P. 1
Sjaj i beda Sportske Mafije

Sjaj i beda Sportske Mafije

4.5

|Views: 2,758|Likes:
Ovo je Crna Knjiga Srpskog Sporta...!

Napisao ju je hrabri novinar Milovan Brkić zajedno sa svojim hrabrim novinarima iz TABLOIDA: http://www.tabloid.co.yu/
Ovo je Crna Knjiga Srpskog Sporta...!

Napisao ju je hrabri novinar Milovan Brkić zajedno sa svojim hrabrim novinarima iz TABLOIDA: http://www.tabloid.co.yu/

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Неша Из Бор on Jul 09, 2007
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/30/2012

pdf

text

original

Beograd 2005.

SADRZAJ

PREDGOVOR 1. AKTUELNA POLITIKA PROTIV INTERESA SPORTA 1.1. Državni vrh 1.1.1. 1.000.000.000 na izvolte 1.1.2. Kohabitacija 1.1.3. Jednima šakom drugima šipak 1.1.4. Tuširanje kod Koštunice 1.1.5. Neobavešten 1.1.6. Zeka u ulozi belog medveda 1.1.7. Hapsi bandu podržaću navijače 1.2. Vladini službenici 1.2.1. Ministar glasnogovornik Zekine bande 1.2.2. Ministar Vuksa predvodi mafiju 1.2.3. Zeka je moj 1.2.4. Sram te bilo Dinkiću 1.2.5. Ministar Jočić se uspravio 1.2.6. I Jočiću prošla lopta kroz noge 1.2.7. Terapija ili eutanazija 1.3. Kako politika deli sportski dinar 1.3.1. Gde su, bre tolike pare 1.3.2. Neobavešteni daju podršku malverzacijama predsednika USSSCG 1.3.3. Rasprodaja uz podršku ministarstva sporta 1.3.4. Država propada, daj da joj pomognemo 1.3.5. Dobro jutro gospodine inspektore 1.3.6. Rudnik za odabrane 2. VISOKI KRIMINAL 2.1. Tajkunizacija 2.1.1. Tata za sve, tata svima 2.1.2. I Srbija kuma ima 2.1.3. Prljav, prljaviji, Danko 2.1.4. Nekad Robin Hud danas Robinov ud 4

2.2. Privatizacija 2.2.1. Đunićeva manufaktura zla 2.2.2. Gringo lošeg vesterna 3. MAFIJA IMA SVOJE ZAKONE 3.1. Ubistva 3.1.1. Operacija Ubiti Ceptera 3.1.2. Ugledni preduzimač Grujić 3.1.3. Pozovi Zeku radi ubistva 3.2. Bezakonje i nasilje 3.2.1. Lomi kičmu 3.2.2. Udri bandu 3.2.3. Manojlo otima i pliva dalje 3.2.4. Otimačina genseka. Haos u Predsednistvu 3.2.5. Grobari sahranjuju mafiju 3.2.6. Prisluškuju, zastrašuju, zataškavaju, otimaju 3.2.7. Svi u zatvor 3.3. Falsifikati i prevare 3.3.1. Dupli pas sa šefom Reala 3.3.2. Zeka, lisica i rimska vučica 3.3.3. Dzoker mućka 3.3.4. Sportska mafija vara akademski 3.3.5. Sred tunela, u sred mraka ... Partizani opet haraju Srbijom 3.3.6. Delegati mafije 3.3.7. Ordenje im lažno, kondomi im šuplji 3.3.8. Danko i Dafina u Partizanovoj sobi 3.3.9. Lažno predstavljanje Ivana Ćurkovica 3.3.10. Mrtve duše opljačkale i živog Samarana 3.3.11. Njima bronza, njemu fotelja, narodu jadac 3.3.12. Legija časti nečasnom Ivanu 3.3.13. U paukovoj mrezi 3.4. Kako država ne sprovodi zakon 3.4.1. Krvava hajka 3.4.2. Osokoljeni huligani ill trIa baba Ian 3.4.3. Slavko zaštićeni svedok 3.4.4. E baš ste ih kaznili 3.4.5. Prva liga prava ljiga 3.4.6. Rukometni haos 5

3.4.7. Sport za novi razlaz 3.4.8. Uništili ste derbi! 3.4.9. Pljačkanje pod zaštitom 3.4.10.Državni tužilac radi i ćuti 3.4.11.0d ćutanja se lepo živi 4.PLJAČKA I BOGAĆENJE NA RAČUN NARODA, SPORTA I DRŽAVE 4.1. Kako opljačkati državu 4.1.1. Sirotinja ni u kabrioletu nema krov nad glavom 4.1.2. Žarko Zečevic je prva lopuža Srbije 4.1.3. Jedan gradi, drugi se sladi 4.1.4. Poslovali sa izmišljenim firmama 4.1.5. Maratonsko pranje para 4.1.6. Fantomi spokojno grickaju otete pare 4.2. Razbojništva i otimačine 4.2.1. Pakt Cucane sa Tasmanijskim đavolom 4.2.2. Dođi da lažiramo zajedno 4.2.3. Maheri za prodaju fudbalera 4.2.4. Za Simona daj šta daš 4.2.5. Čija je ono zvezda 4.3. Unovčavanje političke pozicije 4.3.1. Baki okupirao Košutnjak 4.3.2. Pamet ne stanuje ovde samo lopovi 4.3.3. Use, za se, na se i poda se 4.3.4. Dama na konjima sa hvataljkama 5. MAFIJAŠKO ORGANIZOVANJE I FUNKCIONISANJE 5.1. Organizacija 5.1.1. Apsolutni vladar sporta 5.1.2. Cepter otpisao Manojlovica 5.1.3. Prvih sto dana olimpijskih muka 5.1.4. Zekine velike režije ošamutile Ceptera 5.1.5. Nedodirljivi Partizan 5.1.6. Sportska mafija je mnogo nervozna 5.1.7. Don zečjeg srca 5.1.8. Trči Zeka iz daleka, oblio ga znoj 5.1.9. Ostali mogu da potonu 5.1.10. Otimačina je legalna u Srbiji 5.1.11. Dil sa Dafinom 6 5.2. Modeli funkcionisanja 5.2.1. Pacovi napuštaju brod 5.2.2. Panika u Olimpijskoj kući na Dedinju 5.2.3. Dvojka za crnu trojku 5.2.4. Stadion prazan, Zečevic uhapšen, Partizan Slobodan 5.2.5. Babić Zecov adut iz rukava 5.2.6. Ništa bez zauvek 5.2.7. Zeka, Bombona i Don Bule 5.2.8. Boro, ti si naš idol, ajde sada odlazi!!! 5.2.9. Izdajnički prodaje utakmicu slavljenički kupuje Partizan 5.2.10. Trofejni kajakaš ne sisa vesla 5.2.11. Podvodač Cucana 5.2.12. Crno-bela finansijska matematika 5.2.13. Kad Drljača podrlja 5.3. Mafija i javnost 5.3.1. Život mi se pretvorio u pakao 5.3.2. Zid ćutanja za sedmu silu 5.3.3. Čika Sloba iz

Humske 5.3.4. Novinar u služzbi sportske mafije 5.3.5.BOJKOT 5.3.6. Kakav sport takvo novinarstvo 5.4. Posle upotrebe baciti 5.4.1. Mateus: Otišao sam zbog Zečevića 5.4.2. Naša sramota i u Lozani 5.4.3. Znam da je namešteno sarno neću da pričam 5.4.4. Ćutolog Bora Stanković 5.4.5. I legende ruše 5.4.6. Prljave igre oko selektora 6. SISTEMSKO RAZBIJANJE 6.1. Uništavanje sistema 6.1.1. Čović na udaru sportske mafije 6.1.2. Žika muštikla popušio imovinu Zavoda 6.1.3. Bez komemoracije 6.1.4. Milosrdni hitac u Zavod za sport 6.1.5. Nema para za velike 6.1.6. Decu nam uče neznalice 6.1.7. Piksi je prevarant 6.1.8. Sport nam je uništen 6.1.9. Sporta nigde lopova svuda 7

6.2. Pustošenje 6.2.1. VaterpoIisti na tronu krajica na kolenima 6.2.2. Kako se rasipa u atletici 6.2.3. Mora Ii ta Hrvatska 6.2.4. Bolje i da se ne vrati 6.2.5. Hteo sam da završim karijeru 6.3. Rušenje donatora 6.3.1. Podrška Cepteru ill Bela knjiga o sportskoj mafiji 6.3.2. Dosta je bilo 6.4. U poslednji čas 7. PRILOZl 7.1. Pokazatelji novčanog toka u OIimpijskom komitetu 7.1.1. Zapažanja u vezi anaIize toka novčanih sredstava 7.1.2. Analiza toka novčanih sredstava u OIimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore

7.2. Rušenje organa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 7.3. Izvodi iz stenograma sa ilegalne skupstine OKSCG 7.4. Izvodi iz rezultata ispitivanja javnog mnjenja 7.5. Naslovne strane Tabloida 7.6. Pisma visokim državnim funkcionerima 7.7. Krivična dela koja su se stekla u radnjama čelnika srpske sportske mafije, a koje sankcioniše Krivicni zakon Republike Srbije

PREDGOVOR
Sport kao najšira i najrasprostranjenija društvena aktivnost, pretežno se posrnatra sa aspekta rezultata, takmičenja, pobeda i poraza, ili pak kao bavljenje fizičkim vežbanjem najmladjih u školama, društvima, kampovima, ali i starijih u vidu organizovane, ili spontane rekreacije, potrebne za održavanje zdravlja i fizičke spremnosti svih kategorija gradjanstva. U tom pravcu je i usmerena pažnja najvećeg dela institucija koje se bave organizovanjem rada sportskih subjekata, a posebno sportskih saveza, društava, klubova, sekcija. Ako se tako posrnatra, široka sportska aktivnost predstavlja obiman sektor koji je pod parolom "sport sportistima" ostao na vetrometini bez odgovarajućeg, organizovanijeg odnosa nadležnih državnih, društvenih i drugih zvaničnih organa zaduženih za praćenje svih pojava koje prožimaju sport. Drugim rečima sport je ostao na margini interesovanja državnih organa, iako se često čuje da se radi o "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu". Zahvaljujući opštoj nebrizi nadležnih organa za praćenje aktivnosti nevladinih organizacija, sport je i pored retkih visokih medjunarodnih postignuća, prepušten samom sebi, da ga vode ljudi raznih moralnih i političkih profila, koji su ušli u rukovodstva sportskih organizacija i institucija, da uredjuju odnose za koje su ili nedovoljno stručni, ili vodjeni isključivo ostvarivanjem ličnih, a najčešće nezajažljivih interesa,. Sport u najširem smislu, osim časnih izuzetaka, vode ljudi, možda pojedini sa solidnom sportskom prošlošću, ali sa sumnjivom, bolje rečeno kriminalnom sadašnjošću. Za veliki deo bogom danih funkcionera sport je prilika da se steknu enormna bogatstva na račun naroda i države, da se prisvajaju sportske institucije, objekti, tereni, poslovni prostor ... Za ostvarenje takvih ciljeva ne biraju se sredstva od "običnih" zloupotreba, falsifikata, prevara, pljački, do najtežih krivičnih dela kao što su ucene, otmice, nasilja, fizički obračuni, pa čak i ubistva. Shvativši da se oko sporta dogadjaju sve veće i strašnije kriminalne radnje, a da pri tom zvanični državni organi nadležni za otkrivanje, suzbijanje i kažnjavanje protivzakonitog delovanja sve jače sportske mafije prećutno ili otvoreno u tome učestvuju, novinarski istraživački tim Tabloida pokrenuo je u 2005. godini seriju članaka u kojima je izneo činjenice i ukazao na ličnosti koje su doprinele da se veći deo vrhunskih sportskih institucija i organizacija kriminalizu9 je i postane žarište opasnog udruživanja za podrivanje ne samo sporta nego i društva u celini. Kroz višemesečnu seriju natpisa izneti su podaci i neoborivi dokazi o postojanju sportske mafije koja bez kontrole, a često i uz pomoć nadležnih državnih organa, otima dobra i rezultate od opšteg značaja pribavljajući za sebe ogromno bogatsvo izraženo u milijardama Evra. u ovoj knjizi koja je namenjena celokupnoj javnosti prezentirani su napisi i dokumenta koja ukazuju na veliki broj krivičnih dela sportske mafije koju predvode poznate ličnosti iz javnog života. Sa ovim su nadležni državni organi i institucije vrlo dobro upoznati, što kroz svoje aktivno učešće u opisanim kriminalnim radnjama, što preko medija i prijava koje su im uredno dostavljane. U ime najšire javnosti, koja ima pravo i želi da zna koliko i kako se otimaju ogromna sredstva, zahvaljujemo pre svega istražnim organima i drugim državnim službama koje su omogućile istraživačkom timu Tabloida da dodje do podataka, dokaza i činjenica koje prezentiramo u tekstovima koji slede. Javnost opravdano očekuje da se najveći kriminalci koji se kriju u sportu uskoro nadju pred licem

pravde. Tabloid - list protiv mafije. Beograd, januar 2006. godine. 10

1.AKTUELNA POLITIKA PROTIV INTERESA SPORTA
Projektovanje celokupnog razvoja jedne zemlje predstavlja mnogo kopleksniji posao nego što je projektovanje jednog stambenog naselja, novog automobila, ili najbržeg kompjutera. Za te poslove nema škole, jer ni jedna struka ne osposobljava za poziv državnika ili barem političara. Politički problemi se razlikuju od matematčkih koji su svi ovako ili (približno) onako rešivi. Za razliku od matematičkih, politika se bavi problemima koji imaju praktično beskonačno mnogo rešenja medju kojima vrhunski političari i državnici nepogrešivo biraju najoptimalnije puteve kojima vode svoje narode ka boljem sutra. Kriterijum njihove uspešnosti može da se svede na jedno pravilo - ništa ne uspeva kao uspeh. Politički problemi se najčešće sami nameću i svima su vidljivi, ali samo najsposobniji mogu da sagledaju i nepogrešivo dijagnostikuju stanje, izaberu optimalne strategije i beskompromisno istraju da uočene probleme reše. Oni koji su u tome posebno uspešni, svojim delovanjem sebi obezbedju me sto u nacionalnoj ili svetskoj istoriji. Za takve ljude, što je veći problem to je veća slava koja će ih pratiti. Da li naša zemlja ima probleme. Pa mi ne znamo šta ćemo sa problemima kojima smo opterećeni. Možda najveći i najteži medju njima je činjenica da smo kao država i nacija u svetu prokaženi, da više nemamo prijatelja spremnog da pomogne, da nas doživljavaju kao kugu čovečanstva, da se običan gradjanin sveta pita zašto svet oko te rupe na Balknu ne podigne zid i s vremena na vreme eventualno preko njega prebaci neku humanitarnu pomoć ako smo i to zaslužili. Sve je ovo posledica jedne pogubne dugogodišnje politike koja je uporno i autistički vodjena. Narod, koji se po pravilu nikad i nigde baš mnogo ne pita, više nije mogao da izdrži ovo stanje nacionalnog poniženja i po cenu opstanka i života se izborio za promene. Dakle, tražilo se i čekivalo da se pogubna državna politika iz korena izmeni i stavi u funkciju državnih i nacionalnih interesa. Ste se desilo? Da li su promene zaista nastupile? Ostavljamo da na ovo teško pitanje odgovore analitičari koji se time profesionalno bave. Mi ćemo analizirati sport kao jedan, naizgled mali segment, ali uvereni smo izuzetno značajan. 11

Spremni smo da s pravom konstatujemo i da se hvalimo kako je sportski proizvod ove zemlje jedini medjunardno prepoznatljiv proizvod, ali s druge strane ne prikazujemo interes da sport i sportske rezultate stavimo u funkciju promene slike o nama. Nema ozbiljne državne svesti da su sportisti naši najbolji ambasadori koji će svetu objasniti da nismo onakvi kakvim nas naši političari svojim pogubnim delovanjem prikazuju. Svetski priznati i poznati eksperti sport svrstavaju u jednu od najprofitnijih aktivnosti, što potvrdjuju i zvanični statistički pokazatelji. Ekonomske efekte koji proizlaze iz sporta, naši političari ne samo da ne prepoznaju i ne stimulišu, nego se prema ovoj oblasti odnose kao potpune neznalice, a kada je potrebno i zloupotrebljavaju ga u cilju ostvarivanja ličnih interesa. Značaj sporta za stanje i zdravlje nacije razvijene zemlje sveta vide kao prioritet i ovu oblast postavljaju u sam vrh državnog interesovanja u nacionalnim strategijama razvoja. Dobro je poznat i istražen pozitivan uticaj sporta na rast i razvoj dece i omladine, kao i značaj sportskih aktivnosti na održavanje i unapredjenje zdravlja. Na socijalnom planu sport predstavlja faktor integracije na svim nivoima od porodice do države. Zbog toga svet prepoznaje pravo na sport kao jedno od elementarnih ljudskih prava, dok se naši političari prema ovoj oblasti ponašaju laički, ignorantski a često i štetočinski. Kada analiziramo odnos naših političara prema sportu nameće se zaključak da sve dobrobiti za državu i naciju koje preko ove oblasti možemo da ostvarimo, naši političari svesno izbegavaju kao bi ostvarili trenutnu ličnu korist za sebe ili sebi bliske. Pažljivija analiza i činjenice sadržane u dokumentima koji su prikazani u ovoj knjizi ukazaće na poražavajuće stanje: dok je prethodni režim dobrim delom kontrolisao kriminal i kriminalce u sportu, danas je obrnuto. Danas kriminal i kriminalci kontrolišu politiku, kada je sport u pitanju. U svom pogubnom delovanju ovi ljudi se organizuju i tako imamo klasične mafijaške strukture koje političare koriste kao svoje marionete. Dakle, kada je sport u pitanju političari su ranije kontrolisali kriminal, a danas kriminal kontroliše državnu politiku. Uostalom, to ćete videti iz tekstova koji slede iz kojih i sami možete da izvodite zaključke. 12

Državni vrh

Ljudi koji su prihvatili da budu stratezi našeg puta u bolje sutra, kada je sport u pitanju daju jedan autogol za drugim. Ovo je posledica jednog krajnje stihijskog odnosa prema sportu, tako da se i površno upoznati posmatrač opravdano pita čemu služe stranački odbori za sport, čemu služi ministarstvo nadležno za poslove sporta, čemu služe skupštinski odbori koji treba da razmatraju ova pitanja. Da li se ovi ljudi i ove institucije bave osim samim sobom i onim zbog čega su izabrani i formirani. Državna oligarhija je, ili neobaveštena, ili ostavlja utisak potpune nezainteresovanosti čak i za takva pitanja kakvo je očigledan kriminal u sportu. Do njihovih svesti jedino dopiru informacije o uspesima naših sportista koji mogu da budu dobar povod za slikanje i ničim zasluženu ličnu medijsku afirmaciju. Dakle, sportski uspesi se ne doživljavaju kao cilj od prvorazrednog nacionalnog i državnog značaja, nego kao element permanentne predizborne kampanje i kao sredstvo koje služi obezbedjenju što dužeg opstanka na vlasti. Ako postizanje ovih ciljeva uključuje i aktivnosti koje se možda javnosti neće dopasti, tim gore po mišljenje naroda. Tako npr. ako je potrebno da se slika sa sportistima i pri tome izvrši političko pranje biografija ljudi sa kojima će se pred očima javosti susresti, naši najviši političari će se ponašati kao da niko ne zna da su primili ključne ličnosti poraženih političkih snaga i vodje sportskog kriminala i mafije. Moramo da ih razočaramo. Neće uspeti da operu kriminalce, samo će sebe degradirati u očima običnog gradjanina. Našim najvišim političarima izgleda niko nije rekao da ne treba da se prema narodnoj i državnoj imovini ponašaju kao prema Alajbegovoj slami. Da ne treba da ovaj značajan kapital prepuste kriminalcima da ga pretaču u privatne džepove i da tako otvaraju veliki prostor za pitanja - a koliko li su oni uzeli od tog bogatstva? Ako mislite da je odnos prema državnom novcu drugačiji, varate se. Deli se šakom i kapom samo onima koji su bliski, bilo kao saradnici, bilo kao nalogodavci. Ali na jedno mora da se ukaže. Sport je jedina oblast u kojoj narod jasno vidi da ne postoji politička podela na poziciju i opoziciju. Ovde se vidi da su ciljevi i jednih i drugih isti, da je jedina podela na one koji su sada za trpezom i one koji čekaju svoj red. Ovakvo ponašanje izaziva gnev i očajanje ljudi koji su vezani za sport, vole ga, ili žive od njega. Veliki je broj ovih ljudi, koji kada shvate da zvanična politika predstavlja slugu, a često i bezrezervnu podršku kriminala, prelaze u stanje društvene pasivnosti i beznadežnosti. Tako su postojeći političari ostvarili cilj kojem je svrgnuti diktator tako dugo bezuspešno težio - kako obeshrabriti i pasivizirati izborno telo. 13 MAFIJA VLADA SRPSKIM SPORTOM

1.000.000.000 na izvolite

ili kako predsednik Tadić i premijer Koštunica ćutke posmatraju nasrtaj sportske mafije na društvenu i državnu imovinu vrednu milijardu dolara Nenad Živančević lako su po mnogo čemu različiti, predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunicav našli su se, sticajem okolnosti, na istoj strani, sa istim Često ih vidjaju sa najistaknutijim sportskim ličnostima, kako posećuju utakmice i manifestacije, primaju u svojim kabinetima sadašnje i bivše sportske asove. Istina, Boris Tadić to čini više spontano, srdačno i bez neke državničke uzdržanosti u ponašanju. Grli se i tapše sa svima, očigledno voli sport i sportiste, uživa da se s njima druži i burazerski razgovara. Voja Koštunica to čini nekako, naizgled, usiljeno; očigledno mu odnos prema sportu nije baš jača strana. Ali šta će - sve to spada u održanje imidža popularne ličnosti na visokom položaju. Tako se Koštunica susreće sa fudbalskom legendom Maradonom, daje mu dres na kome piše KUSTURICA, a za uzvrat prima od Argentinca majicu sa odštampanim imenom MARADONA. Uz srdačan, ali i kiseo osmeh susret se srećno završio. Boris Tadić je u tom pogledu veštiji i pokvareniji i češće se sreće sa sportistima. Rado je sa vaterpolistima i košarkašima simulirajući da ih voli. Primio je nedavno delegaciju naših alpinista, odvažnu vojvođansku ekspediciju "Mont Everest 2005", koja je prva iznela srpsku zastavu na najviši planinski vrh na svetu. U tom pogledu, sa više ili manje pompe, dva naša lidera, očigledno shvataju da je sport važan za pridobijanje naklonosti velikog biračkog tela, a tek na margini prepoznaju ovu oblast i kao mogući deo našeg društvenog bića. Tako su politički rivali došli na isti teren - sportski. Međutim, ono što ih takođe čini sličnima nisu samo medijska pojava i često isforsirani kontakti sa sportskim ličnostima, već i njihov indolentan, pa praktično i ignorišući stav prema ključnim zbivanjima u našem sportu. Oni ravnodušno posmatraju kako sport odlazi niz vodu vođen ljudima iz mafijaškog okruženja. Kao da ne shvataju da osim njih nema nikoga ko u ovom trenutku može, ali i mora da pomogne.

Naime, obe stranke koje vode Koštunica i Tadić imaju resorne Od14

bore za sport, kao ekspertske timove koji treba da uređuju ovu važnu oblast svakodnevnog života. Tako, što se sporta tiče, on je prepušten stihiji koja poput cunamija sve više preplavljuje naše sportske tekovine i preti da preuzme celokupno sportsku imovinu koja se procenjuje na najmanje MILIJARDU EVRA! Gde će i kako završiti ta ogromna sredstva u vidu objekata, rekvizita, razne opreme - za sada nije dovoljno jasno ni Tadiću ni Koštunici. Ako oni nemaju vremena da se pozabave bitnim stvarima u našem sportu, ako njihova interesovanja ne idu u tom pravcu, onda bi bilo krajnje vreme da se zainteresuju, jer potresi oko Olimpijskog komiteta SCG, sportskih saveza, FK Crvena zvezda, odredbe novog Zakona o sportu, prete da uzdrmaju celu zemlju da se stvori atmosfera koja ne bi išla na ruku ni Koštunici ni Tadiću, ni onima koji treba da vode brigu o stanju u zemlji. Ako je stanje u sportu došlo do usijanja, a jeste, onda je obaveza i dužnost ključnih ličnosti u državi da sagledaju prave stvari i osujete katastrofalno stanje kakvo se može očekivati uskoro u našem sportu, s obzirom da u njemu vlada velika nesloga, da poznata grupa osvajača sportskih vrednosti preti da preuzme vlast ne samo u sportu, nego i u državi, ako već nije kasno. TABLOID, broj 45, 7. jU! 2005.

Niz vodu Da je sport nekako "pušten niz vodu" od strane najuticajnijih ličnosti države, svedoče dve činjenice: Prilikom kadrovskih promena i rešenja koja je nudio Odbor za sport DSS, Koštunica nije uzeo u obzir stavove svog prirodnog i zvaničnog organa, pa je, uz učešće nekih svojih ministara, inače radnika na privremenom radu u DSS, doprineo da se Odbor praktično rasturi, jer je bio protiy da se na mesto direktora Uprave za sport dovede Aleksandar Šoštar, čovek nejasnih političkih i drugih opredeljenja. Koštunica je sam dezavuisao odbor svoje stranke. Slično njemu, ali sa drugačijim posledicama i uzrocima, Boris Tadić ne reaguje na stavove i delovanje Odbora za sport DS. Ne oseća potrebu, ili ima bezgranično poverenje, tek došlo je do konfrontacije u Odboru između dve struje - jedne koja zastupa striktno programe stranke i opredeljenje za reforme i promene, i druge koja zastupa interese grupe sastavljene od bivših visokih funkcionera SPS i JUL, koja decenijama izvlači lične koristi iz sportskih tokova. 15

Tadić i Vuksanović na istom zadatku

Kohabitacija

A. Jovanović Peđa Stojaković, jedan od najboljih košarkaša NBA lige i naš višestruki reprezentativac "otkačio" je predsednika Republike i ministra prosvete i sporta Srbije. Nije se osvrnuo na njihove molbe i klečanje na kolenima da ipak zaigra u našem dlržavnom timu na predstojećem Evropskom prvenstvu u Beogradu. Čak nije ni odgovorio na njihove apele. Ocenio čovek s kim ima posla! Peđa je jedan od onih mnogobrojnih sportista i pristalica sporta koji su uvideli da Tadić i Vuksanović sport smatraju ličnom igračkom i zabavom u slobodno vreme, prilikom da se šepure pred javnošću, ne propuštajući da istaknu kako su oni bili "neki sportisti" ... Koliko i kada je Tadić odigrao zvaničnih vaterpolo utakmica, što on stalno ističe? A gde je to, kome i koliko koševa ubacio Vuksanović? Kakav je to manir - obmanjivati javnost o svom nekom sportskom "pedigreu". Da li je to neka vrsta predizborne kampanje ili bacanje peska u oči sportskoj javnosti koja dobro zna ko je, kada i kakav bio sportista. Nejasno je - šta ovi državni funkcioneri misle - koji efekat time postižu. Samo - protiv sebe. To je iskusio Vuksanović na prethodnim izborima, na kojima su za njega glasali, osim njega samog, članovi njegove familije i nešto malo ličnih prijatelja. Tadić, pak, imao je duži i raznovrsniji put u političko-državnom angažovanju, te mu lažni sportski identitet i burazersko ponašanje i druženje sa nekim sportistima nije potrebno, a i ne priliči ozbiljnom državniku i šefu jedne republike. Veze ovih funkcionera sa vaterpolom i košarkom nisu ipak naivne. Dobri poznavaoci prilika znaju kako, kojim i kolikim sredstvima su izgrađene Kuće vaterpola i košarke - dve zgrade koje će svakako, kad dođe vreme privatizacije sportskih objekata preći u ruke imenovanih funkcionera i njihovih saradnika, savetnika, naredbodavaca, kumova, prijatelja, što se već sada može nazreti, pa čak i obelodaniti. Peđa Stojaković, dakle, kao da zna s kim ima posla i ne želi da bude u stilu one narodne "ko s đavolom tikve sadi..." Peđa će ipak, bez obzira na sadašnje stanje, jednog dana otići među sportske legende, a Tadić i Vuksanović - u zaborav, kao ljudi "kohabitacije", koja danas "krasi" pripadnike različitih stranaka, ali istih ciljeva - lična udobnost i bezbrižnost. Uzgred rečeno, u Leksikonu stranih reči Milana Vujaklije - kohabitacija znači - citiramo: "stanovanje zajedno, život udvoje, snošaj i polno opštenje" - kraj citata ... TABLOID, broj 48, 28. jU! 2005. 16

Pare iz državne kase sportskim savezima dele se po ličnom nahođenju

Jednima šakom, drugima šipak

Budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ćute. Nekima su usta zatrpana prljavim novcem, a drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada mirišu cveće. Odozdo Aleksa Jovanović Naš sport polako, sli sigurno umire. Kliničlsu sliku ne mogu da poprave ni odlični rezultati mlađih kategorija. Sta vrede medalje kadeta i juniora kada ti dečaci i devojčice ne mogu da postanu vrhunski sportisti. Postoji mnogo razloga za ovakvu konstatciju, a glavni je nebriga države prema tek procvalim sportskim pupoljcima. Jednostavno, briga Tadića, Koštunicu i ostale, sa sve Vuksanovićima i Ilićima za tamo neke klince i klinceze, njihove roditelje koji ulažu u svoju decu, kako bi ona proslavljala državu. Prosto je, nema strategije za razvoj sporta, nema plana kako te mlade ljude zadržati u zemlji i pokušati da se sa njima krene u novi početak. Država za sport nema para, odnosno ima, ali ih izdvaja malo. I to što se izdvaja niko ne zna kako. Ne zna se red. Jer, samo oni koji lovu dobiju preko raznih računa znaju kolika su ta sredstva. I naravno oni koji ta sredstva dele, ali ne prema unapred napravljenom planu i programu, već u zavisnosti od ličnih simpatija, rođačkih veza i političke pripadnosti. Nije tajna da Demokratska stranka drži ceo naš sport u šah-mat poziciji, prvo preko svog idiotskog Odbora za sport koji predvodi stručnjak Dragoslav Zeka Božovtć, a zatim su u dugom finansijskom lancu razni Đilasi, Fuksanovići, Soštari, pa iTadići. Kandidovanja za velika takmičenja su bez ikakvog reda, osnivaju se raznorazna preduzeća za EP u košarci, odbojci, a preko komercijalnih Svetskih liga peru se pare i bogate pojedini funkcioneri. Tako se u neravnopravan položaj dovode naši vrhunski sportisti-reprezentativci. Jedni za veliku lovu ginu za državu, dok drugi igraju za kikiriki i koka kolu. Patriotizam je na ovim prostorima odavno izgubljen. Bogate se sportski i politički funkcioneri, uglavnom oni koji su već pojeli mnogo para, ali im je trbuh sve veći i smrdljiviji. Uglavnom su to učenici najvećeg finansijskog maga Danka Đunića koji kajmak skuplja u debeloj ladovini i još većoj senci. Glavne mafijoze se ni17

kada nisu eksponirale. Ne mogu da postignu, zauzeti su brojanjem para po raznim belosvetskim računima i zajebavanjem okoline. A još veće budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ćute. Nekima su usta zatrpana prljavim novcem, a drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada mirišu cveće. Odozdo. Ponovo će mafija pokupiti harač, opskrbiće svoje političare koji ih drže tu gde jesu, a sport će ostati gladan. Deca će nam opet, trbuhom za kruhom otići u beli svet. Desi se da političari nešto i daju. Kada se odluče za takav potez postane očigledno da nisu jednako raspoloženi prema svim sportoVIma. Rukomet je, na primer, u totalnoj nemilosti moćnika. Recimo za prvih sedam meseci dobili su dva miliona dinara (manje od 25.000 evra), što je na nivou budžeta nižerazrednih fudbalskih klubova. Taj novac taman krpi plate dvojice selektora Veselina Vujovića i Mileta Isakovića, dok se za pripreme, putovanja i učešće na velikim takmičenjima snalazi ko kako ume. Ako. Tako im i treba kada neće da paktiraju sa moćnicima i zajedno peru pare. A mogli su. U pogonu su u skorije vreme bile sve selekcije, njih šest - od kadeta i kadetkinja, preko juniora i juniorki do seniora i seniorki. U isto vreme drugim savezima dele se sredstva šakom i kapom. Dobijaju koliko i kada požele. Dovoljan je mig ili telefonski poziv i na račune ležu desetine i više miliona dinara. Naravno, da bi dobili narodne pare, potrebno je biti dobar sa državnim vrhom. Kooperativan i snishodljiv. Potrebno je da narodnom kintom pravite hale, bazene, a onda da sve zasluge prepišete sebi, svojoj sposobnosti, znanju ... Kada se sve sabere dođe se do jednostavnog zaključka. Tako nam i treba. Kad ne umemo da đubre pošaljemo tamo gde mu je mesto - na smetlište. Nekada je vedrio i oblačio JUL, sada je na sceni Glupi Avgust. Predstava slična, glumci promenjeni, scenario identičan. Trpeće sportska Srbija onoliko koliko mora. Samo neće moći još dugo. Budite sigurni u to, i ne bojte se. 18 TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005. Umesto da završe u zatvoru, vođe sportske mafije primio premijer

Tuširanje kod Koštunice

Od dve milijarde koje se predviđaju za sport, sportisti ce, prema zvaničnim podacima, dobiti 120 miliona dinara!!! Nenad Živančević Zvaničnicima iz Koštuničinog kriznog štaba okupljenim u Vladi Srbije, a nadležnima za finansije, ekonomiju, privatizaciju, kapitalne investicije, ekologiju, a naročito za pranje i hemijsko čišćenje nepoznatih količina novca nepoznatog porekla, nije lako. Svi traže svoje, a Međunarodni monetarni fond više ne može da shvati razmere pljačke građana Srbije i insistira na poštovanju minimuma čovečnosti i zakonskih i moralnih normi. Čak je i tim ljudima iz MMF-a zainteresovanim samo za novac jasno da iz ove nesretne zemlje neće moći više ništa da izvuku, ako u njoj svi pocrkaju ili nestanu osim Koštuničinih zvaničnika. Predstavnici MMF-a naviknuti na sve u poslovanju sa zemljama u tranziciji i neokolonijalnim režimima širom sveta, ipak nisu mogli da podnesu nivo autizma koju su ispoljavali njihovi sagovornici u srpskoj vladi i uz primetne stomačne tegobe (povraćanja i prolivi) napustili su započete pregovore. Dok su stranci pokušavali da objasne da iz flaše od jedne litre ne može da se iscedi dve litre da bi se zadovoljila neizmerna žeđ srpskih funkcionera i njihovih saradnika, srpski ekonomski "mozgovi" su glumili ludilo (što im nije teško palo). Pošto im nije ni na kraj pameti da se odreknu svojih privilegija, a budžet doživljavaju kao lični novčanik, bili su primorani da pronađu rešenje. S jedne strane njima je jasno da postojeći nivo javne potrošnje ne može da se balansira čak ni parama od nacionalnih dobara prodatih u bescenje, a s druge ne žele da se liše nijednog dinara koji već po navici doživljavaju kao sopstveni. Izlaz iz ove situacije, kao u najgorim režimima i tiranijama koje je istorija sveta zapamtila, ovi zlotvori vide u pljački najnemoćnijih i najnezaštićenijih - penzionera i sportista. Kolika je njihova glad, govori i činjenica da im je do te mere pao mrak na oči da ne sagledavaju činjenicu da su upravo ove dve grupacije najveći deo glasačkog tela. I tako su na žrtvu predstavnicima MMF-a prvo prineli penzionere (oni će i onako da crknu), koje su 19

službeno obavestili da će im ionako bedne penzije biti smanjivane iz godine u godinu. Normalno, penzionerima

je podmetnuta dezinformacija da je to navodno tražio MMF. Sa sportistima je situacija malo drugačija. Briga države o jedinim pravim ambasadorima ove zemlje se gubi neposredno nakon petooktobarskih događaja, tako da je u ovoj godini za nih izdvajano preko deset puta manje novca nego pre 2000. godine!!! Zato je najava novog budžeta za 2006. godinu poznavaoce sportskih (ne)prilika pogodila kao grom iz vedrog neba. Navodno se u narednoj godini predviđa dvostruko povećanje izdvajanja za sport u odnosu na 2005. godinu. Upoznatima je odmah pala na um antička poslovica po kojoj se treba plašiti i kada darove donose. I zaista, kada je urađena samo površna analiza objavljenih podataka isplivao je na površinu pakleni plan po kojem preko leđa sporta i sportista treba obezbediti pare za sebe i svoje. Od dve milijarde koje se predviđaju za sport, sportisti će dobiti prema zvaničnim podacima 120.000.000 dinara!!! Dakle, samo šest procenata sume predviđene navodno za sport i sportiste Srbije. Ako se zna da je u ovoj godini za iste namene potrošeno 141.000.000 dinara, onda se jednostavnim računom dolazi do poražavajućeg podatka da se izdvajanja za sme koji stvaraju sportski proizvod smanjuju za oko 15 procenata. Sta je sa preostalih preko 90 odsto para predviđenih u budžetu? Ova sredstva će se usmeravati isključivo prema aktivnostima i institucijama koje vode oprobani i dokazani majstori za otimanje, pranje i hemijsko čiščenje novca. Oni su vrlo dobro raspoređeni u institucijama koje ne bi smele da se finansiraju sredstvima republičkog budžeta, što za odgovorne u srpskoj vladi ne predstavlja nikakvu prepreku. Dok penzionere naša vlast doživljava kao bića bez mozga, sa sportistima je malo drugačije. Čanovi vlade veruju da su sportistima velike količine nervnih ćelija spaljene od prekomernog treninga i da sa njima treba postupati ili kao sa maloumnima, ili kao sa narkomanima. Zbog toga je čak i deci u obdaništu jasno koja je bila stvarna namera premijera Koštunice kada je organizovao prijem za pažljivo izabrane sportiste. Malo čudi činjenica da je prvi legalista Srbije odlučio da primi predstavnike Udruženja olimpijaca, dakle jedne organizacije koja nigde nije registrovana. Zašto je to bilo potrebno? Pa bilo je krajnje vreme da neko sa najvišeg državnog vrha. amnestira lopovluke, zločine, prevare i protivprirodni blud Ivana Ćurkovića i Đorđa Perišića. Očigledno je da nije bilo dovoljno da se iznajme radne prostorije predsednika Srbije Borisa Tadića za vodvilj u kojem je po ko zna koji put dodeljen francuski orden Legije časti evidentno nečasnom 20 legionaru Ivanu Ćurkoviću, uz činodejstvovanje samog predsednika na francuskom jeziku. Pošto je prevara već sutradan otkrivena, bilo je preko potrebno da se sada uključi i kohabitirajuća polovina. I tako premijer Koštunica nastavlja sa drugim delom lošeg i nadasve tužnog vodvilja i prima delegaciju neregistrovane organizacije, koja predstavlja samu sebe, a u funkciji ličnih interesa Perišića, Ćurkovića i sliđnih. Tu se zloupotrebljavaju takve sportske veličine kakve su Jasna Šekarić, Ivan Gubijan, Franjo Mihalić... Opet se pokazalo da vlada brine samo o sebi i svojima. Stepen značaja ovog marifetluka ogleda se i u činjenici da je sam premijer Koštunica na sebi svojstven način ovom prilikom obećao nešto o čemu nema pojma, pri tom potpuno neobavešten da to radi na protivzakonit način. Hoćemo da verujemo da je premijer Koštunica u ovom slučaju zaista bio neobavešten i da je obećao nešto što nije u njegovoj nadležnosti, đ na nagovor i loš savet ministra Vuksanovića i njegovog saradnika Soštara. U svakom slučaju, najmanje za što je premijer Koštunica odgovoran je pružanje političkog utočišta i alibija za ljude koji decenijama pljačkaju srpski sport. Da li se sve to dogodilo zbog neznanja, nekompetentnosti, ili đlonamernosti resornog ministra Vuksanovića i njegovog saradnika Šoštara, ili želje da Koštunica pokaže Tadiću "kako se to radi", vreme će pokazati. Ostaje još da se vidi kako će na sve to reagovati poslanici u Narodnoj skupštini, koji za ovaj odvratni scenario treba da podignu ruke. Poznato je da podizanje ruku u Narodnoj skupštini već duže vreme ne predstavlja napor usmeren ka boljitku građana Srbije, nego je isključivo posledica među stranačkog dogovora i trgovine. Ipak, sazrelo je vreme da ovo sramno podržavanje jedne vlade u dubokoj komi jednog dana prestane, kako bi građani Srbije barem na horizontu videli bolje sutra. Jednom rečju, sportistima je obećana piša od ovce, a penzionerima ni to!!! Pranje para i regruti Zakoni su zato da bi se kršili. Navodno će se ovim sredstvima finansirati troškovi "velikih", a u svetu skoro nepoznatih takmičenja, čiji ćemo biti domaćini u režiji ljudi koji žive od para otetih sportu, što im je način života. To ne čudi, jer ovi ljudi za drugo i ne znaju. Ono što čudi je lakoća kojom regrutuju pristalice i pomagače u svakom režimu, svakoj partiji, na svakom nivou, u svakoj firmi. 21 Univerzijada - privatna firma sportske mafije na čelu sa Sinišom Jasnićem

Neobavešteni daju podršku malverzacijama predsednika USSSCG A. Jovanović

Normalno je da roditelji vole da im se deca bave sportom, da i kad prođu tinejdžerske godine. Takođe je normalno da sportski stručnjaci, pedagozi, profesori, funkcioneri podstiču studente da se bave fizičkim vežbanjem. Isto tako, normalno je i da postoje oni koji treba da vode sport na fakultetima. A da li je normalno da stručni nastavni kadrovi pri fakultetima za sport studentske sportske aktivnosti organizuju isključivo sebe radi. Siniša Jasnić predsednik USSSCG sa raznim zvaničmm i nezvaničnim akademskim zvanjima stečenim na novosadskom fakultetu posvetio je dobar deo svog radnog veka da preko studentskih nazovi sportskih aktivnosti obezbedi sebi jos jednu titulu - globtroter studentskog sporta.

Malo je gradova i zemalja gde Jasnić nije uspeo da, pod firmom univerzitetskog sportskog funkcionera, boravi o trošku svoje države. Od kontinenata na Antarktiku, što ipak ne može pouzdano da se tvrdi. Njegov krivudavi put kroz mutne vode dostigao je vrhunac ovog proleća nešto malo pre njegovog 40. rođendana, bas na praznik rada - Kakve li ironije… Ovaj Kršni punokrvni Crnogorac rasplodnog izgleda, rođen u Grabu kraj Bijelog Polja, postao je prvi čovek Univerzijade koja će se organizovati u Beogradu daleke 2009. godine. Sa timom u kojem igra značajnu ulogu u Olimpijskom komitetu SCG, uz oprobane i poznate sportske mafijaše Predraga Manojlovića, Đorđa Perišića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića... uspeo je da Pridobije naklonost državnog vrha. Tako je i došlo do prihvatanja Beograda da bude organizator i domaćin Univerzijade 2009. Jasnić je uspeo da sa svojim istomišljenicima i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike da je Univerzijada prestižni sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!! Ovo marginarno takmičenje na kojem učestvuju mlađi rekreativci željni druženja i neobaveznog provoda i drugih oblika slatkog života, samo osobe ograničene pameti i znanja mogu da dožive kao iole značajan sportski događaj. To se videlo i na Univerzijadi u Izmiru. Svetska štampa tek je povremeno i na vrlo skrovitim mestima, šturo i marginalno pominjala poneki rezultat koji su mladi rekreativci postigli na ovoj sportskoj priredbi. Međutim, na mnogim stranicama uglednih dnevnika i časopisa u svetu Univerzijada nije ni pomenuta. Dakle, stvari su poprilično nelogične i nepisane. U tim situacijama važi zlatno pravilo - ako hoćeš da pronađeš logiku, onda sledi tragove novca. Ovo dobija na značaju kada se sagleda koje se to mafijaško sportsko društvo okupilo oko Univerzijade i na koji je način obmanulo državno 22 rukovodstvo. Prema izjavi samog Siniše Jasnića sredstva namenjena rasipanju oko predstojeće Univerzijade su već obezbeđena i stavljena na raspolaganje korisnicima za njihove sramne potrebe. Para ima toliko da njih nema dovoljno da mogu da ih potroše. Odmah je osnovano i preduzeće i obezbeđeni su kapitalni kadrovi. Da li možete zamisliti nekog boljeg za ove poslove od Srđana Boškovića dokazanog lopova koji je godinama sredstva republičkog budžeta, preko Uprave za sport, upućivao u nepoznate pravce preko firme “Propaganda” gde” je radila njegova žena Snežana Bošković. Stvorena je atmosfera da je Univerzijada nacionalni spas i prioritet veći od ulaska u EU. Svojom oprobanom veštinom prevaranta je tako obezbedio sebi i svojim saradnicima siguran finansijski izvor bar naredne četiri godine, bez obzira šta će do tada biti sa sadašnjom garniturom na vlasti. A i svaka nova vlast će se brzo polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo moze te da zamislite koliko ima osnovnih, a koliko pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača završi i u vasem džepu. Od izgradnje, adaptacije i dogradnje sportskih objekata (koje će ovi mafijaši spretno za sebe privahzovati), preko nabavke opreme, do asfaltiranja ulica i izgradnje svojih termalnih zamkova po raznoraznim Košutnjacima, Dedinjima... O putovanjima, deviznim dnevnicama, poklonima da i ne govorimo. Siniša Jasnić u ovim rabotama ima podebela iskustva i završene najviše specijalizacije do nivoa postdoktorskih studija. Meteorski uspon Siniše Jasnića, dečka Koji sa sportom nikakve veze u životu nije imao, počinje 1993. godine kada se uvlačeći u dupe Đorđiju Radovanoviću, a da ne povredi ni jedan unutrašnji organ, ubacio bez bilo kakvih drugih potrebnih kvalifikacija na novosadski Fakultet fizičke kulture. Čim Je postao nastavnik na profesoru je primenio poznati balkansku zahvat - upotrebi baci, a sve uz pomoć već afirmisanih sportskih mafijaša, dospeva u daleku Fukuoku Gapan) gde je, dok su se studenti takmičili, oteo ekskluzivno pravo za zastupanje poznatog svetskog Rroizvođača sportske opreme Mizuno. Uzimao je koliko je mogao, tako da nije čudo što je predstavništvo brzo moralo biti ugašeno. Time je dokazao da pripada rodu parazita koji ubijaju domaćina na kojem parazitiraju. U bilo kojem pristOjnom sistem u svetu ovakav lik bi bio prepoznat kao neupotrebljiv i opasan i kao takav bi bilo odmah eliminisan. Nažalost, mi nismo pristojan sistem i ovo što smo naveli je samo bila preporuka za dalji, još ubrzaniji pljačkaški napredak Siniše Jasnića. Još nije završena afera sa nestankom 200.000 evra iz fakultetske kase u Novom Sadu, potrošenih na putovanja i provode, kao i na troškove boravka u čuvenoj “Dolini lopova” poznatog izletišta i sastajališta novosadske elite. Kažu da je Jasnić Počasni gost u ovom okruženju sa novim BMWom serije 5 (kako i prilici jednom ubogom univerzitetskom nastavniku). Sa ovim "kvalifikacipma" i "radnim iskustvom" bilo bi čudo da Jasnić ne bude jednog skorog dana predsednik države, ili barem Vojvodine, ako ga u međuvremenu Crnogorci ne pošalju tamo gde mu je mesto??? 23 Da li je dovoljno da ste kum Borisa Tadića, pa da vam je u Srbiji sve dozvoljeno, čak i uništavanje zemlje i njenog sporta?

Zeka u ulozi belog medveda

J. Karanović Da li ste čuli za Zeku? Ali ne za onog čiji lik i delo Tabloid verno i autentično prati. Reč je o drugom zecu, koji je

kao i prvi, u Srbiji zaštićen bolje nego beli medved. Ovo je priča o Dragoslavu Zeki Božoviću, kumu Borisa Tadića, bivšem gorili pokojnog Zorana Đinđića (mada više liči na neku drugu primitivniju životinju), predsedniku DS-a Stari grad, predsedniku Odbora za sport DS, direktoru SRC Tašmajdan, predsedniku Karate saveza SCG, kao kadar Crne Gore, pripadniku (minimum jedne) crnogorske tajne službe, mužu diplomatkinje Borke ... Božović je nekada bio karatista, kažu solidan, krajem 70-tih zauzeo je drugo mesto na Evropskom prvenstvu. Rođeni Nikšićanin nikada nije želeo da se uklopi u novu sredinu. Beograd je uvek bio san svih Crnogoraca, pa tako nikada nije odjavio prebivalište iz Nikšića. Zeka je crnogorski državljanin, neka je, sa pravima u Srbiji većim od ljudi koji su rođeni u Beogradu, Nišu, Kruševcu, Subotici... Kako? Kao čovek principa Bođović je svojevremeno ponosno nosio sliku Slobodana Miloševića na Žutoj gredi - to je bilo kada je počela tiha revolucija u Crnoj Gori, da bi vrlo brzo preskočio u drugi tabor. Taj zečiji prelet u drugo jato nije smetao Božoviću da dobije stan od tih istih omraženih socijalista, i to u samom centru Beograda - na Zelenom vencu. Toliko veliki i moderno uređen da mu se divio lično Zoran Đinđić, koji je u to vreme živeo u garsonjeri. Porodično gnezdo za Zeku, suprugu Borku i dvojicu sinova. U dobijanju stana nesebično mu je pomogao Slobodan Kopanja, jedan od šrafova tadašnje vladajuće mašinerije. U isto to vreme Zeka je osvedočeni opozicionar i borac za samostalnu Crnu Goru, tj. njegova supruga Borka, u centru Beograda oprema galeriju Haos. Taj prostor dobila je uz svesrdnu pomoć advokata Mome Raičevića, jednog od pravnih zastupnika Slobodana Miloševića. Sve to vreme (zlo po njega i familiju) Božović se borio za drugu stranu, a dolazak na vlast DOS-a, istome je otvorio i nerealno velike apetite. Za vreme najtežih progona Miloševićeve vlasti 24 po gudurama Crne Gore Zeka je krio lidere opozicije, pa su ovi morali da mu vrate ze učinjene usluge. Zeka je bio telohranitelj Zorana Đinđića, a njegova Borka avanzovala je u diplomatu. Postavljena je za šefa Srpskog kulturnog centra u Parizu. Premijer je ubrzo uvideo sa kakvim ološem ima posla, otpustio gorilu, a naš ambasador u Parizu vraća u Beograd Borku koja je postala klasična pijandura. Božović je ubeđen da je u transferu učestvovala Aleksandra Joksimović, zamenik tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića i jedan od poverljivih saradnika Zorana Đinđića. U isto vreme počinju da kruže priče kako su Borka i Zeka provaljeni da rade za crnogorsku obaveštajnu službu i da su zbog toga sklonjeni sa scene. Početkom 2003. Zeka je potpuno deprimiran, o Đinđiću sve glasnije izgovara teške reči, počinje da zapaža prijatelje koje je napustio iz političkih ubeđenja. Zeli da se osveti premijeru! Njegovu muku prekinulo je ubistvo premijera. Malo po malo, Zeka je sve bliži vrhovima vlasti, pre svega sportskim. Kako i ne bi bio kada je kum Borisa Tadića, novog lidera DS i predsednika Srbije. Kumovska saradnja dala je od ranije rezultate postavljanjem Božovića za direktora rudnika zlata i najbolje mašine za pranje para - SRC Tašmajdan. Kumovi su zajedno renovirali ovaj objekat za FINA Kup, ostalo je para da se napravi i kuća vaterpola, 25 a Zeka je namestio i nekadašnjeg prijatelja Zorana Đinđića, jer je na otvaranje doveo idiote koji su izviždali premijera. I to pred kamerama. Isto je prošao i američki ambasador Montgomeri, a to nam vodeća sila nikada neće zaboraviti. Tašmajdan koji u svom sastavu ima hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora bolje je mesto za krađu od bilo kog ministarskog. a svemu što je vezano za Taš odlučuje direktor, pa tako Božović uzima za pravo da u dilu sa ministrom Vuksanovićem, otpisuje milionske dugove siromašnih košarkaških klubova kakvi su Crvena zvezda i Partizan. U posao polako ubacuje i sinove, koji su uključeni zu prodaju pića na bazenu Taša. Sa novim političko-sportskim vetrovima Zeka sve više leti ka vrhu. Preko fantomske Sportske asocijacije Srbije, čiji je član predsedništva, pokušava da zadovolji deo svojih ambicija, ali je i tu na početku imao problema. Nije uspeo da prođe u svom Karate savezu, već je u SAS stigao kao kandidat Džiu-džicu saveza. Na kraju još jedna slika za portret Crnogorca na dugom privremenom radu u Srbiji. Nedavno je preminuo jedan od naših najboljih karatista Ivan Matić, čovek koji je otišao u cvetu mladosti. Na komemoraciji u SD Partizan, Božović nije želeo da kaže nijednu jedinu reč, iako je kao predsednik Karate Saveza SCG morao da se obrati makar familiji pokojnog Matića. Jedini Božovićev komentar bio je: "To je klupska stvar!" Nažalost, Dragoslav Zeka Božović je naša surova realnost. Uništitelj srpskog sporta, kum predsednika Borisa Tadića... Zeka sa svoja dva metra, stotinak kilograma, poznavanjem borilačkih sportova, pod direktnom zaštitom predsednika... A, opet Zec. 26

Hapsi bandu podržaću navijače

Na posao dolazim oko podne, kada me sekretarica Mirela obaveštava ko je sve kod mene tražio prijem. Moj šef kabineta Dragan Nikitović uredno prečisti svu poštu i očisti sve zahteve koji su meni

upućeni tako da ja, potpuno neobavešten, odem za ručak kući, a potom malo i prilegnem. Probudim se, upalim televizor: Aauuuuu koliko su pokrali para Piše: premijer Vojislav Koštunica “Veoma sam zabrinut zbog ponašanja državnih organa koji ignorišu pobunu mladih ljudi, navijača svog kluba. njihovi zahtevi za ostavkom rukovodstva možda nisu legitimni, jer imam saznanja da su funkcioneri Partizana već privatizovali ovaj klub, ali, u svakom slučaju, ukazuju da je naš sistem vrednosti u krizi. Meni se, kao premijeru, prebacuje da sam inertan, da olako prelazim preko prozivki, i da svojim autoritetom pokrivam zakonom nedopuštene finansijske aktivnosti.” Veoma žalim što sam neinformisan. Bavim se izučavanjem istorije Čiroki indijanaca, i njihovim pokušajima ustavnog ustrojstva, i uglavnom, na posao dolazim oko podne, kada me sekretarica Mirela obaveštava ko je sve kod mene tražio prijem. Moj šef kabineta gospodin Dragan Nikitović uredno pre čisti svu poštu i očisti sve zahteve koji se meni upućuju, tako da ja, potpuno neobavešten, odem za ručak kući, a potom malo i prilegnem. Ministar Jočić je sa mnom na per tu, i da mi je, kojim slučajem, rekao da su gospoda iz Partizana i Olimpijskog komiteta uprljali prste, sigurno je da bih ja energično zahtevao da se sprovede istraga, imenuju krivci i da nastave da rade. Srbiji je potrebno više rada. I Sloba, moj ministar prosvete, izgleda nije obavešten da je mladima u Srbiji dogorelo do nokata, i da, kad Dragan nema sluha da juri te prestupnike i pljačkaše, mladi ljudi, kao i za vreme Slobe, goloruki kidišu na kordone Jočićeve policije. Veoma sam zadivljen njihovom kuraži. U njihovim godinama ja to nisam smeo da uradim, i zbog svoje trpeljivosti postao sam samo univerzitetski profesor. Sad kada sam konačno zatečen da gledam televiziju i uverim se u veliko nezadovoljstvo prema gospodi iz uprave Partizana i Olimpijskog komiteta SCG, i upoznam se, na neki način, sa optužbama da su opljačkali stotine miliona dolara, meni je drago što meni lično niko ne može prigovoriti da sam za sebe lično, i za svoju suprugu i prijatelje, prisvojio ijedan dinar. 27 I ozbiljno sam kazao gospodi, ministrima Jočiću, Vuksanoviću i Dinkiću, da se krene energično u obračun sa organizovanim kriminalom, koji ugrožava nacionalni opstanak. Meni su oni pružili čvrsta uveravanja da će ostati dosledni u svojoj politici da se Srbija privatizuje, i da građani nema tu šta da traže. Njihovo obrazloženje čini mi se sasvim legitimnim i prihvatljivim. Dobro je to što oni rade. Nije na meni, kao premijeru, da jurim veštice. Lepo meni kaže kolega Labus: "Ko sad uzme, taj je uzeo", i posle će svima nama da bude lepo. Ja sam skroman i trpeljiv čovek. Ne volim da se zameram, niti da se meni zameraju. Takve sam odmah oterao iz stranke. Mene mnogo raduje što su navijači Partizana odlučili da idu do kraja. Najavili su održavanje mitinga po Srbiji, potpuni bojkot utakmica svoga kluba, i zahtevaće hapšenje rukovodstva kluba. Ako u tome istraju, i ako ti prozvani funkcioneri sami odu u zatvor, lično ću podržati navijače, i zahvaliću im se na ukazanom poverenju. Njihova pobuna je za spas Srbije. Pre neki, dan sam prigovorio predsedniku Tadiću što je čestitao gospodinu Ćurkoviću na odlikovanju koje je on već primio pre 14 godina. On se obrecnuo na mene što ih ne pohapsim, kada imam ministre pravde i policije, svoje stranačke kolege. U trenucima kada se pregovara o statusu Kosova, nije dobro da hapsimo, pogotovu one koji će taj novac odne ti u Evropu i njihove banke, putem evro-integracija ide i naša država. Ako bude građana koji će preživeti moju vladu, oni će sigurno svedočiti o mojem nastojanju da se energično obračunam sa kriminalom, ako to moji ministri dopuste. Neka Bog spasi Srbiju. Amin. 28 Vladini službenici Najviši državni funkcioneri prikazuju začudjujuću odvojenost od realnosti kada je sport u pitanju. Njihov kontakt sa stvarnošću se ogleda samo u intimnim vezama za nosiocima kriminala u sportu, kao i u jednako intimnoj povezanosti za sportski dinar. Kako se sve to manifestuje. Ponašanjem koje za posmatrača sa strane deluje kao iščašeno. Resorni ministar Slobodan Vuksanović se uporno predstavlja kao čovek kojem nisu objasnili šta mu je posao. Da je izmedju ostalog i ministar sporta koji treba da obezbedi poštovanje zakona i pravičnu raspodelu sredstava budžeta. On umesto toga najflagrantnije i bezočno krši kao domaće tako i medjunarodne norme. Uzima sebi slobodu da vrši bestijalan pritisak na legalno izabrane organe nevladinih organizacija pri tom se otvoreno stavljajući na stranu sportske mafije. Njegov kolega ministar Dinkić ne samo da deluje protivno interesima sporta krojenjem budžeta po modelu hajde od jednog slepca da napravimo dva, nego aktivno učestvuje u zataškavanju pljačke državnih para i nagradjivanju pljačkaša. Pod njegovim pokroviteljstvom nestaju prijave lopovluka upućene njegovim službama. Kada je sportistima reprezentativcima potrebna obećana finansijska pomoć za učešće na Mediteranskim igrama,

onda Dinkić prikazuje zapanjujuće poznavanje geografije i tvrdi kako mi nismo mediteranska zemlja i dodeljuje samo mrvice, da bi neposredno nakon toga bogato nagradio osvedočene lopove i kriminalce. Uhvaćeni u kriminalu sa rukom u sportskom džepu i sa podnetim prijavama, vodje sportske mafije nailaze na neočekivanu podršku ministarstava kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde. A šta kazati o slučaju nesretnog direktora Direktorata za sport srpske Vlade. Ovaj državni službenik prikazuje potpuno nesnalaženje na radnom mestu na koje imenovan, što rečito govori ne samo o njegovim nesposobnostima i mentalnom sklopu, nego i o identičnoj dijagnozi onoga ko ga je na to mesto postavio. Najkraće rečeno ponaša se kao vaterpolista neplivač. 29 Ministar glasnogovornik Ministar Vuksanović, koji deluje kao baba sera, opuštenih ramena i mlitavih ruku, podržava bandu Žarka Zečevića, koja želi da caruje Srbijom. Slavujko Trošić, Milica Grabež Srpski ministar prosvete i sporta g. Slobodan Vuksanović, u okruženju poznat kao Vuksa Fuksa, oglasio se prošle nedelje pozivom upućenim predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filipu Cepteru da podnese ostvaku. Pre dva meseca gospodin Cepter je, većinom glasova, izabran za predsednika Olimpijskog komiteta. Banda koja hara srpskim sportom, predvođena generalnim sekretarom FK Partizan g. Žarkom Zečevićem, uspela je, da mahinacijama, i sam g. Zečević, kada je već izgubio na glasanju, dobije mesto člana predsednistva Olimpijsklog komiteta. Ako nisu uspeli na glasanju, banditi okupljeni oko g. Zečevića, krenuli su da preuzmu funkciju osporavanog Filipa Ceptera. Prvi korak preuzeli su osnivanjem Srpske sportske asocijacije, kojoj je aminovao ministar prosvete i sporta g. Vuksanović, tako što je poslao svog emisara novinara Đuru Kanistera na osnivačku skupštinu, a i lično je poslao depešu. Osnivanjem srpske sportske asocijacije, ponovo je zadat udarac sportu i fizičkoj kulturi, jer se uska interesna grupa mafijaša udružila da opljačka ono malo preostalih para, iz fondova Fuksanovićevog ministarstva. Sportsku mafiju već godinama predvodi g. Žarko Zečević. Njegova sestra Pava udata je za g. Danka Đunića, nekadašnjeg Miloševićevog potpredsednika savzene vlade, i direktora Deloit tuša, revizorske kuće koja je opustošila srpsku privredu. Ovih dana predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković Jana, protiv kojeg po nalogu Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva Četvrti opštinski sud sprovodi krivični postupak zbog falisfikovanja diplome Ekonomskđg fakulteta u Sarajevu, uz podršku Sretena Karića, proglasio je g. Žarka Zečevića za najuspešnijeg privrednika u Beogradu. Sprdanje sa pravdom, ova banda izvodi uz punu podršku nesrećenog ministra Slobodana Vuksanovića. 30 Ministar Vuksanović, koji deluje ko baba sera, opuštenih ramena i mlitavih ruku, valjda izvpapirnatih razloga podržava bandu Zarka Zečevića, koja želi da caruje Srbijom. Sin bivšeg policijskog komunističkog funkcionera, čije ime se takođe pominjalo u mnogim finansijskim afera, g. Zečević, opljačkao je klupsku kasu za stotinu miliona dolara. Bio je vatreni pristalica politike JUL-a, Mire Marković i Slobodana Miloševića, a nije izlazio iz pantalona Mirka Marjanovića (za manje upućene g. Mirko je bio predsednik Vlade Srbije u kojoj je ministar informisanja bio Aleksandar Tijanić). Kada su Zvezdine delije počele da idu na demonstracije i na stadionu pevaju "Slobo, spasi Srbiju i ubi se" g. Zečević je svoje "grobare" psovao i počeo da grdi rečima - ujeli ste me za samo srce. Sloba je moj heroj, moj predsednik, i zabraniću vam ulaz na stadion - poručio je Grobarima koji su podržali slogan "delija". Tabloid je u seriji tekstova opisivao Zečevićeve mahinacije, idelovanje njegove bande. On, uz podršku ministra Vuksanovića, ide dalje. Međunarodni olimpijski komitet je zapanjen najavom da se brzopotezno smeni predsednik Cepter. Hajka koju sprovodi grupa mafijaša, uz podršku vlasti, u MOKU-u je izazvala žestoke reakcije, i posledice ovakvog mafijaškog pohoda teško će koštati srpski sport, i ugled zemlje. UBPOK i finansijska policija dostojanstveno ćute. 31 Novi atentat u beogradskom hotelu INTERKONTINENTAL

ZEKINE BANDE

Ministar Vuksa predvodi mafiju

Najveće iznenađenje bilo je što se za stolom radnog predsedništva našao i nezaobilazni Slobodan Fuksa - Vuksanović. On nije ni član Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Ovako, svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu - "za nedaj bože". Svima je bilo jasno kome on može da pomogne! Milica Grabež Nenad Živančević U organizaciji kojoj bi, da je živ, pozavideo i Al Kapone, interesna grupa Partizanovog hrvatskog lobija, pojačana nekolicinom visokih funkcionera Crvene zvezde, teško je ranila Olimpijski komitet Srbije i Crne gore. Pa, zašto Hrvati ne bi vodili srpski sport? Predsedavajuđi veoma posećenog skupa koji je nazvan "Skupština OKSCG", Ivan Ćurković, od nekadašnjeg golmana, postao je agresivni napadač na sve što njemu i sportskom podzemlju nije odgovaralo. To što je na nelegalan i nasilan način "smenjen" predsednik Olimpijskog komiteta SCG Filip Cepter je posebna priča, koja ima prvog dana ove nedelje svoj početak, ali će, svakako, imati i svoj nastavak, pa i epilog koji se izvršiocima prevrata neće dopasti. Hitna intervencija i sazivanje tog skupa da se iz sporta eliminiše Filip Cepter, usledila je, očigledno, u strahu da se ne otvori "pandorina kutija". Višegodišnje malverzacije, otimanje od sporta i sportista da bi se sazidale kuće, vile, kupovali stanovi u evropskim zemljama, osnivale i gasile firme u belom svetu, obilato trošenje državnih, tačnije narodnih para - navelo je taj interesni lobi da brže-bolje skloni čoveka, koji je naišao na mračne tragove kriminala u sportu. Da bi sve proteklo po pravom ENKAVEDEOVSKOM receptu, glavnu ulogu odigrao je predsednik FK "Partizan" Ivan Ćurković, koji je delovao kao najbolji učenik Staljinove škole upravljanja i eliminacije protivnika. Potpomognut "vrsnim" pravnikom iz pornografskih sadržaja Snežanom, davao je reč kome je hteo, oduzimao pravo na izjašnjavanje, 32 izvodio zaključke koji su unapred pripremljeni, "odokativno" je prebrojavao glasove, da bi ispunio cilj i izvršio pravi verbalni atentat na legalno i demokratski izabranog predsednika Olimpijskog komiteta... Da bi se skupu tog 11. jula, što je za naš sport kao za Ameriku 11. septembar, pridao veći značaj i da bi se zastrašili eventualni protivnici u hotelu INTERKONTINENTAL uvedeno je neviđeno obezbeđenje! Svako je morao da da svoje podatke, dobije "bedž", da priloži neki zvanični dokument kojim mu se omogućava ulazak u salu. Stvorila se gužva koja je potrajala, tiskanje i čuđenje ljudi koji su dolazili iz Beograda i drugih gradova Srbije sve je to bilo pod žestokom prismotrom i podozrivim i pretećim pogledima više vrsta obezbeđenja, nalik na kordon iz 90-tih godina prošlog veka. Nije bilo dovoljno hotelsko obezbeđenje, nego je dovedeno i posebno naručeno. Snažne i neljubazne momke angažovali su iz svojih redova Ivan Todorov, predsednik Džudo saveza Srbije i generalni sekretar SD "Crvena zvezda" i Dragoslav-Zeka Božović predsednik Karate saveza SCG, inače predsednik Odbora za sport Demokratske stranke. Tek da se vidi - ko je šta u našem sportu i da tu nema improvizacije, kada je u pitanju držanje vlasti. Žestoki momci su delovali zaista zastrašujuće i krajnje neprijatro. - Nikada u životu nisam video tako nešto kaže legendarni Šeki. Ustremili su se na mene, tražili nekakvu akreditaciju, gurali me, provocirali, ne bi li me naveli da reagujem nepristojno. Ja sam bio delegat Fudbalskog saveza SCG na prošloj skupštini 22. februara. Ali, bez reči, bez bilo kakvog obaveštenja, skinut sam sa te liste. Jer" bilo je poznato da ja nisam za smenu Filipa Ceptera - dodaje Šeki, koji je ubrzo napustio prostorije hotela. Isto tako nepristojno i surovo, snažni, žestoki momci, u prisustvu većeg broja policajaca gledali su Daneta Koricu, našeg aktuelnog rekordera i prvaka na 5.000 i 10.000 metara. - Zašto se tako ponašate, šta predstavljate kad svakoga kontrolišete i gurate, kao da smo kriminalci - ljutit je bio Dane. Da ste ovako čuvali Arkana, sigurno ne bi bio ubijen! Ko vas je doveo - zna se: Todorov i Božović, da pomognu policiji, ako treba. Protiv koga? - pitao je Dane Korica. Ostalo je bez odgovora... I, zaista, ništa nije moglo da promakne tom snažnom i brojnom obezbeđenju. Čak su svi koji su povremeno izlazili iz sale radi fizioloških potreba budno praćeni unakrsnim pogledima pretećih momaka. Čak su nekima zavirivali i u šliceve, da ne bi bilo nekog iznenađenja. Najveće iznenađenje svih prisutnih bilo je što se za stolom radnog predsedništva našao i nezaobilazni Slobodan Fuksa - Vuksanović. Sedeo je i, poput nekadašnjih funkcionera OZNE, gledao šta se dešava. On nije ni član Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Jer, da je gost - sedeo bi tamo gde je mesto gostima. Ovako, 33 svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu - "za nedaj bože". Svima je bilo jasno kome on može da

pomogne! O sportu nema pojma, a povremeno svom imenu dodaje i prezime - Koštunica! Tek da se vidi i zna da sport više nije nevladina delatnost. Olimpijski komitet visoki državni funkcioneri velikodušno daruju u ruke ljudima sumnjive prošlosti, onima koji su, kroz sport, stekli ogromno bogatstvo... ali, o tome, drugom prilikom. Sportska mafija je životno zainteresovana da u Srbiji opljačka sportsku imovinu čija vrednost se procenjuje na preko milijardu eura. U sprezi sa ministima Koštuničine vlade - Vukasnovićem i Aleksandrom Popovićem odnela je prvu bitku. Međunarodni olimpijski komitet je zgrožen bestijalnošću srpskih vlasti. Ali, mafija nije dobila i rat. 34 Uz Partizanovu upravu sam sve dok me Voja ne otera

Zeka je moj

Sve sam učinio da pomirim njega i navijače. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije on mačji kašalj pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da učinim, i morao sam Zeki da vratim dug Piše: ministar Slobodan Vuksanović Kada je pala, i posle plača odstupila Ljiljana Čolić, premijer Koštunica ukazao je meni poverenje. On je uvek verovao u mene, čak i kada sam javno saopštio da mi je značajnija podrška moje kćerke nego Vojina. Neša Bakarec me tim povodom nazvao ništicom, ali je Vojo poništio tu njegovi izjavu. Naše dve partije su se ujedinile, i tako sam bio u prilici da uhlebim svoje momke. Mene mnogi smatraju nesposobnim. To je njihovo pravo, ali ko će pamtiti moje greške kada više ne budem ministar! Bilo je mnogo gorih od mene. Ja se, barem, nisam nafatirao, i niko mi ne može reći da sam uzimao, da sam petljao. Doduše, mojima u ministarstvu nisam smetao. Mnogi me osuđuju što sam učestvovao u puču u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Poznato je da se ne odričem prijatelja, osim kada moram. Žarko Zečević je preko mene, za vreme Miloševićeve vladavine, finansirao obaranje predsednika Demokratske stranke pokojnog Đinđića. Nije bio stipsa, i ja sam imao veliku kampanju. Malo je poznato da sam na tajnom glasanju pobedio protivkandidata Zorana Đinđića, ali se Sloba predomislio, i ja sam odstupio. Zato ja verujem u Zeku. Sve sam učinio da pomirim njega i navijače. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije on mačji kašalj pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da učinim, i morao sam Zeki da vratim dug. I Voja me je podržao. Bilo mu je drago što stojim iza svojih prijatelja. Njemu je to strano. Pušta ih niz vodu čim mu dosade, ili od njega nešto traže. Ponosan sam što sam uspeo da organizujem predaju ordena Legije časti mom drugu Ivanu Ćurkoviću. I to baš u Narodnom pozorištu. Tako sam i ja stekao pozicije u svetu. Makar podzemnom. Ti ljudi znaju da cene moje usluge. 35 Poslanici Demokratske stranke tražili su moj opoziv. I propali su. Nisam hteo da vadim keca iz rukava i da i ja prozivam. A sve sam učinio i izlazio u susret Odboru za sport Demokratske stranke. Zeka Božović, moj drug, može da potvrdi. Posle 5. oktobra on je od Zeke uzeo lepe pare da ga sačuva od hapšenja. Ja sam svedok da se Zečević isprsio, da je pošteno platio. Premijer Đinđić je morao da uvaži Zekino (Božovićevo) objašnjenje da mu je Žarko napunio džepove. Mnogo je Zeka posle 5. oktobra uzeo para na pružanju zaštite sportskim rukovodiocima. Mislim da je reč o milionima maraka. E, pa kakav bih ja sada bio čovek da prozivam Zeku Božovića. Sve što su želeli moje bivše kolege iz DS-a, sve sam im učinio. Postavio sam njihove ljude, eto i zakon o sportu pokušavam da proguram da se moji i njihovi ljudi snađu, da privatizuju sportsku imovinu, koja, brat bratu, vredi milijardu evra. Red je da i Srbija ima mnogo bogataša. Od mene se, verujem, očekuje da nešto poručim građanima. I, odmah ću otvoreno reći da moraju da me trpe, dok je Voja na vlasti. Bez velike nužde on me neće žrtvovati. Zato mislim da bi građani i oni koji me kritikuju morali da počnu da mrze nekog drugog. Mene pomeriti neće, i džaba se nerviraju. Nisam ja najgori ministar. Moji momci u ministarstvu rade i dobro se snalaze. Uzeše stanove, kredite, otvaraju kafiće. Treba tako, moramo ići napred. Mislim da treba javnosti da uputim važnu poruku. Dobro je što, ako ne možemo sa zvaničnim državnim organima stranih zemalja, ostvarujemo dobru saradnju sa njihovim podzemljem. Ono je fer, poštuje dogovore, i podržaće nas. Zato se i trudimv da Žarko Zečević sakupi još desetak miliona i postane milijarder. Sto je više mlijardera, Srbija će ići brže napred, prema jugu. Mnogo mi se dopada Toma Nikolić. On otvoreno priznaje da se druži sa Žarkom, Ivanom, Stojančetom. Njemu su oni zaposlili sina i napunili mu džepove. I Tomđ ih je kao pošten čovek, javno podržao. Znam da će ta podrška Žareta koštati nekoliko stotina hiljada, ali ljudi moraju da se ispomažu. Ne može ni Toma da živi od svoje poslaničke plate. Šta da radi ako ga jadnog dana srpski radikali provale, a Voja Šešelj iz Sheveningena poruči da ga oteraju. Neće valjda da se ponovo vrati u Kragujevac, na svoje staro radno mesto?

Na kraju, Žarko me je zadužio da poručim našim dobrim momcima, "grobarima" , da sahranjuju druge, a da Zeku ostave na miru, makar još godinu dana, dok privatizuje klub. Posle nek se bune koliko hoće, i onako su mnogi nezaposleni, i treba negde da potroše svoju mladalačku energiju. 36 Sram te bilo, Dinkiću N. Živančević Srpska Vlada, odnosno njen tajkun Mlađan Dinkić širokogrudo je obećala pomoć države (koje, pitamo se?) Vaterpolo Savezu Srbije i Crne Gore uoči prvenstva Evrope koje će biti održano u Beogradu sledeće godine. Dinkić je u stilu svog krvnog neprijatelja Velje Ilića, nedavno obišao bazen na Banjici i izjavio da će se za renoviranje tog objekta i ostale "sitnice" iz budžeta izdvojiti 80 miliona dinara (nešto manje od milion evra)!?! Dinkić je to, tako galantno izjavio, nije ni trepnuo, a samo on i njegovi ljudi znaju odakle će se i kome novac prebaciti. Te pare su narodne, a obnova bazena bi trebalo da košta oko 700 hiljada evra. Još se pohvalio kako Vlada ove godine izdvaja tri puta više para za sport nego lane, što bi trebalo da bude oko milijardu i dvesta, trista miliona. Mora biti da je Dinkić lud (ne izgleda kao pijan), a sigurno je do srži bezobrazan. Bez ikakvog reda usuđuje se da, kao dobra vila, deli kome šta stigne. Po kojim kriterijumirna, kako, na osnovu koje odluke? Ima li, bre, neko normalan u ovoj državi (ako se ovo može tako nazvati) ko će da kaže "dosta" lažima, prevarama, pljačkanju para i imovine. Da li će organizacija nekog takmičenja zavisiti samo pd dobre volje političara (uglavnom idiota) koji su trenutno na vlasti? Šta će biti ako padne poznati vaterpolista Boris Tadić, ako se otkriju sve finansijske malverzacije za obnovu Tašmajdana? Kako će kumovski tandem Tadić-Božović iz zatvora da gleda svoj omiljeni sport? Hoće li tada, specijalno za njih, u ćelije biti instalirani televizori? Mnogo je pitanja, nijedan odgovor, ali se, praktično, sve zna unapred. Kockasti propali muzičar, večiti asistent, narodne pare prebaciće Vaterpolo savezu i Organizacionom odboru, a ovi će, po već uvežbanim kanalima, dalje (posle pretpranja) lovu na detaljno pranje slati u raznorazne marketinške agencije koje pod apsolutnomvkontrolom drži, gle čuda, još jedan osvedočeni vaterpolista Srđan Šaper. On će svoje podfirme hraniti, sklapati ugovore o raznoraznim glupostima koje će nazivati uslugama, a kajmak će sakupljati u dilu sa poslodavcima. Po direktivi, ojadiće javna preduzeća (ako ih u to vreme, za manje od godinu dana bude bilo) i svi ćemo sa oduševljenjem da kličemo vaterpolistima! 37 Dakle i ovo takmičenje, kao uostalom i sva koja se održavaju kod nas, poslužiće alavim kretenima da napune svoje džepove, a da pri tome ne podnose računa nikome. Sakriće se pod plašt sporta, ponekog još dobrog rezultata, a jedino u vaterpolu još možemo da kažemo da smo velesila. Istina jedine dve vrhunske ekipe su SCG i Mađarska, ima još par prosečnih, dok su ostali druga i treća liga. I to se zna, ali se o tome ne govori. E, kada je to tako, hajde da se napune džepovi na, i to se zna, hektolitrima popijene vode i prolivenog znanja Sapića, Vujasinovića, Ikodinovića-Bekvalca i družine. I njima se džepovi pune, usta zatvaraju, jer još nikome nisu tako ekspresno isplaćene pare kao vaterpolistima. I vuk sit i ovce na broju. Jer, i neposredni proizvođači moraju malo da se omrse da ne bi digli glas. U isto vreme ostali sportovi mogu da propadnu, o čemu je Tabloid već pisao. Drugima, trećima, petirna, osamnaestima pare se dele na kašičicu, odnosno po tome koliko je ko dobar i kooperativan. Zato propadaju sportisti, sportovi, a samo se bogate bumbari oko ovog najprofitabilnijeg proizvoda. Nema kriterijuma oko dodele sredstava, a još jedan glupi vaterpolista (???) čovek sa falsifikovanom diplomom sportske Akademije Aleksandar Šoštarr, bez pogovora, potpisuje virmane koje mu pod nos stave raznorazni nalogodavci. Kada se otvori sportski dosije "Mile Dragić" tu će biti mnogo strašnijih i potresnijih stvari. Ali, to nikoga ne zanima. Ni poziciju, ni opoziciju ... Baš kao da je reč o sportu Kosova i Metohije. Kada se dođe do ove teme svi nađu zajednički interes i nikome se ne isplati da kvari i ovako dobre međustranačke dilove. Znaju lopovi - kad sjaši Murta, pljačku nastavlja Kurta po Murtinom receptu. A naša deca će, za to vreme, odlaziti odavde i činiti srećnim neke koji će umeti da cene talenat i kvalitet. Žaliće ova brda za još nekom Natašom Janić, kao što žale Hrvati i Australijanci koji su za male pare mogli da je kupe pre Mađara. jedino naši ne žale, smatrajući da je Nataša izdajnik svog naroda. Valja reći da je predsednik Tadić primio svetske i evropske šampione u nauci i obećao ... šipak. Naravno, jer u te priče ne veruje više niko. Lepo reče selektor rukometne reprezentacije Veselin Vujović da će se svi ovoletošnji uspesi rukometaša, košarkaša, košarkašica, odbojkaša, odbojkašica, vaterpolista, fudbalera ... brzo zaboraviti i da će se nastaviti borba za goli život i odliv talenata iz zemlje. I kada se nađe neko da uloži svoje pare u sport višedecenijski sportski vlastodršci ga oteraju. Jer, svaki normalan čovek želi da, uz ulaganje, ima i kontrolu tokova novca. Međutim, to kod nas ne može.

Daj i beži, parola je koja se najčešće čuje u sportskim krugovima. Takav je naš sport, bez obzira na svu pažnju koja je trenutno usmerena na odbojkaše, fudbalere, košarkaše. Sva ta takmičenja će proći, a onda ... Tamo neđa statistička greška po imenu Dinkić, u saradnji sa Vuksanovićem i Šoštarom deliće pare i određivaće prioritete. Srbijo, jadna li si. TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005. 38 Sportska mafija konačno na udaru policije i tužilaštva

Ministar Jočić se uspravio

Milovan Brkić Slavujko Trošić Tabloid već mesecima piše o pogubnom delovanju sportske mafije u Srbiji. Mala grupa ljudi nekažnjeno godinama uništva srpski sport i nemilice pljačka fondove, namešta rezultate, prodaje utakmice, prodaje lažne akademske diplome ... Nakon pisanja našeg lista i krivičnih prijava koje je 8. jula ove godine predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filip Cepter podneo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu i kriminalističkim policijama Ministarstva unutrašnjih poslova, klupko je počelo da se odmotava, a mafijašima se spremaju krivične prijave i čeka ih debela robija. U 45. broju Tabloida opisali smo kako Sportska akademija, kojom rukovodi sportska mafija, već godinama izdaje lažne akademske diplome onima koji joj služe ili plate. Da podsetimo čitaoce: Sportska akademija osnovana je 28. jula 1994. godine kao viša škola u mešovitoj svojini, odlukom koju u ime Jugoslavenskog olimpijskog komiteta potpisuju Đorđe Perišić (danas član Predsedništva OKSCG), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije OKSCG) u ime SD Crvene zvezde Predrag Manojiavic (generalni sekretar OKSCG) u ime JSD Partizan Leon Lukman (član Odbora za sport DS-a) kao privatno lice i predstavnik Skupštine grada Beograda. Među članovima Upravnog odbora Sportske akademije moguće je naići na sledeća imena: Aleksandar Boričić (lako prepoznatljiv sportski lik kojem je u bogatstvu funkcija teško prepoznati čime se bavi), Predrag Manojlović, Đorđe Perišić, Milan Tomić, dok se za direktora imenuje Leon Lukman. Ova organizacija se obraća tadašnjem ministru prosvete, inače poznatom sportskom radniku Dragoslavu Mladenoviću (rukomet, Crvena zvezda) i uz mnogo blagonaklonosti od njega dobija tek 1996. godine dozvolu da započne sa radom i da školuje više sportske trenere na smerovima za fudbal, košarku i odbojku (Rešenje br. 612-00-477/95-04 od 4. marta 1996. godine). U zvaničnoj dokumentaciji Ministarstva prosvete nema tragova da je bilo kakvo drugo rešenje dato ovoj školi, što nije smetalo ljudima koji su vodili Sportsku akademiju da organizuju školovanje i na još 29 usmerenja, prema podacima koje su dali sami izvršioci ovih radnji. Dakle, već skoro deceniju ova lica upisuju, organizuju nastavu, sprovode ispite i naplaćuju školarinu, pri tom dovodeći u zabludu studente, predavače i širu javnost izdajući diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu. Prema izjavama samih organizatora ove prevare, izdata je više stotina, ako ne ! hiljada ovih skupih, ali u suštini pravno bezvrednjh papira. Čak su se jedno vreme hvalili da su i Aleksandru Šoštarru, danas direktoru Uprave za sport, dali diplomu trenera i tako ga osposobili da se bavi stručnim poslovima u sportu. Ovi pravno bezvredni papiri poslužili su i velikom broju ljudi da se 39 zaposle, čime se bezakonje i kriminal šire. lovi nesrećni ljudi, hteli to ili ne, nevoljno se stavljaju u poziciju da se osećaju krivima zbog tuđeg kriminainog ponašanja. Sigurno se pitate kako je sve to moguće. Kako to da do sada nijedna inspekcija Ministarstva prosvete nije konstatovala nepravilnosti? Dakle, Sportska akademija kao porodična manufaktura. Leon Lukman - otac - smišlja nove strateške prevare. Aleksandar Lukman - sin - operativno rukovodi akcijama, a kćerka fajta i pegla zgužvane i neuredne ostatke. Veliki je to i odgovoran posao. Ništa lakše od fabrikovanja potvrda o položenim ispitima, da se sve to uvede u matičnu knjigu, pri tom registruje i nekoliko padanja na ispitima, jednom rečju, da se naslika složena slika, koju, kada se pogleda, nikome ne srne da bude sumnjivo da motiv koji predstavlja postoji samo u glavi majstora. Zaista lak posao. Zato su ovakve diplome i koštale od 1.500 do 3.000 evra. Konačno, postupajući po krivičnoj prijavi podnetoj 8. jula ove godine protiv Leona i Aleksandra Lukmana, Drugo opštinsko javno tužilaštvo nalaže Upravi kriminalističke policije SUP-a Beograda Odeljenju za privredni kriminal, da izvrši provere navoda iz prijave, obavi neophodne informativne razgovore i prikupi traženu dokumentaciju. Operativci beogradske kriminalističke policije revnosno ovog puta pristupaju poslu, i zamenica Drugog opštinskog tužioca u Beogradu Snežana Milanović dobija opsežnu dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima mafije iz Sportske akademije. Našem uredniku zamenica tužioca potvrdila je da će tokom ove nedelje podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv odgovornih iz akademije, a sve ostalo treba da uradi prvo istraPovršina zagrebana Osnivači Sportske akademije: Đorđe Perišić (član Predsedništva OKSCG, Miloševićev ministar

sporta), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije OKSCG, direktor Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije, visoki funkcioner DSS), Predrag Manojlović (generalni sekretar OKSCG, visoki funkcioner JUL, dugogodišnji predsednik Odbora za sport SPS, nekadašnji finansijski direktor PTT ... ), Leon Lukman (član Odbora za sport DS, suvlasnik Sportske akademije). Dugogodišnji predsednik Upravnog odbora: Nebojša Ilić (član Odbora za sport DS, predsednik Programske komisije OKSCG, sekretar Sekretarijata za, sport i omladinu grada Beograda) Nastavnici: Ivan Ćurković (potpredsednik OKSCG), Predrag Manojlović, Nenad Manojlović (predsednik pododbora za vsport DS), Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, Milan Tomić, Aleksandar Šoštarr (direktor Uprave za sport Ministarstva prosvete i sporta), Dragoslav Božović (predsednik Odbora za sport DS, direktor SRC Tašmajdan). Tabloid je došao do ovih podataka samo zagrebavši po površini problema prisutnog u javnosti. Sta li se krije ispod površine? 40

žni sudija, a potom sudsko veće Drugog opštinskog suda u Beogradu. Sportska mafija će ovim zakonitim potezom javnog tužilaštva dobiti značajan udarac - moraće da se poništi nekoliko hiljada diploma, i postaće bezvredni papir, a mafioze će, za nekoliko izvršenih krivičnih dela, nadamo se, mnogo godina provesti u Zabeli. Ministar policije Dragan Jočić, tvrde naši izvori, odlučio je da uđe u bitku sa sportskom mafijom, i pokuša da joj stane na rep. Napokon, i ministar se uspravio. I krivična prijava gospodina Ceptera, podneta Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, ovog puta, zahvaljujući revnosnosti inspektora za privredni kriminal Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograda, kojima je ova prijava ustupljena, preti da čelnike Olimpijskog Komiteta Srbije i Crne Gore strpa u zatvor. Tabloid je u nastavcima objavio svoje istraživanje o pranju para ove nevladine organizacije. Nekoliko desetina miliona dinara donacija čelnici nacionalnog Olimpijskog komiteta prebacivali su na fantomske firme, i te pare stavljali u svoj džep. Inspektori Odeljenja za privredni kriminal revnosno prikupljaju podatke u sedištu Olimpijskog komiteta SCG, i upućeni tvrde da će, uz krivičnu prijavu, istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu privesti gospodu Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Dragana Kićanovića i još nekoliko službenika koji su pomagali sportskoj mafiji u pljačkanju nacionalnog Olimpijskog komiteta. Naš dopisnik iz Stokholma Dušan Lazarević interesovao se u direkciji "Tetra Paka", čija ekspozitura u Beogradu je tokom 1999. i 2000. godine donirala nacionalni Olimpijski komitet sa više od milion evra (u dinarskoj protivrednosti), da li su donatori imali uvid u trošenje poklonjenih para. Gospodin Jergen Haglind , direktor za informacije ove ugledne kompanije iz Stokholma, potvrdio je da je poslovnica u Beogradu u sastavu njihove ekspoziture iz Lozane, i da je donacija plaćena radi priprema naših olimpijaca za igre u Sidneju. Kako su te pare trošene, tvrdi gospodin Haglind, rukovodstvu kompanije "Tetra Pak" nije poznato. On je istovremeno izrazio žaljenje ako je do zloupotrebe donacije došlo, i ako ona nije potrošena na pravi način. TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. Sud odbija da služi mafiji Sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Dragana Rovčanin postupajući po tužbi Filipa Ceptera, koji traži da se poništi kao nezakonita odluka o njegovom razrešenju doneta na pučističkoj sednici održanoj 11. jula pod pokroviteljstvom ministra prosvete i sporta Slobodana Vuksanovića, odbila je prigovor o nenadležnosti supa da odlučuje u ovom sporu koji je podneo zastul?nik Ivana Ćurkovića. Po pravnosnažnosti rešenja, sud9a Rovcanin će, očekuju pravni eksperti, izbor gospodina Ćurkovica za vršioca dužnosti predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore poništiti kao nezakonit. 41 Policajci nikom ponikoše, u ministra svoga pogledaše, i u crnu zemlju propadoše

I Jočiću prošla lopta kroz noge
Bivši generalni sekretar Olimpijskog komiteta Đorđe Perišić pokazao je inspektorima priznanice da je pare, koje je prebacivao sa računa ove ustanove na račune fantomskih firmi, predavao ljudima iz Olimpijskog komiteta. Inspektori su, potom, po nalogu svog načelnika, skoro molili gospodina Perišića da ćuti Nenad Živančević Advokati gospodina Filipa Ceptera, koji je 11. jula ove godine na pučističkoj "skupštini" Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, koju je predvodio ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, nelegitimno smenjen sa funkcije predsednika ove nevladine organizacije, podneli su nadležnim tužilaštvima, kriminalističkim službama policije i budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija prijave kojim su naznačili postojanje osnovane sumnje da su u nacionalnom komitetu izvršene velike pronevere novca, da se u Sportskoj akademiji u Beogradu izdaju lažne diplome ... Doskorašnji direktor Republičkog zavoda za sport podneo je nadležnom tužilaštvu krivične prijave i protiv bivših rukovodilaca ove sportske ustanove od nacionalnog interesa iz kojih proizilazi da se više od decenije imovina Zavoda pljačka od iste mafije, koja hara srpskim sportom. Sve krivične prijave koje su podnete nadležnom, u ovom slučaju Drugom opštinskom javnom tužilaštvu, odmah su uzete u rad. U skladu sa svojim statusnim položajem, da je tužilaštvo organ gonjenja, a policija organ otkrivanja izvršilaca krivičnih dela, zamenice tužioca Snežane Bogdanović naložile su Upravi kriminalističke policije SUP-a Beograda, Odeljenju za suzbijanje kriminala u privredi, da provere navode krivičnih prijava, obave informativne razgovore i izuzmu poslovnu dokumentaciju. Obavezujuće uputstvo zamenice javnog tužioca Snežane Milanović bilo je precizno.

I inspektori ovog odeljenja postupili su, skoro snishodljivo, po nalog javnog tužioca. Vlasnici Sportske akademije u Beogradu, Leon Lukan i njegov sin Aleksandar su, po navodima krivične prijave, 42 neovlašćeno izdavali diplome o završenim studijama na ovoj Akademiji, koja je poslovala bez odobrenja Ministarstva prosvete i sporta. Nakon izvršenih provera, svoje nalaze dostavili su, uz odugovlačenje, zamenici javnog tužioca. A morali su da osumnjičene, nakon utvrđenih pronevera, privedu, sa krivičnom prijavom istražnom sudiji. To oni čine kada na ulici zateknu prodavca desetine nelegalnih diskova, odmah mu određuju pritvor i mrcvare ga danima. I po nalogu zamenice Drugog opštinskog tužioca inspektori ovog odeljenja vršili su provere o proneverama u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Bivši generalni sekretar nacionalnog komiteta g. Đorđe Perišić pokazao je inspektorima priznanice da je pare, koje je prebacivao sa računa ove ustanove na račune fantomskih firmi, predavao ljudima iz Olimpijskog komiteta. Inspektori su, po nalogu svog načelnika, skoro molili gospodina Perišića da ćuti, i da im ne nudi te priznanice. Nije im palo na pamet da pozovu one kojima je g. Perišić davao milionske iznose u kešu i da ih privedu istražnom sudiji. Njihov nalaz je obična mizerija. Postupali su samo po navodima tužioca, i nije im padalo na pamet da zagrebu u poslovanje ove ustanove, koja predstavlja leglo korupcije i pljačke. Niko od čelnika OK SCG neće biti prozvan što su u završnom računu koji su predočili svom predsedništvu za 1999. godinu prijavili prihod od samo 12 miliona dinara, a tadašnjoj Službi društvenog knjigovodstva završni račun u kome se prikazuje prihod od 60 miliona dinara. Sramotno ponašanje srpske policije i ne čudi. Imenovanjem gospodina Dragana Jočića za ministra policije, mafija počinje da likuje, i sprovodi svoje perverzije. Gospodin Jočić za svog zamenika, odnosno načelnika Resora javne bezbednosti dovodi anonimnog Miroslava Miloševića, sa puterom na glavi. Ovaj autistični tip počinje da se šepuri, kao značajan čovek, i da se udvara drugim liderima opozicionih stranaka. Jočićevi policajci su danas saterani u crnu zemlju. Policijske službe su desetkovane. Oni koji su i znali policijski zanat, beže da rade na stovarištima, kao noćni čuvari, računovođe, carinici, samo da ne trpe poniženja koje im Jočićeva upravljačka svita priređuje. Ministar Jočić slepo sluša ministra prosvete i sporta g. Slobodana Vuksanovića, koji više i ne krije da ga sportska mafija sa generalnim sekretarom FK Partizan Žarkom Zečevićem, koristi kao toalet papir, i primorava da ih štiti kod premijera Koštunice, pa i ministra Jočića. Istine radi, mora se napomenuti da ministar Jočić spada u retke ministre policije u istoriji Srbije koji se obavljanjem ove funkcije lično nije okoristio ni prebijenom parom. Ali, njegov strah da se uhvati u koštac sa mafijom, osim što je primoran stranačkom politikom da žmuri pred mafijom na oba oka, koštaće Srbiju milijarde evra. 43 Iz Partizana, Olimpijskog komiteta, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje se dokumentacija, zatiru tragovi, a Jočićevi i Dinkićevi službenici čekaju da sve bude očiščeno i uglađeno. Ako jednog dana i budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uđu u ove vučje jazbine, biće sve "pod kontrolom" I njegov stranački kolega, ministar pravde gospodin Zoran Stojković trudi se da, koliko ga staračke noge nose, bude trkač sportske mafije. Sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Dragana Rovčanin donela je rešenje kojim je ovaj sud oglasila stvarno nadležnim za postupanje po tužbi predsednika OK SCG Filipa Ceptera da se vanredna skupština ovog komiteta, održana u julu ove godine, proglasi nezakonitom. Njeno rešenje je, po žalbi, upućeno Okružnom sudu u Beogradu, i na sudsko veće se iz vrha izvršne vlasti vrši pritisak da odluku sudije Dragane Rovčanin poništi. Posebna priča je ministar finansija Mlađan Dinkić. Ovaj čovek, koji do smrti proganja beskućnike, penzionere, gladne koji pokušavaju da se prehrane i održe u žvotu prodajući na buvljim pijacama svoj poslednji nameštaj, unizan je pred sportskom mafijom. Krivična prijava advokata Rada Đape, Cepterovog pravnog zastupnika, podneta budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija "dobila je noge". Sklonjena je. Nakon dva meseca advokat podnosi kopiju već podnete prijave, ali je sada ministrovi ljudi stavljaju u fioku. Zašto? Iz izjava rukovodilaca FK Partizan, gospode Žarka Zečevića, Nenada Bjekovića i drugih mafijaša, proizilazi nedvosmisleno da su svi transferi fudbalera njihova poslovna tajna. Da tako izjave i u nekoj afričkoj zemlji, ministar finansija poslao bi istog časa poreznike u Udri brigu na veselje Mlađan Dinkić, govorljivi ministar finansija bi, možda, želeo da krene i na mafiju. Ali kako, kada njen idejni tvorac g. Danko Đunić, suvlasnik Deloitete&Toush i Ekonomskog instituta pripreti prstom. Ima

on, kaže svojim mafijašima, pun kofer za ministra Dinkića. Smestiće ga u zatvor, hvali se. I zato ministar finansija, koji se ne skida sa malih ekrana, nikako da prozbori, da objasni kako ne srne poreznike da šalje u Partizan, u Olimpijski komitet SCG, u Sportsku akademiju, u Republički zavod za sport. A kod srpskih tajkuna poreznici ne smeju da dođu ni do vrata njihovih kompanija. 44 pratnji specijalaca da ih javno uhapse. U sportskim klubovima obrću se stotine miliona neoporezovanih evra. Njih inspektori ministra Dinkića zaobilaze kao kiša oko Kragujevca, ni da privire, ni da pisnu. Utrčavaj u u siromašne opančarske radnje, pekare, plene imovinu, zatvaraju objekte, hapse. Od svih tih na silničkih i pokaznih vežbi, od sirotinje raje ne može se skupiti ni stotina hiljada evra poreza. Od mafije iz Partizana mogla bi se oduzeti imovinska korist od stotine miliona evra koje bi napunile siromašni budžet. Srpska vlada je, pod hitno, vratila u Republički zavod za sport službenike protiv kojih je pokrenuta krivična istraga, i koji su zbog malverzacija otpušteni s posla. Njihov posao je da spale dokumentaciju, zatru tragove, da opljačkane pare troše u inostranstvu na đinđuve i razne prohteve. Iz Partizana, OK SCG, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje se dokumentacija, zatiru tragovi, a Jočićevi i Dinkićevi službenici čekaju da sve bude očiščeno, uglađeno. Ako jednog dana i budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uđu u ove vučje jazbine, biće sve "pod kontrolom". Ali, jednog dana, umesto ovih mafijaša, u ćelije će, već je izvesno, otići ministri Jočić, Dinkić, Stojković, premijer Koštunica, jer neke nove vlasti, makar i iz demagoških razloga, žrtvovaće njih zbog zloupotrebe položaja. Mafija protiv izvršne vlasti, za sada, vodi sa 10:0. Skoro nedostižna razlika. TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005. 45 VAPAJ ZA SPAS BIVŠEG VRHUNSKOG SPORTISTE ALEKSANDRA ŠOŠTARA

TERAPIJA ILI EUTANAZIJA
Kada je formirana Vlada, bilo je potrebno postaviti i novog direktora za sport, a kandidata je bilo više. Formacijski to mesto pripalo je DSS koja je, praktično, zbog ovog pitanja raspustila odbor za sport. Na taj način zahvalila se Spasoju Samardžiću, i Tadiji Kačaru koji su na najgrublji mogući način osetili hirovitost rukovodstva. Tada na scenu stupa Aleksandar Popović koji na nagovor starijeg sportskog i partijskog kolege Milana Tomića objašnjava šefu da le sve pod kontrolom i da je, citiramo, nepobitno utvrđeno da je Šoštar pravoslavac!!! Na osetljivu funkciju dovodi se, dakle, čovek koji je tokom školovanja dobio fobiju od Zakona jer su mu profesori, vkao i ostalim kolegama mašincima, govorili KOME NIJE JASNO - ŽUTA KUĆA NA ĆOŠKU, aludirajući na zgradu Pravnog fakulteta. Za plivače i vaterpoliste kažu, manje u šali više u zbilji, da nisu pametni jer im je ceo život glava u vodi i da im je jedini intelektualni napor da prate crtu na dnu bazena. Upravo tako ponaša se i Šoštar, koga kao mečku na vašaru vodaju i pokazuju, kažnjavajući ga često i okrutno. Aleksandar Šoštar direktno je pod komandom Đorđa Perišića koji je ispred mafije zadužen za kontrolu Olimpijskog komiteta SCG. Perišićev gazda je Žarko Zečević, a na vrhu piramide je Stanko Subotić - Cane. Tako se u zaista neprijatnu situaciju dovodi bivši vrhunski sportista koji permanenetno izjavljuje gluposti, ne čita Zakone, već sprovod i u delo namere mafijoza koji su u akciji da preuzmu srpski sport. Ubeđuje nas Šoštar da u sportu nikada nije bilo VIŠE PARA, a budžet se iz godine u godinu sve više smanjuje. Doživeo je da ga tretiraju kao Bosanca u svemirskom brodu - narani prasiće i ne diraj dugmiće, a najveći podvig mu je kada uspe da napravi 46 promaju u svoj9j kancelariji! Zadužen je Šoštar da sprovodi Zakon o sportu, a on jadan tvrdi da Zakona nema. Ima, ima, samo treba da ga pročita i sprovede. Ali, Šoštar je u kandžama iz kojih će se teško izvući. Sada ga regrutuju za protivkandidata Cepteru na Skupštini OKSCG zakazanoj za 7. septembar. Kao, ON će da vrati sjaj, on koji ne sme da podigne slušalicu i kaže HALO bez odobrenja!!! Zbog svega ovoga predlažemo da se po hitnom postupku donese ZAKON O ZAŠTITI BIVŠIH VRHUNSKIH SPORTISTA, jer je više neizdrživo gledati iživljavanje nad Aleksadrom Šoštarom i njemu sličnima. Kada smo već kod sportskih kadrova DSS-a treba spomenuti i Aleksandra Popovića, ministra koji već godinama hemijski čisti najcrnji šljam bivšeg režima - batinaše. Kroz Popovićevo čistilište prolaze mnogi, a među njima je najprljaviji Ivan Todorov koji je na Fakultetu za fizičku kulturu svima koji su imali problem sa biomehanikom davao zaduženja koga, kada i koliko treba da prebiju! Kao nagrada ocena bi već sledećeg dana, po obavljenom poslu, ponosno stajala u indeksu!!! Drugi visoki funkcioner DSS-a Milan Tomić primio se, kao svaka prilagodljiva biljka, na plodno tle

stranke koja je u svoje redove uvrstila đubre prethodnog režima. Istina, rukovodstvo partije na Tomića je gledalo kao na smrdljiv sir, ali je on uvek bio tu, na ključnim mestima. Sada je veći mađioničar od Dejvida Koperfilda, jer su njegovi trikovi malo dete u odnosu na ono što radi Tomić kao direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije. Prvo je vežbao na nestajanju vojnih dobara, a sada se sprema za finainu tačku - NESTAJANJE SPORTSKE IMOVINE SRBIJE!!! U trenutku će nestati takve sitnice kao što su stadioni Crvene zvezde i Partizana, sportski centri 25. maj, PIONIR, SPENS ... Zato je ovoj vlasti potreban neko kao što je Aleksandar Šoštar da ćuti, gleda, smeje se i klima glavom. Da verifikuje krađu imovine i konstatuje da je sport preminuo!!! TABLOID, broj 44, 30. jun 2005. 47

1..3. Kako politika deli sportski dinar
Država već duže vreme smanjuje budžetska sredstva namenjena sportu, ali nemilice povećava u tako smanjenom kolaču deo koji se odliva prema privatnim džepovima na najkriminalniji način. Ovaj sunovrat počinje na daleko zapaženim delovanjem Dragana Vuksanovića, kojem je bog ujak (čitaj Dragoljub Mićunović), što ga čini nedodirljivim kao i porodičnu manufakturu za otimanje para u kojoj su preko vlastitih supruga on i njegov načelnik Uprave "oprali" što Sava i Dunav ne bi mogli, a sve je završilo "tamo gde treba". Ako pomislite da je to bila prolazna slabost novouspostavljenog sistema, varate se. Da vidite šta je tek njegov naslednik, nestretni Šoštar pod dirigentskom palicom sportske mafije tek uradio. Ali da vas ne zamaramo, samo da kažemo kako je za njihove vladavine sportski dinar "smršao" preko 11 puta. Da li se poštuje zakon kod raspodele budžeta? Ne. Da li se neko izveštava kako se dele pare? Ne. Da li se poštuju zakonom definisani predlagači i predlozi raspodele republičkog budžeta? Ne. Da li se poštuje struka kod raspodele para? Ne. Da li pare dobijaju oni koji na to nemaju nikakvo pravo? Da. Šta je to što kvalifikuje neki program za finansiranje sredstvima budžeta? Mogućnost da se novac pretoči u privatne džepove. Ako zakon kaže da neko od prijatelja, saradnika ili nalogodavaca državnih funkcionera koji utiču na raspodelu budžeta, ne može da dobije budžetska sredstva - tim gore po zakon. 48 Nekontrolisano rasipništvo Uprave za sport Ministarstva Srbije

Gde su, bre tolike pare

Vuksan prvi je imao ključnu podršku, što bi narod rekao: kao da mu je sam Bog ujak. Da vidiš čuda - i jeste. Nije baš Bog, ali je legendarni borac za demokratiju Dragoljub Mićunović N. Živančević Srbija ima dva Vuksanovića. Bez njih se ne može zamisliti propast srpskog sporta. Prvi je Dragan, gospodar miliona dinara, maraka, dolara, evra ... u ulozi Ali Babe prema budžetu Republike Srbije. Drugi je Slobodan. On se, budući da mu je prezimenjak olešio državnu kasu, priklonio mestu na kom još ima para i na kom može da se slika kao čovek koji pešto odlučuje. Priklonio se, od srca, bosovima sportskog novca - Žarku Zečeviću, Đorđu Perišiću, Predragu Manojloviću, Snežani Lakićević Stojačić, Nebojši Iliću i drugima koji, pod velom demokratskih promena???, razgrađuju ono malo što je ostalo od imovine srpskog sporta. Put, način i cilj su isti. Oteti za sebe ili druge što više dobara, bilo u kešu, bilo u nekretninama ili nečem trećem. Vuksanović I (Dragan) delovao je kao slobodan strelac, u stilu živi i daj drugima da žive, naizgled bez udruživanja sa kriminalcima. A Vuksanović II (Slobodan) se baš sa njima pobratimio. Vuksan prvi je imao ključnu podršku, što bi narod rekao: kao da mu je sam Bog ujak. Da vidiš čuda - i jeste. Nije baš Bog, ali je legendarni borac za demokratiju Dragoljub Mićunović. - Sve možete da dirate, ali mog sestrića nikako - rekao je profesor Mićun. - On je dobro dete i ne sme niko da ga pipne. I zaista, skoro četiri godine sestrić je radio šta je hteo. Oteo je sve od države, naočigleg javnosti, pa podelio sebi i svojima. Mićunov nedodirljivi sestrić. Čovek ima mašte mora mu se priznati. Izveštio se da pod plaštom velikih vašarskih kampanja izvuče iz budžeta što više miliona. Najpoznatiji proizvod mu je kampanja - Igraj za život! Naizgled humano, a u suštini bez ikakvog smisla. Upozoravali su eksperti, profesori, treneri, pedagozi da ova akcija nema nikakvog smi49

sla Vuksa je išao dalje sa jednim ciljem - potrošiti i maznuti od države što više. A onda se neminovno bližio kraj mandata i Mićunović je uzeo sestrića za ruku i iz Demokratskog centra ga preselio u Demokratsku stranku. I tamo su obojica dobili visoke funkcije. Sestrić je u parlamentu, a ujka u Skupštini državne zajednice. Tako je Odbor za sport DS dobio iskusnog stručnog savetnika za manipulaciju sredstvima i kadrovima. Da se konačno sprovede u delo uništenje srpskog sporta. Taj odbor, inače, predvodi kum predsednika Srbije, u Tabloidu često pominjani, Dragoslav Zeka Božović. Znači Vuksanovići su se sna50 šli. A sport propada. Dragan i Slobodan nisu rod (ali jesu pomoz' Bog). Dragan je sva sredstva izvlačio preko žene Marije direktorke agencije "Propaganda - Marketing" locirane u Majke Jevrosime. A Marija je glavnog pomoćnika imala u Snežani Bošković lepšoj polovini Srđana koji je načelnik u Upravi za sport i glavni izvršilac nedela Vuksanovića. Familijarno - lopovska veza. Ali ovo nije jedini primer supružničke sprege u otimanju para. O tome ćemo vam pisati u narednim brojevima ... Vuksa II - e, on je došao na mesto ministra na već poznat način. Nije prošao kao kandidat za gradonačelnika, ali je ušao u vladu Vojislava Koštunice. Na mala vrata, ali ušao je. Iako se radi o pro sveti i sportu, Fuksa je namirisao da može da se probije do samog vrha popularnosti i približi se stolu za kojim se igraju velike partije karata. I on,naravno, ima svog poslušnika. Kao pravi političar. Jadni Aleksandar Šoštar (žao nam čoveka) sluša sve što mu se kaže i izvršava naređenja. Sportska legenda, ali čovek ograničenih intelektualnih mogućnosti. On kao direktor Uprave za sport nije ni blizu veštini prethodnika mu Vuksanovića I, ali ima Vuksanovića II da mu kaže koga da sluša, šta da radi i kome da služi. Čerupaju ono što je ostalo od broja 1.

Ipak, taj prvi ostaje za Ginisa. Za vreme svog mandata, što sa suprugom, što sa ljubavnicama, što sa svojim pomoćnikom, oteo je toliko para na ime deviznih dnevnica kao da je tri puta obišao kuglu zemaljsku. I nikom ništa. Nema izveštaja o poslovanju, nema kontrole, nema uvida. Ali zato ima ujaka. A ujka ne da da se sestrić dira. Mada, mislimo da još nije kasno. Tražimo odgovor na jednostavno pitanje. Gde su, bre, tolike pare? Za četiri godine Uprava za sport raspolagala je sa 1.865.000.000 dinara. I niko nikome nije položio nijedan jedini račun. Gde su, bre, pare? Srbijo, dokle ćeš da trpiš one koji ti kradu lovu? Ne žmuri više. Ustani, progledaj i traži da saznaš. Gde su pare? TABLOID, broj SO, 11. avgust 2005. 51 Univerzijada - privatna finna sportske mafije na čelu sa Sinišom Jasnićem

Neobavešteni daju podršku malverzacijama predsednika USSSCG

A. Jovanović Normalno je da roditelji vole da im se deca bave sportom, pa i kad prođu tinejdžerske godine. Takođe je normalno da sportski stručnjaci, pedagozi, profesori, funkcioneri podstiču studente da se bave fizičkim vežbanjem. Isto tako, normalno je i da postoje oni koji treba da vode sport na fakultetima. A da li je normalno da stručni nastavni kadrovi pri fakultetima za sport studentske sportske aktivnosti organizuju isključivo sebe radi. Siniša Jasnić predsednik USSSCG sa raznim zvaničnim i nezvaničnim akademskim zvanjima stečenim na novosadskom fakultetu posvetio je dobar deo svog radnog veka da preko studentskih nazovi sportskih aktivnosti obezbedi sebi još jednu titulu - globtroter studentskog sporta. Malo je gradova i zemalja gde Jasnić nije uspeo da, pod firmom univerzitetskog sportskog funkcionera, boravi o trošku svoje države. Od kontinenata nije bio na Antarktiku, što ipak ne može pouzdano da se tvrdi. Njegov krivudavi put kroz mutne vode dostigao je vrhunac ovog proleća, nešto malo pre njegovog 40. rođendana, baš na praznik rada - kakve li ironije. Ovaj kršni punokrvni Crnogorac rasplodnog izgleda, rođen u Grabu kraj Bijelog Polja, postao je prvi čovek Univerzijade koja će 52 se organizovati u Beogradu daleke 2009. godine. Sa timom u kojem igra značajnu ulogu pri Olimpijskom komitetu SCG, uz oprobane i pozl)ate sportske mafijaše Predraga Manojlovića, Đorđa Perišića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića, ... uspeo je da pridobije naklonost državnog vrha. Tako je i došlo do prihvatanja Beograda da bude organizator i domaćin Univerzijade 2009. Jasnić je uspeo da sa svojim istomišljenicima i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike da je Univerzijada prestižni sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!! Ovo marginarno takmičenje na kojem učestvuju mlađi rekreativci željni druženja i neobaveznog provoda i drugih oblika slatkog života, samo osobe ograničene pameti i znanja mogu da dožive kao iole značajan sportski događaj. To se videlo i na Univerzijadi u Izmiru. Svetska štampa tek je povremeno i na vrlo skrovitim mestima, šturo i marginalno pominjala poneki rezultat koji su mladi rekreativci postigli na ovoj sportskoj priredbi. Međutim, na mnogim stranicama uglednih dnevnika i časopisa u svetu Univerzijada nije ni pomenuta. Dakle, stvari su poprilično nelogične i nejasne. U tim situacijama važi zlatno pravilo - ako hoćeš da pronađeš logiku onda sledi tragove novca. Ovo dobija na značaju kada se sagleda koje se to mafijaško sportsko društvo okupilo oko Univerzijade i na koji je način obmanulo državno rukovodstvo. Prema izjavi samog Siniše Jasnića sredstva namenjena rasipanju oko predstojeće Univerzijade su već obezbeđena i stavljena na raspolaganje korisnicima za njihove sramne potrebe. Para ima toliko da njih nema dovoljno da mogu da ih potroše. Odmah je osnovano i preduzeće i obezbeđeni su kapitalni kadrovi. Da li možete zamisliti nekog boljeg za ove poslove od Srđana Boškovića dokazanog lopova koji je godinama sredstva republičkog budžeta, preko Uprave za sport, upućivao u nepoznate pravce preko firme Propaganda gde je radila njegova žena Snežana Bošković. Stvorena je atmosfera da je Univerzijada nacionalni spas i prioritet veći od ulaska u EU. Svojom oprobanom veštinom prevaranta je tako obezbedio sebi i svojim saradnicima siguran finansijski izvor bar naredne četiri godine, bez obzira šta će do tada biti sa sadašnjom garniturom na vlasti. A i svaka nova vlast će se brzo polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo možete da zamiSvaka nova vlast će se brzo polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo možete da zamislite koliko ima osnovnih, a koliko pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača završi i u vašem džepu 53

Jasnić je uspeo da sa svojim istomišljenicima i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike da je Univerzijada prestižni sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!! slite koliko ima osnovnih, a koliko pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača završi i u vašem džepu. Od izgradnje, adaptacije i dogradnje sportskih objekata (koje će ovi mafijaši spretno za sebe privatizovati), preko nabavke opreme, do asfaltiranja ulica i izgradnje svojih feudalnih zamkova po raznoraznim Košutnjacima, Dedinjima ... O putovanjima, deviznim dnevnicama, poklonima da i ne govorimo. Siniša Jasnić u ovim rabotama ima podebela iskustva i završene najviše specijalizacije do nivoa postdoktorskih studija. Meteorski uspon Siniše Jasnića, dečka koji sa sportom nikakve veze u životu nije imao, počinje 1993. godine kada se uvlačeći u dupe Đorđiju Radovanoviću, a da ne povredi ni jedan unutrašnji organ, ubacio bez bilo kakvih drugih potrebnih kvalifikacija na novosadski Fakultet fizičke kulture. Čim je postao nastavnik na profesoru je primenio poznati balkansku zahvat - upotrebi baci, a sve uz pomoć već afirmisanih sportskih mafijaša, dospeva u daleku Fukuoku Oapan) gde je, dok su se studenti takmičili, oteo ekskluzivno pravo za zastupanje poznatog svetskog proizvođača sportske opreme Mizuno. Uzimao je koliko je mogao, tako da nije čudo što je predstavništvo brzo moralo biti ugašeno. Time je dokazao da pripada rodu parazita koji ubijaju domaćina na kojem parazitiraju. U bilo kojem pristojnom sistem u svetu ovakav lik bi bio prepoznat kao neupotrebljiv i opasan i kao takav bi bilo odmah eliminisan. Nažalost, mi nismo pristojan sistem i ovo što smo naveli je samo bila preporuka za dalji, još ubrzaniji pljačkaški napredak Siniše Jasnića. Još nije završena afera sa nestankom 200.000 evra iz fakultetske kase u Novom Sadu, potrošenih na putovanja i provode, kao i na troškove boravka u čuvenoj Dolini lopova poznatog izletišta i sastajališta novosadske elite. Kažu da je Jasnić počasni gost u ovom okruženju sa novim BMW-om serije 5 (kako i priliči jednom ubogom univerzitetskom nastavniku). Sa ovim "kvalifikacijama" i "radnim iskustvom" bilo bi čudo da Jasnić ne bude jednog skorog dana predsednik države, ili barem Vojvodine, ako ga u međuvremenu Crnogorci ne pošalju tamo gde mu je mesto. ??? TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005. 54 Sportska mafija neumoljivo pljačka i Republički zavod za sport (3)

Rasprodaja uz podršku ministarstva sporta

Institucija od vrhunskog nacionalnog interesa klizi u privatne ruke. Prethodno očerupana, opljačkana i dovedena do prosjačkog štapa. Još strašniji Je odnos države prema ovoj, prvorazrednoj instituciji od nacionalnog interesa Nenad Živančević Istraživački tim Tabloida posle detaljnih opisa pljačke društvene imovine i smišljenog i organizovanog uništavanja Republičkog zavoda za sport, o čemu smo pisali u prošlim brojevima, došao je do novih poražavajućih podataka. Po već oprobanom modelu nove činjenice ponovno vode prema već poznatim ličnostima - kreatorima i realizatorima otimačine sportskih dobara i razbojništva u sistemu sporta. Kada zakoni govore protivno ličnim interesima ovih ljudi - tim gore po zakone. Možda najstrašniji primer predstavlja odnos države prema Republičkom zavodu za sport kao instituciji od prvorazrednog nacionalnog interesa. Ovaj interes je moguće sagledati ako se prihvati notorna činjenica da razvoj sportskih rezultata nije moguć bez sistematskog doprinosa nauke i savremenih tehnologija. Svi koji se oslanjaju na genetski potencijal, talenat i inat su na najboljem putu ili su već otpali u svetskoj sportskoj utakmisi. Rezultate donose organizacija, planovi i programi, nauka i tehnologija. Žalostan dokaz ovih tvrdnji je i sudbina koju je ovih dana doživela i naša seniorska košarkaška reprezentacija na upravo završenom Evropskom prvenstvu. Radilo se bez uključivanja sofisticirane naučne podrške, i strateške odluke su prepuštane "nosu" i "osećaju" dokazanih trenerskih "veličina". Zakon o sportu je predvideo da se sistem sporta oslanja u tri ključne tačke: ministarstvu nadležnom za poslove sporta, Sportskom savezu Srbije i Republičkom zavodu za sport. Na taj način se obezbeduje da se političari ne bave stručnim poslovima i da sport ima adekvatnu naučnu podršku, a na Balkanu (čitaj u Srbiji) i da neko duva političarima za vrat i da im ne dozvoli da se zaigraju u raspodeli značajnih budžetskih sredstava. Umesto da

politika i političari doprinesu realizaciji zakonom zacrtanih smernica, po kojima se budže55 tska sredstva trebaju trošiti za opšte dobro, ovi ljudi se sistematski trude da što veći deo kolača prigrabe za sebe i svoje. Konstitusanjem organa upravljanja Zavoda u 2003. godini na čelu sa dr Nebojšom Čovićem i Mihajlom Švrakom na mestima predsednika Upravnog odbora i direktora Zavoda, započinje raščišćavanje zatečenog katastrofalnog stanja. Novo rukovodstvo je prvo tražilo da Ministarstvo finansija izvrši kontrolu trošenja budžetskih sredstava, što do danas nije urađeno. Državu kao da ne interesuje kako su trošene ogromne sume, kao ni zašto je prethodno rukovodstvo spaljivalo i uništavalo dokumentaciju o poslovanju ove kuće. U uništavanju dokumentacije im je pomagala i Uprava za sport kao državni organ zainteresovan da se što više para i ostalih dobara "opere" (čitaj: otme) u Zavodu i usmeri u privatne džepove. Dovoljno je ukazati na činjenicu da je knjigovodstvena vrednost Zavoda iznosila 170.000.000, 00 miliona dinara, da bi nakon procene vrednosti kapitala kojom ova kuća raspolaže realna vrednost Zavod bila preko tri milijarde dinara. Logično pitanje glasi: kome je interes da državna imovina bude toliko potcenjena? Zašto se državni organi upoznati sa ovim činjenicama nisu oglasili? Za to vreme u budžetu Republike se planiraju sredstva za obavljanje aktivnosti Zavoda koje propisuje zakon, ali koja ne dolaze do ove institucije. Očigledan je cilj prikazati Zavod kao instituciju koja ništa ne doprinosi sistemu sporta, kao strano tkivo koje samo predstavlja opterećenje u sistemu i koje kao takvo treba odstraniti. Ovo predstavlja posledicu neprimenjivanja zakona koji obavezuju Direkciju za imovinu Republike Srbije da ostvari uvid u vrednost državne imovine. Vrlo često ova institucija vrši otuđivanje državne imovine ogromne vrednosti prebacivanjem nadležnosti na lokalnu vlast koja onda uz minimalne nadoknade ustupa imovinu građevinskoj mafiji lokalnoj političkoj oligarhiji. Kao primer treba navesti sudbinu poljoprivrednog i građevinskog zemlji§ta u Vojvodini. Na isti način se imovina (zemljište Zavoda) ustupa Žiki Muštikli uz sramno niske nadoknade. Za nagradu Zika Muštikla postaje član UO NIS-a. Interesantno je da i direktor Direkcije za imovinu Milan Tomić u isto vreme postaje član Upravnog odbora fudbalskog kluba Crvena zvezda. Ako mislite da je pomenuti direktor kao bivši generalni sekretar Sportskog društva Crvena zvezda gadijiv na saradnju sa Partizanovim funkcionerima, varate se. Kada su interesi u pitanju, nema nikavih podela, ni partijskih. Sarađuju DS i DSS, tu je i SPS, ako treba i JUL, a kažu da i radikali imaju velike interese u Partizanu gde su angažovana i deca lidera ove stranke. Dakle, Milan Tomić, doskorašnji predsednik Programske komisije Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, koristi mesto na kojem se nalazi da bi pripremio i otimanje sportske imovine i njeno pretaka56 nje u privatne ruke. Naime, Republička direkcija za imovinu na čijem je čelu, prećutkuje davanje u zakup zavodske imovine po vantržišnim uslovima i ispod svake cene. Prikriva nalaze iz zapisnika budžetske inspekcije po kojima su sklapani ugovori suprotno zakonu a na štetu Zavoda i države. Ova institucija čak nije dala saglasnost Zavodu na ostvarivanje sopstvenog prihoda, čime bi se rasteretio budžet i izvršila revitalizacija imovine Zavoda. Milan Tomić doprineo je ostvarivanju interesa sportske mafije, u koju je i sam veoma aktivno uključen već duže vreme. Kako drugačije objasniti da Direkcija za imovinu ne popisuje u skladu sa zakonom imovinu kojom raspolaže Zavod, već se to dešava na inicijativu novog rukovodstva krajem 2003. godine, kada se konstatuje da je knjigovodstvena vrednost bila 17 puta manja od realne. Razliku treba potražiti u planovima članova sportske mafije po kojima je trebalo ovu kapitalnu državnu vrednost dobiti budzašto u postupku privatizacije. Ovde moramo da napomenemo da ono što se u Srbiji zove privatizacija razvijeni svet tretira kao lopovluk, pljačku i razbojništvo. Kada je rukovodstvo sportske mafije Srbije sa Dankom Djunićem, Žarkom Zečevićem i saradnicima na čelu, zaključilo da je na red za pljačku došla i sportska imovina, inače procenjena na najmanje 1.000.000.000 evra (milijardu evra), ustremili su se na "kapitalce" u koje spadaju i 45 hektara zemlje i sportski objekti Republičkog zavoda za sport. Za početak se u nadležni organ republičke uprave instaliraju "svoji ljudi" preko kojih se sprovode pakleni planovi, a sve uz obaveznu "neobaveštenost" najviših državnih funkcionera. Kako to izgleda? Iz sredstava budžeta se finansira preko 200 investicionih poduhvata u Srbiji (za što nema zakonskog osnova), tako da za revitalizaciju Zavoda ne preostaje više od 30.000 evra. Ovo nije dovoljno ni za zamenu sijalica i troU bivšoj državi broj jedan Možda najdrastičnija ilustracija ovih tvrdnji je sudbina Republičkog zavoda za sport koju kreiraju ljudi bliski vrhovima državne vlasti. Ova institucija osnovana davne 1963. godine je više puta dokazala

svoj ključni doprinos razvoju sporta u prethodnoj Jugoslaviji. Nakon perioda tavorenja u samoupravno doba, konačno 1996. godine donošenjem Zakona o sportu su stvoreni preduslovi da ova kuća ponovno doprinese uspesima naših sportista na prestižnim svetskim i evropskim takmičenjima. Ali dešava se sasvim suprotno. Ova institucija od vitalnog nacionalnog interesa se pretvara u pacijenta u dubokoj komi kojem se s vremena na vreme izvadi poneki organ potreban za ulepšavanje života ljudi na vlasti. 57 škove košenja trave na 45 hektara. Na bruto vrednost Zavoda od preko 45.000.000 evra najmanje je potrebno 900.000 evra godišnje za održavanje objekata i opreme u postojećem stanju, bez unapređivanja materijalne osnove. Dakle, Zavodu treba 30 puta više sredstava nego što mu saradnici sportske mafije "milosrdno" udeljuju, pri tom odvajajući glavni kolač za sebe. Pokušaji Zavoda da samostalno obezbedi sredstva kojima bi se njegovi potencijali stavili u funkciju razvoja srpskog sporta su u nekoliko navrata bili ignorisani ili osujećeni. Gde je logika u ovim dešavanjima? Očigledan je cilj prikazati Zavod kao instituciju koja ništa ne doprinosi sistemu sporta, kao strano tkivo koje samo predstavlja opterećenje u sistemu i koje kao takvo treba odstraniti. Pripadnici sportske mafije će se "žrtvovati" i prihvatiti da u bescenje preuzmu ovo nacionalno dobro. Do koje mere ide ignorisanje ove vodeće nacionalne ustanove koju je zbog politike koja se prema njoj sprovodi napustilo preko 30 doktora, magistara nauka i specijalista, govori i činjenica da u izradi nacrta novog Zakona o sportu ova kuća nije ni konsu1tovana. Zato su se radnici u državnoj upravi prema uputstvu svojih nalogodavaca iz vrha sportske mafije aktivno angažovali na narušavanju radne atmosfere u Zavodu. Tu posebno treba istaći aktivnosti Uprave za sport na organizovanju radnika koji su dobili otkaze u Zavodu zbog nepoštovanja radne discipline, ugrožavanja bezbednosti rada, krađa, falsifikovanja dokumenata i drugih dela koja predvidjaju raskid radnog odnosa, a sa ciljem da se opstruiraju napori rukovodne strukture na sanaciji Zavoda. Na insistiranje Uprave za sport, plate zaposlenima isplaćuju se po nejedinstvenim kriterijumima kako bi se stvorila atmosfera sukoba među zaposlenima i kako bi se doprinelo daljem urušavanju efikasnosti rada Zavoda. I uprkos tome Zavod je sopstvenim snagama uspeo da od dolaska Čovića i Švrake uradi preko 2.500 testiranja sportista od interesa za republike, preko 45.000 zdravstvenih pregleda i pruži preko 5.000 stručno savetodavnih usluga sportskim stručnja(ima, da stavi u funkciju bazene i pruži kvalitetne usluge na otvorenim sportskim terenIma. Na kraju treba istaći da je Nadzorni odbor kojeg je imenovala Vlada Republike Srbije podneo izveštaj u kojem su detaljno pobrojani svi slučajevi devastiranja državne imovine i ugrožavanja vitalnih državnih interesa. Vlada, umesto da pokrene postupke i razreši sve slučajeve, smenjuje pregsednika Upravnog odbora dr Nebojšu Čovića i direktora Mihajla Švraku. Donosilac loših vesti je, kao u srednjem veku, obično bio skraćen za glavu. Nažalost, trenutni rezultat je: SPORTSKA MAFIJA: DRZAVNI INTERES 10 : O. TABLOID, broj 57, 29. septembar 2005. 58 Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore vlasništvo Partizanove mafije

Država propada, daj da joj pomognemo

Ako bismo počeli od firme ZEKSTRA (premetanjem slova dobije se STR, ZEKA.) oko koje se vrti bezbroj Zekinih firmi, uključujući i Veterinarski zavod, jasno je da ni papir to ne bi lako podneo J. Karanović Javio mi se prijatelj koji dugo živi u Beču, Igor Negovanov, inače čovek često dolazi da obiđe bolesnu majku i koristi svaku priliku da se informiše o aktuelnostima u našoj zemlji, a naročito u sportu. - Ovo što je u vašim medijima objavljeno o malverzacijama i pljački u OKSCG, i iznetim činjenicama o kriminalu u Partizanu, u svakoj civilizovanoj zemlji bilo bi dovoljno da se akteri nađu u zatvoru. Sramota me je i prosto bih u zemlju propao kad me neko u Austriji pita: Sta se događa kod vas? Kako misle vaši rukovodioci da sa toliko korupcije i kriminala uđu u Evropsku uniju? Zaista, naši mediji, i pored starih blokada, sve više iznose sramne podatke o sportskoj mafiji, čije je jezgro na stadionu Partizana i obližnjoj olimpijskoj kući, dve trolejbuske stanice dalje,! prema klinici "Dragiša Mišović". Ivanu Ćurkoviću, Danku Đuniću, Žarku Zečeviću, Predragu i Nenadu Manojloviću, Nebojši Iliću, Đorđu Perišiću nije daleko da sa svojim izvršiocima kuju dalje planove - kako opljačkati ono što je još preostalo? Kako učvrstiti vezu sa pripadnicima istog klana, ali iz obližnje Crvene zvezde - sa

Milanom Tomićem, Aleksandrom Boričićem, Zoranom Avramovićem, koji su dušu i telo potpuno prodali komšijama, pa im oni rade šta hoće, a sve u zajedničkom cilju - zgrabiti od države što više. Jer, ako država već propada - daj da joj u tome pomognemo. Sve je već poznato, više niko ništa ne može sakriti. Zato je umesno pitanje postavljeno u jednom dosta čitanom dnevnom listu Gde su i šta rade organi u javnim tužilaštvirna? 59 -Tužilaštvo je "neobavešteno", birokratizovano i inertno! Ono ne bi smelo da se zove tužilaštvo nego udarna pesnica ili advokatura države, kao da smo još u komunizmu - izjavio je zamenik republičkog javnog tužioca Jovan Krstić. Ovome nema šta da se doda osim da je nečinjenje i činjenje na istom nivou po zakonu podleže krivičnoj odgovornosti. U međuvremenu članovi poznate sportske mafije nisu više "jahači apokalipse" već putnici u olimpijskom vozu koji neminovno vozi svetska i evropska mašina. Sve to da Srbija i Crna Gora ne bi bile kočnice i kao takve predstavljale crnu rupu u Olimpijskim ne odložnim kontaktima. Ni krivi ni dužni, Đunićevi i Ćurkovićevi podanici putuju tim vozom po Evropi besplatno, ali ,to obilno plaća naš jadni narod. Tako, nošeni olimpijskim vodama Ćurković i Perišić nedavno su bili u Skoplju na razgovorima sa im poslenicima našeg regiona. Putovanje je bilo udobno - Ćurkovićevim automobilom strane diplomatske registracije, jer je on konzul Sejšelskih ostrva u Beogradu. Tako je navodni v.d. predsednik OKSCG iznenadio naše pogranične organe na jugu zemlje. Nije im bilo jasno ko je zapravo on - predsednik Partizana, predsednik OK SCG ili član izvršnog komiteta Mediteranskih igara, vlasnik poznatih firmi (o kojima će Tabloid i dalje pisati) i kako i zašto nosi francuski orden, koji mu je poklonjen pre više od jedne decenije? U tom partizansko olimpijĐokica imetastaze Da bi se aktivnosti širile poput karcinoma, obezbeđene su i metastaze. Pre Predraga Manojlovića uzdanica bivšeg genseka Đorđa Perišića (čije su prljave radnje razotkrivene) je Marina Leković koja na svim putovanjima širom sveta i slobodnim danima u Beogradu, gde god je moguće, deli krevet, sto, hranu i zadovoljstva sa Đokicom. Pitanje je vremena kada će Đole morati da vrati (ili će to učiniti Marina) stan koji je na crno iz fondova OK dodeljen dotičnoj gospođi, a nalazi se, kao što je poznato, na Banovom brdu. 60 skom loncu sve više vri, a kada poklopac otpadne, biće - spasavaj se ko može. I Predrag Manojlović voli da putuje. Ipak je SCG članica svetske i evropske sportske i olimpijske porodice. Tako se gensek OK skoro vratio iz Portugalije sa zasedanja ENGSO (Evropske nevladine sportske organizacije), gde je upao na mesto sekretara (ni kriv ni dužan). A kao neradnik mogao je da bude samo slušalac, kao na svim međunarodnim skupovima. Putujte, gospodo, narod plaća. A te razne poluzvanične organizacije kao što je ENGSO u svetu ne predstavljaju ništa osim prilike da se isluženi sportski funkcioneri pred svojim sugrađanima predstave kao važne ličnosti. Tako je Manojlo išao u Portugal da se sunča i pije dobro domaće vino. Računajući na nedodirljivost, ova, družina nastavlja svoju pljačkašku igru, a sve pod zaštitom vlasti. Danas, juče i tako već dve decenije. Karakteristično je da nema nijednog člana ovog bratstva koji nije omrsio prste ili podmitio nekoga da zataškf stvar, kako bi se zvanični organi sprečili da obave svoj posao. Žarko Zečević je, recimo, preuzeo vlasništvo čuvenog motela "Radmilovac", a nedaleko od ovog omiljenog izletišta podigao kuću sa bazenom oko koje je visoka ograda (po modelu albanskih građevina i izolacije). Kada bismo pisali o svim Zekinim poduhvatima, potrošili bismo više od jednog broja Tabloida. Ako bismo počeli od firme ZEKSTRA (premetanjem slova dobije se STR- ZEKA), oko koje se vrti bezbroj Zekinih firmi uključujući i Veterinarski zavod, jasno je da ni papir to ne bi lako podneo. Ali, Zeka, naravno, nije formalno vlasnik "Zekstre". Ovu firmu vodi njegov poslužitelj, bivši taksista Dragan Đurić, koji ima ovlašćenje da uveća Zekinu imovinu. Vešto, u stilu svake dobro organizovane mafije, olimpijsko-partiOni pljačkaju, vlast ćuti Nadležni organi istina znaju o čemu se radi, ima i dokaza, ali "još nije sazrelo vreme da se okonča sa delatnošću poznate crnobele mafije", mafije koja u stilu pravih grob ara sahranjuje srpsku javnost i ono malo imovine koja je preostala. Prosta računica govori da je skoro 35 odsto članova najvećeg operativnog tela Olimpijskog komiteta iz redova Partizana! U predsedništvu ih je zvanično sedam (od 21), mada ih ima više jer su mnogi

odani svojim vođama pa tako daju alibi razbijačima srpskog sporta, pa i države. Dakle, Nenad Golijanin, Predrag Manojlović, Đorđđ Perišić, Žarko Zečević, Radmilo Armenulić, Nebojša Ilić i Ivan Ćurković, uz vođu Danka Đunića, predsednika Sportskog društva čine jezgro čuvene sportske mafije. 61 zanovska interesna grupa širi svoje pipke među drugim uticajnim osobama iz oblasti političkog života. Razume se, u cilju zaštite od nastupanja neminovne pravde. Dakle, to bi bila preventiva. Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić dobio je, saznaje naš list, stan u ulici Svetog Save br. 33 uz pomoć Partizana, a dat mu je i luksuzni "pežo 307". Saradnja je produbljena zapošljavanjem Tominog sina u stručnom pogonu Partizana, u ulozi trenera. Koliko je važno da roditelji ustupaju svoju decu Partizanu svedoči i činjenica da je Snežana Lakićević-Stojačić prevela svog sina u KK Partizan. Momak živi u Beogradu, a ona kao dama za svaku upotrebu stalno putuje iz Novog Sada o trošku svoje nove partije, a najviše na račup OK. A Dragan Kićanović, predsednik, OK u dva mandata. Šta će biti s njim? On, kao legendarni košarkaš svetskog dometa, kao čovek koji se osam godina nije mešao u svoj posao, nije bio obavešten niti je znao, niti učestvovao u malverzacijama kojima je preplavljena institucija koju je toliko dugo predvodio. Bio je naivan, verovao je svojim drugovima iz Partizana. Ali, đavo ne zna za šalu. Navodno se sprema da izađe u javnost. Možda bi ipak bilo bolje da Kića ćuti, da ga njegovi bivši saradnici ne bi povukli u mutne vode, kako bi se lažno zaštitili iza njegovog imena i funkcije. Kad pritera muka i zlo, i brat bi brata izdao da spase svoju kožu. Partizan - šampion!!! Ali u pljački! 62 OLIMPIJSKI KOMlTET - ŠKOLA KRIMINALACA, SPECijALIZOVANNI ZA KRAđU I PRANJE NOVCA

Dobro jutro gospodine inspektore

Iz Direkcije poreske policije preduzeti prvi, još nesigurni, koraci ka sprečavanju pranja novca kroz fantomske firme Aleksa Jovanović Obični građani i državni zvaničnici, iako se po mnogo čemu razlikuju, imaju isti zajednički imenitelj prolaze vozovi, a niko ništa ne preduzima kako bi se ubrzano kretanje kola na nizbrdici konačno zaustavilo. Između ove dve, dijametralno različite kategorije, osnovna je formalna razlika - narod brzo zaboravlja, a državni funkcioneri su zaokupljeni isključivo sobom. Sve što im ne odgovara ili remeti njihovo uživanje, jednostavno "a priori" odbacuju, u stilu "ne može nam niko ništa". U delu dnevne štampe minulih dana pojavili su se članci koji ukazuju na sve češće pojave utaje poreza, pranja novca, funkcionisanja fantomskih firmi koje prisvajaju milione evra iz državnog budžeta (ili drugih izvora) u prometu mutnim vodama. Tako se saznaje da je glavni inspektor Direkcije poreske policije Boris Batarilo preduzeo prve, još nesigurne korake ka sprečavanju pranja novca i novčanih tokova kroz fantomske firme. Dobro jutro, gospodine glavni inspektore! Otkrivate fantomska preduzeća tek sada kada su ona oštetila državu u višemilionskim iznosima, iskazanim, dabome, u evrima. Sada, posle višegodišnje krađe i pranja novca u OKSCG, navodi se u delu štampe, da iza tih fantoma stoje organizovane grupe koje haraju po ogromnim sredstvima koja kruže ovom našom jadnom Srbijom, a koja po pravilu završavaju u privatnim džepovima, računima i enormnoj nepokretnoj imovini, luksuznim džipovima, najnovijim modelima skupih automobila sa zatamnjenim staklima. Možda je neko zaboravio, a neko neće da zna, da je za ovakvu vrstu visokog kriminala najodgovorniji Olimpijski komitet, koji je ovaj način pljačke (najviše na štetu sporta) prvi uveo u sistem poslovanja. Sada, dakle krajem 2005. godine, čuje se poneki glas o fantomskim firmama i proneveri ogromnih iznosa u evrima, a čelnici i najodgovornije ličnosti u OKSCG tu praksu su uveli još odavno. U prošlom veku, početkom devedesetih su počeli, a nastavljaju i 63 danas. Zloupotrebe položaja, pranje novca, izbegavanje poreza, otimanje sredstava od sportista najodgovornija lica u OKSCG dovela su do savršenstva. Uvereni su da im niko ništa ne može, ali i da uživaju zaštitu najviših državnih funkcionera. Prema nalazima revizorske kuće "Sofitel oditor" (od pre skoro dva meseca) u rukovodstvu OK razvijen je kriminal najvišeg ranga. Ako ste zaboravili, podsetićemo vas. Analizirano je poslovanje ove naizgled ugledne sportske kuće, koja se, naročito u periodu od 1999 do 2002. godine bavila utajom i prodavanjem

svega do čega se moglo doći, a ne razvojem olimpizma, sportskih nadmetanja i učešćem naših sportista na Olimpijskim igrama i drugim svetskim sportskim manifestacijama. U tom analiziranom periodu poslovanje sa fantomskim firmama dovedeno je do savršenstva. Moglo bi se reći da je rukovodstvo Olimpijskog komiteta, tada i danas, začetnik te vrste najvećeg svetskog kriminala. Mogao bi naš OK da zatraži licencu, kao tvorac "kriminala u rukavicama" ili čak proviziju kao autor poslovanja sa fantom skim firmama. Ali, nije isključeno da su funkcioneri OKSCG glavni operativci u trgovini energentima, nekretninama, automobilima i ostalim materijalnim dobrima. Jer poznato je (a namerno se zabotavlja) da je reč o izuzetno sposobnim manipulatorima kao što su Žarko Zečević, Đorđe Perišić, Predrag Manojlović, Ivan Ćurković, Dragoslav Zeka Božović i drugih ličnosti iz tog okruženja. Ipak, najodgovorniji je za navedeni period plodnog kriminala tadašnji generalni sekretar Đorđe Perišić, protiv koga se vode istrage. Policijske, finansijske i poreske. Kao što se može videti iz nalaza Sofitel oditor nije mali broj firmi koje su ostvarile značajan promet sa OK, a koje su prestale sa radom po završetku olimpijske 2000. godine. Donatori koji su bili darežljivi i naklonjeni tadašnjem rukgvodstvu OK (najčuveniji i naj sumnjiviji "Tetrapak") sa sedištem u Svedskoj i filijalama u više zemalja, davali su šakom i kapom, ne vodeći računa, ne tražeći izveštaj kako su data sredstva utrošena. Koliko je otišlo sportistima, a koliko su se obogatili funkcioneri. U tom periodu evidentno je "nemešanje" državnih organa u poslovanje sportskih organizacija, pa je kriminal sve više cvetao. Bukvalno shvaćeno "sport sportistima" donelo je veliko bogatstvo ličnostima koje se pominju kao nosioci kriminalnih radnji u OKSCG, a koji (oko 90 odsto) dolaze iz SD, odnosno FK Partizan. Uz odlučujuću ulogu podmićivanja i obećanja podele kolača, privučeni su i neki koji nisu (formalno) iz Partizanovog šinjela, ali su usko interesno povezani. Oni ne moraju da se vole sve dok imaju isti interes - biti u centru kriminalnih aktivnosti u očekivanju privatizacije i prisvajanja (za male pare) društvene imovine koja se nominalno vodi na sportske klubove. Tako su u igri Milan Tomić, direktor Direkcije za 64 imovinu (bivši sekretar SD Crvena zvezda), Aleksandar Boričić, predsednik istog sportskog društva i nosilac više od 15 funkcija u sportu, Snežana Lakićević-Stojačić prva ličnost vojvođanskog sporta, i mnogi drugi. Indikativno je da, navodno, niko nije znao za malverzacije u OK i pored toga što su pare stizale u ogromnim količinama. Ali, kao što to biva među oprobanim mafijašima neko uzme više od ostalih, pa se već sada primećuje nezadovoljstvo pojedinih članova ove organizovane kriminalne grupe. Očekuje se i rascep među njima. Ovi apsolutno tačni i provereni navodi mogu da posluže Direkciji poslovne policije, istražnim organima Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, Savetu za borbu protiv korupcije i drugim nadležnim državnim organima čiji je zadatak da štite ovu jadnu malu državu od rasplamsavanja sve većeg kriminala i pljačke naroda. Sve nas navodi na zaključak da je Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, u pravu kad kaže da Vlada Srbije nije zainteresovana da se bori protiv ovog velikog zla, koje uništava čitavu državu. Pitamo se - dokle ... TABLOID, broj 66, 1. decembar 2005. Ukradeno skoro šezdeset miliona! Analiza revizorske kuće Sofitel oditor pokazuje da od ukupnog broja poslovnih partnera OKSCG uključujući i sportske saveze 12,09 odsto čine preduzeća koja su ugašena odmah po obavljenom poslu, ali i da je ovim preduzećima preneto 41,46 odsto od ukupno prihodovanih sredstava po svim osnovama. Gde li su otišla fantomska preduzeća i ko je odneo pare? Zanimljivo je da je u navedenom periodu, prema zvaničnim podacima, od 60.989.000 dinara to jest 1.014.910.22 evra, sportskim savezima uplaćeno samo 1.801.904,93 dinara, to jest 2,95 odsto tih sredstava. Iznos koji je prenet fantomskim, ubrzo ugašenim firmama prešao je 57.924.920 dinara (slovima skoro pedeset osam miliona), što čini 94,98 odsto. Novac je otišao daleko od sporta, licima koja su poznata i čija imena nema smisla ponavljati, pošto svi već znaju ko je gazda u ovim prljavim radnjama. Radi autentičnosti evo i žiro računa preko kojega su išle uplate i isplate privatnim fantomskim preduzećima - 40806-678-9-11992. 65

Državna lutrija Srbije častila budžet sa 20 miliona evra, ali niko ne zna koliko je od toga otišlo sportu Ministar Dinkić obećao sportistima četiri puta više novca za narednu godinu, oko 3,5 miliona evra, iako je u ovoj trebalo da im da između četiri i pet Jovan Karanovićj Dinkićev kadar, mladi i ambiciozni direktor Državne lutrije Srbije Bojan Krišto, ovih dana se hvali po svim medijima kako je u republički budžet "uterao" 20 miliona evra! Krišto svoj uspeh promoviše i kroz klasične novinske oglase, udarajući na sva zvona. Izjavljuje da deo koji pripada državi redovno ide u budžet, u dinarima 6.200.000.000 evra i da on ne zna kako se ova pozamašna svota troši. Još Krišto ustvrdi da je ministar Mlađan Dinkić "radostan zbog priliva novca od igara na sreću", ali da u Lutriji ne znaju kako se ta sredstva dalje raspoređuju, što i nije njihov posao. Dakle, bez suvišnih pitanja - u se i u svoje kljuse. Zaveo je red G17, ne samo da drži sve finansijske tokove, vec je i ljude pretvorio u poslušne robove. Krišto je, dakle, rekao da od 20 miliona evra koji su se slili kod Mlađe na račun, najveću korist treba da imaju sport i invalidi. Kako mi nemamo posebnu državnu komisiju koja će kontrolisati gde idu pare prikupljene od kocke, tako smo ostavljeni na nemilost ministra finansija. Ako je sport zaista u prvom redu onih koji treba da imaju koristi od Lutrije, onda su smešne priče o projektovanom budžetu za sledeću godinu. Odnosno, samo od Lutrije sport bi trebalo u ovoj godini da dobije između četiri i pet miliona evra, koliko iznosi 20-25 odsto sume koja je stigla do Dinkića. Da podsetimo, Mlađan Dinkić na sav glas se hvali kako će sport u narednoj godini dobiti četiri puta više novca nego ove, čitavih 3,5 miliona evra, s tim da će samo za Evropsko prvenstvo u vaterpolu otići više od milion. Matematika je nešto zakazala u ovom slučaju. Ko koga ovde pravi budalom, zašto sportisti i sportski savezi ćute? Zašto dozvoljavaju da im otimaju hleb iz usta? Dokle će ponizno stajati u redu kod Dinkića i Vuksanovića? A matematika? Ona koju svi poznajemo otkriva veliku medijsku prevaru jer priče kako sport nema para padaju u vodu. Još samo kad bi u našoj zemlji i Kladionice stavili pod kontrolu, gde bi sportu bio kraj ... Ali, kladionice su pod posebnim tretmanom. Liče na osinje gnezdo u koje niko ne srne da gurne ruku. Ne zna se kolike su uplate, isplate, da li se (i kome) plaća porez. Najgore je što neposredni proizvođači - sportisti, u celoj priči nemaju nikakve koristi. Umesto da iole ure66 đena država, kakva Srbija nastoji da bude, kanališe kockarske tokove novca, ona dopušta incimpojeda da se bogate. Samo u Srbiji predsednik Zajednice fudbalskih prvoligaša može da bude, istina nezvanično, vlasnik lanca kladionica pod imenom "Lavovi". Nominalno, gazdarica je njegova majka, a celu tragikomičnu situaciju presekli su ljudi spolja. Mi sami ne umemo. Došli ljudi iz UEFA i jasno rekli - taj gospodin mora da nestane. Njegovi klubovi (a bilo ih je dva u prvoj ligi) treba da abdiciraju, da ne bi nestao ceo srpski fudbal sa mape Evrope. Rečeno - na silu učinjeno. Železnik i Radnički Novi Beograd istupili su iz elitnog takmičenja. Ali, opet je srpski prkos nadmudrio svet. Na scenu je odnekud stupio Voždovac, čiji su igrači oni koji su bili najbolji u dva sklonjena kluba, kao i nekolicina koja je igrala u Obiliću i Zemunu. I upravo taj Voždovac najprijatnije je iznenađenje šampionata. Treći na tabeli, sa velikim izgledima i potencijalom da na kraju sezone izbori plasman u Kup UEFA. Nešto slično pošlo je za rukom samo Obiliću, koji je u svom premijernom nastupu u nekadašnjoj jugoslovenskoj prvoj ligi postao šampion. A te se priče svi dobro sećamo ... I onda nam je neko kriv kada se nađemo na udaru onih koji žele da zavedu red svuda, pa i u zemlji Srbiji. Zašto ne želimo da se ponašamo kao sav normalan svet? Zato što bi to značilo da se Srbija oslobodila velike grupe bandita koji su uzurpirali sve resurse, a posebno finansijske. Zato što bi fudbal u tom slučaju ponovo postao najvažnija sporedna stvar na svetu. A to bi nekome mnogo smetalo. Država ne srne da umeša prste u rad kladionica, njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke, a sportisti sve češće završavaju na suvom hlebu. Crnom. Oni postaju roba u rukama modernih robovlasnika i beže iz Srbije čim im se ponudi malo dostojanstva. Nemamo strategiju - imamo političare. A njima sport služi samo za ličnu promociju. I zaradi novca. A kada se otvori ova Pandorina kutija, neKo će morati da ode. Političari, sportisti ili narod. Kladionice su otvorene. TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005. Ti uradi mi ćemo slaviti Šta u isto vreme rade naše nacionalne selekcije? One koje su pod patronatom države, kao recimo vaterpolisti, ne brinu za pripreme, takmičenja, nagrade za medalje. Drugi su, kao recimo fudbaleri, od sporta napravili preduzeće, a u sličnoj poziciji su i košarkaši. E, tu na red dolazi treća grupa. Svi ostali - najsiromašniji. Oni u Dinkića i Vuksanovića gledaju kao u bogove, mole ih da malo otvore buđelare ... Ali ovi vlastodršci najčešće ih ostave bez odgovora. Koliko ste bliski predsedniku države i ministrima, toliko ste u boljoj poziciji da se osećate dostojanstveno. A, ako se bavite, na primer, tamo nekim bazičnim sportom (atletika,plivanje ... ), onda ćete sami sebe finansirati, a vašim eventualnim uspesima ponosiće se cela država. 67 2. VISOKI KRIMINAL

Rudnik za odabrane

Iako je Balkan poznat po kriminalnim radnjama koje se nakon ubistava klasičnim i egzotičnim oružjima i orudjima najčešće svode na džeparenja, šibicarenja, pilićarenja, jajarenja i sl. nemojte misliti da na ovom terenu ne uspeva i visoki kriminal. Sigurno se pitate šta je to visoki kriminal. To su sve one radnje koje je razvijeni, pa i nerazvijeni svet već prepoznao kao vrhunske prevare i pljačke na tržištima kapitala, roba i ljudi, a koje su u zakonodavstvima tih zemalja opisane kao najteža krivična dela. Ima u tragovima ovih dela opisanih i u našem zakonodavstvu, ali tako nemušto da ih oni koji treba da primene zakon i ne prepoznaju. Pitate se ko su izvršioci ovih najtežih krivičnih dela. Najčešće se radi o onima koji su pisali naše zakone, ali često i o onima zbog kojih su neki zakoni i pisani. Kako da ih prepoznamo, gde da ih pronadjemo? Ako niste vični u istražnim radnjama, onda sledite tragove novca. Oni će vas nepogrešivo odvesti do ovih ljudi. Ako ne možete da ih prepoznate setitev se narodne - malim lopovima se skida glava, a velikima kapa! Što se nekome više skida kapa na Balkanu, verujte veći je kriminalac. Istraživački novinarski tim se rukovodio gore navedenim pravilima ponašanja u Srbiji i nepogrešivo je locirao aktivnosti, institucije i pojedince koji su ispunjavali zadate kriterijume. Aktivnosti su bile mnogobrojne, ali medju njima je prednjačila privatizacija (ovo je kod nas sinonim za pljačku, kako se to inače naziva u svetu). Institucije su se takmičile, ali bez konkurencije je pobedila ona koja kao da pati od šizofrene kleptomanije. Zove se Ekonomski institut - Deloitte & Touche. Sigurno se pitate a ko je poneo laskavu titulu Mister kriminala. To je, a ko bi drugi do neko iz Sportskog društva Partizan u kojem se zna red. Na vrhu Partizanske hijerarhije stoji neprikosnoveniJ neprevazidjeni, srpski mag visokog kriminala DANKO ĐUNlĆ. Ovaj Miloševićev ministar koji je izvirivao iz podrepnog dela Slobinog šinjela, sada na isto mesto u svom šinjelu stavlja srpske političare i državne činovnike. Od poniznog sluge, nakon političkih promena postao je osioni gospodar. Sa svog kriminainog trona se gnuša politike, a političare proizvodi, promoviše i koristi samo za jednokratnu upotrebu. Kod uredjivanja ove knjige pojavio se problem kako tretirati rodonačelnika visokog kriminala, pošto se u svakom od izabranih 68 tekstova on nalazi, da li direktno apostrofiran, ili u pozadini dešavanja koje se opisuje. On je svuda gde je kriminal, ili gde nešto treba da se kriminalizuje. 2.1. Tajkunizacija Kako na ovim geografskim širinama ljudi pokušavaju da promene prirodu stvari dajući im razna imena. U tome sasvim sigurno ne mogu da uspeju. Lopovluk i pljačku možete zvati privatizacijom, eksproprijacij om, ili transformacijom društvene svojine, koliko god hoćete i pri tom izmišljati mnogobrojne druge nazive, pljačka i lopovluk će ostati pljačka i lopovluk. S druge strane, u celom svetu prihvaćeni i jasni termini u Srbiji dobijaju potpuno drugo značenje. Tako se npr. pojam TAJKUN Gap. taikun - veliki gospodar u bukvalnom prevodu) odnosi na poslovno izuzetno uspešne ličnosti kao što su Džon Rokefeler, Donald Tramp, Bil Gejts, AristoreI Onasis, ili Rupert Mardok. Obratite pažnju da za ni jedno od ovih imena ne možete da vežete bilo kakvu negativnu konotaciju. U Srbiji u kojoj je sve naopako i termin tajkun postaje sinonim za bitangu, lopova, dripca, probisveta, i belosvetsku protuvu. Ovo je razumljivo jer Srbin zna da se kod nas dolazi do para samo otimačinom i razbojništvom. Narodu treba verovati. Tako su kod nas oni koji bi se u svetu smatrali kriminalcima, proizvedeni u tajkune. Šta mislite, ako su srpski tajkuni okupljeni u "nevladinoj" organizaciji "Srpski poslovni klub PRlVREDNIK", ko bi mogao biti predesnik ovog zločinačkog udruženja. Ko drugi ako ne njen osnivač DANKO ĐUNIĆ. Ovaj predsednik uz krajnje napore u svom društvu podnosi samo novopečene srpske tajkune koje takodje često lično pronalazi, instruira i instalira. Ovde moramo da podsetimo da nije samo termin tajkun nastrado u Srbiji. Istu sudbinu su doživeli termini kao npr. Ministarstvo pravde (čitaj nepravde), državni tužilac (čitaj jatak), policajac (čitaj 10 Evra), budžet (čitaj lični novčanik), Narodna skupština (čitaj brod ludaka), Sportsko društvo Partizan (čitaj zločinačko udruženje) ... 69 Priča o jednom od najuticajnijih ljudi u Srbiji, kako u ekonomiji, politici, tako i u sportu - predsednik Sportskog društva Partizan Dosije "Danko Đunić"

Tata za sve, tata svima

A. Jovanović Danko Đunić rođen je 16. marta 1949. godine, a po nacionalnosti je Jugosloven, bar se tako do nedavno izjašnjavao. Predsednik je i vlasnik Ekonomskog instituta u Beogradu i predsednik je Sportskog društva Partizan. Predsednik je i Veslačkog saveza Srbije i Crne Gore, bivši je potpredsednik Savezne Vlade (do 1999.godine) i partner revizorske kuće Deloitte i Touche, njen je direktor za centraInu Evropu i SCG. Saradnju je uspostavio 1991. godine. Dok nije postao predsednik savezne Vlade o Danku Đuniću se veoma malo čulo i znalo. Iz tog perioda jedino može da bude interesantna izjava Dafine Milanović u toku istrage povodom afere "Dafiment". Dafina je rekla da su pravu istinu znali samo Bora Atanacković (bivši guverner Narodne banke), Dragoslav Avramović i Danko Đunić. Još jedna informacija zanimljiva je iz tog perioda. U okviru SPS-a postojalo je takozvano liberalno krilo, koje je, prema nepotvrđenim izvorima trebalo da zameni Slobodana Miloševića, koji je kažu obavešteni, planirao da kada napuni 60 godina siđe s vlasti. To liberalno krilo činili su Milorad Vučelić, Zoran Lilić, Milan Beko i Danko Đunić. Njih su protivnici nazivali "četvoročlana banda".

Ideja je propala kada je Vučelić izašao iz milosti Miloševića 1997. godine. Kada je Branislavu Ivkoviću ponuđeno ministarsko mesto u Marjanovićevoj Vladi to je učinjeno uz prisustvo i blagoslov Danka Đunuća. Mnogo su zanimljivije Đunićeve aktivnosti u vezi privatizacije. Zakon o privatizaciji, bivši (socijalistički) i DOS-ovski pisali su stručnjaci revizorske kuće Deloitte i Touche- Đunić, Vlahović i Poznanić. Ta ista konsultantska kuća obavila je i naplatila procenu kapitala svih najvažnijih srpskih preduzeća. Istovremeno je ta kuća na čelu sa Dankom Đunićem izuzetno agresivno lobirala prilikom postupka privatizacije tih istih preduzeća. Inače, pre 5. oktobra ime Danka Đunića pominjano je još samo u vezi prodaje "Telekoma", gde je glavni operativac bio tadašnji ministar za vlasničku transformaciju Milan Beko. Najaktjvniji Đunić je bio za vreme Vlada Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića. Do danas se nije dogodilo da se održi neki stručni skup o privatizaciji u 70 Srbiji, ne samo kod nas nego i u svetu za zainteresovane poslovne ljude, a da glavni predavač nije Danko Đunić. Za njega se govorilo da je neizbežni Miloševićev ministar, koji drži pod kontrolom nekoliko ključnih ministara u Đinđićevom kabinetu. Zanimljiva, je činjenica da su pokojni Đinđić, Beko i Đunić kumovi, kao i Dušan Mihajlović (Đinđićev i Živkovićev ministar policije) i Žarko Zečević. Zaključak je jednostavan-Danko Đunić je tamo gde je veliki novac. Direktor međunarodne krizne grupe za SCG Džems Lajon podneo je jula 2003. godine nadležnima u Vašingtonu izveštaj povodom radne verzije izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji, odnosno vlasti prema njima, veza Vlade i kriminalnih grupa .... Došli su do sledećih zaključaka: Srpska Vlada je previše korumpirana i predstavlja izvor nestabilnosti u regionu. Uticajne ljude iz Međunarodne krizne grupe ipak veoma iznenađuje uloga svetske revizorske kuće Deloitte i Touche, filijale u Beogradu. Privatizaciju i pljačku Srbije vode ljudi koji su donedavno bili zaposleni u revizorskoj kući, a koji danas uz njenu pomoć nemilosrdno pljačkaju državu. Iz Deloitte i Touche su u tadašnju srpsku Vladu ušli ministri Aleksandar Vlahović i Goran Pitić. U tadašnjoj agenciji za privatizaciju našli su se i bivši službenici ove kuće, kao prethodni direktor agencije za privatizaciju Srbije Vladimir Čupić, tadašnji direktor Mirko Cvetković, Siniša Mali prethodni direkor za tendere, kao i Katarina Tončić, tadašnji direktor za tendere. tu je bio savetnik u agenciji Goran Mrđa. Iza svih poslova D i T u aktivnostima pljačke Srbije stoji naravno njen direktor za centralnu Evropu i SCG Danko Đunić. Predstavnik američke privredne komore u pratnji Danka Đunića bio je kod ministra za rad i zapošljavanje Lalovića sa primedbama u vezi Zakona o radu. Afera u vezi privatizacije "Knjaza Miloša", jer Milan Beko i Danko Đunić stoj e iza "Balkan Limited-a", koji se žalio i oborio konkurs. To je urađeno uz svesrdnu pomoć sa Miroljubom Labusom, a Đunić je poznat kao glavni lobista prodaje Knjaza, još iz vremen kada je zainteresovana za ovu firmu bila Kokakola. Na kraju prvog dela, još jedna zanimljivost. Đunić odbija da daje intervjue, voli da deluje iz debele senke. Hoće li mu to i dalje polaziti za rukom. Videćemo. 71 TABLOID, broj 56, 22. septembar 2005. CAPO DI TUTTI CAPI - DANKO KORLEONE (3)

I SRBIJA KUMA IMA
Poznato je da sport ima svoje mecene. Manje je poznato da sport zna da bude mecena nekima koji to ne zaslužuju. Zna da bude tako stameno uporište da sa te pozicije možete da se duži niz godina nekažnjeno bavite kriminalnim aktivnostima koje bi vas u bilo kojoj pristojnoj zemlji sveta stavile iza rešetaka na duže vreme A. Jovanović Kao svojevremeno dobar veslač i blizak vodi, izučio je i veštinu održavanja na svim vodama, mirnim i divljim, sportskim, ekonomskim, političkim, kriminalnim i kojim sve ne. Jednom rečju, biljka za sve podloge. Prima se na humus, pesak, kamen, izmet, đubrište, ukratko - vitalan. Kao da je daltonista, boja mu nije važna, crveno, plavo, zeleno, podvučeno žutim, nema veze, kao ni simbol - petokraka, kruna, krst, krug, sve mu odgovara i u sve je zaljubljen. I sve mu ide od ruke. I on svima odgovara i pogoduje. Jeste da je mama morala da mu ostavi Ekonomski institut u nasleđe, gde ga ni Sloba ni Mira nisu dirali, štaviše koristili su njegove usluge kao svog velikog miljenika. Bio je blagodaran i odužio im se na nebrojene načine. Dovoljno je spomenuti samo izjavu Dafine Milanović, koja je upravo njega, Danka Đunića, imenovala kao jednog od ključnih ljudi koji "znaju istinu o svemu". Ne samo da su svi bili na istoj strani - pljački i uništavanju Srbije, nego je i sam Sloba pripremao Danka Đunića da sa Vučelićem i drugim "liberalnim" janičarima preuzme presto kada on bude napunio 60 godina - ne vladavine nego života. Tu se menjaju neke marionete, ali igrači (čitaj veslači) ostaju isti. Oni bez kojih se ne može, a koji deluju naizgled iz

pozadine, iz najdublje senke, što ih ne sprečava da nam sudbinu kroje na najgori mogući način. Svi džeparoši Srbije ne mogu u svom radnom veku da izdžepare koliko ovakvi igrači urade samo jednim potezom. Svedoci smo višegodišnjeg objašnjavanja da moramo kroz tranziciju i privatizaciju po svaku cenu. Jedino je problem što mi plaćamo a neki u tome uživaju i bogate se. Od prve velike privatizacije, od zlatne koke Telekoma, preko Popovca i Beočina, preko "Knjaza Miloša", "US Steel-a" i još mnogih drugih do NIS-a i ko zna koliko još nanišanjenih dobara ove zemlje predviđenih za odstrel, iza svake od obelodanjenih svinjarija izviruje glava Danka Đunića. Ne radi to Danko sam. Veliki je to zalogaj progutati i potrošiti celu 72 jednu zemlju, makar ona bila dronjak od zemlje na koju su takvi kao Danko danas Srbiju doveli. Kao sportista Danko zna da je potrebno delovati timski. On ume da okupi "talente", da ih obuči i stavi u funkciju. Tako smo došli do Dankove dece - Ace Vlahovića, Gorana Pitića, Nebojše Ilića i mnogobrojnih drugih klonova angažovanih na istom zadatku. I svima Danko nalazi mesto i u sportu. Tako je Vlahović naprasno pored eksperta koji asistira Snežani Lakićević-Stojačić u njenom vežbanju na konju sa hvataljkom, postao i ekspert za odbojku, gde sa imenjakom Boričićem deli odbojkaški kolač. Ipak, ekonomija je Dankova najveća ljubav. Tačno je da se to u svetu zove pljačka, ali dozvolimo da on to naziva drugim imenom i da za sprovođenje te "ljubavi" koristi Ekonomski institut, kuću koju mu je mama ostavila u nasleđe i koju je vešto stavio pod apsolutnu kontrolu otkupom kontrolnog paketa akcija u bescenje. Ovom uporištu kada se doda i pozicija u "Deloitte Touche Tohmatsu" u svetski poznatoj revizorskoj kući, onda su se stekli svi potrebni preduslovi za pljačku na najvišem nivou. Kako se to radi? Jednostavno, na jednoj adresi prikupljate najpoverljivije podatke o firmama, a na drugoj te iste podatke prodajete za velike pare onima koji žele da ih kupe. Cena se dogovara da "svima bude dobro". I tako samo dokazani tajkuni dobijaju prave informacije gde, kako i koliko da ulože da bi se što jeftinije obogatili. Dakle, Danko je imao specijalan zadatak da se preko Ekonomskog instituta regrutuju preduzeća (na osnovu poverljivih podataka) koja su onda vešto servira na "Deloitte Touche Tohmatsu' revizorskoj kući. Postoji grupa ljudi koja je te poslove organizovala i sprovela sa Dankom Djunićem na čelu , a u kojoj su još Aleksandar Vlahović, Goran Pitić, drugi saradnici Ekonomskog instituta, penzionisani profesori sa ekonomskih fakulteta, bivši guverneri i viceguverneri, npr. Trbojević kao jedan od pouzdanih saradnika sa svojom konsultantskom kućom. Ova grupa odaje poverljive podatke određenim partnerima tako što podaci do kojih dolazi Danko Đunić preko revizija koje sprovodi "Deloitte Touche Tohmatsu" revizorska kuća, a onda ih kroz Ekonomski institut servira potencijalnikm kupcima uz paprenu cenu. Na taj način Agencija za vlasničku transformaciju ostaje čista. I tako sedi Danko Đunić u kancelariji sa dvoja vrata. Na jednima piše Ekonomski institut, a na drugima "Deloitte Touche Tohmatsu" i bavi se poslom koji se u svim razvijenim zemljama sveta tretira kao najveći mogući kriminal, za koji se odlazi na dugogodišnje, a često i doživotne robije. Pristojan svet ne dozvoljava da se neko bogati bez rada i kažnjava svaki takav pokušaj, za razliku od nas na Balkanu. Najnoviji, kapitalni posao Ekonomskog instituta je projekat NIS (razbijanje koje se naziva reorganizacijom i restrukturiranjem). Ovo je veoma opasan potez jer je smišljeno izbegnuto da se prethodno donese državna startegija kada je u pitanju nacionalni interes u vezi sa strateškim sirovinama. O značaju pitanja govori i činjenica da je Srbija većinski vlasnik naftovoda do Rijeke. Elaboratom se u suštini priprema teren za novog kupca. Koliko će tek u ovoj pljački da se dodatno obogati Danko Đunić, samo možete da zamislite. Biće to i mrvica za njegove saradnike koji šene oko trpeze za kojom šef sedi i šenluči. Mnogi će se i udebljati od tih mrvica. 73 Nije Danko samo vešt kada se otima. On ima izraženu sposobnost predviđanja. Sa koliko je samo veštine Danko rukovodio aktivnostima na ukidanju Instituta za strateški razvoj Srbije da bi se kapitalni poslovi poveravali bez kontrole institucijama van domašaja vlade. I tako Ekonomski institut (čitaj Danko Đunić) postaje zvanični konsultant Vlade Srbije o određjenim pitanjima privatizacije i sličnim poslovima. Gde je tu mesto ministra za kapitalne investicije? Mali može da pravi promaju i tu i tamo uzme nešto za semenke. Seljacima sa južne pruge ne pripada ništa više od toga. Treba da znaju gde im je mesto i ko je gazda. Zna se da Velja nije glup. Neće da se rita jer može da izgubi i to malo što mu je dato. I na kraju da se javnost upozna sa poražavajućom činjenicom da MUP i BIA pored ekonomskih stručnjaka za otkrivanje sitnih prevara i lopovluka nemaju eksperte za makroekonomska pitanja i kriminal u ovoj sferi. Ako mislite da Danko Đunić drugačije radi na mestu predsednika Sportskog društva Partizan, varate se. I na tom mestu Danko sedi u najdubljoj mogućoj senci i povlači konce. Lutke samo igraju. Gde? Na svim scenama gde je to potrebno, od Olimpijskog komiteta, preko Fudbalskog kluba do mnogobrojnih sportskih organizacija i preduzeća u kojima Partizan gazduje. Igraju tako Žarko Zečević, Ivan Ćurković, Predrag Manojlović, nesrećni Nebojša Ilić, Đorđe Perišić, Snežana Lakićević-Stojačić i ko sve ne ko se uhvatio u to kolo lopovluka i razbojništva. Pošteni, ali do beznađa naivni navijači Partizana ne sagledavaju gde su koreni teške bolesti koja je zahvatila njihovu najveću, životnu ljubav. Ne shavataju do koje su mere instrumentalizovani i zloupotrebljeni u postizanju ličnog blagostanja izabranih u rukovodstvu voljenog kluba. Iako su u poslednje vreme prisutni pokušaji "grabara" da ozdrave svoje posrnule ljubimce, nismo ubeđjeni da će imati znanja i snage da istraju u svojoj iskrenoj nameri da neman udare po glavi i tako počnu da "čiste pred svojim vratima" u nameri da reše nagomilane probleme sporta u ovoj zemlji.

Samo da se sve ne završi puštanjem niz vodu nedužnih i nebitnih. Da se ne završi sa: Svi mogu da odu - Danko i Zeka ostaju. Vidite koliko su srasli politika, biznis i sport, ponajčešće u kriminalu. "Bacio i mani don Danko." TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005. I Nije Danko samo vešt kada se otima. On ima izraženu sposobnost predviđanja. Sa koliko je samo veštine Danko rukovodio aktivnostima na ukidanju Instituta za strateški razvoj Srbije da bi se kapitalni poslovi poveravali bez kontrole institucijama van domašaja Vlade. I tako Ekonomski institut (čitaj Danko Đunić) postaje zvanični konsu1tant Vlade Srbije o određenim pitanjima privatizacije i sličnim poslovima 74 Danko Đunić (4): Genije za makroekonomski criminal

Prljav, prljaviji, Danko

U jednom od prošlih brojeva konstatovali smo da MUP i BIA imaju ekonomske stručnjake za otkrivanje sitnih prevara i lopovluka, ali da nemaju eksperte za makroekonomska pitanja i kriminal u ovoj sferi. Nismo bili u pravu Aleksa Jovanović Istraživačkom timu Tabloida javila se grupa ekonomskih stručnjaka koja je iznela čitav niz novih informacija koje osvetljavaju i potpuno razobličuju najkrupniji kriminal u našoj zemlji. Verovatno se i vi pitate koje su uopšte najveće pljačke u Srbiji, na kojim poslovima se ostvaruju enormne zarade i u čije džepove ovaj prljavi novac ide. U povećoj grupi koja duži niz godina u raznim režimima razgrađuje i podriva ekonomsku snagu Srbije nije lako jasno sagledati organizacionu strukturu, jer u ovom bogatstvl! ličnosti najkrupniji igrači pokušavaju da se drže najdublje senke. Sto veći kriminal koji režiraju i sprovode, to ih je manje u javnosti i medijima. Toliko dugo uspevaju u sakrivanju od javnosti da žive u uverenju da ih više niko ne može razotkriti. Na čelu ovog pljačkaškog tima nalazi se Danko Đunić, što potvrđuju nalazi do kojih je došao Tabloid. Gotovo da nema prljavog posla u Srbiji, regionu i Evropi u koji ovaj "ekspert" nije umešan. Ako ga tražite u tako prizemnim poslovima kao što su trgovina drogom, šverc oružja, trgovina belim robljem, kupoprodaja ljudskih organa - nećete ga naći. Oni koji rade te poslove dolaze kod njega da legalizuju svoje bogatstvo stečeno na nečastan i kriminalan način. On samo što ne oglašava svoje usluge hemijskog pranja i čišćenja novca proizvedenog u prljavim radnjama. Ipak, jako dobro je poznat u najvišim vrhovima svetskog kriminala kojem su potrebne njegove usluge. Tako Danko Đunić, nedodirljiv na svom pijedestalu, na vrhu piramide najvećih pljački koje se mogu zamisliti, a istovremeno u dubokoj senci, povlači konce i realizuje zločinačke planove. Pogledajmo, na primer, poduhvat privatizacije "Sartida". Tačno je da "Sartid" sada dobro radi, ali pod kojim uslovima je iz Srbije preseljen u Ameriku. Danko Đunić, kao predsednik Američko-srpske privredne komore, predsednik Upravnog odbora i vlasnik Ekonomskog instituta, 75 ali i šef "Deloitte, Touche & Tohmatsu" revizorske firme u regionu, ovu pljačku organizuje maestralno. Prvo se stvarni vlasnici "Sartida" - Beobanka, JIK banka i Beogradska banka - stavljaju u najdublju komu. Ove banke se prisilno gase, ali samo de facto, jer de jure ovaj postupak ne može da se završi dok se ne unište svi dokazi o hipotekama kojima ove banke raspolažu. Izmedu ostalog, ove banke poseduju i hipoteke kojima se dokazuje vlasništvo nad "Sartidom". Ako se pitate zašto Beobanka, JIK banka i Beogradska banka nisu i formalno ugašene, odgovor je jednostavan. Likvidaciona masa njihovih finansijskih agregata bi bila veća od ukupne aktive svih banaka koje danas rade u Srbiji?! Pa zašto su onda ove banke uopšte gašene? Pitajte onoga ko je to osmislio i onoga ko je to sproveo! Ali kako da se dozvoli bankama da prodaju ono što im pripada, kada to mogu daleko bolje da urade ljudi na vlasti pod stručnim vodstvom Danka Đunića. Kako da ekspert sposoban da smisli ovakav plan ne bude, izmedu ostalog, i lični prijatelj bivšeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, preko kojeg dolazi u kontakt sa zainteresovanim američkim "finansijerima". Kada se sve sabere, ne sme da čudi činjenica da je "Sartid", kao jedan od srpskih industrijskih potencijala, prodat za bednih - 23 miliona dolara. Praktično ugašene banke, stvarni vlasnici "Sartida", ne mogu da protestuju i enormna razlika u vrednosti ostaje van Srbije, ali na privatnim računima Danka Đunića & co. Ovaj model je dao tako dobre rezultate da se sada, uz neznatne izmene, pokušava primeniti na Vojvodanskoj i Novosadskoj banci. Ove finansijske institucije u sopstvenim finansijskim agregatima poseduju i hipoteke za veći deo teritorije Vojvodine, kao i za kapitalne objekte, silose, proizvodne kapacitete itd. Vojvođani se zanose mišlju kako njihovi politički lideri neće dozvoliti ovakvu pljačku. Oni, nesrećnici, ne znaju da u timu Danka Đunića nema podela ni po kojoj osnovi, partijskoj, ideološkoj, patriotskoj, sportskoj ... To je tim koNišta ih ne može sprečiti Ne treba da čudi da je Danko Đunić privatizaciju protumačio kao pretakanje društvene, državne, nacionalizovane, konfiskovane i kakve sve ne imovine u privatnu, odnosno ličnu imovinu, kako svoj, tako i svojih najbližih saradnika.

Teško je prebrojati broj nula na njihovim bankovnim računima. čak ni odsustvo kontrole trošenja tako stečenih para, školovanje dece u najskupljim svetskim školama i na univerzitetima, kao ni svi ostali oblici šenlučenja svojstvenih Balkancima, ne mogu da okrnje ovo bogatstvo, koje iz dana u dan ubrzano raste. 76 ji poznaje samo zborno i unisono pevanje, kojem će se, kada sagledaju ličnu korist, i vojvođanski političari zdušno pridružiti. A kojim se to novcem kapitalna srpska dobra otkupljuju u bescenje? Najprljavijim novcem koji se može pronaći u zemlji, regionu i svetu. Novcu koji ne može da uđe u legalne tokove nigde u svetu, osim u Srbiji, gde se poreklo sredstava kojim se otkupljuju nacionalna dobra ne ulazi u trag. Zato i ne čudi da jedan od glavnih finansijera čečenskih terorista i Al Kaide, ruski multimilijarder Berezovski, pere novac u Srbiji. Naravno, ne pojavljuje se on nego njegova firma "Salford" iz Engleske, koju u Srbiju, po navodima nekih medija, dovodi, nećete verovati Danko Đunić. Tek da se zna čije je "Imiekovo" mleko koje piju naša deca. Dakle, "Imlek" sada ostvaruje profite kojima se finansira muslimanski ekstremizam i terorizam u svetu i kod nas. Kako saznajemo, Danko Đunić je tužio one koji su upozorili javnost na ovu mahinaciju. TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. Kolektor za prljav novac Ponovo se potvrđuje narodna po kojoj "prilika od čoveka pravi lopova". Ugledne institucije, kao što su "Deloitte, Touche & Tohmatsu", Američko-srpska privredna komora, Ekonomski institut i drugi, zbog nepostojanja kontrole, na taj način postaju ekspoziture za prikupljanje prljavog novca iz celog sveta i njegovo pranje u ovoj nesrećnoj zemlji. 77 Lobi grupa plagijatora Đunića: Prvo falsifikuj istoriju, onda pokradi novac

Nekad Robin Hud danas Robinov ud

Kako srpski tajkuni izlažu poruzi istorijske srpske institucije, koje su ih činile "ljudima iako su Srbi"! N. Bulatović U Srbiji postoje dve organizacije privrednika koje zbog sličnosti imena stvaraju pometnju i zabunu u poslovnom svetu. Radi se o Srpskom privrednom društvu "Privrednik" i Srpskom poslovnom klubu "Privrednik". Ko koga kopira i zašto, postaje jasno kad se ima u vidu da su prvo udruženje osnovali, zapravo obnovili, skromni srpski privrednici, a drugo - srpski tajkuni sa Dankom Đunićem i Miodragom Babićem na čelu. - Srpsko privredno društvo "Privrednik" osnovano je 1897. u Zagrebu, u tadašnjoj Austrougarskoj. Osnovao ga je bogati Srbin Vladimir Matijević sa ciljem da pomogne mladim sunarodnicima da steknu praksu u zanatskim i trgovačkim poslovima i započnu sopstveni biznis i na taj način spreči njihov sve veći odlazak u Ameriku. Društvo je imalo humanitarni karakter i posebnu pažnju je poklanjalo siromašnima, izbeglicama i deci koja ne žive sa oba roditelja - kaže za Tabloid Zoran Jovičić, obnovitelj ovog društva, inače osnivač "Junajted koledža". U upravi društva bili su vodeći industrijalci, najbogatiji i najugledniji ljudi toga vremena. Na čelu Upravnog odbora je jedno vreme bio patrijarh Dožić, a član uprave je bio i slikar Paja Jovanović. To nije bila lobi grupa za ojačavanje pozicija bogatih, već obrnuto, najbogatiji su davali veliki deo svoje imovine "Privredniku" za izgradnju šegrtskih domova i pomoć siromašnima. Da bi neko bio primljen u "Privrednik" i postao patron, nije bilo dovoljno da je bogat, da ima vozni park, velelepne vile i veliki broj ljubavnica, kao danas, već su kriterijumi bili koliko je imovine poklonio "Privredniku". Mihajlo Pupin je za života davao veliki novac "Privredniku" i još je za života svu svoju imovinu zaveštao ovom društvu. Slogan društva je bio "rad-štednja-čestitost". - Srbi su od osnivanja ovog društva za samo desetak godina uspeli da prestignu Hrvate po broju poslova, što je kod njih izazvalo veliku ljubomoru, pa su se dešavali i slučajevi paljenja srpskih radnji. Čak su pokušali da kopiraju društvo osnivanjem "Hrvatskog radiše". Početkom Prvog svetskog rata, u znak odmazde pohapsili si neke članove rukovodstva udruženja. Nakon ujedinjenja, sedište društva je prešlo u Beograd, u Krunsku ulicu, i nastavilo sa aktivnostima, a šegrtski domovi su osnivani po većim centrima širom Sr78 bije. Udruženje je radilo do 1945, pa čak i tajno, uprkos zabrani nemačkih vlasti. Komunisti su uhapsili

drugog predsednika udruženja Tomu Maksimovića i konfiskovali mu imovinu. Inače, imovina "Privrednika" vraćena je u Zagrebu, a u Srbiji još nije - otkriva Jovičić. On ističe da je sa grupom privrednika 1994. obnovio ovo udruženje kako bi nastavio njegove aktivnosti, a 1996. podneo zahtev da se stopira prodaja imovine nekadašnjeg "Privrednika", stanova, kuća i učeničkih domova. Samo nekoliko meseci kasnije posetila su ga petorica opasnih tipova, koji su mu tražili da poništi registraciju, jer oni imaju zadatak da osnuju "Privrednik" - iz početka. Jovičić nije pristao, pa su oni registrovali udruženje sa potpuno istim imenom, ali na saveznom nivou. Ipak, ta registracija nije priznata. Nije poznato da li je u ovome imao učešća Danko Đunić, ali se zna da je nešto kasnije bio potpredsednik savezne vlade, dok je predsednik SRJ bio Slobodan Milošević. U januaru 2002, zajedno sa svojim pajtosom Miodragom Babićem, predsednikom "Hemofarma" iz Vršca, Đunić osniva Srpski poslovni klub "Privrednik", kako bi nazivom podsećao na Srpsko privredno društvo "Privrednik". Po principu "ja tebi, ti meni", prve dve godine predsednik Kluba je bio Babić, a onda je tu dužnost preuzeo Danko Đunić, koji je bio predsednik Upravnog odbora "Hemofarma", a još uvek je predsednik Ekonomskog instituta, počasni predsednik "Diloit end Tuša" i vlasnik mnogobrojnih drugih konsultantskih kuća koje drmaju srpskom privatizacijom. U Klub su ove godine primljeni i Vladimir Čupić, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, sada zamenik generalnog direktora Hypo Alpe-Adria banke, i Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privatizaciju, a sada zvanično partner i kopredsedavajući banke EKI Investment. Dakle, grobari srpske privrede. Visoko mesto zauzima i Zoran Drakulić, predsednik "Ist pointa". Tu su i Milorad Miki Savićević, predsednik "Geneksa" i UO "Zastave", Miroslav Mišković, r.redsednik "Delta holdinga", Ivana Veselinović, generalni direktor Delta M", Dragan Tomić, predsednik "Simpa" iz Vranja, Slobodan Radulović, generalni direktor "C markeJa", dr Branislav Stojaković, generalni direktor "Eurosalona", Dmitar Šegrt, generalni direktor "Toze Markovića" iz Kikinde, Rade Svilar, direktor Apatinske pivare, Toplica Spasojević, predsednik Holding kompanije ITM. I tako dalje, ukupno 29 članova. Ovo lobi udruženje, sa sedištem u grandioznoj vili u Šekspirovoj 27 u Beogradu, postavilo je za glavne ciljeve da pomaže - samima sebi. Na njihovom sajtu ključna su pravila poput "stititi interese svojih članova", "promovisati lične odnose sa vodećim ličnostima i institucijama u inostranstvu" i sl. (ni govora o dobrobiti društva ili države), a samo u jednoj tački, sasvim slučajno 13, nalazi se stipendiranje i školovanje mladih talenata u oblasti biznisa. Verovatno dece njihovih rođaka i prijatelja. 79 TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005.

2.2. Privatizacija
Ako mislite da je privatizaciju izmislilo društvo koje je došlo nakon Slobe, varate se. Još su JUL-ovski rukovodioci i najviši funkcioneri imali običaj da javno kažu: "prvo privatizacija, a zatim demokratizacija." Ovi nesretnici nisu imali vremena da sprovedu ovaj divni plan za usrećivanje nacije. Ništa zato, tu su njihovi demokratski sledbenici, kjoji o demokratiji više i ne stižu da pričaju od aktivnosti na privatizaciji. A šta je to privatizacija. To je postupak identifikovanja imovine koju su pojedinima ostavili mame i tate, inače vidjeni i poznati zlotvori, krvoloci i kanibali iz prethodnih režima. I bilo je krajnje vreme da se to konačno uradi. Zamislite koliko su trauma doživljavali ovi naši ubogi sugradjani koje su tu i tamo nazivali lopovima i pljačkašima samo zato što su državnu i društvenu imovinu doživljavali onako kao to i treba kao svoju očevinu i dedovinu. Zaista treba prekinuti sa ovom praksom tako što će se konačno kazati kojih to pet ili možda sedam porodica polaže pravo na celu zemlju Srbiju uključujući i živote nas koji tu živimo. Ali ne teče sve baš po planu. Od Telekoma, preko Sartida, Beočina, Popovca, Knjaza Miloša, Ineksa, Genexa, Politike, NIS-a, FAP-a, ... stalno se pojavljuju neki glasovi u javnosti koji govore o nekakvom kriminalu i začudo iz svake od ovih crnih rupa proviruje glava DANKA ĐUNIĆA. Ali ima Danko na uzdi sve vidjenije političare u Srbiji koje će pustiti sa lanca ako narod ne bude bio dobar. Videće narod gde mu je mesto kada se priča o privatizaciji. Videće on svoga boga. Ko ne crkne i ako bude bio dobar, ostaće mu nešto za hleb. 80 Kao jednu od mnogobrojnih aktivnosti treba skicirati rad Danka Đunića na "usavršavanju" domaćeg zakonodavstva u domenu ekonomije i pljačke sporta

Đunićeva manufaktura zla
Otac Danka Đunića bio je istaknuti radnik u KOS-u i trgovac oružjem u Južnoafričkoj Republici. Dankova majka je od profesora u srednjoj ekonomskoj školi dogurala do saradnika Ekonomskog instituta i to mesto je ostavila sinu u nasledstvo Aleksa Jovanović Kao i svaka mafija u svetu i naša sportska mafija deli ista pravila. Kada uđete u mafiju, kao da ste stigli u raj, ceo svet je vaš. Njena pravila su jasna i nedvosmislena, a ko poštuje ova pravila, nema nikakvih egzistencijainih problema. Novac, stanovi, kuće, vile, vikendice, odela, najbolji restorani, deca na prestižnim svetskim univerzitetima, kola, avioni, hoteli, devojčice (ili dečaci ako treba), jednom rečju, sve je vaše. Ne samo da možete da nekažnjeno pljačkate. Možete da gazite ljude, pa čak i decu na pešačkim prelazima. Sećate se slučaja lomljenja kičme na Banovom brdu nesretnom Beograđaninu koje je izveo bahati gradski činovnik Nebojša Ilić. Slučaj poslušnika mafijaškog bosa Danka Đunića koji je istraživački tim Tabloida već razotkrio, i preko kojega je prikazao do koje mere seže bezobzirnost i besprizornost članova sportske mafije, koja i starce nekažnjeno baca u invalidska kolica. Čovekov život za ove ljude (ako tako mogu uopšte da se nazovu) ne predstavlja ništa. Sigurno se pitate kako je sve počelo? Kako to da se upravo ljudi zločinačkih namera, sa mentalnim sklopom kriminalaca, ubica i razbojnika, pronađu i udruže u manufakturu kriminala i zla? Šta je zajednički imenitelj svim ovim ljudima koji drmaju Srbijom i to ne samo sportskom?! Otac Danka Đunića je istaknuti dugogodišnji radnik u KOS-u, trgovac oružjem u Južnoafričkoj Republici, sa porodicom živi u Londonu. Majka od profesora u srednjoj ekonomskoj školi postala je saradnik Ekonomskog instituta, koji je kasnije ostavila u nasledstvo još pokvarenijem sinu - Danku. Drugi sin, inače beogradski advokat, navikao na sve i svašta, sa prvim i ne razgovara. Oženjen je sestrom 81 Žarka Zečevića, Pavom, čuvenim direktorkom Beogradske berze kapitala, preko koje se nekontrolisano i nekažnjeno trgovalo najpoverljivijim informacijama od kojih je zavisio dobar deo srpske privrede. Slavko Zečević, prestižni naslednik Slobodana Penezića Krcuna, poznat je po nadimku Srbožder, general Udbe, Titov egzekutor nad srpskim liberalima. Kada je trebalo za kontratežu maspoku u Hrvatskoj i skinute glave Savke Dapčević Kučar i Mike Tripala odstreliti i ponekog Srbina, ovaj prljavi posao obavlja Slavko Zečević. I tako Latinka Perović i Marko Nikezić, ni krivi ni dužni, odlaze niz vodu u organizaciji Žarkovog tate. Za nagradu Slavko Zečević postaje nedodirljivi ministar unutrašnjih poslova sa najširim ovlašćenjima. Predrag i Nenad Manojlović genetski su modifikovani na isti način kao i njihovi prethodnici, sa kojima su u tesnoj rodbinskoj vezi. Ova dva lika poreklom iz Herceg Novogvsu braća od strica Miri Zečević, devojačko Manojlović, inače ženi Žarka Zečevića. Neupućenom čitaocu će se učiniti da se upetljao u gomilu špageta, ili barem uvezanih tankih i debelih creva. Ovo ni kreatori "Dinastije" nisu mogli da osmisle. Jedino je u ovom trenutku nemoguće odrediti ko je sve i kako uvezao Miru Zečević? Zekine i Mirine kćerke ubrzano rade na stručnom usavršavanju u želji da prevaziđu roditelje. Šanse su im velike. Ipak, i muškarcima se mora priznati da su ljudi od zanata. Zamislite kakav stomak i druge delove tela i organe morate da imate da biste opslužili recimo jednu Nadu Popović Perišić, poznatu kao uzgajalište bradavica i mitisera, nakon čega utehu tražite u zagljaju Dragane Pavlović, nekadašnje "službenice" u Olimpijskom komitetu. Nenad Manojlović, objektivno upotrebljavani prezervativ u vaterpolu, svoj kompleks uz pomoć mafijaške vrhuške leči u kući vaterpola, gde vedri i oblači. Uostalom, kao i u Odboru za sport Demokratske stranke, gde uz "kumovu" pomoć vodi resor takmičarskog i vrhunskog sporta. I ovde mora da ima tutora. Šta ćete bolje od Borisa Tadića, koji je preko svog kuma Zeke Božovića delegirao politički autoritet na ovog člana mafijaške vrhuške. Za uzvrat, po vaterpolistima gazi iz svog ateljea, sa sprata iznad, njegova druga (zakonita) žena. To pravo dali su joj mafijaški bosovi o kojima pričamo. Kako se ova kohabitacija materijalizuje u slučaju Danka Đunića, koji je nesporno mozak operacije odstranjivanja srpskih dobara i transplantacije u sopstvene džepove na najinteligentniji mogući način?! Njegova materijalna dobra su skoro nezapažena. Radi se o kući u elitnom kraju Atine, kupljenoj za tričavih 600.000 evra, kao i ogromnom stanu (ceo sprat) preko puta Patrijaršije, čija je vrednost proce82 njena na više od 700.000 evra. U ulici Kralja Milana Danko Đunić poseduje Ekonomski institut, gde su

mu prve komšije poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, među kojima i članovi Odbora za bezbednost, koji ne vide kriminal ispred vlastitog nosa!!! O drugim nekretninama, a posebno o vrednosnim papirima i bankovnim računima, sada da i ne govorimo. A Žarko, Dankov šurak, ima vilu kod "Tri tiganja", na starom smederevskom drumu. Dobro upoznati kažu da su samo umetničke slike velike vrednosti tri dana prevožene kamionima u novoizgrađenu palatu. Ipak, tu niko ne stanuje, ali ima naoružano obezbeđenje 24 časa dnevno. Treba sačuvati bazen u sklopu vile, možda se neko nepozvan okupa u njemu. Žarko još ima četiri kuće u Bokokotorskom zalivu, u Herceg Novom ima restoran i kockarnicu "Lazarov vrt" koju vodi Piki, poverljivi čovek koji je bio zadužen i za nabavljanje pirotehničkih sredstava - mornarske rakete - od kojih je poginuo navijač Zvezde, a koje su padale u obližnje dvorište Marije Milošević i "električara iza stadiona". Osim toga, vlasnik je fitnes centra "Nautilus", kao i stambenqg prostora iznad. Ako mislite da Žarko stanuje u navedenim prostorima, grešite. Njegov stan je u Vilovskoj 2 na Crvenom krstu. Slobodno obiđite, ali bez naglih pokreta da ne biste izazvali nervoznu reakciju obezbeđenja. Ova patološka nezajažljivost, kada je stambeni prostor u pitanju, vnema granica. Zbog toga, a isključivo u psihoterapeutske svrhe, Žarko Zečević ima i 800 kvadratnih metara životnog prostora u blizini sedišta Pink kompanije, o čemu ćemo u nekom od sledećih nastavaka. Kohabitacija sa Đokicom Dojučerašnji slepi poslušnici i izvršioci su prikazali greške koje su neoprostive, tako da sami bosovi moraju da ih puštaju niz vodu. Tako na primer glupog, ali seljački prevejanog Đorđa Perišića svi se odriču jer je uhvaćen u pljački sportskih para kada je bio generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Dakle, dokazana je ogromna pljačka sportskih para u 2000. godini, kada su sportisti odlazili na Olimpijske igre u Sidnej. Od prihoda koji je prikazan samo tri procenta dobili su sportisti, a ostatak je glupi Đokica stavio u svoj, ali i u džepove bosova sportske mafije. Malo je preostalo i za Marinu Leković, kojoj je kupio stan na Banovom brdu u kojem može da uživa sećajući se nezaboravnih "kohabitacija" sa svojim malim Đokicom od Sidneja do Atine. 83 Ovu porodičnu genetsku falinku, koja se ogleda u slabosti na stambeni prostor, imaju i Manojlovići. Tako Predrag Manojlović pored kvadrata stambenog prostora u zemlji ima i stanove u Francuskoj, Češkoj, Nemačkoj ... Da li treba da se ističe kako njihova deca, inače gadijiva na Srbiju, koju su njihovi roditelji opljačkali i zapišali, studiraju i žive rasuti po svetu, od Amerike do Milana. Jedino nisu gadljivi na novac koji im se iz ove jadne zemlje uredno u neograničenim količinama upumpava. Da bog poživi Olimpijski komitet, Partizan, snenu Vladu Srbije i debile u Narodnoj skupštini. Pitate se kako se dolazi do ovih basnoslovnih bogatstava od kojih se poštenom čoveku zavrti u glavi? Kao jednu od mnogobrojnih aktivnosti treba skicirati rad Danka Đunića na "usavršavanju" domaćeg zakonodavstva u domenu ekonomije. Pod Đunićevim rukovodstvom sačinjen je, u Slobino vreme i uz Slobin i Mirin amin, nacrt zakona koji reguliše otkup firmi koji je bio po ukusu ljudi na vlasti, što ga je kandidovalo za potpredsednika vlade. Nacrt je predviđao da trećinu dele zaposleni, trećinu mogu da otkupe domaća pravna lica i institucije, a trećinu mogu da kupe strani subjekti bez potrebe legitimisanja. Nigde se ne predviđa provera porekla novca. Na taj način se iz senke ostvaruje većinsko vlasništvo nad privatizovanim organizacijama. Kažu da nije ništa lakše nego prevariti one koji bi hteli da prevare druge. Zna to Danko Đunić i ponudivši svima svilene bombone provukao je kod zakonodavca alat kojim je opljačkao dobar deo Srbije. To su iskoristili Zečević, Mišković, Radulović, Marjanović, Ljuba Mihajlović, M. Kostić, Dragan Đurić, ex taksista koji vodi "Zekstru", Zečevićevu firmu, 84 85 Branko Crnogorac, "zidar" koji je zidao između ostalog i prestižne stanove u Kursulinoj ulici, gde stanuju uticajni ljudi. Evo dela spiska stanara tog elitnog naselja u Beogradu. Dragan Tomić, neprikosnovenirukovodilac "Jugopterola", Slobodan Šarenac, direktor INEX-a i član uprave FK Parizan, Mirko Vučurević, vlasnik FK Budućnost iz Banatskog Dvora, u kome je njegova ćerka Vukica predsednik kluba, koji je inače i potpredsednik FK Partizan, potom Dragan Tomić iz "Simpa", član Predsedništva JSD Partizan, koji je sinu kupio Zeljezaru iz Skoplja. Ima tu i drugih Tomića. Na primer Mile Tomić, direktor Direkcije za imovinu u Vladi Republike Srbije.

Čovek koji je kao SPS kadar otišao u Ulan Bator, a odatle vratio kao visoki funkcioner DSS-a u martu 2001. godine, nakon oktobarskih promena. I odmah je postao generalni sekretar DSS-a, direktor DSS-a i predsednik Izvršnog odbora DSS-a. Čovek koji je četiri godine samostalno vodio kadrovsku politiku DSS-a verovali ili ne istovremeno je miljenik i Zorana Drakulića, koji ga je i izmislio, i Vojisleva Koštunice, koji je u Miletu prepoznao čudo neviđeno iz Donje Satornje. Poznavaoci koji znaju da je Mile istovremeno i u Partizanu i u Zvezdi, tvrde da je i pored nabrojanih funkcija samo na privremenom radu u DSS-u, praktično u proputovanju na putu u bolji život koji nastupa nakon novih izbora. Svaka krađa i pljačka srpskih kapitalnih dobara treba da dobije amin direktora Direkcije za imovinu Srbije koji Mile za odgovarajuću nadokadu nesebično i daje. S vremena na vreme ova podmazana mašina malo zaškripi i zahteva da se i bosovi direktno uključe. Da zavrnu rukave i malo uvuku ruke u govna ... 85

Danko Đunić, genije visokog kriminala

Gringo iz lošeg vesterna

Mozak srpskog visokog kriminala, g. Danko Đunić, koji se nalazi pod ozbiljnom istragom u američkoj revizorskoj korporaciji "Delloite&Toush", kao blizak čovek Miloševićeve porodice više od 15 godina šamara kase srpskih banaka, preduzeća, fondova Ana Lešo Kao direktor Ekonomskog instituta, čiji poslovni prostor je smešten u kompleksu u kome se nalazi i zgrada Narodne skupštine Srbije, gospodin Đunić je iznosio pare u kešu, u Grčku. U Beogradu je osnovao firmu "Eki broker", na čije čelo je postavio suprugu Pavu. Ova firma osniva potom firmu "Eki trejd" u zajedništvu sa grčkom firmom, čiji je formalni vlasnik izvesni gospodin Andrić. Na taj način g. Danko Đunić u Srbiju unosi svoj kapital sa privremenog boravka i pranja u Grčkoj. Grčka firma "Ekitransfer", vlasništvo pomenutog Andrića, osniva sa Đunićevom firmom u Beogradu preduzeće banku Western Union. Direktor ove banke je gospođa Mira Zečević, supruga Žarka Zečevića, a snaha njegove žene Pave. Gospođa Mira je nakon 5. oktobra 2005. godine izgubila posao direktora marketinga u NIP "Politika". Dok je njen supru9 Žarko, generalni sekretar Partizana, verno služio Slobodanu Miloševicu, Mira je bila veoma bliska srcu i krevetu Dragana Hadžiantića, portparola porodice Milošević. Sa lošom reputacijom napustila je "Politiku' i za platu od 5.325 evra danas je direktor Western Union banke. Od pre nekoliko nedelja je i njena ćerka Coka, koja o državnom trošku studira u Milanu, zvanično na platnom spisku banke, sa platom od 2.100 eura, mada nikada nije ni kročila u prostorije banke. A i Western Union posluje na neobičan način. Vrši transfer novca uz proviziju od četiri odsto. Ako se tome doda i provizija za konvertovanje dolara, franaka ili kruna u evro, banka zaradi čitavih osam odsto od uplate! Pada para na paricu.Zahvaljujući uticaju g. Đunića, sve komercijalne banke u Srbiji primorane su da imaju i šalter Western Union banke! Zato, skoro da je svim komercijalnim bankama prekipelo. Zašto bi vršile usluge transfera novca za drugu privatnu banku, kada i same rade takve poslove. Don Danko je genije za visoki kriminal. Ali, i njega je neko prevario. Platio je advokatu Nenadu Dragićeviću da svojim vezama u Demokratskoj stranci obezbedi Đuniću lokaciju na Terazijarna, uz hotel "Moskva", da sagradi poslovni prostor. Advokat je uzeo 250.000 evra, ali od posla - ništa. Izašao je iz pritvora, i Đunićevi ljudi su očajni što je neko uspeo da prevari najvećeg prevaranta. TABLOID, broj 62, 3. novembar 2005. 86

3. MAFIJA IMA SVOJE ZAKONE

Pripadnici italijanske Cosa nostre kažu da je ulazak u mafiju u stvari ulazak u raj. Jadnici, kada bi samo znali šta u Srbiji znači ulazak u sportsku mafiju. Sve privilegije pripadnika izvorne italijanske mafije liče na penzionerske povlastice za vožnju u gradskom saobraćaju, kada se usporede sa privilegijama srpske sportske mafije. Ove prve država koliko-toliko drži na uzdi, dok ovi poslednji drže na uzdi državu. U realizaciji njihovih zamisli učestvuje ceo državni aparat, od policije i vojske, preko tajnih službi, tužilaštava, sudova, ministarstava do Narodne skupštine, sve se ovo nalazi u funkciji ostvarivanja njihovih ciljeva. Sve navedene institucije kada nisu okupirane mafijaškim poslovima, s vremena na vreme

pokušavaju (dosta neuspešno) da se po malo mešaju i u svoj poslao. Zato ne čudi što nas svet koji to vidi doživljava kao jednu nedovršenu, retardiranu državu, koja je u celini jedna neuspešna imitacija stvarnosti koju treba izbegavati u širokom luku. I dok se u svetu mafijaške porodice medjusobno obračunavaju s vremena na vreme, naša sportska mafija nema takve probleme. Ona se samo obračunava sa svojim narodom na najbestijalniji mogući način. Kao da ne mogu da oproste što su potekli od tog istog naroda. Naša sportska mafija je jedna porodica bez bilo kakvih unutarnjih antagonizama. Lepak koji ih drži na okupu je mnogo jači od superlepka. To je nekontrolisani lični interes i neodoljiva potreba za uništavanjem oko sebe. Kako izgleda taj mafijaški raj. Sve što poželite, ili uopšte zamislite, možete da imate. Kakve imperije Gejtsa, Rokefelera, Onasisa. Ta oni su morali da rade i da plaćaju ono što su hteli, pri tome su morali i da poštuju zakone zemlje u kojoj su živeli. Najbujnija mašta ne može da zamisli šta ovim likovima sve može da padne na pamet. I sve što im padne napamet to imaju. Prvo otimaju novac, ali ubrzo vide da u novcu sreće nema, pa prelaze na konkretnije stvari. Posebnu sklonost imaju ka otimanju materijanih dobara i nekretnina. To su u početku hektari stanova, zatim vila u elitnim pred elima, bazeni, hale, igrališta, tereni za tenis, golf, silosi, benzinske pumpe, rudnici, robne kuće, koncerni. Koriste sva postojeća prevozna sredstva, od trotineta do aviona. Imaju i po više letilica kao da će da se kloniraju i u jednom trenutku budu na dva mesta. Ali nije ima lagan život. Do te mere je opterećen stresovima da moraju da potraže utehu u alkoholu, kojeg opet imaju u neograničenim količinama. Vrlo brzo se nalaze na dozi od kilo do kilo i po viskija ili konjaka dnevno, što predstavlja prelaznu fazu ka 87 teškim drogama. Već same mafijaške porodice u prvom kolenu imaju teške probleme zbog aktivnosti kojima se bave. Ciroza jetre, žene alkoholičarke, nimfomanke, pokušaji trovanja što sebe što životnih saputnika, zamonašivanje, ... U drugom kolenu se već primećuju teški poremećaji. Deca rasu ta po zemlji i inostranstvu, na teškim drogama u najskupljim školama, koledžima, univerzitetima, klinikama, '" Još jednom se dokazuje da priroda ima savršene odbrambene mehanizme kojima jedino može da se zameri sporost. Koliko ova država i ovaj narod nema sreće govori i činjenica da će pet do sedam porodica koje pretenduju da kontrolišu život i smrt u Srbiji, tek nakon dužeg vremena doći u situaciju da se medjusobno sukobljavaju. Pitanje je ko će od smrtnika preživeti i doživeti taj trenutak u kojem će možda taj bestijalni nagon za osvetom svom narodu malo popustiti. Ipak, u srpskoj sportsko mafijaškoj organizaciji vladaju pravila koja su jedinstvena za ovu vrstu organizacija u celom svetu. Pravilo broj jedan je da onaj ko greši - plaća. Dakle, greške se ne opraštaju. Kako se plaća? Uglavnom životom, što svojim što svojih najbližih. Pravilo broj dva je da ko priča - plaća. Kako se plaća? Isto. Mafija u svetu dobro zna da parazitira na društvu i ima granice do koje pruža svoje pipke. Ne zato što je opterećenja obzirima, nego iz čisto praktičnih razloga. Naime, ako organizam na kojem parazitira ugine, onda ni nje više nema. Tu je sreća i nesreća Srbije sa svojom sportskom mafijom. Ona nije opterećena tim obzirima i ona će isisavši i poslednju kap krvi ubiti svog domaćina i tako nestati. Na žalost ni nas tada neće biti. Kojim se sredstvima služi sportska mafija u postizanju svojih ciljeva. Za nju u punom smislu vredi poslovica - ništa ljudsko nam nije strano. A to ljudsko je opisano dosta temeljno u Krivičnom zakonu. Dakle, sva krivična dela su na repretoartu naših mafijaških virtouza. Od prevara, utaje, uzurpacije, korupcije, kradje, razbojništva, lažnog predstavljanja, zloupotrebe, falsifikata, preko otmica, ucena, reketiranja, pretnji, nanošenja teških fizičkih povreda, trgovina drogom, ljudima i informacijama, do ubijanja na najrazličitije načine uobičajene u Srbiji (vatreno, hladno i mlako oružje, pištolji, zolje, bombe, sekire, kame, bajoneti, bakrači, budaci, kamioni, avioni, ... ). 88

8

Ubistvo
Ako je Majakovski nekom omiljeni pesnik i uzor, onda je to pripadnicima srpske sportske mafije. Oni su na najbolji mogući način protumačili čuvenu uzrečicu ovog pesnika po kojoj "ko nije sa nama taj je protiv nas." Kažu da jedna od maksima našeg ponašanja treba da bude temeljena na potrebi da se amnestira 1000 ljudi, ako je medju njima jedan nevin. Za razliku od normalnog sveta pripadnici, a naročito čelnici sportske mafije, ovu maksimu doživljavaju malo drugačije. Za njih ako je medju hiljadu nevinih jedan kojeg treba ukloniti, onda niko od 1000 ljudi nema šansu da preživi. Začudjujuća lakoća sa kojom ovi ljudi posežu za tudjim materijalnim dobrima je prisutna i kada treba posegnuti i za tudjim životom. Tu se jedina nedoumica kod ovih ljudi može primetiti kod traženja odgovora na pitanja tehničke prirode. Kada nekoga treba obesiti, pitanje je da li koristiti kanap, klavirsku ili bodljikavu žicu. To je ono što bi jedino kod ovih monstruma moglo da bude sporno. Ako se pitate kakav je to mentalni sklop, kakav je to sistem vrednosti, kakvo je to vaspitanje i obrazovanje, kakav moralni kodeks, etički principi koji ih rukovode, jednom rečju kakvi su to ljudi, odgovor je istovremeno i teško i lako dati. Radi se o genetski degenerisanim moralnim nakazama i invalidima koji po pravilu predstavljaju finalni (ili barm polufinalni) proizvod degenerisanih porodica koje generacijski obiluju ozbiljnim kliničkim slučajevima naslednog poremećenog, devijantnog, upadljivog i svakako zločinačkog ponašanja. Uspešni sistemi u svetu na vreme prepoznaju ove genetske poremećaje i odgovarajućim metodama bespovratno obolele i degenerisane gene uklanjaju iz nacionalne genetske rezerve. Neuspešni, odnosno retardirani društveni sistemi, kao što je naš nacionalni slučaj, u upornom nastojanju da se po svaku cenu razlikuje od uspešnih, upravo nosiocima ovih genetskih devijacija širom otvara vrata za nesmetano delovanje. I to što je nivo funkcionisanja viši i time osetljiviji, utoliko se ovim ljudimay stvara više pogodnosti za njihovo nesmetano delovanje. Školski primer za proučayanje nasledne patologije morala moguće je dati kroz prikaz slučaja Žarka Zečevića. Osoba ponikla u jednom suštinski batinaškom okruženju u kojem je tata bio batina (kada nije bio buzdovan) u rukama nekontrolisane i neodgovorne vlasti. Okruženje se ovoj porodici i njenim željam i prohtevima prilagodjavalo što "spontano", što uz blagu pomoć batine, pendreka, pištolja, snajpera ili nekog drugog dokazano efikasnog metoda prefinjenog psihološkog ubedjivanja. Premlaćivanja, silovanja, zatvaranja, isledjivanja, presudjivanja i egzekucije su bile dekor u kojem je mali Zec 89 rastao. Kada se neko od tatinih slučajeva uporno opirao danima da se rastane sa dušom, tata je dolazi kući slomljen, što je ostavilo neizbrisive tragove na malom Zecu. Ali najstrašnije za malog Zeca je bilo kada je gledao sa koliko poniznosti tata sluša svoje nalogodavce, poznate srpske satrape. I on se zarekao - kad tad ja ću to promeniti, videće ti političari gde im je mesto, ješće oni iz moje ruke i igrati na moju muziku. Ovako visok nivo aspiracija zahtevao je i nemilosrdne žrtve. Zec je žrtvovao sve koji su mu se našli na putu. Uz put stradali su i mnogi koji su se nalazili u blizini. Veliki ciljevi zahtevaju i velike žrtve, to je barem jasno samo po sebi. Možda kvalitet i broj političara koji danas jedu iz Zecove ruke ne zaslužuje toliko nastradalih i ubijenih, ali ništa nije moglo da se prepusti slučaju. Zamislite kada bi zbog samo 999 nevinih bio propušten jedan koji je Zecu objektivno bio na putu. Takve geške Zec nije mogao da dopusti i svih hiljadu bi bilo likvidirano. Sigurno se pitate kako je moguće da samo jedan čovek isplanira, organizuje i izvrši sva ova nedela. Nije Zec u ovome bio sam. Imao je on i danas ima kvalitetne pomoćnike, od savetnika, tehnologa, eksperata raznih profila, do egzekutora koji su za manje ili veće pare, ili druge ustupke i beneficije obavljali tehnički deo posla. Zalet koji je uzeo da bi ispunio zavet dat tati, toliki je da Zec više ne može ni da se uspori, a kamo li da se zaustavi. A apetiti samo rastu i rastu. Sada se već došlo do najbogatijih Srba koje treba likvidirati, kao što je Filip Cepter, što verovatno predstavlja za Zeca samo prelaznu stepenicu da predje na ličnosti kao što je Bil Gejts, Donald Tramp, ili neko sličan. Dakle, od teškog moralnog bolesnika poteklog iz batinaškog okruženja izrastao je još bolesniji monstrum okružen leševima koje sam proizvodi u ničim ograničenim kolđčinama. Tačnije, on naručuje, a profesionalci to obavljaju za njega. Širok je krug onih koji Zecu pružaju usluge ovog tipa, od sitnih beogradskih lopuža, preko pripadnika zvaničnih državnih javnih i tajnih službi, do visokih profesionalaca iz Crne Gore zaduženih za specijalne slučajeve. Sociološki aspekt ovog problema, tj. psihosocijalna patologija grupe može jednako dobro da se prati i analizira na primer u vrhuške Sportskog društva Partizan. Bez ulaženja u detalje čitaoci će i sami prepoznati degenerisanu strukturu i funkcionisanje u kojem se ne vidi jasno ko kome kada komanduje, a

ko koga i u kojim situacijama sluša, gde se blisko rodbinski i bolesno genetski nadopunjuju jedan Danko Đunić, Žarko Zečević, Predrag Manojlović, uz pomoć prevejanih kriminalaca kakav je jedan Ivan Ćurković, Nenad Bjeković, Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, ... I na kraju početak - da se ponovno vratimo na Majakovskog. Bilo bi dobro kada bi pripadnici srpske mafije do kraja sledili svog omiljenog pesnika i kao i on prekratili sebi, a naročito nama paklene muke svojim prevremenim odlaskom sa ovog sveta. 90

Operacija "Ubiti Ceptera"
Dok stotine hiljada navijača traže ostavku generalnog sekretara Žarka Zečevića, naša istraga pokazuje da je krupni kriminal zapisan i u "genetskom kodu" ovog čoveka. Novine već pune dve decenije izveštavaju

njegovim lopovlucima, pljačkama, nameštenim rezultatima, podmićivanju sudija, ucenama ... Jovo Karanović Pokojni Slavko Zečević, Žarkov otac, nekada ministar policije, bio je jedan od najodanijih Titovih batinaša. Njegovu pseću odanost Tito je posebno cenio, a Slavko ju je bogato unovčio. G. Zečević je tražio od nekadašnjeg predsednika FK Partizan Miće Prelića da špijunira tadašnje srpske rukovodioce Latinku Perović i Marka Nikezića i da se denuncijacije svakodnevno dostavljaju Titu, kako bi ovaj dobio "argumente" za njihovo uklanjanje s političke scene. Kad je Prelić odbio naredbu ministra Zečevića, odmah je bio smenjen. Na njegovo mesto Slavko dovodi Spiru Sinovčića (danas živi u Hrvatskoj) i visokog funkcionera Udbe Dragana Papovića. Papović je, inače, postao poznat po mračnoj ulozi u čuvenom slučaju Đorđa Martinovića, kome su albanski zlikovci, na njegovoj njivi, nabili litarsku flašu u čmar, a podguzna muva Papović je to pripisao nesrećnom Martinoviću kao "samopovređivanje", maltene - samozadovoljavanje. Slepu lojalnost Josipu Brozu ministar policije Slavko Zečević pokazuje i kada zajedno sa Obrenom Đorđevićem, tadašnjim načelnikom Udbe, organizuje kidnapovanje biznismena Slobodana-Bate Todorovića i, u ono vreme, senzacionalni lažni proces stoleća u Srbiji. Prema arhivama BIA, i Žarkov otac Slavko Zečević bio je umešan u mnoge kriminalne afere, iz kojih je, po pravilu, izlazio sve bogatiji i bogatiji. Još se pamti ona u vezi sa novobeogradskim "Beogradinženjeringom", čiji direktor je bio Jovo Obradović. Tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu dao je nalog da se, kao saučesnik, uhapsi i Slavko Zečević. Od zatvora ga je spasao Stane Dolanc, Titov naslednik. 91 Molba za pomoc Redakcija Tabloida je prikupila nekoliko stotina dokumenata i desetine pisanih izjava i snimljenog fono i video materijala o delovanju mafije iz Humske 1 i njihovih saučesnika. Imajući u vidu da je reč o pljačkanju koje podriva budućnost Srbije, prošle nedelje smo se obratili predstavnicima nama prijateljskih zemalja i međunarodnih institucija, da od vlasti u Srbiji o svemu tome zahtevaju neodložnu i punu javnu istragu. Nova meta Zekina meta i meta njegove bande sve češće je i biznismen Miroslav Mišković, koga optužuju da hoće da pored Zvezde kupi i Partizan, te da finansira pobunjene Partizanove navijače! Naslednik dosijea Siva eminencija bande iz Humske je i Slobodan Novaković, čovek opšteg zanimanja. Uzeo je od Zeke

velike pare, a javno je posle 5. oktobra pronosio vesti da je Zeka od svog strica nasledio Đinđićev dosije i da mu niko ne može ništa. 92 Neće niko da ubija za Zeku

Iz izvora bliskih bezbednosnim službama zemlje, Tabloid saznaje da je Žarko Zečević prijateljima iz Crne Gore nudio 1,5 miliona evra da ubiju Filipa Ceptera, koga smatra organizatorom "hajke na njega". Ponuda je odbijena. I jedan ugledni biznismen iz Švajcarske, inače prijatelj Žarka Zečevića, odbio je sličnu ponudu, obrazloživši da je on ozbiljan poslovan čovek koji se bavi legalnim poslovima. 93 Godine 1979. jednoglasnom odlukom za sekretara SD Partizan bio je izabran Raša Karaklajić. Ali, Dragan Papović i Spiro Sinovčić pokreću mašineriju i smenjuju ga da bi na njegovo mesto postavili mlađanog Žarka Zečevića, kome otac Slavko namešta (ot)puštanje iz vojske posle samo mesec dana, jer je "nesposoban za služenje vojnog roka". Raši Karaklajiću kupuju "jaguara" i, da bi ćutao, postavljaju ga za upravnika Stadiona JNA. Godine 1985. Stane Dolanc i Spiro Sinovčić postavljaju Žarka Zečevića za generalnog sekretara Fudbalskog kluba Partizan, i to kao "antisrpski kadar", da se onemogući armijski uticaj na klub i njegova projugoslovenska orijentacija. Slavko Zečević je od 1955 do 58. godine bio vojni ataše u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, kada je uhvaćen u jednoj operaciji šverca oružja. Prošao je bez posledica, izuzev kada je u pitanju račun u banci. A tako je moglo i zbog toga što je Slavkov rođeni brat Mića Zečević (inače otac Pave, žene Danka Đunića, danas nekrunisanog kuma krupnog finansijskog kriminala) bio načelnik Uprave za analitiku u Resoru državne bezbednosti. Kao takav imao je uvida u sve dosijee, koji su u to vreme vođeni o skoro svakom punoletnom građaninu. Sa bratancem Žarkom, Mića Zečević je ucenjivao mnoge političare i privrednike, tražeći novac, podršku, glasove, poslušnost, zaborav ... Za predsednika FK Partizan 1986. je izabran general-pukovnik Zdravko Lončar, prvi čovek avijacije i zamenik Veljka Kadijevića. Za potrebe avijacije JNA, general Lončar od Italije, preko firme "Markoni", kupuje raketne sisteme. Kad je firma ponudila generalu uobičajenu proviziju u iznosu od 320.000 dolara, on odbija da uzme taj novac za sebe i postiže dogovor da se ta sredstva uplate FK Partizan na ime reklame. Međutim, u Italiju, na "dogovor oko realizacije uplate", odlazi ko drugi nego generalni sekretar kluba Žarko Zečević i vraća se sa - 60.000 dolara u tašni. Da se elegantno utaji tolika razlika, pomogla je činjenica da su Italijani odbili da ih Partizan na svom stadionu reklamira, jer se njihova firma bavi prodajom radarskih sistema, koji su zaštićeni vojnim, poslovnim državnim tajnama. Tako je na samo jednom kratkom putovanju Žarko Zečević maznuo 260.000 dolara. Shvativši, naravno, o čemu se radi i iznerviran ovakvim hohštaplerskim činom, general Lončar protiv Žarka Zečevića podnosi krivičnu prijavu. Tadašnji javni tužilac Srbije bio je Spiro Vuković, član uprave Crvene zvezde. Žarko aktivira svoje mafijaške ganglije i na mesto predsednika Sportskog društva dovodi Aleksandra Bakočevića zvanog Gušter (kasnije bio gradonačelnik Beograda, predsednik Skupštine Srbije, pesnica Slobodana Miloševića). Ovaj odlazi kod Spire Vukovića i preti mu da će policija da upadne u Crvenu zvezdu i sve ih 94

pohapsi ako Žarka ne ostave na miru i oproste mu siću od 260.000 dolara. Godine 1987. Partizan za male pare otkupljuje kuću na Dedinju, vlasništvo pokojne učiteljice, i dodeljuje je Nenadu Bjekoviću. U to vreme Bjeković je bio u Nici i otuda šalje pare za adaptaciju. Žarko mu ispostavlja račun na 550.000 dolara, mada je stvarni iznos bio manji od 150.000 zelembaća. polazi do velikog sukoba i svađe između Bjekovića i Zečevića, pa Žarko krivicu svaljuje na arhitekte Vladu Božovića i Duleta Grujića optužujući ih da su oni naduvali račune i ukrali Bjekoviću pare. Žarko ih je najurio iz posla, ali su oni inspektore Udbe opširno pismeno izvestili o ovom događaju, o čemu u BIA i danas postoji pisani trag. 95 TABLOID, broj 63, 10. novembar 2005. Kako se kriminal širi sportskim prostorima (2)

Ugledni preduzimač Grujić
Aleksa Jovanović Neumorni građevinski i sportski radnik Dušan Grujić, inače predsednik Teniskog kluba Partizan, nastavlja stranputicom koja je poznata javnosti kada su u pitanju zloupotreba i rasipanje sportskog ugleda jednog vrhunskog kluba. Nije mu bilo dovoljno da uništi i onako malobrojne teniske terene i da ih pretvori ulični posed na kojem bespravno gradi palatu, nego je još izvršio njemu znanim metodama i sredstvima pritisak na nesretnog Matu Jašovića, koji je svojim potpisima trebalo da stvori privid legalnosti celog "poduhvata". Očekivalo se da će doskorašnji saradnici nastaviti započete zajedničke aktivnosti usmerene protiv sporta i sportista, a naročito tenisera, po receptima Danka Đunića i Žarka Zečevića, koje po Sportskom društvu distribuira FK Partizan. Ali, u ljude se nikada ne može bezrezervno pouzdati. Zamislite, Mati Jašoviću je bila dovoljna samo jedna sudska presuda na dve godine uslovno koju je sa svojim saradnikom Duletom Grujićem Cucanom dobio za zajedničke "poslovne" aktivnosti, pa se uplašio i odlučio da prestane za neko vreme sa kriminalnim radnjama. Cucana zaista ne može da shvati da nakon samo jedne sudske presude neko može da prestane sa vrlo profitnim aktivnostima, što je bio dovoljan razlog da se sa Matom Jašovićem žestoko posvađa. Sada se vidi koliko Duletu nedostaje pokojni Gidra Stojanović, njegov odani i nezamenjivi saradnik iz doba razvoja građevinskih poslova. Ovaj lik, inače dobro poznat organima gonjenja, uskakao je u svim kriznim trenucima da pomogne u poslovnoj karijeri Duleta Grujića. Ako neko neće da napusti svoju kuću u kojoj je rođen da bi na njegovom placu Cucana gradio palate, ili ako neko nije zadovoljan naknadom koja mu je ponuđena, ili ako neko potražuje svoje pare, ništa zato. Tu je bio Gidra da na sebi svojstven način, prefinjenim psihološkim tehnikama "ubedi" sa govornika u neminovnost onoga što je njegovom poslovnom partneru potrebno. Ta saradnja je bila veoma uspešna i plodotvorna. Profiti su bili enormni i sve se bratski delilo. Dule je poznat po dobrom poznavanju tablice delenja, a i oduzimanju mu nije strano. Ipak, jednog dana Gidra je došao do podataka da se nije baš najpravilnije delila dobit i po Beogradu se čulo da će "penzionisati" svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja. 96

Kao i mnogi drugi "tvrdi" momci sa beogradskog asfalta i Gidra je iznenada dobio rešenje o prevremenom odlasku u "penziju" koje mu je neko "uručio" upravo na izlasku iz TK Partizan. Poznavaoci tvrde da je ubici iz prostorija kluba javljeno kada će Gidra izaći. Ipak, Duletu Grujiću neće biti teško da nastavi uspešnu preduzimačku karijeru. Tačno je da je ostao bez svog "pravnog zastupnika" i "psihoterapeuta" Gidre, a i nisu mu tako bliski zvaničnici beogradskih opština kako su nekada bili, ali zato je tu Zeka i mnogobrojni korumpirani sudski i opštinski službenici. Tako mu neće biti teško ni da reši problem izgubljenog sudskog spora sa Milanom Mandarićem, jednim od uglednijih i bogatijih Srba u svetu kojeg je nameravao da "skrati" za značajnu sumu. Ovaj naivni menadžer fudbalskog kluba u Sautemptonu je Duletu Grujiću dao avans za poslovno ulaganje u naš sport, koji je završio u privatnom džepu primaoca. Verovali ili ne, sud je presudio u korist oštećenog Mandarića i sada Cucana treba da isplati preko 350.000 evra. Dok prikuplja ove pare, na njegovu kuću i privatni teniski klub, koji je uspešno izdavao diplomatama, stavljena je hipoteka i ceo objekat je poprilično zarastao u korov. Sve što na ovom planu bude izgubio povratiće Dule opet preko sporta. Samo da uz pomoć roditelja tenisera kojima obećava kule i gradove najuri Bobu Živojinovića iz Saveza i brzo će se naći potrebne pare da Cucana bude ono što je i do sada bio - uspešan poslovan čovek u Partizanovoj porodici. Tačno je da nekim od tenisera nije u stanju da plati ni obećanu stanarinu, ali se nakon poslednjih dešavanja može očekivati da se Duletov položaj popravi i da posle niza godina ovaj "uspešan privrednik" i "sportski radnik" ponovo može nesmetano da ulazi u prostorije FK Partizan. Staviše, verujemo da bi mogao da se pojavi i u svečanoj Partizanovoj loži, gde bi se konačno našao u pravom društvu oprobanih, dokazaniv i ozloglašenih kriminalaca u sportu sa Dankom Đunićem na čelu, Žarkom Zečevićem i ostalima. 97 TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005.

Rulet smrti: Sportsko društvo "Partizan" nije samo mafijaško druŠtvo i banda u bandi nego i F ABRIKA neobjašnjivih udesa

Pozovi Zeku radi ubistva

Spisak ubijenih, prebijenih i onih koji su služili mafijaškom bosu iz "Partizana" impresivan je. Neverovatno je i da toliki broj ljudi, sa sličnim vezama i u sličnim okolnostima, okonča neprirodnom smrću, da je lako pretpostaviti motiv, a da se ipak niko ne udubi u ovu smrtonosnu "slučajnost" Z. Mijatović A. Jovanović Verujemo da smo u serijalu o mafiji iz SD "Partizan" javnosti stavili na uvid obilje činjenica koje jasno govore o dubokoj kriminalnoj prirodi i aktivnosti vodećih ljudi ovog društva. 98 Kamioni rade ko ludi Jedan od stradalnika je i advokat Branko Pejović. U trenutku kada je okončao nesrećnim slučajem, verovali ili ne - podletanjem pod kamion, bio je na funkciji generalnog sekretara FSJ. Na ovo mesto dolazi kao član I0 FK 'Partizan" i zahvaljujući ovom lobiju dolazi do funkcije u režiji Žarka Zečevića. U početku je saradnja bila besprekorna, sve dok Zeka nije Branku ispostavio račun za postavljenje na prestižnu funkciju. Zahtevi su se odnosili na najteža krivična dela - overa dvojnih ugovora, fingiranje visine obeštećenja, kao i druga teška krivična dela. Kada je Pejović zaključio da je cena koja mu je ispostavljena prevelika, iskopane su ratne sekire. Pejović je kao iskusan advokat (svojevremeno i predsednik Advokatske komore) na vreme prepoznao kuda to vodi i bespoštedna borba u kojoj se sredstva nisu birala je počela. Pejović je mogao da predvidi mnoge stvari, ali padanje pod kamion ne. Dakle, borba je završila klasičnim nokautom. Pejović gine na Ibarskoj magistrali podletanjem kolima pod kamion! Kako se Radojica zamerio Zeki

Kap koja je prevršila meru i konačan znak za početak operacije bilo je sporno izmirenje računa između košarke i fudbala (čitaj Zeke i Radojice). Nikako da se dogovore oko tričavih 1.000.000 DEM, ko kome duguje i zašto. Stvari su se do te mere zaoštrile da je Nikčević bio primoran da zapreti kompromitujućim materijalom - video zapisom snimljenim u Njujorku, na kojem se može videti (i čuti) kako igrači "Abraševića" "igraju" po ženi Žarka Zečevića. Sticajem čudnih okolnosti, naime, Mira je kao predstavnik turističke organizacije bila na promociji naših turističkih programa u Americi, gde su igrači "Abraševića" bili sastavni deo naše delegacije. Nakon silnog igranja morali su da se opuste uz malo alkohola, koji ni Miri nije bio mrzak. I šta da se radi. Mira voli, kad ne boli. Ništa bez pomoći Zahvaljujemo inspektorima Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograda i Bezbednosnoinformativne agencije na pruženim dokazima o izvršenim uviđaj ima nakon ubistva i operativnim saznanjima o ubicama i naručiocima, kao i licima koja su sprečila razrešenje ovih ubistava. 99 Pitanje nad pitanjima je, međutim, kako i zašto je jedan od najuzornijih kolektiva bivše Jugoslavije postao stecište i leglo najgorih kriminalnih aktivnosti, koje su za posledicu imale i mnogo ubijenih, a i definitivnu kriminalizaciju našeg društva. Odgovor se može naći ako se pođe od 1971. godine. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Slavko Zečević, koji je na tu funkciju postavljen 16. jula 1966, nakon Brionskog plenuma, smenjuje tadašnjeg predsednika FK "Partizan" i predsednika Olimpijskog komiteta SFRJ Miću Prelića, uzornog omladinca, koji je čak i predao štafetu Titu. Prelić je svojevremeno bio odbio da tadašnjem šefu Udbe za Kragujevac, Slavku Zečeviću, otkucava svoje partijske drugove, Latinku Perović i Marka Nikezića. Tada Sportsko društvo okupiraju dve ključne policijske službe - Udba i KOS, na čijem su čelu Slavko Zečević i Jovo Popović, general KOS-a, koji je u našoj javnosti za svog života bio poznat kao komesar za bezbednost u FSJ. Ta simbioza Udbe i KOS-a imala je stravične posledice, jer se tada, još za Titova života, general Popović hvalio kako u ovoj državi jedino on polaže račune Titu i Dolancu. Serija likvidacija počela je sa Rankom Rubežićem, koji je ponekad "pevao" o tome kako oni zapravo za tajnu službu diluju drogu. Kada je moćni Popović procenio da odlivanje podataka može da postane opasno, naredio je likvidaciju Ranka Rubežića, koju su njegovi puleni, sa Borisom Petkovom na čelu, uspešno izvršili. Jedan od načina na koji je trgovina drogom funkcionisala bilo je specijalno odeljenje Udbe. Ono je drogu zaplenjenu na graničnim prelazima, a i na drugim mestima, skupljalo i upućivalo na komisijsko uništavanje. Komisija bi potpisala da je nekoliko stotina kilograma heriona spaljeno, a zapravo je ceo kontingent predstavljao - spaljeni šećer. Droga je nalazila svoje kupce na stranom tržištu, a tako dobijen novac ostajao je organizatorima za njihov potrebe i akcije. Nisu se mnogo brinuli za posledice, jer je general pružao zaštitu i u policijskom i sudskom postupku i u - Zabeli. Brzo su pušteni ne izdržavši kazne zatvora do kraja. Ista priča se ponovila i sa Andrijom Lakonićem, koji je ubijen po istom receptu, samo na drugom mestu, u poznatom noćnom klubu, zapravo udbaškom lokalu "Nana", a ubice je, po nalogu sa najvišeg mesta, spasavala sama policija. Poznato je da je tadašnji inspektor SUP-a Beograda Miroslav Bižić do granice prebacio Darka Ašanina, koji je kasnije bio optužen za ubistvo. Ključni čovek koji je obezbeđivao nesmetano funkcionisanje poslova kompanije, pre svega FK "Partizan", ali i KK "Partizani!, bio je Slavko Mijović, službeno zadužen za bezbednost. Njega je lično general Popović vrbovao dok je bio na odsluženju robije u Zabeli, gde je bio po kazni zbog ubistva arhitekte sa Banovog brda, čoveka (ho100 moseksualca) u njegovom stanu i zbog pljačke. Tada je napravljen opasan pakt sa još opasnijim Milojevićem, koji je važio za veoma karakternog, prekog i opasnog. Čak i Arkan je umeo da kaže kako u Beogradu respektuje jedino Slavka Mijovića, inače generalovog zemljaka iz Murina. Mijovićev autoritet je bio dovoljan da nikada ne bude nikakvih problema i da se niko ne rita. Pa ipak povremeno bi se pojavljivali problemi. Zapravo, u "Crvenoj zvezdi" je identičnu funkciju imao Željko Ražnatović Arkan, takođe pitomac generala Jove Popovića, kojem je jedino odgovarao za svoje postupke. Bolje upućeni u ove prilike na beogradskom asfaltu znaju da niko nije smeo da uđey u taj strogo kontrolisani zabran. Kada je, na primer, bokser

Fahrija Šekularac pokušao da proširi saradnju sa Draganom Džajićem i FK "Crvena zvezda", kazna je ubrzo stigla u vidu najbrutalnijeg napada pištoljima po njegovoj glavi, koje je u Džajićevom prisustvu izveo danas pokojni Miodrag Gidra Stojanović. Tom prilikomje u prostorijama svog matičnog kluba batine dobio čak i Dragoslav Šekularac, koji se posle toga požalio Arkanu šta mu se desilo "u njegovoj kući", što je Arkan popratio rečima: "Nije u redu, nema smisla". Policija ni do dan-danas nije rešila ubistvo Slavka Mijovića, pre nekoliko godina u lokalu ispod FK "Čukarički" na Banovom brdu. Ali, oni bolje upućeni dobro znaju da je Slavko Mijović ubijen zbog "Partizana". Ubica je iz Crne Gore, još je živ, i - prijatelj je Žarka Zečevića. Tako je njegova pogibija samo jedna u istom lancu krupnih finansijskih interesa, vezanih u ovom slučaju za "Partizan", a šire za sport u kojem su likvidirani i Bulatović i Pejović. Zbila se i još jedna likvidacija, predsednika kluba za dizanje tegova Željka Škrbe. Greškom ili ne, tada je pored njega ubijen i jedan od elitnih policajaca, jedan od najsposobnijih strelaca Nebojša Batoćanin. Ono što mnogi u DB-u nisu znali jeste zapravo da je u toj službi vrlo bitno ko je potkošulja, ko košulja, ko pulover, ko sako, a ko pancir. Tako su i bili tretirani, pa su svi sem potkošulje bili osobe na privremenom radu, a da to zapravo nisu znali. Samo su šefovi znali kada će doći vreme za njihovu likvidaciju, odnosno kada je po njihovoj proceni istekla njihova upotrebna vrednost. Tako se i ugledni biznismen Radojica Nikčević uzalud zanosio mišlju da je on visoko rangirani oficir DB-a. Kada je došlo do sukoba krupnih finansijskih interesa, njegovi prijatelji su ubrzo saznali brutalnu istinu, da je Radojica Nikčević bio samo maramica za brisanje. Rade Mirković, tadašnji suvlasnik TV "Palma" u osnivanju i noćnog kluba "Taš" (a drugi suvlasnik je bio Zekin prijatelj), koji se u to 101 vreme zabavljao sa Ekstra Nenom, odlazi u Mađarsku da kupi opremu za TV "Palma". Nosio je sa sobom 1.500.000 DEM, što je znao jedino Zečević. Kasno noću Mirković je podleteo pod kamion. Nije prežive o, a novac nikada nije pronađen. , Zečević se približava Mirkoviću uz posredovanje Miloša Ćuljkovića, vlasnika prestižnog restorana "Stupica". Ćuljković je bio poznat po tome što je "u samoodbrani" ubio s leđa navodnog napadača. Ubio je, u stvari, čoveka kojem je ostao dužan pozamašnu količinu para, verovatno heroinskog porekla. Zečević kao uticajan lik nije dozvolio da se njegov prijatelj "pati" po sudovim,?. Ćuljković je oslobođen i to tako da se javno tužilaštvo smejalo. Šta drugo da rade kada se u Mišarskoj ulici nađe mrtvo telo upucano iz "magnuma", "u samoodbrani" - s leđa. A i moglo se očekivati da se na prijatelje sinova visokih funkcionera UDB-e ne primenjuje zakon baš tako doslođno kako je zakonodavac mislio. Ćuljković i Zečević su ortački delili kuću (kulu) u Herceg Novom, gde je Zečević u to vreme bio poznat i kao vlasnik restorana "Plavi 5". I kada su odnosi sa Ćuljkovićem malo zahladnili, na jednom od njegovih putovanja u Crnu Goru odigrava se ko zna koja repriza već poznate predstave - kolima se "podleće" pod kamion i Ćuljković gine na mestu. I član uprave FK "Partizan" Radojica Nikčević od bliskog saradnika postao je mrtvac. U vreme nesreće bio je direktor Stambene zadruge "Suftladija", locirane na Topčiderskom brdu u blizini poznatog restorana "Šeher". Sa Nikčevićem se Zečević upoznaje dok je ovaj bio direktor nabavke u Jugobanci, dakle na mestu na kojem su se ugovarali i realizovali razni unosni poslovi. Da li treba naglasiti da se po upoznavanju Zeke i Nikčevića Jugobanka snabdevala pretežno preko marketinga SD "Partizan" po višestruko uvećanim cenama. Kada Zeka prelazi u FK, sa sobom dovodi (Radojicu, koji mnogobrojne poslove prihvata da radi kao volonter. Čak se uključuje i u košarkaški klub, ali ne napušta mesto u I0 FK. Ovako sposoban čovek bez većih problema, uz dobar i uspešan projekat i uz odgovarajući finansijski "konsalting i inženjering", postaje i predsednik košarkaškog kluba. I njega bije glas da je bio dobar saradnik "službe". Do razlaza dolazi kada su dva prijatelja dobila različite vizije razvoja SD "Partizan". Zeka je sebe video kao vlasnika fudbala i košarke, braći Manojlović je pripao vaterpolo sa SC "Banjica", rukomet je bio predviđen za Dragana Rankovića, kojeg je na mestu pretendenta na ovaj sport i klub zamenio Moma Mandić. Ostali klubovi su bili zanemarivi u ovoj podeli. Dakle, nije bilo mesta za još jednog krokodila u "Partizanovoj" bari. To Radojica nije na vreme shvatio i krenuo je da se osamostaljuje. Prvo vrši renoviranje prostorija, pri čemu se nekontrolisano širio po prostorima SD 102

"Partizan". Onda i ne čudi što ga je Zec prepoznao kao maligno tkivo i odlučio se na ra dikalnu operaciju. Ono što Tabloid zna jeste da je Radojica Nikčević ubijen na izlasku iz svojih kola, pri dolasku na posao. ispred Stambene zadruge "Šumadija", u ulici Andre Nikolića u Beogradu. Nikčević je u trenutku "prevremnog penzionisanja" bio i vlasnik stanice "Pink", zajedno sa Željkom Mitrovićemo Likvidaciju Nikčevića izvršili su, obučeni u radničke kombinezone, Crnogorci iz Bara, bivši bokser Vaso Pavićević i Joca Vujačić, po naređenju glavnog bosa iz "Partizana". Kasnije su i oni likvidi rani u Crnoj Gori, da se zametnu tragovi. TABLOID, broj 69, 22. decembar 2005. 103

3.2. Bezakonje i nasilje

U vreme početaka američke države čak je i južno od Pekosa vladao zakon. Zakon samozvanog sudije Roja Bina. I tu je neki red morao da postoji. Kod nas je danas još uvek obrnuto. Nikakav zakon ne postoji a reda više nema kako za hleb i mleko, tako ni za zejtin. Policajci su dobili nove uniforme, nove plate, novu opremu i novo ime - poznati su kao "deset evra". Semafori služe da bi ljudi pazili da ne prelaze na plavo, ostale boje su dozvoljene. Tužilaštvo služi za zaštitu onih koji su na vlasti - čitaj mafijaša, tajkuna, bivših robijaša - sadašnjih bogataša, jednom rečju respektabilnih industrijalaca i političara, ali samo onih koji se nalaze u njihovoj milosti. Van toga je pravilo da nema pravila. Zbog toga ne čudi što sudovi vrlo retko nešto uopšte i dobijaju da rade. Kad nešto i dobiju, onda je to po pravilu nebitno, tako da ne čudi što ih se danas doživljava kao toalet papir u ovoj državi. Za jednokratnu upotrebu. Tako smo prešli na sledeću razvojnu stepenicu - kako organizovano i dirigovano sprovoditi bezakonje. A zašto to mora tako da bude. Zato što mi nismo bogato društvo. Mi nemamo dovoljno para da damo svakome koliko mu treba. Ali zato možemo da nagradjujemo privilegijama. Kojim. Mali ljudi mogu za svoje male uspehe da imaju male privilegije, a to je da samo malo krše zakon. Oni malo uspešniji mogu da krše zakon u malo većem obimu, a oni na samom vrhu piramide - za njih ovi zakoni i ne postoje - oni imaju svoje, mafijaške zakone. Kako to izgleda u praksi. Ako ste neuspešni, što znači da niste ušli u mafijaške redove, onda nemate nikave privilegije. Zbog toga oni navijači koji nisu prihvatili da za potrebe sportske mafije izvršavaju najteža krivična dela po nalogu mafijaških bosova (premlaćivanja, razbojništva, ubistva, ... ), dobijaju kao nagradu stanove, kuće, vikendice, radnje, poslove, kioske, pare. Preostala većina može da dobije pendreke preko ledja i kordone policije koja čuva mafijaški poredak. Na sreću, svi navijači uredno plaćaju porez iz koga policija dobija plate, a i dobro je opremljena, tako da za svoje pare dobijaju stručno lomljenje kičme. Dakle, za prve zakon ne važi, a za druge ni krive ni dužne funkcioniše nemilosrdno i trenutačno štiteći mafijaške bosove koji porez nikada ne plaćaju. Mafijaška pravila, koji su inače na snazi u ovoj zemlji, predvidjaju zaštitu počinilaca teških krivičnih dela, koju obezbedjuju državni 104

organi pod kontrolom mafije. Stradaju neuspešni (čitaj jadnici, invalidi, penzioner, deca, siromašni). Ako vas neko od privilegovanih udari kolima na pešačkom prelazu i ako ne budete imali sreće i preživite gaženje, ubrzo možete očekivati sudsku presudu po kojoj ćete morati da platite farbanje oštećenih kola. Ako je dete pregaženo, mafijaška pravila predvidjaju odgovornost roditelja. Ipak i ovde ima neki red. Prvo ojadjenoj strani kažete da vmože da živi i bez nogu - "dobiće od mene kolica na odloženo." "Čujem da ti to tvoje pregaženo dete i nije bilo dobro u školi, a i često je poboljevalo, dakle, budi zadovoljan što sam ti rešio probleme koje si imao" - kaže proslavljeni sportski mafijaš uz to spreman da sa vama učestvuje u troškovima popravke svog džipa zbog štete nastale prilikom gaženja vašeg deteta. 105

Nebojša llić, beogradski ministar sporta, sve više podseća na svog idola, neprevaziđenog mahera Danka Đunića

Lomi kičmu
N. Živančević Nebojša Ilić, mladi i prespektivni kadar DS-a, sekretar za sport Beograda, gazda veslačkog kluba Partizan, veslački trener, selektor, funkcioner... jednostavno rečeno "tata Danko Đunić" u drugom pakovanju. Parama iz kase sekretarijata za sport Nebojša Ilić obnovio je prostorije Partizana na Adi Ciganliji, tako da je crno-beli kolektiv praktično njegovo vlasništvo. Nenamenski je napravio balon sa veštačkom travom na istom mestu (valjda da bi veslači vežbali), pa taj objekat sada izdaje zainteresovanima za mali fudbal. Naravno, pare od izdavanja idu Iliću u džep, a značajnu proviziju ima i tata Danko Đunić. Izgrađeni su još bazeni, saune, kafići, pa se Ilić preznojava i brčka sa svojom i tuđim ženama. Ponaša se kao prebogati šeik, a obavešteni izvori tvrde da se u zatvorenim krugovima svašta radi - orgije, bahanalije, grupnjaci ... Pripremali su se na objektima Nebojše Ilića i Ukrajinci koji su za usluge platili kešom. Naravno, tim parama se gubi svaki trag još pre izlazne rampe sa Ade Ciganlije. Puštena je u promet priča da su lovu pojeli somovi-kapitalci koji se nalaze u (i oko) jezera. Rekli smo kafić u veslačkom klubu Partizan radi samo za odabrano društvo. Piće se toči u neograničenim količinama, naravno, bez fiskalnih računa, a gazda naplaćuje u naturi, kome i kako stigne. Raskalašni dečko sa Banovog brda , pisali smo već da imay skriveni dvorac u Beogradskih bataljona 27 pored igrališta FK Cukarički, znao je da iskoristi pozicije i posle svetskog veslačkog prvenstva za mlade, od para koje je vešto uštedeo, sagradio je i do gradio čitavu imperij u na Adi. Naravno sve sa sredstvima sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda. Ilić je predsednik programske komisije Olimpijskog komiteta SCG. Kao dobar poslušan dečko dobio je 25000 dolara za seminar trenera?!? Od Uprave za sport, odnosno Aleksandra Šoštara, muze pare koliko mu je volja, jer njegovom kolegi stižu direktive koliko će sredstava i na koje račune da prebacuje. I to bez pogovora. Tako se, bez tendera, nabavljaju čamci, oprema ... a sve uz blagoslov Danka Đunića. 106

Ilić je 10. januara prošle godine na Banovom brdu, u Peštrovićevoj br.47 uleteo kombijem u dvorište, razvalio kapiju i teško povredio Miroslava - Miku Malinovića. Nesrećni čovek pao je kao pokošen, kičma je pukla, a nesrećnik sada dane provodi u Sokobanjskoj vezan za invalidska kolica. Tragom ove informacije otišli smo na mesto događaja, pronašli suprugu Mike Malinovića, ali od nje nismo mogli da čujemo ništa, jer je uplašena, rezignirana što se novinari tek sad pojavljuju. Ne želi da odgovori ni na jedno pitanje, sve vreme skrivajući počinioca. Ipak, uz novinarsku veštinu, uspevamo da isprovociramo gospođu Malinović koja posredno priznaje da je slomljena kičma njenog muža delo Nebojše Ilića. Više je uzbuđuje novinarsko pitanje da li je procesuiran počinilac ovog krivičnog dela, nego činjenica da živi u udžerici, opasana sa dvoje nervoznih kerova. Ipak, zaklela se zemlja raju da i mi saznamo više detalja. Pričaju komšije ... Počinioca predstavljaju kao bogatog mladića koji ne pita koliko košta da se cela stvar zataška. Dolazio je, tajno, slao svoje emisare ... Kupio je nesrećniku invalidska kolica, a ženu mu je zaposlio. Priznaju da su iMalinovići problematični, imali su stanove, sada su u udžerici. Da bi cela stvar do kraja bila ispitana, Tabloid će se zvanično obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova i tražiće na uvid dokumenta, odnosno zapisnik sa uviđaja od 10. januara 2004. godine. Takođe, od tužioca ćemo kasnije, dobiti informaciju da li je pokrenut postupak i da li je Nebojša Ilić procesuiran? Prema informacijama kojima raspolažemo, cela stvar je zataškana, a predmet, ukoliko uopšte postoji, stoji u fioci prekriven debelim slojem prašine. Nazdravlje. 107 TABLOID, broj 48, 28. jul 2005. Mafija iz uprave Partizana najavljuje obračun sa navijačima

Udri bandu

Dvojica mafijaša, koji su ojadili srpski sport i Partizan, bili su povređeni odnosom grobara, koji su svoj gnev iskalili i na međunarodnoj utakmici. Dvojcu iz Partizana nisu potrebni navijači i gledaoci. Oni i bez njih rade svoj biznis. Zabole i Zeku i Ivana što oni sa tribina viču, arlauču.

Milica Grabež Na utakmici između Partizana i moldavskog Šerifa, navijači domaćeg tima, poznatiji kao "grobari", revoltirani decenijskim mahinacijama generalnog sekretara kluba Žarka Zečevića i Predsednika Ivana Ćurkovića, i njihovim uplitanjem u sve sportske tokove u zemlji, skandirali su tokom cele utakmice. Uvrede su upućivane naizmenično gospodi Ćurkoviću i Zečeviću. Zeki su pominjali kćerku, natičući je na onu stvar, a Ćurkoviću poreklo. 108

Dvojica mafijaša, koji su ojadili srpski sport i Partizan, bili su povređeni odnosom "grobara", koji su svoj gnev iskalili i na međunarodnoj utakmici. , Rat između navijača Partizana i čelnika kluba Ivana Ćurkovića i Žarka Zečevića traje godinama. Besprizorne pljačke kluba od dvojice funkcionera, grobari bezuspešno pokušavaju da sankcionišu. lako su poznati kao žestoki momci, spremni da se sa protivničkim taborom pobiju do poslednjeg, i odu u mardelj, grobarima nikada nije palo na pamet, da na sličan način ispred stadiona, ili uprave, dočekaju dvojicu mafijaša, i "u osam oka" sa njima, efikasno, rasprave stvar. Učinili bi dobro delo, a Srbiju spasili od gangstera koju su stotine milona evra strpali u svoj džep, pišajući po nacionalnim interesima. Ali, kako "grobari" za susret "OČI u OČI” nemaJu, srca, gospoda Zečević i Ćurković rešili su da im se osvete. Ne mogu oni tek tako da oproste navijačima pominjanje Zekine ćerke, koja o državnom trošku studira u Milanu, vozeći se u kabrioletu i na šlicevima mladih italijanskih mafijaša. Ako već mora da bude jahana, ima Zeka da je podvede Don Pepitu, svom kolegi sa Kalabrije. I' ženu njegovu Miru jašio je, kad je to bilo potrebno, Dragan Hadži Antić. Ali, i od toga je Zeka imao koristi. Mira je, kad već Zeka nije mogao, bila podmirena, i na dobrom me109 stu u "Politici" Antić u Upravnom odboru kluba. Tačno je da Ćurkovićev brat Branko poginuo u Zboru narodne garde u Hrvatskoj, šaljući Srbima metke preko nišana, ali zato je Ivan namestio Zekinoj ženi Miri da bude direktor hrvatskog Vestern uniona u Beogradu. Bratska je to ispomoć. , Zekina Beogradska banda ustoličila je g. Ivana Ćurkovića za nelegalnog v.d. predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Bratstvo i jedinstvo u krađi, otimanju, nameštanju, podvođenju. Uz pomoć general-idiota Miroslava Miloševića, načelnika resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Zeka i Ivan su zatražili da se vođe "grobara" uzmu u kriminalističku obradu. Dvojcu iz Partizana nisu potrebni navijači i gledaoci. Oni i bez njih rade svoj biznis. Kao da oni računaju na gledaoce i njihove ulaznice. Sport je za ovu dvojicu samo dobar povod da zarade, prevare, otmu ... Nigde u svetu navijači jednog fudbalskog kluba nisu u takvoj zavadi sa upravom, kao što su "grobari" sa predsednikom i generalnim sekretarom kluba. I dok navijači odvajaju od usta da bi platili karte, da gledaju svoj omiljenim klub, čelnike Partizana boli uvo za svoje navijače. Oni samo gledaju svoj interes - da prodaju igrače, utakmice, stadion, da sa tih pozicija otmu nečije preduzeće, ženu, sina .... Šta na kraju reći, šta dopisati, upisati? Da li su "grobari" vredni poštovanja? Dok se besomučno obračunavaju sa policajcima?-, suparnicima, rizikujući svoje glave, ruke, živote, sa Zekom i Ćurkovićem vode samo rat rečima, psovkama, usklicima. Zabole i Zeku i Ivana što oni sa tribina viču, arlauču. Da ih sačekaju ispred ulaza, bila bi bežanija njihove svite telohranitelja, a blagajnik ovog mafijaškog dvojca, penzionisani pandur Stojanče Ristevski predao bi, podignutih ruku klupsku kasu i knjige, iz kojih bi crvi izmileli. General Miroslav Milošević, koji imitira pokojnog Badžu, šepureći se u društvu svoje konkubine Marije Gmizović, značajno je klimnuo glavom Zeki Buljubaši, uveravajući ga da će njegova murija, "na legalu" dići vođe "grobara", i sve im po spisku ... A, možda će nekim novim klincima u taboru "grobara" doći iz dupeta u glavu da se protiv mafije ne bori parolama i uvredama. Najdelotvorniji je slogan - "udri bandu" . 110 TABLOID, broj 49, 04. avgust 2005.

MANOJLO OTIMA I PLIVA DALJE

Uvek se nađe neko od naivnih koji očekuju da će negde da zaluta, upeca se i ostane na čistini kada se konstatuje da para više nema, kao ni Manojla, koji je sa njima već zbrisao Nenad Živančević Ako vidite Predraga Manojlovića da skače sa solitera, skačite za njim, u pitanju su velike pare. On će kao i uvek ostati na nogama i čitav za razliku od vas, koje će odneti voda. On pliva u svim vodama, to je njegovo prirodno okruženje - slatka, slana, komunistička, JUL-ovska, SPSovska, DOS-ovska, DS-ovska, DSSovska, tadićevska ... Ovaj čovek je kao dugogodišnji predsednik Odbora za sport Glavnog odbora SPS-a u trenutku postao čelnik JUL-a i miljenik Mire Marković, da bi nakon toga postao stvarni savetnik Borisa Tadića, sa kojim se burazerski lupa po leđima u javnosti. Kao dugogodišnji generalni sekretar JSD Partizan preko svog prijatelja Mileta Tomića (dugogodišnjeg genseka SD Crvena zvezda) vodi kadrovsku politiku u ime DSS-a, a preko vaterpolo pajtosa Borisa Tadića i u ime DS-a. Stekao bi se utisak da mnogi preko njega kohabitiraju. Greška, on sve njih k(ohab)itira. Kažu da je Fuše ostao zabeležen u istoriji kao čovek koji se nalazio u najburnijim vremenima na naj odgovornijim mestima i da je 13 puta u životu promenio stranu, da bi skončao u svom krevetu, a ne na giljotini ili nekim vešalima. Verujte da je ova istorijska ličnost za našeg glavnog junaka samo početnik. Nameće vam se pitanje - kako on to uspeva. Za početak je potrebno da ne radite ništa i po mogućnosti da pričate što je moguće manje, što ovom čoveku posebno ide od ruke. Kada nešto i kaže, onda to mora da bude primer za ilustraciju ljudske gluposti. Ipak to mu ni najmanje ne smeta da nepogrešivo pogodi gde su pare, kako da dođe do njih i da ih strpa u svoj džep. Pri tome, uvek se nađe neko od naivnih koji očekuju da će negde da zaluta, upeca se i ostane na čistini kada se konstatuje da para više nema (uostalom, kao ni Manojla, koji je sa njima već zbrisao). Verovali ili ne, takvi velikani prevare kakvi su Danko Đunić, Đorđe Perišić, Žarko Zečević, Ivan Ćurković nisu ni osetili kada se sa prve linije fronta Manojlo vešto povukao ostavljajući njih da biju njegove bitke i gutaju njegova govna. U trci koju im je sada organizovao povodom slučaja "Pljačka stoleća gospodara olimpijskih prstenova", trenutno vodi Đorđe Perišić, kojeg je Manojlo predvideo za neumitni odstrel. Toliki milioni su nestali da je i samom Manojlu jasno da ni Koštunica ni Tadić ne mogu da ga zaštite i da neko mora da visi. Đokica je pripremljen za vešanje, a Manojlo sprema i sledeće kandidate ako se javnost ne zadovolji sa ponuđenom glavom. I tako u rezervi stoje Zeka, Danko, Ćure ... Njegove ne baš tako mnogobrojne medalje su jakg brzo potamnele pod uticajem njegovih aktivnosti u sportu. Čim ga je Žarko Zečević do111 veo na svoje mesto genseka JSD Partizan, u nadi da će preko budale imati Partizan pod kontrolom, proradio je njegov životinjski instinkt svojstven Latinima od kojih vodi poreklo (poreklom iz Herceg Novog, brat od strica Mire Zečević rod. Manojlović, inače žene Žarka Zečevića). I tako se Manojlo vrlo brzo sudara sa granicama JSD Partizan, koji mu postaje pretesan, i mora da stvori životni prostor za sebe. Pored nekoliko firmi od posebnog značaja je njegova delatnost u Beogradskom maratonu, koji formira, kao i u mnogobrojnim sportskim fantom organizacijama, od kojih posebno treba istaći Triatlonsku organizaciju. Ove firme i danas, posle toliko godina pljačke i lopovluka, i dalje uspešno rade i Manojlu, kao i njegovim potomcima, obezbeđuju značajne tantijeme. Kada je Partizan postao pretesan, Manojlo se zakratko skrasio u gradskoj vladi Beograda od kada datira i nežna romansa sa nimalo nežnom Nadom Popović - Perišić. Ova intimno-poslovna veza je rezultirala mnogim dodatnim materijalnim dobrima, kao i prelaskom na vrlo unosno mesto finansijskog direktora PTT -a. Manojlo nije dobro ni ušao u kancelariju, a već su bili potpisani nalozi na po 600.000 DEM koji su upućeni na istu adresu, Humska 1 - Beogradskom maratonu i Triatlonskoj uniji (za neupućene, na istoj adresi se nalazi i JSD Partizan). Bilo je tu i mnogo drugih sponzorstava i donacija fantomskim ili "prijateljskim" sportskim organizacijama koje su sve platili građani Srbije preko svojih telefonskih računa. Ali na laži i prevaru nisu imuni ni međunarodni sportski krugovi. I tako Manojlo postaje generalni sekretar ENGSO organizacije, koja ima za osnovni cilj sprečavanje uticaja politike na sport. Naš glavni junak je to mesto zaslužio tako što je na najbestijalniji način u sport Srbije i Crne Gore uveo političke marionete kao što je Slobodan Vuksanović (pogledati sliku). Ova marginalna međunarodna sportska organizacija je dovođenjem Predraga Manojlovića na mesto genseka najavila svoj skori kraj. Koliko će ovaj bivši vaterpolista plivati po vodama koje uspešno muti, ostaje da se vidi. Na potezu su

istražni i pravosudni organi. TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005. Za sportskim drugom povući vodu Manojiovu latinsku prirodu krase i dve do sada nepoznate osobine - nemanje sažaljenja za svoje i dobar "nos" za predviđanje događaja. I tako u pravom trenutku sa radnim mestom prelazi u tzv. nevladinu organizaciju, kako bi izbegao domašaj države u kojoj se dešavaju Oktobarski događaji. Iz Jugoslovenskog olimpijskog komiteta sa bezbedne udaljenosti, naš glavni junak posmatra promene u društvu i nemilice trpa sportski dinar u svoj džep. Ako se neko i nađe da ga zbog toga prozove, on odmah poturi i niz vodu pusti svog sportskog druga i prethodnika u Olimpijskom komitetu Đorđa Perišića. 112 Osoblje Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore : Prevare, falsifikati, podvođenja ...

Otimačina genseka Haus u Predsedništvu
Obezbeđenje kao na filmu, kad se čuva vođa mafije! Dovoljno je da ih normalan čovek vidi pa da ga munjevito prođe želja da sa nekim razgovara Milica Grabež Nenad Živančević Nikada do sada nije vladala takva živost i užurbanost među funkcionerima Olimpijskog komiteta SCG, naročito među onima koji decenijama marljivo skupljaju marke, dolare, evre i sve što im dođe pod ruku od hartija od vrednosti do automobila, stanova i drugih bogatstava ovozemaljskog sveta - tu nema milosti! Otuda bi se moglo objasniti zašto se toliko drže svog dosadašnjeg položaja i udobnosti poslenika koji bez rada, odgovornosti i vlastitih ljudskih kvaliteta stekoše veliku imovinu - naravno, bespravno ... I sada, pojavio se jedan čovek kao sa druge planete, koji je nabasao na njihove prljavštine i hoće da raščisti krađe, prevare, laži, lažno predstavljanje! On, Filip Cepter, bukvalno je shvatio olimpijsku povelju, na koju je morao da položi zakletvu, a u kojoj se pre svega traži poštenje, rad, red, poštovanje moralnih normi razvijenog društva, saradnja na svim nivoima - a sve u interesu sporta, mladih, časnih, poštenih ljudi u celom svetu. Da, u celom svetu - ali ne i kod nas! Po ugledu na neke političare koji su stekli veliki imetak baveći se prodajom vazduha i laži, poslenici užeg rukovodstva Olimpijskog komiteta SCG, kao da su stekli neku vrstu "eksteritorijalnosti" pa koriste što ih niko ne dira, niti kontroliše kako i gde odlaze ogromna sredstva iz budžeta, od donacija, sponzora i drugih javnih, polujavnih i tajnih izvora i puteva, o čemu je Tabloid pisao u prethodnim brojevima. Kako potvrđuju neimenovani članovi obezbeđenja i posmatrači u okolini Karićevih vila, pošto se prelepa vila u kojoj je smešten Olimpijski komitet nalazi u tom okruženju, minulih dana gotovo neprekidno, danju i noću, u tišini, prolaze i dolaze luksuz ni automobili iz kojih izlaze poznati članovi Predsedništva OKSCG i njihovi trabanti, noseći neke papire, aktn-tašne, koverte, pečate i ostali pribor za potrebe falsifikata. Kao u krimi-triler filmovima. Nekome je to možda smešno, a u stvari je tužno ... 113 A u zgradu. OK ne može više da uđe svako. Bolje rečeno - niko. Do 11. jula čovek je prosto mogao da odmori oči u divnom kalifornijskom ambijentu, niko ga nije u tome sprečavao, mogao je bez bilo kakvih i najmanjih formalnosti da uđe u prostorije da razgovara s kim hoće, osim sa Gensekom, koji ili ne prima nikoga, ili nije tu! Sada, od 11. jula četvorica tvrdih i narogušenih momaka ne dozvoljavaju nikome ni da priđe, a kamoli da uđu u zgradu. Obezbeđenje, dakle, kao na filmu, kad se čuva vođa mafije! Dovoljno je da ih normalan čovek vidi - pa da ga munjevito prođe želja da sa nekim razgovara. Čuvari tekovina mafijaške organizacije Manojlovića i kompanije više ne rizikuju ništa. Svakako, svima je jasno da nešto vredno čuvaju, da se nekoga boje. Jer, u toj kući (koja sada liči na "dvorac strave i užasa") - nešto se značajno događa. Čuvaju se najveće dragocenosti - pokradena i falsifikovana dokumentacija, kompromitujući dokazi o malverzacijama koje traju već više decenija. A s druge strane, potreban je mir da se sve hartije i dokumenta "prilagode" eventualnom pregledu nadležnih organa ... Uplašeni su od prijava koje su upućene na najkompetentnije adrese ljudi za borbu protiv kriminala, korupcije, prevare, pranja novca ... Da je klupko počelo da se odmotava svedoči i obelodanjeni ugovor kojim se potvrđuje da je Predrag Manojlović sredinom 2003. postao vlasnik četvorosobnog stana od 91 kvm, u potkrovlju sa galerijom za 92.000 evra. Stan se nalazi u mirnom delu centra Beograda, u Dalmatinskoj ulici broj 83. Tada se kratko uselio, a zatim se vratio na Dedinje, u kraj koji mu više odgovara, a novokupljeni stan mu ostaje na raspolaganju, da radi s njim šta hoće! Uz stan koji ima u Parizu, a priča se da je kupio i jedan u Pragu, uz

lep vozni park kojim raspolaže - sve je to, dakle imovina koju je stekao "vrednim neradom" u Olimpijskom komitetu .. Verovatno od plate. On, gensek komunističko-lezilebovskog tipa, bavio se i drugim poslovima, koji bi se mogli nazvati međunarodnim podvođenjem ljubavnica ... Bivšu sportistkinju, nekadašnju takmičarku u trijatlonu, bivšu službenicu Olimpijskog komiteta Draganu Pavlović, sa kojom je jedno vreme održavao intimne odnose, prosledio je jednom od viđenijih članova Međunarodnog olimpijskog komiteta (ime poznato redakciji) da sa njim "produbljuje" veze i popunjava. praznine u intimnom životu tog uticajnog čoveka u Međunarodnom olimpijskom pokretu naravno, čuveni kombinator Manojlo stekao je tako prijatelja i rođaka po seksualnoj liniji i u "visokom društvu". Sada, pak, čuvena i sposobna za odnose sa javnošću (čitaj sa muškarcima) Dragana je prešla u Torino, u Organizacioni komitet zimskih Olimpijskih igara 2006. godine. Brz uspon jedne sportistkinje preko (ispod) uglednih ljudi, prema olimpijskim vrhovima ... No, kad je reč o nekretninama, nije u pitanju samo gazda-Manojlo. Ima još majstora da svoje funkcije i stranačko preletanje iskoriste da bi stekli važan položaj i veliku imovinu. Nebojša Ilić, taj miljenik gradskih struktura Beograda, bez obzira ko bio na vlasti, sagradio je 114 impozantnu vilu na Banovom brdu, nedaleko od stadiona Čukaričkog, bez dokumentacije, dozvola i peripetija sa kakvima se sreću obični građani. Kako je on zaštićen? Pa, jednostavno. Prelaskom u Demokratsku stranku stekao je naklonost i prijateljstvo sa Ljubom Anđelkovićem, takođe gradskim funkcionerom, ali i istaknutim članom najvišeg rukovodstva Demokratske stranke! I, stvar je rešena ... Ne preko Anđelkovića, već preko njegove supruge koja je načelnik za komunalno-građevinske i urbanističke poslove SO Čukarica. Eto, sve je "pokriveno", njima nisu potrebne nikakve dozvole, molbe, podnesci, potvrde, odluke ... Zaslužio čovek, nema šta. Zato je i toliko odan mafijaškoj organizaciji u kojoj je gensek Manojlo samo izvršilac, ali iza njega stoje neke druge ličnosti, o kojima će se čuti vrlo brzo i koje će se naći na udaru pravde i zakona. Uzgred rečeno, ispred Ilićeve vile stoji impozantan vozni park dva džipa vredna strahopoštovanja, je-

115 dan BMW nešto skromniji, a o drugim "sporednim" stvarima da i ne govorimo. Nebojša Ilić, šarmantni, mladi čovek, naizgled menadžerskog tipa, ali po vaspitanju i navikama, tipičan izdanak nekadašnjeg državnokomunističkog establišmenta, kome pripadaju i ostali akteri Predsedništva OKSCG, ima i druge "bisere". U ulozi prvog čoveka za sport grada Beograda, sa važnim i odgovornim zaduženjima oko izgradnje i korišćenja naše lepotice - dvorane "Arena" - imao je zadatak da sa jednom američkom firmom ugovori kupovinu dodatnih "teleskopskih" tribina. Amerikanci kao poslovni ljudi, čekali su odgovor na, za nas vrlo povoljnu ponudu, čitavih sedam meseci! Nebojša nije imao vremena da se javi kao čovek zadužen za taj deo posla - i stvar je propala. Istekao je rok, propušten posao pod vrlo prihvatljivim uslovima. Sada, pošto se vreme važnih takmičenja u "Areni" neumitno bliži, poručena je pozajmica tih teleskopskih tribina sa oko 1.500 stolica od poznate italijanske firme. Samo privremeno korišćenje, uz obavezu da se uredno vrati po ugovoru, biće plaćeno 300.000 evra! Iz čije kase? Pa, naravno, iz džepova Beograđana, sportista, studenata, penzionera i ostalih građana!!! Ta velika suma od skoro trećine miliona evra, mora biti vraćena isporučiocu. Nije poznato - koliko će od tog dela pripasti Nebojši, inače članu Predsedništva OKSCG i predsedniku programske komisije ... Klupko se, dakle, odmotava. Čeka se ko će prvi pasti pod udar organa gonjenja, zbog sukoba interesa, zloupotrebe položaja, nesavesnog poslovanja, prevara, falsifikata. Inače, u javnosti se sve više traži da se objave "imovinske karte" državnih funkcionera i drugih ličnosti iz javnog i političkog života. O nekima je objavljeno čime raspolažu, šta imaju od nekretnina, kakvim sredstvima raspolažu, koja kola voze. U tom pogledu, kako-tako nešto se pokreće, makar podaci bili i lažni, kako izgleda. Ali, i za lažne podatke biće leka. O mnogim ličnostima se javno govori - šta imaju, kako žive, ali o sportskim funkcionerima se uporno ćuti! A oni imaju najviše uslova da izigraju propise, da se nezakonito bogate, da oštete državu, društvo, sport i građane ... Njih niko do sada nije kontrolisao. Odakle im tolika imovina. Ko stoji iza njih. Možda se neko boji da terajući zeca ne istera lisicu! Ali i za lisice postoje lovci. Obavezno treba tražiti imovinske karte za

izabrane i postavljene sportske funkcionere: Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Aleksandra Boričića, Radmila Armenulića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića, Aleksandra Šoštara, Dragoslava-Zeke Božovića, Snežane Lakićević-Stojačić. Neki od njih će naći opravdanja za svoje imovinsko stanje, a neki će, u to treba biti siguran, završiti baš tamo gde je mesto kriminalcima takvog kalibra. TABLOID, broj 47, 21. jul 2005. 116 PROBUDI SE, NEŠTO SE DEŠAVA, NJIHOVA SE SUDBINA REŠAVA Grobari sahranjuju matiju Nenad Živančević Navijači Partizana, poznati kao "grobari", otkazali su poslušnost rukovodstvu kluba. Odlučili su da isprazne stadion i da ne plaćaju skupe utakmice, koje rukovodstvo, predvođeno Zarkom Zečevićem, Ivanom Ćurkovićem, Dankom Đunićem i bratijom, koristi da uveća svoja konta. Mladi momci, koji izgaraju na tribinama za svoj klub, doživeli su poniženje preko kojeg nisu mogli da pređu. Bandit koji se zove generalni sekretar kluba Žarko Zečević prodao je za šest miliona evra utakmicu izraelskom Makabiju i naterao trenera Vermezovića da njegovi igrači na bestidan način izgube na svom stadionu, prime pet golova, a on, Zečević, dobije lepe pare i na sportskim kladionicama, jer je znao da je utakmica izgubljena. I "grobari" su, postiđeni do bola, uvidevši da se rukovodstvo predvođeno Zečevićem sprda i sa navijačima, igračima i sportskom javnošću, odlučili da stupe u štrajk, i da ih, zauvek, oteraju iz prostorija fudbalskog kluba Partizan. Pred Narodnim pozorištem u Beogradu, uoči ,proslave šezdesetogodišnjice postojanja kluba, na kojoj je Ivanu Ćurkoviću mafijaš iz Pariza Mišel Platini uručio orden viteza Legije časti, a predsednik Tadić gospodina Platinija proglasio za najvećeg golmana, navijači, ispred kojih su bili kordoni do zuba naoružanih žandarma, skandirali su pogrdne slogane. Fudbalere su nazivali pičkicama, a rukovodstvo mafijašima, lopužama. Taj bojkot za g. Zečevića ništa ne znači. Šta će njemu navijači. Ne živi on od njihovih ulaznica, već od rasprodaje igrača, utakmica i kluba. Čak ni predsednik kluba Ivan Ćurković ne zna za tajne devizne račune kluba u inostranstvu. Sve je pod Zekinom šapom. Gostujući kod Dragana Bujoševića na BK Telekomu, u nedelju, 9. oktobra, u emisiji naručenoj za njegovo tuširanje, perući mu leđa skupocenim šamponima, voditelj ga je, zajebantski pitao šta misli o navijačima, o "grobarima", koji bojkotuju klub i utakmice, postavljajući zahtev za njegovom smenom i hapšenjem. Zeka je, kao iz topa, odgovorio da se odriče navijača. Nisu mu potrebni. Ostaje mu da i formalno, bez prebijene pare, kupi "Parti117 zan", njegov stadion, imovinu, igrače. A evo šta "grobari" poručuju Zekinoj bandi. Nenad S. "Jebaćemo im kevu lopovsku. Zeka je sve pokrao. Igrače tretira kao robove, a nas kao stoku, koja treba da pokriva njegove zajebancije." Milanče J. "Mislim da treba da uzmemo motke i da ih oteramo. On je u velikoj panici. Od nas je svašta tražio. Od mojih kolega je zahtevao da idemo da se obračunamo sa njegovim protivnicima, kao da smo mi deo njegove mafije. Mi volimo klub, i za njega živimo. Njemu smo posvetili deo svog života, a on se zajebava ... " Zoran T. "Kaže mi prijatelj iz obezbeđenja da murija prisluškuje sve tipove koji imaju besplatne karte u ložama. Ta kriminalna grupa stoji iza Zeke i Ćureta. U ložama se dogovaraju šta da smuvaju, koliko da opljačkaju. Vade baterije iz telefona, ali murija ih snima, i verujemo da ćemo naterati ministre da nalože policiji da ih pohapse. Dok oni ne odu u zatvor, mi se ne vraćamo na stadion." Miloš S. "Mene zovu telefonom kući i prete mojim roditeljima. Znam da to radi Zekina banda, ali oni nas neće uplašiti. Ako danas posustanemo, našeg Partizana više neće biti. Šef obezbeđenja je bivši načenik policije Živko ŠIjukić, koji je u Slobino vreme komandovao policijom koja je prebijala građane na ulicama. On sada pomaže, preko svojih veza u muriji, da nas zastrašuju,

118 prete nam zatvorom. Ne mogu nas ni slomiti ni uplašiti. Mi nemamo ništa da izgubimo. Ali Zec i Ćure mogu da izgube stotine opljačkanih miliona." Odlučnost "grobara" da sahrane Partizanovu mafiju vraća dostojanstvo Srbiji. Ako se ministar Jočić još savija pred Zekinom mafijom i žmuri pred njegovim pljačkama, nameštenim utakmicama ... , mladi i odlučni navijači kluba sigurno ne žele da se pokriju ušima, i budu statisti u Zekinim mahinacijama. Zeku i Ćurković napušta. Boli ga glava i od Partizana nastoji da pobegne koliko ga noge nose. Verujemo da će "grobari" sahraniti Zečevićevu mafiju. 119 TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. SRPSKA TAJNA POLICIJA I TUŽILAŠTVO NA USLUZI SPORTSKOJ MAFIJI Prisluškuju, zastrašuju, zataškavaju, otimaju Nenad Živančević Konsultanska kuća "Sofitel", na zahtev predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filipa Ceptera, proverila je poslovanje ove nevladine organizacije za period od 1999. do 2002. godine. Nakon pučističke sednice održane 11. jula ove godine, novoustoličeni v.d. predsednika Olimpijskog komiteta g. Ivan Ćurković otkazao je gospodinu Nenadu Kaluđeroviću da utvrđuje malverzacije u ovoj ustanovi. Ipak, "Sofitel" je uradio analizu poslovanja, a knjiga - nalaz o malverzacijama, predstavljena je u Press centru Tanjuga 19. oktobra ove godine. Gospodin Nenad Kaluđerović je otkrio puteve kojima su čelnici OK SCG sa računa ove ustanove, dobijenih od donatora, među kojima se isticala poslovnica švedske kompanije "Tetra pak" iz Beograda, sa kontinuiranim uplatama od preko milion evra u dinarskoj protivvrednosti. Funkcuioneri OKSCG - generalni sekretar g. Đorđe Perišić i Nenad Manojlović usmeravali su novac sa računa nacionalnog komiteta na račune fantomskih firmi, i onda ga podizali i delili međusobno. Gospodin Kaluđerović je, na konferenciji za novinare naveo grafikone, nazive fantomskih preduzeća, njihove račune, kada su osnovane, a kada nakon prijema novca ugašene. Nalaz konsultanske kuće "Sofitel" čelnici nacionalnog komiteta nisu mogli da ospore, osim odricanja da su pokrali ogromne svote novca. Pravni zastupnik Filipa Ceptera gospodin Rade Dapa, advokat iz Beograda, preveo je na francuski sve nalaze konsultanske kuće "Sofitel", sa DHL pošiljkom, upućenom iz Beograda, prosledio je gospodinu Žaku Rogu, predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta sa sedištem u Švajcarskom gradu Lozani. DHL kompanija spada među najbrže i najsigurnije dostavljače poštanskih pošiljki, i za svoje usluge naplaćuje lepe pare. Sigurnost dostave sistemom DHL-a je skoro stoprocentna, jer se o pošiljkama 120 vodi stroga evidencija o primopredaji, prilikom transporta. U utorak je jednom našem beogradskom novinaru, koji za potrebe producentske TV emisije odgovore o tragičnom stanju u našem nacionalnom olimpijskom komitetu'vkoji se obreo u Lozani, da na tu temu porazgovara sa gospodinom Žakom Rogom, saopšteno da pošiljka iz beograda, upućena DHL-om, a u kojoj su priloženi overeni prevodi nalaza konsu1tanske kuće "Sofitel" o malverzacijama u Olimpijskom komitetu Srbije i Cene Gore nije pristigla u sedište međunarodne organizacije u Lozani! Očigledno je da je sportska mafija, koju osim crne trojke Partizana (Žarka Zečevića, Ivana Ćurkovića i Nenada Bjekovića) sačinjavaju i političari iz stranačkih odbora za sport, uspela da uz pomoć svojih ljudi u Bezbedonosno informativnoj agenciji spreči izlazak pošiljke sa dokumentima iz zemlje. Kontrola pošiljaka, uključujuči i one koje se šalju DHL-om, Bezbedonosno - informativna agencija ima pravo da kontroliše, ako pribavi nalog sudskog organa, i da zadrži uručenje dok se ne utvrdi da li pošiljka ne sadrži dokumenta koja predstavljaju službenu, državnu ili vojnu tajnu, ili prepisku kojom se ugovara vršenje krivičnih dela, a ako sud pošiljku privremeno ne oduzme od pošiljaoca, ona se, bez odlaganja, mora uručiti onome na koga je adresirana. U upravi sportskih klubova, u ložama na trbinama i u mnogim mutnim radnjama u Srpskom sportu, aktivno učestvuju, ali na strani mafije, i pojedini pripadnici BIA. Oni, bez odobrenja, prisluškuju novinare koji pokreću teme zloupotreba u sportu, i u stalnoj su vezi sa mafijom, kojoj padnici BIA. Oni, bez odobrenja, prisluškuju novinare koji pokreću teme zloupotreba u sportu, i u stalnoj su vezi sa mafijom, kojoj 121 dostavljaju potrebna obaveštenja, kako da zatru tragove svojih milionskih pljački, nameštenih rezultata i svoje tajne bankovne račune i sefove u banci. Kada je Olimpijski komitet u pitanju, treba podsetiti da je Uprava kriminalističke policije SUP-a Beograda, proveravajući navode prijave koju je podneo advokat Rade Dapa protiv čelnika Olimpijskog komiteta SCG, sačinila opsežan izveštaj i pribavila sve dokaze neophodne da se pokrene istražni postupak i gospoda

Đorđe Perišić, Predrag Manojlović i njihovi nalogodavci stave u pritvor. Nalaz policije dostavljen je Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu - zamenici javnog tužioca Snežani Milanović. Taj izveštaj podnet je još pre dva meseca, ali tužilac još nije presavila papir i podnela zahtev istražnom sudiji za pokretanje istrage i određivanje pritvora čelnicima OKSCG. Javni tužilac Snežana Bogdanović saopštila je v.d. glavnom uredniku Tabloida u utorak, u poluzvaničnom razgovoru, da je "rad tužilaštva na ovoj prijavu u toku". Preciznije podatke ni snalažljivi urednik našeg lista, koji je u korektnom odnosu sa gospođom Bogdanović, nije mogao da izvuče. Praktično, tužilaštvo neće goniti one koji su proneverili više od milion evra, stavljajući ih u svoje džepove. Tabloid se obratio portparolu Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani, s molbom da prokomentariše nestanak pošiljke koja je upućena u Lozanu. Tabloidu je saopšteno da se sada vodi istraga da se utvrdi da li je pošiljka zaista došla u sedište ove svetske sportske organizacije, sa poslatim dokumentima ili bez njih, ili se negde zaturila. Ako pošiljalac iz Beograda to bude zahtevao, Komitet iz Lozane će se zvanično oglasiti. Sportska mafija u Srbiji koristi se tajnom policijom kao toalet papirom. Nije ni čudo kada je na njenom čelu Rade Bulatović. TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. 122 Srpska košarka dobila još jedan šamar. Totalno državno posrnuće sve više se odražava i na sport Jovo Karanović Derbi meč desetog kola Gudjir lige između Partizana i Hemofarma u "Pioniru", pred velikim brojem navijača i svedoka, završen je opštom, neki će reći kafanskom tučom između igrača dva kluba. Najgore su u celoj makljaži prošli košarkaši iz Vršca Slavko Stefanović, kome su stavljene tri kopče na arkadu, i Slovenac Nebojša Joksimović, kome je Nikola Lončar slomio nos. Inicijator celog sukoba bio je trener crnobelih Dušan Vujošević, koji na nekoliko poslednjih utakmica preti sudijama, protivničkim igračima i celoj košarkaškoj organizaciji Gudjir lige. Srbi su tako još jednom u svet poslali sliku o sebi, potvrdivši maksimu Benjamina Kalaja, austrougarskog ministra, da smo jedni drugima najveći i najopasniji neprijatelj. Bokserski duel Beograđana i Vrščana pripao je "žestokim momcima" iz glavnog grada, mada su momci iz provincije odneli bodove kući. Priliku da prvi pokaže kako vešto barata pesnicama pokazao je 123 mladi Novica Veličković, koji ima samo 19 godina. Nasrnuo je Partizanov junoša na Amerikanca Konlija i Stefanovića kao razjareni bik, iako je do kraja utakmice ostalo nekoliko sekundi, a Vrščani su vodili sa 14 razlike. Meč je praktično bio gotov kada je golobradi Zemunac počeo da bije sve oko sebe. U klasičan ultimat-fajt uključio se i do tada mirni Dejan Milojević, kao i Predrag Šuput. U pravom šaketanju i nogetanju deblji kraj izvukli su igrači Hemofarma Slavko Stefanović i Vladan Vukosavljević, a iskusni i prekaljeni reprezentativac Nikola Lončar manirom pravog uličara udario je glavom Joksimovića, koji je uz podršku kluba podneo krivičnu prijavu. Lončar, ukoliko bude osuđen, u šta sumnjamo, jer naše sudstvo ne zna za pravdu, može da dobije i pet godina robije. Čudi i reakcija Dejana Milojevića, posebno kada se zna šta je pretrpeo prošle sezone od Kibua Stjuarta iz Vojvodine i Tundžija Avodžobija iz Crvene zvezde. Ova dvojica stranaca na sve načine su ga provocirala, ali je tada "miš" Milojević sve iskulirao komentarišući da nije njegov nivo da se bije, već da ubacuje koševe. Čini se da je tada srce zakazalo, jer je mišica Kibua Stjuarta obima kao glava prosečnog Srbina, dok je Tundži Avodžobi vešt na pesnicama, jer je svoju zemlju Nigeriju predstavljao na Olimpijskim igrama u Atlanti u plemenitoj disciplini boksu. Milojević, očito iskompleksiran crncima, iskalio je svoj bes na 124 slabašnom Stefanoviću i pokazao tako da je on gazda na parketima Srbije i Crne Gore, samo kad nema nekog Stjuarta ili Avodžobija. Dušan Vujošević, trener Partizana, izuzetno je inteligentan čovek, koji odlično poznaje propise u Gudjir ligi, ali i domaćoj ligi. Svesno podiže tenziju, kada god protivnički tim nadigra Partizan. Po cenu brojnih tehničkih i diskvalifikujućih grešaka, koje se novčano mizerno plaćaju, vrši pritisak na sudijsku organizaciju i tako pravi medveđu uslugu svom klubu. Partizan pobeđuje, ali igrači se vaspitavaju u duhu ulice, umesto da budu valjani sportisti. Dug je niz Vujoševićevih marifetluka, a njegova istina da Partizan svi potkradaju pada u vodu kada se pogleda u statistiku i vidi ko je bio šampion SCG u poslednje četiri godine. Pogađate, Partizan i samo Partizan. Svestan da ove sesezone ima slabiji tim od Crvene zvezde, Hemofarma i FMP Železnika, Vujošević na sve načine pokušava da još jednom dođe do titule. Na žalost po nas Srbe, celu stvar u Gudjir ligi, koju po pravdi Boga naši klubovi i nije trebalo da igraju, drže Hrvati i Slovenci. Ligu vode Roman Lisac, Josip Bilić i Rado Lorbek, dok je komesar za suđenje Danko Radić. U direktorij umu Gudjir lige nema nijednog Srbina, što svakako nije dobro. Prljavi srpski veš isplivao je na površinu samo nedelju dana nakon što je u domaćem savezu miniran izbor

Svi U zatvor

Borislava Stankovića za predsednika KSSCG. Prema izvorima Tabloida, velikog Boru srušio je Partizan, pošto su ga ljudi iz Humske okarakterisali kao Zvezdinog čoveka. Jadno da jadnije ne može biti. Srpska košarka od debakla reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu, koje je održano u našoj zemlji tokom jeseni, svakodnevno pada u sve dublji i veći glib. Najtrofejniji sport državne zajednice opasno je zastranio u vode organizovanog kriminala i jasno je da nema svetIu perspektivu. 125 TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. 3.3. Falsifikati i prevare Kao i svako živo biće i sportska mafija ima potrebu da se razmnožava. Kao što je poznato razmnožavanje se obično obavlja uz pristanak suprotne strane, znači dobrovoljno. Ta ljubav može da se izražava ne samo neposredno, nego i preko predstavnika, odnosno delegata. Ovu poslednju prepoznaju i kao vantelesnu oplodnju. Ako se ljubav sprovodi nasilno onda zna da se nazove i silovanjem. Kada se pripadnici sportske mafije slučajno nadju u okruženju u kojem nema kriminala, oni to doživljavaju kao nepoznat teren, a sam čin dovodjenja u takvu situaciju doživljavaju kao vrhunsko poniženje. Ali nisu oni bespomoćni. Oni istog trenutka započinju sa procesom kriminalizacije okruženja, što u Srbiji ima pogodno tlo. Kojim se sredstvima pri tome služe? Svim sredstvima, od kojih najčešće koriste prevare i falsifikate. Potrebu da se stvara i širi kriminal i na silu regrutuju pristalice možda na najbolji način ilustruje slučaj falsifikovanja diploma više stručne spreme na Sportskoj akademiji u režiji sportske mafije. I ovde se vidi u kolikoj su meri ovi kriminalci spretni u stvaranju malignog tkiva koje se širi poput metastaze sportskim organizmom. S jedne strane oni uzimaju novac za školovanje, nakon kojega polaznicima izdaju nevažeće, odnosno falsifikovane diplome. Prema njihovim zvaničnim izveštajima do sada su izdali više stotina, ako ne i hiljada nevažećih diploma za svaku od kojih je plaćeno oko 2.000 Evra. Dakle, u pitanju su milionski iznosi, ali u Evrima. Na taj način sportska mafija otima pare i regrutuje nevoljne i ponižene pristalice koji će sutra braneći svoju falsifikovanu diplomu, braniti i mafijaše koji su im je izdali. Vrlo slična priča se ponavlja u slučaju falsifikovanja visokog francuskog nacionalnog ordena. Jedan od čelnika sportske mafije, Ivan Ćurković, da bi ublažio medijsko razobličavanje bezočnog mafijaškog delovanja, organizuje po ko zna koji put primanje istog ordena. Francuska ambasada ima duže pamćenje od srpskog izbornog tela, a znatno duže od srpskih političara, i ne pristaje da dozvoli takvu blamažu u svojim prostorijama. Zato je tu predsednik Srbije Boris Tadić. On će predstavnicima sportske mafije dati na raspolaganje prostorije Starog dvora, kako bi prevara dobila na značaju. A za one neverne Tome tu i sam predsednik uzima učešće i svojim autoritetom ubedjuje Mišela Platinija da je jedan od 126 najvećih golmana, što je ovaj protumačio kao ilustraciju upućenosti predsednika Srbije u sport. I ovde se vidi kolika je potreba sportske mafije da kriminalizuje okruženje u kojem žive i deluju. Mogli su bosovi sportske mafije ovo sramno ponovno dodeljivanje ordena da obave i bez predsednika Borisa Tadića i na nekom drugom reprezentativnom mestu, ali ljubav ne poznaje granice. Po svojim sposobnostima su naši mafijaški bosovi postali poznati daleko van granica naše zemlje. Čak je i takav gigant kao što je Švedska firma TeraPak pronašla naše eksperte za "finansijski konsalting i inženjering" koji su im pomogli da "properu" tričavih preko 1.100.000 Evra. Ostaje pitanje da li je donacija njegove ekselencije Huana Antonija Smaranča, predsednika Medjunarodnog olimpijksog komiteta u iznosu od 1.000.000$ samo ukradena, ili je možda i podeljena sa darodavcem. Ako neko i nije sklon kriminalu, kada se upozna sa našim "ekspertima" istog trenutka shvati da je živeo u zabludi. 127

Dupli pas sa šefom Reala

Dvojnim ugovorima i plaćanjem tobožnje provizije postojećim i nepostojećim agencijama prilikom prodaje igrača, Zečević i Ćurković spretno "vozaju pare" s jednog na drugi račun, obrću ih i ulažu u poslove koji za najkraće vreme donose veliki profit Da bi sakrili konstantne zloupotrebe rada kluba, igrača, poreskih organa i javnosti, Žarko Zečević i Ivan Ćurković u igru uvode novog "igrača" koji njihovim mućkama daje suptilniji ton. Taj novi "igrač" je agencija "Karrane Ltd." iz Londona, koja je vlasništvo Ćurkovićevog ortaka. Ova agencija se pojavljuje formalno kao posrednik kod transfera igrača, reklamiranja inostranih firmi i sl. i po tom osnovu naplaćuje pozamašne proviziju. S obzirom da je sa svojim predstavništima i otvorenim računima rasprostranjena širom zapadne Evrope, predstavlja odličan paravan za mutne radnje Zečevića i Ćurkovića. Pouzdano se zna da ova agencija ima otvoreni račun u Švajcarskoj, za koji je ovlašćen Zečević, dok je za račun iste firme u Luksemburgu "nadležan" Ćurković. Agencija "Karrane Ltd." prvi put je korišćena u slučajevima transfera igrača Vučičevića, Brnovića i Vokrija. U svim ovim slučajevima ta agencija je naplatila 10 odsto provizije, iako

128

ni u čemu nije posredovala, niti je ostvarila bilo kakav kontakt u interesu igrača i klubova. Ista priča se ponovila i kod prelaska Milka Đurovskog u holandski Groningen. Kontakt između klubova ostvaren je direktno, bez posredovanja bilo koje agencije (od samog početka pa do uplate prve rate autor ove priče je to lično radio i sprovodio). Prva rata je naplaćena na račun Partizana kod Beobanke. Ali, već kod druge rate, stigao je izričit nalog generalnog sekretara da se ona uplati na račun pomenute agencije u Luksemburgu, iako ona u ovom transferu nije imala nikakvog udela. Zečeviću je ovo bilo neophodno da bi opravdao stalno plaćanje provizija pred članovima Izvršnog odbora kluba. Preko agencije "Karrane Ltd." je obavljen i transfer igrača Gordana Petrića u škotski Dandi Junajted, 1993. godine. Međutim, ova agencija nije jedina kojoj se navodno plaća posrednička provizija. Verovatno "da se Vlasi ne dosete", u pojedinim slučajevima se koriste i druge posredničke agencije, kao na primer "Sport Tra ding" iz Engleske,koja uopšte ne postoji. To je pouzdano provereno, kako u inostranstvu, tako i u samoj dokumentaciji Partizana. Iako se navodno sarađuje s tom agencijom, nigde nema ni njenog memoranduma, ni pečata, ni potpisa ovlašćenog lica, kao ni broja računa na koji treba uplatiti proviziju (za Đukića ne baš tako malu - 90.000 dolara). Konačno, nema nikakve potvrde SDK ili banke da je i izvršena isplata ove provizije i po čijem nalogu. Jedini trag o

129

postojanju ove agencije se nalazi u već pomenutom sporazumu sa Đukićem, koji je u ime Partizana potpisao sekretar kluba, "volonter" Stojanče Ristevski. Plaćajući tobožnje provizije nepostojećim agencijama, gramzivi dvojac Zečević - Ćurković spretno "voza pare" s jednog na drugi račun, obrće ih i ulaže u poslove koji za najkraće vreme donose veliki profit. Tek kad se lično obogate, dopuštaju milostivo da pare, odnosno deo para, odu onome kome su namenjene. PREDRAG SPASIĆ: 2.350.000 DOLARA Igrom slučaja, autor ove priče bio je začetnik transfera fudbalera Predraga Spasića u Real, u kome je po nekim sporednim pokazateljima i izjavama aktera ovog transfera došlo i do najveće zloupotrebe materijalne prirode. Na žalost, bez adekvatnih dokaza, osim za sumu od 56.000 američkih dolara. U prvim pregovorima sa Realom ,

oformljena je i ce na za Spasića, i to na oko 4.000.000 USD. Od tog momenta iz pregovora se isključuju svi koji su ih započeli,pa čak i Spasić a pregovore vode isključivo Zečević i Ćurković. Možda se baš zato sve završava "uspešno" za Zečevića, Ćurkovića i predsednika Reala Ramona Mendozu, a manje uspešno za Partizan i Spasića. Konkretno, od početne sume od 4.000.000 dolara, ugovor je zaključen na iznos od samo 1.650.000 USD. Ovako niska cena ostvarena je

130 verovatno i zaslugom agencije "Karrane Ltd.", koja se ovde pojavljuje kao posrednik i naplaćuje proviziju od 7 odsto (samo na Spasićev deo), što iznosi 56.000 USD. Ova agencija, kao i tandem Zečević - Ćurković, zaslužni su što je 2.350.000 dolara mimoišlo kasu Partizana i "isparilo" u pravcu poznatom samo Zečeviću i Ćurkoviću.

Dokaz za to su dalja dešavanja u Realu. Naime, u ovaj klub prelazi i trener Radomir Antić, Real niže uspehe, naši ljudi su veoma zaslužni i cenjeni, ali ih crv sumnje oko visine transfera stalno nagriza. Napokon, uspevaju da saznaju pravi iznos, da postoji dvojni ugovor, i počinju da reaguju. I pored najboljih rezultata i ogromne bodovne razlike između Reala i Barselone, i Spasić i Antić dobijaju otkaze po naređenju Mendoze. Ovo je, naravno, usledilo zbog toga što bi obelodanjivanjem ove malverzacije i Real i Mendoza pretrpeli nesagledive posledice i komplikacije, kao što bi neminovno usledila i profesionalna degradacija i kažnjavanje od strane međunarodne fudbalske asocijacije. Tajna o tome gde je "isparilo" 2.350.000 dolara, i koliko je kome od tog iznosa pripalo, morala se po svaku cenu sačuvati! DŽONl NOVAK: 350.000 MARAKA Pri prelasku Džonija Novaka u turski Fenerbakče dogovoreno je da od postignutog transfera pola novca pripadne Partizanu, a pola ovom igraču. Međutim, fudbaleru i nadležnim savezima i komisijama prikazan je manji iznos transfera od onog koji je stvarno ostvaren, tj. samo 750.000 nemačkih maraka. Nezadovoljan ostvarenim, Novak uspeva da preko svog inostranog zastupnika dođe do pravih podataka, odnosno da je pravi iznos transfera 1.100.000 DEM i da je svakoj strani trebalo da pripadne po 550.000 DEM. Po izjavama Zečevića, dinamika izvršenja obaveza turskog kluba se protegla čak do jula 1993. godine. Ali, to je bilo samo za javnost! Odmah po potpisivanju ugovora i zvanične naplate prve rate od turskog kluba, Zečević sam, takoreći inkognito, putuje u Istanbul i dobija na ruke 350.000 DEM. O ovome nikad nikog u klubu nije obavestio, niti je ikad navedeni iznos uplatio na račun kluba. Ali, postoji potvrdapriznanica, kojom generalni sekretar potvrđuje da je primio na ruke 350.000 DEM. Interesantno je i da se u ovoj potvrdi, još jednom dokazu Zečevićevih prevara i zloupotreba, navodi da se iznos od 350.000 DEM daje kao "moralna podrška" klubu! 131 TABLOID, broj 27, 14. mart 2005.

Zeka, lisica i rimska vučica
Suma od milion i po maraka, koju je autor ove priče lično preuzeo od Italijana, bila je samo druga rata "moralne podrške" Zečeviću i Ćurkoviću za namemo izgubljenu revanš utakmicu protiv Rome i ispadanje Partizana iz Kupa UEFA U prvoj utakmici Kupa UEFA, oktobra 1988. godine, Partizan je u Beogradu pobedio Romu sa 4:2. Zbog incidenta koji se dogodio na utakmici održano je više sastanaka između predstavnika ova dva kluba" kao i čelnika UEFA, na kojima su Partizan predstavljali Zečević i Ćurković. Odlučeno je da se crno-beli kazne, kako novčano, tako i neigranjem određenog broja utakmica u Beogradu. Pored ovih, održani su i nezvanični sastanci, u strogoj tajnosti, na kojima je pao dogovor da Partizan obavezno izgubi utakmicu u Rimu! Ta utakmica je bila veoma važna za predsednika Rome, s obzirom da dalji plasman obezbeđuje dobru finansijsku dobit, a Roma ima i daleko veće šanse od Partizana da prođe dalje. Dogovor je postignut i Ćurković i Zečević preko svojih "satelita" uspevaju da obrade tri igrača iz prve postave crno-belih. Partizan gubi u Rimu sa 2:0, a cifru koju su dobili za sabotiranje i ispadanje iz Kupa UEFA znaju samo Ćurković i Zečević. Roma ide dalje i zarađuje, rejting joj raste, njen predsednik opstaje na čelu kluba, a pare za kupljenu utakmicu će se vratiti iz sledećih utakmica. Gospoda Ćurković i Zečević su uzeli pare, igračima saboterima pronašli klubove za odlazak pre roka i umanjili im prvobitne obaveze, a fudbalski klub i navijači su najperfidnije prevareni. Navijači su, naravno, dobili objašnjenje da nam "okolnosti ovog puta nisu išle na ruku i da nam sudije nisu bile naklonjene", kao i obećanje da će se drugi put postići bolji rezultat. Postignutu cenu za namerno izgubljenu utakmicu nisam uspeo da saznam, ali sam lično učestvovao u naplati jednog dela "nadoknade za moralnu podršku" (kako rekoše Italijani). Naime, jula 1989. godine u Ženevi, prilikom žrebanja utakmica Kupa UEFA, srećem čoveka koji mi se predstavlja kao zastupnik firme "Sport Trade" iz Milana. Ugovaramo sastanak za popodne istog dana u hotelu "Interkontinental", gde je inače i bilo održano žrebanje. Predstavnik firme "Sport Trade" mi, na moje ogromno iznenađenje, donosi i predaje 1.500.000 nemačkih maraka, u apoenima od 1.000 DEM, za koje kaže da predstavljaju drugu ratu za "moralnu podršku" i naknadu šte-

132

te koju je Partizan pretrpeo zbog incidenta na prvoj utakmici protiv Rome u Beogradu i ispadanja iz Kupa UEFA. Na moje pitanje, kolika je bila prva rata i koliko još treba da nam se da za "moralnu podršku", rekao mi je da je to stvar gazda-bosova i da on to ne zna.

133

Ali, ovo nije kraj priče. Po primopredaji navedene sume, dobijam telefonski nalog od generalnog sekretara Zečevića da odem u firmu predsednika Ćurkovića u Ženevi i da mu predam odmah 500.000 maraka, što sam i učinio. Ostatak od 1.000.000 DEM, kao i još 50.000 maraka (pomoć klubu uticajnog privrednika, člana Izvršnog odbora) doneo sam i lično predao Zečeviću dva dana kasnije. Pošto sam prilikom preuzimanja naznačene sume morao da potpišem priznanicu, isto to sam zahtevao i od generalnog sekretara, i to za celu sumu od 1.550.000 DEM (s obzirom da Ćurković nije želeo ništa da potpiše i to nikad i ne radi), što je Zečević i učinio. Ne zna se šta se dalje desilo sa navedenim novcem, ali se iz izjave blagajnice kluba Milke Zečević pouzdano zna da nikad nije uplaćen na račun Partizana. Očigledno je da se u klubu za ovu "moralnu podršku" za nemoralnu igru nije ni znalo. TABLOID, broj 28, 17. mart 2005. Lažiranje naplata penal-klauzula Prilikom prelaska fudbalera Admira Smajića u švajcarski Ksamaks načinjen je i predugovor u kome je bila predviđena penalklauzula od 50.000 nemačkih maraka u slučaju neispunjenja nekih odredaba iz ovog predugovora. Međutim, ova penal-klauzula nije uneta i u bazni ugovor. Kada je došlo vreme naplate sve je utihnulo i ista je, zvanično, ostala nenaplaćena. Sta se u stvari dogodilo? Iznos od 50.000 DEM je predat na ruke generalnom sekretaru Zečeviću, koji ne propušta ni jednu priliku da napuni sopstveni džep. Slična situacija se dogodila i u slučaju Gorana Milojevića, drugog igrača kojeg Partizan dovodi iz Crvene zvezde (prvi je bio M. Đurovski). U akciji dovođenja Milojevića dosta važnu ulogu je odigrala njegova verenica, kasnije supruga, koja je u bliskim rođačkim vezama sa direktorom Nenadom Bjekovićem. Verovatno i iz tih razloga, mada nije odradio ugovor do kraja, gotovo da su mu ispunjene sve obaveze, pa čak dodeljen i stan, a da se nije baš u potpunosti odužio Partizanu. Ovde je opet predsednik Ćurković odigrao svoju "rolu". Nalazi Milojeviću inostrani klub, francuski Brest. Upoznati sa lošom finansijskom situacijom ovog kluba, čelnici Partizana se u ugovoru zaštićuju visokim penal-klauzulama, ali i od tog novca Partizan nije naplatio ni jedan jedini dolar. 134

Džoker mućka
U nagradnoj igri-lutriji "Džoker", koju je 1991. godine lažirao maštoviti generalni sekretar, nikad nisu izvučene glavne premije, dva stana i jedan lokal u Beogradu, već su za smešne pare kasnije prodati Zečevićevim prijateljima Godine 1991. FK Partizan priređuje nagradnu igru-Iutriju, gde jedna srećka staje 40 dinara, a emituje se (izdaje) 2.000.000 komada u jednoj seriji, ukupne vrednosti 80 miliona dinara. Koliko serija je ukupno izdato zna samo dvojac Zečević Ćurković! Prema Pravilima nagradne igre "Džoker", glavne nagrade su bile dva stana i jedan lokal u Beogradu. Međutim, u ugovoru zaključenom između FK Partizan, RTB - Marketing centar i "Veletehne CIP", navedeno je da premiju ove nagradne igre čine jedan stan i jedan lokal u Beogradu. Po ovom ugovoru i još po nekim, naknadno zaključenim, Partizan preuzima na sebe visoke finansijske obaveze, tobože sve u cilju obezbeđivanja obećanih premija i ostalih nagrada. Nagradna igra "Džoker" teče li teče, reklame se vrte, obećavaju se visoke nagrade, u javnosti se podiže tenzija. Narod kupuje srećke kao lud, naivno se nadajući bogatim nagradama, ako ne i samoj premiji Ali, uskoro postaje jasno da se iza "Džoker" lutrije krije jedna velika "džoker mućka", gde su pored kluba, kao organizatora, učestvovali, svesno ili nesvesno, još i RTS i "Veletehna CIP". Sta se dešava? Naime, samo je jedan džoker pravi "džoker", koji sve adute drži u svojim rukama! Kako? Tako što se serija sa premijernim srećkama i ne pušta u prodaju! Perfidno "maštovit" do besprizornosti, Žarko Zečević, blagajnica kluba, šef računovodstva, kao i lica zadužena za distribuciju i evidenciju prodatih srećki, sklanjaju-izdvajaju kutije u kojima se nalaze srećke sa glavnim nagradama, tako da premije nisu ni mogle biti izvučene. Za ovu priču vezan je i jedan komičan detalj iz koga se najbolje vidi dokle ide drskost i bezobzirnost Zečevića, i kolika je njegova samouverenost i nedodirljivost. U to vreme član Izvršnog odbora kluba bio je i general Jova Popović. Jova, inače materijalno dobrostojeći, ali iz neke svoje sujete i kaprica, želeo je pošto-poto da izvuče makar jednu od premija. Valjda uzbuđen zbog moguće premije, u pojedinim momentima kupovao je i po dve-tri kutije srećki jedna kutija je imala 8.400 srećki). Radi otvaranja tolikog broja srećki Popović je morao da angažuje i nekoliko ljudi iz kluba, čiji je zadatak 135 tih dana bio jedino da otvaraju srećke u Jovinom prisustvu. I tako, dok je nesrećni general nadgledao otvaranje srećki i nervirao se, na drugom kraju zgrade se veselilo! Dobivši informaciju od blagajnice kluba da general kupuje srećke "kao lud", u kancelariji generalnog sekretara se odmah otvarala nova flaša viskija za prisutne, uobičajene goste i članove kluba. General Popović jednostavno nije mogao da dobije bilo kakvu premiju, ali je zato sigurno otplatio bar jednu od glavnih premija, a da za tu malverzaciju do današnjeg dana nije znao! Cela priča oko nagradne igre "Džoker" je zaokružena na način koji je sasvim u skladu sa onim što se od Zečevića i može očekivati. Em što je prevaren narod širom Jugoslavije, em što su prevareni zaposleni, a stambeno neobezbeđeni radnici kluba! Pošto nisu izvučeni kao premije, stanovi su pod smešnim uslovima ponuđeni i vraćeni proizvođaču, privatnoj firmi "Invest Inženjering Consortium" iz Beograda (Osmana Đukića br. 3), da bi ih ta firma, pod približno istim uslovima prodala Zečevićevim prijateljima. Na saradnju sa navedenom firmom se išlo jer je direktor i jedan od vlasnika iste ujedno i suvlasnik za Zečevićem zajedničke kuće u Herceg Novom, te je kao takav bio pogodan i proveren saučesnik

Lažiranje ugovora o naplati reklama Prodaja igrača i utakmica nije jedina specijalnost, tandema Zečević-Ćurković Njihova halapljivost za parama mora biti u svim slučajevima i na svaki način zadovoljena. Koriste svaku situaciju gde se može "maknuti lova". Ako kojim slučajem i ne mogu da zaobiđu klub, onda se u kasu slije tek toliko para da se "zamažu oči". Očiglan primer ovakvog ponašanja je i prihodovanje od reklamiranja pojedinih firmi na terenu kluba i dresovima igrača. Povodom utakmice Partizan - Groningen za Kup UEFA u preliminarnim razgovorima oko reklamiranja, postigli smo cifru od 60.000 dolara za metražu od 150 metara. Tokom pregovora pojavljuje se predsednik Ćurković sa još dva gospodina, koje je predstavio kao svoje prijatelje i advokate. Informišem ga o toku pregovora, kao i o postignutoj cifri od 60.000 USD, uz mogućnost povećanja ove cifre za veću metražu i ekskluzivnost reklamnog prostora, što sve zajedno može dogurati do 180200.000 USD. Ćurković me tada oslobađa daljeg prisustva i lično nastavlja pregovore sa advokatima. O postignutom dogovoru, zaključenom ugovoru i o kojoj se cifri radi saznajem tek posle odigrane utakmice, više nedelja kasnije. Koliko je Ćurković bio "uspešan" u ugovaranju najbolje govori podatak da je za skoro dvostruko veću metražu od početne (240 metara) i uz ekskluzivno pravo za reklamiranje, postignuta cifra od samo 26.250 USD. i to u dve rate! Da li su i kada ova sredstva i naplaćena u korist kluba nisam mogao da utvrdim, jer isti iznos nije nikad evidentiran. Kako se desilo da metraža za isticanje reklama bude skoro dvostruko povećana, a 137

naknada umanjena i šta se desilo sa "minimalnom" razlikom od 33.000 USD zl)aju verovatno samo gospoda Ćurković i Zečević. Interesantno je da je i u ovom poslu interese Partizana zastupala već više puta pominjana agencija "Karrane Ltd". Na sličan način postupilo se i prilikom zaključivanja ugovora o reklamiranju sa firmom Radiotele Sa - Aiwa. Ovaj ugovor je garantovao 500.000 dolara godišnje, a zaključen je na tri godine, znači ukupno 1.500.000 USD za kasu Partizana. Iako sam lično uspostavio tu poslovnu saradnju i bio nadležan da pratim izvršavanje obaveze koje je klub preuzeo, dogodilo se isto kao u prethodno opisanom slučaju. Onog momenta kada je zaključen ugovor isključeni su svi ostali, a pravi uvid i jedinu kontrolu nad izvršavanjem ovog ugovora preuzeli su isključivo Zečević i Ćurković. Uplate po ovom ugovoru nikada nisu stigle na račun kluba. Iz naknadno pribavljene dokumentacije utvrdio sam da je postojalo više inostranih računa na koje su vršene uplate po ovom osnovu, a među njima je bio i račun: Swiss Bank Corporation Zurich, u korist Inex banke, Beograd, account No P.B. 147-587-0. Uvidom u pojedine akcije na relaciji Partizan - Radiotele Sa, uz delimično dostupnu dokumentaciju, ustanovio sam da je tokom 1990. i 1991. godine FK Partizan oštećen za više od 400.000 dolara (ponuda za Inter 250.000 USD, Real Sociedad 100.000 USD). 138 TABLOID, broj 29, 21. mart 2005.

Ako Ministarstvo prosvete i sporta ništa ne preduzme, hiljade ljudi će ostati bez diploma i posla Kažu da je Srbija zemlja čuda. Zemlja u kojoj sve može i ništa ne može. Ovim tvrdnjama treba pridodati i da se radi o zemlji u kojoj ništa nije onako kao što izgleda i da nekad i ono najobičnije i najprirodnije u stvari nije ono što mi mislimo da jeste Slavujko Trošić Ako je kriminal vaše okruženje, ako ste rođeni i odrasli u kriminalu, ako ne znate kako se funkcioniše van kriminainog okvira, šta da radite kada sredina u kojoj živite po vašoj proceni nije dovoljno kriminalizovana. Ništa lakše - vi onda institucionalno proizvodite kriminal. Evo kako izgleda primer iz sporta. Sportska akademija osnovana je 28. jula 1994. godine kao viša škola u mešovitoj svojini, odlukom koju u ime Jugoslovenskog olimpijskog komiteta potpisuju Đorđe Perišić (danas član Predsedništva OKSCG), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik programske komisije OKSCG) u ime SD Crvene Zvezde,Predrag Manojlović ( generalni sekretar OKSCG) u ime JSD Partizan,Leon Lukman (član Odbora za sport DS-a) kao privatno lice i predstavnik skupštinr grada Beograda.Među članovima Upravnog Odbora Sportske akademije moguće je

Sportska mafija vara "akademski"

139 naići na sledeća imena: Aleksandar Boričić (lako prepoznatljiv sportski lik kojem je u bogatstvu funkcija teško prepoznati čime se bavi), Predrag Manojlović, Đorđe Perišić, Milan Tomić, dok se za direktora imenuje Leon Lukman. Ova organizacija se obraća tadašnjem ministru prosvete, inače poznatom sportskom radniku Dragoslavu Mladenoviću (rukomet, Crvena zvezda) i uz mnogo blagonaklonosti od njega dobija tek 1996. godine dozvolu da započne sa radom i da školuje više sportske trenere na smerovima za fudbal, košarku i odbojku (Rešenje br. 612-00477/95-04 od 4. marta 1996. godine).

U zvaničnoj dokumentaciji Ministarstva prosvete nema tragova da je bilo kakvo drugo rešenje dato ovoj školi, što nije smetalo ljudima koji su vodili Sportsku akademiju da organizuju školovanje i na još 29 usmerenja, prema podacima koje su dali sami izvršioci ovih radnji. Dakle, već skoro deceniju ova lica upisuju, organizuju nastavu, sprovode ispite i naplaćuju školarinu, pri tom dovodeći u zabludu studente, predavače i širu javnost izdavajući diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu. PrePovršina zagrebana U svetlu događanja koja u poslednje vreme potresaju sport ove zemlje treba kazati i sledeće - ko su ljudi koji sve ovo kreiraju, koji u svemu učestvuju, što kao glavni, što kao sporedni glumci: Osnivači Sportske akademije: Đorđe Perišić (član predsedništva OKSCG, Miloševićev ministar sporta), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije OKSCG, direktor Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije, visoki funkcioner DSS), Predrag Manojlović (generalni sekretar OKSCG, visoki funkcioner JUL, dugogodišnji predsednik Odbora za sport SPS, nekadašnji finansijski direktor PTT ... ), Leon Lukman (član Odbora za sport DS, suvlasnik Sportske akademije). Dugogodišnji predsednik Upravnog odbora: Nebojša Ilić (član Odbora za sport DS, predsednik Programske komisije OKSCG, sekretar Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda) Nastavnici: Ivan Ćurković (potpredsednik OKSCG), Predrag Manojlović, Nenad Manojlović (predsednik pododbora za sport DS), Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, Milan Tomić, Aleksandar Šoštar (direktor Uprave za sport Ministarstva prosvete i sporta), Dragoslav Božović (predsednik Odbora za sport DS, direktor SRC Tašmajdan). Tabloid je došao do ovih podataka samo zagrebavši po površini problema prisutnog u javnosti. Sta li se krije ispod površine?! Grebaćemo se još. 140 ma izjavama samih organizatora ove prevare izdato je više stotina, ako ne i hiljada ovih skupih, ali u suštini pravno bezvrednih papira. Čak su se jedno vreme hvalili da su i Aleksandru Šoštar u, direktoru Uprave za sport, dali diplomu trenera i tako ga osposobili da se bavi stručnim poslovima u sportu. Ovi pravno bezvredni papiri poslužili su i velikom broju ljudi da se zaposle, čime se bezakonje i kriminal šire. I ovi nesretni ljudi, hteli to ili ne, nevoljno se stavljaju u poziciju da se osećaju krivima zbog tuđeg kriminainog ponašanja. Stavljaju se u poziciju da iako u tome ne žele da učestvuju, moraju da štite kriminalce koji su ih u takav položaj postavili, da bi zaštitili svoje skupe i teško stečene diplome. Sasvim je sigurno da će ovim problemom morati da se zabavi Ministarstvo prosvete i UBPOK i da pored kažnjavanja krivaca, pronađe mehanizme da zaštiti ljude koji su slušali četiri semestra nastave, položili četrdesetak ispita i odbranili diplomski rad. Sigurno se pitate kako je sve to moguće.Kako To da se sada ni jedna

141 inspekcija Ministarstva prosvete nije konstatovala nepravilnosti i kriminal? Nije tačno da ih nije bilo, bilo ih je, ali ... Šta da kažete za uspešnog pravnika zaposlenog u spoljnotrgovinskom preduzeću koji napušta dobro plaćen posao da bi se zaposlio u Ministarstvu prosvete. I tako Zoran Vorkapić prelaskom u Ministarstvo prosvete otvara novo poglavlje u svojoj profesionalnoj biografiji. U poslovnim kontaktima sa Sportskom akademijom ovaj pravnik od zanata dobija tako dobar utisak o ovoj instituciji da danas u njoj radi kao sekretar. Eto još jednog "dokaza" da je, navodno, sve kako treba u ovoj kući. Ne bi se valjda čovek koji je imao mogućnost da kao ginekolog pregleda ovu školu, zaposlio u njoj da nije sve u skladu sa zakonom. Ali nije samo jedna osoba kontroli sala poslovanje. To je radila i Katarina Zugić Jovanović. I ona je konstatovala da je sve u redu i u skladu sa zakonom. Pa, zaboga, Zoran Vorkapić je njen kum.

142

Dakle, Sportska akademija kao porodična manufaktura. Leon Lukman - otac - smišlja nove strateške prevare. Aleksandar Lukman sin - operativno rukovodi akcijama, a kćerka fajta i pegla zgužvane i neuredne ostatke. Veliki je to i odgovoran posao. Pored proizvodnje pravno bezvrednih diploma, treba osmisliti nove unosne prevare. Na primer, što ne bi prodavali ove ionako falsifikovane papire. Uostalom, da li neko može da nas kazni što falsifikujemo falsifikat. Sasvim sigurno ne. Ništa lakše od fabrikovanja potvrda o položenim ispitima, da se sve to uvede u matičnu knjigu, pri tom registruje i nekoliko padanja na ispitima, jednom rečju da se naslika složena slika, koju kada se pogleda nikome ne srne da bude sumnjivo da motiv koji predstavlja postoji samo u glavi majstora. Zaista lak posao. Zato su ovakve diplome i koštale od 1.500 do 3.000 evra. Izgleda da su dušebrižnici srpskog sporta i olimpijskog pokreta imali i neke svoje interese pored interesa koje su delili sa porodicom Lukman. Tako se govori o značajnim sredstvima Olimpijske solidarnosti namenjenih obrazovanju i stručnom usavršavanju trenera u zemlji, koja su ulaskom u Sportsku akademiju ustvari ulazila u lavirint iz kojeg nema izlaza. Nakon tretmana koji je podrazumevao pranje, ovaj novac bi završavao ne tamo gde treba, nego u sefovima sportskih kriminalaca. To nije sve. Kada je Huan Antonio Samaran odlazio u zasluženu penziju, na oproštajnom putovanju posećivao je nacionalne olimpijske komitete. Kod nas je nakon susreta sa pokojnim premijerom Đinđićem na konferenciji za štampu obelodanio da će napraviti poklon za sanaciju uništenog nacionalnog sportskog instituta - Republičkog zavoda za sport. Samaran je odobrio iznos od jednog do dva miliona dolara, koji je uputio prema ovoj kući od vitalnog nacionalnog interesa. U Zavod je ušla simbolična količina opreme, koja je nabavljena po izboru Nebojše Ilića (kakvi tenderi, kakve gluposti, ne daj bože konsultacija sa primaocem donacije šta mu treba). Izbor je bio toliko kvalitetan da se u radu ove institucije koristi oko 10 odsto nabavljene opreme, dok se za ostatak ne zna ništa! Ali, ni ovo nije dovoljno da se ogromna količina novca transferiše tamo gde treba. I, gle čuda. Sportska akademija osniva institut za sport. Da li je potrebno da vam pričamo šta se potom desilo? 143 TABLOID, broj 45, 7. jU! 2005. Ne ponižavaj i pljačkaj državu koja te trpi

Sred tunela, u sred mraka ... partizani opet haraju Srbijom
Slavujko Trošić Zagrebački "Večernji list" piše da Hrvatska ima tri velika nogometna kluba: splitski "Hajduk", zagrebački "Dinamo" i - beogradski "Partizan". "Partizan" je, piše list, osnovao general Frđnjo Tuđman, a duže od decenije predsednik kluba je Hrvat Ivan Ćurković. Uprkos optužbama da je Srbija zemlja u kojoj caruje šovinizam i nacionalizam, u Beogradu je danas na ključnim funkcijama najmanje Srba. , Pomenuti Ivan Ćurković, koji više od dve decenije predvodi mafijašku grupu sa Crnogorcem Žarkom Zečevićem, ovih dana je učestvovao u proslavi zloglasne "Oluje". Poklonio se senima svoga brata Branka, koji je poginuo kao pripadnik Tuđmanovog Zbora narodne garde; u borbi - protiv Srba. Ivan Ćurković je svom pajtosu Žarku Zečeviću omogućio da hrvatska banka Vestern Union otvori u Beogradu ekspozituru, a za direktora je postavljena Zečevićeva žena Mira. Nezamislivo je da u današnjoj Hrvatskoj na bilo kojoj značajnoj funkciji bude Srbin, pogotovo neki, kome je brat poginuo, na primer, kao - Arkanov vojnik. Gospodin Ćurković je i v. d. predsednika srpskog Olimpijskog komiteta! Blagajnik "Partizana", trećeg hrvatskog kluba, kako zaključuje "Večernji list", g. Stojanče Ristevski, penzionisani udbaš, osmislio je pre deset godina kako da opljačka JAT. UZ uticajnog Crnogorca Žarka Zečevića uspeli su da, skoro bez naknade, tačnije uz naknadu sebi, na ruke (prema tvrdnjama direktora MAT-a), iznajme JAT-ove letilice makedonskom avioprevozniku MAT, koji inače nema avione. Stojanče Ristevski je svojim mafijaškim uplitanjem oštetio budžet Srbije za nekoliko desetina miliona evra. Ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić Marković prošle godine je u Nemačkoj posetila sajam poljoprivrednih proizvoda, i na štandu Hrvatske kazala "kako su domaći proizvodi vrlo konkurentni". Na srpski štand se nije osvrnula ko ni na smrdljiv sir. U Čačku je, predstavljajući delegaciju seljaka iz Sandžaka, rekla da su to proizvođači 144

iz susedne zemlje. U svakoj normalnoj državi ovoj krivopički razbili bi njušku i strpali je na višegodišnju robiju. , Ima, naravno, pravo g. Ivan Ćurković da se oseća i da bude šta god mu srce želi. I Hrvat. Ima i pravo da se oseća punopravnim građaninom Srbije. U normalnim prilikama pominjanje njegovog nacionalnog porekla odvelo bi ovog novinara pred sud. Ni gospođa Ivana Dulić Marković ne srne da bude građanin drugog reda zato što je Hrvatica. U građanskim društvima nacionalna pripadnost je privatna stvar. Ali, u pravnim državama svi građani dužni su da poštuju državu u kojoj žive, da je ne pljačkajy i ne ponižavaju, da je ne izlažl! poruzi, kako to čine gospodin Ćurković, Ivana Dulić Marković, Žarko Zečević ili Stojanče Ristevski. Posle Drugog svetskog rata Beograd su nekažnjeno opustošile i desetkovale stanovništvo Srbije divlje horde partizanskih jedinica sastavljene od Ličana, Kordunaša, Crnogoraca i Hrvata. Oni su odmah zauzeli sve ključne funkcije u državi, privredi, bankama, komitetima. Na tim mestima zamenili su ih sinovi, kćeri ili sunarodnici. Srbi su još u mišjim rupama. Partizani i danas haraju Srbijom, nekažnjeno. 145 TABLOID, broj 50, 11. avgust 2005. Otkrivene malverzacije potpredsednika Olimpijskog komiteta SCG Aleksa Jovanović Milica Grabež Da bi već čuvena nelegalna Skupština Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 11. jula 2005. izgledala kao uspešna, najviše su se pobrinuli potpredsednici ove do skoro mirne i u krađama i lažima utonule vrhunske sportske institucije Državne zajednice. Mnoge činjenice već su uveliko poznate široj javnosti, naročito oko načina i prava sazivanja i delovanja organa OKSCG, te nije potrebno ponovo podsećati na mutne radnje pojedinih funkcionera. Ali, da se radi o jednoj uvežbanoj kriminalnoj organizaciji koja se godinama vešto krije ispod sportskog plašta naših nacionalnih boja nije sporno. Naš list je u prošlim brojevima ukazivao na protivpravno i lopovsko delovanje pojedinaca sa jednim jedinim ciljem - enormnom bogaćenju, u čemu je ova grupa, na žalost, do sada, do pojave novog čoveka na vrhu piramide bila spokoj na. Čoveka koji potiče iz sasvim druge sredine, svakako ne iz zabagrele, grebatorske, zatvorene, tipično mafijaške grupe, koja prosto dere srpsko-crnogorski, a pre toga, dugo godina i jugoslovenski sport. Prema najnovijim podacima, dobijenim na osnovu video-snimaka i foto-materijala specijalnih digitalnih kamera, koje su snimale ceo tok inkriminisane sednice Skupštine u beogradskom hotelu Interkontinental, a što je pregledala ekspertska komisija, došlo se do podataka da je broj delegata pro šverc ovan na najordinarniji pokvaren način. Na snimcima se vidi kako potpredsednik Ivan Ćurković "od oka" broji glasove i prisutne "delegate" ne znajući čija je ruka podignuta, pokušavajući da zanemari one koji su bili protiv njegovih predloga. Ne ulazeći ponovo u to kako je i na koji način došlo do delegiranja više predstavnika sportskih saveza - članova Skupštine, najdrastičnija nameštaljka je grupa delegata SPORTISTA-OLIMPIJACA. Na osnovu čl. 3, st. 3, Skupštinu OKSCG, osim delegata sportskih saveza čini i 16 sportista koji su učestvovali na Olimpijskim igrama. Ali, taj član izričito određuje da oni imaju pravo delegiranja najduže do isteka tri olimpijska ciklusa, od Igara na kojima su učestvovali. Tako, ako je Ivan Ćurković učestvovao na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine, morao je svoje mesto među sportistima, da prepusti 146

Delegati mafije

drugima još 1972. kada su održane Igre u Minhenu. Dakle, njegovo pravo učešća i glasanja na Skupštini koju je sam sazvao - ne postoji! Drugim rečima, mogao je na tom skupu da bude samo gost! Isto je i sa Đorđem Perišićem. On je bio na listi sportista, iako je kao čovek u poznim godinama zaboravio kada je učestvovao na OI. On je na listu Olimpijaca ušao umesto Denisa Sefika! Ali, što kaže naš narod - "đene-đene". Nemoralno, a krivično delo lažnog predstavljanja je i stavljanje na listu sportista-olimpijaca, na primer Slobodana Miloševića-Seve, generalnog sekretara Odbojkaškog saveza SCG, koji i nije bio neki sportista, a kamo li Olimpijac!? Iz video-dokumentacije vidi se i ime Božidara Đurkovića, koji je takođe na inkrimisanoj sednici "prošao" kao sportista, iz rukometa, a pošto je generalni sekretar Saveza Srbije, a ne Saveza SCG, ni po tom osnovu ne može biti delegat. Jer, zvaničan delegat Saveza bio je drugi čovek - Svetozar Stanković!!! I, tako redom ... Ako se svemu tome doda pismeno i usmeno nagovaranje i u tajnim susretima odabiranje delegata i to samo onih u koje su potpredsednici sigurni da će glasati onako kako im oni kažu, onda je jasno da ilegalna Skupština ne bi imala ni legalan kvorum za rad i odlučivanje, najviše zbog pritisaka i pretnji, pa i sramnim, prećutnirn izbacivanjem sa liste delegata-sportista kao što su Dragoslav Šekulađac, Tadija Kačar, Milena Reljin, Đula Mešter (umesto koga je uleteo Željko Tanasković, zna se zbog čega i kome on pripada), Veselin Vujović i druge ličnosti, koje su, na izbornoj Skupštini 22.02.2005. tajnim glasanjem, dakle slobodno, izabrali Filipa Ceptera za predsednika Olimpijskog komiteta SCG. Ovakve ujdurme i podvale su previše naivne i bezobrazne da bi dobile verifikaciju javnosti, zatim zvaničnika u Državnoj zajednici i organima Međunarodnog olimpijskog komiteta. Da bi bruka bila još veća, glasine o malverzacijama potpredsednika OKSCGv dopiru i do MOK-a i njegovih funkcionera. Tako je predsednik g. Zak Rog počeo da dobija serije pisama i podataka o zbivanjima u OKSCG. Proverom u centru MOK-a u Lozani, naši novinari su dobili šturu informaciju, iz sekretarijata da je stiglo više pisama i pritužbi iz Beograda, ali nije rečeno ko ih je slao i sa kakvom sadržinom. No, i bez zvaničnih podataka o tome, može se zaključiti da smo takvim radnjama i falsifikatima dali sebi ne jedan, nego tri auto-gola, što ćemo, šta god bilo, narednih meseci skupo plaćati ... Glavni kreator takvih naivnih, ali podlih podvala je - ko bi drugi nego predsednica Administrativno-pravne komisije i potpredsednik Predsedništva Snežana Lakićević - Stojačić. Ona, očigledno ili nije valjano proučila Statut, ili je namerno dala tumačenje koje odgovara njenim "pajtosima", dovodeći ih u zabludu. Ona je tako na skupu "zvaničnika" izjavila da na osnovu člana 147

13 Statuta članovi Olimpijskog komiteta "rešavaju međusobne sporove i sporove sa organima OKSCG putem unutrašnje arbitraže ... " I dalje, član 14: "svaka strana koja je nezadovoljna može da podnese žalbu isključivo Arbitražnom sudu u Lozani koji će kao krajnja instanca rešiti spor ... " Pravnici-advokati koji su specijalna angažovani i pripremljeni za učešće na pomenutoj Skupštini nisu, međutim, skrenuli pažnju da se ove odredbe Statuta ne mogu odnositi na krivična dela niti amnestirati počinioci od odgovornosti za radnje koje izričito reguliše Krivični zakon! Za krivičnu odgovornost, naročito posle krivične prijave padnete zvaničnim organima, Snežana La-'5ićević se može pozvati samo na svoj poslanički imunitet, a lvan Ćurković, eventualno na državljanstvo neke druge, strane zemlje. No, to će se sve razjasniti u daljem postupku koji je u toku. Krivci će morati na optuženičku klupu, a sud će odlučiti o odgovornosti, visini i vrsti kazne ... 148 TABLOID, broj 48, 28. jUl 2005.

MAFIJAŠKI DOSIJEI, KRIMINALNE BIOGRAFIJE I MORALNA BLAMAŽA: Rukovodstvo FK Partizan predstavlja najorganizovaniju kriminalnu grupu u Srbiji

Ordenje im lažno, kondomi im šuplji

Pošto je Ivan Ćurković 1991. godine već primio Orden Legije časti, da li je ove godine prevario Francusku, Srbiju ili obe?! I zašto još nije uhapšen? Novo Keranović Milovan Brkić U kabinetu predsednika Srbije je 7. oktobra ove godine održan prijem povodom ponovnog uručenja ordena Legije, časti bivšem goImanu, adanas predsedniku FK "Partizan" Ivanu Ćurkoviću. Srpski predsednik Boris Tadić, sa svitom svojih junoša-savetnika, divio se Mišelu Platiniju, koga je dan ranije, na proslavi šezdesete godišnjice kluba u Narodnom pozorištu nazvao najsjajnijim francuskim golmanom (Platini je, inače, u to vreme bio jedan od najboljih veznih igrača na svetu) i odao priznanje Ćurkoviću na visokom odličju. I dok su navijači Partizana protestovali ispred Narodnog pozorišta, mafija iz Partizana, potpomognuta nesrećnim Borisom Tadićem i Koštuničinim ministrima, sprdala se sa javnošću i ugledom Francuske. Zbog toga želimo da iskoristimo priliku i da čitaocima osvežimo pamćenje, podsećajući ih na više nego zanimljive detalje iz biografija mafijaša, čelnika ovog kluba. Novinar dnevnog lista "Politika" Slavko Trošelj objavio je u ovom listu, u broju od 6. maja 1997. godine, a pod naslovom "Ostajem uz Samarana", intervju sa Ivanom Ćurkovićem. U antrfileu naslovljenom "Ćurković - nosilac Ordena Legije časti" navodi se da je "Ivan Ćurković 1988. godine dobio najveće sportsko priznanje Francuske, za svoje sportske zasluge - Zlatnu medalju za omladinu i sport. Takvu medalju od Jugoslovena dobio je još samo Ivan Gubijan. Takođe, 1991. godine Ivan Ćurković postao je nosilac najvećeg francuskog 149

va sa zakonom. A o kakvim se ljudima radi govore i neki šarmantni podaci iz njihovih dosijea., Gospodin Ćurković se, na primer, svojski trudio da svojevremeno izbegne služenje vojnog roka. List "Narodna armija" u broju od 8. januara 1971. godine, u tekstu pod naslovom "Pokušaj da se ozakoni nezakonito rešenje" objašnjava šta je prethodilo upućivanju Ivana Ćurković se drogirao "U Splitu smo pobedili 4:1, a u Sent Et jenu, u uzvratnoj utakmici Kupa evropskih šampiona,.izjednačili smo u 65.minuti na 1:1. E, tada se događa nešto strašno - nestade struje na stadionu!? Posle kraćeg prekida, stiže ponovo struja ... izlaze na teren francuski igrači, presvučeni, čili ... I onda nastaje naša katastrofa primamo gol za golom - ispadamo iz daljeg takmjčenja. Pitam posle meča golmana "Sent Et jena" Ivana Ćurkovića: "Kako ste stekli toliku snagu u poslednjih 25 minuta utakmice?" On mi je kratko odgovorio: "Pobogu, Ivane - dopingovali smo se!" (Bivši fudbaler Ivan Katalinić u emisiji Radija "Slobodna Evropa", emitovanoj od 24 do 02 časa 25. oktobra 2005). 151

Ćurkovića na odsluženje vojnog roka. U ovom tekstu se navodi da je Glavna vojna lekarska komisija, ne sporeći ni dijagnozu ni propise po kojima ova povlači oslobođenje od službe u armiji (jer je bremenita nizom evidentnih opasnosti za mladog čoveka koji tu bolest ima), samo zbog toga što je reč o popularnom fudbaleru, preinačila već donetu odluku i oglasila ga - sposobnim za služenje vojnog roka. A povod za sve bilo je Rešenje broj 1389 od 8. jula 1970. godine, kojim je stalna regrutna komisija broj 1 Komande grada Beograda oglasila Ćurkovića ograničeno sposobnim za službu u JNA, zbog - iskrivljene kičme.

O kakvoj se Ćurkovićevoj besprizornosti radi govori ne samo činjenica da kao reprezentativni golman izbegava služenje vojnog roka, i to zbog toga što je navodno fizički nesposoban, nego i podatak da je od Neuropsihijatrijske klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu, u dokumentu bez broja (?) navedeno da je ovom reprezentativcu - "potrebna pošteda od fizičkog naprezanja". I gospodin Žarko Zečević je, prema svedočenju koje je dao novinaru Slaviši Lekiću ("Borba", 14. januar 1989. godine) u tekstu pod naslovom "Sumnjivo lice" u nadležnosti Šekspira - na pitanje: "General Lončar tvrdi da ste zahvaljujući ocu i Vi oslobođeni vojske?!" - odgovorio: - Ja sam bio u JNA, doduše nepun mesec dana, i mene nije "oslobodio" otac već vojna lekarska komisija. Postoji istorija bolesti, dosije, tu je i dr Parunović koji mi je zamenio rožnjaču na levom oku. Možda g. Zečević slabije vidi na levo oko, ali krade obema rukama i gazi preko svih obema nogama. I on je bio vrhunski košarkaš, za ono vreme profesiopalac, ali, eto - nije za vojsku! Biografije gospode Ćurkovića, Bjekovića i Zečevića su pune i kriminalnih detalja, mrtvih ljudi, osakaćenih građana. Dnevni list "Sport" od 18. aprila 1982. godine pod naslovom "FraKako se gase svetla Saznajemo da je g. Bjeković postao deIikvent još u srednjoj školi. Izbacili su ga iz gimnazije, pa se prebacio na zanat. Postao je "diplomirani elektromehaničar". Dovoljno da bude direktor sportskog kluba, kome je - ugasio sva svet1a. 153 ncuska veza" oko Ćurkovića, izveštava kako je, ekspresno, smenjen sportski direktor kluba "Sent Etjen" Ivan Ćurković. Kada su francuski organi gonjenja ustanovili da ovaj klub na crno prodaje igrače, Ćurkovića su, kao vođu te mafije, ekspresno uklonili, i on se, piše list" tome nije suprotstavljao. Ćurković je tim povodom izjavio: - Biću srećan, ako moj odlazak iz "Sent Et jena" vrati mir i otkloni sve probleme ... " Ali, eto g. Ćurkovića u Partizan, sa svojim dugim prstima. Direktor Partizana Nenad Bjeković je, prema pisanju Revije 92 u broju od 17. oktobra 1972. godine, izazvao 5. oktobra te godine saobraćajnu nesreću kod banatskog sela Čenta, vozeći iz Zrenjanina za Beograd. Svojim automobilom "BMV 2002" naleteo je na radnika Zlatomira Popova iz Srpskog Itebeja i na mestu ga usmrtio. Jedan od Zlatomirovih sinova igrao je fudbal sa Nenadom Bjekovićem. Tadašnji reprezentativac je, pretpostavljate - oslobođen krivice. Dve godine kasnije, prema pisanju dnevne "Politike" u broju od 20. maja 1974. godine, Bjeković je skrivio i udes u ulici Vojvode Stepe u Beogradu. Vozeći neprilagođenom brzinom, sudario se sa tramvajem koji saobraća na liniji broj 13. Upravljao je vozilom registarskih oznaka BG 215-171. Ni tada nije krivično odgovarao. I tada je, dakle, imao zaštitu. Kriminalne afere redovno prate "diplomiranog elektromehaničara" Bjekovića. U TV Novostima od 21. aprila 1989. godine, novinar Predrag Živančević je, pod naslovom "Kosovo usred Beograda", raskrinkao lik i (ne)delo Nenada Bjekovića. Živančević je opisao kako je FK Partizan za Bjekovića kupio, bolje reći oteo, vilu na Dedinju u Temišvarskoj broj 20. Ovu kuću je vlasnica, pokojna profesorka Tankosava Rakić, zaveštala prosvetnim radnicima opštine Savski venac, a Opština je vilu prodala klubu za potrebe tadašnjeg trenera Bjekovića. Kuća se nalazi na katastarskoj parceli broj 1199/5 površine 9,92 ara. Kupoprodajni ugovor je sačinio tadašnji generalni sekretar FK Partizan Predrag Manojlović. , Spisak kriminalnih afera gospode Ivana Ćurkovića, Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića je impresivan. Njih trojica prodaju fudbalere na crno, pljačkaju klub nemilice i mogu da rade što im je volja. 154 TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005.

Zekin recept: Sitnim lopovima skrati glavu, a krupnim zverkama se pokloni i skini .. kapu

Bilo je važno da se kroz pljačke nahrane i vežu najbliži saradnici, Žarko Zečević i Predrag Manojlović, koji su opet formirali svoju paukovu mrežu. Tako su se uspostavljale i betonirale mafijaške strukture koje i danas gospodare srpskim sportom Jovo Karanović Eksperti za otimanje novca i ponižavanje države i građana takmičili su se poslednjih deset godina da bi osvojili drugo mesto na listi na kojoj su van konkurencije prvo mesto delili Danko Đunić i Dafina Milanović. Često se postavljalo pitanje koji je to zločinački um mogao da smisli prevaru kakva je bila organizovana preko Dafiment banke. Govorilo se da je prvi bankar Srbije - Slobodan Milošević stajao iza projekta ojađivanja i bacanja u bedu građana Srbije. Greška, on je bio "samo" mentor, a iznajmljeni um je pripadao Danku Đuniću. Teško je zaključiti ko je od ove dvojice šampion finansijskog zločina, ali jedno je nesporno, osmišljavanje srpske finansijske tragedije pripada isključivo Danku Đuniću. Treba priznati da realizacija ovog zločina nije bila moguća bez Slobinog blagoslova. Besprizornost, bezdušnost i kriminal koji se stekao u osnovnoj ideji poslovanja Dafiment banke i namera koje su stajale iza toga, je tolika da su se i takvi likovi poput Bogoljuba Karića gnušali i same ideje da neko u budućnosti njihovo ime povezuje sa ovim zločinom. Bogoljub je kao ekspert za proizvodnju galame u srpskim kafanama sa južne pruge, što je nakon toga uspešno primenio u biznisu i politici, znao iz stečenog estradnog iskustva da bezočno pljačkanje građana Srbije nikakvo vreme neće moći da opere i rezolutno je odbio i pomisao da se uključi u ovu prevaru. Znao je Bogoljub da ima i drugih, na izgled manje prljavih načina za sticanje bogatstva. 155 `

Danko i Dafina u Partizanovoj sobi

Dakle, trebalo je pronaći izvođače grubih zemljanih radova. Neko je morao u celoj priči i da se eksponirao U besomučnoj potrazi, bolje rečeno poteri za likovima koje bi prihvatile glavnu ulogu u ovom vodvilju, uhvaćena je nesretna Dafina Milanović, osoba tankog poznavanja računovodstva, još tanjeg morala, ali zato sa bogatom zatvorskom prošlošću. Ponovno se dokazalo da je Sloba bio loš na svim planovima osim na planu kadrovske politike. Tako je dobro sastavio Danka Đunića i Dafinu Milanović da su njihovu kohabitaciju decenijama plaćali i plaćaju građani Srbije. Svi građani Srbije su nevoljno plaćali i plaćaju dugove koje su napravili Sloba i nekolicina povlašćenih oko njega, a iznosi su astronomski. I naša deca će još plaćati ovaj danak Danku Đuniću. Sigurno se pitate kako to da se o Dafini Milanović zna gotovo sve, a o Danku Đuniću znatno manje? To je samo još jedan od dokaza da se radi o vrhunskom majstoru opsene koji povlači u svim sistemima konce iz najdublje senke, ali bez kojega nije moguće zamisliti ni jednu korumpiranu vladu ove zemlje. Ovaj finansijski ekspert je svoje sposobnosti koristio isključivo za zločinačke namere i samo u funkciji ličnog bogaćenja, pri čemu je nešto preostajalo i za one koji su mu tu ulogu dodelili. Pored nespornih kvaliteta i sposobnosti da smisli prljave poslove i aktivnosti, Danko Đunić je imao i značajno uporište u svojim aktivnostima u organizaciji na čijem se čelu nalazi duži niz godina, a to Sportsko društvo Partizan. Ova je organizacija stavila na raspolaganje Dafiment banci svoje prostore i svu potrebnu logistiku za otvaranje ekspozitura za pljačku naroda. Tačno je da ovi prostori nisu ispunjavali uslove za blagajničko poslovanje, ali ko za to mari kada treba narodu oteti pare, važno je da se kroz ove poslove nahrane i vežu najbliži saradnici - Žarko Zečević (gen. sek. FK Partizan) i Predrag Manojlović (gen. sek. JSD Partizan), koji su opet formirali svoju paukovu mrežu. Tako su se uspostavljale i betonirale mafijaške strukture koje i danas gospodare srpskim sportom. Sve je išlo kao po loju. Para je bilo kao pleve. Svima kojima je trebalo, od Klare Mandić do Slobodanke Gruden, kao i ostalim SPS kadrovima, a svaMiliončići U torbama Turneja fudbalera na Martiniku je iskorišćena za iznošenje povelike sume iz zemlje, kažu da je izneto između 40 i 60 miliona maraka kada je u rgkovodstvu Partizana bila cela mafijaška vrhuška sa Zečevićem, Ćurkovićem i Manojlovićem na čelu. I ovde je Danko Đunić bio u glavnoj ulozi, ali po običaju u najdubljoj senci. Koliko li je još bilo ovakvih transakcija? 156

kako Danku Đuniću i velikom mentoru, Dafina Milanović je rado davala, a počesto je nisu ni pitali nego su samo uzimali. Kada se nad ovu "uspešnu" aktivnost nadvila opasnost argumentovane stručne kritike u zemlji i međunarodnih pritisaka, a kada je narod već bio ojađen i na kolenima, onda je sprovedena "nezavisna" revizija koju je uradio niko drugi do isti Danko đunić. Ovaj majstor prevare se ovog puta "odenuo" u ruho respektabiIne inostrane revizorske kuće Deloitte & Touche. Ova firma je "izabrana" po nalogu Vlade Mirka Marjanovića i njen nalaz je bio, verovali ili ne, povoljan za mafijaše. Preko 80.000 ugovora o deponovanju deviznih sredstava na račun Dafiment banke je analizirano i sve je navodno bilo u redu. Nakon prenošenja ove dokumentacije na diskove, izgubio se svaki trag, kako ugovorima, tako i ovim snimcima. Najkraće, operacija uspela, pacijent umro. Bila je to iluzija koju ni čuveni Hudini, ili Dejvid Coperfild ne bi mogli da izvedu. Jednom rečju, svetska pljačka XX veka izvedena je pod okriljem državnih zvaničnika. A Dafina Milanović javnosti daje šturo objašnjenje svoje uloge u celom poduhvatu i kaže: "Pravu istinu su znali samo Bora Atanacković, Dragoslav Avramović i Danko Đunić ". Danas je već svima jasno da u ovoj zemlji određeni ljudi rade prljave uvozno - izvozne poslove. I dok jedni uvoze na primer drogu, drugi se bave izvozom naših para, a u stvari se radi o dobro povezanim i organizovanim pojedincima i grupama. Izvršioci se često zaklanjaju i iza međunarodnih firmi i korporacija kakva je i Deloitte & Touche, ugledna firma u svetu koju je kod nas Danko Đunić vešto uveo u kriminalne tokove. Zato ne čudi da isti ljudi i od uglednog sportskog društva kakav je Partizan, prave moćnu i beskrupuloznu kriminalnu organizaciju. I dok nesretni sportisti treniraju i strepe kako će biti prodati i kome, dok se navijači smrzavaju i do poslednjeg atoma podržavaju svoje ljubimce, za to vreme zlo157 činačko rukovodstvo koristi sportske aktivnosti za kriminal. Inače, kada su u pitanju navijači i rukovodstvo fudbalskog kluba treba podsetiti da su na nagovor rukovodstva navijači često, u inostranstvu bili šikanirani. Tako je poznat slučaj kada je Ivan Ćurković pomoću svojih nežnih muških francuskih veza, sredio da se sa francuske granice vrate navijači Partizana, što znači da ih se rukovodstvo Partizana već duže vreme neopravdano odriče. Grobari to znaju, tako da jedino čudi što su ovoliko dugo čekali dok nisu pokrenuli akciju beskopromisne deratizacije voljenog kluba, u čemu garantuju da će istrajati do kraja, odnosno dok Zečević, Đunić, Ćurković i njihovi trabanti za uvek ne odu, po svoj prilici iza rešetaka. Danas konstatujemo da je došlo do prekida kohabitacije Danka i Dafine, jer je Dafina primorana da plaća svoje dugove, što privatno, što zakonski. Za Danka se to još ne bi moglo reći. On još uvek naizgled uspešno plovi mutnim vodama između ekonomije i politike pod zaštitom političara i državnih funkcionera, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji. Svima je zajednička ljubav ka bogatstvu i zato niko ne pristaje da mu se objavi imovinsko stanje i posebno način na koji se ono uvećava. Još jednom se dokazuje da se malim lopovima skida glava, a velikima kapa, barem za sada. Dafina je otišla, Danko čeka u redu. 158 TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005

Lažno Predstavljanje Ivana Ćurkovića Statutom Olimpijskog komiteta nije Predviđena mogućnost da ova Organizacija ima v.d. predsednika Aleksa Jovanović Pred kraj prošle nedelje u prelepom sportskom centru u Kovilovu, na kraju Svetskog prvenstva u gađanju pokretnih meta, na svečan način su uručena priznanja, nagrade i medalje najboljim učesnicima. Bili su tamo predstavnici samoproglašenog Predsedništva OKSCG - Ćurković, Manojlović, Ilić ... Predsednik svetske federacije, gost iz Egipta predao je specijalni dar Ivanu Curkoviću, koji se predstavio kao predsednik OKSCG! Dobio je priznanje koje pripada drugom čoveku zvaničnom, legalno izabranom, još živom i zdravom predsedniku, Filipu Cepteru. Kako sada stoje stvari, Ćurković će morati na svečan način to svetsko priznanje da preda Cep-

159

teru, jer je na toj svečanosti mogao da bude samo kao njegov zamenik, kao potpredsednik OK. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Saveta ministara Srbije i Crne Gore dobilo je u utorak, 12. jula, zahtev Olimpijskog komiteta da se kao zastupnik ove organizacije u registar ministarstva upiše v.d. predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Ivan Curković, koga je, nelegitimna skupština dan ranije ustoličila na nepostojeću funkciju. Statutom Olimpijskog komiteta nije predviđena mogućnost da ova organizacija ima v.d. predsednika, niti skupština može da takvo lice .. ImenuJe. U ministarstvu g. Rasima Ljajića njegovi službenici bili su na nogama, i prijava je istog dana uzeta u razmatranje. Zanimljivo je da je zahtev g. Filipa Ceptera upućen nekoliko dana ranije ministru Rasimu Ljajiću, kojim on zahteva da se nelagalno sazvana sednica Olimpijskog komiteta ne uvaži, bio sklonjen u stranu, od očiju ministra Ljajića. Ministar Ljajić je podlegao pritiscima svojih saradnika, koji su veoma bliski bandi koju predvode Žarko Zečević i njegov marioneta Ivan Ćurković. Olimpijski komitet SCG dobio je nelegitimnog v.d. predsednika, čija biografija je interesantna. Gospodin Ćurković je Hrvat, a njegov rođeni brat Branko, nakon početka raspada SFRJ, napustio je početkom 1991. godine Beograd, u kojem je živeo na Voždovcu još od 1963. godine, i 160

pridružio se Zboru narodne garde, hrvatskoj paravojnoj formaciji poznatoj kao Zenge. Poginuo je u prvoj borbi, i sahranjen je u Hrvatskoj. Gospodin Ivan Ćurković je veliki donator hrvatskih klubova. Čak je i kum jednom kafiću u Humu na Sutli. Nijedan Srbin, sa biografijom kakvu ima g. Ćurković, u Hrvatskoj ne bi mogao da opstane u svojoj kući ni tri dana. 161 TABLOID, broj 47, 21. jU! 2005. 161 Razotkriven kriminal čelnika nacionalnog Olimpijskog komiteta

Mrtve duše opljačkale i živog Samarana
Ekspert konsultantske kuće Sofitel oditor Nenad Kaluđerović i punomoćnik gospodina Filipa Ceptera, advokat Rade Đapa, na slikovit način i veoma ubedljivo su izneli kompletnu dokumentaciju o mahinacijama u OKSCG koja teško tereti čelnike ove kuće, njihove nalogodavce i saradnike. Ova kriminalna banda nije propustila šansu da prisvoji i donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta, pa i samog Huana Antonija Samarana Aleksa Jovanović lako je u sredu izgledalo da će prostor u MPC Tanjuga biti mali da primi sve zainteresovane ličnosti iz sveta sporta, biznisa, politike, kojima su bili upućeni pozivi za učešće na konferenciji za novinare povodom otkića konsu1tantske kuće Sofitel oditor o novčanim tokovima OKSCG, ipak se okupio dovoljan broj onih koji shvataju ozbiljnost kriminalne grupe okupljene oko ove vrhunske sportske institucije. Međutim, i oni koji nisu imali vremena ili volje da se suoče sa neumoljivom realnošću iznetih činjenica o pljački i kriminalu u vezi sa parama namenjenih sportistima, ne mogu da kažu da nisu upoznati. Svi su dobili na ruke tekst analize sa podacima koji ne mogu nikog poštenog i dobronamernog da ostave ravnodušnim. Naime, potpuno je razotkrivena zloupotreba i krađa, kako sredstava budžeta, tako i donacija domaćih i inostranih firmi. Ova kriminalna banda nije propustila šansu da prisvoji i na svoje račune stavi i donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta, pa i samog Huana Antonija Samarana. Radi se o milionskim sumama, u dolarima. Ekspert konsu1tantske kuće Sofitel oditor Nenad Kaluđerović i punomoćnik gospodina Filipa Ceptera, advokat Rade Dapa, su na slikovit način i veoma ubedljivo izneli kompletnu dokumentaciju o 162 mahinacijama u OKSCG koja teško tereti čelnike ove kuće i njihove nalogodavce i saradnike. Reč je o periodu od sredine 1999. do kraja 2002. godine. Iako je generalni sekretar OKSCG Predrag Manojlović

izričito zabranio pristup dokumentaciji o finansijskom poslovanju, analiza je ipak urađena na osnovu javno dostupnih podataka. Tačno je da ne znamo kakve je to usluge kupovao OKSCG kod firmi koje nisu imale zaposlenih radnika i koje su se otvarale neposredno pre

Oslobađanje od Ceptera Sada je jasno zašto je moralo javno da se glasa na sednicama Predsedništva i takozvanom Skupštini OKSCG. Trebalo je na najstrašniji način izvršiti pritisak na inače uplašene i neodlučne kako bi se oterao gospodin Filip Cepter, legalno izabrani predsednik OKSCG koji je imao najbolje namere. Znale su vođe sportske mafije da neće na drugi način ukloniti čoveka koji je pobedio na tajnim, slobodnim izborima gde su ljudi glasali po najdubljem uverenju, oslobođeni pretnji koje su im upućivane. O značaju potrebe da se prikriju malverzacije govori i činjenica da je i sam ministar sporta Slobodan Vuksanović morao da uzme aktivno učešće u uklanjanju legalno izabranog predsednika OKSCG. Definitivno više nema dileme. Jedino je ostala dilema na pitanje koliko je ko bio plaćen u podeli kolača?! 163 finansijskih transakcija, da bi bile likvidirane kada bi se prljavi poslovi završili. To piše u dokumentaciji koju čelnici OKSCG kriju kao zmija noge i koju prema poverljivim izvorima ubrzano fabikuju i falsifikuju. Sada je jasno zbog čega je trebalo pogaziti sve zakone, propise, pa i Olimpijsku povelju, dovesti u pitanje "briljantne" političke karijere, a i elementaran dobar glas, samo da bi se prikrio kriminal i lopovluk kojeg je hteo da razobliči novoimenovani predsednik OKSCG gospodin Filip Cepter. Sve ukazuje da je obim malverzacija bio sve veći i veći kako je vreme proticalo, tako da samo možemo da pretpostavimo kakve će se "mrtve duše" pojaviti u poslednjoj olimpijskoj godini - 2004, kada istražni organi završe svoj posao. Svima je poznata informacija o desetinama hiljada pansiona dobijenih na poklon od Grčke vlade i sportskih organizacija, a namenjenih završnim pripremama naših sportista za učešće na Olimpijskim igrama u Atini prošle godine. Da li treba napomenuti ko je prodavao te pansione i uzimao novac za sebe?! Ovde treba dodati i milionske donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta i drugih donatora i sponzora koje su završile na mestima i na način kako je to već uhodano rađeno. Na žalost, konsultantska kuća Sofitel oditor je prekinula započete analize kada je iz medija saznala da je Predsedništvo OKSCG pod

164

pritiskom vođa sportske mafije "navrat-nanos" otkazalo inače uredno i u skladu sa zakonom i propisima potpisan ugovor. Ipak, istraživački tim Tabloida će nastaviti svoje aktivnosti i u narednim brojevima čitaoci će biti informisani o najnovijim nalazima. Očekujemo da će nakon čitanja ovih nalaza biti dosta ljudi kojim će biti potrebne značajne količine sedativa. Jedno je sigurno, još se ni na horizontu ne vidi kraj lopovlucima i pljačkama koje je sportska mafija izvodila u prethodnim decenijama. Podaci izneseni na konferenciji za novinare su u najvećoj meri potvrdili informacije do kojih je došao istraživački tim Tabloida i sa kojima su čitaoci već u velikoj meri upoznati. Ipak prisutni su bili zapanjeni razmerama kriminala, drskosti i bezobrazluka sa kojim su pripadnici sportske mafije pljačkali sportiste o kojima su trebali da brinu. Zamislite samo podatak da je u olimpijskoj godini od ukupnog prikazanog prihoda OK prema sportistima usmereno manje od tri procenta (tačno 2,98 odsto), za troškove funkcionisanja OK potrošeno je oko dva procenta, a 95 odsto je stavljeno u privatne džepove. Ali nemojte da smetnete sa uma, u ovim podacima nema prikazanih inostranih deviznih donacija koje u olimpijskoj godini iznose stotine i stotine hiljada dolara, a koje nisu ni prolazile preko računa OK jer su pre ulaska u ovu kuću sporta već bivale opljačkane i stavljene na

165

privatne račune u inostranstvu. Dakle, u olimpijskoj godini je znatno manje od tri procenta davano sportskim organizacijama. Dakle, opljačkano je znatno više nego što zvanični podaci govore. Već se mesecima na najbezobzirniji način fabrikuje i falsifikuje dokumentacija koja treba da obezbedi privid regularnog poslovanja. I u tim rabotama, kao u filmovima o mafiji traži se da se uzvrate nekada učinjene usluge. Fabrikuju se i falsifikuju papiri koji sutra treba da pokriju nestalu donaciju Huana Antonija Samarana od 1.000.000 dolara koja će se na volšeban način pronaći u Republičkom zavodu za sport gde su instalirani "provereni i pouzdani" saradnici. Preko noći će sportska medicina Beograda i Srbije biti obogaćena za desetine novih medicinskih aparata potrebne u radu sa sportistima, ali samo fiktivno i na papiru. Istina, biće tu i nešto malo nove opreme, ali sa višestruko naduvanim nabavnim ce nama, kao što su se "bildovale" cene investicionih radova u Republikom zavodu za sport koje su vršile firme koje su odabirali i plaćali sportski mafijaši. Odjednom će Nebojša Ilić, čovek zadužen ispred OK za program "sanacije i revitalizacije" Zavoda, da dođe do fiktivnog pokrića za ogromna utrošena sredstva. Ipak razmere pljačke govore da je tu bilo uključeno više sarednika. Kako pored glavnih bosova sportske mafije Danka Đunića, Zarka Zečevića, Ivana Ćurkovića i najodgovornijih ljudi koji su vodili OK Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića i Dragana Kićanovića, predsednika programske komisije Mileta Tomića, koordinarora za "nabavke" 166

Nebojše Ilića, identifikovati saradnike na ovom prljavom poslu. Podaci koji su u sredu prezentovani javnosti omogućavaju da se i tu donesu odgovarajući zaključci. Dovoljno je pogledati strukturu i iznose koji su usmeravani prema sportskim oragizacijama da bi se sa visokim stepenom pouzdanosti zaključivalo ko su bili saradnici. Između redova onoga što je izneto na jučerašnjoj konferenciji za javnost, jasno se sagledava i dolazi se do zaključka koji će izazvati prave potrese. Naime, nedvosmisleno je da iza "peračkih" firmi koje uz velike provizije povlače pare iz legalnih tokova i ubacuju ih u privatne džepove, stoji organizovani kriminal ove zemlje. Ovim podacima raspolaže MUP koji u svojim registrima tačno zna iza koje firme se nalazi koji kriminalac iz visokog društva. Poslovni partneri ovih "fantomskih" firmi su dobro poznati pripadnici sportske mafije koji, s druge strane, uživaju javnu, a verovatno i svaku drugu, naklonost najviših političkih vrhova ove zemlje. Jednom rečju, sastavljen je lanac od naizgled nespojivih karika. Kriminal - fantom firme - sportska mafija - politika. Kao što vidite tu nema mesta za prave sportiste. Koliko se uspešno manipuliše javnošću ove zemlje govori i konstatacija izrečena na konferenciji za novinare u MPC, da je afera Mile Dragić malo dete prema nanošenju štete državi poslovanjem ovejanih kriminalaca okupljenih oko Olimpijskog komiteta. 167 TABLOID, broj 60, 20. oktobar 2005. Šta smo dobili, a šta izgubili na minulom odbojkaškom prvenstvu Evrope Njima bronza, njemu fotelja, narodu jadac Sve je unapred izrežirano i odrađeno. Samo se nije očekivalo da će narod provaliti veliku prevaru. U Areni skupljalo se 4-5, najviše osam hiljada ljudi, uglavnom klinaca koji su dovođeni kao u Titovo ili Slobino vreme. Zna ova prefinjena publika da se glavne radnje dešavaju u Rimu, a za put u večni grad nema ni para ni viza J. Karanović Prođe i ovaj odbojkaški šampionat Evrope, a naša reprezentacija posle tri neuspešne godine, dva četvrta mesta i eliminacije u četvrfinalu olimpijskih igara, ponovo se popela na pobedničko postolje. Osvojena je bronzana medalja, uz oprečne komentare o tome da li je moglo bolje i više. Ako se uzme u obzir da nas tri godine nije bilo među onima koji se penju na pobednička postolja, onda je ovaj rezultat uspeh, ali ako se zna da smo od 1995 - 2001. godine redovno donosili medalje, onda se ovaj rezultat uzima kao nešto očekivano i bez preterane euforije. Istina, u trofejnom periodu na klupi je sedeo Zoran Gajić, sada selektor evropskog vicešampiona Rusije. Posle osvajanja zlatne medalje u Češkoj, a pre toga u Sidneju, Gajić više nije mogao da izdrži prohteve čelnika Odbojkaškog saveza. Oni su se, uz pomoć nekih odbojkaša, okomili na Gaju. Dokazani stručnjak nije dozvoljavao da mu drugi sastavljaju tim, nije se libio da na klupi hladi i najveće zvezde, a nije bio zadovoljan ni ponuđenim finansijskim uslovima. Pod pritiskom, Gajić je otišao, bolje rečeno oteran je, a da mu nije rečeno ni Hvala. Na kormilo je stigao Veselin Vuković, ali se na tom mestu zadržao svega par meseci. Tikva je pukla posle finala Svetske lige u Madridu i jedne od najlepših utakmica ikad odigranih, Jugoslavija - Brazil. Poraženi smo 3:2, ali je mnogo veći poraz pretrpela naša odbojka jer je Vuković ekspresno otišao uz napomenu da on i čelnici Saveza nemaju istu koncepciju rada. Na selektorsko mesto stigao je, konačno, čovek po meri Boričića i ekipe. Ljubomir Travka je sjajno rešenje za njih, ali ne i za odbojku, pogotovu ne za širu publiku. Iritira njegov dijalekt koji se ne trudi da promeni, a koji potencira u izjavama za sve naše medije. Svako ima pravo da 168

govori kako želi, ali selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore trebalo bi da se, kada već nije stranac, potrudi da ne ide narodu na živce. To je prvi utisak, a drugi - onaj stručni izrekli su pojedini treneri bez ustručavanja. Travica je čovek koji požar u sopstvenoj kući - ekipi, gasi flašom kisele vode, pri tome ne izražavajući ni trunku emocija, kao da je reč o nekoj tuđoj kući (selekciji). Stručni potencijali su mu skučeni, a kada ga kolege s druge strane mreže pročitaju ostaje nam svima da plačemo od muke. Razbili su nas Brazilci u finalu Svetske lige u Beogradu, a pregazili Italijani u taj-brejku u polufinalu EP u Rimu. Njegovu ekipu, umesto njega, vode igrači koji su oterali Gajića i Vukovića. Zato ova bronza iz glavnog grada Italije liči na čašu žuči pomešanu sa kašikom meda. Ali, mi smo u večnom gradu ponovo bili u samom vrhu, onom sportsko diplomatskom. Aleksandar Boričić opet je kupio mesto potpredsednika Svetske odbojkaške federacije, tako što je unapred ponudio glave naših igrača. Jer sve je unapred određeno. Mi smo kao bili domaćini dela prvenstva Evrope (samo takmičenja po grupama), dok se o najbitnijem odlučivalo u Rimu. Tako smo dozvolili da odemo na "klanje" u Lotomatiku. A sve bi, možda, bilo drugačije da se utakmica sa Italijanima igrala u Areni pred 18.000 naših navijača. Bilo bi sigurno i svih 20.000 da Nebojša Ilić nije oštetio gradsku kasu za 300.000 evra. Toliko košta taksiranje teleskopskih stolica baš iz Italije, a sve zato što Ilić nije na vreme odgovorio jednoj američkoj firmi koja je za mnogo manje para ponudila na prodaju isti artikal. Dakle, sve je unapred izrežirano i odrađeno. Samo se nije očekivalo da će narod provaliti veliku prevaru. U Areni skupljalo se 4-5, najviše osam hiljada ljudi, uglavnom klinaca koji su dovođeni kao u Titovo ili Slobino vreme. Zna ova prefinjena publika da se glavne radnje dešavaju u Rimu, a za put u večni grad nema ni para ni viza. Predsednik Organizacionog odbora Aleksandar Vlahović i njegov čauš Boričić hvaliće se kako smo mi bili domaćini velikog takmičenja, pravdajući sebe, tako, pred ogledalom za brdo već pokradenih para! Neka izađu u javnost i podnesu račun javnosti, ako to već ne zanima one, koji bi morali da ih kontrolišu. U svakom slučaju, ovaj deo odbojkaškog prvenstva Evrope koji je održan u Beogradu bio je pravi promašaj, ali odlično iskorišćena prilika za ličnu promociju Aleksandra Boričića i bogaćenja njega i njegovih " saradnika" . Kakvi su to lopovi! 169 TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005. Koliko košta Ćurkovićevo odlikovanje Legija časti nečasnom Ivasnu Nenad Živančević Predsedniku fudbalskog kluba Partizan, uzurpatoru mesta predsednika Olimpijskog komiteJa SCG, jednom od bosova sportske mafije u našoj zemlji Ivanu Ćurkoviću zvanična Francuska uručila je Legiju časti. Ovo prestižno odlikovanje dotični je dobio za doprinos razvoju sporta, objašnjeno je. Ovakav čin francuske administracije otvorio je veliki broj pitanja. Prvo i osnovno - kako ovo odlikovanje nije dobio neko ko je mnogo zaslužniji od Ivana Ćurkovića, neko ko je ostavio mnogo dublji trag u francuskom sportu? Recimo, Josip, Skoblar je bio igrač Olimpika iz Marseja mnogo duže nego što je Ćurković branio u Sent Etjenu. Skoblal je nosilac zlatne kopačke Evrope kao najbolii strelac u sezoni, a Ćurković je bio samo prosečan golman. Istina, Ćurkgvić je učestvovao u pripremama francuske reprezentacije za SP u Španiji 1982. godine, a njegov najveći podvig bio je mesto pomoćnog trenera. On se trudio i strpljivo zagrevao golmane šutirajući im naizmenično, čas u levu, čas u desnu stranu. Za ostale stvari se nije pitao jer ne zna mnogo o fudbalskoj igri. Kao poređenje neka posluži podatak da je dugogodišnji francuski reprezentativac i kasnije selektor Eme Žake dobio Legiju časti tek posle osvajanja titule svetskog prvaka, kada je Francuska bila domaćin 1998. godine. Žake je tada kao selektor predvodio Zidana i drugove, koji su u finalu bili ubedljivo bolji od Brazila rezultatom 3:0. Tim Ivana Ćurkovića nije bio šam170

pion sveta, ali ni Evrope, pa se postavlja još jedno logično pitanje da li Legiju časti može da dobije svako ko pika fudbal po francuskim poljanama? Odgovor je, naravno, negatiyan, a i da je takav kriterijum, mnogo je kandidata koji su ispred Ćurkovića. Bili su i ostali veće sportske i ljudske veličine, kao Vladimir Dujković, kome je posvećena aleja u blizini stadiona Sent Etjena, pa Spasoje Samardžić, zatim Dragan Džajić ili Dušan Savić. Zaključak je jednostavan: Legiju časti dobio je onaj koji je kao golman primio više golova nego što ih je dao prvi strelac Evrope. , Lažna veličina u liku Ivana Ćurkovića je za 20 nastupa za državni tim primio u proseku 2,5 golova po utakmici. Dakle, logično se postavlja pitanje - Čime je to Ivan Ćurković zadužio Francusku i njen sport? Ako nije sjajnim igrama i prestižnim rezultatima u Sent Et jenu, njegove druge majstorije preporučile su ga kolegama iz Francuske. Treba se samo vratiti u prošlost, kada je pre više od dvadeset godina zaslužni i danas već odlikovani gospodin Ivan Ćurković pobegao iz Francuske, glavom bez obzira. A pobegao je onog trenutka kada su u Francuskoj počeli da hapse direktore i menadžere koji su nameštali sportske rezultate. Naš Ivan je u to bio upet1jan do grla, a i sebe i druge je spasao, tako što je na vreme iz Francuske utekao. I Francuska ima svoju mafiju, protiv koje se njeni državni organi uspešno nose. Tako su se i kolege setile Ivana, kada mu je najpotrebnije. Preporučili su ga za Legiju časti, kako bi pokrili njegovo mešetarenje u Partizanu, i sada u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Upućeni znaju da odlikovani Ivan pokušava da iz Partizana pobegne koliko ga noge nose. Nameštanje rezulatata, prodaja fudbalera, provizija, sve je to on sa sobom, iz Francuske, doneo u Partizan. Tom zanatu naučio je i u te mutne poslove do grla uvukao i Žarka Zečevića, koji ga drži na uzdi. Eto, ipak ima pravde. U trenucima kada Mišel Platini treba da uruči Ivanu Ćurkoviću odlikovanje, koje ga u očima predstavnika Međunarodnog olimpijskog komiteta nije uzdiglo, jer ga tretiraju kao privremenu osobu za kontakte sa OK Srbije i Crne Gore, Žarko Zečević je prelio čašu prodajom utakmice sa izraelskim Makabijem, za šest miliona evra. I, digli su se navijači, javnost, i tako će Legiju časti Ivan Ćurković primiti na praznom stadionu, ispred kojeg će navijači, tako zaslužnom čoveku za ugled francuskog sporta, zbog mafijaškog upravljanja Partizanom, pominjati i oca i majku, možda i mrtvog brata, i tražiti da zauvek napusti i ovaj klub i stadion, i da se na duži rok preseli u Okružni zatvor u Beogradu i u Zabelu, sa svojim pajtosom Žarkom Zečevićem. Koliko je Ivan Ćurković svojim francuskim kolegama, kod kojih se obučava o u mafijaškim poslovima, platio za ovo prestižno odličje? 171 TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005. Kako su falsifikovana ovlašćenja za ilegalnu skupštinu OKSCG

U paukovoj mreži

Verovatno je ultra sposobna V ojvođanka smatrala da njen stranački kolega Mićović nije dovoljno poslušan i da mu treba direktiva za izvršenje zadataka Slavujko Trošić Uoči sednice ilegalne Skupštine OKSCG bilo je mnogo pritisaka, pretnji, ucena sa strane pučista koji su po svaku cenu želeli da naprave viđeni scenario. Tako su i poslati pozivi za ovaj skup, bez želje da na njega dođu zaista legitimni predstavnici granskih saveza. Ništa nije moglo da zaustavi mafijašku mašineriju, čak ni jasan stav Crnogorskog olimpijskog komiteta koji je unapred rekao da ne želi da učestvuje na nečemu što bi bilo poniženje za crnogorski sport i Crnu Goru uopšte. Desetak dana pred žurku poslati su pozivi Savezima, sa zapisnikom prethodne sednice i ovlašćenjima koja potpisuju predsednici, ili generalni sekretari za svoje delegate. Nekome poslati poštom, drugima podeljeni u ruke, kao na primer Zoranu Mićoviću, predsedniku Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije i predsedniku Skupštine rukometne zajednice Srbije i Crne Gore. Izuzetno sposobnom gradonačelniku Arilja i poslaniku Demokratske stranke poziv je lično, u Skupštini Srbije!!!, u ruke predala dama za sve radnje Snežana Lakićević Stojačić koja je čak i rekla ko na inkriminisani skup treba da dođe!?! Verovatno je ultra sposobna Vojvođanka smatrala da njen stranački kolega Mićović nije dovoljno poslušan i da mu treba direktiva za izvršenje zadataka. Međutim, Mićović shvativši prljavu igru ovlašćenja prosleđuje kancelariji Zajednice i vruć krompir u ruke šalje generalnom sekretaru Ivici Alivojvodiću, čoveku prilago-

172 dljivom svim podlogama. Alivojvodić prihvata da bude izvršilac krivičnog dela jer na Skupštinu, kao predstavnika rukometnog olimpijca šalje generalnog sekretara Rukometnog saveza Srbije Božidara Đurkovića, koji ne samo da nije bio olimpijac, već je i reprezentacija za njega bila misaona imenica!!! Kao legitimni predstavnik Rukometne zajednice prisutan je bio Svetozar Stanković koji uopšte nije glasao, gledajući sve vreme kako se ponaša Bora Stanković. Tako je izuzetno ambiciozni Đurković vešto fingirao ulogu Veselina Vujovića koji je samo nekoliko dana ranije pretio da će u Interkontinentalu sve u lice reći onima koji rukometaše gledaju samo kao glasačku mašinu. Na sličan način inkriminisanom događaju prisustvovali su još mnogi koji su se tu pojavili pod raznim pritiscima, jer je mafija ranije zaduživala po raznoraznim osnovama. Zamislite kako su bili uplašeni oni miševi kojima je najveći sportski domet prisustvo Skupštini olimpijskog komiteta, a nedosanjan san odlazak na Olimpijske igre. Njima je lako manipulisati, tim pre jer su u verifikacionoj komisiji sedeli dokazani prevaranti predvođeni Dragoslavom Zekom Božovićem, glavnim kadrovikom odbora za sport Demokratske stranke. Da mafija ceni poslušne vidi se i po budžetskim sredstvima koja se odvajaju za sport. Tako je rukomet od početka godine dobio samo dva miliona dinara, dok su drugima hranjeni računi sa 10 do 15 miliona. Međutim, niko ne reaguje na podatak da je za sport izdvojeno 400 miliona, a da se za najviše 10 posto zna kome su namenjeni. Ostatak odlazi u kanale za pranje para, ispravljanje grešaka nestašnih, kao što je potez Nebojše Ilića, zaslugom čijeg nerada će kasa grada Beograda biti olakšana za 300.000 evra, jer nije na vreme odgovorio na ponudu američke kompanije koja je bila spremna da opremi beogradsku Arenu teleskopskim stolicama. Sada će Italijani iznajmiti tribine, a taksiranje će platiti građani Beograda. Ali, zato je Nebojša Ilić van zakona, jer može u rođenom dvorištu svojim džipom da povredi čoveka i za to ne odgovara, kao što se desilo zimus na Banovom brdu. Mnogo je još prljavština vezanih za aktuelne sportske vlastodršce, toliko da se u ceo slučaj uključuje i Demokratska stranka Srbije preko svog ubojitog strelca Obrena Joksimovića. Nekadašnji ministar zdravlja rešio je da ispita kako se pare vrte samo oko ljutih neprijatelja iz DS i rešen je da gurne ruke u osinje gnezdo, kako mu šef ne bi ostao neobavešten do, verujemo, skorog kraja mandata. Obrene, srećno i čuvaj se da ne završiš sportsku karijeru kao ministarsku, jer zdravstvena i sportska mafija imaju mnogo dodirnih tačaka!!! 173 TABLOID, broj 47, 21. ju! 2005. 3.4. Kako država ne sprovodi zakon U ovoj zemlji postoje tri grupe koje veruju u zakone: naivni, idealisti i oni koji su mnogo živeli na zapadu. Mogla bi da im se pridruži i kategorija glupih. Ali iako su glupi, oni nisu baš tolike budale. Čak je i njih život u Srbije nečemu naučio. Jedan od tih koji nije odrastao u batinaškom okruženju i koji ne pripada kategoriji koja je "zaradila" novac u Srbiji, pa ga danas iznosi van zemlje, nego želi da napolju zaradjen novac donese u Srbiju, napravio je katastrofalnu grešku misleći da zakoni u Srbiji imaju istu ulogu kao u civilizovanom svetu. Tako je Filip Cepter pokušao da svoje pare da onima kojima ih je i namenio - sportistima Srbije. To bosovi sportske mafije više nisu mogli da tolerišu. Zamislite da se tu dele neke pare a da prethodno ne prodju kroz njihove ruke i pri tom ne završe dobrim delom u njihovim šapama. Odmah su primenili sve svoje metode prevare, laži, falsifikata, a sa ciljem da ga istisnu iz svog mafijaškog okruženja. U ovom sukobu je Filip Cepter u nameri da značajna sredstva pokloni srpskom sportu, uhvatio lopove sa rukom u tudjem džepu. I šta se onda desilo? Kao čovek formiran u civilizovanom svetu gospodin Cepter postupio je u skladu sa svojim vaspitanjem i moralnim nazorima - kriminalce je prijavio nadležnim istražnim i pravosudnim organima. Vidite li sebe kako počinjete da se smejete (ili možda plačete) čitajući ove redove. Na žalost nemao da vam kažemo ništa što već ne znate - država ne poštuje zakon. Narodna kaže - kadija te tuži, kadija ti sudi. Vidi se da je to nastalo u tursko doba i da je prevazidjeno. Danas te niko ne tuži, a presudjuje ti ko stigne, od ša1tera u socijalnom do kontrolora u autobusu. Po zakonu? Ne, ovde se zakon poštuje samo ako je u prilog mafije i njenih interesa. 174 Krvava hajka Crvena zvezda - Partizan 1:1. I ništa više od velikog derbija, bar kada je fudbal u pitanju. Umesto događaja sa terena prepričavaju se stvari koje su se dešavale na tribinima stadiona i njegovoj okolini. A ništa niie nagoveštavalo takav rasplet situacije. Počelo je sjajno, fudbalski. Čuvena koreografija na

severnoj tribini, ništa manje raspoloženi navijači Partizana i 22 fudbalera spremna za nadigravanje. I svaki se nadigravao po jedan minut. Jer fudbalska priča trajala je tačno 22 minuta. Tada su crno-beli poravnali rezultat, a crveno-beli postali nemoćni. I tu je, što se fudbala tiče, svemu bio kraj. Ipak, da ne bi sve bilo brzo zaboravljeno navijači (čitaj oni koji su došli na stadion iz nekih drugih razloga) priredili su nam već poznate scene. Sve je počelo begom jednog od navijača do protivničke grupe i otimanjem zastave. Signalni metak je ispaljen i rat je počeo. Tukli su jedni druge, policija i jedne i druge, i jedni i drugi policiju ... Bilans - 37 povređenih (od čega 18 policajaca), oštećeno 19 službenih vozila, jedno privatno i jedan objekat. A subjekte privode. Od 87 privedenih protiv njih 48 podignute su krivične prijave, a protiv 31 aktera obračuna prekršajne. Za osam lica je utvrđeno da ne postoje elementi bilo kakve odgovornosti. Najavljuje se da će i protiv organizatora susreta biti pokrenut postupak jer su njihovi propusti jedan od glavnih faktora u sukobu navijača. I bojim se da će se tako sve i završiti. Život navijača Crvene zvezde koji je !zgubio život na derbiju pre tri godine nije bio dovoljna opomena. Šta je to potrebno da se dogodi pa da neko odreaguje? Apelujemo - Vi koji to možete i koji bi to trebalo da radite, sprovedite zakon u delo. Omogućite tatama da vode sinove na derbije, onako kako su njih vodili njihovi očevi. Da se na fudbalu uživa. Pogledajte TV prenos bilo koje utakmice engleskog prvenstva i napravite nešto da tako bude i kod nas. Zar je to teško? Hapsite i zatvarajte! Da i u Srbiji normalno može da se uživa u fudbalu. N.Ž. 175 TABLOID, broj 35, 28. april 2005.

Osokoljeni huligani ili trla baba lan
Fudbal nam je crven od stida. I nikom ništa. U svim fudbalskim forumima i šire - svi se prave naivni. Pričaju se poznate prazne priče, a huligani su sve osokoljeniji. Zakon niko ne primenjuje. Da se čoveku smuči život. Ružne i tužne slike idu u svet sa gotovo svih naših stadiona. Sada se više priča o sukobima policije i navijača, nego o minulom 124. derbiju izmedju Crvene zvezde i Partizana. Igra na terenu je u drugom planu. U žiži interesovanja su krv, tuče, povrede i divljaštva simpatizera naša dva najpopularnija kluba. Fudbal i sport su nam totalno - devalvirani. Neshvatljiva inertnost nas vodi u ponor, a hoćemo u Evropu. To su velike kolizije. Svima nam je preko glave šupljih priča Dragana Stojkovića Piksija, prvog čoveka Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. On po tradiciji sve žestoko osuđuje, traži rigorozne kazne - a niko od izgrednika da završi u zatvoru. Očigledno Piksija ne sluša ni policija, ni tužilaštvo, ni bilo ko u fudbalu. Kod njega je po onoj narodnoj - trla baba lan. Krajnje je vreme da se ekspresno počne primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja na našim stadionima.Sto se on duže bude ignorisao, dešavaće nam se već poznate ogavne stvari. Da su oštricu zakona osetili samo oni izgrednici na tribinama koje su snimile televizijske kamere - bio bi pun pogodak za početak. Ali znajući našu tromost - malo će biti koristi od svega toga. Već sada zabrinjava predstojeći majski susret Crvene zvezde i Partizana u polufinalu domaćeg Kupa. Huligani ponovo najavljuju svoj šou i folklor, dok odgovorni fudbalski ljudi i organizatori utakmice nemaju prava rešenja. I dalje su u - velikom ofsajdu. Samo da ofsajd agonija ne dovede do tačke na naš ojađeni fudbal. Sve je moguće. M.R.T. 176 TABLOID, broj 35, 28. april 2005.

Prekaljeni trenerski vuk spreman da iznese mnoge stvari na svetlo dana,ali traži dam u država garantuje bezbednost za porodicu

Slavko zaštićeni svedok
Čačanski Borac najavljuje istupanje iz prvoligaškog karavana, a Novi pazar je stalno sportsko mesto za linč sportista Čačanskom Borcu se smučilo u prvoligaškom fudbalskom karavanu. I najavljuju istupanje. Ubeđeni smo da od toga neće na kraju krajeva biti ništa, da će istrajati do kraja šampionata, ali svima je u mislima trener Slavko Vojčić, koji traži status zaštićenog svedoka. Prekaljeni trenerski vuk je spreman da na svetost dana iznese brojne nedopuštene rabote u našem

fudbalu. Vojčić samo od države traži da mu zaštiti porodicu - i progovoriće o mnogim stvarima, koje se odavno naslućuju. Vojčić čak poziva na televizijski duel čelnike FS SCG i FSS Stojkovića i Terzića. I da im u lice kaže mnoge stvari. Kada je Piksi čuo šta namerava trener Čačana - odmah se uspaničio i preporučio mu da se obrati policiji. Slavko Džo više neće da ćuti. Ako dobije status zaštićenog svedoka - biće velike bure u fudbalu. I više od toga. Bruka je da je Novi Pazar postao stalno sportsko mesto za linč sportista. Fudbaleri Bežanije jedva su izvukli žive glave posle meča, koji se zvanično igrao - bez prisustva publike. Do sada je bilo nepisano pravilo da malo ko može sa novopazarskog stadiona odneti neki bod, a sada gostima serviraju i velike batine. Očito je Novi Pazar tipičan drugoligaški haos, koji se toleriše i koji će svima nama doneti novu veliku glavobolju. I više od toga. Čudan je naš fudbal, da čudniji ne može biti. U njemu je sve moguće. A brod tone li - tone. M.R.T. 177 TABLOID, broj 35, 28. april 2005. E baš ste ih kaznili Od kako se kod nas igra fudbal - Crvena zvezda i Partizan su bili i ostali u povlašćenom položaju. Za dva najpoznatija kluba uvek su važili drugi aršini, nego za ostale prvoligaške ekipe. Ta povlašćenost se posebno ogledala i dalje se ogleda, kada je crveno i crno-bele trebalo kazniti za razne propuste u organizacijama utakmica, huliganstvima njihovih pristalica, skandalima na terenu i kao po pravilu na tribinama naša dva najveća stadiona. Cela Evropa i svet su se zgražavali nad slikama sa minulog 124. večitog derbija, koje su bile začinjene varvarstvom, divljaštvom i neljudskošću, a kod nas se na sve to blagonaklono gleda. I brojni krivci ostaju - nekažnjeni. Ispada da su oni koji su trebali biti sankcionisani - nagrađeni. Jer, kako drugačije tumačiti odluku disciplinskog sudije - broj dva, Dragčeta Dimitrijevića - da za najnoviju derbi bruku i skandal velikih razmera Crvena zvezda i Partizan budu kažnjeni gotovo simbolično. Tim sa Marakane će jedan meč igrati bez publike, a Partizanova kasa će biuti lakša za dvesta hiljada dinara. To su kazne za smeh, koje kazuju da je u našem fudbalu sve trulo i da nam preti totalni sportski kolaps. Sve norme su devalvirane, svi odnosi su lažnmi i šićardžijski. I tu nema napretka ni sreće. Sada sa strepnjom očekujemo kup megdan Zvezde i Partizana, koji je na programu 11. maja. Ako organizacija novog meča na Marakani bude po starom - eto novih nemilih scena, novih bruka i novih blamaža širih razmera. Da do svega toga ne bi došlo krajnje je vreme da se preduzmu pravi koraci i prvenstveno se počne primenjivati Zakon o nasilju. Da se izgrednici i neodgovorni - odgovorno kažnjavaju - sve bi imalo druge tokove. Tada bi i derbiji - bili u normali. Ali, mi smo poodavno izgubili - normalnost. I to nam se žestoko obija o glavu. M.R.T. 178 TABLOID, broj 36, 5. maj 2005. Prva liga prava Ijiga Jovan Stanisavljević Nešto je trulo u fudbalskoj zemlji Srbiji. Prljavi veš koji nagomilavan u poslednjoj deceniji isplivao je sa svim svojim fekalijama ove sezone na površinu. Domaća Meridijan Prva liga je definitivno dotakla dno. Nameštaju se utakmice, a iz posebnih kuhinja se unapred zna ko će osvojiti šampionat, a ko ispasti. Potrebno je samo pronaći žrtvene jarce, a onima koji se usude da pričaju odmah zapušiti usta. Slobodno se može širom fudbalskih terena Srbije i Crne Gore čuti, da je domaći šampionat FARSA. Partizan je prvi i crno-beli ništa ne prepuštaju slučaju. Prošle godine Crvena zvezda je uspela da posle nekoliko g,odina osvoji duplu krunu, što je veoma naljuti1o čelnike Partizana Zarka Zečevića i Ivana Ćurkovića. Pojačali su se crno-beli, a svoje prijateljske odnose sa pojedinim klubovima (Zeta, Hajduk Kula, Budućnost, Obilić, Vojvodina ... ) krunisali su sumnjivim pobedama. Zvezdu nisu pobedili, ali su već šampioni. Tako su demonstrirali svoju snagu i moć u domaćim okvirima i još jednom pokazali komšijama ko je gazda u domaćem fudbalu. Poslednja dešavanja iz Novog Sada, kada je Partizan trijumfovao zahvaljujući autogolu i dva svirana penala izazvala su buru negodovanja kod domaće sportske javnosti. Malo su se i sportski novinari, poznati po svojoj "hrabrosti" i lojalnosti pojedinim klubovima otrgli iz stereotipa i napisali ponešto o

mutnim dešavanjima na meču između Vojvodine i Partizana. Brojni naslovi po novinama, koji dovode u pitanje regularnost utakmice izazvali su gnev kod trenera Partizana Vladimira Vermezovića, pa je ovaj do juče anonimus, zapretio novinarima. Doslovce je čovek, za koga se sumnja da je sa čelnicima Partizana namestio utakmicu protiv Rome rekao: - Niko ne srne da omalovažava rezultate Partizana. To bi svi trebalo da znaju. Ubuduće, kada mi se budete obraćali da znate. Za prijatelje sam Vermez, za sve ostale čika Crni. Dobro, neka bude tako. Čika Crni je zapretio, a srpski novinari umesto da ovakav čin osude povukli su se u svoje ljušture. Glavni i odgovorni urednici srpskih sportskih i političkih novina ostali su nemi na ovakav potez. Pitanje je samo kako bi reagovale engleske, nemačke ili italijanske kolege. Pa, Nemci su na stub srama stavljali legende poput Rudija Felera, Lotara Mateusa ili, do pre mesec dana trenera Bajerna, Feliksa Magata. Na Ostrvu ser Aleksu Fergusonu, Bobiju Robsonu, Arsenu Vengeru, pa i Zoze Murinju ne pada na 179 pamet da na sebe navuku bes novinara. Slično je i u Italiji, gde Fabio Kapelo, Karlo Anćeloti i Marćelo Lipi jako dobro paze kako će se ophoditi sa sedmom silom. U Evropi jako dobro znaju šta znači kritički pisana reč. Ako se kojim slučajem i posumnja u nameštanje rezultata i tako se dovede regularnost lige u pitanje, svi jako dobro znaju kakve su sankcije. Jedino kod nas u zemlji Srbijici loptu može da uzjaše svaki Kurta i Murta. Poslednjih godina u fudbalu se okreće ogroman novac i normalno je postalo da se nameštaju rezultati. Pola domaće lige igra po sistemu "tri za tri", iz čega mogu da se izuzmu jedino velikani Partizan i Crvena zvezda. Sve ostalo je za javnog tužioca koji bi sem oglašavanja preko svog zamenika po pojedinim novinama mogao da uradi i nešto konkretno. Pozivanje, da bi neko trebalo da mu dojavi šta je to neregularno u domaćem prvenstvu iritira i ljuti još više sve istinske pobornike fudbala. Tribine na našim stadionima su svake godine sve praznije i praznije, a kriminal i mešeterastvo u fudbalu je sve veće i veće. TABLOID, broj 37, 12. maj 2005. Beogradizacija fudbala Pored Mađara i Argentinaca, Srbi i Crnogorci definitvno drže rekord u svetu fudbala po broju klubova iz glavnog grada u domaćem šampionatu. Konkeretno, ove godine se u Meridijan prvoj ligi takmiči čak devet klubova (Partizf.n, Crvena zvezda, OFK Beograd, Zemun, Radnički, Obilić, Zeleznik, Čukarički, Hajduk Lemić). Pošto će sigurno ispasti Čukarički i Hajduk sa Liona, jer je tako određeno sa vrha, a možda i Železnik ili Obilić (mada će žrtveni jarac verovatno biti Borac) beogradizacija domaćeg fudbala neće izgubiti bitku sa ostalim centrima. Naime, Rad je već obezbedio elitni rang, dok centri poput Kragujevca, Niša, Užica, Pirota, Leskovca, Subotice i Zrenjanina godinama ne mogu da dođu do "elite". Novi Pazar je posebna priča. Ovom klubu se već nekoliko godina ne dozvoljava da uđe u viši rang. Iako su navijači kluba militantno nastrojeni i stalno izazivaju incidente, čelnici Novog Pazara postigli su dogovor sa FSS da naredne sezone smire svoje pristalice, dok će im fudbalska Srbija omogućiti ulazak u Prvu ligu. Živi bili, pa videli. 180

Rukometni haos
Tri kluba iz Srbije - Vojvodina, Crvena zvezda i Železničar u Njegoševom gradu osećali su se kao da su u Hrvatskoj. Domaći navijači skandirali su i pevali ustaške pesme pozivajući na linč sve što je srpsko Jovan Aleksić Rukometni sport u Srbiji i Crnoj Gori odavno se nalazi u krizi. Klupski i reprezentativni rezultati odavno su daleko ispod nivoa zemlje koja je nekad bila uzor kako treba raditi i organizovati klubove. U domaćoj ligi odavno nema vrhunskih igrača, a ono malo kvalitetnih rukometaša jedva čeka da završi sezonu, kako bi glavom bez obzira otišli u bilo koji inostrani klub i pobegli iz haosa i beznađa, koji ovde vlada. Nekoliko godina unazad traju nesporazumi i trvenja između dva republička saveza. Srbi u klin, Crnogorci u ploču ,a za to vreme rukomet polako, ali sigurno propada. Klubovi nemaju para i jedva sastavljaju kraj s krajem. Nezadovoljni igrači, kojima klubovi duguju po nekoliko mesečnih plata ne mogu da razmišljaju o izvršavanju svojih osnovnih obaveza. Pošto su bez para njihov osnovni zadatak nije kako što bolje odigrati meč već kako preživeti. Nekadašnji šampioni Partizan, Crvena zvezda i Lovćen umesto borbe za titulu sada više razmišljaju da li će uspeti da ubede svoje igrače da treniraju i tako spreče više puta najavljivane štrajkove. Kompas je odavno izgubljen, pa naš rukometni brod ne zna kud plovi, a trup je prepun rupa, koje se nikako ne mogu zapušiti. Svaka sezona u poslednjih nekoliko godina završavana je nekom aferom, koje

ni do dan danas nisu razrešene. Prošle godine digla se velika prašina o navodno nameštenom finalnom meču kupa za žene kada je u Nišu DIN savladao Budućnost. Najavljivane su tada oštre kazne za sve koji su imali udela u tome, ali sve je ostalo mrtvo slovo na papiru. Čelnici našeg rukometa iz ko zna kojih razloga nisu imali snage da odrade ovu akciju do kraja. Misterija je ostala, a slične stvari začinjene incidentima i haosom se nastavljaju. Tokom uskršnjih praznika na Cetinju je održan finalni turnir kupa SCG za muškarce. Na ovom takmičenju je bilo svega, ali najmanje rukometne igre. Završnica kupa trebalo je da se igra u Nišu, ali posle mnogo polemika organizaciju su dobili Cetinjani, a Nišlije umesto prve u borbu za trofej poslalt omladinski sastav. Tri kluba iz Srbije Vojvodina, Crvena zvezda i Zelezničar u Njegoševom gradu osećali 181 su se kao da su u Hrvatskoj. Domaći navijači skandirali su i pevali ustaške pesme pozivajući na linč sve što je srpsko. Mahalo se šahovnicama i ostalim reklamnim rekvizitima susedne države. Finale između Lovćena i Vojvodine više je ličilo na veče borilačkih veština koje su demonstrirali igači domaćeg tima. Utakmica je nebrojeno puta bila prekidana, navijači su ulazili u teren, ali je meč umesto da bude prekinut nekako priveden kraju. I niko se nije setio ili nije smeo da isprazni tribine. Odavno je poznato da gostujuće ekipe i sudije na Cetinje idu kao na odstrel, ali dešavanja na finalnom meču prevazilaze svaku meru. Rukometna organizacija će morati da se oglasi i adekvatno reaguje. Novosađani su posle prave torture kroz koju su prošli potpuno zasluženo došli do prvog trofeja u klupskoj istoriji. 182 TABLOID, broj 37, 12. maj 2005. Sport za novi razlaz Već poduže traje priča i nagadjanje da će doći do razlaza izmedju Srbije i Crne Gore.! dok nesposobni političari tvrde i osporavaju tu činjenicu - na sportskim terenima je sve očitija netrpeljivost srpskih i crnogorskih klubova.Već nam je preko glave skandala na tlu Crne Gore kada su u pitanju fudbalske, košarkaške, rukometne i ostale utakmice. Sportske hale i tereni postali su prava - ratišta. Najsvežiji primer da mnogo toga ne štima na relaciji BeogradPodgorica je minula prvenstvena utakmica pod Goricom izmedju Budućnosti i Železnika. Najvatreniji navijači podgoričkog tima zvani varvari napravili su pravi varvatizam. I više od toga. Podgorički skandal zove na uzbunu,a mnogi se prave nevešte Tome i sve pokušavaju da zataškaju. Nastoje zataškati ono što je sada nemoguće - zataškati. Navijači Budućnosti su reprizirali scenografiju iz zagrebačkog Maksimira, zatim splitskog Poljuda, sarajevskog Koševa ... koji su bili uvertira rascepa nekadašnje Jugoslavije. Ponovo se orilo : Srbe na vrbe, Srbe na vrbe, zatim ubi, ubi Srbina, cigani, cigani ... I sve to pod do juče bratskim podgoričkim prostranstvima. Sinopsisi iz Crne Gore totalno liče na one nekada vidjene u bivšim republikama. Sport je ponovo najpogodniji za početak novog razlaza, koji očito ponovo režiraju nesposobni političari. Varvarstovo podgoričkih varvara mnogo kazuje,ali bole demanti fudbalskih zvaničnika,koji veliku oluju nastoje da prikažu kao lagani vetrić.Dosta je nepotrebnih izmišljotina za tužne i ružne sportske slike iz Podgorice. Neki čelnici nikako da se otrezne i opasulje. I priznaju - realnost. Lutanje,pre razlaza - se nastavlja. Sport je ponovo na velikoj stramputici. M.R.I. 183 TABLOID, broj 37, 12. maj 2005. Uništili ste derbi! Jovan Stanisavljević Još jedan večiti derbi je za nama i još jedan trijumf Crvene zvezde nad Partizanom. Da se poštovaoci crno-belih boja ne bi osetili prozvanim samo da ponovimo, oni u poslednjoj deceniji osvajaju trofeje, dok redovno na terenu dobijaju packe od večitog rivala. Samo da napomenem, derbi od četvrtka 11. maja nije više srpska institucija. Ipak, protekli okršaj velikih rivala u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore ostaće upamćem po ne slavnom rekordu, pošto ga je pratilo svega desetak hiljada ljudi, zajedno sa gledaocima, službenim licima i novinarima. Izgleda su Dragan Stojković i Slobodan Vuksanović zaboravili šta u Evropi znači i koliko se poštuje "njegovo veličanstvo gledalac". Opšte sranje u srpskom fudbalu dobija na razmeri. U Beogradu u sredu više policije nego za vreme Slobe, na stadionu 7Napravili ste lokalnu smejuriju Trebalo je biti ispred Marakane po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana i slušati navijače iz oba tabora kako su doživeli utakmicu. Za naše čitaoce prenosimo mišljenje jednog fudbalskog fanatika

... - Eto, najzad su Stojković i Vuksanović uspeli da od fudbalske utakmice koja je smatrana za jedan od četiri najveća gradska derbija na svetu, naprave lokalnu smejuriju. Sledeći derbi će biti igran na nekom poljančetu na Košutnjaku uz prisustvo velikog broja članova porodica prisutnih igrača, ili će im biti dovoljno i neko balonče za mali fudbal u nekom od gradskih naselja. Gospoda iz FSSCG, pre svega predsednik Stojković mora da zna. NIJE ZVEZDA POBEDILA PARTIZAN, NITI SU CRNO-BELI ŠAMPlONI. POBEDNIK JE ON, JER UNIŠTAVA NAŠ FUDBAL !!!! Za to se u normalnim zemljama odgovara, ali mi nismo odavno normalna zemlja. Sada sam bio na derbiju i ko zna kad. Idem kući da gledam TV i ovako je na svim kanalima veliki broj utakmica iz Engleske, Španije i Italije. 184

8.000 ljudi, igrači se biju na utakmici ... Nekog treba smeniti u FSSCG i Vladi, pod hitno. Osnovna i najjača impresija sa polufinalnog kup okršaja večitih jeste upravo mizerna poseta. Zvezdini navijači, popularne delije bojkotovale su utakmicu, tako da je na Marakani po prvi put u istoriji doživljen paradoks, da Partizan ima više navijača. Nacionalni fudbalski savez u saradnji sa resornim ministarstvom sporta sproveo je u delo Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim manifestacijama. Dobili smo malo više reda na stadionu, ali smo izgubili publiku. Pa, zar se zbog gledalaca ne igra fudbal. I ovako je poseta na našim utakmicama više nego jadna, a ako derbi mečeve između Partizana i Crvene zvezde bude gledalo oko desetak hiljada ljudi, gospoda Dragan Stojković i Slobodan Vuksanović moraće da snose veliku odgovornost. Na pravom su putu da proteraju gledaoce sa tribina. Jadno da jadnije ne može biti. Sta još napisati o dvojici glavonja koji misle da poznaju fudbal. Nemaju čemu qa se raduju navijači, ni "grobari" tituli, ni "delije" kupu (ako pobede Železnik 24. maja). Nisu krivi navijači, kako to FSSCG prezentuje javnosti na jedan "mudar" način (poput priča i bajki za malu decu pred spavanje). Zašto već nije zakon o sprovođenju nasilja na stadionima stupio na snagu, a ne da predsednik saveza izlazi u javnost sa stavom "polomljena stolica" 60 dana u zatvoru, pa, bla bla bla, truć. Jedan naš navijač na celu ovu glupost reče: - To vam je isto, kao kad se dva klinca potuku iz komšiluka i onda mama izađe i pošalje jednog u ćošak, a oni drugi dan nastave po starom, kao da se ništa nije desilo. Na prilazima najvećem stadionu u Srbiji, popularnoj Marakani nije bilo uobičajenog crveno-belog i crnobelog dekora, naprotiv sve se plavilo od pripadnika policije i žandarmerije. Vizuelni utisak nije bio prijatan i vraćao nas je u neke sumorne dane i dešavanja, u vreme Miloševića, kada se sve vrtelo oko pendreka. Sigurno je lepše brojati golove i promašene šanse od razbijenih glava povređenih osoba, polomljenih stolica, demoliranih automobila, ali ni prazne tribine i bolumepta policije na i oko stadiona nije rešenje. Za koga onda da igraju Žigić, Pantelić, Janković, Vukčević, Mirković, Ilić ... Za policajce sigurno ne. Možda za Stojkovića i Vuksanovića, koji su se širili u Zvezdinoj loži i sigurno nisu izdvojili novac da kupe kartu. Sta će, oni utakmice gledaju za džabe, oni su visoke ličnosti i njima je sve dostupno, kada izađu iz svojih blindiranih džipova. Sirotinja treba i mora da plaća karte, a ove guzonje mogu da gledaju praznu Marakanu za džabaka. E moj brale, Srbija je ovo. 185 TABLOID, broj 38, 19. maj 2005. Tragom krivičnih prijava podnetih protiv čelnika Olimpijskog komiteta SCG

Pljačkanje pod zaštitom

Milica Grabež Početkom avgusta ove godine legalni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore gospodin Filip Cepter podneo je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije i Prvom odeljenju Uprave krininalističke policije SUP-a Beograda prijave zbog postojanja osnovane sumnje da je više lica i funkcionera bivšeg Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, a danas Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, u periodu od 1999. godine pa do današnjih dana, izvršila više krivičnih dela na štetu imovine ove nevladine organizacije. Sa zahtevom slične sadržine gospodin Cepter se obratio i ministarstvu finanisja, njegovoj budžetskoj inspekciji i Upravi za naplatu javnih prihoda. Prijave sadrže podatke o velikim, milionskim proneverama u srpsko-olimpijskom komitetu. Već godinama mala grupa ljudi, predvodjena nezamenljivim generalnim sekretarom Predragom Manojlovićem, i njemu odanim ljudima, nemilosrdno je pljačkala najznačajniju sportsku organizaciju u zemlji. Pod veštom dirigentskom palicom geneseka Predraga Manojlovića, falsifikatima, obmanama i prevarama, milionski iznosi, namenjeni za pomoć srpskim sportskim savezima i sportistima, završavali

su u džepovima gospodina Manojlovića i njegovih seiza. Kada je novi predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, izabran na ovu funkciju krajem marta, naumio da proveri poslovanje ove nevladine organizacije, i da u pomoć pozove najugledniju revizorsku kuću sa zadatkom da ispita legalnost finansija, protiv njega je ustala i "kuka i motika", i sportska mafija, predvodjena Predragom Manojlovićem, Ivanom Ćurkovićem, Zarkom Zečevićem, Zekom Božovićem, Snežanom Lakićević Stojačić i potpomognuta ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vuksanovuićem i odborima za sport Demokratske 186 “

stranke i predsednikom Borisom Tadićem, organizovala je pučističku i nelegitimnu skupštinu Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Il. jula, na kojoj je, bez prisustva delegata iz Crne Gore, predsednik ,Filip Cepter smenjen, a izabran vršilac dužnosti predsednika Ivan Ćurković. Novinari Tabloida krenuli su tragom krivičnih prijava. U Drugom opštinskom državnom tužilaštvu u Beogradu, obavešteni smo da je krivična prijava podneta protiv gospođe Snežane Lakićević Stojačić upućena SUP-u Beograda - Upravi kriminalistričke policije - odeljenju za privredni kriminal na prikupljanje potrebnih obaveštenja. Policija se, povodom zahteva zamenika tužioca - nije oglasila. I druge krivične prijave koje je gospodin Cepter napisao i potpisao i dostavio Drugom opštinskom državnom tužilaštvu, kao nadležnom za postupanje po službenoj dužnosti, tužioci su uputili policiji na obradu, i prikupljanje dokaza. Glagoljivi ministar finansija Dinkić i njegove budžetske inspekcije i finansijska policija nisu našli za shodno da započnu proveravanje "poslovanja" Olimpijskog komiretata Srbije i Crne Gore. Stotine miliona evra koje su u proteklih deset godina opljačkali i poharali banditi kao što su Predrag Manojlović i njegova bratija, ne zanimaju mi187

nistra Mlađana Dinkića. On otima crno iza nokta prodavcima na buvljim pijacama, ženama koje prodaju svoj vez i ručno štrikane džempere. Ministar do smrti proganja sitne zanat1ije, otima im imovinu i ostavlja porodice bez hleba, da bi naplatio desetinu hiljada dinara poreza. Ovo prokleto pseto, koje će u istoriji ostati kao bestidni lopov i pokrovitelj hiljadi razbojnika koji su opljačkali Srbiju do gole kože, ne šalje svoje poreznike u ustanove, u kojima sede njegove kolege sličnih - dugih prstiju. On se sa njima dobro razume. Namigne im šeretski i poruči preko posrednika radite, uzimajte, privatizujte, boli vas kurac, ja sam uz vas. Ja, Mlađan Dinkić, Milosinkino kopile. Ni Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije ni odeljenje za privredni kriminal Uprave krim policije SUP-a Beograda, nisu smogle kuraži da zavire u poslovne knjige Olimpijskog komiteta. Iz tih knjiga crvi bi izmileli, samo da se otvore. Ali, Jočićevi panduri, na čijem je čelu general-idiot Miroslav Milošević, imaju preča posla. Oni jure i razbijaju na buljuke prodavce kaseta i CD diskova, piratskih izdanja. Bože kakav je to veliki uspeh naše policije, kada na vanrednim konferencijama za štampu prvi čovek gradske policije saopštava kako su koordiniranom akcijom policijskih snaga uhapsili desetak prodavaca piratskih izdanja CD-a i kaseta naših muzičara, i strpali ih u zatvor. Oterali su u ćorku mašinske inženjere, pravnike, lekare, koji su izgubili posao u besomučnoj raspodaji imovine Srbije, njenih preduzeća, ustanova, zavoda, fabrika, i koji su, da ne bi pocrkali od gladi, izašli sa kutijama piratskih diskova, da ih, po nižoj ceni, prodaju svojim, takođe osirotelim sugrađanima. Šta na kraju reći? Banditi i pljačkaši, vlasnici kompanija, i drmatori u velikim ustanovama, pod punom zaštitom ministra finansija Mlađana Dinkića, do bestijalnosti i do gole kože opljačkaš Srbiju. Njega i njih u toj nameri može da spreči jedino metak. Dok ne budu razneti u komade, oni se pljačke neće odreći. 188 TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005.

Sportska akademija u Beogradu izdala nekoliko stotina lažnih diploma Državni tužilac radi i čuti Sportska akademija je, prema nalazima inspektora SUP-a, izdala 629 diploma. Na tri smera za koja je akademija dobila dozvolu za školovanje studenata, diplomu je dobio 241 upisani "polaznik", ostalih 388 diploma izdato je i pored toga što Sportska akademija nije dobila dozvolu za ovu vrstu školovanja. Ove diplome su, dakle, nevažeće, ili, prevedeno na običan jezik, lažne su i falsifikovane Jovan Karanović Uprava kriminalističke policije Beograda - odeljenje za privredni kriminal dostavilo je pre dva meseca krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Leona Lukmana, vlasnika Sportske akademije u Beogradu. Iako su inspektori ovog puta bili revnosni, njihov obiman nalaz zaključan je u fioci državnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva il Beogradu Snežane Bogdanović. Tabloid je u više nastavaka pisao da je Sportska akademija u Beogradu rešenjem Ministarstva prosvete Srbije dobila 4. marta 1996. godine dozvolu "za početak rada i obavljanja delatnosti dvogodišnjih studija višeg obrazovanja za više trenere sporta na smerovima fudbal, košarka i rukomet". Rešenje je potpisao tadašnji ministar profesor Dragoslav Mladenović. Mnogima koji se vrte oko sporta, ili od toga žive, bile su potrebne formalne kvalifikacije, i Sportska akademija, pored Fakulteta za fizičku kulturu, na kome se moralo regularno studirati i polagati ispiti, postala je "fabrika za štancovanje diploma". Umesto da upisuje studente na tri smera za koja je dobila odobrenje, Sportska akademija u Beogradu je do 2002. godine upisivala "polaznike" za još 26 smerova! Kako su ustanovili inspektori SUP-a Beograd, Sportska akademija u Beogradu (Deligradska 27) je do 2002. godine izdala ukupno 629 diploma. Na tri smera za koja je akademija dobila dozvolu za školovanje studenata, diplomu je dobio 241 upisani "polaznik", ostalih 388 diploma izdato je i pored toga što Sportska akademija nije dobila dozvolu za ovu vrstu školovanja. Ove diplome su, dakle, neva189 žeće, ili, prevedeno na običan jezik, lažne su i falsifikovane. Sportsku akademiju, za potrebe "stručnog osposobljavanja sportista bez školskog obrazovanja", osnovali su 1996. godine Jugoslovenski olimpijski komitet (u njegovo ime potpisao Đorđe Perišić), Sportsko društvo "Crvena zvezda" (potpisnik Milan Mile Tomić), Jugoslovensko sportsko društvo "Partizan" (potpis stavio Predrag Manojlović), zatim grad Beograd (potpisnik Dragoljub Milošević) i građanin Leon Lukman, koji je postavljen za direktora ove akademije, a na toj funkciji ga je zamenio njegov sin Aleksandar. Diplomu više stručne spreme polaznici su sticali slušajući predavanja upravo ovih ljudi koji se pojavljuju i kao osnivači i predavači.

Zažmuriš i deca su sita

Iza spisa krivične prijave koja je u fioci tužioca Snežane Milanović nalazi se i rešenje koje su inspektori kriminalističke policije pribavili po službenoj dužnosti i priložili tužiocu. Dakle, lažne diplome, finansijski prekršaji i pljačke za tužioca Snežanu Bogdanović nemaju značaja. Svoju već odraslu decu tužilac hrani tako što žmuri na oba oka i legalizuje kriminal.. 190

Doskorašnji gradski sekretar za sport Jovan Šurbatović, kao gradski sekretar za sport Skupštine grada Beograda, pokušao je da utvrdi šta se sve na akademiji i oko nje radi, ali ga je ućutkao uticajni član, kasnije njegov naslednik Nebojša Ilić. Nalaz uprave kriminalističke policije o teškim zloupotrebama, osim oko izdavanja lažnih diploma, ali i finansijskim malverzacijama, dostavljen je zamenici Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu Snežani Milanović. Glavni urednik Tabloida interesovao se za sudbinu krivične prijave, ali ga je gospođa Milanović uveravala da je "predmet na kucanju, u daktilobirou". Bili smo uporni, i 11. novembra pomoćnik glavnog urednika po192 setio jetužioca Snežanu Bogdanović, kojoj smo se pismeno obratili 17. oktobra, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Gospođa Bogdanović obavestila je našeg urednika da je tužilaštvo 10. oktobra tražilo od Ministarstva prosvete i sporta da ga obavesti o rešenju koje je izdato Sportskoj akademiji za rad. Ministar Vuksanović ni za mesec dana nije odgovorio. A i neće. Tabloid objavljuje, ekskluzivno, imena onih koji su stekli lažne diplome višeg trenera. Sve ostalo ostavljamo sudu javnosti. Svesni smo da vlada Vojislava Koštunice na zastrašujući način štiti mafiju, lopove, falsifikatore, pljačkaše .... Verujemo da će u dogledno vreme otići zajedno sa njima, tamo gde im je mesto. 193 TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005. Kad javni tužilac nema obraza

Od ćutanja se lepo živi
Jovan Karanović U prošlom broju, u tekstu "Državni tužilac radi i ćuti" izneli smo podatke o teškoj zloupotrebi funkcije državog tužioca od strane gospođe Snežane Bogdanović, javnog tužioca Drugog optinskog tužilaštva u Beogradu. Uprava kriminalističke policije SUP-a Beograda, postupajući po zahtevu zamenice Drugog opštinskog javnog tužilaštva Snežane Milanović, koja je, forme radi, dostavila krivičnu prijavu policiji radi 194

“prikupljanja potrebnih obaveštenja" , utvrdila je da su odgovorni ljudi Sportske akademije u Beogradu izdali 388 lažnih diploma, i ostvarili ogroclan prihod. Policija je tužilaštvu dostavila sve potrebne dokaze. Ali, začuđena revnosnošću policije, tužilac Snežana Bogdanović izdaje svojoj zamenici nalog da umesto zahteva za sprovođenje istrage, zatraži proveru podataka koje je prikupila kriminalistička policija. Tako se zamenica tužioca obraća pismom Ministarstvu prosvete i sporta dana 4. oktobra. Odgovor iz ministarstva, ukoliko je uopšte i tražen, nije stigao ni posle 46 dana. Tužioca to ne zanima. Ona zna da prijavljeni rukovodioci nisu za gonjenje.Imaju puno para. Tabloid je je od tužilaštva tražio 27 oktobra dopisom podatke o postupanju u po podnetoj krivičnoj prijavi, a tužilac Snežana Bogdanović, udostojila nas je odgovora tek 21. novembra! Da je Srbija pravna država, tužilac Snežana Bogdanović završila bi u zatvoru, ili, u najboljem slučaju bila bi razrešena tužilaćke funkcije, i dobila bi doživotnu zabranu rada u pravosuđu. Ali, zato njeno tužilaštvo nemilosrdno proganja građane koji nemaju novca, i iza kojih ne stoje organizovane kriminalne grupe i mafija. Dosije tužioca Snežane Bogdanović objavićemo u narednim brojevima. 195 TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005. 4. PUAČKA I BOGAĆENJE NA RAČUN NARODA, SPORTA I DRŽAVE Kada je Solona, jednog od prvih zakonodavaca u istoriji, prijatelj pitao šta to on radi i kada mu je ovaj objasnio, njegov prijatelj mu se obrati rečima: "Solone, Solone, isti si kao pauk - pleteš mrežu koja će zaustaviti muve i komarce, a sve velike zverke će proći kroz nju." Već sama činjenica da savremeni svet i danas dobro pamti Solonovo ime dok je njegov prijatelj uglavnom prepušten zaboravu, dovoljno govori o smeru u kojem se kreću civilizovane zemlje. One i jesu napredne onoliko koliko uspevaju da spreče "zverke" da prolaze kroz mrežu zakona. Mi spadamo u potpuno neuspešne. Kod nas i muve i komarci prolaze kroz mrežu. Zato ništa i nemamo, osim mafije i njenih bosova. I dobrih uzora za našu decu koju oni koji vole treba da savetuju: "Budi pokvaren i lopov pa ćeš i ti imati dobra kola, veliki stan ili kuću, sve će ti biti na dohvat ruke." Ogromna je količina para koju treba oteti narodu. Zamislite koliki bi to pio posao obilaziti jednog po jednog gradjanina i džepariti ga na ulici. Beznadežno. Mora se napustiti ovaj prevazidjeni šibicarski pristup lopovluku i treba uvesti "nove" - masovne tehnologije. Industrija pljačke treba da se formira na najvišpem niovu i zato su naši mafijaški bosovi odlučili da državu stave u funkciju izvršioca otimanja para. Dakle, država zahvati koliko je mafijašima potrebno, a onda oni uzmu sve. Ako tu već strada zdravstvo, prosveta, penzije, vojska, kultura (ha, ha, ha) - koga je još briga za tamo neki sport. 196

4.1.

Kako opljačkati državu

Jednostavno. Treba uzeti pare tamo gde ih ima. A gde država drži pare? Pa u budžetu. Znači pare treba uzeti iz državne kase i staviti ih u svoj džep. Ko to može da radi? Normalno samo oni koji smatraju da im je to bogom dano. Tehnike koje se koriste da bi se opljačkao državni dinar su mnogobrojne. Ako se nalazite u samom vrhu mafijaških struktura onda vam na raspolaganju stoje neverovatne mogućnosti. Ako ste bogati kao Krez, Aristotel Onasis, ili barem kao Baja Patak, onda je prirodno da vam se deca školuju o držvanom trošku i uz to primaju po nekoliko, što domaćih, što inostranih stipendija. Normalno je da se vaša deca neće zlopatiti na institucijama po belom svetu ispod ranga Oxforda, Harvarda, Berklija, dok je već i Jejl pod znakom pitanja. Sport je posebno zahvalna oblast za otimanje. Što siromašniji sport to je "šamaranje" i "klepanje" unosnije. Ko bi rekao da u jednom siromašnom sportu mogu da se nadju tolike pare. I ne mogu. One su tu samo u tranzitu od budžeta do privatnog džepa. A jadni roditelji plaćaju li plaćaju. Posebno su profitabilne nepostojeće manifestacije za koje po mogućnosti niko nije ni čuo. One su posebno dobro "ispraćene" budžetskim sredstvima, koja opet završavaju na istom mestu - u džepovima mafijaških bosova o kojima čitate u ovom izdanju. Poseban specijalitet na srpskoj finansijskoj trpezi su izmišljene firme koje nemaju zaposlene, ne rade ništa, ali preko njih idu velike pare. Ove tzv. tašna-mašna firme poznate u finansijskim krugovima kao "fantomi" primaju pare za fiktivne poslove i uz zadržavanje kontrolne provizije vraćaju lavovski deo onima koji su ih i uplatili, ali sada ne preko računa nego na ruke. Pitate se a ko plaća porez? Pa niko. Nisu ovi ljudi budale kao mi koji ovo pišemo, ili vi koji ovo čitate. Nije se teško ovako ponašati kada dovedete, ili već imate na ključnim mesta u državi svoje poslušnike. 197 Država pomaže bogatašima da se sprdaju sa siromasima

Sirotinja ni u kabrioletu nema krov nad glavom
Milica Grabež Ćerka g. Žarka Zečevića, generalnog sekretara FK "Partizan", školuje se, o državnom trošku, na univerzitetu u Milanu. Dobila je državnu stipendiju - kao odličan ali siromašan student. Njen siromašni otac Žarko, ovogodišnji "menadžer godine" po oceni Privredne komore Beograda, malverzacijama u najuspešnijem srpskom fudbalskom klubu inkasirao je nekoliko stotina miliona evra, koji se nalaze na bankovnim računima širom sveta. Njegova siromašna supruga Mirjana, nekadašnji funkcioner u kompaniji "Politika", vlasnik je Vestern Union banke. Kako rekosmo, njihova kći se školuje u Milanu, o državnom trošku, a na nastavu dolazi kabrioletom najnovije marke i uvek obučena u najskuplja odela. Naši državljani koji žive i rade u Milanu napisali su peticiju dekanu fakulteta zahtevajući obrazloženje kako je moguće da se ova nadobudna gospođica šepuri po Milanu i troši dnevno toliko para, koliko košta i jednogodišnja školarina regulisana međudržavnim ugovorima. Dekan fakulteta je bio šokiran ovom pritužbom i nakon izvršenih provera i prikupljenih podataka službeno se obratio konzulatu Srbije i Crne Gore u Milanu, zahtevajući podrobno objašnjenje pod kojim okolnostima je gospođica Zečević predložena za državnu stipendiju koju plaća Republika Italija, na osnovu reciprociteta (nekim italijanskim studentima plaća SCG). Tabloid je zatražio od konzulata u Milanu potvrdu ove vesti, ali su nam službenici saopštili da je za davanje informacija jedino nadležna konzul gospođa Ivana Pejović, ali da se ona trenutno nalazi na konsultacijama u Beogradu. Banda Žarka Zečevića, nekadašnjeg funkcionera JUL-a, danas je potpuno osvojila ministre Koštuničine vlade, iz njegove stranke. Bivši at1etičar Aleksandar Popović, ministar za nauku i tehnologiju, i ministar prosvete i sporta, pod dirigentskom palicom g. Mileta To198

mića, dugogodišnjeg direktora Demokratske stranke Srbije i bliskog intimna sa g. Zečevića, poslušno izvršavaju sva naređenja Zekine družine. Šteta koju će ministri Popović i Vuksanović naneti srpskom sportu pružajući bezrezervnu podršku čoveku koji je ojadio budžet Srbije i, u kooperaciji sa svojom sestrom Pavom, ženom g. Danka Đunića, nekadašnjeg Miloševićevog potpredsednika savezne vlade, pokupovao budzašto polovinu srpskih preduzeća, teško da će moći da se ispravi. Ministar Aleksandar Popović je, inače, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i smatraju ga rigidnijim tipom od većine bivših rukovodilaca JUL-a. Koštuničini ministri u svemu oponašaju bivše sledbenike iz vrha partije Mirjane Marković i ona im je, čini se, i sada uzor. Rukovodstvo univerziteta iz Milana rešeno je da slučaj kćeri g. Žarka Zečevića digne na nivo diplomatskog skandala, smatrajući odluku srpskog ministra prosvete da se gospođici Zečević dodeli stipendija - primerom zloupotrebe prijateljskih odnosa Srbije i Italije. 199 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005. Intervju: Nikola Simić, novinar žarko Zečević je prva lopuža Srbije S.Trošić Kako objašnjavate činjenicu da je dnevni lis( "Kurir" demantovao neke vaše navode u vezi kriminalnih radnji Žarka Zečevića posle godinu dana? - Nisam očekivao da će me za izjavu zvati iz redakcije "Tabloida". Ja vas smatram, i doživljavam, kao ozbiljan list. Pre sam očekivao da me za izjavu povodom sramnog čina "Kurira" i još besramnije izjave Žarka Zečevića zove humoristički list "Jež". Njima bih sve lepo objasmo. Šta biste im objasnili? - Ježu ili Tabloidu? Tabloidu. - Pa, da se od bruke i sramote srpskog novinarstva, nesrećnog Đoke Kesića može svašta očekivati. Pa i to da se pomiri sa Zečevićem i da mu se izvini za neke moje izjave koje su oni sami od mene tražili. Dakle nisam se ja nudio za intervju, oni su mene danima besomučno jurili, a ja nisam imao ništa protiv da javnosti saopštim istinu o gospodinu Žarku Zečeviću, po mom skromnom saznanju, prvom mafijašu ne samo srpskocrnogorskog fudbala, već i dragog prijatelja Legije. v Ne znam samo šta je "Kuriru" i Žarku Zečeviću trebalo da prođe godinu dana, pa da se onda organizuju i sačine taj sramni demanti. Ja sam naivno verovao da Kesić i njegov novi prijatelj Zečević imaju bolji refleks. Ali, ostavimo g. Kesića njegovom moralu i profesionalnoj etici i vratimo se, ipak, glavnom junaku ove naše priče Žarku Zečeviću, generalnom sekretaru FK Partizan. Meni se od pomenutog gospodina po drugi put događa sličan demanti. Prvi put je to bilo kada sam objavio ispovest Nebojše Vučićevića, tada igrača Žarko Zečević je najbolji učenik Milorada Lukovića Legije Zečević je ovoj državi ukrao 60 miliona evra i sada nam se svima cereka u lice Ispitati ulogu Žarka Zečevića oko ubistva Branka Bulatovića 200

Partizana a sada trenera Radničkog Jugopetrol, da su ga Zečević i Ćurković mučki pokrali prilikom njegovog prelaksa u francuski Mec. Posle dve godine od te ispovesti, Vučićević je, sticajem svakakvih okolnosti, morao da se vrati u Partizan, a Zečević i Ćurković su od njega iznudili, kao kompenzaciju, izjavu da ga novinar tj. moja malenkost, pre dve godine nije dobro razumeo. To su slali svim beogradskim listovima pod kontrolom Partizana, iako u njima, naravno, nije ni objavljen tekst koji gospoda iz Partizana "demantuju". Vi očigledno, sa Žarkom Zečevićem dugo vodite neki "profesionalni rat"? - Nikakav ja rat sa Zečevićem ne vodim. On i ne pripada fudbalskom miljeu već kriminalnom, a ja sam sportski novinar. Baš nedavno sam pisao kako su on i Legija nosili pare da otkupe Miliju Babovića, tadašnjeg vlasnika Verano Motorsa. To se nije svidelo gospodinu sekretaru, pa je odmah dotrčao u "Politiku" da se žali na mene, ali mu to nije mnogo pomoglo. Čak je ispalo kontraproduktivno. Jer ljudi su videli da ga je dopratilo pet gorila i da čuvaju tog čestitog "fudbalskog radnika" i velikog pajtosa beogradskih kriminalaca. Zečević je odmah posle 5. oktobra od Mirka Marjanovića pretrčao u zaštitu pojedinih funkcionera te nesrećne Zoranove Demokratske stranke. Ne bi me čudilo da je sada Zečević u DSS-u, jer ovo što se o njemu piše trebalo bi da bude predmet interesovanja tužioca za organizovani kriminal, a ne mene kao sportskog novmara. Vi Zečevića sumnjičite za proneveru miliona evra? - Ma ne sumnjičim ga ja i ne bih prljao ruke na tu spodobu, ali kada me neko pita o pomenutom gospodinu - nemam razloga da prećutim istinu o njemu. Zašto bih ja kao sportski novinar retuširao nečiju biografiju? A biografiju Žarka Zečevića ne bi mogao da retušira ni sam Pikaso da je nekim čudom živ. On je jedan od najbogatojih Srba, iako je u Partizan došao u prljavim i pocepanim Radi o glavi Crvene zvezde i Dragana Džajića Na suđenju tzv.. Makinoj grupi, u citiranim transkriptima pominje se i ime Žarka Zečevića. Navodno, sam Dragan Džajić, predsednik Crvene zvezde izjavio je da mu je Žarko Zečević sve uzeo i da mu radi o glavi. Nije onda čudno što se sve ovo dešava sa Crvenom zvezdom i što Dragan Džajić neće da učestvuje u mafijaškim poslovima Žarka Zečevića koji komponuje ligu i kome je, svi su izgledi, pokojni Branko Bulatović bio na putu da zavlada prvoligaškim fudbalom u stilu Vita Korleonea - kaže Nikola Simić. 201

patikarna. Po nekom mom istraživanju on je od ovog društva ukrao perko 60 miliona evra, pa sada nesrećnik misli da može tim prljavim novcem sve. Ne može. Ne može ni mene da ućutka iako mi je slao plaćene ubice. Međutim, da je ovo sve, ni po jada. Znači, imate još "materijala" o gospodinu Zečeviću? - Naravno. I o njemu i o Ivanu Ćurkoviću, čoveku sa tri pasoša i prljavijim rukama nego što ih ima Čeda Jovanović. Uostalom, evo javno popstavljamypitanje državnom tužioeu: - Da vidi i ispita kakva je uloga Žarka Zečevića u ubistvu Branka Bulatovića? Neka moja saznanja govore da je dolazio Fudbalski Savez Srbije i Crne Gore, posle ubistva generalnog sekretara i tražio da mu se vrati 700.000 evra. Pokazivao je i nekakvu potvrdu i pretio da mu što pre namire dug. Put istražnih organa za ubistvo Branka Bulatovića, znači, mogli bi da vode u Humsku 1, kod g. Zečevića kome sam ja, izgleda, baš neprijatan svedok. Javnost to, naravno, dobro zna: pretili su mi preko 30 puta da će me tužiti, raznim povodima, i nikada to nisu učinili. A sud jedino može da presudi da li sam ja govorio neistine, a nikako "prozvani" Žarko Zečević - završava Nikola Simić, sportski novinar koji se i proslavio borbom protiv fudbalske mafije. Još samo da Zečevića smestim iza rešetaka, pa ćemo onda moći da kažemo da naš fudbal ima neku nadu. TABLOID, broj 34, 21. april 2005. Ko štiti Zečevića - Nema čoveka koji voli fudbal u Srbiji da ne postavi pitanje ko to, u stvari, štiti Žarka Zečevića. Po nekom mom saznanju on je odavno zavrbovan za Državnu bezbednost i revnosno im otkucava sve što se događa u fudbalsko-kriminalnom miljeu, da bi on mogao mirno da "radi". Nedavno su ga neki ljudi spasili sigurne smrti, jer je čuvenom JociAmsterdamu ostao dužan neke pare, odnosno umešao mu se u poslove oko droge - ističe Simić. 202

Predsednik ASS Milan Spasojević ugradio atletiku u svoje kuće, a generalni sekretar AZSCG Ivica Matijević potrošio novac na ljubavnice

Jedan gradi, drugi se sladi
N. Živančević

Dok naša atletika propada, funkcioneri likuju i koriste blagodeti potpunog kraha kraljice sportova u SCG. Zaslepljeni trenutnim uspesima vaterpolista, a naročito najmlađih selekcija u rukometu, košarci, odbojci, fudbalu, veslanju ... minulih dana naša sportska javnost pratila je preko malih ekrana zbivanja i velika dostignuća svetske atletike u Helsinkiju. Ceo svet je bio tamo - osim nas. Bruka nad brukama. Hoćemo u međunarodnu integraciju, a nema nas u sportu koji život znači, koji je, sa svojim elementima, neophodan za sve druge sportove, kao njihova osnova. Jer notorno je da se u svakom sportu trči, skače, baca, potrebna je snaga, veština, izdržljivost... Elem, dok drugi to dobro znaju i koriste za opšte 203 potrebe kada je u pitanju zdravlje nacije, mi smo doživeli totalni krah. Poslali smo u Helsinki sramotnu ekipu, sastavljenu od istrošenih asova iz davno prošlog vremena, uz jednu devojčicu koja je jedina osvetlala obraz. Evo kako izgleda učešće naših po disciplinama: Bacanje kugle - 24 zemlje, 32 takmičara; najstariji Dragan Perić 41 godina, najmlađi Anton Ljubosavski iz Rusije 21 godina. Rezultat Perića 19,46 m - 19. mesto. Skok u vis - 24 zemlje, 36 takmičara; najstariji Dragutin Topić 34 godine, najmlađi Karl Luis Tornblad iz Svedske 20 godina. Rezultat Topića 225 cm - 9. mesto. 50 km brzo hodanje - 25 zemalja, 46 takmičara; Aleksansar Raković (37 godina) stariji je od najmlađeg učesnika Vladimira Kanakinja iz Rusije 17 godina. Diskvalifikovan. Bacanje diska - 15 zemalja 23 takmičarke; Samo tri mlađe od Dragane Tomašević. Rezultat 60.56, zauzela 7. mesto. Kako se vidi, što se naše trojke tiče, Perić - Topić - Raković, mi smo u glavni grad Finske poslali one koji bi biološki mogli da budu u najmanju ruku očevi većini takmičara. Naravno, mi smo tamo poslali prošlost, a ceo svet budućnost. Ako je već tako sa našom atletikom, sasvim je suprotno sa kreatorima pada ovog bazičnog sporta - Milanom Spasojevićem i Ivicom Matijevićem. Oni su istina bili aktivni atletičari, Spasojević uspešniji u skoku u dalj i troskoku, pa je tu uspešnost umeo da prebaci na drugi plan - u bogaćenje na račun drugih, bez ikakve sopstvene sposobnosti, osim one s kim se povezati. Dok se Ivica naslađivao seksualnim i turističkim zadovoljstvima, trošeći enorman, nezarađen, ali zato bezočno utajen novac, Spale je umesto atletici 204

budućnost obezbedio - sebi. Podigao je kuću u elitnom delu Beograda, u blizini Južnog bulevara, da ima za sebe i svoje potomke. No, to nije sve. Izgradio je u poznatom izletištu Beograđana - Trešnji, vikend-vilu koja bi mogla da se ne postidi ni veličanstvenih Karićevih na DedinJu. Sve što je Spale postigao, a to nije malo ni za viđenije ličnosti u Beogradskom kriminalu, oteo je od Delte, preko Delta sporta, pa i od atletike. Zna se da nema veće cicije kada je u pitanju pomoć mladim sportistima i donatorstvo atletici. Ivica, opet, voli sladak život. U Beogradu je uglavnom prolaznik. Upoznao je sve svetske meridijane, gradove, mora, planine. Naravno o tuđem trošku. Kako saznajemo on je od sredstava u iznosu od 70.000 dolara, za izdavanje jedne stručne publikacije, autoru jedva udelio 5.000, a razliku strpao sebi u džep. To je ravno krađi. Bezočnoj, drskoj i beskrupuloznoj krađi. Novac je trošio na prijateljice iz atletike. najpre je zadovoljavao Jelenu Pantić, sekretara AS Beograda, a zatim svoju muškost poklonio Iloni Stajić, predsednici AK Spartak iz Subotice. Ovaj šarmantni par uvek je znao da službena putovanja na atletske priredbe iskoristi u intimne svrhe i produbljivanje bliskih odnosa. Tako je, u većini slučajeva, Ilona bila vođa puta naše atletske selekcije. Njih dvoje puto205 vali su obavezno avionom, dok su se sportisti patili u dugim autobuskim vožnjama u Grčku, Tursku i druge države. Naravno, da bi ljubavnicima sve ostalo u najlepšem sećanju. Ko će još da brine o mladim takmičarima koji su ionako prepušteni sami sebi i atletskoj nemaštini. Eto gde su i koliko su duboki koreni zloupotreba u našem sportu, ovoga puta u atletici, a ima ih napretek i u drugim sportovima. Sve se zna i svi ćute. Ćute oni koji bi morali da reaguju - pre svih organi za borbu protiv zloupotrebe položaja, protiv korupcije, utaje, prevare ... Ali svemu dođe kraj - pa će i grobarima naše atletike i njihovim saučesnicima. 206 TABLOID, broj 51, 18. avgust 2005.

Novinari Tabloida istražili višegodišnje pljačke u Olimpijskom komitetu SCG

Poslovali sa izmišljenim firmama

Da smo pravna država, nadležne službe ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva finansija u kratkom roku ušli bi u trag pljačkašima iz Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, i priveli istražnom sudiji pljačkaše poput Đorđa Perišića, P!edraga Manojlovića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića Milovan Brkić Nenad Živančević U prošlom broju pisali smo da je 11. jula ove godine predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filip Cepter podneo nadležnim državnim organima krivične prijave protiv ovlašćenih službenih lica u Olimpijskom komitetu SCG, sumnjičeći ih za zloupotrebu službenog položaja, proneveru i pljačku. Prijave su upućene nadležnim službama ministartsva unutrašnjih poslova i ministarstva finansija -poreskoj i budžetskoj inspekciji, kao i Drugom opštinskom javnom tužilaštvu. U ministarstvu finansija podnete prijave su - nestale! Novinari Tabloida sproveli su, uz pomoć svojih informatora u Olimpijskom komitetu SCG, Narodne banke Srbije i pripadnika policije, sopstvenu istragu kojom potvrđuju sumnju da se u Olimpijskom komitetu državne zajednice obrtao veliki novac, koji je, umesto da bude upućen sportskim savezima, i za razvoj i unapređenje našeg sporta, završavao na privatnim računima, tako što su milionski iznosi prosleđivani na konta nepostojećih firmi, koje novinari Tabloida nisu mogli pronaći na adresama na kojima su prijavljene, a neke od njih nismo mogli naći ni u Registru preduzeća i radnji koja su likvidirana, kao ni u Registru preduzeća i radnji protiv kojih se vodi stečaj obavljen od strane Trgovinskog suda u Beogradu za period od 2000. do 2004. godine. Počev od 1999. pa do 2002. godine Olimpijski komitet SCG imao je otvoren žiro račun kod Narodne banke Jugoslavije broj 40806-6799-11992 koji se vodio u filijali ove banke broj 40806. 207 Kao nadležno i odgovorna lice za finansijsko poslovanje do 24. marta 2001. godine bio je g. Đorđe Perišić, generalni sekretar olimpijskog komiteta, koga je na tom mestu nasledio g. Predrag Manojlović, a koji i dalje obavlja ovu značajnu dužnost. Pored dva genseka sve vreme je kao ovlašćen za zastupanje i predstavljanje Olimpijskog komiteta sa pravom potpisa bio i njegov predsednik Dragan Kićanović. Novinari Tabloida uspeli su da dođu do podataka da je od 1999. do kraja 2002. godine na dinarski žiro račun olimpijskog komiteta uplaćeno oko 140 miliona dinara. Interesantno je napomenuti da su od ove značajne brojke, iz budžeta tadašnjeg Saveznog ministarstva za sport za period od avgusta 1999. do kraja 2000. godine na račun olimpijskog komiteta uplaćena sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara, dok je republičko ministarstvo prosvete i sporta za isti period platilo skoro 21 milion dinara. Ostali prihodi olimpijskog komiteta SCG (bivšeg Jugoslovenskog Olimpijskog komiteta) od donatora i sponzora u ovom periodu iznosila su 70 miliona dinara, a od prodaje deviza Olimpijski komitet je na dinarski račun stavio 18.380.417 dinara. U istom periodu banke su odobrile kratkoročne kredite od 9 miliona dinara. Od navodnih kompenzacija, uplaćeno je i 12.459.000 dinara. 208

Poslednjeg dana 2002. godine, na računu OK SCG ostalo je neutrošenih para - samo 1.517.000 dinara. Do zaključenja ovog broja, novinari Tabloida nisu uspeli da uđu u trag deviznom poslovanju olimpijskog komiteta, ali nam naši insajderi, za razliku od nadležnih državnih organa, intenzivno pomažu da razotkrijemo monstruozne pljačke nekolicine mafijaša okupljenih oko Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića i još nekoliko bandita. Napominjemo da je 9 miliona kratkoročnog kredita OK SCG odobrila u avgustu 2001. godine Cepter banka. Veoma je interesantno kako su donatori na račun olimpijskog komiteta uplaćivali pozamašne svote, i kako su ih funkcioneri ove nevladine organizacije munjevito prebacivali na nepostojeće firme, i tako ih stavljali, nekažnjeno, u svoje džepove. Ipak, pođimo redom. Beogradsko preduzeće "Tetra pak Produkcion" u period od oktobra 1999. do 24. marta 2003. godine uplatilo je na ime donacije na račun olimpijskog komiteta 46 miliona i 200 hiljada dinara. "Narodna lutrija" iz Beograda je sa svog računa 40806-601-7-565085 od oktobra 1999. do jula 2000. godine poklonila 700 hiljada dinara, a "Hipol" iz Odžaka u istom periodu dao je 820 hiljada. "Dipos" je u 2000. godini poklonio olimpijcirna ukupno 5 miliona dinara, a "Kulska banka" 3.790.000 dinara. Beogradski "CT Computers" je sa svog na račun olimpijskog komiteta u 2000. godini uplatio 1.553.000 dinara, a Vršački "Hemofarm" priložio je sa svog žiro računa broj 46800-6016-2848 na račun OK SCG iznos od 3.363.000 dinara. I Javno preduzeće "Srbija JP PTT Saobraćaj" dalo je u 2000. godini 1.850.000 dinara. I apatinska pivara je u decembru 1999 godine, u dva maha, uplatila iznos od 670.000 dinara. Samo sedmi deo prispelog novca od 139 miliona dinara u periodu od 1999. do kraja 2002. godine prosleđen je sportskim savezima Veliki donator Veliki donator olimpijaca preduzeće "Tetra pak Produkcion" platilo je 13. januara 2000. godine donaciju od 3.760.000 dinara, a sredstva su sutradan preneta i to - 2.400.000 dinara preduzeću "Vestan" iz Beograda, preduzeće "Zas Company" dobilo je "samo" 352.000 dinara, a firma "King Software'" 875 hiljada dinara. Istraživači Tabloida u registrima tadašnje Narodne banke Jugoslavije i Trgovinskog suda u Beogradu nisu pronašli evidentirana preduzeća "Vestan" i "Zas Company" iz Beograda, a ne nalaze se u telefonskim imenicima. 209 i asocijacijama (ukupno 19.987.000 dinara). Ostatak su budžovani iz uprave olimpijskog komiteta trošili i šakom i kapom za svoje potrebe. U ovom periodu u kešu sa računa podignuto je čak 14 miliona i 300 hiljada dinara, na ime dnevnica, reprezentacije i poklona za rukovodstvo OK SCG. Evo kako su čelnici ove organizacije otimali pare pristigle na račun komiteta. Verujemo da će se istražni organi postideti što se pokrivaju ušima, i radi autentičnosti, navešćemo precizno kako su vršene transakcije i pljačkanje od strane gospode Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića i njihovih pokrovitelja. Uplaćena sredstva beogradskog preduzeća "Tetra pak Produkcion" u iznosu od 1.600.000 dinara po izvodu 185 od 16. oktobra 1999. godine, preneta su narednog dana na račun preduzeća "Lav Coop" iz Novog Sada u iznos od 1.488.000 dinara, s pozivom na brojeve 168, 173, 175, 214, 180! Novinari Tabloida ustanovili su da je preduzeće "Lav Coop" ugašeno 1. marta 2003. godine. Skoro sve firme kojima su prebacivane pare, ili su bile fiktivne, ili su odmah ugašene. Tako su i sredstva dobijena od "Tetra pak Produkcion" u iznosu od 2 miliona i 300 hiljada evidentirana izvodom 199 od 16. novembra iste godine preduzećima: "Gemu" iz Beograda u iznosu od 399 hiljada, s pozivom na broj 131, preduzeće "Moide Trade" dobilo je 220.500 s pozivom na profakturu broj 75, preduzeće "Klaker" iz Surčina dobilo je 940.000 dinara, "Remingu'" iz Beograda uplaćeno je 800 hiljada dinara. Sve ove uplate izvršene su 17. novembra, dan po uplati donacije "Tetra pak Produkcion" . Novinari Tabloida otkrili su da preduzeća "Grem", i "Moide Trade" više ne postoje - ugašena su! Uvek kada bi dobili donaciju, čelnici nacionalnog olimpijskog komiteta požurili bi da pare prebace na račun firmi sa kojih su kasnije, verujemo, uzimali najveći deo kolača. Umesto da pare prosleđuju sporstkim savezima i asocijacijama, gospoda Perišić , Manojlović i njhovi zaštitnici, nemilice su ih trošila. Treba napomenuti, da je u periodu uplate sredstava, jedna nemačka marka vredela 30 dinara, i kada se tadašnji dinari konvertuju, reč je o ogromnim deviznim parama. Tako je i donacija "Kulske bankell" u iznosu od 718.000 dinara koja je uplaćena 19. novembra 1999. godine tri dana kasnije preneta na račun preduzeća "Pop Export'" u iznosu od 785.000 dinara. Pogađate - preduzeće "Pop Export" je

ugašeno. Idemo dalje, tragom dokumenata naših saradnika iz OK SCG. "Kulska banka" uplatila je 23. novembra te godine i donaciju od 900 hiljada dinara, a dan kasnije preduzeća "Moide trade" i "Grem" dobijaju na svoj račun po 250 hiljada, a preduzeće Pop export'" iznos od 364.000 dinara! Preduzeća su ugašena. Isti je slučaj i sa donacijom "Tetra pak Produkcion" koja su uplaćena 7. decembra 1999. godine u iznosu od 3.900.000 dinara, a sa 210

računa oliimpijskog komiteta sutradan prebačena u iznosu od 3.627.00 dinara beogradskom preduzeću "Vaskom" . Pare apatinske pivare (670.000 dinara) uplaćene 14. decembra te godine, sutradan su plaćena preduzeću "Cekin" iz beograda u visini od 621.000 dinara! U sledećem broju objavićemo i ostala imena fantomskih firmi i preduzeća koja nisu u registrirna, ili su posle velikih doznaka od olimpijskog komiteta ugašena, nakon što su čelnici nacionalnog komiteta oprali pare i stavili ih u svoj džep. Da smo pravna država, nadležne službe ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva finansija (poreska služba, finansijska policija i budžetska inspekcija) u kratkom roku ušli bi u trag pljačkašima iz Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, i priveli istražnom, sudiji pljačk51še poput Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića. Novinari Tabloida ustupiće policiji i tužilaštvu sve dokaze, a pozivamo i nesrećnog ministra prosvete i sporta g. Slobodana Vuksanovića da dođe sebi, i shvati da podržava jednu opasnu grupu ljudi sportskih mafijaša koji su od sportskih saveza i sportista oteli pare koje im pripadaju. Pitamo se da li će i predvodnik legalizma u Srbiji da se prene iz stanja hronične neobaveštenosti i da li će preduzeti nešto protiv razbojništva i kriminala u sportu. Nastavak u sledećem broju. 211 TABLOID, broj 53, 1. septembar 2005. Dejan Nikolić - tobdžija ili furundžija, stručnjak sa lažnom diplomom

Maratonsko pranje para

A. Jovanović Čuli ste za Dejana Nikolića? Žgoljavi, reklo bi se neuhranjeni tip (?) koji se široj javnosti predstavlja kao atletski selektor, medijski najeksponiraniji kao vođa bande koja pljačka lovu oko Beogradskog maratona. Od osrednjeg atletičara pokušao je da se udene u matični klub "Crvena zvezda", ali mu to nije pošlo za rukom. Sreću je potražio i kod večitog rivala gde ga je Predrag Manojlović primio bez pogovora, raširenih ruku (da li su i noge bile u pitanju ne smemo da tvrdimo). Uglavnom, prepoznali su se odmah. Pre tri godine Dejan Nikolić, direktor Maratona, pokušao je, u saradnji sa Manojlovićem, da potpuno opljačka gradsku kasu, tako što je uoči same trke tražio da mu se obezbede dodatna sredstva. Ultimatum nije prošao, a gradonačelnica Radmila Hrustanović nije želela da manifestacija propadne i sa saradnicima je za mesec dana uradila ono za šta je DOO Beogradski maraton dobijalo novac cele godine. To je bio dobro urađen posao. Učestvovalo je više od 40.000 trkača o čemu su Manojlović i Nikolić mogli samo da sanjaju. Inače, rad DOO Beogradski maraton opterećen je brojnim nezakonitostima, što i ne čudi kada se zna da je idejni tvorac Predrag Manojlović. Gramzivost ljudi kojima je ova firma služila kao instrument za zadovoljavanje ličnih potreba bila je bezgranična. Čak ni sportistima nisu uplaćivali obećane nagrade. Do dan danas se vuku žalbe i tužbe nesrećnih maratonaca. Jedan od prevarenih je i Bora Dević, koji je, kao izbeglica, izdržavao porodicu učestvujući na trkama. Novac osvojen na Beogradskom maratonu nikada mu nije isplaćen i to je bio jedan od glavnih razloga za njegov put u jednom pravcu u Australiju. Jedna od najvećih zloupotreba, pravna sramota, je nazovi Ugovor između firme Soko Stark i DOO Beogradski maraton, na osnovu kojeg je maraton uzimao pozamašnu svotu novca. Deset godina je prodavano ono što se nije ni imalo - naj masovnija beogradska sportska manifestacija. Kakva je uloga u odobravanju, prebacivanju i naknadnom deljenju ogromnih para bila Voje Đorđevića, direktora Soko Starka, znaju samo on, Dejan Nikolić i Dejanovi nalogodavci. Inače, iz DOO Beogradski maraton odavno su najureni ljudi koji su ovu manifesta212

ciju doveli do statusa respektabilne sportske priredbe priznate u svetu. Na najpokvareniji način Nikolić se zahvalio na saradnji Bati Vukeliću i Srđanu Bekriću, bez kojih, slobodno se može reći, maratona ne bi ni bilo. Zašto? Zato što najuži krug na čelu sa Predragom Manojlovićem (u ekipi pljačkaša su Dejan Nikolić i Dragana Pavlović) godinama otima donatorska, sponzorska i budžetska sredstva. Lova se pere kroz fiktivnu nabavku robe i usluga, tu su i mnogobrojna egzotična putovanja koja koštaju kao svetog Petra kaj gana. Naravno putovanja služe da bi se pokupila svetska iskustva u organizaciji velikih trka. U delegaciji koja putuje su svi - od direktora do novinara koji se lako kupuju i prodaju. Neko za putnu kartu, drugi za spavanje u hotelu u kojem je prenoćište 500 dolara, treći dobijaju u naturi (ko šta i koliko voli). Niko od njih nije gadijiv ni na žive šuške. Da sve bude na nivou pobrinula se i atletska organizacija koja podržava Dejana Nikolića, a on glavno uporište ima u Jeleni Pantić, sekretaru AS Beograda, koja je sve učinila da iz ove organizacije odu Ko je ovde lud? Bata Jaje Đorđević nije mogao da vrati Maraton u privatne ruke Predraga Manojlovića i Dejana Nikolića bez direktnog mešanja državnog vrha. U celu priču uvučen je poznati sportski radnik Boris Tadić koji je izdao direktivu gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću šta mu valja činiti. Van Zakonom propisane procedure manifestacija je predata DOO Beogradski maraton. Bez konkursa i tendera, Bogdanović sklapa petogodišnji ugovor sa pomenutim privatnim preduzećem, čime najgrublje krši Zakon o javnim nabavkama (koji reguliše i pitanje usluga). Firma Beogradski maraton nije ispunila uslove o likvidnosti neophodnoj pri poslovanju sa Skupštinom grada. Bitan je i podatak da je 2001. godine, usled nedomaćinskog poslovanja, firma Beogradski maraton otišla u stečaj, a grad Beograd preuzeo brigu o trci. Tada je Bratislav Đorđević stupio na scenu i preuzeo firmu pod stečajem. Svog sina je postavio za direktora Upravnog odbora, a Dejana Nikolića, koji je firmu i odveo u stečaj) za rukovodioca sportskog dela. Budžet maratona je dobro čuvana tajna. A govorimo o javnoj manifestaciji??? Zanimljivo je i potpisivanje sponzorskog ugovora sa Delta sportom na čijem čelu se nalazio Milan Spasojević, koji je već sledećeg dana smenjen sa funkcije. Zanima nas ko će biti odgovoran ako firma ponovo propadne? Nikolić, Đorđević, Tadić ili Bogdanović? 213 atletske legende kao što su Olga Acić i dr. Dane Korica. Njih dvoje su se zalagali da Beogradski maraton bude ono što u celom svetu jeste - deo atletskog sporta. Međutim, tu su se zajebali. Nagazili su na rep ljutu zmiju. Gospođa Radmila Hrustanović , tada na mestu prvog čoveka grada Beograda, vratila je maraton svom gradu. Postavlja se pitanje kako je Beograd zlatnu koku ponovo vratio u ruke bestijalnim pljačkašima. Lako. Potrebno je bilo da se pojavi Bratislav Đorđević i instrumentalizuje svog sina Aleksandra. Inače, ovaj "poznati" stručnjak u poslednje vreme je bio prisutan u javnosti kao član fantomskog ilegalnog društva koje je nazvano Savet za razvoj sporta. Ono je imalo samo jedan zadatak - da napiše tekst novog Zakona o sportu koji bi omogućio kontrolisanu pljačku sportske imovine Srbije. Dakle, Bata Jaje koristeći se imenom daleko poznatijeg sina uspeva da u naručje Predraga Manojlovića vrati DOO Beogradski maraton, kojeg se i sam osnivač Sportsko društvo Partizan odreklo. U celoj ujdurmi veliku, najprljaviju ulogu odigrao je verni učenik Đunićev Nebojša Ilić koji je iz mrtvih vratio Dejana Nikolića. A gde se, gore pomenuti, krio u međuvremenu. Stručnjaku sa falsifikovanom diplomom Sportske akademije udomljenje su našli Ivica Matijević i Milan Spasojević. Nikolić je radio kao selektor reprezentacije, a kapaciteti su bili toliki da je morao da angažuje i trojicu pomoćnika koji su, zahvaljujući Spasojeviću, finansirani iz srpskog budžeta. Nekada je ovaj posao radio jedan čovek, u onoj državi koja je još i imala atletiku, i to volonterski. Na nedavno održanom Svetskom atletskom prvenstvu u Helsinkiju boravio je i Dejan Nikolić, ali ne da bi bio od koristi takmičarima već da bi se video sa svojim dečkom (ili devojčicom) Kentom Andersenom sa kojim godinama deli sve - od para koje krade do toplih, nežnih dodira. Neka, neka se ljudi vole i maze, ali dosta je srpska atletika jebana u mozak poslednjih godina. I to bez zaštitnih sredstava. Naravno, u Helsinkiju nije bilo mesta za Danila Krtinića (trener Dragane Tomašević), ali je na severu Evrope guzice šetalo sedam funkcionera, među kojima i Nikola Tomasović koji se svim silama trudio da u našu atletiku dovede još nekog narko-dilera iz bivše Istočne Nemačke. Takva je, crna, naša atletska stvarnost. Od lopova i pedera više ne može da se živi. Ostaje da se u ruke uzme motka i - po dupetu. Problem je što i u tom slučaju Dejanu Nikoliću i ostalima može da

bude lepo. Obrni, okreni - dupe je pozadi. 214 TABLOID, broj 53, 1. septembar 2005.

Novinari Tabloida istražili višegodišnje pljačke u Olimpijskom komitetu SeG (2)

Fantomi spokojno grickaju otete pare

Stotinu miliona dinara zavšilo je u rukama generalnih sekretara Đorđa Perišica i Predraga Manojlovica. Kao potpisnici naloga za isplatu, moraće istražnom sudiji da objasne za čiji su to račun novac Olimpijskog komiteta prebacivali na fantomske firme, ko ih je podsticao, i sa kim su delili novac Milovan Brkić Nenad Živančević U prošlom broju Tabloida "zavirili" smo u poslovanje Olimpijskog komiteta SCG i naveli desetine firmi koje su, kao donatori, našem olimpijskom savezu uplatile desetine miliona dinara, ali su te pare, već sutradan, završavale na računima privatnih preduzeća, koja su bila fantomska, bez adrese, ili su odmah ugašena, da se zatru tragovi besprizorne pljačke iza koje su stajali generalni sekretari Đorđe Perišić i Predrag Manojlović i njihovi nalaogodavci. U ovom broju nastavljamo sa istraživanjem pronevera para namenjenih sportistima. U priodu od Lavgusta 1999. godine do 31. decembra 2002. godine Olimpijski komitet SCG (bivši Jugoslovenski olimpijski komitet) imao je dinarski prihod od 140 miliona dinara. Devizna sredstva ovog komiteta posebno su evidentirana, a na tragu smo i njihovom nestanku sa računa olimpijskog saveza. Odmah po uplati donacija, i prijemu para iz budžeta, čelnici su novac već narednog dana prebacivali na fantomske firme, ili na račune predzeća svojih pajtosa. Sa njima su novac delili, po predhodno postignutom dogovoru. Sportski savezi ostajali su, uglavnom, kratkih rukava, i nije ni čudo što naši olimpijci nisu imali para za adekvatne pripreme za učešće na međunarodnim takmičenjima. Od ukupno primljenih sredstava na na račun Olimpijskog komiteta SCG u periodu od avgusta 1999. do kraja decembra 2002. godine, "poslovnim partnerima" isplaćivani su veliki dinarski iznosi. Pre215 duzeću "Slavica" iz Paraćina plaćeno je na njihov račun 43500-6016-17501 5.725.750 dinara u periodu od 8. februara 2000. do 11. februara iste godine. Firmi "Damis" iz Beograda prene te o je sa računa Olimpijskog komiteta 4.792.000 dinara u periodu od 2. februara 2000. do 6. marta te godine, a preduzeću "BB Inter" uplaćeno je u martu 2000. godine, u tri rate, 3.663.890 dinara. Na račun beogradskog preduzeća "Vaskom" broj 40815-601-2608409 preneto je 8. decembra 1999. godine 3.627.000 dinara, a "S Compani" iz Novog Sada dobilo je 20. januara 2000. godine 3.515.600 dinara. Zemunskoj firmi "Tanga" na njen žiro račun broj 40805-601636954 funkcioneri Olimpijskog komiteta preneli su 22. i 24. marta 2000. godine 3.491.775 dinara. Pajtosima iz "Sig San" od 26. januara do 24. februara 2000. godine iz Olimpijskog komiteta prosledili su na njihov račun 2.935.800 dinara. Da krenemo dalje. Kompaniji "v.A.V" iz Beograda od 18. januara do 1. marta 2000. godine sa računa olimpijskog saveza uplaćeno je ukupno 1.976.480 dinara, a "Lav Copu" iz Novog Sada plaćeno je 27. oktobra 1999. godine 1.488.000 dinara. Firmi "Nada i D" iz Beograda plaćeno je 6. marta 2000. godine 2.655.850 dinara, dok je preduzeće "S i J" 13. marta iste godine dobilo na svoj račun 40816-601-634290 ravno 2.240.000 dinara. "Magi Komerc" iz Beograda ovaj dio se od Olimpijskog komiteta jer je na njegov račun 21. i 13. februara 2000. godine uplaćeno 1.366.875 dinara, a "Grolit Gradnja" iz Ostružnice dobila je u novembru 2000. godine na svoj račun 40812-601-645387 iznos od 1.345.000 dinara. Nadamo se da nabrajanjem brojeva računa fantomskih ili već ugašenih firmi i tačan iznos uplaćenih dinarskih sredstava nećemo zamoriti čitaoce. Verujemo da će tragom ovih podataka organi gonjenja brzo ući u trag pljačkašima iz Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, i da će bivši generalni sekretar g. Đorđe Perišić i njegov naslednik g. Predrag Manojlović, pred istražnim sudijom beogradskog Okružnog suda saopštiti na koji način su stotinu miliona dinara namenjenih za unapređenje sporta, potrošili i oprali preko svojih, ili tuđih firmi. I pored preciznih podataka koje smo izneli, gospoda Đorđe Perišić, Nenad Manojlović, Ivan Ćurković, Dragan Kićanović i druga "odgovorna službena" lica, moći će i dalje spokojno da grickaju opljačkane pare. Ministarstvo unutrašnjih poslova neće se oglasiti, a od ministra finansija Mlađana Dinkića se to, takođe, ne može očekivati. Vrana vrani neće oči da izvadi

216

Ipak, da nastavimo sa spiskom preduzeća koja su "poslovala" sa Olimpijekim komitetom SCG. Novosadsko preduzeće "Pan Trade" dobilo je 7. marta 2000. godine sa računa Olimpijskog saveza 1.300.000 dinara, a "NMI Export Import" iz Beograda u periodu od 23. avgusta 2001. do 21. juna 2002. godine inaksiralo je 1.520.120 dinara. I "NPCompany" iz Kaća nije loše prošlo - sa računa GK SCG 14. marta 2000. godine dobilo je 955.500 dinara. U to vreme jedna marka je imala vrednost 30 dinara, i vrednost uplaćenih sredstava merila se stotinama hiljada nemačkih maraka. Preduzeće "Pari MV" iz Beograda 14. marta 2000. godine dobilo je 892.220 dinara na svoj račun broj 40801-601-8-635919, a preduzeću "Gem" u novembru 1999. godine plaćeno je 841.000 dinara. "Vestanu" je 14. janara 2000. gopdine uplaćeno 2.240.000 dinara, a preduze ću "Kler" je 15. marta iste godine preneto 1.500.000 dinara na njihov žiro račun broj 40815-601-9-635693. Verovatno niste ni čuli za firmu "Yu interija" iz Beograda, ali je na njen račun 24. marta 2000. godine plaćeno 1.491.775 dinara. Čelnici Olimpijskog komiteta SCG "poslovali" su i sa frimom "Vevutoi" iz Beograda, i na njen žiro račun uplatili su 18. februara 1.244.000 dinara. I na račun "Pop ehporeta" u novembru 1999. godine preneli su 1.149.280 dinara, dok su preduzeću "King Software" 14. janara 2001. godine uplatili 875.600 dinara. Spisak firmi na koje su čelnici Olimpijskog komiteta SCG prenosili desetine hiljada nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti je poduži. Sve su to bile njihove firme, za jednokratnu upotrebu, ili su otVorene na imena njihovih "kolega", sa ciljem da opelješe kasu nacionalnog komiteta. Verujemo da niste čuli ni za firme "Di Draiv" i "Albogg Comerce", obe iz Beograda. Na žiro račun prve u januaru 2000. godine, preneto je 731.500 dinara, a na račun druge 20. januara iste godine uplaćeno je 720.000 dinara. "Molde Trade" u januaru 1999. godine dobiIstraga u Švedskoj Naš dopisnik iz Švedske Dušan Lazarević uputio je molbu direkciji "Tetra Paka" u Stokholmu da mu saopšte da li je beogradsko predstavništvo, koje je u periodu od 1999. do 2002. godine uplatilo na račun Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore više od 46 miliona dinara, odnosno milion i 90 hiljada evra, učestvovalo u podeli plena sa čelnicima ovog saveza. Našem dopisniku u menadžentu "Tetra Paka" u Stokholmu potvrdili su da će sprovesti temeljnu istragu, i utvrditi da li su u beogradskom predstavništvu ove kompanije uprljali prste. 217 la je od nacionalnog komiteta "samo" 662.500 dinara ... Vredi podsetiti da preduzeća "Tanga" i "Yu Intera" iz Beograda nisu aktivna - ne postoje, kao ni preduzeća "NP Company" iz Kaća i "Pari MV" i "Uvex" iz Beograda. Istraživački tim Tabloida ustanovio je uvidom u dokumenta Privredne komore Srbije i u Registar preduzeća i radnji koja su likvidirana u period od 2000. do 2004. godine i u registar preduzeća i radnji protiv kojih se vodi stečaj pred Trgovinskim sudom u Beogradu. Više nisu aktivna ni preduzeća kojima je sa računa nacionalnog komiteta uplaćivan milionski dinarski iznos. Nad preduzećem "Damis" otvoren je stečaj 19. juna 2003. godine, a preduzeća "Lav Coop" ugašeno je 1. marta 2003. Sa radom su prestala i preduzeće "Gem", "Pop Export", "Cete est Sena", "Moide Trade" kao i kompanija "S i J Company". Preduzeće "Sig San" brisano je iz Registra preduzeća 5. novembra 2004. godine. Više nisu aktivna ni preduzeća "Ubra", "Yu Export" iz Zemuna, kao ni firme "v.A.V" i "Magi komerc" iz Beograda. Ne postoje više ni preduzeća "BB Inter", a ni "K.L.E.R." . Preduzća "Vesstan" i "Zas Companuy" iz Beograda ne postoje u Registru preduzeća Narodne banke Srbije, kao ni preduzeće "Cekin". Ova preduzeća su, kao i većina navedenih u ovom tekstu, osnovana samo da posluže čelnicima nacionalnog olimpijskog komiteta za pranje para. Stotinu miliona dinara zavšilo je u rukama generalnih sekretara Đorđa Perišića i Predraga Manojlovića. Oni će kao potpisnici naloga za isplatu morati istražnom sudiji da objasne za čiji su to račun novac sa računa Olimpijskog komiteta prebacivali na fantomske firme. Ko ih je podsticao, i sa kim su delili novac. Istraživački tim Tabloida išao je tragom adresa firmi kojima su čelnici nacionalnog komiteta plaćali milionske iznose. U stambenim zgradama, na čijim adresama su neke od ovih "kompanija" bile prijavljene, niko od stanara nema u sećanju da je u zgradi radilo neko preduzeće. Većina frimi je bila samo fiktivno registrovana, sa žiro računom koji je služio za prijem i pranje para. Moramo da razočaramo čitaoce. I pored preciznih podataka koje

218

smo izneli, gospoda Đorđe Perišić, Nenad Manojlović, Ivan Ćurković, Dragan Kićanović i druga "odgovorna službena" lica, moći će i dalje spokojno da grickaju opljačkane pare. Ministarstvo unutrašnjih poslova neće se oglasiti, a od ministra finansija Mlađana Dinkića se to, takođe, ne može očekivati. Vrana vrani neće oči da izvadi. Istraživači Tabloida nemaju ovlašćenja da navedenu gospodu privedu istražnom sudiji. Sav prikupljeni materijal, iapk, dostavićeno nadležnim državnim organima, a za svaki slučaj, i međunarodnim organizacijama, koje ovih dana, pod oznakom alarmantno, ispituju korupciju u Srbiji, po kojoj je naša država danas na prvom mestu u svetu. Voleli bismo da se oglase i sportski savezi, kojima su bile i namenjene pare iz budžeta i donacija, ali su ih čelnici nacionalnog komiteta na bestijalan način pokrali. 219 TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005.

4.2. Razbojništva i otimačine
U prethodnom poglavlju smo pokušali da vas upoznamo sa samo nekim od metoda otimanja državnih sredstava, odnosno naših para kojima bi jedna država trebala odgovorno u naše ime da raspolaže. Za navedene metode je karakteristično da se pokušava održati privid zakonitosti u poslovanju. U ovom poglavlju ćemo vas upoznati sa klasičnim kršenjem zakona i izvornim lopovlucima, razbojništvima i otimačinama. Čak i prostitutke imaju više prava kod svojih makroa od prava sportista kod svojih gospodara - čelnika sportske mafije. Sportisti od svojih transfera ne znaju ni za koliko su prodati, samo znaju koliko je iznosio sitniš koji im je dat. Za razliku od prostitutki koje imaju jednog makroa, sportisti imaju po pravilu najmanje dva. Gazdu i najmanje jednog posrednika koji učestvuje u podeli para. Jedini koji ne učestvuje u podeli, to je sportista, što je i normalno. Kada ste čuli da je govedo na stočnoj pijaci dobilo svoj deo. Dovoljno mu je da ima gde da spava i da ima šta da jede. Sve ostalo, automobil, sponzoruše, stanovi, odela, sve je to mamac za naivne, kao i lepši život koji se obećava siromašnim devojkama iz Moldavije, Srbije i drugih tranzicionih sredina. Ima mnogo sličnosti izmedju sudbine mladih sportista i devojaka koji upadaju u vrtlog trgovine ljudima. Pravilo je da i jedni i drugi najmanje zaradjuju kada najviše vrede, da jako kratko traju i po praviliu na kraju nemaju ništa, pa čak ni lepe uspomene. Novac koji dolazi iz inostranstva nestaje u našoj zemlji i na druge čarobne načine. Ne samo u posredovanju prema sportistima kojima je namenjen. Bogatstvo rešenja koje koriste naši mafijaški bosovi je ogromno. Tako novac kojim inostrane sportske ekipe plaćaju svoje troškove u našoj zemlji, u gotovinskim transferima završavaju u džepovima funkcionera pojedinih sportskih saveza. A šta sa ne plaćenim računima? Pa oni se pokrivaju budžetskim sredstvima preko računa saveza. Možda padate u zamku verujući da je sve to moguće da se desi u nekim minornim, sporednim, malim sportovima. Grešite. Da samo vidite razmere i primitivizam otimačine i pljačke u elitnom sportu kakav je tenis. Ovde na očigled celokupne javnosti razbojnici preoravaju teniske terene u centru grada i podižu hacijende. Za to vreme Vlada juri ulične prodavce za neizdate fiskalne račune na iznose manje od jednog Eura. 220

Novi prilozi za biografiju sportske mafije u Partizanu Pakt Cucane sa Tasmanijskim đavolom Kriminalni opus Dušana Grujića Cucane je impozantan, najuren je iz Teniskog saveza ostavljajući dugove za sobom, ali se u Partizanu još pomalo drži praveći štetu sportu Jovan Karanović Ugledni beogradski neimar i sportski radnik Dušan Grujić Cucana već petnaest dana šikanira, privodi i saslušava zaposlene u teniskom klubu Partizan, u kome je predsednik, zbog tekstova u Tabloidu. Poziva se na jake veze u sudstvu, policiji, vrhovima vlasti, izgubio je zdrav razum i preti da će insajdera iz svog okruženja staviti na velike muke i vešala. Mali i siroti ljudi u Partizanovom jatu potpuno su nezaštićeni od bahatog ponašanja predsednika teniskog kluba Dušana Grujića. Mnogi su bili primorani da napuste teniski klub, a drugi razmišljaju da to učine ovih dana. Na poslednjoj skupštini kluba troje zaposlenih imalo je kuraži da se uzdrži od glasanja i pored temeljne pripreme koja se sastojala i u dovođenju batinaša koje je predvodio čuveni ultimat fajt borac, moderni gladijator, Tasmanijski đavo. Skandali i finansijske malverzacije predsednika teniskog kluba Partizan, Dušana Grujića Cucane, sve više rastu i ovaj humani sportski radnik, kako se predstavlja, uspeo je do sada da prevari veliki broj ljudi. Među njima su mnoga imena iz sveta sporta, biznisa, bankarstva, o čemu govore i sudski sporovi koje su prevareni pokrenuli protiv njega. Kriminalni opus Dušana Grujića je pozamašan pa su zbog toga i moguće nepreciznosti, kao što je spor sa Milanom Mandarićem, stopostotnim vlasnikom engleskog kluba Portsmut. Bogati Srbin je davao i šakom i kapom za potrebe sportista, ali novac nije uvek stizao na ruke tenisera, kome je i najpotrebniji. Mandarić je pristojan gospodin sa svetskim manirima i zbog toga nije tužio Grujića, sa kojim zapravo i nije ulazio u poslovne arnažmane. Sve što je davao, mislio je da radi u korist sporta i za dobro Partizana. 221 Cucanu je zapravo tužio i dobio spor Mandarićev sestrić Ranko Lončar zbog duga od 775.000 dolara, a ne 335.000 evra, kao što smo napisali u pretprošlom broju Tabloida. Grujićev kriminalni dosije je pozamašan, pa su zbog toga i moguće ovakve nepreciznosti. Gospodin Lončar već pet godina pokušava da dođe do svog novca, u međuvremenu se Grujićev dug sa sudskim troškovima popeo na milion evra, ali je to nemoguće, jer je Grujić, protivzakonito, istu palatu na Dedinju sa prostranim placem dva puta založio na ime pozajmica i dugova Lončaru i poznatom bankaru Đorđu Nicoviću. Tek kada je Nicović povratio dug (kako, Grujić lično zna), Lončar je stekao založno pravo da Grujićevu vilu da na doboš i bar delimično namiri štetu. Grujićevi finansijski marifetluci nisu vezani samo za TK Partizan, gde je prvo počeo da uzima. Prvi mali i uspešan finansijski zahvat Grujić je obavio radeći monografiju o klubu. Potrošio je, kažu zaposleni, 10.000 maraka za knjigu koja nikada nije ugledala svetlost dana i od tada, prošavši nekažnjeno, Cucana ne vadi ruke iz džepova sportista. Toliko se osilio da čak i mizerne stipendije tenisera završavaju u njegovom džepu. Grujić to ne radi često, sačeka da se nagomila 80 stipendija, pa ih uzme sve odjednom. Grujiću je i klupski restoran Obrisan teniski klub Postavlja se pitanje zašto JSD Partizan ne skine lopova? Pa i na ovo pitanje odgovor je lak. Cucana je tu da uništi TK Partizan finansijski kako bi JSD mogao bez problema da ugasi klub, a plac dodeli FK Partizanu za potrebe kompanije Zeka-Bjeka. Da je to tačno, dovoljno je pogledati urbanistički plan Beograda. Teniskog kluba po novim planovima urbanista na tom delu opštine Savski venac uopšte nema. 222

nelegalni izvor prihoda, tvrde zaposleni u TK Partizan, jer Cucana svako jutro zavuče ruku u pazar iz prethodnog dana i zadovolji deo megalomanskih apetita. U režiju Grujićevih marifet1uka spada i spektakularno najavljena organizacija Čelendžer turnira, koji je koštao 125.000 dolara, uplaćena je i kotizacija ATP u iznosu od 20.000 dolara da bi, na kraju, turnir bio otkazan, iako su se igrači već prijavili, što je popriličan skandal u svetu tenisa. TK Partizan je u tom Grujićevom poslu ostao kraći za 20.000 dolara i srozanog ugleda. Grujićevo bahato ponašanje je vidljivo i na terenu, sudijama preti ako ne može da ih potkupi, kao što je zabeležen incident u meču naše selekcije sa Poljacima, u Devis kupu, što su sudije prijavile Svetskoj teniskoj federaciji, ITF. TK Partizan je kasnije dobio organizaciju meča sa Južnoafrikancima tek kada su u ITF poslate pismene garancije da će se meč održati bez prisustva nasilnog Grujića. Gde god se pojavi, Cucana napravi haos. Za vreme njegovog mandata u Teniskom savezu desilo se prvi put da naša reprezentacija (do 18 godina) bude prijavljena za Evropsko prvenstvo i da na kraju ne ode na takmičenje. Rezultat ovakvog postupka je kazna od godinu dana zabrane nastupa u toj konkurenciji na evropskim prvenstvima. Cucana je najuren iz Teniskog saveza, ali su iza njega ostali dugovi. Pre odlaska, podigao je novac iz ITF-a na račun duga Saveza prema njemu lično. Teniseri nisu videli ni žutu banku, iako je trebalo da im pripadne 70 procenata, ostali su i bez nagrada za meč sa Južnom Afrikom, i taj dug sada vraća administracija Bobe Zivojinovića. Za vreme mandata Dušana Grujića Teniski savez nije plaćao ni članarinu međunarodnim teniskim organizacijama, niti je prebacivan novac dobijen od ITF za organizaciju turnira. Domaći tenis je zbog finansijskih malverzacija Dušana Grujića ostao bez donacija, jer lopovima niko ne želi da bude sponzor. Grujiću i saradnici okreću leđa, u poslednje vreme je presahla ljubav Cucane sa Dankom Đunićem, koji je čak i glasao protiv njega na skupštini JSD Partizan. Cucanin zaštitnik u JSD je generalni sekretar Milan Obućina, koji je kao nagradu dobio mesto u Predsedništvu OKSCG. Direktor teniskog kluba Mate Jašović je jedan od poslednjih koji je ostao u Partizanu na nekoj od funkcija od Cucaninog dolaska. Razlog je veoma prost. Cucana će ga žrtvovati kada dođe trenutak polaganja računa za kriminal jer je direktor odgovorno lice, a ne predsedniko To je konačno shvatio i Jašović, pa su njih dvojica u tihom ratu. 223 TABLOID, broj 66, 1. decembar 2005.

Maheri za prodaju fudbalera

Zečević i Ćurković su usavršili lažiranje ugovora o transferu fudbalera, tako da uvek uspevaju da obrlate i igrače i klub i FSJ i poreske organe. A od prodaje igrača "mlate pare" kao da oni trče za loptom i daju golove Prodaja igrača ino stranim klubovima odavno je najunosniji biznis u našem fudbalu. Tandem Zečević Ćurković je toliko usavršio lažiranje ugovora o transferu fudbalera, da uvek uspevaju da obrlate i igrače i klub i FSJ i poreske organe. Proturajući lažne informacije o ceni transfera, rokovima, načinu plaćanja i, uopšte, uslovima prelaska, naposletku uspevaju da prevare i celokupnu javnost. U igri su velike pare, a od velikog "kolača" (stotine hiljada, pa i miliona maraka i dolara, a sada evra) ova dvojica uzimaju lavovski deo, kao da će oni lično trčati za loptom) davati golove . Uigrani dvojac Zečević - Ćurković "mlati devize", kako zaključivanjem dvojnih ugovora i neurednim naplaćivanjem, odnosno nenaplaćivanjem tzv. penal-klauzula (obeštećenja naplaćuju za svoj, a ne za račun kluba), tako i ugovaranjem tzv. provizije za fiktivno posredovanje nepostojećih agencija kod prelaska fudbalera u inostrane klubove. Čelnici FK Partizan, ogrezli u pljački, nemaju nameru da se liše svoje "Zlatne koke", pa se stiče utisak da klub postoji samo da bi Zečević i Ćurković što bolje "utopili" igrače ino stranim klubovima. U povlačenju "pravih" poteza, svesno ili nesvesno, na ruku im idu i sami fudbaleri. Zeljni svetske slave i uvek orni da se što brže i bolje prodaju nekom inostranom klubu, lak su plen za prevejane mahere, kakvi su Ćurković i Zečević. Posle obavljenog posla igrači u većini slučajeva shvate da su prevareni i da su ostali kratkih rukava. Međutim, malo koji to uspe i da dokaže, i sve se završava na žalopojkama po novinama. Doduše, pojedini igrači su uvek mogli da utiču na visinu svoje zarade od prelaska u inostrani klub. Dovoljno je samo da, dok su u Partizanu, budu "poslušni", tako što će po nalogu generalnog sekretara da sabotiraju trenera, pojedine utakmice i, uopšte, što će na svaki način da pokažu svoju poslušnost i lojalnost Zečeviću. Kada dođe vreme za "pečalbu", "poslušni" fudbaleri plaćaju manje obeštećenje klubu pri odlasku, dok se "neposlušnima" razrezuje "harač", koji ide i do 50 odsto od iznosa koji dobijaju od inostranog kluba (uobičajeni iznos je 25 odsto). Tako je, na primer, fudbaler Milko Đurovski za prelazak iz Crvene zvezde u Partizan dobio 150.000 nemačkih maraka, a odlazak iz 224

Partizana u holandski Groningen koštao ga je čak 600.000 DEM. Ovo je zbog toga što je Đurovski spadao u "neposlušne" igrače. Naime, koliko god se odlikovao nestašlucima van terena, Milko je na terenu uvek savesno i pošteno odrađivao svoj posao i nikad nije pristajao da sabotira nijednu utakmicu. Zbog toga je i morao da plati ovako visoku cenu. Katanec: 150.000 maraka Za prelazak u FK Štutgart Srećko Katanec je 1988. godine dobio 1.920.000 nemačkih maraka. S obzirom da je iz Partizana odlazio dve godine pre isteka ugovora, određeno mu je veoma visoko obeštećenje, a pola para koje je dobio od ovog transfera trebalo je da uplati Partizanu. Tada Zečevićeva "domišljatost" dolazi do izražaja. Katanec se ugovorom obavezuje da Partizanu, umesto 960.000, isplati samo 800.000 DEM, što je i učinjeno. "Sitna" razlika od 150.000 maraka (10.000 je otišlo na troškove prevodioca i advokata), po rečima generalnog sekretara, trebalo je da posluži jednoj "posebnoj nameni" da stvori "dobru volju" kod članova Izvršnog odbora kluba, da daju svoju saglasnost za prevremeni odlazak igrača. Tih 150.000 maraka autor ove priče predao je generalnom sekretaru lično na ruke (o čemu poseduje dokaz - priznanicu) da bi ih on, kako je rekao, podelio petnaestorici članova Izvršnog odbora. Da li je tako i bilo, ili je Zečević na neki drugi način uspeo da privoli članove I0 da daju potrebnu saglasnost, nije poznato. Tadašnji predsednik kluba, general Zdravko Lončar, načuo je nešto o ovome, pokušao da obelodani, ali pošto nije raspolagao nikakvim dokazima sve se završilo samo na polemici u dnevnoj štampi. Đukić: 210.000 dolara Fudbaleru Vladislavu Đukiću najbolja ponuda je stigla iz italijanske Ćezene. Sa ovim klubom, 1989. godine, zaključeni su ugovori po kojima Partizan dobija 700.000 američkih dolara, a Đukić 210.000 USD. Međutim, domaćoj javnosti se prezentira drugi, netačan podatak, da i igrač i klub dobijaju ukupno 700.000 USD, i to: Partizan 255.000, Đukić 355.000, a da se 90.000 dolara isplaćuje kao posrednička provizija agenciji Sport- Trading (koja uopšte ne postoji). U ovom slučaju, država, klub i igrač su oštećeni, javnost je obmanuta, a Zečević i Ćurković su "teži" za 210.000 dolara, koji su volšebno "isparili". Vokri: 325.000 dolara Fudbaler Fadilj Vokri, bez obzira na sve njegove kvalitete, odlazi iz Partizana 1989. godine u francuski Nim pod, za njega, nepovoljnim uslovima, a uz svesrdnu pomoć "efikasne" agencije Karrane Ltd. (o kojoj će biti posebno reči), a na isključivu preporuku predsedni225 ka Ćurkovića. Za prelazak u ovaj klub sa Vokrijem je načinjen sporazum po kome je bio obavezan da Partizanu isplati 50.000 američkih dolara. S obzirom na ovako malu sumu, u istom sporazumu je odmah određena obaveza da Vokri prilikom prelaska u novi klub (posle FK Nim) isplati Partizanu još 120.000 USD. Treba napomenuti da je Vokri spadao u "poslušne" igrače (sabotaža utakmice Partizan Roma), pa mu se kod obeštećenja "progledalo kroz prste". Tu, opet, dolazi do izražaja Zečevićeva "sposobnost ubeđivanja" članova Izvršnog odbora kluba, kao i njegova naklonost prema poslušnim igračima. Iz Nima Vokri odlazi u turski Fenerbakče. Sposobnost i uigranost tima Zečević-Ćurković dolazi do punog izražaja tek u ovom poslu. Kreativnost, lucidnost i apsolutna samostalnost generalnog sekretara u sklanjanju novca očituje se u ugovorima, koje čak i svojeručno piše, ne zavodi, ali overava i naplaćuje. Shodno zaključenom ugovoru, ukupne obaveze Vokrija i FK Fenerbakče prema Partizanu iznose 375.000 dolara (100.000 od Vokrija i 275.000 od FK Fenerbakče). Od tog iznosa, pouzdano se zna da je samo 50.000 dolara ušlo u kasu Partizana. S obzirom da ugovori iz ovog posla nisu prikazani u računovodstvu Partizana, kao i da nisu overeni u FSI, osnovano se može sumnjati da je iznos od 325.000 dolara mimoišao kasu Partizana i završio na nekom od inostranih privatnih računa u Ženevi ili Luksemburgu. 226 TABLOID, broj 26, 10. mart 2005.

Crna trojka Partizana pakuje kofere i uzima još neko milionče, da im se nađe

Za Simona daj šta daš

Najperspektivniji fudbaler prodat je da bi se umanjila cena klubu koji je spreman za kupovinu, ali i da bi se servirala osveta Grobarima koji bojkotuju rukovodstvo A. Jovanović Ivan Ćurković, Žarko Zečević i Nenad Bjeković shvatili su da su im u Partizanu odbrojani sati, a ne dani, pa u strahu i košmaru vuku poteze očaj nika. Tako je ekspert za prodaju igrača, generalni sekretar Zečević odlučio da "utopi" svog trenutno najskupl!eg fudbalera - mladog reprezentativca Simona Vukčevića. Mladi igrač, povremeno i u konkurenciji za najbolji sastav, zvanično ima 19 godina, mada se Crnogorcima nikada sa sigurnošću ne može uzeti krštenica. Većina njih je, po potrebi, mlađa dve do tri godine. Za Vukčevića su se, ne tako davno, interesovali najveći i finansijski najmoćniji klubovi, a on će završiti u Saturnu. Ne na Marsu, nego u ruskom Saturnu?! Ekipa koja je u ruskom prvenstvu zauzela 11. mesto kupuje od drugog srpskog kluba najboljeg, ili najperspektivnijeg, fudbalera?!? Ova vest bi, u neko normalno vreme, bila pošalica za 1. april, neki novogodišnji skeč, skrivena kamera ... Sada je, na našu veliku žalost, tačna. Ceo transfer pripreman je dugo, držan je u strogoj tajnosti, sve dok "naivni" Rusi nisu celu stvar obelodanili na svom internet sajtu. Toliko o poštovanju poslovnih partnera. Zečević je želeo da prolongira saopštavanje vesti svojim vernim "grobarima", ali ... Kako rekoše Rusi, za četvorogodišnji ugovor Simon Vukčević će dobiti 500.000 evra, a Partizan tri i po miliona. Naravno, Vukčevića niko ništa nije pitao. On je, onako skromno i skrušeno, rekao da je zadovoljan i da će Saturn sa njim jurišati na treće mesto u ruskom prvenstvu!?! Onih 3,5 miliona evra obeštećenja koji sleduju klubu nekako će već između sebe podeliti Zečević i Ćurković, a možda i Bjeković dobije za sladoled, ali tek na leto, da se sada ne bi prehladio. Neupućeni bi rekli, pa dobro, klub mora od nečega da živi, ali ... Tom klubu svojevremeno se pružala prilika da za duplo veće pare unovči mladog fudbalera. Ali nije. Samo pola godine ranije za Vuk227 čevića je nuđeno osam miliona evra, ali je ta ponuda glatko odbijena. Zašto onda samo polusezonu kasnije Partizan pristaje na uslove tamo nekog Saturna ? Prvi odgovor je da crna trojka želi da uzme koliko bilo para pre nego što bude najurena. Njima, pokazali su to mnogo puta do sada, nije stalo ni do crno-belih, ni do srpskog fudbala. Jer Simon Vukčević vrlo lako može da se "izgubi" na proleće, a od toga bi štetu imale dve reprezentacije. Mlada i seniorska. Pa, nije valjda Vukčević igrajući za nacionalni tim ove jeseni oborio svoju cenu. Pre će biti da Zeka leži u nekoj nepreglednoj i nedodirljivoj šumi. Zna se da su Rusi glavni majstori za sklapanje ugovora koji mogu da se nazovu i "tajni". Možda preko Saturna Zečević i Ćurković samo prave veći posao, tako što će Vukčeviću Rusija biti samo usputna stanica ka nekom većem i bogatijem klubu. Sada će deo obeštećenja otći u Partizan, a od sledećeg transfera sve pare će uzeti Zečević i Ćurković. Postoji još jedna činjenica preko koje se ne može preći. Vrednost kluba čine i ugovori sa igračima i stručnjacima, tako da će odlaskom Simona automatski pasti i cena Partizana koji samo što nije privatizovan. Čeka se donošenje odgovarajućeg Zakona koji je pripremio Danko Đunić. Zašto bi mladi fudbaler bio smetnja. odnosno finansijsko opterećenje novim (starim) gazdarna. Ovako, prodali su ga, uzeli koliko su u ovom trenutku mogli, a pravi berićet očekuje se tek za neku godinu. Zečević i Ćurković su, narodski rečeno, privatni menadžeri, a Vukčević je njihova roba. Bilo kako bilo, ode Simon Vukčević da Rusima demonstrira svoj raskošni talenat. Razmišljao je Zeka dugo i studiozno. I doneo odluku - ovo je osveta "grobarima" za bojkot koji traje. TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. Đorđevića nema ko da proda U našem fudbalu većina igrača koja nešto vredi na tržištu ima lične mentore, odnosno privatne menadžere koji ih vode kroz život. U Partizanu je problem Nenad Đorđević igrač kog bi odavno prodali, ali koga niko neće. Ne da neće da ga kupi, nego neće da ga proda. On je, još dok je bio u Obiliću dobio pratnju pokojnog generalnog sekretara FSJ Branka Bulatovića, kome bi od transfera pripao određeni deo kolača. Bata je ubijen, Ceca inertna, a Zečeviću se ne isplati da se bavi poslom od koga nema lične koristi. 228

Čija je ono Zvezda (1) Nesloga u Crvenoj zvezdi oko toga ko će uzeti pare od prodaje kluba S. Trošić U rukovodstvirna, bar tako sami sebe nazivaju oni koji brinu o tome kako će se debelo ogrebati od prodaje našeg najuglednijeg i najtrofejnijeg kluba, kakav je Crvena zvezda bila do skoro, vlada velika nesloga. Niko ni s kim ne komunicira, svako okreće leđa dojučerašnjem partneru. Bura eskalira, Zvezda ne liči na sebe, jačaju razbijači. Ko su oni, za koga rade. Nije teško zaključiti zašto čestiti i naivni Dragan Džajić neće više ni za živu glavu da ostane u svom klubu, u kome je doživeo svašta, od velike slave - do prevare i dvoličnosti koja ga je bacila na duže bolovanje. Ono što treća Zvezdina zvezda povremeno govori za javnost nije ništa u odnosu na ono što stvarno zna, a o čemu nikada, možda, neće progovoriti. Njegov omiljeni klub, koji okuplja armiju navijača - neko prodaje ispod žita. Bez zakona, bez ugovora, bez cene!!! Ali, ko kupuje - a ko prodaje? Kako naš narod kaže - ništa nije slučajno. Nije slučajno što se na meti nekih našao izvršni direktor Zoran Avramović, ni to što su apetiti Aleksandra Boričića nenorrnaIno veliki, ni što mu je cilj da stane na čelo i Fudbalskog kluba. Dobri poznavaoci prilika u velikoj spoMito za novinare Neraskidiva je veza između Boričića i Zorana Avramovića, a ta saradnja najbolje se vidi u prljavim radnjama kao što je, recimo, podmićivanje novinara. Avramović je poslednja karika, izvršilac naloga, lik kome se alava piskarala klanjaju do zemlje. Javna je tajna da su pojedini na klasičnom platnom spisku, među njima čak i urednici pojedinih glasila. Recimo, Miodrag Simeunović, urednik SPORTSKOG ZURNALA kome se plaćaju letovanja, za njega i familiju, zimovanja, razna druga putovanja, a Avramović je dobre duše pa daje i za džeparac. Za uzvrat objavljuju se naručeni tekstovi, a nalagodavci su Boričić i Avramović. Ako vas baš toliko interesuje objavićemo i sa kog računa se rade takve transakcije, da sve bude transparentno, da se zna kako se formira javno mnje. 229 rtskoj porodici kakva je Zvezda, znaju da je Avramović pre 15 - tak godina došao preko Drine u Beograd. Neki poznanici su ga prihvatili i doveli u Partizan. Pošto su vešti i pronicljivi ljudi u crnobelom taboru videli kakve su njegove (ne)sposobnosti, nije imao neko uhlebljenje pa je po preporuci, zakucao na vrata komšija. Tu je dobio posao i počeo od nule. Tada je rekao: - Nije važno gde ću raditi i kako se zove klub, najvažnije je da budem tamo gde ima love. Stalno se predstavljao i svima govorio kako je "dobio radno mjesto u Zvijezdi" ... Mnogi su ga tada ispravljali - nije Zvijezda nego Zvezda. Jedva je shvatio. Ali dugi niz godina iskoristio je da prodre do samog vrha u klubu, zaslugama koje niko, ni dan danas ne razume. Ipak, priča o njemu završava se tamo gde je i počela - u Humskoj 1. Naravno, Avramović ne može sam da proda Zvezdu. Njegov pravi vođa, idejni i finansijski, je Boričić, predsednik SD Crvena zvezda (jedna od 17 njegovih funkcija). Dok ovo bivše veliko društvo propada, dok se guši u dugovima i neisplaćenim platama službenicima, Boričić počinje veliku igru. Povezall je sa Partizanovim čelnicima Zečevićem, Manojlovićem, Perišićem, Soštarom i drugima. Ideja je da se pre donošenja novog zakona o sportu, a i pre razrešenja sukoba oko predsednika OKSCG, oslobodi teren od Džajinih pristalica i da se sa Avramovićem zauzmu pozicije koje donose veliki profit kada na red dođe privatizacija. Sve se radi na tome da grupa na čelu sa Boričićem (Branko Kovačević sekretar Sportskog saveza Beograda, Milan Tomić - direktor Direkcije za imovinu, nekadašnji gensek SD Crvena zvezda) preuzme imovinu koja je ogromna. ARAPI SU NAŠA BRAĆA Koliko Aleksandar Boričić voli pare i koliko je beskompromisan u situacijama kada je u prilici da ukrade najbolje govori sledeća slika. Nedavno je u Beogradu boravila odbojkaška selekcija Saudijske Arabije, koja je u naš glavni grad došla na pripreme. Arapi, šta će jadni, sa sobom poneli i 50.000 dolara kako bi platili hotel "N" i sve šta još treba. Kesa puna keša našla se na stolu, što nije moglo da promakne Boričiću koji se instiktivno našao na pravom mestu. Odmah je izdao nalog da se preko računa Odbojkaškog saveza plate svi troškovi, a Arabljani su naprasno postali naši najdraži gosti! Pitate se gde je kesa i šta se dogodilo se njom na kraju balade. Ništa, tamo je gde treba, u Boričićevom sefu sa svih 50.000 dolara. Da mu se nađe, zlu ne trebalo.

230

Izračunali su da će, samo od dogradnje poslovnog prostora na Marakani, staviti u džep 50 miliona evra. Za početak. Znači uskoro će se Crvena zvezda zvati Crno-bela zvezda!!! Tako će se dogoditi da velika gramziva st interesne crveno-crne grupe dovede do raspada ovog, do juče, velikog kluba, koji će se teško spasti sudbine koju mu kroji - zna se ko. Kod Srba je omiljena izreka" da komšiji crkne krava". Ovu kravu nema ko da zaštiti. A gde je u celoj priči Piksi, videćemo uskoro, najkasnije za šest meseci ... 231 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005.

Čija je ono Zvezda (2)
Jovan Stanisavljević Crvena zvezda bi trebalo da 6. jula dobije novog predsednika. Ili bi bar tako trebalo da bude. Za sada jedini kandidat za čelno mesto najtrofejnijeg fudbalskog kolektiva u državi jeste Dragan Stojković Piksi, koji se već ponaša kao da je zaseo u fotelju. Kako sada stvari stoje njegov protivkandidat mogao bi da bude upravo Dragan Džajić koji očigledno nije rekao poslednju reč i koji je izjavio da nije dao podršku Stojkoviću. Ključni čovek u igri između Piksija i Džaje jeste generalni sekretar crveno-belih Miloš Marinković. Čovek u godinama, ili kako bi se u narod reklo Metuzalem, lukavo je odigrao igru želeći da sebi sačuva mesto u klubu, bez obzira ko bude došao na čelo Crvene zvezde. Lakonski je prešaltao izvršnog direktora Zorana Avramovića, namestivši mu aferu sa Devičanskih ostrva preko svojih novinara koje je dobro platio, čime se istovremeno dodvorio Draganu Stojkoviću, ali i Draganu Džajiću. Tako je iz igre izbacio svog najvećeg rivala Zorana Avramovića, a sebe kao i do sada ostavio da deluje iz senke, odnosno iz drugog plana. Ipak, činjenica je da Dragan Džajić sada zna kakve se prljave igre vode za mesto predsednika Crvene zvezde i da iza njih stoji njegova desna ruka Miša Marinković. Predsednička funkcija nije nimalo beznačajna i sigurno pruža veliku moć, koju samo treba znati iskoristiti u ovom našem korumpiranom i socijalno poremećenom društvu. Dragan Stojković se preko sebi poslušnih i novinara koje debelo plaća u javnosti predstavio kao čovek promena i novog vremena. Pitanje je samo koliko novog u Zvezdu Piksi može doneti, kada se njegov rad, odnosno nemoć najbolje ilustruje kroz protekle četiri godine provedene na čelu Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. U javnosti je Stojković predstavljen kao spasitelj i Mesija što je daleko od istine. Pitanje je samo kakav spas Nišlija može da donese u Ljutice Bogdanana. Nagovestio je Piksi, opet preko svojih novinarskih satrapa, da će u Crvenu zvezdu doneti bogate sponzore, navodeći japanske gigante Tojotu i 232

Soni kao glavne finansijere. Malo nerealno, ali u Srbiji se sve valjano prima, a najviše laži i proizvoljne slatkorečive neistine. Koliko je Piksi u dobrim odnosima sa Tojotom najbolje se vidi u FSSCG, gde su Japanci umesto novca Savezu poklonili svega devet vozila. Čeka li isto i Crvenu zvezdu, da umesto budžeta obogati i ovako veliki auto park. Sto se tiče Sanija, tu istine nema. Samoj Tojoti, više se isplati da ulaže novac u Fiorentinu, koja je trećerazredni klub u Seriji A, nego u posrnulog giganta sa Balkana Crvenu zvezdu. - Sve ću da promenim, jer tačno znam šta treba da radim - reče Dragan Stojković pred novinarima, dok je čitao svoj ekspoze i ostade živ. Da je znao šta treba menjati i gde uvoditi red, učinio bi to dok je bio predsednik FSCG. Ovako je posle neobavljene misije i života izmedju Pariza i Beograda čim mu se ukazala prilika napustio Savez i ustremio se na Zvezdu. Ostavio je reprezentaciju SCG na cedilu u najvažnijim mečevima koji joj predstoje. E, tu je Piksi pokazao ko je i šta je. Da ne pominjemo njegovo moćno predsednikovanje, kada se plavima desio Ažerbejdžan i kada su propušteni SP u Japanu i Južnoj Koreji (2002) i EURO u Portugalu (2004). Vruća je tema regularnost u domaćem prvenstvu, na kojem je Piksi dobrano "radio" dan i noć ne pomakavši se sa mrtve tačke za sve četiri godine svog mandata. Ovakav čovek, želi da bude predsednik jedne Crvene zvezde. Već je Piksi preko Miše Marinkovića krenuo da rehabilituje crveno-bele dovođenjem anonimusa iz Rumunije i Argentine, Sandua Jordačea i Emanuela De Porasa. Nedostaje mu jedino njegov dobar poznavalac Gurban Gurbanov, centrafor iz Azerbejdžana. Piksi nije uopšte bolji od Džaje. Kada se malo dublje sagleda cela slika, možda je i bolje da na čelu crveno-belih ostane Dragan Džajić, samo da mu ovoga puta desna ruka ne ostane fosil Miloš Marinković koji ga je izdao i koji se otvoreno stavio na stranu Dragana Stojkovića. Kampanja traje do 6. jula, a tada će Zvezdina Skupština odlučiti - Stojković ili Džajić. 233 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005.

4.3. Unovčavanje političke pozicije
Oni koji ne uspeju da se probij u u mafijaške vrhove, moraju u Srbiji da se zadovolje utešnom nagradom. To je ulazak u politiku. Ovaj prostor u Srbiji predstavlja čistilište u kojem ako uspete, onda možda dobijete i neku od nižih funkcija u mafiji. Ipak, iako niste u dovoljnoj meri uspešni i bavljenje politikom je veoma profitabilno. Pri tome, za zapošljavanje na ovim radnim mestima ne zahteva ni školu, ni uverenje da ste zdravi, čak nema potrebe ni da dokazujete da ste normalni. Ako slučajno i imate neku diplomu o verovatno završenoj školi, od vas se očekuje da svojim ponašanjem demonstrirate totalno nepoznavanje svoje osnovne struke. Ako ste slučajno po zvanju ekonomista u srpskoj politici, onda ćete svima da nabijate na nos svoju diplomu i pri tome ćete ispoljavati totainu nepismenost u vezi sa osnovnim ekonomskim pojmovima. Čak ćete po ekonomskim veštinama morati da se nadjete iza nepismenog srpskog domaćina, koji bez kompjutera, računajući na prste bolje planira i vodi svoju ekonomiju, od vas koji pregovarate sa MMF-om. Da tek vidite šta se dešava sa tzv. pravnicima. U politici najveće domete imaju oni koji pravnu nauku doživljavaju kao fatamorganu - samo nekima vidljiva, a u suštini nepostojeća. Ukoliko je stepen nepoznavanja svoje struke dovoljno visok i svima vidljiv, onda se kandidujete da za mafijaške bosove radite najpoverljivije zadatke, za koje ćete biti adekvatno nagradjeni. I tako nabedjeni stručnjaci postaju advokati mafije i pri tom ispoljavaju neverovatan stepen nestručnosti, laicizma, kao i izostanak elementarnog kućnog vaspitanja. Oni vas gledaju u oči i bezočno lažu da bi zadovoljili svoje mentore i nalogodavce. Ostavljaju utisak ljudi koji su duboko ubedjeni da je narod do te mere glup da ne primećuje njihov nedostatak obrazpovanja, morala i pameti. Ako i ono malo što znaju nije u funkciji prljavog posla koji rade, tim gore po to malo znanja. Nedostatak znanja se nadoknadjuje teatralnošću koja ne ostavlja prostor za sumnju kod gledaoca ovih predstava. Ako postanete pažljivi slušalac onoga što ove osobe pričaju, posle druge rečenice se pitate da li je moguće da neko može toliko da potcenjuje vašu inteligenciju i da vas ubedjuje u takve gluposti. Ipak, bavljenje politikom zahteva i trenutačne i potpune transformacije ličnosti koje samo retki mogu da postignu. U jednom trenutku, kada ste pred mentorima i nalaogodavcima, morate da ste toliko snishodljivi da ličite na dvorsku ludu mafije, da biste se u sledećem trenutku, kada se nadjete pred očima naroda, transformisali u neman spremnu da otkida glave ako se to od vas traži.

234

Sigurno se pitate šta je to u biću ovih ljudi što ih privlači u političke vode. To su privilegije o kojima običan čovek samo može da sanja. Povlašćeni ste u svakom pogledu. Moć koju osećate izgleda kao da nema granice, bogatstva se sama slivaju u vaše džepove, a položaj na kojem se nalazite od vas poput brazilskog plastičnog hirurga stvara neprevazidjenu privlačnost i lepotu. Politička pozicija vam obezbedjuje i privilegiju da nekontrolisano i nekažnjeno možete da kršite zakone, u čemu vas štite sve državne institucije. Stičete imunitet na sve sankcije predvidjene krivičnim zakonom. Drugim rečima za pljačku, otimanje, lopovluk, razbojništva, kradje, prevare, ubistva, .. garantovano nikome i nikada nećete odgovarati. I to je način da se običnom srbinu objasni da zakon važi prevashodno za baba-sere koje ne izdaju fiskalne račune, iako se zna da se pišanje ne naplaćuje, A DA SE OD SRANJA NE MOZE PREZIVETI. Pripadnost partijama u Srbiji, ne treba brkati sa pripadnošću različitim političkim opcijama. U srpskoj politici postoji više partija, ali zato samo jedna politčka opcija - pljačka naroda i države. Podela medju srpskim političarima može samo da se izvede na one koji bezočno i one koji malo manje pljačkaju. Podela na pozicione i opozicione opcije u Srbiji u stvari predstavlja podelu na one koji pljačkaju (ili omogućavaju drugima da pljačkaju) danas i one koji čekaju da dodju na svoj red za pljačku sutra. Bogatstvo pljačkaških opcija koje svojim članovima nude srpske partije, uslovljava nekontrolisan ulazak i izlazak. Zbog toga na srpskoj političkoj sceni vlada konfuzija i metež kao u nekom neosvetljenom podzemnom prolazu u kojem se svi sudaraju sa svima, a najveći broj ne zna baš tačno ni iz koje je partije krenuo, ni u koju partiju treba da dodje. Dobra koja stičete su tolika da sebi možete da obezbedite sve. Putovanja, luksuz, usluge, školovanje dece, ljubavnike, ljubavnice (svi iskreno zaljubljeni), a naročito urednu ali zato obilnu stolicu po glavi stanovnika. 235 Tabloid istražuje malverzacije u Republičkom zavodu za sport

Baki okupirao Košutnjak

Anđelković ima osećaj za svoje prijatelje iz Partizana i Olimpijskog komiteta koji bi takođe da dele nešto od beogradskog Olimpa - Košutnjaka. I oni imaju dugogodišnje planove vezane za ovu lokaciju u koju su uveli čak i Huana Antonia Samarana bivšeg predsednika MOK-a Jovan Karanović Kažu pametnome jedna dosta. Ne znamo da li je Zoran Anđelković Baki pametan, ali znamo da je neke stvari brzo naučio. Samo jednom je nešto rekao o Miri i kod Slobe je pao u najdublju moguću nemilost iz koje se jedva, ni živ ni mrtav, posle nekoliko godina povratio. I odmah je naučio. Ako sam ne brineš o sebi i svojima niko ti neće pomoći. Sa SPS-ovog dna a posebno nakon šefovog odlaska u Hag, vinuo se u neslućene visine. Danas pored Narodne skupštine i Vlade Srbije kontroliše još neka dobra, od kojih ćemo se danas osvrnuti samo na ona minorna - sportska, koja predstavljaju neprocenjivo bogatsvo, što mnogi ne znaju. Baki je još kao ministar omladine i sporta nanišanio kompleks Republičkog zavoda za sport u Košutnjaku, smeštenom u najlepšem delu Beograda na prostranstvu od preko 45 hektara. Sa ovom količinom zelenila oko sebe Baki se ponovo osetio kao u rodnom Varvarinu kojeg pokušava i dan danas da prenese u glavni grad. Oni koji ga poznaju kažu otišao je iz sela, ali selo nije otišlo iz njega. Dečački san od nekoliko sopstvenih ari za čuvanje ovaca i uzgajanje kokošaka se materijalizovao u većem broju hektara no što je ovaj svršeni trgovac mogao i da prebroji. Ali šta da radi sa sportskim objektima koje je ni kriv ni dužan zatekao na ovom prostranstvu, koji su svojevremeno izgrađeni za funkcionisanje Jugoslovenskog zavoda za sport - vrhunske institucije od prvorazrednog nacionalnog značaja. On nije mogao da podeli viziju svog prethodnika, vanstranačkog ministra Cvetkovića, koji je sagledao potrebu da srpski sport dobije naučnu i stručno tehnološku podršku koju je u smutno samoupravno vreme za malo izgubio. Od dodirnih tačaka sa ministrom Cvetkovićem Baki je prepoznao samo rezervisanih 38.000.000 dinara (daleke 1998. godine) namenjenih za revi236

talizaciju Republičkog zavoda za sport (kako se danas zove ova institucija) za koje je zaključio da je ipak najbolje da ih prebaci na svoju firmu. I naglo se registruje Omladinski kamp Košutnjak kao nevladina organizacija čiji su osnivači neki Bakiju veoma bliski, poslušni i životno zavisni ljudi. Zna Baki kao se to radi, ispekao je on zanat na omladinskim organizacijama - janičarskim školama, uz specijalizaciju na Kopaoniku u hotelu Junior. I tako u neposrednoj blizini ničim zaslužene kuće (poznata "šiptaruša" u diplomatskom naselju u Košutnjaku), Baki zaposeda Hotel Trim sa pratećim objektima i u sramnom Ugovoru o zakupu na 40 godina prihvata obavezu da šiša travu na uglavnom betoniranoj površini!!! Normalno, 38 inicijalnih miliona, naknadno višestruko umnoženih, vadi iz državnog budžeta i prikazuje kao ulaganje svoje firme u adaptaciju ruiniranog hotelskog objekta. Moramo da priznamo bazene u Košutnjaku nije uzeo, ali je na ovom delu zavodske imovine prikazao svoje organizacione i poslovne kvalitete njegov rođeni sin. Prostora je bilo previše, tako da su se pored Hotela tu našli i suvišni kvadratni metri i za Geneks sistem, kao i Radio S, dovoljno mesta za partijske drugove ,kada su se našli u nemilosti nakon oktobarskih događaja (Karličić, Ćosić, ... ). Bilo je tu mesta i za šefove kabineta, rodbinu, prijatelje, ljubavnice. Ipak, pogrešićete ako zaključite da je Baki nezajažljiv. Ne, on ima osećaj za svoje prijatelje iz Partizana i Olimpijskog komiteta koji bi takođe da dele nešto od beogradskog Olimpa Košutnjaka. I oni imaju dugogodišnje planove vezane za ovu lokaciju u koju su uveli čak i Huana Antonia Samarana bivšeg predsednika MOK-a. Na nagovor Kićanovića, Manojlovića i Perišića, u trenutku kada su videli samo sebe i nikog više u posedu Zavoda, njegova ekselencija je napravila donaciju od 1.000.000$ za revitalizaciju prostora u koji je ova grupa naumila da uđe. Od ogromne sume kroz Zavod je opran manji deo, a da se pri tom u ovoj kući zadržala samo simbolična količina opreme nabavljena pod dirigentskom palicom Nebojše Ilića. Od navodno nabavljenih 15 instrumenata za testiranje sportista, u 237 radu Zavoda se koriste samo dva. Dalja sudbina najvećeg dela donacije penzionisanog predsednika MOK-a je krajnje izvesna. Kada istražni organi budu završili svoj posao videće se gde je novac završio - u džepovima sportske mafije, koja je u proteklom periodu postajala sve bogatija i bogatija. Kada je Baki bio ubeđen da će biti nedodirljiv u tzv. nevladinoj organizaciji, na mesto predsednika Upravrnog odbora Zavoda, Vlada Republike Srbije je imenovala dr Nebojšu Čovića. Površni poznavaoci političke scene u Srbiji su bili spremni da se zakunu da će Čović, zaokupljen važnijim brigama, da se pomiri sa zatečenim stapjem. Ali, novi predesnik DO Zavoda je uspeo da postavi Mihajla Švraku za direktora i naredio - istražite i prijavite sve nepravilnosti u radu Zavoda na koje naiđete. Na sramežljivo poluizgovoreno pitanje - a šta ako negde naiđemo predsedniče i na Vas, odgovor je bio nedvosmislen - podnesite i protiv mene prijavu. Od mnogobrojnih nezakonitosti, zloupotreba i pljački koje sankcioniše Krivični zakon, u radu Zavoda nije se naišlo samo na slučajeve ubistva (za sada). Nije bilo lako Mihajlu Švraki, poznatom atletskom i košarkaškom stručnjaku, treneru Dragutina Topića i dugogodišnjem kondicionom treneru, da se snađe u šumi propisa i prašumi pljački i razbojništava. Ipak, uz pomoć eksperata koje je angažovao uspeo je da rekonstruiše događanja nakon čega su podnošene prijave i pokretani sudski postupci. Prvo sa čime su se novi organi Zavoda susreli je bila bulumenta zakupaca poslovnog prostora koji su pod simboličnim, a svakako smešnim uslovima koristili Zavodska dobra. Prvi na ovoj listi srama je bio Baki Anđelković, odnosno njegovo čedo OSK Košutnjak, protiv kojeg su podignute dve tužbe - za Čović je naredio: Istražite i prijavite sve nepravilnosti u radu Zavoda na koje naiđete. Na sramežljivo poluizgovoreno pitanje - a šta ako negde naiđemo i na Vas, odgovor je bio nedvosmislen podnesite i protiv mene prijavu 238

poništavanje štetnog ugovora po Zavod i za naknadu štete prouzrokovane zloupotrebom. Nakon Bakija su sledili likovi koji su izvirivali iz šinjela SPS-a i JUL-a kao i oni koji su direktno davali papirnate "infuzije" prethodnom predsedniku UO Goranu Perčeviću i direktoru Tomislavu Obradoviću. Na desetak hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora Zavoda su ovi likovi koristili uz smešno malu nadoknadu, često i u naturi. Ali ne lezi vraže. Iako je dr Nebojša Čović bio više nego jasan i uprkos naporima direktora Švrake i nespornim sposobnostima eksperata koje je angažovao, zahvaljujući "ažurnosti" i "ekspeditivnosti" istražnih i pravosudnih organa, pod nevidljivom zaštitom pre svučenih SPSovaca i JUL-ovaca - svi ovi pokušaji su razvodnjavani i opstruirani. Tako npr. tužba protiv OSK Košutnjak kojeg tuži Republika Srbija - javni pravobranilac i Republički zavod za sport, podneta sredinom 2003. godine, još nije došla na dnevni red suda. Pošto je Čović poznat kao beskompromisan i agilan čovek, pretila je objektivna opasnost da se pokrenuti procesi ubrzaju i završe na štetu kriminalaca i mafijaša, a u korist države i srpskog sporta, što ova lica nisu mogla nikako da dozvole. I po već oprobanom receptu, neinformisanom premijeru su najbliži saradnici pravovremeno dodali upotrebljivu loptu, tako da ovome nije ostalo ništa drugo nego ga poentira - smeni Nebojšu Čovića i sa mesta predsednika Upravnog odbora Republičkog zavoda za sport, kako bi ga na taj način, pored političkog i javnog, izopštio barem deimično i iz sportskog života. Što je sigurno sigurno je. Šta tu Čović ima da traži kada su u pitanju koalicioni partneri? 239 TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005.

Republički zavod za sport - mesto za pranje para ili lično bogaćenje nezajažljivih pojedinaca članova sportske mafije

Pamet ne stanuje ovde samo lopovi
Odnos republičke vlade prema Zavodu ilustruje i podatak da Uprava za sport pritiska Zavod da prihvati troškove koji nemaju veze sa ovom kućom. Bez odobrenja Zavoda Uprava godišnje koristi četiri miliona dinara namenjenih ovoj instituciji za sopstvene potrebe J. Karanović A. Jovanović Republički zavod za sport trebalo bi da je institucija od nacionalnog značaja za ovu zemlju, ali on je pretvoren u rudnik zlata za sve one koji od ove kuće mogu još uvek da otkinu bar parče zemlje. Zavodu ne srne da se poveri više nijedan iole značajniji posao, ne srne zakon da se poštuje, jer kada bi u ovoj zemlji bilo zakona i pravde, mnogi zaposleni u Zavodu već bi završili iza rešetaka. Ovako, bolje je Zavod ignorisati, držati ga u stanju kome ili kliničke smrti i tek povremeno mu davati dašak života. Primera radi, na spisku putnika za Atinu, gde su prošle godine održane Olimpijske igre, nije bilo mesta za bilo koga iz Republičkog zavoda za sport, jer šta će oni tamo, kad nam sport već umire!!! Inače, na predolimpijskom skupu vrhunskih sportskih stručnjaka našlo se više od hiljadu naučnika iz celog sveta. Našima ne treba da se usavršavaju, jer smo mi sve već naučili pre 30 godina. Naime, tada je nauka, bar kada je reč o sportu, umrla na ovim prostorima, a rezultati koje naši sportisti postižu u pojedinačnoj konkurenciji - gimnastici, plivanju, atletici ... slikovito govore u prilog ovoj gorkoj istini. Gimnastiku nemamo, ako se izuzmu izolovani podvizi Snežane Lakićević- Stojačić, koja pravi špagu gde god stigne i skače sa jednog na drugog rasplodnog konja sa hvataljkom. 240 Ona je naša gimnastička dika, a ostaće upamćena kao predsednik Saveza koji je ugasio svoj sport!!! O atletici smo dosta pisali, upozoravali na podvige Ivice Matijevića i Dejana Nikolića, ali uzalud. Oni i dalje vode ovaj bazični sport i na odličnom su putu da svojim stručnim radom unište i ono malo talenata. "Košuta sa Đetinje", Olivera Jeftić posle 6. mesta na Igrama u Atini bačena je u nemilost. O njoj više niko ne vodi računa, prepuštena je sama sebi, a tako joj i treba. Više nema stipendiju koju su joj bezdušno uzimali Đorđe Perišić i Predrag Manojlović, a kada nije krava muzara, onda nije nikome ni potrebna. Shvatio je to i njen mentor Slavko Kuzmanović, ali kasno. Usta su mu zatvarali sićom, sada je shvatio da je bio samo upotrebljena i bačena maramica. Olivera je mogla, ali nije, uzeti strano državljanstvo, a kako je izvisila na više strana, ostaje joj samo da stegne zube i osvetnički se vrati na stazu. Kada je reč o plivanju, niko od naših se još nije udavio u bazenu, ali odlično, za razliku od takmičara, pliva Siniša Krajčinović, koji ima nekoliko funkcija, ali nijednu ne obavlja kako treba. "Sandrin mali" se povukao, abdicirao iz Sportskog saveza Srbije, samo je pitanje trenutka kada će ga poslati tamo gde mu je imesto - što dalje od sporta. Vratimo se Zavodu. Njegov prostor davan je u zakup protivzakonito, a po ceni koja je bila i desetostruko niža od realne. Ugovori su sklapani bez konkursa, po privatnim linijama, pa je tako legendarni varvarinski trgovac, zlo da bude veće, nekadašnji faktor odlučivanja u sportu, teško je napisati - ministar Zoran - Baki Anđelković, prosto legalno uzurpirao hotel sa paviljonima i desetak hektara zemlje u Košutnjaku. Ugovor je sklopljen na 40 godina, a on je preuzeo na sebe tu za njega prijatnu dužnost da opere i potroši zavodskih 38 Plaćaju i mrtve Jedan od načina pljačkanja Zavoda je isplaćivanje plata ljudima koji nisu bili u radnom odnosu. Pojedinima je isplaćivan lični dohodak i u tri puta manjem iznosu od prikazanog u zvaničnom obrascu. A pravi biser je isplata zarade radniku koji je preminuo, i to nekoliko meseci nakon toga. Na neplaćenom odsustvu radnik dobija platu pune dve godine. Zato i ne čudi da su spaljeni svi platni spiskovi od 1992. do 2003. godine, do dolaska Mihajla Švrake na čelo Zavoda. Pojedini su u isto vreme bili na različitim službenim putevima, a preko omladinske zadruge pravljeni su enormni troškovi angažovanjem bespotrebno velikog broja radnika. Ima se može se - kaže naš narod! 241

miliona dinara (bilo je to 1998. godina). Te pare Baki je dezinfikovao kroz svoje privatne firme, a da ironija bude veća, ugovorom je preuzeo obavezu da 40 godina uredno i predano šiša travu ispred upravne zgrade!!! Stan koji je izgradio "Caričin grad" i koji je koštao 1.300.000 dinara kupljen je za 2.695.000 dinara preko privatnog računa u Jugobanci sa kojeg je radnik Zavoda podizao gotovinu. Taj isti stan kasnije je otkupio treći radnik Zavoda za samo 116.000 dinara. Ko je ovde lud, a ko lopov??? Firrna "Caričin grad" bila je privilegovana, skoro pretplaćena na saradnju sa Zavodom. Ona je sklapala fiktivne poslove sa poslodavcem i debelo naplaćivala, a glavnu korist imao je direktor Zavoda. Većina dokumentacije vezana za ove lopovske poslove je spaljena, ali vatra nije baš sve uspela da proguta. Da bi se rešili stambeni problemi pojedinih radnika Zavod je kupio kuću u Vrčinu, koja se sastojala od temelja i jednog zida, a trebalo je da se završi od kredita podignutog u Komercijalnoj banci. Sve je ovo isposlovao Tomislav Obradović, direktor Zavoda, a pare od kredita su nestale u stilu magije Dejvida Koperfilda. Kredit se uredno otplaćuje, kuća nije završena, a celu ujdurmu, saznaje naš list, ispituje policija. Rukovodstvo Zavoda tesno je sarađivalo sa građevinskim firmama koje su bespogoGreju se po džepovima Kada je reč o energentima, prethodni direktor Tomislav Obradović (visoki funkcioner SPS-a, pomoćnik ministra za omladinu i sport u Miloševićevoj vladi) pravi je šaljivdžija. Za grejanje je potrebno 60 do 70 tona mazuta u sezoni, a Obradović je u sezoni 2001/2002. godina kupio ukupno skoro 200 tona (tačnije 199.520 kilograma). Te zime Zavod se nije grejao, čak su popucali i radijatori, a u rezervoarima nije pronađen ni gram goriva?!? Prema validnim podacima, 200 tona mazuta smešteno je u rezervoare koji mogu da prime najviše 120 tona, a ostatak su, verovatno, radnici Zavoda čuvali u džepovima?! 242

vorno prale veliki novac naduvavajući raznorazne fakture za usluge. Firma "Grolit" , inače poznati poslovni saradnik sportske mafije u Olimpijskom komitetu SCG (mračna grupa na čelu sa Predragom Manojlovićem i Đorđem Perišićem), nekvalitetno urađen posao naplaćuje u iznosu preko šest miliona dinara, iako veštak tvrdi da vrednost izvedenih radova ne može ni pomoću trikova da košta više od tri miliona. Pitate gde je razlika? U smrdljivim stomacima i džepovima onih koji su sport i zemlju doveli dov propasti. A šta reći za poslovnu saradnju sa firmom "Domis" iz Čačka, koja prima 100 odsto avans u iznosu od 1.116.000.00 a za uzvrat ni posle više godina nikakav posao nije urađen. Ne treba pominjati činjenicu da je ovaj respektabilni poslovni partner angažovan na predlog Uprave za sport, sa kojom je začuđujuće dobro i dugo poslovao. Posebna priča su bazeni Zavoda koji su otvoreni devedesetak dana u letnjoj sezoni. Radnici koji su radili na prodaji karata tvrde da su za jedan sunčan letnji dan prodavali preko 10. 000 ulaznica. Na račun Zavoda uplaćivan pazar u periodu 2000-2002. bio je manji od prihoda ostvarenog za samo tri dobro posećena dana?!? Očevici tvrde da je pazar sa blagajne bazena nošen direktoru u poluprozirnim najlon-kesama, direktno u njegov stan! Kada su na čelo ove institucije došli Nebojša Čović i Mihajlo Švraka, želeli su da ovaj lopovski lanac prekinu, otkinu bar kariku, ali su u tim nastojanjima imali žestok otpor. Čović je za sada otpao. Iznenađuje da je i ovako dugo bio tolerisan od strane "legalističke" vlade u borbi protiv zatečenog kriminala. Izgleda da i u ovom slučaju Vlada, koja inače pati od sindroma "hronične neobaveštenosti", nije znala s kim ima posla. Otkrivanje i informisanje javnosti o stepenu kriminalizacije i licima uključenim u čerupanje Republičkog zavoda za sport, zaista ne može da se oprosti. Čović, koji je selu priču pomenuo, već je smenjen i za kaznu pušten niz vodu. Šta li čeka tek Švraku? Iskreno treba biti zabrinut za sudbinu ovog sportskog stručnjaka, koji je imao hrabrosti da beskompromisno realizuje odluke Upravnog odbora. Pošto bi njegovo smenjivanje moglo biti "pogre243

šno" protumačeno, trebalo bi da se pripazi kako prelazi preko pešačkog prelaza, ili kako se kreće ulicom - nikad se ne zna - vozači džipova znaju da budu nekontrolisani. Odnos republičke vlade prema Zavodu ilustruje i podatak da Uprava za sport pritiska Zavod da prihvati troškove koji nemaju veze sa ovom kućom. Bez odobrenja Zavoda Uprava godišnje koristi četiri miliona dinara namenjenih ovoj instituciji za sopstvene potrebe. Kada je posle 10 godina izvršen popis opreme u Zavodu, ispostavilo se da 1.200 stavki, među kojima su izuzetno skupi instrumenti i medicinska oprema namenjeni za testiranje sportista, nije nađena. Ne može da se uđe u trag mobilnim telefonima nabavljenih u vreme kada su ovi aparati bili cenjeni kao statusni simbol, a reč je o preko 100 mobilnih telefona. Inače, nijedan istraživač Zavoda nije dobio ovu spravu. Mora da je direktor Obradović šakom i kapom čašćavao svoje SPS kolege, komšije, švalerke ... Očigledno je bio cilj da se Zavod prikaže kao veliki potrošač koji ne doprinosi sistemu sporta i da ga kao takvog treba likvidirati. Naravno, posle likvidacije, ili na samom kraju bitisanja, greh je ne opljačkati imovinu ove institucije kojom smo se ponosili toliki broj godina, nekada. Jedini koji je jasno sagledao značaj Zavoda bio je Vladimir Cvetković zahvaljujući kome je Zavod i transformisan donošenjem Zakona o sportu 1996. godine. Cvetković je tada rezervisao u budžetu i pozamašnu sumu novca namenjenu revitalizaciji ove kuće. Nažalost, u rekonstrukciji vlade Mirko Marjanović je shvatio da mu u ministarskim foteljama nisu potrebne vanstranačke ličnosti, među koje je spadao Vladimir Cvetković. Sa Cvetkovićem niz vodu je otišao i novac namenjen sanaciji Zavoda. Pare su otišle u smeru firmi koje su okupirale značajan zavodski prostor, a među glavne grobare ove kuće ubraja se i Zoran Anđelković. Sa veštinom kojom se frlja sa padeži, rodovi i brojevi, pristupio je besprizornom rastakanju Zavoda, krađi njegove imovine, pri tom ostvarujući svoj davnašnji seljački san, o kome smo već pisali. Ono što je najgore, Baki i dalje jaše pored ostalog i ovu kuću, sada izvirujući ispod šinjela svog novog tate Voje Koštunice, sa kojim odlično trguje u vladi. Zna Baki, inače vrlo blizak sportskoj mafiji lociranoj u Olimpijskom komitetu i Partizanu, da je on taj jezičak na vagi koji može da pretegne, pa koristi priliku da što više zakine na kantaru, što mu kao varvarinskom trgovčiću ne pada teško. Zavod je samo usputna, kolateralna šteta, a naš sport umirući bolesnik. Da je ovoj zemlji više takvih kao što je Baki, pa da propadnemo što pre!!! Bolje užasan kraj nego užas bez kraja. TABLOID, broj 56, 22. septembar 2005. 244

Vređanje poreskih obveznika: Kako gradski sekretar Nebojša ilić voza veslački. klub

U se, za se, na se i poda se

Poreski obveznici u Beogradu plaćaju razne namete. Njihov novac nemilice troše ljudi koje je gradonačelnik Nenad Bogdanović imenovao za članove svoje vlade. Oni zaista nama i vladaju. Niko živ u Beogradu ne zna na koji se način troše pare poreskih obveznika Milica Grabež Priča koja sledi pokazuje koliko je grabljivica beogradski gradonačelnik Nenad Bogdanović uveo u vlast nad gradom i na koje nas sve načine perfidno pelješe. U Bogdanovićevoj gradskoj vladi za sekretara za sport imenovan je gospodin Nebojša Ilić. U budžetu grada Beograda za sport je odvojena pozamašna svota novca. Građani su puki siromasi, ali u budžet se slije mnogo, mnogo novca, koji gradski oci nemilice troše na se, za se, u se i poda se. A pljačkaju nas na vulgaran način. Gradski sekretar Ilić ovlašćen je da sa računa svog Sekretarijata novac prosleđuje sportskim savezima Beograda, a oni, opet, sportskim klubovima. Za vreme mandata gospodina Nebojše Ilića novac uglavnom dobijaju mali klubovi. Gospodin Ilić je čovek nekadašnjeg veslačkog asa Danka Đunića, i zato veslačkim klubovima ide najviše para. Budući da je gospodin Danko Đunić predsednik Sportskog društva Partizan, i njegovog veslačkog kluba, onda ovom klubu gradski sekretar daje i najviše novca. Pola njima, pola sebi daje. Kako sve to ide, pokazuje i sledeći primer. Gradski Sekretar je 8. novembra ove godine prodao Veslačkom klubu Partizan svoje polovno vozilo "Iandrover renge rover" registarskog broja BG 125587, za kataloški iznos od 559.343,00. Ugovor je overen, a kod Uprave za javne prihode opštine Čukarica plaćen je porez u iznosu od 14 hiljada dinara. Ali, sekretar ume da zaobilazi zakon. Aneksom ugovora predviđeno je da Veslački klub Partizan gradskom sekretaru sukcesivno isplati iznos od 12.500 evra, udinarskoj protivvrednosti. Dakle, vrednos245

ti dvostruko većoj od stvarne vrednosti džipa gospodina Ilića! Na preostali deo gospodin Ilić neće platiti porez. Šta će, međutim, veslačkom klubu polovno vozilo, koje kupuje od svog finansijera - gradskog sekretara za sport? Odgovor, naravno, nije teško pogoditi. Veslački klub Partizan kupuje džip kako bi mogao da ga - pokloni gradskom sekretaru za sport. Džip mnogo troši, i sada ga sekretar ponovo vozi kao svoj, ali, ovoga puta, gorivo, koje je skupo, plaća Veslački klub Partizan. A računi, bogami, pristižu. Za mesec dana, koliko je njegov džip ponovo u njegovom posedu, gospodin Nebojša Ilić je potrošio pekoliko desetina hiljada dinara! U Poreskoj upravi opštine Čukarica potvrdili su nam da su na overen ugovor naplatili propisani iznos na ime poreza, koji smo naSledi provera Kolika je zaista snaga i uticaj gospodina Ilića? Proverićemo. Tabloid će drugom opštinskom javnom tužiocu u Beogradu Snežani Bogdanović podneti krivičnu prijavu protiv gospodina Nebojše Ilića. Obavestićemo vas kako će se tužilac na sve načine dovijati da izvrda gonjenje g. Ilića. Napisaćemo učtivo pismo gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću da nas obavesti da li podržava malverzacije člana svoje gradske vlade. Uveravamo čitaoce da na to pismo nećemo dobiti odgovor. Gradonačelnik ima da slegne ramenima. Za njega je reč o sitnoj pari, jer članovi njegove vlade kradu na desetine hiljada evra mesečno. Zgrću ih na nameštenim tenderima, na aktivnostima koje upražnjava i gospodin Nebojša Ilić. 246

veli, navodeći da u podnetom ugovoru ništa nije bilo ni sporno ni sumnjivo. Uputili su nas da se, ako je tačna tvrdnja da postoji aneks ugovora, obratimo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu. U Veslačkom klubu Partizan su prvo odlučno demantovali da im je gradski sekretar za sport uvalio svoj polovni džip i da mu plaćaju benzin. Kada smo im saopštili detalje ugovora, onda nisu isključili mogućnost da se tako nešto i desilo, ali su nas zamolili za razumevanje, jer je gospodin Ilić sujetan i moćan čovek, da mu niko ništa ne može, i da će klub imati velike probleme ako se slučaj obelodani. Gradski sekretar za sport Nebojša Ilić spada u vrhove sportske mafije. Produžena je ruka Danka Đunića, genija za visoki kriminal. Kom normalnom i iole moralnom funkcioneru bi uopšte palo na pamet da za dvostruko veću sumu proda svoj džip klubu kome daje pare, a potom nastavi da vozi džip i od kluba naplaćuje gorivo?! U svakoj pravnoj državi, kada se otkrije ovakva zloupotreba, funkcioner bi, bez obzira na svoj položaj, odmah bio uhapšen, a oglasio bi se i gradonačelnik, u najgorem slučaju javnim izvinjenjem poreskim obveznicima, U našoj nesrećnoj zemlji tipovi poput g. Ilića napredovaće u službi. Crna ruko, gde si? 247 TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. SNEZANA LAKICEVIC - STOJAČIC IZMEĐU POLITIKE I SPORTA, U KORIST LIČNIH INTERESA

DAMA NA KONJIMA S HVATALJKAMA
J. karanović Retke su žene kao što je Sneška Lakićević. Izuzetno talentovana da sve čime može da raspolaže stavi u funkciju ličnih interesa. Za sada je sve probala i uspela - usponi i promene strategije ka koristoljubijem, političke stranke, poslove, funkcije, sve - samo do Sada nije promenila muža! A i što bi kad sama kaže: "NISAM KUćNA POMO ĆNICA MUŽU ... on i ja smo oboje suviše jake ličnosti da bi jedno od nas dvoje opsluživalo ono drugo. Ne hvatam se krpe i varjače. Tu je naša domaćica Milja koja brine o svima nama ... " Tako istaknuta funkcionerka vojvođanske politike i sporta ima vremena da se bavi onim što najviše voli. Često putuje po zemlji i inostranstvu, uvek o nečijem trošku, uz odgovarajuće naknade, bira društvo s kim će delovati politički, sportski i privatno. Uvek je usmerena ka moćnim muškarcima, pošto jače, a i izdržljivije ličnosti od nje među ženama nema - kako sama voli da ističe. Posle naglog i privatnog prelaska u Demokratsku stranku, Snežana nalazi put i način da opet dospe medju vrhunske muškarce. Postaje član Resornog odbora za sport Glavnog odbora, pošto je 20. juNovogodišnji poklon Prvi dan u godini svi slave, razumljivo, na poznati način. Dele se pokloni, poljupci, slavi se, kako ko može. Na dan 1. januara 1965. stigao je vredan dar srpskom sportu i politici: Rodjena je Snežana. Taj dan slavi u njenoj porodici, ali pokloni stižu i sa drugih, njoj posebno dragih strana, i to što je starija sve više. Hvala Bogu - ona ima dosta obožavalaca. S nekima je u poslovnim kontaktima, sa drugima u nešto bližim političkim, ili sportskim, a sa mnogima u veoma bliskim odnosima. To je čast i pravo savremene poslovne žene slobodnih nazora. 248

la 2004. potpisala pristupnicu u u sedištu Stranke u Krunskoj, Dakle, njena odlučnost dolazi do izražaja, efikasno deluje ka novim vrhovima. Da se što pre uklopi u amosferu i program DS pomaže joj Aleksandar Vlahović, visoki funkcioner stranke, sjajan ekonomista i vešt učesnik finansijskih tokova, čime je zadobio i poverenje organizovane grupe vlastodržaca i glavnih korisnika miliona evra koji se obrću pod kontrolom poznatih ličnosti sa "praznim novčanicima" kao što je z. Zečević, a zatim i P. Manojlović, Đ. Perišic, A. Boričić, R. Armenulić, 1. Ćurković .... Uz Vlahovića, Snežana je, dakle, opet tamo gde ima love, a samim tim može se doći i do uticaja i u stranci i u sportu. A može se doći i do drugih zadovoljstava, koja često nedostaju poslovnoj ženi kao što je Snežana. Naravno, ne treba verovati masovnim pričama o njenom slatkom životu, kakav, u stvari, zaslužuje i krasi jednu ženu, sa tako visokim mišljenjem o vlastitom izgledu da garderobom i to ale tom skreće pažnju pohot1jivim muškarcima. Po mišljenju mnogih, a kako je bilo objavljeno i u štampi - Snežana je nezvanično proglašena za najelegantniju ženu na političkoj sceni ne samo Vojvodine, nego i šire. 249 Snežanina sportska biografija Kao bolešljivo dete u porodici, mršavo i bledunjavo, još u Zrenjininu gde je rođena otac Vuksan je kao šestogodišnju devojčicu odveo u gimnastički klub. Pokušala je da vežba, ali nije išlo. Moja najveća greška je što sam izabrala sport za koji nemam fizičke predispozicije. Već u I5-oj godini izrasla sam previše, tako da nisam mogla da koristim gimnastičke sprave, predviđene za takmičarke nižeg rasta. Zato sam prestala da treniram - kaže Snežana. Tako je njena omiljena gimnastička sprava - konj sa hvataljkama ostala bez jednog nedorečenog ineiskazanog obožavaoca. Međutim, te sprave sa HVATALJKAMA Snežana nikada nije ispuštala iz ruku. Primenjuje skokove na konje redovno i uspešno - kako u politici, tako i u sportu. Ima ih više i moglo bi se po tome osnovati i posebno gimnastičko društvo! Inače, sa gimnastikom nikada nije prekidala aktivnosti. Kako sama kaže, u Sokolskom domu radila je SVE - bila je sekretarica, blagajnica, krpila strunjače, čistila salu, ... , a postala je u međuvremenu i međunarodni sudija. Tako je dogurala do zvučne titule i zvanja predsednice Gimnastičkog saveza SCG. OtprIlike to vam je kao da je čuveni čika Aca, ekonom u FK "Crvena zvezda" postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, još pre Miljana Miljanića. Tako "impozantna" sportska karijera kulminirala je ulaskom i u međunarodne saveze, organizacije, postala je prvi "čovek" vojvođanskog 250

sporta! U delu naše zemlje koji je, možda dao najviše sportskih asova minulih decenija - od Branislava Simića, Vujadina Boškova, Zvonka Vujina, do braće Grbić, Dule Meštera i mnogih drugih sportskih legendi. Ali, eto, ambiciozna Snežana je dospela na vrh pokrajinskog sporta, a tu vedri i oblači. No, to nije dovoljno. Njene ambicije dovele su je i do uloge potpredsednice Olimpijskog komiteta Srbije i Crge Gore i predsednice Komisije za statutarno-pravna pitanja. Sa tog "pijedestala" Snežana deluje organizovano sa već uveliko poznatim nosiocima vlasti i funkcija u našem sportu. Kao pravnik, ona više koristi svoj "šarm", svoju figuru, svoje oblačenje /0 svlačenju nije pristojno govoriti/, nego poznavanje pravnih instituta i propisa. Jer, tumačenjem nekih akata u Statutu OK, pa i Povelji MOK-a učinila je medveđu uslugu onima za koje radi, što će se jasno i javno videti narednih dana. Skupštinu, predsedništvo i Komisiju na čijem je čelu, dovela je u zabludu, samo zato što je pojedine odredbe ovih dokumenata tumačila tako da zadovolji apetite i želje njenih nalogodavaca. U svet pravnih paragrafa uveo je njen otac, inače najpre okružni tužilac u Zrenjaninu, a zatim profesor Pravnog Fakulteta u Novom Sadu. Ugledan i stručan pravnik, vredan poštovanja, kako izgleda, nije uspeo da svoju ćerku dovoljno poduči tajnama tumačenja propisa, pa se ona, nesmotreno, izložila kritici i protestima nekih pravnika - članova Advokatske komore ... Snežana - ljubitelj Mediterana Kao delegat Olimpijskog komiteta Snežana je boravila i u Barseloni u novembru 2003. godine, na Olimpijskom forumu posvećenom borbi protiv dopinga, kao šef delegacije. Koliko je ona stručnjak za korišćenje nedozvoljenih stimulativnlh sredstava - nije poznato. Do tada, pa ni kasnije, nije se više pojavila kao ekspert za drogu i doping u sportu. Ali, tako ona počinje da osvaja Mediteran. U funkciji člana rukovodstva naše ekspedicije bila je na Mediteranskim igrama u Tunisu, pre četiri godine. Tada je bila zajedno sa svojim prijateljem i stranačkim kolegom iz GSS Goranom Svilanovićem. Prema rasporedu, trebalo je da u ovoj egzotičnoj zemlji ostane sedam dana. Ona je produžila boravak za još toliko - ukupno dve nedelje. Lep godišnji odmor, sunčanje i nega svoga tela i imidža najprivlačnije žene sporta i politike Srbije ... Slično je bilo i u Atini prošle godine. Veliki broj članova Olimpijskog komiteta bio je na spisku za boravak u glavnom gradu Grčke. Po rasporedu išli su skoro svi - pa neka košta - šta košta! Snežana je tako trebalo da boravi u Marusiju sedam dana. Ali, uspela je da produži još za sedam. Samo, ovog puta nije bio Goran Svilanović u 251 njenom društvu, već neke druge vidjene i uticajne ličnosti, među kojima posebnu ulogu igra Aleksandar Vlahović. Političke ambicije Snežane Lakićević-Stojačić Ocenivši da su njene sposobnosti veće i prevazilaze malu stranku GSS, Snežana po kratkom postupku prelazi u Demokratsku stranku, kako je već poznato. Ovaj njen iznenadni postupak okarakterisala je Nataša Mićić: - Pojedinačni potez karijeristkinje Snežane Lakićević-Stojačić pokazuje da ona samo razmišlja o tome kako dalje da napreduje. Bivši funkcioner GSS-a i jedna od vodećih ličnosti Inđije Goran Ješić je rekao: - Uveren sam da bi Snežana prešla i u radikale, kad bi od toga imala koristi... Nema razloga da se ne veruje onima koji dobro poznaju političke staze i htenja Snežane- LakićevićStojačić. Zaista, sa takvima kao što je ona - ništa nije nemoguće. Iznenađenja su isključena ... 252 TABLOID, broj 45, 7. jUl 2005.

5. MAFIJAŠKO ORGANIZOVANJE I FUNKCIONISANJE
Istorijski koreni mafije se vezuju za potrebu da se postojeći sistem i pravila prilagode svojim potrebama i ciljevima. Osnova delovanja mafije je borba za svoje interese, tako da je prirodni model organizacije vojna struktura. To podrazumeva krutu hijerarhiju u kojoj se nepogrešivo zna ko naredjuje, a ko izvršava naredbe. Ko je general, ko je oficir, a ko vojnik. Ciljevi mafijaške borbe su isti kao i u drugim ratovima kojima obiluje ljudska istorija. To je osvajanje od materijalnih dobara, teritorije, ljudi, pa do osvajanja čitavih država. U ostvarivanju svojih ciljeva mafija se sudara sa pisanim i nepisanim pravilima, ljudima, organizacijama i institucijama. Pisana pravila ne poštuje, a nepisana vrlo brzo menja. Pišu svoje zakone. Postavlja svoje ljude, a nepodobne eliminiše i po potrebi likvidira. Organizacije razbija, a institucije ili gasi ili stavlja pod svoju kontrolu. Ovo delovanje ima potpono satanistička obeležja od kojih se kao najupečatljivije pojavljuje pretvaranje svega što se dotakne u svoju suprotnost. Domovi zdravlja postaju domovi bolesti, Ministarstvo pravde postaje Ministarstvo nepravde, Vlada postaje dečije obdanište, Narodna skupština sve više liči na vašarište, stočnu pijacu ili brod ludaka. Pravosudje je krivosudje, a istražni organi su službe za zataškavanje. Zdravstveni fond postaje institucija za egzekuciju bolesnih, a penzioni se nezadrživo pretvara u državnu služba za eutanaziju onemoćalih. Mafija je kao maligno obolenje metastaziralo u svim delovima srpskog društva i države. Dokazani i medjunarodno poznati srpski mafijaški bosovi su odlučili da nakon drugih oblasti preuzmu i jedini medjunarodno prepoznatljiv srpski proizvod - srpski sport. Teška maligna bolest je do te mere zahvatila srpsko društvo, da se pohod na sport vrši bez maski i prevara. Najotvorenije moguće se krše zakoni, uništavaju institucije, sklanjaju i likvidiraju ljudi i zamenjuju dokazanim kriminalcima, a sve to uz aktivno učestvovanje ili barem blagoslov državnih organa i korumpiranih političara. Jednom rečju, stvoreni su sistemski predu slovi za nesmetan i ničim ograničen razvoj mafije. Ako se na ovom zločinačkom putu negde i spotaknu, ili im se ispreči neka prepreka, ništa zato. Tu su njihovi članovi (ili korumpirani političari), na naj odgovornijim državnim funkcijama, tu su čitave 253

korumpirane institucije, kao što istražni, ili pravosudni organi, koji će obaviti prljave poslove za njih. Sistem je do teme oboleo da ako mafijaškoj oligarhiji smeta neki zakon, promeniće ga, pa i Ustav ako treba. Dok se propis ne promeni tu su kupljeni "eksperti" zaduženi za davanje tumačenja isključivo u interesu mafijaških moćnika. Gde ovaj put vodi? Tačna maršruta ni vodjama nije baš najbolje poznata. Zna se samo da će biti mnogo pogibeljnih mesta koje mnogi gradjani Srbije neće preživeti, da bi na kraju došli tamo gde nas mafijaški bosovi vode. U zemlju koja funkcioniše po "najboljim" demokratskim modelima kao što je Paragvaj, Peru, Honduras, Nikaragva, Kolumbija. Sve su ovo društva koja nemaju ništa osim nekolicine porodica koje poseduju državu. Svakih nekoliko godina narod izlazi na izbore i demokratski bira izmedju predstavnika istih porodica. Nema mesta za druge političke snage u ovim društvima ka kojima mi nezadrživo tonemo.

5.1.

Organizacija

Organizacioni model mafije je opšte poznat, radi se o krutom vojnom hijerarhijskom modelu, koji u nekim svojim delovima preslikava i patrijahalno plemensko organizovanje. Na vrhu se nalazi neprikosnovni gospodar života i smrti, mafijaški Papa kojem pripada pravo na nepogrešivo st dok je na tom mestu. Njegovi najbliži saradnici - članovi vrhovnog štaba mafije su ljudi koji sa njim nalaze u bliskim rodbinskim i poslovnim vezama, a karakteriše ih neograničena odanost i spremnost na nemilosrdno izvršavanje naloga. Koliko je značajna plemenska organizacija govori činjenica da su u vrhu mafije ljudi rodbinski povezani na najrazličitije moguće načine, što bračno, što nasledno, što vanbračno. Čak se i mesta u stablu mafijaškog organizovanja nasledjuju i prenose sa oca ili majke na sina, sa ujaka na sestrića, a o kumovima i da ne govorimo. Nepotizam je pravilo ponašanja .. Srpske dinastije su naivne sapunske opere u poredjenju sa mafijaškim dinastijama u ovoj zemlji. Ako se slučajno upitate da li neko u ovoj zemlji može nešto da ima ako nije član mafijaške organizacije. Da li možda možete bez pripadanja da imate džip, avion, vilu, hacijendu, ... Ne, jedino što možete da imate je neplaćen račun, ček bez pokrića, probušen đon na cipeli, rak pluća, ili dete u zatvoru. 254

Zbog evidentnih prednosti koje donosi pripadnost mafiji, veliki je broj pretendenata koji se predlažu za uključenje u ovu strukturu. Svoje kandidature se trude da ilustruju sposobnostima za koje veruju da ih izdižu iznad drugih i kvalifikuju za obavljanje mafijaških poslova. Donose kao zaloge svoje vernosti sve što im dodje pod ruku, od fotodokumentovanih svinjarija kao što su gaženja na pešačkim prelazima, divlje gradnje, silovanja, razbojništva, do dokaza za spremnost da se vrše ubistva i druga najteža krivična dela. Vodjama mafije nije lako da se opredele u ovako bogatoj ponudi. Oni po pravilu daju prednost kandidatima angažovanim u politici (prednost imaju lideri - vlasnici stranaka), ali nisu gadIjivi ni na ubice, jer im je često potrebno da nekog i likvidiraju. I tako se naši političari, pod uslovom da polože prijemni, konačno nadju u svom prirodnom okruženju. Ovde vladaju najoštriji zakoni tržišta i samo najsposobniji uspevaju da se probiju i postanu deo mafijaškog organizma. Mafija je uspešna i velikim delom zahvaljujući dobrim organizacionim mehanizmima. Ona nepogrešivo pronalazi ljudima njihovo mesto u svojoj hijerarhiji. Tako posebno tretira simpatizere (obožavateIje), koje primereno nagradjuje za obavljene poslove. Članove periodično proverava i u slučaju gubitka kvaliteta bespoštedno srozava, ili eliminiše do fizičke likvidacije. To je jedina struktura u Srbiji gde postoje "standardi kvaliteta" koji se utvrdjuju prema rezultatima i zaslugama i striktno poštuju. 255 Dosije: Danko Đunić (2)

Apsolutni vladar sporta
Danko Đunić je šef porodice Zečević. Njegova supruga Pava rođena je sestra Žarka Zečevića i podstiče muža i brata da opljačkaju Srbiju do gole kože, kao pravi gangsteri A. Jovanović U prošlom broju otvorili smo priču o jednom o najuticajnijih ljudi u Srbiji, čoveku moćnom u biznisu, politici, sportu ... Reč je o Danku Đuniću. Ovaj stasiti Jugosloven je stigao da do svoje 56. godine učini mnogo toga. On je sinonim za najveće pljačke u Srbiji, a svakako je najupečatljivija prevara zvana Dafiment banka. Đunić je predsednik Srpskog poslovnog kluba, vlasnik Ekonomskog instituta, a kada je reč o sportu, predsednik Sportskog društva Partizan, iz kojeg i potiču najveća zla, koja uništavaju naš najbolji proizvod. Uzgred, Đunić je predsednik Veslačkog saveza SCG, u kojem regrutuje svoje naslednike, među kojima je najistaknutiji Nebojša Ilić, sekretar za sport grada Beograda, vlasnik Veslačkog kluba Partizan i većeg dela Ade ciganlije. Predmet istraživanja Tabloida je, dakle i generalni partner revizorske kuće "Deloite Tush" za našu zemlju. Kroz "Deloitte Touche" Danko Đunić je školovao većinu učenika, a najbolji su Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, zatim Čupić, Cvetković, Mali, Tončić i Mrđa. 256

Kada se u javnosti pokretala priča o zlodelima Danka Đunića novinari istražitelji su brzo ućutkivani i maltretirani. Slobodan Milisavljević je napisao knjigu "Najveće mućke Patizana u poslednjoj deceniji", ali se brzo našao na udaru državnog aparata. Milosavljević je na zahtev Đunića i Zečevića danima praćen, prećeno mu je, a prijatelji su ga savetovali da se neko vreme skloni iz Beograda. Policija ga je na Đunićev mig privela na informativni razgovor, ali je završio u samici, gde je proveo 48 sati. Ispitivan je u kontinuitetu 30 sati, a od njega je traženo da preda original dokumentaciju, koja je otkrivala sve lopovluke Đunića i Zečevića. Milisavljević je kao administrator FK Partizan proglašen tehnološkim viškom i punu deceniju vodi radni spor protiv kluba. Danko Đunić je, bez sumnje, glavni mafijaški bos sportske porodice Zečević. Njegova desna ruka je Zarko Zečević sa kojim je u rođačkim odnosima, pošto je Zečevićeva sestra Pava supruga Danka Đunića. Pored njih dvojice mesta na vrhu piramide ima još za Đunićevog pulena Aleksandra V1ahovića, bivšeg ministra za privatizaciju. Njih trojica su pod kontrolu stavili sve sportske saveze, sa OKSCG na čelu. Partizanov lobi nje neprobojan, pa je čak i zvezdaš Aleksandar Boričić crvenu boju zamenio crnom. Đunić, Zečević, Ćurković, Perišić, Manojlović, Soštar i Ilić uz saradnju sa Aleksandrom Boričićem i još gomili sitnih čauša u potpunosti kontrolišu tokove novca. Kako? Tako što presipaju iz Uprave za sport u gradski sekretarijat, ovaj dalje do Sportskog saveza Beograda, pa u krug. Jednostavno, vrlo teško je ući u trag transferima, a frapantan je podatak da grad Beograd nikada nije imao više para za sport" nego sada. Nebojša Ilić deli i šakom i kaZapočeo privatizaciju Partizana Kada je reč o sportu, Đunić ima jasan cilj. Kada na red dođe privatizacija u ovoj oblasti, on i njegovi prijatelji treba da pokupuju sportsku imovinu u Srbiji, čija vrednost se procenjuje na najmanje milijardu evra. On je u toj oblasti pravi maher, a posao je počeo još 1997. godine, kada je krenula privatizacija u FK Partizan. Hvalio se Đunić da je Partizan počeo pre Zvezde da prelazi u privatne ruke, a zanimljivo da je Vojska protivzakonito prenela u vlasništvo SD Partizan kompleks u Humskoj koji čine stadion i još nekoliko važnih objekata. 257 pom sponzorišući sve od čega on i njegovi drugari imaju korist. Bez ikakvog programa troši se novac. Kada je Ilić shvatio gde su ga uvalili, on hoće da se "opere" iz cele priče. U deljenje kolača umešala se i Demokratska stranka kroz svoj odbor za sport, a deo kolača je zatražio i predsednikov kum Dragoslav Zeka Božović. Tek tada je nastao potpuni haos. Svi ovi likovi sa Đunićem na čelu, koncetrisali su se u Olimpijskom komitetu. Istina, Đinića nema nigde zvanično, ali njegov duh je prisutan svuda i na svakom mestu. Komitet treba prema Zakonu o sportu, na koji se dugo čeka, da bude glavni distrubuter para savezima, a kada je tako, onda se kasa mora staviti pod kontrolu. Zato je nastala tolika turbulencija, a mafija je na trenutak zaspala, jer je očekivala da Kićanović lako dobije izbore. Da bi se unapred obezbedili, oni su za svaki slučaj protivstatutarno reizabrali generalnog sekretara Predraga Manojlovića, koji za njih obavlja najprljaviji deo poslova. 258 TABLOID, broj 57, 29. septembar 2005.

Cepter otpisao Manojlovića
Novoizabrani predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filip Cepter, alijas Milan Janković ne preza ni od koga. Prebogati biznismen sada se okornio na svog prvog saradnika Predraga Manojlovića, koji se dokazao kao naš vrhunski sportista i sjajan generalni sekretar našeg olimpijskog pokreta. Kako sada stvari stoje Cepter će narednih dana otpisati i Manojlovića, iako ovaj ima uredno izglasan i utemeljen novi četvorogodišnji mandat. - Generalni sekretar Manojlović će biti smenjen 19. aprila na sednici Predsedništva OKSCG. Tada će svemoćni Cepter staviti na glasanje poverenje Manojloviću i Predragu će izmaći udobna fotelja generalnog sekretara - kaže specijalno za Tabloid izvor blizak predsedniku Cepteru. Odmah po dolasku u Ulicu Đenerala Vasića Cepter je Manojloviću rekao da neopozivo podnese ostavku. Manojla je to iznenadilo poput groma, ali se nije dao nego je rekao da će odluku o odlasku saopštiti za nekoliko dana. Pošto se to nekoliko dana oteglo na nekoliko meseci Filip je izgubio živce i sada traži druge načine da se oslobodi Manojlovića i njegovog velikog uticaja u našoj olimpijskoj organizaciji i Međunarodnom olimpijskom komitetu. Od prvog trenutka dolaska Ceptera na čelo OKSCG videlo se da nije na istim talasnim dužinama sa Predragom Manojlovićem. I laiku je bilo jasno da je njihov odnos samo čista kurtoazija i da tu neće biti nikakve saradnje. Filipu nikako nije po volji to što je Manojlović naš proslavljeni as, što je godinama i decenijama bio uspešan kao generalni sekretar JSD Partizan, te jedan od sjajnih direktora u Zajednici jugoslovenskih pošta i što je sada ponovo izabran za generalnog sekretara OKSCG. Cepter ne voli ljude koji misle svojom glavom i koji ne odobravaju svaki njegov mig i u takvoj situaciji Manojlović je bio unapred osuđen na - odlazak i otpisivanje. Ceptera naročito žulja činjenica da je Manojlovića za novi mandat genseka predložio legendarni Dragan Kićanović, tada u ulozi koju sada ima Filip. Novom predsedniku OK nisu po volji ljudi koji su do juče bili bliski sa Kićom. I hoće sve redom da ih - pomet1a. I u tome će očito uspeti, što će biti porazno za naš sport, olimpizam, državu. Iz svega prethodnog proizilazi da i nije čudo što je sve više nesportskih ineljudskih rabota u našem sportu i olimpizmu. Pitanje je samo gde će nas odvesti - zastrašujuća cepterijada. M.R.T. TABLOID, broj 33, 14. april 2005. 259

Prvih sto dana olimpijskih muka
Kontroverzni biznismen, koji u životu nije ni čestito potrčao nastoji da eliminiše sve one koji opravdano misle drugačije od njega Filip Cepter, alijas Milan Janković, već sto dana, kao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore unosi razdor u naš sport.Od kako je na čudan način na izborima pobedio slavnog Dragana Kićanovića više od tri meseca traju frke i nepoverenja u našem olimpijskom pokretu. Cepteru smetaju svi - njegovi najbliži saradnici, koje je nasledio od Kićanovića, sportisti, novinari, sportski funkcioneri. Milan Janković je postao agresivniji, beskrupulozniji, nekorektniji u sportu, nego u biznis u koji mu je doneo veliko bogatstvo. Sada Cepter, pod stare dane, hoće da se dokaže i kruniše u sportu i da naš olimpizam privatizuje. To mu država ne srne ni za trenutak omogućiti. Kada se neki novinar drzne da zatraži izjavu od predsednika shvati da je to nemoguće. Sledi hod po mukama. Besomučno okretanje telefona. I kada se neko od saradnika konačno javi dobijete informaciju da nema informacije. Ne postoji ni osoba zadužena za kontakt s javnošću. Nikoga nema. Možda nema ni OKSCG, nego smo svi u zabludi. Novi predsednik našeg olimpijskog pokreta samo obećava da će velike pare uložiti u naš sport, a od toga za sada ništa. Ili samo mrvice. Dao je nekoliko stipendijica za mlade sportiste i ništa više. Malo i Premalo za sto dana predsednikovanja i velikih obećanja. Cepter očito igra svoju poznatu igru sa državom. Eto za predstojeće Mediteranske igre u Španiji država nije mogla 260 da izdvoji novac za ranije određene sportsite i usledilo je kresanje spiska. To Janković i hoće da prikaže državu kao nemoćnu, a da on posle sa svojim novcem čudnog porekla priskoči u pomovć kao - spasilac. Čudne su njegove vizije i režije. Svi ih znamo, ali niko ne preduzima ništa da se spreče. I Cepter nastavlja da likuje. Na našu žalost i sunovrat našeg sporta i olimpizma. Filip Cepter se toliko odvažio da najavljuje promenu ljudi iz svog olimpijskog okruženja, kad već ne može da im izmeni svest. Sve to reče i osta živ. Kaže da nema sistema u organizaciji koju predvodi, ali i da je baš to i očekivao. Mutna rabota. Umesto da je Cepter pozvan na odgovornost. Ili da bar objasni javno i direktno ko tu šta radi i kako će to ispraviti. Pa da zajednički poguramo sport. Bruka je za naš sport i olimpizam da ga predstavlja Milan Janković, koji nikada u životu ni čestito nije potrčao, a sada vedri i oblači u OKSCG. Mnogi nisu na njegovim talasnim dužinama, kažu mu to i u lice, ali on sve trpi i sprema im otkaze i udaljavanja iz našeg olimpizma. Pa ko duže izdrži. .. Samo ni Cepterova neće trajati do zore. M.R.T. 261 TABLOID, broj 39, 26. maj 2005. Podzemlje

Zekine velike režije ošamutile Ceptera
Presedan za sportsku i olimpijsku istoriju - Cepter otišao sa sednice jer nije mogao da podnese pritisak Zečevića, Ćurkovića, Perišića, ilića i njegove klike Slavuj ko Trošić Milica Grabež U Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore ne može bez skandala, sada su žestoko zaratili predsednik Filip Cepter i opasni klan Žarka Zečevića. Zekine velike i vidljive režije u našem sportu traju već decenijama i nikom ništa. Sada je do ludila doveo Milana Jankovića, koji je ošamućen napustio poslednju olimpijsku sednicu u beogradskom hotelu Metropol. Počeo je žestoki rat na relaciji Cepter - Zečević. Nabusiti Filip Cepter nastoji na sve načine da iz svog nametnutog okruženja eliminiše sve saradnike bivšeg predsednika Dragana 262

Kićanovića. Posebno mu je na meti generalni sekretar Predarag Manojlović, bivši Julovac. A, taj je čovek sekretar nad sekretarima. Ima neverovatnu moć. Kod nas bi se reklo - siva eminencija. I zbog njegove planirane smene izbio je veliki skandal pod svodovima Metropol. Članove Predsedništva je instruisao Zečević i po njegovom scenariju Manojlović je i dalje ostao na udobnoj funkciji prvog operativca OKSCG. To je ošamutilo Ceptera, koji nije imao živaca da sve to izdrži i napustio je sednicu. Zeka i njegovi puleni su to jedva čekali i samostalno su nastavili sa radom planirajući da na skorašnjoj Skupštini izglasaju nepoverenje Milanu Jankoviću i da se Cepter samo seća da je kratko bio naslednik slavnog Kićanovića. Za vreme rasprave, svađe i gomile teški reči koje su izgovorene, Manojlović je mudro ćutao. Zečevićevi izvršioci paklenog plana uklanjanja Ceptera su pre svega Ćurković, Ilić i još neki iz Žarkove klike. I sav taj sukob i netrpeljivost na relaciji Cepter - Zečević i dalje gura naš sport - u ponor. I niko iz vrha države da se oglasi, udalji ih, a posebno Zečevića i njegov klan, iz našeg sporta. Dozlogrdili su I stadion su prisvojili Stadion Partizana, poznat kao Stadion JNA, koji koristi fudbalski klub Partizan, izgrađen je sredstvima iz budžeta bivše Jugoslovenske narodne armije. , Za vreme bombardovanja Nato alijanse, gospoda Zečević i Ćurković, pod izgovorom da zemlja može biti okupirana i da će sva imovina, koja nema privatno vlasništvo biti nacionalizovana, uništili su tapije o vlasništvu našeg najuglednijeg sportskog stadiona. Objekat fudbalskog stadiona, je zaveden kao bespravna gradnja, jer nema dokumentacije, a Ćurković i Zečević su sa još nekolicinom funkcionera kluba, isti privatizovali i postali njegovi vlasnici, što za sada uspešno kriju. Stadion FK Partizan je funkcionalan, i prevazilazi potrebe kluba, koga publika odavno napušta. Ipak, Zečević i njegova svita odlučuju da na istom mestu podignu nov stadion, navodno sada sa dozvolom! Prvo treba potrošiti nekoliko miliona da se stadion poruši. Na tom poslu uzme se masna provizija, a potom se potroši još više novca da se izgradi porušeni stadion. I, opet se uzme provizija, operu pare, i gospopda postanu vlasnici takvoggrandioznog objekta. Bože, u kojoj to zemlji živimo? Sta radi Jočićeva kriminalistička policija, i Dinkićevi poreznici? 263

svima koji vole sport, jer su napunili svoje džepove i bankarske račune, dok se narod bori sa velikom bedom. Zečević i Ćurković su na grbači Partizana, prvenstveno na transferima stekli bogatstvo koje se sada procenjuje na više od stotinu miliona evra.Takav lopovluk se ne pamti u našem sportu, a, eto taj tandem i dalje hara u našem fudbalu, olimpijskom pokretu i šire. Sve se to zna, javna je tajna i nikako da se pohapse, kazne za velika nedela. Ali to vreme mora vrlo brzo doći. Dosta je ovom napaćenom narodu bogataša kakvi su Zečević i Ćurković. Odlazeći sa sednice, Cepter je najavio da će uhapsiti Zečevića. "Brkićev Tabloid je objavio feljton o tvojim mućkama, i moraćeš do jeseni da odeš u zatvor" - poručio je predsednik Olimpijskog komiteta Zečeviću. Krajnje je vreme da naši pravosudni organi reagujći sve sportske profitere poput Zečevića i ostalih privedu pravdi. Sto se više čeka - sve je veća pogubnost za naš sport i olimpizam. Sukob na relaciji Cepter - Zečević otvorio je mnoge vidike. Samo da se krene u akciju. TABLOID, broj 41, 9. jun 2005. Toma grobar podržava grobare Generalni sekretar Partizana Žarko Zečević računa na snažnu podršku lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. Njegov sin je počeo da igra fudbal u pionirskom timu Partizana, a tata je poželo da njegov sin ide dalje. Toma je skoro svakodnevni gost u restoranu Partizana. Sin g. Nikolića je, nakon što je g. Zečević postigao dogovor sa njegovim ocem, postavljen za pomoćnog trenera Teleoptika, koji kontroliše Zečević, i planira mu se lepa trenerska karijera. - Tomo, ako oćeš da ti sina postavimo za trenera, onda više ne srneš da napadaš Caneta, i moraš da nas podržavaš - naredio je Zečević. I, odista, srpski radikali više za skupštinskom govorryicom ne pominju Stanka Subotića, omiljenog "junaka" Vojislava Sešelja, u svojim mnogobrojnim knjigama i skupštinskim raspravama. Toma je svojim radikalima začepio usta. Zečević ozbiljno računa na podršku Srpske radikalne stranke, a Toma Nikolić očekuje da njegov sin postane trener nekog uglednog fudbalskog kluba. 264

Zahvaljujući sudijskom lobiju u srpskoj košarci crno-beli opet šampioni

Nedodorljivi Partizan

Jovan Stanisavljević Partizan je opet, po četvrti put zaredom najbolji košarkaški kolektiv u Srbiji i Crnoj Gori. U finalu crnobeli su bili bolji od Hemofarma, u seriji 3:1. Ipak, senku na trijumf Partizana bacila su poslednja dešavanja oko premlaćivanja menadžera Novice Čičića i korumpirane sudijske organizacije, koja je po ko zna koji put u polufinalu, ali i finalu pokazala naklonjenost timu koji vodi Duško Vujošević. Deljenje sudijske nepravde najbolje su na svojoj koži osetili košarkaši Crvene zvezde, kojoj prosto nije bilo dozvoljeno da maker jednom savlada Partizan. Crno-beli ruku na srce, imaju mnogo kvalitetniji sastav od komšija, tako da im sudijski vetar u leđa uopšte nije bio potreban. Ipak, Mrdak, Nešković i kompanija odradili su svoj posao. Slično je bilo i u finalu protiv Hemofarma, koji je pokušao svoje nezadovoljstvo da izrazi izdavanjem saopštenja. Možda razloge sudijskog nezadovoljstva treba tražiti u malom honorar u, koji po meču iznosi 200 evra, dok je u Gudjir ligi ili Evroligi i deset puta veći. Ostalo je već istorija, tako da će SCG opet u ULEB Evroligi predsta265

vIjati Partizan, koji po nekom nepisanom pravilu drži tapiju na elitno takmičenje. Drugim našim klubovima kao da je onemogućeno da stignu do Evrolige, jer je prosto nemoguće pobediti crno-bele. To jako dobro znaju u Zvezdi, Hemofarmu, Refleksu i Vojvodini, ali mudro ćute da se ne bi kojim slučajem zamerili Partizanu i prošli kao menadžer Čičić. Na Zemunskom keju u po beja dana dvojica nepoznatih napadača šipkama su pretukla Novicu Čičića, zato što mladi menadžer i dalje održava kontakt sa momcima koje je doveo medju crno-bele: Tripkovićem, Perovićem, Samardžijskim, Veličkovićem, kao i NBA asom Krstićem. Čičića bije i dug jezik, jer se nije libio da u košarkaskim krugovima priča da je trener Partizana Duško Vujošević homoseksulaco Jednostavno velike pare su u pitanju i "elita" iz Partizana to ne želi da propusti bilo kom drugom rivalu. Navijačko suđenje u korist crno-belih ponaylja se iz sezone u sezonu, a na jednom neformalnom sastanku Čović i Anđelković su sebi u bradu rekli, da je najbolje da se Partizanu još na početku sezone dodeli trofej, kako bi svi ostali do kraja mamutske lige, koja je duža i od NBA imali fer i pošteno suđenje. Prosto je nemoguće da prigovor na arbitražu protiv Partizana imaju i Zvezda, Refleks, Hemofarm i Vojvodina. Ipak, ni u Partizanu nije sve svetlo, šta više došlo je do velikog sukoba, gde su sa jedne strane Danilović, Vujošević i Todorić, a sa druge Pavlović i finansijeri. Zašto je Hemofarm lako izgubio od Partizana? Pa možda i zato što je vlasnik tima iz Vršca i predsednik KSSCG Miodrag Babić član UO Partizane (zna li neko u ovoj našoj banana državi šta je to sukob interesa). Žalosno je što je takav ParSportski novinari se ulaguju klubovima Ovogodišnje košarkaško prvenstvo moglo bi da se svede u 11 tačaka: 1) Mečeve sude kumovi sportskih direktora, 2) Sudije se klade na rezultate utakmica koje sude, 3) Predsednik KSCG Babić sedi na dve fotelje, 4) Imamo ligu koju vode članovi Saveza komunista SFRJ, a ne klubovi koji ulažu pare, 5) Sudije su rasisti, 6) Treneri koji psuju su izvor nekulture koju rasipaju na igrače i malu decu kojoj treba da budu uzor, 7) Sportski novinari izveštavaju obojeno, ulaguju se klubovima, 8) Publike nikada manje nego u ovoj sezoni, 9) Kvalitet košarke nikada slabiji, 10) Ako se žale na suđenje u domaćoj ligi Đurović, Radovanović, Lukajić i Trifunović, dakle i svi na utakmice protiv Partizana, a ni na jednu utakmicu u Gudjir ligi, postavlja se pitanje gde je lopov, 11) Lopovi u savezu, lopovi svuda. 266

tizan, koji u Evroligi ne može da pobedi ni skromen Poljake, najbolji u Srbiji. Partizan zahvaljujući pozicijama u srpskoj košarci već deceniju ima monopolistički položaj, ali je i svima jasno da su crnobeli u poslednje tri godine bili nekonkurentni u Evropi. Zahvaljujući titulama, koje služe kao mazanju očiju navijačima, Partizan svake godine proda svoje najbolje košarkaše, dok novac završi u džepovima istih onih ljudi, koji režiraju šampionat. Trener Partizana Vujošević se uplašio moguće fuzije Zvezde i Refleksa, pa je te timove nazvao gubitnicima koji će i tako gubiti od Partizana. Da li je u pitanju patetika, ili Vujošević već sada zna ime šampiona SCG za narednu sezonu. 267 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005. Pučistička sednica na kojoj je smenjen predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Cme Gore podržana je i od ministara Koštuničinog kabineta

SPORTSKA MAFIJA JE MNOGO NERVOZNA

Sportska imovina Srbije vredna preko milijardu dolara preći će u ruke Zarka Zečevića, Ivana Ćurkovića i male grupe razbojnika okupljenih oko FK Partizan Jovan Karanović U ponedeljak je mafijaška grupa sportskih funkcionera, uz pomoć ministra prosvete i sporta Slobodana Vuksanovića, i ministra za nauku i tehnologiju Aleksandra Popovića, uz punu podršku Odbora za sport Demokratske stranke, smenila predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filipa Ceptera. Ovoj pučističkoj sednici, održanoj u hotelu Interkontinental, nisu prisustvovali delegati sportskih saveza Crne Gore, koji su saopštili da žele da prisustvuju samo legalno zakazanoj skupštini Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Institut za uporedno pravo, na zahtev predsednika Ceptera, dao je svoje tumačenje nezakonitosti vanredne skupštine koja je održana u ponedeljak. Redakcija Tabloida objavljuje izvode iz tumačenja i mišljenja Instituta za uporedno pravo, kao i saopštenje Olimpijskog komiteta Crne Gore i svih sportskih saveza ove republike. Premijer Koštunica, koji se, na sva usta zalaže da zajedničku državu, slanjem svog ministra prosvete i sporta u radno predsedništvo pučističke sednice, još više udaljava ove dve republike. Redakcija Tabloida će u sledećim brojevima objaviti nalaze finansijskog i budžetskih komisija, i krivične prijave koje su podnete protiv dosadašnjih funkcionera Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, koji su kasu ove nevladine organizacije opljačkali za stotine miliona dinara. Sportska mafija je u usponu, i preti da ugrozi nacionalnu bezbednost. Predsenik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, možda i ne268

svesno, uhvatili su se u njihovo kolo. A oni koji su u tom kolu, po pravilu, završe sa metkom, ili u zatvoru. Bitka se nastavlja. CRNOGORSKI OLIMPIJSKI KOMITET MONTENEGRIN OLYMPIC COMMITIEE Podgorica, 08. 07. 2005. Broj'05/S1 OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE I CRNE GORE Povodom najnovijih dešavanja u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore danas je u Podgorici, na inicijativu Crnogorskog olimpijskog komiteta, održan sastanak sa predsjednicima crnogorskih sportskih saveza, koji ulaze u sastav Crnogorskog olimpijskog komiteta. Sastankom je predsjedavao Dušan Simonović, predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta. Na pomenutom sastanku donijeti su sljedeći zaključci: 1. Od strane svih prisutnih je zaključeno da niko iz crnogorskog sporta ne može učestvovati na Sjednici, zakazanoj za 11. 07. 2005., jer bi to bilo poniženje i za crnogorski sport i za Crnu Goru uopšte; 2. Najodgovorniji predstavnici crnogorskog sporta se ne slažu sa načinom rada i organizacijom ovakve Sjednice, pa je samim tim smatraju nelegitimnom. Takođe, konstatovano je da ni zajednički sportski savezi, s obzirom na date okolnosti, nemaju legitimitet da učestvuju u radu pomenute Sjednice; 3. Ukoliko postoji spremnost za dogovorom, koji će se temeljiti na Odluci Skupštine COK - a i Sporazuma o redefinisanju odnosa, kao i na današnjim zaključcima, predlažemo sazivanje nove Skupštine u kojoj će aktivno participirati predstavnici crnogorskog sporta. U tom smislu, ostajemo otvoreni za dalju saradnju. Sve ostalo smatramo nelegitimnim i neprihvatljivim za crnogorski sport; U prilogu Vam dostavljamo potpise predstavnika crnogorsklh sportskih saveza koji su prisustvovali ovom sastanku i koji su jednoglasno donijeli pomenute zaključke. PREDSJEDNIK Dušan Simonović 269

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO Beograd, Terazije 41 Na molbu predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu OK SCG) upućenu Institutu za uporedno pravo, radi tumačenja unutrašnjih opštih akata Olimpijskog komiteta SCG, Institut za uporedno pravo (u daljem tekstu Institut) podnosi sledeće: MIŠLJENJE 1. Na osnovu napred iznesenih činjenica i tumačenja, zaključujemo: a.) da je poziv za održavanje sednice Skupštine OK SCG broj 230/05 od 21.06. 2005. koji je uputio predsednik OK SCG u skladu sa Statutom OK SCG i drugim napred nabroj anim opštim aktima; b.) da poziv koji je uputio potpredsednik OK SCG 30.06. 2005. godine nije upućen u skladu sa Statutom OK SCG i drugim napred nabroj anim opštim aktima. 2. Eventualno održavanje sednice zakazano od strane neovlašćenog lica imalo bi za posledicu kako pravnu nepunovažnost toka, tako i pravnu nepunovažnost odluka koje bi bile donesene. Naime, radi se o ovlašćenju organizacionog pravnog karaktera, čija povreda ima isti značaj kao povreda procesnih normi propisanih za tok, rukovođenje i donošenje odluka Skupštine. ARGUMENTACIJA a.) Po članu 17 stav 3 Statuta kao i po članu 4 Poslovnika Skupštine ovlašćenje predsednika OK SCG da saziva sednicu Skupštine je uređeno kao jedna od njegovih isključivih nadležnosti koju on može preneti samo u skladu sa članorn 22 stav 5 Statuta, odnosno koju može preneti Skupština u skladu sa članom 22 stav 6 Statuta, na potpredsednika. U konkretnorn slučaju do navedenog prenošenja nije došlo. b.) Da bi se stekli uslovi da predsednik OK SCG sazove Skupštinu na osnovu zahteva organa i subjekata navedenih u članu 17 stav 3 Statuta, taj zahtev mora biti upućen predsedniku OK SCG. Jedan takav zahtev je formulisalo Predsedništvo OK SCG na sednici od 07.06. 2005. godine, bez dokaza da je upućen predsedniku OK SCG. U tom zahtevu je traženo sazivanje vanredne sednice Skupštine OK SCG za 12.09.2005. godine. Predsednik OK SCG je 21.06. 2005. godine pozivom br. 230/05 zakazao sednicu Skupštine OK SCG za 07.09. 2005. godine. Iz preambule ovog poziva ne može se jasno zaključiti da li je predsednik sednicu zakazao po sopstevnoj inicijativi ili po 270

napred navedenom zahtevu Predsedništva. Ako je sednicu zakazao po zahtevu Predsedništva, on je postupio u razumnom roku, jer je sednicu zakazao u roku od dve nedelje od kada je zahtev formulisan, a nepoznato je da li mu je i kada upućen, kao i da je zakazao vreme koje odgovara traženom vremenu (Pre se mstvo je tražilo za 12, a on je zakazao za 07.09.2005. godine). Dakle, nezavisno od toga da li je postupao po sopstvenoj inicijativi ili o zahtevu Predsedmštva predsednik Je postupio u skladu sa ovlašćenjem iz člana 22 stav 2 Statuta. c) Predsednik GK SCG je poziv uputio pre nego što je to učinio potpredsednik GK SCG na osnovu zahteva Predsedništva, pa se pored navedene argumentacije ovde može primeniti opšte pravilo prior tempore, potior iure. d) Da bi potpredsednik GK SCG punovažno sazvao sednicu, bilo bi potrebno da se kumulativno ispune svi napred navedeni uslovi: e) da je predsednik GK SCG odbio da sazove sednicu, što on nije učinio jer ju je sazvao pre nego što je to učinio potpredsednik GK SCG; f) da je predsednik GK SCG ovlastio potpredsednika GK SCG da sazove sednicu, što u konkretnom slučaju nije bilo učinjeno. Beograd,06.07.2005.godine Obradili: Prof.dr. Ljubiša Dabić Prof.dr. Vesna Rakić-Vodinelić Marko Reljanović 271 TABLGID, broj 46, 14. jUL 2005

Vođa sportske mafije Žarko Zečević sve usamljeniji

Don zečjeg srca

Visok dva metra, ovaj 55. godišnjak, sa izvadenom prostatom, obolelom bešikom, da bi pokazao svom okruženju da je moćan, trči pod nadzorom svojih telohranitelja na stadionu "Partizana". Duša mu je u nosu od pića, ždranja i besanih noći. Ukoči se, noge klecaju, jedva hoda, ljudi mu se smeju Ana Lešo Iako izgleda nadobudno, ozloglašeni pljačkaš Žarko Zećević, generalni sekretar FK "Partizan" , težak nekoliko stotina miliona dolara, koje se nalaze na računima u Francuskoj, Luksemburgu, Švajcarskoj ... sve je nervozniji, uplašeniji ... Visok dva metra, ovaj 55. godišnjak, sa izvađenom prostatom, obolelom bešikom, da bi pokazao svom okruženju da je moćan, trči pod nadzorom svojih telohranitelja na stadionu "Partizana". Duša mu je u nosu od pića, ždranja i besanih noći. Ukoči se, noge klecaju, jedva hoda. Ljudi mu se smeju. Svaka ptica svoga kobca ima, kažu. I Don Zeka ima jednog jakog neprijatelja. Patološka je stipsa. Mafijaši i kumovi opstaju što plen dele sa armijom svojih odanih ljudi. Zeka pljačka i nemilosrdan je. Njegova žena Mirjana je nezaježljiva. Izbacila je upišanog Zeku iz kreveta. Bila je na šlicevima onih koji su bili moćni. Hadži Dragan Antić je pokazivao Miloševiću kako mu Mira Zečević, tada direktor marketing službe "Politike", radi "one stvari". Sloba se smejao k"o lud, hvaleći Antićevu muškost. Gospođa Mira nove godine dočekuje u Parizu, u hotelu u kome prenoćište košta 1.000 eura. Ona, Žarko i njihova mezimica Coka. Coka studira u Milanu, o trošku države! U Beogradu tatino dete sedi u centralnoj loži. Svi su sablaznuti, osim njenog tate. Don Zeka misli da je dovoljno da ljudi znaju da on ima stotine miliona dolara i da je to dovoljno da ga se plaše, da mu služe. Moć se plaća. I to debelo. Ali, patološka stipsa misli samo na sebe, i svoju Coku, koja se razvaljuje po Beogradskim kafićima, a u Milanu, u "ferariju", prošeta svoje dupe, i razmeće se parama. Tatina Coka je 272

ružnjikavo derište koje može od tate sve da traži. Sin mora da radi, i da zaradi, ali Coki je sve dopušteno. Zeka se šepuri. Preti mafijom. Poziva se na biznismene iz Podgorice, na Branu Mićunovića, na mnoge ugledne ljude iz inostranstva. Oni će, kaže, za njega ubiti sve one koji mu stanu na put, koji ga sprečavaju da zaradi milijadu dolara, u kešu. Predsednik Skupštine FK "Partizan" je g. Danko Đunić, zet gospodina Zeke. Njegova sestra Pava, Dankova supruga, vođa je srpske mafije. Besprizorna je i ohola, kao i njen brat. Od Zečevića su, a otac im je, kao ministar policije, ostavio iza sebe mnogo krvi i nedela. Pravda je spora, ali dostižna. I ta ohola ubilačka družina Zečevića čeka svog dželata. Niko nekažnjeno ne može da živi večno. Don Zeku napuštaju saradnici. Boli uvo Branu Mićunovića, Caneta, što jedna ohola lopina usred Beograda, bestijalno se šepuri, otima, pljačka, i preti njihovim autoritetima. Don Zeka, bez prostate, upišanih gaća i ukočenih leđa, sve je usamljeniji. Za njega su namenjena dva putića - ili u Centralni zatvor, ili na Orlovaču. A posle će Mira i Coka sve to da raspiskaju. Ima da se stave u promet, da oteto i prokleto proćerdaju. Gospođica Prlja, koja radi u marketingu "Partizana" i izigrava ljubavnicu upišanog Zeke, ostaće bez sponzora. A Don Zeka će u zatvoru da uveseljava kolege. U Don Zeke je zečje srce. 273 TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005. INSAJDERI TABLOIDA U BIA OTKRIVAJU: OČEKUJE SE HAPŠENJE GENERALNOG SEKRETARA PARTIZANA

Trči Zeka izdaleka, oblio ga znoj

NOVI detalji o poslednjim danima crne trojke Partizana na slobodi? Nenad Živančević Milica Grabež U Prvom opštinskom sudu u Beogradu, pred većem sudije Vladana Stefanovića, zvanog Vlada Ljiga, 16. novembra održana su dva ročišta po tužbama Žarka Zečevića. Snishodljivi sudija Stefanović, specijalista za prljave poslove, pročitao je na odvojenim ročištima tužbe Zečevićevog advokata Igora Pantelića. U prvoj tužbi Zečević je tužio urednika Tabloida Milovana Brkića što je dozvolio objavljivanje intervjua sa urednikom "Sportskog žurnala" Nikolom Simićem, koji je takođe označen kao tuženi. U drugoj tužbi Zekin advokat je pobrojao dosta tekstova i zatražio od suda milionsku odštetu. Vršeći svoj zadatak, sudija Ljiga je strankama predložio da se pomire, što je urednik Tabloida odbio s gađenjem, navodeći da on ne prodaje kikiriki nego infomacije, a da je taj list danas usamljeni borac protiv mafije. Suđenja su iz procesnih razloga odložena na neodređeno vreme, što je nervoznog Zečevića dotuklo. Po povratku sa suđenja, generalni sekretar Partizana jadao se malobrojnim saradnicima, koji ga slušaju po službenoj dužnosti, da je ostavljen na vetrometini. Kaže da je igrao na kartu podrške Dragana Šu tanovca, koga je već video kao ministra policije, ali da ga je ovaj, po nalogu predsednika Tadića, ostavio na cedilu. G. Zečević je u stanju rastrojstva. Sada sve nade polaže u Tomu Nikolića, nadajući se nekoj njegovoj budućoj pobedi, jer ga drži u šaci. Pominje velike pare koje mu je dao, angažovanje Tominog sina, kao i donacije za stranku, koje je Toma stavio u gžep. Agonija u Partizanu polako se privodi kraju. Ivan Ćurković i Nenad Bjeković skoro da i ne ulaze u klub. Zekin pomoćnik Stojanče Ristevski pije k'o Rus. Dvojici svojih bivših kolega (Stojanče je bio udbaš) predao je svu dokumentaciju koju je sklonio na sigurno i sada traži otkup. 274 Na predlog Žarka Zečevića, FK Partizan je na štednju kod Dafiment banke bio oročio 17 miliona maraka. Kada je Dafina proglasila bankrot, Zeka je uz pomoć svog zeta Danka Đunića te pare uzeo kao svoje i odneo u inostranstvo. Posebno je dragoceno svedočenje Ristevskog o Zečevićevim gangsterskim poslovima (u koje je i Stojanče bio umešan) sa firmom "Primes" iz Umčara, u vlasništvu Zorana Mitrovića, koji je pobegao čak u Ekvador. Mitrović je sa Zečevićem, i uz Đunićevu podršku, ojadio PKB i Union banku za 262 miliona maraka! Prevaru je, svedoči Ristevski, smislio lično Zečević. Mitrović je imao farmu od 1.500 goveda i založio ju je kao garanciju za dobijanje agrarnih kredita. Tako je sakupio 262 miliona maraka. Goveda je Ristevski prodao u Makedoniji. Ristevski tvrdi da je tadašnjem sekretaru kluba Mići Radoviću dao pet miliona maraka u kešu, koje je on takođe izneo Nova žrtva Kako javlja insajder Tabloida, Zečević pokušava da se "primakne" i novom ministru odbrane generalmajoru Zoranu Stankoviću, koga je pozvao da na utakmicama sedi u centralnoj loži. Tabloid će zatražiti objašnjenje ministra odbrane o njegovoj eventualnoj nameri da stane u odbranu ovog mafijaša. Šaljite o Zeki! Redakcija Tabloida poziva inspektore kriminalističke policije, pripadnike bezbednosnih službi i građane da slostavljaju pismene dokaze i proverljive informacije o pljačkama Žarka Zečevića, kako bi, nakon

sastavljanja krivične prijave, policajci mogli da ga liše slobode i iz njegovog stana u Vrt1arskoj ulici 2b privedu dežurnom istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu. Stići će do Haga Tabloid se pismom obratio Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, s molbom da odgovori na pitanje da li je i koliko para primio da bi pružio zaštitu ovejanim kriminalcima, crnoj trojki Partizana, koja je ojadila ne samo sport nego i srpsku privredu. Iz kabineta g. Tome Nikolića nije dobijen nikakav odgovor . .Posebno pismo biće upućeno i njegovom predsedniku Vojislavu Sešelju, da bi bio informisan kako je njegov zamenik danas jedini zaštitnik najopasnije mafije koja danas satire Srbiju. 275 iz zemlje. Prevarant iz Umčara kupio je tri nova BMW-a, najnovije tipove za crnu trojku Partizana. Kada su banke otišle u likvidaciju, vlasnik "Primesa" je, kako rekosmo, pobegao u Ekvador. Danko Đunić je uspeo da zataška pljačku, ali je slučaj ponovo otvoren. Stojanče tvrdi da je Mitrovićeva supruga došla sa momcima i uzela Zečeviću poklonjena kola. U Srbiji danas ne postojj. nijedan čovek koji je upet1jan u toliko kriminalnih slučajeva, kao Žarko Zečević. A i spisak njegovih neprijatelja je zastrašujući. U Predsedništvo Olimpijskog komiteta SCG Zečević je delegiran kao predstavnik Košarkaškog saveza Srbije! Najnovijeg neprijatelja stekao je u Borislavu Stankoviću, koji je bio kandidovan za predsednika KSSCG. Njegovim izborom Zečević bi izgubio mesto u Predsedništvu OK SCG. Zato je minirao izbor g. Stankovića za prvog čoveka košarkaške o":rganizacije zemlje, ali je tako produžio spisak smrtnih neprijatelja. Tabloid je odlučio da uzme pravdu u svoje ruke. Petorica policajaca SUP-a Beograda, kojima je glavni urednik predočio veliki broj dokumenata o pljačkama g. Zečevića, spremna su da sredinom decembra, uz krivičnu prijavu koju će im sastaviti advokati Tabloida, privedu Zečevića istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu, koji će rešenjem o određivanju pritvora, za početak, okončati lopovsku karijeru sina bivšeg ministra policije Slavka Zečevića, velikog krvnika, koji je Srbiju u crno zavio. Ukoliko Zeku grupe mafijaša, koje su opčinjene njegovim bogatstvom, prethodno ne odvedu u nepoznatom pravcu. Većina članova uprave Partizana izbegava svaki susret sa Zečevićem, a zaposleni su očajni, jer ih ucenjuje neisplaćenim platama. 276 TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005.

277 POVLAŠĆENI VATERPOLO STIGAO DO SVETSKOG VRHA

Ostali mogu da potonu
A. Jovanović Srpski narod ima čudnu osobinu. Brzo zaboravlja neke stvari bitne za život i opstanak. Kada je reč o sportu, radost ilt tuga zbog trijumfa ili poraza kratko traju i sve pređe u zaborav. Šta stoji iza tih oscilacija u sportu, pa samim tim i u društvu? Ako se pođe od činjenice da većina naših političara prosto uzurpira medijski prostor, slikajući se sa najistaknutijim sportistima, onda je jasno da sve traje dok odgovara državnom vrhu. Drugim rečima najveće sportske ličnosti bivaju upotrebljene kao toalet papir. Tako i naš jadan narod. Pasivno gleda šta v se dešava, mirno ćuti i nesvesno (ili svesno) sledi manir političara. Čast izuzecima. Minulih letnjih dana, na našu veliku sreću, prosto smo obasuti sjajnim rezultatima naj mlađih sportskih selekcija, a prosto opijeni svetskim uspesima vaterpolista. Čestitke stižu od vrhunskih političara uglavnom iste sadržine: Ponosimo se vama, čestitamo, nastavite tako, osvojili ste zlato ... I na tome se

po pravilu završava. Sve se brzo zaboravi. Političari pokupe medijske poene i misle da su završili posao. Do sledeće prilike. Sve se više, međutim, javljaju glasovi koji su možda, slabije čuju ali zavređuju mnogo veću pažnju. Aleksandar Šapić, najubojitija ru-

ka našeg vaterpola pita se: - Čemu tolika halabuka oko našeg dolaska, trijumfa i nagrada? Naravno da prija kada nas narod pozdravlja. Ali, većina političara se javlja tek kada stanemo na pobedničko postolje i osvojimo nagrade i priznanja. Nisam dobijao novac. Samo su stizale premije onda kada ih osvojimo. U vreme kada je najpotrebnije, kada se pripremamo, kada se bavimo najtežim delom posla, nikoga nema, niko se ne javlja, niti se za nas interesuje. Za naše političare na prvom mestu su privilegije, a rad i blagovremena pomoć i podrška veoma su retki - ističe Šapić. Uprkos svemu, činjenica je da najviše brige za vaterpoliste pokazuju predsednik Srbije Boris Kao, on je bio vaterpolista pa Tadić i njegovi savetnici i saradnici. ima razumevanja. Očigledno pomogao je koliko je mogao svojim uticajem, ali su sve poslove obavljali drugi pod njegovom ingerencijom. Zauzet ogromnim državničkim poslovima nije mogao da putuje u Montreal, ali je poslao tamo svog savetnika, šefa kancelarije Dragana Đilasa, da umesto njega, obavi poslove. Nismo uspeli da doznamo koliku je pomoć od Narodne kancelarije dobio narod, kome bi trebalo da služi pomenuti Đilas, inače čovek krivudavog političkog kretanja. Možda je trebalo tamo u Montrealu otvoriti ekspozituru za pomoć sebi i drugima? Samo naivni mogu da misle da je Đilas u Montrealu bio kao navijač. Ako je tako, postavlja se pitanje ko mu je platio put i snosio troškove boravka? Znajući dobro naš mentalitet, političari očekuju da se sve brzo zaboravi, osim njihovog imidža kao uspešnih drugara i burazera sa sportskim asovima. Kao dokaz za to možete videti male delove iz nekadašnje štampe od pre desetak godina. Manje-više sve je isto, sa279

mo je sada mnogo gore. Ličnosti su iste, osim u retkim slučajevima kada učenici prevaziđu učitelje. Tada, sredinom prošle decenije iste su stvari bile aktuelne. Imena su, uglavnom, ista, a ona koja su zaboravljena brzo se mogu oživeti. I tada je kršen Statut Olimpijskog komiteta, i tada su se vodile borbe za pozicije, i tada se lagalo i ujdurmisalo. Sve se to radi i danas. Samo je mafija ojačala, uvežbala strategiju kako da što više opljačka Srbiju i sve siromašniji narod. U to vreme, tada 10 godina mlađi Danko Đunić uvežbani političar velikih menadžerskih sposobnosti, danas uvaženi biznismen, vešto zaklonjen u senci čvrstim koncima upravlja sadašnjim kremom sportskog kriminala. I tada su u timu Danka Đunića bili Predrag Manojlović, Žarko Zečević, Nenad Golijanin, Nebojša Ilić, Dragoslav Božović Zeka i drugi, možda malo manje eksponirani u razgradnji sprske sportske baze. Izučili su školu u vreme kada je Srbiji bilo najteže i sada im je sve lako. Samo je Srbiji i dalje teško. Za njih srpske muke ne važe. Oni zgrću pare, nekretnine, pozicije - bez milosti i ograničenja. Ništa se nije promenilo još iz vremena Jugoslovennkog olimpijskog

komiteta. Nekada je samovlašće započeo čuveni Časlav Veljić - Čajka, a sada je glavni Manojlović Predrag kome Đunić, Zečević i ostali ne daju da napusti položaj jer disciplinovano izvršava sve njihove zahteve. Vreme prolazi, lopovi, prevaranti, siledžije opstaju. Dokle, bre? 280 NOVINARI TABLOIDA ISTRAŽILI VIŠEGODIŠNJE PLJAČKE U OLIMPIJSKOM KOMITETU SCG (3)

Otimačina je legalna u Srbiji

Zanimljiva je, svakako, i malverzacija čelnika Olimpijskog komiteta prilikom kupovine nekadašnje vile pokojnog Aleksandra Rankovića na Dedinju Nenad Živančević Milovan Brkić U prethodna dva broja novinari Tabloida istražili su mućke u nacionalnom olimpijskom komitetu u periodu od sredine1999. do kraja 2002. godine. U tom periodu na račun Olimpijskog komiteta SCG uplaćeno je oko 140 miliona dinara, ili 3,9 miliona evra. Samo sedmi deo uplaćenog novca završio je na računima sportskih saveza, dok su preostala sredstva uplaćivana, odmah po prijemu od donatora, na račune fantomskih firmi, čija smo imena, sedište, vlasnike, iznos i žiro-račune objavili u prošlom broju. Jedan od najvećih donatora ie kompanija "Tetra pak Production" iz Beograda, čija je centrala u Svedskoj, u Stokholmu. Ova kompanija je uplatila u navedenom periodu na račun nacionalnog komiteta više od 46 miliona dinara, ili 1,039 miliona evra. Očigledno je reč o pranju para. Zanimljiva je, svakako, i malverzacija čelnika Olimpijskog komiteta prilikom kupovine nekadašnje vile pokojnog Aleksandra Rankovića. U ovoj vili površine 475 kvadrata, u Ulici Andre Nikolića broj S, je živeo bivši ministar unutrašnjih poslova SFRJ. Vila je bila ruinirana, u prilično zapuštenom stanju, ali u elitnom kvartu, na Dedinju. Kuća je zapala za oko čelnicima Olimpijskog komiteta, jer su želeli da je renoviraju, prodaju za milionski iznos (u markama), da, navodno, u centru grada kupe četiri stana od po sto kvadrata, za svoje potrebe, a ostatak stave u svoje džepove. Donacija kompanije "Tetra pak Production", poslužila je čelnicima nacionalnog komiteta da na žiro račun broj 40818-637-7-209971 vlasništvo Savezne direkcije za imovinu uplate 15. oktobra 2001. godine iznos od 2.2235.670 dinara, i tako postanu vlasnici vile na Dedinju. Vila je otkupljena za, preračunato u devize, 36.550 evra, a tržišna vrednost ove kuće, sa ekskluzivnim placem je osam miliona evra! 281 Maštovitost čelnika Olimpijskog saveza, kada su mućke u pitanju, zaista je impresivna. I nekažnjiva je. Gospoda Perišić, Kićanović i Manojlović javno su iznosili plan da za milion evra kupe četiri stana od po sto kvadrata u centru grada. A "razliku" od sedam miliona evra stavili bi u džep! Dakle, samo sedmi deo para koje su uplaćene na račun Olimpijskog komiteta prosleđene su na račune sportskih saveza. U navedenom periodu samo iz budžeta tadašnje savezne države i budžeta Republike Srbije uplaćeno je 28.207.000 dinara. U tom periodu na račune sportskih saveza i sportskih udruženja uplaćeno je samo 19.987.121 dinar. Tako su pare iz kasev Olimpijskog komiteta plaćale i džudo klub Žandarmerije. Na račun ovog kluba 40812-6784-126099 uplaćeno je od 11.

do 26. decembra 2002. godine ukupno 432.154 dinara. Da li "mala pomoć" organima gonjenja od pola miliona dinara znači mito, da Zandarmerija ne juri lopove iz nacionalnog komiteta? Odgovor bi mogao dati ili ministar Dragan Jočić, ili sadašnji komadant Žandarmerije, general Borko Tešić. Makar da priupitaju svoje momke, ko im je to poklonio tolike novce. Umesto da dobijene pare proslede sportskim savezima, čelnici Olimpijskog komiteta bili su galantni prema prijateljima u klubovima, kojima takva pomoć ne pripada. Tako je rvački klub "Vojvodina" na svoj račun primio 25. juna 2001. godine 126.000 dinara. Nepoznatom savezu "Sport za sve" uplaćeno je 21. februara iste godine 205.000 dinara, a "Beogradskom maratonu", koji je finansiran od Skupštine grada Beograda, uplaćeno je 7. juna 2001. godine 210.000 dinara. Olimpijski komitet je pomogao i 10. marta 2002. godine, sa prilogom od 35.000 dinara i Savez sportova beogradske opštine Rakovica. Posebno je interesantna uplata od 15. jula 2002. godine na račun "Komitet general Svetomir Đukić" u iznosu od 225.000 dinara! I raspodela sredstava sportskim savezima je vrlo problematična. Čelnici su sportskim savezima plaćali onoliko koliko su oni na svojim čelnim pozicijama imali uticajnih ljudi. Košarkaškom savezu Jugoslavije, recimo, plaćeno je ukupno 2.759.122 dinara. A Vaterpolo savezu Jugoslavije, koji ima samo 300 sportista - vaterpolista, plaćeno je 2.104.684 dinara. Tu nesrazmeru možemo objasniti podatkom da su na čelu vaterpolo sporta sadašnji srpski predsednik gospodin Boris Tadić i njegova svita. Kriminalna aktivnost čelnika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore pojačana je u 2003. i 2004. godini, kada su donatori još više odrešili kesu, a i primaoci poklona su umeli da uzvrate, i da to sve bratski podele. Vredi napomenuti da se predsednik Olimpijskog komiteta g. Filip Cepter, koji je na ovu funkciju izabran na martovskoj skupštini ove godine, "drznuo" da zaviri u poslovanje ove nevladine organizacije. Protiv njega je odmah pokrenuta hajka, na čijem je čelu stajao prevejani kriminalac, generalni sekretar fudbalskog kluba "Partizan" , Žarko Zečević, koji godinama pljačka srpski sport i srpsku državu. Krivična prijava, koju je 11. avgusta ove godine, g. Cepter pod283 neo budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija Republike Srbije, i koja je uredno primljena i zavedena, jednostavno je - nestala. Ministar finansija g. Mlađan Dinkić, sasvim je sigurno, nije učestvovao u njenom prikrivanju, ali je okružen ljudima iz prethodnih vlada, koji su povezani sa sportskom hobotnieom. I krivične prijave podnete MUP-u Srbije ostale su bez rezultata. Inspektori nisu smeli da uđu u prostorije Olimpijskog komiteta SCG, uzmu dokumentaciju, i odmah

privedu istražnom sudiji bandu koja je opljačkala pare i otkinula od usta naših sportista. Tabloid je spreman da ustupi svu dokumentaciju i okružnom državnom tužiocu g. Milovanu Božoviću, ali i od njega nemamo čemu da se nadamo. U Srbiji je, dakle, pljačka potpuno legalna! 284 TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005.

Dil sa Dafinom
Poznato je šta se desilo sa nezaštićenim štedišama Dafiment banke. I Zeka je štedeo kod Dafine, ali je sva uložena sredstva, naravno, uspeo da povrati, i to još sa kamatom Za malverzaciju u kojoj je oštećeno na hiljade štediša Dafiment banke nema pismenih dokaza, ali se u određenim dokumentima u klubu i u samoj banci mogu naći elementi - dokazi da se sve to zaista desilo. Posle prvih kontakata i uspostavljanja bližih i prisnijih odnosa između Partizana i Dafiment banke, u klub na pregovore o raznim vidovima saradnje dolazi lično Dragan Milanović, pokojni suprug Dafine Milanović, koji ujedno upisuje i sina da trenira u pionirskom timu Partizana. Sa Dafiment bankom se potom zaključuju ugovori o reklami i ostalim vidovima saradnje, a obaveze se obostrano ispunjavaju. Dragan Milanović sve češće dolazi na razgovore kod generalnog sekretara Zarka Zečevića. Partizan je sve do uvođenja sankcija redovno igrao u međunarodnim takmičenjima, što znači da se tokom godine, nekad i više puta, išlo u inostranstvo. Prilikom takvih putovanja (na beogradski aerodrom se uvek stiže u zadnji čas, grupu obično čini 20-30 ljudi sa puno prtljaga, uz postojanje prijateljsko-navijačkih veza u nadležnim aerodromskim službama) nije bio nikakav problem izneti velike pare iz zemlje. U tom periodu, u leto 1991. godine, predsednik kluba Ivan Ćurković je organizovao turneju Partizana u trajanju od dve nedelje u bivšoj francuskoj koloniji Martinik. Putovalo se preko Pariza, gde se ekipi pridružio i francuski internacionaIni fudbalski sudija Kinu, što inače po svojoj sportskoj funkciji nije smeo. Pred sam polazak na turneju od Dragana Milanovića saznajemo da i on ide na turneju u sklopu vođstva puta, te da bi tada iz zemlje trebalo izneti velika suma deviza - 40-60 miliona nemačkih maraka. Devize se iznose radi finansijsIqh transakcija i osnivanja Dafiment banke u Lozani, ili Lucernu u Svajcarskoj. U vođstvg puta je, osim generalnog sekretara Zečevića, predsednika kluba Ćurkovića i Dragana Milanovića, bio i sekretar JSD Partizan Predrag Manojlović, koji je za 6-7 godina koliko je bio na funkciji prvi put putovao sa FK Partizan bilo gde. Možda Manojlović nije ni bio upoznat da se ogromna suma deviza transportuje iz zemlje, ali su FK Partizan i njegovo ugledno vođstvo bili najbolji pa285

ravan i garancija da će sve biti legalno i čisto (prilikom ulaganja para pojavljuje se fudbalski klub poznat u međunarodnim relacijama, a uz tolike sekretare, predsednike i suvlasnike banke, ko bi tu još nešto proveravao). Po povratku sa turneje i uspešno obavljene akcije iznošenja deviza, nastavlja se saradnja između Dafiment banke i Partizana, prvo kroz sponzorisanje pionirskog tima, i to u visini od 50.000 DEM, što nisu imale ni mnoge prvoligaške ekipe u to vreme. Tragedija koja je zadesila vlasnicu banke Dafinu Milanović delimično je stopirala saradnju. Ali, život teče dalje, saradnja se nastavlja, i na Partizanovom stadionu se otvara novih 15 ša1tera Dafiment banke, na kojima građani mogu da ulože (preostale) devize. Na pomolu je i novo sponzorstvo Dafiment banke, samo savda prvog tima. Treba napomenuti i to da je Zarko Zečević bio jedan od štediša Dafiment banke sa veoma visokim ulogom (pravdao se da su to sredstva njegovih rođaka, koja on zbog poslovne veze ulaže umesto njih). Poznato je svima šta se desilo sa nezaštićenim štedišama Dafiment banke, ali ta sudbina nije zadesila generalnog sekretara Zečevića i još neke rukovodioce FK Partizan. Uz blagovremenu informaciju da u sefu banke ima dovoljno deviza, na veoma "specifičan" način, u tri časa ujutru, Zečević uspeva da povrati uložena sredstva, i to još sa kamatom. Stanovi za specijalne namene Kada se zamore od silnih finansijskih kombinacija, naprave obračun i zadovoljno pogledaju pozamašne sume na svojim ino stranim računima, onda se Zečević i Ćurković prepuštaju i nekim drugim zadovoljstvima. A za to im na raspolaganju stoji nekoliko stanova koji u pojedinim situacijama treba da posluže za privremeni smeštaj igrača. Nezvanično, to su stanovi za "specijalne potrebe", razbibrigu, odmaranje, opuštanje izabavljanje Partizanovih čelnika, pojedinih funkcionera, članova Izvršnog odbora kluba, pa i ponekog povlašćenog fudbalera, kome tata ne dozvoljava da se "rekreira" kod kuće. O svrsishodnom korišćenju ovih stanova naročito se brine sekretar kluba Stojanče Ristevski. Ovakvo poverenje Ristevski je stekao kada je svojevremeno preuzeo na sebe obavezu da Milka Đurovskog "čuva" od Crvene zvezde (sve do potpisivanja ugovora sa Partizanom pri odlasku ... na turneju u Martinik, koju je u leto 1991. godine organizovao Ćurković, iz zemlje je izneta velika suma deviza 40-60 miliona nemačkih maraka radi finansijskih transakcija i osnivanja Dafiment banke 286

Da bi se smanjila navala štediša koji su predosećali skoru propast, na Partizanovom stadionu je otvoreno 15 šaltera Dafiment banke Đurovski je boravio u stanu MUP-a Srbije za službene potrebe, pod ličnim nadzorom Ristevskog). Ovom akcijom Stojanče je stekao "autoritet" i preporuke za ulazak u FK Partizan. U ovom odgovornom poslu sa stanovima Ristevski ima i pomoćnika, radnika iz administracije kluba, zvanog "recepcioner" (Dždždžonnni, nnnema ppprobbblema). "Recepcioner" ima obavezu da vodi računa o rasporedu korišćenja stanova, izdaje ključeve, vodi brigu da stanovi budu uredno i redovno snabdevani pićencem i mezet1ukom, a posteljinu redovno menja i nosi na pranje. Naravno, svi ovi troškovi padaju na teret kluba. Ali, ko će da brine o tim zanemarljivo malim troškovima, kada se od onih koji koriste stanove mogu na taj način isposlovati razne usluge, beneficije, sponzorstva i slično. U celoj priči dobro prolazi i "recepcioner". Iako neoženjen i bez porodice, promenio je tri stana za 20 godina službovanja u Partizanu. "Recepcioner" služi i za još jednu vrstu veoma poverljivog posla. Po ukazanoj potrebi, a po nalogu čelnika "stručno" menja već ranije napisane zapisnike sa sastanaka Izvršnog odbora i Skupštine kluba, i to bilo da zameni celu stranu, bilo da dopiše potrebnu rečenicu. Pravi stručnjak da uštima i zapisnike i korišćenje stanova. TABLOID, broj 30, 24. mart 2005. Poznato je šta se desilo sa nezaštićenim štedišama Dafiment banke. I Zeka je štedeo kod Dafine, ali je sva uložena sredstva, naravno, uspeo da povrati, i to još sa kamatom 287

5.2. Modeli funkcionisanja
Najjednostavniji način opisa modela funkcionisanja srpske sportske mafije bio bi prikaz krivičnog zakonika. Tačno je da naš krivični zakon ne poznaje pojedina teška krivična dela koja zakonodavstva razvijenih zemalja sveta imaju dobro obradjena, ali i dela od obmana, prevara, razbojništva, do najtežih krivičnih dela i ubistava, dovoljno dobro ilustruju modele funkcionisanja naše mafije. Ovde se manifestuje kvalitet mafijaškog delovanja u našem sportu, koji ni po sadržaju, ni po beskrupuloznosti ne zaostaje za kolumbijskom ili recimo Ruskom mafijom. Naši su možda malo primitivniji i bezdušniji, ali to treba pripisati tranzicionim poteškoćama i izrazitoj neinformisanosti, nezainteresovanosti i impotenciji najviših državnih, odnosno nadležnih funkcionera. Srpska sportska mafija dobro shvata da je nacionalni poslovni prostor ograničen i ona to uspešno prevazilazi internacionalizacijom usluga koje pruža. Ako negde neko u svetu ima neki prljav novac koji treba da se opere, tj da dobije svoje poreklo - ništa lakše. Samo se javite mafijaškim bosovima u Beogradu, pardon Partizanu i ako je to vaš problem, smatrajte da je rešen. Prljav novac će ući u zemlju, proći će kroz neki marifetluk koji se zove privatizacija, dokapitalizacija, investicija, ili nešto slično i beo poput snega će vam se vratiti umanjen za masnu proviziju. Ako imate potrebu da izbegnete plaćanje poreza u svojoj zemlji, ništa lakše. Uputićete novac svojoj ekspozituri u Srbiji koja će ga preko mafijaških bosova i njihovih institucija oprati i vratiti na ruke, normalno opet umanjeno za masnu proviziju (ali manju od poreza u matičnoj zemlji). Proizvodni program sredstava i metoda korupcije je toliki da bi ova knjiga bila premala da se navedu samo najznačajnija rešenja. Od klasičnog korumpiranja mitom ("mitologije", "na-rukvice"), podvodjenjem devojčica (ili dečaka), uključivanjem u rad prestižnih sportskih organizacija, odlaskom na egzotična putovanja sa basnoslovnim dnevnicama i po potrebi sa besplatnim seksualnim uslugama, prisutvo na velikim sportskim priredbama, davanjem poklona skupih kao što je nakit, ili velikih kao što su automobili i džipovi, davanje besprizorno povoljnih kredita, poklanjanje stanova, zapošljavanje bliže i dalje rodbine, a naročito dece u vidjenijim sportskim pogoni288

ma. Napominjemo, nabrojano je samo vrh ledenog brega kada je korupcija u pitanju. Bosovi sportske mafije budžet doživljavaju s pravom kao sopstveni novčanik u koji posežu kad god im zateba novac. Uostalom budžeti u mafijaškim zemljama za to i služe. Zbog toga najposlušnije ljude postavljaju na mesta na kojima se raspolaže budžetskim sredstvima. Ovo je posebna kategorija saradnika koji po ponašanju najviše liče na pit bul terijere. Ugrizi-ne puštaj. Ljudi koji bezpogovorno sprovode naredjenja. Ali zato su i adekvatno nagradjeni. Nalaze se na mestima ministara, direktora, plaćaju im se izborne kampanje i reklamni i promotivni materijali, što predstavlja maleni deo onoga što oni svojim mafijaškim gospodarima vraćaju sa radnih mesta na koja su instalirani. Falsifikati su jedno od osnovnih sredstava sportske mafije. Služe za prevaru, a zna se da je najlakše prevariti onoga koji i sam želi da prevari. Zato u Srbiji falsifikati imaju posebno plodno tlo. Bilo bi nemoguće pobrojati sve falsifikate koje proizvodi sportska mafija jer je brzina pisanja daleko manja od brzine proizvodjenja i plasiranja novih falsifikata i prevara. Medju najilustrativnije primerie spada izdavanje stotina, a verovatno i hiljada falsifikovanih diploma, kojima nadležni (instalirani) ministar svojim ćutanjem pokušava da obezbedi nepostojeći legitimitet. Ovim majstorima iluzije nije bilo teško falsifikoviati i čitavu skupštinu Olimpijskog komiteta kada je trebalo ukloniti prepreke u njihovom delovanju. Po svojoj bizarnosti izdvaja se i primer falsifikovanja visokog nacionalnog ordena prijateljske zemlje. Falsifikat je bio toliko ubedljiv da je i sam predsednik Srbije bio maestralno prevaren, što ne čudi kada se zna kakvi su majstori falsifikata organizovali i sproveli ovu ujdurmu. Da ne bismo dužili treba samo kazati da sve gde može da se prekrši zakon i ostvari korist, predstavlja polje na kojem je naša sportska mafija aktivna. Od bespravne gradnje, trgovine ljudima, drogom, švercom cigareta, roba, neplaćanje poreza, fiktivnih poslova, do reketiranja, nasilja i ubistava, sve su to sredstva i metode kojima se služi sportaka mafija Srbije u ostvarivanju svojih ciljeva. 289 Rascep u predsedništvu Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore

Pacovi napuštaju brod

Dobro informisani izvori tvrde da je mlađani Nebojša dobio zadatak od svog "idola" Danka da Ćurkovića pusti niz vodu i da se odrekne Žarka Zečevića, ogrezlog u kriminalu. Ispostavilo se da veslač može da daje golove, ali se postavlja pitanje u čiju mrežu, svoju ili "mudrog" rukovodstva, kome izmiče vlast iz ruku i preti opasnost od krivičnog gonjenja N. Živančević Da se u najvišoj instituciji našeg sporta Olimpijskom komitetu SCG pogoršavaju odnosi, najbolje se videlo na sedmoj sednici Predsedništva, koja je održana u komemorativnoj atmosferi. Više se ćutalo nego što je vođena neka konstruktivna, a kamoli polemična diskusija. U obimnom dnevnom redu bilo je zanimljivih tema, ali se preko njih prelazilo kao preko plitkog potoka, brzo, na preskok i bez reči. Glavnu reč vodio je v. d. predsednika Ivan Ćurković, onako kako je unapred sve dogovoreno. Videlo se na delu otkako je on na čelu ove "nevladine" organizacije posle falsifikovanja delegatskih listića i navodne vanredne sednice OKSCG 11. jula. Retko ko se javljao za reč, osim onih koji znaju da se postave onako kako vetar duva, prema prilici i ličnim interesima, kao npr. Radmilo Armenulić. On uvek govori tako da ga retko ko razume, a njegovi predlozi uglavnom ostaju bez odjeka, zanemareni iz nekih nepoznatih razloga. jedino vredno pažnje bilo je istupanje člana Predsedništva i predsednika Programske komisije Nebojše Ilića, koji je samoinicijativno, bez konsu1tacija sa glavnim bosovima, zatražio da se održe izbori na svim nivoima Olimpijskog komiteta. Ilić, kao kontroverzna ličnost, ali vešt u vrzinom kolu oko otimanja para, bilo u svojstvu sekretara za sport Skupštine grada Beograda ili kao selektor Veslačkog saveza SCG. On je izvršilac svih zamisli "legendarnog" sportiste i pravog vođe na svim nivoima Danka Đunića. Tako je Ilić na svoju ruku dezavuisao v. d. predsednika OKSCG tražeći da se prekine v. d. stanje i umesto Ćurkovića nađe neko trajnije i bolje rešenje ... 290

Očigledno Ilić u stilu svojih veslača pokušava da nađe put i način kako da se izvuče iz sve više kompromitovanog sastava na vrhu olimpijske piramide. Dobro informisani izvori tvrde da je mlađani Nebojša dobio zadatak od vog "idola" Danka da Ćurkovića pusti niz vodu i da se odrekne Žarka Zečevića, ogrezlog u kriminalu. Ispostavilo se da veslač može da daje golove, ali se postavlja pitanje u čiju mrežu, svoju ili "mudrog" rukovodstva, kome izmiče vlast iz ruku i preti opasnost od krivičnog gonjenja. Na sednici se nije čuo glas Žarka Zečevića,koji deluje kao igrač, koji daje golove iz nečasnih pozicija. Ćutao je pokriven ušima, ne gledajući ni u stranu, ni napred ni nazad, već samo ispred sebe. On svakako zna šta mu se sprema. Uzgred, oformljena je radna grupa za komunikaciju sa granskim sportskim savezima, koja treba da pronađe uz konsu1taciju rešenja za izmenu Statuta i pripremi teren za izbornu skupštinu. Ista ona grupa u kojoj su Snežana Lakićević, Siniša Jasnić, Dejan Simić i Predrag Manojlović, koja je kritikovala inkriminisanu skupštinu. Nije poznato koliko para će izdvojiti za usaglašavanje sa predstavnicima saveza sa kojima su još ranije kontaktirali. Izvršena je i jedna kadrovska promena u Predsedništvu i njenim organima.Umesto dosadašnjeg predsednika Komisije za informisanje Gradimira Brankovića biće imenovan Marko Marković. Sedamdesetogodišnji bivši reporter RTS-a je duplo stariji od svog prethodnika. Zanimljivo da je Branković izjavio da mu je neprijatno da prima mesečne honorare od 1.500 evra a da ne radi ništa. Ćurkovićev intimus Marković, kao što se zna, nije gadljiv na pare, pa mu neće biti nelagodno da primi i više od svog prethodnika. 291 TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005.

Posle nalaza revizorske kuće "Sofitel Oditor"

Panika u Olimpijskoj kući na Dedinju
Ono što je u ovom trenutku korisno navesti je da su dve "dame” preuzele ulogu spasilaca posrnulih Manojlovića, Ćurkovića, Zečevića, Đunića, ilića, Perišića .... Aleksa Jovanović Olimpijska kuća SCG počela je da se ljulja posle otkrivanja mnogih nepravilnosti i zloupotreba u novčanim tokovima i poslovanja čelnika Komiteta. Atmosfera u inače mirnom kraju Beogradske elite postala je uzavrela i gotovo sablasna. U najvećoj tišini, gotovo na prstima do skora moćnici sportske mafije hodaju travnjacima, krijući se od pogleda malobrojnih namernika, koji sve češće za bleda, naborana i namrštena lica eminentnih persona saznaju da su kriminalci, vešto skriveni ispod olimpijskih krugova. Ako se neko usudi da nepozvan priđe kapiji u slepoj ulici Generala Vasića oseća neku hladnoću i muk, kao da je ušao u kapelu. Nedostaje još samo miris cveća i tamjana ... Ako neko svešteno lice iz obližnje privatne crkve primeti paćenike iz rukovodstva Olimpijskog komiteta možda se hrišćanski sažali nad sudbinom do juče oholih i nadmenih faca iz sveta sporta i biznisa. Oni koji dolaze u Olimpijsku kuću kao da se skrivaju i od svoje senke. Ne zbog savesti koje inače nemaju već zbog sve jačeg obruča, koji se steže oko njih i njihovih poznatih pljački i malverzacija, koje su obelodanjene. Spolja gledano sve je nekako obavijeno tminom, maglom i tišinom ... Ali, u dosta skomnim prostorijama rade uglavnom službenice, koje slepo izvršavaju naloge "velikana", kao što su Đorđe Perišić, Ivan Ćurković, Nebojša Ilić, Armenulić, Zečević, Boričić, Snežana Lakićević-Stojačić, kao i još neke protuve, koje ovde dolaze u smiraj dana, kako ih neke skrivene oči ne bi prepoznale iz obližnjeg žbunja. U Olimpijskoj kući, u samrtničkoj postelji, kao da se čuju neki krici iz grla Đorđa Perišića, koji podsećaju na makedonsku elegiju "Kaži zašto me ostavi". Đokica krupan, bivši siledžija, neobuzdan, glasan i drčan sada liči na skvrčenog "kvazimoda", koji uplakan moli za 292

milost. Beskrajni razgovori ovih bivših tajkuna od kojih je ostala samo kost i koža sada se svode na međusobna optuživanja, ko je kriv za to što su njihove pljačke i malverzacije izašle u javnost. Cutljivi Manojlo, koji osim psovki i polnih organa u najružnijem žargonu ne ume ništa da kaže, nema odgovore na razna pitanja, koja svakodnevno postavljaju istražni organi MUP-a i tužilaštva. U tišini mimohoda smenjuju se protuve, dolaze i izlaze svojim skupocenim automobilima i "piče" pravo u Košutnjak u svetinjsku oronulu tvrđavu, koja se zove zavod za sport. Njihov život, osim kada jedu ili pokušavaju da spavaju, svodi se na pokušaje da zatru tragove svojih višegodišnjih malverzacija i milionskih krađa. Ono što je u ovom trenutku korisno navesti je da su dve "dame" preuzele ulogu spasilaca posrnulih Manojlovića, Ćurkovića, Zečevića, Đunića, Ilića, Perišića .... Prva je Danica Đukić, finansijski direktor Zavoda za sport, žena koja je iako pod udarom krivičnog gonjenja, vraćena u Zavod, kao bliska veza sa Mlađanom Dinkićem. Da bi uništila ili falsifikovala dokumentaciju, koja opasno tereti za kriminalne radnje dosadašnje čelnike OK SCG. Danica je bila osuđivana pa oslobađana, bila je kriva, pa nije. Najzad, odlukom nadležnog suda opet je podignuta optužnica za zloupotrebu službenog položaja i nesavesno poslovanje. Pošto je revizorska kuća Sofitel Oditor razmatrala novčane tokove od 1999. do 2002. godine nepobitno je dokazana velika pronevera od strane nadležnih u OK SCG, što znači da je najodgovorniji tadašnji predsednik Đorđe Perišić. On nema nikakve šanse da izbegne odgovornost. Njegov naslednik Manojlo mirno čeka rasplet i pušta niz vodu svog prethodnika, računajući da će period njegovih krađa i nesavesnog poslovanja biti prikriven. Druga žena finansijski stručnjak u prljavim poslovima je Stanica Rosandić, šef računovodstva OK SCG. Ona se suočila sa "igrom između dve vatre". Na jednoj strani je poslodavac Manojlović, koji želi da sakrije sve što ga kompromituje, a na drugoj strani su istražni organi, koji su otkrili više pronevera. Njoj nije lako, lice joj je bledo, ali još niko ne zna šta je i kako svedičila u Beogradskom SUP-u minulih dana. Bilo kako bilo, sumrak je prekrio Olimpijsku kuću. U njoj kao najpostojaniji opstaju samo pacovi. ... 293 TABLOID, broj 60, 20. oktobar 2005.

Organizovana kriminalna grupa, koju predvodi rukovodstvo FK Partizan, počela je da se sprda i sa ugledom Francuske i Srbije, njenih predsednika, a ministre već koriste kao toalet papir Milovan Brkić Novo Keranović Povodom proslave šezdesetogosiišnjice postojanja kluba, banda koju predvodi generalni sekretar Zarko Zečević organizovala je lažno uručenje fransuskog ordena Legije časti, koji je, navodno, ukazom,predsednika Žaka Širaka dodeljen predsedniku ovog kluba Ivanu Ćurkoviću. Svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić, a probisvet Mišel Platini, koji, vodi podzemnu borbu da postane predsednik Fife, uručio je g. Ćurkoviću Orden Legije časti, predstavljajući se kao izaslanik predsednika Žaka Širaka. Tabloid je u prošlom broju objavio da je g. Ćurković zaista dobio orden Legije časti, ali je taj ukaz 1991. potpisao tadašnji predsednik Fransoa Miteran. Portparol predsednikav Francuske je, na pitanje Tabloida da li je ove godime predsednik Širak potpisao ukaz o odlikovanju gospodina Ivana Ćurkovića, saopštio "da odgovorno tvrdi, da na osnovu informaciie kancelarije za odlikovanja, da gospodinu Ćurkoviću predsednik Širak u vreme svog mandata nije potpisao ukaz o odlikovanju". Sprdanje sa ugledom predsednika Francuske sigurno neće doneti dobro Srbiji. U ambasadi Francuske saopšteno je novinaru Tabloida "da je prijem u prostorijama ambasade, koji je organizovao gospodin Mišel Platini, organizovan na njegovu molbu, a u cilju proširivanja prijateljskih odnosa dvaju naroda". Tabloid se pismom obratio i predsedniku Borisu Tadiću. Zatražili smo objašnjenje i odgovor na pitanje da li je njegova informativna 294

Dvojka za crnu trojku

služba proveravala da li je 6. oktobra Ivanu Ćurkoviću uručen pravi ili lažni orden. Odgovor je brzo stigao. "U skladu sa odredbama Zakona o dostupnosti informacija, a na zahtev redakcije Tabloida, pres služba predsednika Republike Srbije saopštava da nismo imali saznanja, a samim tim niti proveravali informaciju kada je Ivan Ćurković dobio francusko odlikovanje orden legije časti. Predsednik Republike Srbije Boris Tadić se odazvao pozivu fudbaDokumentacija na sigurnom Razularenost Žarka Zečevića uplašila je sve iz uprave. Većina članova uprave ovog kluba nije uprljana i žele da mirno odu, da rade svoj posao. Zečevićev pomoćnik Stojanče Ristevski, bivši udbaš, pohranio je svu dokumentaciju kod jednog uglednog advokata, za svaki slučaj, ako mu se nešto desio Zečevićeve krađe i lopovluci prete da i njemu stegnu omču oko vrata. Sve bliži hapsu Navijači Partizana dosledno svojoj odluci bojkotuju sve utakmice svog voljenog kluba, sve dok uprava, sa Zečevićem na čelu, ne bude oterana. "Grobari" su svoju odluku internacionalizovali i banda iz kluba je teško uzdrmana. Od uprave se distanciraju i političari, pa crna trojka ostaje sve usamljenija i bliža apsu. Zekin spisak Većina članova Skupštine Partizana je razočarana. Napustili su ih i navijači i sponzori, pa klub, zyanično, nema prebijene pare. Tajne račune kontroliše isključivo Žarko Zečević. Klub nema više ni fudbalera koje bi mogao da proda. Igrači Vukčević i Brnović nisu Partizanovi ugovorni igrači, već su na platnom spisku Zete iz Golubovaca. Žrtva i Borac Lažiranje utakmica i rezultata je način "poslovanja" Žarka Zečevića. Tako je za utakmicu sa Čačanskim Borcem namestio, plativši 350.000 evra, da Partizan ubedljivo pobedi. Policija je snimala dogovore i očekuje se pokretanje istrage. 295 lskog kluba Partizan da prisustvuje svečanosti na kojoj je legenda Svetskog fudbala Mišel Platini, kao izaslanik francuskog predsednika žzaka Širaka, uručio ovaj orden Ivanu Ćurkoviću", navodi se u pisanom saopštenju koje je Tabloidu dostavljeno 31. oktobra. Mafija iz Partizana ne preza da se poigra sa imenom predsednika Francuske, da pred očima srpskog predsednika Tadića i mnogih zvanica, uručuje nepostojeće odlikovanje, koje je, navodno, potpisao predsednik Širak. U kabinetu predsednika Tadića Tabloidu je saopšteno da je predsednik Tadić neprijatno iznenađen ponašanjem rukovodstva Partizana, ali da neće izdavati zvanično saopštenje, da se ne dovedu u pitanje odnosi između dve države. Prvo opštinsko javno tužilaštvu u Beogradu nije se oglasilo. Krivičnu prijavu podnetu protiv g. Ćurkovića zbog lažnog predstavljanja još nije uzelo u rad. I dok se u Srbiji ćuti i žmuri na bestijalno ponašanje crne trojke iz Partizana, u svetu se steže obruč oko ove gangsterske družine. Jedan od poverljivih saradnika pokojnog premijera Zorana Đjnđića dostavio je Tabloidu dokumenta koja govore o računima Žarka Zečevića i stotinama miliona evra. Nekadašnji šef poreske uprave Ministarstva finansija, gospodin Aleksandar Radović, pronašao je, preko svojih veza, tajne račune g. Zečevića u Lihtenštajnu, u Francuskoj i Švajcarskoj. Zeka ucenjuje U Partizanu su počeli da se distancir§lju od Zečevića. Pre nekoliko godina Stojanče Ristevski i Ivan Ćurković dogovarali su se u Zečevićevoj kancelariji kako da se otarase generalnog sekretara. Zečevć sve pare kluba drži na svom računu i osim njega niko drugi nezna sa koliko para klub raspolaže i na kom su računu. Ivan Ćurković je zbog toga i pobegao u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore, da se na elegantan način oslobodi funkcija u Partizanu. Međutim, Zečević preti da će ih sve povući sa sobom u zatvor. Pre nedelju dana došlo je do žestokog verbalnog du ela između direktora kluba Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića. Bivši reprezentativac želi da dostojanstveno napusti klub, jer od Partizana nije uzeo pare, koje sve za sebe prisvaja Zečević. Odgovornost za silne pljačke Nenad Bjeković ne želi da deli sa generalnim sekretarom. Međutim, Zečević svim saradnicima preti ubistvom. Zaposleni u klubu nisu primili plate tri meseca. Zečević ih plaši otkazom, ako njega oteraju. 296

Gospodin Radović je o svemu obavestio premijera Đinđića, koji je te informacije iskoristio da ovu bandu, na neki način, stavi pod kontrolu. Bilo je skoro sigurno da će Zečević otići u zatvor, ali ga je streljanje premijera spasilo od hapsa. U Francuskoj se uveliko sprovodi istraga o finansijskim transakcijama gospode Zečevića i Ćurkovića i proverava poreklo novca na njihovim računima. Francuska kriminalistička policija, za razliku od srpske, nije impresionirana Mišelom Platinijem, koji se lažno predstavlja i kalja ugled predsednika svoje zemlje. U sledećim brojevima opširno ćemo izveštavati o istrazi koja se u inostranstvu sprovodi protiv mafijaša iz Partizana. TABLOID, broj 62, 3. novembar 2005. 297 Finale

Stadion prazan, Zečević uhapšen, Partizan slobodan
Prošlog četvrtka u Međunarodnom pres-cenhu navijači FK Partizan, poznatiji kao "grobari", održali su konferenciju na kojoj su najavili da će bojkotovati večiti derbi između Zvezde i Partizana, kao i sve buduće utakmice svog kluba, dok uprava ne podnese ostavku Milica Grabež Pomoćnik glavnog urednik Tabloida Žika Rakonjac pozvao je vođe "grobara" da posete našu redakciju, napominjući da naš list već mesecima raskrinkava, lopovluke rukovodstva Partizana sa Žarkom Zečevićem i Ivanom Ćurkovićem na čelu. Nakon konsu1tacija i prilične neverice, vođe "grobara" su sa pomoćnikom glavnog urednika stigle u redakciju Tabloida. U višečasovnom razgovoru sa v. d. glavnog i odgovornog urednika našeg lista Milovanom Brkićem i urednikom za zatvorene izvore informisanja, "grobari" su obavešteni o nastojanju našeg lista da privede zakonu sportsku mafiju, na čijem su čelu Žarko Zečević, Ivan Ćurković i njihovi saradnici skoncentrisani u Olimpijskom komitetu SCG. Urednik Tabloida za zatvorene izvore informisanja obavestio je detaljno osmočlanu delegaciju "grobara" o pozicijama rukovodstva Partizana u bezbednosnim službama, navodeći imena policijskih rukovodilaca koji, na izvestan način, podržavaju generalnog sekretara Partizana gospodina Zečevića. Mogu i sami Vođe "grobara" odbile su ponudu glavnog urednika da im pruži pomoć, želeći da se sami, svojim rukama i skromnim sredstvima, obračunaj u sa mafijom iz svog kluba. 298

Konstatovano je da je Zečevićev položaj skoro beznadežan. Do njegovog pada došlo je usled nepromišljenog ponašanja. Naime, Zečević je u širem društvu najavio da će kupiti FK Partizan i svu njegovu imovinu za 80 hiljada evra, jer je njegov zet Danko Đunić, suvlasnik američke revizorske kuće "Delloite & Tush" i Ekonomskog in299

Probijanje blokade U pogledu konkretne pomoći "grobarima", v. d. glavnog i odgovornog urednika Tabloida ponudio je da svojim profesionalnim uticajem probije medijsku blokadu. Napomenuo je da će jedino list "Sport" braniti dosledno Zečevića, jer je sin glavnog urednika Vojmira Jovšića u vezi sa Zečevićevom mezimicom Cokom. 300

stituta, tako procenio vrednost kluba. Zečević se hvalio da je Đunić preko svoje revizorske kuće imovinu kompanija u Srbiji smanjio za više od četiri milijarde evra, da su dve druge revizorske kuće Đunićevu procenu argumentovano osporile i da se u Sjedinjenim Američkim Državama protiv njega sada vodi temeljna istraga. Pozivajući se na svoje izvore i bivše saradnike u bezbednosnim službama, urednik Tabloida za zatvorene izvore informisanja obavestio je vođe "grobara" da je sportska mafija žestoko uzdrmana i da je Danko Đunić dao nalog da se Ivan Ćurkovjć smeni sa funkcije v. d. predsednika Olimpijskog komiteta SCG, a Žarko Zečević i njegov pomoćnik Stojanče Ristevski na par nedelja odvedu u zatvor kako bi se smirile tenzije. Nameštanje utakmica Partizana i finansijske muć301 ke u Olimpijskom komitetu srozale su ugled srpskog sporta i države i Đunić je našao razumno rešenje - da žrtvuje zeta Žarka i njegovog pajtosa Ćurkovića, čime se stvaraju uslovi za prevazilaženje napetosti i uznemiravanja javnog mnjenja. Nakon večitog derbija, koji su "grobari" uspešno bojkotovali i izveli na čistac mafiju, urednici Tabloida su vođama "grobara", svim navijačima i simpatizerima čestitali na istorijskom uspehu. Na brifingu u Tabloidu urednik za zatvorene informacije sa svojim saradnicima detaljno je prene o aktivnosti mafije i njihovih malobrojnih saučesnika iz Koštuničine vlade da razbiju jedinstvo navijača. Osokoljeni ovakvim preciznim izveštajima, "grobari" su odlučili da idu do kraja - prazan stadion, slobodan Partizan. Naš list pratiće akcije ovih hrabrih i klubu posvećenih ljudi. TABLOID, broj 60, 20. oktobar 2005. 302

Novi bojovnik Ćurkovića, Zečevića i Bjekovića u borbi protiv navijača

Babić Zecov adut iz rukava
N. Živančević Bezobrazluk i paranoje čelnika FK Partizan dosežu do neslućenih visina. Spremni su da izdaju i rođenu majku samo da bi ostali na funkcijama. Jasno je, ako odu, širom otvorenih kapija dočekaće ih Centralni zatvor, pa Zabela ili Mitrovica. , Čelnici Partizana, inače glavne sportske mafijaške vođe u Srbiji, Ćurković i Zečević u ponedeljak su održali hitan i iznenadan sastanak sa svojim bliskim i najvernijim podanicima, koje zvanično zovu saradnicima. Pozorišna predstava, koja pleše na tananoj niti od tragedije do tragikomedije, dobila je novi čin. Ko se zadesio u prostorijama zla u Humskoj 1? Takozvani prošireni Sekretarijat u sastavu: Ćurković kao predsednik, potpredsednici Babić, Kostadinović, Vučurević i Novaković, direktor Bjeković, generalni sekretar Zečević, njegov zamenik Ristevski i članovi UO Drljača i Ćurguz. Oni su se, kako neki mediji prenose, kao "desetorica složnih" zabrinuli za stanje u klubu, koji na terenu dobija šamar za šamarom. Većali su skoro tri sata i odlučili - ostavke ne dajemo, jer 303 nema ozbiljnih ljudi da preuzmu klub. Nećemo da se pravdamo gde smo potrošili pare, jer smo igrali Ligu šampiona i imali sankcije ... kriza rukovođenja ne postoji, za sve je kriv bivši trener Vladimir Vermezović, a navijači si instruirani i razmaženi. Oni nas koštaju kao svetog Petra kaj gana, pola miliona evra za plaćanje kazni. Međutim, mi smo dobri i pošteni. Pružamo im ruku, nudimo konstruktivan razgovor i širom otvaramo kapije stadiona do kraja jesenje sezone. To je novinarima rekao novi Zecov adut iz šešira potpredsednik Ratomir Babić. Reče i ostade živ, jer da nije tu glupost javno izneo, možda mu glava ne bi bila na ramenu. Kraja bezobrazluku i paranoji nema. Ćurković i Zečević spremni su na sve kako bi zadržali pozicije na kojima su još od sredine osamdesetih. Oni će pre zameniti navijače nego što će se povući. Sve ovo neodoljivo podseća na vreme Slobodana Miloševića, odnosno kraj njegove vladavine, kao preslikan period od 24. septembra do 5.oktobra 2000. godine i vreme demokratskih promena. Milošević je tada hteo da promeni nezahvalan narod, kao Ćurković i Zečević navijače. Znamo kako je završio Sloba i gde je sada, ali na njihovu žalost, ova druga dvojica će uskoro u mnogo manje komforne zatvorske ćelije. Oni neće da odu iz kluba iz jednog razloga - što bi se već sutradan otkrile sve finansijske malverzacije posle kojih su postali sve bogatiji i bestijalniji. Svojevremeno je Predrag Mijatović za dolazak u Partizan tražio 40.000 maraka, dobio je pet puta više i garsonjeru. Zvanično, ceo transfer je iznosio 1.100.000 maraka. Kada su odličnog fudbalera pitali gde je završila razlika, on je samo slegao ramenima?! Uživali bi lopovi i dalje u svojim nedelima da se i njima kao i Slobi nije dogodio narod, odnosno navijači. Posramljeni i poniženi do bola, oni traže prornenu kompletnog rukovodstva. Da se ne šale, pokazao je protekli večiti derbi. Prazna južna tribina govorio o ozbiljnosti problema. U međuvremenu lucidni Zeka imao je nekoliko saPartizanov julovac Ratomir Babić je bio ugledni funkcioner JUL-a. Radio je u Elektrodistribuciji, i za račun svoje, sada pokojne partije, pribavljao je velike pare, pljačkajući građane, koji su plaćali skuplju struju i usluge. Unizno se ophodio prema Miri Marković, a sada po nalogu Zečevića ponovo istura svoju njušku, optužujući navijače. 304

stanaka sa navjačkim "glavešinama", nudio je pare i stanove samo da prestanu, ali su oni ostali čvrsti u svojim stavovima. Sve sni su mladi ljudi, koji su često i neopravdano napadani, da je sudbina Partizana, ali i srpskog sporta u njihovim rukama. Samo oni uz pomoć policije i pravosuđa mogu sprečiti potpunu privatizaciju crno-belih, iako je ona formalno završena. Glavni bosovi bi po tom planu trebalo da budu zvanično i nezvanično Danko Đunić, Zečević i Ćurković. Već su se međusobno "rastalili" i samo čekaju zakon koji bi njihovu višedecenijsku pljačku legalizovao. Sve to znaju i policija i tužilaštvo, ali sporo ili nikako ne rade svoj posao. Tesna je veza između Đunića, Zečevića i Ćurkovića. Prva dvojica su se družili po službenoj dužnosti, očevi su im bili policajci- obaveštajci, a treći je kao čovek sa "one strane Dunava" tu ubačen po zadatku da napravi najveći hrvatski klub na teritoriji Srbije. Udružili su se lova i moć, bahatost i bestijalnost, zlo je pretilo da nadvlada dobro, ali oni su napravili gre,šku u koracima. Isterani su na čistinu i sada kreće lov na Zeca i Ćureta. Kada se njih dvojica uhvate u mrežu, pada i njihov mentor Danko Đunić. Sve je tako lako i jednostavno, sve samo ne u zemlji Srbiji, zemlji čuda i velikih kontrasta. 305 TABLOID, broj 60, 20. oktobar 2005. NiŠTA BEZ ZAUVEK J.j. Karanović Navijači Partizana, poznatiji kao "grobari", uspešno su ostvarili svoju odluku da bojkotuju utakmice svog voljenog kluba, sve dok uprava, crna trojka Ćurković, Bjeković i Zečević zauvek ne odu iz Humske 1. Južne tribine su već nedeljama prazne. Uprava se javno hvali da joj navijači nisu ni potrebni. Ona ima svoje izvore prihoda - žive od nameštanja utakmica, lažiranja koje na kladionicama donosi velike pare i prodaju na crno fudbalere. Grobari su krenuli u akciju potpisivanja peticije, koju će dostaviti premijeru Koštunici i predsedniku Borisu Tadiću zahtevajući da u okviru svojih nadležnosti pokrenu kod nadležnih organa postupak utvrđivanja odgovornosti crne trojke Partizana. Očekuje se da peticiju potpiše nekoliko stotina hiljada građana. U četvrtak, 10. novembra u 12 časova "grobari" su dobrovoljno davali krv i pozvali sve ljude da se uključe u ovu akciju . Uskoro će početi i akcija prikupljanja potpisa podrške našim zahtevima za srnenu uprave u svim gradovima Srbije i Crne Gore, Republike Srpske i svu gde gde ima navijača Partizana. Ujedno ćemo držati tribine po svim mestima, gde ćemo u neposrednom kontaktu 306 sa navijačima i simpatizerima, objašnjavati razloge bojkota i koliko je važno za naš klub da istrajemo do kraja u zahtevima. Imaćemo još mnogo akcija u vezi sa bojkotom (to neka bude iznenađenje) koje ćemo izvoditi u Beogradu, tako da ljudi iz Uprave mogu očekivati "vruću zimu". Istovremeno ukazujemo na činjenicu da namerno nismo organizovali proteste ispred stadiona, kada je naš tim bio domaćin, poslednja dva puta, da bi pokazali svima da na utakmicama nema više od 500 gledalaca (iako je uprava Partizana širom otvorila kapije i naredila svim mlađim selekcijama FK Partizan da moraju da dolaze na prvenstvene utakmice seniorske ekipe po cenu ispisnica). Priče kako navijači navodno ne smeju da dolaze zbog nas, više ne piju vodu. DO KONACNE POBEDE GROBARI JUG 307 TABLOID, broj 63, 10. novembar 2005. Reagovanje: Novi prilozi za biografiju Dragoslava Božovića

Zeka, Bombona i Don Bule
Pažljivo sam pročitao vašu priču na sportskim stranicama o Dragoslavu Zeki Božoviću pod naslovom Zeka u ulozi belog medveda. Iznenađen sam koliko malo znate o tom čoveku koji je kao sportski radnik mirođija u svim čorbama, naravno, tamo gde može debelo da se omrsi. To što ste vi navodili silne funkcije Dragoslava Zeke Božovića, to ništa ne znači, niti pak govori o

njegovoj biografiji, jer sve su te funkcije osvojene na veliku prevaru. Zato je čini se, iluzorno govoriti o nekakvoj njegovoj bogatoj biografiji. Hajde da pokušamo da osvetlimo lik i delo pomenutog Zeke. Prvo čovek je politički transvestit. Podržavao je iz sve snage Miloševića, pa Mićunovića (Demokratski centar), zatim se prebacio kod Đinđića, navodno ga krio negde po Crnoj Gori, da bi za to bio nagrađen mestom predsednika Odbora za bezbednost Demokratske stranke. No, kako je on čuvao Đinđića, kao predsednik Odbora za bezbednost, videlo se 12. marta kada je Zoran Đinđić ubijen na pragu svog radnog mesta, odnosno Vlade Srbije. Drugo, prvi prljavi novac Dragoslav Zeko Božović (sto hiljada maraka) zaradio je kada je posle 5. oktobra sa svojim najboljim prijateljem Milanom Đorđevićem Bombonom od smene sačuvao Branka Bulatovića, tadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije. Tada se samoinicijativno proglasio Kriznim štabom i upao u FSJ da Bulatovića, tj. Don Buleta brani od nikog drugog do Velibora Vasovića, propularnog Vasketa, koji je za reprezentaciju Jugoslavije (one stare) odigrao preko pedeset utakmica, kome je između ostalog, kuća na Terazijama 35 prirodna sredina. Ako je pokojni Vasović i pretendovao da postane predsednik Saveza, ili generalni sekretar, to je bilo njegovo legitimno pravo, jer je na opštem plebiscitu klubova dobio najviše glasova: preko 1. 500 klubova iz Srbije i Crne Gore glasalo je za njega. Nažalost taj opstanak Branka Bulatovića, koji je bio ogrezao u kriminalu, na mestu generalnog sekretara, koštao je ovog fudbalskog radnika života. Ubijen je pred ulazom na svoje radno mesto, baš kao i Zoran Đinđić. Kasnije pod dosta čudnim okolnostima, život je izgubio i Milan 308

Đorđević, zvam Bombona, veliki prijatelj i zaštitnik upravo Zeke Božovića. Dakle, pomenuti gospodin, koji je na žalost, i direktor SRC Tašmajdan do te mere je zaglibio u kriminal da to ljudi iz Demokratske stranke ne mogu ili neće da vide. Jer, Zeki je upala kašika u med - još ranije je stekao status kuma Borisa Tadića, pa je nesrećnik poverovao da mu je sve dozvoljeno. To je utoliko čudnije kada se zna (to bar sportska čaršija priča kao anegdotu ) da je pomenuti Zec (iz vaše reportaže) neopisivo hrabriji od pomenutog Božovića. Zato otvoreno i postavljamo pitanje da li predsednik Srbije, Boris Tadić zna koga ima za kuma? I šta je kum imao pre nekoliko godina, a šta ima danas? Ako znamo da su se svi njegovi prijatelji na volšeban način našli u čitulji, moglo bi, čini nam se, nekome na pamet da padne da istraži ulogu samog Božovića u svim tim nasilnim smrtima. Uostalom, predlažemo gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću da se malo ozbiljnije pozabavi likom i delom pomenutog Božović Zeke, bez obzira što mu je partijski kolega u Demokratskoj stranci. Jer kada bi ljudi iz DS znali koliko ih je članova napustilo upravo iz razloga što neće da pripadaju istoj političkoj opciji kao Zeka, Bombona, Bulatović, tek bi to bilo šokantno za sam vrh stranke. I sam Zoran Đinđić bi se da sada može da vidi šta mu Zeka Božović radi i kako devastira stranku - u grobu mrtav okretao. Pa, ljudi moji na šta mi sve pristajemo, na kakva poniženja. Dragoslav Zeka Božović je bio i ostao ugledan član mafije, a to što on sada maše nekakvim silnim funkcijama, to je samo ruganje svima nama i - zdravoj pameti. Nikola Simić, novinar Sportskog žurnala TABLOID, broj 50, 11. avgust 2005. 309

Gde su granice ljudskih mogućnosti SUPERMENA ALEKSANDRA BORIČIĆA?

BORO, TI SI NAŠ IDOL, AJDE SADA ODLAZI!!!
S. Trošić Impresivan je spisak funkcija koje trenutno obavlja jedan od naših najzaposlenijih sportskih radnika, prema svedočenju saigrača iz odbojkaške reprezentacije glavna drukara Aleksandar Boričić. Dobro pogledajte! 1.Direktor Odbojkaškog kluba Crvena Zvezda 2.Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije i Crne Gore 3.Potpredsednik Balkanske odbojkaške federacije 4.Potpredsednik Evropske odbojkaške konfederacije 5.Član Komisije za razvoj odbojke FIVB 6Član Borda Svetske lige u odbojci 7.Član Borda Svetske odbojkaške konfederacije 8.Supervizor Svetske lige u odbojci 9. Čln Organizacionog odbora za Evropsko prvenstvo u odbojci 2005. u Beogradu. Predsednik je njegov veliki prijatelj Aleksandar Vlahović 10. Predsednik Sportskog društva Crvena zvezda čija Skupština se nije održala pune četiri godine 11.Predsednik Sportskog saveza Beograda 12.Predsednik Sportske asocijacije Srbije 13.Član Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. 14. Član Upravnog odbora FK Crvena Zvezda doskora. Sada prvoimenovani u četvoročlanoj grupi za pripremu Izborne skupštine FK C. Zvezda 15.Potpredsednik FK Sopot 16.Osnivač i vlasnik privatne firme 17. Predsednik filatelista Beograda Kada se pročita impresivan spisak ovih funkcija postavlja se samo jedno pitanje: MOGU LI SE, ONE OBAVLJATI ISTOVREMENO USPEŠNO I KOLIKO SU PLAĆENE? Ima li ko u ovoj zemlji još da je sposoban, u odbojci pogotovo, ili je Bora u svojoj organizaciji zaveo 310

strahovladu? Kako se u odbojci kupuju mesta u višem rangu takmičenja i zašto se u OSSCG završni računi neredovno izrađuju i ko ih usvaja? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi Aleksandar Boričić morao javno da odgovori. Na čelu Odbojkaškog saveza Srbije i Crne

Gore nalazi se već 13 godina, u vreme kada je JUL postavljao kadrove svuda, pa i u sportu. Ova godina je izborna u odbojkaškim organizacijama. Na Skupštini Odbojkaškog saveza Beograda, održanoj 1.6.2005. godine, Boričić je izabran kao delegat OSB u Skupštini OS Srbije, uz predlog koji nije obrazložen?! To znači da će geslom ODBOJKA TO SAM JA Boričić dobiti i četvrti mandat predsednika OSSCG?! Aleksandar Boričić poznat je kao čovek kome ništa nije sveto, Zvezda ponajmanje, jer su njegovom zaslugom na čelo desetakak klubova dovedeni Partizanovi ljudi. Zaleteo se bio Boričić da preuzme i Fudbalski klub, ali je brzo odustao, čekajući da Piksija brzo pusti niz vodu. Međutim, nije zec u tom grmu, samo mu uši vire. Osnivajući fantomsku SPORTSKU ASOCIJACIJU SRBIJE Boričić je sa istomišljenicima u misiji da kompletno preuzme srpski sport. Zanimljivo je da ni jedan od tih trofejnih saveza, članova SAS, nema validnu odluku o istupanju iz Sportskog saveza Srbije i pristupanju SAS-u. Skupštine ili upravni odbori nisu se izjašnjavali, pa u vrhu SAS-a sa Boričićem sede sportski tajkuni poput Zečevića, Uroša Marovića i ostalih. Jedino je Božidar Đurković perspektivni rukometni kadar tu u službi kurira, jer

rukomet nema svoje mesto u SAS-u. Zanimljivo, u čL 7 Statuta RSS piše da je Savez član Sportskog saveza Srbije. Istina, taj Statut je nedavno promenjen, a da niko od članova Skupštine nije shvatio u čemu je ta promena. To zna samo Đurković, kome predsednik UO Zoran Mićović bezrezervno veruje. Pitanje je samo dokle? 312

U isto vreme u Sportskom savezu Srbije vape za prijemom kod resornog ministra Slobodana Vuksanovića. Već peti dopis odlazi u Nemanjinu, ali odgovora nema. Popularni Vuksa, ili Vuksa Fuksa, nema vremena da razgovara sa onima koji legitimno predstavljaju srpski sport. Njemu ništa ne znače imena Vere Nikolić, Miloša Srejovića, Milorada Stanulova, Voje Tabačkog i Miroljuba Damjanovića. Glasnogovornik SRPSKE SPORTSKE MAFIJE zna svoj pravac, odnosno ne srne da skrene sa puta kojim ga drugi vode. Ne možemo a da ne pomenemo dešavanja u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Sa nestrpljenjem čeka se izveštaj revizorske kuće šta je sa velikim parama koje su nestale iz OKSCG. Po kom osnovu je nekadašnji generalni sekretar Đorđe Perišić dao 35.000 dolara svojoj devojčici Marini Leković? Taj novac gospođa Leković nikada nije vratila. Inače, od tih para ista je kupila stan. Da se nađe njoj i Đorđu. Gde su pare od stipendije koju je MOK izdvojio svojevremeno za Oliveru Jeftić, a za koju ona i njen trener Slavko Kuzmanović nisu ni znali? Ko raspolaže automobilima dobijenim od donatora i MOK-a? Aktuelni gensek Predrag Manojlović samo je jedna karika u transferima velikog novca koji se vrti u sportu. Zato ga MAFIJA NE DA. Kao nagradu za usluge Manojlo je dobio stanove u Parizu i Pragu, a u ceo dil umešan je i maratonac Dejan Nikolić. Mnogo je prljavština u Olimpijskom komitetu koje je predsednik Filip Cepter želeo da počisti, međutim, u tom sizifovskom poslu trpi otpore od pomenutih. Neki oponenti su u senci, kao Danko Đunić i Aleksandar Vlahović, koji su isturili Zeku da završava posao za svu trojicu. Imaju čitavu mrežu saradnika koje više ili manje plaćaju, a platni spisak je podugačak. Za to vreme UBPOK i kompletna država ćute! Neće moći još dugo, smrdeće mnogo! 313 TABLOID, broj 43, 23. jun 2005. Žarko Zečević javno lažira utakmice i srozava ugled Partizana i države

Izdajnički prodaje utakmicu slavljenički kupuje Partizan
Nekoliko sati uoči početka utakmice između Partizana i Izraelskog Makabija najpoznatije kladionice u Evropi prestale su da primaju uplate u vezi sa ovim fudbalskim susretom. Među tradicionalno obaveštenim kladioničarima prostrujala je vest da je beogradski klub prodao utakmicu i da je rezultat namešten. U civilizovanom svetu tako nešto smatra se skandalom najvišeg mogućeg ranga Milovan Brkić U Izraelu je Partizan kao od šale dobio utakmicu sa 2:0 i u Beogradu ga je očekivao rutinski posao protiv nižerazredne ekiipe. Tako bi i bilo da ovejani kriminalac, generalni sekretar Partizana Žarko Zečević, koji već dve decenije nekažnjeno lažira utakmice i ovim klubom rukovodi kao svojom gangsterskom družinom, nije odlučio da se ponovo, na perverzan način, poigra ne samo ugledom kluba nego i države Srbije. Ponudio je kolegama iz Izraela da za šest miliona evra, u kešu, koji će završiti u njegovom privatnom sefu, proda utakmicu i Makabi pusti u evropski kup. A velike pare odlučio je da uzme i od kladionica, jer malo ko bi na ovaj par na tiketu stavio broj 2, čime se označava pobeda u gostima. Tužno je bilo posmatrati 20.000 navijača koji su platili skupe ulaznice da bi na stadionu JNA bodrili "crno-bele". Tih 90 minuta svi su crveneli od stida, kada su igrači, instruisani od barabe Žarka Zečevića, olako propuštali šanse, a Simon Vukčević, zvezda ovog kluba, promašio penal, da "stvar ne krene pogrešnim tokom" i da se don Zeka ne naljuti. I dok je trajala tragikomedija na stadionu Partizana, zavaljen u svojoj loži, sa rastavljenim mobilnim telefonom, Zečević je trljao ruke i divio se svojoj moći. Može da radi šta mu je volja. Publika zviždi, ali zviždanje uvek ima kraj. 314

Međutim, postiđeni do bola, navijači su odlučili da se pobune, da učine najmanje što mogu - traže smenu rukovodstva. Ali, zabole Žarka za proteste. Nesrećni ministar prosvete i sporta, kome je mafijaš iz Humske nekada udelio neku paru, naredio je Vuksanoviću da stane iza njega. I Koštuničin miljenik je to po ko zna koji put i učinio tražeći od premijera Koštunice da se bahanalije i razbojništvo Žarka Zečevića ponovo pokriju. I bi tako. Ministar Vuksanović je predvodio i pučističku grupu koja je smenila predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filipa Ceptera i, po nalogu Žarka Zečevića, ustoličila kao vršioca dužnosti Ivana Ćurkovića, Zekinog pajtosa. Postiđeni građani Srbije, zbog Zečevićevih bestijalnosti i kriminala, kojima on pokušava da uruši ugled Partizana kako bi ga kupio za malo para, mogu samo da gutaju knedle. Boli Zeku uvo što će stadion biti prazan. Njemu je važno da će ministar policije Dragan Jočić poslati hiljade žandarma da od rezigniranih i postiđenih navijača čuvaju Zečevića i njegovih 300 opljačkanih miliona evra. Ako neko od njih na Zeku i bandu baci petardu, Jočić ima da im izbroji kosti. Nema nijedne pljačke u Srbiji koju ministar Jočić ne može da dostojanstveno prećuti. Nije njegov posao da juri bandite poput Zečevića, koji javno namešta utakmice, kladionice. Da je na informativni razgovor pozvao fudbalere, svaki iole iskusan inspektor bi umeo da dobije dokaz da je Zečević namestio utakmicu, i mogao bi da ga strpa na doživotnu robiju, a Srbiji u budžet vrati stotinu miliona evra, koje Zečević sa suprugom mu Mirom i ćerkom Cokom, Ko je i koliko ozbiljan Novinari Tabloida dobili su iz Zečevićevog okruženja informaciju da se Zečević, nakon susreta sa ministrom Jočićem, koji ga je, navodno obavestio da su optužbe protiv njega sve ozbiljnije, poverio svojim saradnicima da je naručio uklanjanje Filipa Ceptera, jer ga smatra čovekom koji stoji iza napada na njega. Tabloid je tim povodom uputio pismo ministru Jočiću, tražeći informaciju o njegovim kontaktima sa Zečevićem. Glavnom uredniku Tabloida ministar Jočić je u telefonskom razgovoru potvrdio da se sa Zečevićem sreo dva puta u životu, i to u širem društvu, bez lične komunikacije. Verujemo da je tako, ali nemamo odgovor da li je ministar proverio ozbiljnost Zečevićevih namera. 315

Zaštita pljačkaša Tribine "Partizana" biće prazne za duži period, ali će džepovi Zečevića ostati puni. Ostaje nam da se iskreno nadamo da će nova vlada strpati u zatvor Slobodana Vuksanovića, Dragana Jočića, Mlađana Dinkića i one koji su na oba oka žmurili dok je Žarko Zečević, pod zaštitom jakih policijskih snaga, uživao brojeći svoje opljačkane pare. 316

sigurno ne može potrošiti za života. Ne mogu čak ni njegova pokolenja, ako ih nova vlada ne strpa u kaveze i postavi na svoje mesto. Više nema sumnje da premijer Koštunica, koji podanike gleda podmuklo, ispod naočara, stoji i delom i telom iza svih velikih pljački. Satiranje Srbije i pljačkanje građana do gole kože njega uzbuđuje i inspiriše. Stotine tekstova, knjiga, dokaza koji ukazuju na bestijalnosti generalnog sekretara FK Partizan, nisu nikakav dokaz da Jočićeva policija krene u proveru poslovanja ovog kluba i pohapsi bandu koja srpski fudbal uništava za duži period i sramoti u svetu, u kome se takve pojave najstrože kažnjavaju i žigošu. Koštuničina vlada i njegovi ministri zažmurili bi i kada bi Žarko Zečević sebi prodao stadion za pet para ili naredio da se pobije stotinu navijača, koji protestuju protiv njegovih lopovluka. Sramoćenje Srbije je, izgleda, opsesija premijera Koštunice. 317 TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005.

Olimpijski kajakaški šampion Mirko Nišević potopio Zemun

Trofejni kajakaš ne sisa vesla
N. Živančević Legendarni kajakaš Mirko Nišević sa svojim pokojnim kumom Matijom Ljubekom osvojio je osamdesetih godina u najjačoj svetskoj konkurenciji gotovo sve što se moglo osvojiti. Dve olimpijske medalje zlatna i srebrna na OI u Los Anđelesu 1984.godine zauzimaju posebno mesto u karijeri ovog sportiste. Nišević je u dvojcu sa Ljubekom dva puta bio vicešampion, a jednom osvojio bronzanu medalju na šampionatima planete ... Bilo nekada, a sada se ne pripoveda. Zaboravljeni su dometi Ljubeka i Niševića. Posle smrti svog partnera, Nišević je potpuno promenio životni put. Prestao je da se bavi sportom i otvorio restoran "Zlatno veslo" u Zemunu i počeo da se bavi neradom. Istina, taj ugostiteljski objekat postao je omiljeno mesto i dobar izvor prihoda za bivšeg šampiona, ali to nije sve. Mirko je, kao majstor vesla pokazao da uopšte nije "mutav". Pronašao je i druge načine da se bez truda, bez ulaganja vremena i sredstava obezbedi za ceo život... Kao poznata sportska ličnost ubrzo je pošao stopama svog nekadašnjeg učitelja, bivšeg Generalnog sekretara JOK-a Časlava Veljića - Cajke. S njim je u svoje vreme bio u svađi oko sredstava i materijalne dobiti, koja je stizala zahvaljujući kajakaštvu i podršci, koju je naš Savez u to vreme imao u Svetskoj kajakaškoj organizaciji. Na poznati način u stilu "daj malo da bi dobio mnogo". Cajka je gostio sve značajne ljude iz svetskih kajakaških institucija. Vodio ih, podmićivao što tada nije bilo u žiži interesovanja kao danas.Mirko se protivio, svađao sa svojim učiteljem da mu ovaj udeli bar neku mrvicu,ali ništa. Među njima je puklo veslo "puko fudbal rasturi se klub" ... Cajka je ljubomorno čuvao svoje veštine bogaćenja na račun pod firmom OK i kajakaškog saveza. Sve je to Mirko gledao i prosto upijao znanje svog nekadašnjeg mentora, priželj ku ući, da kad tad dođe njegovo vreme ... I, zaista kajakaški olimpijski šampion postao je šampion bogaćenja bez ulaganja. Shvatio je na osnovu iskustava prethodnika iz onog vremena da je najbolje, najbezbolnije pljačkati društvenu sportsku imovinu. Ni tada, a ni danas niko o tim nečasnim radnjama i zlou318 potrebama ne vodi računa. Mirko Nišević već više od pola decenije za Zemun postaje "mali sportski Sešelj" gazda, koji raspolaže zvaničnim sportskim budžetom ove beogradske opštine. Povezan sa mnogo iskusnijim, jačim i krupnijim bosovima srpske sportske mafije Žarkom Zečevićem, Nebojšom Ilićem, Predragom Manojlovićem, Đorđem Perišićem i ostalim pljačkašima srpskog sportskog blaga neprocenljive vrednosti. Nišević je odlučio da sve prepusti moćnom Partizanovom klanu, pojačanom veštim mešetarom iz Crvene zvezde predsednikom Sportskog društva Aleksandrom Boričićem. Oslanjajući se na tu nemilosrdnu bandu Nišević ćutke gazduje svojim vilajetom. Osim svog restorana "Zlatno veslo", on zaposeda i prostorije Kajakaškog kluba Zemun. Tu otvara točionicu pića i centar za izdavanje hrane i izdaju čistih sportskih principa. Ne znajući ništa drugo bolje, bavi se utajom poreza. Ko bi kontrolisao protok novca pod okriljem jednog sportskog "velikana". Da bi sve bilo po oprobanom receptu Aleksandra Boričića, sa gomilanjem funkcija, Nišević postaje: - predsednik KK Zemun - predsednik sportskog saveza opštine Zemun - predsednik Kajakaškog saveza Beograda - predsednik Kajakaškog saveza Srbije - predsednik Kajakaškog saveza SCG Sa takvom akumulacijom funkcija, Nišavić ne razmišlja o finansiranju. Novac lako dolazi kroz budžet, koji istina nije veliki oko 20 miliona dinara za 2005. godinu. Ipak, za mali klub, koji ne radi ništa, to i nije zanemarljivo. Gde i kako ide taj novac-niko ne zna. Zna se samo da kajak, kao sport koji je našoj zemlji donosio vredna zlatna, srebrna i bronzana odličja - potpuno zamro. Nataša Janić i njena porodica , donose medalje drugim zemljama.Šta se to tiče Mirka Nišovića. On ima svoj biznis, kojim je zadovoljan, niko ga ne kontroliše, poreznici su njegovi ljudi, sportski savezi su u stanju rasturanja, nema ozbiljnih institucija, vlada potpuni haos. U mutnom je najlakše i najbezbednije loviti...

Zajedno sa Nebojšom Ilićem kao prvim čovekom Beograda nadležnim za sport Nišević se u ulozi kajakaškog 319

predsednika prihvata organizacije svetskog kajakaškog prvenstva za juniore i mlađe seniore 2007.godine.Ubrzo čelnici Beograda se obavezuju da budu domaćini, još jednog velikog takmičenja svetskog prvenstva za seniore 20l1.godine. Shvatili su ljudi da se do para najlakše dolazi, kada se organizuje neko takmičenje u Beogradu. Na taj način se novac opere i veliki deo podeli mešetarima i grebatorima beogradskog i srpskog sporta. Iza svega toga stoji Mirko Nišavić, držeći se dobro naučene lekcije od svojih prethodnika. Ali, dokle? Dok nekom u ovoj zemlji ne postane jasno da se kroz sport slabi ekonomska i finasijska snaga jadne zemlje Srbije, koja nikako da zbaci jaram nametnut od vlastitih izdajnika ... 320 TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005.

Kako se kriminal širi sportskim prostorima

Podvodač Cucana

Grujić je svoje sportske sposobnosti dokazao u radu sa Sudijama potrebnim FK Partizan. Podmićivao je i podvodio što devojke, što dečake, u zavisnosti od afiniteta Aleksa Jovanović Nije samo FK Partizan leglo kriminala, bezakonja i pljačke u Sportskom društvu na čijem je čelu Danko Đunić. Pored poznatog ponašanja Veslačkog kluba, koji vodi Nebojša Ilič prema instrukcijama i pod kontrolom predsednika Danka Đunića, u ovaj krug ulaze i drugi klubovi iz sastava ove velike kriminalne lože. Teniski klub Partizan postao je jedan od lidera u kriminalnim aktivnostima kojima obiluje ova velika crno-bela porodica. Sve počinje dolaskom Dušana Duleta Grujića - Cucane na mesto predsednika kluba. Nije on na ovo mesto došao niotkuda. Ako tražite njegov sportski pedigre, jedino što ćete naći je bleda uloga epizodnog folklornog igrača u Romanitaru. Ali zato je svoje "sportske" sposobnosti dokazao u "radu" sa sudijama potrebnim Fudbalskom klubu Par!izan. Za njihove potrebe, a po nalozima Žarka Zečevića i Ivana Ćurkovića, ovaj sportski "as" je podmićivao, podvodio (što devojke, što dečake) kome je trebalo, samo da bi Partizan dobijao utakmice. Ali ne lezi vraže, ubrzo se pokazalo da je ovaj "častan" čovek poslovao po principu "po_ la pije pola šarcu daje" i da je oštetio kllub (što je možda moglo da se oprosti), ali i nalogodavce Zečevića i Ćurkovića (koji ne opraštaju). Sakrivene pare je ulagao u građevinske poslove, u kojima je inicijalno prljavio stečen kapital, još prljavije umnožavao. Među mnogim već legendarnim građevinskim radovima našla se i adaptacija vile Nenada Bjekovića, u kojoj je Cucana sa svojim nalogodavcima "skratio" Bjekovića za velike pare. Posao vredan 150.000 prikazan je Bjekoviću kao posao od 350.000 dolara, čime je nekadašnji golgeter Partizana prevaren. I tu je pukla tikva i Duletu Grujiću je izrečena zabrana ulaska u prostorije FK Partizan, koja je i danas na snazi. Ovaj "ugledni" samozvani poslovni čovek i navodni teniski stručnjak pre petooktobarskih promena, uz pozamašan mito dat jednom funkcioneru JUL-a, dolazi na listu kandidata za opštinske funkcionere na Savskom vencu i ako nikada ranije (začudo) nije bio član te partije, već samo iskreni simpatizer i sluga. Nakon oktobar321

skih događaja eto Cucane u Teniskom savezu Jugoslavije sa "ovlašćenjem" novih demokratskih snaga (kažu da su mu papir potpisali Batićevi demohrišćani) da "kontroliše" šta se tu dešava. Iako je dva meseca dolazio svako jutro u prostorije Saveza, gde je čitao novine, osim što je uhvatio Radmila Armenulića u pljački 50.000 dolara iz kase Saveza, ništa drugo nije uradio. Ovo se ipak pokazalo kao korisno, jer je zbog nespornih argumenata imao (i još uvek ima) podršku Armenulića u nastojanju da Bobu Živojinovića izbaci iz Saveza. U tom cilju instrumentalizuje roditelje poznatih tenisera, kojima obećava kule i gradove, a onima koji ne pristaju (kao npr. otac Pašanskog) preti da će nestati sa lica zemlje. U teniski klub Patizan ulazi zbog pomoći u nabavljanju balona, da bi uskoro izbacio sve zatečene ljude i doveo svoje odane saradnike. Sigurno se pitate otkud tolika ljubav prema teniskom sportu. Tu je Dule Grujić video prazan i nebranjen prostor za razgranjavanje kriminalnih aktivnosti po uzoru na svoje mentore iz Fudbalskog kluba. I tako teniski tereni bivaju preorani i na njima se podiže palata, normalno, bez bilo kakvih dozvola i saglasnosti. Da li se možda neko iz Sportskog društva buni? Ne, a zašto bi kada je kriminalna porodica pod okriljem Đunića i Zečevića dobila tako talentovano čedo koje obećava. Iako nije bilo para da se palata dovrši, to Cucani nije smetalo da sruši još jedan teniski teren kako bi napravio tribine, čime se uvećava vrednost Partizanovog kompleksa koji klizi u privatne ruke. Da li treba da se naglasi da se sve ovo dešava uz flagrantno kršenje postojećih zakona. Ništa zato. Tu je Zeka, koji će kroz ilegalni Savet za razvoj sporta u tekstu novog Zakona o sportu sve to da legalizuje, uostalom kao i veliku pljačku po modelu Teleoptik u Zemunu. Iako Zeki dolaze i žale se na Cucanu (koji još uvek ima zabranu ulaska u FK), ovaj ne preduzima ništa jer očigledno imaju podudarne interese. Poznata je sklonost ove vrste ljudi ka prisvaja322

nju materijalnih dobara, a posebno građevinskih objekata. Zato je jasno razumevanje koje Zečević ima za čoveka koji bespravno gradi zgradu pored centrale "Pinka" na Dedinju. Kada zbog nepoštovanja urbanističkih uslova nadležni organi kranom sruše bespravno izgrađen sprat ove kuće, onda Cucana mašući kanadskim pasošem preti da će alarmirati međunarodnu javnost zbog nesigurnosti ulaganja u Srbiji. Ipak, danas se kuća završava (sa sve srušenim i ponovno podignutim spratom) i sprema za prodaju. Još jednom se dokazuje da je Zeka bog u Beogradu i Srbiji. Ovde se priča ne završava. Ovo je samo lagani uvod u kriminal koji se neguje u Partizanu, a kojem nisu strana ni ubistva. 323 TABLOID, broj 63, 10. novembar 2005.

Mafija iz Partizana otima i reprezentativnu zgradu "Ineksa"

Crno-bela finansijska matematika
A. Jovanović Ako ste mislili da mafiju iz Humske 1 čine samo Zečević, Ćurković i Bjeković, uz razne Cucane i ostale, grdno ste se prevarili. U balkanskoj porodici Gambino pojedini dejstvuju iz senke, ne pojavljuju se često i agresivno u javnosti, ali su izuzetno opasni kada je otimanje tuđih para i nekretnina u pitanju. U ovom broju predstavljamo vam Mirka Vučurevića, jednog od najbogatijih ljudi u našoj zemlji, vlasnika firme "Nivada cou1t" iz Švajcarske, vlasnika FK Budućnost iz Banatskog Dvora, vlasnik nezakonito kupljene vile na Dedinju, do manastira Vavedenje, inače uživaoca i švajcarskog državljanstva. Gle slučajnosti, Mirko Vučurević je i potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan i otac Vukice Vučurević, koja je nominalno predsednik Budućnosti. Stadion u selu Banatskom Dvoru nosi zvučno ime Mirka Vučurevića, koji je meštane zadužio tako što im je asfa1tirao kaljave sokake i sazidao školu i crkvu. Inače, to je uradio od njihovih para, ali oni toga nisu ni svesni. Vučurević se krije kao njegov idol Danko Đunić, ali u Đunićevom maniru polako otima imovinu Srbije. Na meti je impozantna zgrada "Ineksa" u skoro samom centru Beograda, objekat u kome boravi naša tajna policija. Vučurević planira u najskorije vreme da hiljade kvadrata poslovnog prostora čija je tržišna vrednost neprocenjiva bezobzirno prisvoji i pridoda svom finansijskom carstvu. Cela operacija počela je davno, naravno, uz tesnu saradnju sa okorelim kriminalcima tz Partizanovog lobija. Direktor "Ineksa" je bio zloglasni Slobodan Šarenac, o čijim malverzacijama je već pisano u više navrata u domaćoj štampi. Šarenac je osnovao firmu na ostrvu Vanuati, poznatom kao meka za finansijske malverzacije. Ovim ostrvom je obogaćen čuveni srpski arhipelag Kajmanskih ostrva, na kojima se sprovode finansijske transakcije nepoznate u ostatku sveta (ko kaže da Srbija nije mediteranska zemlja). Veliku podršku Šarenac je imao od Borislava Miloševića, rođenog brata milog nam bivšeg lidera. Borislav Milošević je, takođe, bio je324

dan od direktora u "Ineksu" pre početka zapažene diplomatske karijere koju je gradio i gasio u Rusiji. Poznata firma "Koling" vlasništvo je Borislava Milačića, bivšeg ministra finansija i dugogodišnjeg člana predsedništva JSD Partizan. Upravo "Koling" je u tesnoj sprezi sa "Nivadom", sa kojom planira da otme zgradu "Starog mlina" i zemljište površine 70 ari. "Koling" je 1995. godine postao vlasnik "Starog mlina" zato što su opštinske strukture tesno sarađivale sa Milačićem, a sama firma se nalazi na teritorij i opštine Savski venac. Kako je u to vreme jedan jadan predsednik opštine mogao da se suprostavi ministru finansija Srbije. To je isto kao i danas. Ako neko pokaže zube Mlađanu Dinkiću, odmah ostaje bez istih. "Koling" je bio u obavezi da opštini obezbedi 800 kvadrata stambenog prostora, ali je do 2002, kada je rađen presek stanja ispunjenih obaveza, "Koling" obezbedio 250 kvadrata, ili manje od trećine. Opština strepi da će "Koling" ikada ispuniti svoje obaveze, jer je ta firma upisala hipoteku na taj posed 14. juna 1999. godine, baš posle bombardovanja, u korist Mirka Vučurevića, odnosno "Nivade", koja je inače u vlasništvu "Kolinga", a dala je kredit kiparskoj firmi "Karan trejding" sa Kipra!!! Ova kiparska firma pominje se u knjizi Slobodana Milosavljevića "Najveće mućke čelnika Partizana u protekloj deceniji". "Karan trejding" učestvovao je u svim spornim transferima novca kod prelazaka fudbalera Partizana u inostrane klubove. "Karan trejding," ili "Karan limited" u Londonu, "Karan TR" u Holandiji posredovao je kod transfera Predraga Spasića, Fadilja Vokrija, Milka Đurovskog, Nebojše Vučićevića, Branka Brnovića ... Preko "Karana" transferi sano je na milione dolara. Preko holandskog "Karana" napravljen je i lažirani ugovor o naplati reklama po kojem je on dužan da Partizanu plati 26.250 dolara, a stvarni iznos se kreće oko 60.000 dolara i to za duplo manji reklamni prostor. Razlika je završila u džepu mafijaša iz Humske 1. U začaranom finansijskom krugu, gde su učesnici isti, mafijaši u crno-belom sada atakuju na "Ineks". Nadzor nad celim timom 1opova i špekulantskim malverzacijama ima mozak operacije tandem Danko Đunić - Žarko Zečević. A svi učesnici u slučaju "Stari mlin" i "Ineks" su članovi ]SD Partizan. Oni izmišljaju fiktivni ugovor između "Ineksa" i "Nivade" po kojem Mirko Vučurević potražuje višemilionski iznos zbog navodnog nepoštovanja ugovora koji, praktično, i ne postoji. Kako "Ineks" neće biti u mogućnosti da ispuni nametnute lažne obaveze, tako će se lako predati u prljave ruke novog vlasnika, uz blagoslov aktuelnih srpskih vlastodržaca, koji na ovakav lopovluk gledaju blagonaklono iz samo njima znanih razloga. U suštini, ništa značajno neće se dogoditi. Masna guska još više će se ugojiti, a i vrana vrani oči ne vadi. Koga je još briga za 325

kolega 1opova, mora da dobije zgradu i tačka. nekadašnju državnu imovinu koju strvinari razvlače u takozvano Sada vreme tranzicije. Mirko Vučurević, da bi bio u rangu svojih “Stari Mlin”,sutra”Ineks”,prekosutra celokupna imov326 Ina JSD Partizan,sledeće nedelje možda i Beograd, A do proleća cela Srbija preći će u ruke crno-belih Tajkuna.Navijaćemoza Partizan, nosićemo "Nivada" satove i ješćemo govna. Ako, tako nam i treba, možda nismo za bolje kada sve Ove gledamo i trpimo!! TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005.

Insajderi iz policije otkrivaju: Mafijaši iz Partizana trguju i solju, mrkim ugljem, nameštajem

Kad Drljača podrija
Milica Grabež Crnoj trojci Partizana - Žarku Zečeviću, Ivanu Ćurkoviću i Nenadu Bjekoviću, koja je sada u rasulu i čeka na hapšenje, pridružio se i bivši sporedni golman ovog kluba Slavko Drljača. Gospodin Drljača je već sedam godina direktor "Partizan holdinga". Ponaša se kao da je preduzeće njegovo vlasništvo, i njegovi marifet1uci i pronevere ostali su i do danas nekažnjeni. Preduzeće sportskog kluba Partizan bavi se svim i svačim. Uvozilo je godinama, u ogromnim količinama, so iz Tuzle. U Srbiju su, preko graničnih prelaza na Karakaji i Pavlovića ćupriji, svakodnevno prelazili šleperi sa džakovima soli. Uvoznik je bio "Partizan holding" preduzeće, a naručilac direktor Slavko Drljača. Do graničnih prelaza sa Srbijom transporte je pratila carinska dokumentacija naslovljena na kupca - "Partizan holding" iz Beograda. Odmah po prelasku pravljene su nove deklaracije, gde se kao uvoznik soli pojavljuju firme sa Kipra, a cena soli uvećava za 20 procenata. Sve se, naravno, plaća u devizama - markama, evrima, dolarima. Vlasnici firmi sa Kipra su prijatelji gospodina Drljače, a pretpostavja se da je iza njih stajala i crna trojka Partizana. Prim era radi, ako je faktura iz Tuzle iznosila 10.000 dolara, kiparska firma je fakturisala na 12.000 hiljada, a prodajna cena je iznosila 15.000 dolara. Razlika je odlazila kiparskim firmama, bez ikakvog napora i aktivnosti, a država je zakidana za 1.500 dolara poreza. Za sedam godina ovakvog poslovanja, gospodin Drljača i njegova banda zaradili su nekoliko miliona dolara, a budžet Srbije je oštećen za pozamašne devizne svote, koje su isplaćivane mafiji. Osim soli, iz Bosne je gospodin Drljača, po istom receptu, uvozio, godinama mrki ugalj, uz pomoć duplih carinskih faktura. I na ovom poslu je zaradio barem pet miliona. Gospodin Drljača je priprost čovek, ali odano služi crnoj trojci Partizana i ona stoji iza njega. Lanac šverca soli i mrkog uglja uz pomoć duplih carinskih faktura prekinut je 2003. godine, kada je ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić obelodanio ovu špekulativnu i kriminalnu delatnost. Insajderi Tabloida iz MUP-a Srbije potvrdili su našoj novinarki da 327

je sprečena istraga poslovanja gospodina Slavka Drljače. Gospodin Drljača i dalje ume da se bavi unosnim poslom. Naime, "Partizan holding" oprema "Maxi diskonte" u Srbiji opremom italijanske fabrike Arneg iz Padove. Slavkov sin, poludebilni Darko, zaposlen je u "Partizan Holdingu", u stalnom radnom odnosu, i vozi skupa kola, kao i njegov otac, o trošku kluba. Darko Drljača ima vizitkartu na kojoj piše da je predstavnik "Arnega" iz Padove, za prodaju njenih proizvoda u Srbiji. Sin Drljača, uz proviziju Arnega od 5 odsto prodaje opremu za Maxi diskonte Partizan Holdingu. Onda se cena uvećava za još trideset odsto, a potom prodaje krajnjim korisnicima. Koliko Slavkov sin zaradi na ovom poslu, teško je izračunati, jer nikada nije platio porez na prihode. Pare stavlja na inostrane račune, po savetu svog oca. A otac u Partizanu, osim direktorske, prima platu i kao član Upravnog odbora. U poslednjih godinu dana iz firmi Partizana otišlo je 50 vrhunskih stručnjaka zbog nedostatka posla, ili zbog dugog jezika. Otpuštani su i šikanirani od bandita poput Slavka Drljače. Ko su saučesnici u mahinacijama gospodina Slavka Drljače, pitanje je koje traži odgovor? Insajderi Tabloida iz MUP-a Srbije tvrde da je Drljačin pokrovitelj Ivan Ćurković, kome je g. Slavko, svojevremeno, bio rezerva dok je branio za Partizan. Prema kazivanju Stojančeta Ristevskog, bivšeg udbaša, a sada pomoćnika Žarka Zečevića, Slavko bi zaglavio robiju da deo kolača ne plaća Zeki, na njegove račune na Kipru. Drljača sa Zekom sprema nove pljačke. O tome u sledećim brojevima Tabloida. 328 TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005.

5.3. Mafija i javnost

Ako postojibiće koje voli tamu kao što to vole šišmiši, onda je to biće mafije. Sto veća tama to se oni više osećaju kao kod kuće. Objektivna javnost je protivnik mafijaških vidjena stvarnosti. Zbog toga mafijaši pokušavaju prvo da se ne prikazuju u javnosti, a kada to ne mogu da izbegnu, oni žele da budu ikone. Da budu kao andjeli skinuti sa neba poslati da ostvare biblijsku sreću za sportiste i narod. Ovo je težak, praktično Sizifov posao. Zamislite od babe praviti devojku, tu i brazilski plastični hirurzi imaju nepremostive probleme. Zamislite kakav je to posao za jednog fotoreportera koji mora da jednog od alkohola razbijenog mafijaša, čije lice u najboljem slučaju liči na podgrejan leš u poodmakloj faza raspadanja, da napravi prijazno lice koje treba da uliva poverenje. Verujte da je ovo dečija igra prema probemirna koje imaju plaćeni novinari koji treba da stvarnost pretvore u svoju suprotnost. Koji lopovluk prikazuju kao vrhunsko žrtvovanje lopova za interese sporta, koji lažno predstavljanje prepoznaju kao najveći nacionalni uspeh. Koji kradju novca sportistima predstavljaju kao gnusnu insinuaciju usmerenu protiv nacionalnih interesa. Zbog toga su odnosi pisanih medija i mafije posebno područje u kojem se sagledava koliko je zajedničkih interesa mafijaških bosova i sitnih kupljenih novinarčića koji su spremni da za bednu nadoknadu (često i za samo prazno obećanje) pevaju ode mafijaškim bosovima. Ovde i takve informativne veličine kakve su Politika, Sport, Novosti, Blic, Glas javnosti, a svakako i RTS sa svojim napičcima, pa čak i Tanjug padaju na kolena i prihvataju oralni seks ("klekovača", "dudovača", a za posebno zaslužne i "mudovača") sa dželatima srpskog sporta. Mnogi to i naplaćuju, a neki od toga i žive i jedino može donekle da se oprosti prodaja tela i duše zlotvorima srpskog sporta kao npr. SOS kanalu. Uz retke časne izuzetke ovo je generalna slika medijske scene u Srbiji kada je sport u pitanju. Na žalost, još se jednom dokazueje da sve ima svoju cenu, pa i obraz i profesionalna čast. Žalosti činjenica da je to u Srbiji često vrlo mali iznos. Uostalom to je slika stanja medija u Srbiji uopšte. 329

Slobodan Milosavljević, autor knjige "Najveće mućke čelnika FK Partizan", deset godina vodi borbu . sa moćnicima crno-belih Život mi se Pretvorio u pakao Zbog štampanja knjige Milosavljević je 30 sati ispitivan u policiji, svakodnevno mu je prećeno, a njegov radni spor sa klubom traje već deceniju. Za to vreme Zečević i Ćurković i dalje vedre i oblače u Humskoj 1 Nekadašnji istaknuti rukometaš i visoki činovnik FK Partizan Slobodan Milosavljević, verovatno nikad ne bi došao na ideju da obelodani mućke generalnog sekretara Žarka Zečevića i predsednika kluba Ivana Ćurkovića da je znao da će se njegov život pretvoriti u pakao. Milosavljević već deset godina vodi radni spor sa crno-belima. Sud je dva puta presuđivao u njegovu korist, ali je predmet svaki put vraćan na prvostepeno odlučivanje. - Kada se knjiga pojavila, Zečević i Ćurković su bili mnogo moćni ljudi. Iza njih je stajao Mirko Marjanović, bivši predsednik srpske vlade i predsednik Partizana. Jednostavo, niko im ništa nije mogao, a oni su mogli sve. Nijedan distributer nije smeo da prodaje moju knjigu, pa sam bio prinuđen da je sam nudim na ulici, u Knez Mihailovoj, pred Narodnim pozorištem, kod "Madere" ... Želeo sam na svaki način da upoznam javnost o velikim mućkama čelnika Partizana. Ali, oni su bili moćni i slali su policiju da mi plene knjige. Strpali su vas i u zatvor? - Da. Pozvali su me na informativni razgovor u -

330

SUP, koji je bio zakazan u osam časova ujutro, ali sam ja morao da čekam dok oni ne obaveste Žarka Zečevića koji je bio na stalnoj vezi sa policajcima iz odeljenja za privredni kriminal. Na razgovor su me primili tek kad je Zečević došao u SUP i smestio se u drugu sobu, kako bi mogao da čuje sve što govorim, pošto je prostorija u kojoj su me saslušavali bila ozvučena. Pozvali su me na informatjvni razgovor, a zadržali su me u SUP-u dva dana. Sve po nalogu Žarka Zečevića. U međuvremenu je moja sestra obavestila mog advokata Dušana Mašića, koji je intervenisao, pa su me pustili. Da li su vas mučili? Jesu. Na smenu me ispitivalo pet inspektora, ali me nisu pitali ništa o Zečevićevim mahinacijama, već gde su papiri i kako da dođu do njih. Vodili su me i u stan, pretresali ga, iako sam im stalno ponavljao da su papiri sklonjeni u inostranstvo. To ih je izluđivalo. Tukli su me i izbili mi dva zuba. Kasnije sam saznao da je Zečević imao jaku vezu u SUP-u. Bio je to pokojni Radovan Stojičić Badža, koji je bio veliki partizanovac i često je svraćao u Zečevićevu kancelariju. Nije onda čudo što su sve krivične prijave koje je protiv Zečevića podnosi bivši predsednik Partizana, pokojni general Lončar, bile zaustavljene. Sve je to, ustvari, bilo povezano. Tadašnji tužilac bio je Spiro Vuković, član uprave Crvene zvezde, pa su se oni plašili da će, ako se otkriju mućke u Partizanu, poslati inspekciju i u Zvezdu. Pokojni general Lončar je zbog toga penzionisan dve godine ranije. Jedini greh mu je bio što je otkrio Zečevića u nekim mutnim radnjama, gde je u jednom poslu koji je trebalo da odradi za vojsku stavio 300.000 dolara u svoj džep. Kada su vam pretresli stan da li su našli nešto značajno? - Samo dve stvari: pištolj za koji sam imao urednu dozvolu i krivičnu prijavu protiv Zečevića. Za pištolj mi nisu mogli ništa, a prijava je volšebno nestala. Završila je kod jednog od policajaca koji je Opljačkali osam miliona lnaraka Po vašoj računici, koliko su Zečević i Ćurković strpali para u svoje džepove? - Osam miliona maraka. Za tu cifru imam čvrste dokaze. Slučajem lažiranja utakmice sa Romom, koji ste abelodanili, bavila se i UEFA. - Ništa se spektalsularno nije desilo. Čelnici Partizana su uspeli sve da zataškaju. Čitav slučaj je stopirao Lenart Johanson, predsednik UEFA. Njegov prvi saradnik bio je Italijan Matareze, kome nije odgovaralo da se "slučaj Roma" dalje istražuje, jer bi u tom slučaju i italijanski klub bio rigorozno kažnjen. Ali, spor nije okončan. Moja prijava trenutno miruje i čeka bolje dane. 331 kasnije "isplivao na površinu" i postao velika zverka. Čelnici Partizana su uzvratili tužbom? - Podneli su protiv mene krivičnu prijavu, da sam ih lažno optužio. To se negde vuklo punih šest godina, pa je zaboravljeno. Ja sam se redovno odazivao na sudske pozive, ali se gospoda iz Partizana, koji su me tužili - nikad nisu pojavili u sudu. I Mirko Marjanović vas je zvao na razgovor, nudio razne usluge, samo da se smirite i ne teretite Zečevića. - Nudio mi je da odmah dobijem dvosoban stan. Odgovorio sam mu da sam sve ovo pokrenuo zbog Zečevićevog lopovluka, a ne zbog stana.Tada je Mirko još bio dobar sa Zečevićem. Kasnije su se razišli, kad je Marjanović video s kim ima posla. Od pokretanja spora sa Zečevićem i Ćurkovićem živite u svojevrsnom paklu. - Punih deset godina traje moj spor sa Partizanom, odnosno njegovim čelnicima. Nikad nisam čuo da jedan radni spor toliko traje. Moj primer je za Ginisa! Sve ovo vreme ne radim, preživijavam kako znam i umem. Kad negde probam da se zaposlim, Zečević i njegovi kompanjoni mi "spakuju priču" pa od posla nema ništa. Obraćao sam se na razne adrese, išao i u sindikat, ali svuda nailazim na Zečevićeve ljude. Praktično, moj život se u toj borbi za istinu pretvorio u pravi pakao. Ali, ja se ne predajem, mogu mnogo toga da izdržim. Nadam se da ću svojom istinom o velikim mućkama u Partizanu jednog dana uspeti da zainteresujem nekoga iz političkih i sudskih struktura. Nekoga ko neće mirno stajati ispred Zečevića i Ćurkovića - završava svoju ispovest Slobodan Milosavljević. TABLOID, broj 32, 7. april 2005. Jovica Stanišić zaustavio feljton Da li ste pokušali da svoju istinu predočite i čelnicima Fudbalskog saveza? - Naravno, ali i tu sam naišao na zatvorena vrata. Čak mi je pokojni sekretar Branko Bulatović otvoreno rekao - da može da me pojede mrak! U jednom listu je svojevremeno počelo objavljivanje feljtona o mućkama u FK Partizan ali je feljton naglo prekinut. - Feljton je zaustavio bivši prvi čovek Državne bezbednosti Jovica Stanišić, koji je bio veliki prijatelj sa čelnicima Partizana. Reč je o listu DEM, zbog kojeg je "pao" i tadašnji direktor "Politike" Žika Minović. Na njegovo mesto je došao Hadži Dragan Antić, zvani Struja, koji je bio jedan od viđenijih članova

Upravnog odbora Partizana. 332

Čelnici Fudbalskog kluba Partizan objavili rat medijima

Zid ćutanja za sedmu silu
Neki iz Partizana hoće da budu urednici u novinama, radio stanicama i televizijskim kućama. I nažalost to im u nekim slučajevima uspeva, jer mnogi se povinuju strahovladi Žarka Zečevića i njegove svite. Na sreću ima i onih drugih. Treznih i nepotkupljivih. Obraz je stvar koja nema cenu U našem fudbalu je sve moguće. Najnoviji izumi stigli su iz Partizana. Fudbalerima je zabranjeno da sa novinarima razgovaraju - telefonski, a novinari iz nekih redakcija nisu poželjni u blizini objekata FK Partizan. Ako je i od Zečevića i kompanije - sramota je. Da krenemo sa opštom zabranom fudbalerima. Direktiva je jasna - ukoliko vas novinar zove, ne odgovarate na poziv. Ako se, slučajno, prevarite i ne prepoznate broj sa kog stiže poziv, pa se javite nekom od pripadnika sedme sile, odmah prekidate razgovor ili ih odbijate dobro uvežbanom izjavom nemam komentar. Da ne bude kako smo izmislili ovo su nam potvrdili Nađ, zatim Kralj, pa Brnović, Vukčević i ostali. - Jednostavno odluka je da ni reč ne smemo da zucnemo za medije, ako nas novinari zovu telefonom gotovo horski, a vidi se da im nije pravo, kazuju profesionalci iz Humske ulice. Uz dužno poštovanje pravila da svakov u svojoj kući može da radi šta mu je volja, postavljamo pitanje: Sta se desilo sa zakonom o informisanju? Postoji li odrednica koja bilo kome dozvoljava da se ponaša onako kako to čine glavešine iz Humske? Na kraju postoji li zakon koji će kazniti FK Partizan ili pojedince odgovorne za onemogućavanje profesionalaca u radu. Fudbalerima skidam o kapu. Poznati asovi su nam napomenuli da nema problema da daju izjave, intervjue, komentare, ali samo pod svodovima Partizanovog stadiona ili Sportskog centra Teleoptik u Zemunu. I nigde više. Znači mogu pričati samo pred treninge i utakmice ili neposredno posle njih. Navodno se fudbalerima izvrću reči, pa se piše svašta. I to samo u slučaju telefonskog razgovora. Da je nekome do izvrtanja reči ne bi se libio da to učini i kada napravi razgovor uživo. Samo to u Partizanu nisu ukapirali. Malo su se pre333 računali u suludoj kombinaciji. Čini im se da su moćni, a prava slika govori o njihovom previdu. Izgubili su bitku, a slave pobedu. E, tu dolazimo do primera koji je više nego skandalozan. Novinarima nepoželjnih novina nije dozvoljen ulazak na stadion, niti prisustvo na treninzima, brifinzima i konferencijama za novinare. Zašto? Zato što nisu pisali hvalospeve o mister Zečeviću i crno-belom klubu. Prodavanje magle, zar ne? Nema jakog razloga za ovakav potez moćnika Partizana pa su se odlučili da svoj idiotski potez obrazlože pisanjem protiv kluba. A rat između novinara i Partizana (jednostran doduše, jer novinari su voljni da rade svoj posao) ima samo jednu pravu žrtvu. Narod u Srbiji ispašta zbog "ludih Nasti" i njihovog igranja svemoći. Takva suluda praksa iz Partizana još više će im se obiti o glavu, jer je novinarima dosta maltretiranja kada su u pitanju čelnici i igrači crno-belih. Jasno je da neki iz Partizana hoće da budu urednici u novinama, radio stanicama i televizijskim kućama. I na žalost to im uspeva, jer mnogi se povinuju strahovladi Žarka Zečevića i njegove svite. Na sreću ima i onih drugih. Treznih i nepotkupljivih. Obraz je stvar koja nema cenu. Možda bi trebalo uzvratiti rat i ne pisati o crno-belima. Kukala nam majka, kad jedan klub koji sebe smatra evropskim sebi dozvoli ovakvu glupost. Zabrana telefonskog kontakta na relaciji novinari-fudbaleri ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu, osim u Partizanu. Slično su pokušali i iz Crvene zvezde, ali su se brzo opasuljili i na ludilo zaboravili. Ta praksa je na Marakani trajala dva, tri dana i ekspresno je zaboravljena za sva vremena. U Partizanu za sada tako ne misle, ali će i oni sigurno kada ohlade usijane glave doneti pravu odluku i fudbalerima omogućiti da i telefonski kontaktiraju sa predstavnicima mesiija. Sta bi bilo da Real zabrani Ronaidu da kontaktira u Partizanovom stilu? Bio bi to skandal nad skandalima, koji Madriđani ni u snu ne bi dozvolili sebi. Ali Partizan hoće bar u glupostima da je iznad slavnog kraljevskog Reala. Nelogičnosti u našem fudbalu je sve više. I nažalost u tome smo prvaci sveta. Eto negde smo prvi. A vole li bismo da nije tako. M.R.T. 334 TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005.

Čika Sluba iz Humske
Svi se sećamo pogibije navijača sa Severa, kada ga je pogodila raketa doletela sa suprotne tribine. A, poznato je da je za nabavku pirotehničkih sredstava i rekvizita bio zadužen čika Sloba Crta i piše: Paja Stanković Jednom je vispreni i dugovečni britanski državnik Vinston Čerčil opisujući nove pojave u svetu rekao: "Sve se brzo menja i vulgarizuje, danas kada čujete reč Sofija i ne pomislite na glavni grad Bugarske, već na italijansku filmsku divu - Sofiju Loren." Tako i kod nas, kada neko kaže Sloba svi pomisle na čuvenog zatvorenika haškog. Poznavaoci fudbala znaju da i u ovom sportu postoji jedan čika Slaba. Taj je Sloba zaslužan za sve transakcije crno-belih. Bio je taj Sloba novinar, pa urednik u filmskom sektoru, direktor kulture na TV Beograd, fudbalski i šahovski sudija i funkcioner koji je veoma slušan u Humskoj1. Posebno je bio slušan i poštovan u vreme vlada335

vine imenjaka iz Ševeningena i čuvenog Mirka Marjanovića. Mažen i pažen i vrlo uvažen od vlasnika kompanije Progres. Vrlo elokventno je naš čika Sloba vodio sve konferencije za novinare. Diktirao je zaključke sa sudnica i sastanaka, te odluke svojih gazda Marjanovića, Zečevića, Ćurkovića. Nije se libio da prenese ni detalja sastanaka na kojima se baš o njemu pričalo. Svi se sećamo pogibije navijača sa Severa, kada ga je pogodila raketa dole tela sa suprotne tribine. Zlosrećni navijač je platio životom nečiji kretenizam. A, poznato je da je za nabavku pirotehničkih sredstava i rekvizita bio zadužen upravo Novaković - čika Sloba. Ožaljen je navijač u medijima. A onda i sahranjen, baš kao i priča o krivici i krivcu - nabavljaču smrtonosne naprave, a sve preko marketinga kluba. Takav smo narod. Sve zaboravljamo. A čika Sloba je najzaslužniji za još mnogo toga kod nas. Njegovim odlukama je godinama gušen i na kraju potpuno ugašen jedan velikan glumišta kakav je bio Miodrag Petrović-Čkalja. Nije bolje prošao ni Mija Aleksić. Dosetio se Sloba kako bi mogao da se pojavljuje i na TV-u, a da to ne bude previše napadno. Iskoristio je svoje mesto i servirao priloge sa prigradskih terena. Sjajan potez za popularizaciju fudbala, nema šta. Ali to nije bio Slobin cilj. Cilj je bio da se vidi kako on deli pravdu u crnom kostimu. Kakva ironija! Čika Sloba je sklonjen iz suženja kada je direktno bio umešan u aferu utakmice kada je omogućio Proleteru da ostane u Ligi. Uspeo je, potom, da od fudbalskog trenera napravi komentatora za TV Dnevnik. Ali ne sportskog komenatora, to bi još i imalo smisla. Kakvog takvog. Naime, poveo je Sloba crno-bele u Kolumbiju, baš negde u vreme kada je Bogotom protutnjao jeziv zemljotres. I kao bitna faca na televiziji Sloba je uposlio Tumbakovića (tada prvi stručnjak Partizana) da uživo izvesti o ovoj katastrofi. Krajnje profesionalno, zar ne. Ima li išta bolje nego da, umesto novinara, sa lica mesta izveštava fudbalski radnik. Nema. Baš kao što nema ništa bolje od toga da u vrhu velikog kluba sedi jedan Sloba. A o tome kakav je čika Sloba privatno posvedočiće sledeća priča. Ne tako davno, negde pred utakmicu Partizan - Real, setio sam se kako sam sa Slobom radio dosta stvari u životu. U Ježu ponajviše. Bio je to dobar humor, kad je čika Sloba bio Slobodan Novaković. I pozvao sam ga da ljudski upitam da mi nabavi kartu za jednog od kolega. E, tu me je Sloba dočekao baš onako kako treba:"Nema karata čak ni za tog tvog kolegu, a ti da se nosiš u tri pičke materine!" Eto pravi čika Sloba! Čudna je stvarčica moć. Još je čudnije ko je poseduje. Tako je to kod nas. Ne zadugo, nadam se. TABLOID, broj 37, 12. maj 2005. 336

Novinar u službi sportske mafije
S. Trošić Suvišno je isticati aksiom da novinar, posebno sportski, ne bi trebalo da bude navijač, odnosno nedopustivo je da svoje navijačke strasti ispoljava kroz profesionalni rad. Privatno, intimno, on može imati svoje favorite, simpatije i ljubavi. Stavljanje na stranu jednog od rivala odnosno suparnika, ostrašćeno, neobjektivno i tendenciozno predstavlja kršenje elementarnog novinarskog morala. U medijskoj praksi novinari se dele na one koji navijaju za Partizan i one koji navijaju za Crvenu zvezdu. Da li su jedni ili drugi materijalno zainteresovani da kroz svoje napise ispoljavaju svoja navijačka opredeljenja i tako služe "poslodavcu", može se pretpostaviti, ali teško dokazati. Za jednog novinara popularnog lista "Politika" koji se potpisuje sa Z. B. moglo bi se reći da duže vreme svoje simpatije, vernost i naklonost stavlja u funkciju sportske mafije vezane za OKSCG. Sve što je izašlo iz "pera" ovog novinara je u službi gen-seka Predraga Manojlovića. Tu je izraženo toliko ljubavi i odanosti, kao da mu je ovaj najbliži rođak, partner, ili bar poslodavac. Mesecima sve što je u ovom listu objavljeno pod ovim inicijalima bilo je krajnje navijački. Nijedne reči kritike, čak ni dobronamerne, konstruktivne ili objektivne ... Teško da bi sin o svom ocu pisao tako. Dotični gospodin ne propušta priliku da ispiše sramne redove u ovom uglednom listu, do te mere naklonjene mafiozima da to prevazilazi sve granice. Dokaza ima na pretek. Dovoljno je prelistati sportske stranice "Politike" i naći bezbroj reči koje veličaju sadašnje v. d. rukovodstvo OKSCG pa zaključiti da je u pitanju čvrsta povezanost ovog novinara sa licima protiv kojih se vodi istraga i koji su osumnjičeni za kriminal. Istina, on je vrlo uporan, sposoban, rečit i spretan novinar, ali je sve svoje sposobnosti stavio u službu onih koji zaslužuju kritike i optužbe. Njegovo antisportsko delovanje je donekle ublaženo, pošto "Politika" više nema onoloko veliki tiraž koji je nekada proslavio. Delovanje novinara Z. B. u službi sportske mafije moglo bi se i razumeti. On ima obavezu prema Manojloviću i sarađuje sa njim u više vidova medijskog delovanja. Sastavlja tekstove, uređuje sajtove, piše po narudžbini. Za sve to dobro je plaćen preko računa, kroz "narukvice", ili druge pogodnosti... Na zdravlje nezavisno i objektivno novinarstvo. U drugim oblicima javnog života te stvari se zovu - Korupcija. Nažalost, nastojanje nadležnih u borbi protiv organizovanog kriminala za pravdu i istinu sporo dolazi do izražaja, naročito u sportu. Mafija i neki mediji imaju čvrste veze i uzajamno deluju. Dokle? 337 TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005.

Da li građani treba da plaćaju RTV pretplatu i trpe teror iskompleksiranih urednika i novinara

Kakav sport takvo novinarstvo
N. Živančević Od oktobra bi trebalo da svi plaćamo tv pretplatu Tijanićevom carstvu, odnosno nezavisnom novinarstvu. Kada se pomene reč pretplata, svi odmah pomisle na televiziju, nekadašnji, ali i sadašnji bastion vlasti. Ipak, tu je i zaboravljeni radio. Medij koji tek u ekstremnim situacijama (ratovima) dobija na težini. Onda kada ne možete da pod mišku strpate televizor koji volite više od rođene žene. Kada platite pretplatu očekujete da dobijete i odgovarajući program. Pre svega informativni čiji je nezaobilazni deo sport. E, tu ćete da se iznenadite, odnosno zaprepastite količinom gluposti koja izbija iz radio i tv prijemnika. Sportsku redakciju TV Beograd napustila je nekolicina ljudi - milom ili socijalnim programom. Među njima i legendarni Milojko Pantić, reporter koga prate mnoge generacije po ovom ili onom osnovu. Njemu se može pripisati svašta, opravdano ili neopravdano, ali u poređenju sa onima koji su ostali, bar kada govorimo o atletici i fudbalu, je tata. Ostali su brundavi Gojko Andrijašević, mucavi sarajevski trećeligaški novinar Nedeljko Kovinjalo, nedefinisani Saša Mikić ... O raznim Milinkovićima, Simićima, ženi Saše Danilovića i drugima da ne govorimo. Prvi talas čistke preživeo je i Duško Korać. Dakle, Panta je najuren jer je, takav kakav je, za ostale koji su ostali - genije. Mora se priznati da se sportski program TV Beograd malo poboljšao (zbog slike koja nam dolazi), ali to je još uvek daleko od nivoa, recimo, susedne države koja je i u ono zajedničko vreme bila centar tv novinarstva. Kajmak su prethodnih godina kupile druge stanice koje su otimale prenose događaja od RTS, a glavni udar napravio je BK koji je otkupio prava prenosa Svetskog fudbalskog šampionata u Nemačkoj 2006. godine. I to baš u vreme početka vladavine glavonje Tijanića kome je, ako je normalan, želudac i dalje u grlu. Ništa bolje nije ni u radio Beogradu. Nekada kultna emisija "Vreme sporta i razonode" postala je poligon za sprdanje bolesnog i iskompleksiranog Milana D. Špičeka. Dragecov sin, otac mu je bio glavni cinkaroš u okupiranom Beogradu za vreme drugog svetskog rata, svoj hendikep leči tako što se sveti svima koji vole sport. Najviše 339 sportskim novinarima-reporterima. Već dve i po godine nema prenosa prvoligaških utakmica, već u to vreme idu aukcije slika, glupiranje voditelja ... Nedostaje prdenje i podrigivanje pa da doživljaj bude kompletan. Slušaoci su ostavljeni na milost i nemilost višečasovnog iživljavanja, a Špiček - čovek sumnjivih verskih i drugih (seksualnih) opredeljenja ne haje za glas naroda koji u programu Radio Beograda sve češće protestuje. On spretno puni svoje džepove tako što reklamira pekare, poslastičarnice, muzičare za koje samo on zna, a nadređene i podređene zadovoljava na različite načine. Sve bi to bila ružna prošlost da je ispoštovana naredba gospodina direktora Aleksandra Tijanića o prestanku angažovanja svih spoljnih saradnika. Naime, Špičeku je prestao radni odnos jer ima skoro 44 godine staža. Ali, pokupio je lovu iz socijalnog programa - više od osam hiljada evra i nastavlja da zajebava. Njemu čak ni Tijanić ne može ništa. Potpuno je uzurpirao talase nacionalnog radija, nadajući se da će, tako možda izlečiti ćopavost.Ali, ne može .Koga Bog obeleži … A ako Tijanić ne može da skloni Špičeka neka bar jedne subote od 15.30 časova posluša kako izgleda radio masturbiranje. Srpski rečeno drkanje po ušima slušalaca. Zar za tako nešto narod da plaća pretplatu. Nikada. TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005. 340

5.4. Posle upotrebe baciti

Potrošačko društvo je uvelo u svakodnevni život i odnos prema stvarima koji ne dozvoljava emotivno vezivanje. Stvari su postale konačno ono što treba da budu - sredstva koja nas poslužuju i kojih se nakon toga lišavamo. Mi treba da budemo vlasnici stvari, a ne da stvari gospodare nama. Ovu sudbinu treba da dožive i one stvari sa kojima smo odrastali. Nema emocija, put u svetIu

budućnost zahteva žrtve. Tako smo rasli uz Boru Stankovića koji je bio naš sportski "tata", čovek koji nas je predstavljao u svetu i i borio se za naše inetrese. U toj borbi je dobio i najviše svetsaka priznanja čelnika svetskog sporta i olimpizma. U jednom trenutku, kada je trebalo razbiti glavom zid, ispostavilo se da je njegova glava najbolja za taj prljavi posao. Malo smo zloupotrebili njegov ugled. Uostalom i sam je prihvatio da bude topuz u našim rukama protiv ljudi koji su mogli da pomognu razvoj sporta i time ugroze razvoj mafijaškog organizma. Prirodno je da se toalet papir nakon upoterebe baca. Šta je očekivao Bora Stanković, uostalom kao i drugi koji prihvataju ova pravila igre? Sva skupa, dobro upozorenje onima koji danas služe sportskoj mafiji, a kojima je Bora Stranković savetnik. 341

Mateus: Otišao sam zbog Zečevića
Partizan je saopštio da je od prodaje svojih asova inkasirao 3,9 miliona evra, a Mateus je tvrdio da je klub od transfera igrača zaradio oko 18 miliona. Gde je nestalo 14 miliona evra? Žarko Zečević i Ivan Ćurković su skoro dve decenije glavni igrači crno-belih u igri koja se zove "lov u mutnom", ili " kako prevariti državu, klub, igrače i navijače". U prethodnim brojevima pisali smo o njihovim najvećim zloupotrebama, lažiranjima i pljačkama, o kojima je svojevremeno objavljena i knjiga "Najveće mućke čelnika FK Partizan u poslednjoj deceniji". U ovom broju objavljujemo kako su prevarili i oterali iz Partizana Lotara Mateusa, trenera koji je sa crno-belima 2003.osvojio šampionsku titulu i uveo ih u Ligu šampiona Dolazak Lotara Mateusa, nemačkog trenera i najboljeg fudbalera sveta na Mundijalu 1990. u Partizan bio je iznenađenje za sve, naročito za navijače crno-belih. Mateus je odlično primljen u Humskoj 1, uspeo je sa ekipom Partizana da osvoji šampionsku titulu i započne kvalifikacije za Ligu šampiona. Posle 11 godina jedan naš tim se ponovo našao u najelitnijem evropskom takmičenju. Međutim, kako je nenadano i šokantno došao, tako je i podneo ostavku. Iz Partizana je otišao uvređen i ozlojeđen na neke ljude koji su, kaže, pogazili reč, naročito što se finansijskih obećanja tiče. Kada sam jednom prilikom razgovarao sa Mateusom, a bilo je to već kada je prihvatio poziv da vodi mađarsku fudbalsku selekciju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine, samo je kratko rekao: - Da, ljut sam na Partizan, ali čekaću. Rekao sam sebi da ću sačekati dva meseca da se gospoda iz Partizana dozovu pameti i da ispune ugovorne obaveze. Ako se to ne dogodi, tek tada ću progovoriti. Generalni sekretar sa nemačkim stručnjakom pravio dvojne ugovore, a kada je Mateus napustio klub nije mu platio proviziju od prodaje Partizanovih igrača 342

Mateus kao da je slutio da iz Partizana neće stići poziv za dogovor. Posle dugog i mučnog čekanja je ipak bio prinugen da javno progovori o prevari koja mu je učinjena. Pre svih od Žarka Zečevića, jer je njega u svim izjavama naročito apostrofirao. Radi se, da podsetimo, o spornoj sumi za koju su prodati Partizanovi igrača, a od koje je Mateusu preko njegove agencije pripadao određeni procenato Naime, dok su u Partizanu tvrdili da su od prodaje svojih asova u klupsku kasu inkasirali 3,9 miliona evra, Nemac je tvrdio da je taj iznos daleko veći. - Partizan je od prodaje igrača zaradio oko 18 miliona evra - bioje kategoričan Mateus, tvrdeći da su crno-beli od prodaje Zvonimira Vukića, Igora Duljaja i Andrije Delibašića dobili po četiri miliona evra, dok je od transfera Andrije Delibašića u Fejanord inkasirano čak šest miliona evra. Lotar je takođe kategorično tvrdio da su prihodi od Lige šampiona bili između osam i l0 miliona evra pa se, kako je rekao, "može govoriti o su mi od 25 do 30 miliona evra". U saopštenju FK Partizan pominje se, međutim, suma od prodaje igrača u iznosu od samo 3.907.922 evra, a od takmičenja u Ligi šampiona 4.262.838 evra. Kada mu je predočeno ovo saopštenje, Mateus se grohotom nasmejao:- Ha, ha, ha ... Ne znam šta je veća sramota: to što su četiri reprezentativca prodali za smešnu sumu od četiri miliona, ili što su pri343

javili cifru u koju će malo ko da poveruje. Ako je istina da su dobili četiri miliona evra, a znamo da nisu, onda je gospodin generaIni sekretar Žarko Zečević napravio najlošiji posao u istoriji fudbala. Šta mislite, da je generalni sekretar platio Saši Iliću da ode u Se1tu? Naravno da nije. I tu je gospodin Zečević zaradio ko zna koliko! U saopštenju Partizana se navodi i da je klub u 2003. godini zaradio 200.538 evra. - Partizan u 2003. za pojačanja, renoviranje stadiona i sve ostale Zečević: Ko sumnja u nas, taj sumnja i u državu Poznato je da Partizan ima svoje medije i svoje plaćene novinare. Preko njih Zečević, Ćurković i Bjeković "modeliraju" fudbalsku javnost kako njima odgovara. Međutim, kada je Lotar Mateus u pitanju, tu su bili nemoćni. Trčali su od redakcije do redakcije, pokušavajući da zaustave Mateusove gnevne ispovesti, ali nisu svuda mogli da prođu. Na žalost, uvek se nađe po neki list koji će odvojiti prostor za "Partizanovu istinu". Kada se u jednom dnevnom listu pojavio intervju s autorom knjige o najvećim mućkama čelnika Partizana, ne samo za vreme Mateusa već i u poslednjih desetak godina, Žarku Zečeviću je pošlo za rukom da u dnevniku "Balkan" nađe "poligon" za svoju verziju događaja, a koja se dijametralno razlikovala od saopštenja Partizana (?!). Citiramo Zečevića: "Ponoviću ono što smo u klubu nekoliko puta istakli, a to je da je Partizanov profit od Lige šampiona 200.538 evra. Prihodi u 2003. godini su 14.001.622 evra, dok rashodi iznose 13.801.084 evra. Liga šampiona jeste profitabilno takmičenje, ali ono iziskuje i ogromne troškove ... Partizanov budžet je u poslednjih nekoliko godina iznosio 5-8 miliona evra, da bi, ponajviše u ovom takmičenju, u 2003. godini porastao na 14 miliona. Od te svote ogroman deo novca je otišao na premije igrača, renoviranje stadiona (?), kao i na održavanje Sportskog centra u Zemunu, koji ima 150 zaposlenih. Od samog učešća u Ligi šampiona klub je dobio osam miliona švajcarskih franaka, što je dostupno proveriti u svakom trenutku. Svi igrači su dobili premije za ovaj uspeh, a pojedinci su dobili i specijalne premije, tako da je na ovo utrošeno 50 odsto dobijene sume. Brojke sa kojima mi baratamo mogu se veoma lako proveriti, jer su uredno prosleđene Upravi prihoda. Oni koji smatraju da mi u Partizanu friziramo te podatke, onda sumnjaju i u državu ... ". O kako je to samo visokouman Zečevićev zaključak: Država to je Partizan! 344

poslove nije uložio više od pet miliona evra. Pet uloženih na 25, ili 30 dobijenih. Mislim da se radi o dobroj zaradi - tvrdio je Lotar Mateus. - Otišao sam zbog Žarka Zečevića! Tačno je da sam ja raskinuo ugovor, ali tek posle svega što sam video da mi se "kuva" iza leđa. I od tog ugovora, da se razumemo, ja nisam tražio ništa. Međutim, na snazi je i dalje ugovor između Partizana i agencije "Sporthaus", koja zastupa moje interese. Na osnovu tog ugovora meni pripada 15 odsto od transfera Igora Duljaja u Šahtjor. Kakve veze ima to što sam ranije napustio Partizan, kada ugovor i daIje važi? Priča je u osnovi smešna, jer sad i ovo moram da saopštim: ja sam od Žarka Zečevića dobio da potpišemo dva ugovora, i to na njegovo insistiranje. Rekao mi je da toliki novac ne može da "provuče" kroz jedan ugovor ... pa ako mi pristanemo da pišemo dva. Naravno, pristali smo - pričao je Mateus. Njegovi argumenti su bili ubitačni, naravno i pismeno potkrepljeni. Pošto u Partizanu više nisu znali kako da ućutkaju svog bivšeg trenera, počeli su da ga optužuju da u javnost iznosi "prljav veš", odnosno da saopštava strogo poverljive podatke iz klupskog života. Bilo kako bilo, Lotar Mateus je kompletnu dokumentaciju o pravim i duplim ugovorima prosledio UEFA i FIFA. U Partizanu, čini se, nisu uspeli dobro da upoznaju Mateusa. On je svoje sporove sa mnogim klubovima sve od reda uspeo da dobije. Ne verujemo da Partizan u tom pogledu može da bude izuzetak. Ali, svejedno, posle Mateusove tužbe jednog dana će se sigurno otvoriti pitanje - kakve je to dvojne ugovore sa nemačkim stručnjakom pravio Žarko Zečević? I da li je na svoju zaradu Lotar Mateus platio porez u Srbiji, ili u Nemačkoj, gde je stalno nastanjen? 345 TABLOID, broj 31, 31. mart 2005.

LAŽNI PREDSEDNIK Jovan Karanović Nezakoniti vršilac dužnosti predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Ivan Ćurković, sa takođe nestručnom delegacijom, posetio je u Lozani predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta gospodina Žaka Roga. Po povratku u zemlju gospodin Ćurković je saopštio da je doživeo sve uvažavanje i da ga rukovotsvo Olimpijaca u Lozani priznaje kao, legalnog predsednika. Novine su bile pune šepurenja gospodina Ćurkovića. Pravni zastupnik legalno izabranog predsednika Fili,pa Ceptera, advokat Rade Đapa obratio se kancelariji predsednika Žaka Roga s molbom da objasni u kom status su gospodin Ivan Ćurković i njegova delegacija primljeni u Lozani. Direktor za informacije Međunarodnog Olimpijskog Komiteta gospodin Žizel Davijea odgovorio je 22. septembra da je gospodin Žak Rog primajući delegaciju koju su, predvodili gospoda Ivan Ćurković i Bora Stanković napomenuo da su oni privremeni predstavnici Olimpijskog Komiteta Srbije i Crne Gore,i da je on upoznat da se void sudski postupak kojim se osporava njihov status.Sastanak je bio posvećen organizaciji i učešću našeg tima na Igrama. Zanimljivo je napomenuti da su saopštenje gospodina Đape i faksimil odgovora iz Lozane svi naši listovi i televizije dostojanstveno oćutali. TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. 346

Naša sramota i u Lozani

Znam da je namešteno samo neću da pričam
Netrpeljivost i optužbe Crvene zvezde i Partizana prate i ovaj šampionat, ali su i u Humskoj i na Marakani ubeđeni da će stići do nove titule prvaka Već je tradicija da netrpeljivost i stalne optužbe stižu u svakom šampionatu od strane Crvene zvezde na račun Partizana i obrnuto. I tu nema kraja. Tako je i sada u prvenstvu koje se bliži kraju. Dosta je pikanterija i sa Marakane i iz Humske ulice. Kao uvod u derbi pljušte optužbe o nameštanju utakmica i ugovoranju rezultata. Kruže priče o tome da je prvenstvo već odlučeno i da se zna ko će kome odraditi posao. Česte su insinuacije određenih fudbalera, a sve umotano u "neću da pričam da ne budem kažnjen". Dokle ćemo tako. Hajde svi koji znaju neka progovore i razbiju zabludu o fudbalu koju imaju navijači dva naša najveća kluba ili neka nas poštede praznih priča tipa "znam ali neću da kažem". Crveno-belima nikako nije po volji što su im komšije zasele na prvu poziciju i to još sa utakmicom manje. Dostanić i njegovi puleni najavljuju siguran trijumf u predstojećem večitom derbiju i bar jedan kiks crno-belih na gostujućim terenima. - Partizan sada ima bodovnu prednost, ali kada ih mi savladamo na Marakani i kada izgube negde na gostovanju eto Crvene zvezde na čelu i tada će biti veliko šampionsko slavlje - optimista je sjajni mladi reprezentativac Boško Janković, nova velika zvezda sa našeg najvećeg stadiona. - Komšije mogu samo da sanjaju pobedu u velikom derbiju, a pogotovo da se domognu nove titule. Mi smo toliko bolji da neće biti nikakvog iznenađenja i do kraja prvenstva ostaćemo lideri i bićemo prvaci - kategoričan je Simon Vukčević, veliki dragulj našeg fudbala, koji je ovih dana na meti najpoznatijih evropskih klubova. Očito je da optimizam šara oba naša najpoznatija kluba. Međutim, neko će ostati kratkih rukava.Titula će pripasti samo najboljem. Ko će imati zvezdane, a ko mračne trenutke - brzo će se pokazati. Samo je očito da fudbaleri Partizana i Crvene zvezde, ipak moraju biti realniji u svojim besedama. Realnost bi trebalo da uvažavaju, jer posle će biti kasno za ispravke onoga što su izjavljivali. Mnogi su skloni tvrdnji da su i Crvena zvezda i Partizan zatvorili sve utakmice do kraja. Osim derbija naravno. Ako je tako - on347 da nije potrebno da se igraju preostale utakmice, jer sve liči na veliku lakrdiju, koju odlučnim merama treba što pre sprečiti. Ili ako je kasno za sprečavanje - lečiti. I političar Aleksandar Vučić nedavno na televiziji reče da je sve u našem fudbalu namešteno i da se sve unapred zna. Sve to reče i nikom ništa. Pa ima nas mnogo koji bismo voleli da znamo. Zašto to niko ne podeli sa nama. Ovako sve ide samo na štetu fudbala u SCG. Užasno slabe posete na prvoligaškim i drugoligaškim terenima pokazuju da poodavno nešto nije dobro u v.ašem fudbalu. Svi to znaju, a niko ne preduzima nikakve mere. Čudno da čudnije ne može biti. Alarm je upaljen, ali je očigledno gurnut - u zapećak. Na našu žalost. M.R.T. TABLOID, broj 33, 14. april 2005. 348

Ćutolog Bora Stanković

Gospodin Stanković nije ispoštovao Povelju MOK
Jovan Karanović Najveće razočarenje minulih burnih olimpijskih dana bio je član MOK-a Bora Stanković. Kao ugledni višedecenijski sportski radnik i funkcioner više međunarodnih organizacija i institucija, kao član MOK-a imao bi šta da kaže oko događaja u Olimpijskom komitetu. Bio je prisutan tamo gde je trebalo, čuo je i video sve (ne verujemo da su ga čula izdala). Ali, ni jednu jedinu reč nije rekao da bi stvari smirio, da bi svojim ugledom, znanjem i iskustvom doprineo da se sukobi razreše, da se, ukratko rečeno, postupa po odredbama Olimpijske povelje. Bila je to njegova ljudska, sportska i moralna obaveza - da ne dozvoli eskalaciju nasilja, umešanost državnih i policijskih organa što Povelja izričito zabranjuje. Njegova izjava, dosta oskudna, mogla bi se svesti samo na jednu rečenicu: - Nisam video nikakvo obezbeđenje, policiju, telohraniteije ni na Skupštini, ni u zgradi Olimpijskog komiteta. O (ne)legalnosti Skupštine nemam šta da kažem - reče gospodin Stanković, upravo za kraj svoje karijere i članstva u MOK-u, pošto mu vreme trajanja ističe. Gospodin Bora Stanković, ćutolog po prirodi, a sada po narudžbini onih kojima odgovara haos i kriminal, zaboravio je neke elementarne obaveze i dužnosti člana MOK-a, bez obzira gde žive i kome pripadaju. A u članu 20. II poglavlja Povelje, pod tačkom 2.6 doslovno stoji: "Dužnost svakog člana MOK-a je da bez odlaganja obaveštava predsednika MOK-a o svim događajima koji mogu sprečiti primenu Olimpijske povelje ili na drugi način uticati na olimpijski pokret..." Gospodin Stanković, dakle nije ispoštovao Povelju, očigledno nezainteresovan za zbivanja u zemlji iz koje je postao član MOK-a. Utoliko pre morao je bar nekako da reaguje, ako ništa drugo ono bar kao savetnik predsednika Tadića za sport. Ali, ako bi slušao samo g. Stankovića, koji nema vremena da ga "savetuje" - predsednik Tadić bi mogao da pomisli da je sa našim sportom i Olimpijskim komitetom sve u najboljem redu ... 349 TABLOID, broj 47, 21. jU! 2005. 349

I legende ruše
S. Trošić Sportska mafija, koja je 11. jula pučističkom akcijom koju je predvodio ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, srušila legalno izabranog predsedsenika Olimpijskog komiteta SCG Filipa Ceptera, u panici vuče kobne poteze koji će joj, verujemo, staviti om ču oko vrata. Banda Žarka Zečevića, koja se u rušenju pomenutog Filipa Ceptera koristila imenom legendarnog Bore Stankovića, predložila ga je, nakon ostavke Miodraga Babića, za predsednika Košarkaškog saveza SCG, sportske organizacije u rasulu. I, eto vraga - oglasio se čika Bora, svojim staračkim, ali odmerenim glasom i rečima da odustaje i da se povlači iz kandidature. Shvatio je napokon, kaže, da ima posla sa najgorom mafijom koja uništava srpski sport, Olimpijski komitet, a i košarku, o kojoj i da ne govorimo. Uzbunili su se mafijaši, koncentrisani oko crne trojke Partizana i don Danka Đunića. Zaboravili bi oni i na ogroman uticaj gospodina Bore u Međunarodnom olimpijskom komitetu, bolelo bi ih uvo za njegov teške reči i optužbe. Strah u kosti bandi je uterala činjenica da je gospodin Bora savetnik za sport predsednika Srbije Borisa Tadića, i da je on tu odluku i doneo, nakon svestranog razgovora sa predsednikom. Zebnja je, dakle opravdana. Ako propala i korumpirana vlada Vojislava Koštunice padne, oni mogu sami da se prijave upravi Okružnog zatvora i sačuvaju glavu. Predsednik Tadić je, dakle definitivno, odlučio da se razračuna sa sportskom mafijom, i svakom drugom vrstom mafije. On je u Moskvi od predsednika Putina dobio odrešene ruke, svu podršku i pomoć, i bolesna zločinačka vlada Vojislava Koštunice neće moći da sabotira najavljena hapšenja. I u Koštuničinoj stranci preti pobuna protiv tiranije ovog starog provokatora, koji svrati po dva-tri sata u zgradu Vlade Srbije, tek da se pokaže. Gospodin Stanković živi u stanu od 35 kvadrata, stara je garda. A bez starca nema udarca, kažu. Dakle, odluka i reči gospodina Stankovića, kojima je on opisao sportsku mafiju - spasonosne su. 350 TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005.

Prljave igre oko selektora
Jovo Stanisavljević Srpskocrnogorska košarka već nekoliko meseci stoji u velikom glibu, a poslednje igre oko izbora selektora i predsednika KSSCG samo pokazuju da razni pojedinci sa svojim kandidatima imaju određene interese. Hoće li Svetislav Pešić prihvatiti da zameni Željka Obradovića, ili će na njegovo mesto doći Zoran Slavnić, biće odlučeno na najvišem nivou. Budući da je predsednik postao Goran Knežević, čovek od poverenja bivšeg prvog čoveka SCG košarke Miodraga Babića i Borislava Stankovića, već sada je jasno da su Svetislavu Pešiću sva vrata otvorena. Na 19. redovnoj sednici Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore jednoglasno je odlučeno da za novog predsednika bude izabran Goran Knežević, dok je njegov prezimenjak i protivkandidat Dušan Knežević teško primio poraz. Otvoreno je rekao da su Babić i Stanković koristili prljave igre ako bi ucenili delegate i sprečili njegov izbor. Prvi čovek Atlas banke otišao je toliko daleko optuživši dvojicu čelnika za sunovrat srpskocrnogorske košarke i njen definitivan kraj. Goran Knežević je aktuelni predsednik Košarkaškog saveza Vojvodine i predsednik opštine Zrenjanin, a ne kako su ga u Savezu predstavili, gradonačelnik, pošto Zrenjanin nema status grada. Knežević je bivši košarkaš Partizana i Vojvodine. Izvor Tabloida koji je želeo da ostane anoniman o atmosferi na izboru predsednika doslovce kaže: - Izbor Gorana Kneževića je očigledno partijski izbor. Gde se on dokazao i pokazao? Njegov Zrenjanin je odavno propao i u sportskom pogledu je mrtav grad, pa ugasili su FK Proleter, jer nemaju para. Kome trebaju kadrovi iz sredina gde kvalitetnog sporta nema? I ko je uopšte čuo za njega? Izgleda da je sport mnogo isplativiji od politike. Ko uđe u sport, više ne izlazi. Političari padaju na izborima, a u sportu dvadesetak ikova predvođeni mafijašima Zečevićem, Babićem, Stojanovićem, Čovićem i ostalima sami sebe biraju, rotiraju i drže vlast. Ostaci komunizma su jači od zakona, Savez i košarku koriste za ličnu dobit, pranje novca i slično. Sve je to, jednostavno rečeno, banda. Debakl na Evropskom prvenstvu koje je na jesen održano u našoj zemlji uslovio je da sva prljavština, aljkavost i nerad u protekloj deceniji isplivaju na površinu. Košarkaški poslenici i, kako za sebe vole da kažu, veliki radnici, pokazali su da su nesposobni za vršenje svojih funkcija, koje su i pored svega uspeli da održe. Moćni oligarsi još iz vremena Miloševića uspeli su raznim mešetarenjima da 351 sačuvaju svoje fotelje. Savez su preuzeli finansijeri, odnosno Miloševićevi i DOS-ovski tajkuni, kojima sport treba da bi prali pare i prodavali decu u inostranstvo. Pitanje je sada šta će biti sa novim selektorom? Svetislav Pešić je izrazio želju da ponovo preuzme brigu o plavima, sa kojima je 2001. osvojio Evropski šampionat u Istanbulu i 2002. Prvenstvo sveta u Indijanapolisu. Popularni Kari smatra da prvo moraju da se srede određeni problemi u Savezu, dok je njegov zadatak da igračima disciplinom i autoritetom vrati veru u nacionalni tim. Opet, ako se Pešić zbog pr1javih igara ne lati posla, pitanje je da li ćemo pred Novu godinu i dobiti selektora. TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005 Priliku vreba Zoran Slavnić Kandidat iz senke je Zoran Slavnić. Čovek koji je "napravio" Dražena Petrovića, Tonija Kukoča, Dina Rađu i Aleksandra Đorđevića već deceniju vodi Don Kihotovski rat protiv moćnika i mešetara u KSSCG. Iako se o njemu najmanje priča sigurno će ga podržati njegovi veliki prijatelji Ranko Žeravica i Dražen Dalipagić. Sposoban je da napravi veliki rezultat, ali samo u slučaju da Savez stane iza njega, jer jedino tako može da stvori hemiju između sebe i igrača, koji su već po sebi nabeđene zvezde i zvezdice, koje igraju u NBA ligi i najjačim prvenstvima Evrope. Pominju se još, doduše tajno, Luka Pavićević i Vlado Đurović. O Božidaru Maljkoviću i Dušku Ivanoviću se mnogo i ne razmišlja. O prvom, jer je pre dve godine izigrao Savez na najružniji mogući način, prvo prihvativši, a onda odbivši mesto selektora. Drugi je opet kurtoazno izrazio da bi voleo da vodi ekipu SCG, mada svi znaju njegove ambicije da bude prvi selektor samostalne selekcije Crne Gore. 352

6. SISTEMSKD RAZBIJANJE Da bi se srušila kuća treba oslabiti njene temelje. Šta su temelji sistema sporta u Srbiji? To su tri uporišne tačke - Ministarstvo sporta, Sportski savez Srbije i Republički zavod za sport. Bilo koju nogu da izvadite iz ovog tronošca nema više ravnoteže i morate da završite na zemlji. Sportska mafija zna da nije lako srušiti kuću sa dobrim temeljima i ona kreće u napad kao termiti koji nagrizaju ono što im je na dohvatu. Sve što je bilo iole slabijeg kvalitej:a već je sažvakano, uništeno, neutralisano, razbijeno i osvojeno. Čestiti ljudi su već odavno zaključili da im tu više nije mesto i po narodnoj "pametniji popušta" dozvolili su da razmahne zlo u sportu. Srpskim mafijašima se može mnogo toga pripisati, ali glupost svakako ne. Oni su veoma inteligentni i jedina osobina koja je kod njih još više izražena je njihova urodjena potreba za destrukcijom. Takvim ljudima nije bilo teško da uoče ključnu tačku koja održava ravnotežu sistema - Ministarstvo sporta - i da ovo uporište destabilizuju kao početak uništavanja sistema. Setite se sa koliko je pažnje tu doveden jedan Dragan Vuksanović, koji je u startu prepolovio budžete namenjene sportu, koji se nije vadio iz aviona i koje je izmedju ostalog zadužio sport Srbije epohainim akcijama tipa "igraj za drogu" i "Plivaj kroz alkohol". Kao sestrić Dragoljuba Mićunovića Dragan se neuspešno trudio da prevazidje svog ujku u korišćenju službenih aviona. Uspaničeni radnici Beogradskog aerodroma su sa zebnjom pratili izlazak putnika iz službenih aviona u strahu da iz dva aviona u isto vreme ne izadje jedna ista osoba. Zamislite službeni put u Brazil sa ciljem da se našim prijateljima saopšti da smo upravo odštampali album sa sličicama naših sportskih veličina. Kad ne bi bilo tragično bilo bi smešno do suza. Širenje bratstva i jedinstva sa narodom, a naročito prostitutkama Kube je ostalo kao jedno od većih dometa delovanja Dragana Vuksanovića. Koliko su bili uspešni govori činjenica da je Kuba postala omiljeno izletište, ne samo Draganu Vuksanoviću nego i drugim minornim i seksualno isfrustriranim likovima (D. Korica, S. Krajčinović, N. Ilić, J.Šurbatović, ... ). Draganov ujka (Mićun) odmah se baca na posao i za "čedo" obezbedjuje poslanički imunitet svestan razmera kriminala koji je počinila jedina muška glava u bližoj familiji, da ga ne bi posećivao duži vremenski period uZabeli. 353 Propast srpskog sporta se ne može zamisliti bez raznih Vuksanovića i njihovih mentora. Samo što smo narodnom voljom ostali bez Mićuna i Dragana Vuksanovića, uz kraći intermeco sa nesretnim profesorom turskog jezika, opet dobijamo Vuksanovića, ovog puta ne Dragana nego Slobodana i ne Vuksu nego Fuksu. I mentori su drugi. Ne više Mićunović nego Zečević. Sta je to srpski sport zgrešio da dobija jednu rdju goru od druge. Tako smo ostali bez ministarstva sporta. Ne treba se ni osvrtati na nesretne slučajeve vaterpolista neplivača koji su trebali da zasene prostotu i stvore utisak da sportom rukovde ljudi koji nešto znaju. Ispostavilo se da nesretni vaterpolista Šoštar jedino zna da otvara vrata, zatvara vrata, pravi promaju, ali zato nepogrešivo sredstva budžeta upućuje u ruke sportske mafije pod političkim pokroviteljstvom Slobodana Vuksanovića i Mladjana Dinkića. Ovaj poslednji predstavlja poseban egzemplar. To je čovek koji je u poznijim godinama saznao da Sbija nije mediteranska zemlja i da zbog toga ne treba da obezbedi obećane pare za učešće naših sportista na Mediteranskim igrama. Istom čoveku je bez većih problema par meseci kasnije sportska mafija objasnila da treba pare iz republičkog budžeta da im prebaci u njihove privatne džepove. Ovde ministar Dinkić nije imao problema u shvatanju i tumačenju poruke, pare su odmah mafijašima (navodnim vaterpolistima) bile prebačene. Nakaon uništavanja Ministarstva sporta na red je došao Sportski savez Srbije. Ova institucija predstavlja najveću sportsku organizaciju na Balkanu koja ima preko 10.000 članica. To što je Zakon prepoznavo ovu organizaciju i dodeljivao joj značajna javna ovlašćenja nije zaustavilo sportsku mafiju u njenom pohodu. Čim nisu uspeli da na njeno čelo da stave svog čoveka istog trenutka su krenuli sa (uspešnim) korumpiranjem rukovodstva i formiranjem alternativne organizacije koja treba da zameni postojeću. Stanje duboke anestezije u koju su bosovi sportske mafije stavili Sportski savez Srbije, danas se koristi za ekspresno donošenje novog (mafijaškog) Zakona o sportu koji briše nosioce sistema sporta u Republici. Dok se privremeno rukovodstvo Sportskog saveza Srbije zanosi idejom o dogovoru sa prevejanim kriminalcima, ovi u dogovoru sa prethodnim rukovodstvom stežu omču oko vrata ove organizacije. Slučaj Republičkog zavoda za sport zaslužuje posebnu pažnju o čemu ćete se upuznati u nastavku. 354

6.1. Uništavanje sistema
Država koja ne sagledava potrebu za stručno tehnolškom i naučnom podrškom ostvarenim sportskim

rezultatima, vrlo će brzo ostati bez njih. Ovu zakonitost na najrečitiji način potvrdjuju rezultati naših posrtista ostvareni na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Sportisti Srbije i Crne Gore završili su na 60. mestu. Neupućeni će verovatno pomisliti da nam je to mera našeg kvalitete, što nije tačno. Stanje je još gore. Mora se podsetiti na činjenicu da su sportisti prethodne Jugoslavije bili u dužem niz godina plasirani od 20. do 12. mesta na Olimpijskim igrama, uz konstantan uzlazan trend. Da nije došlo do razbijanja zemlje na poslednjim Olimpijskim igrama bi se nalazili najverovatnije na 9. ili 10. mestu. U rezultatima prethodne Jugoslavije sportisti Srbije su učestvovali sa preko 55%. Danas mi smo iza Slovenije i Hrvatske po postignutim rezultatima. Od zemalja u tranziciji mi smo doživeli najveći pad u sportskim rezultatima. Ovome treba dodati i poražavajuću činjenicu da pored nezavidnog mesta u društvu sportskih sila, mi još prikazujemo i izrazito nepovoljne trendove. Drugim rečima, ne samo što smo loši, nego su nam perspektive da budemo još gori. U ovakvoj situaciji rukovodstvo koje je dovelo do ovih ređultata odlučuje da uradi nešto novo i time zadrži svoje pozicije. Sta su odlučili? Da ubrzano unaprede srpski sport tako što će sportsku imovinu pretočiti u ubrzanoj proceduri u privatnu (sospstvenu) i što će stvoriti uslove da se oblast sporta ugasi kao oblast od interesa za državu Srbiju. Ovde se odmah pristupa izradi novog Zakona o sportu, pošto ih postojeći sprečava da svoj naum ostvare. Pored toga, postojeći zakon krše u tolikoj meri da je to i njima s vremena na vreme neprijatno. Odlučili su da više ne krše zakon, nego da donesu svoj koji će sve njihove pljačke učiniti legalnim, što i jeste smisao legalizma u Srbiji. Da se stručna i šira javnost ne bi našla slučajno u nedoumici kakve su nam ere državnog rukovodstva, bosovi sportske mafije započinju pohod na jedinu preostalu uporišnu tačku sistema sporta - Republički zavod za sport. Ovu ranije medjunarodno respektabilnu naučnu instituciju, koja je bila u osnovi većine uspeha naših sportista na velikim medjunarodnim takmičenjima, u nespretnoj operaciji preuzimaju ponovno ljudi koji su je i uništili. Kratkotrajna vladavina rukovodstva koje je pokušalo da revitalizuje Zavod i stavi 355 ga u funkciju interesa sporta Srbije Vlada zamenjuje sa ljudima koji se krivično procesuiraju zbog teških krivičnih dela koja su se stekla u njihovim aktivnostima u Zavodu za vreme prethodnog režima. Poznavaoci tvrde da je Zavod umro u najtežim mukama. Na crkotini su zatečene hijene koje predstavljaju naizgled nepomirljive političke opcije. Tu su predstavnici SPS-a, JUL-a, DSS-a, DS-a, praktično svih staranaka pozicije i opozicije sa srpske političke scene. Samo je pitanje dana kada će (sasvim legalistički) deca mafijaških bosova da se smeju nama i našoj deci iz ogradjenih bazena Zavoda, koji će tada kao privatni služiti samo za njihovo kupanje i uživanje. 356

Srbija - plitka bara sa previše krokodila ili kako smeniti poštenog čoveka, a ne pogledati ga u oči

Čović na udaru i sportske mafije

J. Karanović Da sport, politika i privreda imajg tesne veze i česte dodirne tačke potvrđuje događaj oko Nebojše Čovića. Nedavno smenjeni Predsednik koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju u svemu što mu je povereno, kao i u onome čega se sam domogao, zahvaljujući sposobnostima, energiji, upornosti i počesto viziji, bio je veoma uspešan. Međutim, nije ovo prvi put da je Čović smenjen sa jedne odgovorne funkcije bez obrazloženja. Kao izuzetno uspešan čovek izazivao je podozrenje i zavist ljudi na najrazličitijim položajima. Treba se samo setiti kada je politički zrelo procenio tok nastupajućih dešavanja nakon Slobine krađe lokalnih izbora i kada je rezolutno zahtevao da se izborni rezultati priznaju, Slobini poslušnici, realizatori i izvršioci su dobili zadatak - ukloniti Čovića sa svih javnih funkcija. Tako je grad Beograd preko noći ostao bez svog čelnika, dok su taj kanalizacijski posao u sportu su obavili dobro poznati likovi Milutin Mrkonjić, Dragoslav Ražnatović uz svesrdnu pomoć Žarka Zečevića. I Košarkaški savez Jugoslavije se na taj način oprostio od svog predsednika, koji nije imao dovoljno vremena da iskaže sve svoje organizacione kvalitete i sposobnosti. Visoko obrazovan, doktor tehničkih nauka, rođeni Beograđanin, ne priznaje poraze i nikada se ne miri sa potezima onih koji ga ne podnose, a počesto i zverski mrze. Pored pokušaja reformskog delovanja u okoštalom političkom sistemu SPS-a, pronalazi nove političke staze i aktivnim pridruživanjem srpskoj opoziciji u njene redove unosi političku zrelost i iskustvo koje je ovima vrlo često nedostajalo. Osniva Demokratsku alternativu i predstavlja jedan od najznačajnijih oslonaca političke koalicije DAN, da bi ujedinjenjem formirao Socijaldemokratsku partiju - prepoznatljiv faktor demokratskih promena. Na ovom planu o sposobnostima, kvalitetima i preduzimljivosti dovoljno govori i činjenica da je svojevremeno tvrdu kost koju mu je dao pokojni Zoran Đinđić - problem Kosova i Metohije, obradio na najuspešniji mogući način. U potpunosti predat zadatku koji je dobio i prihvatio, uspeo je, često samo sopstvenim angažovanjem, da probleme juga Srbije i amputirane pokrajine zadrži politički žive. 357 Skoro da nema potrebe da se pominje i njegovo delovanje u ulozi privrednika, jer ipak iskustvo stečeno u fabrici Ivo Lola Ribar, zatim REIK Kolubara, DP Proleter i Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nije moglo a da ne da rezultate u rukovođenju FMPom koji pod njegovim rukovodstvom postaje privredni gigant. U tome mu pomažu i poslovne i političke veze i kontakti, kako u zemlji, tako (mnogo više) u inostranstvu. Navedene aktivnosti i poslovi Nebojšu Čovića nisu odvojili od prve ljubavi - košarke i sporta uopšte. Sve vreme je bio predan društveno sportski radnik, kojeg kao i svakog vrhunskog sportistu porazi ne mogu da demorališu. Porazi samo mogu da ojačaju ovakve ličnosti. Qd malog fabričkog kluba FMP pod dirigentskom palicom Nebojše Čovića izrasta u REFLEKS, klub evropskih razmera. Pri tom, za razliku od nabeđenih sportskih veličina koje nisu u stanju da plate ni troškove održavanja dvorana i sportskih objekata na kojima treniraju i takmiče se, klub Nebojše Čovića ima svu potrebnu infrastrukturu, koju sam održava i dalje razvija. Ovde je važno napomenuti da ovaj klub, za razliku od svojih konkurenata, ima svoj podmladak, da proizvodi igrače i da uspešno živi od svog proizvoda. Tu je i poznata košarkaška gimnazija koja predstavlja logičan dodatak svemu što je urageno. Životni put Nebojše Čovića nepobitno dokazuje da je uspešan čovek u politici i privredi neophodan za postizanje vrhunskih rezultata i uspeha u sportu. Takvih na žalost ima malo i po pravilu izazivaju otpor sredine u kojoj se nalaze. Sportski uspesi su sasvim sigurno doprineli da politički rivali sa sve većim animozitetom posmatraju nekog uspešnog pored sebe. Kao i uvek žele da ga odstrane, ponize i diskredituju na sve moguće načine, jer time pravdaj u vlastitu bezvrednost. Pri tom postupaju kao u naj358

primitivnijim afričkim plemenima u kojima poglavica kada vode iz sela često više nije poglavica kada se vrati. Tako je i Nebojša Čović otišao na odmor sa porodicom sa kojeg se nije vratio kao Predsednik koordinacionog centra. Politički partneri nisu imali hrabrosti ni toliko da ga gledaju u oči kada je trebalo da mu se saopšti odluka koja više govori o onima koji su je doneli, nego o onome na kojeg se odnosi. Još jednom se dokazuje da su stvari idertične i kada je sport u pitanju. Ali ostaje jedna funkcija u kojoj Čoviću nije bilo dozvoljeno ga se iskaže. To je slučaj Republičkog zavoda za sport u kojem je Čović imenovan od strane Vlade Republil&e Srbije za predsednika Upravnog odbora. Po ulasku u ovu kuću Čoviću je trebalo više od dve godine da promeni zatečenog direktora Tomislava Obradovića, visokog funkcionera SPS-a koji je rukovodio čerečenjem ove insti!ucije od prvorazrednog nacionalnog interesa. Imenovanjem Mihajla Švrake za novog direktora Zavoda počinje da se odmotava klupko pljački, otimačina i svakog drugog kriminala vezanog za poslovanje ove kuće. Nebojša Čović je bio nedvosmislen u nalogu koji je službama Zavoda izdao - razrešiti sve malverzacije na koje se naišlo i podneti prijave protiv svih koji su u ova dela bili umešani. Ali, kako to kod nas obično biva, dolazi do sukoba sa sportskom mafijom okupljenom u i oko Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Pa da li taj Čović misli da može tek tako da im onemogući da otmu veliko bogatstvo kojim Republički zavod za sport gazduje kao republička institucija. Oni su već razradili i započeli sa realizacijom planova po kojima će se oni i njihova deca kupati u ograđenim bazenima, rekreirati u zaključanim halama i kreveljiti građanima koji su se ponadali da je krug kriminala političkim promenama prekinut. Zar nisu već započeli da prebacuju u vlastite džepove i donaciju Huana Antonija Samarana od 1.000.000 $ koju je bivši predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta namenio Republičkom zavodu za sport.!!! U čemu se sastoji bogatstvo na 359

meti pljačkaša? Kao prvo treba spomenuti 45 hektara zemljišta u Košutnjaku - najatraktivnijoj lokaciji u zemlji. Zamislite, praktično u gradu, a izletište, najveća nadmorska visina u Beogradu, idealno mesto za sport, rekreaciju i život uopšte. Ovo zemljište nije pusto, na njemu je izgrađen čitav kompleks sportskih objekata kojima nema ravnih u zemlji, a i šire. Ovi sadržaji su u početku bili namenjeni samo vrhunskim sportistima, ali su vremenom dobili javni značaj i postali su dostupni svim građanima. Ne lezi vraže. Najveći deo kompleksa je već prisvojen od strane visokog funkcionera SPS-a Bakija Anđelkovića. Ovaj političar je seljačkom pronicljivošću još dok je bio ministar sporta (ni kriv ni dužan), već rezervisao teren na kojem će se skloniti kada i ako bude u političkoj nemilosti. Za uređenje objekta hotela Trim, u koji se preselio iz republičke vlade, uzeo je potrebnu sumu iz republičkog budžeta i prebacio na svoju firmu tako stvorivši privatnu hacijendu o trošku ovog jadnog naroda. Hotel Trim sa svojim objektima amputiran od Republičkog zavoda za sport, predstavlja zlatnu koku i utočište za članove porodica, političke prijatelje i saradnike, ljubavnice i ko zna koga sve ne, jer su u pitanju enormne pare koje se tu vrte. Ali na Zavod nisu bacili oko samo oni iz prethodnog režima. U tim malverzacijama su bivše i sadašnje političke strukture našle u trenutku zajednički jezik, normalno, oko zajedničkog interesa - ličnog interesa, ličnog interesa i samo ličnog interesa. Još jednom se dokazalo da u takvim situacijama sve partije na političkoj sceni Srbije imaju isti program - pljačku, otimanje i trpanje u privatne džepove. Navodne političke platforme kojima se maše sa govornica služe samo za obmanjivanje naroda. Nosioci ovog "programa" pronašli su dobro, bezbedno i skrovito mesto za okupljanje - Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore iz kojeg su se proširili kao kuga i kolera po sportu Srbije i Crne Gore. Ima ih svuda odakle može nešto da se otme i ukrade, od sportskih saveza, do dobro stojećih klubova, od ministarstava, do gradskih sekretarijata (ali samo sa punim blagajnama). Danas već smenjeni pred§ednik Upravnog odbora Republičkog zavoda za sport, dr Nebojša Čović iako zreo političar, nije mogao da predvidi toliku gramzivost i bezočnost, drskost i nezajažljivost hijena koje su krenule na Zavod. Na sve moguće načine su mu opstruirani pokušaji da sagleda i proceni stepen lopovluka i zloupotreba sportskih dobara namenjenih deci, sportistima i građanima čijim su parama ovavdobra i nastala. Pošto je Čović došao blizu konačnog obračuna sa zatečenim kriminalom, došlo je vreme da se neinformisanom premijeru dobaci inicijativa da se Čović ponovo skloni sa svih javnih funkcija, a naročito sa onih na kojima je bio uspešan. Isti tim igrača iz Slobinog vremena, samo sada u drugim dresovima, odlučio je ponovno da za Čovića nema mesta kako bi mogli da na dalje nastave započeto otimanje. Narod bi rekao: Sve je isto samo njega nema. TABLOID, broj 53, 1. septembar 2005. 360

Žika muštikla popušio imovinu zavoda
Ova lokacija je sada stecište raznoraznih belosvetskih probisveta - od aktuelnih ili propalih političara, preko njihovih prijatelja kriminalaca, do haških optuženika i begunaca. Kada bi se žicom ogradio taj prostor bio bi to jedan od najlepših zatvora u svetu. Svi stanovnici mirno bi prihvatili lišavanje slobode, jer na glavi imaju toliko putera da se cakli ceo Beograd J. Karanović A. Jovanović U nastavku našeg istraživanja šta se sve događalo u i oko Republičkog zavoda za sport (u daljem tekstu RZS) priča nas vodi u bližu i dalju prošlost. RZS je osnovan 1997. godine na osnovu Zakona o sportu ( "Sl. glasnik RS" 52/96). Zavod je pravni naslednik Jugoslovenskog zavoda za fizičku kulturu koji je formiran 1963. godine ("Sl. list FNRJ br. 12/63). U toku rada ovih Zavoda nadležni državni organi dodeljivali su im zemljište i druge nepokretnosti na trajno korišćenje, uz mogućnost da se sve promene upišu u zemljišne knjige i odgovarajuće evidencije Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastar. Zemlja je otkupljivana od vlasnika i ukrupnjavala se, odnosno vršene su promene, ali i one nisu prevođene u zemljišne knjige, dok su u katastru uglavnom prevođene (deobe ili spajanje parcela, nova organizacija katastarskih opština - spajanje KO Beograd 6 i KO Žarkovo 1). Sve je ovo uslovilo da je u RZS bila zatečena situacija da je deo zemljišta bio upisan, a deo neupisan iako je to zemljište pripadalo RZS. Zanimljivo, nije postojala određena granica teritorije Republičkog zavoda za sport sve do ove godine, kada je, praktično prvi put evidentirana imovina RZS. Da situacija bude zamršenija i apsurdnija RZS ne može sigurno da konstatuje koja se površina zemljišta vodi na njega. Prema sređenim papirima u 2005. godini ta površina je negde oko (?) 42 hektara!!! Podsećamo, reč je o zemljištu koje je udaljeno od centra Beograda samo nekoliko kilometara, zemljište pod šumom, uglavnom. Takvo zemljište, u jednoj reči blago, bilo je cilj napada bogatih i bahatih i ranije, a najsvežiji primer zloupotrebe je saradnja između 361 Skupštine opštine Čukarica i kontraverzne Stankom korporacije. Scenario koji sledi zavređuje pažnju i producenata krimi filmova. Dobro čitajte i pamtite. SO Čukarica je u 1990.godini izdala Stankomu rešenje I1-04 br. 06-111/900 od 28.05.1990.godine, br 06-270/90 od 25.12.1990.godine, rešenje o izmeni rešenja I1-04 br.06111/900 od 28.05.1990.godine i br.06-112/91 od 09.10/1991. godine i rešenje o dopuni tog rešenja broj 06-93/92-24/92 od 23.11.1992. godine, a sa ciljem da zemljište Republičkog zavoda za sport privedu nameni i realizaciji detaljnog urbanističkog plana. Ovo je Stankom uradio u periodu 1990-1992. godine. Na ova rešenja od SO Čukarica RZS (odnosno JZZFK) nije davao prigovor?!? To je bio klasičan "dil" između tadašnje sekretarice Zavoda (?!?) i Stankoma. Direktor Zavoda ništa nije znao, samo je za učinjen "previd" nagrađen kućama i stanovima poznatog graditelja Žike Muštikle!!! Kako je taj lopovski posao urtađen? Lepo, do zla Boga jednostavno i beskrajno bezobrazno. SO Čukarica navodno nije znala adresu Zavoda, tako da jadni zavod nije uložio žalbu i rešenja su izdata kako su nabrojana. Kako opština nije znala adresu papiri su, navodno, stajali na oglasnoj tabli, kao da neko čita šta piše na tarabi, pardon tabli?!? Srećna okolnost je ta što Stankom nije u roku priveo zemljište nameni, a shodno Zakonu o planiranju, izgradnji i dopuni istog ("Sl.list grada Beograda" 10/89 i 5/95). Na tom mestu predviđena je da se gradi kolonija "Sunčana padina" koju je kreirao profesor Ličina sa Arp.itektonskog fakulteta u Beogradu, a u saradnji sa SPS drmatorom Žikom Muštiklom. Njihova saradnja je intenzivna, a obojica koriste usluge jadnih studenata koji rade za Stankom i Ličinu. Kako je istekao rok da se zemljište privede nameni, Žika Muštikla se ne predaje! On pokušava na "mala vrata" da uzme zemljište od RZS površine 59 hektara i to tako što je, jednostavno, želeo reprizu scenarija. Planirao je da se zavod ne žali na rešenje SO Čukarica, ali je tu napravio grešku u koracima. Zavod je reagovao, valjda su ga "našli" na adresi, ali tu nije kraj malverzacijama. Sada je pokušaj da se u saradnji sa Republičkom direkcijom za imovinu zemljište koje pripada Zavodu prebaci SO Čukarica, a da ona RZS isplati na ime nadoknade 5 evra po kvadratu! Na dobitku je, u takvoj prljavoj transakciji moralna štrokuša Žika Muštikla, ali se našao i neko ko će i njemu da doaka vreč je o sada izopštenom Nebojši Čoviću, Ali, ne lezi vraže, u SO Čukarica nema mira.

U Zavodu su želeli da se cela ujdurma završi na koliko-toliko pravedan način i ponudio je ugovor kojim bi trebalo da se zainteresovanim stranama plati 1. 370.00 evra. Tim novcem planirano je da se renovira" Dom sportova i ostali objekti u RZS, koji su u dosta lošem stanju. Žiki se ni malo ne dopada ideja da nešto u životu mora i da plati, jer se celog veka bavio prevarama i otimačinama. I dalje ne 362

miruje, pa preko politike i plaćenih političara želi da dođe do zemljišta za "siću". Na ovom primeru jedini i najveći gubitnik je država. Ali, koga to još interesuje. Po ovom scenariju već je oduzeto zemljište RZS, a već su izgrađeni stanovi funkcionera. Kako su se i kome plaćale usluge za krađu državne imovine? Direktor Zavoda Tomislav Obradović dobio je kuću u izgrađenom kompleksu u ulici Blagoja Parovića br. 115 g, zatim kuću na lokaciji Izvorska 69 i stan na lokaciji Kraljice Katarine 126. Kuću je, navodno kupio Tomislavov kum, izvesni Rokić, iako se telefon broj 2546501 još uvek vodi na Tomislava Obradovića. Ovo je nagrada za ćutanje na dopis Opštine Čukarica, koja nije na adresi Kneza Višeslava 72 našla republički zavod za sport, tada Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu i medicinu sporta. Verovatno su kuriri bili slepi, ili je sposobni Tomica u stilu Dejvida Koperfilda negde sakrio Zavod? Kad već na adresi nema zavoda tu teritoriju je kao "ničiju" zemlju okupirao niko drugi do ovejani prevarant Žika Muštikla. Ako nema Zavoda onda neka tu niknu najluksuznije i najskuplje vile u Beogradu, pomisli Muštikla i san mu se ispuni. Ta lokacija je sada stecište raznoraznih belosvetskih probisveta - od aktuelnih ili propalih političara, preko njihovih prijatelja kriminalaca, do haških optuženika i begunaca. Kada bi se žicom ogradio taj prostor bio bio to jedan od najlepših i najpravičnijih zatvora u svetu. Svi stanovnici sa tog područja mirno bi prihvatili lišavanje slobode, jer na glavi imaju toliko putera da se cakli ceo Beograd. 363

Dakle, sposobni prevarant, direktor Zavoda Tomislav Obradović je za saučešništvo u teškom krivičnom delu bogato nagrađen, ali on se u svojoj firmi predstavlja kao stambeno nezbrinut. Na ulici je, bez krova nad glavom, a direktor. Nije u redu. Zato s pravom traži da mu se dodeli potkrovije u kući u ulici Blagoja Parovića br. 121. Međutim, tu je velika enigma i ostaje veliko pitanje kako ovaj prostor još nije dobio? Inače, Tomislav Obradović je dugogodišnji saradnik sportske mafije sa kojom razrađuje i realizuje "hemijsko čišćenje i pranje" novca kroz Zavod. Tako je, recimo, Zavod "rekonstruisan" parama, koje je dodelio tada odlazeći predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran. " Građevinski radovi" toliko su koštali da je prema mišljenju veštaka, mogla da se podigne slična zgrada pored postojeće. Troškovi su, precizno rečeno desetostruko naduvani, a da niko od nadležnih nije reagovao. Drugi primer je nabavka opreme bez koje navodno Zavod ne može. Istina, mnogo toga nedostaje ovoj nekada renomiranoj kući, posebno kada je reč o testiranju sportista. Oprema je za tu namenu nabavljana tako što je istu trebovao Nebojša Ilić, verni sledbenik Danka Đunića. Od 15 instrumenata, koji su na Ilićevo insistiranje stigli u Zavod samo dva su u funkciji. Sa ostalih 13 svi mogu samo da se slikaju, a plaćeni su papreno. Koliko su od tog posla pojedinačno bili dobri Obradović i Ilić ne zna se, ali neko od njih dvojice propevaće tamo gde lopovi imaju solo partiture - u istražnom odeljenju Okružnog zatvora u Beogradu. Tomislav Obradović, gle čuda, ima iste ili slične lopovske poglede na svet kao i njegovi " prijatelji" Predrag Manojlović, Đorđe Perišić i Dragan Kićanović. On je u stvari bio insajder sportske mafije u Republičkom zavodu za sport, instituciji na prvi pogled ne toliko zanimljivoj javnosti. Upravo takvim, od očiju sklonjenim mestima pare se na slađe peru, sve dok u Košutnjaku mečka ne zaigra pred pravim vratima. Obradović će sigurno, kada gospodari to budu hteli završiti u zatvoru sa svojom lopovskom družinom, a sa njim pod ruku će i SPS kolega Zoran Baki Anđelković. Kada budu ležali na višegodišnjoj robiji sećaće se kako su lako uspevali da uzurpiraju zavodske objekte i zemljište. Ko zna možda će cela ta ekipa izdati neki lopovski priručnik? Srbija je priznaćete zemlja čuda. 364 TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005.

Na Šampionatu Evrope pobedio naš mentalitet: Arena na tenderu, najveći gubitnici političari

Bez komemoracije

Poraz od Francuske i ispadanje iz daljeg takmičenja bez plasmana doneli su samo jednu reč, koju sebi vrlo retko kada kažemo: BRUKA! Ali, postavlja se pitanje: čija? J. Karanavić Ko kaže da smo mi uopšte negde nešto izgubili? Na 34. Evropskom prvenstvu u košarci pred domaćom publikom pobedili smo Izraelce i Letonce, a zamalo smo, kažu, mogli da igramo u finalu, drugo, nismo doživeli poraz u našoj dičnoj Areni. dobili smo na iskustvu i saznanju da smo hvaljeni kao dobri organizatori i odlični domaćini. Naravno, sve ćemo učiniti da se naš loš plasman zaboravi, a na Svetskom prvenstvu u Japanu možemo očekivati da odbranimo titulu svetskog prvaka, ako nas pozovu ... Jer, mi visoko cenimo sebe. Tako smo se junačili i na Kosovu ne jedanput u proteklih stotinu godina. S ponosom slavimo 1389. godinu, kao junaci. Nešto slično smo doživljavali minulih decenija, pa i danas na našem tlu, odnosno Kosovu i Metohiji. Sport nije daleko od svakodnevnog života, od našeg mentaliteta, navika, shvatanja, mogućnosti i poimanja šta je vredno i kada treba nešto promeniti i naučiti. Nama je svaki naš neuspeh slučajan, samo malo nam je nedostajalo da budemo najbolji. Poraz od Francuske i ispadanje iz daljeg takmičenja bez plasmana doneli su samo jednu reč, koju sebi vrlo retko kada kažemo: BRUKA. Ali, se postavlja pitanje čija? Otkud toliko velika očekivanja od naših košarkaša pod rukovodstvm ekstra gubitnika Željka Obradovića? Na Evropskom prvenstvu u Švedskoj smo bili nešto manje slabi i osvojili šesto mesto. U Atini na OI osvojili smo 11 mesto. na pripremnim turnirima osim u Podgorici bili smo poslednji. Kada smo gubili te najavne susrete, smatrali smo da to nije važno. Kada smo pobeđivali, mislili smo da će našim protivnicima u našoj Areni same gaće da spadaju, čim nas ugledaju. Ali do te naše lepotice, ponosa, do Beogradske Arene nismo ni došli!!! Bruka nije poraz od odličnih Francuza ni Španaca. Bruka je naša što smo verovali u nešto što nije imalo nikakve osnove. Samo na šta liči 365 ležernost i neodgovornost da posle debakla u Atini niko nije zatražio odgovornost, niko nije dao analizu, niko nije ukazao na naše slabosti. Jadno 11-to me sto nije zvonilo na uzbunu. Nešto pre više od godinu dana na konferenciji za novinare u Atini, bivši predsenik OI SCG, velikan naše košarke Dragan Kićanović rekao je da to nije bilo ništa strašno, da smo mogli mnogo bolje da prođemo da smo nekome dali poen, dva više. Mi smo uvek zadovoljni sobom, jer smo zaboga najbolji na ovim prostorima. Imamo sve bolje od drugih, pametniji smo, jači, uostalom imamo i veću "onu stvar" od tamo nekih iz Evrope ... Eto to je, priznajmo, naša bruka, a ne bruka nadobudnih košarkaša koje smo mi proizveli u bogove, majstore, čarobnjake, najbolje na svetu. Pa onda je normalno da svuda gde se pojavimo osvajamo zlato! I još nešto, majstori smo da sakrijemo vlastite slabosti i nedostatak, iako ih dobro znamo. Znamo zašto Peđa Stojaković nije hteo da dođe pod komandu Željka Obradovića? Znamo zašto je vrsni selektor Pešić oterao Radmanovića itd .. Znamo da su, kao i svi mi (u stilu naših političara) košarkaši, pa i drugi naši sportisti puni sujete, nerealnog samopouzdanja, skloni kompleksu više vrednosti, surevnjivi, uobraženi, tako da gotovo niko ni sa kim ne govori!!! To je dakle naša bruka, naš nacionalni imidž, koji se najviše ogleda u sportu i politici. To su dve kategorije javnog života koje nas drastično opominju gde smo najtanji. U stvari, porazima naših košarkaša na minulom šampionatu najviše su izgubili političari. Izgledalo je da će proraditi njihovo međusobno nadmudrivanje, nadmetanje i razmetanje u tome ko će se sa više snishodljivosti i pijeteta slikati, ljubiti, tapšati, grliti sa nosiocima zlatne medalje, na tribinama, trgovima, kabinetima, prijemima. A ono, kvrc. Nema ništa! Izostalo je i obećanje koliko će ko izdvojiti para iz narodnih džepova da bi se, kako se kaže "debeloj guski namazali dupe". Tako je bilo sa srećnim vaterpolistima. Oni su, inače u znatno slabijoj svetskoj konkurenciji nego u košarci, doživeli počasti i bratimljenje sa najvišim političkim zvaničnicima, od Tadića i Koštunice, do Bogdanovića i gospođe Hrustanović. Uzalud su istaknuti političari i nosioci važnih funkcija u gradu i državi zatezali bore, kupovali i šili nova odela, toalete. Neke poznate ličnosti su se čak i posvetili ulepšavanju kod kozmetičara. Neki su duže nego obično boravili kod frizera, manikira, pedikira i ostalih šminkera, kako bi bili spremni za veliko slavlje. Vodeća

ličnost naše vlade je sveže ofarbala kosu, kako bi izgledala mlađe, nehajnije, nestašnije. Ali, očekivanja, iako nerealna i ničim izazvana, potpuno su izneverena. Političari to nikada neće zaboraviti! Osećaju se izigranim ... A naša Arena? Ona će uskoro dobiti nadimak - Usamljena lepoticao U zanosu, dovodi se za neki dan čarobnjak Dejvid Koperfild (ako i on ne otkaže), da nam ublaži žal za zlatom, da nas još više 366

zaludi, pa da i ono malo realnosti izgubimo do kraja. Jer, poznato je da je bolje živeti u lepim lažima nego u ružnoj i surovoj istini! Još će 15. oktobra u Areni pevati Zdravko Čolić. A posle?! Ništa. Ostvareni san će preći u suvu realnost. Gradske vlasti će se, poput zavađenih košarkaša, sukobiti sa republičkim oko toga ko će Arenu iskoristiti za svoje potrebe. Najbolje bi bilo da se ona izloži tenderu, da bi tako moćni zvaničnici mogli da privatizuju (čitaj stave u svoje džepove) još koju stotinu hiljada evra, opet iz budžeta koji se dopunjuje na račun sve siromašnijeg naroda. Kako se saznaje, ionako su se o Arenu već do sada neki dobro "ogrebali", napravili velike troškove oko izgradnje i nabavke opreme, o čemu je Tabloid pisao u jednom od prethodnih brojeva, navodeći nesavesno poslovanje Gradskog sekretara za sport Nebojše Ilića. Međutim, malo je verovatno da će tu šansu da se dobro omrsi propustiti Dragoslav Zeka Božović, direktor "Pionira", tašmajdanskih i još nekih znanih ineznanih objekata, vlasnik skupih nekretnina, koje je stekao na privremenom radu u Beogradu. Možda bi moglo da se dođe do još nekog sportskog objekta. Znajući pripadnike ove grupe otimača društvenih i državnih dobara, njih vezuje jedinstvo, zajednički interes, steći što veće bogatstvo, bez rada, kvaliteta, ali uz podršku i pomoć funkcionera DSS-a i DS-a u kojima su iz Slobinih i Mirinih skuta našli utočište i stekli prijatelje, pa čak i kumove. Predsednik Tadić im je dao blagoslov da rade šta hoće, da se zaklanjaju iza sportskih sadržaja, da uživaju zaštitu i bezbednost. I premijer Koštunica čini sve da se oni ne presele u instituciju koju zaslužuju, svega šest kilometara od Požarevca, kako bi tamo čekali svog idola koji se nalazi u Hagu ... TABLOID, broj 57, 29. septembar 2005. Treća nije sreća Bilo je to u zemlji na brdovitom Balkanu, u zemlji košarke. Nismo, dakle, zemlja prirodnih lepota, zemlja banja, šljiva, pšenice, rakije, vina, viceva, psovki. Generacije će se ponositi što potiču iz zemlje košarke. To će nas krasiti decenijama i stolećima. Istina, u istoriji će ostati zabeleženo da smo osvajali u ovom sportu sve moguće evropske, svetske titule i olimpijske medalje. A bili smo ukupno tri puta domaćini, organizatori Evropskog šampionata: 1961. 1975. i 2005. godine. Prva dva puta bili smo normalni, nismo se toliko tresli oko košarke. Ni političari nisu toliko bili zainteresovani da se bratime sa košarkašima, kao ovaj, treći put. Jednog septembarskog dana na svečan način podignut je Spomenik košarci, pored našeg ponosa - Arene. Naš državni tim je potonuo. 367

Srbija i u sportu nastavlja da ubija sama sebe

Milosrdni hitac u zavod za sport
Republički zavod za sport još uvek daje znakove života uspevajući da preživi najbestijalnije nasrtaje vodećih srpskih političara i bandita. Inače, radi se o jednoj od institucija od vitalnog nacionalnog interesa. Bez ove institucije vrlo brzo ćemo ostati bez pozicija koje u svetskom sportu imamo, o čemu alarmantno upozoravaju naj skoriji rezultati naših sportista J. Karanović Značaj ove kuće mnogo bolje sagledavaju vodeće međunarodne institucije, kao, recimo, Međjunarodni olimpijski komitet, koji očekuje upravo od ove kuće da trasira pravce razvoja sporta kao oblasti koju savremene države treba posebno da tretiraju i unapređuju. Mnogobrojna naučna istraživanja i statistike ukazuju na ključni značaj sportskih aktivnosti na podizanje kvaliteta života građana, što odgovornim državama predstavlja jedan od prioriteta. Kriminalizacija koja je zahvatila sve pore našeg državnog organizma u poslednjoj deceniji metastazirala je poput bolesnog tkiva i u ovoj instituciji na najmaligniji poznati način. Spisak pljački, razbojništava i svih drugih vidova devastiranja značajne državne imovine u slučaju Zavoda jedino nije bio upotpunjen i fizičkim ubistavima (za sada). Ali spisak ubistava nauke, struke, pameti i duha u ovoj kući je podugačak. Svi dobronamerni su poverovali da je dolaskom na kormilo ove institucije dr Nebojše Čovića kao predsednika Upravnog odbora i Mihajla Švrake kao direktora prekinut krug kriminala i agonije i da su započeti postupci ozdravljenja potrebnog celom društvu. Ova nada se brzo istopila. Naime, čim su podnete krivične prijave protiv ljudi koji su teško oštetili Zavod uništavanjem i prisvajanjem njegove imovine i čim je započeo obračun sa delom zaposlenih koji su u pljačkama i razbojništvima učestvovali, usledio je oprobani i dobro uvežbani hirurški potez Vlade Republike Srbije. Beskompromisno i u trenutku je odlučeno da se ova institucija u najkraćem mogućem roku "spasi od oporavka". Smenjeni su! Upravo oni 368

koji su smogli snage da se sukobe sa nagomilanim kriminalom su otera ni bez reči. Očigledno, proces dezintegracije i potpunog uništenja Zavoda Vlada Republike Srbije je odlučila da ubrza u skladu sa praksom koju je uvela i u svim drugim oblastima, pri tom koristeći sve moći kojima raspolaže. Vlada je imenovala potpune anonimuse u sportu, ljude nekvalifikovane za obavljanje ovih poslova, od kojih jedan od njih predstavlja i slučaj čoveka bez biografije. Da bi svoj napad na Zavod učinila što efikasnijim, Vlada je na mesto predsednika Upravnog odbora imenovala izvesnog Nikolu Jovanovića (otcepljeno krilo SPO-a), lekara iz Trstenika, verovatno i iz potrebe da betonira nepodnošljivo tanku, a preko potrebnu većinu u Narodnoj skupštini. U pronalaženju odgovarajuće ličnosti za direktora Zavoda vlada je prevazišla samu sebe. U paničnom strahu da bi neka od krivičnih prijava koje je prethodno rukovodstvo podnelo, mogla da se sudski procesuira i da se desi da neko bude i osuđen (npr. Baki Anđelković, Žika Muštik1a, Tomislav Obradović, .... ), Vlada poseže za oprobanim interventnim merama. Pronalazi čoveka bez biografije i bez ikakvog radnog iskustva na poslovima koje Zavod obavlja. I tako, ni kriv ni dužan, izvesni Nenad Popović postaje direktor Republičkog zavoda za sport. Bilo bi smešno kad ne bi bilo strašno i tužno. Čak ni istraživački tim Tabloida nije uspeo da odgonetne šta ovog čoveka kvalifikuje za funkciju na koju je imenovan od strane vlade. U sportu je nepoznat. Njegovi pokušaji da se lažno predstavi kao džudista su energično demantovani u džudo sportu. Ovo ne isključuje mogućnost da je čovek nekada i obukao kimono, ali samo kao odevni predmet. Analiza njegove stručne i naučne produkcije govori da je sva njegova dela moguće krupnim slovima ispisati na jednom listu toalet-papira, pri čemu bi ostalo dosta praznog mesta. Pa ipak, iz potpisa imenovanog grafološkom ekspertizom posle dužeg istraživanja se došlo do zaključka da je proces obuke imenovanog za potpisivanje bio dugotrajan i mukotrpan. Trud nije bio uzaludan. Potpis ne liči na delo deteta iz prvog, nego onog koje je uspešno završilo drugi razred osnovne škole. Ali zato je Nenad Popović doveden u Zavod u pratnji državnog sekretara Milana Jankovića i šefa kabineta ministra Slobodana Vuksanovića. Jednom rečju, državna teška artiljerija, čije samo prisustvo ne dozvoljava da se postavi pitanje o ozbiljosti kadrovskog rešenja. U rešenju koje je potpisao Dragan Blešić i navodno Miroljub Labus, stoji da vlada imenuje Popovića na funkciju v. d. direktora Zavoda. Postavljeni, međutim, odbija da prikaže radnu knjižicu iz njemu i vladi poznatih razloga. Možda zbog toga što bi onda bilo jasno da od potrebnih kvalifikacija imenovani pored primernog izvođenja dubokih čučnjeva i prednjih upora, jedino zna uspešno da broji do de369

set i unazad, što mu je kao animatoru telesnih aktivnosti i ski-učitelju na Kopaoniku jedino bilo potrebno. U prvom pojavljivanju na novom radnom mestu, u dva broja većem sakou u kojem se teško snalazi, sa ovlašćenjima i obavezama vezanim za obavljanje inokosne poslovodne funkcije na koju je montiran, g. Popović je kao riba na suvom. Ali zato je tu na Balkanu česta osobina - neuspešna genetska modifikacija koja je za rezultat trebalo da ima kreaciju savršenog cinkaroša, provokatora i v. d. islednika. Ne zna se čime je Zavod to zaslužio, ali vlada na najdosledniji mogući način ponižava ovu ustanovu dovođenjem odgovarajuće persone - vladinog kadrovskog rešenja. Neposredno po dolasku je prikazao da poseduje zajednički jezik i visok stepen razumevanja sa profesionalnim poltronima i podrepnim mušicama, kao i radnicima najurenim zbog kriminala i uništavanja Zavoda. Zabranio je isplatu plata zaposlenima sa samo njemu vidljivim ciljem. Po simptomima koje ispoljava, kao i po izgledu glave i tela, nepobitno je utvrđeno da je Vlada RS pronašla kariku koja nedostaje. Tačno je da je jednom ovakvom epohalnom nalazu mestu u nekoj naučnoj ustanovi, npr. antropološkom muzeju, gde bi predstavljao krunski dokaz zasnovanosti Darvinove teorije. Ovakav objekat neprocenjive naučne vrednosti sasvim sigurno ne treba da se nalazi na mestu direktora naučno-sportske institucije od vrhunskog nacionalnog interesa. Bilo bi dobro da vlada doprinese razvoju sporta vraćanjem objekta u pećinu iz koje je izvučen, gde bi bio deponovan za neki budući eksperiment. Ovaj nivo poniženja nije mogao da izdržni ni novoimenovani predsednik Upravnog odbora. Doktor Nikola Jovanović je podneo neopozivu ostavku! Ipak, nije sve tako smešno. Postoji ozbiljan problem koji se sastoji u tačnoj identifikaciji naredbodavca koji je ultimativno naložio vladi dalje donošenje kompromitujućih kadrovskih rešenja. Ovaj odgovor će se dobiti uskoro na vrlo jednostavan način. Samo treba pratiti koje će se krivične prijave i pokrenuti sudski postupci prvi obustaviti. Da li će to biti radnje iza kojih stoji Baki Anđelković, Žika Muštikla, Tomislav Obradović, ili možda neko drugi blizak nekoj od vladajućih partija, vreme će pokazati. Država nastavlja da ubija samu sebe. 370 TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005.

Prelazni rok u fudbalu počeo 1. juna, kao i obično bez velikih gužvi

Nema para za velike

Na fudbalskoj pijaci ima fudbalera koliko i jagoda u decembru. Toliko i koštaju. A kupci mogu samo da gledaju i brišu vodu koja im curi iz usta. Jovan Stanisavljević Prelazni rok u Srbiji i Crnoj Gori počeo je 1. juna i trajaće skoro dva meseca. U fokusu su najbolji srpski klubovi Partizan i Crvena zvezda. Raspadom SFRJ i prelazni rok u fudbalu doveden je na margine, tako da nove generacije ne znaju, a i ne mogu da pamte, kako je nekada bilo, kada su na Marakanu stizali Miloš Bursać, Dragan Stojković, Dejan Savićević, Darko Pančev, Siniša Mihajlović, ili kada su u Bumsku dolazili Milko Đurovski, Džoni Novak, Predrag Mijatović. Na fudbalskoj pijaci ima fudbalera koliko i jagoda u decembru. Toliko i koštaju. A kupci mogu samo da gledaju i brišu vodu koja im curi iz usta. Srbiju i Crnu goru ovog leta moglo bi da napusti nekoliko fudbalera sa reprezentapvnim stažom. Partizan bi mogao da ostane bez Vukčevića (Milan), Ćirkovića (Šalke, Berta), Đorđevića (Turska), Ilića (Koreja) Crvenu zvezdu bi vtrebalo da napuste Pantelić (Španija, Nemačka), Dudić (Everton), Žigić (Ajaks, Berta), Luković (Berenven), Krivokapić (Španija) Stara vremena su prošla, a o velikim transferima i bombama mogu da maštaju jedino navijači i novinari. Platežna moć kod naših klubova svedena je na minimum i sada jedino novca ima Partizan, dok se Crvena zvezda unazad deset godina izdržava od kredita. Ipak, najbolje posluje Zeta iz Golubovaca, odnosno njen gazda Radojica Rajo Božović, koji ima fenomenalan skauting. Popularni Raja je prošle godine debele pare zaradio na Mariću i Petroviću, koje je ispred nosa srpskim klubovima pokupio po seoskim turnirima užičke regije. Kao veliki prijatelj Partizana uspeo je da sabotira prelazak mladog Marića u Crvenu zvezdu prodavši ga grčkom Olimpijakosu. U Bumsku je za dobar novac ipak poslao Petrovića, koji se u debitantskoj sezoni u crno-belom dresu nije najbolje snašao kod Vladimira, čika Crnog, Vermezovića. Ni ovog leta situacija nije nimalo bolja. U domaćim okvirima ne postoji mnogo mladih i kvalitetnih igrača. Ponovo je u fokusu Zeta i njeni 371 igrači Trajković i Rašković, kao i Milan Stepanov iz Vojvodine. Pominje se i štoper kulskog Hajduka Ivan Ćirka za koga je zainteresovan Partizan. Kompanija Braća Karić koja je preuzela Zemun nije fudbalerima isplatila dugovanja skoro godinu dana, tako da se može očekivati rasulo u Gornjoj varoši. Najbliži Humskoj je povratnik iz Francuske Niša Saveljić. Kada budu izabrali predsednika i dobili novac crveno-beli razmišljaju da na Marakanu vrate Gorana Drulića, Nenada Lalatovića i Gorana Bunjevčevića. Stidljivo se pominje i kupovina Milana Jovanovića iz ruske Lokomotive, ali krajnje je jasno da Zvezda za njega nema para. Titula najboljeg i najkorisnijeg igrača Meridijan Prve lige Srbije i Crne Gore sigurno mnogo znače Trajkoviću, a još više njegovom gazdi Božoviću. Javna je tajna da Crvena zvezda želi mladog asa u svom veznom redu, ali da nema više od 500.000 evra da ponudi za njega. Partizanu profil takvog igrača nije potreban bez obzira što se priča o odlasku Simona Vukčevića u Milan, pa će Zečević i Bjeković dati sve od sebe, kao i lane u slučaju Marića, da mladi as ode u inostranstvo umesto u komšijski tabor. Po onoj srpskoj poslovici "da komšiji crkne krava". Sto se tiče mladog Raškovića situacija je krajnje jasna. On je već jednom nogom u Humskoj, iako je do srži navijač Crvene zvezde, pa se malo i opire transferu. Ako ode u Humsku, što je vrlo verovatno Zeka i Bjeka će od njega napraviti nepopravljivog grobara, kao što je ispao i slučaj za Zoranom Mirkovićem, kojem cela porodica navija za crveno-bele, a rođeni brat mu se zove Zvezdan. Fudbalska pijaca u SCG je otvorena. Roba je skupa. Kvalitet je raznolik. Kupci su siromašni. Na vama je da pro sudite kuda ide naš fudbal. TABLOID, broj 41, 9. jun 2005 Emeghara i Boja - osam miliona Partizan bi mogao dobro da zaradi na svojim strancima. Interesovanje za Nigerijca Ifeanija Emegharu pokazali su francuski Okser i ruski klubovi Lokomotiva i CSKA, dok bi Kamerunae Pjer Boja, takodje mogao put Francuske. Obeštesenje za obojicu nije malo. Iz poverljivih izvora saznajemo da Zarko Zečević za Emegharu traži tri miliona evra, dok sloboda Boje košta celih pet miliona. Treći Partizanov stranac Nigerijac Obijora Odita sigurno ostaje u Humskoj. Njemu bi mogao da se pridruži Mađar Zo1tan Ber iz Debrecina, ali samo u slučaju da kapiten Saša Ilić napusti crno-bele. 372

Pavle Simić, autor knjige "Srpska škola fudbala", o treninzima sa mlađim kategorijama fudbalera

Decu nam uče neznalice

Imamo veliki broj stručnjaka trenerskih škola, ali i malo znanja. Praktično niko neće da radi sa decom, jer je struka devalvirana. Trenere mlađih kategorija klubovi ne plaćaju, pa umesto stvaralaštva imamo na delu čistu korupciju ... Igraju bogati, a gledaju siromašni - kaže Simić, koordinator instruktora u FSS i autor pomenute knjige "Srpska škola fudbala" Kažu da su osim trenera mnogo veći problem roditelji? - To je tačno roditelji su često najveća prepreka, ali bez njih se ne može, jer oni finansiraju pripreme i takmičenja. Međutim, oni se često mešaju u stručne stvari ometajući trenere i traumirajući decu. Ovde je reč o novokomponovanim bogatašima, ko- 373

ji svojoj deci žele da obezbede status u sportu, kao što ga oni imaju u društvu. Žele po svaku cenu da im deca igraju fudbal. Tome nisu uspeli da se odupru ni naši najtrofejniji klubovi Partizan, Crvena zvezda, zatim Zemun, Obilić i ostali .... Kakve su posledice? Agresivnost roditelja izaziva stres kod dece. Pokojni Florijan Matekalo trener Partizana često je govorio "Roditelji su upropastili više talepata nego svi treneri zajedno". Sta još zamerate trenerima? Mnogi treneri koji rade sa mladima su funkcionalno nepismeni da rade sa njima. Ne znaju ni mentalna ni biološka svojstva svojih učenika. Bitno im je da pobeđuju i ostvaruju dobre rezultate, kako bi izgradili svoj status u klubu. To nije ispravan rezon, jer se tako stvaraju felerični igrači za koje kako vidimo u prelaznom roku niko ne pokazuje interesovanje. Vaša knjiga je naišla na velike simpatije naročito kod trenera mladih kategorija? Za dvadeset poslednjih godina u Srbiji nije objavljena slična knjiga. U njoj je sve urađeno na savremen način po evropskim i svetskim principima. Do sada se radilo improvizovano ja sam ujedinio sva ta znanja i ponudio trenerima da se na najbolji način edukuju. Verujem da će ovo biti dovoljno da ponovo stvaramo igrače poput Dejana Stankovića, Kežmana, Mijatovića, Mihajlovića i ostalih asova. Bez pravih stvaralaca fudbal će nam završiti u čabru- zaključio je Pavle Simić. 374 TABLOID, broj 49, 4. avgust 2005.

Prodavci magle na Marakani

Piksi je prevarant
J. Karanović Jedna novija fudbalska anegdota, koja se priča po čaršiji kaže da je novi predsednik Crvene zvezde Dragan Stojković uhvatio zlatnu ribicu i da ga je ona zamolila da je pusti, a da će mu zauzvrat ispuniti tri želje. -Zele o bih da postanem predsednik Fudbalskog saveza SCG izrazio je Piksi prvu želju - Postao si. - Druga želja mi je da pobegnem sa Terazija 35, pošto se nećemo kvalifikovati za Svetsko prvenstvo, a da odem na Marakanu i postanem predsednik Crvene zvezde. - I ta želja ti je ispunjena. - Moja treće i najvažnija želja je da jednom postanem uspešan. - E tu želju ti ne mogu ispuniti - zaplaka se zlatna ribica videvši sebe na roštilju. Ako je kako priča kaže zlatna ribica morala da zaplače i od Dragana Stojkovića ne može da napravi uspešnog čoveka, šta će onda biti sa Crvenom zvezdom, koju je od 6. jula preuzeo eks-predsednik FSSCG. Na sceni je koliko vidimo velika prevara. Piksi je u predizbornoj kampanji davao silna obećanja - da će dovesti svetski poznate trenere Gulita, Tiganu, Stoičkova, Hadžija, a doveo je umesto njih Valtera Zengu, koga su i Rumuni oterali bez imalo griže savesti i koji u svojoj Italiji ne može da nađe klub ni u četvrtoj-petoj ligi. Sportski hroničari su izračunali da je ma šta Dragana Stojkovića išla toliko daleko da je obećao navijačima da će na Marakanu dovesti preko četrdeset novih igrača. Toliko je imena prodefilovalo u medijima, kojima je Piksi obećavao stabilizaciju Crvene zvezde. To nije sve. Popis obećanja kada su sponzori u pitanju takođe nije mali. Predsednik je toliko zastranio da je računao na amneziju nesrećnih navijača. Pominjana je Tojota od koje je dobio neka kola na uslugu, Soni, Mizuno, japanska televizija, koja će prenositi sve utakmice Crvene zvezde pošto će na Marakani igrati dva-tri japanska reprezentativca. Međutim, prvenstvo je počelo, šampionat se zahuktava, ali kosooke ne vidimo na Marakani, kao ni kamere japanske televizije. 375 Upleo je zlosrećni Piksi u tu priču i premijera srpske vlade dr. Vojislava Koštunicu, dok mu iz njegovog kabineta nisu ozbiljno zapretili da ako još jednom pomene "susret" sa Koštunicom (za koji premijer nije ni čuo ni znao) da će republička vlada izdati zvanično saopštenje da je sve to Piksijeva laž i izmišljotina. Suspenzija preti Crvenoj zvezdi Sve važne smene ljudi i sve važnije promene na Marakani Dragan Stojković je obavio sam bez Upravnog odbora, kojeg još nije uspeo da formira. Sada je u fazi da juri ljude i moljaka ih da uđu u UO, kako bi svojim ishitrenim odlukama mogao da da kakav-takav legitimitet. Jedna od katastrofalnih odluka novog predsednika Crvene zvezde Dragana Stojkovića Piksija je postavljanje Stevana "Dike" Stojanovića za sportskog direktora kluba. Na Marakani se, svi su izgledi, prave ludi i ne hajući da Stojanović kao menadžer sa licencom FIFA, uopšte nema pravo da radi u klubu. U slučaju da FIFA sazna da Stojanović u Crvenoj zvezdi radi kao direktor, našem najtrofejnijem klubu sledi suspenzija od koje se ekipa iz Ljutice Bogdana nikad više ne bi oporavila. Posebno pitanje je šta je Stevan Stojanović postigao u životu od kako je otišao iz Crvene zvezde. Čime je to osim neviđenom lojalnošću Draganu Stojkoviću zaslužio da dođe na mesto direktora crvenobelih. Samo prodaju igrače Bolji poznavaoci prilika na Marakani, znaju da je Piksi obećao kule i gradove dok nije izabran za predsednika. Međutim, sada umesto sponzora i ozbiljne finansijske injekcije, on na Marakani okuplja sve same menadžere, kako bi prodali Zvezdine najbolje igrače. Kao muve na govno tu su se sjatili, Ranko Stojić (za kojeg se verovalo da ima neki integritet), Milan Ćalasan, već apostrofirani Dika Stojanović, a sve sa ciljem da uvale nekog Zvezdinog igrača, kako bi klug mogao da funkcioniše, a oni napune džepove. Citavo leto oni kao u nekoj latinoameričkoj sapunici prodaju kapitena Marka Pantelića i nikako da ga prodaju. Ovih dana su ruskoj Alaniji uvalili Slavoljuba Đorđevića, da bi se sada ostrvili na golgetera Nikolu Žigića. Za njega traže 10 miliona evra, kako bi se dobro podmirili i Piksi i svita njegovih propalih menadžera. Dogodilo se ono što su dobronamerni ljudi slutili. Piksi nije došao na Marakanu da podiže klub i

osvaja trofeje već da proda sve igrače, koji nešto vrede. Onda nije čudno što u zagrebačkom tisku pred gostovanje u Zaprešiću nesrećni Piksi javno priznaje da je "čovek koji voli lovu". 376 Sramni portparol Neverovatno je kakve je sve smešne poteze pred očima fudbalske javnosti vukao Piksi. Smenjivao je Džajićeve ljude, a na njihova mesta dovodio poslušnike samo pod jednim uslovom da nemaju više od srednje škole, kako i formalno ne bi bili iznad njega. Ipak, najsramniji potez je izbor zvaničnog portparola kluba u liku Milana Boškovića sportskog reportera TV B-92. Njega je, kažu na Marakani, izabrala Snežana Stojković fudbalski sve agilnija supruga novog predsednika crveno-belih. Kakvo je to samo ruganje profesiji, nezavisnom novinarstvu, kada reporter jedne ugledne TV stanice, koja pretenduje na nezavisnosti, služi samo jednom klubu, Crvenoj zvezdi. Raditi u nezavisnom mediju, i služiti samo jednom klubu, naravno za pare, je veliki šamar novinarskoj profesiji. Čudi nas da Udruženje sportskih novinara ne raguje, ili se bar ne oglasi .. Pomenuti Milan Bošković ne samo da ruši ugled sportskih novinara, već svojim nastupima na konferencijama Crvene zvezde javno devalvira jednu ozbiljnu profesiju. To što je profesija sportski novinar u našim uslovima zgažena i ponižena najveće zasluge imaju upravo Boškovići i njemu slični. Hajde gospodo iz Uduženja sportskih novinara da vidimo da li odobravate to što mučni Milan Bošković radi, ili se možda slažete sa takvim ponašanjem sve čeznuvši da i vi postanete profesionalci a la Bošković. Dobro bi bilo da Veran Matić jednom zaćuti i da više nikada ne prozbori ni jednom o slobodnom i nezavisnom novinarstvu. 377 TABLOID, broj Sl, 18. avgust 2005. Intervju: Predrag Gavrilović

Sport nam je uništen
Naš sagovornik je prof. dr Predrag Gavrilović, predsednik Saveza za rekreativni sport Srbije. Ovaj sportski stručnjak je vodio izradu postojećeg Zakona o sportu, a poslovi kojima se bavio od naučno-istraživačkog rada do poslova savetnika ministra sporta ga kvalifikuju da kompetentno analizira sadašnji trenutak u kojem se sport Srbije nalazi. Inače, kao bivši sportista i reprezentativac u atletici (skok uvis), sa bogatim iskustvom u radu sa sportistima, sportskim stručnjacima i sportskim organizacijama, autor preko 150 naučnih i stručnih radova. Aleksa Jovanović Teme našeg razgovora sa prof. Gavrilovićem mogu da budu veoma raznolike, ali mi ćemo se usredsrediti samo na aktuelno stanje u našem sportu. Kako ocenjujete gde se danas nalazi naš sport u odnosu na svetske trendove? Svetski trendovi, kada je sport u pitanju, uniformni su i u svim razvijenim zemljama sveta se položaj i značaj sporta prepoznaje na više manje jedinstven način. Pravo na bavljenje sportskim aktivnostima se prepoznaje kao sastavni deo korpusa osnovnih ljudskih prava i kao takvo ga prepoznaju zakonodavci koji ga sistemski pozicioniraju na sve kvalitetniji način. Zato ne čudi da se u domenu takmičarskog sporta pojavljuje sve veći broj zemalja koje igraju sve značajniju ulogu u ukupnom svetskom sportskom proizvodu. U prestižnim sportovima na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama broj zemalja učesnica raste, a osvajači medalja dolaze iz zemalja koje ponekad teško nalazimo na karti sveta kakve su Sao Tome i Principe, ili Sent Vinsent. Nažalost, mi ne samo da ne pratimo te trendove, mi imamo izrazito zaostajanje ne samo za svetom, nego i za rezultatima koje smo nekada sa lakoćom osvajali. Pomenuli ste male i nedovoljno poznate države. Gde se mi nalazimo u odnosu na njih? - Možda nije najsretnije upoređivati se sa državicama koje su odskora na svetskoj sportskoj sceni. Kada bih napravio komparaciju sa 378

državicama koje se nalaze u ekonomskoj ekspanziji zahvaljujući eksplozivnom razvoju turizma ili neke druge privredne grane, mnogi bi mi prigovorili, ali zato sa mnogo razloga mogu da napravim paralelu sa komšijama. Pri tome, ako bih za usporedbu uzeo Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i da ne nabrajam dalje, svakako bi mi se zamerilo što se stavljamo uz bok takvim sportskim velesilama, pri tom zaboravljajući da smo se sa ovim zemljama ne baš tako davno uspešno nosili. Danas možemo da se uspoređujemo sa Hrvatskom i Slovenijom, sa kojima imamo mnogo zajedničkih i dodirnih tačaka. U ovim upoređivanjima konstatujemo ono što se videlo na poslednjim Olimpijskim igrama u Atini prošle godine. Mi smo iza ovih država po postignutim rezultatima. Ali to nije sve. Situacija je još gora nego što to letimičan pogled govori. Jednom rečju, oni iduu. napred, a mi nazad. Ko je odgovoran i kriv za to? Šta oni imaju, a mi nemamo, šta oni znaju, a mi ne znamo? Zašto nemamo više asova u sportovima kao što je atletika, boks, rvanje, plivanje, gimnastika ... ? Zašto gubimo pozicije i ugled u sportovima u kojima smo bili neprikosnoveni kao npr. u košarci, rukometu, fudbalu ? - Ove zemlje su jasno sagledale državni značaj sporta i obavezali su državu da o njemu kao o sistemu brine. Mi smo to uradili samo deklarativno, a najnovije tendencije govore da ćemo ovu oblast od prvorazrednog nacionalnog interesa staviti na marginu državnih interesa. Postojeći Ustav i Zakon o sportu, koji imaju zadatak da pozicioniraju sistem sporta i urede njegovu strukturu i funkcionisanje, sistematski se ne primenjuju i krše. Ono malo novca koje se izdvaja u budžetima se iz godinu u godinu drastično smanjuje i troši nekontrolisano na funkcije za koje odgovorno tvrdim da ne predstavljaju državni interes. Gde su sada institucije koje su najodgovornije za stanje koje vidimo? - Sistem sporta je koncipiran tako da se oslanja na tri uporišne tačke. To su Ministarstvo sporta, Sportski savez Srbije i Republički Smrt SSS rođenje SAS Da bi se i formalno oglasila smrt Sportskog saveza Srbije isti ljudi su pristupili organizaciji alternativne institucije, ali skrojene po njihovoj meri i interesima. Tako nastaje Sportska asocijacija Srbije. Ova organizacija dobiia priznanje kojim se krše osnove postojećeg Zakona o sportu. Šta više u njenom promovisanju opet resorni ministar igra glavnu ulogu implicitno proklamujući po ko zna koji put da je za njega važeći zakon mrtav, dok je novi još uvek u inkubatoru iz kojeg je pitanje da li će uopšte izaći. 379 zavod za sport. Ovo nije naš izum nego predstavlja optimalan model organizovanja prisutan u uspešnim zemljama sveta. Mi smo ga kod pisanja Zakona o sportu samo preslikali i prilagodili našim uslovima Pogledajte kako te tri uporišne tačke danas izgledaju. Ministarstvo sporta ne postoji, a ministar koji bi trebalo da brine o sprovođenju zakonskih odredaba sistematski ih ne poštuje i krši. Sportski savez Srbije je delovanjem nadležnih državnih organa i nepoštovanjem važećih propisa doveden u stanje ni života ni smrti. Republički zavod za sport, kao nekada vodeća naučno stručna institucija na Balkanu i u bližem delu Evrope je nakon prvih uspeha na planu raščišćavanja zatečenih odnosa ponovno tone u duboku komu zahvaljujući delovanju istih ljudi. Gde se tu nalazi Uprava za sport? Gde su druge institucije kao Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore? Postoje i neka tela koja imaju zadatak da brinu o sportu. - Uprava za sport je formirana da bi se otvorio prostor za razbijanje sistema sporta kakvim ga vidi Zakon o sportu. Ova struktura koja se formalno nalazi u sastavu Ministarstva prosvete se u potpunosti otela svakoj kontroli. Svoje osnovne poslove ne obavlja, sredstva budžeta deli mimo zakona i diskreciono prema ličnim afinitetima, nikoga ne izveštavaju o svojim aktivnostima i nikome ne polažu račune kako zakon predviđa. Olimpijski komitet SCG predstavlja generala bez vojske. On je nacionalni komitet države koje nema. Naime, državna zajednica je Ustavnom poveljom dobila ovlašćenja u nekim oblastima koje ne obuhvataju sport. Sistem sporta je u isključivoj nadležnosti država članica. Zbog toga nema budžeta, nema jedinstvene politike, nema ni zajedništva jer sport Crne Gore ne želi da ide stranputicama kojima OK vodi pučističko rukovodstvo. Ovakvo ponašanje postaje sindrom koji se provlači kroz celokupno sportsko biće. Insistirate da se zakoni ne poštuju i to od strane ljudi koji su zaduženi da obezbede zakonitost funkcionisanja sistema sporta. Kao što sam već rekao, na snazi je Zakon o sportu, koji je donesen 1996. godine, ali koji nikada nije dovršen i koji se sistematski krši. Nepristrasni pravni stručnjaci tvrde da su osnovna rešenja data u ovom zakonu vrlo kvalitetna, ali to ne smeta onima koji treba da ga primenjuju da tvrde kako je ovaj zako potrošilo vreme. Moram da upozorim da zakoni nemaju rok trajanja, nego da su ili dobri ili loši. Ima dosta slučajeva da se u razvijenom svetu koriste zakoni koji su stariji i od 100 godina. Činjenica

je da niko od onih koji neargumentovano kritikuju postojeći zakon, nije napravio analizu njegove dosadašnje primene. To što nema analize nije smetalo grupi samozvanaca da pristupe izradi novog zakona. U poslednjih godinu dana smo imali priliku da vidimo pet međusobno dijametralno različitih predloga koje je pripremila ista grupa, institucionalno locirana u 380

tzv. Savetu za razvoj sporta. Na sreću, određeni broj fantomskih sportskih tela koja su pretendovala da uzmu učešća u izradi novog zakona, kakav je bio nekakav Sportski forum, već je spontano prestao da postoji. Dezorijentacija ljudi koji hoće da vode sistem sporta je očigledna. Postojeći zakon ne poštuju i sistematski gaze, a novi ne donose. Postojeći zakon predvidja red i transparentnost u raspoređivanju sredstava budžeta, koja se danas dele bez kriterijuma i za pozicije koje pripadaju drugim resorima i nadležnostima. Privid transparentnosti održavaju javnim konkursom kojim sportskim programima dodeljuju manje od jednog procenta budžeta i to po odluci komisije koju su sačinjavali mašinski inženjer, pravnik i agronom (Aleksandar Šoštar, Nenad Đurđević i Zorica Arsenić). Novi zakon je bio najavljen za početak ove godine. Navodno je bila sprovedena javna rasprava o čijim rezultatima niko ništa ne zna. Ko je odgovoran što nema novog zakona? Glavna odgovornost za iniciranje, izradu i trenutni status novog zakona leži na ljudima iz Saveta za razvoj sporta. Ovaj Savet je dogovoren na Olimpijskim igrama u Atini između ljudi koji su ključno doprineli debaklu naših sportista. Znajući da će nešto morati da se korenito menja ovi ljudi su rešili da ponovno ponude "nešto novo", uostalom kao i decenijama do sada. I tako smo dobili ilegalni Savet u čiji satav ulaze Bora Stanković, Mile Tomić, Žarko Zečević, Predrag Manojlovjć, Bratislav Đorđević, Snežana Lakićević-Stojačić, Nebojša Ilić, Ivan Ćurković i Aleksandar Šoštar. Bez namere da ocenjujem ko je tu interesno povezan, a ko korumpiran, ucenjen ili prevaren, odgovorno tvrdim da se radi o ilegalnoj grupi koja je uzurpirala pravo da sudbinski odlučuje o životu i smrti srpskog sporta. Osnovni cilj ove interesne grupe je bio da "prekroji" postojeći sistem sporta i sve konce, a time i odlučivanje o sredstvima, stave u svoje ruke. Pošto su isti ljudi kontroliali OKSCG sa tadašnjim predsednikom Draganom Kićanovićem na čelu, prvobitna namera je bila da se ovoj instituciji daju sva ovlašćenja. Naredni događaji su za ovu grupu bili nepredvidljivi i sve je poremetio legalno izabrani predsednik OKSCG Filip Zepter. Zbog toga je zakonski projekat trebao da zastane da bi se, u međuvrmenu, "popravilo" ono što je "pokvareno" Cepterovim dolaskom. To je pravi uzrok stanja koje je danas svima poznato. Šta je ponuđeno tekstom nacrta novog zakona? Ako uvažite činjenicu da je do sada u javnosti kružilo pet dijametralno različitih predloga, od kojih ni jedan nije uvažio primedbe sportskih organizacija, dozvolićete da se osvrnem samo na ono što je bilo isto u svih pet predloga. Zajedničko im je: nekontrolisana privatizacija sportske imovine, puštanje niz vodu sportskih organizacija i otvaranje mogućnosti za promenu namene sportskim objektima koju danažnji zakon ne dozvoljava. Model privatizacije predviđa da se 40% 381 imovine podeli BESPLATNO zna se već kome. Do kontrolnog paketa bi se došlo pod izrazito povlašćenim uslovima, čime bi se legalizovalo pretakanje imovine procenjene na najmanje 1.000.000.000 Evra iz društvenog u privatni status. Samo bi nečija deca mogla da nakon toga uživaju u onome što su svi građani ove zemlje zajedno stvorili. 382

Da li ima sukoba interesa u ovom predlogu? Svakako. Osnovni sukob je sukob ličnog i opšteg interesa koji ovaj predlog zakona razrešava u korist obezbeđenja ličnog interesa nekolicine povlašćenih. Kako je moguće da niko od nadležnih ne reaguje? Kada je reč o nadležnim državnim organima onda morate da imate u vidu činjenicu da npr. resorni ministar Slobodan Vuksanović deluje u interesu navedene grupe, što već svima očigledno. Samo se treba setiti sa koliko je energije ovaj mladi političar zahtevao preko medija od legalno izabranog predsednika OKSCG Filipa Ceptera da podnese ostavku. Dakle, on kao REPUBLIČKI ministar traži da predsednik SAVEZNE NEVLADINE organizacije napusti mesto na koje je izabran. Ovako elementarno nepoznavanje zakona i propisa ne priliči jednom ministru Vlade Srbije. Da ne govorimo o kršenju međunarodnih propisa kakav je Evropska konvencija o pravima čoveka, Olimpijska povelja itd. Njegovo ponašanje, ako bi se prihvatilo od drugih članova Vlade Srbije, onda bi uskoro na zasedanju Arhijerejskog sabora SPC mogli da vidimo npr. Velju Ilića koji traži od patrijarha Pavla da napusti svoje mesto i ode u Hilandar. Što se tiče Narodne skupštine nemojte da očekujete previše. Poslanici su po mom mišljenju spremni da dižu ruke kao navijeni, ako se prethodno postigne partijski dogovor, koji sasvim sigurno nije zavisan od kvaliteta ponuđenog zakonskog projekta, nego predstavlja rezultat međupartijsIsih dogovora i trgovine. Sta je sa trećim uporištem sistema sporta - Republičkim zavodom za sport? Ova svojevremeno vrhunska naučno stručna institucija poznata daleko izvan granica prethodne Jugoslavije, dovedena je do potpunog raspada. Vladimir Cvetković je kao tadašnji ministar sporta, ali i nekadašnji vrhunski sportista, sagledao značaj ove kuće za sport i sportiste Srbije i ova institucija je našla mesto u postojećem Zakonu o sportu. Tako su stvoreni zakonski preduslovi da se ova kuća revitalizuje i stavi u funkciju priprema sportista Srbije. Zadatak ove institucije je da pruži naučno i stručno obezbeđenje pripremama sportista, stručnom usavršavanju sportskih stručnjaka i da obezbedi upravljačke informacije državi kako bi se raspoloživa sredstva koristila na najefikasniji način. Prethodna rukovodna garnitura je zatekla mnogobrojne malverzacije i nepravilnosti u radu ove kuće koje su provodjene sa ciljem uni383 Nisam ubeđen da se ovo dešava slučajno i pod pretnjom da me optuže za kreiranje "teorije zavere", spreman sam da tvrdim da je i ovo posledica delovanja istih ljudi

štavanja institucije i njenog prepuštanja nekontrolisanoj privatizaciji i drugim vidovirna uzurpiranja njene imovine. Nova rukovodna garnitura je prekinula ove aktivnosti i pokrenula je niz postupaka pred nadležnim organima. Iznenada, Vlada razrešava organe koji su započeli ozdravljenje Zavoda. Dobio se utisak da je u trenutku u kojem je Zavod konačno trebao da stane na noge donešena odluka da se vrati na staro i dovrši započeti posao rasturanja ove kuće. Hoćete da kažete da onaj tronožac na kraju ima samo jednu nogu? Nažalost tako je, a najstrašnije je što ta noga ne naslanja na Vladu Srbije nego na druga neformalna mesta odakle se očigledno upravlja preko vladinih funkcionera koji se mnogo ne pitaju nego samo nezainteresovano izvršavaju naloge. Jasno je da ovde ravnoteže nema i da će naš sport da klizi sve brže i sve niže. Da li bi alarmiranje najviših državnih vrhova moglo da spreči ovakav scenario? Nisam uveren. Najviši državni funkcioneri su u domenu zakonodavne aktivnosti preokupirani izradom i donošenjem novog Ustava. U zvaničnom Vladinom predlogu novog Ustava sport je u potpunosti IZBAČCEN. Dakle u trenutku kada Organizacija Ujedinjenih Nacija prihvata pravo na sportske sktivnosti kao jedno od elementarnih ljudskih prava, kada se 2005. godina proglašava godinom sporta i telesnog vaspitanja u svetu, naša "reformska" Vlada nas svojim predlozima vraća u srednji vek i preseljava u subsaharsku Afriku. Čak je proskribovani postojeći Ustav u tom pogledu neuporedivo bolji jer jasno pozicionira sport i taksativno propisuje obaveze za državu kada je sport u pitanju. Nisam ubeđen da se ovo dešava slučajno i pod pretnjom da me optuže za kreiranje "teorije zavere", spreman sam da tvrdim da je i ovo posledica delovanja istih ljudi. Zbog toga bi rešenje moglo da se potraži u promeni "savetnika" koji su tendenciozno i u isključivoj funkciji ličnih interesa "savetovali" vodeće političare i funkcionere ove države. Tvrdim da stručne i poštene pameti ima u ovoj državi, jedino je pitanje da li postoji potreba da se pronađe i da li ima ko da je sasluša. Sta raditi? Za početak treba sprečiti pogubno delovanje grupe ljudi sa lošim namerama, a zatim pronaći i okupiti rasterane sportske ljude od stručnog i ličnog integriteta koji mogu da Vladi daju kvalitetna rešenja. Prvo u pogledu pozicioniranja sporta u tekstu novog Ustava, zatim u izradi preko potrebne Nacionalne strategije za razvoj sporta kao sastavnog dela opšteg društvenog bića, da bi se tek nakon toga pristupilo izradi novog Zakona o sportu koji bi trebao da operacionalizuje usvojena rešenja. Ovakav pristup bi garantovao da zaustavimo dalje propadanje sporta i da ovu oblast, umesto u funkciju ličnih interesa stavimo u funkciju interesa države i njenih građana. TABLOID, broj 62, 3. novembar 2005. 384

Novo rukovodstvo Republičkog zavoda za sport dobilo odrešene ruke da nastavi sa pljačkom i rasturanjem državne imovine

Sporta nigde lopova svuda

Pisanjem novog zakona uništitelji srpskog sporta pronašli način da ozakone sve što su do sada pokrali i prisvojili Nenad Živančević Demokratska stranka Srbije je, zaista, vrlo čudna, a vodeća partija u jadnoj Srbiji. Istina, vodeća u Vladi, ali ne u narodu. E, baš ta DSS ima veoma specifičan odnos prema sportu. Nedavno su svoj, partijski odbor za sport raspustili, odrekli se jednog Paje Samardžića, Tadije Kačara, ali drže sve ostale konce u svojim rukama čvrsto. Na čelo Ministarstva za prosvetu i sport postavili su svog čoveka. U Republičkom zavodu za sport postavili su samo njima znani kadar po imenu Nenad Popović, čoveka bez ikakve sportske i radne biografije. I što je najcrnje, DSS sada gura novi zakon o sportu kroz Vladu i Skupštinu kako bi isti što pre ugledao svetlost dana. I kako bi se kao veliki poduhvat prikazao u javnosti. E, sad kako treba narodu kratkog pamćenja opravdati sve ove gluposti, po diktatu glavnog šefa oglasilo se odozgo novo rukovodstvo Republičkog zavoda za sport. Bolje reći, preko svojih odavno "zakupljenih" medija, koji su uvek bili ne na strani sporta, već pojedinca i koji su se kroz sport besprizorno bogatili. Tako se i ovoga puta ponavlja scenario kada "novi i sposobni" kadrovi sednu na mesta o kojima su mogli samo da sanjaju. Izvesni Nenad Popović nastavlja sa pljačkom koja je bila samo na trenutak prekinuta. Kako? Jednostavno. Uništava materijalnu dokumentaciju koja inkriminiše čitav niz osoba, a posebno Dušanku Đukić, bivšeg finansijskog rukovodioca. Ova gospođa, sa svojih 55 leta, uhvaćena je u nizu krivičnih dela i nalazi se pod istragom i krivičnim gonjenjem. Ipak, ona je ponovo zvanično, besprizorno angažovana da uzme još koju hiljadarku od Zavoda, odnosno države. Hvali se Dušanka svojim prijateljima kako je "zajebala" i Zavod i državu i sve koji je mrze tako što sada izrađuje plan i analizu finansijskih sredstava naručioca posla za tekuću i narednu fiskalnu godinu. Ona, koja treba da leži u zatvoru zbog niza krivičnih dela, o kojima 385 je Tablaid već pisao, sada će, kako se hvali u brk svim normalnim ljudima, posao izvršavati kvalitetno i stručno. A sve u skladu sa potrebama i nalazima posladavca?! Lopov obećao da neće da krade, pustili mačku da čuva slaninu?! Naravno, Dušanka neće više da krade, ako joj to direktar Popović ne omogući. Otuda i ocena novog rukovodstva da je Zavod njihovim dolaskam zatečen u stanju kliničke smrti. Dželat je žrtva i na sve načine pokušava sa rehabilitacijom bivšeg direktara Tomislava Obradavića, pa Zorana Bakija Anđelkavića, Vladimira Kapora, Živorada Mihajlovića (Žike Muštikle) i ovejanag kriminalca iz redava Olimpijskag kamiteta Predraga Manajlavića. Na prvi pagled čudi šoa se sve ove radnje događaju uz podršku Ministarstva prosvete i sporta. Dolaskom novog rukovodstva odjednom se nalaze basnoslovna sredstva za revitalizaciju ,objekata koji su, istine radi, već sređeni. Još jedno stručno pranje para koje nije bilo moguće dok su Zavod držali Nebojša Čović i Mihajlo Švraka. Kad su njih dvojica ,obelodanili pljačke, ekspresno je rasturen Nadzorni odbor, a Vlada Srbije se stavila na stranu pljačkaša?! Na čistac je isterana sprega između RZZS, Olimpijskog komiteta SCG i Uprave za sport Vlade republike Srbije, sprega pomoću koje su se pojedinci bogatili na račun sporta i sportista. Tako je nestala i donacija bivšeg predsednika MOK Huana Antanija Samarana kaji je pre svog ,odlaska dao milion dalara, koji su trebali da završe u Zavodu da bi se obnovili zastareli resursi. Međutim, to milionče je sjajno oprano,oprema koja je završila u Zavadu ničemu ne služi, a zadovoljni su samo oni koji su učestvavali u tim malverzacijama, pre svih Predrag Manajlavić, Tomislav Obradović, Nebojša Ilić ... Za kooperativnost u rasturanju državne svojine zaslužni su dobro nagrađeni. Dobili su kuće na zemljištu Zavada (bespravno poBoljevački stručnjak za nešto Sadašnji trenutak u Republičkam zavodu za sport prepun je velikih i zaslužnih imena srpskog sporta. Tu je, između ,ostalih, izvesni Aca Gajević iz Boljevca. Kaka ne znate ko je to? Pa to je čuveni i u svetu priznati sportski stručnjak?!? E, taj se u svom Boljevcu šepuri kako radi za državu, odnosno sebe! Ovaj genije, kako nam prenose njegovi prijatelji i kolege, za Zavod izrađuje studiju uspostavljanja i razvoja matičnih evidencija u oblasti sporta! Konstituiše dijagnostičko-prognostički sistem za praćenje i procenu karakteristika izometrijske mišićne sile različitih mišićnih grupa sportista SCG u funkciji uzrasta i pola i takmičarske uspešnosti!!! Čovek radi posao jezik da polomiš dak izgovoriš. 386

dignute), nekoliko stanova ... Posle deset godina rada u Zavodu njihovo se bogatstvo meri milionima. A, šta bi torta bila bez šlaga? Šta bi sport srpski bio bez Kragujevačkog zakonopisca Nenada Đurđevića, kome je najveći plus u životu to što je čovek od poverenja Tomislava Nikolića Tome, grobara srpske države i sporta. Tome, ličnog prijatelja Zekinog, Stojančetovog, Bjekinog, Tome, koji je Partizanovoj mafiji legalizovao dobar deo prljavih poslova, a tek će kada dođe na vlast. Tamo negde 2649. godine. Tada, naravno, neće biti Srbije. Dakle, Nenad Đurđević, pisac zakona o sportu za jednokratnu upotrebu, vratio se svojoj staroj finansijskoj sisi - Zavodu za sport. On će, kao najveći među velikima, našem zavodu pružiti nesebično svu svoju stručnu i savetodavnu pomoć. Kratko i jasno. I, da ne bude zabune, neće on prodavati maglu, veru za večeru, neće sport predati u ruke tajkunima, već će o njegovom pogubnom delovanju pričati pokolenja. A čim nešto smisli, odmah će izvestiti gazde i predati im svoj rad. Naravno, za to će biti debelo plaćen, o čemu se brinu ugovori i razni aneksi. Kad će Nenad ako neće sad. Bliži se čovek petoj deceniji života. Niko mu nije rekao šta ne valja u starom zakonu o sportu, ali je on već napravio novi. Sa 200 članova kako bi zadovoljio nalogodavce, odnosno lopove koji sport žele pod hitno da stave pod svoju kontrolu. Odnosno, tačnije rečeno, sportske objekte koje će u roku od tri meseca staviti u svoje džepove. E, takav stručnjak koji dozvoljava da po njemu piša kako ko stigne neophodan je Srbiji. Ne baš Srbiji, nego zlu koje vlada prelepom i preponosnom zemljom. Kada se oslobodimo Koštunice, Vuksanovića, Popovića i stručnjaka poput Đurđevića, Gajevića ... lopova koji i dalje kradu - biće nam bolje. Ali imaju mozga Đunić, Zečević, Ćurković i ostali koji nam piju krv. Zašto bi oni završili u zatvoru ako se nađe neko ko će smeti da ih smesti u zatvor. A ne kao Jočić ili Stojković. E, zato oni prave novi zakon, kojim će legalizovati sav svoj lopovluk. Srbiji je, zaista, potreban neki novi, savremeni Dragutin Dimitrijević. Ta bi ruka bila zlatna, a zatvori puni. 387 TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005.

6.2. Pustošenje

Kada krene kataklizma prvo se van kontrole nadju male štetočine. Pacovi izlaze iz svojih rupa i nekontrolisano uništavaju sve šta se nadje pred njima. Tako su i u srpskom sportu pacovi, zmije, gliste i gušteri predosetili raspad sistema i krenuli u poslednje šenlučenje dok mafijaški bosovi sport ne stave pod apsolutnu kontrolu. Daj šta daš. Otmi i beži. To su parole koje rukovode male sportske moćnike koji predosećaju da im je blizu kraj, a ne znaju da li će se naći u milosti mafijaških čelnika, budućih vlasnika srpskog sporta. A da ni malo veće zverke nisu sigurne šta ih čeka sutra govoi njihovo ponašanje koje karakteriše rasprodaja svega što se može prodati. Sportisti i sportski stručnjaci su postali roba koja se koristi za nekontrolisano povećanje ličnog bogatstva. Mehanizmi njihovog preprodavanja i medjusobnog ustupanja su toliko zamršeni da za njih Gordijev čvor nije ništa. Teško bi i Aleksandar Makedonski svojim mačem razrešio zavrzlamu kupoprodaje živih ljudi u režiji i po scenariju srpskih sportskih mafijaša. Cena po kojoj se prodaju sportisti i sportski stručnjaci je smešna. Kao da se neko podsmeva zdravoj pameti, ili bezočno pljačka preko dvostrukih kupoprodajnih ugovora. Još kad bi samo bilo države da malo upita preko svojih službi da joj se objasni o čemu se radi. Pošto države, one ozbiljne, nema, niko neće odgovarati za ovo što se dešava - "boli te ..... pravi se lud, šta ti imaš od toga?" A sportisti koji bi hteli da nešto doprinesu svojoj državi i naciji? Ko njih šta pita? Neka idu u Španiju, Madjarsku, Sloveniju ... Daleko im lepa kuća. 388

Najveći sjaj i maksimalna beda u svim segmentima sporta u Srbiji i Crnoj Gori

Vaterpolisti na tronu kraljica na kolenima
Atletskom prvenstvu Srbije i Crne Gore u Novom Sadu nije prisustvovao Ivica Matijević, koji je po službenoj dužnosti morao biti bar na tribinama, ako ne među stručnjacima. Nije poznato zašto se nije pojavio, niti da li će se i kada pojaviti u at1etskoj zajednici. Prvenstvo državne zajednice pomereno je za jedan dan jer je na stadionu za vikend odigrana "jako važna" utakmica Vojvodina - Ub. Tek da se zna šta je važnije u našem sportu. A. Jovanović Sjaj svetskog zlata kojim su nas obasjali vaterpolisti bacio je u zaborav sve ono što prati naš sport i što ga krasi, ali i kvari. Oduševljenje je zahvatilo celu sportsku javnost, a državne funkcionere i političare uvelo u svojevrsno nadmetanje ko će im se pre i na bolji način dodvoriti i ukazati pažnju. Drugih uspešnih za slikanje u ovoj zemlji više i nema, tako da je entuzijazam političara za svako razumevanje. Bez obzira na pobude ovih ljudi i njihove spremnosti za neku predizbornu kampanju u budućnosti, oni koriste sportiste kao svoj lični brend i nametanje utiska o vlastitoj sposobnosti i lažnom rejtingu. Pomalo neopravdano u senci iskusnih i već dokazanih (i skupo prodatih u inostranstvu) vaterpolista, ovo leto je donelo neviđenu žetvu uspeha i medalja najmlađih kategorija u košarci, odbojci, fudbalu, veslanju, streljaštvu, stonom tenisu ... Oni koji treba da se i time ponose i da se postaraju da mladi odrastu i ponove svoje uspehe u seniorskoj konkurenciji, samozadovoljno se šepure među vaterpolistima za čiji uspeh su, najblaže rečeno, nedužni. Preti opasnost da kao i do sada u našoj tužnoj sportskoj istoriji, izgubimo taj naš dokazani genetski potencijal, jer se još niko nije pojavio ko će obezbediti svu neophodnu logistiku potrebnu da se ovaj vredan dra389

gi kamen izbrusi do najvišeg sjaja. Jedina briga sportskih i državnih funkcionera je kako da se na najskuplji način proda ova mladost i na njima popravi srozani ugled i lično materijalno stanje. A kako izgleda druga strana medalje? Kao ilustraciju treba posmatrati stanje u kraljici sportova, u atletici. Ovaj sport u kojem smo nekada bili prepoznatljivi u svetu, danas se nalazi u stanju ni života ni smrti (na žalost bliže ovom drugom). Ako se zna da iz atletike kao bazičnog sporta proizlaze i uspesi u velikom broju drugih sportova, onda je jasno da bez kvalitetnog temelja u ovom sportu ne možemo računati na stabilna visoka ostvarenja ni u ostalim sportovima, uključujući i tradicionalno uspešne loptaše. U poslednje vreme kada je atletika u pitanju i rezultati koje ovi sportisti postižu, ovih istih političara i sportskih funkcionera nigde nema. Oni ipak više vole da se druže sa uspešnima, umesto da ih pronalaze i stvaraju kako se to radi u sportski uspešnijim zemljama. U tome smo još mnogo, mnogo daleko od Evropske unije. Poslednji rezultati naših atletičara i atletičarki ukazuju na debakl na svim frontovima. Na nedavnom Kupu Evrope održanom u Portugaliji, ubedljivo smo u obe konkurencije (muškoj i ženskoj) zauzeli poslednje mesto u C grupi. Dakle, košarkaškim terminima govoreći, atletika je spala na evropsku Beton ligu, udarila je o sportsko dno. Naravno, za taj poraz nisu krivi mladići i devojke, kao ni njihovi treneri, ni pošteni sportski radnici u malim atletskim sredinama. Punu odgovornost snosi najuži krug atletskih funkcionera i njihovih najbližih saradnika u savezima Srbije i SCG. Za ove ljude se ne može kazati da ne poznaju prirodu atletskog sporta jer bi bilo neprimereno tvrditi da su neinformisani jedan Milan Spasojević, naš vrhunski atletičar, uspešan poslovan čovek i predsednik Atletskog saveza Srbije, ili Ivica Matijević - višedecenijski, jednom rečju nezaobilazni generalni sekretar, ili šta već nije bio u ovim organizacijama. Višegodišnje delovanje ovih ljudi danas se manifestuje na način koji je u najmanju ruku neprihvatljiv. I u atletici ima mladih i talentovanih, spremnih da dostignu svetske visine, ali oni o njima ne stižu da brinu, jer se bave drugim stvarima koje nemaju nikakve pozitivne veze sa sportom. Njima je daleko važnije da se uključuju u prljave kadrovske igre u sportskim i državnim organima, čak i kada je to direktno na štetu sporta o kojem bi trebalo da brinu i za koga su zaduženi. Samo kao ilustraciju treba navesti da su ovi ljudi svoje poverenje ukazali interesnoj grupi koja je za dve godine otela preko 100.000 $ našoj vrhunskoj atletičarki Oliveri Jevtić i njenom treneru Slavku Kuzmanoviću! Pri tom se direktno izjašnjavaju protiv čoveka koji u tom trenutku obezbeđuje 8 (osam) stipendija za najtalentovanije mlade atletičare. Ove stipendije obećavaju da će se pretvoriti i u daleko značajnije finansijsko ulaganje, ukoliko sportski rezultati 390

izabranih mladih atletičara potvrde njihov talenat i spremnost da rade i ukoliko sve to ne osujete svojim nedelima Spasojević i Matijević sa saradnicima. A kako svoj nerad i kontraproduktivno delovanje ovakvi funkcioneri pokušavaju da prikriju? Na najstrašniji mogući način. Oni se bave aktivnostima koje direktno ugrožavaju zdravlje i sam život dece o kojoj bi trebalo da brinu. Da bi se pokrilo potkopavanje temelja naše kraljice sportova, ovi ljudi pribegavaju organizovanom dopingovanju naših vrhunskih atletičara. Od deset registrovanih slučajeva uzimanja dopinga u poslednje vreme je u našoj atletici registrovano pet slučajeva koji su procesuirani od međunarodnih sportskih institucija. Poslednji slučaj zavređuje posebnu pažnju. Naša sprinterka Vukosava Đapić, reprezentativka, osvojila je bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Almeriji prošlog meseca, ali je slavlje bilo kratkotrajno i preti da se pretvori u nacionalnu sramotu. Na antidoping kontroli je utvrđeno da je Đapićeva koristila nedozvoljena stimulativna sredstva, pa joj je bronzana medalja oduzeta. Na ovu sportsku bruku Ivica Matijević generalni sekretar Atletske zajednice SCG, reagovao je po, u poslednje vreme poznatom modelu - nisam obavešten. Ali poznavaoci prilika u našoj atletici jesu obavešteni da je upravo Ivica Matijević bio taj koji je otkrio "blagodetni" uticaj čuvenih bugarskih "stručnjaka" na rezultate srpskih atletičara i atletičarki i to metodama za koje se danas interesuju Svetska anti doping agencija i druge nadležne institucije. Svi se sećaju sa koliko je žara instalirao Binu i lcu Gerova u našoj atletici i na koje je sve načine otimao našu najtalentovaniju decu od trenera koji su ih pronalazili i davao u ruke svojim uvaženim saradnicima. Ovi su stručnjaci otišli, ali naši funkcioneri su našli odgovarajuće zamene. Danas je to izvesni Lozanov kojem je dosta teško da se odredi da li je lekar ili narko diler. On treba da bude logičan nastavak politike koju naši atletski funkcioneri već duži niz godina uvode u ovaj nesretni sport. Bugari dolaze i odlaze, ali Ivica Matijević ima nameru da ostane kao nadgrobni spomenik naše uništene kraljice sportova. I u tome mu svesrdno pomaže Milan Spasojević koji ima nameru da svoj boravak u atletici završi kao i poslovni boravak u kompaniji Delta. Naime, ovaj "uspešan" poslovan čovek je napravio bogatstvo zahvaljujući sportu i sportskoj opremi. Njegovo zastupanje svetski prepoznatljive firme "Nike" je poslovalo uspešno u nekoliko zemalja sveta, sve dok Spale nije morao da ruku sumnjive čistoće napusti kompaniju Delta, koju inače vodi njegov kum Miroslav Mišković. Kumovi se znaju odavno, još iz dečačkih dana kada su i trenirali zajedno. Toliko su bili bliski da je Spale nosio otkupninu kada su kriminalci kidnapovali Miškovića. Zluradi, ali i dobro informisani tvrde 391

da je deo otkupnine završio tamo gde mu nije mesto - u kumovom džepu i po tradicionalnom balkanskom receptu pukla je tikva. Spasojeviću od svih mutnih, ali i mračnih radnji, ostaje atletika. Kada je bilo sporno finansiranje "eksperata" iz kase AZSCG onda je ovaj posao preuzeo Atletski savez Srbije. Pored toga, kada ovi "stručnjaci" nešto ne stignu da obave, onda Spasojević aktivira svoje ruske "stručnjake" i naši atletičari dobijaju sve što je potrebno da se atletski funkcioneri održe na svojim privlačnim i unosnim mestima. A kuda ide kraljica? Na pomenutim Mediteranskim igrama nisu nastupili Dragan Perić naš proslavljeni bacač kugle, kao ni Dragutin Topić svetski juniorski rekorder u skoku u vis - prestižnoj atletskoj disciplini. Interesantan je slučaj Topića. On je tražio da mu se kupi avionska karta kako bi nakon takmičenja u Almeriji mogao da nastupi na mitingu Zlatne lige i zaradi koji dinar. Novaca za njegovu kartu nije bilo, na veliku radost skakača u vis sa Kipra. U odsustvu našeg rekordera Kiprani su svoju šansu za medalje iskoristili, što je njihova država nagradila sa nekoliko desetina hiljada evra. I tako su Kiriaks Joanu i Konstantinou Joanis sa visinama (2.24 i 2.21m) koje Dragutin Topić preskače na treninzima, a na takmičenjima redovito propušta, uzeli zlatnu i srebrnu medalju. Verujemo da će častiti našeg atletičara kada ga budu videli i isto tako verujemo da će biti zahvalni čelnicima AZSCG koji nisu izašli u susret molbi našeg reprezentativca, pa smo u Španiji ostali bez još jedne sigurne medalje. Kada se sve sabere sadašnje stanje u atletici doprinosi sve nižem rejtingu naše zemlje. Pored epiteta kao što je "genocidan", "zločinački", sada idemo dobrim putem da dobijemo još jedan atribut - drogirani. Za takvo bogatstvo srama naše zemlje odgovorni su i naši atletski funkcioneri, koji će pokušati da sramotu vezanu za· nastup Vukosave Đapić na Mediteranskim igrama svale na ovu mladu atletičarku i njenog trenera. Glavni počinioci, kao i mnogim drugim slučajevima u našoj državi, biće bezbedni. Ako ne možemo da na drugim poljima ispravimo pogubno delovanje inostranih ili domaćih faktora, onda sasvim sigurno da je to tek u sportu teško, ali ovog puta, konkretno u atletici - moramo. 392 TABLOID, broj 49, 04. avgust 2005.

Tamna strana atletskih staza i skakališta u Srbiji i Crnoj Gori

Kako se rasipa u atletici
Posle debakla u Kupu Evrope (B grupa) gde smo u obe konkurencije bili poslednji, izgleda da za atletiku kod nas nema nade. Glavni krivci su Milan Spasojević i Ivica Matijević. Zašto? Zato što se ne mešaju u svoj posao A. Jovanović Ovih dana imamo priliku da uživamo u dostignućima vrhunskih atletičara na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju. I da odlično visimo kako nas nigde nema. Ista priča kao u svim sportovima, kao u celom društvu. Troši se, rasipa, radi ko šta hoće i niko nikome ne odgovara. A kinta odlazi - ko zna gde ... A atletika je bila naš sport. Posle Franje Mihalića, Ivana Gubijana, Vere Nikolić, Nenada Stekića, Miloša Srejovića, Daneta Korice, Dragana Zdravkovića, Snežane Pajkić i mnogih drugih velikana kraljice sportova došli smo do toga da u ovom sportu nemamo gotovo nikoga. Imamo u Helsinkiju četiri predstavnika. Dragan Perić (svaka mu čast za "sve što je do sada uradio) je najstariji učesnik Svetskog prvenstva. Čovek ima 41 godinu. Dragutin Topić nije toliko vremešan, ali je odavno skakao svoj maksimum. Aleksandar Raković u glavnom gradu Finske hoda na 50 kilometara. Bez namere da omalovažavamo napore Rakovića i konkurenata to ipak nije atletika. Bar ne u izvornom smislu. Imamo i Draganu Tomašević, mladu bacačicu diska. E njoj skidamo kapu. Ona je jedini pravi predstavnik SCG na prvenstvu sveta. Pred njom je budućnost. Za ostale se to ne može reći. Dakle, suma sumarum jedan predstavnik na najvećem planetarnom takmičenju. Bruka. Siromašno, da jadnije ne može biti. Posle debakla u Kupu Evrope (B grupa) gde smo u obe konkurencije bili poslednji, izgleda da za atletiku kod nas nema nade. Glavni krivci su Milan Spasojević i Ivica Matijević. Zašto? Zato što se ne mešaju u svoj posao. Predsednik Atletskog saveza Srbije i gensek Atletske zajednice SCG morali bi da vode računa o nekim stvarima. A ne samo o tome kako da materijalno i moralno zadovolje sebe i svoju okolinu. Nekada reprezentativac u skoku u dalj i troskoku, Spasojević je 393

odavno uskočio u biznis. Uz pomoć kuma, vlasnika Delte Miroslava Miškovića. Stigao je Spasojević do mesta prvog čoveka Delta sporta. Šepurio se, zgrtao pare, podizao kuće, vile i vikendice, povezivao se sa onima koji imaju moć. A moć je tamo gde je lova. Da bi uvećao svoj značajan imetak" Spale je otkupio i kompleks hotela UTRO Kragujevac (Zelengora, Šumarice, Gradski dom ... ). Uz urođenu i uvežbanu moć preskakanja zakona i morala za bagatelu je došao do velikog prostranstva kojim sada gospodari Kažu da je u toj trci bio strašno brz, pa je prestigao i samog Miškovića. Ispred nosa mu je preoteo rudnik blaga i fabriku novca. Zato je morao da odleti iz Delte. Odmahv se snašao. Za sada se zna da je u bliskim komšijskim vezama sa Žarkom Zečevićem magom sportskog podzemlja. Svakodnevno se druže u svojim hacijendama na, nekada omiljenom odmaralištu Beograđana - Trešnji. U luksuzu, dvorskim odajama, bazenima (kao na Beverli Hilsu) ovaj dvojac uživa u pauzama između dva plana kako da uvećaju bogatstvo na račun drugih. Bez rada i stručnosti, samo uz pomoć malverzacija. Ova tema ima i drugi problem. Nekadašnji nenadmašni as, trkač na duge staze i zvanično rekorder SCG, na pet i deset hiljada metara, Dane Korica - ćuti. Čovek ljubomorno čuva svoje rekorde i čini sve da ostanu nedostižni. Doktor nauka na fakultetu za sport i fizičku kulturu umesto da svoje znanje prenese mladima, on je okrenut foteljama. I ne haje što atletika u SCG propada. On je zvanični rekorder. Još malo pa će i u Ginisovu knjigu rekorda ući kao čovek koji je najduže bio vlasnik najboljih rezultata u svojoj državi. Dugo je bio selektor, savezni kapiten reprezentacije eks Jugoslavije, zatim sekretar AS Srbije, gensek SD Crvena zvezda, a sada je generalni sekretar Sportskog saveza Srbije. Otišao je mnogo daleko od atletike koja mu je donela slavu. Možda se za njega ne može reći da voli novac kao Spasojević, Matijević ili Zorić, ali mu se mora zameriti što zatvara oči i ćuti. Ne zna da se i za nečinjenje odgovara koliko i za činjenje. Mirno gleda kako Ivica Matijević dovodi bugarske stručnjake da drogiraju našu decu. Kao odgovorno lice dopušta da se putuje po belom svetu i da se, bez potrebe, troše pare. Sada se još i našao u društvu sa Draganom Vuksanovićem i Sinišom Krajčinovićem. Putovao je sa njima do Havane da se vidi sa legendarnim Huantorenom i uživa u plesu nadaleko čuvenih kubanskih igračica. Nije palo na pamet dr. Korici da postavi pitanje zašto toliko dugo nema naslednika među decom. Nije pomogao ni izuzetno talentovanom Draganu Zdravkoviću, ni Slavku Kuzmanoviću, Stevanu Vuloviću i mnogim drugim sadašnjim i bivšim potencijalima. Korici je izgleda najbitnije da bude kao u pesmi:"Niko, niko kao ja ... " TABLOID, broj 50, 11. avgust 2005. 394

Mora li ta Hrvatska
Sportisti iz SCG sve više odlaze u republike bivše SFRJ Naši sportisti su oduvek odlazili u inostrane klubove kako bi rešili svoju egzistenciju i to je sasvim normalna pojava pošto je evidentno da u svojoj zemlji nisu mogli da reše svoj egzistencijalni status. Uglavnom su bili okrenuti ka zapadnim zemljama, ali poslednjih godina uspevali su uhlebljenje da nađu i na dalekom istoku. Opadanjem kvaliteta išlo se po sistemu daj šta daš i uzmi sve što ti život pruža. Raspadom bivše SFRJ mnogi naši sportisti dobili su priliku da igraju na prostoru od Triglava do Đevđelije i pri tom budu u inostranstvu. Ono što su mnogi smatrali nemogućim u poslednje vreme postala je sasvim normalna stvar pa će tako u Hrvatskoj odnosno rukometnom klubu Zagreb naredne sezone igrati nekoliko igrača iz SCG. Ugovor sa zagrepčanima potpisali su reprezentativci SCG Petar Kapisoda, Goran Đukanović i Alem Toskić. Ovi igrači će najverovatnije vrlo brzo dobiti i Hrvatske putovnice, kako bi klub mogao da angažuje nove strance. Najavljuje se dolazak još dvojice naših reprezentativaca Ratka Đurkovića i Nenada Puljezevića. Zanimljivo je da Zagrepčani angažuju igrače sa prostora SCG iako su nedavno njihovi navijači pokušali da izvrše pravi pogrom nad igračima Partizana i srpskim novinarima. Međutim, onima koji prate sportska dešavanja nije promaklo da među igračima Zagreba nema nijednog Srbina. To je normalno pošto je uprava kluba dobila direktivu od vođa BBB da može angažovati igrače sa prostora SCG, ali da oni nikako ne smeju biti srpske nacionalnosti. Dakle, Hrvati su nas već podelili. Srbi su jedno, a Crnogorci drugo. A ovde se to prihvata zdravo za gotovo. Nekako ipak ostaje gorak ukus u mislima kada shvatimo šta se sve dešavalo širom borilišta kod nas i kod njih, a igrali smo dosta utakmica. I novčići i stolice i baklje i kamenje ... Svašta je letelo po terenima. I po glavama jednih ili drugih. I - pojela maca. Svojevremeno je u Podravki iz Koprivnice igrala Andrijana Budimir, ali je često trpela prozivke jer je dete iz mešovitog braka. Centar for FK Zagreb do prošle godine bio je mladi reprezentativac Radomir Đalović, koji je iz bjelopoljskog Jedinstva stigao u glavni grad Hrvatske. Ovo su samo neki primeri naših sportista, koji nastupaju u Hrvatskoj, ali neće biti iznenađenje, ako njihovim putem krenu i drugi. To ne treba nikoga da čudi jer se vaterpolo reprezentacija priprema za predstojeća takmičenja u Varaždinu. E. T. 395 TABLOID, broj 42, 16. jun 2005.

Krajčinović otplivao u Montreal, ali došao ponovo ...

Bolje i da se ne vrati
Slavuj ko Trošić Retko koje veliko takrničenje u svetu može da prođe bez "sportske legende", čuvenog plivača na divljim vodama - Siniše Krajčinovića. Sad je tamo, sad onamo, bilo kuda on je - svuda! Posle ugodnog boravka na letovanju s porodicom o tuđem trošku, u italijanskom Linjanu, gde su održane Evropske igre mladih, posle upoznavanja, bolje rečeno obnavljanja gradiva iz geografije i turizma Italije, Krajčinović se obreo u Montrealu, među najvećim zvezdama "sportova na vodi" - plivačima, vaterpolistima, skakačima u vodu, majstorima umetničkog plivanja. Kažu, tamo je dočekan sa ovacijama. Takvog plivača retko viđaju na tim planetarnim skupovima. Stvarno, Siniša je u svakom pogledu egzemplar ... On će stručno prostudirati način rada najboljih svetskih plivača, podneti stručnjacima studiju o modernim zahtevima svetskog plivanja i tako doprineti daljem padu našeg plivanja, što je činio i do sada, ne računajući troje-četvoro talentovanih plivača koji, na sreću, daleko od Siniše, "seku" vodu u svet skim bazenima, po Americi i Evropi, uz stručni nadzor plivačkih trenera i pedagoga. Siniša, najverovatnije, u Montrealu sada njih uči - kako da se plivači ne udave! Naravno, za njega i njemu slične, uvek ima para da otputuju gde god mogu i gde im se prohte. Doprinos ovog sportskog "stručnjaka" je zaista nemer1jiv. Ne postoji tako minimalna mera za nestručnost i nerad! Sportska javnost dobro pamti kako je Krajčinovič, ali ne u ulozi plivača, koji se vešto održava na površini vode, već u svojstvu atletskog eksperta dva puta putovao u Havanu (!) da se sretne sa čuvenim asom svetske atletike Huantorenom i sa njim porazgovara u stilu "kako je nekada bilo"; kako je Kubanac carevao atletskom stazom, a kako je Siniša za to vreme deljao učeničku klupu i merkao pogodnu priliku, kako će se oženiti (čitaj udati) nekom jačom ličnošću u javnosti i politici. I, kao pravi muškarac, Siniša nije uzeo prezime svoje žene - Joksimović, niti je svom prezirnenu dodao njeno. Naprotiv, svako je zadržao svoje, pa tako i gospođa Aleksandra. Ipak, njen boravak u najvišim državnim vrhovima doneo je Siniši dobar miraz - funkcije u sportu, u Plivačkom savezu, a posebno u Sportskom savezu Srbije, gde je u drugom mandatu opet predsednik (ničim izazvan) ... Tako se Krajča ne razlikuje mnogo od onih koje sam kritikuje. 396 Najzad, jedan od vrhunskih sportista koji dobro poznaju (ne)prilike u našem sportu, naročito oko Olimpijskog komiteta, a koji nije želeo da mu se pominje ime predlaže: - Možda bi najbolje bilo da u paketu, u saradnji, dogovoru, u interesu mira i napretka u našem sportu, odu sa funkcija Manojlović i Krajčinović! Neka obe strane učine korak pomirenja - jedni se reše Siniše, a drugi Manojla, radi mira u kući... Predlog je vredan pažnje. Možda i hitne realizacije! 397

Rukomet u SCG na nizbrdici

Sudžum: Hteo sam da završim karijeru
Kompas je odavno izgubljen, pa naš rukometni brod ne zna kud plovi, a trup je prepun rupa, koje se nikako ne mogu zapušiti Rukometni sport u Srbiji i Crnoj Gori nalazi se u velikoj krizi. Klupski i reprezentativni rezultati odavno su daleko ispod nivoa zemlje koja je nekad bila svetski i olimpijski šampion i uzor mnogim sadašnjim velesilama kako treba raditi. Rezultati muške i ženske reprezentacije u prvim kvalifikacionim mečevima za evropsko odnosno svetsko prvenstvo samo potvrđuju ovu konstataciju. Porazi od Rumunije i Makedonije su poslednja opomena i upozorenje da će crveno svet1o koje je odavno upaljeno uskoro dogoreti, a sa njim i rukomet na prostorima SCG. U domaćoj ligi odavno nema vrhunskih igrača, a ono malo kvalitetnih rukometaša jedva čeka da završi sezonu, kako bi glavom bez obzira otišli u bilo koji inostrani klub i pobegli iz haosa i beznađa, koji ovde vlada. Kompas je odavno izgubljen, pa naš rukometni brod ne zna kud plovi, a trup je prepun rupa, koje se nikako ne mogu zapušiti. Svaka sezona u poslednjih nekoliko godina završavana je nekom aferom, koje nikako da budu rešene. Misterije ostaju, a novi problemi se ređaju. Nekoliko godina unazad traju nesporazumi i trvenja između srpskog i crnogorskog saveza. Za to vreme rukomet polako, ali sigurno propada. Liga će u narednoj sezoni biti podeljena, a u završnici će se najbolji klubovi iz obe republike boriti za trofeje. Videćemo koliko će to doprineti razvoju ovog sporta u situaciji kada klubovi nemaju para i jedva sastavljaju kraj s krajem. Crvena zvezda je u rasulu, u Partizanu pokušavaju da postave klub na zdrave noge. Nezadovoljni igrači, kojima klubovi duguju po nekoliko mesečnih plata ne mogu da razmišljaju o izvršavanju svojih osnovnih obaveza, već o tome kako da prehrane sebe i porodicu. 398 Najbolji primer za rukometni haos koji vlada kod nas je rukometaš Partizana i reprezentativac SCG Dragan Sudžum. Ovaj odlični krilni igrač umalo nije ove sezone prekinuo igračku karijeru i posvetio se drugim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedio egzistenciju. Iz skromnosti i domaćeg vaspitanja ovaj mladić neće javno da kaže, ali njegovi bivši klubovi Sintelon i Partizan duguju mu poveću novčanu sumu sa kojom bi prosečna porodica mogla normalno da živi najmanje dve godine. Klubovi obećavaju isplatu, vreme prolazi, a Sudžum čeka. Da nije iskrsla ponuda nemačkog Lubeka gde će Dragan naredne sezone nastaviti karijeru rukomet bi ostao bez jednog od najboljih levokrilnih igrača sveta, a reprezentacija sa rupom na toj poziciji. - Situacija u našem rukometu je veoma teška. Klubovi su u nezavidnoj materijalnoj situaciji pa igrači umesto da razmišljaju o svojoj igri moraju da misle kako da prežive. U takvoj situaciji veoma je teško održavati formu i usredsrediti se na sportske aktivnosti. Pošto ću uskoro proširiti svoju porodicu, jer očekujem rođenje deteta razmišljao sam da prekinem rukometnu karijeru. Bio sam veoma blizu toj odluci. Hteo sam da se posvetim poslovima kojima bih svojoj porodici obezbedio sigurnu egzistenciju priča Sudžum. Kako je došlo do dogovora sa Lubekom? Za angažman u Nemačkoj velike zasluge ima menadžer Saša 399 Bratić i naravno moje dobre igre na svetskom prvenstvu u Tunisu. Posebno dobro odigrao sam protiv Nemačke i to nije prošlo nezapaženo; Lubek je bio najkonkretniji i do dogovora je došlo veoma brzo. Čak sam i sam bio iznenađen kako se sve lako završilo. U govor sam potpisao na dve godine. Ima li još nekih stranaca u sastavu? U sezoni koja se završava igrao je hrvatski reprezentativac Sprem, ali je on pozajmljen od Flensburga i vratiće se u matični klub. On mi je dosta pomogao dok sam bio nekoliko dana uNemačkoj. Tu su još golman Mađarske Fazekaš i po jedan reprezentativni bek Norveške i Češke. Da li imate neostvarenih ambicija u domaćoj ligi? - Osvojio sam u dugogodišnjoj karijeri samo jedan klupski trofej. Međutim, taj kup sa Sintelonom nema neku draž pošto zbog povrede nisam ni igrao na :završnom turniru. Najviše žalim za izgubljenim finalom kupa od Železničara sredinom devedesetih kada smo, iako drugoligaši, stigli do same završnice, ali nismo uspeli. Igrao sam dosta finala, ali nije mi se dalo da se radujem. Reprezentaciju očekuju revanš protiv Rumunije u kvalifikacijama za EP? - Mislim da smo favoriti u predstojećem meču. Bolji smo od Rumuna, ali smo zbog sopstvenih grešaka u prvoj utakmici dozvolili da izgubimo osam golova prednosti i dozvolimo da protivnik dobije utakmicu sa golom razlike. Siguran sam da ćemo sve propuste ispraviti u Lazarevcu. Neodlazak na EP

bio bi prava katastrofa. U Tunisu smo pokazali koliko vredimo i sada to moramo da potvrdimo zaključio je Sudžum. A. J. TABLOID, broj 42, 16. jun 2005. 400

6.3. Rušenje donatora
Srbija je do skora bila poznata po duhu zadužbinarstva koje je pratilo uspešne poslovne ljude kroz istopriju. Danas predstavnici srpske mafije su odlučili da zadužbinare i srpske dobrotvore proteraju. Šta će im ljudi pored kojih bi i slepcu bilo jasno kakvi i koliki kriminalci se predstavljaju kao dušebrižnici srpskog sporta. Zamislite kada se u društvu bogataša koji su se obogatili u ovoj siromašnoj i nesretnoj zemlji nadju ljudi koji su svoje bogatstvo stekli u inostranstvu. Kada se pored ljudi koji gledaju kako da operu i iznesu novac iz zemlje napolje, nadju ljudi koji hoće da novac koji su zaradili u inostranstvu donesu u svoju zemlju, prirodno je da proradi barem zavist, ako ne i neki niži porivi. Ovi se problemi u Srbiji lako rešavaju. Medjunarodno poslovno uspešne i priznate treba najuriti tamo gde im je me sto, odnosno treba ih oterati odavde gde im nije mesto. Zašto se ovo dešava? Odgovor je jednostavan. Kako dozvoliti nekome ko ima para da ih sam u ovoj zemlji deli kome on hoće po samu njemu znanim kriterijumima. U ovoj zemlji pare mogu da dale samo mafijaški bosovi i poneki političar kojem oni to dozvole. Nema tako uspešnog Srbina koji može da deli neke pare, pa makar i svoje, a da to ne ide preko mafijaških čelnika. Ko ne prihvata ova pravila ponašanja, ovde mu nije mesto. Neka ide tamo u beli svet i neka tamo radi šta mu je drago kada ne dozvoljava da ga mi opljačkamo. Treba da vidi ta naša dijaspora šta je čeka ovde u zemlji. A tek ti inostrani investitori. Ako nisu kriminalci koji ovde dolaze da operu prljav novac, šta će nam. Da nam uvode zakone i sudove. Ne, hvala, to nama ne treba. Ako vam trebaju zakoni i sudovi, ostanite vi i vaše pare tamo odakle dolazite. 401 Dokumenti: JAVNOST PROTIV ĆURKOVIĆA I MALVERZACijA U SPORTU

PODRŠKA CEPTERU ili "Bela knjiga" o sportskoj mafiji

Iza sukoba u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore, stoji namera pučista da od nadležnih organa, koje je pozvao predsednik Filip Cepter, sakriju stotine miliona opljačkanih i opranih para, pod dirigentskom palicom večitog genseka Predraga Manojlovića, bivše uzdanice JUL-a Aleksa Jovanović Eminentna istraživačka agencija koja se bavi istraživanjima javnog mnjenja STRATEGIC MARKETING RESEARCH iz Beograda, sprovela je istraživanje javnog mnjenja povodom pokušaja rušenja organa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Analize su nedvosmislene u svojim nalazima. Negativne pojave u sportu vidi, identifikuje i dijagnostikuje oko 90% anketiranih. Oni koji ova stanja proizvode složno ignorišu ove naslove (ne zna narod šta priča-mi znamo šta narod treba da misli). A podaci govore nedvoslimelno da javnost jasno sagledava gde se nalazi jezgro kriminala u sportu. Ovo jezgro predvodi generalni sekretar Partizana Žarko Zečević sa trabantom Ćurkovićem koji sve vjše liči na Žiku Obretkovića srpskog sporta (naša izvinjenja g-dinu Žiki Obretkoviću za neumesnu i možda uvredljivo poređenje), i identifikuje ga u grupaciji protivnika gospodina Ceptera. Iako je više puta pitano šta to ova grupa nudi, odgovora nije bilo. Očigledno je i akterima ove koncepcije jasno da ništa novo nemaju da prikažu. Njihov ceo repertoar je poznat i u suštini jednostavan: uzeti što više od države i naroda, privući donacije, malverzacijama uvećati i po mogućnosti još ponekom oteti novac i dobra, a onda sve sakupljeno, više-manje bratski podeliti između sebe. Sta sa podeljenim, pa svakako na sebe i svoje. Zidaj i gradi, troši i rasipaj, po mogućnosti u inostranstvu da ne bi štrčao u odnosu na druge pljačkaše ove zemlje. 402

Da li se slažete da se funkcioneri bogate radeći u klubovima I sportskim organizacijama?

Javno dostupni podaci upućuju na ogromne finansijske transfere sredstava OKSCG prema nepoznatim firmama koji po pravilu sa sportom nemaju nikakve veze. Ove uplate začudo koincidiraju sa prilivom sredstava po osnovu prebacivanja budžetskih sredstava i sredstava donacija na račune OKSCG, gde se kratko zadržavaju (intervali se mere sekundama) i ekspresno prelaze na račune dobavljača za koje su karakteristične čudne stvari. Tako npr. ovi dobavljači imaju jako velike obrte sredstava ali se uprkos tome vrlo brzo gase - u intervalima od šest do godine dana. Pored toga imena dobavljača i njihova lokacija je potpuno nekompatibilna sa poslovnim interesovanjem OKSCG (ili to tako samo izgleda). A o kojim se iznosima radi. U pilot analizi koja je obuhva-

tila period od godinu i šest meseci, koji se završava 2000. godine, moguće je zaključiti o nespornih 50.000.000 dinara, što prevedeno na period poslovanja do danas čini donju granicu količine "opranih" i drugim kriminalnim radnjama u sopstveni džep upakovanih para na 200.000.000 dinara. Ako se uzme u obzir da se jedan manji sportski savez izdržava sa 500.000 dinara godišnje, onda čak i oni koj se ne razumeju dobro u tablicu množenja, ali zato savršeno barataju tablicom deljenja (jednom rečju "uspešni srpski privrednici"), znaju da jedan manji savez od ovih sredstava može da živi 400 godina!!!! A šta o svemu misli javnost: Kada su u pitanju stavovi koji pozicioniraju sport u okvir raznih malverzacija koja ga napadaju i koje se u njemu dešavaju, javnost ovo nedvosmisleno prepoznaje u frapantnim procentima koji se penju i do 90%. Kada se pitanje odnosi na povezanost dešavanja u sportu i društvu, narod, ili kako jedan pametan čovek reče

"mera svih stvari" konstatuje da sport odslikava to stanje za preko 90% anketiranih. I da ne bismo preterali sa brojevima (stvari kojih se prosečan Srbin boji više od vode, promaje i tehnike zajedno), treba ukazati na činjenicu da skoro tri puta više anketiranih veruje da će Cepter sanirati OKSCG u odnosu na one koji prednost daju njegovim protivnicima. 405 TABLOID, broj 46, 14. jU! 2005.

Dosta je bilo!

Već godinama nam je fudbal u žestokom ofsajdu. Svi to znaju i ništa ne preduzimaju. Mnogo je samo retorike od razno raznih čelnika iz sveta fudbala, politike ... I nije čudo da nam je najvažnija sporedna stvar na svetu na niskim granama. I ljudi koji su godinama mnogo ulagali u fudbal odlaze. Najsvežiji je primer Dragana Ace Bulića. Kao prvi čovek Železnika i novobeogradskog Radničkog uložio je na desetine miliona evra i sada se, da ne bi totalno bankrotirao zbog velike ljubavi, povlači. Bulić je bio i ostao čovek sporta. Imao je viziju da pomogne našem fudbalu i niko kao on nije svoje pare dao za napredak lavova i novobeogradskih majstora. Dragan Aca Bulić je davao mnogo, a dobijao samo mrvice. Njegovi najbliži saradnici tvrde da je za minule godine uložio preko trideset miliona evra, a da je povratio nešto više od trećine. I normalno je da mu je dojadilo da svesno gubi. Bulić je kao predsednik Zajednice prvoligaša učinio veliki napor da nam prvenstva minulih godina budu sve regularnija, da se smanje sumnje, doveo je moćne sponzore, ali je to gledano potcenjivački. Dragan Aca Bulić je svesno u FSSCG stavljan u drugi plan, obećavali su mu po funkciji potpredsedničko mesto, ali su ga svesno minirali. Pribojavali su se njegove renesanse našeg fudbala. Prekipelo mu je i to potcenjivanje, koje nije zaslužio nijednog trenutka. Pa ti ljudi koji su ga stalno eliminisali nisu dali ni jedan dinar za naš fudbal. Mislimo na njihov lični dinar, a o evrima i da ne pričamo. Velika je šteta da Bulić odlazi. Takav sponzor i dobrotvor u našem fudbalu se još nije pojavio. Davao je nemilice, da bi sada morao da ode. Oteran je ratnik fudbalskog sveta u SCG. Prekipelo mu je. Mora se reći da je dugo i izdržao. Jer, biti okružen takvim saradnicima muka je velika. Odlazak ratnika ... mnogi su to jedva čekali. Čudni smo mi ljudi. Fudbalski pogotovo. M.RT. 406 TABLOID, broj 43, 23. jun 2005.

6.4. U poslednji čas GRAĐANI SRBIJE POTVRĐUJU NAVODE TABLOIDA

U sportu nam nema spasa ali mi propasti ne smemo
Rezultati ankete sprovedene na teritoriji Republike Srbije van Kosova i Metohije ukazuju na očigledno delovanje sportske mafije u sprezi sa vladajućim političarima Jovan Karanović Na nedavno održanoj, dobro posećenoj konferenciji za medije prezentirani su rezultati istraživanja stanja u sportu i oko njega kako to doživljavaju građani Srbiji, istraživanje je sprovela renomirana nezavisna agencija "Strategic Marketing Research" na zahtev više medijskih kuća u Republici. Moramo da iskažemo zadovoljstvo pošto je veći broj stavova koji su do sada izneseni u našem listu dobio i objektivnu potvrdu najšire javnosti. Naš list je prvi javno konstatovao postojanje sportske mafije, što sada potvrđuje svojim pozitivnim odgovorima 76% građana Srbije, dok svega 9,7% .smatra da nismo bili u pravu. Istovremeno moramo da priznamo ,da nas poražava činjenica da u najuspešnijoj oblasti u našem društvu zaista deluje organizovana kriminalna grupa i to na način koji je sada i naj široj javnosti sve više prepoznatljiv. Opšte stanje u sportu i sportskim organizacijama u Srbiji od anketiranog 801 ispitanika, 42,9% ocenjuju kao loše, prema 18,2 koji smatraju da je stanje dobro. Ova ocena značajno odstupa od ocene iz jula, kada je samo 27% anketiranih smatralo da je stanje loše, a 407

preko 34% da je stanje dobro. Narod se naglo osvešćuje i jasno sagledava gde i sa kim živi i ko vodi sport. Na žalost mediji nisu uvek bili objektivni u praćenju problema sa kojima se sport susreće. Zbog toga 62% ispitanika smatra da je stepen finansijskih malverzacija u sportu veći nego što je to prikazano u štampi, na radiju i televiziji u odnosu na 19,7% koji smatraju da je taj nivo manji. Ovo je i veoma indikativan podatak koji govori o poverenju koje građani Srbije imaju u medije uopšte, jer ako su ovo stavovi vezani za sport i njegovo medijsko praćenje, možete zamisliti kakva je situacija sa drugim oblastima javnog života. Da li treba očigledniji dokaz o postojanju, što cenzure, što autocenzure u našim medijima. U ove stavove se poražavajuće uklapa i činjenica da je srpska javnost ubeđena da istražni i pravosudni organi nisu samostalni u obradi slučajeva finansijskih malverzacija u sportu, što smatra više od polovine anketiranih prema 20,7% koji se sa ovim stavom ne slažu. Šta se onda može očekivati u drugim slučajevima koji svoje rešenje traže na sudu. Šta očekivati u slučajevima kao što su teška razbojništva, ubistva itd ... Odgovornost za ovakvo stanje se lako sagledava za pažljivog čitaoca nalaza "Strategic Marketing Researh" agencije. Treba samo obratiti pažnju na rezultat prema kojem 67% anketiranih za ovakvo stanje okrivljuju političare koji rade protivno interesima sporta, dok svega 22% misli drugačije. Zbog toga preko 60% anketiranih ocenjuje uspehe naših mladih sportista iznad očekivanih, imajući u vidu gde i kako i u kakvom sistemu se ti sportisti pripremaju za takmičenja. Za svega 12% anketiranih rezultati mladih sportista su očekivani. Dakle, pet puta više anketiranih osećaju da nivo sportskih postignuća mladih sportista Srbije višestruko prevazilazi kvalitet organizacije, finansiranja i odnosa države prema sportu. Anketirani jasno sagledavaju ko je još pored političara ključno odgovoran za ovakvo stanje u sportu, koje se sa vremenom sve više pogoršava. Bez rezerve javnost povezuje događaje u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore sa događanjima u Sportskom društvu "Partizan", posebno sa ekscesima u Fudbalskom klubu, vezano za njegove čelnike. Preko 54% anketiranih jasno sagledava ovu vezu, u odnosu prema manje od 15% onih koji to ne vide. Čitavih 44% tvrde da u osnovi ovih dešavanja stoje isti ljudi o kojima već duže vreme naš list otvoreno i dokumentovano piše i ukazuje na njihovo pogubno delovanje. Ove ljude velika većina anketiranih smatra odgo408

vornim i za Cepterovo povlačenja iz Olimpijskog komiteta i odbijanje Bore Stankovića da vodi košarkašku organizaciju. Pri tome, šest puta više anketiranih smatra Cepterovo nastojanje da razobliči finansijske malverzacije u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore dobrim za naš sport od onih koji misle drugačije. U zaključku je potrebno ukazati i na poražavajuću činjenicu da anketirani duboko veruju da gospodin Filip Cepter u svojim nastojanjima nije imao podršku aktuelnih političara. Razlozi izostanka ove podrške su prema stavovima građana Srbije prvenstveno vezani za njihovu duboku ubeđenost u umešanost političara u finansijske malverzacije u sportu. Redakciju Tabloida sustižu suprostavljena osećanja. S jedne strane smo zadovoljni što su naši tekstovi dobili i potvrdu u stavovima gra412

22%

đana Srbije. S druge strane smo duboko nesrećni što ovu zemlju i naciju izjedaju i u oblasti sporta isti crvi i gliste koji je uništavaju i na svim drugim planovima. 413 TABLOID, broj 69, 22. decembar 2005. Fenomen Zečević: Kako su ljudi iz okoline prvog čoveka Partizana padali kao snoplje

SMRT je njegovo srednje ime

U pretprošlom broju Tabloida objavili smo podatke o ubistvima ljudi koji su bili bliski prijatelji i saradnici generalnog sekretara Partizana Žarka Zečevića. Iza njega je ostalo mnogo leševa, a nekoliko ubistava iz njegove neposredne okoline i detaljno smo opisali. Ovo je nastavak priče Aleksa Jovanović Glavne saradnike Partizanov šef Žarko Zečević nalazio je među carinicima. U smenama u kojima su oni radili na aerodromu i pograničnim prelazima, Zeka je prenosio milione dolara i iznosio na si gurno, na strane račune. U emisiji "Poligraf" Jugoslava Ćosića, na TV B92, bivši službenik Partizana, ekonomista Slobodan Milosavljević, opisao je kako je po nalogu Zečevića preneo iz inostranstva pare koje je Zečević dobio za lažiranu utakmicu sa Romom. Zeka je Milosavljeviću poručio kojem cariniku na aerodromu Surčin da se obrati. I bilo je tako. Cariniku je saopštio lozinku, i sve je bilo u najboljem redu. Važan carinik je i Miloš Kurdulija, koji je devedesetih došao iz Dubrovnika. Postao je poznat kada je u restoranu "Mama mia" u Beogradu ubijen Radovan Stojčić Badža. Za njegovim stolom je, u trenutku Badžinog ubistva, sedeo carinik Kurdulija, sa torbom u kojoj je bilo 750.000 maraka, koje je doneo tadašnjem zameniku ministra unutrašnjih poslova Srbije. Danas ima pekaru na uglu Mletišumine i Bulevara revolucije. Sta je vezivalo Zeku i Badžu. Njihovi sinovi su bili prijatelji, a i danas Srđan Zečević i Vojkan Stojčić imaju firmu "Stylandia" u Singapuru. Badža je svim sredstvima štitio Žarka Zečevića. Jednog dana Zeka se obrati za pomoć Badži. Pomene fudbalski klub Obilić. Mnogo napreduje, Arkana se sudije boje, on bije trenere, protivničke igrače, hoće u svet. Pomene i da bi Arkana trebalo skloniti. Badža se šokira, jer je Arkan njegov ratni drug iz Erduta, oni su kao braća, i kaže Zeki da je to shvatio samo kao njegovu neukusnu šalu. Zeka klimne glavom i u sebi reče: "Ovaj je gotov!". I bi tako. 414

Osim što voli da radi sa carinicima, Zekino omiljeno ubilačko oruđe je kamion. Tako je nastradao i Dragan Milanović sa porodicom. Muž Dafine Milanović poginuo je u Mađarskoj na isti način kao i Rade Mirković, čiju smrt smo opisali u pretprošlom broju ovog lista. jedan od četvorice potpisnika (deponenata) ogromnog iznosa u nemačkim markama, koji je iznet iz zemlje iz trezora Dafimet banke, a uz pomoć Žarka Zečevića, Predraga Manojlovića i Ivana Ćurkovića. Na dan nesreće, kada je krenuo za Beč, na put sa koga se nikada neće vratiti, Dragan Milanović je u prostorijama Partizana boravio od 10.30 do 17 sati, čekajući informacije o kretanju smena na carinskim prelazima, radi prenošenja deviza. Izvidnik je, kako saznajemo u SUP-u Beograda, bio carinik - Miloš Kurdulija. Milanović je morao biti oprezan, jer je tokom jednog od prethodnih prelazaka granice, zbog loše vođene koordinacije dežurstava njihovih carinika na prelazima, zaplenjeno više od 1,5 miliona maraka. Dafinin muž Dragan Milanović je, sa porodicom, nastradao u Mađarskoj podletevši pod kamion. Baš kao i Rade Mirković, Miloš Šuljković i gensek FSJ, advokat Branko Pejović, o čemu smo takođe pisali. Sin Žarka Zečevića, Srđan, bio je Badžin ljubimac i uz njegovu naklonost i zaštitu postao je vlasnik vile u naselju Neimar u Beogradu. Srđan je, inače, odrađivao najprljavije poslove. Posle Badže, na red dolazi Arkan. Ubili su ga veliki apetiti: sazidan stadion, odlični rezultati, gubitak kladioničara, pad ugleda Partizana i njegovog genseka. Danas se samo površno znaju detalji Arkanovog ubistva. Organizatori su u tami, odnosno u prostorijama Partizana. Zeku je ljutila nekontrolisana Arkanova moć i pare sa kojima je ušao u biznis sa 415

fudbalskim klubom. I reagovao je. Zvanični ubica Gavrić je tada ioš službovao u policiji - OUP Vračar, u neposrednoj blizini stana Žarka Zečevića. U to vreme Zečević je veoma blizak sa tadašnjim rukovodstvom DB-a (Radomir Marković) i načelnikom OUP-a Vračar. U trenutku ubistva, Arkan, interesantno je, nije bio u društvu telohranitelja Zvonka Matijevića Niškog, već sa pomoćnikom saveznog ministra policije Garićem, koji je imao zadatak da nakon što atentator ubije Arkana, likvidira Gavrića. Ali atentator je to, očigledno instinktivno, shvatio i pucao je u obojicu, iako nije znao o kom čoveku je reč. Nije mu rečeno. Atentatora pri pokušaju bekstva iz "Interkontinentala" pogađa telohranitelj Niški. Garić je imao velike šanse da preživi, ali je Zekina banda sredila da iskrvari. Da atentator Gavrić nije teško ranjen, Arkanovo ubistvo ostalo bi i danas "nerazjašnjeno". Za Arkanovu smrt bila je zainteresovana i hrvatska dijaspora, koja je skupila, osam miliona maraka za njegovo smaknuće. Posrednik je bio Ivan Ćurković, kome je rođeni brat Branko poginuo kao pripadnik Zbora narodne garde. Sa Ćurkovićem su Hrvati iz, dijaspore stupili u kontakt preko gej lobija iz Francuske, sa kojim je Ćurković imao zajedničke poslove. Puna istina o Arkanovom ubistvu i danas je obavijena velom tajne, a optuženima još nije izrečena ni prvostepena presuda. TABLOID, broj 72, 12. januar 2006. Ceca kolateralna šteta I Arkanova žena Ceca Ražnatović je, po nalogu Zeke i pokojnog Branka Bulatovića, stradala u "Sablji", kako bi joj uništili fudbalski klub, a Zeka ostao jedini suvereni vladar u fudbalskom sportu i podzemlju. 416

Rađaju se pošteni ljudi, kriminalci se stvaraju
U našu redakciju stiglo je pismo ozlojeđenog aktiviste JUL-a, koji žestoko protestuje zbog teksta objavljenog u pretprošlom broju Tabloida pod naslovom "Sporta nigde, lopova svuda". Reagovanje prenosimo u celini. Glavnom i odgovornom uredniku Milovanu Brkiću Veoma sam iritiran tekstom u kome su pomenuti v. d. direktora Republičkog zavoda za sport Nenad Popović i njegovi saradnici, kao i mnogi koji su ih postavili na tako odgovorne funkcije. To što oni rade nikako se ne može nazvati pljačkom. Reč je o eksproprijaciji u cilju finansiranja borbe za svetIu budućnost, a po uzoru na slične akcije, koje su se ostvarivale pod rukovodstvom Staljina. Kažete da je Nenad Popović lik bez ikakve profesionalne i lične biografije, da je glup i nesposoban. Jeste, pa šta? Važno je da je on najbolji predstavnik radničke klase, seljaka i poštene inteligencije, da je klasno svrstan i pravilno ideološki orijentisan, da razlikuje prijatelje od klasnih neprijatelja, da u potpunosti razume Majakovskog, koji je odavno rekao "taj koji nije sa nama, onda je protiv nas". Nije tačno da je v. d. direktora Zavoda Nenada Popović bio JUL-ov batinaš i jedan od najistaknutijih jurišnika na izdajnički narod. Batinaški odredi nisu ni postojali, što se može proveriti kod još jednog viđenijeg i proverenog člana naše partije, generalnog sekretara SD Crvena zvezda Ivana Todorova i njegovog tutora Branislava Ivkovića. To su bile grupe savesnih omladinaca, koje su se spontano organizovale, uz spontanu pomoć i saradnju policije. Zašto ste se nakačili na vrat Aci Gajeviću iz Baljevca? Zašto vam smeta što mu je tetka Gorica Gajević? Uostalom Aca i Gorica ne razgovaraju otkako je ona skrenula sa revolucionarnog puta. Aca je svoju genijalnost pokazivao u ranoj mladosti. To je do izražaja došlo angažovanjem u Republički zavod za sport. Nisu Aca Gajević i Nenad Popović kupili diplome poput mnogih koje znam, a "diplomirali" su na Univerzitetu u Prištini. Njih dvojica su ih pošteno zaradili, ali je tačno da su im upisivane ocene za nepoložene ispite na fakultetu, što je sasvim normalno. Oni su toliko bili opterećeni društveno korisnim radom da nisu mogli da razviju brojne akademske talente. Mislite da je lako mlatiti neposlušne i nevaspitane otporaše, studente i penzionere? Nenad i Aca su učinili najmanje što su mogli za više ciljeve i svesno su žrtvovali sebe za ideje, koje su im i dalje svete. Kažete da su oni lopovi. To je čista budalaština. Ako pretpostavimo suprotno, onda je za to krivo društvo u kome žive Aca i Nenad. Ime i adresa poznati redakciji 417 TABLOID, broj 72, 12. januar 2006.

Vojino čudo iz Donje Šatornje
Tomić ima iskustva kada je sportski lopovluk u pitanju, još iz vremena kada je bio predsednik programske komisije Olimpijskog komiteta naše zemlje, kada je volšebno nestalo milion dolara N. Živančević Pljačka koja se u našoj zemlji zove privatizacija odvija se u nekoliko faza. Jedan od glavnih šrafova u čitavom procesu je Mile Tomić, svojevremeno najpoverljiviji kadar SPS-a, a posle "osvešćivanja" kadrovik DOS-a i DSS-a. Rođen u srpskoj zabiti kakva je Donja Šatornja, Mile Tomić je od rane mladosti pokazivao komunistički potencijal. Nesebično se predavao društveno-korisnom radu i to nije prošlo nezapaženo. U to vreme njegov zemljak, poverljivi komunistički radnik Velja Marković, sedeo je u upravi fudbalskog kluba Crvena zvezda. Nekako baš u to vreme kada je Velja vedrio i oblačio Sportsko društvo ostalo je bez generalnog sekretara Vlade Janjića. U Crvenoj zvezdi su dugo razmišljali šta da učine. Posle dugog većanja odlučili su da da na ovo mesto postave anonimnog, ali proverenog čoveka. Mile Tomić nije bio totalno nepoznat, trčao je 3.000 metara sa preprekama i radio "kao" novinar Sporta, ali u svojoj biografiji nije imao ništa značajnije. Tomić je zaseo u fotelju generalnog sekretara SD Crvena zvezda sluteći kakve sve to pogodnosti može da donese. Mile Tomić je upisao Fakultet fizičke kulture zahvaljujući svom treneru Draganu Petroviću, sa kojim se posvađao pa dve godine nije dao nijedan ispit. Kada je shvatio kojim putem se stiže do akademskog obrazovanja, izgladio je nesporazum sa Petrovićem i ubrzo dobio diplomu. Ali, ne samo to već i prestižnu Oktobarsku nagradu za diplomski rad. Odjednom, Mile Tomić iz Donje Satornje postao je genije. Kada je shvatio gde su ga njegovi nalogodavci deportovali, Tomić na svet počinje da gleda i sopstvenim očima. Počeo je da se druži sa brojnim moćnicima, preko kojih su mu se otvarali neslućeni načini i mogućnosti bogaćenja. Agilno je radio na transferu državne imovine u svoje džepove, što se popularno zove dokapitalizacija. Tako su ispred upravne zgrade u Ljutice Bogdana nikli mnogi objekti i lokali, koji su još uvek predmet sudskih sporova. Druženje sa Prohaskom, Drakulićem i Cerovićem počelo je da daje rezultate, ali momak iz Donje šatornje ulazi u klasičan ofsajd. 418

TABLOID, broj 72, 12. januar 2006. Poručuje da ga nervira "alkoholičar odozgore", što je odmah naišlo na na odgovor ničime izazvanih "delija". Momci sa severa bili su konkretni, tako da je Mile Tomić kada je najuren iz SD Crvena zveda zaustavio se u dupetu sveta. radio je četiri-pet godina za Zorana Drakulića, ali se na velika vrata vratio u martu 2001. godine. Nekada vodeći kadrovik SPS-a vratio se da završi započeti posao pod Drakulićevom zaštitom. Odmah je zauzeo čelna mesta u DSS-u, ali i kadrovskoj politici DOS-a. Tu se zadržao pune četiri godine. Mile Tomić iz Donje Satornje postao je glavni šerif Srbije, našao se na mestu o kome nije mogao ni da sanja. Postao je direktor Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije. To znači da ni jedna privatizacija ne može da prođe bez njega i njegovog potpisa. Od prodaje srpske sportske imovine deo kolača pripašće i njemu, a on nije uopšte mali. Sve to se radi u saradnji sa Vladom Srbije, koja priprema novi zakon o sportu. Tomić ima iskustva kada je sportski lopovluk u pitanju, još iz vremena kada je bio predsednik programske komisije Olimpijskog komiteta naše zemlje, kada je volšebno nestalo milion dolara. Vojino čudo zvano Mile Tomić iz Donje Šatornje počinilac je još jednog teškog krivičnog dela falsifikata. U ime Sportskog društva osnivač je fantomske Sportske akademije, koja fabrikuje lažne diplome. Akademija ima rešenje za rad i školovanje na tri smera, ali im to ne smeta da izdaje diplome za još 29. To je Mile Tomić, nekadašnji propali novinar, Partizanov insajder u SD Crvena zvezda. Po svim merilima i kriterijumirna, njemu je mesto u zatvoru, a ne na mestu prvog šerifa Srbije. 419

7.1.1. Zapažanja u vezi analize toka novčanih sredstava
U OLIMPIJSKOM KOMITETU SRBIJE I CRNE GORE I UPOREDNE ANALIZE SA POKAZATELJIMA IZ BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA ZA PERIOD 1999-2002 GODINE Beograd, 2005. Prilikom izrade analize i sprovođenja testiranja na pojedine poslovne promene koje su evidentirane preko žiro računa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore (OK) br. 40806-678-9-11992 konstatovano je sledeće: - Sva značajna plaćanja sa računa OK, su bila uglavnom jednokratna nakon čega su preduzeća primaoci sredstava, prestajala sa radom. - Prilikom određivanja šifre plaćanja najčešće je figurisala šifra 310, odnosno usluge. O vrsti i sadržaju tih usluga nije mogao da se dobije ni jedan materijalni dokaz, jer preduzeća koja su ih obavljala više ne postoje. - Prilikom poziva na dokument kod plaćanja često su bili navedeni u izvodima isti brojevi računa (kao pozivi na broj) 27, 26, 28, 29, 32, i 31 za 4 preduzeća, na osnovu čega se nameće opravdana pretpostavka o istom licu koje je fabrikovalo odgovarajuću finansijsku dokumentaciju za više poslovnih partnera. Imajući u vidu ovu konstataciju, opravdano se nameće pitanje po kom osnovu i sa kakvom konačnom sudbinom su prenošena sredstva koja su primila određena preduzeća?

- Kod svih plaćanja preduzećima koja su posle poslovne aktivnosti prestala sa radom u pozivu na broj nije nigde unet kontrolni broj. Ta osobina je karakteristična za preduzeća koja nemaju urednu administraciju, niti osećaju za potrebno da je vode. 421 - Prilikom daljeg testiranja većina preduzeća (koja su prestala sa radom) sa kojim je OK imao poslovne odnose u posmatranom intervalu, a koja su ugašena posle poslovne aktivnosti, nisu imala registrovana lica zaposlena u stalnom ili povremenom radnom odnosu. - Konačno, analiza ukazuje na podatak da od ukupnog broja poslovnih partnera OK (za posmatrani interval), što uključuje i sportske saveze, 12.09% čine preduzeća koja se gase ubrzo nakon poslovanja sa OK i da se ovim preduzećima prenosi 41,46% od ukupno prihodovanih sredstava po svim osnovama. Ovde nisu uključena preduzeća sa kojima je OK imao poslovni odnos, a koja su aktivna i danas. Posebno je indikativna olimpijska godina 2000. i poslovanje vezano za nju. U tom intervalu prema zvaničnim podacima od 60.989.000,00 dinara odnosno 1.014.910,22 u EUR-ima, uplaćeno je sportskim savezima u 2000. godini ukupno samo 1.801.904,93 dinara, odnosno 2.95% (MANJE OD TRI PROCENTA). U isto vreme iznosi prenešeni partnerima koji su prestali sa radom zbirno iznose 57,924,920.00, odnosno 94,98%. - Analizirane činjenice govore nedvosmisleno u prilog teze o "pranju" značajne količine sredstava u fiktivnim poslovnim odnosima sa sumnjivim poslovnim partnerima. - Praktično sve donacije u analiziranom periodu su prolazile preko računa OK u tranzitu prema računima sumljivih poslovnih partnera. Ovo se najjasnije vidi u slučaju sudbije donacije firme Tetrapak u iznosu od 46 miliona dinara ili tadašnjih preko 1 milion EUR-a. - Posebno se nameće potreba da se izvrši kontrola blagajničkog poslovanja, kontrola primanja zaposlenih u OK u analiziranom periodu u odnosu na iskazane poslovne rezultate, jer iz analiziranih podataka proističe da je većem broju od 5 do 13 zaposlenih lica isplaćivan minimalac, dok je finansijski promet bio veoma intenzivan. Treba izvršiti kontrolu raspolaganja deviznim sredstvima, kao i utvrditi kakva je uloga pojedinih sportskih saveza bila u trenutku transfera-trošenja i refundiranja sa deviznim sredstvima pa i šire. - Od značaja za posrednu ocenu zasnovanosti, svrsishodnosti i racionalnosti poslovanja OK u analiziranom periodu je i činjenica da 422 je u ovom periodu sportskim organizacijama preneto svega 14,4% ukupnog prihoda (19,987,121.35), dok je u spornim transferima sredstava sumnjivim poslovnim partnerima preneto 41,46% ukupnog prihoda OK (57,924,920.00). Ovome treba pridodati i činjenicu da je iznos podignut kroz gotovinske isplate bio za 7,55 puta veći od ukupne mase isplaćenih ličnih dohodaka radika u OK. - Kod uporedne analize podataka o novčanom toku i zvamčno prikazanih podataka u bilansima stanja i uspeha, pojavio se čitav niz nedoslednosti i nelogičnosti. Nepobitno je da su zvanični bilansi falsifikovani i da ne odražavaju realan promet iz finansijskog poslovanja. - Iz prikazanih podataka nedvosmisleno proističe da OK u olimpijskoj godini 2000. nije imao nikakav devizni prihod od Medjunarodnog olimpijskog komiteta, kao ni od drugih donatora. Prikazane dinarske donacije su umesto prema sportskim organizacijama, usmerene su na firme koje su nakon vršenja navodnih usluga za OK prestajale sa radom. - Interesantno je da ni donacija Huana Antonia Samaranča koja je prema medijima iznosila 1.000.000$ nije nigde u analiziranom periodu registrovana. - Kapital OK se u samo jednoj fiskalnoj godini uvećava za preko 30 puta za što nema nikakvog realnog osnova. Ovim fiktivnim uvećanjem kapitala se najverovatnije pokušalo obrazložiti donatorima sudbina njihovih donacija. U bilansima i dostupnim knjigovodstvenim podacima za ovakvo uvećanje nema osnova. - Imovina OK se preko noći uvećava za 12 puta za što nema nikakvog uporišta u dostupnoj dokumentaciji. Na taj način se pravila bilansna ravnoteža, ali samo na papiru. Ove tvrdnje mogu da se provere analizom izveštaja koje je OK podnosio donatorima o načinu, iznosima i dinamici utroška donacija, kao i eksternom kontrolom od strane nadležnih organa (finansijska policija, budžetska inspekcija i objektivna nezavisna revizija poslovanja). Beograd, oktobar 2005. godine Obradio, Nenad Ka1uđerović s.r. 423

7.1.2. Analiza toka novčanih sredstava u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore
I UPOREDNA ANALIZA SA POKAZATELJIMA IZ BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA ZA PERIOD 1999-2002 GODINE

(izvod) Beograd, 2005.
ORGANIMA "OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE I CRNE GORE", BEOGRAD IZVEŠTAJ

Odlukom predsednika OKSCG od 13.06.2005.godine formirano je Radno telo za kontrolu i ocenu materijalno finansijskog poslovanja OKSCG sa zadatkom da analizu i ocenu materijalno finansijskog poslovanja OKSCG za period od završetka OI 2000. do danas. U vezi sa ovim zadatkom sklopljen je izmedju OKSCG i preduzeća za pružanje usluga, finansijski konsa1ting i softversku obradu podataka "Sofitel oditor" odgovarajući Ugovor 15.06.2005. Tokom realizacije ugovorenih poslova naišlo se na poteškoće, pošto je generalni sekretar OKSCG g-din Predrag Manojlović sprečio uvid u materijalno finansijsku dokumentaciju OKSCG, o čemu je naručilac službeno izvešten. U takvoj situaciji ugovorene aktivnosti su se ograničila na analizu javno dostupnih informacija o prometu na računu OKSCG, kao i uporednu analizu ovih podataka sa zvaničnim bilansima stanja i uspeha OKSCG pripremljenim u skladu sa zakonskim propisima. U trenutku kada je završena analiza perioda zaključno sa 2002. godinom u sredstvima javnog informisanja pojavila se informacija da je Predsedništvo OKSCG otkazalo Ugovor o angažovanju preduzeća Sofitel oditor. Zbog toga su aktivnosti na daljoj analizi prekinute i ovaj izveštaj obuhvata analizu prometa na računu OKSCG za period 05.08.1999. do 31.12.2002. godine i uporednu analizu ovih podata424

ka sa podacima prikazanim u zvaničnim bilansima stanja i uspeha. Iz tih razloga za računovodstvene izveštaje, prikazane na stranama 11-29 odgovorno je rukovodstvo OK. Osnovna materijalno finansijska dokumentacija, koja nam je bila na raspolaganju, su prepisi izvoda žiro računa za period od 05.08.1999. godine do 31.12.2002. godine. Na osnovu dobijenih i overenih materijanih dokumenata od strane NBS je sačinjen presek prometa novčanih sredstava kategorisanih prema važećem kontnom okviru (Pravilnik o kontnom okviru "Sl. list SRJ ", br. 45/99,17/00 i /02) . Prilikom izrade izveštaja otežanu okolnost je činila nemogućnost objektivnog sagledavanja zasnovanosti i efekata određenih promena, jer OK u pozivima na dokumenta prilikom plaćanja nije realno unosio potrebne informacije o dokumentima na osnovu kojih bi se dale ocene i mišljenja. U prilogu ove tvrdnje je činjenica da prilikom plaćanja nisu upisivani pozivi za plaćanje (u izvodima ne postoje pozivi na dokument za plaćanje). Dakle, ovaj izveštaj ne može da jasno odgovori na pitanje o pravnoj i ekonomskoj zasnovanosti analiziranih transakcija pošto nije bilo moguće da se uporedi ostvareni promet sredstava preko žiro računa sa prirodom posla, jer nam je onemogućen uvid u odgovarajuću dokumentaciju (računi dobavljača, odluke organa upravljanja, ugovori i ostala dokumentacija) na osnovu koga bi smo mogli da izvršimo odgovarajuća testiranja po određenim događajima. Analiza i ocena raspolaganja novčanim sredstvima, koja su tokom poslovanja bila evidentrana preko žiro računa 40806-678-9-11992, koji se vodio u tom periodu kod NBJ filijaja 40806 je sačinjena radi praćenja prometa sredstava i uloge pojedinih poslovnih partnera koji su se povremeno javljali radi izvršavanja određenog posla. Prestanak rada određenih preduzeća po završetku poslovne 2002. godine nije bila tema ove analize, a radi davanja objektivne ocene nismo bili u mogućnosti (zbog nedostupnosti odgovarajuće dokumentacije) da se, putem nezavisne potvrde prometa i eventualnog salda i drugim postupcima izveštavanja uverimo u instinitost i objektivnost izvršenih svih isplata po različitim osnovama, da dokumentujemo odnosno pozovemo i testiramo autentičnost pravnog osnova isplata. Nedvosmisleno je utvrdjeno da zvanični izveštaji koje je OK sastavijala za 1999-2002 godini nisu bili objektivni, kada se ima u vidu da se većina preduzeća sa kojima se poslovalo, nije mogla pronaći na navedenim adresama, niti su se mogla izvršti odgovarajuća potvrđivanja. Pored raspoživih dokumenata, u analizi smo se služili i ostalim izvorima podataka kao što su: "Integralni žirovnik poslovnih part425

nera" bivše Jugoslavije, web sajt Privredne komore Srbije web sajt NBS - www.nbs.yu i Registrom preduzeća i radnji koja su likvidirana u intervalu od 2000 -2004 godine, kao i Registrom preduzeća i radnji protiv kojih se vodi stečaj, objavljeni od strane Trgovinskog suda Srbije. Beograd, oktobar 2005. godine Obradio, Nenad Kaluđerović 1. STRUKTURA PRILIVA NOVČANIH SREDSTAVA OK je prema izvedenom novčanom toku, prikazanom u strukturi priliva dinarskih sredstava u pregledu 5, imao iskazan priliv sredstava u intervalu 1999-2002 godine i to: u 1999. godini ukupno ostvareni priliv sredstava je iznosio 17.792.256,50 dinara, u 2000. godini ukupno ostvareni priliv sredstava je iznosio 67.440.914,35 dinara, u 2001. godini ukupno ostvareni priliv sredstava je iznosio 29.213.253,30 dinara i u 2002. godini ukupno ostvareni priliv sredstava je iznosio 25.546.160,18 dinara. Posmatrano za period 1999-2002 godina, ukupno prikazan priliv sredstava preko računa OK br. 40806-678-9-11992, iznosi 139.992.584,33 dinara. Posmatrano prema poreklu sredstava, priliv se sredstava za posmatrani interval generalno može kategorisati kroz: - doznačena sredstva iz budžeta u iznosu od 28.207.000,00 dinara, - doznačena sredstva od banaka po osnovu odobrenih kratkoročnih kredita u iznosu od 9.000.000,00 dinara, - doznačena sredstva od donatora, sponzora i sl. u iznosu od 69.924.778,35 dinara, - doznačena sredstva od prodaje deviza u iznosu od 18.380.417,84 dinara, - doznačena sredstva po osnovu sprovedenih kompezacija u iznosu od 12.458.701,17 dinara i - ostali prilivi po osnovu povraćaja i ispravki u iznosu od 503.746,28 dinara. Na kraju 31.12.2002. godine ostalo je neutrošenih dinarskih sredstava na računu OK u iznosu od 1.517.940,15 dinara. Sredstva iz budžeta su doznačena na račun OK od strane: - Saveznog ministarstva za sport, sa računa 40816-637-9-10340, u intervalu od 20.8.1999. do 31.12.2000. iznos od 7.430.000,00 dinara, - Republike Srbije - Ministarstva za omladinu i sport, sa računa 426

40802-637-8-9209, u intervalu od 20.08.1999. do 31.12.2000. iznos od 20.777.000,00 dinara. Sredstva po osnovu kratkoročnog kredita za likvidnost od banaka su odobrena od strane Zepter banke, sa računa 40815-620-4-586 u intervalu od 27.08.2001. do 21.10.2002. godine, u ukupnom iznosu od 9.000.000,00 dinara. Sredstva po osnovu donacija i od sponzora za period 1999-2002 godine, prema najznačajnijim iznosima su doznačena na račun OK od strane sledećih preduzeća: - "Tetra pak Produkcion" iz Beograda, sa računa 40803-601-5591215 u intervalu od 26.10.1999. do 24.03.2000. godine, u ukupnom iznosu od 46.210.000,00 dinara, - "Dipos" iz Beograda, sa računa 40815-601-4-601247 u intervalu od 25.02.2000 - 15.06.2000 godine u ukupnom iznosu od 5.000.000,00 dinara, - "Kulska banka" iz Kule, sa računa 46710-620-6-42908 u intervalu od 11.3.1999. do 23.8.2000. godine, u ukupnom iznosu od 3.793.000,00 dinara, - "Hemofarm" iz Vršca, sa računa 46800-601-6-2848 u intervalu od 9.12 .. 1999. do 13.03.2000. godine, u ukupnom iznosu od 3.363.000,00 dinara, - "Srbija JP PTT Saobraćaj" iz Beograda, sa računa 40803-601-8205564 u intervalu od 9.10.1999. do 30.06.2000. godine, u ukupnom iznosu od 1.850.000,00 dinara, - "CT Compjuters" iz Beograda sa računa 40815-601-602800 u intervalu od 21.01.2000. do 09.02.2000. godine u ukupnom iznosu od 1.553.705,00 dinara, - "HipoI" iz Odžaka, sa računa 46320-601-2596 dana 22.2.2000. godine, iznos od 825.000,00 dinara, - "Narodna Lutrija" iz Beograda, sa računa 40806-601-7-565085 u intervalu od 13.10.1999. do 27.07.2000. godine, u ukupnom iznosu od 695.500,00 dinara, - "Apatinska Pivara" - Apatin, sa računa 46310-601-3-3567 u intervalu od 14.12.1999. do 14.12.1999. godine, u ukupnom iznosu od 670.000,00 dinara i - Qstale uplate u iznosima manjim od 650.000,00 dinara, 28 preduzeća prikazanih u Pregledu br 5. Priliv sredstava koji je evidentiran na računu OK je nastao na osnovu sprovedenih kompenzacija i to sa preduzećima: - "Fiteks" iz Peći, sa pozivom na račun 48300-601-8-2806 dana 17.03.2000, u iznosu od 45.000,00 dinara, 427

- "Kopaonik" AD iz Beograda sa pozivom na račun 40811-664-3955 dana 17.03.2000. godine, iznos od 769.500.00 dinara i - sa nepoznatim partnerima ukupno sprovedena kompezacija u iznosu od 11.644.204,17 dinara. Kategorija nepoznati partner se odnosi na partnere sa nepotpunim brojem žiro računa pa njihovu identifikaciju nismo mogli da utvrdimo. Osnov evidentiranog priliva se nije mogao utvrditi jer nije bila na raspolaganju ostala materijalno finansijska dokumentacija. Priliv dinarskih sredstava na račun OK je pristizao i po osnovu prodaje sopstvenih deviznih sredstava. Prema evidentiranom prometu takva dinarska sredstva deviznog po rekla su prenele sledeće banke: Jugobanka iz Beograda, sa računa 40811-620-3-1354 u intervalu od 19.01.2000. do 29.11.2001. godine, u ukupnom iznosu 1.089.276,07 dinara što iznosi 36.309,20 DEM, Narodna banka Jugoslavije, sa računa 40806-123-4-100313 u intervalu od 22.08.2001. do 19.10.2001. godine, u ukupnom iznosu od 1.335.067,19 dinara što iznosi 44.502.24 DEM, National bank of Greece, Beograd sa računa 40811-6204-5332 u intervalu 21.06.2002. do 30.12.2002. godine, u ukupnom iznosu od 15.906.074,58 dinara što iznosi 530.202,49 DEM i Socijete General Yugoslav Bank Beograd, sa računa 40811-620-3-219 dana 25.06.2001. godine iznos od 50.000,00 dinara, što iznosi 1.666,67 DEM. Prilikom obračuna dinara u DEM se koristio zvaničan obračunski kurs NBJ - IDEM = 30,00 dinara. Priliv sredstava po osnovu gotovinskih uplata TK sistema sa računa 40803-101-112 na račun OK u iznosu od 1.500.000,00 dinara je ostvaren dana 01.03.2000. godine. Nismo bili u mogućnosti, zbog nedostupnosti odgovarajućoj dokumentaciji da se, putem nezavisne potvrde salda i drugim postupcima analize i ocene, uverimo u instinitost i objektivnost prikazanih iznosa svih uplata na račun OK po različitim osnovama, da dokumentujemo odnosno pozovemo i testiramo autentičnost pravnog osnova uplata. Podaci su utvrđeni na bazi evidentiranih opisa koji su jasno naznačeni prilikom svake promene po datumu, broju računa i izvodu. 2. STRUKTURA ODLIVA DINARSKIH SREDSTAVA Dinamika odliva prispelih dinarskih sredstava, period (od 05.08) 1999 - 2002, sa računa OK br. 40806-678-9-11992 je sledeća: - 1999. godine iznosi 17.873.439,08 dinara, - 2000. godine iznosi 65.448.296,40 dinara, - 2001. godine iznosi 30.841.219,93 dinara i - 2002. godine iznosi 24.028.220,03 dinara. 428

Sumarni odliv sredstava, u posmatranom intervalu 1999-2002 godine, je iznosio 138.191.175,44 dinara i na računu Jugobanke u stečaju je ostalo 623.115,35 dinara. Prikazanu strukturu odliva dinarskih sredstava u pregledu 9., u nastavku izveštaja ćemo dati na osnovu strukture angažovanja primljenih dinarskih sredstava za period 5.8.1999 - 31.12.2002 godine: uplate sportskim savezima i asocijacijama - ukupno 19.987.121,35 dinara, - podignute gotovinske isplate - 14.290.122,40 dinara, - poslovnim partnerima u zemlji - 92.675.650,62 dinara, - isplata neto zarada - 1.892.886,71 dinara, - isplata naknada po drugim osnovama (ugovori o delu, topli obrok, prevoz i sl) - 1.336.929,00 dinara, - porezi i doprinosi - 2.310.452,01 dinara, - ostali porezi u ukupnom iznosu od 437.355,25 dinara, - drugi direktni troškovi poslovanja (troškovi platnog prometa, ptt troškovi, sudske, administrativne i dr. takse i sl) u ukupnom iznosu od 1.256.293,74 dinara i - povraćaj kredita - iznos od 4.009.217,36 dinara. Evidentirano kroz novčani tok angažovnih sredstava iznosi ukupno 138.196.028,43 dinara. Od ukupno prene tih sredstva sportskim savezima, prilog br 8. prema značajnosti odnosno visini primljenih sredstava, navešćemo u ovom izveštaju neke od njih. Savezi koji su primili najznačajniji iznos dinarskih sredstva u intervalu od 05.08.1999. do 31.12.2002. godine su sledeći: - Košarkaški savez Jugoslavije Beograd, na svoj račun br. 40806678-2-64771 u intervalu od 01.12.1999. do 21.11.2002. godine, ukupno 2.759.122,87 dinara, - Vaterpolo savez Jugoslavije, na svoj računu br. 40806-678-6-2641061 u intervalu od 01.12.1999. do 30.10.2002. godine, ukupno 2.104.684,56 dinara, - At1etski savez, na svoj račun br. 40806-678-8-3-63727 u intervalu od 12.10.1999. do 31.10.2002. godine, ukupno 2.020.216,64 dinara, - Stonoteniski savez Jugoslavije, na svoj račun br. 40806-678-165170 u intervalu od 8.9.1999. do 26.12.2002. godine, ukupno 1.968.411,94 dinara, - Odbojkaški savez Jugoslavije, na svoj račun br 40806-678-3-465368 u intervalu od 01.12.1999. do 29.11.2002. godine, ukupno 1.910.704,22 dinara, - Veslački savez Jugoslavije, na svoj račun br 40802-678-8-96739 u intervalu od 7.03.2000. do 26.12.2002. godine, ukupno 1.858.598.56 dinara, 429

- Rukometni savez Jugoslavije, na svoj račun br. 4080-78-32064927 u intervalu od 01.12.1999. do 17.08.2001. godine, ukupno 1.324.785.23 dinara i - ostali savezi koji su primili manje od četristotinehiljada dinara. Zbog nedostatka osnovne materijalne dokumentacije nismo bili u mogućnosti da se drugim postupcima analize uverimo u instinitost i objektivnost obelodanjenog iznosa ukupnih preuzetih obaveza prema dobavljačima odnosno, sportskim savezima, pravnim licima i da utvdimo stvarni pravni osnov prenosa sredstava kao i kriterijume za utvrđivanje visine prenetih sredstava. Odliv sredstava po osnovu podizanja gotovine sa računa je bio vezan sa isplatu ličnih dohodaka radnika, isplata po ugovorima o delu, taxi računa, reprezentacije, honorara, dnevnica za službena putovanja i sl. Zbog nedostatka osnovne materijalne dokumentacije nismo bili u mogućnosti da se drugim postupcima analize uverimo u istinitost i objektivnost prikazanog ukupnog iznosa podizane gotovine sa računa OK u posmatranom intervalu. Imajući u vidu postupak koji smo najavili u izveštaju, nismo imali uvid u izvornu materijalno finansijsku dokumentaciju koja bi služila kao osnov plaćanja i nismo bili u mogućnosti da se drugim postupcima analize i ocene uverimo u instinitost i objektivnost prene tih iznosa, odnosno ukupno preuzetih obaveza prema dobavljačima i da utvdimo stvarni pravni osnov prenosa sredstava kao kontra materijalnost događaja. Zbog nedostatka osnovne materijalne dokumentacije, a imajući u vidu da je OK pojedinim poslovnim partnerima prenosio znatna sredstva u 1999. i 2000. godini (Olimpijska godina pripreme i organizacije), deo analize smo posvetili vezanom toku priliva sredstava i indetifikaciji poslovnih partnera sa stanovišta kontinuiteta poslovanja. 3. IZVEŠTAJ O PROMETU PO ODREĐENIM PARTNERIMA Kao što je najavljeno u napomeni l0, veza porekla novčanih sredstava sa izvršenim plaćanjima prema dobavljačima je utvrđena prema registrovanom prometu na žiro računu br. 40806--678-9-11992 u periodu od 05.08.1999. do 31.12.2002. godine i bila je sledeća: 430

Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Production" iz Beograda, u iznosu od 1.600.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 185 dana 26.10.1999. godine, preneta su na račun preduzeća "Lav Coop" iz Novog Sada dana 27.10.1999. godine u ukupnom iznosu od 1.488.000,00 s pozivom na dokumenta broj: 168,173,175,214,180. Preduzeće "Lav Coop" je ugašeno 01.03.2003. godine. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.300.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 199 dana 16.11.1999. godine, preneta su na račun preduzeća "Gem" iz Beograda dana u ukupnom iznosu od 399.000,00 i s pozivom na dokument broj 131; preduzeća "Moide Trade" iz Bograda u ukupnom iznosu od 220.500,00 s pozivom na dokument broj 75; preduzeću "Klaker" iz Surčina u ukupnom iznosu od 940.000,00 s pozivom na dokument broj 326; preduzeću "Reming" iz Beograda u ukupnom iznosu od 800.000,00 dinara s pozivom na dokument broj 295, sve dana dana 17.11.1999. godine. Preduzeća "Gem" iz Beograda, "Moide Trade" iz Beograda ili ''Cete est Sena" su prestala sa radom. Uplaćena sredstva Kulske banke iz Kule u iznosu od 718.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 202 dana 19.11.1999. godine, preneta su na račun preduzeću "Pop Export" iz Beograda dana 22.11.1999. godine u ukupnom iznosu od 785.280,00 i s pozivom na dokument broj 178. Preduzeće "Pop Export" iz Beograda je prestalo sa radom. Uplaćena sredstva Kulske banke iz Kule u iznosu od 900.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 204 dana 23.11.1999. godine, preneta su na račun preduzećima: "Moide trade" iz Beograda u iznosu od 250.000,00 dana 24.11.1999 godine s pozivom na dokument broj 92; preduzeću "Gem" iz Beograda u iznosu od 250.000,00 dinara, dana 24.11.1999 godine s pozivom na dokument broj 137 i preduzeću "Pop export" iz Beograda dana 25.11.1999. godine u iznosu od 364.000,00 s pozivom na dokument broj 184. Preduzeća "Gem" iz Beograda i "Pop Export" su prestala sa radom. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Production" iz Beograda u iznosu od 3.900.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 213 dana 7.12.1999. godine, preneta su na račun preduzeća "Vaskom" iz Beograda u iznosu od 3.627.000,00 dinara, dana 8.12.1999. godine s pozivom na dokument broj 176. Uplaćena sredstva od preduzeća "Apatinske Pivare" iz Apatina u iznosu od 670.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 218 dana 14.12.1999. godine, preneta su na račun preduzeća "Cekin" iz Beograda u iznosu od 621.000,00 dinara, dana 15.12.1999. godine s pozivom na dokument broj 690. 431

Preduzeće "Cekin" iz Beograda nije nadjeno u evidenciji Registra preduzeća NBS. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 3.760.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 5 dana 13.01.2000. godine, preneta su na račun preduzeća "Vestan" iz Beograda u iznosu od 2.400.000,00 s pozivom na dokument broj 9/99; preduzeća "Zas Company" iz Beograda u ukupnom iznosu od 352.800,00 dinara, dana 14.01.2000. godine s pozivom na dokument broj 12/99; preduzeću "King Software" iz Beograda u ukupnom iznosu od 875.600,00 dana s pozivom na dokument broj 22/99 sve dana 14.01.2000. godine. Preduzeća "Vesstan" iz Beograda i "Zas Company" iz Beograda nisu nađena u evidenciji Registra preduzeća NBS. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 3.760.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 9 dana 19.01.2000. godine, preneta su na račun preduzeću "S & J Company" iz Beograda u iznosu od 3.515.600,00 dana 20.01.2000 godine s pozivom na dokumenta broj: 21,24,27. Preduzeće "S & J Company" je prestalo sa radom. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.500.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 13 dana 25.01.2000. godine, preneta su na račun preduzeću "Sig San" iz Beograda u iznosu od 2.337.500,00 dana 26.01.2000. godine i bez poziva na broj dokumenta. Preduzeće "Sig San" je brisano iz Registra preduzeća dana 5.11.2004. godine. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 3.760.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 22 dana 07.02.2000. godine, preneta su na račun preduzeća "Slavica" iz Paraćina u iznosu od 3.514.400,00 dana 8.02.2000. godine s pozivom na dokumenta broj 43,24,23 i 22. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.410.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 25 dana 10.02.2000. godine, preneta su na račun preduzeća "Libra" iz Beograda u iznosu od 114.300,00 dinara s pozivom na dokument broj 31; "Slavici" iz Paraćina u iznosu od 2.211.350,00 s pozivom na dokumenta broj 30 i 29 a sve dana 11.02.2000. godine. Preduzeće "Libra" iz Beograda nije aktivno. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.400.000,00 dinara evidentirana izvodom br. 29 dana 17.02.2000. godine, i Kulske banke evidentirana istog dana u iznosu od 1.275.000,00 dinara, preneta su na račun preduzećima: "Miele Komerce" iz Beograda u iznosu od 600.000,00 dinara dana 18.02.2000. godine s pozivom na dokument broj 95, "Libri" iz Beograda u izno432

su od 135.750,00 dana 18.02.2000. godine s pozivom na dokument broj 96, "Yu Export" iz Zemuna u iznosu od 500.000,00 dinara dana 18.02.2000. godine s pozivom na dokument br. 97; preduzeću "VA.V" iz Beograda u iznosu od 500.000,00 dinara dana 18.02.2000. godine s pozivom na dokument br. 199; "Magi Komercu" iz Beograda u iznosu od 800.250,00 dinara, dana 23.02.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; "Sig San" iz Beograda u iznosu od 598.300,00 dinara, dana 24.02.2000. godine s pozivom na dokument br. 28 i "Magi komeeu" iz Beograda u iznosu od 566.625,00 dinara, dana 21.02.2000. godine s pozivom na dokumenta br. 26.27. Preduzeća "Ubra" iz Beograda, "Yu export" iz Zemuna, "VA.V" iz Beograda, "Sig San" iz Beograda i "Magi komerc" iz Beograda nisu sada aktivna. Uplaćena sredstva preduzeća "Farma Zorka" iz Šabca u iznosu od 650.000,00 dinara, dana 23.02.2000 godine evidentirana izvodom br. 33, i preduzeća "Dipos" iz Beograda iznos od 1.000.000,00 dana 25.02.2000. godine, preneta su na račun preduzeća "V.A.V." iz Beograda dana 01.03.2000. godine u ukupnom iznosu od 1.476.480,00 dinara bez poziva na broj dokumenta. Preduzeće "V.A.V." iz Beograda nije aktivno. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Production" iz Beograda u iznosu od 3.910.000,00 evidentirana izvodom br. 38 dana 01.03.2000. godine, preneta su na račun preduza "Damis" iz Beograda u ukupnom iznosu od 3.792.700,00 dinara, dana 02.03.2000. godine s pozivom na dokumenta broj 26,27,28 i 29. Nad preduzećem "Damis" je otvoren stečaj dana 19.06.2003. godine. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 3.910.000,00 dinara, evidentirana izvodom br. 41 dana 06.03.2000. godine, i preduzeća "Hemofarm" iz Vršca iznos od 2.162.000,00 uplaćena istog dana su preneta na račun preduzećima: "Damis" iz Beograda iznos od 1.000.000,00 dinara, dana 06.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; "Nadi & S" iz Zemuna iznos od 2.655.850,00 dinara, dana 06.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta, "Pan Trade" iz Novog Sada iznos od 1.300.000,00 dinara, dana 07.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; "BB Inter" iz Beograda iznos od 933.990,00 dinara, dana 07.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta. Nad preduzećem "Damis" je otvoren stečaj 19.06.2003. godine; preduzeća "Nada & D" iz Zemuna, "Pan Trade" iz Beograda, "BB Intel" iz Beograda nisu aktivna. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.670.000,00 dinara, dana 09.03.2000. godine evidentirana izvodom br. 44, preduzeća "Dipos" iz Beograda iznos od 1.000.000,00 dinara uplaćena dana 08.03.2000. evidentirana izvodom 43 i iznos od 433 1.000.000,00 dinara, uplaćen dana 9.3.2000. godine evidentiran izvodom br. 44, preneta su na račun preduzećima: "BB Inter" iz Beograda iznos od 2.589.900,00 dinara, dana 10.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; "S & J" Company iz Beograda iznos od 2.240.000,00 dinara, dana 13.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta, preduzeću "K.L.E.R." iz Beograda iznos od 1.500.000,00 dinara, dana 13.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; preduzeću "BB Inter" iz Beograda iznos od 140.000,00 dinara, dana 13.03.2000. godine bez poziv na broj dokumenta. Preduzeća "BB Inter" iz Beograda, "K.L.E.R." iz Beograda i "S & J" Company nisu aktivna. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Production" iz Beograda u iznosu od 4.000.000,00 dinara, dana 13.03.2000. godine evidentirana izvodom br. 46, i istog dana od preduzeća "Hemofarm" iz Vršca iznos od 1.101.000,00 dinara, preneta su na račun preduzeća: "Boba" iz Novog Sada iznos od 1.498.000,00 dinara, dana 14.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; preduzeća "NP Company" iz Kaća iznos od 995.500,00 dinara, dana 14.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta,"Pari MV" iz Beograda iznos od 892.220,00 dinara, dana 14.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta; "Uvex" iz Beograda iznos od 400.500,00 dinara, dana 14.03.2000. godine bez poziva na broj dokumenta. Preduzeća "NP Company" iz Kaća, "Pari MV" iz Beograda, "Uvex" iz Beograda nisu aktivna. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.665.000,00 dinara, dana 22.03.2000. godine evidentirana izvodom br. 52 preneta su na račun preduzećima: "Tanga" iz Zemuna u iznosu od 2.491.775,00 dinara, dana 22.03.2000. godine s pozivom na dokument broj 237. Preduzeće "Tanga" iz Beograda nije aktivno. Uplaćena sredstva preduzeća "Tetra pak Produetion" iz Beograda u iznosu od 2.665.000,00 dinara, dana 24.03.2000. godine evidentirana izvodom br. 54, prene ta su na račun preduzećima: "Tanga" iz Zemuna iznos od 1.000.000,00 dinara, dana 24.03.2000. godine s pozivom na

dokument broj 149 i preduzeću "Yu Interia" iz Beograda u iznosu od 1.491.775,00 dinara, dana 24.03.2000. godine s pozivom na dokument broj 150. Preduzeća "Tanga" iz Beograda i "Yu Interia" nisu aktivna. Pored navedenih veza finansijskih tokova za 1999. i 2000. godinu bilo ih je i u 2001. i 2002. godini ali manjeg intenziteta. Ocena pojedinih preduzeća da nisu aktivna utvrđena je u momentu pokušaja da se izvrši usaglašavanje sa istima na osnovu ažurirane baze podataka Ministarstva finansija - Republičke poreske uprave gde je konstatovano da im nije dodeljen poreski broj. 434

435 5. UPOREDNA ANALIZA SA POKAZATELJIMA IZ BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA Polazni materijal za ovaj deo analize je prikazani promet novčanih sredstava preko računa 40806678-9-11992 i zvanični izveštaj (BU i BS) koji je OK dostavio NBS (sadašnji Centar za bonitet), po završetku poslovnih godina. Pošto je analiza ukazala na suštinske razlike izmedju podataka prikazanih u BU i BS sa podacima do kojih se došlo analizom novčanog toka, u zaključivanju su se uzimali u obzir podaci iz analize novčanog toka. Podaci prikazani iz BU i BS tretirali su se kao podaci koji nisu odraz realnog stanja, odnosno kao fabrikovani podaci. Poslovni prihod u 2000. godini je iskazan u iznosu manjem od ukupnog priliva dinarskih novčanih sredstava preko računa za 9.059.914,35 dinara. Potraživanja iz poslovanja (dati avansi) za posmatrani period su iznosila samo 7.000,00 dinara. Ne postoji ni jedan saldo koji iskazuje potraživanja do sporne razlike između prikazanog priliva na računu i iskazanog prihoda u BS, kako bi se moglo očekivati da se naplati u narednoj kalendarskoj godini . U istoj poslovnoj godini nije bila evidentirana ni prodaja sopstvenih deviznih sredstava (videti izvode od br. 1 do 219 za 2000. godinu). Očigledno, poslovodna struktura OK nije želela da iskaže veliku dobit za 2000. godinu, iako je prema raspolozivim podacima trebalo da iznosi najmanje 9.289.914,35 dinara. Prema prikazanim podacima OK u 2000. (olimpijskoj godini) nije imao nikakav devizni priliv, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. U izveštaju BU - strukturu prihoda u 2000. godini čine: prihodi od doprinosa i naknada donacija u iznosu od 100.000,00 dinara, ostali prihodi u iznosu od 58.381.000,00 dinara, pozitivne kursne razlike u iznosu od 1.003.000,00 dinara i prihodi iz ranijeg perioda u iznosu od 4.671.000,00 dinara. Kako je bio prikazan prihod po osnovu pozitivnih kursnih razlika za 2000. godinu u BU na ukupan saldo deviznih sredstava u iznosu od 1.003.000,00 dinara, može se zaključiti da je na deviznom računu OK na kraju poslovne 2000. godine bio prenet iznos iz ranijeg perioda od 21.367,70 EURa. Ovo je još jedan od dokaza da prema BU u olimpijskoj godini nisu bila prihodovana nikakava devizna sredstva, kako od partnera u zemlji, tako i od inostranih partnera ukuljučujući i MOK. Imajući u vidu neslaganje podataka iz BU i BS sa podacima iz analize novčanog toka, kao i nelogičnosti vezane za izostanak devuznih donacija, može se zaključiti da su zvanični dostavljeni izveštaji NBS-SDK za 2000. godinu, netačni (falsifikovani), odnosno da se ne temelje na realnim materijalnim dokazima. 436

Na osnovu prikazanog poslovnog rezultata, u BS za 2000-2002 godinu, OK je iskazalo na kraju svake poslovne godine saldo gotovinskih sredstava koji je veći od stvarnog salda dinarskih sredstava (koja su zatvaranjem svake poslovne godine preneta kao početno stanje u narednu godinu). Prema izvršenom testiranju uzorka utvrđena je razlika više iskazanog salda gotovinskih sredstava u BS u odnosu na stvarni saldo na računu OK na kraju poslovne godine (za 2000-2002) i to: u 2000. godini više prikazanih gotovinskih sredstava u BS je 1.160.918,02 dinara, u 2001. godini su više prikazana gotovinska sredstva u BS 6.430.884,65 dinara, u 2002. godini su više prikazana gotovinska sredstva u BS 21.946.059,85 dinara. Ovako prikazan veći saldo gotovinskih sredstava u BS od salda dinarskih sredstava na računu, je razlika (MRS 1) za devizna sredstva koja bi trebalo da OK ima na svom deviznom računu (kod određene poslovne banke u zemlji ili inostranstvu) na kraju posmatrane poslovne godine. Stanje na deviznom računu od početka do kraja 2000. godine nepromenjeno i OK je imao 21,367,70 EUR-a. Ovaj podatak još jednom potvrđuje našu konstaciju da OK nije imo doznačenih deviznih sredstava od strane MOK - a u 2000. godini. Tek na kraju 2002. godine ukupni saldo neutrošenih deviznih sredstava iznosi 356.758,33 EUR. Ova devizna sredstva su se pojavila na računu od 2001. godine kumulativno do 2002. godine. Interesantno da su devize pristizale nakon olimpijske godine. U prilog ovoj trvdnji, prema zvaničnim podacima za posmatrani period (2001-2002) ukupno doznačena dinarska sredstva na račun OK po osnovu prodaje deviza su iznosila 18.380.417,84 dinara (u 2001. godini 2.474.343,26 dinara u 2002. godini 15.906.074,58 dinara). Svedeno u EUR na dan prodaje deviznih sredstava to su ukupno prodata sredstva za 2001. i 2002. godinu i iznose 307.776,41 EUR-a. Na osnovu ovih podataka se još jednom potvrđuje da OK nije imao deviznog priliva u 2000 godini kako od stane MOK-a, tako i od drugih potencijalnih partnera, prema podacima kako su zvanični računopolagači prezentovali pred nadleznim službama. Očigledno da je bila namera da se svesno prikriju podaci o sudbini deviznih sredstava iz olimpijske godine (2000. godine). U BU kao glavni trošak poslovanja za 2000. godinu (olimpijska godina) je prikazan ukupan izdatak u iznosu od 60.989.000,00 dinara odnosno 1.014.910,22 u EUR-ima. Prema metodologiji izveštavanja ovu vrstu izdataka čine: troškovi reprezentacije, troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu, uplata sportskim savezima, davanje poklona, troškovi platnog prometa i sl. Prema zvaničnim podacima od navedene sume preko računa je uplaćeno sportskim savezima u 2000. godini ukupno samo 1.801.904,93 dinara, odnosno 2.95% 437 (MANJE OD TRI PROCENTA). U isto vreme iznosi prenešeni partnerima koji su prestali sa radom zbirno iznose 57,924,920.00, odnosno 94,98%. Izdaci koji su prikazani na ime nematerijainih troškova za 2000. godinu su sva ona plaćanja koja su izvršena preduzećima koja su prestala sa radom odmah po završetku olimpijske godine. U BS kapital OK (u pasivi) u 2000. godini je iznosio 657.000,00 dinara, da bi se u 2001. godini popeo na 20.123.000,00 dinara, odnosno da bi se uvećao za preko 30 PUTA. Posmatrajući rezultat poslovanja jedina korekcija kapitala bi mogla da se desi po osnovu ostvarene neto dobiti za posmatrani period. Prema podacima iskazana u BU - bruto dobit OK za 2000-2001 godinu je iznosila 230.000,00 dinara, za koliko bi mogao da se kapital koriguje umanjen za porez na dobit korporacije. Ukoliko je kapital uvećanna osnovu efekta procene imovine, ovi efekti trebalo bi da se knjiže u pasivi na kontu revalorizacionih rezervi. Ovde nije mogla da se uradi procena imovine u 2001. godini jer je prva kupovina imovine nastala krajem 2002 godine. Opravdano se može pretpostaviti da su računopolagači želeli da MOK-u, odnosno drugim partnerima, da prezentuju angažovanje neprihodovanih devizna sredstva iz 2000. godine, odnosno da su ova sredstva "utrošena" na kupovinu nepokretnosti. Ovo je još jedan podatak koji potvrđje da su izveštaji falsifikovani radi interesa poslovodne strukture OK. Prema prometu dinarskih sredstava u periodu 1999-2000 godine, nisu evidentirana nikakva plaćanja na ime investicionih ulaganja. Promene u trajnoj imovini iz BS se vidi da su registrovane u aktivi tek na kraju 2001. godine, gde se saldo sa 1.635.000,00 dinara uvećao na 19.467.000,00 dinara, ili za skoro 12 PUTA. Ukoliko je neki državni organ "dao" besplatnu imovinu u vlasništvo OK u 2001. godini tu promenu je trebalo evidentirati na pravi način uz vlasničke listove i ostalu prateću dokumentaciju. Takav podatak se nije mogao izvesti iz zvaničnih bilansa. OK je dana 25.10.2002. godine izvršilo jedinu uplatu od 2.235.670,00 dinara (izvodom br. 75) na

ime kupovine nepokretnosti od Saveznog ministarstva pravde - Savezne direkcije za imovinu SRJ. Iskazani saldo za 2002. godinu u BS - obaveza iz poslovanja, morale bi biti veće, makar za razliku od 2.235,670,00 dinara a ne kako je prikazano u iznosu od 17.832.000,00 dinara (19.467.000,00 1.635.000,00). Da bi se u daljoj strukturi BS za 2001. godinu testirala mogućnost promene navedene vrednosti trajne imovine, nije nigde bio iskazan saldo prenetih potraživanja iz poslovanja po osnovu nabavke nepokretnosti iz 2000. godine. Jedini podatak kojim bi se mogao 438

uvećati iznos nepokretnosti u 2001. godini OK je izvršena uplata prema SM Pravde Savezne direkcije za imovinu SRJ dana 25.10.2002. godine. U 2001. godini se nabavlja značajna oprema i ista se otpisuje iznad 50%, što navodi na zaključak da su nabavka i otuđivanje pokretne imovine (dela trajne imovine) vršene u istoj godini, odnosno da nisu formirane obaveze po osnovu poreza na kapitalne dobitke zbog prodaje pre roka otpisa. Posebno bi naglasio da iz pregleda poslovanja OK u intervalu od 1999-2004 godine ukupno je evidentiran promet (priliv sredstava) u iznosio 366.485.513,00 dinara odnosno 6.108.091,88 EUR. Za posmatrani period nismo mogli da dođemo ni do jednog izveštaja od nadležnih institucija da je OK imao eksternu kontrolu materijalno finansijskog poslovanja, sem kontrole blagajničkog poslovanja pre 6 godina. 439

7.2. Rušenje organa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore
REDOSLED AKTIVNOSTI VEZANIH ZA RUŠENJE ORGANA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE I CRNE GORE

Predsednik OKSCG g-din Philip Zepter je u nameri da predupredi nekompetentno tumačenje odredbi zakona, Statuta i drugih propisa koji se odnose na organizaciju i funkcionisanje OKSCG, zatražio od Statutarno pravne komisije na sednici od 6.6.2005. da se izjasni po odredjenim pitanjima koja mogu značajno da utiču na regularnost i kvalitet rada organa OKSCG. Na ova pitanja nikada nije dobio zvaničan odgovor, bilo u vidu odluke, ili samo zapisnika sa sednice Komisije. Na IV sednici Predsedništva koja je bila zakazana za 7.6.2005. predsednik OKSCG je u sklopu pripreme za pristupanje pretresu po tački dnevnog reda koja se odnosila na razrešenje P. Manojlovića sa mesta generalnog sekretara i imenovanje M. Srejovića na ovu funkciju, insistirao da se Predsedništvo prvo opredeli o načinu na koji će se izjašnjavati po ovoj tački dnevnog reda. Naime, zbog prisutnih informacija da se na pojedine članove Predsedništva vršio pritisak kroz ucene i pokušaje korumpiranja, Predsednik je insistirao da se po ovoj tački dnevnog reda Predsedništvo izjasni tajnim glasanjem, što Statut i Poslovnik o radu omogućavaju. Na taj način je hteo da obezbedi uslove u kojima bi se svaki član Predsedništva izjasnio po svom najiskrenijem i najdubljem ubedjenju i opredelenju, oslobodjen eventualnih pritisaka. lako opredeljivanje o načinu izjašnjavanja ne predvidja vodjenje pretresa, nakon predloga Predsednika usledila je polemika izmedju članova Predsedništva, koja nije mogla da obuzda i kontroliše, te je Predsednik zaključio da nema uslova za dalji nastavak sednice. U tom trenutku Predsednik je sednicu prekinuo uz informaciju da će članovi Predsedništva biti blagovremeno obavesteni o terminu nastavka prekinute sednice. lako odredbe zakona, Statuta i propisa koji uredjuju ovu problematiku to ne predvidjaju, potpredsednik OKSCG g-dja S. Lakićević Stojačić je davanjem neprimerene i nestručne interpretacije propisa dovela u zabludu članove Predsedništva i neovlasćeno preuzela predsedavanje prekinutom sednicom. U neregularnom toku koji je usledio donet je niz tzv. "odluka", sa obrazloženjem da njihovo 440

donošenje ne trpi odlaganje. Ova tvrdnja je netačna pošto Statut predvidja mehanizme donošenja hitnih odluka na način koji ne zahteva zasedanje Predsedništva, čime su ponovno članovi Predsedništva dovedeni u zabludu. Prema posrednim informacijama (Zapisnik sa III sednice statutarno pravne komisije) bilo je moguće zaključiti daje na tzv. sednici Predsedništva donesena odluka da se od Predsednika zahteva zakazivanje vanredne Skupštine za 11.9.2005. godine. Zapisnik sa ove neregularne sednice, kao ni tzv. "odluke" Predsedniku OKSCG nikada nisu dostavljeni. Zbog potrebe da se ostvari uvid u pokazatelje finansijskog poslovanja OKSCG, koje do tada nije uspeo da ostvari, Predsenik je 8.6.2005. godine uputio P. Manojloviću dopis u kojem navodi spisak dokumenata koje treba da mu pripremi i stavi na uvid. Ovi podaci do danas nisu pripremljeni ni dostavljeni Predsedniku Nakon informisanja o nezakonitom ponašanju g-dje Lakićević Stojačić po prekidu IV sednice Predsedništva, Predsednik OKSCG je 9.6.2005. godine uputio P. Manojloviću dopis u kojem ga upozorava na njegovu obavezu obezbedjivanja zakonitosti rada organa OKSCG, što on u slučaju ponašanja gdje Lakićević Stojačić nije uradio. U dopisuje naloženo P. Manojloviću da u sklopu svojih radnih obaveza o činjenicama upozna članove Predsedništva, što ovaj nikada nije uradio Statutarno pravna komisija je imala III sednicu 13.6.2005. godine, i na njoj je razmatrala problematiku vezanu za prekid IV sednice i zakazivanje vanredne Skupštine OKSCG. O nestručnosti i tendencioznosti diskusije i govori nalaz Instituta za uporedno pravo čiji su eksperti analizirali Zapisnik sa III sednice komisije. S obzirom daje perzistiralo suprostavljanje i onemogućavanje Predsedniku da ostvari uvid u rad organa OKSCG, kao i u pokazatelje materijalno finansijskog poslovanja, Predsednik je iskoristio svoje eksplicitno statutarno pravo da formira Radno telo za ova pitanja, stoje i učinio Odlukom od 15.6.2005. godine. U pokušaju da dobije podatke koji se odnose na statusna pitanja OKSCG Predsednik je zatražio 15.6.2005. od službenika da mu stave na uvid rešenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava Registarske službe. Dok je ostvarivao uvid u ove dokumente u njegovu kancelariju je upao P. Manojlović i na neprimeren način ultimativno zahtevao da se prekine sa pregledom dokumenata. Nakon toga je pokušao da Predsedniku oduzme dokumenta tvrdeći da on nema pravo da ostvari uvid u njih. Samo zahvaljujući prisebnosti i hladnokrvnosti Predsednika ovaj incident nije eskalirao u fizički obračun. Na zahtev Predsednika radnici OKSCG prisutni ovom incidentu dali su izjave 16.6.2005. godine. Nakon ovog incidenta P. Manojlović u dva dopisa od 16.6.2005. 441

pismeno odbija da omogući Predsedniku da ostvari Statutom garantovano pravo na uvid u relevantnu dokumentaciju, te mu tom prilikom osporava i druge ingerencije koje mu po propisima pripadaju. Nakon informacija da su pojedini savezi-članice OKSCG tražili zakazivanje i održavanje sednice Skupštine, iako ovi zahtevi nikada nisu prezentovani Predsedniku, on donosi odluku da sazove Skupštinu OKSCG za 7.9.2005. godine, dakle pre nego stoje to navodno od njega tražilo Predsedništvo tokom svog ilegalnog zasedanja. Dopis sa terminom održavanja Skupštine i dnevnim redom je upućen svim članicama 21.6.2005. S obzirom da se duži vremenski period P. Manojlović oglušio o zahtev Predsednika , da mu omogući uvid u tražene podatke, 27.06.2005. Predsednik mu upućuje pismo upozorenja u kojem navodi da će biti primoran da iskoristi sve mere iz svoje nadležnosti i prijavi slučaj nadležnim istražnim organima, kako bi obezbedio zakonitost rada OKSCG. Iz potpuno nepoznatih razloga, a na način koji je izričito spprotan zakonu, Statutu i, propisima, potpredsednik OKSCG I. Ćurković 27.6.2005. upućuje selektivno samo pojedinim članovima Predsedništva dopis u kojem zakazuje sednicu Predsedništva putem pismene korespodencije. O pravnom utemeljenju ovakvog poteza najrečitije govori analiza i pravno tumačenje koje su dali eksperti Instituta za uporedno pravo. Imajući u vidu čitav niz nezakonitih radnji koje su se stekle u ponašanju potpredsednika I. Ćurkovića, Predsednik je 27.6.2005. uputi pismo upozorenja potpredsedniku, kao i pismo u kojem članove Predsedništva upozorava sa novonastalom situacijom i mogućim posledicama koje iz nje mogu da proisteknu. P. Manojlović konačno 29.6.2005. pimeno obaveštava Predsednika da odbija da saradjuje sa Radnim za ispitivanje materijalno finansijskog poslovanja OKSCG. Imajući u vidu glasine po kojima je funkcionisanje OKSCG navodno dovedeno u krizu ponašanjem Predsednika, on upućuje dopis članicama sa pitanjima od značaja za dobijanje objektivne slike o navodnom problemu. Odgovori na postavljena pitanja bi trebalo da doprinesu povećanju efikasnosti organizacije i funkcionisanja OKSCG, što je Predsedniku bila namera da bude predmet rasprave na sednici Skupštine koju je zakazao za 7.9.2005. godine. Po dobijanju posrednih informacija da su se selektivno kontaktiram članovi Predsedništva po izboru I. Ćurkovića pismeno izjasnili o navodnom zakazivanju Skupštine u neprimereno kratkom roku, Predsednik je iskoristio statutarno pravo i poništio je izjašnjavanje putem korespodencije iz proceduralnih razloga. Uprkos činjenici da je ceo postupak zakazivanja vanredne sednice 442

Skupštine od strane I. Ćurkovića bio ilegalan, o čemu je potpredsednik blagovremeno obavešten, on upućuje dopis kojim protivzakonito saziva Skupštinu, pri tom insisitirajući na neprimereno kratkom roku u kojem nije moguće pripremiti potrebne analize sportskih rezultata i materijalno finansijskog poslovanja, što je i bio očigledan cilj. Konsatujući činjenicu daje grubim povredama zakona, Statuta i propisa pokušano zakazivanje Skupštine, Predsednik je pismeno izvestio 4.7.2005. godine sve članice OKSCG daje poziv za navodnu Skupštinu 11.7.2005. ilegalan i da predstavlja pokušaj grupe ljudi da rušenjem organa OKSCG prikrije očigledne malverzacije u svom radu. Istog dana Predsednik je dobio i pismeni izveštaj rukovodioca Radnog tela za ispitivanje materijalno finansijskog poslovanja, kojim ga ovaj obaveštava da zbog odbijanja saradnje od strane P. Manojlovića nije u stanju da obavi povereni zadatak. Na osnovu informacija prisutnih u javnosti Predsednik je konstatovao da Sportska akademija, kao organizacija čiji je suosnivač OKSCG, posluje opterećena brojnim nezakonitostima. Pošto ovakvo poslovanje može da se u javnosti dovede u vezu sa OKSCG, a kako Olimpijska povelja obavezuje nacionalne olimpijske komitete da poštuju zakone zemlje u kojoj deluju, predsednik je odlučio da preduzme mere iz svoje nadležnosti na koje ga obavezuje zakon. Imajući u vidu izneto Predsednik je podneo tri krivične prijave i to protiv: 1. Snežane Lakićević Stojačić zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije 2. Predrag Manojlovića zbog krivičnog dela dela nesavestan rad u službi iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, i 3. Leona i Aleksandra Lukmana zbog krivičnog dela - zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije u sticaju sa krivičnim delima - nesavestan rad u službi iz člana 245. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, - falsifikovanje službene isprave iz člana 248. Stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije i - prevare iz člana 171. Stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije, a sve u produženom trajanju U prilogu je moguće upoznati se sa nalazima do kojih su došli eksperti Instituta za uporedno pravo, kao i sa rezultatima ispitivanja javnog mnjenja kojeg je sprovela agencija Strategic marketing research. 443 Filip Zepter, predsednik OK SCG Statutarno pravna komisija OK SCG Ovde ZAHTEV ZA TUMAČENJEM ODREDBI STATUTA I AKATA OKSCG U želji da se preduprede nesuglasice iz različitog tumačenja pojedinih odredbi Statuta i ostalih akata OKSCG, molim Komisiju za statutarna pitanja da razmotri sledeća pitanja koja se odnose na rad Predsedništva i zauzme odgovarajući stav: 1. Odredba čl. 20. Statuta predvidja da "Predsedništvo donosi odluke i zaključke punovažno ako sednici prisustvuje većina članova Predsedništva." Da li se termin "većina" odnosi na Statutom predvidjen broj članova Predsedništva (čl 19,), ili na broj izabranih i imenovanih članova Predsedništva. 2. Odredba čl. 10. st. 1. predvidja da "Predsedništvo donosi odluke i opšta akta iz svoje nadležnosti većinom glasova članova Predsedništva", Da Ii se termin "većina glasova" odnosi na ukupan broj članova Predsedništva, ili na broj prisutnih članova Predsedništva, imajući u vidu da npr. Skupština donosi sve odluke iz svoje nadležnosti većinom glasova prisutnih članova, osim odluka vezanih za Statut OKSCG, koje se donose većinom svih članova Skupštine (čl. 17. Statuta OKSCG), 3. Da li predsednik Sportske komisije OKSCG, koji je saglasno čl. 29. Statuta po službenoj dužnosti član Predsedništva, ima pravo glasa imajući u vidu odredbu čl. 19. Statuta po kojoj članovi Predsedništva, po položaju i bez prava glasa, mogu biti i predsednici pojedinih radnih tela (komisija, odbora, saveta i sL) ... ". 4. Da li je potrebno da se zbog potrebe da se odlučivanje Predsedništva učini operativnijim pristupi postupku izmena i dopuna Statuta i akata OK i kako bi te izmene trebalo da izgledaju.

U Beogradu, 06.06.2005. godine. 444 Filip Zepter s.r.

Filip Zepter, predsednik OK SCG Predrag Manojlović, generalni sekretar OK SCG Ovde Za potrebe izrade analize poslovanja OK SCG u proteklom olimpijskom ciklusu molim da mi obezbedite sagasno čL 22. st. 3. Statuta OK SCG sledeću dokumentaciju: - Sve izveštaje rada prethodnog rukovodstva koje je razmatralo neki organ OKSCG telo, ili su usvojeni od strane nekog oregana OK SCG u mtervalu od završetka OI 2000. godine do imenovanja novog rukovodstva 2005. godine. - Zvanične izveštaje o materijalno finansijskom poslovanju za 2004, 2003, 2002, 2001 i 2000. godinu. - Popis svih primljenih donacija za period od OI 2000 godine do danas. - Specifikaciju utrošenih donacija za period od OI 2000 godine do danas i to sa prilozima (matrijalnom dokumentacijom pravnih subjekata, ili pojedinaca koja su ih primala). - Pregled isplata svih spoljnih saradnika, sa fotokopijama ugovora za period od OI 2000 godine do danas. - Pregled isplata svih zaposlenih, sa obračunskim listama za period od OI 2000 godine do danas. - Popis imovine na dan 31.12.2004. godine. - Popis svih aktivnih računa, kao i ugašenih računa kod poslovnih banaka, u zemlji i inostranstvu za period od OI 2000 godine do danas. - Plan rada i finansijski plan za 2005. godinu. - Revizijske izveštaja ukoliko ih je bilo za period od OI 2000 godine do danas. - Sve izveštaje nadležnih institucija, odnosno inspekcija po osnovu internih i eksternih kontrola za period od OI 2000 godine do danas. - Izveštaje o isplatama po službenim putaovanjima za period od OI 2000 godine do danas (odluke, odnosno osnov, lica i iznosi). - Normativne akte (sve aktuelene koji se primenjuju i sa eventualnim izmenama). - Specifikacija ostalih isplata (dnevnica, upotreba privatnih vozila u sl. svrhe, reprezentacija i sl) za period od OI 2000 godine do danas. Specifikacije utroška za investiciona i tekuća održavanja za period sa pratećom materijalnom dokumentacijom za period od OI 2000 godine do danas. - Specifikacije isplata za poklone, reprezentaciju, humanitanu pomoći i sl. u intervalu sa pratećom materijalnom dokumentacijom za period od OI 2000 godine do danas. Rok za dostavljanje navedenih dokumenata je odmah, a najkasnije do 24.06.2005. godine. U Beogradu, 08.06.2005. godine. 445 Filip Zepter s.r.

Filip Zepter, predsednik OK SCG Predrag Manojlović, generalni sekretar OK SCG Ovde U vezi vašeg dopisa, kojim me obaveštavate o tzv. odlukama Predsedništva OK SCG, primoran sam da Vas upozorim da sam obavešten o ponašanju g-dje Snežane Lakićević - potpredsednika OK SCG, koja je nakon sto sam prekinuo IV sednicu Predsedništva OK SCG 07.06.2005., nestručnim i tendencioznim tumačenjem odredbi Statuta i pratećih akata OK SCG, dovela u zabludu članove Predsedništva i prekinutu sednicu navodno nastavila, pri tom joj neovlašteno predsedavajući. Prema meni dostupnim saznanjima u ponašanju g-dje Lakićević ima elemenata većeg broja počinjenih krivičnih dela, koja proističu iz nesavesnog postupanja i prekoračenja granica njenog službenog ovlašćenja, što čini težu povredilu prava Predsednika i drugih članova OK, posebno imajuci u vidu da je time pokušala omogućiti i donošenje niza protizakonitih i time ništavnih odluka. Očekujem da imajući gore navedeno u vidu ODMAH zvanično obavestite sve članove Predsedništva i javnost o ništavnosti donetih tzv. odluka i protivzakonitom ponašanju g-dje Lakićević, kojim su članovi Predsedništva dovedeni u zabludu, na šta ste službeno obavezni (Statut OK SCG, čl. 24. st. 1.) . U Beogradu, 09.06.2005. godine. 446 Filip Zepter s.r.

OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE I CRNE GORE STATUTARNO PRAVNA KOMISIJA ZAPISNIK Sa TREĆE sednice Statutarno pravne komisije OKSCG održane dana 13. juna 2005. godine u sali za sastanke OKSCG. Sednica je sa radom započela u 18,20 časova. Sastanku prisustvuju: 1. 2. 3. 4. 5. Snežana Lakićević Stojačić, predsednik Ljiljana Kaplarević, član NeboJsa Ivković, član Dejan Simić, član Branimir Šovljanski, sekretar

Sastanku takođe prisustvuje Gordana Nikolić stručni saradnik. Predsednik Komisije je konstatovala da postoje uslovi za rad Komisije. Članovi Komisije su pre početka rada po dnevnom redu za ovu sednicu, razmatrali i jednoglasno usvojili Zapisnik sa druge sednice održane 06. juna 2005. godine. Predsednik Komisije je nakon ovoga predložila, a članovi Komisije su jednoglasno prihvatili sledeći DNEVNI RED 1. Upoznavanje i razmatranje navoda iz pisma Predsednika OKSCG, upućenog Generalnom sekretaru OKSCG dana 09.06.2005. godine, a Koje se odnosi na pravnu situaciju nakon održavanja sednice Predsedništva OKSCG od 07.06.2005. godine. 2. Tekuća pitanja RASPRAVA I ODLUČIVANJE AD 1. Članovi Komisije su upoznati sa tekstom pisma koje je Generalnom sekretaru uputio Predsednik OKSCG gospodin Filip Cepter. Tekst ovog pisma im je uz poziv za sednicu i poslat. Sve 447

diskusije po ,ovoj tački imale su gotovo jedinstven stav, te je nakon diskusija u kojima su učešće uzeli svi prisutni članovi Komisije, komisija usvajila sledeći ZAKLJUČAK Na zahtev Generalnog sekretara OKSCG upućenog Statutarno pravnoj komisiji radi izjašnjenja o pismu koje mu je predsednik OKSCG uputio dana 09. 06. 2005. godine, Komisija je zauzela sledeće stavave: ,o Komisija smatra da su postojali pravno utemeljeni uslavi za nastavak sednice Predsedništva OKSCG 07.06.2005., nakon izjave predsednika da sednicu prekida i njegovog napuštanja sednice. Pravno utemeljenje Komisija nalazi u članu 5. st. 2. Poslovnika OKSCG koji predviđa da se sednica može prekinuti ili odložiti samo u slučaju da sednici ne prisustvuje većina članava Predsedništva. ,o Sve ,odluke koje je Predsedništvo OKSCG donelo nakan napuštanja sednice od strane Predsednika OKSCG, smatraju se legitimne i kao takve imaju se izvršavati o čemu se prema članu 24. st. 1 Statuta stara Generalni sekretar OKSCG. ,o U skladu sa napred navedenim, legitiman je i zahtev Predsedništva OKSCG upućen Predsedniku OKSCG radi sazivanja Vanredne skupštine OKSCG za 12. septembar 2005. godine, u smislu člana 17. st. 3. Statuta OKSCG. Konstatuje se da je sa zakašnjenjem na sednicu Komisije pristupio član komisije Miladin Pantelić. Sekretar Komisije na zahtev predsednika, upoznao je ovog člana sa dosadašnjim tokom sednice i usvojenim Zaključkom po prvoj tački dnevnog reda. Upitan da se izjasni da li se slaže sa ovako usvojenim zaključkom, gospadin Miladin Pantelić nije želeo da se izjasni, pa je predsednik Komisije zaključila da je ovaj član Komisije uzdržan od glasanja. Generalni sekretar je upoznao članave da su na adresu OKSCG stigli zahtevi šest saveza članica OKSCG, kojom prilikom je stavio na uvid članovima komisije zahteve saveza (odbojkaškog, kajakaškog, veslačkog, košarkaškog, vaterpolo saveza i rukometne zajednice SCG ) za zakazivanje vanredne sednice Skupštine OKSCG sa predloženim dnevnim redom : pitanje poverenja predsedniku OKSCG. Savezi su u međusobnom dogovoru precizirali da bi zbog obaveza u letnjem periodu, Vanredna skupština OKSCG trebala biti održana između 11. i 16. jula 2005. godine. Nakon diskusije svih članova komisije, jednoglasno je donet ZAKLJUČAK U skladu sa članom 17. stav 3. Statuta OKSCG ispunili su se uslovi da predsednik OKSCG zakaže vanrednu sednicu Skupštine OKSCG s ,obziram da je zahtev upućen od strane šest saveza članica OKSCG. 448

AD 2. Član komisije Dejan Simić je, s obzirom na situaciju koja se desila na sednici Predsedništva 07.06.2005. god., zatražio da komisija sagleda moguću situaciju da Predsednik ne zakaže sednicu Skupštine OKSCG i pored obaveze koja mu to nalaže u skladu sa članom 17. stav 3. Statuta OKSCG. Nakon diskusije svih članova komisije, jednoglasno je donet ZAKLJUČAK U situacijama koje nisu rredviđene Statutom primenjivaće se pravila Olimpijske povelje (član 4. stav 4. Statuta).To znači da u svakoj situaciji kada postoji osnovan zahtev za zakazivanje vanredne sednice Skupštine OKSCG prema Statutu OKSCG, a Predsednik OKSCG je ne sazove, istu može u skladu sa članom 18. Olimpijske povelje, sazvati 1/3 članova. Pod tačkom dnevnog reda-tekuća pitanja, član komisije Pantelić Milan je upoznao prisutne da je došao do teksta Nacrta Zakona o sportu iz juna 2005 .. god. Tekst. je dostavljen članovima komisije uz obavezu da se sa Istim upoznaju. Nadalje, pod ovom tačkom dnevnog reda, a u povodu navoda Predsednika OKSCG upućenog generalnom sekretaru OKSCG od 09.06.2005. god. da u radnjama Potpredsednice OKSCG gospođe Snežane Lakićević Stojačić (koje je ona obavljala na sednici Predsedništva OKSCG od 07.06.2005.), "ima elemenata većeg broja krivičnih dela koja proističu iz nesavesnog postupanja i prekoračenja granica njenog službenog ovlašćenja", Komisija konstatuje da je članom 13. stav 1. Statuta OKSCG regulisano da članovi OKSCG rešavaju međusobne sporove i sporove u organima OKSCG putem unutrašnje arbitraže. Dovršeno u 19,50 časova. Zapisnik vodio i sačinio Branimir Šovljanski, sekretar Predsednik Statutarno pravne komisije: Snežana Lakićević Stojačić 449 Filip Zepter, predsednik OK SCG Predrag Manojlović, generalni sekretar OK SCG Ovde Informisan sam da ste odbili da obezbedite ostvarivanje uvida u dokumentaciju OKSCG vezana za materijalno finansijsko poslovanje ove kuće, čime mi onemogućavate ostvarivanje statutarno definisanih ,prava. Ovom prilikom vas upozoravam da, ukoliko ne omogucite pristup navedenoj dokumentaciji do srede 29.06.2005. godine, da ću biti primoran da protiv vas yodnesem krivičnu prijavu, kao i odgovarajuće prijave nadleznim službama (MUP-Odelenje za privredni

kriminal, Ministarstvo finansija RS Budžetskoj inspekciji, Poreskoj policiji i UBPOK-u). Uveren da ste onemogućavanje uvida u tražene dokumente bazirali na lošim informacijama dobijenih od lica koji su vas instrumentalizovali u funkciji ostvarivanja sopstvenih ciljeva, očekujem da ćete postupiti u skladu sa zakonom i aktima OKSCG i time poštedeti sebe lično i organizaciju u kojoj radite od nepotrebnih neprijatnosti. U Beogradu, 27.06.2005. godine. 450 Filip Zepter s.r.

Filip Zepter, predsednik OK SCG Ivan Ćurković, potpredsednik OKSCG Ovde Prema meni dostupnim saznanjima članovima Predsedništva OKSCG ste u funkciji potpredsednika OKSCG uputili dopis sa zahtevom za pismenim izjašnjavanjem o zakazivanju Skupštine OKSCG. Ukoliko je ovo tačno, u obavezi sam da vas informišem da ste na taj način prekoračili svoja zakonom i propisima data ovlašćenja i da time vršite krivično delo. U iskrenoj želji da je ceo slučaj plod vašeg nepoznavanja zakona i propisa, što je omogućilo grupi lica koja ne želi da doprinese rasčišćavanju zatečenog stanja i odnosa u OK, da vas očigledno instrumentalizuju u svrhu ostvarivanja sopstvenih interesa, molim da me izvestite na čiju ste incijativu i nagovor neovlašćeno preduzeli aktivnosti vezane za izjašnjavanje putem korespodencije o pitanju koje nije u nadležnosti Predsedništva OKSCG. Uveren da ćete odmah obavestiti članove Predsedništva o ništavosti dopisa kojeg ste potpisali, očekujem da u direktnoj komunikaciji razrešimo problem koji ste, verujem u neznanju, prozveli. S poštovanjem, 451

U Beogradu, 27.06.2005. godine. Filip Zepter s.r. Filip Zepter, predsednik OK SCG Članovima Predsedništva KSCG Prema meni dostupnim saznanjima I. Ćurkovića Vas je obavestio o navodnom zakazivanju Skupštine OKSCG za 11. jul 2005. godine. Imajući u vidu činjenicu da sam zakazao Skupštinu zaa 07. septembar ove godine i da je poziv koji ste primili od I. Ćurkoviča grub falsifikat, koristim priliku da vas upoznam sa sledećim: Naime, Predsednika Predsedništva može da zameni samo potpredsednik kojeg Predsednik ovlasti (Statut OKSCG čl. 22. st. 5), što u slučaju potpisivanja ovog dopisa nije uradjeno, čime dopis sam po sebi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Pozivanje na tzv. odluke Predsedništva, Nadzornog odbora u dopisu koji ste primili, ili ćete primiti (pošto postoje indicije da je dopis selektivno poslat samo izabranim članicama Skupštine), je bezpredmetno, jer NO ne može da donosi odluke o pitanjima za koja nije nadležan. Naime, nadležnost i delokrug rada NO je definisana članom 26. Statuta i svodi se isključivo na nadzor nad upotrebom sredstava OKSCG. Što se tiče Predsedništva ono ima definisan delokrug rada odredbama Statuta i u njemu nema mogućnosti da donosi odluku o zakazivanju Skupštine OKSCG. Obzirom da sam zakazao Skupštinu OKSCG za 07.09.2005. i da nisam dobio ni jedan zahtev od bilo kog člana Predsedništva za zakazivanje sednice Predsedništva sa predlogom pitanja koja bi trebalo raspraviti, zaključio sam da se radi o novom pokušaju destruktivnog ponašanja grupe lica čiji je eksponent P. Manojlović, a koja pokušava da hitnim ilegalnim zakazivanjem Skupštine u neprimereno kratkom roku spreči kvalitetnu pripremu ovog najvišeg organa upravljanja u OKSCG. Hitnost koja je rukovodila I. Ćurkovića da prekrši zakon i propise očigledno se sagledava u potrebi P. Manojlovića i grupe koju predstavlja, da najhitnije moguće spreče uvid u poslovanje OKSCG, kojeg treba što temeljnije sakriti od očiju sportske i svake druge javnosti. Hitnost za ova lica nalaže i činjenica da sam službeno do sada uputio P. Manojloviću četiri dopisa kojim zahtevam da izvrši svoje obaveze u skladu sa zakonom i propisima i obezbedi uslove za pripremu zakazane Skupštine. Koristim priliku da vas informišem i o činjenici da je sazivanje 452

Skupštine u isključivoj nadležnosti Predsednika i da zakon i propisi ne ostavljaju mogućnost da u legalnoj proceduri Skupština bude zakazana na drugi način, tim pre što je ista već i zakazana o čemu ste već službeno obavešteni. Dakle, uvlačenjem članova Predsedništva, Nadzornog odbora a potencijalno i Vas, u verovatno kriminalne, a sasvim sigurno protivzakonite radnje, ovi ljudi pokušavaju da prisilno povećaju front protivnika mojim namerama da se poslovanje OKSCG objektivno sagleda, rasčisti i stavi u funkciju sporta i sportista. Pozivanje na odredbe Olimpijske povelje u dopisu predstavlja nevešt i krajnje nestručan pokušaj obezbedjivanja utiska legalnosti postupcima koji su protivzakoniti i u sukobu sa odredbama propisa koji se na ovu problematiku odnose. Ukoliko grupa ljudi koja ne želi da doprinese rasčišćavanju zatečenog stanja i odnosa u OK, ima nameru da promeni svoj odnos prema problemima sa kojima se susrećemo, onda treba da izvrši pritisak na svog eksponenta P. Manojlovića i da ga natera da poštuje zakone i propise i obezbedi uvid u pokazatelje materijalno finansijskog poslovanja neophode za pripremu Skupštine koju sam zakazao za 07.09.2005. godine. 453 S poštovanjem,

U Beogradu, 27.06.2005. godine. Filip Zepter s.r. Filip Zepter, predsednik OK SCG Članicama OKSCG

Poštovani,

pošto smo od odredjenog broja granskih saveza SCG dobili zahteve da se održi vanredna Skupština OKSCG na kojoj bi se diskutovalo o poverenju organima OKSCG molim da nam za potrebe pripreme ove Skupštine pružite sledeće informacije: - Šta je to u programu kojeg sam izložio i kojeg je mojim izborom usvojila izborna Skupština OKSCG, trebalo da se realizuje do danas, a nije realizovano? - Šta je u aktivnostima OKSCG od izborne Skupštine do danas realizovano na nivou kvaliteta i efikasnosti nižem nego što je bila praksa u funkcionisanju OK do izborne Skupštine? - Šta ste očekivali da se promeni mojim izborom, a do čega po vašo proceni nije došlo? - Sta očekujete da bude osnovna vodilja u daljem radu OK SCG? - Koje kvalitete, koji nivo sportskog i radnog iskustva, jednom rečju, kakav profil sportskih stručnjaka je potreban na mestu operativaca angažovanih na realizaciji poslova u OKSCG? Molimo vas da odgovorom na postavljena pitanja doprinesete kvalitetu Skupštine koju sam zakazao za 07.09.2005. godine. S poštovanjem, 454

U Beogradu, 30.06.2005. godine. Filip Zepter s.r.
U skladu sa ovlašćenjima sadržanim u čl. 23. st. 3. Statuta OKSCG donosim ODLUKU kojom se poništava važost pismenog izjašnjavanja na inicijativu potpredsednika OKSCG I. Ćurkovića. Obrazloženje Sednice Predsedništva OKSCG može saglasno čl. 22. st. 2. da saziva samo predsednik OKSCG, odnosno jedan od potpredsednika koje predsednik za to ovlasti (čl.22. st. 5.). Akt sazivanja sednice Predsedništva OKSCG putem pismene korespodencije, koji je preduzeo potpredsednik I. Ćurković, u suprotnosti je sa propisima koji uredjuju ovu problematiku, pošto ga nisam ovlastio za sprovodjenje ove aktivnosti. Zbog toga pokušaj sazivanja sednice, kao i posledice koje su iz ovog akta proistekle ništave su, odnosno ne mogu da proizvedu nikakvo pravno dejstvo.

U Beogradu, 30.06.2005. godine. Filip Zepter s.r. 455 PREDSEDNIK OKSCG Filip Zepter, predsednik OK SCG Članicama OKSCG Prema meni dostupnim saznanjima I. Ćurkovića Vas je obavestio o navodnom zakazivanju Skupštine OKSCG za 11. jul 2005. godine. Imajući u vidu činjenicu da sam zakazao Skupštinu za 07. septembar ove godine i da je poziv koji ste primili od I. Ćurkoviča grub falsifikat, koristim priliku da vas upoznam sa sledećim: - Predsednika Predsedništva može da zameni samo potpredsednik kojeg Predsednik ovlasti (Statut OKSCG čl. 22. st. 5), što u slučaju potpisivanja ovog dopisa nije uradjeno, čime dopis predstavlja grub falsifikat i sam po sebi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. - Pozivanje na tzv. odluke Predsedništva u dopisu koji ste primili, ili ćete primiti (pošto postoje indicije da je dopis selektivno poslat samo izabranim članicama Skupštine), je bezpredmetno, jer Predsedništva ima definisan delokrug rada odredbama Statuta i u njemu nema mogućnosti da donosi odluku o zakazivanju Skupštine OKSCG. - Obzirom da sam zakazao Skupštinu OKSCG za 07.09.2005. i da nisam dobio ni jedan zahtev od bilo kog člana Predsedništva za zakazivanje sednice Predsedništva sa predlogom pitanja koja bi trebalo raspraviti, zaključio sam da se radi o novom pokušaju destruktivnog ponašanja grupe lica čiji je eksponent P. Manojlović, a koja pokušava da hitnim ilegalnim zakazivanjem Skupštine u neprimereno kratkom roku spreči kvalitetnu pripremu ovog najvišeg organa upravljanja u OKSCG. - Hitnost koja je rukovodila I. Ćurkovića da prekrši zakon i propise očigledno se sagledava u potrebi P. Manojlovića i grupe koju predstavlja, da najhitnije moguće spreče uvid u poslovanje OKSCG, kojeg treba što temeljnije sakriti od očiju sportske i svake druge javnosti. Hitnost za ova lica nalaže i činjenica da sam službeno do sada uputio P. Manojloviću četiri dopisa putm kojih zahtevam da izvrši svoje obaveze u skladu sa zakonom i propisima i obezbedi uslove za pripremu zakazane Skupštine. - Koristim priliku da vas informišem i o činjenici da je sazivanje Skupštine u isključivoj nadležnosti Predsednika i da zakon i propisi ne ostavljaju mogućnost da u legalnoj proceduri Skupština bude zakazana na drugi način, tim pre što je ista već i zakazana o čemu 456

ste već službeno obavešteni. Dakle, uvlačenjem članova Predsedništva, a potencijalno i Vas, u verovatno kriminalne, a sasvim sigurno protivzakonite radnje, ovi ljudi pokušavaju da prisilno povećaju front protivnika mojim namerama da se poslovanje OKSCG objektivno sagleda, rasčisti i stavi u funkciju sporta i sportista. Ukoliko grupa ljudi koja ne želi da doprinese rasčišćavanju zatečenog stanja i odnosa u OK, ima nameru da promeni svoj odnos prema problemima sa kojima se susrećemo, onda treba da izvrši pritisak na svog eksponenta P. Manojlovića i da ga natera da poštuje zakone i propise i obezbedi uvid u pokazatelje materijalno finansijskog poslovanja neophode za pripremu Skupštine koja će se održati 07.09.2005. godine. 457 S poštovanjem, U Beogradu, 04.07.2005. godine. Filip Zepter s.r.

DRUGOM OPŠTINSKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU BEOGRAD Savska br. 16a KRIVIČNA PRIJAVA Protiv: Snežane Lakićević-Stojačić, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, sa sedištem u Beogradu, Generala Vasića br. 5 zbog: 1) krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije Obrazloženje Ix Snežana Lakićević Stojačić je, kao potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu Olimpijski komitet), na IV sednici Predsedništva Olimpijskog komiteta (u daljem tekstu Predsedništvo) održanoj dana 07.06.2005. godine, nakon prekida sednice od strane Predsednika Olimpijskog komiteta g-dina Philipa Zeptera, dala tumačenje Statuta i akata Olimpijskog komiteta, po kojem ona kao potpredsednik može da nastavi sa vođenjem prekinute sednice, iako je znala, ili morala znati da to po imperativnoj odredbi Statuta i drugih podzakonskih akata nije moguće. Nakon davanja navedenog tumačenja Statuta i akata Olimpijskog komiteta Snežana Lakićević Stojačić je preuzela vodjenje prekinute sednice Predsedništva, a što je dovelo do donošenja-usvajanja niza odluka, protivno odredbama Statuta i akata Olimpijskog komiteta. Statut Olimpijskog komiteta (u daljem tekstu Statut) predvidja da Predsednik Olimpijskog komiteta saziva sednice Skupštine i Predsedništva i rukovodi njihovim radom (čl. 22. st. 2.), što predvidja i Poslovnik Predsedništva Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu Poslovnik) u čl. 4. st. 1. i 3. Pored toga, Statut predvidja da Predsednika Olimpijskog komiteta, u slučaju njegove odsutnosti, zamenjuje jedan od potpredsednika kojeg on ovlasti (čl. 22. st. 5.). Dokaz: - Rešenje o registraciji Philipa Zeptera kao lica ovlašćenog za predstavljanje i zastupanje Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 459 (br. 810-550/4-2003-02 od 14.03.2005.) - Statut Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore - Poslovnik Predsedništva Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Obzirom da je Predsednik Olimpijskog komiteta g-din Philip Zepter u toku održavanja IV sednice Predsedništva procenio da nema uslova za nastavak sednice, doneo je odluku o prekidu sednice, pri čemu nije dao nikakvo ovlašćenje Snežani Lakićević Stojačić da kao potpredsednik može da ga zamenjuje. Snežana Lakičević Stojačić je na taj način, davanjem tumačenja Statuta i akata Olimpijskog komiteta, po kojem ona kao potpredsenik može da nastavi sa vodjenjem prekinute sednice dovela u zabludu članove Predsedništva, da bi zatim neovlašćenim preuzimanjem vodjenja sednice prekoračila svoja ovlašćenja i zloupotrebila položaj potpredsednika Olimpijskog komiteta. Na taj način je, svojim nesavesnim postupanjem i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, teže povredila prava Predsednika, a imajući u vidu da je time omogućila i donošenje niz odluka koje se tiču materijalno finansijskog poslovanja, odnosno angažovanja sredstava Olimpijskog komiteta nanoseći istom, a time i široj društvenoj zajednici znatnu imovinsku štetu. Isto tako, u ovom delikatnom političkom trenutku, donete odluke dovode do pogoršanja međurepubličkih odnosa u olimpijskom pokretu u Srbije i Crne Gore, do rascepa u olimpijskom pokretu državne zajednice, a što rezultira nesagledivim štetom i negativnim posledicama na ugled državne zajednice, kao i pripreme i nastupe naših sportista na velikim međunarodnim takmičenjima, što predstavlja neprocenjiv nacionalni interes. Dokaz: - Zatražiti službenim putem, od sekretara Olimpijskog komiteta, dostavljanje zapisnika sa napred navedene sednice, kao i odluke usvojene tom prilikom Isto tako, podnosilac prijave predlaže da se, na napred navedene okolnosti, izvede dokaz saslušanjem okrivljene i svedoka koja su prisustvovala IV sednici Predsedništva Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, a koje pozvati preko adresa: - Okr. Snežana Lakićević Stojačić, Novi Sad, Balzakova br. 71,

- Borislav Stanković, Beograd, Požeška br. 102, - Ivan Ćurković, Beograd, FK "Partizan", Humska br. 1, 460

- Đorđe Perišić, Beograd, Njegoševa 56, II ulaz, stan 9, - Zoran Kalinić, Subotica, Jurija Gagarina br. lO, , - Nenad Petković, Beograd, Službeni put Zavoda br. S, Careva Ćuprija, - Velda Midanović, Batajnisa, 21. oktobra br. 52, - Stevan Zorić, Novi Sad, Zeljeznička br. 41, - Radmilo Armenulić, Novi Beograd, Nehruova br. 204, - Nenad Golijanin, Beograd, "Terra trade", Mekenzijeva br. 55, - Nenad Lalović, Beograd, Gundulićev venac br. S, - Nebojša Ilić, Beograd, Gradski sekretarijat za sport, 27. marta br. 43-45", - Žarko Zečević, Beograd, FK "Partizan" Humska br. I, - Alisa Marić, Beograd, Nušpićeva br. 7, dvorišna zgrada, - Nada Božić-Požeg, Beograd, Rastića Petrovića br. 66N /22, - Božana Ostojić, Beograd, Klub "Calypso", Beogradsak br. n, Bazen "Tašmajdan", - Slavko Obadov, Novi Sad, Fakultet fizičke kulture, Lovćenska br.16 - Siniša Jasnić, Novi Sad, Fakultet fizičke kulture, Lovćenska br. 16, - Vera Nikolić, Kruševac, Radomira Jakovljevića 18/39, - Siniša Krajčinović, Beograd, SSS, Makedonska br. 28. Imajući sve napred navedeno u vidu, podnosilac prijave, predlaže da nadležno tužilaštvo, po pribavljanju izveštaj iz KE za okrivljenu, podigne optužnicu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, za napred navedeno krivično delo, a koje se steklo u radnjama Snežane Lakićević Stojačić. 461 PODNOSILAC PRIJAVE Philip Zepter, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 23. jun 2005. godine DRUGOM OPŠTINSKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU BEOGRAD Savska br. 16a KRIVIČNA PRIJAVA Protiv: Predraga Manojlovića, Generalnog sekretara Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, sa sedištem u Beogradu, Generala Vasića br. 5 zbog: 1) krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 245. stav lo Krivičnog zakona Republike Srbije Obrazloženje Ix Predrag Manojlović je, kao Generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu Olimpijski komitet), u više navrata, kršeći imperativne odredbe Statuta Olimpijskog komiteta, odbijao da postupi po nalogu podnosioca prijave, kao Predsednika Olimpijskog komiteta, čime je očigledno nesavesno postupao, iako je bio svestan da takvim njegovim postupanjem dolazi do teže povrede prava Predsednika Olimpijskog komiteta, kao lica ovlašćenog za predstavljanje Olimpijskog komiteta. Dokaz: - Rešenje o registraciji Philipa Zeptera kao lica ovlašćenog za predstavljanje i zastupanje Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore br.810-550/4-2003-02 od 14.03.2005. godine Tako je, okr. Predrag Manojlović, dana 15.06.2005. godine, ušao u kancelariju Predsednika Olimpijskog komiteta, dok se isti, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 22. stav 3. Statuta, upoznavao sa dokumentacijom vezanom za rad organa Olimpijskog komiteta, te je pred zaposlenim službenicama tvrdio da podnosilac prijave nema prava da ostvaruje uvid u dokumentaciju vezanu za poslovanje Olimpijskog komiteta, da bi zatim ultimativno zahtevao da mu dokumentacija bude vraćena istog trenutka, što je podnosilac prijave, a da bi izbegao dalju eskalaciju verbalnog sukoba, te da ovaj sukob ne bi dobio i drugu dimenziju, učinio. Dokaz: - Tekst Statuta Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore - Pismene izjave Ljubinke Kukrike, Stanice Rosandić i Gordane 462

Nikolić, službenice Olimpijskog komiteta, vezane za napred navedeni događaj - Saslušanje Ljubinke Kukrike, Stanice Rosandić i Gordane Nikolić, koje pozvati preko adrese Olimpijskog komiteta, Generala Vasića br. 5, Beograd Pored toga, dana 08.06. i 13.06.2005. godine, podnosilac prijave je uputio okrivljenom zvanične dopise, a na osnovu ovlašćenja koja su mu data članom 22. stav 3. i 4. Statuta, kojima je tražio od okrivljenog Manojlović Predraga, dostavljanje dokumentacije, potrebne za ocenu materijalnofinansijskog poslovanja Olimpijskog komiteta u prethodnom periodu, na uvid sebi, kao i formiranom radnom telu, sa zadatkom da izvrši kontrolu i ocenu takvog poslovanja. Dokaz: - Tekst Odluke o formiranju radnog tela za kontrolu i ocenu materijalno finansijskog poslovanja OK SCG, od 13.06.2005. godine - Tekst Dopisa, upućen okrivljenog, od 08.06.2005. godine Međutim, svojim dopisima broj 211 i 212 od 16.06.2005. godine, okr. Predrag Manojlović je, iako je bio dužan, odbio da dostavi traženu dokumentaciju pozivajući se na član 24 Statuta, koji upravo utvrđuje takvu njegovu obavezu, s obzirom da je njime predviđeno da "Generalni sekretar vrši poslove vezane za sprovođenje odluka i zaključaka organa Olimpijskog komiteta SCG", a nesumnjivo je, što je utvrđeno i važećim Statutom, da je i Predsednik Olimpijskog komiteta SCG organ OKSCG uz Skupštinu, Predsedništvo, Nadzorni odbor i Sportsku komisiju. Dokaz: - Kao napred - Dopisi okrivljenog zavedeni pod brojem 211 i 212 od 16.06.2005. godine Na taj način je, okrivljeni Predrag Manojlović, svojim očigledno nesavesnim postupanjem u vršenju službe, teže povredio prava Predsednika Olimpijskog komiteta SCG, a imajući u vidu da je isti, onemogućen da obavlja poslove iz svog delokruga, što sa druge strane dovodi do velike imovinske štete i rezultira negativnim posledicama na pripreme i nastupe naših sportista na velikim međunarodnim takmičenjima, kao neprocenjivom nacionalnom interesu. Dokaz: 463

- Saslušanje okr. Predraga Manojlović koga pozvati preko adrese OKSCG, Beograd, Generala Vasića br. 5 Imajući sve napred navedeno u vidu, podnosilac prijave, predlaže da nadležno tužilaštvo, po pribavljanju izveštaj iz KE za okrivljenog, podigne optužnicu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, za napred navedeno krivično deo u produženom trajanju, a koje se steklo u radnjama okr. Predraga Manojlovića. PODNOSILAC PRIJAVE Filip Zepter, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 08. jul 2005. godine. 464 DRUGOM OPŠTINSKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU BEOGRAD KRIVIČNA PRIJAVA Protiv: - Leona Lukmana iz Beograda, sa stanom u ulici Mije Kovačevića br. 9, stan 17, a zaposlenog na Sportskoj akademiji u Beogradu, Deligradska br. 27 i - Aleksandra Lukmana iz Beograda, zaposlenog na Sportskoj akademiji u Beogradu, Deligradska br. 27 zbog: 1) krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije u sticaju sa krivičnim delima 2) nesavestan rad u službi iz člana 245. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, 3) falsifikovanje službene isprave iz člana 248. Stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije i 4) prevare iz člana 171. Stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, a sve u produženom trajanju Obrazloženje Ix Leon Lukman, kao jedan od osnivača Sportske akademije u Beogradu, Deligradska br. 27 i kao ovlašćeno i odgovorno lice u njoj, prvo u svojstvu v.d. Direktora u periodu od 07.05.1996. godine, kao dana upisa u sudski registar, pa do 22.09.1998. godine, a od tog datuma pa do 29.10.2001. godine, kao Direktor Sportske akademije i Aleksandar Lukman, kao Direktor Sportske akademije, od 29.10.2001. godine pa do dana podnošenja krivične prijave, izvršili su napred navedena krivična dela i to tako što su, iako je Rešenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 612-00-477/95-04 od 04.03.1996. godine, "odobren početak rada i obavljanje delatnosti dvogodišnjih studija za sticanje višeg obrazovanja za višeg sportskog trenera na smerovima za fudbal, košarku i odbojku" (znači samo na 3 smera), na Sportsku akademiju upisivali studente na još 29 usmerenja ?!?! 465 Za sve ovo vreme, okrivljeni, kao službena, odnosno odgovorna lica na Sportskoj akademiji, u napred navedenim periodima, upisivali su i organizovali nastavu, potpuno neovlašćeno i protivzakonito, za studente na usmerenjima, koje nije odobrilo nadležno ministarstvo, naplaćivali školarinu kroz troškove teorijske i praktične nastave, kolokvijuma, ispita, konsu1tacija, mentorske i dopunske nastave itd., dovodeći u zabludu kako osnivače Sportske akademije, tako i predavače i studente na Akademiji, da se nastava obavlja u zakonom predviđenim okvirima i uz sva odobrenja resornog ministarstva i najzad izdavali diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu, niti važnost, a na osnovu kojih se veliki broj svršenih studenata zaposlilo. Postupajući protivzakonito, prema sopstvenom izveštaju (Izveštaj o radu Sportske akademije u Beogradu u školskoj 2000/2001, kao i nastavne i stručne aktivnosti preduzete za školsku 2001/2002 iz novembra 2001. godine) na Sportskoj akademiji je do novembra 2001. godine upisano 3.139 studenata od čega je na smerovima za koje su ispunjeni zakonom propisani uslovi za održavanje nastave bilo upisano 1.486 studenata, dok je 1.653 studenta upisano na smerove za koje nisu pribavljene odgovarajuće saglasnosti ministarstva prosvete. Prema istom izveštaju na Sportskoj akademiji je do novembra 2001. godine diplomiralo 188 studenata, od čega je diplome na smerovima za koje je izdato rešenje ministra prosvete, dobilo 73 studenta, dok je 115 studenata obmanuto izdavanjem diploma za čije izdavanje nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Pored toga, same osnivače Sportske akademije, dovodili su u zabludu svojim izveštajima i to tako što su potpuno netačno i tendenciozno prikazivali određene podatke, od kojih podnosilac prigovora ističe samo jedan, od mnogih, primera koji se mogu videti u dokazima koji su priloženi uz prijavu.

U napred pomenutom izveštaju okrivljeni Leon Lukman, pozivajući se na Rešenje Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 612-00477/95-04 od 04.03.1996. godine, ističe da je Ministarstvo "odobrilo početak rada i obavljanje delatnosti dvogodišnjih studija za sticanje višeg obrazovanja za višeg sportskog trenera i višeg menadžera u sportu", iz čega bi moglo da se zaključi da u sticanju obrazovanja, u ovom smislu, ne postoje nikakva ograničenja, što je, kako je napred navedeno istaknuto, potpuno netačno i to zato što se u citiranom Rešenju nigde ne pominje menadžment u sportu i Rešenje, decidi466

rano, govori o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti višeg obrazovanja "na smerovima za fudbal, košarku i rukomet". Imajući sve napred navedeno u vidu, a posebno ako se uzme u obzir da je već do sada, radnjama okrivljenih, došlo do nenadoknadive štete, kako osnivačima, tako i predavačima i studentima Sportske akademije, na usmerenjima za koje ne postoji saglasnost Ministarstva, podnosilac prijave predlaže da nadležno tužilaštvo po pribavljanju izvoda iz kaznene i prekršajne evidencije za okrivljene, saslušanju istih i uvidom u predložene spise - dokaze, podigne optužnicu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a za krivična dela koja su se stekla u radnjama okrivljenih Leona i Aleksandra Lukmana. Prilog: Ugovor o osnivanju Sportske akademije od 24.10.1994. godine, Rešenje Ministra prosvete od 19.01.1996. godine, Rešenje Ministra prosvete od 04.03.1996. godine, Ugovor o osnivanju Sportske akademije od 19.02.1996. godine, Rešenje Trgovinskog (tada Privrednog) suda u Beogradu o osnivanju Sportske akademije od 07.05.1996. godine, Izveštaj o radu Sportske akademije u Beogradu u školskoj 2000/2001, kao i nastavne i stručne aktivnosti preduzete za školsku 2001/2002 iz Novembra 2001. godine, koje je sačinio Leon Lukman. 08. jul 2005. godine PODNOSILAC PRIJAVE

Philip Zepter, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 467

7.3. Izvodi iz stenograma sa ilegalne skupštine OKSCG
IZVOD IZ STENOGRAMA SA VANREDNE - NELEGALNE "SKUPŠTINE" OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE I CRNE GORE ODRŽANE 11. ]ULA 2005. GODINE U HOTELU INTERKONTINENTAL Ova Skupština je zakazana na nelegalan način. na osnovu "odluke" Predsedništva OK SCG, potpredsednik Ivan Ćurkovic je sazvao "skupštinu" za 11. 07. 2005. , iako je zvanični i legalni predsednik OK SCG g-din Filip Cepter blagovremeno, pre "inicijative" Predsedništva uputio poziv svim članicama Skupštine da se vanredna sednica održi 7. septembra 2005. godine, što je jedino u skladu sa pozitivnim propisima i Statutom OK SCG, po kome Skupštinu zakazuje isključivo predsednik ili lice koje on ovlasti i to samo u slučaju njegove sprečenosti j1i odsutnosti. Sve druge radnje koje su preduzimali članovi Predsedništva i grupa poslušnika, u cilju sazivanja Skupštine, a sa zadatkom da se smeni Filip Cepter, kao legalni predsednik, predstavljaju flagrantno kršenje pozitivnih propisa, Statuta OK SCG i Povelje MOK. Brzina kojom su se dogadjaji dešavali bila je uslovljena namerom da se spreči po svaku cenu pokušaj legitimnog predsednika OK SCG g-dina Filipa Ceptera da ostvari uvid u pokazatelje finansijskog poslovanja u proteklom periodu i time razobliči kriminalne radnje koje opterećuju rad OKSCG. Da sve bude još očiglednije, o zloupotrebi ovlašćenja i nezakonitog delovanja svedoči i činjenica da je sednica Predsedništva "održana" pismenim putem, izjašnjavanjem pojedinih članova Predsedništva putem korespondencije, navodno 30. juna, sa jedinom tačkom dnevnog reda -SMENA PREDSEDNlKA FILIPA CEPTERA. Očigledna je ujdurma i pritisak na članove Predsedništva da se moraju izjasniti pismeno, bez rasprave, mimo demokratske procedure ... Tako je došlo do divlje Skupštine u hotelu Interkontinental. Da stvari budu još gore i očiglednije da se radi o nasilnoj smeni legalno izabranog Predsednika - za ulazak u salu za sednice potrebna je bila specijalna akreditacijea, koju je izdavala služba nosilaca "puča". Pozvani su samo delegati za koje se znalo da su odredjeni i 468

nagovoreni da učestvuju u radu nelegalne Skupštine. Tako su neki delegati koji su došli na Skupštinu, u hodu zamenjeni, ako je postojala suimnja da neće pristati na mafijaško nagovaranje, potkupljivanje i ucenjivanje. Jedan od njih, Dragoslav Šekularac, delegat FS SCG, odstranjen je na ulazu u salu a umesta njega "ovlašćenje" je dobio Ivan Ćurković! Bilo je više "delegata" koji nisu imali pravo da predstavljaju svoje saveze, ili nisu bili olimpijci, ili su možda bili, ali pre tri olimpijska ciklusa, što propisi izričito ne dozvoljavaju. Takvi nelegalni delegati bili su Djordje Perišić, Slobodan Milošević, Boža Djurković, Žarko Zečević i dr. inače osvedočeni borci protiv namere g-dina Ceptera da razotkrije kriminalne radnje u OKSCG. U toku sednice, pročitaćete sami, kako je vodjena, pod kakvim pritiskom pre svega predsedavajućegI. Ćurkavića, Snežane Lakićević Stojačić, a u prisustvu Ministra prosvete i sporta Slabodana Vuksanovića. Nakon višednevnog pojavljivanja u medijima u kojima je vršio neprimeren i protivzakonit pritisak, jednom rečju sprovodio sramnu kampanju za zaštitu kriminalaca u srpskom sportu, svojim prisustvom i učešćem u radu ilegalne "Skupštine", ministar Vuksanović je prikazao sebe i Vladu koju predstavlja kao pokorne sluge predvodnika sportske mafije. Naravno, uz sve okolnosti koje su pratile ovaj mračni skup, najupečat1jivije je bilo snažno i surovo obezbedjenje, trostruko organizovano - osim ad strane Hotela, tu su bili pripadnici policije, uniformisani i u civilu, kao i batinaši kaje su doveli organizatori skupa, tj. sazivači ove nelegalne "Skupštine". Kraj ovog sramnog zasedanja označilo je glasanje, koje je Ćurković organizovao ne primitivan, providan način, omalovažavajući sve prisutne isključiva rukovodjen potrebom da se po bilo koju cenu sprovede odstranjivanje g-dina Filipa Ceptera iz OKSCG. Da bi se ovakav scenario sprovea bilo je neophodno da se nasilno suspenduje osnovno demokratkso pravo - pravo na tajno izjašnjavanje. To je izvršeno nasilno, kako bi se kontrolisalo glasanje prisutnih, unapred potkupljenih, ucenjenih i preplašenih članova "Skupštine". Iako nije lako predstaviti stvarnu atmosferu u kajoj je ova nelegalna "Skupština" održana, pred vama je izvod iz stenograma koji će vam omogućiti da u osnovnim crtama sagledate uslove u kojima je ovaj skup održan. 469 IZVOD IZ STENOGRAMA PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Dozvolite da otvorimo Vanrednu skupštinu sednicu Skupštine Olimpijskog komiteta, da se izvinimo za kašnjenje. Da vas pozdravim i zahvalim se što ste prisutni u ovako velikom broju. Želim da pozdravim ministra za pro svetu i sport gospodina Vuksanovića i direktora Uprave za sport . Prisutno je 72 člana Skupštine Olimpijskog komiteta od 83, koliko je ukupan broj, .... što znači da imamo kvorum za odlučivanje. Pre nego što pređemo na dnevni red, molio bih vas da se izjasnimo o nekoliko tehničkih stvari. Da bi utvrdili tačan broj prisutnih članova predlažem tročlanu verifikacionu komisiju u sastavu: Dragan Dragoslav Božović, Miloš Kostić, Pavle Bajčetić. Drugo, da bi obezbedili potpunu saglasnost ove Skupštine sa pozitivnim propisima kako našeg Olimpijskog komiteta, tako i sa propisima MOK-a, predlažem da se formira ekspertska grupa od tri eminentna advokata u sastavu: Borislav Nedić, predsednik Advokatske komore Beograda, Igor Pantelić, Advokat i Nenad ..... advokat, koji bi pratili tok sednice i njenu usaglašenost sa važećim aktima, kao neposredni učesnici bez interesa. Rekao sam, to su dve .... molim da se izjasnite o ova dva predloga u celini. Prvi predlog za Verifikacionu komisiju? Hvala. Konstatujem da je velika većina ZA. Drugi predlog za ekspertsku grupu koja će pratiti tok sednice. Ko je ZA? Ima li uzdržanih? GLAS IZ MASE: Prebroj te glasove. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Nema. Znači velika većina je za ovo što smo predložili. Jednoglasno je, jednoglasno je za ovaj predlog. GLAS IZ MASE: Kako jednoglasno! Nije jednoglasno! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Ko je PROTIV? GLAS IZ MASE: Šta pričate! Prebroj te glasove! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Ima jedan uzdržan, 2 uzdržana, 3 uzdržana, 4 uzdržana I, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, lO, lI, 12. Dakle 12 UZDRŽANIH i 60 ZA. Mislim da smo prihvatili ovaj predlog. Za drugi predlog koji se takođe broji, ko je PROTIV? Ko je UZDRZAN? PROTIV I, protiv 2, protiv 3, 4, 5, 6, 7, 8 uzdržanih. Znači i ovaj predlog je dobio većinu .... Molim Verifikacionu komisiju da podnese izveštaj da konstatujemo tačan broj prisutnih. Još jedan član je u 470

međuvremenu pristigao, tako da nas ima 73, a to će Verifikaciona komisija da Dobro. Dok Verifikaciona komisija ne da tačan broj ja mogu …… Podsećam da smo na Izbornoj skupštini održanoj 22. februara ove godine u članstvo Olimpijskog komiteta SCG primili tri nova člana: Sankaški savez SCG, ka .... savez kao olimpijski sportovi i Plesni savez Olimpijskog komiteta SCG. Pre prelaska na usvajanje dnevnog reda smatram potrebnim da vas upoznam sa procedurom sprovedenom prilikom zakazivanja današnje vanredne sednice, koja je apsolutno potrebna iz razloga da vam treba da odlučite da vidite kako čime smo se mi bavili. Ono što će biti izneto je sažeta statutarno-pravna materija gde je citiran Statut našeg Olimpijskog komiteta i članovi 18. i 19. Povelje MOK važni datumi, ali sve što će biti rečeno je verodostojno sa činjenicima iza kojih stoji pisano i svojom voljom naši strukovni savezi, njih 24, Nadzorni odbor i 16 članova Predsedništva. Molim predsednika Statutarno-pravne komisije gospođu Snežanu LakićevićStojačić da uzme reč. SNEŽANA LAKIĆEVIĆ-STOJAČIĆ: Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, direktore Uprave, ja bih ovom prilikom htela da vas zamolim da u ime Statutarno-pravne komisije, saglasno mojoj molbi od 23. juna, koji sam uputila .... Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore o redosledu stvari koje su se događale prilikom zakazivanja, da vas obavestim član Statutarnopravne komisije koji sada umesto mene drži funkciju vršioca dužnosti Statutarno-pravne komisije gospodin advokat Dejan Simić. Razlog je što suprotno Statutu i Poslovniku Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore i naravno suprotno Povelji Međunarodnog olimpijskog komiteta predsednik Olimpijskog komiteta gospodin Filip Cepter je podneo krivičnu prijavu protiv mene, navodno, zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom nastavka prethodne sednice Predsedništva koja je, kao što se sećate, pretila mogućnost da prekine se, zbog toga - odnosno to je bila želja gospodina predsednika da se prekine, zbog njegovog .... napuštanja ili prekida sednice različitita tumačenja su bila prezentovana u zaista velikom broju medijskog nastupa koji je predsednik u prethodnom periodu imao. Da ne došlo do konflikta interesa, da ne bi dovodili u zabludu javnost, sportske saveze, kao i delegate, ja sam smatrala da je bitno i potrebno da funkciju koju ima predsednik Statutarno-pravne komisije kako ne bih mogla neposredno da utičem na odluke Statutarno-pravne komisije i vaše lično, prepustim gospodinu Dejanu Simiću. DEJAN SIMIĆ: Gospodin Cepter nažalost nije podneo krivičnu prijavu protiv mene, pa sad moram ja da dam elaborat koji je malo opširniji nadam se da ćete imati malo strpljenja o tome kako je došlo 471

do sazivanja ove vanredne skupštine. Dakle, prva inicijativa za sazivanje vanredne skupštine je pokrenuta od strane Predsedništva na četvrtoj sednici održanoj 7. juna 2005. godine, gde je pod tačkom 20. Dnevnog reda doneta odluka da se zakaže vanredna skupština 12. septembra 2005. godine. Istovremeno od svega što se paralelno dešavalo u Olimpijski komitet su počeli stizati zahtevi i Saveza sportskih saveza, dakle, praktično do 17. 6. u Olimpijski komitet je prispelo 24 zahteva, od pojedinih saveza mislim da nema potrebe da vam sada čitam pojedinačno koji su to sve savezi podneo svoj zahtev, u svakom slučaju, svi su oni na osnovu na osnovu člana 17, stav 3 Statuta OKSCG tražili zakazivanje sednice Skupštine najkasnije do 15. 7. 2005. godine. Nadzorni odbor je održao svoju sednicu 21. 6. 2005. godine i na toj sednici doneo je zaključak da se na osnovu Clana 17. stav 3 istog propisa zatraži da predsednik OK SCG zakaže vanrednu skupštinu u roku od 10 dana, a da se sednica Skupštine održi najkasnije od 30 dana od njihovog zahteva. Paralelno dakle, istovremeno je predsednik Filip Cepter pozivom na čIan 22. Statuta OK SCG, koji njemu zaista daje pravo da zakaže, zakazuje sednicu Skupštine za 7. septembar 2005. sa potpuno drugačijim dnevnim redom od dnevnog reda koji su tražili drugi ovlašćeni predlagači. Taj poziv za Skupštinu odštampan je na višem memorandumu, zaveden je 22. juna i bio je bez potpisa, dakle, potpuno nevalidan. Nesvakidašnjasnost ove situacije ogleda se u tome što naš Statut ne predviđa situaciju u kojoj bilo koji organ, pa i predsednik Olimpijskog komiteta ne želi, ne može ili jednostavno faktički nije u stanju da sprovede ... (7) kao svoju obavezu. U toj situaciji, uz jednoglasno tumačenje Statutarno-pravne komisije, .... (7) članova 18. i 19. Povelje MOK-a koji govore upravo o toj situaciji kada predsednici bilo kog tela Olimpijskog komiteta nisu u stanju, ne žele ili ne mogu da sprovedu neku dužnost na koga .... (7) prelaze 15 članova Predsedništva OK SCG: dakle Lakićević Snežana, ... Žarko, Perišić Đorđe, Nada Božić, (7), Kalinić Zoran, Mladenović Radmilo, Petković Nenad, Nebojša, Jasnić Siniša, Ostojić Božana, Topalović Slavko, Vitanović , Ćurković, Ivan potpisala je zahtev kojim se traži od potpredsednika Ivana Ćurkovića da u skladu sa zahtevima ..... (7) 24 člana OK SCG i zaključcima Nadzornog odbora hitno sazivanje sednice Predsedništva putem pismene korespondencije formalno odredbama Statuta OK SCG, čIan 23. Pod datumom 27. juni potpredsednik Ivan Ćurković u skladu sa Statutom i njegovim članom 23. Statuta OK SCG, na zahtev većine članova Predsedništva, a opet, ponavljam u skladu sa Poveljom MOK-a, sazvao sednicu Predsedništva OK SCG putem pismene korespondencije sa sledećim dnevnim redom. Dakle, u predlogu sazivanja 472

vanredne sednice OK SCG sa - današnji datum, na kojoj bi bio sledeći dnevni red: - usvajanje zapisnika sa Izborne skupštine, predlog za razrešenje predsednika i treća tačka - razno. Svi članovi Predsedništva su se prvo pismeno izjasnili o tome da li prihvataju da se ta sednica održi pismenim putem. Većina je odlučila da to može, a onda su svi pismenim putem takođe odlučili da se sazove vanredna sednica, na šta je, dana 1. jula 2005. godine potpredsednik OK SCG gospodin Ivan Ćurković na osnovu odluke Predsedništva održane putem pismene korespondencije od 30. juna zakazao vanrednu skupštinu za 11. jul sa dnevnim redom kao u sazivu koji ste dobili. Iz svega ovoga, kažem proizilazi nedvosmisleno da se Olimpijski komitet zbog svojih statutarnih .... svog statuta našao u jednoj krizi koja - statutarnoj krizi jer Statut sadrži pravila koji kažem ne predviđa ovakvu situaciju da predsednik Olimpijskog komiteta ne želi i ne može da ispuni svoje obaveze. U tome je moralo da se takva jedna situacija koja je mogla da traje u nedogled da se prevaziđe direktnom primenom Povelje MOK-a i Statutarna komisija smatra da je ova sednica sazvana u skladu sa Statutom i sa Poveljom. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala vam gospodine Simiću. Da dodam još jednu rečenicu - u situaciji kada je postojala postojalo očigledno neuvažavanje volje naših članova, postupajući u skladu sa odredbama Statuta OK SCG i Povelje MOK-a koji se na Statut poziva za sve situacije koje nisu definisane njegovim odredbama, zakazao sam ovu vanrednu sednicu Skupštine u punom uverenju da jedino vi predstavnici članova OK SCG možete tumačiti Statut i doneti odluku o legitimitetu obrazloženom poslu. Prelažem da se izjasnitite o legitimitetu i preduzetih radnji ozakazivanju vanredne Skupštine i održavanju iste. Ko je ZA? IZ MASE: Šta je sa diskusijom? Stanite malo! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Biće diskusija. Ko je ZA? Ko je ZA? Dozvolite! IZ MASE: Molim vas! Nema glasanja Sačekajte malo! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Ko je protiv? IZ MASE: Ovo je nelegitimno. Kako možete ovo da radite? PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Ko je protiv? 473 IZ MASE: Nema ko je protiv, bre, nema glasanja! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Jedan, ... IZ MASE: Neka diskutuju ljudi PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Znači da većinom glasova .... IZ MASE: Neka diskutuju ljudi! Nije ovde .... tačkom dnevnog reda! Kako možete da glasate! Pročitajte Statut.. .. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Većinom, većinom glasova članovi Skupštine su dali legitimitet ovoj današnjoj skupštini. IZ MASE: Obavite pretres ... Nije ovo Mostar 1917-te. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Smatram da je većinom, trenutnom većinom svi predsednici našeg Olimpijskog komiteta prihvatili našu vanrednu sednicu Skupštine Olimpijskog komiteta da se održi potpuno u skladu sa tumačenjem naših pravnih akta. IZ MASE: Ma nisu prihvatili! Ma hajde bre, ko je prihvatio? Ko je prihvatio? PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Kada bude došao dnevni red ......... Dakle, legitimitet.. ... IZ MASE: Kakav legitimitet! PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Otvaram vanrednu sednicu Skupštine Olimpijskog komiteta SCG sa sledećim dnevnim redom: usvajanje zapisnika sa Izborne skupštine Olimpijskog komiteta, drugi, druga tačka, predlog za razrešenje predsednika Olimpijskog komiteta SCG i treća tačka razno. Pre nego što se izjasnimo o dnevnom redu predlažem da oni koji žele da se jave za diskusiju to učine na način pristojni ..... (?) napišu ime i prezime i koji savez predstavljaju. IZ MASE: Ha, ha, ha, neverovatno! PREDSEDAVAJUĆI jedan samo da 474 (ĆURKOVIĆ): Molim predsednika Verifikacione komisije da da tačan broj. Trenutak sačekamo da bi ta Verifikaciona komisija ……….. .

ČLAN VERIFIKACIONE KOMISIJE: Verifikaciona komisija je izvršila pregled punomoćja koja su dala ovlašćene organizacije članice Olimpijskog komiteta. Izvinjavamo se što ste čekali, ovaj, ali je posao ogroman bio. Sva punomoćja su u redu, sem kod Tekvondo saveza data su dva punomoćja. Jedno punomoćje ima i pečat i potpis, a jedno ima samo potpis bez pečata. Verifikaciona je odlučila da prihvati koje je uredno, a to je punomoćje za gospodina Jevtović Zorana. Evo, kompletan materijal. Ukupno ima 70, 71, da prebrojimo. (ŽAMOR) IZ MASE: .... šta si radio ČLAN KOMISIJE: Evo, ukupan zapisnik sazivu prisustvuje 73 članova sa pravom glasa. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala, hvala. Konstatujem da je prisutno 73 člana od 83, sa pravom. Pre nego što pređemo na dnevni red, na diskusije. Dakle prvo još jednom da ponovim dnevni red: usvajanje zapisnika sa Izborne skupštine Olimpijskog komiteta, predlog za razrešenje predsednika Olimpijskog komiteta i razno. Pre nego što se izjasnimo o dnevnom redu, predlažem da ograničimo diskusiju pošto ima mnogo govornika, mnogo diskutanata, da ograničimo diskusiju na 5 minuta. Sa replikama ćemo ostaviti jednu. Ko je ZA? IZ MASE: Jer ima neko dopunu dnevnog reda? PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Koliko je ZA? Koliko je yrotiv? Jedan protiv. Koliko je uzdržanih? Jedan uzdržan. Hvala. čuli ste dnevni red, znači slažete se. Da li ima dopune dnevnog reda? Izvolite. PREDSTAVNIK SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE (GAVRILOVIĆ): Ja sam iz Sportskog saveza Srbije i u ovom trenutku moram prvo da izrazim protest zbog načina na koji se vodi ova Skupština za sada i želim da ovde sad dopunim dnevni red. I želim da se otvori danas i diskusija, odnosno da se postavi na dnevni red i pitanje poverenja Predsedništvu Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Ovu dopunu predlažem iz prostog razloga što sam vrlo dobro upoznat sa činjenicom da pravno situacija vezana za ceo ovaj slučaj ne stoji onako kako nam je u ovom trenutku prezentovano. Najeminentniji eksperti koji se bave ..... (?) pravom, koji se bave međunarodnim 475 pravom su u Institutu za uporedno pravo analizirali ceo ovaj slučaj i dali su svoje mišljenje koji su, za razliku od ovih mišljenja koje ste čuli ovde, ali iza kojih niko neće da se potpiše, jer ne verujem da bi svoj legitimitet pravnik koji bi trebalo da stavi (?) potpisivanjem ispod ovako sramnih tumačenja kakvih smo imali ovde prilike da čujemo. Za razliku od njih taj Institut se potpisao ispod svog mišljenja i imam utisak da su svi članovi ove Skupštine upoznati sa tim mišljenjem. Obzirom da se tu nalaze podaci koji govore suprotno o ovome što ste imali prilike ovde da čujete, predlažem da se dnevni red dopuni tačkom dnevnog reda poverenje Predsedništvu Olimpijskog komiteta. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala. Želim odmah da svaka dopuna za koju ćemo pojedinačno glasati. Tako da predlažem odmah da glasamo za predlog dopune koju je dao gospodin ..... Gavrilović? Poverenje Predsedništvu OK SCG. Ko je ZA? I, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. 10 ZA: Ko je PROTIV? Ko je UZDRZAN? I, 2, 3, 4. Cetiri UZDRZANIH. Dakle ova tačka ne može biti uvrštena u Dnevni red. Da li ima još neki predlog za dopunu Dnevnog reda? Nema. Hvala. Usvojili smo dakle dnevni red i predlažemo na glasanje dnevni red koji je predložen. Ko je ZA? IZ MASE: Diskusija prvo. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Ima li neko PROTIV? Usvojili smo dakle, ima jedan protiv, dakle usvojili smo Dnevni red i prelazimo na prvu tačku. Prva tačka - usvajanje zapisnika sa Izborne skupštine Olimpijskog komiteta ... IZ MASE: Ivane, rekao si da ćemo prvo disku tova ti.. .. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Po dogovoru .... ima li primedbi GOVORNIK(?): Drugovi na drugoj strani zapisnika stoji da sam ja prisustvovao ovoj skupštini. Ja nisam prisustvovao.. skupštini.. .. i moje ime izbrišite sa radi se o skupštini koja je bila februaru . ** * PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala. Za reč se javio gospodin Pantić Milojko. 476

MILOJKO PANTIĆ: Uvaženi legalno izabrani članovi Predsedništva Olimpijskog komiteta. Vi danas želite da na nelegalan način smenite pre pet meseci takođe legalno izabranog predsednika Olimpijskog komiteta Filipa Ceptera. To ne kažem ja, to ne kaže gospodin Simić, to kaže vrhovna pravna arbitraža u ovoj zemlji po tom pitanju Institut za uporedno pravo i lično doktor profesor Vesna Rakić-Budimilić. Ono što ja želim da kažem je sledeće. U komunističkom svetu u kome smo živeli svi, doduše neko manje neko više, postojala je deviza slogan koji glasi: Ništa nije toliko sveto da ne bi bilo srušeno, promenjeno, zamenjeno. Ta i takva parola dovela nas je do toga da jedan od prvoboraca rata u kome Srbija nije učestvovala izjavi pred očima celog sveta - srušićemo Dubrovnik i na njegovo mesto sazidati lepši i stariji grad. Uvaženi, ponavljam, legalno izabrani sportski rukovodioci. Vi koji danas nelegalno smenjujete predsednika Olimpijskog komiteta. U demokratskom civilizovanom svetu postoje svetinje koje se ne ruše. U te svetinje spada i institucija koja se zove Olimpijski komitet. U njima se ljudi menjaju, ali institucije ostaju. Vi ste u svom poslednjem saopštenju upućenom javnosti na ni malo akademski, čak bih mogao reći prizeman način, između ostalog rekli: "Ne želimo da polemišemo o problemima u našem sportu preko medija, to ćemo učiniti na skupštini na kome ćemo Filipa Ceptera vratiti njegovim šerpama". Uvažena gospodo, to je čista zamena teza. Vi ste vi koji našoj sportskoj, i ne samo sportskoj, svakolikoj javnosti, i ne samo Filipu Cepteru, dugujete polaganje računa i odgovor na brojna pitanja. Reći ću samo neka. Prvo, kako je i zašto došlo do osvajanja samo dve medalje i ni jedne zlatne na Olimpijskim igrama u Atini. Drugo, kako je i zašto naša Fudbalska reprezentacija doživela debakl kakav nije doživela od svog prvog učestvovanja na olimpijskim igrama u Anversu 1920. Treće, kako je i zašto Košarkaška reprezentacija, taj ponos naše nacije, zauzela pretposlednje jedanaesto - najslabije mesto otkako učestvuje na olimpijskim turnirima. Četvro, kako se i zašto vrhunski vaterpolo seli iz Srbije iz Partizana, Crvene Zvezde, Bečeja u Herceg Novi i inostranstvo, tako da je u reprezentaciji koja je u Atini osvojila srebrnu medalju bio samo jedan igrač iz Srbije. Peto, kako je i zašto naš rukometni sport, koji je bio olimpijski šampion i u muškoj i u ženskoj konkurenciji nestao sa olimpijske pozornice. Šesto, kako se i zašto gase nekadašnje fabrike olimpijskih medalja rvanje, boks, da ne pominjem atletiku, gimnastiku, plivanje, veslanje, kajak. Na kraju, uvažena gospodo, vama je narod sportski dao pravo da upravljate sportom, ali vam nije dao pravo da to upravljanje pretvarate u zanat, a sport u špekulaciju. Da se ne bi dogodio skandal međunarodnih razmera, da se predsednik - legalno izabrani predsednik Olimpijskog komiteta smenjuje u 21. veku na staljinistički način predlažem kom477

promis - da se ova Skupština prekine, da se sastane Predsedništvo legalno izabrano i legalno izabrani predsednik i da nađu kompromis da ne bi Međunarodni olimpijski komitet došao u situaciju da naše sportiste udalji sa svih takmičenja na svetu. Hvala vam! ** * PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala. Držimo se pet minuta. Gospodin Nenad Radović. RADOVIĆ: Dame i gospodo! Što se tiče poverenja predsedniku, mi diskutujemo o poverenju nekome ko je tu samo četiri meseca. Što znate, teško je za četiri meseca nešto uraditi - i dobro i loše i želeo bih još da skrenem pažnju na to da je predsednik biran tajno, znači, njemu uskraćivanje poverenja po svim demokratskim načelima može biti samo vršeno tajno. Vidim da je organizacija ovog skupa (?) PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala, gospodine. Dajem reč Mihajlu Panteliću. PANTELIĆ: ... Vidimo da smo krenuli umesto da to Predsedništvo koje smo glasali i izglasali, to je naše Predsedništvo, bez obzira ko je za koga glasao, i naš predsednik, bez obzira ko je za njega glasao ili nije glasao - svi smo glasali tajno, prema tome naš je. Umesto da nađu načina da rade u interesu sporta, dobili smo jednu neverovatnu kampanju preko novina, što naši sportisti i mi svi koji se nalazimo ovde to nismo zaslužili. Tu se koriste i pre svega izrazi koji su neprimereni, ja ne bih rekao nikom težu reč, zaista mi je neprijatno čitati u novinama kako rušimo ugled celog sporta, rušimo ugled Olimpijskog komiteta. Drugo što ne valja da zaboravimo neka pravila, ako se neko javlja ispred Olimpijskog komiteta, Statut kaže da Olimpijski komitet predstavlja predsednik ili neko koga on ovlasti. Ako neko u novinama daje saopštenje u ime Olimpijskog komiteta, bilo bi zgodno da se potpiše, jer ima tu previše nekih kvalifikacija, diskvalifikacija, izraza, znate, korišćenje nekih sarkazama, ironije, koji su stavljeni pod znake navoda, to zaista nije u korist našeg sporta. Sta da vam kažem, mi o ovom radu Predsedništva ne znamo baš mnogo što je radilo, pa je tu teško sada reći ko tu ne valja - predsednik, Predsedništvo. U principu, gospodo, otprilike sve to zajedno nešto ne funkcioniše. Mislim da je obaveza predsednika i Predsedništva da sednu nad tim izazovom, pa da stvore jedne bolje uslove za rad. Čime se bavilo 478

Predsedništvo to je, između ostalog, zaključilo izjavivši da je skandal ili da je skandalozno što su srpski sportisti izglasali da žele da imaju svoj Olimpijski komitet. Ja ne znam šta je tu skandalozno. To može da bude pogrešno, može da bude ispravna, al skandalozna nije. Da smo se nazvali Hitler juge, pa da kažem da je skandalozno. Ovde se radi o nekim drugim odnosima i stvarima koji se ne tiču celine sporta, interesa sporta, već o nečijim ličnim interesima. (?) ..... prekoračim pet minuta, u svakom slučaju mislim da je dobro što smo se skupili, ali mislim da smo trebali da se skupimo na jedan drugačiji način i da razgovaramo znači o problemima sporta, ... analizu . (?) ... ovo je lični sukob i ovde smo slušali teške reči koje ne treba da slušamo. Čovek treba da oseća zadovoljstvo da se nađe ovde kao jedan od, da kažemo, privilegovanih predstavnika sportista, a ne da mu bude neprijatno. Došli smo u situaciju zaista da nam bude neprijatno. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Vreme. PANTELIĆ: Moj predlog je da mi dozvolite 10 sekundi - da Predsedništvo nastavi da radi svoj posao i da pripremi Skupštinu kako treba, da razgovaramo stvarno o čemu razgovaramo, šta to treba (?) da se pripremi Nacrt statuta, jer ovaj sadašnji ne daje uslove ni za šta. Koristimo neka tumačenja, podštapamo se Olimpijskom poveljom i da pokušamo da poštujemo pravila. I tada možemo da razgovaramo i o smeni predsednika kojom je dugačak rok, hajde da zamolimo predsednika neka skrate, da se u međuvremenu uradi i taj program i Nacrt statuta. Ovako se bojim, bez obzira možemo mi da budemo u pravu čak koliko hoćemo. Šta će nam se desiti? Smenićemo predsednika, pošto očigledno krenulo ima sa raznih strana, on će, recimo, (?) da se obrati MOK-u, MOK će da nas uputi na naš Statut, (?) pa ćemo ovde da se pospemo pepelom, pa da vidimo šta ćemo uraditi dalje. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Hvala! Dajem reč gospodinu Gavriloviću, Sportski savez Srbije. GAVRILOVIĆ: Moram da kažem da mi nije ni malo lako sada da govorim pošto smo ograničeni na pet minuta, a imali ste priliku da čujete i vidite. Ako prekoračimo možemo na licu mesta biti fizički kažnjeni, a možda i likvidirani, a onda će to po gospođni Lakićević rešiti arbitraža. Znači ovde, kao što ste čuli, zakoni ne važe. Ovde važi dogovor. Ja bih želeo da vam kažem nešto što, na žalost, u ovom trenutku mnogi ne sagledavaju i neće da sagledaju. Ceo ovaj problem se dešava zbog toga što postoje nekakvi povodi i uzroci. Uzrok je, navodno, ponašanje gospodina Ceptera. Ja zaista nisam uspeo još uvek 479 da dobijem ni jedan odgovor na pitanje, a šta je to što tera ove ljude da ovako navrat-nanos zakazuju Skupštinu i da je na ovaj način organizuju - kao što vidite kako Skupština radi. Gde je problem i šta će to propasti u srpskom i crnogorskom sportu ako se sačeka septembar mesec i izađe na Skupštinu na kojoj ćemo da diskutujemo ne na osnovu nemuštih obrazloženja koja dobijamo ovde, nego na osnovu činjenica i podataka koji bi se do tada pripremili. Mi u ovom trenutku imamo prilike da čujemo kad neko kaže - loši su rezultati - pa, ja mislim da im nisu! Hajde da se izjasnimo, hajde da glasamo da vidimo da li su dobri rezultati. Pa valjda su rezultati nešto što objektivno možemo da utvrdimo. Možemo da analiziramo, možemo da vidimo kako smo prošli - Ta Atina, to je klanica srpskog sporta. I kad su ti koji su to organizovali videli kako to izgleda u Atini su rekli: Ma nema problema! Napravićemo grupu, napisaćemo Zakon. Idemo dalje! - Sa kojim ciljem? Da nešto poprave u sportu? Pročitajte Nacrt zakona za jednokratnu upupotrebu koji je pripremljen. Vide ćete šta se sprema. I da bi se proguralo to što se sprema, bacaju se ovakve dimne bombe, kao što je ova Skupština, nelegalno sazvana i pokušava da kroz vaše prisustvo naših legitimnih saveza da ozakoni neke stvari koji su zaista van svih zakona, pravila i propisa. I sve to izgleda - znate ja često koristim jednu usporedbu rad džeparoša u vozovima koje kad vidite da vas džepari on vas baci kroz prozor od voza i onda kaže - pa tuži me, tuži me ako nisi zadovoljan. Tako ćete danas da završite ovu Skupštinu. Neka tuži gospodin gospodin Cepter, ako nije zadovoljan ovim što će ova Skupština danas doneti. To je strašno, to je licemerno. Šta je uradio taj gospodin Cepter? Ja vam, da vam kažem, pored toga što sam angažovan u rekreativnom sportu i ja sam bio nekad sportista, bavio sam se atletikom i strašno mi je što imam one najstrašnije primere koje mogu ovde da iznesem upravo iz atletike. S jedne strane imamo čoveka koji je preko svog fonda dao pet stipendija za atletičare. S druge strane imamo grupu ljudi koja duži vremenski period stipendiju koja dolazi iz Međunarodnog olimpijskog komiteta namenjenu jednoj našoj velikoj atletičarki Oliveri Jeftić, duži vremenski period stavljaju u svoje džepove i onda čovek koji predstavlja atletiku glasa za te ljude, a protiv gospodina Ceptera! / APLAUZ; To govori o nama! I ja bih iz tog razloga ovde podvukao samo još jednu stvar koje je već pomenuto, ali ja ću je sad dati u formi predloga - da se pre izjašnjavanja o ovoj tački dnevnog reda donese odluka da se o ovoj tački dnevnog reda izjašnjava na isti način na koji je gospodin Cepter i

izabran, a to znači tajno, i gospodo, ako nemate šta da krijete, onda se opredelite i tajno, tajno glasajte. I onda ćete glasati po svom najdubljem, najiskrenijem ubeđenju, glasaćete u najboljem interesu sporta. Svako javno glasanje ovde vrlo dobro znamo kako će da izgleda. Vrlo dobro znamo! Svi ste upoznati sa pretnjama, ucenama, sa pokušajima korupcije i aludiranja članova ove Skupštine i 480 Predsedništva da bi se nastavilo sa politikom koja se vodila ovde decenijama. Gde je problem? Zašto gospodin Cepter sada smeta? Pa zato što hoće da obelodani pokazatelje materijalnofinansijskog poslovanja. Sprovedena poslednja analiza koja je napravljena i to na osnovu javno dostupnih podataka, znači ovo što ste imali prilike da dobijete pred samu sednicu pročitajte, na osnovu sporadičnih podataka koji su prikupljeni u 1999 i 2000. godini za nekih godinu i po dana je OPRANO, OPRANO preko firmi koje služe za pranje para negde oko 50 miliona dinara. Ako uzmete i ako napravite znači jednu projekciju u kojoj kaže da se u ovom izveštaju više od 200 miliona dinara za period od 1999. godine do 2005. godine do danas. Gospodo, vaši savezi često žive od 500.000 dinara godišnje. Da li vi znate šta to znači? Da bi vaš savez od tih para mogao da živi 400 godina. Ko je uzeo te pare? Kad se postavi pitanje, kad neko hoće da otvori to, kad neko hoće da iznese to na svet1ost dana, onda dobijamo ovakve sednice ovakvih skupština kakve imamo sada. PREDSEDAVAJUĆI (ĆURKOVIĆ): Vreme. GAVRILOVIĆ: Moraćete da me likvidirate očigledno! Kako vas nije sramota! Kako vas nije sramota! /APLAUZ; ** * GLAS: Hoćete li biti ljubazni da mi date samo dve rečenice. ĆURKOVIĆ: Ne. Onda će svi... GLAS IZ MASE: Radi se o jednom pitanju .. Hteo sam da pitam gospodina ministra, samo jedan momenat... ĆURKOVIĆ: Ne možete diskutovati. Nema diskutovanja, zaključili smo. GLAS IZ MASE: Hteo sam da pitam, hteo sam da pitam gospodina ministra da mi da jedan odgovor na jedno pitanje. Jel možete gospodine ministre da mi date odgovor na jedno pitanje. ĆUVKOVIĆ: Ne može gospodin ministar ovde nije u ..... napišite pismeno i predajte tamo. GLAS IZ MASE: Hteo sam da pitam gospodina ministra šta traži ovde 481....

ĆURKOVIĆ: Stavljam na glasanje predlog o razrešenju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filipa Ceptera. Ko je za predlog ZA, da se predsednik razreši. DRUGI GLAS: Treba da se prvo izjasnimo da li ćemo javno ili tajno da glasamo. ĆURKOVIĆ: Stavljam na predlog ko je za javno glasanje? ŽAMOR: Gospodo, slikajte ovo, slikajte. ĆURKOVIĆ: Ima li neko protiv tajnog glasanje, protiv javnog glasanja? I, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11. Znači - UZDRŽANIH? Dva, Tri uzdržana. Znači imamo većinu da glasamo JAVNO. Dakle, ko je za predlog da se predsednik Cepter razreši dužnosti predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore? Prebrojte. Držite ruke još malo. 49 glasova ZA razrešenje predsednika Ceptera. Ko je PROTIV? GLAS IZ MASE: 11, 10 ŽENSKI GLAS: I, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. GLAS IZ MASE: 11, 12 ŽENSKI GLAS: Možemo li još jednom? 11 Molim vas dignite ruke, budite ljubazni. ŽENSKI GLAS: I, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, l0, lI, 12. ĆURKOVIĆ: 12 PROTIV UZDRŽANIH? ŽENSKI GLAS:1, 2, ĆURKOVIĆ: Da konstatujem da je predsednik Filip Cepter javnim glasanjem razrešen dužnosti predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore sa 49 glasova ZA, 12 glasova PROTIV i 4 glasa UZDRŽANA. Predlažem da sednicom u nastavku predsedava potpredsednik Olimpijskog komiteta gospođa Snežana Lakićević Stanišić. ** * 482

7.4. Izvodi iz rezultata ispitivanja javnog mnjenja

STAVOVI GRAĐANA VEZANI ZA ZBIVANJA U SPORTU I OKO (IZVOD) Sproveo Strategic marketing za ZAJEDNICA RADIO - TV STANICA SRBIJE Decembar 2005 GLAVNI REZULTATI

NJEGA

- Stanje u sportu i sportskim organizacijama u Srbiji se ocenjuje kao loše (42.4% prema 18.2% koji smatraju da je stanje dobro). Čak 17% onih koji prate zbivanja u sportu smatra da je stanje veoma loše. Ova ocena značajno odstupa od ocene iz jula meseca kada je samo 27% anketiranih smatralo da je stanje loše, a preko 34% da je stanje dobro. o Ocena stanja u sportu u korelaciji je sa nivoom obaveštenosti: broj onih koji smatraju da je stanje dobro znatno je veći među onima koji nisu čuli za protest Partizanovih navijača ili krizu u Olimpijskom komitetu. - Sa ocenom stanja u sportu u vezi je stepen slaganja sa stavom da je u sportu prisutna tzv. sportska mafija (76% slaganja prema 9.7%) kao i negativan stav prema funkcionerima u sportu: 78% onih koji prate zbivanja u sportu se slaže sa stavom da većina funkcionera u sportu stavlja lični interes iznad interesa sporta, prema 6.2% onih koji se ne slažu. U odnosu na istraživanje iz jula ove godine, u porastu je broj onih koji smatraju da u našem sportu postoji tzv. sportska mafija (sa 60% na 76%), dok je negativan stav prema funkcionerima u sportu stabilan. - 62% onih koji prate zbivanja u sportu smatraju da je stepen finansijskih malverzacija u sportu veći od onog što se može čuti u medijima, prema 19.7% koji smatraju da je taj nivo manji. 55% smatra da istražni i pravosudni organi nisu samostalni u obradi slučajeva 483 finansijskih malverzacija u sportu, prema 20.7% koji se sa ovim stavom izričito ne slažu. - Nasuprot negativnom stavu prema funkcionerima u sportu i sportskim organizacijama, stav prema uspesima mladih sportista je znatno pozitivniji. Većina smatra da, uzimajući u obzir stanje u sportskim organizacijama, naši mladi sportisti postižu bolje rezultate od očekivanih (60% prema 12%). - Rezultati istraživanja ukazuju na to da među onima koji prate zbivanja u sportu postoji uvreženo mišljenje o uticaju politike na dešavanja u sportu. Prema oceni većine onih koji prate zbivanja u sportu (67%), ljudi koji rade protiv interesa sporta imaju podršku aktuelnih političara, prema 22 % koji se sa tim stavom ne slažu dok 44% smatra da se u odnosu prema sportu razlikuju stavovi vladajućih i opozicionih partija. - I protest Partizanovih navijača i kriza u Olimpijskom komitetu imali su značajanu zapaženost među onima koji se interesuju za sport. 68% onih koji prate zbivanja u sportu obavešteni su i o protestu Partizanovih navijača i o krizi u Olimpijskom komitetu. Nivo obaveštenosti o pomenutim događanjima je u korelaciji sa ocenom celokupnog stanja u sportu i sportskim organizacijama: oni koji su bolje upućeni u značajno većoj meri stanje ocenjuju kao loše. - Polovina (54,3%) onih koji su obavešteni i o protestu Partizanovih navijača i o krizi u Olimpijskom komitetu, smatraju da postoji sličnost između ova dva događaja, prema 14.8% koji to ne uočavaju i 44% njih se slaže sa stavom da u osnovi stoje isti ljudi prema 16.1 % koji se sa tim izričito ne slažu. - Većina onih koji prate zbivanja u sportu (67.7% prema 15.9%) slaže se sa stavom da Cepterovo povlačenja iz Olimpijskog komiteta i odbijanje Bore Stanković da vodi Košarkašku organizaciju u osnovi ima iste ljude kojima smetaju nezavisne i priznate ličnosti da vode sport. - Podaci o finansijskim malverzacijama otkrivenim u Olimpijskom komitetu, iznešeni u javnosti, ocenjuju se kao potpuno ili delimično tačni (73%). Samo 8% smatra da su u potpunosti netačni. - Namera Filipa Ceptera da istraži finansijsko poslovanje u Olimpijskom komitetu se ocenjuje kao dobra za naš sport (60% prema 10%). Stav prema ovom pitanju je u korelaciji sa stavom prema celokupnom delovanju Filipa Ceptera: oni koji prema njemu imaju generalno dobar stav, pozitivno vrednuju i njegove napore u ovom domenu. - Najveći broj onih koji prate zbivanja u sportu ne može da navede nijedan konkretan razlog zašto Filip Cepter nije uspeo da pridobije podršku političara za svoja nastojanja (35%). Nešto više od četvrtine smatra da je razlog umešanost političara u finansijske 484

malverzacije u sportu. - Pritisak političara na rukovodioce nevladinih organizacija, kao npr. u slučaju javnog zahteva ministra Slobodana Vuksanovića da Filip Cepter podnese ostavku na mesto predsednika OK, uglavnom se ocenjuje kao neopravdan (64% prema 12%). - Motivi angažovanosti Filipa Ceptera u Olimpijskom komitetu su i dalje nepoznati velikom broju onih koji prate sportska zbivanja. Ipak najčešće navođeni motiv je želja da doprinese razvoju sporta u Srbiji (36%). Daleko iza njega slede motivi koji se odnose na ličnu korist: sticanje moći i popularnost, uvećanje bogatstva ... Sličan stav se javlja i prema ciljevima sportskog fonda Filipa Ceptera: najčešće navođeni motiv je želja Filipa Ceptera da se pomogne mladim talentovanim sportistima (39%). - Angažovanje u sportu ljudi poput Filipa Ceptera, ocenjuje kao važan doprinos popravljanju situacije u sportu. Ovaj stav je nepromenjen u odnosu na merenje u julu 2005.godine. - Većina ispitivane populacije pozitivno ocenjuje javno delovanje Flipa Ceptera. Broj pozitivnih ocena je u blagom porastu u odnosu na istraživanje iz jula 2005. godine (sa 39% na 45%) u odnosu na negativne ocene koje se smanjuje (sa 15% na 13%) . 485

.

- Sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti (Član 213) - Učestvovanjey u skupini koja spreči službeno lice u vršenju službene radnje (Član 215) - Pozivanje na otpor (Član 216.) - Širenje lažnih vesti (Član 218.) - Lažno predstavljanje (Član 224.) - Dogovor za izvršenje krivičnog dela (Član 226.) - Zločinačko udruživanje (Član 227.) - Učestvovanje u skupini koja izvrši nasilje (Član 230.) - Nesprečavarje nereda na sportskom takmičenju ili drugom javnom skupu (Član 230a)

- Falsifikovanje isprave (Član 233.) Posebni slučajevi falsifikovanja isprava (Član 231.) Navođenje na overavanje neistinitog sadržaja (Član 235.) Zloupotreba službenog potožaja (Član 242.) Nesavestan rad u službi (Član 245.) - Prevara u službi (Član 247.) - Falsifikovanje službene isprave (Član 248.) - Proneveray (Član 251.) - Posluga (Član 252.) - Protivzakonito posredovanje (Član 253.) - Korupcija u organima uprave (Član 255a) - Nenamensko raspolaganje sredstvjma iz budžeta (Član 255b) - Korupcija u javnim nabavkama (Član. 255v) - Korupcija u postupku privatizacije (Član 255g) - Korupcija u pravosuđu. (Član 255d) - Korupcija u prosveti (Član 255ž) - Ugovaranje ishoda 505 takmičenja (Član 255z)

You're Reading a Free Preview

Download