Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka..ωn kojima su srediˇ sta A1 .. ωk . koja je uporedna sa simetralom ugla ω .. ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora... pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. tj..ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku..4 Zadatak 2: Ako su ω1 . Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12....ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi... Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi . U tom sluˇ caju bi´ ce r= k . Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru. pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r .ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 .. ωe . te prema Helijevoj teoremi. Stoga. npr.. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 . dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5. svake ˇ cetiri od n kugli. cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 . recimo O. konveksnih likova ω1 . dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r.An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r. dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ ... Ai .. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka..ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d.An . kao pri reˇ savanju zadatka 13. Analogno... najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5.. Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove. a zatim metodom matematiˇ cke indukcije. Dokaz: Analogno zadatku 3... sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 . S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 .. gde je n ≥ (k + 1).An proizvoljne taˇ cke u prostoru.. Aj . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r . a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r ..An .... 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π .. ωj . najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 . ........ kugla ω kojoj je srediˇ ste O... Zadatak 3: Ako su A1 . koja sadrˇ zi svih n taˇ caka.. Ak . svih n kugli ω1 .An ...

pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . tj. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . Stoga. Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ . Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . ugla ω ′ .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . oˇ star ugao. pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ.

pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. ′ QOO . dakle oˇ star ugao. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . kod pravouglih trouglova P OO′ . P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 .6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor. dakle tup ugao.

a stranica P Q je manja od stranice P R. Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. B1 i B2 . Pri tome je trougao P QR pravougli. c pripadale ravni π . prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . a druga u taˇ ckama A2 . b. ravni α.7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . CA i C ′ A′ . S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . B2 . Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR.β . jer su one mimoilazne. R dokazati da se prave AA′ . R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. C1 . b. Q. pa je ∠P OQ < ∠P OR. Q. Svaka od pravih a. zatim da taˇ cke P. Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. one bi pripadale izvesnoj ravni π . Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . R pripadaju jednoj pravoj. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne.γ su razliˇ cite. B1 . sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. c. C1 i C2 . b. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. ˇ sto je nemogu´ ce. C2 . AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. sa O njenu prodornu taˇ cku. jednake stranice OQ i OR. zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ . saglasno definiciji. Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . pa je prava AA′ presek ravni β i . Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP . prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. BB ′ . pa bi sve tri prave a. P.

jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . R. CD. Q. Q. CD. CC ′ seku u jednoj taˇ cki. R. B. B ′ u ′ jednoj ravni.8 γ . R. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. C. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. dokazati da su taˇ cke P. prema tome. Q. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . cke P. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. Q. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . Zadatak 11: Ako su P. Kako su B. A′ . Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. S u kojima stranice AB. B ′ . ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. Istim medusobom uporedne. jer su taˇ cke A. . taˇ cke P. C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. BC. Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. a taˇ cke P. BC. Stoga se prave AA′ . S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. Q. S taˇ cke u kojima stranice AB. S temena paralelograma. i ′ prava AA je uporedna sa njima. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . a prava CC ′ presek ravni α i β . Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. ˇ sto je nemogu´ ce. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. Zaista. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. Otuda sledi da su taˇ cke P. S temena paralelograma. Q. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. R. BB ′ . dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π .

R. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. Q. CD. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. . Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. dakle ne pripadaju istoj pravoj. duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . BC. dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . pa su mu sve stranice jednake. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. S srediˇ sta stranica AB. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama.

Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. B. Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC. dokazati da je BQ : QC = AS : SD. C. stoga je trougao ACQ jednakokrak. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ . B ′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. D′ uporedne projekcije taˇ caka A.10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . C ′ . . i DD′ : CC ′ = DR : RC.

Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . Kako je CD′ AB .11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. Isto tako je DD′ QQ′ . . Iz uporednosti ravni π i CDD′ . bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste. a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. bi´ ce i CD′ π . a AB π . Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ .

Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. tj.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. zatim QS AB D C i SS DD′ . bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . sto je suprotno pretpostavci. duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . Q. a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . S pripadaju jednoj ravni. dokazati da taˇ cke P . D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . da se duˇ zi P R i QS seku. Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . i prema tome. a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. R. Pri tome. Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D.

taˇ cke P. Q. cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. S pripadaju jednoj ravni. OBC pripadaju jednoj ravni. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. Isto tako. taˇ cke O i O su istovetne. Q. one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . S u kojima prave AB . R. pa se duˇ zi P R i QS seku. pa su taˇ cke P . BC . P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). taˇ cke O. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . ODA. P .13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . OAB . R. R. S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. BC . Q. S u jednoj ravni. Q. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O . pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. . Stoga. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . CD. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . CD. R. S pravih odredenih stranicama AB . DA prodiru ravni OCD.

T u kojima produˇ zene stranice CD. one bi bile u ravni ABC . isto tako bi´ ce taˇ cke R. U tom sluˇ caju sva temena . R. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. BC. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. T u kojima produˇ zene stranice AB. bi´ ce taˇ cke P. Taˇ cke P. Q. P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. S pripadaju jednoj ravni. Zaista.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. dakle i taˇ cku D. Q. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. DA. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. R. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . Zato pretpostavimo da taˇ cke P. Q. ako bi one bile na jednoj pravoj. R ne pripadaju jednoj pravoj. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. S pripadaju jednoj ravni. S. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. Q. recimo π . Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P.

Zadatak 19: Ako su P1 ..... S pripadaju jednoj ravni. . Q4 . An A1 prostornog n-tougla A1 . .. . imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1. An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 .. Pn−1 . ... · · · . R ne pripadaju jednoj pravoj. A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 . Q. bi´ ce taˇ cke P1 . Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj . R.. Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. ili je uporedna s nekim od tih pravih. .. . sve ˇ cetiri taˇ cke P. A1 A4 . .. one odreduju neku ravan π . Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π . taˇ cke Qn−1 . ... Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 . Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. .. .15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. . S obzirom da taˇ cke P . . ˇ sto je nemogu´ ce. P2 . P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S . .. .. .. Qn−1 . An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) .. . Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj... Q3 . . Q.. dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove).. An . .. P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. taˇ cke P3 . Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1. Dakle..

CR = R′ D. P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. BC. R′ . DS = S ′ A. QC = BQ′ . R. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. CD. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. Q′ . . S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. Q. BC . Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. dijagonala A1 A3 . Zadatak 21: Neka su P. R′ . bi´ ce AP = P ′ B. A1 An−1 npr. S taˇ cke u kojima stranice AB. BQ = Q′ C. P B = AP. R. A1 A4 . . . Q′ . S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. SA = DS ′ . Q. RAB. P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . CD. RD = CR′ .16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. bila uporedna s ravni π . R′ . QDA. Q. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. dokazati da taˇ cke P ′ . S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. . R. S ′ pripadaju istoj ravni. . R. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. Zadatak 20: Ako su P. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . Q′ . Q. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove).

(ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). RAB. dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. ravni P CD. Isto tako taˇ cke O. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. Ako pripadaju nekoj ravni π . RAB. γ. B. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . C ′ . SBC seku u nekoj taˇ cki O. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). CC ′ .17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. prave AA′ . Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. β. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . BB ′ . . γ. Stoga je prema zadatku . C. P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. D i A′ . B ′ . Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. C ′ . tj. S pripadaju jednoj ravni. β. D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. R. Q. R. SBC se seku u taˇ cki O. taˇ cke O. S pripadaju jednoj ravni. δ koje se seku po nekoj pravoj s. . P. D′ medu sobom jednake. B ′ . Otuda sledi da taˇ cke P. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. S obzirom da taˇ cke O. B. P. Q. . C. Q. Zato pretpostavimo da se ravni P CD. QDA. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . D i A′ . Zadatak 22: Ako su A. QDA.

dakle pripadaju jednoj ravni. cka proZadatak 23: Ako je A1 . . . 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. P An + P A1 An A1 . δ npr. prema tome. . B ′′ . te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). Isto tako. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . An . . dokazati da je S < (n − 2) · 2R. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. β. D′ . . An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora. C ′′ . bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). dakle pripadaju nekoj ravni. no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. γ. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 .18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. . a R prav ugao. . . prave p′ i p′′ se seku. Prave p i p′ se seku. . taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ).

C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . A′ . CA jednake duˇ zima . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). S ′ C ′ medu sobom jednake. ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. An prostorni. c′ takve da su duˇ zi SA. .. C ′ taˇ cke polupravih a. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . B ′ S ′ C ′ . ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . . B ′ ... S < (n − 2) · 2R. b′ . Kako je poligon A1 . < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1.. . SC . BC . S ′ A′ . Neka su A. prostornog n-tougla A1 . npr. . S ′ B ′ . A1 . SB .. b. C . . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 . B . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. c.. a′ ..19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena.. prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . BSC . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. Jednakokraki trouglovi ASB .

Pored toga. S B . po predpostavci jednaki su. S A . S ′ A′ C ′ oˇ stri. iviˇ cnih uglova (b. Kao i u primeru 1. C . iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . Q′ R′ . RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . AP R podudarni su trouglovima A P Q . Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. B ′ C ′ . A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. b). Pored toga. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni. R′ . c. b′ . AQR. S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . prema tome. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. A′ . SAC ′ ′ i S A B ′ . Jednakokraki trouglovi SAB . R i Q . Otuda su. AC i A′ B ′ . A P R pa su duˇ zi P Q. c′ ) datih triedara. (a. (a′ . R′ P ′ i prema tome. tj. A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a .20 A′ B ′ . Kako su uglovi SAB . Trouglovi AP Q. AC i A′ B ′ . SC . imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. P ′ R′ . na ivicama a. SB . C ′ A′ i prema tome. prema zadatku 25. P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. Najzad. pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki. b. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . prema tome. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. i prema tome. . B . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. a′ . prema stavu III. C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. bi´ ce i ti diedri jednaki. A′ Q′ R′ .. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. QR. Triedri polarni ovim triedrima.. ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. Trouglovi AP Q. dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). B ′ . b′ ). ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . tj. Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . S C budu medu sobom jednake. c′ odredimo taˇ cke A. Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). pomenuti triedri su podudarni. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. R . R i Q′ . SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. A′ C ′ u taˇ ckama Q. c) i (b′ . a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . oni su podudarni. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB .

a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. c ) su jednaki i. Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. c) i (b . c1 ) i (a. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. c′ ). c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. b) i (a. zad. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. a . c). pa su prema prethodnom stavu podudarni. c) i (b . Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. b′ ) jednaki. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. c′ ) nisu jednaki. odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. 25). cni uglovi (b. Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. Otuda sledi da su oba naspramna diedra. a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c) i (b′ . c). c) i (a′ . c1 ) = ∠(a. dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c′ ) jednaki. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. stav je jednostavan. c ) jednaki. 27). c′ ). c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . dakle. (a′ . U uglu (b. prema tome. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . c′ . c′ ). ˇ sto je nemogu´ ce. diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. pomenuti triedri podudarni. c) > ∠(b′ . (b′ . pravi ili tupi. c′ ) i prema tome ∠(a. pa su i diedri naspram njih jednaki. zad. iviˇ cni uglovi (b. (v. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. iviˇ cni uglovi (a. b). Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. c ). prema tome. ve´ c da je ∠(b. pravi ili tupi. prava ili tupa. Pored toga je ∠(a.21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. c1 ) = ∠(b′ . pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. oˇ stra ili tupa. c1 ) = ∠(a′ . c′ ). b ) i (a . Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara).

dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. c) = ∠(a′ . Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. pravi ili tupi. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ .22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. b) i (a . b′ )stri. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. c1 ). iviˇ cni uglovi (a. Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. c) i (a′ . c′ ). c1 ) i ∠(b. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . c) > ∠(b . podudarni. ∠(a. c ). Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . pravi ili tupi. d) + ∠(d. c) po nekoj polupravoj d. prema tome. b ) oˇ stri. . Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . Ta poluprava je u uglu (a. Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. prava ili tupa. c′ ). b) i (a′ . d) + ∠(d. c′ ) jednaki. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). b) i (a. c1 ) = ∠(a. c) = ∠(b. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. c). ona seˇ ce pljosan (b. a diedar naspram ugla (b. b) i (a. c). a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. b′ ). podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. pa su i triedri Sabc. b) = ∠(a′ . S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. prema predhodnom zadatku. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra.

∠(b. c1 ) > ∠(b. c) > ∠(b′ . c) > ∠(b′ . c1 ). c1 ) = ∠(a. c1 ). c) > ∠(b. d) + ∠(d. c). c1 ). c1 ). c1 ) su medu sobom jednaki. c) + ∠(b. d) − ∠(d. c) i (a. c1 ) > ∠(b. c′ ). Uglovi (a. c) > ∠(b.23 Prema predhodnoj teoremi. d) + ∠(d. d) + ∠(d. pa je ∠(b. . kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. odnosno ∠(a. odnosno ∠(b. ∠(a. c) > ∠(a. c1 ). d) ∠(b. c) > ∠(a. d) − ∠(c1 . S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c′ ). ˇ sto je trebalo dokazati. d) + ∠(d. ∠(b. c) > ∠(a. c1 ) + ∠(b. pa je ∠(a. c) = ∠(b. c) > ∠(a. c) i ∠(b. c1 ) + ∠(b. d) + ∠(d. d) + ∠(d. c1 ). c) + ∠(b.

sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. a naspram manjeg manji diedar. c1 ). a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki. zad. c) medu sobom jednaki. one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. c) > ∠(b′ . Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. c). S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. .24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. b) i (a. c) u nekoj taˇ cki S . c) > ∠(b. c) pa je ∠(b. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. c′ ). Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. odnosno ∠(b. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c.

c). △OAB ∼ = △OAC. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. pa je AB = AC . . i prema tome ∠(a. Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. c) u nekoj taˇ cki S . c). Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi.25 Pri tome je pa je AB = AC . S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. b) = ∠(a. Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. △SAB ∼ = △SAC. △AOB ∼ = △AOC.

a manji od 2n pravih diedara. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. Dokaz: Prema zadatku 32. Stoga. pa je ∠ABC = ∠ADC . . podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . manji je od zbira dva prava diedra. Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni. dakle. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. ′ < 4R. dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki.

prema tome. c) < ∠(a. a) + ∠(c. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. b) + ∠(a. b) + ∠(p. a3 ) + · · · + ∠(an . .27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. an . a). Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. bi´ ce ∠(p. a1 ). b) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. c) < ∠(b. c) + ∠(p. ∠(a. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. c) + ∠(b. . a) + ∠(a. ∠(p. . ∠(p. b) + ∠(p. b) + ∠(p. a2 ) + · · · + ∠(p. an ). Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. Otuda je ∠(p. bi´ ce ∠(p. b) < ∠(c. . c). Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. an ) > [∠(a1 . a) + ∠(a. . Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. b). a) + ∠(p. a) + ∠(p. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. b). b). c). b)]. Otuda je 1 ∠(p. . a2 ) ∠(a1 . a). c) + ∠(c. a2 ) + ∠(a2 . ∠(c. c) + ∠(p. bi´ ce . Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . a) + ∠(p. a) ∠(p. an ) + ∠(p. c) ∠(p. b) ∠(b. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. a) < ∠(b. a1 )]. ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. ∠(p. a1 ) ∠(an . a1 ) + ∠(p. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. c) > [∠(b. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . c) + ∠(c. a) + ∠(p. a1 ) + ∠(p.

c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a′ . neka su a′′ . (c. (c. an ) Otuda je ∠(p. (c′ . ∠(a. γ seku ravni (b. c triedra Sabc i a1 . c ivice triedra kome je vrh S . (a.28 ∠(p. b′′ . b. β . . upravne su na ravnima (b. γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. Ako su A. (a. (a′ . Poluprave a′ . SAB su jednakokraki. te poluprave a′ . B . b′ . b′ . seku po jednoj pravoj. a). pa se seku u jednoj taˇ cki. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . a2 ) + ∠(a2 . SCA. a1 ) + ∠(p. c1 prave po kojima ravni α. a1 ) < ∠(a1 . b′ . a3 ) + · · · + ∠(an . a′ ). b). a1 )]. AB . ∠(c. pa su S i T dve razne taˇ cke. b. b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. b. Dokaz: Neka su a. C ′ duˇ zi BC . γ ravni odredene polupravama a i a′ . b) i α. c. b. a2 ) + · · · + ∠(p. 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. an ) < n−1 [∠(a1 . β . b i b′ . B ′ . c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. c i c′ . Obe pripadaju ravnima α. a1 ) + ∠(p. β . b′ ). a). od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . c). a3 ) + · · · + ∠(an . an ) + ∠(p. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . teˇ ziˇ stu T tog trougla. a2 ) < ∠(a2 . a). c). a2 ) + · · · + ∠(an−1 . a1 ) -----------------------------∠(p. trouglovi SBC . c′ ). BB ′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . β . CA. c). S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . b1 . C taˇ cke ivica a. Dokaz: Neka su α. a taˇ cka T u ravni ABC . c takve da je SA = SB = SC.

c). c′′ ). b1 . a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . npr. Otud sleduje da prave a1 . pa se sve tri ravni α. γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. (a. ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . Kako su prave a1 . Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. b1 . Stoga. c). c). b′′ ). bi´ ce a′′ ⊥α. . C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. a upravna na preseku te ravni s ravni α. (b′ . a). Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. ravni (a′ . c). one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. c1 pripadaju jednoj ravni. sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. (b′ . b). a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. prava s pripada ravni α. b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. γ seku po pravoj s. b) i (b. Isto tako. Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . b) i (a. (c′ . β . β . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. b′′ ). a A. P SB . imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . Prema prethodnom zadatku. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. s. c) i (a. c′ ) upravna na ivici a. c) i α. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ .29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. one su upravne i na ivici a. B . (c′ . Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. b. prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. c′′ ) se seku po jednoj pravoj. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. c). (c. c triedra Sabc. a delom u diedru koji je njemu unakrsan. a′′ ). pa su nagibni uglovi P SA. Sem toga. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. c) i (b. a′′ ).

sadrˇ zane u ravni α1 . c). b. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. c1 prave kroz vrh S triedra. a α1 . a) i (a. (a. prema tome i na ravnima (b. Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. Prave a1 . Dokaz: Neka su a1 . c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. b1 . Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . Prema prethodnom zadatku. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. prave a1 . Pored toga. ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. b). γ1 a upravne na ivicama a. β . Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. β1 . γ seku se po izvesnoj pravoj s. prema tome. c triedra zahvata jednake uglove. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. b1 . a). ravni α. b) triedra Sabc. snjih. c triedra Sabc. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. prema tome. c). b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. b.30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. ˇ sto je nemogu´ ce. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. c) i σ . γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. Prema tome. one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. pa je a1 ⊥ s . c). Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . β . pa prema zadatku 40. a) i (a. jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. . b). Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . prava s zahvata s pljosnima (b. Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. bi´ ce a1 ⊥ α. (c. (c. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. b) jednake uglove. a). stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. c) s ravni σ . Prema prethodnom zadatku. neka su a1 . Isto tako. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. a). c. γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. b1 . zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. b). β1 . b1 . Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. b. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. (a. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. c). one odredjuju izvesnu ravan ω .

a). Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. (a. Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. b) triedra Sabc upravne na ravnima α.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Isto tako. ∠(a. b. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. (a. β . γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. γ se seku po pravoj q . c). c). γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. β . b. β . β . Prema prethodnom zadatku.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. γ . c i upravne su na ravnima α. ravni α. a). c) i (c. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . Dakle. ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . pa je i AA′ ⊥ BC . β . Prema tome. γ . b) i sa α′ . (c. duˇ z AA′ je visina trougla . sa α. β ′ . β . a) koje se seku. sadrˇ zana u ravni γ . b) triedra Sabc i upravne su na njima. razliˇ cita od S . γ ravni njenih pljosni ∠(b. Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. (c. Prema zadatku 41. c). a). a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. ∠(c. Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. γ upravna na ravni ω . Dokaz: Neka su α. β . te je i α′ ⊥ π . Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. prema zadatku 41. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . c ivice triedra kome je vrh S . svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove.

te je i AC ⊥ BB ′ . Dokaz: Neka su a. Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π . c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. b. c1 upravne na pravoj s. c ivice triedra kome je vrh S . a taˇ cka H u ravni π . Kako prave AA′ . Na taj naˇ cin. c′ upravne projekcije ivica a. sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . obeleˇ zimo sa a′ . one se seku u ortocentru H tog trougla. BB ′ . c i c′ . pa su S i H dve razne taˇ cke.32 ABC. pa je β ⊥ π . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima. Taˇ cka S je izvan ravni π . U . Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . b i b′ . b1 . b. b. c). te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . pa je upravna na svim pravama te ravni. Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . b. duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . c na ravnima naspramnih pljosni. b i b′ . β . b′ . c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. Ivice b i c prodiru ravan π ili ne .b1 . a sa α. c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . β . a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. b′ . a). γ te se one seku po pravoj SH . dakle i na pravoj s. b1 . a zatim a1 . Dakle. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. b) upravne na naspramnim ivicama a. U tom cilju. dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . Dokaza´ cemo da prave a1 . sve tri prave a1 . γ ravni odredene polupravama a i a′ . ∠(a. Zadatak 46: Ako su a′ . Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . c1 pripadaju jednoj ravni. prema tome one pripadaju jednoj ravni. Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. c. Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. ∠(c. c′ upravne projekcije ivica a.

a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . dakle. ′ ′ ′ prave AA . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram. podudarni su. dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . b) pravougaonik. Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . c) romb. b i b′ . Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. BB ′ . pa je SM = SN .33 zadatku 45. dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . pa su medu sobom jednake. Ravni ab i cd nisu istovetne. BB . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ . Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. d) kvadrat. CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ .

S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . bi´ ce P Q RS i RS QR.34 taˇ cku S . ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . b) romb. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . ako su prave p i q upravne medu sobom. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. Isto tako. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. BD. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Sem toga. d) kvadrat. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. Obrnuto. njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . BC . c) pravougaonik. Prema tome. Prema tome. Isto tako. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . a) Odredimo najpre potrebne uslove. Prema tome. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. preseˇ cne prave. i prema tome. . Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. R. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Q. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. sa ravni π . ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. Isto tako. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. c) S obzirom da je romb takode paralelogram.

BD. . ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. Q. Q. prema (a) bi´ ce AB π i CD π . Sem toga je AB P Q i CD QR. BD. Q. BC . AB · CQ = CD · BQ. S obzirom da je kod romba P Q = QR. R. Zaista. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. R. Zaista. S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . BD. Prema tome. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . AD u taˇ ckama P . ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . Obratno. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. tj. AD u taˇ ckama P . Sem toga je AB P Q i CD QR. b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . R. ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. BC . dakle i medu sobom. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . BC . iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram.

BD. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. potrebno je i dovoljno da bude π AB . π CD. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . BD. (2). AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. Sem toga. S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. Q. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . BC . kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BD. Iz jednakosti (1). kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. R. Sem toga je AB P Q i CD QR. potrebno je i dovoljno da bude π AB . R. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. P Q QR. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. BC . S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . π CD i AB : CD = BQ : CQ. a AB ⊥ CD. Q. dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. pa je AB ⊥ CD. Obrnuto. R. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. AD u taˇ ckama P . (3) (2) . pa je P Q = QR. potrebno je i dovoljno da bude π AB . π CD i AB ⊥ CD. Prema tome. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama.36 tj. Kako je P Q AB i QR CD. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . BC . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P .Prema tome. da se samo specijalni tetraedri. a kod ˇ cetvorougla P QRS . Zaista. Q. Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. AB : CD = BQ : CQ. Prema tome. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . pa je taj paralelogram romb. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. CD π i AB ⊥ CD.

. Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. BD′ . Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . CD′ .

dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 .38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . Otuda sledi da je AE ⊥ BC . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC . pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD. Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC .

2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . A2 seku u jednoj taˇ cki. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . teˇ ziˇ stu T tog poliedra. Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi.39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . pa je √ a 3 ′ AD = . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD. ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 .

6. a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. . Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena.. pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . . seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. .. Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. Sem toga. Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. Sem toga.. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. pa je A1 A2 T1 T2 . An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S. . . . An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . Zato. . cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena. 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν . Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . . a upravna je na naspramnoj ivici. Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . . . . i prema tome. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . A4 .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . pa je A1 A2 T1 T2 . n temena. tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . 7. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome.

B. Ravan ν odredena taˇ ckama O. dokazati da se i prave kroz temena A′ . pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. C. C ′ D′ A′ . a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. B ′ . Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ . D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. C ′ . D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. D′ A′ B ′ . A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. DAB. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice. A. ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . D′ upravne na pljosnima BCD. njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T.

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). i V (BCDT ) S (CDT ) = . . dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. naime. V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). pa su im jednake i visine. bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje.45 CDT seˇ ce ivicu AB . Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. dakle i duˇ zi AF i BF . Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD.

C . da je tetraedar ortogonalan. H ortocentar. Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. Kako se prave AA′ i BB ′ seku. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ . bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . tj. Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. pa je i sama upravna na toj pravoj. B i prema tome ivicu AB . sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. pa je i sama upravna na tim ravnima.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. Kako je α ⊥ CD. dokaˇ AB ⊥ CD. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . pa je i AB ⊥ CD. Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB . ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan.

Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . npr. pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. dakle i na pravoj AB . Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . C . Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. . pa je upravna i na pravoj AB . pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD.47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. dakle i na pravoj CD. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B . D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. pa su upravna na svim pravima te ravni. Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . C ili se poklapa sa nekom od njih. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. pa je upravna i na toj ravni. bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC .

pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M . bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj.48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. ortocentru tog tetraedra. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. ako bi one bile takve. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. Zaista. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . npr. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . dakle uporedne medu sobom. AA′ . ortocentru tog trougla.

CC ′ . Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. a sama ne pripada toj ravni. ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. npr. Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. Dokaˇ prave CC ′ . R. ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. Dokaz: Neka su P . CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . DA. U tom sluˇ caju. pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. U i V srediˇ sta ivica AB . Kada prava. ortocentru tog tetraedra. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni. S . BB ′ . AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . Obeleˇ zimo sa AA′ . Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . CD. i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . . dakle i medu sobom. ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . pa sve prave odredene visinama AA′ . a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne.49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. pa je paralelogram P QRS pravougli. ′ ′ isto tako. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . dakle i medu sobom. a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. Q. BC . BB ′ . ˇ sto je nemogu´ ce. dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. Dakle.

a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. T i T ′ . S obzirom da su duˇ zi P R. Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. a sa Hi . O ortocentar. S . pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 . Q. teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . T . 3. taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH .50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. Obe taˇ cke. Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . a prema Ojlerovoj teoremi. 2. ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. 4) ortocentre. Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra. a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . Ti . taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . taˇ cke P . prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. su srediˇ sta iste duˇ zi QS . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. R. E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. Oi (i = 1. one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. S obzirom . U . Prema zadatku 63. No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . QS . pa je T = T ′ .

pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . HHi H ′ Ti . te i one pripadaju sferi λ. pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti .51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . a upravna je na ivici AC . pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . O − T − O i HT = 3T H ′ . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. tj. Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . Iz Ai − T − Ti . bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ . OT = 3T O′ . Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. Prema zadatku 52. Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . . razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. Kako je ravan α upravna na ivici BC . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . naime . Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD.

Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . Isto tako. i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . Isto tako. naime. C . CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. B ′ . B ′ . BD. razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. . Stoga je AD ⊥ BC .52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. B . Zadatak 66: Ako su A′ . C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Stoga je BD ⊥ AC .

BD. B ′′ . pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ . pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. ∠B A D = ∠ABB . S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . B . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B . B ′ C ′ q . Dokaz: Neka su p. Taˇ cka D je na polupravoj BB . bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. C ′ A′ C ” A” . dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. Kako su taˇ cke A. a t ⊂ B . B ′′ C ′′ q . pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. D. B . Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. Zadatak 67: Ako su A′ .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. A′ . Kao u prethodnom primeru. pa je i s s′ . ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. a s′ ⊂ A′ . a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . A′ . bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. . B. B ′ . Sem toga. CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. B. C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. B . a k′ ⊂ A. r prave po kojima ravni ABD. C . prema tome. dokazuje se da je A′ B ′ p. C ′′ A′′ r . bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . C ′ i A′′ . bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. q . C . B ′ na krugu k′ . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD.A . Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. prema tome. tj. D. B ′ . B ′ . B . ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . B . BCD. CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. pri ˇ cemu s ⊂ D.

P R i P ′ A. D. Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. C . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . Triedri s temenima P i P ‘ . P Q. da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ .54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . . pa su isti podudarni. dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. BD. C a P ′ . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. R taˇ cke u kojima ivice AD. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A. P ′ Q′ . a ivicama P D. Q′ . te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu. Q. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. tj. AB . B .

. P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe. Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe.55 i prema tome. dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe.

prema tome. ukoliko postoje. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. Obeleˇ zimo ih sa s1 . 4 roglja. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . R. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. i najzad ostale tri sfere. u opˇ stem sluˇ caju.56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. Stoga taˇ cke P . svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. to je upisana sfera tetraedra. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. s4 . s2 . 4 zarubljena roglja i 6 krovova. ˇ sest. u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. BC . Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. Q. s2 . Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. s3 . R odreduju izvesnu ravan π . Zaista. . po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. Stoga. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . Q. ACD. ˇ sto je nemogu´ ce. S u kojima stranice AB . sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. u osam taˇ caka. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. Q. Neka od pravih s1 . s3 . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. nalaze se po jedna u krovovima. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. CD. Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. to su spolja upisane sfere prvog reda.

Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. R. Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa je AS ′ <AP . Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . ˇ sto je suprotno pretpostavci. Dakle. D na jednoj pravoj. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . Q. ˇ sto je nemogu´ ce. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . Najzad. pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S . Otud sleduje da taˇ cke P . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . Zatim su taˇ cke B . Dakle. Zaista. no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . jer taˇ cke A. C na jednoj pravoj. Ta’cke A. taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. Q. B su na istoj pravoj. no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . D pripadaju istoj pravoj. Zatim su taˇ cke C . nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . npr. P . Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . R. Stoga nije A − S ′ − S . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. teme A bilo u ravni π . prema tome bi´ ce S ′ S . S ′ . S pripadaju jednoj ravni. Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . Pretpostavimo da je A − S − S . ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki.

pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. DP ′ = DQ′ = DR′ . potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. BD. Q′ . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. AD. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . BC . P ′ .58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. imamo da je AP ′ = AQ = AR. Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . Isto tako je BP = BQ′ = BR. CP = CQ = CR′ . pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. CD. Isto tako je AB + CD = AC + BD. Q. Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. obeleˇ zimo sa P . Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. AQ′ . S obzirom da su duˇ zi AP ′ . AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . 2 2 . D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. naime. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). CA. dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. R.

potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. CD tetraedra ABCD. Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD.P ′ . Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC.AB . Q . P . Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. oni odreduju neku sferu σ . Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica.R.R. R .P ′ . R. AD. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q . zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC .Q′ . Isto tako je AD − BC = CD − AB. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. CA. CA.CA. . prema tome. Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. DP ′ = DB ′ = DC ′ . CD taˇ cke P . Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . pa je stav dokazan. duˇ z CD dodiruje taj krug.59 pa je AR = AR′ . BC . Q. BD.Q. imamo da je AP ′ = AQ = AR. Ta sfera dodiruje pet ivica BC . krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. Stoga. AB i produˇ ′ ′ ′ AD. D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. prema tome. BP = BQ′ = BR. dakle i sferu σ u taˇ cki R′ . prema tome. respektivno u taˇ ckama P .AD. BD. CP = CQ = CR′ .BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P .Q. Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki.R′ .Q′ .

DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. P ′ . Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. AD. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. prave P P . CD tetraedra ABCD. te se ′ ′ prave P P i QQ seku. CA. RR seku se u jednoj taˇ cki. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. AB . BD. QQ . Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . P ′ . Q. R. 2 2 . Dokaz: Neka su P . taˇ cke P. CA. Q. AD. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. Q′ . imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . Prema zadatku 72.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Q′ u kojima stranice BC . Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD.

imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ . ABC . D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. CA. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi. Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. Q. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. DAB. Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . BD u izvesnim taˇ ckama P. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 .61 pa je AR = AR′ . B ′ . prema tome. a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . C ′ . A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. P ′ . △OP A ∼ = △OQ′ A′ . AD. te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. CDA. Q′ .

B . a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan. B . Saglasno pretpostavci. Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. B1 . bice i C1 taˇ cka sfere ω . S obzirom da je OC = OC1 . D. Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω .62 ravnima krugova k i k1 . Dakle. dokazati da je OA : AC = OB : BD. r ). BB1 . Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . A1 A. taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . C . A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . C . B1 . B1 A1 . a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . D. postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . CD. te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . B . C . DA.D1 pripadaju sferi ω . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. (Salmonova teorema). B . a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . A1 . Tim je stav dokazan. Isto tako. BC . prema tome. B1 . A1 . Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 .

tj. tj. Stoga. ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. Obrnuto. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake.63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . .

Dokaz: Neka su O1 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. O3 nisu kolinearne. Ako taˇ cke O1 . Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. ω1 i ω2 . π2 . O2 . ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . π2 . r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. O2 . pa se radikalne ravni π1 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. ω2 . ω3 . π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. ω3 i ω1 . Prema tome.64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . radikalnoj osi tih triju sfera. a π1 . prave O2 O3 i O3 O1 se seku. skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera.

taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . O3 . s2 . s3 . ω4 . OA : OB = OB ′ : OA′ . ω2 . O3 sfera ω1 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . Obeleˇ zimo sa s1 . ω2 . A′ i B . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. ω3 . ω2 . ω3 . OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . one su medu sobom uporedne. ω3 . Ako su srediˇ sta O1 . radikalne ravni π1 . ω3 . Radikalne ose s1 . cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 .O3 . ω1 . ω4 . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . pa se i prave s1 . π2 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. radikalnom srediˇ stu tih sfera. prema prethodnom zadatku. Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . s3 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . ω1 . ω3 . Stoga se. ω2 . radikalnoj osi tih triju sfera. ω3 . ω2 . O2 . ω4 . ω2 . ω3 . prema tome. O2 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . s4 radikalne ose sfera ω2 . s2 . ω1 . ω3 . Zadatak 84: Ako su A. ω2 . tj. ω4 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . ω4 seku u jednoj taˇ cki.65 sfera ω1 . ω3 na jednoj pravoj. ω2 .O2 . ω2 . r ). ω4 . ω4 . ili se dve odnosno sve tri poklapaju. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. Dokaz: Ako su ω1 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. O3 . O2 . Pri tome. s2 seku u nekoj taˇ cki S .O4 seku u jednoj taˇ cki . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera.

Obrnuto. . a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α.66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. saglasno definiciji . imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ . a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . r ) takode ravan lik ili sfera. pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . S obzirom da je ∠OAP prav. pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . i obrnuto. svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan.

pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . OA · OA′ = OQ · OQ′ . a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. Obrnuto. imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . tj. . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . Prema tome. Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . S obzirom da je ugao AOP prav . tj. Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. r ) ravan ili sfera . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O.

S obzirom da krugovi ABD. Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. a sa A′ . a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. Prema tome. Prema tome. BCD. CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. i OQ · OQ′′ = t2 . imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . C u odnosu na sferu ω .68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . njima inverzni . Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . B ′ . D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. Obrnuto. Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . B .

a α ravan kruga k. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ . S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. Ako je k mali krug sfere σ . ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . prema tome. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . . Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . Obrnuto. prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Neka je V vrh te konusne povrˇ si. prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . na primer T . dirka sfere σ u taˇ cki S . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . Kako je inverzno preslikavanje konformno. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija. Naprotiv. C ′ A′ . dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ . Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. recimo T . Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . B ′ C ′ .69 likovi su prave A′ B ′ . tj. prema tome.

. Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. pa je V Q = V P. iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . pa je RS : RP = V Q : V P. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. Pri tome je △RSP ∼ △V QP . SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . prema tome. a prava SP1 cki S .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 . ′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. ako je P1 cka kruga k′ .

pa je V P1 dirka sfere σ . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . pa je QP ′ = P Q. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . prema tome. Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . prema tome. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . pa je V ′ P ′ = SV . . i prema tome P1 taˇ cka kruga k. Ako je k veliki krug sfere σ . Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R.71 tj. pa je i RS = RP . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . pa je P1 taˇ cka kruga k. Obrnuto. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . pa je P R : RS = P Q : QP ′ . Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . prema tome.

Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . . Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π .72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . Neka je π1 bilo koja od njih. a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . . a nemaju zajedniˇ taˇ caka. a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka. ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka. Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. .

tj. B ′ . BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. D′ projekcije taˇ caka A. C . dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. C ′ . pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. projekciji taˇ cke P na ravan π . srediˇ stu kruga k′ . S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. T . prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . prema prethodnom zadatku (zad. npr. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. B . D iz taˇ cke S na ravan π . kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ . kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. cka u krugu k.). Ako obeleˇ zimo sa A′ . pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π . a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD. a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P . Stoga. .73 ravan π takode krug. a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . beskrajno daleka prava ravni π .89. Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π .

imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. dokazati da je s > 3d. . taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P . Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M . pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . tj. P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. Triedri P (P D1 D2 ). da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. Isto tako prave d2 i d′ 2 . Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N .74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P .

Zaista. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. i prema tome s > 3d. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj.. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β . Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . a sa C1 i C2 . dakle l je paran broj. pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . prema tome. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. itd. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β .. Medutim. dakle l je paran broj.75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . itd. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. C1 C2 . Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. ve´ c npr. ˇ cetvorostrana. Dakle. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β . Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. itd. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. Zaista. Medutim. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . ako bi neka pljosan bila npr. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . itd. gde je n ≥ 8. bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B .

. pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. dakle 14. Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. .76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. tj. obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). Zadatak 96: Ako je t broj temena. Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. Ako sa t3 . . . analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. Dakle. i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . . i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . . p4 . ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. . Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). ˇ cetvorostranih. . zimo broj trostranih. od kojih su dve stranice te pljosni. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. tj 2i ≥ 3t. Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). stoga taj poliedar ima n ivica. Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. . jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. 2i ≥ 3p. sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. ˇ sto je nemogu´ ce. . . U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. . ˇ cetiri. t4 .

. 2i ≥ 6p. Ako sa t6 . Ako sa p6 . t5 . . obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka. Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom. sa p4 . . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . pljosni i sa t4 . ivica. . Dokaz: Naprotiv. i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . p7 . rogljeva.77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. Dokaz: Naprotiv. t7 . . niti trostranih rogljeva. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . . . tj. broj ˇ cetvorostranih. t obeleˇ zimo broj pljosni. Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. broj ˇ cetvorostranih. . . p5 . . . . petostranih. . sedmostranih. . . i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. tj. . Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). . sedam. . Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. . . temena (rogljeva) povrˇ si ω . zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. petostranih. pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). 2i ≥ 6t. Ako sa p. . i. ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). .

t4 . (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. ˇ cetvorostranih. p4 . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. i. t = t3 + t4 + t5 + · · · . t obeleˇ zimo broj pljosni. . dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. ivica. broj trostranih. .78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. (5) tj. (2). broj trostranih. 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . Dokaz: Ako sa p. sa p3 . Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. tj. . da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . (6) Isto tako. 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . . (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . . (6) . . ˇ cetvorostranih. . . rogljeva. pljosni i sa t3 . . . . odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. (2). .

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. Ako obeleˇ zimo sa S1 . prema prethodnom zadatku. Dokaz: Prvi naˇ cin. imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + .. A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 .... Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω . trougaona povrˇ s (ABC ). dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 . Neka su A1 .... C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω .. . + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + . λ2 . . + def Ak . + def An ... npr. S2 . + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + . Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 .. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova..84 λ2 . An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω ... λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + . B .. ω1 . a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 . od kojih je jedna. S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 . a A. An .

Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. .. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. tj. Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 . itd. n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν . svaki njen rogalj A je konveksan. U tom cilju obeleˇ zimo sa t. p broj temena. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. bi´ ce S1 + S2 = 12R.. pa je Sν + def Aν = 4R. An .. tj. ivica i pjlosni takvog poliedra. Drugi naˇ cin.. ν =1 Prema poznatom stavu.85 gde je R prav ugao. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. i. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR.. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R. Otuda je def A1 + . + def An = 12R. ski pravilnih poliedara postoje. da je 2R + 2R + def A1 + .. bi´ ce 2i = 3p (1) .. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan. .... + def An = 8R. gde je R prav ugao. analiziraDokaz. zatim ˇ cetvorougaone.

86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. p = 6. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). Zaista. ako bi takav poliedar postojao. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. 2. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. bilo bi 6t ≤ 3p. tj. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. ako bi takav poliedar postojao. i = 12. p = 20. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. tj. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. bi´ ce 2i = 5p (9) . Zaista. i = 12. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. 3. p ≥ 2t. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1). i = 6. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. p = 4. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. p = 8. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. i = 30. p ≥ t. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. pa je p = 2t − 4 1. bilo bi 4t ≤ 4p. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar.

(10) i (11) nalazimo da je t = 20. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). 3 t. ako bi takav poliedar postojao. p = 12. Time je stav dokazan. tj. bilo bi 4t ≤ 5p. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. bi´ ce 3t ≤ np. bilo bi 2i = np. 3 2 tj. pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. 6 Otuda je n 1 − > 0. Zaista. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije. ˇ Najzad. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. i = 30. n (1 − )p ≥ 2. od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. n < 6. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. Ako bi takav poliedar postojao. b) Svi roglji pravilni. a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . gde je n ≥ 6. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. 6 tj.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9).

2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. 30 ivica i 12 pljosni. 30 ivica i 12 pljosni. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . 30 ivica i 20 pljosni. c) dodiruje sve njegove pljosni. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 . 30 ivica i 12 pljosni. Isto tako. 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. Otuda sleduje da obe . Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. b) dodiruje sve njegove ivice. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi.

a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . △OMO2 ∼ = △OMO3 . ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . Isto tako. △OTO2 ∼ = △OTO3 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . Iz OT = OT. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . itd. prema tome. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. pljosni ω2 . Sfera λ je opisana oko poliedra Π. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. npr. i ∠OO2 T = ∠OO3 T. Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. . 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . itd.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π.

Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. S obzirom da su duˇ zi PQ. Prema tome. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . AA1 B. A1 D 1 A. Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. C C 1 . CBC 1 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . ivica AB. itd. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. BC. Isto tako. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . C 1 CD 1 . RS. Q. D 1 C 1 A1 . one su medu sobom jednake. T.90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . TV. D 1 A1 . Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. pa su srediˇ sta P. R. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. prema tome. Ta sfera je upisana u poliedar Π.sliku) uporedne su medu sobom. . V. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. C 1 D 1 . prema tome. Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. dakle medu sobom jednaki. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. ST. QR. S. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj.

91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao.). Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. ST . V P preseci ravni π s pljosnima ABF . V ivica AB . S obzirom da su duˇ zi P Q. R. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . RS . Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. ABE . 3 4 gde je L prav ugao. CDF . pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. pa su srediˇ sta P . ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . CD. SDE . E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. BCF . Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . BF . Prema tome. T V . Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. DAE . Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . F C . ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . S . Q. QR. T . pa su medu sobom jednake. DE . EA taˇ cke izvesne ravni π .

B1 C1 . Prema tome. DE . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. E2 . D2 . B1 . Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. EF . C1 . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. C1 D1 . C1 . F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. E1 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. B1 . . C . po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. D1 D2 . DE . B . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 . F1 na rubu povrˇ si ω1 . E1 F1 . cki S pri one su medu sobom jednake. prema tome. C1 C2 . F1 F2 . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . D1 E1 . pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . Duˇ zi AB . BC . B1 B2 . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . D. B2 . a taˇ cke A2 . S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. E . Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. E1 E2 . E1 . D1 . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. C2 . D1 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. taˇ cke A1 .92 A1 A2 . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. CD.

4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra. 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . 4 12 b) Pravilan oktaedar.93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF .

Krajevi A. C . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. √ 7+3 5 . ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . B . E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . a2 = 2ro ·F S . Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra. Prema Euklidovom stavu. 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . D. gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . tj. − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5.

An . .. . . cnika Zadatak 119: Ako su A1 . Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka.. dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . . T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . An .T na ravan π . . kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru. . . π proizvoljna ravan i ako su A1 . . r polupreˇ cnik opisane sfere. T uporedne projekcije taˇ caka A1 . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). . . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . . ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. . . . An . . .

An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. Ai T Ai T 2 = 2 . . . . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. . . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. . . . 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . . . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). . . imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). . . sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . . ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . T Bi r − d2 . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). An T seku sferu ω . . . . dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. An i B1 . . . . koriste´ ci prethodni zadatak. nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. . Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω .

Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). Obrnuto. taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu. pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 .C i na taˇ cku P . Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n. P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . tj. ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . . Dakle. . . m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB . ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n). prema tome. Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . Prema Lajbnicovoj teoremi. Dokaz: Vidi zadatak 121.B . imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 .97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . . An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . caj kada je m + n = 0. Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A.

a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 . ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C .98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . primenom Stjuartove teoreme. m + n (m + n)2 Obrnuto. ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ .

2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . dokazati da je 1 1 1 1 + + = . Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi. pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. . tj. Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi.

pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. Isto tako. . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). tj.100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF . Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. Stoga je AE .

101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . A. S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. B prvoga jednake visinama iz temena P . A. ADB i ADC pravi. a uglovi kod temena D trougla ADF .

Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). C i C ′ . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. D i D′ naspamna temena. 6 · V1 . 27 .102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). dokazati da je V = 1 · V1 . A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. B i B ′ . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ .

CA. Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ .103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. 27 bi´ ce (1) (2) . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. AB trougla ABC . i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). a uporedne su sa stranicama BC . 1 · S (A′ B ′ C ′ ). Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. A1 B1 sadrˇ ze temena A. pa i 1 · D′ N ′ . Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . B . C1 A1 . C . pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A.

a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). dokazati da je V = 1 F. F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra.. bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD. 6 1 · S · d. Prema zadatku 130. imamo da je V = 3 · V1 .104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD.

b. pa je DE ′ = k2 . V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = .105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. AB. C u odnosu na sferu σ ′ . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . CD. CA. C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . (4) sledi da je V = 1 6r F . pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . (3). (2). DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. 3 S druge strane. b′ . AD. A i A′ taˇ cke prave p. B ′ . pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ). B i B ′ taˇ cke prave q . Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). c′ obeleˇ zimo ivice BC. k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. imamo da je DE · DE ′ = k2 . BD. DB = . Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . C . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. B . . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . a′ . C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. c. 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. a sa A′ . B. q. Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije.

pa je S (BCD) = S (B ′ CD). ˇ (Stajnerova teorema). dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). D. D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ .106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. A′ . C ′ . Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD). Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. B ′ taˇ cke prave p i C. C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . B. Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD).

pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). . pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D. V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ).107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni.

obeleˇ zimo sa A′ . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. D pripadaju ravni paralelograma ABCD. AB i EF . ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. CC ′ . D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . B ′ . C ′ . a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = .108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF . B . Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. C . Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). BB ′ . 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. ABB ′ A′ . Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A .

takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni. AB. AC . na ivicama AB . = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ .109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . postoje u pljosnima (AB. D) diedra (C. C1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . C ) i (AB. V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. D1 . AD postoje taˇ cke B1 .

q1 = 1 − q = AQ : AC. Primenom zadatka 138. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . R′ . P ′ . ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. R′ u datim odnosima. ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD.110 Zadatak 139: Ivice BC .P ′ . Q′ . Q. Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. Dokaz: Neka je BP : BC = p. koji je odreden deonim taˇ ckama P . D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. CA. Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. R. CQ : CA = q. r1 = 1 − r = BR : BA. AB . BD. R. AR : AB = r. DR′ : DC = r ′ . Q. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. DP ′ : DA = p′ . Q′ . AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . AD. DQ′ : DB = q ′ .

imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). npr. pa su im i zapremine jednake. pa su im i zapremine medusobno jednake. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD .111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. prema zadatku 138. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . U tom sluˇ caju. CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . taˇ cke A i D s jedne. u ravni π . neka su npr. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. CD. svaka od njih prodire tu ravan. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. Ako je jedna od ivica AB i CD. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . a B i C s druge strane ravni π .

ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π .112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . BD. R. V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . svaka od njih prodire tu ravan. QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. QD SA i prema tome BQ AS = . BQ AS = . Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . Pri tome su taˇ cke A i B . Q. ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD. pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. npr. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . . taˇ cke A i D s jedne strane. prema Menelajevoj teoremi. DC . CD. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . Q i S . tj. pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). neka su npr. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. npr. BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q).

imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. dokazati da je 1 · S · ρ. . sa V zapreminu. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra. Stoga je.113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC.Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. AS : AC = BQ : BD. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. imamo da je . V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. . sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. S toga ako sa S1 . . Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. sa V zapreminu.. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ.

a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. ABC i V zapremina tetraedra ABCD.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. Zadatak 144: Ako su SA . Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= . SC . CDA. d) Pravilan heksaedar. sa V zapreminu. dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ). . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. imamo da je S = 6 · a2 . sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). DAB . e) Pravilan dodekaedar. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. V = a3 . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. sa V zapreminu. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. SD povrˇ sine pljosni BCD. SB .

BCA′ B ′ . Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ).115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ . A′ B ′ C ′ C . BB ′ . 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB .

Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. V (ABCC ′ ) = CC ′ . a boˇ cna ivica AA . a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . pa su im zapremine medu sobom jednake. i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . pa su im i zapremine jednake. CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. 3 3 S AA′ . Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. BB ′ . Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). te su im zapremine takode jednake. 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). 3 .

a h visina i V njegova zapremina. npr. Am i OB1 . C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. . . Am ) i (B1 . . AD tetraedra ABCD. . . . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . Cl . . B . tj. . . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. . Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . Bn ) osnove. C0 upravne projekcije taˇ caka A. bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. Bn ). . Odredimo 6 1 V = . B0 . . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). Am ) i (B1 . . a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. . sa (C1 .

a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. 6 4 6 hS3 .118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove. a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. . sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. b) V1 : V = 4 : 9. svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si. Ravan poligona C1 . . dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). h = 3ρ. imamo da je √ √ r = ρ 3. Prizma je specijalan prizmatoid. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . Osnove prizmatoida mogu. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. . Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. npr. l = 2r = 2ρ 3.

Dokaz: Ako sa N1 .. sa d1 . + dn ).. Vb . Zadatak 150: Ako su Va ...... dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan.. Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima.. S .ωn .... + dn = S (d1 + d2 + ... Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c. imamo da je V = i prema tome d1 + .. 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe.... 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π.ONn i sa S1 . 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2.. dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2.=Sn .. 3 3V ... a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra . bi´ ce 1 V = (S1 d1 + .Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 . Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah . + Sn dn ). Vb2 = bc2 . 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9.119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.. 3 3 3 i bc = ah.. i V = r2π 9 = ρ3 π.... 3 S obzirom da je S1 =S2 =...ωn poliedra .. Vc2 = cb2 ...Sn povrˇ sine pljosni ω1 .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 .

C. Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π .120 Zadatak 152: Ako su A. C. SC. B. M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . Otuda je 1 1 1 + = . a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. pravilnog oktaedra. SD. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . SB. SB. SD. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . SC. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . dokazati da je 1 1 1 1 + = + . SB SD h . B. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = .

OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . ρ . OAB seku respektivno prave AD. SDA. prodiru ravni OBC. CD seku prave BC.121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). b. OCA. c. ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. ′′ A A AP DO DB ′ = . C ′ . hc . OCA. OAB . Pri tome je DO DA′ = . B ′′ . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. BD. B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A. hb . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . C . = . R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . CA. B ′ . DAB. zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . Q. CD u taˇ ckama A′ . a sa P. AB . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. BD. A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . = . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . uporedne ′ sa pravom DD . OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . B .

ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. DAB. DAB. ρc . CDA. = (a + b + c − d). ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . ABC . ρb . ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . ρb . 1 1 = (b + c + d − a). a sa a. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. hb . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ρc . = . DAB . b. hd visine tetraedra ABCD. c. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD. ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . ABC . CDA. a ρa . Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. CDA. bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . c. = . CDA. ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . a sa a. = (d + a + b − c). ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. hc . DAB.122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). = . d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD.

b. DAB . D taˇ cke u kojima prave AO. CO. hb c= 3V . C . hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A . c. ha b= 3V . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD.123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . ha hb hc hd 3V . DO prodiru respektivno pljosni BCD. hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1.CDA. = . ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. BO. DAB. d povrˇ sine pljosni BCD. kc . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. DAB. kb . hc . dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1.ABC . Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. ABC . CDA. 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . dokazati da je . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. B . hb . = . = . CDA.

DO = DD′ − OD′ . BO = BB ′ − OB ′ . ha AA′ kb OB ′ = . hd DD′ Prema zadatku 158. hd visine tetraedra ABCD i sa ka . ′ ′ ′ BB . bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. kc . kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. B ′′ . CAD. imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. ABD. Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. AD BD CD . ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . hc CC ′ kd OD′ = . bi´ ce ka OA′ = . C ′′ . BD. dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. ABC . CD prodiru pljosni BCD. D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . CC . DAB. OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. dokazati da je B′. hc . DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra.124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. hb . CDA. hb BB ′ kc OC ′ = . = 3. kb . AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . CO = CC ′ − OC ′ .

Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. OACD. i OA′ : AD = OP : AP. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. C ′ . Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. Zadatak162: Ako su A′ . Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . OBD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . DAB . OABD. B ′ . pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. CDA. T A′ T B ′ T C ′ T D′ .

C ′′ . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. Neka je npr. D′ s jedne. B . C ′′ . Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . Dakle. Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). B ′′ . U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . T CDA. T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama.126 ako je A′ s jedne. D′′ upravne projekcije taˇ caka A. D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. D na tu ravan. D′ s druge strane od T . taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . B ′′ . a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . S obzirom da su tetraedri T BCD. ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. nikoje dve od taˇ caka A′′ . C ′ . 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . T DAB . 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . a B ′ . C ′ . 1 1 1 1 + = + . a C ′ i D′ s druge strane od T . C . 3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p.

pa je SB VB = . a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu.127 1 1 1 1 = + + . bi´ ce npr. U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne.imamo da je △V SB ∼△V AO. Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . h . pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = . ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . OA VO tj. a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. dokazati da je 1 1 2 − = h. 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe.

r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. kod tetraedra OABC . OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA).CAD je AD + BD > AB.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. OADB . CD + AD > CA. 1 (AB + BC + CA). pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. BCD. 2 . OACD. 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD.

dokazati da je A′ . CDA. 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. 3 Zadatak 166: Ako su a. Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . D taˇ cke u kojima prave AO. pa je d < a + b + c. ABC . 3 √ 3 (a + b + c). BO. b. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. CO. C . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b.129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . DO prodiru respektivno pljosni BCD. 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. DAB .

AA′ BB ′ CC ′ DD′ . cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . CO. CDA.130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. DAB . C ′ taˇ cke u kojima prave AO. AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. DO prodiru respektivno pljosni BCD. da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). BO. Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . da je AO BO CO DO + + + = 3. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1.

na njemu. Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC . tj. ili izvan njega. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b).131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. tj.

imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 .132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. npr. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . u uglu BAC . . Zadatak 170: Ako su a. 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . pa je S 3 ≥ 216V 2 . Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC . b. na stranici BC . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). npr. 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda.

h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe.133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. 27 4 (r + h)3 . dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 .

3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 . 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. 6 2 1 . dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ).134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ). h visina. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r.

ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . hb . ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . Dokaz: Prema zadatku 155. Zadatak 177: Ako su ha .135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. hb . hc . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. hc . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar.

hd ). Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . tj. CDA. d povrˇ sine pljosni (BCD). hc . dokazati da je min(ha . DAB . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . dokazati da je min(ha . hb . kc . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. hb . hc . hd visine tetraedra ABCD. (DAB ).hd ). zimo sa a. ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . hd ). hb . hb . hb . tj. . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. b. hb . hb . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. a 3V . hc . hc . hc . kb . 3V . hb . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . hc . ka . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V. a Zadatak 179: Ako su ha .136 Zadatak 178: Ako su ha . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . hc . (CDA). hb . hc . (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. hc . c. Otuda je min(ha . ABC . hd ). bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar.

hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. bi´ ce odstojanja ka . imamo da je zbir duˇ zi OP. da je h + h′ ≤ 4d. OQ′ . C ′ . Prema poznatom stavu. Q′ . kd taˇ cke S od pljosni BCD. pa je prema prethodnom zadatku min(ha . tj. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d. kb . OS jednak visini h tetraedra ABCD. ABC jednaka duˇ zi ρ. D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . R′ . B. S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom. OR′ . DAB. sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. hc . hb . D tetraedra ABCD a P ′ . CDA. imamo da je OP + OP ′ ≤ d. a zbir duˇ zi OP ′ . dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . hb . pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. Neka su P. S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . C. S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. . OQ + OQ′ ≤ d. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . OR + OR′ ≤ d. B ′ . R. kc . OQ. OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D .137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. hc . Q. OR. OS + OS ′ ≤ d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful