇ cke O. . Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. γ. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . RAB. B. P. Otuda sledi da taˇ cke P. S obzirom da taˇ cke O. tj. Q. DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. C. D i A′ . C ′ . D′ medu sobom jednake. δ koje se seku po nekoj pravoj s. β. B. ravni P CD. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. SBC seku u nekoj taˇ cki O. R. prave AA′ . BB ′ . S pripadaju jednoj ravni. SBC se seku u taˇ cki O. S pripadaju jednoj ravni. Ako pripadaju nekoj ravni π . (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). QDA. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. Q.

. . S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora. te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). An . a R prav ugao. bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). dokazati da je S < (n − 2) · 2R. . Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). . prema tome. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). prave p′ i p′′ se seku. . δ npr. C ′′ . Prave p i p′ se seku. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. . dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. B ′′ . P An + P A1 An A1 . Isto tako. γ. dakle pripadaju jednoj ravni. 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. dakle pripadaju nekoj ravni. D′ . cka proZadatak 23: Ako je A1 .18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. . . β. .

BC . ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. Kako je poligon A1 . B . C ′ taˇ cke polupravih a. S < (n − 2) · 2R. S ′ A′ . Jednakokraki trouglovi ASB . C . prostornog n-tougla A1 . prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj.. C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB .. An prostorni.. npr. c. . b. B ′ S ′ C ′ . S ′ C ′ medu sobom jednake. a′ . ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti.19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena. A1 . A′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . S ′ B ′ . CA jednake duˇ zima . BSC . B ′ . SC . b′ .. An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . c′ takve da su duˇ zi SA. . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 ... SB . Neka su A. . .. . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni..

AQR. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . P ′ R′ . A P R pa su duˇ zi P Q. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. R i Q′ . prema tome. . Triedri polarni ovim triedrima. S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . AC i A′ B ′ . B ′ C ′ . bi´ ce i ti diedri jednaki. c′ ) datih triedara. QR. prema stavu III. oni su podudarni. b. c) i (b′ . iviˇ cnih uglova (b. A′ C ′ u taˇ ckama Q. Kako su uglovi SAB . Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. b′ ). C . na ivicama a. Trouglovi AP Q. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. SAC ′ ′ i S A B ′ . Kao i u primeru 1. b). Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. a′ . imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. R . Q′ R′ . Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ .. R′ P ′ i prema tome. duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. R′ . S B . i prema tome. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. po predpostavci jednaki su. RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . tj. R i Q . S C budu medu sobom jednake. S ′ A′ C ′ oˇ stri. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. (a′ . pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ .20 A′ B ′ . B ′ . SB . AC i A′ B ′ . ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . S A . triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. A′ . (a. c. prema tome. SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . Najzad. A′ Q′ R′ . iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). prema zadatku 25. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. Otuda su. c′ odredimo taˇ cke A. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki.. B . Trouglovi AP Q. P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . C ′ A′ i prema tome. Pored toga. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. SC . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . b′ . pomenuti triedri su podudarni. tj. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. AP R podudarni su trouglovima A P Q . Jednakokraki trouglovi SAB . Pored toga. ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q .

c ). S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. c′ ) i prema tome ∠(a. U uglu (b. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. iviˇ cni uglovi (b. S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. c′ ) jednaki. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. c1 ) = ∠(a. c). a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . ˇ sto je nemogu´ ce. dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c′ ) nisu jednaki. pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. c1 ) i (a. c1 ) = ∠(a′ . (b′ . a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. prema tome. prava ili tupa. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . c) i (b . pravi ili tupi. dakle. prema tome. c′ ). cni uglovi (b. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. a . Otuda sledi da su oba naspramna diedra.21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. c) i (b′ . Pored toga je ∠(a. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . pomenuti triedri podudarni. c) i (b . Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. c′ ). 25). oˇ stra ili tupa. c) > ∠(b′ . odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. c′ . pa su i diedri naspram njih jednaki. c ) jednaki. a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. iviˇ cni uglovi (a. c). zad. c′ ). (v. (a′ . c1 ) = ∠(b′ . ve´ c da je ∠(b. b′ ) jednaki. b) i (a. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. zad. pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). stav je jednostavan. pa su prema prethodnom stavu podudarni. 27). c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c) i (a′ . Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. c′ ). diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. pravi ili tupi. c ) su jednaki i. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . b ) i (a . b).

S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. d) + ∠(d. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. b′ ). ∠(a. a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. b ) oˇ stri. c) po nekoj polupravoj d. Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. c ). Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . ona seˇ ce pljosan (b. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. b) i (a′ . Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. pa su i triedri Sabc. c). prava ili tupa. c′ ) jednaki.22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. c) i (a′ . b) i (a. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. pravi ili tupi. d) + ∠(d. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. c1 ) i ∠(b. b) = ∠(a′ . prema tome. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . c′ ). c) = ∠(a′ . iviˇ cni uglovi (a. podudarni. c1 ) = ∠(a. b) i (a . Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. . pravi ili tupi. b) i (a. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . c′ ). a diedar naspram ugla (b. Ta poluprava je u uglu (a. c1 ). a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. prema predhodnom zadatku. c) > ∠(b . c) = ∠(b. Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. b′ )stri. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. c).

∠(a. c) + ∠(b. c1 ). pa je ∠(a. S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c1 ) su medu sobom jednaki. c) > ∠(b′ . c1 ). c1 ). c). c) > ∠(a. ˇ sto je trebalo dokazati. ∠(b. c1 ). c) > ∠(a. Uglovi (a. c) i (a. c) > ∠(b. c1 ) = ∠(a. ∠(b. d) + ∠(d.23 Prema predhodnoj teoremi. c) + ∠(b. d) ∠(b. d) + ∠(d. c1 ). odnosno ∠(a. . c1 ). odnosno ∠(b. c′ ). c1 ) > ∠(b. d) + ∠(d. c′ ). c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. c) = ∠(b. d) + ∠(d. c1 ) + ∠(b. c) > ∠(b. c) > ∠(a. c) i ∠(b. d) − ∠(d. d) + ∠(d. c) > ∠(b′ . c1 ) + ∠(b. d) − ∠(c1 . d) + ∠(d. pa je ∠(b. c1 ) > ∠(b. c) > ∠(a. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a.

c) > ∠(b′ . c) pa je ∠(b. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. c) medu sobom jednaki. b) i (a. a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki. c). zad. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. c) u nekoj taˇ cki S . c) > ∠(b. c1 ). one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c′ ). a naspram manjeg manji diedar. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. odnosno ∠(b. O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. .24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b.

Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. △AOB ∼ = △AOC. c). c) u nekoj taˇ cki S . one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a.25 Pri tome je pa je AB = AC . te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. i prema tome ∠(a. c). . Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. b) = ∠(a. △OAB ∼ = △OAC. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. pa je AB = AC . △SAB ∼ = △SAC. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c.

Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. dakle. a manji od 2n pravih diedara. ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. . ′ < 4R. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. Stoga.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. manji je od zbira dva prava diedra. Dokaz: Prema zadatku 32. pa je ∠ABC = ∠ADC .

b) + ∠(a. a1 ). ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a1 )]. a). b). c) + ∠(c. an . c). b) + ∠(p. Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. prema tome. a) + ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. c) + ∠(c. ∠(p. bi´ ce . .27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. c) + ∠(p. a) + ∠(a. c) < ∠(b. a2 ) + ∠(a2 . c) > [∠(b. . bi´ ce ∠(p. Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. c) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. b) + ∠(p. a) + ∠(p. a). b). b) ∠(b. b) + ∠(p. an ) > [∠(a1 . a) + ∠(p. a1 ) + ∠(p. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . a1 ) ∠(an . c) < ∠(a. ∠(p. an ). 2 Ako je poluprava p u tom roglju. b) + ∠(p. ∠(a. a3 ) + · · · + ∠(an . . ∠(c. b) < ∠(c. a2 ) ∠(a1 . b)]. a) + ∠(c. b). bi´ ce ∠(p. . c) + ∠(b. a) ∠(p. c) ∠(p. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a) < ∠(b. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . . Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. a) + ∠(p. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. . Otuda je 1 ∠(p. a2 ) + · · · + ∠(p. Otuda je ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. an ) + ∠(p. c). a1 ) + ∠(p. ∠(p. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. a) + ∠(a.

b′ . B ′ . S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . neka su a′′ . a2 ) < ∠(a2 . . C ′ duˇ zi BC . SCA. (c. (c. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . an ) + ∠(p. teˇ ziˇ stu T tog trougla. c triedra Sabc i a1 . a). a1 ) + ∠(p. (a. trouglovi SBC . Obe pripadaju ravnima α. upravne su na ravnima (b. c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . c′ ). b. a2 ) + · · · + ∠(an−1 . (c′ . a2 ) + · · · + ∠(p. a). γ ravni odredene polupravama a i a′ . c). c ivice triedra kome je vrh S . c i c′ . b1 . β . b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. Ako su A. β . (a. Dokaz: Neka su α. C taˇ cke ivica a. b. 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . an ) < n−1 [∠(a1 . a1 )]. β . a1 ) < ∠(a1 . c takve da je SA = SB = SC. pa se seku u jednoj taˇ cki. Poluprave a′ . γ seku ravni (b. ∠(a. b′′ . a′ . a1 ) + ∠(p. (a′ . Dokaz: Neka su a. od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. a taˇ cka T u ravni ABC . c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . a2 ) + ∠(a2 . AB . c. pa su S i T dve razne taˇ cke. b′ . b i b′ . c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. te poluprave a′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. B . BB ′ . b). seku po jednoj pravoj. c). c1 prave po kojima ravni α. an ) Otuda je ∠(p. SAB su jednakokraki. a1 ) -----------------------------∠(p. a′ ). ∠(c. b. c). b′ ). γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a3 ) + · · · + ∠(an . b′ . a3 ) + · · · + ∠(an . a). CA. CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . b) i α. β . c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ .28 ∠(p. b.

P SB . b) i (a. c) i α. a′′ ). a′′ ). (c. c). Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. b1 . zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. c′ ) upravna na ivici a. Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . b. pa se sve tri ravni α. Sem toga. pa su nagibni uglovi P SA. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. a A. b′′ ). B . a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . (b′ . sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. (a. c). b′′ ). pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . β . Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. a). . γ seku po pravoj s. ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . (c′ . dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. β . Otud sleduje da prave a1 . c′′ ). b) i (b. c). γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. c1 pripadaju jednoj ravni. C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. prava s pripada ravni α. (b′ . prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. b). Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. a upravna na preseku te ravni s ravni α. s. Stoga. one su upravne i na ivici a. ravni (a′ . b1 . b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. c). bi´ ce a′′ ⊥α. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. c triedra Sabc. Isto tako.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. c) i (a. one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. c). Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . a delom u diedru koji je njemu unakrsan. c′′ ) se seku po jednoj pravoj. imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . Kako su prave a1 . c) i (b. npr. a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. Prema prethodnom zadatku. (c′ .

one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. ˇ sto je nemogu´ ce. b) triedra Sabc. . a) i (a. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. a). c) i σ . Prema tome. b1 . ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . prema tome i na svakoj pravoj ravni α. Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. a α1 . (a. a) i (a. b) jednake uglove. β1 . c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. one odredjuju izvesnu ravan ω . (c. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. Prave a1 . Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . pa je a1 ⊥ s . prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. Dokaz: Neka su a1 . b. c). ravni α. ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. b1 . Isto tako. prema tome. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. b). Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. b). c triedra zahvata jednake uglove. c) s ravni σ . sadrˇ zane u ravni α1 . γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. bi´ ce a1 ⊥ α. a). prema tome. c triedra Sabc. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. β .30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. c. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. b1 . β1 . b. a). c). b). β . zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. c). Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. b1 . Pored toga. ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. prava s zahvata s pljosnima (b. (c. b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. (a. c). γ seku se po izvesnoj pravoj s. Prema prethodnom zadatku. prave a1 . snjih. γ1 a upravne na ivicama a. stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. Prema prethodnom zadatku. b. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. neka su a1 . pa prema zadatku 40. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. prema tome i na ravnima (b. ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. c1 prave kroz vrh S triedra.

a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. a). b) triedra Sabc i upravne su na njima. β . γ upravna na ravni ω . β . svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . c ivice triedra kome je vrh S . Isto tako. sa α. c). γ ravni njenih pljosni ∠(b. b. ravni α. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. Dakle. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC .31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. c i upravne su na ravnima α. γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. c). γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. (c. c) i (c. svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. a). a) koje se seku. β . Prema zadatku 41. β . ∠(a. razliˇ cita od S . β . Prema prethodnom zadatku. β . Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. c). b) i sa α′ . Prema tome. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. Dokaz: Neka su α. b. γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . sadrˇ zana u ravni γ . ∠(c. pa je i AA′ ⊥ BC . γ . Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. duˇ z AA′ je visina trougla . (a. prema zadatku 41. β ′ . b) triedra Sabc upravne na ravnima α. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . te je i α′ ⊥ π . a). Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. (c. γ se seku po pravoj q . (a. γ . β .

a zatim a1 . obeleˇ zimo sa a′ . c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. U . prema tome one pripadaju jednoj ravni. Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 .b1 . b. pa su S i H dve razne taˇ cke. Na taj naˇ cin. pa je upravna na svim pravama te ravni. Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b′ . β . sve tri prave a1 . pa je β ⊥ π . b1 . one se seku u ortocentru H tog trougla. U tom cilju. Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . b′ . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. γ te se one seku po pravoj SH .32 ABC. c1 pripadaju jednoj ravni. b i b′ . Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . b. ∠(a. c na ravnima naspramnih pljosni. Dokaza´ cemo da prave a1 . pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. BB ′ . Dakle. a). te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . ∠(c. Zadatak 46: Ako su a′ . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. c i c′ . c. Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. c1 upravne na pravoj s. β . neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . b1 . b) upravne na naspramnim ivicama a. b i b′ . Taˇ cka S je izvan ravni π . c ivice triedra kome je vrh S . b. c). a sa α. dakle i na pravoj s. S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . a taˇ cka H u ravni π . Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . te je i AC ⊥ BB ′ . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . γ ravni odredene polupravama a i a′ . c′ upravne projekcije ivica a. c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. c′ upravne projekcije ivica a. b. Dokaz: Neka su a. ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . Kako prave AA′ .

Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . ′ ′ ′ prave AA . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . BB . b i b′ .33 zadatku 45. c) romb. dakle. pa je SM = SN . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. d) kvadrat. dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . BB ′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. Ravni ab i cd nisu istovetne. b) pravougaonik. c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . podudarni su. pa su medu sobom jednake.

ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. i prema tome. preseˇ cne prave. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. Isto tako. d) kvadrat. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. Prema tome. R. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. ako su prave p i q upravne medu sobom. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . Obrnuto. b) romb. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. sa ravni π . Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . Isto tako. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. BD. bi´ ce P Q RS i RS QR. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. Isto tako. Prema tome. c) pravougaonik. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. BC . a) Odredimo najpre potrebne uslove. pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. c) S obzirom da je romb takode paralelogram. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . Q. Sem toga. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. . Prema tome. S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD.34 taˇ cku S .

AD u taˇ ckama P . Sem toga je AB P Q i CD QR. BD. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. BD. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Prema tome. AB · CQ = CD · BQ. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. R. pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . R. Obratno. tj. R. AD u taˇ ckama P . pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BC . Q. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. Zaista. ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . BD. Q. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . Zaista. ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. BC . iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. prema (a) bi´ ce AB π i CD π . Sem toga je AB P Q i CD QR. S obzirom da je kod romba P Q = QR. BC . da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. . Q. dakle i medu sobom. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD.

Q. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. R. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Zaista. Prema tome. (2). R. dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. BD. (3) (2) .36 tj. π CD i AB ⊥ CD. R. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. AB : CD = BQ : CQ. BD. Sem toga. Prema tome. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. π CD. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. a AB ⊥ CD. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . BD. BC . pa je AB ⊥ CD. bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. BC . kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . π CD i AB : CD = BQ : CQ. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. potrebno je i dovoljno da bude π AB . Kako je P Q AB i QR CD. AD u taˇ ckama P . P Q QR. pa je taj paralelogram romb. Obrnuto. BC . Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima.Prema tome. c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . CD π i AB ⊥ CD. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. a kod ˇ cetvorougla P QRS . Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. Sem toga je AB P Q i CD QR. Iz jednakosti (1). tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. Q. d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . potrebno je i dovoljno da bude π AB . postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. pa je P Q = QR. mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. da se samo specijalni tetraedri. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. Q. potrebno je i dovoljno da bude π AB . a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima.

CD′ . . pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . BD′ . zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao.37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C.

Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. Otuda sledi da je AE ⊥ BC . zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC . Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD. dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC .38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD.

6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD.39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . teˇ ziˇ stu T tog poliedra. Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . pa je √ a 3 ′ AD = . pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . A2 seku u jednoj taˇ cki. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi.

i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. . Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . 7. An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . . Sem toga.. 6. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena.40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. Sem toga. . i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . . . i prema tome. Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. . . . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν .. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . A4 . . a upravna je na naspramnoj ivici. Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. pa je A1 A2 T1 T2 . tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . . . Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 .. Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. n temena. pa je A1 A2 T1 T2 . A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. . sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . Zato. . bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 .

Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. DAB. D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. B ′ . A. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. dokazati da se i prave kroz temena A′ . C. njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T. D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. Ravan ν odredena taˇ ckama O. ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . D′ A′ B ′ . teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. C ′ D′ A′ .41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. C ′ . pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. D′ upravne na pljosnima BCD. B.

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . naime. Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. i V (BCDT ) S (CDT ) = . 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. dakle i duˇ zi AF i BF . S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). pa su im jednake i visine. Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje.45 CDT seˇ ce ivicu AB . 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). .

dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. dokaˇ AB ⊥ CD. H ortocentar. pa je i AB ⊥ CD. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB . pa je i sama upravna na toj pravoj. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. Kako je α ⊥ CD. a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ . a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. tj. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . C . pa je i sama upravna na tim ravnima.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . B i prema tome ivicu AB . ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. da je tetraedar ortogonalan. Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. Kako se prave AA′ i BB ′ seku.

Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne.47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. pa su upravna na svim pravima te ravni. bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. C ili se poklapa sa nekom od njih. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. C . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. dakle i na pravoj AB . Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . pa je upravna i na pravoj AB . Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . pa je upravna i na toj ravni. . npr. D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . dakle i na pravoj CD. Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD.

A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . ortocentru tog trougla. ako bi one bile takve. npr. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. dakle uporedne medu sobom. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . AA′ . Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. Zaista. Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . ortocentru tog tetraedra.

Q. BC . Kada prava. sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . ˇ sto je nemogu´ ce. npr. Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. pa sve prave odredene visinama AA′ . Dakle. Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . CC ′ .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . R. a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. Dokaˇ prave CC ′ . DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. pa je paralelogram P QRS pravougli. CD. DA. ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . dakle i medu sobom. a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. BB ′ . Dokaz: Neka su P . dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. ortocentru tog tetraedra. ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. U i V srediˇ sta ivica AB . pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . BB ′ . pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. ′ ′ isto tako. . Obeleˇ zimo sa AA′ . Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. dakle i medu sobom. S . i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . U tom sluˇ caju. Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. a sama ne pripada toj ravni. Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD.

Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . R. QS . Obe taˇ cke. No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. a prema Ojlerovoj teoremi. Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . O ortocentar. taˇ cke P . su srediˇ sta iste duˇ zi QS . S obzirom da su duˇ zi P R. pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. 2. teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 . one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . Q. a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. Oi (i = 1. 4) ortocentre. V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. 3. Prema zadatku 63. pa je T = T ′ . a sa Hi . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . T i T ′ . a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . U . one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. T . Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . S . teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . Ti . pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . S obzirom . U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima.50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake.

Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . a upravna je na ivici AC . imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . Kako je ravan α upravna na ivici BC . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. OT = 3T O′ . Prema zadatku 52. Iz Ai − T − Ti . tj. pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . HHi H ′ Ti . bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . O − T − O i HT = 3T H ′ . Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti . . S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . te i one pripadaju sferi λ.51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. naime . razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD.

B . dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. B ′ . . Isto tako. dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. B ′ . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . Stoga je BD ⊥ AC . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . BD. naime.52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . Zadatak 66: Ako su A′ . Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Isto tako. Stoga je AD ⊥ BC . C .

C . dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. a k′ ⊂ A. bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . r prave po kojima ravni ABD. C . C ′ A′ C ” A” . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . BD. a s′ ⊂ A′ . ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. C ′′ A′′ r . B . D. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. Taˇ cka D je na polupravoj BB . ∠B A D = ∠ABB . pa je i s s′ . ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. B ′ C ′ q . prema tome. Dokaz: Neka su p. q . B ′ . Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. B ′′ . a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . Kao u prethodnom primeru. B . Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. B . B ′ . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . B. bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. . B ′ . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. B. CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. BCD. ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . B . a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. B . tj. Sem toga. C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. prema tome. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . C ′ i A′′ . Kako su taˇ cke A. B ′ na krugu k′ . pri ˇ cemu s ⊂ D. Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. a t ⊂ B . CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. A′ .A . Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. dokazuje se da je A′ B ′ p. S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. A′ . pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. D. pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ . B ′′ C ′′ q . Zadatak 67: Ako su A′ . bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne.

R taˇ cke u kojima ivice AD. da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ .54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. AB . Q′ . C . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. P ′ Q′ . AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . D. S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. C a P ′ . odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. Triedri s temenima P i P ‘ . B . . Q. Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . a ivicama P D. P Q. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. BD. dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. pa su isti podudarni. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. P R i P ′ A. tj. Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA.

Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . . S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe. Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe.55 i prema tome. P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi.

ACD. s3 . . Q. BC . koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. s2 . Stoga taˇ cke P . u osam taˇ caka. Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. Q. svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. 4 roglja. ˇ sto je nemogu´ ce. Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. Obeleˇ zimo ih sa s1 . Stoga. S u kojima stranice AB .56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Neka od pravih s1 . prema tome. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. s2 . Q. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. R. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . s4 . to su spolja upisane sfere prvog reda. s3 . R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. ˇ sest. Zaista. to je upisana sfera tetraedra. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. i najzad ostale tri sfere. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. u opˇ stem sluˇ caju. nalaze se po jedna u krovovima. R odreduju izvesnu ravan π . CD. ukoliko postoje.

Dakle. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . pa je AS ′ <AP . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Zatim su taˇ cke B . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. S ′ . npr. jer taˇ cke A. no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . . no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . Zatim su taˇ cke C . imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . ˇ sto je suprotno pretpostavci. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Dakle. Najzad. D na jednoj pravoj. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . Otud sleduje da taˇ cke P . teme A bilo u ravni π . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. Zaista. R. U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. D pripadaju istoj pravoj. R. B su na istoj pravoj. Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . Pretpostavimo da je A − S − S .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . Q. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . C na jednoj pravoj. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. prema tome bi´ ce S ′ S . Stoga nije A − S ′ − S . Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . S pripadaju jednoj ravni. Ta’cke A. ˇ sto je nemogu´ ce. pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. P . Q. Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B .

potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. AD. R. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). 2 2 . AQ′ . S obzirom da su duˇ zi AP ′ . imamo da je AP ′ = AQ = AR. Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . CP = CQ = CR′ . pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. P ′ . Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. Q. CD. CA.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. Isto tako je BP = BQ′ = BR. Isto tako je AB + CD = AC + BD. AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . naime. Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. DP ′ = DQ′ = DR′ . obeleˇ zimo sa P . BD. pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. Q′ . BC . dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice.

R. zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC . potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake.AD. Stoga. AD.Q. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. oni odreduju neku sferu σ . BD. Q . Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica. imamo da je AP ′ = AQ = AR. Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki. BC . R. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. AB i produˇ ′ ′ ′ AD. R . respektivno u taˇ ckama P . Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . CP = CQ = CR′ . pa je stav dokazan. prema tome. Q. P .59 pa je AR = AR′ .R′ . Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. Ta sfera dodiruje pet ivica BC . duˇ z CD dodiruje taj krug.Q′ .P ′ . da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. CA. prema tome. Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. Isto tako je AD − BC = CD − AB. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. dakle i sferu σ u taˇ cki R′ .BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q .R. DP ′ = DB ′ = DC ′ . D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. CD tetraedra ABCD. . Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. CA. Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD. BD.CA. BP = BQ′ = BR.P ′ .AB . CD taˇ cke P .Q.Q′ . prema tome.

CA. DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . CD tetraedra ABCD. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. BD. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . te se ′ ′ prave P P i QQ seku. R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . RR seku se u jednoj taˇ cki. Q′ . Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . AB . CA. Q. Prema zadatku 72. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. R. Q. Dokaz: Neka su P . D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . prave P P . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. AD. taˇ cke P. P ′ . 2 2 . imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). P ′ . Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. QQ . Q′ u kojima stranice BC . AD. Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra.

krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . ABC . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. Q. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. prema tome. C ′ . CDA. bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. BD u izvesnim taˇ ckama P. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. B ′ . imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. DAB. Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . Q′ . Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. CA. te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . P ′ . Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ .61 pa je AR = AR′ . △OP A ∼ = △OQ′ A′ . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . AD.

CD. (Salmonova teorema). Saglasno pretpostavci. a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . r ). B1 A1 .D1 pripadaju sferi ω . B . B .62 ravnima krugova k i k1 . prema tome. D. a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. bice i C1 taˇ cka sfere ω . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. Isto tako. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. BC . A1 . taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. B1 . BB1 . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . Dakle. Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . B1 . D. Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. C . DA. C . D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. dokazati da je OA : AC = OB : BD. postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . B . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. A1 A. B1 . te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan. Tim je stav dokazan. S obzirom da je OC = OC1 . C . B . Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . A1 . B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β .

P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. Stoga. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π .63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. Obrnuto. 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. . tj. tj. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 .

skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. ω3 . bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. radikalnoj osi tih triju sfera. ω1 i ω2 .64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. prave O2 O3 i O3 O1 se seku. π2 . π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . Prema tome. Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . Ako taˇ cke O1 . Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . O2 . pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. ω3 i ω1 . pa se radikalne ravni π1 . imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. O3 nisu kolinearne. ω2 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. Dokaz: Neka su O1 . π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . π2 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. O2 . a π1 .

prema prethodnom zadatku. ω3 . ω2 . s4 radikalne ose sfera ω2 . ω3 . ω1 . O2 . ω4 . ω1 . s3 . Stoga se. radikalne ravni π1 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . ω4 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . OA : OB = OB ′ : OA′ . ω2 . ω4 . s3 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . A′ i B . taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. Ako su srediˇ sta O1 . Zadatak 84: Ako su A. O3 sfera ω1 . prema tome. ω3 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. s2 seku u nekoj taˇ cki S . ω3 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω2 . ω3 . O2 .O4 seku u jednoj taˇ cki . ω3 na jednoj pravoj. Obeleˇ zimo sa s1 .O2 . pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . s2 .O3 . ili se dve odnosno sve tri poklapaju. ω3 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. s2 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω4 seku u jednoj taˇ cki. ω3 . r ). ω4 . ω2 . O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . ω3 . OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . tj. radikalnoj osi tih triju sfera. π2 . ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . one su medu sobom uporedne. ω2 . ω4 . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. O2 . ω4 . Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . ω2 . ω2 . O3 . Pri tome. O3 . pa se i prave s1 . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . ω2 . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. Radikalne ose s1 .65 sfera ω1 . ω1 . Dokaz: Ako su ω1 . ω2 .

pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . i obrnuto. svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α. S obzirom da je ∠OAP prav. a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . r ) takode ravan lik ili sfera. pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . saglasno definiciji . svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. . Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . Obrnuto.

Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . tj. Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O. Prema tome. S obzirom da je ugao AOP prav . ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . tj. OA · OA′ = OQ · OQ′ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. r ) ravan ili sfera . i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . . Obrnuto.

a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. a sa A′ . imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. Prema tome. B . Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Prema tome. Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. B ′ . ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . njima inverzni . Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . S obzirom da krugovi ABD. C u odnosu na sferu ω . Obrnuto. C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. BCD.68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . i OQ · OQ′′ = t2 . ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ .

krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. Obrnuto. postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. Kako je inverzno preslikavanje konformno. Neka je V vrh te konusne povrˇ si. Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ .69 likovi su prave A′ B ′ . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . Ako je k mali krug sfere σ . na primer T . Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. Naprotiv. prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ . Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . prema tome. Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. C ′ A′ . tj. prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . dirka sfere σ u taˇ cki S . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . prema tome. prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. B ′ C ′ . recimo T . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. a α ravan kruga k. Stoga prava SV nije uporedna s ravni π .

′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. pa je V Q = V P. imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . . pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 . pa je RS : RP = V Q : V P. Pri tome je △RSP ∼ △V QP . prema tome. ako je P1 cka kruga k′ . a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . a prava SP1 cki S . SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k.

S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Ako je k veliki krug sfere σ . Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. Obrnuto. pa je P R : RS = P Q : QP ′ . prema tome.71 tj. prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . prema tome. . prema tome. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. pa je V P1 dirka sfere σ . ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . pa je V ′ P ′ = SV . pa je i RS = RP . pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. i prema tome P1 taˇ cka kruga k. Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R. Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . pa je QP ′ = P Q. stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . pa je P1 taˇ cka kruga k. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV .

. prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. Neka je π1 bilo koja od njih. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . a nemaju zajedniˇ taˇ caka. a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka.72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . . . ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α.

73 ravan π takode krug. postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P . S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. Stoga. kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. C ′ .). D iz taˇ cke S na ravan π . projekciji taˇ cke P na ravan π . tj. a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD. prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. . B ′ . i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. beskrajno daleka prava ravni π . a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. srediˇ stu kruga k′ . Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . T . Ako obeleˇ zimo sa A′ . C . D′ projekcije taˇ caka A. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. npr.89. cka u krugu k. B . dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. prema prethodnom zadatku (zad. pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π .

Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. . P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . Isto tako prave d2 i d′ 2 . dokazati da je s > 3d. imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. tj.74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P . Triedri P (P D1 D2 ). pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M .

pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . itd. Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . Zaista. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. itd. povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. Zaista. ˇ cetvorostrana. U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . itd. itd. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. gde je n ≥ 8. zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. ve´ c npr. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Medutim. Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. C1 C2 . zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . Dakle. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β . Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. prema tome. a sa C1 i C2 . pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. i prema tome s > 3d. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. dakle l je paran broj. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra.. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi.. dakle l je paran broj. Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . Medutim. ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. ako bi neka pljosan bila npr. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni.75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica.

analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. . . Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . Zadatak 96: Ako je t broj temena. i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. . tj. t4 . . stoga taj poliedar ima n ivica. . Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . . obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). dakle 14. . sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. ˇ cetiri. p4 . zimo broj trostranih. dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. Ako sa t3 . pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . Dakle. Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. . ˇ sto je nemogu´ ce. Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). tj 2i ≥ 3t. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. 2i ≥ 3p. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. od kojih su dve stranice te pljosni. .76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. ˇ cetvorostranih. stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. .

. petostranih. Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. . . . Ako sa p6 . Dokaz: Naprotiv. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . t7 . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. . broj ˇ cetvorostranih. obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. . t obeleˇ zimo broj pljosni. 2i ≥ 6p. niti trostranih rogljeva. t5 . stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. ivica. temena (rogljeva) povrˇ si ω . sa p4 . . i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . . . . Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . Dokaz: Naprotiv. Ako sa t6 . . . . tj. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. tj. . . pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni.77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . . . . rogljeva. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. pljosni i sa t4 . i. ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . sedam. Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). . Ako sa p. petostranih. p7 . p5 . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. sedmostranih. . zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. broj ˇ cetvorostranih. . 2i ≥ 6t.

rogljeva. .78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). t = t3 + t4 + t5 + · · · . tj. 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). . broj trostranih. bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . (6) . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. . (5) tj. Dokaz: Ako sa p. dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. pljosni i sa t3 . broj trostranih. sa p3 . . . (2). . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. . . i. t4 . 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . . . (6) Isto tako. ivica. (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. ˇ cetvorostranih. ˇ cetvorostranih. (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. t obeleˇ zimo broj pljosni. da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . p4 . . (2). Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. . temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

. npr. + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + .. B . trougaona povrˇ s (ABC ). C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω .. dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 .. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova.. Ako obeleˇ zimo sa S1 . + def An . Dokaz: Prvi naˇ cin. Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω .. ω1 ...... Neka su A1 . S2 . . . a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 . Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 . λ2 . imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + . a A. od kojih je jedna. A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 . λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + ..84 λ2 . prema prethodnom zadatku. An .. λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. + def Ak . S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 ... An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω .

bi´ ce 2i = 3p (1) .. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. U tom cilju obeleˇ zimo sa t. tj.. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R. Drugi naˇ cin.. svaki njen rogalj A je konveksan. i. ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. . + def An = 12R. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. ivica i pjlosni takvog poliedra. Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan. p broj temena. tj. pa je Sν + def Aν = 4R. itd. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 . i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica.. analiziraDokaz. gde je R prav ugao.. S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. ν =1 Prema poznatom stavu. bi´ ce S1 + S2 = 12R. An . zatim ˇ cetvorougaone. Otuda je def A1 + . Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1. . Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara.... Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. ski pravilnih poliedara postoje.85 gde je R prav ugao. da je 2R + 2R + def A1 + . + def An = 8R. n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν ...

bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). bilo bi 6t ≤ 3p. ako bi takav poliedar postojao. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar. p ≥ t. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). p = 6.86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. i = 12. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. i = 6. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. bilo bi 4t ≤ 4p. p ≥ 2t. i = 30. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. bi´ ce 2i = 5p (9) . p = 8. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. ako bi takav poliedar postojao. bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. p = 20. p = 4. Zaista. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1). tj. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). Zaista. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. 2. pa je p = 2t − 4 1. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. tj. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. i = 12. 3. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2).

n (1 − )p ≥ 2. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . b) Svi roglji pravilni. 6 Otuda je n 1 − > 0. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). 3 2 tj. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . ˇ Najzad. Zaista. n < 6. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. Ako bi takav poliedar postojao.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. 3 t. gde je n ≥ 6. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. p = 12. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. ako bi takav poliedar postojao. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. bi´ ce 3t ≤ np. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. Time je stav dokazan. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. bilo bi 2i = np. 6 tj. tj. i = 30. bilo bi 4t ≤ 5p. pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9). od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna.

Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . c) dodiruje sve njegove pljosni. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 . 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. b) dodiruje sve njegove ivice. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. 30 ivica i 12 pljosni. 30 ivica i 12 pljosni. Otuda sleduje da obe . a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. 30 ivica i 20 pljosni. Isto tako. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli.

Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. prema tome. b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . △OMO2 ∼ = △OMO3 . pljosni ω2 . . a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . itd. bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 .89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . Iz OT = OT. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. itd. Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. i ∠OO2 T = ∠OO3 T. a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Isto tako. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . △OTO2 ∼ = △OTO3 . npr.

pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . C 1 D 1 . Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. prema tome. one su medu sobom jednake. T. . Prema tome. Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. D 1 A1 . Q. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . Isto tako. A1 D 1 A. ST. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . C C 1 . Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. itd. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . BC. V. CBC 1 . C 1 CD 1 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom.sliku) uporedne su medu sobom. S. ivica AB. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. pa su srediˇ sta P. S obzirom da su duˇ zi PQ. D 1 C 1 A1 . Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. prema tome. Ta sfera je upisana u poliedar Π. TV. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. RS. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. dakle medu sobom jednaki. R. AA1 B. QR.

DAE . E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. T . ST . 3 4 gde je L prav ugao. V ivica AB . S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. Prema tome.). ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . QR. V P preseci ravni π s pljosnima ABF . ABE . S . SDE . postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. CD. Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan.91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. S obzirom da su duˇ zi P Q. pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. CDF . one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . EA taˇ cke izvesne ravni π . Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. pa su srediˇ sta P . T V . BCF . Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . BF . Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. Q. F C . Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. DE . pa su medu sobom jednake. RS . Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . R.

B1 C1 . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . C1 C2 . E . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. Prema tome.92 A1 A2 . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . C1 . C1 . S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. taˇ cke A1 . B . B1 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. D1 E1 . E1 F1 . EF . F1 F2 . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. BC . D1 . D2 . C2 . cki S pri one su medu sobom jednake. S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. D1 D2 . F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. DE . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. prema tome. C . a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. E1 E2 . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. C1 D1 . a taˇ cke A2 . . D. B2 . E2 . Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. E1 . E1 . D1 . B1 B2 . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . B1 . DE . pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . Duˇ zi AB . F1 na rubu povrˇ si ω1 . Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. CD. a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 .

4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = .93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra. E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF . 4 12 b) Pravilan oktaedar. Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF .

10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. C . Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). √ 7+3 5 . Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 .94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. B . kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra. iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . Prema Euklidovom stavu. tj. 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . a2 = 2ro ·F S . Krajevi A. − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . D. 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 .

. . dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). . kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . r polupreˇ cnik opisane sfere. Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . . . n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . . An . An .. . .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru. . . π proizvoljna ravan i ako su A1 . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . An . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . cnika Zadatak 119: Ako su A1 .T na ravan π . . T uporedne projekcije taˇ caka A1 . . . . ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . .. .

. koriste´ ci prethodni zadatak. a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . . . . Ai T Ai T 2 = 2 . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . . . T Bi r − d2 . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . An T seku sferu ω . . . An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). . . imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). . . An i B1 . . nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. . . T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . . .

imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . Dakle. . tj. P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. . . bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n).C i na taˇ cku P . Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n. prema tome. skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . .B . nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A. ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . Obrnuto. Dokaz: Vidi zadatak 121. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. caj kada je m + n = 0. Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu. Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. Prema Lajbnicovoj teoremi.97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π .

D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. primenom Stjuartove teoreme. pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . m + n (m + n)2 Obrnuto. nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C .98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 .

2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi. bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . tj. pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . dokazati da je 1 1 1 1 + + = .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. .

Stoga je AE . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . . Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). Isto tako. trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF .100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. tj. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF .

101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . A. Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . A. B prvoga jednake visinama iz temena P . S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . ADB i ADC pravi. a uglovi kod temena D trougla ADF . imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = .

B i B ′ . dokazati da je V = 1 · V1 . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). 27 . C i C ′ . D i D′ naspamna temena. A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). 6 · V1 . Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda.

Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. CA. B . 27 bi´ ce (1) (2) . 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . C . 1 · S (A′ B ′ C ′ ). No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A. i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). A1 B1 sadrˇ ze temena A. a uporedne su sa stranicama BC . i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 .103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . C1 A1 . AB trougla ABC . pa i 1 · D′ N ′ . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1.

bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). Prema zadatku 130. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. imamo da je V = 3 · V1 . a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ .. dokazati da je V = 1 F. S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 6 1 · S · d. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra.

k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . a′ . C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. AB. DB = . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. (2). B ′ . (4) sledi da je V = 1 6r F . DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. pa je DE ′ = k2 . CD. B. c′ obeleˇ zimo ivice BC. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). (3). AD. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . c. C u odnosu na sferu σ ′ . B . C . q. Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . A i A′ taˇ cke prave p. 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. imamo da je DE · DE ′ = k2 . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). CA. pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . . b′ . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. 3 S druge strane. BD. pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A .105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. B i B ′ taˇ cke prave q . Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . b. a sa A′ . C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ .

A′ . C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 .106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. B. Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. D. dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD). pa je S (BCD) = S (B ′ CD). ˇ (Stajnerova teorema). D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . C ′ . B ′ taˇ cke prave p i C. Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD).

pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). . Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ). cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D.107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|.

C ′ . AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = . B . 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). CC ′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). AB i EF . BB ′ . C . Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki.108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . obeleˇ zimo sa A′ . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). D pripadaju ravni paralelograma ABCD. ABB ′ A′ . B ′ . a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF .

AC . AD postoje taˇ cke B1 .109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . D1 . dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . postoje u pljosnima (AB. takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. C1 . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni. C ) i (AB. V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. na ivicama AB . Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . D) diedra (C. AB. Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 .

CA. R. DP ′ : DA = p′ . R. AR : AB = r. AD. Q′ . Dokaz: Neka je BP : BC = p. R′ . koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. q1 = 1 − q = AQ : AC. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. R′ u datim odnosima.P ′ .110 Zadatak 139: Ivice BC . Primenom zadatka 138. Q′ . Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). koji je odreden deonim taˇ ckama P . nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. DQ′ : DB = q ′ . P ′ . Q. ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD. r1 = 1 − r = BR : BA. CQ : CA = q. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . DR′ : DC = r ′ . Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. Q. AB . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . BD. AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD.

pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. neka su npr. DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). Ako je jedna od ivica AB i CD. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . prema zadatku 138. pa su im i zapremine jednake. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . CD. U tom sluˇ caju. u ravni π . imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . pa su im i zapremine medusobno jednake. a B i C s druge strane ravni π . CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. svaka od njih prodire tu ravan.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. npr. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. taˇ cke A i D s jedne. Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π .

ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD. R. BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). Q. BD. S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . QD SA i prema tome BQ AS = . svaka od njih prodire tu ravan. taˇ cke A i D s jedne strane. tj. a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . neka su npr. npr. i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . CD. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . BQ AS = . CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. Pri tome su taˇ cke A i B . npr. a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . DC . pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. . Q i S . a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π .112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . prema Menelajevoj teoremi.

3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. Stoga je. dokazati da je 1 · S · ρ. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. . V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si.. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. AS : AC = BQ : BD. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. imamo da je . sa V zapreminu. V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. . S toga ako sa S1 . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu.Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. sa V zapreminu. . sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu.113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC. imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3.

e) Pravilan dodekaedar. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). Zadatak 144: Ako su SA . sa V zapreminu. d) Pravilan heksaedar. Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . SC . Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. SB . CDA. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). ABC i V zapremina tetraedra ABCD. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ). imamo da je S = 6 · a2 . . a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. DAB . V = a3 . SD povrˇ sine pljosni BCD. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= . Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. sa V zapreminu.

CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. BCA′ B ′ . OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . BB ′ . 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). . A′ B ′ C ′ C . Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ).115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ).

a boˇ cna ivica AA . a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . pa su im zapremine medu sobom jednake. i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). 3 . Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. pa su im i zapremine jednake. 3 3 S AA′ . Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). BB ′ . V (ABCC ′ ) = CC ′ . Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. te su im zapremine takode jednake.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A.

. . Bn ) osnove. . . . C0 upravne projekcije taˇ caka A. Am i OB1 . a h visina i V njegova zapremina. AD tetraedra ABCD. Am ) i (B1 . Odredimo 6 1 V = . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . . Bn ). bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). Cl . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. sa (C1 . B . . . Am ) i (B1 . C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . . a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. B0 . . . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . . . tj. 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. npr. .

a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). ali i ne moraju imati jednak broj stranica. imamo da je √ √ r = ρ 3. . a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. . a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. npr. sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. Ravan poligona C1 . svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove.118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). h = 3ρ. 6 4 6 hS3 . Prizma je specijalan prizmatoid. . Osnove prizmatoida mogu. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. b) V1 : V = 4 : 9. l = 2r = 2ρ 3. a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida.

. Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah . Vc2 = cb2 . 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9.. sa d1 ....ωn ... + Sn dn ). 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2...... i V = r2π 9 = ρ3 π.=Sn .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 .. Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.ωn poliedra ... Dokaz: Ako sa N1 ... Vb2 = bc2 .. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan.... a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra .. Zadatak 150: Ako su Va ..Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 . 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe. bi´ ce 1 V = (S1 d1 + . Vb .. imamo da je V = i prema tome d1 + .119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.ONn i sa S1 ...Sn povrˇ sine pljosni ω1 .... dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2. 3 S obzirom da je S1 =S2 =. 3 3V . Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima... 3 3 3 i bc = ah.. S . + dn ). + dn = S (d1 + d2 + . 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π.

C. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . SD. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . SB SD h . dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . dokazati da je 1 1 1 1 + = + . SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. SC. SB. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. SD. C. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . SC. B. B. Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. SB. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . Otuda je 1 1 1 + = . a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA.120 Zadatak 152: Ako su A. pravilnog oktaedra. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA.

B ′′ . prodiru ravni OBC. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD .121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). B ′ . CD u taˇ ckama A′ . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. a sa P. Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. hb . Q. B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . AB . ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . hc . BD. dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . SDA. dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . CA. ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . C . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. BD. OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . CD seku prave BC. C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. OAB seku respektivno prave AD. B . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. Pri tome je DO DA′ = . A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . OAB . c. = . DAB. OCA. ′′ A A AP DO DB ′ = . ρ . uporedne ′ sa pravom DD . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . = . OCA. b. bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . C ′ . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD.

ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. c. ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. hb . Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. CDA. DAB . ρc . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ABC . 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD. c. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). = . ρc . 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . DAB. CDA. a sa a. d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. 1 1 = (b + c + d − a). CDA. a ρa . ρb . = . ABC . hc . dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . = (a + b + c − d). CDA. ρb . ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. DAB. a sa a. = .122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . b. hd visine tetraedra ABCD. = (d + a + b − c). ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . DAB. nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = .

CDA. ha hb hc hd 3V . c. 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . b. dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. dokazati da je . = . B .123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . = . DAB. DO prodiru respektivno pljosni BCD. Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. hb c= 3V . CO. BO. ABC . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. CDA. D taˇ cke u kojima prave AO. CDA. DAB. kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD.ABC . hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . DAB . C . Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. kc . = . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . kb . hb . hc . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). d povrˇ sine pljosni BCD. ha b= 3V . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V.

ha AA′ kb OB ′ = . CO = CC ′ − OC ′ . = 3. bi´ ce ka OA′ = . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . kc . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. kb . hc CC ′ kd OD′ = . BD. hb . D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . CD prodiru pljosni BCD. DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. CC . CDA. DO = DD′ − OD′ . hd DD′ Prema zadatku 158. bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. dokazati da je B′. CAD. hb BB ′ kc OC ′ = .124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. DAB. ABD. AD BD CD . hd visine tetraedra ABCD i sa ka . C ′′ . ABC . B ′′ . ′ ′ ′ BB . BO = BB ′ − OB ′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . hc .

Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . OBD. Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. CDA. i OA′ : AD = OP : AP. pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. Zadatak162: Ako su A′ .125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. T A′ T B ′ T C ′ T D′ . Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . C ′ . OACD. DAB . OABD. B ′ .

a C ′ i D′ s druge strane od T . 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . D na tu ravan. B . D′′ upravne projekcije taˇ caka A. C ′′ . nikoje dve od taˇ caka A′′ . C . a B ′ . C ′ . Neka je npr. C ′ . ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. 1 1 1 1 + = + .126 ako je A′ s jedne. B ′′ . D′ s druge strane od T . T CDA. T DAB . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . C ′′ . 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. S obzirom da su tetraedri T BCD. D′ s jedne. taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. Dakle. U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . B ′′ . 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama.

127 1 1 1 1 = + + . OA VO tj. sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu. h . ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe. Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . pa je SB VB = . a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh .imamo da je △V SB ∼△V AO. dokazati da je 1 1 2 − = h. bi´ ce npr. a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = . U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne.

OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). 1 (AB + BC + CA). 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD.CAD je AD + BD > AB. CD + AD > CA. 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . OADB . OACD. BCD. 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. kod tetraedra OABC . pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. 2 .

3 Zadatak 166: Ako su a. 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . pa je d < a + b + c. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. DAB . dokazati da je A′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ .129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. ABC . BO. DO prodiru respektivno pljosni BCD. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. D taˇ cke u kojima prave AO. Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . CDA. c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. 3 √ 3 (a + b + c). C . b. CO.

CO. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ . DO prodiru respektivno pljosni BCD. da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . BO. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. DAB .130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. CDA. da je AO BO CO DO + + + = 3. C ′ taˇ cke u kojima prave AO. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159.

tj. D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan.131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . ili izvan njega. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . na njemu. tj. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. .

3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu.132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . Zadatak 170: Ako su a. 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). pa je S 3 ≥ 216V 2 . . npr. b. na stranici BC . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). u uglu BAC . npr. dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 . 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC .

3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 .133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. 27 4 (r + h)3 . imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe.

imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. h visina.134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. 6 2 1 . dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 . 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina.

ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 .135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. Dokaz: Prema zadatku 155. hc . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . hb . ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . hb . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. hc . Zadatak 177: Ako su ha . 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 .

hc . hb . hc . a 3V . ka . dokazati da je min(ha . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . ABC . hd ). hb .hd ).hd ). hb . hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hb . DAB . (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. kc . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. hc . (CDA). ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . hd ). dokazati da je min(ha . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V.136 Zadatak 178: Ako su ha . S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. CDA. hb . hc . a Zadatak 179: Ako su ha . tj. (DAB ). kb . c. d povrˇ sine pljosni (BCD). hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hb . b. 3V . hc . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. . hb . hc . ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . tj. hc . hc . Otuda je min(ha . zimo sa a. hb . hc . hd visine tetraedra ABCD.

B ′ . R. OQ′ . imamo da je zbir duˇ zi OP. OS + OS ′ ≤ d. dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. Neka su P. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. C. pa je prema prethodnom zadatku min(ha . kc . hc . tj. sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. D tetraedra ABCD a P ′ . OR + OR′ ≤ d. DAB.137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. B. pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d.hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . hb . OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . R′ . OS jednak visini h tetraedra ABCD. OR′ . C ′ . i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. Q′ . Prema poznatom stavu. OQ + OQ′ ≤ d. ABC jednaka duˇ zi ρ. OR. da je h + h′ ≤ 4d. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hb . imamo da je OP + OP ′ ≤ d. OQ. a zbir duˇ zi OP ′ . hc . kd taˇ cke S od pljosni BCD. bi´ ce odstojanja ka . nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. Q. CDA. kb .