Akustika U Arhitekturi

Miomir Miji
AKUSTIKA U ARHITEKTURI
Beograd, 2000.
Miomir Miji
Akustika u arhitekturi
Recenzenti: Prof dr Mirjana Mihajlovi Ristivojevi Prof dr Milica Jovanovi Popovi Izdava: Izdavako preduzee Nauka Bulevar Revolucije 314/25, 11000 Beograd Tel/fax: 011/421-834 Za izdavaa: Nikola Donev, direktor i glavni i odgovorni urednik Urednik: Marija Doneva Lektor i korektor: Stanislava Miji Tehniko ureenje, korice i likovno grafika obrada: Perollo Ilustracije: Sandra Skenderija tampa: Beopres ISBN 86-7621-042-X CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
534.84 MIJI, Miomir Akustika u arhitekturi / Miomir Miji. Beograd : Nauka, 2000 (Beograd : Beopres). 130 str. : ilustr. ; 23 cm Tira 500. - Bibliografija: str. 125-130. a) Akustika ID=84895244
Sadraj
Predgovor .................................................................. 7 1. Uvod .......................................................................... 11

Definicija akustike i zvuka .......................................... 11 Znaaj zvunih pojava za oveka .............................. 13 Fizioloki i estetski aspekti zvuka ............................. 14 Arhitektonska akustika .............................................. 14 Akustika u irem smislu ............................................ 16
2. Akustika izmeu ivota i arhitekture ............ 19

Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora ...... 19 Preslikavanje akustikih aspekata iz ivota u arhitekturu, i nazad ..................................................... 21 Detaljnija struktura "akustikog interfejsa" .............. 23
3. Akustiki aspekti ovekovog ivota ................ 27

Nastanak zvuka u ovekovom okruenju .................... 27 Vazduni i strukturni zvuk .......................................... 28 Oblasti ivota sa izraenom akustikom konotacijom ................................................................ 30 3.1 Ekologija ...................................................................... 30 Definicija buke ............................................................ 31 Geneza buke kao ekolokog faktora ............................ 31 Oblici ugroavanja zvukom ......................................... 32 Mesto arhitekture u reavanju problema buke ........... 34
M. Miji
Sadraj
3.2 Komunikacije ............................................................... 35 Pojam zvune informacije ........................................... 35 Znaaj ljudske komunikacije zvukom ......................... 37 Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom ........... 38 Kvalitet govorne komunikacije ................................... 38 Zatita privatnosti ....................................................... 39 3.3 Umetnost ..................................................................... 41 ujnost muzikog zvuka ............................................. 41 Estetika zvuka u prostorima za sluanje muzike ........ 42
4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu ..... 45

Vrste akustikih normativa ......................................... 46 4.1 Akustiki normativi od neposrednog znaaja za projektovanje ............................................................... 48 Zakon o zatiti ivotne sredine ................................... 48 Osnovni standard arhitektonske akustike ................... 49 Buka u spoljanjoj sredini ........................................... 56 Buka u ivotnoj sredini ............................................... 58 Buka u radnim prostorima .......................................... 59 4.2 Ostali normativi .......................................................... 62 Termini i definicije ...................................................... 62 Merenja zvune izolacije u objektima ........................ 64 Merenje izolacije od udarnog zvuka ........................... 65 Akustiki kvalitet prostorija ........................................ 67 Preciznost akustikih merenja .................................... 68 Zahtevi korisnika ......................................................... 70
5. Odrazi u arhitekturi ............................................. 73 5.1 Naselja .......................................................................... 73 Akustiko zoniranje naselja ......................................... 74 Raspored graevinskih objekata .................................. 75 Orijentacija objekata u prostoru ................................. 78 5.2 Objekti ......................................................................... 79 Unutranja organizacija prostora ................................ 80 Gabariti prostorija ....................................................... 83 Instalacije .................................................................... 85 5.3 Konstrukcije ................................................................. 89
4
Sadraj
Izolaciona mo graevinskih pregrada ....................... 89 Vrata ............................................................................. 91 Prozori ......................................................................... 94 5.4 Enterijer ....................................................................... 95 Akustike osobine enterijera ....................................... 95 Izbor adekvatnih materijala ......................................... 97 Primena adekvatnih konstrukcija ................................ 98 Primena adekvatnih oblika ........................................ 102
6. Generalizacija akustinih problema u arhitekturi .............................................................. 107

Blok ema strukture akustikih problema ................. 107 Smisao blok eme u procesu projektovanja .............. 109 6.1 Zvuni izvori ............................................................... 110 Subjektivna podela zvunih izvora ............................ 111 6.2 Prenosni sistem ........................................................... 112 Akustiko modelovanje prenosnih sistema ............... 113 Vazduh kao prenosni sistem ....................................... 116 Sloeniji oblici prenosnih sistema ............................. 118 Uticaji prenosnog sistema .......................................... 119 6.3 Prijemnik .................................................................... 120 Vrste prijemnika ......................................................... 120 Poloaj prijemnika kao akustiki faktor .................... 122
7. Literatura ................................................................. 125
M. Miji
Predgovor
kustika spada u relativno vane pratee strune oblasti u arhitekturi. Njen znaaj proizilazi iz injenice da se u savremenom ivotu poklanja sve vea panja akustikom kvalitetu graevinskih objekata. Naalost, u nastavi na arhitektonskim fakultetima kod nas po pravilu joj (uz asne izuzetke) nije posveena dovoljna panja, ili se ponegde akustika pojavljuje sa veoma skromnim fondom asova. Zato je danas uobiajeno da arhitekti u svom radu na projektima uglavnom ne znaju gde se sve i u kom obimu pojavljuju akustiki problemi. Praksa je pokazala da to u projektovanju ima tri mogue posledice: 1) Projektanti potpuno previaju potrebu reavanja akustikih problema (osim to moda angauju nekog da im za ve isprojektovani objekat "ispie" deo projekta pod najeim nazivom "Proraun zvune zatite"). 2) Projektanti pozivaju u svoj tim konsultanta za akustiku, ali se s njim teko razumeju poto razmiljaju u potpuno razliitim kategorijama i, shodno tome, razgovaraju s njim na pogrean nain. 3) Projektanti angauju akustikog konsultanta, razumeju njegove zahteve i preporuke, ali ih na kraju odbacuju jer im remete poetnu viziju objekta, odnosno ne uklapaju se u unapred smiljena prostorna ili estetska reenja (esto uz primedbu da konsultant "ograniava kreativnost" projektanta). Moje dosadanje iskustvo bazira se na brojnim pojedinanim kontaktima s arhitektama i timovima po projekt-
M. Miji
Predgovor
nim biroima, a i na uvidu u veliki broj izvedenih graevinskih objekata prilikom raznih akustikih merenja. To iskustvo potvruje da je danas kod nas u strunom radu, naalost, procentualno najei prvi sluaj. Arhitekte ovakav pristup imaju uglavnom iz neznanja. Interesantno je da u ovoj kategoriji postoje i "povratnici", koji to postaju nakon razliitih problema na koje su nailazili pri pokuajima da ipak sarauju s akustikim konsultantima (drugi i trei navedeni sluaj). Sve u svemu, moe se rei da problemi arhitekata s akustikom tokom projektovanja uglavnom nastaju pre nego to se uopte doe do nekakvog uskostrunog akustikog rada, to jest do prorauna i primene matematikih modela (prorauni zvune izolacije, proraun vremena reverberacije prostorija itd.). Iz toga proizilazi zakljuak da bi mnogo toga tokom kolovanja trebalo predoiti buduim arhitektama kako bi uspostavili pravilan odnos prema problemima arhitektonske akustike ne bi li se predupredili problemi svrstani u tri navedene kategorije. Svi oblici nastave akustike koji se tu i tamo pojavljuju na arhitektonskim fakultetima uglavnom sadre fizike osnove zvunih pojava i manje sloene primere prorauna nekih elementarnih akustikih veliina. ini se da takav pristup ima jedan ozbiljan nedostatak. On bi se mogao jednostavno objasniti paralelom sa bilo kojim kolektivnim sportom. Svi koji imaju nameru da, u irem smislu, uestvuju u igri (igrai, gledaoci, sudije, novinari, funkcioneri) moraju prvo biti upoznati s pravilima igre, ciljevima, osnovnim principima kolektivnog igranja, organizacijom lige itd. Samo neki od njih poelee da budu aktivni igrai, ali svi moraju znati pravila. Slino je u arhitektonskoj akustici. Projektovanje graevinskog objekta je "kolektivni sport" u kome uestvuju projektanti raznih struka, investitori, ali i budui korisnici, jer oni utvruju polazne zahteve. U takvoj "igri" svi uesnici moraju da znaju pravila, ciljeve, zahteve, a samo neki od njih e uvebavati individualnu "tehniku" akustikog projektovanja. Poeti kurs arhitektonske akustike fizikom zvunih pojava i proraunima znai preskoiti neka vana objanjenja o njihovoj svrsi. Tada opti aspekt arhitektonske akustike i njeno mesto u filozofiji projektovanja uglavnom ostaju nerazjanjeni ili se samo provlae izmeu redova. Ova knjiga je nastala upravo iz potrebe da se studentima, buduim arhitektama, priblie "pravila igre", a to znai
Predgovor
mesto i uloga akustike u projektovanju i izgradnji graevinskih objekata. Pri tome je uinjen pokuaj da se najoptija problematika akustike u arhitekturi izloi na studentima prihvatljiv nain. Zbog toga u knjizi nema matematikih izraza ni posebnih inenjerskih detalja koji ukazuju na egzaktna reenja pojedinih akustikih problema unutar graevinskih objekata. Uostalom, za dovoljno iroko opisivanje matematikog aparata koji se koristi u arhitektonskoj akustici, sve do nivoa potrebnog da bi se to zaista moglo pouzdano primenjivati u reavanju konkretnih problema, potrebno je relativno obimno gradivo i ire inenjersko predznanje, pre svega iz oblasti matematike i fizike. Takvo gradivo bi predstavljalo drugu fazu obrazovanja u arhitektonskoj akustici, samo za one koji imaju posebnu sklonost prema tome. Tekst koji sledi nastao je evolucijom tokom desetak godina nastave na nekoliko arhitektonskih fakulteta: na kursu arhitektonske akustike u okviru posebnog programa nastave "Principi bioklimatske arhitekture", na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Arhitektonskom fakultetu u Skoplju, a sada na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, smer arhitektura. Izlaganje je koncipirano tako da studentima prui znanja koja su im potrebna da u svojoj buduoj praksi minimiziraju eventualne posledice pobrojane na poetku ovog predgovora. Knjiga je napisana u nadi da e budue arhitekte zahvaljujui njoj umeti: - da u svom radu prepoznaju akustike probleme, - da se uspeno sporazumevaju s akustikim konsultantom koga pozovu u svoj projektantski tim, - da, kad treba, prihvate dobra akustika reenja spremni da ih "plate" odustajanjem od nekih svojih prvobitnih projektantskih zamisli i - da razumeju potrebu da se u konanoj varijanti projekta za sve uoene akustike probleme nau adekvatna reenja. Nakon uvoda, u kome se objanjavaju osnovne definicije i pojam arhitektonske akustike, tekst je podeljen u jo pet poglavlja. U poglavlju "Akustika izmeu ivota i arhitekture" analizira se smisao akustike, koja se postavlja izmeu ovekovih ivotnih problema, s jedne, i problema arhitektonske struke, s druge strane. Poglavlje pod nazivom "Akustiki aspekti ovekovog ivota" obuhvata iri opis onih segmenata ekologije, komunikacija i umetnosti koji se
M. Miji
Predgovor
zasnivaju na zvunim pojavama. Poglavlje "Forme akustikog uticaja na arhitekturu" sadri kratke opise svih relevantnih propisa i standarda na kojima se zasnivaju projektovanje i izgradnja graevinskih objekata. "Odrazi u arhitekturi" predstavljaju kratak prikaz onih elemenata arhitekture na koje utiu zahtevi iz akustikih propisa i standarda. U poglavlju "Generalizacija akustikih problema u arhitekturi" pokazuje se da sve u arhitekturi znaajne zvune pojave mogu biti posmatrane preko jednog opteg modela, koji je detaljnije obrazloen i komentarisan. Na kraju, u spisku literature, navedeni su neki vaniji naslovi iz oblasti arhitektonske akustike, kao i potpun spisak standarda i pravilnika koji se odnose na akustiku problematiku u graevinarstvu i zatitu od buke. Sastavni deo izlaganja ovog gradiva na asovima inili su komentari i digresije iji je cilj bio da dodatno rasvetle neke sloenije detalje, ilustruju pojedine teme primerima iz ivota, da prikau zanimljive detalje iz akustike teorije i prakse, ili su odgovarali na studentska pitanja. Neki od tih komentara sa asova nali su svoje mesto i u knjizi. U strukturi teksta oni se pojavljuju kao delovi izdvojeni u okvirima. Prilikom itanja se ovi delovi teksta mogu preskakati. Tekst je koncipiran tako da se moe itati i na preskok, to jest po fragmentima. Svako poglavlje se moe shvatiti kao zaokruena celina koja dozvoljava izdvojeno itanje. To pogotovo vai za komentare i digresije u okvirima, od kojih veina moe za arhitekte biti interesantna i izvan konteksta celine knjige. Zahvaljujem se prijateljima i kolegama arhitektama koji su svojim zapaanjima i sugestijama pomogli da izlaganje u knjizi dobije svoju konanu formu. To su Mirjana Mihajlovi-Ristivojevi, Radivoje Dinulovi i Sandra Skenderija. Nadam se da e u obradi kolskog gradiva arhitektonske akustike ovaj, moda pomalo neobian pristup pomoi buduim arhitektama da lake sagledaju kompleksnu problematiku akustikog kvaliteta graevinskih objekata, i da ta saznanja uspeno primene u svom profesionalnom radu. Beograd, 2000. M. Miji
10
1. Uvod
vako kolsko gradivo iz oblasti arhitektonske akustike, a ovaj tekst je upravo to, mora poeti nekim osnovnim definicijama. To su u ovom sluaju, pre svih, definicija akustike i definicija zvuka. Iz toga se zatim lako dolazi do ostalih vanih pojmova na osnovu kojih se mogu razjasniti definicija i smisao arhitektonske akustike, to je osnovna tema ovog poglavlja.
Definicija akustike i zvuka

Akustika je nauka o zvuku. Tako glasi njena osnovna definicija koja se moe nai u svakom akustikom udbeniku. Budui da je zvuk fizika pojava, akustika je nastala u okvirima fizike i danas predstavlja jednu od brojnih uih oblasti ove najoptije prirodne nauke. Vremenom je akustika postala vrlo obimna i razgranata multidisciplinarna nauka. U svojim uim usmerenjima ona se razvijala prema mnogim oblastima ivota, to jest ka veoma raznovrsnim ovekovim delatnostima. Gde god se na ma koji nain pojavljivala problematika zvuka ili vibracija tokom vremena se razvila neka ua oblast akustike koja se time bavi. Detaljniji prikaz akustike kakva je danas nalazi se pri kraju ovog uvodnog poglavlja. Jednostavna definicija akustike pokazuje da je njena sutina u pojmu zvuka, kome je kao nauka posveena. Potpuna definicija zvuka na prvi pogled moda nije mnogo informativna za arhitekte. Ona glasi: zvuk je svaki fiziki
M. Miji
11
UVOD
poremeaj u elastinoj sredini. Elastini mediji u kojima se zvune pojave mogu javiti jesu sve vrste, tene i gasovite sredine. Ovakva definicija zvuka veoma je znaajna jer podrazumeva da je njegova sutina u mehanikim vibracijama. Ta injenica uglavnom nije dostupna ljudskim ulima jer se mehanika kretanja koja ine zvuk najee deavaju na molekularnom, dakle na mikro nivou. Meutim, takva definicija pod pojam zvuka uvodi, osim onoga to ovek intuitivno shvata kao definiciju zvuka, i niz pojava kao to su sve vrste mehanikih vibracija, zatim zvune pojave veoma niskih i veoma visokih frekvencija, seizmike pojave itd.
Svoenje pojma zvuka iskljuivo na ujnu pojavu, to jest na aspekt ovekove percepcije pitanje je njegovih frekvencija. Oblast frekvencija u kojoj ovek moe uti zvuk nominalno je ograniena na opseg od 20 Hz do 20.000 Hz (Hz je oznaka za herc - jedinicu za frekvenciju). Pri tome, ove dve granice su apsolutni limiti, koje ima samo zdrav sluh dovoljno mladih ljudi. Veina ipak ne moe uti zvune pojave do gornje granice od 20.000 Hz, jer se ona sa starou neumitno pomera nanie. To sputanje gornje granice mogu dodatno ubrzati ekscesni zvuni dogaaji (prekomerno izlaganje jakim zvukovima) ili posledice nekih oboljenja.
Sve druge definicije zvuka, koje se u nekim specifinim okolnostima koriste, izvedene su iz pomenute osnovne definicije izvesnim pojednostavljivanjem. Jedna od njih, zasnovana na isto subjektivistikom stavu, esto se koristi u kolskim udbenicima i glasi: zvuk je sve ono to ulo sluha registruje. S obzirom na to da se arhitektura bavi ovekovim ivotnim okruenjem, dakle stavlja oveka u sredite stvari, moda je ovakva subjektivistika definicija zvuka i najprikladnija za poetak prie o akustici u arhitekturi.
Povratak osnovnoj definiciji zvuka i injenici da se njegova stvarna priroda zasniva na mikrovibracijama sredine bie Postoje zvune pojave ije su frekvenciznaajan za razumevanje nekih od problema je mnogo iznad ili ispod ovih ujnih u oblasti arhitektonske akustike. To se u prgranica i stoga nedostupne ovekovom vom redu odnosi na problematiku zvune ulu sluha. Medicinski ureaji za izolacije. U pokuajima da int uitivno, bez ultrazvunu dijagnostiku generiu posebnog predznanja objasni fenomen jedne zvune talase u tkivu ije su frekvencitakve, okom nevidljive pojave kakva je proje reda megaherca (oznaka je MHz i ozstiranje zvuka po pravilu se ini greka jer se naava milion herca). S druge strane, u pribegava analogijama sa elektromagnetnim oblasti vibracija posmatraju se i pojapojavama (svetlost), toplotom i drugim ve ije frekvencije mogu biti znatno manje od 1 Hz. slinim fizikim fenomenima. Pri tome se ovoj fizikoj pojavi pripisuju odgovarajue osobine zraenja. Meutim, priroda zvuka je mehanika, to ini da je njegovo ponaanje pri prostiranju i u susretima sa fizikim preprekama, makroskopski posmatrano, u mnogim elementima razliito od kretanja elektromagnetskih talasa ili toplotnog zraenja.
12
Znaaj zvunih pojava za oveka
Znaaj zvunih pojava za oveka

Znaaj akustike u arhitekturi proizilazi iz znaaja zvuka i zvunih pojava u svakodnevnom ivotu ljudi. U tom pogledu je svakako vana injenica da je evolucija obdarila oveka sa dva posebna, moe se rei akustika organa. Prvi je ulo sluha, senzor za registrovanje zvukova i stvaranje odgovarajue ulne senzacije. Ono je svojstveno svim razvijenim oblicima ivotinja. Drugi akustiki organ je vokalni trakt, koji predstavlja kontrolisani izvor zvuka veoma velikih izraajnih mogunosti. U tom pogledu ovek je izuzetak u itavom ivom svetu jer nijedna druga vrsta ne raspolae mogunou tako kontrolisanog generisanja zvuka. Tokom evolucije ljudske zajednice to je dovelo do stvaranja artikulisanog govora, govornog jezika, kao i svih onih oblika ovekove kreativnosti koje su se razvile u domenu zvuka (pevanje kao oblik primene glasa u muzici, glasovni dramski izraz itd.). Mogunosti ljudskog ula sluha su, u apsolutnom smislu, izuzetno velike. Ono svakako nema najefikasniju sposobnost percepcije meu razvijenim oblicima ivotinja, ali su granice osetljivosti ovog ula bliske nekakvim teorijskim fizikim granicama (vidi tekst u okviru). Zvune senzacije na veoma sloen nain nastaju u okviru funkcije centralnog nervnog sistema, a na osnovu fizikih i biohemijskih reakcija senzora u unutranjem uhu. To sve zajedno unosi posebnu dimenziju u rad ula sluha u celini. Kao ilustraciju te sloenosti dovoljno je navesti da su razliiti modani centri zadueni za obradu pojedinih vrsta zvukova i da se prostorno nalaze na razliitim mestima u kori velikog mozga. U literaturi je pokazana ta utvrena razdvojenost modanih centara za umove, muziki zvuk, vokale, konsonante. Sloenost percepcije zvuka ogleda se izmeu ostalog i u injenici da se pri sluanju sloenih zvukova aktivira nekoliko prostorno razdvojenih delova kore velikog mozga.
M. Miji
Kao ilustraciju granica ovekovog ula sluha dovoljno je navesti da najtii zvuk koji ono moe da registruje podrazumeva vibracije u vazduhu sa pomerajima molekula koji su izuzetno mali. Ovo se moe potkrepiti jednostavnim numerikim primerom. Na frekvenciji 1.000 Hz granica ujnosti, najtii zvuk koji ovek moe da registruje, odreena je zvunim pritiskom od oko 210-5 Pa. Proraun pokazuje da je tada veliina pomeraja molekula u slobodnom vazdunom prostoru pri zvunim vibracijama priblino 7,710-12 m (to su milijarditi delovi milimetra). Zaokruivanjem ovog rezultata moe se zakljuiti da granica osetljivosti ovekovog ula sluha podrazumeva pomeraje molekula vazduha u slobodnom prostoru koji su reda veliine 10-11 m. Da bi se stekao utisak o ovoj veliini moe se napraviti poreenje sa dimenzijama mikroestica. U enciklopedijama se nalazi podatak da prenik atoma vodonika, koji ima najmanji atom u prirodi, iznosi 1,0410-10 m. Prema tome, pomeraji molekula vazduha pri zvunim pojavama koje ljudsko ulo sluha u idealnim uslovima jo moe da registruje manji su od dimenzija vodonikovog atoma. Dakle, ak i tako malo pomeranje bubne opne pod odreenim okolnostima moe izazvati ulni nadraaj uha. Naravno, ovo je apsolutna fizika granica. U realnim okolnostima i najtii zvukovi koji okruuju oveka znatno su iznad nje. Meutim, jaina nekog zvuka nije i garancija da e ga ulo sluha registrovati. Poto u ivotnoj sredini uvek postoji mnotvo zvukova meu kojima treba prepoznati "pravi", odnosno eljeni, sposobnost ula da u takvim okolnostima izdvoji i prepozna neki zvuk zavisi od ugraenih mogunosti procesiranja dobijenih zvunih informacija u uhu i odgovarajuim modanim centrima. Nekada ni jak zvuk nee biti registrovan zbog toga to je uho istovremeno izloeno drugim, jaim od njega. Problem percepcije predstavlja posebnu temu kojom se bavi jedna od uih oblasti akustike, tesno povezana sa fiziologijom i psihologijom.
13
UVOD
Fizioloki i estetski aspekt zvuka

Subjektivistiki pristup definiciji zvunih pojava, kakav se prirodno namee u oblasti arhitekture, dovodi u centar teme ovekovo ulo sluha. Zbog toga se u arhitektonskim pogledima na zvune pojave i na okolnosti u kojima se one javljaju sva panja poklanja zadovoljenju moguih zahteva ovog ula. Zahtevi ula sluha mogli bi se podeliti na fizioloke i estetske. Fizioloki zahtevi odnose se na energetske aspekte zvunih pojava, odnosno na jainu zvukova u pojedinim okolnostima. S jedne strane, ulo sluha zahteva dovoljan energetski nivo zvuka da bi percepciralo razliite informacije koje zvuk moe nositi; sa druge strane, prekomeran energetski nivo zvuka moe delovati tetno na organizam. U tom domenu se u ivotu javlja irok spektar pojektantskih problema, od ujnosti glasa govornika u nekom amfiteatru do zatite od buke u ivotnoj sredini. Zbog znaaja koji energetski aspekt zvunih pojava u ivotnoj sredini moe imati za zdravlje, ova problematika jednim svojim delom podlee posebnoj zakonskoj regulativi. Estetski zahtevi ula sluha prema zvunim pojavama u okolini javljaju se uvek kada zvuk postaje izraajno sredstvo umetnosti, na primer u muzici, ali i u drugim umetnostima koje se, uz ostala sredstva, slue zvukom (recimo pozorite). Ocena stanja je u svim tim sluajevima rezultat potpuno nematerijalnih, estetskih kriterijuma. Oni proizilaze iz ireg miljea ovekovih shvatanja ivota, iskustva, tradicije, mode itd. Egzaktni, fiziki pokazatelji stanja u zvunom polju samo su pomono sredstvo, dok subjektivna ocena ostaje osnovna mera stvari. Interesantno je da se kod podele na fizioloke i estetske zahteve ula sluha moe uspostaviti potpuna analogija sa ulom vida. U domenu fiziolokih zahteva potrebe ula vida odnose se na intenzitete osvetljaja. Estetski zahtevi se javljaju u domenu izbora boja (to je u fizikom smislu stvar spektralnog sadraja svetla) i kada se svetlost koristi kao izraajno sredstvo umetnosti. U poglavljima koja slede detaljnije je objanjen uticaj fiziolokih i estetskih zahteva ula sluha na razne ivotne okolnosti.
Arhitektonska akustika
Arhitektura se moe shvatiti kao delatnost koja se bavi kvalitetom ovekovog okruenja. Poto zvuk ima vano
14
Arhitektonska akustika
mesto u ljudskom ivotu, neki aspekti tog kvaliteta odnose se i na zvuk, to jest na zvune pojave. Pojam kvaliteta ovekovog okruenja ima i svoju akustiku dimenziju, omeenu fiziolokim i estetskim zahtevima njegovog ula sluha. Tako je akustika, silom prilika, uvuena u sferu strunog rada arhitekata i itava jedna njena oblast nosi naziv "ahitektonska akustika". Moe se rei da se problemi kojima se bavi arhitektonska akustika jednostavno mogu definisati kao akustiki kvalitet graevinskih objekata. U mnotvu elemenata pod ijim se uticajem formira kvalitet objekta (konstruktivni, estetski, funkcionalni itd.) postoji i komponenta akustike, odnosno komponenta akustikog kvaliteta. Ovakvo mesto akustike simboliki je prikazano na slici 1.1. Pojam akustikog kvaliteta je neto detaljnije objanjen u narednom poglavlju. Prisustvo arhitektonske akustike verovatno je najoiglednije u oblasti graevinske fizike, i u tom je segmentu njeno mesto manje-vie opteprihvaeno. Njena funkcija tu proizlazi iz fiziolokog aspekta zvunih pojava i obuhvata svu pro-
SLIKA 1.1 - Mesto akustike u realizaciji graevinskog objekta
blematiku zvune zatite, danas zakonski obavezne u sklopu projektne dokumentacije graevinskih objekata. Interesantno je da je ovaj segment arhitektonske akustike danas kod nas arhitektama najee i jedini poznat. Zbog toga se taj njen deo ve moe smatrati "klasinim". Naalost, ak se i taj klasini deo arhitektonske akustike, tanije akustikog kvaliteta objekata, esto zanemaruje u
M. Miji
15
UVOD
projektantskom radu, sve dok se u ivotu, kao posledica tog zanemarivanja, ne pojavi nekakav spor izmeu aktera umeanih u proces nastanka objekta (projekInteresantno je da su poslednjih godina tanti, investitori, izvoai, korisnici). Takvi u Beogradu sve brojniji sudski sporovi sporovi ponekad imaju i sudski epilog (vidi u kojima je povod nekakav akustiki tekst u okviru).
problem. Ovo je sasvim pouzdan podatak jer se akustiari od zanata sve ee pojavljuju kao vetaci na suenjima. Najee je to banalno uznemiravanje bukom, ali ponekad sudski sporovi iz oblasti akustike proizlaze iz projektantskih ili izvoakih greaka. U tom domenu svakako je najinteresantniji viegodinji spor izmeu jednog stranog investitora i domaeg graevinskog preduzea. Investitor odbija da plati izvoaa po konanom obraunu nakon zavretka izgradnje objekta koristei kao jedan u nizu argumenata i evidentno dokazane izvoake i projektantske greke u oblasti zvune zatite. Verovatno nije daleko dan kada e i domai investitori poeti iz istih razloga da odbijaju izvoakoprojektantske fakture.
Meutim, veza akustike i arhitekture mnogo je sloenija i prevazilazi okvire zvune izolacije, jer je to samo jedan aspekt celokupnog akustikog kvaliteta graevinskih objekata. irina akustike kao nauke i sloenost problematike koju ona obrauje u arhitekturi sasvim sigurno je nedovoljno poznata, osim uskom krugu posveenih. Zato je za razumevanje pojma akustikog kvaliteta, a time i odnosa akustike i arhitekture, neophodno ire predstaviti akustiku kao nauku.
Akustika u irem smislu
Moe se rei da je akustika danas postala jedna od irih multidisciplinarnih naunih i tehnikih oblasti. Arhitektura je samo jedna od ljudskih delatnosti koje su tokom svog razvoja ostvarile vezu sa akustikom. Ta multidisciplinarnost akustike moe se predstaviti na razne naine. Jedna od veoma dobrih ematskih ilustracija unutranje podela akustike i njene veze sa drugim naukama prikazana je na slici 1.2 (preuzeto iz lit. 18). Na prikazanoj emi itava oblast nauke, to jest naunih delatnosti u kojima i zvuk moe da ima neku funkciju, prikazana je celinom povrine polja slike. Ona je podeljena na etiri kvadranta koji simboliki prikazuju etiri velike oblasti: inenjerstvo, umetnost, nauke o ivotu i nauke o zemlji. Svaki kvadrant predstavlja jednu od te etiri oblasti. U tako podeljenom prostoru na emi su postavljeni koncentrini prstenovi. Na spoljanjem prstenu nalaze se razliite nauke grupisane prema pripadnosti nekoj od etiri opte naune oblasti. U domenu inenjerstva oznaene su: elektrotehnika sa tehnologijom, mainstvo i arhitektura. U oblasti umetnosti oznaene su vizuelne umetnosti, muzika i govor (jednim svojim delom). Poloaj ovog polja oznaava da je govor predmet izuavanja i u oblasti nauka o ivotu, gde su jo psihologija, fiziologija i medicina. Najzad, u oblasti nauka o zemlji nalaze se okeanografija, fizika tla i fizika atmosfere.
16
Akustika u irem smislu
SLIKA 1.2 - ematski prikaz podele akustike i njenog mesta u odnosu na druge nauke
Pozicija koju unutar prstena zauzimaju pojedine delatnosti pokazuje, u izvesnom smislu, i njihovu meusobnu bliskost. Tako se arhitektura u ovom prikazu nala pored vizuelnih umetnosti i mainstva, govor pored psihologije i muzike itd. U centralnom krugu na emi nalaze se fundamentalne discipline akustike koje se bave sutinom zvuka kao fizike pojave, a to su nastanak zvuka i zvuni izvori, fiziki procesi u zvunom polju i mehanizmi zraenja zvuka. Zbog toga se ovaj deo akustike naziva fizika akustika. On je tematski najblii fizici, a za primenjene akustike discipline, kao to je arhitektonska akustika, znaajna su saznanja upotrebljiva za globalno opisivanje rada zvunih izvora i za opisivanje pojavnih oblika zvuka u raznim sredinama. U srednjem koncentrinom prstenu eme oznaene su najvanije osnovne ue oblasti koje danas ine akustiku. Tako su u njemu navedene: elektroakustika (snimanje i reprodukcija zvuka) sa ultrazvukom, buka i vibracije, akustika prostorija i auditorijuma, muzika akustika (matemaM. Miji
17
UVOD
tiki dizajn muzikih skala i fizika muzikih instrumenata), komunikacije zvukom, psiholoka akustika, sluanje (problematika ula sluha), bioakustika (interakcija ivih tkiva sa zvunim talasom), oblast seizmikih talasa, atmosferski zvuk i podvodni zvuk (ova oblast se naziva i hidroakustika). Sami nazivi tematski objanjavaju sadraj pojedinih oblasti, pa dodatni komentari nisu potrebni. Meusobna povezanost pojedinih uih oblasti akustike sa ostalim naunim oblastima oznaenim na emi kodovana je njihovom pozicijom u prostoru dijagrama. Tako, na primer, ema pokazuje da se veza arhitekture s akustikom oitava u njenoj bliskosti s akustikom prostorija i auditorijuma i s oblau buke, udara i vibracija, jer se povrine u kojima su predstavljene ove oblasti na crteu meusobno dodiruju. Na isti nain je i uzajamna bliskost pojedinih uih oblasti akustike kodovana njihovim meusobnim prostornim odnosima na emi. Interesantno je da se oblast akustike prostorija, veoma znaajna i u arhitekturi, na prikazanoj podeli nalazi na prelazu izmeu dve vane oblasti ivota i okrenuta je prema inenjerstvu, s jedne, i prema umetnosti, s druge strane. Iako istorijski gledano potiu od iste oblasti fizike, pojedine ue grane akustike danas se meusobno veoma razlikuju. To povlai za sobom usko specijalizovanje ljudi koji se njima bave. Bavljenje psiholokom akustikom ili govornim komunikacijama sasvim je razliito od bavljenja ultrazvukom, zvunom izolacijom ili akustikom prostorija. Moe se rei da u praksi tako udaljene oblasti, iako pod zajednikom "kapom" akustike, predstavljaju praktino potpuno nezavisne strune delatnosti. Prikaz podele akustike sa slike 1.2 ne treba shvatiti kao jedini mogu. Sloenost podela u akustici i sloenost meusobnih veza pojedinih njenih segmenata ukazuju da se verovatno moe napraviti i drugaiji, manje ili vie slian prikaz odnosa razliitih naunih oblasti i podoblasti akustike. Zbog toga ovu emu treba shvatiti samo kao jednu dovoljno tanu, ilustraciju pogodnu za uvod knjige o arhitektonskoj akustici.
18
2. Akustika izmeu ivota i arhitekture
prethodnom poglavlju je ukazano da se arhitektura moe shvatiti kao jedna od ljudskih delatnosti koje najneposrednije utiu na kvalitet ivota. Ona to postie posredno, odreujui fizike, organizacione i estetske parametre ovekovog okruenja. Takav uticaj arhitekture ostvaruje se na mikroplanu, svojstvima enterijera i graevinskih objekata u kojima ljudi borave, i na makro planu, karakteristikama naselja u kojima ovek ivi. Opte je poznato da je celokupno delovanje u oblasti arhitekture (planiranje, projektovanje, izgradnja graevinskih objekata i naselja) u znatnoj meri kanalisan brojnim i raznorodnim tehnikim standardima, normama i preporukama. U tim dokumentima su sadrana sva ogranienja nametnuta pre svega osnovnim fizikim zakonima bitnim za konstruktivni integritet i trajnost graevinskog objekta. Ogranienja unose mehanika i fizika svojstva graevinskih materijala i razni objektivni uslovi bitni za postojanje i funkciju graevinskog objekta. Takav sistem ogranienja zasnovan je, osim na fizikim zakonima, i na zahtevima ovekovog subjektivnog i objektivnog shvatanja kvaliteta ivotnog prostora i ivota u celini. Upravo u toj kategoriji ogranienja koja vladaju u arhtekturi nalazi se i odreeni skup akustikih zahteva.
Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora

Relativno vaan element ireg pojma kvaliteta ivota jeste i pojam akustikog kvaliteta. On direktno proizlazi iz fiziolokih i estetskih zahteva ovekovog ula sluha. U pretM. Miji
19
AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE
hodnom poglavlju akustiki kvalitet je definisan kao osnovni cilj arhitektonske akustike. Akustiki kvalitet se uvek pripisuje prostoru, odnosno celinama okruenja u kome se odvija ovekov ivot. To je prilino kompleksan pojam koji se moe dalje razloiti na niz svojih elementarnih komponenti. Jedan od primarnih zadataka ovog poglavlja upravo je Akustiki kvalitet je verovatno najdelipokuaj da se pobroje i objasne sve kompokatnije definisan u oblasti koncertnih nente koje zajedno odreuju akustiki kvalitet prostora i slinih ambijenata visokih ovekovog okruenja. akustikih zahteva. Osim onih opte
poznatih parametara, poput vremena reverberacije ili nivoa ambijentalne buke, tu su i vrlo sofisticirani pokazatelji. Neka ovde budu pomenuti samo nazivi nekih od njih: jasnost, definisanost, interauralni kroskorelacioni koeficijent itd. Akustiki kvalitet jedne koncertne sale opisuje se pomou desetina objektivnih, fizikih parametara, i za svaki od njih postoje nekakvi utvreni rasponi prihvatljivih vrednosti. Svi se oni, naravno, mogu proraunavati ili meriti na licu mesta, mada njihovo merenje zahteva primenu sloene raunarske opreme i odgovarajueg namenskog hardvera i softvera. Ukratko, nain na koji se dolazi do akustikih parametara kojim se opisuje akustiki kvalitet koncertnih sala veoma je sloen. S druge strane, akustiki kvalitet prostora kao to je kancelarija moe se opisati sa svega nekoliko podataka. Iz ta dva primera vidi se kolike mogu biti razlike u pojmu akustikog kvaliteta u zavisnosti od namene prostora, odnosno subjektivnih zahteva koji im se postavljaju.
Sve zvune pojave u bilo kakvom okruenju mogu se kvantifikovati skupom fizikih parametara koji tu pojavu opisuju. Akustika kao nauka bavi se definisanjem tih parametara, nainima njihovog merenja i postupcima modelovanja, to jest predikcijom. U tom smislu, akustiki kvalitet nekog posmatranog prostora, nekog dela sredine u kojoj ovek boravi ili graevinskog objekta u celini definisan je skupom fizikih podataka. Oni pokazuju akustiki odziv, ponaanje prostora pri pojavi zvuka, dovoljno uopteno kako bi se omoguilo predvianje stanja pri razliitim oblicima zvune pobude. Broj nezavisnih parametara kojima se utvruje akustiki kvalitet nekog prostora u prvom redu zavisi od njegove namene i zahteva ula sluha koje takva namena namee (vidi tekst u okviru).
Prema tome, akustiki kvalitet ivotnog prostora zavisi od objektivnih akustikih parametara. Oni mogu biti po svojoj fizikoj prirodi veoma razliiti, ali im je zajedniko da su uslovljeni nainom materijalizacije okruenja. Tu materijalizaciju gotovo u potpunosti definie arhitektura. Ona to postie razliitim materijalnim faktorima kao to su elementi enterijera, pregradni elementi graevinskih objekata, raspored i veliina prostorija itd. Ukratko, rezultati rada arhitekata, na raznim nivoima, dominantno odreuju celinu akustikog kvaliteta graevinskih objekata. Budui da je zvuk fizika pojava, on podlee osnovnim akustikim zakonima koji su, opet, u celini izvedeni iz fundamentalnih zakona fizike. Zato se moe rei da se u proce-
20
Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad
su materijalizacije graevinskih objekata postizanje njihovog akustikog kvaliteta bazira na sasvim egzaktnim, fizikim zakonima. Upravo ti osnovni akustiki zakoni, njihova neumitnost i "surovost" najee ostaju skriveni od arhitekata. Zbog toga se poneka akustika reenja koja su arhitekte sklone da predlau mogu izjednaiti sa poznatom idejom o realizaciji perpetuum mobile, jer se zasnivaju na ignorisanju osnovnih postavki fizike. Interesantno je da se takva reenja esto baziraju na usmenom predanju koje se odrava unutar arhitektonskog esnafa, zbog ega se, naalost, ponavljaju. Sreom, za razumevanje osnovnih akustikih zakona nije potrebna obimna matematika analiza. Njihovi principi se mogu prikazati i pomou relativno jednostavnih objanjenja. Upravo je to jedan od ciljeva ove knjige. U domenu akustikog kvaliteta definisan je i ui pojam, esto pominjan u arhitekturi, koji se naziva "akustiki komfor". Pod tim se podrazumeva zadovoljenost skupa elemenata akustikog kvaliteta koji neposredno utiu na kvalitet boravka oveka u radnim ili stambenim prostorima unutar objekta. Zbog toga akustiki komfor znai pre svega zadovoljenje fiziolokih aspekata zvuka.
Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad

Postupak globalnog opisivanja mesta i znaaja koje akustika ima u radu arhitekata, to je nain da se sagleda pristup kojim se ostvaruje akustiki kvalitet graevinskih objekata, vodi preko razumevanja itavog lanca meusobnih veza zvunih pojava iz ovekovog okruenja i arhitekture. Jedan mogui nain vizuelizacije tih veza jeste i blok ema prikazana na slici 2.1. Tumaenje akustike veze ivota i arhitekture treba poeti od leve strane eme, gde se nalazi njen deo oznaen kao "IVOT". U ovom delu su smeteni svi akustiki rele-
Slika 2.1 - Mesto akustike izmeu svakodnevnog ivota i arhitekt ure

M. Miji
21
vantni elementi ivotne sredine, a to znai zvune pojave i ovekov stav prema njima. Meusobno povezivanje prema suprotnom delu eme oznaenom kao "ARHITEKTUR A" poinje od pojedinanih zvunih pojava iz ivota i zahteva koje ulo sluha s tim u vezi postavlja. Za svaku od takvih pojava, na osnovu raspoloivih akustikih teorija i modela, formiraju se tehnika reenja koja e zadovoljiti ulo sluha. Kao rezultat, u oblasti "AKUSTIKE" pojavljuju se norme i preporuke za projektovanje i izvoenje graevinskih objekata. One se nude ili, po potrebi, zakonski nameu arhitektonskom zanatu. Na taj nain se, preko srednjeg dela eme, oznaenog kao "akustika", deluje na oblast arhitekture da bi se zadovoljili zahtevi ula sluha u odnosu na zvune pojave. Ovaj pravac povezivanja ivota i arhitekture preko akustike prikazan je u gornjoj polovini blok-eme. Posmatrano obrnutim redosledom, arhitektura preko materijalizacije objekata odreuje sve akustike karakteristike prostora, to jest ivotnog ambijenta. Na osnovu skupa tih karakteristika utvruje se akustiki kvalitet pojedinih prostora ili graevinskih objekata u celini. Ova povratna veza od arhitekture prema ivotu preko akustike prikazana je u donjoj polovini blok-eme. Sa eme se vidi da se akustika pojavljuje kao oblast koja lei izmeu svakodnevnog ivota oveka, s jedne, i principa arhitektonskog zanata, sa druge strane. Posmatrano s aspekta arhitekte, arhitektonska akustika se nala u funkciji posrednika izmeu jednog segmenta ivota i arhitekture. Naravno, onog segmenta koji se odnosi na zvune pojave u ivotnom okruenju i ovekovu upotrebu zvuka. Takvo mesto akustike kao nauke, na poziciji izmeu ivota i arhitekture, logino upuuje na moguu definiciju arhitektonske akustike kao nekakvog interfejsa, sa svim onim to taj raunarski pojam danas podrazumeva. Upravo to simboliki pokazuje i blok ema na slici 2.1. Arhitekta u svom poslu "vidi" samo akustike propise i preporuke kojima su zahtevi iz ivota prevedeni na jezik aritekture i graevine. Prema ivotu deluje utiui na akustike karakteristike projektovanih prostora. Sa druge strane, ovek u svom svakodnevnom ivotu "vidi" samo akustike karakteristike ambijenta u kome boravi. Prema arhitekturi upuuje zahteve pretoene u norme i preporuke. S obe strane, iz ivota i iz arhitekture, pristupa se akustici koja deluje kao posrednik izmeu njih.
22
Detaljnija struktura akustikog interfejsa
Uloga akustike kao interfejsa ukazuje i na njeno mesto u sistemu kolovanja arhitekata. Znanje iz ove oblasti treba da im omogui razumevanje uspostavljenih veza sa slike 2.1. To znai sagledavanje zvunih pojava i normi koje iz toga proizlaze i shvatanje pojma akustikog kvaliteta ivotnog okruenja. Akustika teorija koja se bavi pojedinanim aspektima zvunih pojava i na kojoj su zasnovane sve teorijske postavke ugraene u norme i preporuke uglavnom ostaje pitanje ireg obrazovanja arhitekte, ali ne i deo njegovog zanata. Taj segment rada preputa se posebnoj profesiji koju u procesu projektovanja zastupa akustiki konsultant, i za koga se podrazumeva da mora biti deo projektantskog tima.
Detaljnija struktura "akustikog interfejsa"

Funkcija arhitektonske akustike sagledana kao interfejs izmeu ivota i arhitekture moe se dalje razloiti na skup uih tema i njihovih meusobnih veza. Od blok-eme sa slike 2.1, njenom daljom razradom, dolazi se do strukture koja je prikazana blok-emom na slici 2.2. U gornjem delu ove eme prikazani su segmenti ivota oveka u kojima zvune pojave imaju nekakvu ulogu. To su ekologija, komunikacije i umetnost. Svaka od ovih oblasti ima neke svoje aspekte koji su tesno povezani sa zvunim pojavama. Oni su pojedinano pobrojani unutar blokova eme. U ekologiji se zvune pojave pojavljuju kao faktor koji moe uticati na zdravlje ljudi ili ih uznemiravati. U oblasti komunikacija postoje paralelna pitanja kvaliteta govornih komunikacija i njihove zatite (zatita privatnosti). Najzad, u oblasti umetnosti postoji problem estetike zvuka, to podrazumeva akustiki kvalitet tumaen u domenu estetskih kriterijuma, i ujnosti zvuka kada se on koristi kao izraajno sredstvo (muzika, dramski govor). Ove teme su detaljnije obraene u poglavljima 3.1, 3.2 i 3.3. Iz pobrojanih akustikih aspekata koji mogu biti znaajni u ivotu, a koji su, kako se na prvi pogled moe videti na slici, veoma raznovrsni po svojoj prirodi, nastao je skup akustikih zahteva i ogranienja. Oni su s formalnog aspekta iskazani u vidu akustikih normi (to su standardi i pravilnici sa obaveznom primenom) ili preporuka. Poto su akustika ogranienja rezultat delovanja raznih egzaktnih, fizikih zakona, u svim tako nastalim dokumentima zahtevi iz ivota uglavnom su kvantifikovani korienjem pogodnih numerikih parametara.
M. Miji
23
Interesantno je da se broj ovako nastalih akustikih normi i preporuka stalno menja. Naime, shvatanja ivotnih potreba podlona su stalnom menjanju, to je posledica razvoja drutva. Zato se spisak akustikih normi na kojima
SLIKA 2.2 - Detaljniji ematski prikaz posrednike uloge akustike izmeu ivota i arhitekture sa segmentima koji su vani za akustiki kvalitet
drutvena sredina insistira permanentno iri. Sadanje stanje stvari u toj oblasti detaljnije je prikazano u poglavlju 4. ema sa slike 2.2 pokazuje da se uticaj akustikih zahteva iz ivota preko normi i preporuka iri na sve nivoe arhitektonske problematike: u oblast urbanistike organizacije
24
Detaljnija struktura akustikog interfejsa
naselja, organizacije i materijalizacije objekata, kvaliteta graevinskih konstrukcija i enterijera. U svakoj od nabrojanih oblasti arhitekture akustika ima nekakvog uticaja. U poljima eme koja predstavljaju etiri relevantne oblasti arhitekture navedeni su njihovi pojedinani segmenti na koje se akustiki zahtevi direktno odraavaju. Tako se u oblasti organizacije naselja pojavljuje akustiki zahtevi za optimalno zoniranje, za adekvatan raspored objekata na terenu i adekvatnu orijentaciju pojedinanih objekata u prostoru. U domenu opteg reavanja nekog graevinskog objekata akustika postavlja zahteve koji se odraavaju na njihovu unutranju organizaciju, na definisanje gabarita pojedinih prostorija i organizaciju i izvoenje instalacija. Graevinske konstrukcije u objektu, a to znai pregrade izmeu pojedinih prostorija, vrata i prozori, diktirane su, izmeu ostalog, i akustikim zahtevima. Najzad, u prostorijama za koje se postavlja pitanje njihovog akustikog kvaliteta akustiki zahtevi utiu na enterijerska reenja pri izboru materijala, konstrukcija i unutranjih oblika. Naredna poglavlja ove knjige imaju zadatak da razjasne tri nivoa koja postoje na slici 2.2: oblasti ivota u kojima zvuk ima nekakvu ulogu, akustike norme i segmente arhitekture u kojima sve to ima nekakav znaaj. Akustiki kvalitet graevinskih objekata, dakle i ovekovog ivotnog okruenja, treba shvatiti kao pojam koji se dostie kada su svi zahtevi akustike zadovoljeni.
M. Miji
25
26
3. Akustiki aspekti ovekovog ivota
va ovekova akustika organa, ulo sluha i vokalni trakt, uveli su zvuk, svaki na svoj nain, u svakodnevni ivot. Pri tome, prisutnost ula sluha u percepciji je permanentna jer je ulo sluha stalno aktivno, ak i u snu. Dokaz za to je injenica da jaki zvuci, ali i oekivani zvuci (poput zvuka budilnika i kad je tih, ili plaa bebe) mogu probuditi oveka iz najdubljeg sna. Gotovo da nema trenutka u ivotu kada se zvuk moe iskljuiti iz ivotnih funkcija, ak i ako se to eli. Stoga je jasna vanost koju zvuk ima za oveka, sve do njegovih refleksija u arhitekturi.
Nastanak zvuka u ovekovom okruenju

Gotovo sve pojave, dogaaji ili procesi u ivotnoj sredini kao uzgrednu manifestaciju stvaraju zvunu energiju. Svi ureaji koje ovek u ivotu koristi stvaraju zvuk, sve ljudske aktivnosti: hod, rad, ak i pokreti takoe stvaraju nekakav zvuk. Ovaj fenomen se, od sluaja do sluaja, moe razlikovati po veliini nastale zvune energije i po njenim svojstvima. Neke pojave stvaraju veoma visoke nivoe zvuka, a druge umerene ili jedva ujne. Neki ureaji pri radu proizvode zvuk jedva ujan, npr. kretanje trake u kasetofonu ili kuckanje sata, ali neki i veoma glasan, recimo razne vrste motora, motorna vozila, itd. Osim optih zvukova koji oveka okruuju i deluju na ulo sluha, posebno je znaajno to sluanje i emitovanje govora zauzimaju veliki segment ovekovog vremena jer predstavljaju osnovni nain komuniciranja sa okolinom. To
M. Miji
27
AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA
moe biti neposredna, interaktivna komunikacija sa ljudima u okolini, posredna komunikacija pomou tehnikih sredstava kao to je telefon ili samo jednosmerna komunikacija poput pasivnog praenja radijU teoriji o nastanku zvuka pobrojani skog i TV programa. Bez obzira na vrstu komusu naini na koje se u vazdunoj sredinikacije, ona se uvek odigrava u nekom prostoni moe generisati zvuna energija, to ru ije akustike osobine utiu na samu komujest "mehaniki poremeaj u vazdunoj nikaciju. sredini", kako to utvruje osnovna
definicija zvuka. To su: - vibracije vrstih tela (zvunik, zid prema bunoj prostoriji), - turbulencije u fluidima (um u ventilacionim kanalima, um u vodovodnim instalacijama, zvuk konsonanata u ovekovom govoru), - brze termike pojave (pucketanje plamena, elektrina varnica, elektrini luk, tutnjava velikih kotlova), - presecanje struje vazduha (sirena, zvuk vokala u ljudskom govoru). Postoje zvune pojave kod kojih se javljaju i kombinacije dva ili vie nezavisnih naina nastanka zvuka. Tako, na primer, u ovekovom govoru zvuk nastaje smenjivanjem presecanja struje vazduha, to rade glasnice, turbulencija, kao u glasovima "s" i "", ili kombinacijama ova dva naina. U tom smislu moe biti interesantan i primer elektromotora kao izvora zvuka. Zvuk koji se moe uti pri njegovom obrtanju nastaje istovremenim dejstvom ak tri pojave: vibracijama zidova kuita, turbulencijama u vazduhu koji zbog hlaenja prolazi kroz njega i, najzad, presecanjem ove vazdune struje pojedinim mehanikim delovima rotora. Meusobni procentualni odnos koliina zvune energije nastale na ova tri naina zavisi od vrste motora, njegove konstrukcije i reima rada.
Zvukovi koji okruuju oveka mogu se posmatrati sa dva aspekta: kao fizika pojava koja u veoj ili manjoj meri angauje, tj. pobuuje ulo sluha, i kao pojava koja nosi izvesne informacije. Nivo angaovanja ula sluha zavisi od energetskog aspekta, i to je nain na koji se pojave uglavnom posmatraju u oblasti zvune zatite. Posmatranje zvunih pojava kao prenosilaca informacija mnogo je delikatnije jer informacioni sadraj zvuka moe zavisiti od veoma suptilnih razlika (npr. razlika izmeu izgovorenih glasova "s" i ""). Ova dva aspekta zvuka, energetski i informacioni, neposredno su povezana sa fiziolokim i estetskim kriterijumima ula sluha, o emu je bilo rei u uvodnom poglavlju.
Vazduni i strukturni zvuk

U ovekovom okruenju zvuk moe nastajati u vazduhu i u vrstim telima. U tom pogledu moe se napraviti podela meu izvorima zvuka, ali i meu zvunim pojavama u celini. Zvuna energija koja nastaje neposredno u vazduhu naziva se vazduni zvuk, a zvuna energija koja nastaje u vrstim telima naziva se strukturni zvuk. Ovaj naziv potie iz graevinske terminologije jer podrazumeva da takav zvuk nastaje direktno u strukturi graevinskog objekta.
Zvuni izvori koji se uobiajeno nalaze unutar zgrada ili u njihovoj neposrednoj okolini mogu se prema nainu funkcionisanja razvrstati u jednu od ove dve opte kategorije. Tako buka raznih ureaja koji se mogu nai u prostorijama ili na otvorenom prostoru, ukljuujui i zvuk nastao pomou zvuniAKUSTIKA U ARHITEKTURI
28
Vazduni i strukturni zvuk
SLIKA 3.1 - Vazduni i strukturni zvuk
ka, spada u kategoriju vazdunog zvuka. Sa druge strane, tipian primer strukturnog zvuka u graevinskim objektima je pojava poznata pod nazivom "zvuk koraka". Javlja se kad zvuna energija pod dejstvom potpetica nastaje neposredno u materijalu meuspratne konstrukcije. U mnogim ivotnim okolnostima mogua je i pojava kombinovanog dejstva jednog izvora, kada on istovremeno stvara i vazduni i strukturni zvuk, to je prikazano na slici 3.1. Primer moe biti vodena pumpa postavljena u podrumu neke zgrade. Ona pri radu stvara vazduni zvuk koji se moe neposredno uti u prostoriji gde se ona nalazi. Meutim, ista pumpa razliitim mehanizmima generie u sebi vibracije koje preko oslonaca stvaraju zvuk u podlozi na koju je postavljena. Prema tome, takav jedan izvor istovremeno stvara vazduni zvuk u neposrednoj okolini i strukturni zvuk u graevinskoj konstrukciji sa kojom ima kontakt. Lako se mogu nai i mnogi drugi primeri zvunih izvora u graevinskim objektima koji istovremeno stvaraju obe komponente zvuka. U tu kategoriju spadaju svi mainski ureaji, kao to su kompresori, agregati, motori svih vrsta itd. Pitanje je samo uticaja razliitih fizikih fenomena koji u svakom konkretnom sluaju odreuju kako se kod ovakvih izvora ukupna zvuna energija raspodeljuje na njenu vazdunu i strukturnu komponentu.
M. Miji
29
Podela na vazduni i strukturni zvuk znaajna je u praksi jer ova dva pojavna oblika zvunih dogaaja imaju razliite mehanizme prostiranja unutar graevinskog objekta. Samim tim se razlikuju i naini njihovog matematikog modelovanja, odnosno razliite su procedure koje se pri projektovanju koriste za predikciju akustikog kvaliteta. U arhitekturi je podela zvuka na vazduni i strukturni vana jer se metode za smanjenje buke, kad se ona pojavi u graevinskim objektima, veoma razlikuju u zavisnosti od kategorizacije izvora koji je stvara.
Oblasti ivota sa izraenom akustikom konotacijom

Postoje razliite okolnosti u ivotu oveka kada je neophodno da se zvune pojave u ivotnoj sredini podese, ogranie ili kontroliu u skladu s nekim postavljenim kriterijumima, odnosno potrebama. Te ivotne okolnosti su po svojoj prirodi vrlo raznolike, od problema zatite od buke, to spada u kategoriju ovekovih fiziolokih, prirodnih potreba, do zahteva da akustiki kvalitet neke koncertne sale bude u utvrenim okvirima, to je rezultat konvencija nastalih na osnovu estetskih, dakle subjektivnih kriterijuma. Postoje tri vane sfere ljudskog ivota u kojima zvune pojave imaju veliki znaaj. One su oznaene na prvom nivou slike 2.2 u prethodnom poglavlju. To su: - ekologija, - komunikacije i - umetnost. Svaka na svoj nain, ove oblasti u veoj ili manjoj meri ukljuuju akustiku problematiku stvaranja, prostiranja i percepcije zvuka. U nastavku su blie opisani akustiki aspekti ovih oblasti ivota i naini na koje se oni preslikavaju u problematiku ureenja ovekovog okruenja.
3.1 Ekologija
Ekologija je relativno nova oblast ljudskog interesovanja koja se bavi kvalitetom ivotne sredine. Ispod njenog osnovnog nivoa globalne politike zatite okoline, ona se sastoji od razliitih uih disciplina koje se, svaka za sebe i praktino nezavisno, bave pojedinim oblicima zagaenja.
30
Ekologija
Tako se u ekologiji kao jedna od znaajnih uih tema nalazi i buka, odnosno problematika ugroavanja ivotne sredine zvukom. Relativno veliki znaaj ovoj oblasti daju dve bitne injenice: prvo, buka je kao ekoloki faktor u ovekovom okruenju danas veoma rasprostranjena; drugo, prekomerno dejstvo buke moe imato vrlo ozbiljne zdravstvene posledice.
Definicija buke
Re "buka" jedna je od onih rei koje se u svakodnevnom govoru relativno esto pojavljuju. Ipak, tanost upotrebe tog pojma vrlo esto se moe dovesti u pitanje. Prema meunarodnoj definiciji, buka je svaki neeljeni zvuk. To znai da za definiciju buke nije bitan energetski sadraj zvuka ve injenica da je on za nekoga neeljen. Sutinu problema ini pojava uznemiravanja zvukom, a to zavisi od njegove eljenosti za ljude ijem je ulu sluha dostupan. Iz takve definicije buke dalje proizlazi nekoliko vanih injenica ije nerazumevanje vodi pogrenoj upotrebi toga pojma. Prvo, ne mora svaki zvuk visokog nivoa da bude buka. Drugo, buka moe biti i tih zvuk ako postoji neko kome on kao takav smeta. Najzad, isti zvuk jednovremeno za nekoga moe biti buka, a za nekog ne. Relativnost ovih pojmova zahteva veliku panju pri izboru rei "zvuk" ili "buka" kada se oznaava neka akustika pojava. Vozau je zvuk motora vaan indikator stanja automobila (npr. za odreivanje trenutka kada menja treba prebaciti u viu brzinu). Za njega taj zvuk nije neeljen, pa se samim tim ne moe nazvati bukom. Istovremeno, isti zvuk je ometajui faktor za osobu koja stoji na ulici, pa je, s te strane posmatrano, u pitanju buka. Dakle, vana je paljiva distinkcija ova dva pojma, jer su sve akustike pojave uvek zvuk, a samo ponekad su buka.
Geneza buke kao ekolokog faktora

Evolucija je formirala oveka u okolnostima relativne tiine. U prirodi ne postoje snani izvori zvuka. Najjai meu njima su zvuk grmljavine i rika ivotinja, ali su u ovekovom okruenju to bile samo povremene pojave. Erupcije vulkana i zemljotresi, koje takoe prate veoma jaki zvuci, u istoriji ivota na zemlji ipak su, i vremenski i prostorno, bili ekstremno retke pojave. Zbog toga ulo sluha
M. Miji
31
ljudi i ivotinja nema odbrambene mehanizme protiv prejakih zvunih nadraaja. Za razliku od organa vida, koji je kod svih kopnenih ivotinja onim kapcima zatien od jakog svetla, ui nemaju, analogno tome, nikakve ugraene "zatvarae" i potpuno su preputene dejstvu Interesantno je da izvesna "ugraena" najrazliitijih spoljnih nadraaja (vidi tekst u prirodna zatita ula sluha ipak postoji. okviru).
U srednjem uhu sistem bubne opne sa slunim koicama i prateim sitnim miiima slui za prenos zvune energije iz spoljne vazdune sredine na unutranje uho gde se nalaze senzori. Pri jaim zvukovima taj prenosni sistem pod dejstvom nadraaja iz centralnog ner vnog sistema ima donekle sposobnost razdeavanja. Refleks koji deluje na miie oko slunih koica i stvara takav efekat obino se javlja pri nivoima zvuka 70-90 dB, a posebno je izraen pri jo viim nivoima. Proces razdeavanja umanjuje prenos energije ka unutranjem uhu u ekscesnim zvunim situacijama, odnosno smanjuje efikasnost prenosnog sistema izmeu spoljanje sredine i unutranjeg uha gde se nalaze receptori zvuka. U literaturi se navodi da zatitni efekat ove pojave moe biti ekvivalentan smanjenju nivoa zvuka i do 30 dB, odnosno toliko moe biti maksimalno umanjenje energije koja se prenosi ka unutranjem uhu. Pojava ove refleksne zatite moe se primetiti kada se nakon boravka u bunom ambijentu, kao to je diskoteka ili rok koncert, brzo izae u prostor gde vlada relativna tiina. Tada se primeuje izvesna "zagluenost" koja je upravo posledica razdeenosti prenosnog mehanizma u srednjem uhu. Kada se to desi potrebno je izvesno vreme da se osetljivost ula sluha vrati u poetno stanje. Naalost, mehanizam zatite zasnovan na reakciji prenosnog sklopa srednjeg uha nije uvek dovoljan da se ulo sluha sasvim zatiti od prekomerne pobude.
S industrijskom revolucijom i optim razvojem drutva, a to je period od poslednjih par stotina godina, u ovekovom okruenju pojavili su se moni izvori zvuka. Naravno, sve njih je stvorio ovek. Za takvu pojavu su iva bia bila potpuno nespremna, pa se postavio ozbiljan problem zatite ula sluha. Meutim, mnogo znaajnije je da su istraivanja pokazala kako se pri pojavi jakih zvukova istovremeno postavlja i problem zatite opteg zdravlja organizma. Kako je savremena medicina utvrdila, preko ula sluha posredno mogu biti ugroeni i drugi sistemi u organizmu. Karakteristino je da se ekologija kao aktuelna socijalna i tehnika drutvena tema pojavljuje tek kad drutvo u svom razvoju optim bogatstvom preskoi neki minimalni prag. Zato je interesovanje za ekologiju danas najintenzivnije u razvijenim dravama. Sreom, zahvaljujui savremenim komunikacijama i optoj globalizaciji sveta, saznanje o tetnosti pojedinih ekolokih faktora vremenom probija te finansijske barijere. Otuda ekologija i pokret za zatitu ivotne sredine uzimaju maha i tamo gde materijalne mogunosti nisu uvek dorasle realnim ekolokim potrebama. Zahtevi u pogledu buke, kao jedan segment opteg ekolokog pokreta, usmereni su i ka arhitekturi. To je uslovilo pojavu itave grupe specifinih akustikih normi koje se postavljaju pred projektante i urbaniste.
Oblici ugroavanja zvukom

Ugroavanje oveka zvukom moe biti trojako, u zavisnosti od okolnosti i nivoa zvuka. Ova podela je ematski prikazana na slici 3.2.
32
Ekologija
SLIKA 3.2 - ematski prikaz ugroavanja oveka bukom
Prvi mogui oblik ugroavanja javlja se kad zvuni nadraaj uznemirava, ometa koncentraciju, to jest prinudno skree panju oveka. Za ovaj sluaj je karakteristino da stepen uznemiravanja ne zavisi od koliine zvune energije kojoj je ovek izloen ve od okolnosti i prirode zvuka. Karakteristino je da su pod odreenim okolnostima mogua ugroavanja i veoma niskim nivoima zvuka. Kad nekome iz susednog stana kroz zid dopire muzika, njen objektivni nivo praktino nikada nije visok. U svakom sluaju, daleko je od granica kad moe da ugrozi svojom jainom. Ipak, kao neeljeni zvuk, ovako dospela muzika ima sve odlike buke. Stepen ometanja koje ona izaziva moe pod odreenim okolnostima biti veoma visok, jer je ocena ometanja subjektivna kategorija (vidi tekst u okviru na sledeoj strani). Drugi mogui oblik ugroavanja zvukom nastaje prekomernom zvunom energijom, to jest veoma visokim nivoima zvuka. Tada su mogue privremene ili trajne fizioloke promene u organizmu, pre svega u unutranjem uhu. Uglavnom se ne zna da ugroavanje prekomernom zvunom energijom ima i svoju znatno ozbiljniju fizioloku stranu. Naime, medicina je pokazala da delovanje ekstremnih nivoa zvuka, osim tetnosti za pojedine delove uha i zvune receptore, prouzrokuje indirektno itavu lananu reakciju u organizmu. Detaljna i dugotrajna istraivanja pokazala su da pri dejstvu prekomerne buke krvni pritisak u ljudskom organizmu reaguje izvesnim porastom nakon svega nekoliko sekundi. Stanje povienog pritiska u duem trajanju deluje, po manje-vie poznatim mehanizmima, na organizam u celini. Postoje rezultati istraivanja koji pokazuju da je jedna od moguih posledica dejstva buke ak i slabljenje vida.
M. Miji
33
Brojni su primeri iz ivota koji ilustruju pojavu ugroavanja veoma tihim zvucima. U crtanim filmovima mnogo eksploatisana scena kapanja esme koje ne dozvoljava glavnom junaku da zaspi verovatno je paradigma ove pojave. Posebno je vano ako pri tome vrsta zvuka koji dospeva do oveka ima neko iskustveno negativno znaenje. Jedan karakteristian primer takvog problema u oblasti arhitektonske akustike jeste tiho brujanje velikih distributivnih elektroenergetskih transformatora, koje se ponekad moe uti u njima najbliim stanovima. Niz razloga je uslovio da se danas u urbanim sredinama distributivni transformatori smetaju u prizemlja stambenih i poslovnih zgrada umesto u izdvojene objekte. Zatita boravinih prostorija najbliih stanova jedan je od sloenijih projektantskih problema, iako se ovaj zadatak pogreno smatra banalnim i davno razreenim. ak i veoma tiho, jedva ujno brujanje, ako dospeva u neiju spavau sobu, nesumnjivo e izazvati uznemiravanje, jer ovek u izvesnoj meri ima sposobnost fokusiranja na odreeni zvuk. Ovakva vrsta zvuka subjektivno je povezana sa opasnostima svojstvenim elektrinim pojavama i optim strahovima koje ljudi podsvesno imaju u odnosu na njih. Zato tihi zvuk brujanja transformatora moe da uznemirava, a da istovremeno neke mnogo jae svakodnevne zvukove ljudi uopte ne primeuju (npr. zvuci saobraaja sa ulice, ljudski amor u okolini itd.). Moe se rei da zadovoljenje akustikih normi u pogledu dozvoljenih nivoa buke ne garantuje da e budui stanari zgrade u kojoj se nalazi transformator biti poteeni uznemiravanja njegovim zvukom.
Interesantno je da i u ovakvom, isto fiziolokom obliku ugroavanja zvukom nemali uticaj ima njegova neeljenost, koja je sasvim subjektivna kategorija. Neka istraivanja pokazuju da u odreenim okolnostima dejstvo visokih nivoa zvuka, ali kada je taj zvuk poeljan, kao to je to sluaj na rok koncertima i u diskotekama, ima manje tetne efekte na organizam nego u sluajevima istih nivoa "klasine" buke koja potie od maina i slinih zvunih izvora. Prema tome, eljenost zvuka, ak i kada je on relativno visokih energetskih nivoa, na neki nain utie na mogue posledice u organizmu. Iza toga se kriju veoma sloeni mehanizmi percepcije zvuka i jo sloeniji mehanizmi zvune senzacije u centralnom nervnom sistemu. U krajnjoj liniji, to samo pokazuje da je osnovna definicija buke prema neeljenosti zvuka sasvim ispravna. U ekstremnim sluajevima veoma visokih nivoa zvuka mogue je i anatomsko ugroavanje ula sluha kada dolazi do njegovih mehanikih oteenja. Ova vrsta ugroavanja se javlja kada usled velikog intenziteta zvuka veliina pomeraja bubne opne i drugih delova uha postane prevelika za njihove prirodne mogunosti kretanja.
Mesto arhitekture u reavanju problema buke

Bilo da se razmatra problem uznemiravanja zvukom ili ugroavanje njegovim prekomernim energetskim nivoima, zbog prirodne ovekove nezatienosti jedino mogue reenje u takvoj situaciji jeste spreavanje pojave tetnih zvukova u ivotnom okruenju. Mogui naini ekolokog delovanja na zatiti od tetnih dejstava buke podrazumevaju akcije u dva osnovna domena. To su: - domen zakona koji reguliu smetaj i upotrebu izvora buke (naravno, i problem njihovog sprovoenja) i - domen adekvatne materijalizacije ovekovog okruenja da bi se ostvarila neophodna zvuna zatita.
34
Komunikacije
U tom smislu, arhitektura je dobila vanu ekoloku funkciju jer se bavi materijalizacijom svega to okruuje oveka. S jedne strane, to se odnosi na urbanistiki aspekt, to znai na meusobne odnose objekata i izvora buke u prostoru. Sa druge, to je aspekt projektovanja i izgradnje graevinskih objekata, gde se javljaju problemi smetaja razliitih izvora buke i zatite pojedinih delova prostora u objektu od neeljenih zvukova. Najzad, i karakteristike enterijera mogu u izvesnoj meri uticati na zatitu od buke. Moe se rei da se gotovo sve praktine mere za reavanje ekolokog problema buke nalaze u sferi arhitekture ili su bar tangente sa njom.
3.2 Komunikacije
Zvuk je jedno od prirodnih sredstava meuljudske komunikacije. On je zauzeo to mesto jer ispunjava dva vana uslova. Prvi uslov je da moe svojim prostiranjem u obliku zvunog talasa savladaElementarni informativni nivo javlja ti prostor, odnosno prevaljivati odreena se kad sama pojava zvuka donosi neku rastojanja u njemu i tako energetski spajati jednostavnu informaciju. U ivotu poudaljene take. Drugi vaan uslov je da zvuk, stoji mnotvo takvih primera, kao to to jest zvuna pojava, moe biti prenosilac su zvona, sirene i slini zvuni signali. informacija. Tipian primer je zvuk zvona na ula-
Pojam zvune informacije

Pojam informacija koju neki zvuk moe da nosi veoma je sloen, kako s aspekta koliine tako i s aspekta dostupnosti potencijalnim sluaocima. Nekada su informacije sadrane u zvuku na sasvim elementarnom nivou, a nekada su veoma sloene i kodovane na izuzetno komplikovane naine. Takoe je karakteristino da sve informacije koje sadri neki zvuk nisu svima koji ga uju uvek prepoznatljive. Principe kodovanja informacija zvukom esto ne sagledavaju svi sluaoci na isti nain i u itavom njihovom obimu. Zvuk kao pojava moe da prenosi sloene informacije. U njega se mogu ak i veoma koncentrisano "utisnuti" velike koliine informacija. U svakodnevnom ivotu to je najoiglednije u govoru i muzici. Kad muziar na svom
M. Miji
znim vratima stana, koje ukuanima donosi informaciju da neko stoji pred vratima i eli da ue u kuu. To je primer elementarne informacije koja pojavom zvuka pokazuje da je nastupila promena u okviru dva mogua stanja. Ta dva mogua stanja su: "neko je pred vratima" i "pred vratima nema nikoga". Zvuk zvona oznaava promenu stanja od "pred vratima nema nikog" do "neko je pred vratima". Drugi primer okolnosti kad sama pojava nekog zvuka nosi informaciju mogao bi biti tresak vratima kojim demonstrativno elimo staviti na znanje da smo izali (kome god da je takva informacija upuena). Zvuk treska upravo sadri jednostavnu informaciju da je onaj ko je izaao ljut.
35
Jedna dobra ilustracija informacionih potencijala zvuka sadrana je u standardu koji definie principe digitalnog zvunog zapisa na CD-u. Poznavaoci znaju da taj standard podrazume va odmeravanje (semplovanje) zvunog signala frekvencijom 44.100 Hz uz primenu 16-bitne analogno-digitalne konverzije. Pre vedno na jednostavniji jezik, to znai da u sukcesivnim, jednakim vremenskim inter valima, ije je trajanje svega 0,0000227 sekundi (to je 2,2710-6 s), zvuni signal moe da ima razliite veliine. Pri tome, ta veliina moe imati neku iz skupa od preko 65.000 moguih razliitih vrednosti (npr. vrednosti elektrinog napona). Ovi brojevi kvantitativno ilustruju informacioni potencijal zvuka. Svaka promena vrednosti zvunog signala nosi mogunost kodovanja neke nove informacije, a broj razliitih vrednosti koje se pri takvoj promeni mogu pojaviti odreuju potencijalnu koliinu informacija po svakoj promeni vrednosti. Brzina promene veliine signala na CD snimcima (svakih 0,0000227 sekundi) i broj moguih varijacija te veliine (65.000) na svoj nain pokazuju ogromni informacioni kapacitet zvukova koji nas okruuju. Naravno, sasvim je drugo pitanje koliko je takvih informacija jedan slualac u stanju da primi. To zavisi od vie faktora, kao to su kvalitet ureaja za reprodukciju, karakteristike akustikog okruenja u kome se slua, obuenost ula sluha sluaoca itd. Informacije koje nosi snimak sa CD-a postaju dostupne u punom obimu samo u idealnim uslovima, i to sluaocu kolovanog ula.
instrumentu odsvira samo jedan kratak ton, u nastalom zvuku moe se prepoznati mnotvo informacija kao to su: koji je to instrument, koji je ton odsviran, nain na koji je odsviran (da li je ton odsviran "stakato", tj. odseno, ili ne) itd. Dobri poznavaoci iz istog zvuka mogu jo izvui grubu informaciju o umenosti muziara i kvalitetu upotrebljenog muzikog instrumenta. Ukratko, ak i jedan kratak ton krije u sebi mnotvo kodovanih informacija, samo to nisu sve te informacije dostupne svakom sluaocu (vidi tekst u okviru). Za njihovo razumevanje potrebni su odreeno sluno iskustvo i obuenost ula. U domenu dostupnosti zvunih informacija sluaocu karakteristina je mogunost kolovanja ula sluha koje, uz odreene prirodne predispozicije, poveava ovekovu sposobnost prepoznavanja sloenih informacionih nivoa kodovanih zvukom. Primer su snimatelji zvuka kojima je obuenost sluha jedna od osnovnih pretpostavki za bavljenje tim zanatom. Prema tome, moe se rei da dostupnost zvunih informacija nije univerzalna sposobnost oveka, odnosno njegovog ula, ve sposobnost koja se moe razvijati. Za pojam zvune informacije posebno je znaajna injenica da se pri prostiranju zvuka kroz prostor njegov informacioni sadraj menja. Te promene su rezultat: - smanjivanja i degradacije koliine informacija usled raznih promena koje zvuk pretrpi na svom putu i - prihvatanje novih informacija o okruenju kroz koje zvuk prolazi.
U oba sluaja u promenama informacionog sadraja zvuka uestvuju elementi arhitekture koji ograniavaju prostor zvunog polja, to jest dolaze u interakciju sa zvunim talasima. Iskustveno je poznato da se sluanjem nekog zvunog izvora ponekad moe prepoznati i ambijent u kome se on nalazi (sala golih betonskih zidova u kojoj se uje odjek,
36
Komunikacije
dugaki hodnici itd.). U poglavlju 5 ove knjige detaljnije je razmotren uticaj okruenja na zvune informacije koje dopiru do sluaoca.
Znaaj ljudske komunikacije zvukom

Ljudska komunikacija zvukom prevashodno podrazumeva govor, jer je on osnov svake ovekove komunikacije, mada se poruke okolini mogu prenositi i zvucima druge vrste. U tom smislu karakteristian primer jeste muzika, jer je taj oblik stvaranja zvukova takoe namenjen okolini, odnosno muziar zvukom komunicira sa sluaocima. Meutim, muzika je izuzetno specifian oblik zvunih poruka, gde dominira umetnika dimenzija kao posebna komponenta zvunih pojava. ovek ima sposobnost proizvodnje zvuka, koju u izvesnoj meri imaju i druge ivotinje, ali je on evolucijom stekao mogunost njegove vrlo suptilne artikulacije. U procesu fonacije i artikulacije ovek veoma efikasno koduje zvukom sloeni informacioni sadraj namenjen okolini. Artikulacijom osnovnog zvuka koji stvaraju glasnice, to jest vokalni trakt u celini, ovek formira pojedinane glasove, rei i reenice. Govorom se okolini mogu prenositi sloene informacije iskazane jezikim sadrajem, ali to nisu i granice komunikacijskih mogunosti govornog zvuka. Sluanjem sagovornika shvata se smisao onoga to on govori, ali se naporedo primaju i vii nivoi informacija: prepoznaje se sagovornik, ocenjuje se njegovo emocionalno stanje, prepoznaje se ambijent u kome govori itd. Ukratko, iz govora je mogue dekodovati zvune informacije koje su u njega "utisnute" na nekoliko razliitih nivoa. Posebnu specifinost u oblasti komunikacije govorom, vanu u sferi arhitektonske akustike, ine okolnosti kada se govornik istovremeno obraa veem broju ljudi rasporeenih u prostoru. Da bi se informacioni sadraj govora maksimalno ouvao i preneo zvunim poljem, okruenje mora da zadovoljava neke akustike uslove. Tako je u arhitektonskoj akustici nastao problem dizajniranja sluaonica, sala za predavanje, amfiteatara. Ukratko, ljudska komunikacija zvukom stvorila je u arhitekturi, pre svega u domenu enterijera, jedno posebno poglavlje.
M. Miji
37
Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom

Arhitektura je po sutini svoje delatnosti dobila ulogu da odreuje okruenje u kome se odvija govorna komunikacija izmeu ljudi. Taj njen uticaj se prevashodno realizuje u domenu enterijera. Zbog toga je problem kvaliteta govora koji e se prenositi kroz prostor jedan od aktuelnih aspekata u materijalizaciji enterijera. Govorna komunikacija pred arhitektu donosi dva akustika problema, meusobno potpuno suprotna. To su: - problem ouvanja kvaliteta govorne komunikacije i - problem zatite privatnosti govora. Drugim reima, s jedne strane se moe postaviti problem obezbeenja kvaliteta govorne komunikacije u prostorima koji imaju takvu namenu, a sa druge se moe zahtevati da neiji govor ostane nedostupan okolini. Kvalitet govora je jedan od segmenata optijeg pojma akustikog kvaliteta prostora. Iza pojma obezbeenja kvaliteta govora krije se ouvanje njegovog informacionog sadraja. Nasuprot tome, postoje okolnosti kada je potrebno spreiti da govor bude dostupan i razumljiv onima kojima nije namenjen, bez obzira na razloge. Da bi se to postiglo, potrebno je informacije koje on nosi u dovoljnoj meri degradirati, do nivoa neprepoznatljivosti. U oba sluaja na raspolaganju su samo enterijerske i graevinske mere kojima se to moe postii. Ovde je interesantno pomenuti da je sloenost ouvanja informacija koje sadri neki zvuk pri njegovom irenju od izvora uvek direktno srazmerna ukupnoj koliini informacija. Kad je zvuk intenzivno nabijen informacijama, kao to je to sluaj sa govorom ili muzikom, svaka, pa i najmanja promena pod uticajem okruenja ugroava njegov ukupni kvalitet. Nasuprot tome, kad zvuk nosi samo elementarnu informaciju, kao to je to sluaj sa zvukom zvona na ulaznim vratima ili sirene za uzbunjivanje u gradovima, dovoljno je voditi rauna samo o njegovoj ujnosti. Eventualne promene kvaliteta takvog zvuka pod uticajem sredine ne ugroavaju osnovnu informaciju koju on nosi.
Kvalitet govorne komunikacije

Kvalitet govorne komunikacije, kao segment ukupnog akustikog kvaliteta, definie se pojmom koji se naziva "razumljvost govora". On se utvruje na mestu krajnjeg
38
Komunikacije
korisnika, odnosno sluaoca kome je govor namenjen. Danas postoje razliite metode da se razumljivost govora objektivno kvantifikuje preko nekih manje ili vie egzaktnih parametara (vidi tekst u okviru). Ovi parametri se u zadatim prostornim i enterijerskim uslovima mogu meriti, ili se u fazi projektovanja mogu proraunavati adekvatnim matematikim metodama, ukljuujui i simulaciju pomou raunara. Na takvim mogunostima merenja i prorauna zasniva se pristup u arhitektonskoj akustici kojim se dolazi do kvalitetnih reenja materijalizacije prostora i obezbeenja tog segmenta akustikog kvaliteta. Metode koje arhitektama stoje na raspolaganju u reavanju prostora tako da se obezbedi potreban akustiki kvalitet govorne komunikacije prevashodno su u domenu geometrije (oblik auditorijuma, prosena udaljenost sluaoca od govornika itd.) i adekvatne materijalizacije enterijera. Osim toga, reavanje tog problema delom zadire i u oblast smanjenja ometajuih faktora, u koje se pre svega ubraja ambijentalna buka. U najgorim sluajevima, ako pri zadatim uslovima arhitektura nema prihvatljivih reenja za postizanje traenog akustikog kvaliteta, kao krajnjoj mogunosti moe se pribei primeni elektroakustikih sistema za ozvuavanje. To je sasvim nezavisan struni problem koji se reava u domenu elektrotehnike i akustike. Mogunosti ovih, esto veoma sofisticiranih tehnolokih sistema danas su veoma velike, ali nameu arhitekturi neke sasvim nove zahteve. Oni se kreu od posebnih, specifinih zahteva za akustiku obradu u prostoriji do vizuelnog uklapanja zvunika u enterijer.
U akustikoj praksi do sada je definisan vei broj parametara koji na neki nain pokazuju kvalitet govorne komunikacije, odnosno veliinu degradacije govora na putu od izvora (zvunika ili govornika) do sluaoca. Neki od njih namenjeni su primeni u projektovanju, a neki su prilagoeni merenjima, to jest utvrivanju stanja u realnim prostorima. Danas se iroko primenjuje parametar koji se zove Indeks prenosa govora i oznaava sa STI (Speech Transmission Index). On moe imati vrednosti u intervalu od 0 do 1, pri emu vrednost 1 oznaava prenos govora bez ikakvih degradacija, a vrednost 0 oznaava apsolutnu degradiranost do neprepoznatljivosti. Postoji i jednostavnija varijanta istog parametra prilagoena merenjima (RASTI - Rapid Speech Transmission Index). Ranije je pri projektovanju bio mnogo primenjivan, posebno u anglosaksonskom svetu, parametar koji se naziva Artikulacioni gubitak konsonanata i oznaava se sa ALcons (Articulation Lost of Consonants). Najzad, kvalitet govorne komunikacije u realnim uslovima moe se proveravati i nekom od subjektivnih metoda. Oblast subjektivnog testiranja podrazumeva uee ljudi koji sluaju namenski emitovan govor. Ve decenijama je u upotrebi subjektivni parametar koji se naziva "logatomska razumljivost". Ona se odreuje slanjem (reprodukcijom, izgovaranjem) posebno formiranih rei bez smisla koje se nazivaju logatomi. Merenje logatomske razumljivosti podrazumeva uee u ocenjivanju dovoljnog broja ljudi koji sluaju logatome. Kvalitet testiranog prostora iskazuje se procentom tano primljenih rei (logatoma). Konana ocena se dobija usrednjavanjem pojedinanih rezultata svih uesnika u testiranju.
Zatita privatnosti
Za razliku od situacija u kojima se zahteva odreeni kvalitet govorne komunikacije, koji je sam po sebi vrlo jasan, postoje okolnosti kada neiji govor treba uiniti nerazumljivim svima u okolini kojima on nije namenjen. Pri
M. Miji
39
tome, to nije samo pitanje tajnovitosti sadraja razgovora. Svakako da se u odreenim situacijama javlja i takva potreba, ali razlozi zbog kojih je potrebno neki govor uiniti nerazumljivim osobama iz okoline uglavnom je mnogo banalniji. Naime, priroda govora je takva da sadri jasne i sluaocu direktno dostupne informacije. Zbog toga svaki govor dostupan ovekovom sluhu privlai panju i skree koncentraciju na svoj sadraj, bez obzira na to kome je informacija namenjena. U okolnostima kada se od oveka iz bilo kojih razloga zahteva poveana koncentracija, pojava glasnog govora iz okoline moe biti ozbiljan ometajui faktor. U ivotu je lako nai primere za to: na teniskim meevima zabranjuje se glasan razgovor u publici da se igrai ne bi dekoncentrisali, iako istovremeno u okolini moe postojati mnogo jaa jednolina buka koja potie od oblinjeg saobraaja; nekoga ko pokuava da zaspi razgovor ukuana u njegovoj neposrednoj blizini moe da ometa, a da istovremeno ambijentalna buka uniformnog nivoa koja dopire kroz otvoren prozor ili muzika iste jaine ne deluju ometajue. Ovi primeri ilustruju specifinost govora kao zvune pojave koja zbog svoje prirode moe veoma da smeta. Nije uvek mogue svaki govor iz okoline uiniti neujnim, ali postoje okolnosti kada je dovoljno spreiti da on bude razumljiv. Takav zahtev akutno se javlja u poslovnim objektima, gde se nerazumljivost govora iz okoline (susednih kancelarija, susednih radnih mesta u velikim biroima itd.) postavlja kao vaan kriterijum akustikog kvaliteta prostora. Jasno je da su sva mogua reenja tog problema gotovo iskljuivo u domenu graevinskih konstrukcija i enterijera. Postoje okolnosti kada u domenu arhitekture raspoloive mere ne mogu obezbediti zatitu privatnosti. Kao i kada se zahteva kvalitet govora, problem se moe reiti primenom elektroakustikih sistema za ozvuavanje. Postoje primeri objekata u kojima je za te svrhe instaliran sistem za ozvuavanje preko koga se reprodukuje zvuk karakteristian za bune ambijente ili muzika. To su sluajevi velikih kancelarijskih prostora sa mnogo radnih mesta u jedinstvenom vazdunom prostoru. Vetaki generisanim zvukovima, koji su sami dovoljno neutralni i ne privlae panju, maskira se govor iz okoline koji bi mogao dekoncentrisati ljude na radnim mestima.
40
Umetnost
3.3 Umetnost
Meu svim vrstama umetnosti kojima se ovek bavi jedna vana oblast, muzika, slui se zvukom i ritmom. To su sve izraajna sredstva koja ovek registruje i obrauje ulom sluha. Zbog toga se u prostorima namenjenim izvoenju muzikih dela postavljaju dva bitna zahteva: - dovoljna ujnost, to jest dovoljno visok nivo zvuka i - zadovoljenje uslova estetike zvuka u prostoru. Stepen zadovoljenosti ovih zahteva zavisi do okruenja koje je, naravno, uvek rezultat projektantskog rada nekog arhitekte. Meutim, nisu uvek dovoljno poznate sve specifinosti akustikih zahteva u oblasti umetnosti. Zbog toga je neophodno ire objasniti neke osnovne pojmove.
ujnost muzikog zvuka

ujnost muzikog zvuka zavisi od energetskih parametara zvunog polja. Dva su takva parametra odluujua za ujnost: nivo muzikog zvuka i nivo ambijentalne buke u sredini gde se muzika slua. Postoje iskustveProblem nelinearnosti ljudskog ula sluha i njen uticaj na percepciju muzino utvreni, za percepciju muzike optimalni ke moe se objasniti jednostavnim prinivoi zvuka kojima treba teiti, bez obzira na to merom. Granica ujnosti, a to znai da li se ona slua u koncertnoj sali ili pri repronajtii zvuk koji se jo moe uti, na dukciji pomou zvunika. Vrednosti tih nivoa frekvenciji 20 Hz priblino je na nivou odreene su fiziolokim karakteristikama oveod oko 70 dB. To znai da e na toj frekovog ula sluha. Suvie niski nivoi zvuka pri kvenciji biti ujni samo zvuci iji su sluanju mogu deo muzikih informacija uininivoi vii od ove vrednosti. Istovremeti nedostupnim ulu sluha zbog veoma no, na srednjim frekvencijama, na priizraenih nelinearnosti slunih senzora (vidi mer na 1.000 Hz, zvuk nivoa od 70 dB tekst u okviru). za sluaoca je prilino glasan, jer je Primena elektroakustike, reprodukcija pomou zvunika, prua mogunost sluanja prema individualnim eljama, ak i pri suvie visokim nivoima koji svakako izlaze iz okvira koji bi bili optimalni sa subjektivnog aspekta. To je pojava svojstvena savremenom dobu, pa se moe ak smatrati da je upotreba elektroakustikih ureaja za reprodukciju jednim svojim segmentom iz oblasti muzike prela u oblast ekologije.
granica ujnosti na ovoj frekvenciji oko 0 dB. Prema tome, zvuk iste objektivne jaine na jednoj frekvenciji bie tek jedva ujan, a na drugoj e se doivljavati kao dovoljno glasan. Ova razlika u osetljivosti koje ulo sluha pokazuje po frekvencijama posledica je njegove nelinearnosti. Zbog toga sluanje muzike ima svoje standarde za optimalne nivoe koji e obezbediti ujnost svih komponenti muzikog zvuka.
Na ujnost muzike, kao i na govor, moe da utie i prisustvo ambijentalne buke suvie visokog nivoa. Problem je utoliko delikatniji to neki klasini, akustiki instrumenti stvaraju zvuk relativno
M. Miji
41
U vezi sa problemom akustikog kvaliteta prostora interesantno je napomenuti da je rang lista koncertnih sala u svetu utvrena iskljuivo njihovim subjektivnim ocenjivanjem. Tek nakon toga je objektivnim akustikim merenjima i statistikom analizom rezultata u ocenjenim salama ustanovljeno ta taj kvalitet znai, ta podrazumeva u fizikom smislu. Na osnovu toga izvedene su i preporuke za projektovanje. Jo tokom ezdesetih godina organizovano je subjektivno ocenjivanje sedamdesetak u svetu najznaajnijih koncertnih sala (za ire informacije videti lit. 6 i 7). Dobijeni rezultati posluili su za njihovu klasifikaciju po kvalitetu. U kategoriji najbolje ocenjenih nale su se tri poznate sale: beka "Grosser Musikvereinssaal" (popularna po novogodinjem koncertu koji se televizijski prenosi irom sveta), sala Bostonske filharmonije i amsterdamska sala "Concertgebouw". Ove sale su ocenjene najviom ocenom "A+". U klasi odlinih, to znai malo ispod nivoa kvaliteta tri navedene, nalo se devet ocenjenih sala. Meu njima su sala Berlinske filharmonije, Karnegi hol u Njujorku itd. Prema tome, u sluaju koncertnih sala, ali i drugih auditorijuma, rang lista kvaliteta ustanovljena je subjektivnim ocenjivanjem, a objektivne analize, to znai akustika merenja, iskljuivo imaju za cilj da prue osnovu za postizanje tog kvaliteta u novim prostorima. Interesantno je da oblast akustike prostorija postoji kao egzaktna nauka itav jedan vek, ali su detaljnija teorijska saznanja na kojima se zasniva pouzdano projektovanje koncertnih sala ustanovljena tek u poslednjih nekoliko decenija. tavie, neka fundamentalna saznanja u toj oblasti ustanovljena su tek tokom proteklih dvadesetak godina.
niskog nivoa. Izmeu nivoa buke i nivoa muzike po svim frekvencijama moraju biti zadovoljene odreene minimalne razlike. U protivnom, buka kao jaa moe da maskira muziki, koristan zvuk i uini ga neprimetnim, to znai da e neki delovi muzikih informacija biti nedostupni sluaocu. Buka ambijenta uvek postoji, ak i kada je njen nivo veoma nizak i kada, zbog toga, ovek nije svestan njenog prisustva. Zbog toga su razvijene norme koje definiu koliki je maksimalni dozvoljeni nivo buke u prostorima gde se slua muzika. Zadovoljavanje tih normi u potpunosti je u domenu arhitekture i prateih projektantskih oblasti (npr. mainske instalacije za ventilaciju).
Estetika zvuka u prostorima za sluanje muzike

U oblasti muzike umetnosti postoji vrlo delikatan, subjektivno ustanovljen pojam akustikog kvaliteta prostora u kome se slua muzika. On je posledica subjektivnih shvatanja estetike u domenu percepcije muzikog zvuka. Za ilustraciju je dovoljno napomenuti da na akustiki kvalitet nekog prostora za sluanje muzike odreeni uticaj imaju recimo zastupljenost pravaca iz kojih zvuk dolazi do sluaoca, vremenska raspodela stizanja pojedinih jakih refleksija itd. Zbog naina na koji je definisan, pojam potrebnog akustikog kvaliteta prostora za sluanje muzike nije jednoznaan. Primer svako moe lako pronai u sopstvenom iskustvu. Za izvoenje muzike na orguljama estetski kriterijumi zahtevaju dovoljno veliki prostor u kome je vreme reverberacije veliko (prostor koji "odjekuje"). Nasuprot tome, kamerna muzika zahteva sasvim drugaiji prostor, kraeg vremena reverberacije. Najzad, za reprodukciju muzike preko zvunika poeljno je da okruenje u akustikom smislu ima to manji uticaj kako bi utisak ambiAKUSTIKA U ARHITEKTURI
42
Umetnost
jenta stvaralo samo ono to dolazi iz zvunika, ne i lokalno okruenje. Sva objektivna akustika pravila za dizajn prostora namenjenih sluanju muzike utvrena su na osnovu prethodno ustanovljenih subjektivnih estetskih stavova. Znai, akustiki kvalitet prostora za sluanje muzike izvorno je subjektivna kategorija. Tek nakon toga izvedene su fizike injenice koje taj kvalitet opisuju (vidi tekst u okviru na prethodnoj strani). Zahtevi za akustikim kvalitetom nekog prostora preslikavaju se na problematiku njegove materijalizacije. Mnotvo je materijalnih detalja koji utiu na akustiki kvalitet. Taj problem spada u najsloenije oblasti arhitektonske akustike. O njemu su napisane brojne knjige i nauni radovi, postoje preporuke i uputstva. I pored svega, velika je mogunost greaka u tom najsloenijem obliku akustikog projektovanja, ak i kada su na tom poslu angaovana najpoznatija projektantska imena.
M. Miji
43
44
4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu
rhitektonska akustika nastoji da teorijski objasni pojave iz ivota koje su povezane sa zvukom u graevinskim objektima. Taj posao je zavren kada se definiu svi relevantni akustiki parametri zvunog polja i ustanove upotrebljivi matematiki modeli kojim se omoguava njihovo predvianje u raznim zadatim uslovima. U tom procesu predvianja najznaajnije je utvrivanje elemenata koji odreuju akustiki kvalitet ovekovog okruenja. Proces njihovog predvianja predstavlja osnov akustiarskog dela posla u projektovanju graevinskih objekata. Skup takvih znanja koje prua akustika predstavlja osnov njenog uticaja na arhitekturu, odnosno predstavlja interfejs izmeu ivota i arhitekture, u smislu kako je to oznaeno na slici 2.1. U jednom smeru eme prikazane na toj slici akustika znanja slue za formiranje normi ili preporuka, a u drugom smeru slue za ocenu kvaliteta ostvarenih arhitektonskih rezultata. Skup znanja koji ini tako shvaen akustiki interfejs u praksi je grupisan u dve celine. Saznanja o zvunim pojavama koje predstavljaju oblik ugoavanja okoline iskazana su zakonskim odredbama, odnosno standardima i pravilnicima koji imaju snagu zakona. Ostala akustika saznanja iz sfere kvaliteta, komunikacionog ili umetnikog, dakle izvan oblasti ekologije, sadrana su u projektantskim preporukama za adekvatno reavanje prostora i konstrukcija u graevinskim objektima. Njih ne namee zakon, ve je njihova primena preputena savesti arhitekata i njihovoj elji
M. Miji
45
FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU
da projektovani objekat postigne odgovarajui akustiki kvalitet. Prema tome, moe se rei da forme akustikog uticaja na arhitekturu podrazumevaju skup zakonskih normi i projektantskih preporuka. Zbog specifinosti prirode zvunih pojava, pored normi i preporuka za projektovanje i izvoenje graevinskih objekata postoji i dodatak koji ine norme, neke sa snagom zakona, kojima se utvruju pravila ponaanja ljudi u ivotnoj sredini. Tako neto je bilo neophodno jer iza svakog izvora zvuka postoji neko ko je njegov vlasnik, ili ko njime upravlja. Tek zajedno sa ovakvim dodatkom zaokruuje se skup pravila kojima se obezbeuje oekivani akustiki kvalitet ovekovog okruenja.
Vrste akustikih normativa

U oblasti akustikih normativa postoji vei broj dokumenata koji, zajedno, sveobuhvatno reguliu relevantnu materiju. Kod nas u naelu postoje dve grupe akustikih normi: nacionalni standardi (JUS) i pravilnici. Pojava akustikih standarda u Jugoslaviji uglavnom datira s poetka osamdesetih godina. Meutim, u toj oblasti se upravo tokom poslednjih par godina intenzivno radilo na usaglaavanju sa meunarodnim normama. U tom smislu, sve vie se doslovno prihvataju prevodi tekstova releventnih meunarodnih standarda. Nacionalne standarde donosi Jugoslovenski zavod za standardizaciju. Njihovi nazivi, odnosno oznake, podvedeni su pod jedinstvenu nomenklaturu. Svi jugoslovenski nacionalni standardi u oblasti akustike u graevinarstvu imaju oznake iji je opti oblik: JUS U.J6.xxx: 19yy Sve oznake poinju sa "JUS". Iza toga sledi blia odredba koja se sastoji od tri grupe znakova. Standardi iz serije posveene akustici u graevinarstvu imaju na mestu prve grupe znakova "U.J6.". Druga grupa znakova je trocifren broj, ovde u optem obliku predstavljen sa "xxx", i to je konkretna oznaka svakog pojedinanog standarda. Iza dvotake sledi trea grupa znakova koja predstavlja godinu kada je standard usvojen, odnosno kada je stupio na snagu (oznaka godine se pri navoenju naziva standarda u mnogim okolnostima izostavlja). Kao ilustracija ovog naina oznaavanja
46
Vrste akustikih normativa
mogu se navesti primeri kao to su JUS U.J6.201:1989, ili JUS U.J6.205:1992, o kojima e u nastavku biti rei. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO (International Organisation for Standardisation) donosi standarde iz svih domena. Time se nacionalnim organizacijama za standardizaciju olakava rad, ali jo je vanije da se time izjednaavaju standardi meu zemljama. Umesto smiljanja i pisanja sopstvenih nacionalnih standarda, to zahteva formiranje dovoljno kompetentnih strunih timova koje je u nekim zemljama teko okupiti, postoji pozitivan trend prevoenja i prihvatanja meunarodnih standarda u celini. Danas je nacionalna standardizacija gotovo sasvim preorijentisana na prevoenje brojnih, esto vrlo obimnih i detaljnih meunarodnih standarda. Nesporno je da takav pristup olakava komunikaciju projektanata na meunarodnom nivou. U jugoslovenskoj nacionalnoj standardizaciji prevedeni ISO standardi dobijaju oznake koje se u izvesnoj meri razlikuju od gornjeg opisa i koje nastaju dodavanjem "JUS" ispred njihove originalne oznake (npr. "JUS ISO 1683", gde je "ISO 1683" oznaka meunarodnog standarda koji je, znai, preveden i usvojen). Posebnu kategoriju normativa ine pravilnici. Danas u oblasti akustike postoje dva osnovna pravilnika, to e kasnije biti detaljnije objanjeno, i njihov domen je konkretno normiranje dozvoljenih nivoa buke. Pravilnici imaju snagu zakona i njima drava utvruje konkretne vrednosti nivoa buke u pojedinim okolnostima i na pojedinim mestima u ivotnoj sredini. Potpun spisak svih vrsta normativa koji imaju neki znaaj u arhitektonskoj akustici relativno je dug. Sreom, nisu svi od esencijalnog znaaja za rad u oblasti projektovanja. Zbog toga je u nastavku izlaganje podeljeno u dva dela: - normativi sa obaveznom primenom u projektovanju i - ostali normativi koji ire reguliu materiju. Iz ove druge kategorije u nastavku poglavlja detaljnije su opisani samo najznaajniji meu njima. Na samom kraju, u spisku literature, dat je manje-vie kompletan popis svih relevantnih akustikih normativa u trenutku kada je ovaj tekst nastao. Oni koji nisu obuhvaeni detaljnijim prikazima u ovom poglavlju uglavnom se odnose na materiju koja nije od neposrednog znaaja za arhitekte i interesantni su samo profesionalnim akustiarima, to jest akustikim konM. Miji
47
sultantima. To su standardi iz oblast arhitektonsko-akustikih laboratorijskih ispitivanja, zatim oni koji utvruju referentne vrednosti u akustici, postupke merenja razliitih akustikih parametara materijala itd. Prikaz normativa iz oblasti arhitektonske akustike, koji sledi u nastavku ovog poglavlja, mora se shvatiti samo kao presek stanja u trenutku kada su ovi redovi napisani. Treba oekivati da se vremenom narui sveobuhvatnost prikaza zbog stalnog poveanja broja vaeih standarda. tavie, upravo ovo su godine kada se domaa standardizacija u oblasti arhitektonske akustike intenzivno razvija i prilagoava svetskim tokovima. Zbog toga se i nastojalo da svoje mesto u ovom tekstu dobije samo ono to predstavlja bazine okvire akustikih normativa. Uvoenje raznih novih standarda, to je proces u toku, sasvim sigurno nee naruiti principe o kojima govore normativi ire prikazani u nastavku.
4.1 Akustiki normativi od neposrednog znaaja za projektovanje

U trenutku kada ovaj tekst nastaje u Jugoslaviji postoji pet normativa najdirektnije vezanih za razne aspekte projektovanja, izvoenja i korienja graevinskih objekata, i koji se moraju obavezno primenjivati. To su: - jedan zakon, - dva standarda i - dva pravilnika. Obaveznost primene znai da u projektantskom radu sve njihove relevantne odredbe moraju biti zadovoljene. To se, naravno, direktno odraava i na arhitektonsku praksu.
Zakon o zatiti ivotne sredine

Zakon o zatiti ivotne sredine (ozvanien u Slubenom glasniku RS broj 66 iz 1991. godine) jeste najoptiji zakon koji ureuje oblast zatite ivotne sredine u svim relevantnim aspektima, pa izmeu ostalog i zatitu od buke. U njegovoj prvoj reenici utvruje se da zakon ureuje "sistem zatite i unapreivanja ivotne sredine", to obuhvata skup mera i uslova za zatitu, ali i za unapreenje kvaliteta ovekovog okruenja, odnosno popravljanje postojeeg stanja.
48
Zakon o zatiti ivotne sredine
Jedan manji deo ovog zakona posveen je obavezi voenja rauna o zatiti od buke. Obaveza se, eksplicitno iskazano, odnosi na projektante, investitore i korisnike objekata. U tom smislu, svaki projekat objekta u kome se javljaju izvori buke, shvaeni u najirem smislu, mora obuhvatiti i neophodne mere zatite. Tako se Zakon o zatiti ivotne sredine posredno odrazio i na oblast arhitekture. Zakon ne sadri numerike podatke ili bilo kakve tehnike detalje. U njemu se ne pominju decibeli, kao ni uputstva za reavanje pojedinanih ekolokih problema. On samo slui kao zakonski osnov po kome su kasnije doneti drugi akti, odgovarajui standardi i pravilnici. Tek u njima se precizno definiu konkretni podaci vani za projektovanje, za proveru postojeeg stanja ugroenosti ivotne sredine i za funkcionisanje itavog sistema kojim se obezbeuje kvalitet ovekovog ivotnog okruenja. Zakon sadri i kaznene odredbe, teorijski interesantne projektantima koji u fazi projektovanja ne obrate panju na aspekt zatite od buke ili za izvoae koji svojim propustima stvore okolnosti ugroavanja bukom. Na bazi istog zakona razvijene su inspekcijske slube koje po dunosti mogu da interveniu kad se negde u ivotu pojavi problem ugroavanja bukom, bez obzira na to da li je on nastao grekom projektanta, izvoaa ili korisnika. To pitanje se razjanjava na sudu, shodno odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine, a u skladu s rezultatima eventualnih strunih ekspertiza. Vreme e svakako uiniti da se zakoni menjaju. Tako e i Zakon o zatiti ivotne sredine sigurno doiveti vremenom izvesne promene u sadraju, a moda i u samom naslovu. Meutim, bez obzira na sve te budue promene, od 1991. godine, kada je ovaj zakon donet, pa nadalje, a to znai i u budunosti, uvek e postojati neki zakon koji e utvrivati obavezu projektanata i graditelja da ispotuju vaee zahteve o zatiti od buke. Taj princip, kada je jednom donet, sigurno nikada vie nee biti ukinut. Mnogo toga u zakonu moda e se menjati, ali se nikada nee promeniti njegova sutina, poto je takav trend razvoja savremenog drutva.
Osnovni standard arhitektonske akustike

Osnovni akustiki standard za projektovanje graevinskih objekata je JUS U.J6.201 - "Akustika u zgradarstvu M. Miji
49
Pojava standarda JUS U.J6.201 poetak je kompleksnije brige o akustikom kvalitetu graevinskih objekata. Pr vi nagovetaji takvog trenda i uvoenje nekakve projektantske obaveze pojavili su se znatno ranije. Jo 1967. godine obnarodovan je dokument pod nazivom: "Pravilnik o minimalnim tehnikim uslovima za izgradnju stanova" (Slubeni list SFRJ, broj 45 iz 1967). U njemu postoji samo jedan lan posveen akustikom kvalitetu, i odnosi se na zvunu izolaciju izmeu stanova. U tekstu se iskljuivo utvruje zahtev minimalne izolacione moi pregrada izmeu njih. Tada postavljena norma nia je od dananje. Njihovo direktno poreenje nije mogue jer su iskazane na razliite naine. Moe se proceniti da je zahtev koji su zidovi i tavanice u to vreme morali da zadovolje za oko 7 dB nii od dananjeg. Ve nakon tri godine pojavio se "Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zvunu zatitu zgrada" (Slubeni list SFRJ, broj 35 iz 1970). Njegova sadrina predstavlja prelazak na nivo zahteva i nain njihovog definisanja kakav postoji danas. U ovom pravilniku se nalaze mnogi elementi koji su docnije, u irem obliku, obraeni u nekoliko standarda i pravilnika. Stoga se ovaj dokument moe smatrati preteom savremenih normativa u oblasti akustikog kvaliteta graevinskih objekata. Na kraju ovog podseanja jedna sasvim lokalna tema. U Beogradu su 1983. godine utvreni "Uslovi i tehniki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova". Taj dokument je imao i deo pod nazivom "Zatita od buke", pa je i on uao u istoriju razvoja akustikih normativa. Izmeu ostalog, ovaj dokument sadri i minimalne zahteve u pogledu izolacione moi pregradnih konstrukcija. Interesantno je da se u tom domenu ovaj dokument u potpunosti preklapao sa godinu dana ranije donesenim standardom JUS U.J6.201.
Tehniki uslovi za projektovanje i graenje zgrada". Njegova primena je obavezna (ima snagu zakona). Zato se moe rei da svaki rad na akustikom projektovanju zapoinje njegovim listanjem. Danas vaea varijanta standarda doneta je 1989. godine, ali je njegova prethodna verzija iz 1982. godine oznaila poetak obavezne primene zvune zatite u arhitektonskom projektovanju, utvrena na nivou nacionalnog standarda. Od tada postoji zakonska obaveza da projektanti i izvoai u itavoj dravi garantuju akustiki kvalitet graevinskih objekata (vidi tekst u okviru). Ovim standardom propisuju se razni akustiki tehniki uslovi koji se moraju zadovoljiti tokom tri osnovne faze rada na graevinskim objektima: - pri projektovanju, - pri graenju ili rekonstrukciji i - pri ispitivanju za potrebe tehnikog prijema. Njegov tekst je podeljen na nekoliko delova u kojima se posebno obrauju pojedinani aspekti zune zatite graevinskih objekata. To su: - klasifikacija prostorija po bunosti, - minimalni zahtevi za izolacione moi pregrada, - akustiki kvalitet prozora i vrata, - maksimalne vrednosti nivoa buke u prostorijama, - principi akustikih ispitivanja za tehniki prijem, - ukupna ocena kvaliteta zvune zatite u objektu. Klasifikacija prostorija po bunosti - predstavlja polaznu taku u razmatranju zvune zatite pri projektovanju svakog graevinskog objekta To podrazumeva podelu prostorija prema akustikom aspektu njihovog sadraja, odnosno prema prosenim vrednostima buke u njima tokom normalnog korienja objekta.
50
Standard u svakom objektu definie tri grupe prostorija. To su: - obine prostorije, u kojima je prosena vrednost buke uvek ispod 70 dBA (vidi tekst u okviru), - bune pogonske ili poslovne prostorije, u kojima prosena vrednost buke moe povremeno dostizati vrednost izmeu 70 dBA i 85 dBA i - vrlo bune prostorije, u kojima nivo buke moe biti 85 dBA ili vii od toga. Standard takoe utvruje da buka u prostoriji prelazi neku od utvrenih granica (70 dBA za bune pogonske ili poslovne, odnosno 85 dBA za vrlo bune prostorije) ako se ona premauje u najmanje tri petnaestominutna intervala tokom dana ili noi. To znai da se mogunost sporadinih zvunih ekscesa u svim prostorijama smatra normalnim, pa su i u tiim kategorijama prostorija uglavnom dozvoljeni povremeni, kratkotrajni ekstremni zvuni dogaaji. Kategorizacija prostorija po bunosti koju predvia standard ne zasniva se na takvim ekscesima ve na dovoljno uestalim pojavama. Ovde se uestalim smatra ako premaenja dozvoljenih vrednosti nivoa buke traju due od petnaest minuta i pojavljuju se vie od tri puta tokom dana ili noi. U standardnim graevinskim objektima (stambene i poslovne zgrade) prostorije stanova i kancelarije po definiciji spadaju u kategoriju obinih prostorija. Smatra se da u normalnim okolnostima eventualna premaenja utvrenog nivoa buke zbog razliitih zbivanja u njima ne prelaze definisanu vremensku granicu uestalosti pojavljivanja. Naravno, postoji istovremena obaveza korisnika prostora da svoje aktivnosti prilagodi ovakvoj definiciji.
Svi podaci o nivoima buke, kao to su navedene granine vrednosti za podelu prostorija po bunosti, iskazuju se u dBA (ita se "decibeli A"). Kasnije e biti pokazano i da se sve vrednosti za dozvoljene nivoe buke utvrene drugim normativima definiu takoe u dBA. Za one koji nisu upoznati s ovim jedinicama sledi kratko objanjenje. Oni drugi ovu napomenu mogu preskoiti. Merenje buke radi ocene ugroenosti oveka mora da uzima u obzir i neke karakteristike ula sluha, pre svega njegovu nejednaku osetljvost po frekvencijama (frekvencijska nelinearnost ula sluha). O toj pojavi neto je ve napisano ranije u napomeni uz poglavlje "ujnost muzikog zvuka". Zbog takve osobine ula sluha buka istog nivoa a razliitih frekvencija izaziva kod ljudi razliite subjektivne doivljaje. Da bi se na neki nain realizovalo merenje iji e rezultati biti bliski ovekovom subjektivnom utisku, injeni su pokuaji da se u mernoj proceduri, odnosno mernom opremom, u manjoj ili veoj meri simuliraju nelinearne karakteristike ula sluha. Danas je u najiroj upotrebi merenje buke pri kome se signal proputa kroz specijalni filtar. On svojom karakteristikom sasvim grubo simulira frekvencijsku nelinearnost uha, slabei niske i visoke frekvencije na nain slian onome to se deava u uhu, a istovremeno tehniki prihvatljiv za jednostavnu realizaciju u svakodnevnoj praksi. Ovaj specijalni filtar, kojim su opremljeni svi ureaji za merenje buke, naziva se "A" filtar. Zbog toga se i vrednosti nivoa buke izmerene na takav nain oznaavaju sa "dBA", a ne samo sa "dB".
Poetak akustike analize unutranjosti nekog graevinskog objekta tokom izrade njegovog projekta podrazumeva da se sve prostorije klasifikuju prema ovim akustikim odredbama. Posao projektovanja je olakan injenicom da veina prostorija u standardnim objektima spada u kategoriju obinih prostorija, pa su bune i veoma bune prostorije u njima ipak spoM. Miji
51
radine. Zbog toga se poetna klasifikacija u projektantskoj praksi svodi na utvrivanje onih malobrojnih prostorija koje nisu obine, dakle spadaju u kategoriju bunih ili vrlo bunih prostorija.
Uvoenje zakonskog perioda "dana" i "noi" na pr vi pogled izgleda banalno, ali je to samo zbog toga to se dometi takvog stava s aspekta arhitekture moda ne mogu odmah sagledati. Brojni su primeri kada je upravo to posebno znaajno za projektovanje, jer su norme za dozvoljene nivoe buke po pravilu blae za period dana nego za period noi. Jedan primer takvog sluaja su poslovni objekti. U njima se veina aktivnosti deava tokom dana. Prilikom izrade projekta neophodno je utvrditi koji delovi ili elementi objekta rade i nakon tog roka, to jest u periodu zakonske "noi". Podela dana je izuzetno vana za razne mainske sisteme u takvim objektima, koji mogu bukom da ugroavaju okolne objekte osetljivijeg sadraja (npr. stambene zgrade). Ako je rad mainskih sistema planiran samo tokom radnog vremena, onda u domenu zvune zatite (graevinske pregrade i stolarija u tom delu objekta) vae blae norme. Jedino ako su to sistemi koji rade i tokom noi (npr. nekakvi sistemi za hlaenje), onda se primenjuju druge, stroe norme nonog perioda, pa se zahtevaju i ozbiljnije mere zvune zatite. Ne treba napominjati da blae akustike norme znae i jeftinija sredstva za zatitu od buke, odnosno jeftiniji objekat u celini. To je i glavni razlog to je vremenska podela dana znaajna za arhitekturu.
Dalja akustika razrada konstruktivnih detalja tokom rada na projektovanju zavisi od prethodno napravljene klasifikacije prostorija po bunosti. Tako su zahtevi koji se postavljaju za pregradne konstrukcije izmeu prostorija, to je drugi projektantski korak, uslovljeni njihovom prethodnom akustikom klasifikacijom. Ova podela se kasnije odraava na akustiki tretman instalacija, stolarije itd. Interesantno je da standard u zakonskom smislu definie i pojam dana i noi, jer se propisane norme za dozvoljene nivoe buke u ivotnoj sredini po pravilu razlikuju za razliite periode dana. Tako je standardom utvreno da je period dana od 6 do 22 asa, a no "traje" od 22 do 6 asova. Minimalni zahtevi za izolacionu mo pregrada - obuhvataju najvei deo teksta standarda. Ovi zahtevi su dati tabelama u kojima se propisuju minimalne vrednosti izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija na pozicijama izmeu prostorija u zavisnosti od klase bunosti u koju su svrstani i osetljivosti njihovog sadraja na buku. Zahtevi su posebno definisani za stambene, stambeno-poslovne, poslovne zgrade, zatim bolnice, kole, restorane, hotele itd. Za svaku vrstu objekata utvrene su kombinacije moguih sueljavanja prostorija po namenama, ukljuujui i klasifikaciju prostorija prema moguem nivou buke u njima. Za svaku od moguih kombinacija u standardu su utvrena minimalna zahtevana izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija (zidova i tavanica).
Kao mala ilustracija ovog segmenta standarda moe se citirati njegov deo u kome su navedene norme za objekte iz kategorije "Hoteli, moteli, studentski domovi, samaki hoteli, staraki domovi i sl.". Za te objekte standard definie
52
minimalna izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija za sledee pozicije: - izmeu susednih hotelskih soba (B kategorije i niih kategorija), - izmeu susednih hotelskih soba (A kategorije i viih kategorija), - izmeu hotelske sobe i zajednikog hodnika, - izmeu hotelske sobe i prostorija opte namene itd. Za svaku od navedenih pozicija u standardu je definisana posebna numerika vrednost u decibelima minimalne zahtevane izolacione moi, to ima znaenje minimalnog akustikog kvaliteta. Na slian nain su utvreni minimalni zahtevi izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija po svim vrstama graevinskih objekata i na pozicijama sueljavanja moguih kategorija prostorija u njima. Akustiki kvalitet prozora i vrata - takoe je utvren ovim standardom. Definisana je njihova podela po klasama u zavisnosti od vrednosti izolacione moi. Tako su vrata podeljena na etiri akustike klase. Najvia je "specijalna klasa", koja podrazumeva najveu vrednost izolacione moi, a zatim slede I, II i III klasa, poreane sa opadajuim izolacionim svojstvima. Prozori su podeljeni u pet klasa. Najvia se takoe naziva "specijalna klasa", a slede I, II, III i IV klasa, takoe sa opadajuim vrednostima izolacionih svojstava. Ovakva podela se primenjuje i na balkonska vrata. Zahvaljujui akustikoj podeli, u projektima se potreba za adekvatnom zvunom izolacijom prozora i vrata iskazuje jednostavnim navoenjem zahteva za odreenom klasom na pojednim pozicijama u objektu. Nije potrebno nikakvo uputanje u razradu detalja izrade prozora i vrata koji bi obezbedili traeni rezultat. Detaljniji zahtevi ostaju samo za njihove dimenzije, povrinsku obradu i sline neakustike detalje. Ovakav nain reavanja problema izuzetno je vaan za realizaciju projekata graevinskih objekata jer eventualni detalji izrade stolarije, koji bi bili obraeni u projektu, nikako ne mogu garantovati njihov akustiki kvalitet. Naime, stolarija izraena prema istim projektantskim detaljima moe imati izolaciona svojstva u irokim granicama vrednosti izolacione moi, zavisno samo od preciznosti sa kojom su detalji realizovani, kvaliteta primenjenog materijala, kvaliteta arki i mehanizma za zatvaranje, naina ugradnje itd.
M. Miji
53
Kod nas je problem merenja za tehniki prijem postao danas prevashodno ekonomsko pitanje. Naime, takvo ispitivanje na objektu ima svoju cenu. Ona obuhvata angaovanje specijalizovane ustanove i ekipe koja izlazi na teren. Ta procedura se, po definiciji, obavlja na samom kraju zidanja objekta, neposredno pred njegovo useljenje. Pokazalo se da u naim uslovima to esto znai i trenutak kada je prosean investitor ve ostao bez finansijskih sredstava. Kada je zvanini zavretak izgradnje na dohvat ruke, uobiajene cene takvih merenja esto predstavljaju ozbiljan problem za investitora. Dosadanja praksa pokazuje da takvo stanje podrazumeva svakojaka snalaenja. Na objektima se meri uglavnom nekakav minimum pregrada da bi se stekla gruba slika o akustikom kvalitetu objekta. U takvim okolnostima jasno je da se na realizaciju merenja sa brojem pozicija koji proizilazi iz standarda uglavnom niko ne osvre. U besparici, investitori esto idu i dalje. Kad se proceni da okolnosti to doputaju, kopiraju se raspoloivi stari izvetaji sa drugih objekata izgraenih sa istom graevinskom operativom. Reklo bi se da oni koji obavljaju tehnike preglede objekata danas imaju razumevanja za teku situaciju investitora i uglavnom prihvataju sve ovakve kombinacije. ini se da saznanje o obaveznosti akustikih merenja za tehniki prijem nije jo dospelo do manjih gradova u unutranjosti, iako je standard JUS U.J6.201 ne bitno promenjenog sadraja usvojen jo daleke 1982. godine. Nije poznato, ili su to bar izuzetno retke situacije, da je u manjim sredinama raeno akustiko merenje po zavretku gradnje objekata. Moe se rei da je za sada dejstvo standarda ipak ogranieno na velike centre, esto samo na Beograd. Razlog za to je moda i injenica da su i sve ustanove osposobljene za specijalizovana akustika merenja takoe u Beogradu.
Detaljnije objanjenje problema ostvarivanja izolacionih kvaliteta prozora i vrata nalazi se u poglavlju 5.3. Utvrujui u projektu samo traenu klasu stolarije, njihov isporuilac na objektu duan je da garantuje zahtevani akustiki kvalitet. To se dokazuje pribavljenim atestom sa rezultatima merenja na identinim uzorcima koje izdaje ovlaena ustanova. Na izolacionu mo prozora i vrata moe znatno da utie i nain njihove ugradnje. Zbog toga se na posebno kritinim pozicijama u objektu moe zahtevati i provera akustikim merenjem na ugraenoj stolariji. Maksimalne dozvoljene vrednosti nivoa buke u prostorijama - takoe su navedene u standardu. Definisane su maksimalne vrednosti nivoa buke za razne vrste namena prostorija u razliitim vrstama objekata. U tom domenu se ovaj standard delimino preklapa sa sadrajem nekih drugih normativa, ali su propisane vrednosti meu njima usaglaene. Principi akustikih ispitivanja za tehniki prijem - utvreni su ovim standardom, ali samo na globalnom nivou. U graevinskim objektima pri tehnikom prijemu kontrolie se, izmeu ostalog, da li su ispunjeni akustiki zahtevi za pregradne konstrukcije i nivoe buke koji su utvreni ovim standardom. Obaveza primene standarda pri projektovanju graevinskih objekata namee i obavezu akustikih merenja nakon zavretka njihove izgradnje. Osnovna ideja ovakvog ispitivanja prevashodno se bazira na potrebi provere rada izvoaa. injenica je da tokom izgradnje objekta oni imaju iroke mogunosti da ugroze projektovani koncept zvune zatite, i to: izgradnjom tanjih pregradnih zidova zbog utede u materijalu, ugradnjom akustiki nezadovoljavajue, neatestirane stolarije, grubim izvoakim propustima u izradi detalja itd. Meutim, za arhitekte je bitno saznanje da postoje primeri kako su, osim provere rada izAKUSTIKA U ARHITEKTURI
54
voaa, i neke projektantske greke otkrivene tek merenjem tokom tehnikog prijema. To znai da su promakle u prvoj instanci kontrole, pri reviziji projekta. injenica da se ovakve projektantske greke mogu otkriti i nakon zavretka projektovanja i formalnog prijema projektne dokumentacije treba da bude deo opteg znanja svakog arhitekte. Grube greke projektanata u sferi zvune zatite uvek se na kraju otkriju, samo je pitanje trenutka. Moe to biti na merenju prilikom tehnikog prijema po proceduri utvrenoj ovim standardom, ali i po proceduri pokrenutoj tubom nekog nezadovoljnog korisnika objekta. Sama tehnika procedura merenja definisana je drugim, specijalizovanim standardima (neki od njih opisani su u poglavlju 4.2), ali je ovde utvren princip odreivanja obima potrebnih merenja u svakom konkretnom objektu. Kao ilustracija se moe navesti da se prema odredbama ovog standarda u stambenim objektima veliine do 30 stanova merenjem ispituje po jedan uzorak pregradne konstrukcije za svaki razliiti sastav pregrade koji se pojavljuje i za svaku razliitu funkciju, odnosno kombinaciju namena prostorija koje takva pregrada odvaja. U veim objektima za svakih daljih 30 stanova potrebno je jo po jedno merenje za svaku poziciju. Na slian nain utvreni su obimi merenja i za druge vrste objekata (poslovni, javni itd.). Ukupna ocena kvaliteta zvune zatite u objektu podrazumeva finalni zakljuak o pregradama u objektu, a zatim i o objektu u celini, na osnovu rezultata sprovedenih merenja izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija. Standard utvruje kriterijume za klasifikaciju kvaliteta projektovane i ostvarene zvune zatite uvodei podelu na tri klase: - klasa "nije po JUS-u", - klasa "minimalna zvuna zatita" i - klasa "poboljana zvuna zatita". Ova podela je napravljena na osnovu uporeivanja izraunate ili izmerene vrednosti izolacionih svojstava sa normama postavljenim istim standardom. Ako je izraunata ili izmerena vrednost jednaka postavljenoj normi ili je malo premauje, onda je zadovoljena klasa "minimalne zvune zatite" (pojam "malog premaenja" je do 3 dB za izolaciju od vazdunog zvuka i do 7 dB za izolaciju od udarnog zvuka). Ako su premaenja dovoljno velika, onda je zadovoljena klasa "poboljane zvune zatite".
M. Miji
55
Interesantno je da je ova klasifikacija u arhitektonskoj praksi po pravilu nepoznata. U procesu projektovanja polazi se od stava da treba zadovoljiti norme, pri emu se misli tek na dostizanje zadate vrednosti. Posmatrajui standard i nain na koji je ova oblast postavljena, investitor bi trebalo da u projektnom zadatku odredi koju klasu zvune zatite zahteva u objektu. Na osnovu toga prilagodila bi se struktura pregradnih konstrukcija. Praktino svi projekti do sada realizovani kod nas, osim retkih izuzetaka, preutno su podrazumevali klasu "minimalne zvune zatite", iako to nigde nije eksplicitno iskazano.
Buka u spoljanjoj sredini

Za razliku od prethodno opisanog standarda, koji se bavi unutranjou objekata, utvrivanje dozvoljenih nivoa buke u spoljanjoj sredini definisano je standardom JUS U.J6.205 - "Akustika u graevinarstvu - Akustiko zoniranje prostora". Ovaj standard definie nain akustikog zoniranja prostora u naseljima. Pri tome se pod akustikim zoniranjem podrazumeva podela teritorije naselja na manje prostorne celine (zone) po akustikoj srodnosti njihovih sadraja. Klasifikacija pojedinih prostornih celina u naseljima odreena je dominantnom namenom i sadrajem objekata koji se nalaze u njima (stambena, poslovna, industrijska itd.). Za akustiku podelu na razliite zone relevantna je osetljivost unutranjih sadraja graevinskih objekata na ugroavanje spoljanjom bukom, s jedne strane, i pojava izvora buke u njima koji mogu ugroavati iru okolinu, s druge. Stoga se moe rei da se pod pojmom akustikog zoniranja naselja podrazumeva: - utvrivanje prostornih celina (zona) naselja sa akustiki srodnim sadrajem i - utvrivanje najviih dozvoljenih nivoa buke u tako definisanim zonama. Da bi se objasnio smisao akustikog zoniranja dovoljno je navesti da standard prema dozvoljenim nivoima buke u spoljanjoj sredini razlikuje sledee zone naselja (citat iz teksta standarda): 1. podruja za odmor i rekreaciju, bolnike zone i oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti i veliki parkovi; 2. turistika podruja, mala i seoska naselja, kampovi i kolske zone;
56
Buka u spoljanjoj sredini
3. isto stambena podruja; 4. poslovno-stambena podruja, trgovako-stambena podruja, deja igralita; 5. zona gradskog centra, zanatska, trgovaka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zone du autoputeva, magistralnih i gradskih saobraajnica. 6. industrijska, skladina i servisna podruja, transportni terminali bez stambenih zgrada Svaka od ovih zona ima drugaiji zahtev za dozvoljeni nivo buke u spoljanjoj sredini. Najstroi je za prvu navedenu grupu ("podruja za odmor..."), a za "zonu gradskog centra" (navedena pod brojem 5) dozvoljeni nivo buke je najvii. Za zonu koja je poslednja navedena u gornjem spisku ("industrijska, skladina i servisna podruja...") praktino nema ogranienja za buku u spoljanjoj sredini, osim na eventualnim radnim mestima zaposlenih van graevinskih objekata, ali je to predmet regulisan drugim dokumentom (vidi u nastavku "Buka u radnim prostorima"). Primena ovog standarda u praksi zahtevala je i neka dodatna tumaenja koja nisu data u samom tekstu, to se svakako moe smatrati njegovim nedostatkom. Tako je utvreno da se norme za dozvoljene nivoe buke u spoljanjoj sredini primenjuju na "granici vlasnitva". Granica vlasnitva je pravni pojam koji je nuno uveden u akustiku praksu. Da bi se ovaj pojam ilustrovao moe se rei da u "svom dvoritu" svako moe da radi ta hoe, ali na granicama svog vlasnitva, a to znai i na granici teritorije gde poinje "tue dvorite", mora obezbediti propisane vrednosti nivoa buke. Naravno, fiziki zakoni opadanja zvuka pri prostiranju (opadanje nivoa zvuka sa rastojanjem) ipak limitiraju mogue granice ekscesnog ponaanja u sopstvenom dvoritu da bi traene norme na njegovim granicama bile zadovoljene. U gradskim sredinama se granice vlasnitva u spoljanjoj sredini definiu na povrinama fasada objekata. To znai da granine vrednosti nivoa buke, koje su za naselja propisane standardom, moraju biti zadovoljene na spoljanjim povrinama fasada graevinskih objekata. Norme koje utvruju detalje postupaka merenja buke detaljnije definiu pojam "povrine fasade", odnosno utvruju rastojanje od fizike povrine fasade na kome se postavlja mikrofon instrumenta pri merenju buke.
M. Miji
57
Na osnovu ovog standarda, a uz pomo nekih naknadnih tumaenja, utvren je stav da nivo buke u proizvoljnim takama gradskih ulica nije niim propisan. Buka u zoni javnih povrina znaajna je samo u onoj meri u kojoj se odraava na ugroavanje fasada, odnosno na granicama neijeg vlasnitva. Ovo je esto predmet nerazumevanja u praksi, pa se ponekad insistira na postizanju zadatih nivoa buke u sasvim proizvoljno odabranim takama gradskih ulica. Interesantno je da s aspekta projektovanja stambenih objekata u naseljima i njihove eventualne ugroenosti spoljanjom bukom standard pravi razliku izmeu isto stambene zone i zone koja sadri stanove ali i druge sadraje (npr. administrativno-upravna zona sa stanovima). Time se implicitno uvodi injenica da pojam stana s Karakteristian je sluaj jednog relativaspekta zatite od spoljanje buke nije jedinno novog naselja u Beogradu koje je, stven, i da razliku meu njima pravi postojee sticajem okolnosti, delom svoje teritostanje u okruenju. Prihvata se realnost da pri rije locirano upravo ispod putanje kootvorenim prozorima ne mogu biti isti uslovi jom preleu avioni pri sletanju na u stanovima koji se nalaze u isto stambenim surinski aerodrom. To se znatno odranaseljima, poslovno-stambenim zonama ili u zilo na stanje buke u spoljanjoj sredizoni centra grada. To povlai za sobom i evenni naselja. Iako je u pitanju isto stamtualne razlike akustikog kvaliteta fasadne stobena zona, daleko od centra grada larije u zavisnosti od zone u kojoj se objekat (taka 3 u citiranoj tabeli standarda), postojee stanje zahtevalo je drugaije nalazi (videti tekst u okviru).
tumaenje kategorije. Zbog toga je sva fasadna stolarija u ugroenom delu naselja izvedena po posebnim zahtevima, sa trostrukim staklima, a sve loe i terase zatvorene su staklom.
Ovde treba naglasiti da se norme za dozvoljene nivoe buke u prostorijama unutar objekata, definisane u standardu JUS U.J6.201, podrazumevaju samo za okolnost kada su svi prozori i vrata zatvoreni. To, naravno, nije uvek uteno za stanare, ali je jedini nain da se problem zatite od buke uini reivim. Utoliko je znaajnije pitanje akustikog zoniranja koje utvruje ovaj standard, jer je pri otvorenom prozoru stanje buke u sobi uslovljeno samo bukom u spoljanjoj sredini, to znai zonom u kojoj se graevinski objekat nalazi, a ne akustikim kvalitetom objekta.
Buka u ivotnoj sredini

Dozvoljene granice buke u zgradama odreene su "Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini" (objavljen u Slubenom glasniku RS broj 4 iz 1992. godine). Ovaj dokument propisuje konkretne vrednosti dozvoljenih nivoa buke u sredini u kojoj ovek boravi, kao i osnovne postupke za njeno merenje. Pojmom ivotne sredine obu-
58
Buka u ivotnoj sredini
hvaene su prostorije u graevinskim objektima namenjene boravku oveka. U tu kategoriju eksplicitno su svrstane boravine prostorije u stanovima i u javnim i drugim objektima kao to su: bolnice, klinike, domovi zdravlja, zatim prostori za odmor dece, sobe u domovima penzionera, uionice, sluaonice, kabineti, itaonice, hotelske sobe. Za svaku od ovih kategorija utvrene su maksimalne vrednosti dozvoljenih nivoa buke u periodu dana i noi. Interesantno je da se unutar graevinskih objekata pod pojmom "sredine u kojoj ovek boravi" ne podrazumevaju sve prostorije, ve samo one koje se mogu smatrati "boravinim". U stanovima su to prostorije u standardnoj nomenklaturi deklarisane kao "sobe". Zbog toga se propisane norme za dozvoljene nivoe buke u stambenim zgradama ne odnose na komunikacione prostore, sanitarne vorove, kuhinje, pomone prostorije itd. U javnim objektima primenjen je isti pristup, pa su utvrene dozvoljene granice buke za hotelske sobe, sobe u domovima i slino, a one se ne odnose na pomone prostorije, sanitarne vorove, predsoblja itd. Pravilnik u svim vrstama objekata razlikuje dve kategorije izvora buke koji mogu da uznemiravaju: oni koji se nalaze unutar zgrade i oni koji su van nje. Zakonodavac je predvideo da su dozvoljene norme za maksimalnu vrednost nivoa buke koju prave izvori smeteni u zgradi blae. Kao rezultat, dozvoljeni nivoi takvih izvora buke za 5 dB su vii od normi za buku koja u objekat dospeva iz spoljanje sredine. Ova razlika proizilazi iz ovekovog subjektivnog shvatanja ugroenosti bukom. Zvukovi koje mogu stvarati izvori u samoj zgradi prihvatljiviji su (esto su i predvidljivi jer se ponavljaju), i uglavnom su poznati, za razliku od onih koji mogu doi spolja i na koje ovek najee nije pripremljen.
Buka u radnim prostorima

Oblast zatite od buke u prostorijama gde se nalaze neija radna mesta regulisana je "Pravilnikom o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama" (vaea verzija objavljena je u Slubenom listu SFRJ broj 21 iz 1992. godine). S aspekta arhitektonske akustike ovaj pravilnik predstavlja komplement prethodnog. U njemu su sadrani pravno-tehniki elementi neophodni za utvrivanje kriterijuma zatite od buke na radnim mestima. To je znaajno za projektante graevinskih objekata u kojima se obavljaju razne profesionalne delatnosti, ali je i osnov za
M. Miji
59
funkcionisanje slube zatite na radu koja postoji u nekim velikim firmama. Ovakav normativ predstavlja jednu od polaznih taaka pri projektovanju zvune zatite poslovnih objekata, ali i svih drugih gde se pojavljuje bar jedno radno mesto (domar, uvar, serviser, straar, kontrolor). U pravilniku se propisuju dozvoljeni nivoi buke na razliitim vrstama radnih mesta. Najznaajniji deo teksta pravilnika sadri definiciju podele ljudskih delatnosti po, uslovno reeno, akustikim kategorijama. Podela je napravljena na osnovu prirode delatnosti, odnosno osetljivosti ljudskog rada na buku iz okoline. Tako su prema razlikama u doputenim nivoima buke na radnom mestu definisane sledee kategorije (citat iz teksta pravilnika): 1. Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaanjem okoline sluhom. 2. Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju; povremeno praenje i kontrola okoline sluhom; upravljanje transportnim sredstvima. 3. Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i akustikim signalima; rad koji zahteva stalno praenje okoline sluhom; rad preteno mentalnog karaktera, ali rutinski. 4. Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju, ali rutinski. 5. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad; rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom ili telefonom. 6. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad; rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom i telefonom; rad iskljuivo vezan za razgovore preko komunikacionih sredstava (telefon i dr.). 7. Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju, iskljuivanje iz okoline, preciznu psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom ljudi. 8. Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi. 9. Koncertne i pozorine sale. Za svaku od navedenih kategorija u pravilniku su utvrene maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke. Pri tome, one su u gornjoj listi navedene po opadajuim vrednostima
60
Buka u radnim prostorima
dozvoljenih nivoa. Najvii dovoljeni nivo buke je za kategoriju pod takom 1 ("Fiziki rad..."), ak 85 dBA, a najnii nivoi su utvreni za koncertnu i pozorinu salu kao specifine radne prostore, svega 30 dBA. Propisana vrednost za najgoru kategoriju, fiziki rad, podrazumeva dejstvo buke na oveka tokom punog radnog vremena od osam sati. Ova norma se moe smatrati fiziolokom granicom, kada se buka ograniava iskljuivo radi zatite ula sluha. Ostalim kategorijama iz tabele norme za maksimalne dozvoljene vrednosti buke nisu odreene uslovima zatite ula sluha ve su prilagoene stepenu ometanja zvukovima koje se za datu vrstu posla moe prihvatiti. Iz definicija navedenih kategorija rada moe se videti da su pri utvrivanju konkretnih vrednosti dozvoljenih nivoa buke najvaniji uticaj na koncentraciju i ometanje meuljudske komunikacije. Osnovna injenica utvrena pravilinikom, a koja se neposredno odraava na proces projektovanja, podrazumeva da dozvoljeni nivoi buke u poslovnim objektima, od kancelarijskih prostora do fabrika, nisu jednoznano definisani. Sve zavisi od kategorije iz navedene opte akustike podele poslova, u koju se svako konkretno radno mesto mora svrstati. Tako norme u pogledu buke nisu iste u kancelariji namenjenoj za projektni biro, u kancelariji u kojoj e biti delovi raunovodstva ili u sobi gde se nalazi telefonistkinja na centrali. Pravilnik utvruje i generalnu podelu izvora buke iji uticaj moe da se javi na radnim mestima. Definisana je podela na tri kategorije: buka koju stvara orue za rad, to jest orue koje ovek koristi na radnom mestu, buka tuih orua za rad iz neposredne okoline i, najzad, buka koju na radnom mestu stvaraju ostali izvori zvuka (ventilacija, ulini saobraaj i slino). U tom smislu je karakteristino da su zahtevi stroi za buku izvora iz okoline nego za buku koju stvara orue za rad. Smatra se da buka ureaja sa kojim se neposredno radi manje ometa oveka od buke koja dolazi sa strane i na koju on nema uticaja. Upravo tu komponentu buke, koja dolazi iz okruenja, dominantno odreuje arhitektura, tanije akustike karakteristike objekta u kome se nalazi radno mesto. Oigledno je da se tokom izrade projekta poslovnih zgrada, fabrika i slinih objekata, pre nego to se pristupi definisanju elemenata vanih za zvunu zatitu, mora utvrditi
M. Miji
61
preciznija namena pojedinih prostora da bi se, u skladu s tim, odredile norme za dozvoljene nivoe buke. Prema tako odreenim normama utvruje se akustiki kvalitet pregradnih konstrukcija i stolarije, dimenzioniu se sistemi ventilacije i drugi mainski sistemi, odreuje se mogui raspored u objektu bunih prostorija sa mainskim instalacijama itd. Ako u trenutku izrade projekta nekog poslovnog objekta precizna namena prostorija nije poznata, to je est sluaj, poeljno je da se objekat u akustikom smislu dimenzionie prema nekom najgorem sluaju. To znai prema kategorijama moguih delatnosti u objektu za koje vae najstroi uslovi za dozvoljeni nivo buke.
4.2 Ostali normativi

Pored normativa sa obaveznom primenom u projektovanju, pobrojanih i opisanih u prvom delu ovog poglavlja, postoji izvestan broj standarda koji u irem smislu definiu oblast akustike u graevinarstvu i arhitekturi. Neki od njih utvruju pratee elemente u oblasti arhitektonske akustike, neki definiu postupke merenja pojedinih akustikih veliina ili sadre preporuke za reavanje nekih specifinih akustikih problema u prostorijama itd. Njihov potpun spisak nalazi se na kraju knjige u popisu relevantne literature. Veina standarda sa ovog ireg spiska nije neophodna arhitektama za njihov projektantski rad, jer teme koje obrauju spadaju iskljuivo u domen rada akustikog konsultanta. Meutim, neki od njih u svojim fragmentima ipak imaju izvestan znaaj za arhitekte jer omoguavaju ire sagledavanje za rad na projektovanju relativno vanih akustikih detalja. Zbog toga su u nastavku ukratko prikazani neki od ovih standarda, tanije oni njihovi delovi koji mogu biti interesantni za projektovanje graevinskih objekata. Redosled kojim su standardi opisani u nastavku odreen je numerikim oznakama iz njihovog naslova, i koje su poreane po veliini, a ne po svom eventualnom znaaju.
Termini i definicije
Akustika terminologija od znaaja za arhitekturu i graevinarstvo utvrena je standardom JUS U.J6.001:1982 "Akustika u graevinarstvu - Termini i definicije". Standard sadri sve najvanije termine koji se koriste u arhitektonskoj
62
Termini i definicije
akustici, sa potrebnim objanjenjem njihovih definicija (ukljuujui i matematiku definiciju tamo gde priroda termina to podrazumeva). Takav standard je vaan za arhitekte jer pokazuje da korienje terminologije po nekakvoj ustaljenoj, neformalno steenoj navici, izraavanje u argonu i sline manje-vie uobiajene jezike slobodne forme nisu dozvoljene u zvaninim dokumentima, to jest u projektima. U tom smislu postoji vie primera koji su, kako iskustvo pokazuje, uobiajeno nejasni u komunikaciji meu arhitektama. Ilustracije radi moe se citirati kako su u standardu definisani akustiki termini zvuna izolacija, zvuna izolovanost i izolaciona mo: Zvuna izolacija Svojstvo neke konstrukcije da u odreenoj meri sprei prenoenje zvune energije (to znai: opta osobina, svojstvo, nije definisana fizika veliina)
Zvuna izolovanost - Razlika srednjih nivoa zvunog pritiska u predajnoj i prijemnoj prostoriji (to znai: posledica zvune izolacije; izraava se u decibelima) Izolaciona mo Desetostruki dekadni logaritam koeficijenta transmisije pregrade (sledi matematika definicija); (to znai: precizno definisano svojstvo konkretne pregradne konstrukcije; izraava se u decibelima)
Pobrojani primeri dobro ilustruju problem preciznosti izraavanja. Oni su izvaeni iz standarda (uz manja prilagoavanja, odnosno skraivanja u tekstu opisa) da bi se pokazalo koliko je vano razlikovati nijanse u terminologiji. Naime, tri navedena pojma jeziki su, na prvi pogled, veoma slina ali su zato fiziki sasvim razliita (u pitanju su potpuno razliite fizike veliine, odnosno osobine). Iskustvo pokazuje da se, u okolnostima maglovitih predstava o teorijskim osnovama arhitektonske akustike, ova tri pojma u svakodnevnoj komunikaciji lako meaju. Zbog toga elementarno akustiko obrazovanje u oblasti arhitekture podrazumeva, izmeu ostalog, razlikovanje najvanijih pojmova da bi se omoguila njihova precizna upotreba. Upravo je to svrha ovog stadarda.
M. Miji
63
Merenja zvune izolacije u objektima

Postupak merenja izolacione moi pregradnih konstrukcija u izgraenim objektima utvren je standardom JUS U.J6.043 - "Akustika u graevinarstvu - Terenska merenja izolacije od vazdunog zvuka" (naknadno je izdata dopuna ovog standarda pod istim imenom, koja nosi oznaku JUS U.J6.043/1:1990 - "Izmene i dopune"). Njegova primena je primarna prilikom tehnikog prijema graevinskih objekata koji se obavlja pred useljenje. Obaveza takvih merenja utvrena je standardom JUS U.J6.201, to je ranije objanjeno u poglavlju 4.1. Meutim, merenja prema ovom standardu mogu se obavljati ne samo pri tehnikom prijemu ve i u svim drugim okolnostima kad treba proveriti postojee stanje izolacione moi nekih pregradnih konstrukcija u objektu. Merenja po ovom standardu radi ovlaena ustanova. Sam postupak merenja zasniva se na primeni dovoljno
SLIKA 4.1 - Izgled formulara propisanog standardnom sa rezultatima merenja izolacije od vazdunog zvuka uraenog na jednom objektu. Vidi se eksplicitna konstatacija da pregrada zadovoljava zahteve postavljene standardom JUS U.J6.201
64
Merenja zvune izolacije u objektima
snanog vetakog izvora zvuka koji se postavlja s jedne strane merene pregrade (u tzv. predajnoj prostoriji). Nivo buke se meri dva puta: na strani pregrade gde je postavljen vetaki izvor i sa njene druge strane, u tzv. prijemnoj prostoriji (u koju zvuk dospeva prolaSa slike 4.1 vidi se da izolaciona mo pregradne konstrukcije predstavlja veliskom kroz analiziranu pregradu). Na osnovu inu koja se posmatra po frekvencijaizmerene razlike u nivoima zvuka i drugih relema. Merenjem je odreena njena vredvantnih akustikih i geometrijskih parametara nost u opsegu od 100 Hz do 3150 Hz. To koji se uzimaju u obzir izraunava se vrednost je standardni frekvencijski opseg u izolacione moi. Rezultat merenja na nekom graevinskom objektu predstavlja se u posebnom izvetaju koji se pravi kao skup pojedinanih rezultata unetih u poseban formular. Izgled ovog formulara takoe je utvren u tekstu standarda. Primer rezultata merenja jedne pregradne konstrukcije prikazan je na slici 4.1. Vidi se da popunjen formular sadri opte podatke o mestu merenja, prikaz strukture pregradne konstrukcije, dijagram izmerene vrednosti izolacione moi i eksplicitnu konstataciju da li izmerena pregradna konstrukcija zadovoljava zahteve iz standarda JUS U.J6.201.
kome se u graevinskoj akustici posmatraju frekvencijski promenljive veliine. Karakteristina osobina izolacione moi svih masivnih pregrada jeste porast vrednosti sa frekvencijom, to se jasno uoava i na slici (dijagram raste ka viim frekvencijama). Takva osobina proizilazi iz fizikih zakona prostiranja zvuka kroz materijal pregrade. Na istom dijagramu vidi se ucrtana jedna izlomljena linija sastavljena od tri ravna segmenta. Oznaena je kao "standardna kriva", i ona slui za uporeivanje sa izmerenim vrednostima. Na osnovu razlike standardne krive i krive izmerenih vrednosti izraunava se pokazatelj veliine izolacione moi izraen jednim brojem. To je ona vrednost na formularu koja je oznaena sa Rw. Procedura analize njihove razlike utvrena je takoe standardom. Vrednost Rw je merodavna za zakljuivanje da li merena konstrukcija zadovoljava postavljene norme. U standardu JUS U.J6.201 svi zahtevi su utvreni upravo minimalnim vrednostima Rw koje pregrade moraju imati na pojedinim pozicijama u objektu.
Merenje izolacije od udarnog zvuka
Specifina vrsta izolacije od tzv. udarnog zvuka meri se procedurom koja je regulisana standardom JUS U.J6.049 - "Akustika u graevinarstvu - Terenska merenja izolacije meuspratne konstrukcije od udarnog zvuka". To je veliina koja predstavlja pokazatelj izolacionih svojstava meuspratnih konstrukcija u odnosu na zvuk koraka, zvuk koji nastaje kad tvrdi predmeti padnu na pod i druge sline zvune pojave koje nastaju direktnim mehanikim dejstvom na materijal poda. Prilikom tehnikog prijema graevinskog objekta merenje izolacije od udarnog zvuka treba da pokae kvalitet izrade plivajuih podova i drugih akustiki znaajnih detalja u strukturi meuspratnih konstrukcija ija je uloga da smanje prenos zvuka nastalog udarima po podu. Ovakvo merenje je provera rada izvoaa koji su gradili testirani objekat, ali to uvek podrazumeva i proveru projekta, to znai projektantskih reenja.
M. Miji
65
Za merenje izolacije od udarnog zvuka koristi se poseban ureaj koji se naziva "standardni izvor zvuka udara". Njegova konstrukcija je utvrena namenskim standardom, koji je naveden u spisku literature [25]. On se sastoji od mehanizma sa elektromotorom koji tegove kalibrisane teine konstantnom brzinom (deset puta u sekundi) podie i puta ih da sa zadate visine, reda veliine nekoliko centimetara, padnu na pod. Time se dobija kontinualna, ponovljiva udarna pobuda poda na mestu gde je maina postavljena. Ova mehanika sprava sastavni je deo standardne akustike merne opreme. Izolacija od udarnog zvuka odreuje se merenjem nivoa zvuka koji takav izvor, postavljen na pod u nekoj prostoriji, proizvodi u prostoriji neposredno ispod nje. Kao i kod izolacije od vazdunog zvuka, za izolaciju od zvuka udara postoje propisane granine vrednosti koje se moraju ostvariti na pojedinim pozicijama u objektu. One su utvrene osnovnim standardom JUS U.J6.201.
SLIKA 4.2 - Izgled formulara propisanog standardom sa rezultatima merenja izolacije od udarnog zvuka uraenog na jednom objektu
66
Merenje izolacije od udarnog zvuka
Rezultat ovakvih merenja prikazuje se u posebnom formularu ija je forma utvrena u tekstu standarda. Na slici 4.2 prikazan je takav formular sa unetim rezultatima merenja jedne meuspratne konstrukcije. Vidi se da je njegov izgled uglavnom identian formularu za merenja izloacije od vazdunog zvuka sa slike 4.1. Sadri opte podatke o mestu merenja, prikaz strukture meuspratne konstrukcije, dijagram izmerene vrednosti izolacije od udarnog zvuka i eksplicitnu konstataciju da li izmerena meuspratna konstrukcija zadovoljava zahteve iz standarda JUS U.J6.201.
Akustiki kvalitet prostorija

Akustiki kvalitet prostorija predmet je standarda JUS U.J6.215 - "Akustika u graevinarstvu - Tehniki uslovi za projektovanje i izradu: Akustiki kvalitet malih i srednjih prostorija". On je unekoliko drugaiji od ostalih dosad opisanih, u kojima se propisuju razni obavezni zahtevi. Ovaj standard nita ne propisuje ve sadri uputstva za reavanje nekih konkretnih projektantskih problema. On omoguava arhitektama da se reavanje unutranjeg dizajna prostora jednostavnijih akustikih zahteva realizuje bez "velike nauke" i, eventualno, bez vee pomoi akustikog konsultanta. Takva kategorija standarda postoji i na meunarodnom nivou, da bi reavanje svih elementarnih, rutinskih akustikih problema u projektovanju bilo jedinstveno obraeno dokumentom koji sadri skup preporuka i uputstava za projektantski rad. Ovaj standard se konkretno odnosi na akustike intervencije koje treba izvesti u domenu enterijera da bi se dobio dovoljan akustiki kvalitet u malim i srednjim prostorijama namenjenim za govor. U njegovom tekstu eksplicitno je utvreno da se pod pojmom malih i srednjih prostorija podrazumevaju prostorije ija je zapremina do 1.000 m3. Akustiki kvalitet u smislu ovog standarda podrazumeva razumljivost govora, pa se preporuke sadrane u standardu direktno odnose na prostore kao to su uionice, manji amfiteatri, sudnice, alterske sale i svi slini prostori gde se okupljaju ljudi koji komuniciraju govorom a gde se ne upotrebljavaju sredstva za ozvuavanje. Standard se ne odnosi na prostorije sa posebnim akustikim zahtevima kao to su pozorita, bioskopi, koncertne sale, studijski prostori, veliki amfiteatri. Projekat takvih prostorija podrazumeva sloenu akustiku analizu, i na njih se ne
M. Miji
67
mogu primeniti jednostavna uputstva iz nekog ovakvog dokumenta. U tekstu standarda definisane su preporuke za geometrijsko oblikovanje enterijera prostora, vrste i raspored apsorpcionih povrina, za oblike zvune zatite radi poboljanja razumljivosti govora itd. Nekoliko primera moe detaljnije da pokae njegov sadraj. Na slici 4.3 prikazana je jedna od ilustracija koje se nalaze u tekstu standarda. Crtei pokazuju naine na koje treba da se primenjuju apsorpcioni materijali. Ilustracija na slici pod a) predstavlja pogrean pristup, a ilustracije pod b) i c) predstavljaju pravilnu primenu apsorpcionih materijala da bi se ostvarila adekvatna razumljivost govora.
SLIKA 4.3 - Ilustracije iz standarda JUS U.J6.215 koje pokazuju pogrene (a) i ispravne (b i c) naine akustike obrade sluaonica (rafirano je prikazan apsorpcioni materijal)
Drugi primer iz standarda, prikazan na istoj slici, detalj je u kome se daje uputstvo za akustiku obradu dugakih prostorija. Standard savetuje da se u takvim sluajevima na zadnji zid (nasuprot govorniku) postavi apsorpcioni materijal ili da se povrina tog zida nagne prema auditorijumu radi usmeravanja zvunih refleksija prema zadnjim redovima.
Preciznost akustikih merenja

Problem potrebne preciznosti prilikom merenja zvune izolacije obraen je standardom JUS ISO 140-2 - "Akustika Merenje zvune izolacije u zgradama i graevinskih eleme-
68
Preciznost akustikih merenja
nata - Deo 2: Odreivanje, verifikacija i primena podataka o preciznosti". Ovaj standard je doslovan prevod teksta meunarodnog standarda, usvojenog na nacionalnom nivou. Time je zamenjen raniji standard JUS U.J6.039 - "Utvrdjivanje zahteva preciznosti akustikih merenja". Sam po sebi ovaj standard verovatno ne izgleda interesantan arhtektama, bar ne na prvi pogled, jer se bavi uskostrunim pitanjima iz domena akustikih merenja. Meutim, u njemu postoje informacije veoma vane i poune za sve koji su umeani u graevinsko projektovanje. U tekstu standarda eksplicitno se kae da postoji odreena nesigurnost u akustikim merenjima koja nastaje usled raznih sluajnih i sistematskih uticaja. Posledica toga je nesigurnost u utvrivanju vrednosti pojedinih akustikih parametara koji se koriste u projektovanju (izolaciona mo pregrada, akustike karakteristike materijala itd.). Prirodu akustikih pojava i postupaka za njihova merenja po pravilu karakterie znatna tolerancija u preciznosti rezultata. Takva nepouzdanost u ovom standardu iskazana je vrednostima ponovljivosti i reproduktivnosti. Ponovljivost je, po definiciji, bliskost podudaranja rezultata nezavisnih uzastopnih ispitivanja dobijenih istom metodom istog ispitivanog materijala, npr. jednog uzorka neke pregradne konstrukcije, mereno istom opremom u istoj laboratoriji. To istovremeno predstavlja konstataciju da eventualno sukcesivno ponavljanje merenja izolacione moi neke pregrade, ili neke druge akustike veliine, u potpuno istim uslovima sasvim oekivano moe dati rezultate koji se meusobno u nekoj maloj meri razlikuju. Takva je priroda zvunog polja i svih prisutnih akustikih fenomena. Reproduktivnost je pojam po svojoj prirodi jednak ponovljivosti, i utvruje bliskost rezultata nezavisnih ispitivanja, ali izvedenih na razliitim mestima. To znai da reproduktivnost definie razlike koje se mogu dobiti pri ispitivanju istog materijala ali u razliitim laboratorijama. U standardu je utvreno kolike te varijacije rezultata mogu biti u praksi. Ponovljivost laboratorijskih merenja veliina koje su izraene jednim brojem, kao to je izolaciona mo, jeste oko 1 dB. Meutim, reproduktivnost merenja zvune izolacije varira sa frekvencijom ak i za nekoliko decibela za merenja iste veliine u razliitim laboratorijama. To znai da se ispitivanjem uzorka neke nove konstrukcije mogu u razliitim laboratorijama sasvim normalno
M. Miji
69
dobiti rezultati koji se u izvesnoj meri meusobno razlikuju. Ovome treba dodati da na normalna rasturanja rezultata mogu uticati i varijacije u nainu izrade pregrada, granini uslovi na spojevima sa susednim pregradama itd. Zato je sve ovo znaajno za projektovanje? Ovaj standard eksplicitno tvrdi da su izmerene ili izraunate vrednosti akustikih veliina po svojoj prirodi relativno ograniene tanosti, koja teko moe biti bolja od 1 dB (ako im je priroda takva da se izraavaju u decibelima). Zato rezultati bilo kakvih akustikih prorauna, npr. izraunata izolaciona mo u okviru analize graevinske fizike objekta, logino moraju biti prilagoeni takvom stanju stvari. U praksi to znai zaokruivanje na vrednosti celog broja decibela. injenica je da se povremeno u projektima mogu sresti rezultati akustikih prorauna iskazani veim brojem decimala. Savremena sredstva za izraunavanje to omoguavaju. Meutim, prekomerni broj decimala, to jest znaajnih cifara u rezultatu, nikako nije znak preciznosti projektanta. Takva pojava samo pokazuje projektantovo nepoznavanje osnovnih zakonitosti akustike i akustikih standarda.
Zahtevi korisnika
Akustiki zahtevi koje korisnici raznih graevinskih objekata mogu da postavljaju konstatovani su standardom JUS ISO 6242-3:1995 - "Visokogradnja - Izraavanje zahteva korisnika Deo 3: Akustiki zahtevi". Ovaj standard, kao i prethodni, prevod je odgovarajueg meunarodnog standarda, sa dodatim nacionalnim predgovorom, odnosno uvodnim delom koji objanjava njegovo poreklo, namenu i vezu sa drugim domaim standardima. On je deo serije koja se sastoji od nekoliko standarda iz oblasti graevinske fizike. Svi oni nose istu osnovnu oznaku, a menja se samo broj iza povlake. Dodatak 3 odnosi se na akustiku, a dodaci 1, 2 i 4 sadre takoe stavove korisnika, samo posveene toplotnim zahtevima, zahtevima istoe vazduha i zahtevima za osvetljenost, respektivno. Nakon prikaza svih relevantnih akustikih standarda sadranih u ovom poglavlju moe se rei da u tekstu standarda JUS ISO 6242-3 nema nieg posebno novog. Sve u njemu konstatovane injenice ve su utvrene brojnim standardima iz oblasti akustike u graevinarstvu. Meutim, njegov znaaj je to je to, kako ve naslov govori, standard iz oblasti visokogradnje a ne akustike, pa je s njim uesnicima u pro-
70
Zahtevi korisnika
jektovanju i izgradnji objekata koji deluju van akustike struke ukazano na postojanje odreenih akustikih zahteva. Opti je utisak da se ovaj standard moe smatrati "dajdestiranom" verzijom grupe akustikih standarda (serija JUS U.J6.xxx) prireenom za arhitekte i graevinare. Njegovim sadrajem predoavaju im se elementi akustikog komfora u graevinskim objektima. Veza sa postojeim akustikim standardima eksplicitno se navodi na samom poetku teksta, gde su svi oni i pobrojani. Ono to je svakako znaajno jeste to u sklopu utvrivanja akustikih zahteva eksplicitno uvodi pojam "zahtevi korisnika". Tim pojmom su obuhvaeni: - zatita od smetnji izazvanih bukom, - zatita od presluavanja (misli se: izmeu prostorija) i - obezbeivanje akustikog kvaliteta prostorija. To su akustiki elementi koje korisnik u manjoj ili veoj meri zahteva od graevinskog objekta. Nakon utvrivanja zahteva korisnika, u tekstu standarda slede definicije parametara za njihovo izraavanje. Njegov centralni deo zauzima tabela u kojoj su pobrojani bitni akustiki parametri, njihove definicije, nain izraavanja i nain kvantitativnog vrednovanja. Prema tome, moe se rei da je znaaj ovog dokumenta upravo u injenici da se u sklopu grupe standarda iz oblasti graevinarstva, dakle izvan normativa arhitektonske akustike, konstatuje postojanje akustikih zahteva korisnika i naina, tanije parametara, kojima se ti zahtevi definiu. Sama realizacija akustikog dela projekta, to jest izgradnja objekata, ostvaruje se uz pomo ostalih, detaljnijih standarda iz oblasti arhitektonske akustike.
M. Miji
71
72
5. Odrazi u arhitekturi
stvarivanje akustikog kvaliteta graevinskih objekata predstavlja kompleksan problem. Zato skup akustikih normi sadran u standardima i pravilnicima detaljnije prikazanim u prethodnom poglavlju direktno utie na itav niz aspekata projektantskog rada u arhitekturi. Blok ema sa slike 2.2 pokazuje da akustiki zahtevi u arhitekturi podrazumevaju manje ili vee uticaje u sledeim oblastima projektovanja: - prostorna organizacija naselja, - unutranja organizacija graevinskih objekata, - elementi graevinskih konstrukcija objekata i - enterijer. U ovom poglavlju detaljnije su opisani naini na koje se akustiki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih oblasti arhitekture.
5.1 Naselja
Deo arhitekture koji je na emi sa slike 2.2 definisan pod kratkim pojmom "naselja" podrazumeva urbanistike, odnosno globalne aspekte u kojima se akustika pojavljuje sa nekim od svojih zahteva. Njen uticaj se u ovom domenu ogleda u sledeim segmentima projektantskog rada: - akustiko zoniranje naselja, - raspored graevinskih objekata na terenu i - orijentacija objekata u prostoru.
M. Miji
73
ODRAZI U ARHITEKTURI
Vidi se da su to sve u izvesnom smislu globalne teme koje ne zadiru neposredno u sam proces projektantskog reavanja detalja pojedinanih graevinskih objekata. Moda je najbolje rei da su to pitanja akustikog aspekta odnosa pojedinanih graevinskih objekata prema njihovom okruenju. Pravilan stav arhitekte prema ovim temama indirektno moe imati velikog znaaja za ukupan akustiki kvalitet projektovanih objekata.
Akustiko zoniranje naselja

Akustiko zoniranje naselja kao pojam objanjeno je u poglavlju 4.1. Tamo je detaljnije prikazan sadraj standarda JUS U.J6.205 kojim je ta problematika regulisana. Objanjen je princip podele teritorije naselja na akustike zone prema njihovoj osetljivosti na buku, pri emu svaka zona ima razliite dozvoljene maksimalne vrednosti nivoa buke u spoljanjoj sredini. Lista razliitih vrsta zona pokazuje da je njihova klasifikacija napravljena prevashodno prema nameni i unutranjim sadrajima objekata koji preovladavaju. Svaka urbanistika promena, svaki novi projektovani i izgraeni objekat ili bilo kakva graevinska intervencija u naseljima mora potovati usvojeno ili, u krajnjoj liniji, zateeno stanje akustikih zona. Globalna karakterizacija objekata s aspekta akustikog zoniranja utvruje se po dva bitna osnova. To su: - osetljivost sadraja objekata na buku i - prisustvo jaih izvora buke u objektima i oko njih. Postoje kategorije objekata koji su posebno osetljive na buku. U njih spadaju pre svega bolnice, oporavilita i slini objekti, no tu su i sve stambene zgrade, koje su u svakom naselju najbrojnije, a stanovi su, izmeu ostalog, i prostor za odmor. Sa druge strane, postoje objekti koji zbog svog sadraja stvaraju buku u neposrednoj okolini. Takve su fabrike, saobraajni terminali (stanice svih vrsta), servisne zone, itd. I obini poslovni objekti sa kancelarijskim prostorima mogu podrazumevati izvesnu uurbanost, amor i povean intenzitet saobraaja u okolini, to sve zajedno povlai vii nivo buke u njihovom neposrednom okruenju. Izvori buke u naseljima nisu iskljuivo vezani za graevinske objekte. Sve saobraajnice predstavljaju manje ili vee izvore buke, to zavisi od njihove vrste (ulica, pruga, autoput), dnevnog reima i ranga u optoj komunikacionoj emi naselja.
74
Naselja
Kada se sve to ima u vidu, akustiki aspekt izgradnje naselja nalae logiku grupisanja objekata u prostoru prema njihovoj akustikoj srodnosti. Takvo ujednaavanje po sadraju sutina je ideje o akustikom zoniranju. U pitanju je meusobno usaglaavanje prostornih lokacija objekata osetljivih na buku, objekata koji sadre izvore buke i paljivo pozicioniranje trasa saobraajnica u skladu sa usvojenim prostornim rasporedom. Akustika svakako omoguava da se posebnim akustikim intervencijama svi objekti koji sadre izvore buke uine "benignim" po okolinu. Postoje teorijski osnovi za projektovanje i realizaciju kvalitetnih mera zatite od bilo kog izvora buke ako su pri tome zadovoljeni neki jednostavni tehniki i drugi preduslovi (npr. dovoljni unutranji gabariti postorija u kojima se nalaze izvori buke). Sasvim je mogue, primenom posebnih akustikih mera i uz paljivo izvoenje radova, bilo koju bunu fabriku ili slian industrijski objekat uiniti praktino neujnim za okolinu. Meutim, intenzivna primena drastinih reenja akustikih problema otvara sasvim novu oblast finansijskih ulaganja, to jest poveava investicije za izgradnju takvih specijalno graenih objekata. U ekstremnim sluajevima poveanje investicije zbog uvoenja posebnih mera zvune zatite moe biti izuzetno veliko. Zato u svakoj takvoj situaciji ostaje pitanje isplativosti poduhvata i generalnog smisla itavog koncepta ako se sve to moe izbei gradnjom bunih objekata na nekom drugom, manje kritinom mestu. Odluivanje o takvim pitanjima prvi je odraz uticaja akustike u arhitekturi. I pored mogunosti savremene akustike, postoje problemi za koje se ini da nemaju reenja. Problemi intenzivnih povrinskih saobraajnih resursa (kamionski saobraaj, eleznica, aerodromi) uglavnom se ne mogu potpuno reiti ni posebnim ulaganjem. Reenja koja otklanjaju akustiki problem bila bi problematina u svakom drugom pogledu (npr. potpuno uklanjanje drumskog saobraaja pod zemlju, gradnja aerodroma na veoma velikim udaljenostima od naselja itd.). Zato akustiko zoniranje mora obuhvatati i problem komunikacija, pa zone sa objektima iji je sadraj osetljiv na buku treba okruiti saobraajnicama dovoljno niskog intenziteta saobraaja.
Raspored graevinskih objekata

Postoje okolnosti kada se sadraj neke zone naselja u akustikom smislu ne moe sasvim unificirati, recimo u
M. Miji
75
Kada zvuni talas naie na neku vrstu prepreku, oko njenih ivica dolazi do izvesnog savijanja putanje zvune energije. Talas koji prolazi neposredno pored ivice prepreke ne nastavlja put potpuno pravolinijski, ve jedan deo njegove energije skree u prostor iza prepreke. Ovo savijanje talasa oko prepreke naziva se difrakcija. Pojava se teorijski objanjava injenicom da ivica prepreke, na osnovu zvune energije koja je pogaa, postaje novi izvor zvuka koji zrai u okolinu, pa i u prostor iza prepreke. Fenomen difrakcije nije specifinost samo zvuka ve je svojstven svim talasnim pojavama u prirodi. Oko prepreka se savijaju elektromagnetski talas (radio talasi, svetlost), ak i talasi na povrini vode. Osnovno pitanje pri pojavi difrakcije jeste koliko e zvune energije, usled tog savijanja, dospeti u prostor iza prepreke. To pitanje se u domenu akustike moe i drugaije formulisati, pa se utvruje smanjenje nivoa zvuka koje unosi prepreka u odnosu na stanje u prostoru koje bi bilo da ona ne postoji. Uticaj prepreke, odnosno efekat difrakcije, ma kako se fiziki iskazivao, zavisi od odnosa dimenzije prepreke i talasne duine zvuka. I pored sloenog matematikog aparata kojim se pojava teorijski definie, njene opte osobine mogu se kvalitativno opisati na relativno jednostavan nain. Kada je talasna duina zvuka veoma mala u odnosu na dimenzije prepreke, a to u praksi znai na visokim frekvencijama ili kada je prepreka veoma velika, uticaj prepreke je znatan. Tada relativno mali deo zvune energije dospeva u zonu zvune senke. Nasuprot tome, kada je talasna duina zvuka velika u odnosu na prepreku, to znai na dovoljno niskim frekvencijama ili kada je prepreka relativno mala, uticaj difrakcije moe biti zanemarljiv. Naravno da izmeu ove dve krajnosti stoji iroka prelazna zona u kojoj se uticaj prepreke menja od zanemarljivog do veoma velikog.
zonama gradskog centra ili u zonama saobraajnih terminala (to su sve kategorije iz standarda JUS U.J6.205). Kao primer se moe navesti da se u centrima naselja obino smenjuju stambene i poslovne zgrade, iako se njihovi akustiki zahtevi u odnosu na okruenje znatno razlikuju. U takvim okolnostima pojavljuje se sledei nivo akustikih uticaja: optimizacija rasporeda i meusobnog odnosa graevinskih objekata na terenu. Pri prostiranju zvunog talasa sve fizike prepreke na njegovom putu, kao to su zgrade i drugi objekti, stvaraju "zvune senke". To znai da je iza prepreke nivo zvuka uvek nii nego to bi bio da te prepreke nema. Moe se rei da gubitak vidljivosti zvunog izvora povlai za sobom i smanjenje ujnosti (vidi tekst u okviru). Kada se unutar jedne zone zajedno pojavljuju objekti veoma razliite osetljivosti na buku ili pojedinani objekti koji u sebi sadre jake izvore buke, poeljno je da se njihov meusobni odnos na terenu akustiki optimizira. To znai da se manje osetljivi objekti postavljaju blie potencijalnim izvorima buke i time stvori izvesna zvuna senka iza njih, pogodna za smetaj onih ija je osetljivost na buku vea. Na fasadama poslovnih objekata mogu se tolerisati vii nivoi buke nego na fasadama stambenih zgrada. U zonama gradskog centra posebno neosetljivi na buku jesu trni centri svih vrsta i slini objekti. U zvunoj senci takvih zgrada mogu se pozicionirati osetljiviji objekti, kao to su stambene zgrade, objekti bolniko-medicinske namene i slino. Jedan primer koji ilustruje korienje zvune senke u organizaciji objekata na terenu prikazan je na slici 5.1. Neposredno uz glavnu ulicu koja prolazi kroz prikazano naselje postavljeni su objekti manje osetljivosti na buku, kao to su trni centri i drugi poslovni objekti. Tek se iza njih nalaze stamAKUSTIKA U ARHITEKTURI
76
Naselja
bene zgrade, te su one u manjoj ili veoj zvunoj senci u odnosu na glavnu ulicu, a u svakom sluaju poveano je njihovo rastojanje od potencijalnih izvora buke. U zonu stambenih zgrada zalaze samo pomone, pristupne saobraajnice u kojima je saobraaj obino nieg intenziteta. Parametar koji moe da poslui kao pokazatelj akustikog kvaliteta nekog projektantskog reenja organizacije objekata na terenu jeste eksponiranost fasada bukom. U tom smislu, cilj svakog koncepta u prostornoj organizaciji treba da vodi minimizaciji eksponiranosti fasada zvunom energijom koja dolazi iz moguih izvora zvuka u okolini. Zvuna senka je jedna od metoda kojom se to moe postii. Odgovarajue zatitno postavljanje manje kritinih objekata, kao na ilustraciji sa slike 5.1, smanjuje eksponiranost bukom fasada objekata osetljivijeg sadraja.
SLIKA 5.1 - Jedan primer zatitne pozicije objekata koji su manje osetljivi na buku. Stambeni objekti (oznaeni sa 1) u izvesnoj meri su zatieni od saobraajne buke zvunom senkom objekata druge namene (oznaeni sa 2)
M. Miji
77
Orijentacija objekata u prostoru

Princip minimizacije eksponiranosti fasada bukom moe se primeniti i za vrednovanje reenja kada se fokusira samo jedan objekat u sklopu nekog veeg bloka zgrada. U nekim zadatim uslovima i sa zateenom prostornom dispozicijom potencijalnih izvora buke, malim promenama pozicije objekta u odnosu na okruenje moe se dosta uticati na eksponiranost njegovih fasada bukom, a time i na ukupni akustiki kvalitet. Evo jednog hipotetikog primera. Ako je neka zgrada u svojoj osnovi pravougaona, razumljivo je da e eksponiranost njenih fasada bukom biti procentualno manja kada je prema potencijalnim zvunim izvorima okrenuta svojom uom stranom. Tada sama zgrada formira zvunu senku na pojedinim delovima svojih fasada. Veliini fasade koja je neposredno izloena buci direktno je srazmeran i broj prostorija iji se prozori, a time i njihova unutranjost, eksponiraju istom bukom. ak i ako se neka fasada ne nalazi u zvunoj senci, energija koja pogaa neki prozor na njoj zavisi od ugla pod kojim zvuni talas nailazi. Kada je taj ugao veliki u odnosu na osu prozora, odnosno kada zvuk na prozor nailazi ukoso, energija kojom je prozor eksponiran znatno je manja nego kada bi isti talas pogaao prozor pod pravim uglom, odnosno kada bi nailazio u osi prozora. Da bi se razjasnio ovaj koncept, jedan hipotetiki primer akustiki bolje i loije orijentacije objekata na terenu prikazan je na slici 5.2. Prikazane su etiri zgrade koje
SLIKA 5.2 - Jedan primer uticaja orijentacije objekata na akustiki kvalitet (vidi objanjenje u tekstu)
78
Naselja
se nalaze neposredno uz jednu saobraajnicu sa okretnicom. Neke od njih okrenute su prema potencijalnim izvorima buke na ulici svojim veim fasadama. Ako su to stambeni objekti, skoro polovina stanova u njima maksimalno je izloena saobraajnoj buci. Jedna zgrada je okrenuta prema ulici svojom manjom fasadom. To u zadatim okolnostima predstavlja akustiki korektniju poziciju. Samo je ui deo objekta u neposrednoj blizini potencijalnih izvora buke i direktno eksponiran, pa je sasvim sigurno manji broj stanova ugroen. Pokazani primer sa slike 5.2 razmatran je pod pretpostavkom da su to stambeni objekti. Da su prikazani objekti po svom sadraju poslovni, dakle manje osetljivi na buku, akustika analiza mogla bi voditi zakljuku da je bolje ako su oni prema saobraajnici okrenuti najveim fasadama, jer je tada i zvuna senka iza njih vea. U nekim okolnostima to moe biti vano. Prema tome, princip orijentacije objekata ne moe se jednoznano definisati. On zavisi od unutranjeg sadraja objekta i uslova oko njih. Utvrivanje optimalnog reenja zahteva precizno poznavanje sadraja objekta i poznavanje najee moguih pozicija izvora buke u okolini. Nakon toga u procesu projektovanja sledi analiza najoptimalnijeg koncepta pozicije objekta u odnosu na zadate okolnosti. U uslovima precizno determinisanog fasadnog fronta, kao to je sluaj u svim gradskim ulicama, optimizacija poloaja zgrade svakako nije mogua jer postoji samo jedna, unapred zadata, linija fasade. U novim gradskim blokovima, gde pozicija objekata uglavnom nije striktno diktirana nekim drugim uslovima, uvek se prostom rotacijom svakog objekta mogu nai njegove akustiki bolje i loije pozicije.
5.2 Objekti
Akustiki aspekti arhitektonskog projektovanja se jednim svojim segmentom odraavaju i na problematiku globalnog reavanja unutranjosti graevinskih objekata. Nakon razmatranja odnosa objekta prema spoljnim izvorima buke, projektantski rad u oblasti zvune zatite nastavlja se u fazi razrade njegovog unutranjeg koncepta. Tu se pojavljuju razliiti zahtevi prilikom definisanja opteg organizacionog i konstruktivnog koncepta objekta, ali je uvek
M. Miji
79
prvi korak u domenu njegove unutranje organizacije. U toj fazi projektovanja sve su odluke u rukama arhitekte. Neka akustiki loa projektantska reenja nastala u toj fazi ne mogu se nikako popraviti kasnijim radom akustikog konsultanta ili nekakvim specijalnim metodama obrade. Kao to je naznaeno na slici 2.2, u domenu unutranje organizacije objekta s akustikog aspekta znaajne su sledee teme: - unutranja organizacija, to jest meusobni prostorni odnosi prostorija u zavisnosti od njihove namene, - gabariti prostorija i - naini reavanja vanijih instalacija. U ovom poglavlju su detaljnije opisani naini na koje se akustiki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih tema.
Unutranja organizacija prostora

Kao to se u naseljima pribegava akustikom zoniranju, to podrazumeva grupisanje objekata po akustikoj srodnosti, ista metodologija se primenjuje, samo na mikroplanu, u unutranjosti graevinskih objekata. Sama metodologija je vrlo slina onoj kojom se zoniraju naselja i podrazumeva grupisanje prostorija po bunosti njihovih sadraja, s jedne strane, i po osetljivosti na buku, sa druge. Prostorije u kojima nema izvora buke i iji sadraj nije osetljiv na buku mogu biti tampon zone izmeu bunih i osetljivih delova objekta. U tom smislu, prvi korak u akustikom delu posla na projektovanju nekog graevinskog objekta podrazumeva kategorizaciju prostorija po bunosti. Principijelno se mogu definisati tri bitne akustike kategorije: - bune prostorije, - prostorije osetljive na buku i - neutralne prostorije. Bune prostorije su one u kojima postoje jai izvori buke. Tipian primer su prostorije sa raznom mainskom opremom, sanitarni vorovi i slino. Prostorije osetljive na buku su one u kojima se nalaze korisnici iji zahtevi ukljuuju i relativno niske nivoe buke u okruenju. Primer su spavae sobe stanova. Najzad, neutralne prostorije su one u kojima nema izvora buke, ali u kojima ni prisustvo buke nije kontraindikovano. Tipian primer su razni magacini, komunikacioni prostori, ostave i prostorije slinih namena. U kategoriju neutralnih prostora u objektu mogu se svrstati i neke tehnike etae.
80
Objekti
Navedena kategorizacija samo je principijelna, a u svakom objektu se moe napraviti neto finija skala akustike podele prostora. Tako su u standardu JUS U.J6.201 definisane obine, bune i vrlo bune prostorije. Ova podela je napravljena egzaktno, prema nivoima buke koji se u njima mogu javiti. Slina gradacija moe se utvrditi i za prostorije osetljive na buku. U poslovnim objektima za to se koristi Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama (pogledati poglavlje 4.1). Na slici 5.3 prikazan je jedan primer akustiki pogreno reene organizacije prostora u stambenoj zgradi. Kupatilo, zbog instalacija i uobiajenih aktivnosti u njemu, predstavlja potencijalni izvor vazdune i strukturne buke. Zbog toga je projektantsko reenje po kome kupatilo od spavae sobe deli samo jedan zajedniki zid veoma nepovoljno. Na ovako prikazanom crteu ne vidi se da u zidu koji deli kupatilo od sobe postoji vodovodna instalacija (da bi ucrtani lavabo imao neku funkciju), koja bi stvarala strukturnu buku unutar zida i ozbiljno ugroavala bukom sobu sa druge strane. Reavanje akustikog problema u primeru sa slike 5.3 teorijski je mogue. Potrebno je primeniti posebne akustike Slika 5.3 - Jedan primer akustikog defekta u organizaciji promere zatite, to bi zah- storija u objektu jer se dodiruju spavaa soba i kupatilo, pri emu su u njihov zajedniki zid ugraene vodovodne instalacije tevalo sloeniju konstrukciju pregradnog zida i sasvim nestandardne naine ugradnje svih instalacija u njemu. Jasno je da to povlai poveanje debljine zida, posebno delikatne mere elastinog oslanjanja sistema cevi unutar instalacionih kanala u zidu i, samim tim, poveanje cene izgradnje.
M. Miji
81
Osim to te posebne akustike intervencije poveavaju ukupnu cenu izgradnje objekta, praksa je pokazala da se takvi akustiki detalji zbog svoje delikatnosti teko mogu izvesti kvalitetno sa uobiajenom graevinskom operativom. Uglavnom su u pitanju radovi koji zahtevaju izvoae specijalizovane za takve vrste poslova. I pored paljivo razraenog akustikog projekta zvune zatite, sa svim potrebnim detaljima oslanjanja instalacija i uz znatno poveanje debljine pregradnog zida, izvesno je da se u normalnoj izgradnji stambenih objekata takvi elementi u velikom procentu ne mogu izvesti bez veih ili manjih propusta. Zbog toga se u startu moe smatrati da e pod normalnim okolostima akustiki kvalitet takvog objekta, i pored svih preduzetih mera i poskupljenja gradnje, biti veoma problematian. U primeru sa slike soba i kupatilo pripadaju istom stanu. Posebno bi bilo delikatno ako bi ove dve prostorije sa takvim meusobnim prostornim odnosom pripadale razliitim stanovima, to jest razliitim korisnicima. Tada bi zid izmeu njih bio granica dva susedna stana, to bi u akustikom smislu svakako bilo ekstremno loe reenje. Primer sa slike 5.3 vodi zakljuku da akustiki kvalitetno reenje prostorne organizacije stambenih objekata zahteva grupisanje kuhinja, odnosno soba na mestu sueljavanja stanova. To znai da je na granici susednih stanova poeljno da budu kuhinja prema kuhinji, soba prema sobi. Po podeli prostorija uvedenoj na poetku poglavlja, to znai da bune prostorije u objektu moraju biti grupisane i, po mogustvu, okruene raznim komuodnosno SLIKA 5.4 - Primer dobre organizacije prostora s akustikog nikacionim, aspekta. Kupatila, kuhinje i stepenite grupisani su tako da akustiki neutralnim ugroavanje bukom bude minimalno prostorima stana.
82
Objekti
Na slici 5.4 prikazan je jedan primer akustiki korektne organizacije prostora u stambenom objektu. Kupatila i kuhinje su prostorno grupisane oko stepenita, ime su objedinjeni svi potencijalni izvori buke. Ne postoji spavaa soba koja bi neposredno bila ugroena bukom drugog korisnika, to znai zvukom iz tueg kupatila, kuhinje ili sa stepenita. Ako jo prostorija stana pored kupatila nije spavaa soba ve neki drugi prostor, akustiki zahtevi koji se odnose na unutranju organizaciju prostora u potpunosti su ispotovani. Posebnu panju pri reavanju organizacije prostora zahtevaju veoma bune prostorije, definisane standardom JUS U.J6.201. To su prostorije sa raznim mainskim i drugim bunim elementima instalacija. U jednoj uobiajenoj stambenoj zgradi u t u kategoriju spadaju pogonska prostorija lifta, prostorija podstanice za grejanje i prostorija sa pumpama za vodu. U poslovnim objektima taj spisak moe biti neto dui, jer se javljaju bune prostorije sa ureajima za ventilaciju i klimatizaciju, prostorije agregata za vanredno napajanje i slina mainska oprema. Izbor adekvatne pozicije u objekt u za ove vrste prostorija moe znatno da utedi sredstva za zvunu izolaciju, kao to njihov neadekvatan smetaj moe stvoriti nereiv akustiki problem.
Interesantno je da se u kategoriji bunih, bolje reeno vrlo bunih prostorija upravo u dananje vreme iri jedna nova vrsta. To je bioskop sa savremenim sistemima za reprodukciju zvuka, mada taj problem prati sva mesta gde se primenjuju aktuelni sistemi reprodukcije filmskog zvuka, ukljuujui i dobro opremljene "kune bioskope" sa televizijskim prijemnicima velikog ekrana i monim zvunikim sistemom. Merenja su pokazala da se u pojedinim sekvencama dananjih filmova u reprodukovanom zvuku pojavljuju impulsi iji nivo premauje 110 dB. Sistemi za reprodukciju zvuka u bioskopu imaju snagu reda veliine i do desetina kW. Posebno je vana injenica da nove tehnologije omoguavaju i reprodukciju zvukova veoma niskih frekvencija. U jednom beogradskom bioskopu koji je nedavno renoviran i opremljen savremenom tehnologijom za reprodukciju zvuka tokom projekcije najava za nove filmove izmereni su udari na frekvencijama ispod 100 Hz (tzv. basovi) koji su povremeno dostizali 110-112 dB. Danas je u akustici jedan od najsloenijih projektantskih zadataka postalo projektovanje multipleks bioskopa, tj. bioskopa sa vie sala u istom graevinskom objektu. Zvuna izolacija izmeu sala zahteva veliku panju projektanta i podrazumeva primenu vrhunskih znanja iz oblasti arhitektonske akustike. ini se da nije daleko od toga ni problem zvune izolacije stana u kome bi vlasnik eleo da koristi sve pogodnosti savremene opreme za "kuni bioskop". U tom smislu je ve klasian projektantski problem klubova i diskoteka, u kojima se danas podrazumevaju veoma snani sistemi za ozvuavanje, nita slabiji od bioskopskih.
Gabariti prostorija
Jedan od meu arhitektama verovatno najmanje poznatih akustikih zahteva jeste ostavljanje dovoljnog gabarita unutar graevinskog objekta na svim pozicijama koje su kritine s aspekta bilo kog elementa akustikog kvaliteta. Taj zahtev za dovoljnim gabaritima uglavnom se pojavljuje u tri opta sluaja: - u prostorijama gde se nalaze jaki izvori buke neophodno je predvideti njihove dovoljno velike dimenzije radi eventualnog smetanja sredstava za priguenje buke,
M. Miji
83
Brojni su primeri iz prakse koji govore o projektantskim grekama nastalim zbog nepotovanja principa "dovoljne zapremine". Pokazalo se da buka dizelagregata u graevinskim objektima moe ostati nereiv problem samo zato to u prostoriji u kojoj se on nalazi nema dovoljno prostora za primenu zatitnih akustikih mera. To su, po definiciji, posebne dodatne obloge sa unutranje strane prostorije, priguivai na putu prolaska vazduha za hlaenje motora, priguivai u izduvnoj cevi itd. Sve to zajedno zahteva prostor koji se mora predvideti projektom. U sluaju dizel-agregata akustiki zahtevi za prostorom gotovo uvek su vei od onog to se u katalozima zahteva kao njihov minimalni radni volumen. On je utvren potrebama rada dizel-motora, a akustike potrebe uglavnom podrazumevaju vie. Za ilustraciju akustikog zahteva za odreenom debljinom zidova radi postizanja velike izolacione moi dovoljno je prelistati bilo koji akustiki prirunik. Za to je svakako referentna publikacija britanske radiodifuzne kue BBC, koja sadri pregled karakteristika raznih pregradnih konstrukcija primenjenih u njihovim studijskim prostorima (lit. 24). U njoj se moe videti da je uobiajeno da zidovi studija, u zavisnosti od zahtevane zvune izolacije, budu debljine 30-50 cm, na nekim pozicijama u objektima imaju debljinu ak 100 cm. To su gabariti pregrada koji su neophodni kada se trai izuzetno velika zvuna izolacija dostojna jednog studija, ali i drugih prostorija za koje se trai veliko slabljenje buke u pregradnim konstrukcijama. Prema tome, kvalitetno reenje unutranje organizacije graevinskih objekata, kada je to potrebno, mora predvideti dovoljan prostor za ovakve zidove.
- na svim pozicijama gde se od pregradnih konstrukcija zahteva velika izolaciona mo mora se predvideti prostor za smetaj dovoljno debelih pregradnih zidova, odnosno meuspratnih konstrukcija i - u prostorijama namenjenim sluanju muzike ili govora (koncertne sale, bioskopi, amfiteatri) mora se obezbediti zapremina u skladu s akustikim zahtevima koji proizlaze iz domena estetike zvuka. U prostorijama gde postoje jaki izvori buke neophodne su posebne akustike mere za spreavanje njenog irenja po objektu. Bez obzira na vrstu primenjene zatite, vai opti princip da je broj decibela za koji treba umanjiti nivo buke direktno srazmeran dimenzijama konstrukcija kojima se to postie. U prostoru koji je nedovoljno veliki ne postoji ni teorijska mogunost da se nivo buke spusti ispod granice koja je odreena ostavljenim prostorom. Zbog toga se u bunim prostorijama mora jo u fazi razrade unutranje organizacije objekta ostaviti gabarit koji e omoguiti postavljanje dodatnih akustikih konstrukcija. Potpuno isti problem javlja se i u reavanju pregradnih konstrukcija. Velika izolaciona mo moe se dobiti samo dovoljno velikom debljinom zida. Na malom prostoru predvienom za neku pregradu u objektu to je nemogue. Moe se rei da svaki decibel slabljenja zvuka pri prolasku kroz neku pregradu ima svoj ekvivalent u centimetrima njene debljine. Vie o tome napisano je u poglavlju 5.3. Kao ilustracija problema prostora kad su pregrade u pitanju moe posluiti podatak da se na mestima gde je neophodno izuzetno veliko slabljenje zvuka pojavljuju pregradne konstrukcije debele vie desetina centimetara (vidi tekst u okviru). Naalost, ne postoje "tajne" formule niti "nove tehnologije" koje tankim pregradama mogu reiti ozbiljne izolacione zahteve. U prostorijama u kojima je odziv vaan s aspekta estetike zvuka, kao to su sale svih
84
Objekti
moguih namena, prvo to treba definisati pre pristupanja izradi projekta jeste njihova neophodna zapremina. Naime, postoje akustiki efekti koji su tesno vezani s ukupnom zapreminom prostorija. U prirunicima je taj zahtev obino iskazan u podataku o traenoj zapremini po jednom gledaocu. Tako se navodi podatak o potrebnom broju kubnih metara zapremine po gledaocu u koncertnim salama, bioskopima, itd. Za ilustraciju se moe navesti da se u koncertnim salama iz akustikih razloga zahteva zapremina 8-12 m3 po osobi. Zbog prirode zvunog polja i fizikih zakona koji u njemu vae, u salama suvie malih zapremina uglavnom je nemogue dobiti potreban akustiki kvalitet.
Instalacije
U svim vrstama graevinskih objekata postoje manje ili vie sloene mainske i hidro-instalacije. One obuhvataju vodovod, kanalizaciju, grejanje, sisteme ventilacije i klimatizacije. Zajedniko svim nabrojanim vrstama instalacija jeste to da kroz njih protiu nekakvi fluidi, kao i da negde u okviru sistema mogu postojati mainski ureaji za potiskivanje tih fluida. Zbog toga instalacije u graevinskim objektima predstavljaju potencijalne izvore buke. Istovremeno, priroda ljudskih zahteva diktira potrebu da instalacije prolaze kroz gotovo sve delove objekta. Osnovni zvuk koji nastaje u instalacijama uglavnom je posledica proticanja fluida (voda, vazduh, para) ili rada obrtnih maina u sistemu (ventilatori, pumpe). Najzad, mogua je pojava zvune energije i usled nekih nepravilnosti kao to su udaranja, kloparanja, vibracije nedovoljno privrenih delova, itd. Takvi zvuni izvori nisu stalni ve se mogu pojaviti i naknadno, tokom eksploatacije objekta. Najrasprostranjeniji izvor zvune energije u fluidima jesu turbulencije. One se javljaju svuda gde se u procesu proticanja pojavljuju fizike prepreke. To mogu biti kolena i ventili u cevovodima, odnosno kolena i reetke u ventilacionim kanalima. Koliina zvune energije nastale u fluidima srazmerna je njihovoj brzini proticanja. Zbog toga su potencijalni akustiki problemi koje stvaraju instalacije srazmerni brzinama proticanja fluida u njima (vidi tekst u okviru na sledeoj strani). Karakteristino je za instalacije da se one u objektima pojavljuju kao dvostruki izvori zvuka: i vazdunog i strukturM. Miji
85
Koliko ozbiljan problem moe biti buka instalacija nastala unutranjim turbulencijama najbolje pokazuje primer gasovoda prirodnog gasa, koji je kod nas ve uobiajen u mnogim industrijskim objektima. U nekim okolnostima turbulencije u ovom gasu, zbog uslova proticanja, mogu biti veoma snaan izvor zvuka. U nekim termoelektranama i toplanama kao gorivo se koristi prirodni gas. Negde u neposrednoj okolini takvog objekta gas prolazi kroz specijalni sistem ventila koji menja pritisak i brzinu, i koji se naziva reducir-stanica. injenica da gas sukcesivno prolazi kroz vie ventila i pri tome menja parametre kretanja (brzina, pritisak) podrazumeva neumitnu pojavu snanih turbulencija. Kao posledica toga, cev gasovoda iza reducir-stanice postaje izuzetno snaan izvor buke. U nekim takvim objektima izmeren je nivo od preko 100 dBA na rastojanju 1 m od povrine zida cevi gasovoda. Naravno da takva cev, kada se uvede u objekat, postaje ozbiljan izvor buke u njegovoj unutranjosti. Primer gasovoda kvantitativno pokazuje koliko snana moe biti buka nastala iskljuivo proticanjem nekog fluida kroz sistem cevi. Drugi aspekt problema buke instalacija ilustruje, na sasvim drugom nivou, primer ventilacionih sistema u nekim pozoritima. Naime, za neke od postojeih sala upueniji posetioci, pa i glumci, misle da imaju akustikih problema jer se govor glumaca ne uje uvek dobro na svim mestima. Meutim, merenja su pokazala da je takvo akustiko stanje posledica relativno visokog nivoa buke ventilacije. Gledalac se na takvu buku navikne i lako doe u situaciju da je ne primeuje kao izdvojen zvuk. Ali takav zvuk moe da maskira tie glasove u govoru glumaca, posebno neke konsonante koji nose relativno malu energiju a bitni su za razumevanje izgovorenog. Posledica toga je smanjena razumljivost govora sa bine. Nesvesni uticaja buke, ljudi su skloni da to pripisuju nedovoljnom akustikom kvalitetu prostora.
nog. Instalacije vodovoda, kanalizacije i grejanja dominantno generiu strukturni zvuk u materijalu pregrada unutar kojih se nalaze. Instalacije ventilacionih sistema kao izvori buke u graevinskim objektima prevashodno su problem vazdune buke koja se kroz ventilacione otvore zrai u prostorije, ili koju zrae limeni zidovi kanala u svoju okolinu. Ventilacioni kanali mogu u manjoj meri stvarati i strukturnu buku u pregradnim konstrukcijama preko taki veanja ili oslonaca. Akustika praksa nudi niz raznovrsnih mera za smanjenje uticaja buke instalacija. Njihova eventualna primena u objektu zavisi od vie faktora. Meutim, najvanija mera zatite jeste paljivo odreivanje trasa instalacija jo u fazi razrade unutranje organizacije objekta. Pri tome se mora voditi rauna da se minimiziraju prolasci instalacija u blizini prostorija koje su kritine s aspekta zvune zatite (spavae sobe i slini prostori). Ova mera je uvek jeftinija od svih naknadnih reenja koje nudi akustika. Kada se prostornim rasporedom instalacija u objektu ipak ne moe izbei ugroavanje bukom, na raspolaganju su razliite mere zvune zatite. One mogu imati tri mogue funkcije:
Slika 5.5 - Primer smanjenja prenosa strukturne buke sa cevi na graevinsku konstrukciju zgrade primenom elastinog oslanjanja instalacije
86
Objekti
- smanjenje prenosa strukturne buke sa materijala cevi na konstrukciju zgrade, - slabljenje zvune energije koja se prostire du cevi i - slabljenje zvune energije koja se prostire fluidom. Na slici 5.5 prikazan je jedan primer postupka elastinog oslanjanja cevi u sistemu grejanja ili vodovoda. Ovakvi detalji su dobro razraeni i prikazani u brojnim prirunicima zvune zatite. Mekanim umetkom eliminie se direktan dodir materijala cevi u kome se generie zvuna energija i materijala pregrade. Time se minimizira irenje buke iz instalacije preko graevinskih pregrada do vazdunog prostora soba u kojima bi se ona mogla uti. Na slici 5.6 prikazan je metod za slabljenje zvune energije koja se prostire du cevi. Ono se postie umetanjem u cevovod elastine spojnice koja se obino izrauje od gume, ime se odvaja deo instalacije koji sadri neki dominantan izvor buke (npr. pumpa) od ostatka instalacije koja na svom putu prolazi blizu mesta koje treba zatititi od buke. Na slici 5.7 prikazan je izgled standardnog priguivaa kakav se koristi u kanalima sistema za ventilaciju i klimatizaciju, koji se po potrebi ubacuje u sastav kanalske mree. Pomou njega se postie slabljenje zvune energije koja se prostire fluidom, u ovom sluaju vazduhom. Prikazan je tzv. kulisni priguiva. On u sebi sadri elemente ("kulise") napravljene od akustikog apsorpcionog materijala izmeu kojih prolazi vazduna struja. Ovakva konstrukcija u ventilacioni kanal unosi slabljenje buke ventilatora koja moe da se prostire du kanala. Veliina slabljenja srazmerna je duini priguivaa, pa je s aspekta arhitekture neophodno voditi rauna o veliini prostora u kome se oni mogu smestiti. Slini principi se primenjuju i u drugim vrstama fluida Iako prikazani primeri elemenata za smanjenje buke instalacija svakako mogu doprineti reavanju problema buke, njihova primena zahteva odreene arhitektonske preduslove. Jo u fazi planiranja unutranje organizacije objekta trebalo bi predvideti prostorne zahteve za njihovu eventualnu primenu. Ako se planira postavljanje elastinih oslonaca cevovoda, sa slike 5.5 se vidi da to trai odreeni prostor. Zidovi kojima se vode instalacije moraju imati instalacione kanale dovoljno iroke da prihvate cev sa dodatnim osloncem i spree svaki dodir zida cevi sa graevinskim materijalom. Ako se planira postavljanje priguivaa u
M. Miji
Slika 5.6 - Izgled elastine spojnice za cevovod (boni izgled i presek) kojom se ostvaruje slabljenje zvune energije koja se prostire du cevi
Slika 5.7 - Izgled standardnog kulisnog priguivaa buke kakav se koristi u ventilacionim kanalima za slabljenje zvune energije koja se prostire fluidom (vazduhom)
87
Problem presluavanja preko instalacija veoma je est uzrok defekata u zvunoj zatiti. Koliko je to ozbiljan problem vidi se na nekim objektima gde je primeen efekat presluavanja ak i preko instalacija centralnog grejanja. Radijator u prostoriji u kojoj vlada buka svojom relativno velikom povrinom prima zvunu energiju. Ona zatim putuje cevnom instalacijom po objektu. Ako se u neposrednoj blizini, u nekoj susednoj tihoj prostoriji, na istom cevovodu grejanja takoe nalazi radijator, on e itavom svojom povrinom zraiti zvunu energiju u prostoriju. Koliina energije koja tako moe da proe iz jedne prostorije u drugu srazmerna je prijemnoj i predajnoj povrini radijatora. to su radijatori vei, pojava je intenzivnija. Teorijski posmatrano, reenje ovog akustikog problema moglo bi biti u oklapanju radijatora, ali se time, naravno, gubi njihova osnovna funkcija emitovanja toplotne energije. Zato je jedino mogue reenje problema pravilno planiranje ove vrste instalacija. Nije uvek jednostavno objasniti projektantima grejanja da njihova reenja cevne mree i rasporeda radijatora mogu uticati na zvunu izolaciju izmeu susednih stanova. Interesantan je i primer presluavanja konstatovan u jednoj termoelektrani. Kanali kojima se klimatizuje sala za sastanke u objektu prolazili su relativno velikom duinom kroz mainsku halu elektrane. Buka iz hale je kroz tanak limeni zid kanala dospevala u njihovu unutranjost i dalje kroz ventilacione reetke u salu za sastanke. Zahvaljujui takvom putu presluavanja sala je bila neupotrebljiva zbog veoma visokog nivoa buke u njoj.
kanalsku mreu ventilacije, neophodno je na pravom mestu u objektu predvideti prostor za dovoljno dugaku ravnu deonicu kanala na kojoj se priguiva moe postaviti. Prema tome, primena raspoloivih mera za smanjenje buke instalacija ne amnestira arhitekte adekvatnog planiranja prostora. Instalacije u objektima, osim to mogu imati aktivnu ulogu jer nose u sebi generatore zvune energije, imaju ponekad i izvesne sekundarne akustike efekte. Budui da dopiru do gotovo svih prostorija u objektu (kao npr. u sistemima grejanja ili ventilacije), instalacije mogu biti pasivni prenosioci zvuka izmeu prostorno razdvojenih celina objekta. Takva pojava naziva se "presluavanje" jer instalacija prima zvunu energiju u nekoj bunoj prostoriji i prenosi je u susedne, tihe prostorije. Zbog pojave presluavanja mogu se stvoriti uslovi da meusobnu izolovanost prostorija dominantno odreuje zvuna propustljivost instalacije a ne akustiki kvalitet (izolaciona mo) graevinskih pregrada. Najea i najintenzivnija ovakva pojava u objektima jeste presluavanje kroz ventilacione kanale, zato to, zahvaljujui njihovoj uobiajenoj konfiguraciji, tim putem zvuk moe veoma lako da proe iz jedne prostorije u drugu. Koliina zvune energije koja e u nekim okolnostima prolaziti instalacijama iz jedne prostorije u drugu zavisi od veliine prijemne povrine u prostoriji gde vlada buka (npr. povrina ventilacione reetke) i zraee povrine u prostoriji gde instalacije odaju zvunu energiju. Naravno da takva pojava obezvreuje eventualna ulaganja u akustiki kvalitetne pregradne konstrukcije. Brojni primeri iz prakse pokazuju da uticaj ovakvih puteva prolaska buke nije zanemarljiv (vidi tekst u okviru). Zbog toga je veoma vano tokom projektovanja paljivo planirati trase instalacija, posebno instalacija grejanja i ventilacije. Ako se planiranjem ipak ne mogu izbei negativne pojave, u instalacijama za ventilaciju se na kritinim mestima postavljaju
88
Konstrukcije
tzv. sekundarni priguivai. Njihov glavni zadatak je da smanje zvunu energiju koja eventualno prolazi kanalima izmeu prostorija.
5.3 Konstrukcije
Karakteristike pregradnih konstrukcija unutar graevinskih objekata dominantno su uslovljene osnovnim konstruktivnim zahtevima: zahtevima statike i seizmike. Osim ovih, svakako kljunih uslova, pri definisanju strukture pregrada trebalo bi ispotovati i izvesne zahteve akustike iz domena zvune izolacije. Akustiki zahtevi u odnosu na pregradne konstrukcije u graevinskim objektima obuhvataju: - graevinske pregrade (zidovi, meuspratne konstrukcije), - vrata i - prozore. Osnovni akustiki uslov odnosi se na minimalne vrednosti njihovih izolacionih svojstava koje se moraju ostvariti na pojedinim pozicijama u objektu. Ove vrednosti su kvantitativno utvrene standardom JUS U.J6.201, to je ranije opisano u poglavlju 4.1. ta sve podrazumevaju pokazatelji izolacionih svojstava pojedinih pregradnih konstrukcija i od ega zavise njihove vrednosti ire je reeno u nastavku ovog poglavlja.
Izolaciona mo graevinskih pregrada

Izolaciona mo graevinskih pregradnih konstrukcija (zidova, tavanica, vrata, prozora) pokazatelj je njihove sposobnosti da zadravaju zvunu energiju. To je veliina koja se izraava u decibelima, pri emu vea vrednost oznaava vee zadravanje energije, odnosno manji prolazak kroz pregradu. Realne pregrade u graevinskim objektima imaju izolacionu mo u opsegu od oko 20 dB (slabija vrata) do preko 60 dB (veoma masivni zidovi). O nekim svojstvima izolacione moi ve je ranije bilo rei u poglavlju 4.1, u delu koji opisuje standard za njeno merenje. Vrednost izolacione moi pregrade zavisi od njenih fizikih svojstava. Na to utiu teina, odnosno povrinska masa, i sloenost unutranje strukture. Zato se zahtevi za minimalnu izolacionu mo masivne pregrade na nekoj poziciji u objektu, utvreni standardom, mogu prevesti na uslove
M. Miji
89
izbora materijala od koga se izrauje pregrada, njenu unutranju konstrukciju i ukupnu debljinu. Osnovni zakon fizike koji vai u ovoj oblasti jeste takozvani zakon mase. Pojednostavljeno reeno, izolaciona mo pregrade direktno je srazmerna njenoj povrinPodaci iz akustikih prirunika mogu skoj masi (vidi tekst u okviru). Srazmernost je slikovito ilustrovati "zakon mase". Pretakve prirode da udvostruavanje mase grada od lakog betona (gasbeton) treba poveava izolacionu mo za 6 dB. To istovreda ima debljinu ak 22 cm da bi primeno znai da e pri konstantnoj debljini preblino ostvarila izolacionu mo koju grade njena izolaciona mo biti vea ako je imaju pregrade od samo 7 cm obinog materijal od koga je ona nainjena vee speciarmiranog betona ili obostrano maltefine teine. Ako se iz bilo kojih razloga za izrarisan zid od pune opeke na kant (za du neke pregrade predlae primena materijala ostale primere vidi lit. 17). manje specifine teine, to je est zahtev statiara, traena izolaciona svojstva moraju se "platiti" poveanjem debljine. Dobijanje na izolacionoj moi poveavanjem povrinske mase pregrade do potrebne vrednosti ima svoja praktina ogranienja. Naime, izrada jednostrukih monolitnih pregrada velikih vrednosti izolacione moi dovodi do toga da one postaju suvie debele i teke. Ipak, osim poveanja mase, postoji i drugi pristup u realizaciji pregradnih konstrukcija kojim se mogu zadovoljiti akustiki zahtevi. On se zasniva na formiranju diskontinuiteta u njihovoj unutranjoj strukturi. To su tzv. viestruke pregrade. Neke vrste viestrukih konstrukcija nazivaju se "sendvi-konstrukcije".
Zanimljivo je da u vezi s tim postoje izvesne zablude, pa se esto smatra da je ta unutranja ispuna (npr. mineralna vuna) sutina zvune izolacije. Meutim, jasno je da zid podignut iskljuivo od tabli mineralne vune ne bi bio nikakva prepreka zvuku, to dokazuje da prisustvo mineralne vune ne ini sutinu izolacione moi pregrade.
Akustiki pojam viestruke pregrade podrazumeva unutranju strukturu koja ima dva sloja ili vie slojeva vrstog materijala izmeu kojih se ostavlja izvestan razmak. Meuprostor izmeu vrstih slojeva je vazduh, koji eventualno moe biti popunjen nekim poroznim apsorpcionim materijalom. Izolaciona svojstva takvih pregrada odreuju vrsti slojevi, njihova teina, njihovo meusobno rastojanje i nain na koji su slojevi meusobno fiziki povezani. Popuna meuprostora apsorpcionim materijalom samo je dodatak koji u izvesnoj meri doprinosi poveanju izolacione moi. Prema tome, "tajna" izolacione moi pregradnih konstrukcija je u dovoljnoj masi i, po potrebi, u diskontinuitetu slojeva adekvatne mase. Sve ostalo su sitnice koje mogu malo da poveaju ili malo da smanje izolacionu mo odreenu
90
Konstrukcije
masivnim slojevima. Naalost, oba faktora, masa i diskontinuiteti, znae i neumitno poveanje debljine pregrade. U projektantskom poslu stvar je u optimizaciji raspodele teina pojedinanih slojeva i njihovih meusobnih razmaka da bi se postavljeni akustiki ciljevi postigli sa minimalnom moguom ukupnom debljinom pregrade. Zbog toga, opet naalost, u oblasti zvune izolacije nema jednostavnih, "arobnih" reenja. Nema premaza za zidove, folija koje bi se lepile, "specijalnih" ploa koje treba samo postaviti na povrinu zida pa da se izolaciona mo zida rapidno povea. I tu postoje mnoge zablude. esto se po stanovima mogu videti tanke ploe od plute nalepljene na povrinu zida sa idejom da se time rei problem nekakve buke koja dopire iz susedstva. Isto obrazloenje prati nalepljene table stiropora. Takvi dodaci niti poveavaju masu zida niti formiraju diskontinuitet masa u pregradi. Svojom beznaajnom masom, direktno dodatom materijalu osnovne pregrade, takve intervencije predstavljaju nepotrebno razbacivanje novca bez primetnih akustikih efekata. Nesporan je samo enterijerski uinak poto takva "akustika" obrada ima samo funkciju zavrne obrade zida.
Vrata
Pojednostavljenje, dozvoljeno s aspekta akustike, definie vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i koja se, kao poseban deo, ugrauje u za to pripremljene otvore. Upravo te dve injenice (otvaranje i ugradnja) presudno odreuju realan akustiki kvalitet svakih vrata u graevinskim objektima. Na slici 5.8 ematski su prikazana tri glavna puta prolaska zvuka kroz vrata ugraena u neku graevinsku pregradu. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge izmeu krila i okvira i kroz fuge izmeu okvira i zida. Meusobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna puta ukupnoj izolacionoj moi vrata zavisi od nekoliko faktora. Akustiki kvalitet vrata u celini obino odreuje najslabiji od njih. To znai da u nekim okolnostima materijal od koga je napravljeno krilo vrata moe biti bez znaaja, a da njihovu izolacionu mo diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga izmeu okvira i zida ili kada ne postoji prag. Izolaciona mo krila vrata odreena je njegovom unutranjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra kao
M. Miji
Slika 5.8 - Ilustracija putanja kojima zvuna energija prolazi kroz vrata. Osim kroz krilo (1), zvuk prolazi kroz fuge izmeu krila i okvira (2) i kroz fuge izmeu okvira i zida (3)
91
nezavisna pregrada, vae svi principi kao i za zidove. Izolaciona mo se postie masom, znai debljinom, i eventualno diskontinuitetima u unutranjosti krila. Zbog toga se, kao i kod svake druge pregrade, akustiki kvalitetna vrata mogu dobiti samo sa krilom dovoljno velike povrinske mase. Na izuzetno kritinim mestima, a to su pre svega radio i TV studiji, pozorine, koncertne i bioskopske sale i slini objekti, krilo jednostrukih vrata standardnih dimenzija moe biti teko i do 100 kg ("specijalna" klasa prema JUS U.J6.201).
S akustikog aspekta, pojava fuge znai otvaranje putanje za prolazak zvuka mimo krila. U literaturi se mogu nai veoma ilustrativni rezultati merenja uticaja fuge oko krila vrata na njihovu izolacionu mo. Podaci pokazuju da fuga irine 1 mm smanjuje ukupnu izolacionu mo vrata za oko 5 dB u odnosu na vrednost koja bi se dobila da je fuga potpuno zaptivena. Fuge vee od 2 mm ve potpuno degradiraju akustiki kvalitet vrata, i tada postaje gotovo nebitno od kog je materijala izraeno krilo. Maksimalnu vrednost izolacione moi vrata odreuje, naravno, materijal od koga je napravljeno krilo. Interesantno je da se ta maksimalna, odnosno teorijska vrednost moe ostvariti samo ako je krilo ulepljeno u okvir, jer se time eliminie svaka mogua fuga. Rezultat merenja izolacione moi vrata sa istim krilom ali sa funkcijom otvaranja, uz potpuno zaptivenu fugu po ivici, pokazuje da je njena vrednost za oko 3 dB manja od one koja se moe izmeriti sa krilom zalepljenim u okviru (17).
Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otvaranje. Na pregradama izmeu prostorija svaka, pa i najmanja pukotina znatno utie na smanjenje vrednosti izolacione moi. Po prirodi stvari, mnogo je mesta na kojima se oko vrata moe pojaviti fuga kroz koju e zvuna energija nai sebi put. Podrazumeva se velika verovatnoa pojavljivanja fuga izmeu krila i okvira. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost akustikog uticaja fuga zavisi od veliine tako nastalih otvora (vidi tekst u okviru). Veliinu fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u zatvorenom poloaju odreuju preciznost izrade i mehanika stabilnost primenjenih materijala, kvalitet mehanizma za veanje krila (arke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma za zatvaranje, a vaan je i uticaj materijala primenjenih za zaptivanje (zaptivne trake). Visok nivo preciznosti izrade moe se postii samo elinim konstrukcijama. Zbog toga su ram i okvir krila vrata velike izolacione moi uvek izraeni od elinih profila. Za zaptivanje se najee koriste uplji gumeni profili.
Na konstrukciji ugraenih vrata mogu se pojaviti i drugi otvori koji mogu olakati prolazak zvuka. U praksi je to najee nedostatak praga. Ako na vratima ne postoji prag i ako izmeu povrine poda i donje ivice krila postoji povei razmak, materijal krila vrata gotovo da nema uticaja na izolacionu mo. Ukupan rezultat odreuje isljuivo povrina otvora izmeu poda i krila. Vrata koja zadovoljavaju stroe akustike zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizam kojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenom poloaju (razne metlice i sline konstrukcije koje izlaze sa donje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno
92
Konstrukcije
kljuaonica, takoe predstavlja manji ili vei otvor. Zato vrata sa visokim vrednostima izolacione moi ne smeju imati obinu bravu koja, to je uobiajeno, prolazi itavom debljinom krila. Veoma je specifian problem fuge koja se javlja izmeu okvira vrata i ivice graevinskog otvora. Iako se ona vizuelno zatvara, tanije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvek prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolacione moi mora voditi rauna o dva bitna zahteva: - dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzija graevinskog otvora, da bi se spreila pojava iroke fuge na toj poziciji i - nainu popunjavanja prostora fuge odgovarajuim masivnim zaptivnim materijalom. Iako to zvui paradoksalno, sloenost problema dobijanja izolacione moi vrata na izvestan nain je pojednostavila posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisane specifinosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima iz akustikih razloga razraivati detalje njihove konstrukcije jer oni sami nisu nikakva garancija akustikog kvaliteta u izvedenom stanju. Preciznost izrade pojedinih kritinih delova, nain ugradnje i izbor materijala za izradu bitnih detalja, sve to dominantno odreuje izolacionu mo vrata na objektu, a ne moe se do kraja specificirati u projektu. Da bi se taj projektantski problem pojednostavio, uvedena je akustika podela vrata na klase. Ta podela je opisana u standardu JUS U.J6.201 (vidi poglavlje 4.1). Specificiranje traenih akustikih klasa vrata jedini je mogui pristup pri projektovanju. Stvarna garancija kvaliteta vrata moe biti samo laboratorijski atest koji podnosi isporuilac ili, alternativno, njihova provera nakon ugradnje merenjem na licu mesta u objektu. Oba naina provere kvaliteta u domenu su meusobnih relacija isporuioca vrata i investitora, odnosno njihovih ugovornih odnosa. Osim za definisanje akustike klase vrata, projektant ostaje odgovoran za sve neakustike osobine: dimenzije, zavrnu obradu itd. Zbog injenice da je izolaciona mo vrata uvek znatno manja od izolacione moi okolnog zida, na svakoj pregradi e vrata biti kritian element koji neumitno umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim, prilikom projektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolaciona mo vrata na pojedinim pozicijama koja nee degradirati zvunu zatitu. Na posebno kritinim pozicijama u objekM. Miji
93
Poeljno je navesti neke konkretne primere koji pokazuju znaaj debljine stakla i njihovog meusobnog rastojanja. Jedna karakteristina konstrukcija, uobiajeno nazvana "studijski prozor", pojavljuje se u muzikim, radio i TV studijima i slui za vizuelnu komunikaciju izmeu studija i tehnike reije. Prema podacima iz literature, jedan takav prozor sa dva okna debljine 10 mm i 12 mm koji su na meusobnom rastojanju 40-50 cm ima izolacionu mo blisku vrednosti za betonski zid debljine 15 cm. Kod ovakvih prozora primenjuju se i posebne mere pri izradi okvira i njegovoj ugradnji u graevinski otvor kako bi se eliminisali svi mogui parazitski putevi prolaska zvuka, u smislu kako je to prikazano na slici 5.8. Interesantne su akustike osobine sendvia od dva stakla na relativno malom meusobnom rastojanju (termoizolaciona stakla). Detalji konstrukcije mogu biti razliiti, ali rasprostranjen primer je okno od dva stakla debljine 3-4 mm, sa meuprostorom 10-12 mm. Ovakvo okno se esto koristi , pri emu je jedno od obrazloenja primene da ima dobra akustika svojstva. Ako se ne ulazi u njegove termoizolacione karakteristike, u akustikoj literaturi moe se nai rezultat merenja koji pokazuju da ovakvo dvostruko okno sa staklima debljine od po 3 mm, ako je rastojanje meu staklima manje od 13 mm, ima malo manju izolacionu mo od jednostrukog stakla debljine 5,5 mm. Pogoranje u odnosu na jednostruko okno posledica je rezonantnih pojava koje se javljaju u vazdunom prostoru izmeu dva meusobno bliska stakla. Ukratko, ovakvo dvostruko okno akustiki je neznatno slabije od jednostrukog okna iste ukupne mase stakla. Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnju termike kvalitete, ve samo ukazuju da termika poboljanja ne daju uvek i akustika poboljanja. tavie, ovaj primer pokazuje da se, u najboljoj nameri, njima mogu pogorati akustike osobine prozora.
tu adekvatnom organizacijom prostora i komunikacionih pravaca treba izbegavati vrata.
Prozori
Prozori predstavljaju pregradne konstrukcije koje, s akustikog aspekta, spadaju u potpuno istu kategoriju kao i vrata. To je takoe element pregrade koji se otvara, pa otuda i sve njegove specifinosti. Meu njima u akustikom smislu ipak postoji jedna znaajna razlika. Materijal za izradu krila vrata moe se birati proizvoljno, pa i na osnovu nekih akustikih zahteva ako je to potrebno. U posebnim sluajevima krila vrata se prave od debelog elinog lima. Pri izradi prozora ne postoji sloboda izbora u nainu izrade njegovih krila. To uvek mora biti staklo. Zato je akustiki kvalitet prozora dominantno odreen izolacionim svojstvima staklenog okna, jednog ili vie, i svim problemima zaptivanja koji su ve opisani u poglavlju o vratima. Izolaciona svojstva jednog staklenog okna zavise iskljuivo od njegove mase, a to znai od debljine. Zbog toga se na prozore od kojih se trai vea vrednost izolacione moi moraju postavljati debela stakla. U posebno kritinim okolnostima koriste se stakla debljine i do 10-12 mm. Kada jednostruka stakla ne mogu da obezbede dovoljnu izolacionu mo, a to je pravilo na gotovo svim pozicijama u graevinskim objektima, pribegava se dvostrukim, u nekim okolnostima ak viestrukim oknima. Kod prozora sa dvostrukim oknom, to je svakako najrasprostranjeniji oblik, izolaciona mo pri usvojenoj debljini stakala zavisi od njihovog meusobnog rastojanja. to je rastojanje izmeu unutranjeg i spoljanjeg stakla vee, vea je i izolaciona mo. Ukratko, deblja stakla i vea rastojanja meu njima donose veu izolacionu mo (vidi tekst u okviru). Sve to je objanjeno o zaptivanju kao faktoru koji utie na izolacionu mo vrata pojavljuje se kao problem i kod prozora. Fuge izmeu krila
94
Enterijer
prozora i okvira, kao i izmeu okvira i graevinskog otvora, put su stalnog prolaska zvune energije. Ovde u potpunosti vai slika data kao ilustracija za puteve prolaska zvune energije kroz vrata (slika 5.8). Treba samo pretpostaviti da se u slici na mestu krila nalazi stakleno okno u odgovarajuem ramu.
5.4 Enterijer
Zahtevi estetike zvuka i njegove ujnosti u nekom prostoru, uobiajeni u sferama umetnosti i komunikacija, ranije su objanjeni u poglavljima 3.2 i 3.3. Domen njihove realizacije prevashodno je u arhitekturi, i to u razliitim enterijerskim reenjima, jer svi znaajni akustiki parametri koji u tom smislu karakteriu neki prostor, osim ambijentalne buke, zavise iskljuivo od svojstava unutranjeg prostora. U projektantskoj terminologiji sve enterijerske intervencije diktirane akustikim zahtevima obuhvaene su pojmom "akustika obrada prostora".
Akustike osobine enterijera

Postoji nekoliko pojava u zvunom polju unutar zatvorenog prostora, to jest akustikih karakteristika prostorija, koje neposredno utiu na ovekov stav o ostvarenom akustikom kvalitetu. To su vreme reverberacije, difuznost i prve refleksije. Ove tri akustike odlike prostorija najdirektnije su povezane sa percepcijom zvunog polja. Najire poznata akustika osobina zatvorenog prostora jeste reverberacija, koja se kvantifikuje parametrom nazvanim vreme reverberacije. Bez uputanja u opisivanje prirode fizikih procesa moe se rei da je to podatak koji iskljuivo zavisi od sposobnosti enterijerskih elemenata (unutranjih povrina, fizikih predmeta, itd.) da upijaju zvunu energiju. Globalno posmatrano, svaka konkretna namena prostora ima svoje specifine zahteve u tom pogledu i svoju optimalnu vrednost vremena reverberacije. Podaci o tome mogu se nai u gotovo svakom akustikom priruniku. Zadatak projektanta enterijera je da svojim reenjima zadovolji utvrene zahteve podeavajui materijalizaciju ambijenta, odnosno birajui materijale i konstrukcije prema njihovim sposobnostima upijanja zvune energije. Druga bitna akustika karakteristika prostora jeste difuznost zvunog polja. Ona nema svoj opte usvojeni numeriki ekvivalent, kao reverberacija ali, opisno, difuznost je
M. Miji
95
svojstvo zvunog polja da u svaku taku prostora zvuna energija dospeva to je mogue ravnomernije iz svih pravaca. Difuznost polja je vea to su pravci nailaska zvuka do neke posmatrane take uniformnije rasporeeni (moe se takoe rei: manje pravilni). Krajnja suprotnost tako shvaene difuznosti javlja se u okolnostima kada zvuna energija dolazi iz samo jednog pravca, kao to je to uobiajeno na otvorenom prostoru. Posmatrano globalno, vano je da u odreenim okolnostima postoji subjektivna estetska potreba za difuznou zvunog polja, odnosno da se zvuk kada dolazi ravnomerno sa svih strana identifikuje kao lep. Zato je difuznost veoma vana u koncertnim salama, studijima i slinim prostorima visokih akustikih zahteva. Najzad, trei bitan akustiki parametar kvaliteta prostora jesu prve refleksije. To su one komponente zvune energije koje do sluaoca stiu ubrzo nakon direktnog zvuka, koji po definiciji najkraim putem prelazi rastojanje od izvora do sluaoca. Prve refleksije uvek su posledica reflektovanja energije od povrina koje okruuju izvor ili su u blizini sluaoca. Zbog toga su one dominantno odreene geometrijskim osobinama unutranjosti prostorije. Za ulo sluha prve refleksije imaju poseban znaaj jer ih unutranji mehanizam ula sluha integrie sa direktnim zvukom u jedinstvenu ujnu senzaciju. Zahvaljujui tome zvuk se subjektivno ini glasnijim. Prema tome, postoje subjektivni, ak fizioloki razlozi zbog kojih su prve refleksije toliko vane. Projektantska reenja koja omoguavaju potreban nivo akustikog kvaliteta prostora podrazumevaju optimalni izbor elemenata enterijera koji e, u zavisnosti od namene, zadovoljiti zahteve vremena reverberacije, difuznosti i prvih refleksija. Ni u jednom prostoru takvo reenje nije jednoznano. Sva mogua akustika reenja iskljuivo su u domenu adekvatne materijalizacije enterijera. Kao to je oznaeno na emi sa slike 2.2, pravilno akustiko reavanje enterijera, to jest akustika obrada, svodi se pri projektovanju na odgovarajue kombinovanje intervencija u sledeim domenima: - izbor adekvatnih materijala, - primena adekvatnih konstrukcija i - primena adekvatnih oblika. Pod pojmom akustike obrade meu arhitektama se uglavnom podrazumeva samo prva taka: izbor adekvatnih mate-
96
Enterijer
rijala. Preostale dve teme najee ostaju nepoznate. Zbog toga je smisao ovih intervencija ire objanjen u nastavku.
Izbor adekvatnih materijala

Dananja ponuda na tritu obuhvata iroku gamu razliitih materijala za akustiku obradu. Smisao njihovog postavljanja u prostoriji jeste, pre svega, podeavanje vremena reverberacije. Sve su to razliite porozne strukture koje se danas prave na bazi poliuretana (suner), Sposobnost materijala da apsorbuje zvuobraene mineralne vune, tekstilnih vlakana, nu energiju iskazuje se veliinom koja se njihovom kombinacijom ili od drugih materijanaziva koeficijent apsorpcije. Ona se ozla sline strukture. naava grkim slovom (ita se "alfa"). Porozni materijali imaju svojstvo da apsorOvaj koeficijent moe imati vrednosti buju zvunu energiju. Ovaj proces se odvija u od 0 do 1, pri emu 0 znai da materijal njihovim sitnim unutranjim porama. Pri osciuopte ne apsorbuje zvuk, a 1 znai da se lovanju molekula vazduha unutar tih upljina zvuna energija koja ga pogaa apsorbuje u potpunosti. izvestan broj njih tare se o unutranje zidove pora. U tom mehanikom procesu zvuna enerVrednost koeficijenta apsorpcije svih dagija se pretvara u toplotu (vidi tekst u okviru). nas korienih materijala zavisi od frePretvaranje zvune energije u toplotu srazmerno je intenzivnije to je struktura materijala finija, jer su tada vee ukupne unutranje povrine sa kojima molekuli mogu doi u kontakt. Tada je vei i broj molekula koji pri zvunoj pobudi ostvaruju trenje. Za efekat apsorpcije vana je i unutranja forma upljina u materijalu, jer od toga zavisi dostupnost svih unutranjih prostora nailazeem zvunom talasu. Procenat zvune energije koja e se u poroznom materijalu pretvoriti u toplotu zavisi od ukupnog broja molekula koji su u kontaktu sa zidovima materijala, a to je, u krajnjoj liniji, direktno srazmerno ukupnoj koliini materijala izloenog zvunom polju. Prevedeno na praktian jezik, to znai da veliina akustikih gubitaka zavisi od debljine sloja primenjenog materijala i od njegove gustine. Ovo dalje znai da nema velike apsorpcije sa veoma tankim materijalima, sa tkaninama stavljenim preko povrine zida, sa tankim poroznim premazima ili slinim zidnim aplikacijama male debljine.
kvencije. U akustikim prirunicima mogu se nai podaci o vrednosti koeficijenta apsorpcije po frekvencijama za sve standardne graevinske materijale. Proizvoai novih materijala koji se pojavljuju na tritu daju ovakve podatke u prospektnoj literaturi. Sve porozne materijale odlikuje opta osobina da efikasnije apsorbuju zvuk, to jest da imaju vei koeficijent apsorpcije na viim frekvencijama. S druge strane, njihov nedostatak je mala efikasnost apsorpcije na niskim frekvencijama (osim u sluaju primene u posebno formiranim, ekstremno debelim slojevima). Ovde treba napomenuti da koeficijent apsorpcije nekog poroznog materijala zavisi, osim od njegove unutranje strukture i debljine, i od naina montae na povrinu zida. U zavisnosti od toga mogu se ispoljiti razni dodatni akustiki efekti koji pospeuju apsorpciju. Sutina tih pojava prevazilazi okvire ovoga teksta.
Porozni materijali koji se danas koriste u obradi enterijera meusobno se razlikuju po dva bitna kriterijuma: po svoM. Miji
97
joj apsorpcionoj moi i po estetskim svojstvima. Koliina i raspored odabranih materijala u okviru prostorije reava se akustikim proraunima za svaki konkretan prostor i za svaku konkretnu namenu. Projektantski rad arhitekte u takvim okolnostima svodi se pre svega na izbor najoptimalnijih materijala koji e biti primenjeni s aspekta njihovih estetskih osobina (povrinska obrada, boja itd.). O ostalim uslovima trebalo bi da odluuje akustiki konsultant na osnovu rezultata prorauna. Ti prorauni, zajedno s odgovarajuim obrazloenjima i uslovima, trebalo bi da budu prikazani u delu projektne dokumentacije koji se naziva "Elaborat prostorne akustike". Pored akustikih i estetskih aspekata, na izbor materijala tokom projektovanja mogu uticati i drugi faktori. To su pre svega zapaljivost (karakteristike u domenu protivpoarne zatite), vremenska postojanost, postupak montae, cena, itd. Zbog toga konaan izbor materijala za obradu prostorija uglavnom podrazumeva razne kompromise.
Primena adekvatnih konstrukcija

Velika efikasnost u apsorbovanju zvune energije na niskim frekvencijama sa poroznim materijalima moe se postii samo uz primenu njihovih ekstremno debelih slojeva. Osim to se mora ugraditi velika koliina materijala, neminovno se gubi korisna zapremina u prostoriji gde se primenjuju takva reenja. Zbog toga se akustika obrada veoma debelim slojevima poroznog materijala pojavljuje samo u posebnim laboratorijskim prostorijama koje se nazivaju "anehoine prostorije" (poznatije kao "gluve sobe"). U njima se zahteva maksimalna apsorpcija na svim relevantnim frekvencijama, pa i na veoma niskim. To se postie obradom unutranjih povrina posebno dizajniranim slojevima poroznog apsorpcionog materijala ija ukupna debljina u nekim sluajevima moe biti i preko 1 m. Naravno da se iz ekonomskih, ali i iz prostornih razloga u standardnim prostorijama ne moe primeniti ovakvo reenje. Zbog toga su u akustikoj obradi za apsorpciju zvuka na niim frekvencijama vremenom razvijene posebne konstrukcije koje imaju funkciju apsorbera. Postoje dve vrste takvih konstrukcija: akustiki rezonatori i mehaniki rezonatori. Akustiki rezonator moe biti svaka konstrukcija nainjena od dovoljno masivnog materijala koja se sastoji od jedne
98
Enterijer
zatvorene vazdune komore na kojoj se nalazi relativno mali otvor. Za akustiku funkciju nebitan je oblik komore, vana je iskljuivo njena zapremina. Na mestu otvora moe biti pridodata dua ili kraa cev, takoe dovoljno masivnih zidova. Povrina otvora, odnosno cevi, trebalo bi da bude jedini put kojim zvuna energija moe ui i izai iz unutranjosti rezonatora. Mogunosti fizike realizacije rezonatora praktino su neograniene. ak i obina flaa u odreenim okolnostima moe postati rezonator, a kroz istoriju su se u toj funkciji primenjivali razliiti oblici sudova od peene zemlje. Kada se njegov otvor izloi dejstvu spoljanjeg zvunog polja, u rezonatoru nastaju zvune oscilacije koje upravo predstavljaju osnovno svojstvo akustikog rezonatora kao konstrukcije. Energija iz zvunog polja kroz otvor dospeva u unutranjost rezonatora, gde odrava njegove sopstvene oscilacije. Ako se u komoru doda izvesna koliina poroznog materijala, u njegovoj strukturi e se zvuna energija sopstvenih oscilacija rezonatora pretvarati u toplotu na nain opisan u prethodnom poglavlju. Ukratko, s aspekta prostorije u kojoj se nalazi, rezonator deluje kao zvuni apsorber jer oduzima energiju iz zvunog polja i u svojoj unutranjosti je pretvara u toplotu (vidi tekst u okviru). Akustiki rezonator svojim oscilovanjem potencira efekte gubitaka unutar poroznog materijala, i to je razlika u odnosu na okolnosti kada bi se isti porozni materijal postavio samostalno na zid. Naalost, ovo poveanje se ispoljava samo u okolini rezonantne frekvencije samog rezonatora, koja zavisi od gabarita komore i dimenzija otvora. To znai da se itav proces u rezonatoru odigrava samo na jednoj frekvenciji, eventualno i u njenoj neposrednoj okolini. Zato je rad akustikog rezonatora u tom pogledu, iako efikasan, veoma selektivan. S druge strane, podeavanjem rezoM. Miji
Dve fizike pojave karakteristine su za funkciju akustikog rezonatora. Pr va je elastinost koju ispoljava vazduh kada je zatvoren u komori. Ta pojava moe postati oigledna i u svakodnevnom ivotu pri upotrebi pumpe za bicikle ili prica za injekcije. Vazduh zatvoren u unutranjosti pumpe, kada se pokua sabijanje klipom, deluje kao da se unutra nalazi opruga koja se tome suprotstavlja. Isto suprotstavljanje, samo suprotnog smera, javilo bi se i pri pokuaju irenja komore i razreivanja vazduha. Elastinost vazduha kao fizika pojava, opipljiva ulima u navedenim eksperimentima, ima svoju funkciju u unutranjosti komore akustikog rezonatora. Druga fizika pojava jeste inercija molekula vazduha, koja je posledica njihove mase (ma kako mala ona bila). Kada se molekuli vazduha neim podstaknu na kretanje, oni svojom inercijom mogu da vre rad kao to bilo koje obino telo u makrosvetu svojim kretanjem to moe, zahvaljujui inerciji. U akustikom rezonatoru vana je pojava inercije koju molekuli vazduha ispoljavaju ako se neim nateraju na kretanje kroz ulaznu cev, odnosno otvor. U sluaju akustikog rezonatora kretanje molekula vazduha kroz ulazni otvor, odnosno cev, izaziva spoljanje zvuno polje. Fiziki rad koji vre tako pokrenuti molekuli manifestuje se sabijanjem vazduha u komori. Inercija vazduha u otvoru i elastinost vazduha u komori u meusobnoj su interakciji, poput klatna koje se moe nainiti od opruge na koju se obesi teg. Rezultat su oscilacije u vazduhu unutar rezonatora. Akustiki rezonatori su najstariji oblik enterijerskih konstrukcija s akustikom funkcijom. Istu namenu imali su jo u antiko doba. U to vreme, a i mnogo kasnije, kao rezonatori su korieni sudovi od peene zemlje, jer oni su po svojoj konstrukciji upravo vazduna komora sa otvorom. O njihovoj primeni u akustikoj obradi prostorija postoje sauvani dokazi.
99
natora moe se postii da se njegova maksimalna apsorpciona svojstva ispoljavaju u okolini neke unapred eljene frekvencije. Podeavanjem dimenzija komore i otvora moe se podesiti rezonanca ak i u oblasti relativno niskih frekvencija, upravo tamo gde porozni materijal sam i u uobiajenim koliinama nije dovoljno efikasan. Danas se akustiki rezonatori izrauju u formi koja se veoma razlikuje od flaa i tradicionalnih sudova od peene zemlje. To su najee perforirane ploe postavljene na nekom rastojanju od masivnog zida. Funkciju komore ima prostor iza perforirane SLIKA 5.9 - Prefabrikovani moduli akustikih rezonatora za ploe u koji se postavlja akustiku obradu prostorija porozni materijal. Funkciju otvora ima perforacija na ploi. Prema tome, perforirane ploe i meuprostor iza nje imaju fiziki istu funkciju kao upovi u drevnim objektima. Danas se rezonatori kao akustika konstrukcija primenjuju u mnogim okolnostima kada enterijerski, odnosno estetski kriterijumi to dozvoljavaju. Na slici 5.9 prikazan je izgled rezonatorskih modula kakvi se koriste u akustikoj obradi prostorija. Na slici 5.10 prikazan je presek jedne esto priSLIKA 5.10 - Jedan primer kombinovane konstrukcije koja pred- menjivane varijante akustavlja akustiki rezonator sa prorezima: 1 - zid, 2 - drvena gre- stikog rezonatora. Umedica, 3 - mineralna vuna ili slian porozni materijal, 4 - trakasti sto otvora, ovde su napranosa spoljnje maske, 5 - maska od drvenih profila vljeni prorezi koji imaju istu akustiku funkciju kao i otvori na perforiranoj ploi. Oigledno je mogue varirati osnovnu konstrukciju rezonatora a da njegova akustika funkcija ostane ouvana.
100
Enterijer
Druga vrsta akustike enterijerske konstrukcije jeste mehaniki rezonator. On se sastoji od masivne ploe, nainjene najee od drvenih preraevina ili gipsa, koja se u akustici naziva membrana, i vazdunog prostora iza nje. Ploa se postavlja na odgovarajuu potkonstrukciju, koja moe biti od drveta ili limenih profila. Meuprostor se i ovde, kao i kod aku- SLIKA 5.11 - Primer konstrukcije mehanikog rezonatora koji se stikog rezonatora, ispu- primenjuje za apsorpciju niskih frekvencija: 1 - mineralna vuna ili neki slian porozni materijal, 2 - drvena ili slina ploa njava nekim poroznim apsorpcionim materijalom. Principijelni izgled mehanikog rezonatora prikazan je presekom na slici 5.11. Pod dejstvom zvunog polja iz prostora na njenu spoljanju povrinu, ploa se pobuuje na mehanike vibracije. Samim tim deo zvune energije prelazi iz vazduha u mehaniku energiju oscilovanja ploe, to znai da je oduzeta iz zvunog polja. Nain oscilovanja zavisi od mase ploe, njene elastinosti i elastinosti vazduha zatvorenog u komori izmeu ploe i zida. U procesu oscilovanja mehanika energija kretanja ploe pretvara se u toplotu, delom unutar same ploe, delom u poroznom materijalu smetenom u meuprostoru iza nje. S aspekta zvunog polja u prostoriji, ovakva konstrukcija deluje kao akustiki apsorber jer oduzima zvunu energiju iz vazduha. Meutim, mehaniki rezonator deluje kao apsorber samo na niskim frekvencijama. To je posledica injenice da se, sticajem fizikih okolnosti - a to znai sa realnim masama i elastinostima ploa i realnim dubinama meuprostora - rezonantna frekvencija mehanikog sistema koji osciluje prirodno nalazi u oblasti relativno niskih frekvencija. Treba napomenuti da smetaj obe vrste akustikih konstrukcija, i akustikih i mehanikih rezonatora, zahteva mesta u prostoriji. Njihovim postavljanjem na zidove smanjuju se unutranje dimenzije sobe. Rezonantne frekvencije tih sistema podeavaju se, izmeu ostalog, i razmakom ploe (perforirane ili pune) od zida. Zato je podeavanje zvune apsorpcije akustikih konstrukcija skopano sa definisanjem njihove dubine. Ukupna dubina rezonatora u praksi moe biti razliita, od nekoliko centimetara do nekoliko desetina centimetara. Stoga se tu ispoljava jo jedan, ranije ve pomenuti aspekt uticaja akustike na arhitekturu,
M. Miji
101
Mehaniki rezonatori pojavljuju se u enterijerima i van akustikog konteksta. Ploe (medijapan, gips) na odgovarajuoj potkonstrukciji koja sadri vazduni meuprostor esto su reenje u obradi zidova. S tim u vezi, interesantni su primeri gde je prekomerna primena ovakvih ploa u obradi enterijera imala ozbiljne negativne akustike posledice. U jednoj beogradskoj sali veliki deo zidnih povrina prekriven je furniranom perploom na dr venoj potkonstrukciji. Ovakva obrada svakako daje vizuelni identitet prostoru, ali stvara akustiki defekt koji se manifestuje suvinom apsorpcijom niskih frekvencija. Prilikom rekonstrukcije sale Narodnog pozorita u Beogradu, krajem osamdesetih godina, jedan od postavljenih zadataka akustikog projekta bilo je uklanjanje brojnih membranskih elemenata koji su inili nekadanji enterijer sale. Tom inter vencijom poboljan je njen odziv na niskim frekvencijama, koje su pre rekonstrukcije sale bile prekomerno apsorbovane.
povezan sa problemom blagovremenog planiranja dovoljnih gabarita prostorija.
Primena adekvatnih oblika

Ima sluajeva kada se akustiki zahtevi u prostorijama ne mogu razreiti iskljuivo izborom i postavljanjem apsorpcionih materijala ili konstrukcija. To su po pravilu prostori za koje se definiu sofisticirani akustiki uslovi iz domena estetike zvuka, to znai u sferi govora i muzike. Tada se na zvuno polje mora uticati pogodnim oblicima graninih povrina koje reflektuju zvuk. U tom smislu, enterijerske forme koje namee akustika mogu imati dvojaku namenu: - kao akustiki reflektori i - kao akustiki difuzori. Akustiki reflektori su posebno oblikovane povrine, ravne ili zakrivljene, izraene od materijala koji u dovoljnoj meri reflektuje zvuk. To u praksi znai da moraju biti dovoljno masivni. Akustiki reflektori mogu biti napravljeni i od providnog materijala (stakla ili pleksiglasa), tako da vizuelno ne zaklanjaju enterijer iza njih.
Akustiki reflektori se postavljaju da bi refleksijama usmeravali zvunu energiju u eljenim pravcima. Njihov poloaj u prostoru, odnosno pravci refleksija, odreuju se proraunima prema poetnim uslovima koje diktira ciljni akustiki kvalitet prostora. Akustiki reflektori se najee koriste u koncertnim salama i sluaonicama. Na slici 5.12 prikazan je primer primene akustikih reflektora u jednoj koncertnoj sali. To su ploe od dovoljno masivnog materijala koje vise u prostoru iznad bine. Njihov zadatak je da zvunu energiju koja kree sa bine uvis usmere prema odreenim delovima auditorijuma. U prikazanom sluaju reflektori su postavljeni jer je u zadatoj konfiguraciji sale tavanica bila s akustikog aspekta suvie visoka, pa bi zvuna energija koja bi se od nje reflektovala suvie kasnila na mestu slualaca u odnosu na direktan zvuk. Prema tome, ovde su reflektori iskorieni da skrate i usmere put zvune energije, ime se poboljava akustiki kvalitet sale. Primer sa slike predstavlja est nain primene reflek-
102
Enterijer
SLIKA 5.12 -Ilustracija naina primene akustikih reflektora u jednoj koncertnoj sali
tora kojima se u akustikom smislu sniava tavanica, pri emu se ne remeti projektovana konfiguracija objekta. Nasuprot primerima gde su potrebni akustiki reflektori, postoje okolnosti u kojima bi pojava jake refleksije od neke povrine u prostoriji bila tetna za njen ukupni odziv. To je sluaj kad povrina stvara refleksiju koja suvie kasni na putu do sluaoca u odnosu na direktan zvuk. Uobiajen nain da se takve pojave eliminiu jeste pokrivanje relevantnih povrina apsorpcionim materijalom. Meutim, u nekim okolnostima ukupna koliina apsorpcionog materijala u prostoriji, odreena i postavljena po drugim kriterijumima, moe biti ve dovoljno velika, pa bi dodavanje novih umanjivalo ukupni akustiki kvalitet prostora. Kada se pojavi takav akustiki problem, jedino reenje je da se na mestu u prostoriji od koga se odbija tetna refleksija zvuna energija raspri umesto da se apsorbuje. Rasprivanje pri refleksiji postie se izradom adekvatnih reljefnih formi na povrini zida. Takva konstrukcija naziva se akustiki difuzor. Osim ovakvih zahteva, u prostorima gde je relevantna estetika zvuka pojam kvaliteta je uslovljen, izmeu ostalog, i difuznou, odnosno ravnomernou pravaca iz kojih zvuk nailazi na sluaoca. Takav zahtev se u prostorijama moe realizovati iskljuivo stvaranjem fizikih uslova da se zvuna
M. Miji
103
SLIKA 5.13 -Primeri enterijerskih formi koje imaju akustiku funkciju difuzora
energija pri svakoj refleksiji to vie raspruje. Jedini nain da se postigne takav efekat jeste primena akustikih difuzora. U ranije graenim salama velike zidne povrine bile su prekrivene gipsanim radovima, raznim ukrasima, a u njima su se pojavljivale i druge vrste sloenih geometrijskih formi (galerije, loe). Sve to imalo je upravo funkciju difuzora i pozitivan efekat na ukupni akustiki kvalitet prostora (slika 5.13). Sve najbolje koncertne sale u svetu imaju velike delove zidova i tavanice pokrivene takvim formama. U arhitektonskoj praksi koriene su razliite enterijerske konstrukcije sa ciljem da deluju kao akustiki difuzori. esto se mogu videti poluobliaste ili kalotne forme po povrini zidova. Na tavanicama se izrauju delovi kasetirani uzdunim i poprenim gredama vidljivim u prostoru, to je esto reenje u koncertnim salama. Cilj svih ovakvih mera je da geometrijska nepravilnost povrina na odgovarajuim mestima doprinese rasprivanju zvuka pri refleksiji.
104
Enterijer
Primenom matematikih metoda vremenom su razvijene posebne reljefne forme, bolje reeno konstrukcije, koje veoma ravnomerno i kontrolisano raspruju zvunu energiju. U literaturi su opisani raznovrsni oblici difuzora do kojih se dolo razliitim matematikim modelovanjima. Na slici 5.14 prikazan je jedan takav oblik. Naziva se "kvadratnorezidualni difuzor" (skraeno QRD). Postoje i prefabrikovane difuzorske forme koje se mogu nabaviti na tritu za tipsku primenu u akustikoj obradi prostorija. Za sve difuzore, svejedno da li su to gipsani radovi u koncertnim salama iz prolog veka ili savremene specijalne konstrukcije, vae neki osnovni akustiki zakoni. Prvi je da njihova efikasnost u rasprivanju energije moe biti velika samo kada su dimenzije reljefnih formi poredljive sa talasnim duinama zvuka ili vee od njih. Iz takvog zakona proizlazi da gipsani radovi u salama, po pravilu relativno plitki, mogu rasprivati zvuk samo na visokim fekvencijama. Na niskim frekvencijama, gde su talasne duine zvuka velike, rasprivanje energije pri refleksiji moe biti efikasno samo ako su oblici difuzora dovoljno veliki. Zato krupne geometrijske forme galerija i loa deluju kao difuzori i na najniim frekvencijama koje se mogu javiti u jednoj sali. Time se i ovde pria ponovo vraa na ranije utvren akustiki zahtev za dovoljne gabarite. Taj gabarit mora se obezbediti u arhitektonskom planiranju prostora.
SLIKA 5.14 - Jedan primer akustikog difuzora razvijenog matematikim metodama. Naziva se "kvadratnorezidualni difuzor" (QRD) i esto se primenjuje u akustikoj obradi audio studija za snimanje muzike
M. Miji
105
106
6. Generalizacija akustikih problema u arhitekturi
rethodna poglavlja predstavljaju pokuaj da se manje ili vie sistematizovano prikae odnos izmeu akustikih problema koji postoje u ovekovom svakodnevnom ivotu, s jedne, i akustikih principa nametnutih arhitekturi, s druge strane. Na njihovim uzajamnim vezama uspostavljena je arhitektonska akustika kao posebna struna oblasti, pa se moe rei da elementarna znanja o tome ine obavezan deo zanata arhitekte. Da bi se olakalo razumevanje procesa akustikog projektovanja, moe se napraviti korak dalje da se generalizuju svi dosad navedeni akustiki problemi u arhitekturi. Kada se sa ireg spiska tema pobrojanih u prethodnim poglavljima fokusira bilo koji konkretan akustiki problem koji se moe pojaviti u arhitektonskoj akustici (ekoloki, komunikacioni, umetniki) - bez obzira na sloenost problematike, dakle delikatnost pojedinih akustikih segmenata projektantskog posla, sofisticiranost definicija raznih akustikih parametara ili eventualne komplikovanosti njihovih prorauna - svaki sadri neto to je za sve njih zajedniko. To ne zavisi od specifinosti samog problema, i moe se jasno predstaviti bez poznavanja svih njegovih konkretnih detalja, a i bez korienja jezika matematike.
Blok ema strukture akustikih problema

Svaki od problema u arhitektonskoj akustici kakvi se realno pojavljuju u projektantskom poslu moe se predstaM. Miji
107
GENERALIZACIUJA AKUSTIKIH PROBLEMA U ARHITEKTURI
viti generalizovanom blok emom prikazanom na slici 6.1. Ona moe predstavljati sluaj iz domena zatite od buke, sluaonicu, problem zatite neije privatnosti, koncertnu salu itd. Kao to se vidi, ema je veoma opta i moe se, kao takva, sasvim sigurno primeniti i izvan oblasti arhitektonske akustike. Ma kako banalno na prvi pogled izgledala, ona predstavlja najmanji zajedniki sadralac svih zadataka iz oblasti akustikog projektovanja. ema sa slike sadri tri osnovna elementa bez kojih nema nijednog akustikog dogaaja. Pri tome se pojmom "akustiki" dogaaja moe oznaiti svaka pojava zvune energije u nekom okruenju pri emu postoji neko, ili neto, ko e je registrovati. Tri elementa koja ine emu su: - izvor zvuka, - prenosni sistem i - prijemnik. Svaka zvuna pojava, svaki problem, dakle sve to se moe javiti kao zadatak u domenu arhitektonske akustike mora sadrati zvuni izvor koji generie zvunu energiju, nekakvo okruenje, odnosno prostor u kome se proizvedena energija iri, na emi oznaen kao prenosni sistem, i najzad mesto na kome se nalazi prijemnik koji registruje prisustvo zvune energije.
SLIKA 6.1 - Blok ema koja prikazuje generalizovanu strukturu akustikih problema
U arhitektonskoj akustici kao prijemnik se, praktino u svim sluajevima, pojavljuje ovekovo uho. Zato su karakteristike ovog ula, ak i one sasvim subjektivne, implicitno ugraene u sutinu vrlo konkretnih fizikih zahteva koje arhitektonska akustika postavlja pred projektante. Samo u posebnim okolnostima prijemnik moe biti i neki drugi akustiki senzor (npr. mikrofon kao senzor u radijskim i TV studijima, u telefonu ili za govornicom). Prema tome, u arhitektonskoj praksi je broj moguih opcija prijemnika sa prikazane eme veoma ogranien, za razliku od broja varijacija koje se u praksi javljaju u osobinama izvora i u strukturi prenosnih sistema. Generalizovanu emu treba shvatiti kao prikaz procesa prenosa od izvora do prijemnika koji se moe posmatrati na dva naina: - kao prenos zvune energije i - kao prenos informacija kodovanih zvukom. S obzirom na taj dualizam u prirodi zvunih pojava, i u arhitektonskoj akustici se analizi problema moe pristupati na dva naina.
108
Blok ema strukture akustikih problema
Prvi nain je analiza prenosa sa energetskog aspekta. Tada je znaajan samo energetski nivo zvuka koji dospeva do prijemnika. Zadatak arhitekture je da ga uini to je mogue viim ili niim. U arhitektonskoj akustici ovaj nain se najee primenjuje kada zvuk iz nekog izvora ugroava okolinu, dakle u oblasti zvune zatite, zatim kada se zahteva dovoljno glasan govor u sluaonicama itd. Drugi nain je analiza s informacionog aspekta. U arhitekturi je takav sluaj najei tamo gde se pojavljuju govor ili muzika namenjeni potencijalnim sluaocima. Tada je znaajan informacioni sadraj zvuka koji putuje od izvora do prijemnika, pa je zadatak arhitektonske akustike da se zvune informacije na tom putu maksimalno ouvaju. Projektantski problemi koji proizlaze iz ovog aspekta uglavnom zahtevaju veoma sofisticirane metode prorauna, sloenije od onih koje se primenjuju kada treba voditi rauna samo o energiji zvuka.
Smisao blok eme u procesu projektovanja

Postupak akustikog projektovanja sutinski zapoinje otkrivanjem svih pozicija u buduem objektu gde se moe primeniti ema sa slike 6.1. Nekada su takva mesta sama po sebi jasna. Na primer, svuda gde jedan zid odvaja boravine prostorije dva susedna stana postoji takvo mesto. Tada se pretpostavlja postojanje zvunog izvora s jedne, a prijemnika sa druge strane zida. Prijemnik je uvek neije ulo sluha, a izvor u susednom stanu moe biti sve ono to u svakodnevnom ivotu proizvodi zvuk. Projektantski zadatak je da na taj sluaj primeni generalizovanu blok emu i definie sve njene elemente. Postoje okolnosti kada mesta gde se pri projektovanju mora postaviti generalizovana ema nisu na prvi pogled oigledna, pa je za njihovo nalaenje potrebno odreeno zanatsko iskustvo. Primer manje oigledne pozicije u objektu moe biti pojava kada udarni zvuk, koji nastaje sluajnim ili namernim udarcima po betonskom podu terase stana, kroz elemente strukture zgrade dospeva u sobu susednog stana sa donjeg sprata, dijagonalno u odnosu na posmatranu terasu. Takoe, pri projektovanju esto promakne da zvuk izmeu dve relativno udaljene prostorije moe prolaziti unutranjim prostorima konstrukcije staklenih fasada. Mnogo je ovakvih primera kada je teko na prvi pogled uoiti da postoji akustiki problem, odnosno da se na
M. Miji
109
Primena generalizovane eme i definisanje njenih elemenata u jednostavnom sluaju dve boravine prostorije susednih stanova ima vrlo logian tok. Pr vo se utvruju osobine izvora zvuka. Kada su u pitanju stanovi izvor buke je ovekova svakodnevna aktivnost. Izvor zvuka se definie utvrdjivanjem reda veliine zvune snage takvog izvora, to jest maksimalnog nivoa zvuka koji moe nastati u njegovom okruenju. Da bi se problem uinio reivim, zakonski su regulisani akustiki okviri ljudskih aktivnosti u stanu, o emu je ire pisano u poglavlju 4.1. Tako je propisan maksimalni dozvoljeni nivo zvuka u stanu, ime je definisan zvuni izvor. Drugi korak bilo bi definisanje prijemnika. Iako je to uvek ljudsko uvo, kad je buka u pitanju apsolutni prag prihvatljivosti nije uvek isti. On zavisi od niza oklonosti. Zahtevi ovekovog uva u spavaoj sobi razlikuju se od njegovih zahteva u kuhinji ili kupatilu. Zato je definisanje prijemnika na emi uslovljeno namenom prostorije. Istovremeno, zakonska definicija dana i noi, utvrena standardom JUS J.U6.201 (opisana u poglavlju 4.1), moe se shvatiti i kao propisivanje karakteristika prijemnika. Najzad, definisanje prenosnog sistema podrazumeva uoavanje svih pregradnih elemenata kroz koje prolazi nezanemarljiva zvuna energija izmeu dve posmatrane prostorije. U mnogim situacijama to moe biti samo pregradni zid, to je najjednostavniji sluaj. U sloenijim okolnostima u prenosnom sistemu mogu biti i drugi delovi objekta koji spajaju dve prostorije, kao to su boni zidovi, zajednika meuspratna konstrukcija, dimnjaki kanali itd.
nekom mestu u objektu moe primeniti generalizovana ema. Za svaku utvrenu poziciju u objektu treba imati jasnu predstavu o konkretnim elementima blok eme koja se tu moe postaviti. Zato pri projektovanju nekog objekta reavanje praktinih zadataka ima dva osnovna koraka. To su: - analiza pojedinanih karakteristika sva tri elementa sa generalizovane eme koje treba, u zavisnosti od specifinosti konkretnog problema, manje ili vie precizno utvrditi i - analiza njihovih meusobnih odnosa, a to znai meusobnog prilagoenja izvora sa prenosnim sistemom, s jedne, i prenosnog sistema sa prijemnikom, s druge strane. Na kraju slede eventualne projektantske intervencije prilikom materijalizacije konstrukcije i enterijera objekta. To znai na izvoru, ako je mogue, a uglavnom na prenosnom sistemu. Ukratko, uvoenje generalizacije strukture akustikih problema, izloene u ovom poglavlju, u izvesnoj meri omoguava sistematizaciju i loginost pojedinih koraka u projektantskom radu. To dalje omoguava eventualno definisanje optih projektantskih procedura arhitektonske akustike.
6.1 Zvuni izvori
Da bi se jedan akustiki dogadjaj odigrao, odnosno da bi se pojavila zvuna energija u nekom prostoru, mora da postoji izvor koji stvara zvuk. Procesi generisanja zvuka u ovekovom okruenju mogu biti razliiti, a fiziki naini na koje se moe proizvesti zvuk u vazduhu ve su detaljnije pobrojani u napomeni na poetku poglavlja 3. Nezavisno od podele koja je tamo prikazana, zvunu energiju u vazduhu moe stvarati neko vrsto telo, odnosno mehaniki sklop, ili neka fizika pojava.
110
Zvuni izvori
vrsto telo kao izvor zvuka moe biti povrina koja vibrira, kao to su to membrana zvunika, pregradni zid koji zrai buku nastalu u susednoj sobi, telo muzikog instrumenta itd. vrsto telo kao izvor zvuka moe biti i mehaniki sklop koji dovoljno brzo preseca struju vazduha, to je glavni mehanizam nastanka zvuka u ventilatorima i sirenama. Zvuk mogu stvarati i neke fizike pojave, to znai bez posredovanja mehanikih, to jest vrstih delova. U tu kategoriju izvora zvuka spadaju turbulencije u fluidima (to je, na primer, pojava koja nastaje pri prolasku vode kroz ventil u kupatilu), brze termike pojave (kao to su procesi sagorevanja, od pucketanja vatre do tutnjave gorionika u velikim kotlovima), elektrina varnica, elektrini luk itd.
Subjektivna podela zvunih izvora

Ve na samom poetku ove knjige, u prvom poglavlju, objanjeno je da se zvuk, iako predstavlja fiziku pojavu, moe i subjektivno vrednovati, jer se u arhitektonskoj akustici ovek stavlja u sredite stvari. Uvoenje pojma buke, iji su definicija i smisao komentarisani u poglavlju 3.1, na svoj nain pokazuje opti znaaj subjektivnog u arhitektonskoj akustici. Opravdanje za takav pristup jeste injenica da se zvuk javlja u ovekovom okruenju i da stoga njegova percepcija ulom sluha postaje "mera svih stvari". Upravo u arhitekturi takav pogled na zvuk kao fiziku pojavu postaje jedini mogui nain njegovog posmatranja. Subjektivno posmatrano zvuk, bez obzira na to kako je nastao, moe biti koristan ili tetan. Ovakva podela se prenosi i na izvore, pa se i oni po istom principu mogu podeliti na izvore korisnog i tetnog zvuka. Ako okolnosti nalau da zvuk ima neku namenu za oveka, ako ga treba to bolje uti ili registrovati mikrofonom, onda se on moe smatrati korisnim. Koristan zvuk se najire pojavljuju u oblasti govora i muzike. Nasuprot tome, tetan zvuk nema nikakvu namenu ve je dominantna njegova osobina da u nekim okolnostima ometa, to jest uznemirava ljude. Oigledno je da se podela na koristan i tetan zvuk moe smatrati generalizacijom ranije objanjene razlike izmeu pojmova "zvuk" i "buka" (videti poglavlje 3.1). Subjektivna podela zvunih izvora na osnovu efekta njihovog zvuka na oveka odreena je znaajem energetske, odnosno informacione dimenzije zvuka. Zvuci se svrM. Miji
111
stavaju u kategoriju korisnih iskljuivo zbog nekog svog informacionog sadraja, pa su izvori korisnog zvuka uglavnom oni koji zvukom koduju neke informacije. Sa druge strane, izvori tetnog zvuka su po pravilu oni iji je zvuk interesantan samo sa energetskog aspekta, kako bi se ovek uspeno od njega titio. Ipak, ovo Budui da je podela na koristan i tepoklapanje podela nije apsolutno. U poglatan zvuk samo generalizacija stavova vlju 3.2 objanjen je problem zatite privatkoji su doveli do pojma buke, jasno je nosti. To je sluaj kada se ometanje postie da ovakva klasifikacija zvukova, a informacionim sadrajem tueg govora, a ne samim tim i klasifikacija njihovih njegovim apsolutnim nivoom (vidi tekst u izvora, nije uvek apsolutna. Naime, isti okviru). se zvuk, u zavisnosti od okolnosti, moe smatrati korisnim ili tetnim, pa se taj dualizam projektuje i na zvune izvore. Muzika, iako po svojim osobinama navedena kao specifina kategorija korisnog zvuka, ne mora uvek biti tretirana na takav nain. Ranije je naveden primer muzike koja nekome u nevreme dopire iz komijskog stana. Za komiju koji se nalazi neposredno pored izvora, i verovatno uiva u muzici, ona svakako predstavlja koristan zvuk. Za onoga ko se nalazi u susednom stanu, do koga muzika dospeva kroz zid i ometa ga, takav zvuk ima sve odlike buke jer je neeljen i uznemirava. Takav, manje-vie est sluaj pokazuje svu relativnost podele na korisne i tetne zvukove. Relativnost definicije korisnog i tetnog zvuka prisutna je i u mnogim drugim ivotnim okolnostima. Zbog toga je neophodna odreena opreznost pri kategorizaciji izvora zvuka u projektantskom radu. Naravno, tetnost ostaje nesumnjiva kada zvuk svojim intenzitetima zdravstveno ugroava ulo sluha slualaca u okolini, bez obzira na njegovu osnovnu prirodu i namenu, odnosno neiji subjektivni stav.
Subjektivna klasifikacija izvora zvuka znaajna je u arhitektonskoj akustici jer se projektantski pristup analizi sledeeg elementa sa blok eme, prenosnom sistemu, odreuje na osnovu prethodno utvrene klasifikacije izvora, odnosno zvuka koji on stvara. Inenjerski pristup prenosnom sistemu znatno se razlikuje u zavisnosti od toga da li je na poetku izvor korisnog ili tetnog zvuka.
6.2 Prenosni sistem

Pri svakom zvunom dogaaju, bez obzira na to kako je zvuk nastao, zvuna energija se udaljava od izvora irei se dalje kroz prostor. To je neumitnost fizikih zakona. U fizikom okruenju koje preuzima energiju od izvora, kroz koje se ona dalje prostire, nalazi se i prenosni sistem, kako je to definisano generalizovanom blok emom sa slike 6.1. Moe se rei da je to jedan deo ukupnog prostora oko izvora, i to onaj deo kroz koji prolazi zvuna energija dospevajui do prijemnika.
Prenosni sistemi se u arhitektonskoj akustici pojavljuju u veoma razliitim oblicima. Mogu biti predstavljeni vazdunim prostorom, vrstim strukturama ili njihovom kombinacijom. Od okolnosti u kojima se nalaze izvor zvuka i prijemnik zavisi putanja zvune energije izmeu njih, pa time i karakter prenosnog sistema koji ih povezuje. Oni su, po pravilu, trodimenzionalni (sem retkih izuzetaka,
112
Prenosni sistem
vidi tekst u okviru). To je posledica fizike prirode prostora u kome ovek ivi. Zato se i proces prenosa izmeu izvora i prijemnika odvija u trodimenzionalnom prostoru. Za arhitektonsku akustiku vano je da prenosni sistem uvek mora, u veoj ili manjoj meri, uticati na svaku zvunu pojavu koju prenosi, a to znai na energiju koju zvuk sadri i informacije koje on sobom nosi. Zvuk koji se pojavi na izlazu sistema, na mestu prijemnika, svakako zavisi od onoga to se pojavilo na ulazu, odnosno to je generisao izvor, ali i od osobina samog prenosnog sistema. Projektantski posao u sferi arhitektonske akustike sastoji se u prilagoavanju materijalnih elemenata objekta koji ulaze u sastav utvrenog prenosnog sistema da bi se promene zvuka koje e nastati pri prenosu podesile prema unapred zadatim zahtevima.
Kao primer izuzetka od trodimenzionalnosti moe se uzeti ventilacioni kanal kakav se koristi u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju prostorija. Kanal predstavlja posebnu vrstu prenosnog sistema na ijem se ulazu, kao izvor zvuka, nalazi ventilator za pokretanje vazduha i, eventualno, kompresor za njegovo hlaenje, a na izlazu je ovek kao prijemnik koji uje buku iz ventilacionog otvora. Specifinost kanala kao prenosnog sistema ogleda se u njegovoj prostornoj ogranienosti. Dve njegove dimenzije, koje odreuju povrinu poprenog preseka, zanemarljive su u odnosu na duinu kanala. Zidovi spreavaju bono rasipanje zvune energije, pa je prostiranje zvuka omogueno jedino du kanalske mree. Zbog toga se vazduni prostor kanala u praksi posmatra kao jednodimenzionalni prenosni sistem. Jedna od posledica toga je da se u procesu projektovanja slabljenje zvuka izraava po metru duine kanala.
U inenjerskom domenu arhitektonske akustike najznaajniji segment s aspekta projektovanja predstavljaju metode za predvianje prenosnih karakteristika sistema u svim okolnostima koje se mogu pojaviti unutar buduih graevinskih objekata. Matematiki model kojim se opisuje ponaanje prenosnog sistema, odnosno utvruju promene zvuka pri prolasku kroz njega naziva se prenosna karakteristika. Do nje se moe doi merenjem na postojeim objektima, merenjem na fizikom modelu koji simulira realni objekat ili teorijskim analizama.
Akustiko modelovanje prenosnih sistema

Svaki pokuaj da se na neki nain predvidi ponaanje akustikog prenosnog sistema naziva se modelovanje. Modelovati se u optem sluaju moe pomou matematikog aparata ili na neki drugi pogodan nain. Nevidljivost zvunih pojava uslovila je da arhitektonski poslenici pokuaju da ih vizuelizuju. Kao rezultat, esto se u razgovorima tokom izrade projekata moe uti kako mnogi zvuno polje u mislima predstavljaju nekakvim zracima poput svetlosnih, samo nevidljivim. Sasvim je sigurno da se i takva predstava moe nazvati modelom, samo je pitanje njegove realne tanosti.
M. Miji
113
Ono to se zaista deava u zvunom polju jeste oscilovanje enormnog broja molekula vazduha i okolnih vrstih materijala uz sloenu meusobnu interakciju koja podrazumeva stalno meusobno predavanje i primanje energije po sili fizikih zakona. To je sutina postojanja zvunog polja. Modelovanje prenosnog sistema koje bi pretendovalo na veliku tanost moralo bi da se bazira na matematikom opisu tog procesa, uzimajui u obzir sve delove materijala, odnosno sve molekule koji uestvuju u zvunom oscilovanju i sve fizike zakone koji pri tome deluju. Intuitivno je jasno da je takva procedura modelovanja praktino neizvodljiva, i pored svih mogunosti koje prua savremene raunarska tehnika, s jedne strane zbog enormnog broja molekula razliitih sudbina koje se teko mogu obuhvatiti procedurama analize, a sa druge zbog sloenosti procesa njihove interakcije. Takvi pokuaji se, naravno, rade u istraivake svrhe, ali i to samo u sluajevima koji podrazumevaju mnoga ogranienja i pojednostavljenja. Njihova primena u proizvoljnim okolnostima reavanja inenjerskih problema prilikom projektovanja praktino je nemogua. Odustajanje od takvog izvornog modela zvunog polja u inenjerskim aplikacijama, znai i u arhitektonskoj akustici, olakava i injenica da je tanost prorauna koja je potrebna u ivotu iz raznih razloga relativno ograniena. Problem tanosti podataka u akustici ve je analiziran u poglavlju 4.2 ("Preciznost akustikih merenja"). Samim tim, u projektantskom radu nije ni neophodno polaziti od tako preciznog opisa zvunog polja. U inenjerskoj analizi akustikih prenosnih sistema danas su na raspolaganju tri mogua pristupa. To su matematiko, geometrijsko i fiziko modelovanje zvunog polja. U arhitektonskoj akustici matematiko
modelovanje na bazi empirije verovatno je najee u oblasti zvune izolacije. Formule za izraunavanje izolacionih moi raznih pregradnih konstrukcija formirane su kombinacijom teorije i analize rezultata brojnih merenja realnih pregrada. Zakljuci dobijeni analizom izmerenih vrednosti posluili su za modifikacije formula sa jedinim ciljem da se rezultati modelovanja priblie realnosti.
Matematiko modelovanje podrazumeva nalaenje formula kojima se, manje ili vie tano, opisuje zbivanje u zvunom polju. Vrlo esto se stvari u teorijskom smislu krajnje uproavaju, pa se na osnovu iskustvenih podataka, dakle empirijski, koncipira formula koja u praktinim okolnostima dovoljno tano opisuje zvune pojave (vidi tekst u okviru). To znai odustajanje od modelovanja fizikih procesa, odnosno teorijskih postavki u akustikim pojavama. Primarnim se smatra slagaAKUSTIKA U ARHITEKTURI
114
Prenosni sistem
nje rezultata dobijenih izraunavanjem sa rezultatima koji se dobijaju merenjem u realnim situacijama, bez obzira na put kojim se do toga dolazi. Geometrijsko modelovanje je najpriblinije intuitivnom modelu omiljenom u oblasti arhitekture, ve pomenutom na poetku. Osnovu geometrijskog modela Jedan karakteristian sluaj koji iluzvunog polja ini postulat da se zraenje struje nedostatak geometrijskog modezvunog izvora zamenjuje velikim brojem zrala jeste pojava difrakcije. U arhitektonka koji nose neku energiju i koji od izvora skoj akustici difrakcija se najee odlaze u prostor. Procedura modelovanja manifestuje kada zvuni talas pogodi sastoji se od praenja sudbine velikog broja prepreku koja je svojim dimenzijama zraka koji na svom putu podleu geometrijporedljiva sa njegovom talasnom duskim zakonima refleksije. Ovakav pristup je inom. U modelovanju postorija karakveoma pogodan za raunarsku analizu. Ipak, teristian primer su reljefni oblici na jednostavnost geometrijskog modela plaa se zidovima, gipsani radovi, stubovi i ozbiljnim ogranienjima. Prvo, tanost rezulsline forme. Kada zvuni talas pogodi tata zavisi od broja zraka ija se sudbina takve geometrijske oblike, pri refleksiji posmatra. Za bilo kakvu ozbiljnu predikciju dolazi do rasprivanja energije po pravponaanja nekog prenosnog sistema, npr. velicima, pa takvo mesto postaje novi zvuni izvor koji zrai zvuk na sve strake koncertne sale, potreban minimum broja ne. Geometrijski model u svom osnovzraka je reda veliine desetina i stotina hiljanom obliku takvu pojavu "ne vidi". da. Drugo, geometrijski model zanemaruje sve Zbog toga se tanost geometrijskog pojave koje su posledica talasne prirode zvuka modelovanja ograniava samo na pro(difrakcija, rezonantne pojave itd.). U mnogim storije ograniene ravnim povrinama okolnostima ovo zanemarivanje je ozbiljan i na zvuk viih frekvencija. nedostatak (vidi tekst u okviru). Fiziko modelovanje zvunog polja podradela pri analizi manjih prostorija jeste zumeva izradu makete prostora u kome se zvuk to on "ne vidi" pojavu stojeih talasa. javlja i adekvatna merenja u njemu. Time se Njihova pojava je karakteristina za dobija precizna slika o odzivu prenosnog sistemale prostorije i predstavlja osnovni ma koji je projektantima znaajan u posmatraakustiki fenomen u njima. Zbog svoje nom prostoru. Maketa koja predstavlja prostor prirode taj fenomen se ne moe predviu kome se javlja zvuno polje naziva se fiziki deti geometrijskim modelom. model. Pri tome se, da bi takav pristup imao nekog smisla, obino primenjuju modeli u smanjenoj razmeri, iji izbor zavisi od veliine realnog prostora. Podaci iz literature govore o primeni modela smanjenih u rasponu razmera od 1:10 do 1:40. Interakcija talasa sa povrinom i difrakcione pojave pri tome zavise od odnosa veliine talasne duine zvuka i geometrijskih dimenzija reljefnih formi. U smanjenim fizikim modelima za merenje se koristi zvuk adekvatno smanjene talasne duine da bi njihov odnos ostao isti. Upravo ta potreba da se analize
M. Miji
Najvei nedostatak geometrijskog mo-
115
obavljaju na 10 ili 40 puta viim frekvencijama jeste najvanije ogranienje fizikog modelovanja. Time se ulazi u oblast ultrazvuka gde poinju da deluju i neke Primena fizikog modelovanja u prakdruge fizike pojave, pa se rezultat modelovasi je uglavnom ograniena na projektonja udaljava od realnosti. Drugi, ne manje vanje prostora u kojima je akustiki znaajni aspekti fizikog modelovanja jesu kvalitet od primarnog znaaja, poput relativno skupa i dugotrajna izrada modela i koncertnih sala, kada se na modelu relativno dugo vreme potrebno za obavljanje akustiki analiziraju razliita enterimerenja. Rokovi i budet predvieni za izradu jerska reenja, i na prouavanje nekih projektne dokumentacije retko kad dozvoljaurbanistikih problema buke, kada se vaju primenu fizikih modela (vidi tekst u analizira prostiranje zvuka u veim okviru). urbanim zonama sa brojnim objektima kao preprekama. To su problemi u kojima ostali postupci modelovanja ne mogu dati dovoljno tane rezultate. Vreme potrebno za izradu modela jedne koncertne sale i obavljanje merenja na njemu teko moe biti krae od est meseci. Ne manje bitno je i da takav projektantski zahvat, izrada modela i sva merenja na njemu, ukljuujui i promene radi akustike analize razliitih enterijerskih reenja, zahteva investiciju reda veliine 50.000100.000 DEM (svetska cena). Retke su prilike kada su kod nas takvi rokovi i cena prihvatljivi u ugovaranju izrade projekta. Meutim, u projektovanju kvalitetnih koncertnih, operskih i slinih sala primena fizikih modela je gotovo nuna, pa se predvianje potrebnih rokova i budeta mora smatrati standardom pri ugovaranju projekata za objekte koji sadre takve prostore.
Sva tri mogua pristupa u akustikom modelovanju imaju svoje prednosti i svoja ogranienja. Moe se rei da razvoj i usavravanje metoda za modelovanje zvunog polja, a time i prenosnih sistema, ni izdaleka nije zavren posao. To je polje na kome i danas istraivai ozbiljno rade. U tom domenu postoje stalni pomaci, to akustikim konsultantima namee obavezu da stalno prate literaturu. Posebno je znaajno pitanje korelacije rezultata dobijenih u procesu modelovanja i ovekovog subjektivnog doivljaja zvunog polja. Ukljuivanje subjektivnog aspekta u razvijanje metoda modelovanja ini osnovu savremenih istraivanja u akustici.
Vazduh kao prenosni sistem
U ovekovom okruenju najzastupljeniji prenosni sistem je vazduni prostor, u manjoj ili veoj meri ogranien povrinama nainjenim od vrstog materijala. U zavisnosti od stepena fizike ogranienosti, mogue je napraviti akustiku klasifikaciju vazdunih prostora. U tom smislu, postoje dva karakteristina oblika vazdunog prostora kao prenosnog sistema. To su: - otvoren prostor i - zatvoren prostor (prostorije) Na otvorenom prostoru zvuna energija kad jednom krene od izvora, osim sporadinih refleksija od prepreka (zidovi, zgrade, tlo), odlazi nepovratno u prostor. Zahvaljujui tome, primenom osnovnih fizikih zakona o irenju
116
Prenosni sistem
talasa mogu se predvideti vrednosti nivoa zvuka u bilo kojoj taki gde se moe nai prijemnik. Za otvoreni prostor je karakteristino da od ukupne energije koja kree od izvora samo jedan njen veoma mali deo moe da se nae u neposrednoj blizini prijemnika, i to samo jedanput pre nego to nestane putujui u prostor. Ostala stvorena zvuna energija rasipa se u svim pravcima i ostaje nedostupna potencijalnim sluaocima (vidi tekst u okviru). Nasuprot tome, u zatvorenom prostoru zvuna energija ostaje "zarobljena" unutar zidova, prisiljena da putuje tako ogranienim prostorom dok se nekim mehanizmom disipacije sasvim ne potroi. Pojava kretanja zvune energije po ogranienoj zapremini i njeno troenje na povrinama zidova osnovna je karakteristika akustikog pojma prostorije. U njoj se, za razliku od otvorenog prostora, mogu ak stvoriti uslovi da skoro svaki deo stvorene zvune energije, pre ili kasnije tokom svog "lutanja", proe pored prijemnika. tavie, ako je proces troenja energije dovoljno spor, mogue je da se ista "porcija" energije tokom vremena vie puta nae na istom mestu u prostoriji, pa i tamo gde se nalazi prijemnik. Ova pojava se moe smatrati najvanijom odlikom zvunog polja u zatvorenom prostoru.
Zanimiljiva ilustracija pojave rasipanja zvune energije u prostoru moe se nai u inenjerskim problemima sa kojima se susree elektroakustika. Prilikom ozvuavanja na otvorenom prostoru samo mali deo zvune energije koju stvaraju zvunici stie do onih kojima je ona namenjena, tj. do slualaca koji se nalaze negde u okolini. Najvei deo proizvedene energije odlazi "u nebo", jer zvunici kao izvori zvuka zrae energiju na sve strane. To je svakako rasipanje, kako s aspekta elektrine snage uloene u rad ozvuenja, tako i sa finansijskog aspekta, jer su neophodni adekvatno moni sistemi da bi samo jedan mali procenat njihove proizvedene zvune energije, koji se zapravo jedini iskoristi jer dospe do sluaoca, bio dovoljan. Reenje ovoga problema trai se u posebnim konstrukcijama zvunikih sistema koji mogu energiju da zrae sa to je mogue veom usmerenou prema zoni gde se nalaze sluaoci. U akustici je apsolutna usmerenost zvunog izvora nemogua zbog delovanja nekih optih fizikih zakona. Dananja tehnologija omoguava konstrukcije zvunikih sistema velike usmerenosti zraenja (zvunici sa levkom, zvuni stubovi), ijom se upotrebom minimizira efekat rasipanja.
Proces troenja zvune energije odigrava se na povrinama zidova (tavanice, poda), uvek kada ih na svom putu zvuni talas pogodi. Tom prilikom deo energije nepovratno odlazi u pogoeni materijal i nestaje iz vazdunog prostora sobe. Sve to se karakteristino deava za zvukom u prostorijama proizlazi iz ravnotee ta dva suprotna procesa: stvaranja zvune energije u izvoru i njenog troenja na povrinama zidova (vidi tekst u okviru na sledee dve strane). Prema tome, otvoren i zatvoren prostor dva su potpuno suprotna oblika zvunog polja. Zbog toga su i metode njihovog matematikog modelovanja veoma razliite. U sluaju otvorenog prostora primenjuju se osnovni zakoni prostiranja zvuka, uz eventualnu pojavu sporadinih refleksija od
M. Miji
117
Ponaanje neke prostorije u kojoj radi izvor konstantnog zvuka moe se objasniti analogijom sa procesom punjenja nekog zamiljenog bazena vodom, ako se pri tome pretpostavi da su njegovi zidovi perforirani, da se po njima nalazi mnotvo malih otvora kroz koje voda slobodno otie. Moe se takoe pretpostaviti da je koliina vode koja u takav bazen dotie konstantna i da zavisi samo od veliine dovodne cevi, to jest njenog protoka. Meutim, koliina vode koja otie kroz rupe po zidovima bazena zavisi od nivoa vode u njemu. to je nivo vode vii, vei je broj rupa koje su pod vodom pa je i koliina vode koja otie vea. U toku punjenja takvog bazena postoji jedan trenutak kada e se koliina vode koja dotie u bazen i ukupna koliina vode koja kroz potopljene rupe istie iz bazena izjednaiti. Od tog trenutka proces punjenja prelazi u stacionarno stanje a nivo vode u bazenu ostaje konstantan i pored toga to neprekidno dolaze nove koliine vode. Znai da je punjenje takvog "perforiranog" bazena proces koji se sam u jednom momentu zaustavlja pri odreenom nivou vode. Nivo na kome e se proces punjenja zaustaviti zavisi od odnosa protoka vode kojom se bazen puni i gustine otvora po njegovim zidovima, to jest protoka vode koja otie. Kada u prostoriji konstantno radi zvuni izvor, zvuno polje u njoj moe se uporediti sa tim zamiljenim bazenom. Zvuna energija koju stvara izvor analogna je vodi kojom se bazen puni, odnosno snaga zvunog izvora analogna je veliini protoka u dovodnoj cevi. Otvori na zidovima bazena analogni su apsorpciji na zidovima prostorije. Kada se ukljui konstantan zvuni izvor, vazduni prostor prostorije kontinualno se puni zvunom energijom, i nivo
povrine tla ili graevinskih objekata. Analiza zvunih pojava u prostorijama zasniva se na statistikom pristupu kojim se opisuju odnosi proizvodnje i troenja zvune energije.
Sloeniji oblici prenosnih sistema

Prenosni sistem, osim vazdunog prostora, moe biti i neka vrsta struktura. Karakteristian sluaj je kada se na poetku sistema nalazi izvor strukturnog zvuka koji zvunu energiju emituje u graevinsku konstrukciju za koju je mehaniki vezan. U realnim okolnostima, najei oblici akustikog prenosnog sistema jesu kombinovane strukture sastavljene od delova vazdunog prostora i masivnih konstrukcija izmeu njih. Pri tome, vazduni prostor moe biti prostorija ili otvoreni prostor. Brojni primeri kombinovanih sistema mogu se nai u svakom graevinskom objektu. Najjednostavniji primer kombinovanog prenosnog sistema pojavljuje se u klasinom problemu zvune zatite kada zvuk iz jedne prostorije prodire u njoj susednu. Zvuk obino nastaje u vazdunom prostoru prve prostorije i prelazi u materijal pregradnog zida, dakle vrstu strukturu. Zahvaljujui primljenoj energiji, taj zid sa druge strane zrai zvuk u vazduni prostor susedne prostorije, u kojoj se moe nalaziti slualac, dakle prijemnik. Prema tome, u takvom najjednostavnijem sluaju zvune zatite prenosni sistem je kombinovan jer se sastoji od dva nezavisna vazduna prostora i vrste strukture izmeu njih. Posebno sloen oblik akustikog prenosnog sistema javlja se u sluajevima kada izmeu izvora i prijemnika postoje formirani paralelni putevi prostiranja zvune energije. U primeru prenosa izmedju dve susedne prostorije u zgradi zvuk dominantno prodire direktno kroz pregradni zid. Meutim, u mnogim okolnostima ima i drugih, paralelnih puteva, mimo pregradnog zida, kojima zvuna energija moe lake dospeti sa druge strane pregrade. To mogu biti
118
Prenosni sistem
ventilacioni kanali, kanali raznih kablovskih instalacija, dimnjaki kanali, otvori vrata i prozora, zajednika sputena tavanica, upljine u fasadi itd. Tada se na mestu koje predstavlja izlaz iz prenosnog sistema, gde se nalazi slualac, delovi zvune energije pojavljuju prolazei potpuno nezavisnim, meusobno paralelnim putevima da bi tu, na kraju, dolo do njihovog sabiranja. Ukupnu izolovanost izmeu dve takve prostorije dominantno odreuje onaj od paralelnih puteva kojim prolazi najvei deo energije (vidi tekst u okviru na strani 122).
zvuka u svim takama prostorije raste. Istovremeno, zvuna energija se troi u procesu apsorpcije na zidovima (ali i svim drugim povrinama izloenim zvuku). Sudbina te energije koja ode u zidove nije od znaaja na ovakvom nivou objanjenja, kao to nije bilo znaajno kuda otie sva ona voda koja prolazi kroz rupe po zidovima bazena. Karakteristino je za prostorije da snaga disipacije, to jest brzina troenja zvune energije na zidovima prostorije, zavisi od koliine energije u prostoriji, tanije od njene gustine u tom vazdunom prostoru. Kada zvuni talasi pogaaju zid, uvek se troi isti procenat njihove energije. Zato se, to je gua zvuna energija koja pogaa zidove, troi vie energije. Snaga disipacije se od trenutka ukljuenja zvunog izvora stalno poveava, kao to se stalno poveava koliina vode koja istie iz perforiranog bazena. U jednom trenutku e se snaga zvunog izvora (brzina stvaranja zvune energije u prostoriji) i snaga disipacije (brzina troenja iste energije na zidovima) izjednaiti. Od tog trenutka koliina energije u prostoriji, a time i nivo zvuka u njoj, ostaju konstantni dogod zvuni izvor radi, kao to i nivo vode u zamiljenom bazenu ostaje konstantan. Ovakav opis, preko odnosa snage kojom se stvara zvuk u prostoriji i snage njegovog troenja na povrinama zidova, predstavlja polazni stav u jednom od postojeih matematikih modela kojim se u akustici opisuju prostorije. Iz toga je dalje razvijen matematiki aparat koji se najee primenjuje u akustikom projektovanju.
Uticaji prenosnog sistema

U prostiranju kroz prenosni sistem zvuna energija uvek trpi izvesne promene. Te promene mogu biti raznovrsne a, globalno posmatrano, manifestuju se razlikama u energetskom i informativnom sadraju zvuka na ulazu prenosnog sistema i na izlazu iz njega. Najvanija promena unutar prenosnog sistema jeste energetsko slabljenje. Ono je posledica vie razliitih fizikih procesa u zvunom polju. Njihov rezultat uvek je smanjivanje energije zvunog talasa sa udaljavanjem od mesta nastanka, to jest od izvora. Priroda tih fizikih procesa je takva da veliina slabljenja nije jednaka na svim ujnim frekvencijama zvuka. Zbog toga prenosni sistem pri prostiranju utie i na spektralne osobine zvuka, a to znai i na subjektivni doivljaj koji ovek ima kada sa izlaza sistema zvuk dospe do njegovog ula sluha. Po pravilu, slabljenje zvune energije u realnim prenosnim sistemima uvek je relativno vee na viim frekvencijama (vidi tekst u okviru na strani 123).
Tokom projektovanja u svakom konkretnom problemu arhitektonske akustike unapred se definiu zahtevi koje svaki uoeni prenosni sistem treba da ostvari. Ovi zahtevi mogu biti razliiti, ali uvek zavise od prirode zvuka, odnosno od subjektivne kategorije u koju se on svrstava. Kada se posmatra prostiranje tetnog zvuka, to jest buke, prenosni sistem treba da ostvari to
M. Miji
119
U graevinskoj praksi esti su raznovrsni primeri paralelnih puteva prolaska zvuka koji utiu na zvunu zatitu. Jedan takav karakteristian i vrlo aktuelan akustiki problem javlja se kod elektroenergetskih distributivnih trafostanica, koje se obino grade u prizemlju stambenih i poslovnih objekata. Iako se prilikom projektovanja po pravilu vodi rauna o graevinskoj zvunoj izolaciji, u mnogim objektima pojavljuju se paralelni putevi koji ugroavaju ukupnu zvunu zatitu okoline. U arhitektonsko-graevinskim projektima utvruju se tavanice i zidovi izmeu prostorija trafostanice i stana ili kancelarije iznad, odnosno pored nje. Pri tome se vodi rauna da pregrade na ovim pozicijama svojim izolacionim svojstvima zadovolje zahteve iz standarda JUS U.J6.201. Istovremeno, projekat trafostanice na istoj prostoriji predvia velike otvore sa aluzinama koji slue za hlaenje njene unutranjosti. Tako se javlja putanja zvuka iz prostorije sa transformatorom koja vodi kroz otvore sa aluzinama, spoljanju sredinu i prozore prostorija iznad nje, i koja predstavlja put paralelan u odnosu na put zvune energije koja prolazi meuspratnom konstrukcijom ili zidom. Merenja su pokazala da u praksi uticaj ove putanje zvuka uglavnom dominira i odreuje kvalitet zvune zatite susednih prostorija od buke transformatora. Time se obezvreuje ulaganje u materijal za akustiko ojaavanje meuspratne konstrukcije.
vee energetsko slabljenje kako bi zvuna energija na izlazu, na mestu prijemnika, bila to manja. Na tome je formirana itava jedna inenjerska oblast, vaan deo arhitektonske akustike koji se bavi zvunom izolacijom, odnosno zatitom od buke. Ona ima zadatak da prouava i predlae intervencije kojima se moe uticati na poveavanje slabljenja u prenosnim sistemima razliitih struktura. Kada se radi o korisnom zvuku u prenosnom sistemu, to znai o govoru ili muzici, zahtevi su vrlo sofisticirani. Oni idu ka ostvarivanju to manjeg slabljenja i postizanja dovoljnog akustikog kvaliteta na mestu prijema. Taj kvalitet se utvruje pre svega u domenu njegovog informativnog sadraja i estetike zvuka na mestu sluaoca. Ovi akustiki aspekti detaljnije su opisani u poglavljima 3.2 i 3.3.
6.3 Prijemnik
U trodimenzionalnom prostoru prenosnog sistema, na putu prostiranja zvuka, uvek postoji neko mesto gde se nalazi prijemnik kao zavretak procesa predstavljenog generalizovanom blok emom. U arhitektonskoj akustici prijemnici imaju poseban znaaj jer su oni "mera svih stvari". Zbog toga se moe rei da je pristup blok emi sa slike 6.1, odnosno analiza izvora i prenosnog sistema, umnogome diktiran prirodom prijemnika kao poslednjeg elementa u lancu. To znai da na emi pri njenoj analizi postoji uticaj "unazad".
U okolini izvora zvuka, u njegovom zvunom polju, esto moe biti vie od jednog prijemnika. Za svaki od njih postoje razlike u prenosnim sistemima, a i zraenje izvora esto nije jednako u svim pravcima. Zbog toga svaki prijemnik, kada ih ima vie, moe podrazumevati nezavisnu generalizovanu blok emu.
Vrste prijemnika
U projektantskim zadacima iz domena arhitektonske akustike kao prijemnik se, po definiciji, uzima ljudsko ulo
120
Prijemnik
sluha, to je ve naglaeno na poetku ovog poglavlja. Svi problemi ekologije, komunikacija i umetnosti utvreni su uz podrazumevanje da se na kraju eme sa slike 6.1 nalazi ulo sluha. Funkcija i naini reagovanja uha na zvunu pobudu veoma su sloeni, i time se bave posebne grane akustike. Na slici 1.2, u uvodnom poglavlju ove knjige, one su oznaene pod nazivima "psiholoka akustika" i "sluanje". iroko i detaljno poznavanje rada ula sluha sasvim sigurno nije neophodno u bavljenju arhitektonskom akustikom, ali je neophodno poznavanje nekih njegovih najvanijih karakteristika. Kada se razmatra problem buke, ljudsko uho kao prijemnik i njegova osetljivost uzimaju se kao reper za formiranje kriterijuma ocene stanja. Ve je ranije objanjeno da uvoenje "A" karakteristike u procesu merenja buke i izraavanje njenog nivoa u dBA predstavlja prilagoavanje fiziolokim karakteristikama uha. U sluaju korisnih zvukova primarne su neke druge karakteristike ula sluha iz domena percepcije govora i estetskih kriterijuma. Postoje okolnosti kada se kao prijemnik na kraju prikazane blok eme pojavljuje mikrofon. Ovi, s aspekta arhitekture relativno retki sluajevi, postaju sve ei zahvaljujui razvoju tehnologije i njene uloge u svakodnevnom ivotu. Mikrofon kao akustiki prijemnik pojavljuje se u radio i TV stanicama, produkcionim studijima za snimanje muzikog i TV materijala, salama sa ozvuenjem itd. ak i obino korienje telefona podrazumeva da e njegov mikrofon biti prijemnik u zvunom polju koje stvaraju izvori buke u neposrednoj okolini govornika. S aspekta akustike, mikrofon kao prijemnik mnogo je jednostavnije opisati nego ulo sluha. Meutim, i tada treba imati u vidu da se na kraju lanca prenosa zvunih signala ipak pojavljuje neije uho koje slua ono to je mikrofon registrovao. Zbog toga mikrofon kao prijemnik na izlazu iz prenosnog sistema ne eliminie potrebu da se zvune pojave posmaM. Miji
Na izraenije slabljenje visokih frekvencija pri prostiranju utie nekoliko fizikih pojava. Njihova primetnost i relativni znaaj zavise od strukture prenosnog sistema. Ipak, jedna meu njima je uvek prisutna. To je disipativna pojava u samom vazduhu koja se deava na nivou molekula i izrazito doprinosi relativno brzom slabljenju viih frekvencija. Uticaj disipacije u vazduhu pogotovo je primetan pri prostiranju zvunog talasa na vea rastojanja. Postoji jedna dobro poznata situacija iz obinog ivota koja jasno ilustruje stalnu prisutnost disipacije. Kada se o praznicima na ulicama grada pojave brojni limeni duvaki orkestri, njihovo muziciranje moe se uti gotovo na svakom trgu. Nekome ko se orkestru iz daljine pribliava ulicom ujan postaje pr vo bubanj, odnosno najnie frekvencije iz zvuka koje orkestar proizvodi. Sa pribliavanjem polako se pojavljuju, odnosno postaju ujne, i ostale spektralne komponente. Tek kada se slualac sasvim priblii moe se uti solo truba sa svojim visokim tonovima. Ovakav efekat je upravo posledica izraenijeg slabljenja visokih frekvencija u vazduhu, zbog ega se na veim distancama moe uti samo veliki bubanj, a truba samo na relativno malim rastojanjima. Postoje i druge pojave koje doprinose brem slabljenju visokih frekvencija u prenosnim sistemima. Sve pregrade mnogo efikasnije zadravaju zvunu energiju visokih frekvencija nego niskih. To je prirodni zakon ugraen u mehanizam prostiranja zvuka kroz zidove. Zbog toga se u muzici koja dospeva iz komijskog stana lake razaznaju niske frekvencije ("basovi") nego njene ostale komponente.
121
traju kroz prizmu karakteristika ula sluha. Projektantski kriterijumi za prostorije s mikrofonima bazirani su na potrebama nekog mogueg krajnjeg sluaoca, iako se on formalno ne pojavljuje u blok emi utvrenoj u projektovanom objektu.
Poloaj prijemnika kao akustiki faktor

Na poetku poglavlja o prenosnim sistemima komentarisana je injenica da je zvuno polje trodimenzionalna fizika pojava. Zbog toga stanje u njemu, odnosno vrednosti parametara kojima se ono opisuje, uvek zavise i od geometrijskih, prostornih koordinata, a mesto prijemnika u prostoru, to jest koordinate take gde se on nalazi, znatno utie na ono to e biti registrovano. U trodimenzionalnom prostoru unutar dometa svakog zvunog izvora gotovo uvek se istovremeno javlja vie prijemnika. Oni su po pravilu razliito rasporeeni u prostoru, pa su zbog toga razliiti i putevi zvune energije od izvora do njih. Drugim reima, prenosni sistemi nisu identini za sve aktivne prijemnike u okolini istog zvunog izvora. U arhitektonskoj akustici moe se nai mnogo primera kada u zvunom polju postoje viestruki prijemnici. U koncertnoj sali ili uionici svaki je slualac prijemnik. Oni se meusobno razlikuju po svom poloaju u prostoru u odnosu na zvuni izvor. Njihovi prenosni sistemi su moda slini, ali izvesne razlike ipak postoje. Putanje zvune energije izmeu zvunog izvora na bini i slualaca koji se nalaze u prvom i poslednjem redu svakako nisu jednake. Primeri viestrukih prijemnika posebno su znaajni u oblasti zatite od buke. Kada neki zvuni izvor ugroava okolinu, sve osobe koje to uju predstavljaju prijemnike. Za razliku od sala u kojima se slua govor ili muzika, gde su razlike moguih prenosnih sistema u apsolutnom smislu ipak relativno male, u okolini izvora buke prenosni sistemi koji se definiu za svakog od potencijalnih prijemnika mogu se meusobno veoma razlikovati. Prema tome, u jednom graevinskom objektu izmeu nekog izvora buke i ljudi koji tu buku sluaju mogu biti razliita rastojanja, a moe biti veoma razliita i sloenost struktura kroz koju zvuna energija prolazi. Tako se moe, od oveka do oveka, pojaviti manji ili vei broj paralelnih
122
Prijemnik
puteva prolaska buke, vei ili manji udeo prenosa energije kroz graevinske konstrukcije itd. Jasno je da se u procesu reavanja nekog akustikog problema ne mogu proraunima obuhvatiti svi potencijalni prijemnici, jer bi tada projektovanje bilo beskrajno dugotrajan, zamoran i sasvim neisplativ posao. U nekim okolnostima to bi ak mogao biti nereiv problem. Sreom, za ostvarenje dovoljnog akustikog kvaliteta objekta koji se projektuje to nije neophodno. Akustika analiza problema sa viestrukim prijemnicima mora slediti jedan od dva mogua principa:
Kada u podrumu nekog graevinskog objekta postoji pumpa iji rad stvara zvuk, neko ko se nalazi u stanu neposredno iznad nje uje buku koja dospeva prolaskom vazdunog zvuka kroz tavanicu i strukturnog zvuka preko oslonaca pumpe i dalje preko graevinske strukture. Na vie spratove istog objekta buka pumpe dospeva samo kao strukturna komponenta zvuka, kroz konstrukciju zgrade ili kroz instalacije.
- princip najgoreg sluaja, koji se najee primenjuje u razmatranju problema zvune zatite i - princip prosenog prijemnika, koji se najee primenjuje kada se razmatra prostiranje korisnog zvuka. Princip najgoreg sluaja, standardno primenjivan u oblasti zvune zatite, podrazumeva analizu prenosnog sistema do prijemnika koji e, prema poetnim procenama, biti najugroeniji. To e biti onaj prijemnik prema kome je slabljenje prenosnog sistema najmanje, zbog ega e nivo ugroavanja bukom biti najvii. Ako se za sluaj takvih prijemnika odreenim projektantskim intervencijama problem razrei, pretpostavlja se da e u optem sluaju i na mestima ostalih prijemnika stanje buke biti zadovoljavajue. Na primer, ako u nekoj prostoriji graevinskog objekta postoji izvor buke, najgori sluajevi ugroavanja uvek su u susednim prostorijama (po horizontali i vertikali). Ako se razree ti problemi, u svim ostalim prostorijama u objektu gde se takoe nalaze potencijalni prijemnici problem ugroavanja bukom bie sa velikom verovatnoom reen. Princip prosenog prijemnika uvodi se kada u nekom prostoru postoji veliki broj relativno bliskih prijemnika. Odreivanjem meu njima samo jednog, prosenog, analiza se usmerava samo na jedan odgovarajui prenosni sistem. Takav pristup najei je u projektovanju auditorijuma, gde se gotovo nikada ne razmatraju parametri zvunog polja na svim predvienim seditima. Po nekim poetnim kriterijumima utvruju se u prostoru mesta prosenih slualaca za koje se zatim odreuje prenosni sistem i pravi akustika analiza. Dobijeni rezultati e biti, s manjim ili veim tolerancijama, primenjivi i za sve ostale, prostorno bliske sluaoce.
M. Miji
123
Uvoenjem ovakvih principa u pristupu reavanju akustikih problema akustiko projektovanje se u standardnim okolnostima svodi na inenjerske rutine. Naravno, uvek ostaju neke okolnosti kada se zbog znaaja problema mora posmatrati svaki pojedinani prijemnik, bez izvlaenja najgoreg ili prosenog meu njima. Takve situacije su izuzetno retke i ne mogu biti svrstane u standardne procedure projektovanja.
124
7. Literatura
7.1 Knjige
1. D. Egan, "Architectural Acoustics", McGraw-Hill, New York, 1988. 2. D. Egan, "Concept in Architectural Acoustics", McGrawHill, New York, 1972. 3. F. Ingerslev, "Acoustics in Modern Building Practice", The Architectural Press, London, 1952. 4. Parkih-Hamfris, "Acoustics, noise and Buildings", Faber and Faber Ltd., London, 1958. (postoji i u srpskom spskom prevodu: "Akustika, buka, zgrade", Neimar, Beograd, 1969) 5. M. Forsyth, "Buildings for Music", The MIT Press, Cambridge, 1985. 6. L. Beranek, "Concert and Opera Halls: How They Sound", Acoustical Society of America, New York, 1996. 7. L. Beranek, "Music, Acoustics and Architecture", John Wiley and Sons, Inc., New York, 1962. 8. H. Burry-Meyer, L. Goodfriend, "Acoustics for Architect", Reinhold Publishing Corp., New York, 1957. 9. "Halls for Music Performance: Two Decade of Experience", Acoustical Society of America, New York, 1982. 10. T. Jelakovi, "Arhitektonska akustika", Tehnika knjiga, Zagreb, 1962. 11. T. Jelakovi, "Zvuk, sluh arhitektonska akustika", kolska knjiga, Zagreb, 1978.
M. Miji
125
Literatura
12. M. Barron, "Auditorium Acoustics and Architectural Design", E. and F. N. Spon, London, 1993. 13. H. Burris-Meyer, E. Cole, "Theatres and Auditoriums", Reinhold Publishing Corp., New York, 1964. 14. "Practical Building Acoustics", Sound Research Laboratories, Ltd., Sudbury, E. and F. N. Spon, London, 1976. 15. V. Knudsen, C. Harris, "Acoustical Designing in Architecture", Acoustical Society of America, Syracuse, 1988. 16. "Guide to Acoustic Practice", BBC Engineering, Architectural and Civil Engineering Department, London, 1980. 17. W. Fasold, E. Sonntag, "Bauakustik", VEB Verlag fur Bauwesen, Berlin, 1976. 18. A. Pierce, "Acoustics - An Introduction to Its Physical Principles and Applications", McGraw-Hill, New York, 1981. 19. H. Kurtovi, "Osnovi tehnike akustike", Nauna knjiga, Beograd, 1990. 20. M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica, "Buka - tetna dejstva, merenje i zatita", Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1982. 21. V. L. Jordan, "Acoustical Design of Concert Halls and Theatres", Applied Science Publishers, London, 1980. 22. C. Zwikker, C. W. Kosten, "Sound Absorbing Materials", Elsevier Publishing Company., New York, 1949. 23. H. Kuttruff, "Room Acoustics", Applied Science Publishers, London, 1973. 24. C. Gilford, "Acoustics for Radio and Television Studios", IEE Monograph Series 11, Peter Peregrinus Ltd., London, 1972. 25. K. Randal, D. Meares, K. Rose, "Sound insulation of partitions in Broadcasting Studio Centres: field measurement data", BBC Engineering, Research department, Engineering Division, London, 1986. 26. E. McMue, R. Talaske (editori), "Acoustical Design of Music Education Facilities", Acoustical Society of America, Syracuse, 1990. 27. M. Miji, "Apsorpcione karakteristike materijala i konstrukcija (zbornik podataka)", Elektrotehniki fakultet, Laboratorija za akustiku, Beograd, 1993. 28. D.Templeton, P.Lord, "Detailing for acoustics", The Architectural Press, London, 1988.
126
Literatura
7.2 Standardi i pravilnici

29. JUS U.J6.001 - Akustika u gradjevinarstvu - Termini i definicije 30. JUS ISO 1683 - Akustika - Normalne referentne veliine za akustike nivoe (napomena: zamenio standard JUS U.J6.003:1982) 31. JUS U.J6.003:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Referentne vrednosti nivoa u akustici 32. JUS U.J6.009:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Razmere i dimenzije dijagrama za prikazivanje akustikih veliina u zavisnosti od frekvencije 33. JUS U.J6.029:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Standardni izvor zvuka udara 34. JUS U.J6.037:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorije za merenje zvune izolacije 35. JUS U.J6.039:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Utvrdjivanje zahteva preciznosti akustikih merenja 36. JUS U.J6.041:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja zvune izolacione moi gradjevinskih elemenata 37. JUS U.J6.041/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja zvune izolacione moi gradjevinskih elemenata - Izmene i dopune 38. JUS U.J6.043:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja izolacije od vazdunog zvuka 39. JUS U.J6.043/1:1982 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja izolacije od vazdunog zvuka - Izmene i dopune 40. JUS U.J6.045:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja zvune izolacione moi fasadnih elemenata i fasada 41. JUS U.J6.045/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja zvune izolacione moi fasadnih elemenata i fasada - Izmene i dopune 42. JUS U.J6.047:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara 43. JUS U.J6.047/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Laboratorijska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara - Izmene i dopune
M. Miji
127
Literatura
44. JUS U.J6.049:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara 45. JUS U.J6.049/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara - Izmene i dopune 46. JUS U.J6.051:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje poboljanja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara 47. JUS U.J6.057:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje vremena reverberacije u dvoranama 48. JUS U.J6.059:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje koeficijenta zvune apsorpcije u reverberacionoj komori 49. JUS ISO 9052-1:1994 - Akustika - Odreivanje dinamike krutosti - Deo 1: Materijali koji se postavljaju ispod plivajuih podova u stanovima 50. JUS U.J6.087:1982 - Akustika u gradjevinarstvu Odreivanje dinamikog modula elastinosti mekih slojeva plivajuih podova 51. JUS U.J6.090:1992 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje buke u komunalnoj sredini 52. JUS U.J6.151:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Standardne vrednosti za ocenu zvune izolacije 53. JUS U.J6.153:1989 - Akustika u gradjevinarstvu - Metoda za izraavanje zvune izolacije jednim brojem 54. JUS U.J6.201:1989 - Akustika u gradjevinarstvu Tehniki uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada 55. JUS U.J6.215 - Akustika u gradjevinarstvu - Tehniki uslovi za projektovanje i izradu - Akustiki kvalitet malih i srednjih prostorija 56. JUS U.J6.224:1983 - Akustika u gradjevinarstvu Odreivanje koeficijenta apsorpcije u Kuntovoj cevi 57. JUS U.J6.225:1983 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje impedanse pomou Kuntove cevi 58. JUS U.J6.226:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Ispitivanje penastih materijala - Odreivanje dinamikog modula elastinosti i faktora gubitaka 59. JUS U.J6.228:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Metode ispitivanja priguivaa ventilacionih sistema - Merenje unetog priguenja
128
Literatura
60. JUS U.J6.232:1984 - Gradjevinska akustika - merenje buke vodovodnih instalacija na terenu 61. JUS ISO 140-9:1996 - Akustika - Merenje zvune izolacije u zgradama i graevinskih elemenata - Deo 9: Laboratorijsko merenje zvune izolacije sputenog plafona izmeu dve susedne prostorije sa zajednikim plenumom 62. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS broj 66 iz 1991. 63. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS broj 4 iz 1992. 64. Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama, Slubeni list SFRJ broj 21 iz 1992.
7.3 Neki lanci iz relevantnih oblasti na srpskom jeziku

65. H. Kurtovi, "Zatita od buke u stambenim zgradama i slinim objektima", Arhitektonski prirunik, 190-221, Savez arhitekata Srbje, Beograd 1983. 66. H. Kurtovi, M. Miji, "Uticaj obilaznih puteva prenoenja buke iz bunih prostorija", IX Jugoslovensko savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1986, Zbornik radova, 1-5 67. M. Miji, H. Kurtovi, Z. Perolo, "Izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija u praksi", Revija rada, No 206207/88 juli-avgust 1988, 54-59 68. H. Kurtovi, M. Miji, "Zatita od buke transformatora u zgradama - graevinski ili mainski problem?", Savetovanje "Transformatori u elektroenergetici", Beograd, 23.-24. april 1996, Zbornik radova, 277 69. M. Miji, "Akustiki dizajn studijskih prostora", TELSIKS 99, Seminar "Zemaljska radio-difuzija", Ni, 1999, Zbornik radova, 70. H. Kurtovi, "Akustika prostora za spektakle", I meunarodni simpozijum "Spektakl-grad-identitet", Beograd, 1996, Zbornik radova 89-99 71. M. Merkle, M. Miji, "Statistika analiza nivoa zvuka u stambenim prostorijama", XXXII Jugoslovenska konferencija ETAN-a, Sarajevo 1988, Zbornik radova, VI.109-114
M. Miji
129
Literatura
72. M. Miji, P. Bojovi, "Akustika svojstva apsorbera od mekih poliuretanskih pena", VII Jugoslovensko savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1985, Zbornik radova, 49-53 73. D. Kali, "Problemi terminologije graevinske akustike u srpskom jeziku", Buka - osnovi, analiza, izvori, i zatita, 217-223, Graevinski fakultet, IMS, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1998. 74. B. Budisavljevi, "Izolacija od zvuka udara plivajuim podovima" Buka - osnovi, analiza, izvori, i zatita, 194215, Graevinski fakultet, IMS, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1998. 75. H. Kurtovi, "Potrebna srednja izolaciona mo pregrade za zatitu od pojedinih vrsta buke", VII Jugoslovensko savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1983, Zbornik radova, 17-22 76. Z. Perolo, "Buka kunih podstanica", Klimatizacija, grejanje, hlaenje, broj 4, 1986. 77. D. Kali, "Zvuna zatita", Arhitektonski prirunik, Savez arhitekata Srbje, Beograd 1982, 233-269 78. D. Kali, "Zvuna zatita zgrada", Arhitektonski prirunik, Savez arhitekata Srbije, Beograd 1985, 51-112
130

Akustika U Arhitekturi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akustika U Arhitekturi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Miomir Miji

Predgovor .................................................................. 7 1. Uvod .......................................................................... 11

2. Akustika izmeu ivota i arhitekture ............ 19

3. Akustiki aspekti ovekovog ivota ................ 27

4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu ..... 45

6. Generalizacija akustinih problema u arhitekturi .............................................................. 107

7. Literatura ................................................................. 125

Definicija akustike i zvuka

Znaaj zvunih pojava za oveka

Znaaj zvunih pojava za oveka

Fizioloki i estetski aspekt zvuka

SLIKA 1.1 - Mesto akustike u realizaciji graevinskog objekta

Akustika u irem smislu

Akustika u irem smislu

2. Akustika izmeu ivota i arhitekture

Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad

Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad

Slika 2.1 - Mesto akustike izmeu svakodnevnog ivota i arhitekt ure

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

Detaljnija struktura akustikog interfejsa

Detaljnija struktura "akustikog interfejsa"

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

Detaljnija struktura akustikog interfejsa

3. Akustiki aspekti ovekovog ivota

Nastanak zvuka u ovekovom okruenju

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Vazduni i strukturni zvuk

Vazduni i strukturni zvuk

SLIKA 3.1 - Vazduni i strukturni zvuk

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Oblasti ivota sa izraenom akustikom konotacijom

Geneza buke kao ekolokog faktora

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Oblici ugroavanja zvukom

SLIKA 3.2 - ematski prikaz ugroavanja oveka bukom

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Mesto arhitekture u reavanju problema buke

Pojam zvune informacije

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Znaaj ljudske komunikacije zvukom

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom

Kvalitet govorne komunikacije

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

ujnost muzikog zvuka

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Estetika zvuka u prostorima za sluanje muzike

4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu

FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU

Vrste akustikih normativa

Vrste akustikih normativa

FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU

4.1 Akustiki normativi od neposrednog znaaja za projektovanje

Zakon o zatiti ivotne sredine

Zakon o zatiti ivotne sredine

Osnovni standard arhitektonske akustike

FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU

Osnovni standard arhitektonske akustike

FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU

Osnovni standard arhitektonske akustike

FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU