Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇ senjima-

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇ stvo od n ravni u kom se svake dve ravni seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇ cetiri ne seku u jednoj taˇ cki, dokazati da ravni tog mnoˇ stva razlaˇ zu prostor na αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇ ceni. Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇ stvu ν ravni seˇ ce (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇ cki. Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇ ze (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇ cnost, a ostalih 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇ cene. Svaka od tih oblasti razlaˇ ze izvestan deo prostora koji je dobijen razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ cava za 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´ ce za ν = n 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇ cenih i broj neograniˇ cenih delova prostora, odredimo najpre za koliko se pove´ cava broj neograniˇ cenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. Svaka od neograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze jedan deo prostora dobijen razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇ cena dela dok svaka od ograniˇ cenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇ ze neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇ cen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, broj neograniˇ cenih delova prostora pove´ cava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇ cenih delova prostora β1 = 2, bi´ ce za ν = n βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´ ce γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

tj.An taˇ dvema od tih n taˇ caka manja ili jednaka duˇ zi d.... svih n kugli ω1 . npr... Zadatak 3: Ako su A1 . Ae bi´ ce srediˇ ste te kugle zajedniˇ cka taˇ cka kugli ωi .. S obzirom da postoji kugla polupreˇ cnika r koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n taˇ caka.... Ai . dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. kugla ω kojoj je srediˇ ste O. gde je n ≥ (k + 1)... koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. cke u prostopu takve da je duˇ z odredena bilo kojim Zadatak 4: Ako su A1 .. ovaj stav se uopˇ stava za n taˇ caka kodimenzionalnog prostora.An proizvoljne taˇ cke u prostoru..... ωk . pri ˇ cemu svake ˇ cetiri od tih n taˇ caka pripadaju nekoj kugli polupreˇ cnika r ..An .... U tom sluˇ caju bi´ ce r= k . Ak .. Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12. koja je uporedna sa simetralom ugla ω ..An . konveksnih likova ω1 ..... svake ˇ cetiri od n kugli. a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r . .An . Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇ caka koje se nalaze u prostoru.ωn kojima su srediˇ sta A1 . od kojih svaka ˇ cetiri imaju najmanje jednu zajedniˇ cku taˇ cku dokazati da svih n pomenutih likova takode imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.4 Zadatak 2: Ako su ω1 . Aj .. Stoga.ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi. kao pri reˇ savanju zadatka 13. ωj .. te prema Helijevoj teoremi.ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku.. pa ´ ce prema prethodnom zadatku postojati kugla koja sadrˇ zi svih n taˇ caka. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ω1 ... dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ ...An a polupreˇ cnici jednaki duˇ zi r.ωn kugle kojima su srediˇ sta A1 .ωn imaju bar jednu zajedniˇ cku taˇ cku. Dokaz: Analogno zadatku 3... sadrˇ zi svih n taˇ caka A1 .. dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika r. a polupreˇ cnik jednak duˇ zi r .. Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇ stenje Helijeve teoreme na prostorne likove... ωe . Analogno. a zatim metodom matematiˇ cke indukcije.. recimo O. najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇ cnika √ 6 r= d 4 koja sadrˇ zi bilo koje ˇ cetiri od n datih taˇ caka A1 .. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π . dokazuje se da je teorema taˇ cna i za n > 5.. S obzirom da taˇ cka O pripada svim kuglama ω1 . najpre treba dokazati da je teorema taˇ cna kada je n = 5..

Po pretpostavci je prava s uporedna sa ravni π . njenu odgovaraju´ cu taˇ cku obeleˇ zimo sa S . sledi da je △O ′ S ′ P ′ ∼ = △ O ′ S ′ Q′ . a duˇ z ′ ′ ′ ′ O S upravna na duˇ zi P Q . Dokaˇ zimo da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . Duˇ z P Q seˇ ce pravu s u ′ nekoj taˇ cki S . pa je ∠ P ′ O ′ S ′ = ∠ Q′ O ′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω . Stoga. pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π . zatim da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce jedan njegov krak i produˇ zen drugi krak. . Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇ ce oba njegova kraka ili oba njegova produˇ zenja tup ugao. Kako ugao moˇ ze da ima samo jednu simetralu. bi´ ce prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . Kod trougla OP Q taˇ cka S je srediˇ ste stranice P Q. a p′ i q ′ odgvaraju´ ci kraci ugla ω ′ . a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´ ce taˇ cke na polupravama p′ i q ′ . tj. oˇ star ugao. ugla ω ′ . pa je pri navedenom projektovanju taˇ cka S ′ srediˇ ste duˇ zi P ′ Q′ . Obeleˇ zimo sa ′ ′ O i O temena uglova ω i ω . a sa P i Q taˇ cke polupravih p i q takve da je OP = OQ. a duˇ z OS upravna na stranici P Q i paralelna sa O′ S ′ .

kod pravouglih trouglova P OO′ . Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇ ce nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇ ce ′ ′ ′ ′ krak OP i produˇ zen drugi krak OS je ∠P O S naporedan sa tupim uglom ∠P O Q. P OQ bi´ ce O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 . pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . ′ QOO . Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇ ze i njen prodor. Ako sa O obeleˇ zimo upravnu projekciju taˇ cke O. dakle tup ugao. P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao.6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 ce krake pravog ugla ∠P OQ u taˇ ckama P i Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇ ′ Q. dakle oˇ star ugao.

γ su razliˇ cite. R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci.β . prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. Svaka od pravih a. Q. jednake stranice OQ i OR. C1 i C2 . R pripadaju jednoj pravoj. c pripadale ravni π . C1 . zaj u prostoru da se prave Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇ odredene stranicama BC i B ′ C ′ . C2 . prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β . CC ′ seku u jednoj taˇ cki ili su medusobno uporedne. b. a druga u taˇ ckama A2 . Stoga su prave p1 i p2 takode mimoilazne. one bi pripadale izvesnoj ravni π . pa bi sve tri prave a.7 Dokaz: Obeleˇ zimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω . ravni α. Njena upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q . Taˇ cke A i A′ pripadaju ravni β i γ . Q. R dokazati da se prave AA′ . sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π koja sadrˇ zi taˇ cku O. saglasno definiciji. jer su one mimoilazne. pa je ∠P OQ < ∠P OR. Neka je zatim R taˇ cka prave r sa bilo koje strane od O takva da je OQ = OR. B1 i B2 . AB i A′ B ′ seku u taˇ ckama npr. Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. ˇ sto je nemogu´ ce. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. zatim da taˇ cke P. P. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. Prva prava neka seˇ ce u taˇ ckama A1 . Ako prave p1 i p2 ne bi bile mimoilazne. B2 . Pri tome je trougao P QR pravougli. b. pa je hipotenuza P R ve´ ca od katete P Q. a stranica P Q je manja od stranice P R. c imala bi s ravni π po dve zajedniˇ cke taˇ cke A1 i A2 . pa je prava AA′ presek ravni β i . Trouglovi OP Q i OP R imaju zajedniˇ cku stranicu OP . b. B1 . prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ . sa O njenu prodornu taˇ cku. BB ′ . Neka je P proizvoljna taˇ cka prave p koja je razliˇ cita od O. c. CA i C ′ A′ .

S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇ cite. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇ ce ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. R. Stoga se prave AA′ . Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇ ce ravan ABC i ADC cna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π . BC. S taˇ cke u kojima stranice AB. Q. Q. CC ′ seku u jednoj taˇ cki. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇ cki O. S u kojima stranice AB. jer su taˇ cke A. dokazati da su taˇ cke P. nalaze se na pravoj AA po kojoj se seku ravni β i γ . dokazati da su dijagonale tog ˇ cetvorougla medusobno jednake. B ′ . Q. taˇ cke P. Q. jer ′ ′ ′ ′ su prave BB i CC uporedne. R. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . a taˇ cke P. DA prostranog Zadatak 10: Ako su taˇ ˇ cetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. Q. Dokazati da je ravan π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇ cetvorougla. prave BB ′ i CC ′ se seku ili su medusobno uporedne. Istim medusobom uporedne. BC. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC . Zaista. S temena paralelograma. R zajedniˇ cke tim dvema ravnima. Prema dokazanom i prava CC sadrˇ zala bi taˇ cku O. Zadatak 12: Ako su duˇ zi koje spajaju srediˇ sta naspramnih stranica prostornog ˇ cetvorougla ABCD uporedne jedna na drugoj. S temena paralelograma. Kako su B. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. R. A′ . Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇ cki O. CD. R. CD. taˇ cka O pripada ′ i ravni β i ravni γ . ˇ sto je nemogu´ ce. a prava CC ′ presek ravni α i β .8 γ . cke P. . Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. C ′ taˇ cke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. C. Stoga je prava AA uporedna sa pravama BB i CC ′ . i ′ prava AA je uporedna sa njima. B. BB ′ . Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ . Zadatak 11: Ako su P. preseˇ postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π . Dokaˇ zimo sada drugi deo stava. prema tome. B ′ u ′ jednoj ravni. Otuda sledi da su taˇ cke P. Q.

9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇ zimo sa P. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. Po pretpostavci su duˇ zi P R i QS upravne medusobno. CD. BC. R. Q. . Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. dokazati da je prava koja sadrˇ zi srediˇ sta P i Q dijagonala AC i BD zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. duˇ zi P R i QS su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi AC . S obzirom da su duˇ zi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje odgovaraju zajedniˇ ckoj stranici AC . Isto tako duˇ zi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini duˇ zi BD. C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. zatim BC i AD prostornog ˇ cetvorougla ABCD medusobno jednake. dakle ne pripadaju istoj pravoj. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. S srediˇ sta stranica AB. pa su mu sve stranice jednake.

stoga je trougao ACQ jednakokrak. i DD′ : CC ′ = DR : RC. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. D′ uporedne projekcije taˇ caka A. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . pa je prava P Q zajedniˇ cka normala pravih AC i BD. C. B. . D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa A′ .10 bi´ ce ∠CBQ = ∠ADQ. C ′ . pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇ cetvorougla ABCD. B ′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇ zi taˇ cke P i R. dokazati da je BQ : QC = AS : SD. Na isti naˇ cin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog ˇ cetvorougla. D na ravan π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . Zadatak 14: Ako su P i R taˇ cke stranica AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD takve da je AP : P B = DR : RC.

sleduje da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . bi´ ce taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇ cetvorougla seˇ ce druge dve stranice na proporcionalne odnose. Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π . bi´ ce i CD′ π . D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD seˇ ce druge dve stranice BC i AD u taˇ ckama P i Q. Obeleˇ zimo sa D′ taˇ cku ravni ABC takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . Isto tako je DD′ QQ′ . a AB π . te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . Kako je CD′ AB . . a taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa duˇ z AD′ prodire ravan π u nekoj taˇ cki Q′ . pa cke D i je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π . i △QBB ′ ∼ △QCC ′ .11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´ ce AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. Iz uporednosti ravni π i CDD′ . S obzirom da su taˇ ′ ′ D iste.

da se duˇ zi P R i QS seku.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇ cke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. bi´ ce O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . S pripadaju jednoj ravni. AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . a Q i S taˇ cke u kojima stranice BC i AD tog ˇ cetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ uporednu s drugim dvema stranicama. biˇ ce taˇ cke R i S s iste strane ravni ABCD′ . Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. Ta prava sadrˇ zi presek O′ duˇ zi P R′ i QS ′ . Sad su taˇ cke P ′ i Q u ravni ABCD . bi´ ce O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . a seˇ ce duˇ zi P R i ′′ QS u izvesnim taˇ ckama O i O . duˇ zi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇ ckama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i ′ ′ ′ ′ ′ RR DD . dokazati da taˇ cke P . jer bi tada sve stranice ˇ cetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . Pri tome. pa bi ˇ cetvorougao ABCD bio ravan. tj. pa su unutraˇ snje taˇ cke O i O′′ duˇ zi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . R. i prema tome. Otud sledi da se ravni π i π ′ seku po nekoj pravoj t. zatim QS AB D C i SS DD′ . Dokaˇ zimo da su taˇ cke O i O′′ istovetne. a ravan CDD′ uporedna s ravni π ′ . na pravoj t s iste strane od taˇ cke O′ . Q. D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇ zimo taˇ cku takvu da je ˇ cetvorougao ABCD′ paralelogram. a taˇ cke R i S s iste strane od te ravni. bi´ ce ravan ADD′ uporedna s ravni π . sto je suprotno pretpostavci. S obzirom da je taˇ cka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . a taˇ cke R i S na duˇ zima CD i AD. pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D.

DA prodiru ravni OCD. taˇ cke P. Q. Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇ cetiri taˇ cke P . R. Isto tako. pa se one takode nalaze na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. S pravih odredenih stranicama AB . Q. Otud sledi da je O zajedniˇ cka taˇ cka pravih P R i QS . DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . . S pripadaju dvema raznim ravnima QDA i SBC . P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). Q. R. OAB .13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . pa su taˇ cke P . S u kojima prave AB . S u jednoj ravni. cetvorougao i O proizvoljna taˇ cka prostora. Q. taˇ cke O. taˇ cke O i O su istovetne. Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇ dokazati da taˇ cke P . BC . BC . P . ODA. S obzirom da su duˇ zi O′ O i O′ O′′ jednake. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇ cke O. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . one se ne seku na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. R. pa se duˇ zi P R i QS seku. Stoga. CD. CD. R. S pripadaju jednoj ravni. OBC pripadaju jednoj ravni. a taˇ cke O i O′′ na pravoj t s iste strane od ′ ′′ taˇ cke O .

R. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π . S. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. one bi bile u ravni ABC . Q. DA. ona je uporedna i s pravama P Q i RS . R ne pripadaju jednoj pravoj. AC trougla CDA prodiru ravan π na jednoj pravoj. BC.14 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. Q. Zaista. P B QC RD SA dokaˇ zimo da taˇ cke P. Q. Naime pretpostavljaju´ ci da je AP BQ CR DS · · · = 1. P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇ zimo da je navedeni uslov dovoljan. Taˇ cke P. bi´ ce taˇ cke P. pa bi ravan ABC sadrˇ zala dve taˇ cke C i R stranice CD. Ako je prodire u nekoj taˇ cki T . CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. ako bi one bile na jednoj pravoj. T u kojima produˇ zene stranice CD. RD SA T C Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana nalazimo da je AP BQ CR DS · · · = 1. T u kojima produˇ zene stranice AB. R. S pripadaju jednoj ravni. Zato pretpostavimo da taˇ cke P. isto tako bi´ ce taˇ cke R. dakle i taˇ cku D. Q. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. U tom sluˇ caju sva temena . recimo π . S pripadaju jednoj ravni.

. . one odreduju neku ravan π . bi´ ce taˇ cke P1 . Q. . . An A1 prostornog n-tougla A1 . .. . R..15 prostornog ˇ cetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni.. . Pn−1 . imali bismo da je AP BQ CR DS ′ · · · = 1.. . ˇ sto je nemogu´ ce. A1 A4 .. Zadatak 19: Ako su P1 . . .. Q4 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj .. Otuda je A3 Q 3 2 P2 ·A = −1.. Ako bi S ′ bila taˇ cka u kojoj prava AD prodire ravan π .. · · · ... P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇ cka S ′ istovetna s taˇ ckom S .. P2 .. Q3 . Q. Q3 u kojima produˇ zene stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. sve ˇ cetiri taˇ cke P.. S pripadaju jednoj ravni. . Q4 . taˇ cke P3 . A1 An−1 u izvesnim taˇ ckama Q3 .. An . An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇ ce prave odredene dijagonalama A1 A3 ... An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) .. . Pn taˇ cke u kojima proizvoljna ravan π seˇ ce prave odredene stranicama A1 A2 . P 2 A3 · Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. . . Qn−1 . Dakle. ili je uporedna s nekim od tih pravih. Ako pretpostavimo da ravan π seˇ ce sve pomenute prave. .... Pn u kojima produˇ zene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jednoj pravoj. . . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). R ne pripadaju jednoj pravoj. . taˇ cke Qn−1 . .. S obzirom da taˇ cke P ..

S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim se ravni P CD. bi´ ce AP = P ′ B. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. CD. R. SBC seku u jednoj taˇ cki izraˇ zen s jednakosti AP BQ CR DS · · · = 1. R. S u odnosu na srediˇ sta odgovaraju´ cih stranica pripadaju jednoj ravni. bila uporedna s ravni π . P B QC RD SA S obzirom da su taˇ cke P ′ . S ′ pripadaju istoj ravni. DS = S ′ A. Q′ . R′ . Q. Stoga je u tom sluˇ caju jednakost (2) taˇ cna. S ′ simetriˇ cne taˇ ckama P. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. Zadatak 21: Neka su P. CR = R′ D. Q′ . A1 An−1 npr. R. Q. BC . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇ cke P ′ . Q. R′ . BC. Zadatak 20: Ako su P. . dokazati da taˇ cke P ′ . . P B = AP. S taˇ cke u kojima stranice AB. A1 A4 . S ′ simetriˇ cne sa taˇ ckama P. RAB. . Q′ . . cetvorouglove imamo da je Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ AP BQ CR DS · · · = 1. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD prodiru neku ravan π . RD = CR′ . R. S taˇ cke pravih koje su odredene stranicama AB . QDA. R′ . BQ = Q′ C. CD. nalazimo da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇ cetvorouglove). prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. Q. SA = DS ′ . P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇ caju duˇ zi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . dijagonala A1 A3 . QC = BQ′ .16 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. .

P. SBC seku u nekoj taˇ cki O. . SBC se seku u taˇ cki O. S obzirom da taˇ cke O. pa se prave P R i QS seku u nekoj konaˇ cnoj ili beskrajno dalekoj taˇ cki O. Stoga je prema zadatku . C. DD′ po kojima ta ravan seˇ ce ravni α. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). prave AA′ . B.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da je navedeni uslov potreban. C ′ . P B QC RD SA Sad dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. Zato pretpostavimo da se ravni P CD. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). . B. R su na preseˇ cnoj pravoj tih dveju ravni. Q. R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB . B ′ . RAB. . C. Iz jednakosti AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇ cke P. δ koje se seku po nekoj pravoj s. D i A′ . Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. S pripadaju jednoj ravni. taˇ cke O. Zadatak 22: Ako su A. dokazati da su dvorazmere taˇ caka A. Isto tako taˇ cke O. β. δ uporedne su sa pravom s ili se seku u nekoj taˇ cki koja se nalazi na pravoj s. Otuda sledi da taˇ cke P. γ. R. S pripadaju preseˇ cnoj pravoj QDA i SBC . Q. CC ′ . Q. tj. B ′ . C ′ . ravni P CD. QDA. BB ′ . RAB. γ. P. R. pa je prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇ cetvorouglove AP BQ CR DS · · · = 1. S pripadaju jednoj ravni. QDA. Ako pripadaju nekoj ravni π . D′ taˇ cke u kojima dve prave p i p′ prodiru ˇ cetiri ravni α. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS . D i A′ . β. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po pravoj P R. D′ medu sobom jednake.

taˇ cke A i D odreduju pravu p koja prodire te ˇ taˇ ckama A. a R prav ugao. . . δ npr. Isto tako. An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇ stora. 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇ snjih uglova prostornog n-tougla. dakle pripadaju jednoj ravni.18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. prave p′ i p′′ se seku. . no moˇ ze u svim dobijenim relacijama vaˇ ziti znak jednakosti. S obzirom da taˇ cka P ne moˇ ze pripadati svim stranicama poligona A1 . β. te je prema dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). dokazati da je S < (n − 2) · 2R. B ′′ . . . Prave p i p′ se seku. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). Dve prodorne taˇ cke pravih p i p′ koje nisu ′ ′′ cetiri ravni u u istoj ravni α. bi´ ce P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). . An . D′ . . dokazati da je zbir duˇ zi koje spajaju taˇ cku P s temenima tog poligona ve´ ci od poluobima tog poligona. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . γ. C ′′ . cka proZadatak 23: Ako je A1 . . dakle pripadaju nekoj ravni. prema tome. P An + P A1 An A1 . .

. Neka su A. C ′ S ′ A′ pa su duˇ zi AB . prema tome bi´ ce ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. S ′ B ′ . b.. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. A1 . prostornog n-tougla A1 . B ′ . c. An prostorni. c′ takve da su duˇ zi SA.. CSA podudarni su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . SB .. S ′ A′ . CA jednake duˇ zima . Kako je poligon A1 . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima bili podudarni. C . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci diedri. C ′ taˇ cke polupravih a. ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 .. S ′ C ′ medu sobom jednake. Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi (III stav podudarnosti triedara). B ′ S ′ C ′ . B . npr. S < (n − 2) · 2R. A′ ... . . An bi´ ce ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . BSC . Jednakokraki trouglovi ASB .. SC . b′ . a′ .19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇ su sve dijagonale koje polaze iz istog temena.. ne moˇ ze u svim navedenim relacijama da vaˇ zi znak jednakosti. . BC . .

B ′ . C . S C budu medu sobom jednake. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. S A . (a. R i Q′ . prema tome. Dokaz: Neka su iviˇ cni uglovi (a. S ′ A′ C ′ pa su oˇ stri uglovi SAB i SAC jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . Ravni π i π ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB . ravni π i π ′ se´ ci ´ ce poluprave AB . A′ Q′ R′ . iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇ zi BC i B ′ C ′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. c′ odredimo taˇ cke A. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇ stri i jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . Otuda su. b). Kako su uglovi SAB . Q′ R′ .20 A′ B ′ . oni su podudarni. Jednakokraki trouglovi SAB . i prema tome. prema stavu III. b′ . tj. iviˇ cnih uglova (b. B . R′ P ′ i prema tome. R . c′ ) datih triedara. Pored toga. SC . ARP podudarni su trouglovima ′ ′ ′ A P Q . a duˇ zi AB i AC jednake duˇ zima A′ B ′ i A′ C ′ . duˇ zi QR i Q′ R′ jednake. Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ . prema tome. AP R podudarni su trouglovima A P Q . A′ R′ P ′ pa su duˇ zi P Q. Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´ cim diedrima bili podudarni.. A′ C ′ u taˇ ckama ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ Q. c. prema zadatku 25. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. P ′ R′ . S B . dokazati da su pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). imaju jednake odgovaraju´ ce iviˇ cne uglove. AQR. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´ ci diedri (VI stav podudarnosti triedara). Kao i u primeru 1. Najzad. a′ . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. A P R pa su duˇ zi P Q. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ jednaki. c ) triedra S a b c i diedri zahva´ ceni tim uglovima takode jednaki. pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. . AC i A′ B ′ . (a′ . c) i (b′ . bi´ ce i ti diedri jednaki. Trouglovi AP Q. AC i A′ B ′ . SAC ′ ′ i S A B ′ . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova ′ ′ BSC i B S C ′ . Triedri polarni ovim triedrima. Zadatak 27: Ako su dva iviˇ cna ugla i njima zahva´ ceni diedar jednog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. B ′ C ′ . na ivicama a. A′ . R′ . a π i π ′ pavni koje su u taˇ ckama P i P ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . c) triedra Sabc jednaki iviˇ cnim uglovima ′ ′ ′ ′ ′ ′ (a . pomenuti triedri su podudarni. S ′ A′ C ′ oˇ stri. SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . ′ ′ ′ Sad iz podudarnih trouglova AQR i A Q R nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . SB . b. Trouglovi AP Q. Analognim postupkom dokazuje se da su ostali parovi odgovaraju´ cih diedara takode jednaki. C ′ takve da ′ ′ ′ ′ ′ ′ duˇ zi SA. pa su im i odgovaraju´ ci diedri jednaki.. R i Q . A′ C ′ u taˇ ckama Q. C ′ A′ i prema tome. RP jednake duˇ zima P ′ Q′ . tj. po predpostavci jednaki su. Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki odgovaraju´ ci iviˇ cni uglovi. b′ ). QR. P R jednake duˇ zima P ′ Q′ . Neka su P i P ′ taˇ cke duˇ zi SA i S ′ A′ takve da su odseˇ cci AP i A′ P ′ jednaki. Pored toga.

c1 ) = ∠(a′ . oˇ stra ili tupa. (a′ . c1 ) = ∠(a. c ) jednaki. Pretpostavimo da iviˇ cni uglovi (b. 27). pomenuti triedri podudarni. pa su i diedri naspram njih jednaki. Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´ ca iviˇ cna ugla i diedre zahva´ cene njima. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c). dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇ koji odgovaraju ivicama b. zad. zad. a diedri naspram drugog para pomenutih iviˇ cnih uglova oˇ stri. ˇ cija zajedniˇ cka ivica sadrˇ zi polupravu ′ ′ c1 . cni uglovi (b. c) i (b . Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. c). Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c ) su jednaki i. ˇ sto je nemogu´ ce. dokazati da su ti triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). iviˇ cni uglovi (a. prema tome. c) i (b′ . pa su unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ′ ivicama c1 i c medu sobom jednaki. a . pravi ili tupi. odakle sledi da su i iviˇ cni uglovi (a. b) i (a. c) > ∠(b′ . b). c) jednaki iviˇ cnim ′ ′ ′ ′ ′ uglovima (a . c′ ). iviˇ cni uglovi (b. pa ´ ce pomenuti triedri biti podudarni. prema tome. (v. c ). U uglu (b. Otuda sledi da su oba naspramna diedra. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. a diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ oˇ stri. c′ ) i prema tome ∠(a. (b′ . Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇ cni uglovi (a. c1 ) = ∠(b′ . c′ ). S ′ a′ b′ c′ iviˇ cni uglovi (a.21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇ cni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu i odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. stav je jednostavan. c1 ) i (a. a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. c′ ). 25). c′ ). a diedri Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. Zadatak 29a: Ako su dva iviˇ cna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima i odgovaraju´ cem diedru drugog triedra. dokazati da su ti triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c i c′ pravi. b ) i (a . c) i (a′ . pa su prema prethodnom stavu podudarni. c′ ) nisu jednaki. c) i (b . dakle. c′ ) jednaki. diedri koji odgovaraju ivicama b i b jednaki. prava ili tupa. b′ ) jednaki. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . c′ . triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. U ostala dva sluˇ caja dovoljno je dokazati da su iviˇ cni ′ ′ uglovi (b. Pored toga je ∠(a. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . pravi ili tupi. ve´ c da je ∠(b. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b.

pravi ili tupi. c) ve´ ci od diedra naspram ugla (b′ . b ) oˇ stri. d) + ∠(d. Zadatak 30: Ako su dva iviˇ cna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglovima drugog triedra. a diedar naspram ugla (b. c) = ∠(a′ . c1 ). Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´ cen pljosnima (a. c) i (a′ . b) = ∠(a′ . a iviˇ cni ′ ′ ′ ′ ′ ′ uglovi (a. prava ili tupa. c) po nekoj polupravoj d. c) > ∠(b . ∠(a. b′ )stri. b) i (a. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . S a b c takodje podudarni Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇ cni ugao naspram jednog od njih nekog triedra jednaki odgovaraju´ cim diedrima i odgovaraju´ cem iviˇ cnom uglu drugog triedra. Ta poluprava je u uglu (a. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . . Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . b′ ). prema predhodnom zadatku. podudarni. d) + ∠(d. a diedri zahva´ ceni tim uglovima nejednaki. c1 ) i ∠(b. pravi ili tupi. pa su i triedri Sabc. c1 ) = ∠(a. c). b) i (a. Poluravan koja sadrˇ zi c1 i ima ivicu odredenu polupravom a nalazi se u diedru zahva´ cenom pljosnima (a. ona seˇ ce pljosan (b. Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. c′ ). S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇ caju bi´ ce ∠(a. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . a oba iviˇ cna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇ stra. iviˇ cni uglovi (a. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih diedara ve´ ci iviˇ cni ugao. c). prema tome. dokazati da su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). b) i (a . c ). c′ ).22 ′ a′ b′ c′ su iviˇ cni uglovi (a. c′ ) jednaki. S1 1 1 1 ′ ′ ′ ′ prema prethodnom zadatku. Treba dokazati da ′ ′ je ∠(b. c) = ∠(b. b) i (a′ . podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. a naspram manjeg manji iviˇ cni ugao. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 i S1 a1 b1 c1 su.

c1 ). ∠(b. c) > ∠(b. pa je ∠(a. c) i pa je kao u prvom sluˇ caju odnosno ∠(b. d) + ∠(d. c′ ). d) + ∠(d. c1 ). ∠(b. c). c1 ) = ∠(a. d) − ∠(d. c) + ∠(b. odnosno ∠(a. c) > ∠(a. c1 ) + ∠(b. d) + ∠(d. c′ ). c) + ∠(b. c) > ∠(a. c1 ). c1 ) > ∠(b. c1 ). kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. d) + ∠(d. c1 ) > ∠(b. d) + ∠(d. c) = ∠(b. c) > ∠(b. ˇ sto je trebalo dokazati. c) > ∠(a. odnosno ∠(b. c1 ). c1 ) su medu sobom jednaki. c) > ∠(a. c1 ) + ∠(b. c) > ∠(b′ . . c) i (a. c) > ∠(b′ . c1 ). Uglovi (a.23 Prema predhodnoj teoremi. S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇ caju bi´ ce i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. ∠(a. pa je ∠(b. d) ∠(b. c) i ∠(b. d) − ∠(c1 . d) + ∠(d.

c) > ∠(b′ . odnosno ∠(b. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. . b) i (a. Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. c′ ). O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇ cni uglovi (a. c) u nekoj taˇ cki S . Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´ cim diedrima drugog triedra. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. c) > ∠(b. c1 ). one se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b. dokazati da je naspram ve´ ceg od tih uglova ve´ ci diedar. a naspram manjeg manji diedar. c) medu sobom jednaki. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇ cnih uglova triedra nalaze jednaki i unutraˇ snji diedri. a iviˇ cni uglovi na kojima naleˇ zu ti diedri nejednaki. c). zad. c) pa je ∠(b. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´ cem sluˇ caju bi´ ce poluprava c1 u uglu (b.

i prema tome ∠(a. △AOB ∼ = △AOC. . te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. c) u nekoj taˇ cki S . Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. sa β i γ ravni kroz taˇ cku A upravne na ivicama b i c. c). O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇ snji diedri koji odgovaraju ivicama b i c. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC.25 Pri tome je pa je AB = AC . pa je AB = AC . c). △SAB ∼ = △SAC. Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇ snjih diedara triedra nalaze jednaki iviˇ cni uglovi. Pri tome je △SAB ∼ = △SAC. S obzirom da su ravni β i γ kroz taˇ cku A upravne na kracima neopruˇ zenog ugla (b. a sa B i C taˇ cke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. b) = ∠(a. △OAB ∼ = △OAC. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. Obeleˇ zimo sa A proizvoljnu taˇ cku ivice a. one se seku po nekoj pravoj koja sadrˇ zi taˇ cku A i prodire ravan pljosni (b.

O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 cetvorostrani rogalj kome su svi iviˇ cni uglovi medu sobom Dokaz: Neka je Oabcd ˇ jednaki. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. podnoˇ zja normala iz tih taˇ caka na pravoj koja sadrˇ zi ivicu b je ista taˇ cka B . manji je od zbira dva prava diedra. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa zajedniˇ ckom osnovom AC podudarni.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇ cni uglovi ˇ cetvorostranog roglja medu sobom jednaki. pa je ∠ABC = ∠ADC . Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 . Ako su A i C taˇ cke ivica a i c takve da je OA = OC . ugao svakog unutraˇ snjeg diedra konveksnog roglja je suplementan s odgovaraju´ cim iviˇ cnim uglom njemu polarnog roglja. dakle. Svaki unutraˇ snji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. ako obeleˇ zimo ′ sa Sn zbir uglova svih unutraˇ snjih diedara datog konveksnog roglja. No uglovi ABC i ADC su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. Dokaz: Prema zadatku 32. Stoga. Stoga je zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. a podnoˇ zja normala na pravoj koja sadrˇ zi ivicu d je ista taˇ cka D. a manji od 2n pravih diedara. Otuda je i zbir svih unutraˇ snjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´ ci od zbira 2n−4 pravih diedara. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. ′ < 4R. bi´ ce Sn pa je Sn > (2n − 4)R. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. sa Sn zbir iviˇ cnih uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. .

b)]. c) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog roglja. b) + ∠(p. b) + ∠(p. ∠(p. a) + ∠(p. c) < ∠(b. b) + ∠(p. c). Kada se pomenuta poluprava nalazi u triedru. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. b) < ∠(c. a) + ∠(p. . a2 ) ∠(a1 . . Otuda je ∠(p. a) + ∠(p. an . bi´ ce ∠(p. b) ∠(b. b) + ∠(p. a) + ∠(a. a3 ) + · · · + ∠(an . c). Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. b). Otuda je 1 ∠(p. a) ∠(p. bi´ ce . 2 Ako je poluprava p u tom triedru. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog triedra. an ) > [∠(a1 . . c) > [∠(b. c) + ∠(c.27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´ ci od poluzbira iviˇ cnih uglova tog triedra. a) + ∠(a. b) + ∠(a. a1 ) + ∠(p. Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´ ce ∠(p. dokazati da je zbir uglova 1 koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇ cnih uglova tog roglja pomnoˇ zenog sa n− 2 . a1 ). b). c) ∠(p. a1 ) ∠(an . a). ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. b). ne mogu istovremeno vaˇ ziti jednakosti u svim navedenim relacijama. a). ∠(p. a) + ∠(c. ∠(c. c) + ∠(p. Poluprava p ne moˇ ze pripadati svim pljosnima roglja. prema tome. a2 ) + ∠(a2 . Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . . a1 ) + ∠(p. . ∠(p. bi´ ce ∠(p. prema tome bi´ ce 1 ∠(p. c) + ∠(b. an ) + ∠(p. an ). c) + ∠(c. . Kako poluprava p ne moˇ ze istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. a) < ∠(b. a) + ∠(p. ∠(a. a1 )]. a2 ) + · · · + ∠(p. c) < ∠(a.

∠(a. a′ ). an ) < n−1 [∠(a1 . (a. a1 ) -----------------------------∠(p. β . γ ravni odredene polupravama a i a′ . Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara triedra seku ravni naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. ∠(c. (c. Dokaz: Neka su a. γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a). SAB su jednakokraki. a2 ) + · · · + ∠(p. b i b′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova (b′ . β . CA. b. b1 . b′ . (c. 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. b. c′ raspolovnice njegovih iviˇ cnih uglova ∠(b. a3 ) + · · · + ∠(an . (c′ . an ) + ∠(p. (a′ . C ′ duˇ zi BC . a3 ) + · · · + ∠(an . a taˇ cka T u ravni ABC . B ′ . b′ . od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i raspolovnicu naspramnog iviˇ cnog ugla. b′′ . c). b). c). SCA. te poluprave a′ . b′ ). an ) Otuda je ∠(p. C taˇ cke ivica a. c takve da je SA = SB = SC. trouglovi SBC . pa se seku u jednoj taˇ cki. c′ koje imaju zajedniˇ cki kraj S . a1 ) + ∠(p. Obe pripadaju ravnima α. BB ′ . a2 ) < ∠(a2 . CC ′ teˇ ziˇ sne linije trougla ABC . neka su a′′ . AB . . b. Poluprave a′ . c ivice triedra kome je vrh S . b) i α. S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇ zi AA′ . su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . c1 prave po kojima ravni α. b. γ seku ravni (b. upravne su na ravnima (b. Ako su A. c′ ). β . b′ . a). B . c i c′ . a1 ) + ∠(p. c. c triedra Sabc i a1 . a1 ) < ∠(a1 . teˇ ziˇ stu T tog trougla. a). a2 ) + · · · + ∠(an−1 . c′ sadrˇ ze srediˇ sta A′ . β . seku po jednoj pravoj. Dokaz: Neka su α. Taˇ cka S je izvan ravni ABC . a2 ) + ∠(a2 . γ simetralne ravni spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. a′ . c). b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. (a. pa su S i T dve razne taˇ cke.28 ∠(p. a1 )].

(c′ . a′′ ). c′ ) upravna na ivici a. b′′ ). one su upravne u taˇ cki S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. Prema prethodnom zadatku. c). C upravne projekcije te taˇ cke na ravnima (b. prava s pripada ravni α. c1 pripadaju jednoj ravni. Kako su prave a1 . b1 . c). c triedra Sabc. b). b. (b′ . . a sve taˇ cke ravni γ jednako udaljene od ravni (a. Otud sledi da su taˇ cke preseka s ravni β i γ jednako udaljene od ravni (a. P SB . a delom u diedru koji je njemu unakrsan. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. (c. ravni (a′ . (c′ . Stoga. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. npr. c) i (a. Otud sleduje da prave a1 . b) bi´ ce △SP A ∼ = △SP B ∼ = △SP C. bi´ ce a′′ ⊥α. a′′ ). Dokaˇ zimo da prava s pripada i ravni α. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. sve taˇ cke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. β . c). prava s se nalazi delom u unutraˇ snjem diedru koji odgovara ivici a. (a. c). pa su nagibni uglovi P SA. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇ zana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. b′′ ). b1 . ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . Ako je P proizvoljna taˇ cka prave s razliˇ cita od S . s. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇ cki S na ′ ′′ cnoj pravoj ravnima (b. b) i (a. a upravna na preseku te ravni s ravni α. b) i (b. γ simetralne ravni unutraˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. pa se sve tri ravni α. a). pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . a A. imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . c). Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇ snjih diedara triedra seku po jednoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇ snja diedra i simetralna ravan unutraˇ snjeg nesusednog diedra seku po jednoj pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. one su upravne i na ivici a. (b′ . Sem toga. c1 upravne u taˇ cki S na ravnima (a′ . β . c′′ ). B . γ seku po pravoj s. c) i (b. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇ zi vrh S triedra. c′′ ) se seku po jednoj pravoj. Dokaz: Obeleˇ zimo sa α. Isto tako. c) i α. bi´ ce ravan odredena polupravama a i a upravna na preseˇ a1 ravni α i (b.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 .

b1 . c) i σ . snjih. pa bi morala da seˇ ce joˇ s jedan iviˇ cni ugao triedra. b1 . Otud sleduje da ravan ω sadrˇ zi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (a. b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. Ako bi ravan ω sadrˇ zala simetralu iviˇ cnog ugla (a. c1 prave kroz vrh S triedra. Prema prethodnom zadatku. c). c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. Dokaz: Neka su a1 . Prave a1 i b1 se seku u taˇ cki S . Isto tako je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. c). b) triedra Sabc. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. c). γ1 a upravne na ivicama a. dakle i na preseˇ cnoj pravoj p ravni (b. ˇ sto je nemogu´ ce. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. c triedra Sabc. ona bi sekla taj iviˇ cni ugao. β1 . a α1 . c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇ cki S . prema tome. β . (a. β . c triedra zahvata jednake uglove. γ1 simetralne ravni Dokaz: Neka su α. one odredjuju izvesnu ravan ω . ravan ω sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (c. a). neka su a1 . prava s zahvata s pljosnima (b. prema tome i na ravnima (b. (a. Pored toga. Prema tome. prema tome. (c. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇ ze S . a). b). stoga prave odredene ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. a) i (a. a) i (a. ravan ω sadrˇ zi simetralu iviˇ cnog ugla (a. b). prave a1 . ravni α. b. β1 . c. γ simetralne ravni unutraˇ spoljaˇ snjih diedara koji odgovaraju ivicama a. Kako je prava s upravna u taˇ cki S na ravni σ . pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. b1 . γ seku se po izvesnoj pravoj s. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇ cetiri ravni koje sadrˇ ze vrh triedra od kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. b). jer ravan ω seˇ ce naporedne uglove ostala dva iviˇ cna ugla. Prema prethodnom zadatku. b. b1 . pa prema zadatku 40. c). pa je a1 ⊥ s . . bi´ ce a1 ⊥ α. Otud sleduje da ravan σ zahvata s ravni (b. a). Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. sadrˇ zane u simetralnim ravnima spoljaˇ snjih diedara i upravne na odgovaraju´ cim ivicama pripadaju jednoj ravni koja s pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. b) jednake uglove. Stoga se prava s nalazi u ravni koja je u taˇ cki S upravna na pravoj p. c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇ cki S upravna na pravoj s. Kako ta ravan sadrˇ zi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇ cnim uglom (b. b. zatim da simetrale dvaju iviˇ cnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´ cem iviˇ cnom uglu pripadaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. Prave a1 . c) s ravni σ . prema tome i na svakoj pravoj ravni α. Isto tako.30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. Dokaˇ zimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. sadrˇ zane u ravni α1 . (c.

c). γ upravna na ravni ω .pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Isto tako. Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu triedra i upravna je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. γ bi´ ce i ravan ω upravna na ravnima α. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. γ ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova (b. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇ ckih taˇ caka. (a. c). β . ∠(c. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. Otud sledi da su sve prave ′ ravni α upravne na pravoj BC . c ivice triedra kome je vrh S . b) triedra Sabc i upravne su na njima. γ . c i upravne su na ravnima α. sadrˇ zana u ravni γ . β . te je i α′ ⊥ π . Dokaz: Neka su α. γ ′ ravni koje sadrˇ ze redom ivice a. Dakle. a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. razliˇ cita od S . Ravni α i β imaju zajedniˇ cku taˇ cku S i upravne su na ravnima (b. b) triedra Sabc upravne na ravnima α. Prema tome. ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇ cki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π . a). b. prema zadatku 41. β . (c. γ . Pretpostavimo najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇ ckama B i C . svaka prava ravni β kroz taˇ cku S zahvata s polupravama c i a jednake uglove. a). Prema prethodnom zadatku. Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a. c). Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇ cnim uglovima (b. pa je i AA′ ⊥ BC . γ se seku po pravoj q . b) i sa α′ . β ′ .31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇ ze simetrale iviˇ cnih uglova triedra i upravne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇ zi taˇ cku S . Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. (a. Prema zadatku 41. sa α. Ravan α′ sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . svaka prava ravni α kroz taˇ cku S zahvata s polupravama b i c jednake uglove. β . simetrale uglova koji su naporedni s iviˇ cnim uglovima triedra pripadaju izvesnoj ravni ω . b. (c. β . c) i (c. a) koje se seku. ravni α. a). γ ravni njenih pljosni ∠(b. ∠(a. β . duˇ z AA′ je visina trougla . β .

β . S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇ cka ivice a razliˇ cita od S . b′ . Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ ravni α. Na potpuno isti naˇ cin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna na pravoj AB u nekoj taˇ cki C ′ . β . Na taj naˇ cin. a taˇ cka H u ravni π . Kako prave AA′ . c). a zatim a1 . Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . Kako je β ⊥ π i β ⊥ β ′ . Obe te ′ ′ ′ taˇ cke pripadaju ravnima α . one se seku u ortocentru H tog trougla. b. c′ upravne projekcije ivica a. a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. Dokaza´ cemo da prave a1 .b1 . b i b′ . b1 . c. neka ih prodiru u taˇ ckama B i C . a π ravan upravna na ivici a u taˇ cki A. c′ upravne projekcije ivica a. c1 prave kroz S sadrˇ zane u ravnima pljosni ∠(b. b. Dakle. pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇ zi taˇ cku S . te je i AC ⊥ BB ′ . c1 seku pravu s u taˇ cki S i upravne su na njoj. c i c′ . c1 pripadaju jednoj ravni. sadrˇ zane u ravnima njegovih pljosni. Taˇ cka S je izvan ravni π . pa je upravna na svim pravama te ravni. BB ′ . duˇ z BB ′ je visina trougla ABC . γ te se one seku po pravoj SH . b) upravne na naspramnim ivicama a. Ravan β sadrˇ zi ivicu a koja je upravna na ravan π . Zadatak 46: Ako su a′ . U tom cilju. prema tome one pripadaju jednoj ravni. b. b. c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . a). b′ . dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. c na ravnima naspramnih pljosni. c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. ∠(c. te je takode duˇ z CC ′ visina trougla ABC . sve tri prave a1 . ravan β je upravna u izvesnoj taˇ cki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni ′ β i π . γ ravni odredene polupravama a i a′ . Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . b i b′ . dakle i na pravoj s. U . c ivice triedra kome je vrh S . CC ′ sadrˇ ze visine trougla ABC . pa su S i H dve razne taˇ cke. a sa α. Dokaz: Neka su a. ∠(a. c1 upravne na pravoj s. obeleˇ zimo sa a′ . Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . pa je β ⊥ π . Te tri ravni sadrˇ ze ivice triedra i upravne su na naspramnim pljosnima.32 ABC. b1 . Neka ˇ citalac analizira sluˇ caj kad ivice b i c ne prodiru ravan π .

b i b′ . BB . podudarni su. Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇ upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . a sa P i Q podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . BB ′ . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇ ze visine AA′ . d) kvadrat. Otud sledi da taˇ cka A pripada simetriˇ cnoj ravni diedra koji odgovara ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. Otuda sledi da su taˇ cke P i Q na pravama SM i SN . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇ zimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇ cetvorostrani rogalj. pa su medu sobom jednake. a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . Obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja ′ ′ ′ ′ upravnih kroz taˇ cku A na pravama A B i A C . dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇ zi . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni ′ ′ ′ SA B i SA C ′ . dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . b) pravougaonik. pa je SM = SN . Najzad je △SAM ∼ ze po dve prave = △SAN . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . ′ ′ ′ prave AA . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S .33 zadatku 45. dakle. c) romb. Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇ cku stranicu SA′ . Stoga su duˇ zi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . Ravni ab i cd nisu istovetne. CC simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´ ce presek jedne ravni sa konveksnim ˇ cetvorostranim rogljem biti: a) paralelogram.

a) Odredimo najpre potrebne uslove. Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π . presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. d) kvadrat. pa je ravan π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Isto tako. koja seˇ ce rogalj Sabcd po ˇ cetvorouglu ABCD. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna sa ravni π . Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q . c) S obzirom da je romb takode paralelogram. Isto tako. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π . BD. sa ravni π . Prema tome. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇ cku taˇ cku S . moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. R. ravan π seˇ ce ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. c) pravougaonik. Obrnuto. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. ako su prave p i q upravne medu sobom. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇ ce rogalj Sabcd po paralelogramu ABCD. dakle seku se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇ zi taˇ cku S . preseˇ cne prave. pa su preseˇ cne prave BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. Prema tome. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. b) romb. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja.34 taˇ cku S . Prema tome. Otud sledi da je ˇ cetvorougao ABCD paralelogram. S obzirom da ravan π seˇ ce ravan ab i cd po uporednim pravama AB i CD. BC . S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇ ze dve uporedne prave P Q i RS . Q. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. njihova preseˇ cna prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS . i prema tome. Isto tako. Dokaˇ zimo da su ti uslovi i dovoljni. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . Sem toga. bi´ ce P Q RS i RS QR.

pa su i preseˇ cne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB . da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio paralelogram. ravni ABC i ABD sadrˇ ze pravu AB koja je uporedna sa ravni π . R. Zaista. tj. Zaista. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. Obratno. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. Q. prema (a) bi´ ce AB π i CD π . BD. dakle i medu sobom. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS romb. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. Sem toga je AB P Q i CD QR. R. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . BC . S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. S obzirom da je kod romba P Q = QR. R. Otuda sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. AD u taˇ ckama P . AB · CQ = CD · BQ. AD u taˇ ckama P . BC . ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. S pri ˇ cemu je AB : CD = BQ : CQ. iz (a) neposredno sledi da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Q. Prema tome. BD. . Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇ ce ostale ivice AC . Sem toga je AB P Q i CD QR. (1) bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS romb. BC . Q. b) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . BD.

dokazati da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ ve´ ci od zbira uglova kod temena D. R. Sem toga je AB P Q i CD QR. R. a ′ teme D se nalazi u tetraedru ABCD. Q. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇ cajevima. R. Obrnuto. AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . S bi´ ce ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. BD. potrebno je i dovoljno da bude π AB . da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. CD π i AB ⊥ CD. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. Sem toga. BC . postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´ ci jedan tetraedar. (3) (2) . (2). da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. c) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. BC . Zaista. kao u delu (b) ovog zadatka bi´ ce AB : CD = BQ : CQ. pa je taj paralelogram romb. potrebno je i dovoljno da bude π AB . d) Ako izvesna ravan π seˇ ce ivice AC . a kod ˇ cetvorougla P QRS . Q. Iz jednakosti (1). mogu se´ ci s ravnima tako da preseci budu pravougaonici.36 tj. Prema tome. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇ ce ostale ivice AC . bi´ ce P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. Uglovi svih paralelograma jedne porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´ ce naspramne ivice tog tetraedra. AB : CD = BQ : CQ. Kako je P Q AB i QR CD. kao u prvom delu ovog zadatka bi´ ce AB π i CD π . Prema tome. π CD. BC . S takvim da je ˇ cetvorougso P QRD kvadrat. potrebno je i dovoljno da bude π AB . AD tetraedra ABCD u taˇ ckama P . kao u prethodnom delu ovog zadatka bi´ ce AB π . a AB ⊥ CD. π CD i AB : CD = BQ : CQ. π CD i AB ⊥ CD. pa je AB ⊥ CD. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. BD. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇ cku pljosan ABC . da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio pravougaonik. pa je P Q = QR.Prema tome. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇ cujemo da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. BD. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. S takvim da je ˇ cetvorougao P QRS pravougaonik. AD u taˇ ckama P . Q. P Q QR. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. a da postoje najviˇ se tri ravni koje seku takav jedan tetraedar po kvadratima. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. da se samo specijalni tetraedri.

Ako sa R obeleˇ zimo prav ugao. pa je ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. ona je izmedu temena A i neke unu′′ cke B i neke unutraˇ snje traˇ snje taˇ cke D pljosni BCD. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . Kod konveksnog triedra s vrhom B i ivicama BC . kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´ ce ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C.37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇ cka D′ u tetraedru ABCD. Dokaˇ zimo najpre da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. zatim je taˇ cka D′′ izmedu taˇ ′′′ ′ taˇ cke D duˇ zi CD. CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . . BD′ . Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇ snji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB . CD′ .

Na isti naˇ cin dokazuje se da je BE ⊥ AC . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC . pa je taˇ cka E ortocentar trougla ABC .38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′ tetraedra ′′ ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu na ravni BCD. D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . zatim da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. dokazati da se podnoˇ zje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC . Zadatak 51: Ako je E srediˇ ste visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. Otuda sledi da je zbir iviˇ cnih uglova kod temena D′ tetra′ edra ABCD ve´ ci od zbira iviˇ cnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Zadatak 50: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. Otuda sledi da je AE ⊥ BC . dokazati da su iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi. pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC .

Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. ziˇ sne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena Zadatak 52: Dokazati da se teˇ A1 . pa su i iviˇ cni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. pri ˇ cemu je Aν T = (n − 1)T Tν . pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. teˇ ziˇ stu T tog poliedra. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE.39 Dokaz: Taˇ cka D′ je srediˇ ste jednakostraniˇ cnog trougla ABC. A2 seku u jednoj taˇ cki. Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. Duˇ zi AD′ i DD′ su katete pravo′ uglog trougla ADD . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´ ce a2 . pa je √ a 3 ′ AD = . pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . 3 pri ˇ cemu je duˇ z a jednaka ivicama tetraedra ABCD.

pa je A1 A2 T1 T2 . An bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zima A2 S i A1 S.. . . 6. taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . bi´ ce A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . . . Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice tetraedra. An Tn seku duˇ zi A1 T1 u temenima koja imaju istu osobinu. Sem toga. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . pa je A1 A2 T1 T2 . cno kada poliedar ima ˇ cetiri temena. A4 . i prema tome. pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = 3T Tν . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . taˇ cke T1 i T2 duˇ zi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 i SA1 = nST2 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . .. bi´ ce A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. a upravna je na naspramnoj ivici. Ako sa S obeleˇ zimo teˇ ziˇ sta mnoˇ stva taˇ caka A3 . pa se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. . . Ako sa S obeleˇ zimo srediˇ ste ivice A3 A4 bi´ ce taˇ cke T1 i T2 na duˇ zinama A2 S i A1 S. Sem toga. n temena. . . . Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇ caj kad poliedar ima n−1 temena. seku u jednoj taˇ cki koja je simetriˇ cna sa srediˇ stem opisane sfere u odnosu na teˇ ziˇ ste tog tetraedra. pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . A4 T4 seku A1 T1 u taˇ ckama koje imaju istu osobinu. a dokaˇ zimo da on vaˇ zi i u sluˇ caju kad poliedar ima n temena. najpre dokaˇ zimo da se dve teˇ ziˇ sne linije Aν Tν za ν = 1. sve teˇ ziˇ sne linije poliedra se seku u jednoj taˇ cki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . Istim postupkom dokazuje se da i teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . .. . pa se i sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju. 7. i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . Istim postupkom dokazuje se i da teˇ ziˇ sne linije A3 T3 . tvrdenje je taˇ cno i u sluˇ caju kad poliedar ima 5. i prema tome sve teˇ ziˇ sne linije tetraedra imaju zajedniˇ cku taˇ cku T takvu da je Aν T = 3T Tν .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. Zato. pa se duˇ zi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇ cki T. prema U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇ tome. .

D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . A. Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. njima simetriˇ cne ravni u odnosu na taˇ cku T takode se seku u nekoj taˇ cki M koja je simetriˇ cna sa taˇ ckom O u odnosu na taˇ cku T. D′ upravne na pljosnima BCD. B sadrˇ zi prave OA i OB upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . C ′ D′ A′ . DAB. D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇ zimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD seku. ABC takode seku u jednoj taˇ cki O′ . teˇ ziˇ ste T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇ stem duˇ zi koja spaja srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica. pa je ravan koja sadrˇ zi srediˇ ste jedne ivice.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇ cki O. Ravan ν odredena taˇ ckama O. B ′ . S obzirom da se simetriˇ cne ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇ cki. D′ A′ B ′ . B. simetriˇ cna sa simetralnom ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇ ziˇ ste T tog tetraedra. C. C ′ . pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . srediˇ stu O sfere opisane oko tog tetraedra. dokazati da se i prave kroz temena A′ . a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. Izvedimo dokaz za nor′ male kroz temena C i D′ .

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´ ce AB ⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇ zi ivicu C ′ D′ , a ′ ′ upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇ zi upravne kroz C i D na pljosnima DAB i CAB, prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇ cki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇ zimo da se sve te preseˇ cne taˇ cke poklapaju, tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇ ze taˇ cku O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇ ze presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetrae′ ′ ′ dra A B C D′ upravne na odgovaraju´ cim pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u jednoj taˇ cki O′ . Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku. c) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) Ako se duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇ cki O, dokazati da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku O. Dokaz: a) S obzirom da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Taˇ cke C i D su s raznih strana te ravni, pa duˇ z CD prodire istu u nekoj taˇ cki M . Ta taˇ cka je presek simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD ugla BCD, pa je

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇ cka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇ ce stranicu CD trougla ACD ′ i M taˇ cka u kojoj simetrala ugla CBD seˇ ce stranicu CD trougla BCD, bi´ ce AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇ cke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇ cke A′ i B ′ ′ ′ unutraˇ snje taˇ cke stranica BM i AM trougla M AB , duˇ zi AA i BB se seku. ′ ′ c) S obzirom da se duˇ zi AA i BB seku, prema prvom delu zadatka, bi´ ce AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇ cujemo da se i duˇ zi CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇ zi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π . Iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇ zi ′ ′ CC i DD seku, a iz pretpostavke da se duˇ zi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇ zi BB ′ i DD′ seku. Dakle, prava DD′ seˇ ce dve prave BB ′ i CC ′ ravni π , te ona ili pripada ravni π , ili prodire tu ravan u taˇ cki O. Prava DD′ ne moˇ ze biti u ravni π , jer bi u tom sluˇ caju ravan π sadrˇ zala taˇ cke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇ sto je nemogu´ ce, jer ′ ′ ravan π sadrˇ zi taˇ cke B i C koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ z sadrˇ zi preseˇ cnu taˇ cku O duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ . Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇ zi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇ stima krugova upisanim u naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇ cki.
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇ sta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇ zimo sa M i N taˇ cke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku duˇ zi CD, imamo da je AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇ cke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇ cka prave CD koja je mimoilazna sa pravom AB , taˇ cka M nije na pravoj AB , pa su taˇ cke A, B, M temena izvesnog trougla ABM . Taˇ cke A′ i B ′ su unutraˇ snje taˇ cke strania BM i AM tog trougla, prema tome, duˇ zi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇ cki S . Na isti naˇ cin dokazujemo da se duˇ zi AA′ i CC ′ ′ ′ ′ ′′ seku u nekoj taˇ cki S , a duˇ zi BB i CC seku u nekoj taˇ cki S . Prava CC ′ seˇ ce dve ′ ′ prave AA i BB ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇ cki S . Prava CC ′ ne moˇ ze biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇ caju dve taˇ cke C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇ cka bila u toja ravni, ˇ sto je nemogu´ ce. ′ S obzirom da prava CC prodire ravan ABM u taˇ cki S i s obzirom da su taˇ cke C i C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ z CC ′ sadrˇ zi taˇ cku S. Na isti naˇ cin dokazujemo da i duˇ z DD′ sadrˇ zi taˇ cku S , prema tome, duˇ zi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇ cki. cku T takvu da zapremine tetraedra Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇ ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇ cka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇ zimo sa F taˇ cku u kojoj ravan

Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇ ckom T i bilo kojom drugom ivicom sadrˇ zi srediˇ ste naspramne ivice. naime. Ako obeleˇ zimo sa E teˇ ziˇ ste trougla ABC . 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). Stoga je taˇ cka F srediˇ ste ivice AB . S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan ABC 1 DE . Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇ cku osnovicu CDF i jednake zapremine. dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). pa su im jednake i visine. i V (BCDT ) S (CDT ) = . Otud sledi da je taˇ cka T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). bi´ ce i s obzirom da je T E = 4 1 V (ABCT ) = V (ABCD). Dokaˇ zimo sad obrnuto poredenje. pretpostavljaju´ ci da je T teˇ ziˇ ste tetraedra ABCD. dokaˇ zimo da je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). V (BCDF ) S (CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. dakle i duˇ zi AF i BF . 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). . imamo da je V (ACDT ) S (CDT ) = V (ACDF ) S (CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . bi´ ce taˇ cka T izmedu taˇ caka D i E takva da je DE = 4T E . 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ).45 CDT seˇ ce ivicu AB .

Ravan β odredena taˇ D sadrˇ zi prave CD i M N upravne na AB . dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. pa je i sama upravna na toj pravoj.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇ cki H . Kako se prave AA′ i BB ′ seku. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇ zi temena A. dokaˇ AB ⊥ CD. B i prema tome ivicu AB . Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇ zane u ravni β . da je tetraedar ortogonalan. zimo da je Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC . Ako je M taˇ cka u kojoj α seˇ ce CD. C . ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. Ta ravan sadrˇ zi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD i ACD. pa je i AB ⊥ CD. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇ cki N . Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. dokazati da je i tre´ ci par naspramnih ivica upravan. Kako je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. tj. Kako je α ⊥ CD. pa je i sama upravna na tim ravnima. H ortocentar. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. a dokaˇ zimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode seku. bi´ ce ABM trougao kome je ckama N . a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇ cki H ′ .

pa su upravna na svim pravima te ravni. pa je podnoˇ zje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC . Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. bi´ ce prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj CD koja se nalazi u toj ravni. Ako se taˇ cka A′ poklapa s taˇ ckom B .47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇ cita je od taˇ caka B. D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE . bi´ ce duˇ zi A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. bi´ ce prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni tog tetraedra. Analogno se dokazuje da su i podnoˇ zja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ cih pljosni. pa je i preseˇ cna prava A′ C te ravni sa ravni BCD upravna na pravoj BD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B . Stoga je prava A′ B upravna na pravoj CD. Ako se taˇ cka A′ poklapa s jednom od taˇ caka B i C . C . C ili se poklapa sa nekom od njih. pri ˇ cemu taˇ cke H i H ′ pripadaju zajedniˇ ckoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. Ako pretpostavimo da je taˇ cka A′ razliˇ cita od tih taˇ caka. npr. pa je upravna i na toj ravni. pa je upravna i na pravoj AB . dakle i na pravoj CD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC . Isto tako je preseˇ cna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD upravna na pravoj BC . dakle i na pravoj AB . . pa je presek A tih pravih ortocentar trougla BCD. dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇ cki H . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC . Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇ ze visine iz temena C i D ′ trougla BCD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC . a prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇ cki H ′ . Dokaz: Neka je E podnoˇ zje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD.

pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇ cki M . dakle uporedne medu sobom. npr. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. razliˇ cita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ odreduju izvesnu ravan α. AA′ . Istim postupkom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇ cki H ′ koja pripada pravoj M N . Otuda sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇ cki N i prema tome da taˇ cka H pripada zajedniˇ ckoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. ortocentru tog tetraedra. pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇ cnim pravama BM i ′ ′ AM te ravni s ravnima BCD i ACD. Otud sleduje da je bar jedna od pravih AA′ i BB ′ . bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. Sad je ravan α upravna na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Zaista. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. ortocentru tog trougla. pa se seku u izvesnoj taˇ cki H . Taˇ cke A i B su sadrˇ zane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD.48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . ˇ sto je nemogu´ ce jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. Stoga prave AA i BB sadrˇ ze visine iz temena A i B trougla AM B . ako bi one bile takve.

Kada prava. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇ zi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC . DA. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. S .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. BB ′ . ortocentru tog tetraedra. Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇ sta ivica i podnoˇ zja zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem tog tetraedra. . R. Dokaz: Neka su P . dakle i medu sobom. Otud sleduje da je ˇ cetvorougao P QRS paralelogram. Q. ravan π sadrˇ zi upravne AA′ i ′ BB na ravnima BCD i ACD. Dakle. Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. pa je paralelogram P QRS pravougli. AC i BD ortogonalnog tetraedra ABCD. Obeleˇ zimo sa AA′ . a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. Otud sle′ ′ duje da prava CC ne pripada ravni π . sa H taˇ cku u kojoj ′ ′ zimo da i se seku prave AA i BB . pa sve prave odredene visinama AA′ . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD prodire ravan π u taˇ cki H . dve stranice BD i CD trougla BCD upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. npr. ona prodire ravan π u preseˇ cnoj taˇ cki ′ ′ ′ H pravih AA i BB . ′ ′ isto tako. U i V srediˇ sta ivica AB . dakle i medu sobom. Kako prava CC seˇ ce obe prave AA′ i BB ′ koje se nalaze u ravni π . ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇ ckama H1 i H2 koje pripadaju ravni π . BB ′ . ravan π sadrˇ zi upravne AA i CC na ravnima BCD i ABD. CC ′ ne bi sadrˇ zala taˇ cku H . CC ′ . i DD′ ortogonalnog tetraedra ABCD seku u istoj taˇ cki H . a duˇ zi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su ivici BD. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π . U tom sluˇ caju. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇ zi P Q i RS . pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj BD tih dveju ravni. DD′ takode sadrˇ ze taˇ cku H . a sama ne pripada toj ravni. ˇ sto je nemogu´ ce. BC . Dokaˇ prave CC ′ . CD. pa je upravna i na preseˇ cnoj pravoj CD tih dveju ravni.

a polupreˇ cnik jednak tre´ cini polupreˇ cnika opisane sfere tetraedra. one se seku u izvesnoj taˇ cki T ′ koja ih polovi. S . Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇ ziˇ sta pljosni. T . No podnoˇ zja visina pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. Ti . Otud sleduje da se srediˇ ste T duˇ zi SQ poklapa sa taˇ ckom T ∗ . A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . pa se i srediˇ ste sfere ω poklapa sa srediˇ stem tetraedra ABCD. Prema zadatku 63. prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. U V sa zajedniˇ ckim srediˇ stem T medu sobom jednake. taˇ cke P . one se seku u izvesnoj taˇ cki T koja ih polovi. a ta podnoˇ zja istovetna sa podnoˇ zjima zajedniˇ ckih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇ cke sfere ω . 3. V pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇ ste T . 2. a prema Ojlerovoj teoremi. S obzirom . taˇ cka Ti je na duˇ zi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . teˇ ziˇ sta i srediˇ sta opisanih krugova pljosni naspram temena A1 . Oi (i = 1. U . Ta sfera sadrˇ zi srediˇ sta stranica svih pljosni tetraedra ABCD. teˇ ziˇ ste i srediˇ ste opisane sfere ortogonalnog tetraedra A1 A2 A3 A4 .50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. a sa Hi . Teˇ ziˇ sne ′ ′ ∗ linije AA i DD tetraedra ABCD seku se u taˇ cki T . pa je T = T ′ . ortocentri pljosni i taˇ cke koje dele duˇ zi ˇ sto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇ cci pri ortocentru budu dva puta manji od odseˇ caka pri temenima. pri ˇ cemu je AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. Obe taˇ cke. su srediˇ sta iste duˇ zi QS . E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇ zimo sa H . Istim postupkom dokazuje se da je ˇ cetvorougao U SV Q pravougli paralelogram kome su dijagonale QS i U V jednake. 4) ortocentre. S obzirom da su duˇ zi P R. QS . Q. pripadaju jednoj sferi λ kojoj je srediˇ ste O′ izmedu ortocentra H i srediˇ sta O opisane sfere tetraedra pri ˇ cemu ′ ′ je OO = 2O H . R. O ortocentar. T i T ′ . taˇ cka T je srediˇ ste duˇ zi OH . Dokaˇ zimo joˇ s da se srediˇ ste T sfere ω poklapa sa teˇ ziˇ stem T ∗ tog tetraedra.

S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. S obzirom da je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . Kako je ravan α upravna na ivici BC . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´ ce O′ Ti = O′ Hi . Prema zadatku 52. . te i one pripadaju sferi λ.51 da se podnoˇ zja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ cih pljosni. Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇ ste O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri ′ ′ ˇ cemu je H − T − H . HHi H ′ Ti . Kako je taˇ cka O′ srediˇ ste duˇ zi HH ′ . a taˇ cka H ′ srediˇ ste duˇ zi O′ O. imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC . naime . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇ cnik sfere λ jednak tre´ cini polupreˇ cnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . H − T − H ′ i Ai T = 3T Ti . Iz Ai − T − Ti . Ako su Ei taˇ cke duˇ zi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H . OT = 3T O′ . Taˇ cka O′ je srediˇ ste sfere λ opisane oko tetraedra T1 T2 T3 T4 pa iz O′ Ti = O′ Hi sledi da i taˇ cke Hi pripadaju sferi λ. Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇ zeni jednakostima AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . tj. dokaˇ zimo da je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . bi´ ce srediˇ ste O′ sfere ′ ′ ′ λ taˇ cka duˇ zi OH takva da je OO = 2O H . a upravna je na ivici BC i ravan β koja sadrˇ zi ivicu BD. razlika kvadrata odstojanja svake njene taˇ cke od taˇ caka B i C je stalna. a upravna je na ivici AC . duˇ zi Ai Ti seku se u taˇ cki T tako da je Ai T = 3T Ti . pa je AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. pretpostavljaju´ ci da je tetraedar ABCD ortogonalan. Stoga postoji ravan α koja sadrˇ zi ivicu AD. pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇ can i u sliˇ cnom poloˇ zaju s tetraedrom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇ cku T . prave Ai Hi se seku u taˇ cki H . Taˇ cke O i Ei su na stranicama OH i Ai H ′ ′ takve da je OO = 2O H i Ai Ei = 2Ei H . O − T − O i HT = 3T H ′ . bi´ ce te taˇ cke simetriˇ cne taˇ ckama Ti u odnosu na O′ .

i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC . razlika kvadrata odstojanja svake taˇ cke ravni β od taˇ caka A i C je stalna. dokaˇ zimo da iz jednakosti AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. pa su taˇ cke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC . iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . CD tetraedra ABCD pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇ zi temena A. Isto tako. Sad dokaˇ zimo da su navedeni uslovi dovoljni. C ′ taˇ cke u kojima ivice AD. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . naime. Zadatak 66: Ako su A′ . C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko tetraedra ABCD. B . B ′ . Isto tako.52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . BD. Stoga je BD ⊥ AC . pa je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . . C . Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´ ce AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . dokazati da je ravan π ′ odredena taˇ ckama A′ . Stoga je AD ⊥ BC . B ′ .

A′ . dokazuje se da je A′ B ′ p. Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . B . D. B ′′ . tj. bi´ ce ravni π ′ i π medu sobom uporedne. te je A′ B ′ A′′ B ′′ . Sem toga. C . BCD. a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. B ′ . S obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇ cki D i prava s dodiruje krug k u taˇ cki D. B ′′ C ′′ q . C ′ i A′′ . B . Zadatak 67: Ako su A′ . a sa ravni π ′ zajedniˇ cke taˇ cke A′ i B ′ . bi´ ce kraci DS i A′ B ′ upravni. bi´ ce ˇ cetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konve′ ksan. C . C ′ A′ C ” A” . Kao u prethodnom primeru. ∠B A D = ∠ABB . Na isti naˇ cin dokazuje se da i ravan BCD seˇ ce ravni π i π ′ po upravnim ′ ′ ′ ′ pravama t i t pri ˇ cemu t ⊂ D. D. Taˇ cka D je na polupravoj BB . q . Otud sleduje da su odgovaraju´ ce stranice trouglova A′ B ′ C ′ ′′ ′′ ′′ ′ ′ ′ ′′ i A B C medu sobom uporedne. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. B ′ . B ′ . pri ˇ cemu s ⊂ D. A′ . B . a k′ ⊂ A. pa je i s s′ . . C ′′ A′′ r . prema tome. pa je njegov spoljaˇ snji ugao kod temena A jednak unutraˇ snjem uglu kod temena ′ ′ ′ ′ B . ona seˇ ce sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri ˇ cemu k ⊂ A. B ′ C ′ q . B ′ na krugu k′ . dokazati da su trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇ cni. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇ cku taˇ cku D. r prave po kojima ravni ABD. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA . B . Kako su taˇ cke A. ona seˇ ce ravni π i π ′ po pravama s i s′ . a sa sferom λ′ za′ ′ jedniˇ cke taˇ cke A. a s′ ⊂ A′ . bi´ ce ∠ABD ≡ ∠SDA′ . prema tome. a dve neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . CD ′ ′′ tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ i λ koje sadrˇ ze temena A. a t ⊂ B . Iz uporednosti odgovaraju´ cih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. a ′ ′ taˇ cke A i B unutraˇ snje taˇ cke duˇ zi AD i BD. CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. B. BD. pa je ∠A B C ∼ ∠A B ′′ C ′′ .A . Ako je S proizvoljna taˇ cka prave s one strane prave AD s koje nije B .53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇ cke taˇ cke A. Dokaz: Neka su p. B . B. Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇ cni i jednaki. ′ ′ Taˇ cka A je na polupravoj DA . Kako su ravni π i π ′ razliˇ cite. C ′′ taˇ cke u kojima ivice AD. B ′ C ′ B ′′ C ′′ . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p.

P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇ cna ugla i diedri zahva´ ceni njima. S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇ cujemo da su ˇ cetvorouglovi ′ ′ ABQP i BDP Q konveksni i tetivni. bi´ ce P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. . dokazati da su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇ cni. a ivicama P D. B . P Q. AB . P ′ Q′ . C a P ′ . C . R taˇ cke u kojima ivice AD. da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . AC prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena B . P R i P ′ A. Kako je ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. BD. Isto tako je ′ ′ ∠DP R = ∠AP R . tj. Triedri s temenima P i P ‘ . D. D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇ zimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ jednaki. Q. Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . Q′ . R′ taˇ cke u kojima ivice ′ AD. pa su isti podudarni. te su im spoljaˇ snji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaki istom naspramnom unutraˇ snjem uglu.54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . odakle sleduje da su i tre´ ci iviˇ cni uglovi jednaki. CD tetraedra ABCD prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇ zi temena A.

i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´ ce ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . Zadatak 69: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh jedne kupe.55 i prema tome. S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇ zna povrˇ s (k) osnova i taˇ cka S vrh neke kupe. pri ˇ cemu krugovi k i k′ pripadaju jednoj sferi. . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). dokazati da je presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te ′ kupe s omotaˇ cem te kupe krug k . P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). dokazati da je presek svake sfere koja sadrˇ zi rub osnove te kupe s njenim omotaˇ cem krug ˇ cija je ravan uporedna s ravni koja u taˇ cki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe.

Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera. Stoga taˇ cke P . i najzad ostale tri sfere. Svaka od tih taˇ caka jednako je udaljena od ravni svih pljosni tetraedra.56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇ stem sluˇ caju postoji osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. nalaze se po jedna u krovovima. Zaista. Q. ako bi one bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇ cke taˇ cke. Neka od pravih s1 . R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. DA prostornog ˇ cetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. Te ˇ cetiri prave sustiˇ cu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. ukoliko postoje. S u kojima stranice AB . CD. Dokaz: Tri razne taˇ cke P . s2 . . koje dodiruju ravni odredene pljosnima tetraedra ABCD. to je upisana sfera tetraedra. sedam ili osam sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. svaka od njih je srediˇ ste sfere koja dodiruje ravni svih pljosni tog tetraedra. s3 . ˇ sest. no takvih pravih moˇ ze biti najviˇ se tri. to su spolja upisane sfere prvog reda. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. s3 . Otuda sleduje da moˇ ze postojati pet. Obeleˇ zimo ih sa s1 . BC . 4 roglja. s2 . ACD. Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇ zu prostor na petnaest delova i to na: 1 tetraedar. Zadatak 72: Dokazati da taˇ cke P . u osam taˇ caka. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. s4 moˇ ze da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . prema tome. Dokaz: Skup srediˇ ADB tetraedra ABCD su ˇ cetiri prave. R. dokaˇ zimo da i taˇ cka S pripada toj ravni. Q. s4 . ˇ sto je nemogu´ ce. Stoga. Q. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 sta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC . R odreduju izvesnu ravan π . u opˇ stem sluˇ caju. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva.

Najzad. Zatim su taˇ cke C . bio bi ˇ cetvorougao ABCD ravan. Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. Stoga je taˇ cka A izvan ravni π . ako bi neko teme tog ˇ cetvorougla. U tom sluˇ caju je AS ′ <AS i AS =AP . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . pa je AS ′ <AP . Dakle. pa su nagibi duˇ zi BQ i CQ prema ravni π jednaki. R. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. Q. pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . S ′ .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇ zimo najpre da stranica AD prodire ravan π . Stoga nije A − S ′ − S . pa su nagibi duˇ zi CR i DR prema ravni π jednaki. Iz A − S ′ − S i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . B su na istoj pravoj. ˇ sto je nemogu´ ce. Nijedno teme ˇ cetvorougla ABCD ne pripada ravni π . taˇ cka C s one strane ravni π s koje nije B . Otud sleduje da duˇ z AD prodire ′ ′ ravan π u izvesnoj taˇ cki S . . pa su nagibi duˇ zi AP i BP prema ravni π jednaki. S pripadaju jednoj ravni. Zatim su taˇ cke B . pa su taˇ cke A i D s raznih strana ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . P . no krajevi Q i R jednakih duˇ zi CQ i CR pripadaju ravni π . jer taˇ cke A. Otud sleduje da taˇ cke P . teme A bilo u ravni π . no krajevi P i Q jednakih duˇ zi BP i BQ pripadaju ravni π . Dakle. pa su nagibi tih duˇ zi prema ravni π jednaki. Pretpostavimo da je A − S − S . nagib duˇ zi ‘ ′ AS prema ravni π je ve´ ci od nagiba duˇ zi DS prema ravni π . D na jednoj pravoj. ˇ sto je suprotno pretpostavci. C na jednoj pravoj. imala bi stranica AB dve taˇ cke A i P zajedniˇ cke s pravom π . pa je nagib duˇ zi DR prema ravni π ve´ ci od nagiba duˇ zi DS ′ prema ravni π . npr. taˇ cka D s one strane ravni π s koje nije C . Obe taˇ cke S i S su medu taˇ ckama A i D. i prema tome nagib duˇ zi AP prema ravni π manji od nagiba duˇ zi AS ′ prema ravni π . Zaista. a zatim da se prodorna taˇ cka poklapa s taˇ ckom S . R. Q. Zatim bi dve taˇ cke C i R stranice CD pripadale ravni π . taˇ cka B s one strane ravni π s koje nije A. dve taˇ cke D i A stranice AD pripadale ravni π . pa bi sve taˇ cke te stranice bile u ravni π . D pripadaju istoj pravoj. prema tome bi´ ce S ′ S . Tada bi dve taˇ cke B i Q stranice BC pripadale ravni π . Ta’cke A. pa je A − S ′ − S ′ ′ ′ ili S − S − D ili S S .

AQ′ . CA. Isto tako je BP = BQ′ = BR. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. Ako sa R i R′ obeleˇ zimo taˇ cke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB . 2 2 . CD. AR odseˇ cci na tangentama kroz taˇ cku A na sferu σ . AD.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra ABCD. P ′ . S obzirom da su duˇ zi AP ′ . obeleˇ zimo sa P . CP = CQ = CR′ . pretpostavljaju´ ci da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD medu sobom jednaki. Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. naime. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). DP ′ = DQ′ = DR′ . Q′ . dokaˇ zimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. R′ dodirne taˇ cke te sfere s ivicama AB . imamo da je AP ′ = AQ = AR. pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇ sest ivica tetraedra. BC . Q. BD. R. Dokaˇ zimo da je taj uslov i dovoljan. potrebno je da zbirovi naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. Isto tako je AB + CD = AC + BD.

R. ona seˇ ce pljosan BCD po krugu koji u ′ taˇ ckama P i Q dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. BC . Ta sfera dodiruje pet ivica BC .Q. Q. CD tetraedra ABCD. P .BD tetraedra ABCD u taˇ ckama P .P ′ . Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇ zenja ostalih triju ivica. prema tome.Q′ . DP ′ = DB ′ = DC ′ .R. da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇ zenja ostalih triju ivica tetraedra. Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC. BD. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇ cki. BP = BQ′ = BR. dakle i sferu σ u taˇ cki R′ .R. Otuda sledi da se taj krug poklapa s upisanim krugom trougla BCD. oni odreduju neku sferu σ . respektivno u taˇ ckama P . CA.AD.Q.AB . AB i produˇ ′ ′ ′ AD. Sfera σ dodiruje ′ ivice BC i BD u taˇ ckama P i Q . CP = CQ = CR′ .Q′ . Stoga. zenja ivica Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC . Na taj naˇ cin dobijamo na ivicama AB . R .59 pa je AR = AR′ . Q .R′ . Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. duˇ z CD dodiruje taj krug. prema tome. potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. prema tome. D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. . CD taˇ cke P . Isto tako je AD − BC = CD − AB. imamo da je AP ′ = AQ = AR. krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. Na isti naˇ cin dokazuje se da i krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇ cku stranicu tih pljosni u istoj taˇ cki.P ′ . CA.CA. pa je stav dokazan. BD. Stoga su taˇ cke R i R′ istovetne. AD.

2 2 . Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. Napomena: Postoji najviˇ se pet sfera koje dodiruju ivice. CA. AB . R. Pri tome je ˇ cetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. ′ ′ ′ ′ S obzirom da prava RR ne pripada ravni π . Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇ cke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB . R′ taˇ cke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje ivice BC . Q′ u kojima stranice BC . DB prostornog ˇ cetvorougla BCAD dodiruju sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π . Q.60 Na analogan naˇ cin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. P ′ . CD tetraedra ABCD. taˇ cke P. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC ) i AR′ = (AB + AD − BD). Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. BD. Na isti naˇ cin dokazujemo da i prava RR′ seˇ ce prave P P ′ i QQ′ . P ′ . AD. CA. te se ′ ′ prave P P i QQ seku. AD. odnosno produˇ zenja ivica tetraedra. Dokaz: Neka su P . prave P P . Q′ . Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇ cke sfere s naspramnim ivicama tetraedra seku u jednoj taˇ cki. Q. RR seku se u jednoj taˇ cki. QQ . Prema zadatku 72. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD.

∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . P ′ . △OP A ∼ = △OQ′ A′ . AD. ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. C ′ . sa S i S1 srediˇ sta tih krugova. CDA. B ′ . CA. Q. prema tome. imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ = △OP D′ . ABC . △OP ′ B ∼ = △OQB ′ . a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na . krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇ cki R. dokazati da njegova temena pripadaju jednoj sferi. A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇ cetvorouglovi. Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste sfere ω i sa A′ . BD u izvesnim taˇ ckama P. (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ = △OP ′ C ′ . bi´ ce ∠OQD′ = ∠OP D′ . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC . te pripadaju jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. D′ njene upravne projekcije na pljosnima BCD. ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. Obeleˇ zimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i ABB1 A1 . DAB. pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . Otuda sledi da su taˇ cke R i R′ istovetne. Q′ . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇ cetvorouglovi.61 pa je AR = AR′ .

a sa A1 i B1 upravne projekcije taˇ caka A i B na pravama OB i OA. B1 . a koja sadrˇ zi pomenutih ˇ sest taˇ caka. taˇ cke prave n1 jednako su udaljene od temena A. B1 . B . Taˇ cke prave n jednako su udaljene od temena A. S obzirom da je OC = OC1 . Ta taˇ cka jednako je udaljena od taˇ caka A. one se seku i medu sobom u nekoj taˇ cki O. CD. D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇ zi AB . C . C . A1 . r ). BC . Isto tako. B . C . D. Dakle. B1 A1 . B1 . prava n2 seˇ ce n i n1 u taˇ cki O. A1 pa je prava n1 presek simetralnih ravni duˇ zi AB .D1 pripadaju sferi ω . B . Neka je S2 srediˇ ste toga kruga. ˇ cetvorougao BCC1 B1 je tetivan. dokazati da je OA : AC = OB : BD. (Salmonova teorema). A1 A. bice i C1 taˇ cka sfere ω . Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇ caka A i B u odnosu na sferu σ (O. Tim je stav dokazan. D. a C i D podnoˇ zja upravnih iz taˇ caka A i B na ravnima β i α. postoji sfera ω kojoj je srediˇ ste O. Istim postupkom dokazuje se da taˇ cka D1 pripada sferi ω . S obzirom da je OA · OA′ = OB · OB ′ . Najpre dokaˇ zimo da se prave n i n1 seku u taˇ cki koja je jednako udaljena od temena A. Dokaˇ zimo da i taˇ cke C1 .62 ravnima krugova k i k1 . bi´ ce OA : OB = OB ′ : OA′ . obe prave n i n1 pripadaju simetralnoj ravni duˇ zi AB . B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′ i B ′ taˇ cke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β . te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje se seku po pravoj AB . prema tome. A1 . te postoji krug k2 koji sadrˇ zi njegova temena. Iz sliˇ cnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . DA. a ne pripada simetralnoj ravni duˇ zi AB u kojoj se nalaze n i n1 . a n2 prava kroz S2 upravna na ravni kruga k2 . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇ ce obe prave n i n1 . BB1 . Saglasno pretpostavci. Kako prava n2 seˇ ce prave n i n1 . B .

P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 zimo sa O1 i O2 srediˇ sta. . pa su sve taˇ cke s jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . Stoga. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇ stima tih dveju sfera. i sa P taˇ cku ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . tj. pa su potencije taˇ cke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇ cke P u odnosu na dve date sfere ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇ zi koja spaja srediˇ sta tih sfera i odstojanja taˇ cke P od radikalne ravni tih dveju sfera. Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇ zi O1 P i O2 P stalna. skup svih taˇ caka ˇ cije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna na pravoj O1 O2 . bice 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 .63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. ako je P ′ bilo koja taˇ cka ravni π . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . tj. a sa r1 i r2 polupreˇ cnike dveju sfera σ1 i Dokaz: Ako obeleˇ σ2 . Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇ caka kojima su potencije u odnosu na dve date sfere medu sobom jednake. bi´ ce 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . Obrnuto.

Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇ a Q i R podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇ cka u kojoj prava O1 O2 prodire ravan π . ω3 i ω1 . pa se radikalne ravni π1 . u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. Otuda sledi da ta taˇ cka pripada i ravni π3 . ω2 . Prema tome. r1 i r2 polupreˇ cnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . π3 pomenutih = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . prave O2 O3 i O3 O1 se seku. tako i u odnosu na sfere ω3 i ω1 . Ako su srediˇ sta triju sfera kolinearne taˇ cke. π3 radikalne ravni sfera ω2 i ω3 . π2 . pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. a π1 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija. pa su potencije te taˇ cke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . Dokaz: Neka su O1 . O2 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇ cke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zavisi samo od odstojanja te taˇ cke od radikalne ravni tih sfera. imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. O3 srediˇ sta triju sfera ω1 . π2 . O3 nisu kolinearne. Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj.64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 sta. Ako taˇ cke O1 . ω3 . skup svih taˇ caka prostora kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. radikalnoj osi tih triju sfera. ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. bilo koja taˇ cka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . O2 . ω1 i ω2 .

ω1 . O4 i nikoje tri nisu od taˇ caka O1 . O3 . B ′ dva para inverznih taˇ caka u odnosu na sferu σ (O. ω2 . radikalne ravni π1 . ω3 . ω4 seku u jednoj taˇ cki. a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. cetiri sfera sa nekim planarnim srediˇ stima Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇ O1 . ω3 . radikalnoj osi tih triju sfera. Radikalne ose s1 . ω3 . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. Ako su srediˇ sta O1 . ω2 . ω2 . O2 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . ω4 .O2 . ω2 . taˇ cka S ima jednake potencije u odnosu na sfere ω1 . s3 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . O2 . ω2 . ω4 . s2 . radikalnom srediˇ stu tih sfera. dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · .O3 . ω3 . ω2 . Stoga se. ω2 . ω3 . one su medu sobom uporedne. Pri tome. radikalnom srediˇ stu tih sfera. ω1 . prema prethodnom zadatku. prema tome. ω4 ˇ cetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇ stima O1 . O3 sfera ω1 . ω3 . ω3 na jednoj pravoj. s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . ω1 .65 sfera ω1 . ω3 s nekolinearnim srediˇ stima seku po jednoj pravoj. Dokaz: Ako su ω1 .O4 seku u jednoj taˇ cki . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . ω3 . pa se i prave s1 . s4 radikalne ose sfera ω2 . s3 . ili se dve odnosno sve tri poklapaju. Zadatak 84: Ako su A. O3 . ω4 . pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . Otuda sledi da taˇ cka S pripada svim pravama s1 . Obeleˇ zimo sa s1 . ω2 . tj. s2 seku u nekoj taˇ cki S . O2 . A′ i B . ω3 . ω4 . ω4 . OA : OB = OB ′ : OA′ . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. s2 . r ). ω2 . ω4 . π2 .

Ako obeleˇ zimo sa A podnoˇ zje upravne iz taˇ cke O na ravni α. . Obrnuto. pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ ta ista ravan. A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Stoga je taˇ cka P ′ na sferi α′ kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. a sa A i P taˇ cke inverzne taˇ ckama A i P u odnosu na sferu σ . imamo da je ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . i obrnuto. S obzirom da je ∠OAP prav. pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . saglasno definiciji . svaka taˇ cka Q′ ravni α je inverzna nekoj taˇ cki Q te iste ravni. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . sa P proizvoljnu taˇ cku ′ ′ ravni α.66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. r ) takode ravan lik ili sfera. ako je Q′ bilo koja taˇ cka sfere α′ . svakoj taˇ cki P ravni α odgovara taˇ cka P ′ koja takode pripada ravni α. pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . prema tome da li ravan α sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ (O. a Q taˇ cka u ′ kojoj prava OQ seˇ ce ravan α . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ .

tj. i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. . OA · OA′ = OQ · OQ′ . a sa A i P ′ taˇ cke inverzne s taˇ ckama A i P u odnisu na sferu σ . Prema tome. OA · OA′ = OQ · OQ′ . Ako ′ obeleˇ zimo sa OA preˇ cnik i sa P proizvoljnu taˇ cku sfere ω . imamo da je OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . tj. prema tome da li sfera ω sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste sfere σ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada sfera ω sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . inverzan lik ravni α koja ne sadrˇ zi srediˇ ste O inverzije je sfera α kojoj je duˇ z OA′ preˇ cnik. Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . r ) ravan ili sfera . S obzirom da je ugao AOP prav . Otuda sledi da inverzne taˇ cke svih taˇ caka ′ ′ sfere ω pripadaju ravni ω koja je u taˇ cki A upravna na pravoj OA. pa je taˇ cka Q′ inverzna sa taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ .67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . Obrnuto. i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. ako je Q′ ′ proizvoljna taˇ cka ravni ω i Q taˇ cka u kojoj prava OQ′ seˇ ce sferu ω . imamo da je ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ (O.

inverzan lik sfere koja ne sadrˇ zi srediˇ ste inverzije je takodje sfera. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. Prema tome. imamo da je OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇ cke O u odnosu na sferu ω . Obrnuto. B . C ′ taˇ cke inverzne taˇ ckama A. Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇ zi srediˇ ste O sfere σ . i OQ · OQ′′ = t2 . a sa A′ . imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . a P njena inverzna taˇ cka u odnosu na sferu σ i P ′′ druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OP sa sferom. sa ω bilo koju sferu kojoj je srediˇ ste D. Prema tome. Stoga je OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . ′ Ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . njima inverzni . S obzirom da krugovi ABD. C u odnosu na sferu ω . Q njoj hipotetiˇ cna taˇ cka na sferi ω i Q druga zajedniˇ cka taˇ cka prave OQ′′ sa sferom ω . pa se inverzne taˇ cke svih taˇ caka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ koja je homotetiˇ cna sa sferom u odnosu na taˇ cku O. BCD.68 pa je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . Stoga je taˇ cka Q′ inverzna s taˇ ckom Q u odnosu na sferu σ . CAD sadrˇ ze srediˇ sta D te inverzije. ako je Q′ bilo koja taˇ cka ′ ′′ sfere ω . inverzan lik sfere ω koja sadrˇ zi taˇ cku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇ cki A′ upravna na pravoj OA. B ′ . Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra.

Neka je π ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. dirka sfere σ u taˇ cki S . prema tome. dakle seku se po nekoj pravoj k′ koja sadrˇ zi taˇ cku P ′ . tj. Ako je k mali krug sfere σ . Otud sleduje da stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k pripadaju pravoj k′ . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k. na primer T . Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇ cki. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki P ′ . krug ABC ne sadrˇ zi taˇ cku D′ pa je njegov ′ ′ ′ lik takode krug A B C . postoji konusna povrˇ s koja dodiruje sferu σ po tom krugu. . prema tome da li krug k sadrˇ zi ili ne sadrˇ zi srediˇ ste tog stereografskog projektovanja. prava SP zahvata sa pravom ST oˇ star ugao. a α ravan kruga k. Stoga prava SV nije uporedna s ravni π . Neka je V vrh te konusne povrˇ si. ako je Q′ proizvoljna taˇ cka kruga k′ . prema tome ona seˇ ce krug k u joˇ s nekoj taˇ cki Q. Obrnuto. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k razliˇ cita od S . ona projektuje taˇ cku S kruga k u beskrajno daleku taˇ cku prave k′ . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . prema tome. recimo T . S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ caj kada krug k sadrˇ zi srediˇ ste S stereografskog projektovanja. Kako je inverzno preslikavanje konformno. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . Stoga je taˇ cka Q′ stereografska projekcija izvesne taˇ cke Q kruga k. Dirka kruga k u taˇ cki S uporedna je sa pravom k′ . Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja. a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇ cku taˇ cku P ′ .69 likovi su prave A′ B ′ . Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. dakle prodire tu ravan u nekoj taˇ cki V ′ . B ′ C ′ . prava SV nije izvodnica te konusne povrˇ si. Naprotiv. prava SQ′ je razliˇ cita od dirke kruga k u taˇ cki S . C ′ A′ . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇ zi srediˇ ste S projektovanja prava linija.

Obeleˇ zimo sa Q1 taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna sa pravom V ′ P1 ′ seˇ ce pravu SP1 . Dokaˇ zimo da je prava P1 taˇ cka ′ kruga k. ako je P1 cka kruga k′ . Pri tome je △RSP ∼ △V QP . imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. prema tome. a sa R taˇ cku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇ ce pravu V P . Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q.70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. SV ′ bilo koja taˇ ′ ne dodiruje sferu σ u taˇ Obrnuto. . pa je RS : RP = V Q : V P. ′ ∼ △SV P imamo da je S obzirom da je △SV ′ P1 1 ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇ cke P na krugu k. a prava SP1 cki S . Obeleˇ zimo sa Q taˇ cku u kojoj prava kroz taˇ cku V uporedna s pravom V ′ P ′ ′ seˇ ce pravu SP . pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . pa je V Q = V P. Duˇ zi RS i RP su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj ′ taˇ cki P . prema tome stereografsko projektovanje svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . a polupreˇ cnik r′ = V P SV ′ . ona prodire tu sferu u nekoj taˇ cki P1 .

pa je QP ′ = P Q. Pri tome je ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . S obzirom da taˇ cka S nije na krugu k prava kroz taˇ cku S uporedna sa izvodnicama pomenute cilindriˇ cne povrˇ si nije dirka sfere σ u taˇ cki S . prema tome. prema tome. da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . stereografske projekcije svih taˇ caka kruga k iz taˇ cke S na ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇ ste V ′ . pa je V P1 dirka sfere σ . . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. Duˇ zi P R i RS su jednake kao odseˇ cci na tangentama sfere σ kroz taˇ cku R. pa je i RS = RP . Obeleˇ zimo sa Q1 i R1 taˇ cke u kojima prava kroz taˇ cku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇ ce ′ ′ ′ ′ pravu V P1 i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V P1 . prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇ cki S . Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ . a polupreˇ cnik jednak duˇ zi ′ ′ ′ ′ SV . Pri tome je △RSP ∼ △QP ′ P . pa je P1 taˇ cka kruga k. pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . postoji cilindriˇ cna provrˇ s koja dodiruje sferu σ po krugu k. ona prodire ravan π u nekoj taˇ cki V ′ . pa je P R : RS = P Q : QP ′ .71 tj. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. Dokaˇ zimo da je P1 taˇ cka kruga k. i prema tome P1 taˇ cka kruga k. Ako je P proizvoljna taˇ cka kruga k. Ako je k veliki krug sfere σ . Iz ove jednakosti sledi da duˇ z V ′ P ′ ne zavisi od poloˇ zaja taˇ cke P na krugu k. iz istih razloga prava SP prodire ′ ravan π u nekoj taˇ cki P . ako je P1 bilo koja taˇ cka kruga k . prema tome. imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. pa je V ′ P ′ = SV . Obrnuto. Stoga je svaka taˇ cka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇ cke kruga k. Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . ona prodire istu u nekoj taˇ cki P1 . Obeleˇ zimo sa Q i R taˇ cke u kojima izvodnice cilindriˇ cne povrˇ si kroz taˇ cku P seˇ ce pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇ cku S uporednu s pravom V ′ P ′ . SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 =VP sledi da je V P1 = V P.

α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇ zi krug k. a centralna projekcija prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . Krug k sfere σ ne sadrˇ zi taˇ cku S pa je prema zadatku . a sa krugom k nema zajedniˇ ckih taˇ caka. a nemaju zajedniˇ taˇ caka. S obzirom da se prava p nalazi u ravni kruga k. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. . Neka je π1 bilo koja od njih.72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. Stoga postoje dve ravni koje sadrˇ ze pravu p i dodiruju sferu σ . centralna projekcija kruga k iz taˇ cke S na . ckih Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. . . stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇ zi srediˇ ste projektovanja je takode krug. a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . Obeleˇ zimo sa S taˇ cku kojoj ravan π1 dodiruje sferu σ . prava p nema ni sa sferom σ zajedniˇ ckih taˇ caka.

kod tetivnog ˇ cetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce naspramne stranice medu sobom uporedne. D′ projekcije taˇ caka A. a centralna projekcija P taˇ cke P iz iste taˇ cke S na ravan π bude srediˇ ste kruga k′ . srediˇ stu kruga k′ . sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇ cki P . C ′ . C . tj. pa je njena centralna projekcija iz taˇ cke S na ravan π . Prava p je u ravni π1 koja sadrˇ zi taˇ cku S a uporedna je s ravni π . Dokaz: Obeleˇ zimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ ′ i u njenoj taˇ cki. pa je ˇ cetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram.73 ravan π takode krug. prava p odredena taˇ ckama E i F nema sa krugom k zajedniˇ ckih taˇ caka. prema prethodnom zadatku (zad. projekciji taˇ cke P na ravan π . i projekcije tih linija ´ ce se se´ ci u taˇ cki P ′ .89. T . . npr. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku u taˇ cki P ′ . dokazati da u prostoru postoje Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇ takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude ′ takode krug. Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇ cinu. B ′ . Ako obeleˇ zimo sa A′ . postoje u prostoru takva ravan π i taˇ cka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇ cke S na ravan π bude takode krug. a sa l1 ′ l2 projekcije tih linija iz taˇ cke S na ravan π . B . cka u krugu k. a centralna projekcija p′ prave p iz taˇ cke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π . F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇ ze taˇ cku P . S obzirom da se linije l1 i l2 seku u izvesnoj taˇ cki. beskrajno daleka prava ravni π . BC i AD tetivnog ˇ cetvorougla ABCD. S obzirom da je preseˇ cna taˇ cka P dijagonala AC i BD tog ˇ cetvorougla u krugu k. D iz taˇ cke S na ravan π . da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. Stoga.). a E i F taˇ cke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD.

Triedri P (P D1 D2 ). a d najve´ ca od duˇ zi koja spaja njegova dva temena. dokazati da je s > 3d. a njegov polupreˇ cnik M S upravan na ′ proizvoljne taˇ pravoj d′ u nekoj taˇ c ki N . tj.74 S l1 d1 ′ l2 ′ d ′2 l1 d′ 1 O P T σ l2 d2 P′ π Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇ zimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P jednak s uglom pod kojim ′ ′ ′ se seku linije l1 i l2 u taˇ cki P . Ako su D i D c ke pravih d1 i d′ 1 1 1 1 s one strane ′ od prave P P s koje nije taˇ cka M . Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. Stoga prave d1 i d′ 1 zahvataju s pravom P P jednake suprotne ′ ′ ′ ′ uglove. imamo da je ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 ′ gde je R prav ugao. Isto tako prave d2 i d′ 2 . jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d c ki P 1 2 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ ce sferu σ po nekom krugu k1 . P (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju jednake po dve odgovaraju´ ce pljosni i zajedniˇ cki dijedar odreden tim pljosnima. . pa je i ′ ′ ′ ∠D1 P D2 = ∠D1 P D2 . da dirke d1 i d2 linija l1 i l2 u taˇ cki P zahvataju ugao ′ linija l′ i l′ u taˇ ′. taj krug 1 pripadaju izvesnoj ravni koja seˇ sadrˇ zi taˇ cku S i dodiruje pravu d1 u taˇ cki P .

Izvan ravni koje sadrˇ zi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇ si ω . Drugi deo stava dokaˇ zimo indirektno. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. svako teme te pljosni je zajedniˇ cki kraj . Obeleˇ zimo sa γ1 onu od tih ravni koja je susedna ravni α. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s neparnim brojem stranica. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi C1 C2 ili je jednak toj duˇ zi. dakle l je paran broj. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. i prema tome s > 3d. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj rogljeva s neparnim brojem pljosni paran. gde je n ≥ 8. bila bi duˇ z koja spaja temena A i P ve´ ca od duˇ zi koja spaja temena A i B . pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β . Medutim. Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇ si broj pljosni s neparnim brojem stranica paran. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima manje od ˇ sest ivica. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se izmedu ravni α i β .. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. zatim dokazati da postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima n ivica. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇ cka A. ako bi neka pljosan bila npr. a zbir tih odseˇ caka ve´ ci je od 3AC1 . Sve pljosni te povrˇ si moraju biti trostrane. Medutim. svaki od njih ve´ ci je od duˇ zi AC1 ili je jednak toj duˇ zi. Zaista. ˇ cetvorostrana. Otud sledi da je zbir svih pomenutih odseˇ caka na ivicama ve´ ci od zbira svih duˇ zi AC1 . zbir stranica svih m pljosni s parnim brojem stranica je paran broj. itd. Zaista. taˇ cke u kojima te ravni seku duˇ z AB . a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. itd. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β . sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β . Dakle. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima m rogljeva s parnim i n rogljeva s neparnim brojem pljosni. Zbir l stranica svih pljosni povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si. ˇ sto je pretpostavkom iskljuˇ ceno. dakle l je paran broj. itd.. a sa C1 i C2 . C1 C2 . itd. Minimalan broj stranica te pljosni je tri. prema tome. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje tri odseˇ cka koji pripadaju ivicama poliedra. Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇ si ω . U tom temenu sustiˇ cu se najmanje tri ivice povrˇ si ω koje su razliˇ cite od stranica pljosni λ. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇ si ω jednak je dvostrukom broju ivica te povrˇ si.75 Dokaz: Obeleˇ zimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje su u taˇ ckama A i B upravne na pravoj AB . pa je i njihov zbir ve´ ci ili jednak 3C1 C2 . povrˇ s ω ima bar ˇ sest ivica. zbir ivica svih m rogljeva s parnim brojem pljosni je paran broj. pa je i zbir svih ivica poliedra ve´ ci od trostruke duˇ zi AB . ve´ c npr.

. postoja´ ce piramida 3 koja ima n− cnih pljosni i prema tome n − 3 ivica. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda. Zadatak 96: Ako je t broj temena. obeleˇ p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). stoga taj poliedar ima n ivica. . sve pljosni povrˇ si ω su trostrane. . i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . jer koliˇ cnik 14:3 nije ceo broj. Ako sa t3 . p4 . od kojih su dve stranice te pljosni. ivica bi´ ce t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). Ako je n paran broj postoja´ ce piramida koja ima 2 boˇ cnih pljosni i prema tome n ivica. Otud sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ s koja ima sedam ivica. Da bi smo dokazali tre´ ci deo zadatka. . Izvesna ravan seˇ ce ivice te piramide 2 boˇ koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇ ze istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. . obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ cu tri. zimo broj trostranih. .76 najmanje triju ivica povrˇ si ω. . pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. ˇ sto je nemogu´ ce. Zamenjuju´ ci t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je 2i ≥ 3(i − p + 2). pljosni bi´ ce Dokaz: Ako sa p3 . U tom sluˇ caju broj pljosni povrˇ si ω ne moˇ zemo odrediti. Broj ivica tog poliedra za tri je ve´ ci od broja ivica pomenute piramide. ˇ cetiri. Zamenjuju´ ci p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je 2i ≥ 3(i − t + 2). tj. 2i ≥ 3p. . i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . Ako je n neparan broj ve´ ci od osam. . . stoga bi broj ivica povrˇ si ω bio najmanje 8. Dakle. dakle 14. t4 . . dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. Zbir stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω . . tj 2i ≥ 3t. analizirajmo sluˇ caj kada je n paran broj i sluˇ caj n kada je n neparan broj. ˇ cetvorostranih. .

. . Ako sa t6 . . sedmostranih. . petostranih. t obeleˇ zimo broj pljosni. . . . . . . . i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . p7 . tj. 2i ≥ 6t. petostranih. tj. obeleˇ zimo broj temena u kojima se sustiˇ ce ˇ sest. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. Dokaz: Naprotiv. rogljeva. . pljosni bi´ ce p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). sedam. . niti trostranih rogljeva. stoga ne postoji poliedarska povrˇ s kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. . . . obeleˇ zimo broj ˇ sestrostranih. . pljosni i sa t4 . . broj ˇ cetvorostranih. . pretpostavimo da poliedarska povrˇ s ω nultog roda nema trostranih pljosni. ivica bi´ ce t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). i. . t7 . i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . p5 . . ivica. Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kojoj svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . t5 . broj ˇ cetvorostranih. temena (rogljeva) povrˇ si ω . Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇ si nultog roda bar jedna pljosan mora biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. bi´ ce p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). . pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod koje svaka pljosan ima viˇ se od pet stranica. i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . sa p4 . . Ako sa p6 . 2i ≥ 6p. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. Ako sa p. . Zato pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ s ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. Dokaz: Naprotiv. zatim da ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda kod koje se u svakom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. . Drugi deo stava dokaˇ zimo analognim postupkom.77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. Dobijena nejednakost protivreˇ cna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz prethodnog zadatka.

(6) . pljosni i sa t3 . . . . t4 . . Ova nejednakost protivreˇ cna je Ojlerovoj teoremi koja se odnosi na poliedarske povrˇ si nultog roda. sa p3 . . 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . t obeleˇ zimo broj pljosni. (2). ˇ cetvorostranih. prema tome ne postoji poliedarska povrˇ s nultog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. temena (rogljeva) poliedarske povrˇ si ω nultog roda. bi´ ce p = p3 + p4 + p5 + · · · . ˇ cetvorostranih. . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . (6) Isto tako. ivica. dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. i. (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. broj trostranih. . t = t3 + t4 + t5 + · · · . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . (3) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. Dokaz: Ako sa p. . . . . odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. tj. Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih dveju nejednakosti nalazimo da je t + p ≤ i. Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih pljosni. mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). broj trostranih. rogljeva. (2). da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . (5) tj. . (1) (2) (3) (4) Mnoˇ zenjem Ojlerovog obrasca t + p = i +2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). p4 . Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇ si nultog roda ne moˇ ze biti manji od osam.

79 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . pljosni i sa t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih, . . . rogljeva povrˇ si ω , prema obrascima (5) i (6) iz prethodnog zadatka, bi´ ce 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇ zenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s ω nultog roda koja nema trostranih i Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ˇ cetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇ zimo broj trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni, a sa t3 broj trostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce t3 ≥ 20. Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇ cetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda ne moˇ ze biti manji od dvadeset. zimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, a sa Dokaz: Ako obeleˇ t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka 99, bi´ ce 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇ zenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ s ω nultog roda koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj trostranih pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce p3 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , a sa p3 , p4 ,. . . broj Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇ trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni povrˇ si ω , bi´ ce p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ s ω: a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ cetiri trostrane pljosni; b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih pljosni; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇ pljosni povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 3p3 b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´ ce 2p4 c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´ ce p5 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇ cetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske povrˇ si ω ne moˇ ze biti manji od dvanaest. Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇ zimo broj temena, ivica i pljosni povrˇ si ω , sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . rogljeva povrˇ si ω , bi´ ce t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´ cim vrednostima iz (2) i 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s ω: Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ a) koja nema ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ cetiri trostrana roglja; b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇ sest ˇ cetvorostranih rogljeva; c) koja nema trostranih i ˇ cetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇ zimo broj trostranih, ˇ cetvorostranih i petostranih rogljeva povrˇ si ω , prema prethodnom zadatku, bi´ ce 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 3t3 b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´ ce 2t4 c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´ ce t6 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇ snjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇ si ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇ zimo broj ivica i pljosni povrˇ si ω , sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇ cetvorostranih,. . . pljosni, bi´ ce S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇ si ω , a zbir u drugoj zagradi jednak je zbiru pljosni povrˇ si ω , pa je S = 4iR − 4pR, tj. S = 4R(i − p). Prema Ojlerovoj teoremi za poliedarske povrˇ si nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇ cetiri prava ugla i zbira iviˇ cnih uglova tog roglja. Ako obeleˇ zimo sa def 0 defekt i sa S zbir iviˇ cnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´ ce def 0 = 4R − S . Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇ si ω sa temenima A1 , ..., An konstruisan je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si, neka je λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak zbiru unutraˇ snjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´ canim za zbir defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ, tj. da je
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇ si).

def Aν
ν =1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇ cke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇ si ω koji se nalaze na povrˇ si λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇ si ω ne nalazi na povrˇ si λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇ se pljosni povrˇ si ω . Ako pripada jednoj pljosni povrˇ si ω , dokaz sledi neposredno. Ako pripada dvema ili viˇ se pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω razlaˇ zu povrˇ s λ na l + 1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj dijagonala povrˇ si λ koje se nalaze na ivicama povrˇ si ω . Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇ zimo broj stranica respektivno poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , bi´ ce m1 + ... + ml+1 = m + 2l. Zbir S svih unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ jednak je zbiru unutraˇ snjih uglova svih l+1 poligonskih povrˇ si λ1 , ..., λl+1 , pa je S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇ caj kada povrˇ s λ sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Dokaˇ zimo da je ona taˇ cka i u sluˇ caju kad povrˇ s λ sadrˇ zi k temena A1 , ..., Ak povrˇ si ω . Neka rogalj Ak povrˇ si ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇ zimo sa q poligon na povrˇ si λ ˇ cija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇ ze povrˇ sλ ′ na dve povrˇ si λl i λl ; neka je λl ona od tih povrˇ si koja sadrˇ zi teme Ak .
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇ si λ′ ckih taˇ caka sem j , koje medu sobom nemaju zajedniˇ ˇ sto imaju zajedniˇ cke krugove, koje nemaju s rubom povrˇ si λ′ zajedniˇ c kih taˇ c aka sem l ˇ sto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇ ze ni jedno teme a seku iste ivice povrˇ si ω . Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇ ze povrˇ s λ′ si λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih 1 na dve povrˇ povrˇ si kojoj je rub r . Na taj naˇ cin povrˇ s λ razloˇ zena je poligonima q i r na tri povrˇ si λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´ ca m + i + j stranica. Povrˇ s λ3 sadrˇ zi k − l temena povrˇ si ω . Da bi smo odredili zbir S unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si λ, potrebno je od zbira unutraˇ snjih uglova na rubovima svih povrˇ si λ1 ,

.84 λ2 . od kojih je jedna. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇ si s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova. trougaona povrˇ s (ABC ). + def Ak ... C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇ si ω . ω1 . + def An . Ta trougaona prvrˇ s ω1 ne sadrˇ zi ni jedno teme povrˇ si ω . λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. a A. . S3 zbirove unutraˇ snjih uglova na rubovima povrˇ si λ1 . An . . prema prethodnom zadatku. Neka su A1 .. dok povrˇ s ω2 sadrˇ zi sva njegova temena A1 .. Ako obeleˇ zimo sa S1 zbir unutraˇ snjih uglova povrˇ si ω1 . A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇ ze povrˇ s ω na dve povrˇ si ω1 i ω2 . Dokaz: Prvi naˇ cin. imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + .. npr.. B . An temena konveksne poliedarske povrˇ si ω . + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + . Ako obeleˇ zimo sa S1 .. + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + .. λ2 .. λ3 bi´ ce S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + .... S2 .. a sa S2 zbir unutraˇ snjih uglova na rubu povrˇ si ω2 ..

S obzirom da je poliedarska povrˇ s ω konveksna. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇ ski pravilnih poliedara. tj.. zatim ˇ cetvorougaone.. svaki njen rogalj A je konveksan. S obzirom da je zbir unutraˇ snjih uglova na rubovima obeju povrˇ si ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. itd. An . + def An = 12R. p broj temena.. . bi´ ce S1 + S2 = 12R.. pa je Sν + def Aν = 4R. gde je R prav ugao. ako: a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica.85 gde je R prav ugao.. Stoga je n n Sν + ν =1 ν =1 def Aν = 4nR. zbir svih iviˇ cnih uglova konveksne poliedarske povrˇ si koja ima n temena iznosi n ν =1 Sν = 4R(n − 2). Definicija: Za poliedar kaˇ zemo da je topoloˇ ski pravilan. da je 2R + 2R + def A1 + .. tj. Otuda je def A1 + . analiziraDokaz. bi´ ce 2i = 3p (1) . . U tom cilju obeleˇ zimo sa t. ivica i pjlosni takvog poliedra. Otuda je n ν =1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R.. + def An = 8R.. i. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. ski pravilnih poliedara postoje.. ν =1 Prema poznatom stavu. n zbirove iviˇ cnih uglova kod roglja Aν konveksne poliedarske povrˇ si ω koja ima n temena A1 . Drugi naˇ cin. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇ jmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇ si. Obeleˇ zimo sa Sν za ν = 1.. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra trougaone povrˇ si. n ν =1 n def Aν = 4nR − Sν .

(2) i (3) nalazimo da je t = 4. bi´ ce 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. i = 30. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra petougaone povrˇ si. p = 20. Ako su sve pljosni topoloˇ ski pravilnog poliedra ˇ cetvorougaone povrˇ si.86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. i = 12. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇ si. pa je p = 2t − 4 1. i = 6. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo heksaedar. bilo bi 4t ≤ 4p. bi´ ce 4t = 3p (4) Iz (1). ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (2). Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇ cetvorougaone povrˇ si. p ≥ t. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo tetraedar. ˇ sto je protivreˇ cno obrascu (7). p = 6. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. i = 12. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po pet ivica. bi´ ce 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). ako bi takav poliedar postojao. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od tri ivice. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo oktaedar. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustiˇ ce viˇ se od pet ivica. ako bi takav poliedar postojao. bilo bi 6t ≤ 3p. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. p ≥ 2t. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. Zaista. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo ikosaedar. p = 8. tj. bi´ ce 2i = 5p (9) . 2. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po ˇ cetri ivice. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. Zaista. 3. tj. p = 4. bi´ ce 5t = 3p (5) Iz (1). bi´ ce p=t (3) (2) Iz (1).

dokaˇ zimo da ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni ntougaone povrˇ si. p ≥ 4 sto je protivreˇ cno obrascu (10). 3 t. n (1 − )p ≥ 2. 1◦ Produˇ zene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se u jednoj taˇ cki odreduju´ ci pritom pravilan tetarni rogalj. b) Svi roglji pravilni. Ako bi takav poliedar postojao. pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. od kojih pet konveksnih i ˇ cetiri konkavna. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇ cu po tri ivice. Takav topoloˇ ski pravilan poliedar nazivamo dodekaedar. 6 Otuda je n 1 − > 0. Zaista. pri ˇ cemu se u svakom njegovom temenu sustice viˇ se od tri ivice. Ako se ti rogljevi ignoriˇ su za . bilo bi 2i = np.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. Ne postoji topoloˇ ski pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇ si. ski pravilnih poliedara postoje metriˇ cki pravilni Napomena: Za razliku od topoloˇ poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. ˇ sto je protivreˇ cno pretpostavaci . ˇ Najzad. bi´ ce 3t ≤ np. n < 6. 3 2 tj. bilo bi 4t ≤ 5p. p = 12. i = 30. Time je stav dokazan. gde je n ≥ 6. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇ ze susticati manje od tri ivice. Navodimo skra´ ceni dokaz postojanja ˇ cetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. tj. ako bi takav poliedar postojao. bi´ ce 3t = 5p (11) (10) Iz (9). a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. 6 tj. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´ cem udˇ zbeniku euklidske geometrije.

c) dodiruje sve njegove pljosni. 2◦ Produˇ zene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . 4◦ Produˇ zene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇ cni trouglovi. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. 30 ivica i 12 pljosni. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω2 . postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O 1 i O 2 srediˇ sta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg pravilnog poliedra Π. Isto tako. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. Taˇ cke prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω1 . Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. 30 ivica i 12 pljosni. 30 ivica i 12 pljosni. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. Njegove pljosni su pravilni trouglovi. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. 30 ivica i 20 pljosni. b) dodiruje sve njegove ivice. Ako se za sve pljosni konstruiˇ su takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 temena. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇ zi sva njegova temena. pa je prava n 1 presek simetralnih ravni stranica povrˇ si ω1 . 3◦ Produˇ zene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. taˇ cke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇ si ω2 . Otuda sleduje da obe .

TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇ ckama O i O 3 upravna u taˇ cki O 3 na dvema duˇ zima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. a) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena pljosni ω2 . b) S obzirom da je taˇ cka O na pravoj n 1 koja je u taˇ cki O 1 upravna na pljosni ω1 . pljosni ω2 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. △OTO2 ∼ = △OTO3 . pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . Iz OT = OT. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇ ckom O i srediˇ ste najmanje jedne pljosni upravna na toj pljosni. postoji sfera λ kojoj je srediˇ ste O. itd. S obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. prema tome. 2 2 bi´ ce ∠OTO2 = ∠OTO3 . Otud zakljuˇ cujemo da se prave kroz srediˇ ste pljosni pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇ cki O. Sad dokaˇ zimo da su prave odredene taˇ ckom O i srediˇ stima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. Obeleˇ zimo sa O 3 srediˇ ste pljosni ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . Ako je S srediˇ ste zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . a koja sadrˇ zi sva temena poliedra Π. bi´ ce uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN poliedra Π medu sobom jednaki. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . pa je prava n 3 u taˇ cki O 3 upravna na pljosni ω3 . i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇ cki O. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . Isto tako. . Sfera λ je opisana oko poliedra Π. a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. △OMO2 ∼ = △OMO3 . a T srediˇ ste zajedniˇ cke stranice MN pljosni ω2 i ω3 . Otud sleduje da je taˇ cka O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. itd. npr. i ∠OO2 T = ∠OO3 T.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇ cke stranice AB pljosni ω1 i ω2 .

ˇ sestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. Otud dokazujemo da je taˇ cka O jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. VP preseci ravni Π s pljosnima kocke. ST. ivica AB. AA1 B. Istim postupkom dokazuje se da je taˇ cka jednako udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. V. Isto tako. S. postoji sfera λ2 kojoj je srediˇ ste O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. S obzirom da za svaki par naspramnih temena kocke postoji jedna takva ravan. one su medu sobom jednake. Ta sfera je upisana u poliedar Π. ona sadrˇ zi srediˇ ste dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. Prema tome. A1 A taˇ cke izvesne ravni Π. dakle medu sobom jednaki. postoje ˇ cetiri koje seku kocku po pravilnim ˇ sestouglovima. Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇ ze prese´ ci sa ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. c) Taˇ cka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. pa je taˇ cka O jednako udaljena od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . R. C 1 CD 1 . D 1 C 1 A1 . .sliku) uporedne su medu sobom. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih trouglova BAC. C C 1 .90 taˇ cka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . postoji sfera λ1 kojoj je srediˇ ste O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. Q. T. itd. D 1 A1 . Otuda sleduje da je ˇ sestougao PQRSTV pravilan. CBC 1 . prema tome. pa su srediˇ sta P. QR. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇ snji uglovi ˇ sestougla PQRSTV suplementni su unutraˇ snjim uglovima jednakostraniˇ cnog trougla BA1 C 1 . S obzirom da su duˇ zi PQ. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. TV. taˇ cka O je na pravoj n 2 koja je u taˇ cki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica pljosni ω2 . C 1 D 1 . A1 D 1 A. BC. prema tome. RS.

Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. SDE . T V . DAE . Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇ cu u temenu P1 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω1 . postoje ˇ cetiri ravni koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. ABE . Ivice povrˇ si ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇ zavamo redom sa: . Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao. T . Q. RS . CDF . QR.91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇ ze prese´ ci s ravni tako da presek bude pravilan ˇ sestougao.). Otuda sledi da je ˇ sestougao P QRST V pravilan. ˇ sestougao P QRST V je presek ravni π s oktaedrom ABCDEF . BCF . Kraci spoljaˇ snjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇ sestougla su istosmerni sa kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. Prema tome. F C . S obzirom da za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. ST . E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇ sestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇ cnih trouglova. R. DE . S obzirom da su duˇ zi P Q. ravan π seˇ ce pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇ sestouglu. V ivica AB . EA taˇ cke izvesne ravni π . BF . pa su srediˇ sta P . pa su i svi unutraˇ snji uglovi tog 3 ˇ sestougla medu sobom jednaki. Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. Na isti naˇ cin dokazuje se da su i ostali uglovi tog ˇ sestougla P QRST V jednaki uglu 4 · L . 3 4 gde je L prav ugao. one tri pljosni koje se sustiˇ cu u temenu P2 ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω2 . S . pa su medu sobom jednake. CD. ostalih ˇ sest pljosni dodekaedra ˇ cine izvesnu otvorenu poliedarsku povrˇ s ω3 . V P preseci ravni π s pljosnima ABF .

a N taˇ cka visine BM pljosni BCD pri ˇ cemu je AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. D2 . Srediˇ ste O pravilnog tetraedra ABCD je taˇ cka visine AN tog tetraedra. C . C1 D1 . E . D1 E1 . Duˇ zi AB . C1 . F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇ zimo da su srediˇ sta A. S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇ ˇ cemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. prema tome. B . a duˇ zi D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇ zima A1 B1 i S1 D1 . B1 . DE . B1 B2 . a taˇ cke A2 . polupreˇ cnik rp poluupisane sfere i polupreˇ cnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. S obzirom da se za svaki par naspramnih temena moˇ ze konstruisati jedna takva ravan. D1 . F tih ivica temena pravilnog ˇ sestougla. F1 F2 . C1 . B1 . EF . F A su uporedne sa stranicama A1 B1 . ravan π seˇ ce dodekaedar po pravilnom ˇ sestouglu. C1 C2 . B1 C1 . Dokaz: a) Pravilan tetraedar. Prema tome. S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. Zadatak 117: Odrediti polupreˇ cnik ro opisane sfere. taˇ cke A1 . C2 . F1 na rubu povrˇ si ω1 . Stranice ˇ sestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. F1 pripadaju izvesnoj ravni π1 . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . D1 D2 . B2 . pri ˇ cemu su taˇ cke A1 . E2 . D. . pa su i njima jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. CD. E1 E2 . E1 F1 . postoji deset ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇ sestouglovima. Stoga je ˇ sestougao ABCDEF pravilan. BC . F1 A1 ˇ sestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . DE . Na isti naˇ cin dokazuje se da su svi uglovi ˇ sestougla ABCDEF medu sobom jednaki. E1 . po kome njegova ravan seˇ ce dodekaedar. cki S pri one su medu sobom jednake.92 A1 A2 . F2 na rubu povrˇ si ω 2 . D1 . E1 .

93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . 4 12 b) Pravilan oktaedar. 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivice AD i pljosni ADF . 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 2 2 rp = OM = CC − CM = ro − = . E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . Srediˇ ste O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s presekom dijagonala tog oktaedra. bi´ ce taˇ cka M srediˇ ste ivice AD a taˇ cka N srediˇ ste pljosni ADF .

gde je duˇ z a jednaka ivici ikosaedra. E ivica koje se sustiˇ cu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). tj. 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . − · FM = 9 6 c) Pravilan ikosaedar. ˇ cija je ravan upravna na dijagonali F G u srediˇ stu S tog petougla. D. Prema Euklidovom stavu. kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S . Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = .94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . a2 = 2ro ·F S . B . iz pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2− ro 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. 4 Ako obeleˇ zimo sa M i N podnoˇ zja upravnih iz taˇ cke O na ivici AB i pljosni ABF . √ 7+3 5 . C . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. S obzirom da je duˇ z SA polupreˇ cnik kruga opisanog oko pravilnog petougla ABCDE . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 . Krajevi A. Duˇ z koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G pravilnog ikosaedra je preˇ cnik sfere oko tog ikosaedra.

π proizvoljna ravan i ako su A1 . . . r polupreˇ cnik opisane sfere. . An . . An .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 caka u prostoru.. . ρ polupreˇ cnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇ cka te upisane (poluupisane) sfere. dokazati da je 2 2 P A2 1 + · · · + P An = 2nr . . . An bilo koji skup taˇ ′ ′ ′ skupa taˇ caka. imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = nr + nr = 2nr . An . dokazati da je TT′ = 1 ′ (A1 A′ 1 + · · · + An An ). . . T teˇ ziˇ ste tog Zadatak 118: Ako je A1 . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . T uporedne projekcije taˇ caka A1 . . kome se teˇ ziˇ ste poklapa sa srediˇ stem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇ cka sfere ω . . .T na ravan π . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + ρ ). .. . cnika Zadatak 119: Ako su A1 . . . . . . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇ r . .

a d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . . . dokazati da je 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . Dokaz: Prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. imamo da je 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = OA1 + · · · + OAn + nOP = n(r + ρ ). sa P i Q taˇ cke u kojima prava OT seˇ ce k i d duˇ z odredena taˇ ckama O i T . An T seku sferu ω . . . prema uopˇ stenoj Lajbnicovoj teoremi. . . dokazati da je 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = n(r − d ). imamo da je Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. imamo da je 2 2 2 2 2 2 T A2 1 + · · · + T An = OA1 + · · · + OAn − nOT = n(r − d ). . An i B1 . Zadatak 122: Ako je T teˇ ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . . . . . . . . . T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O i r srediˇ ste i polupreˇ cnik sfere ω . .96 Dokaz: S obzirom da se teˇ ziˇ ste pravilnog poliedra poklapa sa srediˇ stem O opisane i srediˇ stem upisane (poluupisane) sfere. dokazati da je A1 T An T + ··· + = n. nalazimo da je A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) 2 2 + ··· + = 2 ( A T + · · · + A T ) = = n. . An nalaze na nekoj Zadatak 121: Ako je T teˇ sferi ω i ako je O srediˇ ste i r polupreˇ cnik sfere ω . . koriste´ ci prethodni zadatak. . An nalaze na nekoj sferi ω i ako su B1 . . Bn taˇ cke u kojima prave A1 T. ziˇ ste poliedra Π ˇ cija se temena A1 . . T Bi r − d2 . Ai T Ai T 2 = 2 . Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇ ziˇ sta poklapaju sa srediˇ stem sfere ω i ako je P proizvoljna taˇ cka prostora. 1 n T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . . . .

. bi´ ce AC : CB : AB = n : m : (m + n). Sad analizirajmo sluˇ caj kada je m + n = 0. Ako obeleˇ zimo sa C taˇ cku prave AB takvu da je AB : CB = m : n. skup svih taˇ caka P prostora takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇ cki Q upravna na pravoj AB .C i na taˇ cku P . Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇ caka prostora kojima je zbir kvadrata rastojanja od n datih taˇ caka A1 . Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇ caka P takvih da je mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇ cke. imamo da je 2 2 2 2 2 2 2 P A2 1 + · · · + P An = n(r + OP ). m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ z. An jednak kvadratu date duˇ zi ℓ sfera kojoj se srediˇ ste poklapa sa teˇ ziˇ stem T datog skupa taˇ caka i kojoj je polupreˇ cnik r = 2 2 2 d = T A1 + · · · + T An . Obrnuto.97 Dokaz: Obeleˇ zimo sa O srediˇ ste i sa r polupreˇ cnik sfere ω . pa su sve taˇ cke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇ cki Q upravna na ′ pravoj AB . m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇ zje normale iz P na pravoj AB . ako je Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇ AP 2 − BP 2 = ℓ2 . taˇ cka P pripada traˇ zenom skupu. Dokaz: Vidi zadatak 121. . Primenom Stjuartove teoreme na kolinearne taˇ cke A. ako je P proizvoljna taˇ cka u ravni π . caj kada je m + n = 0. Dakle.B . prema tome. imamo da je AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . imamo da je AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . . nalazimo da je CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . tj. . P B1 + · · · + P Bn = n(r + OP ) ⇒ 2 2 2 ⇒ P A2 1 + · · · + P An = P B1 + · · · + P Bn . Prema Lajbnicovoj teoremi.

ako je P bilo koja taˇ cka koja zadovoljava dobijenu jednakost. m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. primenom Stjuartove teoreme. Sabiranjem odovaraju´ cih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . m + n (m + n)2 Obrnuto. ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. ˇ cetvorouglovi ABC D i A B CD bi´ ce paralelogrami. m + n (m + n)2 Skup svih taˇ caka P prostora. predstavlja sferu kojoj je srediˇ ste C . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. a polupreˇ cnik r2 = ℓ2 mn − AB 2 .98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . pa je 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 .

2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . tj. Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . da je S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). bi´ ce i BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . dokazati da je 1 1 1 1 + + = . .99 Kako su duˇ zi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . pa su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇ cni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . Zadatak 127: Ako je taˇ cka E podnoˇ zje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga su svi iviˇ cni uglovi kod temena D pravi. dokazati da je kvadrat povrˇ sine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇ sina ostalih triju pljosni. 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu na ravni DBC .

trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine DF i EF . Iz sliˇ cnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . tj.100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇ cin: Ravan ADE sadrˇ zi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na ravan DBC . Otuda je i S (ABC ) : S (DBC ) = S (DBC ) : S (EBC ) i prema tome S (ABC ) · S (EBC ) = S 2 (DBC ). dakle i na njihovoj preseˇ cnoj pravoj BC u nekoj taˇ cki F . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je S (ABC ) · [S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB )] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). pa je S (ABC ) : S (DBC ) = AF : DF. S obzirom da je taˇ cka E u trouglu ABC bi´ ce S (EBC ) + S (EAC ) + S (EAB ) = S (ABC ). Isto tako je i S (ABC ) · S (EAC ) = S 2 (DAC ) i S (ABC ) · S (EAB ) = S 2 (DAB ). . pa je S (DEC ) : S (EBC ) = DF : EF. AF ⊥ BC i DF ⊥ BC . Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇ cku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . Stoga je AE . Isto tako. pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC .

B drugoga tetraedra pa je V (P ABC ) S (ABC ) S (P AC ) S (P BC ) PC = = = = . Drugi naˇ cin: S obzirom da je AF visina trougla ABC . imamo da je S 2 (ABC ) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD).101 pa je i S 2 (ABC ) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). B prvoga jednake visinama iz temena P . V (P ABD) S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD . A. Zadatak 129: Ako je P taˇ cka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima ABC i ABD seˇ ce ivicu CD. A. S (ABD) S (P AD) S (P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod kojih su visine iz temena P . dokazati da je S (P AC ) S (P BC ) PC S (ABC ) = = = . ADB i ADC pravi. a uglovi kod temena D trougla ADF .

C i C ′ . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s naspramnom ivicom. Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). 6 bi´ ce V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. B i B ′ . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . D i D′ naspamna temena. Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). 6 · V1 . 27 . Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇ zi jedno teme a uporedna je s naspramnom pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . dokazati da je V = 1 · V1 . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ).

A1 B1 sadrˇ ze temena A.103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇ ce povrˇ s tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇ cije stranice B1 C1 . i prema tome taˇ cka A je na teˇ ziˇ snoj ′ ′ ′ ′ liniji D P trougla B C D . 1 · S (A′ B ′ C ′ ). AB trougla ABC . CA. No duˇ zi B1 C1 i B ′ C ′ su uporedne. 3 Mnoˇ zenjem odgovaraju´ cih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). Kako je S (A1 B1 C1 ) = 4 · S (ABC ). 27 bi´ ce (1) (2) . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´ ce S (ABC ) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. i prema tome 2 S (A′ B ′ C ′ ) : S (A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. pa i 1 · D′ N ′ . pa je srediˇ ste P duˇ zi B ′ C ′ na pravoj D′ A. a uporedne su sa stranicama BC . C . C1 A1 . Analogno se dokazuje da je taˇ cka A na joˇ s jednoj teˇ ziˇ snoj liniji tog trougla pa je A teˇ ziˇ ste trougla B ′ C ′ D′ . Otuda je D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. Otuda sledi da je taˇ cka A srediˇ ste duˇ zi B1 C1 . B .

S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. imamo da je V = 3 · V1 . a povrˇ sina paralelogramske povrˇ si AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇ sine paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden s ravnima od kojih svaka sadrˇ zi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). F povrˇ sina trougaone povrˇ si kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇ cnik opisane sfere oko tog tetraedra.. bi´ ce i V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. a d normalno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. S povrˇ sina paralelogramske povrˇ si kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD. 6 1 · S · d. dokazati da je V = 1 F. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . Prema zadatku 130.

CA. (4) sledi da je V = 1 6r F . 3 S druge strane. Ako je DE preˇ cnik sfere λ i E ′ taˇ cka inverzna sa taˇ ckom E u odnosu ′ na sferu σ . a C i D taˇ cke prave r dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). C u odnosu na sferu σ ′ . B. a sa A′ . Sfera λ opisana oko tetraedra ABCD sadrˇ zi srediˇ ste D te inverzije. C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . DC = a′ b′ c′ (2) Ako sa a. AB. pa je V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S (A′ B ′ C ′ ).105 Dokaz: Oznaˇ cimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇ stem D i polupreˇ cnikom k. b′ . ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇ zimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i ′ ′ ′ A B C D imamo da je S (A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . B . DB = . imamo da je DE · DE ′ = k2 . C . (3). q. pa je njen inverzan lik ravan odredena ′ ′ ′ taˇ ckama A . B ′ . 2r (1) Pri tome je duˇ z DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. . k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . imamo da je DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇ can sa trouglom kome su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. c′ obeleˇ zimo ivice BC. AD. DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. pri ˇ cemu je koeficijent sliˇ cnosti k2 . b. BD. pa je DE ′ = k2 . Stoga je ′ ′ ′ abc k4 (4) S (A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). C ′ taˇ cke inverzije sa taˇ ckama A. A i A′ taˇ cke prave p. c. V (ABCD) S (ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S (A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 ′ ′ . a′ . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. (2). CD. A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . B i B ′ taˇ cke prave q .

D. D′ taˇ cke prave q takve da je AB = A′ B ′ i CD = C ′ D′ . Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. dokazati da je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). C ′ . B. Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). B ′ taˇ cke prave p i C. Taˇ cke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i (B ′ CD).106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇ cku stra′ nicu CD i jednake visine iz temena B i B . pa je S (BCD) = S (B ′ CD). A′ . C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . ˇ (Stajnerova teorema).

imamo da je S (ACE ′ ) = |S (ABE ′ ) ± S (ADE ′ )|. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). cke izvan ravni paralelograma ABCD Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇ dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). pa je S (ABC ) = S (A′ B ′ C ). V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ).107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´ ce visine. Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. . Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). S obzirom da je taˇ cka E ′ u ravni paralelograma ABCD. pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇ cki E ′ i neka je F ′ jedna od ′ ′ taˇ caka prave EF takva da je EF = E F . Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇ cku visinu iz temena D.

Pri ′ ′ ′ ′ tome taˇ cke A . obeleˇ zimo sa A′ . D pripadaju ravni paralelograma ABCD. Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. 6 6 V (ADEF ) = d S (ADD′ A′ ). V (ABEF ) = S (ABB ′ A′ ). B ′ . dokazati da je V (ABCD) S (ABC ) · S (ABD) = . a visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇ si jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgovaraju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇ si. DD′ jednake i istosmerne sa duˇ zi EF . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. a odstojanje izmedu mimoilaznih pravih AC i EF .108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. C . ABB ′ A′ . BB ′ . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . D′ taˇ cke takve da su duˇ zi AA′ . pa je S (ACC ′ A′ ) = |S (ABB ′ A′ ) ± S (ADD′ A′ ). AB i EF . 6 Paralelogramske povrˇ si ACC ′ A′ . Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S (ACC ′ A′ ). B . CC ′ . ADD′ A′ imaju zajedniˇ cku osnovicu AA′ . C ′ . AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD.

AC . D) taˇ cke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i ABC1 D1 podudarni.109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. Obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara ABCD i AB1 C1 D1 . imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · ′ ′ ′ ′ V (A B C D ) V (ABC1 D1 ) S (ABC1 ) D1 E1 S (ABC ) DE S (ABC ) S (ABD) · = · = S (ABC1 ) D1 F1 S (ABC1 ) S (ABD1 ) S (ABC ) · S (ABD) . AD postoje taˇ cke B1 . postoje u pljosnima (AB. dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S (ABC ) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S (AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . C1 . = S (A′ B ′ C ′ ) · S (A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . takve da su tetraedri AB1 C1 D1 i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. D) diedra (C. Ako obeleˇ zimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra ABCD i ABC1 D1 . D1 . a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . na ivicama AB . C ) i (AB. AB. V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni.

Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. DQ′ : DB = q ′ . CA. DP ′ : DA = p′ . Primenom zadatka 138. R. D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). CQ : CA = q. R′ . R. Odrediti odnose zapremina konveksnog poliedra. ′ ′ p′ 1 = 1 − p = AP : AD. koji je odreden datim taˇ ckama i tetraedra ABCD. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. AB . nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q 1 · r · p′ 1 · V. Q. r1 = 1 − r = BR : BA. AR : AB = r. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . AD. DR′ : DC = r ′ . P ′ .P ′ . BD. R′ u datim odnosima. Dokaz: Neka je BP : BC = p.110 Zadatak 139: Ivice BC . Q. Q′ . koji je odreden deonim taˇ ckama P . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇ ckama P . AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. Q′ . q1 = 1 − q = AQ : AC.

pa su im i zapremine jednake. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇ cku osnovu i jednake visine. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . Ako je jedna od ivica AB i CD. Prvi od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD .111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. pa su im i zapremine medusobno jednake. CD. Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇ sta bilo kojih dveju naspramnih ivica tetraedra razlaˇ ze taj tetraedar na dva jednaka poliedra. imamo da je V (AP SD ) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . u ravni π . svaka od njih prodire tu ravan. prema zadatku 138. tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju jednaku osnovu i jednake visine. Dokaz: Obeleˇ zimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇ zi srediˇ sta P i R naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . DA DB DC ′ ′ ′ ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ 1 − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p · q · r ). a B i C s druge strane ravni π . pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇ zen na poliedre P QRSAD i P QRSBC . CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama Q i S . npr. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇ cki triedar A. neka su npr. taˇ cke A i D s jedne. Pri tom su taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇ cki triedar B . U tom sluˇ caju.

CA prostornog ˇ cetvorougla ABCD. V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD ) = . a taˇ cke B i C s druge strane od ravni π . Ako ravan π sadrˇ zi ivicu. Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇ cke P i R sadrˇ zi jednu od ivica AB i CD. i prema tome V (P QRSAD ) = V (P QRSBC ). BD. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. npr. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . S taˇ cke u kojima ravan π seˇ ce ivice AB . dokazati da svaka ravan kroz taˇ cke P i R razlaˇ ze taj tetraedar na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. . Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇ cku osnovu i visine srazmerne duˇ zima DR i RC . imamo da je AP BQ DR CS · · · = 1. prema Menelajevoj teoremi. neka su npr. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC . Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π . R. QD SA i prema tome BQ AS = . Q. svaka od njih prodire tu ravan. U tom sluˇ caju ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇ ckama. DC . BQ AS = . QD SC cke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve Zadatak 141: Ako su P i R taˇ da je AP : P B = m : n. tj. pa je tetraedar ABCD razloˇ zen s ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC . taˇ cke A i D s jedne strane. npr.112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . pa je V (P QRSD ) : V (P QRSC ) = m : n. CD. BD AC Stoga je V (AP SD ) = V (BCP Q). Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD . ili ne sadrˇ zi nijednu od tih dveju ivica. a isto tako i taˇ cke C i D s raznih strana od ravni π . a visine srazmerne duˇ zima AP i BP . pa je V (P CDA) : V (P CDB ) = m : n. Pri tome su taˇ cke A i B . Q i S . ravan π razlaˇ ze tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇ cku osnovu P CD.

imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. sa a ivicu i sa EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . AS : AC = BQ : BD. sa V zapreminu. dokazati da je 1 · S · ρ. imamo da je V (AP DS ) : V (BP CQ) = m : n. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇ sine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih ivica. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. V (P QRSAD ) : V (P QRSBC ) = m : n. . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu.113 Kako je V (AP DS ) : V (AP DC ) = AS : AC. sa V zapreminu. . Zadatak 142: Ako je S povrˇ sina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju neku sferu polupreˇ cnika ρ. Stoga je. V = · S (ABC ) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar. sa a ivicu i sa DE visinu tog tetraedra.Sn obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni datog poliedra. Povrˇ s pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. . imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S (ABC ) = 4 · = a2 · 3. imamo da je . S toga ako sa S1 . Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. Povrˇ s pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇ cetiri podudarne pravilne trougaone povrˇ si. V (AP DC ) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140.. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. 3 Dokaz: Trougaone povrˇ si odredene ivicama takvog poliedra i srediˇ sta sfere upisane u taj poliedar razlaˇ zu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je zajedniˇ cki vrh srediˇ ste pomenute sfere. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = .

Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu i sa V zapreminu kocke ivice a. DAB . Povrˇ s pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih pravilnih trougaonih povrˇ si. a ρ polupreˇ cnik upisane sfere. SC . SD povrˇ sine pljosni BCD. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. sa V zapreminu. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). SB . Zadatak 144: Ako su SA . imamo da je S = 6 · a2 . ABC i V zapremina tetraedra ABCD. CDA. sa V zapreminu. V = a3 . Povrˇ s pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇ sest podudarnih kvadratnih povrˇ si. Ako obeleˇ zimo sa S povrˇ sinu. dokazati da je: ρ (SA + SB + SC + SD ).114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S (ABE ) = 8 · = 2 · a2 · 3. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . imamo da je S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. Povrˇ s pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podudarnih pravilnih petougaonih povrˇ si. imamo da je √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. ρA polupreˇ cnik spolja upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇ cnik spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB . d) Pravilan heksaedar. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. a) V = 3 b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). e) Pravilan dodekaedar. sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere. . sa a ivicu i sa ρ polupreˇ cnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S (ABCD) · EF = ·a· 2= .

3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). OA srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇ ste spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB .115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). Dokaz: Ako je O srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. A′ B ′ C ′ C . = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. Ravni ′ ′ i A B C razlaˇ zu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . CC ′ boˇ cne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . . BCA′ B ′ . imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). BB ′ . dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ .

Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇ cku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇ cku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena ′ A i A. ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇ cne. Zadatak 146: Ako je S povrˇ sina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇ cne ivice AA′ . Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). CC ′ dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). bi´ ce V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . a boˇ cna ivica AA . Definicija: Poliedar ograniˇ cen nekom prizmatiˇ cnom povrˇ si i dvema neparalelnim ravnima naziva se zarubljena prizma. Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇ zane u pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. 3 3 S AA′ . a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇ si S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ cini zapremine prizme kojoj je ′ osnovica (ABC ). pa su im zapremine medu sobom jednake. BB ′ . te su im zapremine takode jednake. 3 . i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇ cku pljosan AC ′ C i jednake visine ′ iz temena B i B . pa su im i zapremine jednake. V (ABCC ′ ) = CC ′ .

. . . Cl ) srednji presek bilo kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇ cku iz unutraˇ snjosti poligona C1 . Cl . Bn odredene obrascima V1 = h S i V 2 = 6 S2 . . AD tetraedra ABCD. 3 Zadatak 147: Ako je l duˇ zina bilo koje ivice. C0 upravne projekcije taˇ caka A. bi´ ce V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC ) − V (A0 B0 C0 ABC ) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C ) − (A0 A + B0 B + C0 C ) = AD = l 3 3 3 3 sine osnova i S3 povrˇ sina srednjeg preseka bilo kojeg Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇ prizmatoida. S obzirom da su S1 i S2 povrˇ sine poligonskih povrˇ si (A1 . B . . a h visina i V njegova zapremina. Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇ Ako su A0 . . . . Am i OB1 . . Bn ). Am ) i (B1 . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 ckih taˇ caka. B0 . . zapremina tetraedra ABCD bi´ ce jednaka razlici zapremina zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC . tj. . sa (C1 . . . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). C na ravan π i pri tome taˇ cka A izmedu taˇ caka A0 i D. .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . npr. a S povrˇ sina upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. Odredimo 6 1 V = . Am ) i (B1 . 6 Dokaz: Obeleˇ zimo sa (A1 . bi´ ce zapremine V1 i V2 h piramida OA1 . . dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. Bn ) osnove.

. Normalno odstojanje izmedu ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida.118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇ cne pljosni prizmatoida. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). . trougaonu povrˇ s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . 6 4 6 hS3 . sa h visinu i sa l izvodnicu jednakostrane kupe. Cl seˇ ce svaku od tih trougaonih povrˇ si po srednjoj liniji. Zadatak 149: Ako je S povrˇ sina i V zapremina jednakostrane kupe. Prizma je specijalan prizmatoid. a ostale pljosni su trougaone i ˇ cetvorougaone povrˇ si kojima se temena poklapaju sa temenima povrˇ si ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. imamo da je √ √ r = ρ 3. Osnove prizmatoida mogu. Pljosni ω1 i ω2 su osnove. a taˇ cka O zajedniˇ cki vrh. h = 3ρ. Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa r polupreˇ cnik osnove. a ostale pljosni su boˇ cne pljosni tog prizmatoida. a sa ρ polupreˇ cnik kugle upisane u toj kupi. Ravan poligona C1 . dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. l = 2r = 2ρ 3. . a S1 povrˇ sina i V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. b) V1 : V = 4 : 9. npr. Boˇ cne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇ cetvorougaone povrˇ si. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇ si sadrˇ zane u dvema uporednim ravnima. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). svaku od tih ˇ cetvorougaonih povrˇ si razloˇ zimo dijagonalom na dve trougaone povrˇ si.

2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe... + dn )..ONn i sa S1 .Sn povrˇ sine pljosni ω1 .... + dn = S (d1 + d2 + .. Ako sa h obeleˇ zimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je Va2 = Koriste´ ci jednakosti π π π 2 ah ... 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9. S .. dokazati da je zbir odstojanja te taˇ cke od ravni svih njegovih pljosni konstantan.=Sn . Vb . 3 3 3 i bc = ah. 3 S obzirom da je S1 =S2 =....... bi´ ce 1 V = (S1 d1 + .. + Sn dn ).119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.. Vb2 = bc2 ...ωn ... 3 3 i S = rπ (r + l) = 9ρ2 π. i V = r2π 9 = ρ3 π.. Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c. Va2 V Vb c Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇ snja taˇ cka konveksnog poliedra s jednakim pljosnima. 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2. a sa S i V povrˇ sinu i zapreminu poliedra . Dokaz: Ako sa N1 . sa d1 .ωn poliedra .... Vc2 = cb2 ... dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2... imamo da je V = i prema tome d1 + . Zadatak 150: Ako su Va .dn duˇ zine odseˇ caka ON1 . 3 3V .Nn obeleˇ zimo podnoˇ zja upravnih kroz taˇ cku O na ravnima svih pljosni ω1 ...

2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇ zimo sa M taˇ cku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire ravan π . Taˇ cka M je presek simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . pravilnog oktaedra. SB. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. C. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . B. SC. C. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . SB. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S . SC. M taˇ cka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan π i h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = .120 Zadatak 152: Ako su A. a sa h odstojanje taˇ cke M od polupravih SA. SD. Otuda je 1 1 1 + = . SD. D taˇ cke u kojima neka ravan π seˇ ce ivice roglja S pravilnog oktaedra. SB SD h . B. dokazati da je 1 1 1 1 + = + .

OAB seku respektivno prave AD. B ′ . bi´ ce 1 a 1 b 1 c 1 d = . SDA. OCA. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ cih strana prvih triju jednakosti. ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. ρ . C ′ . B ′′ B B ′B OD′ D′ Q = . uporedne ′ sa pravom DD . ′′ A A AP DO DB ′ = . c. = . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. OD′ A′ A BB CC Dokaz: Obeleˇ zimo sa A′′ . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ρ duˇ zina polupreˇ cnika lopte upisane u taj tetraedar. OCA. AB . CA. A′′ A A′ A i OD′ D′ P = . B ′′ . d obeleˇ zimo povrˇ sine pljosni BCD. zatim ostalih triju jednakosti i deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = + ′ + ′ . Q. Pri tome je DO DA′ = . hb . ′′ B B BQ DO DC ′ = C ′′ C C ′C OD′ D′ R = . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . C ′′ taˇ cke u kojima prave kroz temena A.121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). OD′ A′ A BB CC Zadatak 155: Ako su ha . prodiru ravni OBC. DAB. = . OAB . dokazati da je DO DA′ DB ′ DC ′ = + ′ + ′ . a sa P. a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇ cki D′ . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇ cka prostora takva da ravni OBC. dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . BD. R taˇ cke u kojima prave ′ ′ AD . CD u taˇ ckama A′ . B . C . CD seku prave BC. b. BD. hc .

hb . CDA. a ρa . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . hc . ρd polupreˇ cnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. a sa a. = . Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. ρd polupreˇ spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. DAB. c. ρc . ρc . DAB. d povrˇ sine njegovih pljosni BCD. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ cih strana dobijenih jednakosti. = . ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇ zimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. b. = (d + a + b − c). = . CDA. bi´ ce 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . DAB. ABC . nalazimo da je 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . DAB . ABC . a sa a. ABC i sa Sa srediˇ ste spolja upisane sfere tog tetraedra koja dodiruje pljosan BCD. ρb . ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). CDA. c. CDA. ρa ρb ρc ρd 3V ρ cnici Zadatak 157: Ako su ha . 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). = (a + b + c − d). d povrˇ sine njegovih pljosni BCD.122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇ cnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . ρb . 1 1 = (b + c + d − a). hd visine tetraedra ABCD. ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa V i S zapreminu i povrˇ sinu tetraedra ABCD.

kb . B . Kako je taˇ cka O u tetraedru ABCD. b. = . 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇ cka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako ′ ′ ′ ′ su A .CDA. DAB. DAB. Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. D taˇ cke u kojima prave AO. dokazati da je . c. = . = . d povrˇ sine pljosni BCD.123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . hd duˇ zine visina tetraedra ABCD i ka . hb . CDA.ABC . ABC i sa V zapreminu tetraedra ABCD. C . CO. bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. ABC . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇ zimo sa a. ha hb hc hd 3V . ha b= 3V . DAB . hb c= 3V . dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. BO. DO prodiru respektivno pljosni BCD. ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) 2 h2 h 9 V hb hd a c (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). CDA. kc . hc . kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD.

124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. ha AA′ kb OB ′ = . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. DAB. hc . AD BD CD . AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ − OA′ . hd visine tetraedra ABCD i sa ka . D′′ taˇ cke u kojima prave odredene visinama AA′ . kb . bi´ ce ka OA′ = . hd DD′ Prema zadatku 158. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇ cka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . hb . kc . bi´ ce AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. kd odstojanja taˇ cke O od ravni BCD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . DD tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. BO = BB ′ − OB ′ . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. C ′′ . ′ ′ ′ BB . CD prodiru pljosni BCD. hb BB ′ kc OC ′ = . = 3. Dokaz: a) Ako obeleˇ zimo sa ha . ABD. B ′′ . BD. CC . CDA. OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. hc CC ′ kd OD′ = . ′ C taˇ cke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. DO = DD′ − OD′ . CO = CC ′ − OC ′ . dokazati da je B′. CAD. ABC .

pa je OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇ cku pljosan BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. T A′ T B ′ T C ′ T D′ . CDA. OABD. OCD tetraedar ABCD je razloˇ zen na tetraedre OBCD. ABC dokazati da je a) 1 1 1 1 = + + . Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. DAB . C ′ . Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. Zadatak162: Ako su A′ . i OA′ : AD = OP : AP. OACD. Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇ sinama OAD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇ ce duˇ z BC u nekoj taˇ cki P . D′ taˇ cke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇ ziste T tetraedra ABCD prodire ravni BCD. OBD. B ′ . pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 .

3 1 V (T DAB ) = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. D′ s jedne.126 ako je A′ s jedne. jedna od tih taˇ caka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. 3 1 V (T CDA) = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . C ′′ . Sem toga je S (B ′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) + S (A′′ C ′′ D′′ ) + S (A′′ D′′ B ′′ ). a taˇ cka A′ s druge strane od taˇ cke T . a B ′ . nikoje dve od taˇ caka A′′ . ili se pak nijedna od tih taˇ caka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇ ckama. Dakle. C ′ . Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . 3 V (T ABC ) = bi´ ce S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S (D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. a C ′ i D′ s druge strane od T . 3 = = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S (D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S (A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . T DAB . Neka je npr. S obzirom da prava p prodire ravni svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. S obzirom da su tetraedri T BCD. U tom sluˇ caju bi´ ce na pravoj p taˇ cke B ′ . B ′′ . B . B ′′ . D′ s druge strane od T . C ′ . taˇ cka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . 1 1 1 1 + = + . D na tu ravan. C . Otuda je S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S (A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . T CDA. C ′′ . D′′ upravne projekcije taˇ caka A. T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S (B ′′ C ′′ D′′ )T A′ .

bi´ ce npr. ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa O srediˇ ste osnove i sa V vrh prave kruˇ zne kupe. h .127 1 1 1 1 = + + . pa je SB VB = . a taˇ cke C ′ i D′′ s druge strane od taˇ cke T . pa je S (B ′′ C ′′ D′′ ) + S (C ′′ D′′ A′′ ) S (D′′ A′′ B ′′ ) + S (A′′ B ′′ C ′′ ) = .imamo da je △V SB ∼△V AO. dokazati da je 1 1 2 − = h. sa S srediˇ ste sfere upisane u toj kupi i sa B taˇ cku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe dodiruje upisanu sferu. U tom sluˇ caju su taˇ cke A′ i B ′ s jedne. a ρ polupreˇ cnik Zadatak 163: Ako je r polupreˇ sfere upisane u toj kupi. T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇ cka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . S (A′′ B ′′ C ′′ ) = S (A′′ C ′′ D′′ ) = S (A′′ B ′′ D′′ ) + S (B ′′ C ′′ D′′ ). OA VO tj. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ cnik osnove i h visina prave kruˇ zne kupe. ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . Pri tome je takode S (B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S (C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S (D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S (A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ .

2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD. 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). kod tetraedra OABC . BCD. pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA).128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . 2 . 1 (AB + BC + CA).CAD je AD + BD > AB. 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇ cka u tetraedru ABCD. OACD. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). CD + AD > CA. 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. OADB . dokazati da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA).

3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´ ce i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . 3 Zadatak 166: Ako su a. AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . DAB . BO. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇ cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su ′ ′ ′ B . 2 Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih nejednakosti nalazimo da je 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). C . D taˇ cke u kojima prave AO. pa je d < a + b + c. 3 √ 3 (a + b + c). DO prodiru respektivno pljosni BCD. Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b.129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB ). 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . dokazati da je A′ . OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. ABC . dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. CO. CDA. b.

DO prodiru respektivno pljosni BCD. CDA. AA′ BB ′ CC ′ DD′ . BO. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . da je AO BO CO DO + + + = 3. imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. DAB .130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇ B ′ . C ′ taˇ cke u kojima prave AO. CO. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. cka iz unutraˇ snjosti tetraedra ABCD i ako su A′ .

AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇ sina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira povrˇ sina ostalih triju njegovih pljosni. D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC . Ako je taˇ cka D′ u trouglu ABC .131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. . ako je BO CO DO 3 AO = = = = . ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . tj. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 256 b) Prema zadatku 159(b). imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (BCD′ ) + S (CAD′ ) < S (ABD) + S (BCD) + S (CAD). ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. na njemu. tj. ili izvan njega. njihov proizvod bi´ ce maksimalan ako su te razmere medu sobom jednake. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3.

132 Ako je taˇ cka D′ na trouglu ABC . Ako je taˇ cka D′ izvan trougla ABC . u uglu BAC . b. . Zadatak 170: Ako su a. 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇ sina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. c ivice i S povrˇ sina pravouglog paralelopipeda. imamo da je (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . na stranici BC . prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . a sa obe strane od prave BC sa koje nije teme A. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD). npr. dokazati da je S 3 ≥ 216V 2 . pa je S 3 ≥ 216V 2 . dokazati da je 2 S ≤ (a + b + c)2 . npr. imamo da je S (ABC ) = S (ABD′ ) + S (ACD′ ) − S (BCD) < S (ABD′ ) + S (ACD) < < S (ABD) + S (ACD) < S (ABD) + S (ACD) + S (BCD).

Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ . imamo da je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 .133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇ cnik osnove i visina pravog kruˇ znog valjka. b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ cnici osnova zarubljene prave kruˇ zne kupe. a M povrˇ sina omotaˇ ca i V zapremina. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . dokazati da je 2 a) M ≤ π 2 (r + h) . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku r r . 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. 27 4 (r + h)3 . h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga zarubljene prave kruˇ zne kupe. 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . 2 h imamo da je sredinu duˇ zi 2 r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . dokazati da je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ.

h visina i r polupreˇ cnik srednjeg kruga loptiˇ cnog sloja. Dokaz: S obzirom da je S = 2π (r 2 + rh) i V = πr 2 h. 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. imamo da je S = 2π (r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . bi´ ce V V V ) = 2π (r 2 + + ).134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇ cku sredinu. 6 6 cnici krugova koji odreduju loptin sloj. 6 2 1 . S povrˇ sina i V zapremina bilo kojeg kruˇ znog valjka. dokazati da je S 3 ≥ 54πV 2 . dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. h visina. bi´ ce Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇ V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇ cnik osnove. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 .

hb . ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. imamo da je ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . hc . dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . njihov proizvod bi´ ce najve´ ci ako je 1 1 1 1 1 = = = = . ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . Zadatak 177: Ako su ha . hb . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar. imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. Dokaz: Prema zadatku 155. 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . hc . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇ cku i geometrijsku sredinu.135 bi´ ce 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik lopte upisane u taj tetraedar.

ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . hd ). hb . hb . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najmanja. ABC . kb . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . hc . ka . hd ). hb . S obzirom da je taˇ cka O u tetraedru. CDA. . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇ cnik sfere upisane u taj tetraedar. bi´ ce aka + akb + akc + akd ≤ 3V. c. b. dokazati da je min(ha . d povrˇ sine pljosni (BCD). kd odstojanja proizvoljne taˇ cke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. hc . hd visine tetraedra ABCD. (ABC ) i sa Dokaz: Obeleˇ V zapreminu tetraedra ABCD. (DAB ). hc . hc . a Zadatak 179: Ako su ha . hc . Otuda je min(ha . hc . bi´ ce aka + bkb + ckc + dkd = 3V. kc . hb . hc . hc . hb . zimo sa a. tj. tj. hb . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . bi´ ce aka + akb + akc + akd ≥ 3V. dokazati da je min(ha . hb . DAB . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hc . a 3V .hd ).hd ). hb . 3V . Ako pretpostavimo da je povrˇ sina a najve´ ca. hb .136 Zadatak 178: Ako su ha . (CDA).

B ′ . S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´ cim ′ ′ ′ ′ pljosnima tetraedra ABCD i A B C D uporedne medu sobom.137 Dokaz: Ako obeleˇ zimo sa S srediˇ ste sfere upisane u tetraedar ABCD. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . Sabiranjem odgovaraju´ cih strana ovih jednakosti. hb . a zbir duˇ zi OP ′ . D tetraedra ABCD a P ′ . kd taˇ cke S od pljosni BCD. OQ. kb . C ′ . imamo da je OP + OP ′ ≤ d. Q′ . C. nalazimo da je OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. OR. pa je i ivica odgovaraju´ ceg tetraedra manja ili jednaka 6d. bi´ ce odstojanja ka . pa je prema prethodnom zadatku min(ha . hb . Neka su P. S ′ upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A′ . Q. OS jednak visini h tetraedra ABCD. DAB. . Prema poznatom stavu. CDA. i da svaka od njih sadrˇ zi najmanje po jednu taˇ cku datog skupa taˇ caka kome je i dijametar d. R. kc .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇ cenog prostornog lika ω . dokazati da postoji √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇ zi lik ω . hc . OR′ . OQ + OQ′ ≤ d. tj. hc . B. da je h + h′ ≤ 4d. OS + OS ′ ≤ d. ABC jednaka duˇ zi ρ. sa A B C D njemu homotetiˇ can tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O proizvoljnu taˇ cku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . OS ′ ′ ′ ′ ′ ′ jednak visini h tetraedra A B C D . R′ . OR + OR′ ≤ d. S upravne projekcije taˇ cke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. Dokaz: Obeleˇ zimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika ′ ′ ′ ′ ω . OQ′ . imamo da je zbir duˇ zi OP. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ A′ B ′ C ′ D′ manja ili jednaka 2d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful