RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Razvojna psihologija
Autor: Prof. dr Aleksa D. Brkovi Recenzent: Prof. dr Dragana Bjeki Izdava: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju - aak Za izdavaa: Dr eljko M. Papi Dizajn korica: "Impressum", aak tampa: "Svetlost", aak Tira: 300 Copiright Aleksa Brkovi ISBN 978-86-911757-4-0
2

PROF. DR ALEKSA BRKOVI

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

AAK, 2011
3

SADRAJ
PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA......................................................................... 7 METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA............................................... 17 POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA ....................................................... 41 TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA .......................................................................... 51 UENJE I RAZVOJ ............................................................................................... 117 RAZVOJ POJMOVA.............................................................................................. 121 ODLIKE RAZVOJA DEJEG MILJENJA .......................................................... 127 PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA............................................................ 133 RANI RAZVOJ....................................................................................................... 137 AFEKTIVNA VEZANOST ...................................................................................... 167 RANO DETINJSTVO ............................................................................................. 179 DEJA IGRA ......................................................................................................... 193 DEJI CRTE........................................................................................................ 199 DECA U VRTIU ................................................................................................... 205 SREDNJE I POZNO DETINSTVO......................................................................... 209 DECA U KOLI ..................................................................................................... 219 RAZVOJ UENJA................................................................................................. 231 RAZVOJ PAMENJA ........................................................................................... 237 SIMBOLIKA (SEMIOTIKA) FUNKCIJA ........................................................... 241 RAZVOJ GOVORA................................................................................................ 247 RAZVOJ INTELIGENCIJE .................................................................................... 269 RAZVOJ EMOCIJA ............................................................................................... 279 RAZVOJ MORALNOSTI ....................................................................................... 291 5

RAZVOJ LINOSTI............................................................................................... 299 ADOLESCENCIJA ................................................................................................ 311 ODRASLO DOBA.................................................................................................. 329 STARAKO DOBA ............................................................................................... 349 LITERATURA ........................................................................................................ 359 RENIK PSIHOLOKIH POJMOVA..................................................................... 365

PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA

Predmet razvojne psihologije
Razvojna psihologija je psiholoka disciplina koja se bavi razvojem psihikog ivota. Ona u svom predmetu izuavanja moe obuhvatiti vie linija razvoja psihikih funkcija: filogenezu: razvoj psihikog ivota u toku evolucije; ontogenezu: individualni psihiki razvoj oveka od zaea do smrti; mikrogenezu: razvoj pojedinanog psihikog procesa, psihike pojave ili psihikog stanja; drutveno-istorijski aspekt: razvoj psihikog ivota u razliitim kulturno-istorijskim periodima. Razvojna psihologija se bavi i teorijskim i praktinim pitanjima psihikog razvoja: a. opisom razvoja psihikog ivota: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u pojedinim istorijskim epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama razvoja; b. izuavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, naina menjanja, preobraavanja, promena i doslednosti, nastajanja i nestajanja; c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja biolokih i sredinskih faktora - socijalnih, ekolokih, kulturnih; d. objanjavanjem psihikog razvoja: otkrivanjem uzronih veza izmeu uslova razvoja, razvojnih promena i ponaanja; e. utvrivanjem zakonitosti psihikog razvoja: optih pravilnosti razvoja, povezanosti izmeu fizikog i psihikog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u drugi; f. predvianjem razvojnog toka i ponaanja u (ne)povoljnim okolnostima; g. usmeravanjem razvoja nalaenjem naina kako na razvoj da utiemo: optimizujemo ga a ako je to potrebno i etino - modifikujemo ga, stvaranjem povoljnih a ublaavanjem i otklanjanjem nepovoljnih uticaja. Tako izuavanje ovekovog razvoja ima i praktine implikacije. Savremena razvojna psihologija izuava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajui itav ivotni tok - od zaea do kraja ivota. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna psihologija, a njeni ogranci su: deja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija odraslog doba i psihologija starakog doba - gerontopsihologija. Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najrazvijenija deja psihologija. Ona prouava razvoj psihikog ivota u detinjstvu. Od prvih dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktinoj primeni u svim oblastima rada sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj i vaspitanje meusobno zavisni. Razvojni psiholozi razliitih teorijskih orijentacija su saglasni da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj. Ruski psiholog Kon (. . , 1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem deavaju promene i u socijalnom okruenju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psihologija "mora prouavati individuu koja se razvija u svetu koji se menja". Deja psihologija se najee bavi prouavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri emu posebno prouava meuzavisnost telesnog i psihikog razvoja. Meutim, pojedine faze i/ili procesi razvoja mogu biti predmet posebnog izuavanja pa se, zavisno od kriterijuma izdvajanja, javljaju: psihologija odojeta, psihologija ranog detinjstva, 7

psihologija predkolskog i kolskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja linosti deteta. Najznaajnije teorijske orijentacije i pristupi u izuavanju psihikog razvoja, kako u detinjstvu tako i u narednim uzrastima, prikazani su u posebnom poglavlju o teorijama psihikog razvoja. Psihologija adolescencije se bavi prouavanjem razvoja psihikog ivota u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba. Savremena razvojna psihologija govori o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. Mladi danas ranije ulaze u pubertet, to se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali kasnije izlaze iz adolescencije, zbog produene pripreme za zanimanja i druge sve sloenije zahteve savremenog drutva. Za ranu i srednju adolescenciju karakteristian je brz telesni razvoj i dostizanje reproduktivne zrelosti, razvija se apstraktno logiko miljenje, oblikovanje identiteta, izbor poziva, relativno psiholoko osamostaljivanje od znaajnih drugih osoba, kako starijih tako i vrnjaka, to e se nastaviti i u poznoj adolescenciji. Za prelazak u odraslo doba nije samo dovoljna fizika zrelost. Adolescencija obuhvata dostizanje i ostalih vidova relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti. Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mogu objasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihikih funkcija? Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interesovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema koji trae precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje kod odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom ivotu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odraslih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvoja u ovom ivotnom dobu. Jedan od razloga za sistematsko prouavanje psihologije odraslih bio je i pomeranje paradigme od prouavanja razlika meu uzrasnim grupama istraivanjima poprenim presekom na longitudinalna istraivanja. Ta promena je usledila nakon saznanja da utvrivanje uzrono-posledinih odnosa u studijama razvoja zahteva prouavanje istih ispitanika u razliitim vremenskim intervalima. U sedamdesetim godinama dvadesetog veka realizuju se studije kojima se sistematski izuavaju odrasli na saznajnom (Perry, 1970; Schaie, 1977-78), linosnom (Levinson, 1978; Costa & McCrae, 1980) i socijalno-moralnom podruju (Neugarten, 1968; Kohlberg, 1973). Time poinje da se prevazilazi propust i paradoks da su u "centru" izuavanja razvojne psihologije najraniji i poslednji period ontogeneze, a na "periferiji" izuavanja najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba (, 1977 str. 336). Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava psihike promene u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posledica regresivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opadaju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim promenama 8

i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe: sadraja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Sve je vie nalaza, dobijenih u razliitim sredinama, koji ukazuju da se neaktivnost i socijalna izolacija smatraju danas glavnim uzrocima ubrzanog negativnog psihofizikog menjanja u starosti.

Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija

Interesovanje za detinjstvo i sam pojam detinjstva, kako se on shvata danas, nisu ranije postojali. Po miljenju Arijesa (Aris, 1989) nije ga bilo ni u evropskom srednjovekovlju. "To ne znai da su decu zanemarivali i da se nisu brinuli o njima. Pojam detinjstva ne treba meati s ljubavlju prema deci: on znai spoznavanje specifine prirode detinjstva, onoga to razlikuje dete od odraslog, ak i mladog oveka. U srednjem veku takve spoznaje nije bilo." Ruski psiholog Kon (1991) ukazuje da ako se "otkrie detinjstva" vezuje za porast interesovanja za dete, za razlikovanje sveta dece od sveta odraslih i, konano, za priznavanje detinjstva kao autonomne i samostalne socijalne i psiholoke vrednosti onda se prekretnica moe vezivati za XVII i XVIII vek. Meu prvima se prosvetitelji interesuju za dete, ali prvenstveno kao objekt vaspitanja. Ali detinjstvo, preadolescencija i adolescencija za njih nisu periodi ivota koji imaju svoju vrednost, ve su samo priprema za period zrelosti. Tek kod romantiara taj odnos se menja. Oni vie ne gledaju dete "kao oveka u malom", kao kandidata za odraslog, ve su za njih deca vredna sama za sebe. Meutim, Kon kritiki ukazuje da romantiarski "kult idealizovanog deteta nije sadrao ni trunku interesovanja za psihologiju stvarnog deteta". Tek sa realizmom se rui mit o detetu i pojam detinjstva poinje da odraava odreenu drutvenu i psihiku realnost. Dete postaje predmet naunog izuavanja. Dok se psiholozi interesuju za pravilnosti psihikog razvoja, sociolozi i etnolozi se vie bave problemima socijalizacije. Detinjstvo, a posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama postaju predmet interdisciplinarnog izuavanja. Kon istie da u prouavanju detinjstva istraivai usmeravaju panju na sledee tri grupe problema: poloaj dece u drutvu: njihov socijalni status, oblike ivotne aktivnosti, odnos sa odraslima, institucije i metode vaspitanja; simbolika prezentacija, predstave o detetu u kulturi i kolektivnoj svesti: drutveno normativne predstave o uzrasnim karakteristikama, kriterijumi zrelosti; kultura detinjstva: unutranji, psihiki svet deteta, usmerenost njegovih interesovanja, deje doivljavanje odraslih i njihovog sveta. Detinjstvo, posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama, zauzimaju sve znaajnije mesto u prouavanjima etnologa, istoriara, psihologa, sociologa. Arijes je predstavnik za socijalno-istorijski pristup. Kon mu pripisuje zasluge za odluujui preokret jer, za razliku od istorije pedagogije koja se bavila personologijom zaslunim pedagozima i istorijom pedagokih institucija, otvara krug pitanja koja su zaista vezana za istoriju detinjstva: evoluciju pojma i predstave o detinjstvu: daje periodizaciju ivotnog puta i istoriju saznavanja detinjstva kao posebne sociokulturne pojave; evoluciju deje odee, igara i zabave, ciljeva i metoda moralnog vaspitanja;

 istoriju kolskog ivota: uzrasta uenika, tipova kolskih ustanova, nastanka kolskih razreda od uenika istih godina, promene ciljeva i metoda disciplinovanja uenika, prelazak sa dnevne kole na internatski smetaj - ali i uticaja svega toga na ponaanje dece; mesto i funkciju dece u "staroj" i "savremenoj" porodici. Arijes ilustrativno pokazuje da pojam detinjstva ima sloen, u raznim epohama razliit, socijalni i kulturni sadraj. On se posebno interesuje za odnos odraslih prema deci i detinjstvu. Preko naina kako drutvo prihvata i vaspitava svoju decu otkrivamo glavne karakteristike jedne kulture u celini. Promene u stavovima prema deci mogu objasniti mnoge druge makrosocijalne promene, na primer, u strukturi i funkciji porodice (Arijes, 1989). Na razvoj etnografije detinjstva najvei uticaj je imala M. Mid (Mead, 1950). Njene su zasluge to u kroskulturalnom psiholoko-etnografskom izuavanju detinjstva i adolescencije usmerava panju na nove probleme, uvodi nove metode, nove grupe ispitanika. Kon ukazuje da je Mid uvoenjem ena u uzorak ispitanika doprinela prevladavanju androcentrizma, da se norme ponaanja ne izvode samo na osnovu posmatranja mukaraca. Savremene etnografske studije postavljaju vii nivo zahteva istraivaima. Istraivaki centri izvode kroskulturalna ispitivanja, slue se sve kompletnijim kompjuterskim bankama podataka o ivotu mnogih naroda sveta, koriste savremene postupke statistikog opisivanja i zakljuivanja - da bi otkrili kakav je stvarni proces socijalizacije u pojedinim kulturama. Demoz (deMause, 1974) daje najpotpuniju psihoanalitiku koncepciju istorije detinjstva u kojoj ispred ostalih izvora promena stavlja "psihogene", koji imaju korene u uzajamnim odnosima dece i roditelja. Demoz, po ovom kriterijumu, deli istoriju detinjstva na est perioda. Karakteristino je da svaki od njih ima nov, poboljan stil vaspitanja i tip odnosa roditelja i dece. To su: 1. infanticidni stil (od davnina do IV veka), karakteriu ga edomorstvo i nasilje; 2. odbacujui stil (od IV do XIII veka), preputanje dece dojilji, manastiru, vaspitanju u tuoj porodici; 3. ambivalentni stil (od XIV do XVII veka), dete je voljeno ali i "modelovano" ibom; 4. dominirajui stil (XVIII vek), karakterie blizina sa roditeljima ali i njihova jaka kontrola; 5. socijalizujui stil (XIX vek pa do sredine XX veka), dete pripremaju za samostalan ivot ali kao objekt socijalizacije; 6. permisivni stil (od sredine XX veka), u porodinom i/ili drutvenom okviru u vanim domenima, doputa se vlastiti izbor - dete (adolescent) nije samo objekt, ve i subjekt socijalizacije. Kon je predstavnik etnopsiholokog prouavanja detinjstva. Osobenosti njegovog pristupa su sveobuhvatno prouavanje ivotnog puta pojedinca, to podrazumeva praenje brojnih i raznovrsnih problema vezanih za odrastanje, interdisciplinaran pristup tim problemima (psiholoki, etnoloki, antropoloki, filozofski, istorijski, lingvistiki...), istovremeno koristei uporedno-kulturnu metodu (dete i kultura razliitih naroda danas) i uporedno-istorijsku metodu (dete i stilovi vaspitanja u razliitim istorijskim epohama). Ovakvim pristupom problemima detinjstva i razvoja linosti deteta kod razliitih vremenski i prostorno udaljenih kultura - Kon uspeva da izdvoji i sintetiki prikae najznaajnije probleme razvojne psihologije. Uz prikaz narodne, tradicionalne periodizacije ivotnog 10

puta pojedinca, normativne slike deteta, etnopsihologije roditeljstva, socijalizacije polnih uloga - Kon uspeva da ostvari i preciziranje istraivakih problema koji "ve stoje ili bi trebalo da stoje u sreditu interesovanja naunika". Kon upozorava na injenicu, da nalazi pokazuju, da kad god su deci, u odreenom drutvu, poeli da posveuju mnogo veu ljubav i panju - istovremeno su te sredine poele da im nameu nove, za decu veoma teke, socijalne i kulturne uloge. Savremene pristupe odlikuje uvaavanje deteta kao samosvesnog, aktivnog subjekta ivotne aktivnosti - ali to ne znai da su reeni stari problemi. Kon postavlja pitanje da li oni vode prevazilaenju asimetrinog odnosa "odrasli-dete", gde se prvi shvata kao subjekt (uitelj, rukovodilac), a drugi kao objekt - produkt i rezultat te delatnosti. Da bi se proniknulo u stvarni proces socijalizacije treba otkriti kako izgleda svet odraslih kroz prizmu dejih doivljavanja. Imajui sve ovo u vidu ovaj autor ukazuje: ako naunici ele da dou do novog kruga problema treba da priu izuavanju detinjstva kao autonomne sociokulturne realnosti, subkulture koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu, funkcije, pa i tradicije (, 1991).

Kratak istorijski pregled nastanka razvojne psihologije

Interesovanje za psihiki razvoj deteta moe se podeliti na dva perioda: prednauni i nauni. I u sluaju razvojne psihologije moe biti primenjena Ebinghausova (Ebbinghaus, 1907) ocena: "Psihologija ima dugu prolost, ali kratku istoriju". Marfi (Marphy, 1963) je saglasan sa ovim stavom i dodaje da ako psihologiju poveemo sa prvim interesovanjima za psihiki ivot onda je ona isto toliko stara koliko i civilizacija. Nauni period razvoja psihologije kao posebne nauke poinje u drugoj polovini XIX veka kada su u empirijskim istraivanjima problema psihikog razvoja uvedeni nauni postupci: sistematsko posmatranje i eksperiment; osnovane prve psiholoke laboratorije (Wundt, 1879) u kojima rade naunici koji sebe nazivaju psiholozima, i od tada pa do danas tee impresivan razvoj psihologije kao nauke (slika 1). Slika 1: Grafiki prikaz razvoja psihologije kao nauke

Poeci interesovanja za decu i adolescente vezani su za praktine potrebe gajenja i vaspitanja mladih. Ovaj period istoriari oznaavaju kao preliminarni period. Podaci o deci se zasnivaju na saznanjima iz svakodnevnog ivota ili na filozofskim spekulacijama. Period traje od davnina do prvih empirijskih pristupa izuavanju psihikog razvoja krajem XVIII veka. Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u radovima filozofa antike Grke. 11

Sokrat (469-399 pre n. e.) je poznat po tome to je svoje uenje i ivotni smisao posvetio razvoju moralnosti. Najvie saznanje je poznavanje samog sebe; vaspitni zadatak je doi do pravih pojmova o vrlinama; najvea vrlina je mudrost, koja je uslov za postizanje svih ostalih vrlina. Kao uitelj razvio je svoju originalnu induktivnu metodu, u formi razgovora, kojom navodi uenike da otkrivaju sutine i grade pojmove. Sokrat nije lino pisao o svom uenju ve o njemu doznajemo iz Platonovih zapisa, koji je kao njegov uenik bio na izvoru informacija. Platon (427-347 pre n. e.) u svojim radovima govori o iniocima razvoja, ali je na poziciji biolokog naslea. Mnogi savremeni psiholozi navode njegova tri aspekta due (psihe): ulni, emocionalni i racionalni. Sam Platon je na osnovu toga razlikovao tri tipa linosti; za savremene psihologe to je ukazivanje na postojanje tri oblika iskustva: kognitivni, afektivni i konativni. Ovaj antiki filozof govori o vaspitanju kao "uvebavanju dece na prikladan nain". U svojim delima opisuje decu i mlade u okviru tri uzrasna perioda: (1) od roenja do tree godine starosti, (2) od tree do este godine i (3) od este godine pa nadalje. Dok u prvom periodu roditelji treba da tite decu i zadovoljavaju njihove potrebe; u drugom je najznaajnija aktivnost deja igra u kojoj deca stiu motorne i socijalne vetine; u treem deca najpre ispunjavaju zahteve odraslih a neto kasnije kad se razviju sposobnosti racionalnog i kritikog razmiljanja ele svet sama da istrauju i razvijaju svoje vlastite metode istraivanja. Aristotel (384-322 pre n. e.) u vie svojih radova govori o psihikim pojavama. Od drugih antikih filozofa izdvaja ga ne samo enciklopedijski, ve i empirijski i razvojni pristup. Jedno delo u celini posveuje psihologiji ("O dui" /Pery psyches/). Njegovi prikazi oseta, opaaja, ulnih iluzija, miljenja, emocija, snova, karaktera, samokontrole - i brojne druge ideje podsticajno su uticali na psihologe novijeg doba. Najee se navode njegovi zakoni asocijacije (slinosti, kontrasta i dodira - u vremenu i prostoru). Njegova uzrasna periodizacija je u znaku broja sedam: rano detinjstvo traje do 7 (odlika perioda je razvoj motorike), pozno do 14. (do puberteta, preovlauje tenja samostalnosti), a zrelost poinje od 21. godine (prema: Ko, 1991). Za razliku od svog uitelja Platona, Aristotel ne prihvata psihofiziki dualizam i istie da je dua ekspresija ivog bia, a ivo bie ekspresija due. Sa stanovita razvojne psihologije posebno su interesantna gledita Kvintilijana, rimskog uitelja retorike (42-118 n. e.), koji razmatra probleme razvoja, posebno govori o tetnosti telesnog kanjavanja dece; istie prednosti uenja u javnim kolama nad privatnom instruktaom dece, koja je tada preovlaivala u Rimu. U delu "O vaspitanju govornika" istie da dete treba upoznavati i s njim individualno postupati; uitelj treba da dobro poznaje maternji jezik, da bude to obrazovaniji, strpljiv i da voli decu; nastava treba detetu da bude izazov radosti - u tu svrhu iskoristiti deju sklonost za igru i samoradnju; uz ukazivanje vanosti koncentracije panje dodaje da detetu treba u nastavi pruati smisaono zaokruene celine. Kao i antiki velikani i Kvintilijan je mnogo kasnije ponovo "otkrivan". U esnaestom veku na njegove stavove o vaspitanju ukazuje tadanji veliki nemaki humanista Erazmo Roterdamski, a u sedamnaestom veku, preko uticaja na Komenskog, deo zahteva Kvintilijana je preuzet ili "prosleen" savremenoj koli da ih aktualizuje. U sedamnaestom veku Komenski (1592-1670) na principu prirodnog razvoja deteta zasniva sistem vaspitanja u koli; naglaava potrebu uvaavanja individualnosti i posebnosti dece i daje uzrasnu periodizaciju uz preporuke da se oblici obuavanja prilagode razvojnim mogunostima deteta. Prvi period traje do este godine i u njemu je najvaniji razvoj senzomotornih spretnosti; u drugom periodu, do dvanaeste godine, dete pre svega veba sposobnosti predstavljanja i pamenja, ui jezik, drutvene obiaje i 12

religiju; u treem periodu, do osamnaeste godine, razvija se razumevanje uzronoposledinih odnosa, zakljuivanje i predvianje; u etvrtom periodu, do perioda zrelosti kod pojedinaca se formira identitet. Ukazuje da se deje miljenje razvija od konkretnog ka apstraktnom, otuda nastavu treba zasnivati na oiglednosti i indukciji; napisao je prvi udbenik oigledne nastave "ulni svet u slikama" (Orbis sensualium pictus). Engleski filozof Don Lok (1632-1704) je svojim empirizmom: da je deja dua "neispisana tabla" (tabula rasa) i da vaspitanje i uenje treba da ponu od roenja; i teorijom asocijacija, u emu mu je Aristotel bio prethodnik, znaajno uticao na karakter i pravac razvoja psihologije u 19. veku (asocijativnu i strukturalnu psihologiju). Lokvo uenje je izazvalo promene u vaspitanju dece: od otre discipline do ljubaznosti i naklonosti prema njima. Meutim, tek sa pojavom Rusoa (1712-1778) javlja se sasvim nov pravac u prouavanju deteta jer ovaj autor u svom delu "Emil ili o vaspitanju" (1762) nedvosmisleno kae roditeljima i uiteljima da dete najpre treba shvatiti pa vaspitavati; ne polaziti samo od toga ta dete treba da zna ve najpre otkriti ta je dete u stanju da naui; ne traiti u detetu oveka ve otkriti ta dete u stvari jeste pre nego to postane ovek. Rusovljeva filozofija sadri dva bitna pojma: pojam razvojnog stadijuma i sazrevanja, koje nalazimo i u savremenim teorijama razvoja. Njegova ideja o rekapitulaciji filogeneze - da ovek u individualnom razvoju ponavlja razvoj vrste, koju su kasnije preuzeli Hekel i Stenli Hol, nije izdrala naunu verifikaciju. Ovo je bio impuls da zapone jedan plodonosan period koji odlikuje empirijski pristup izuavanju deteta, kada nastaju mnoge biografske studije, koje se bave opisom razvoja dece u prvim godinama nakon roenja. One su prethodnica razvoja moderne deje psihologije, koja nastaje sa uvoenjem naunih postupaka u izuavanja razvoja psihikog ivota. Ve 1774. Pestaloci u vajcarskoj poinje biografskom metodom pratiti i u dnevnik beleiti zapaanja o razvoju svoga sina (do 3;6 god.); u Nemakoj Tideman (1787) objavljuje biografiju o posmatranju svoga sina, u kojoj opisuje sistematsko longitudinalno praenje psihofizikog razvoja u toku prve tri godine; svoje biografske studije objavljuju Sigismund (1856) i Kusmail (1859). Zatim se, jedna za drugom, pojavljuju Tenove (1876) beleke o govornom razvoju i Darvinova (1877) biografska studija svoga sina, koja se uzima kao prvo teorijsko interesovanje za razvoj deteta, jer je nalaze sistematskog posmatranja Darvin koristio za komparativnu studiju razvoja emocija kod ljudi i ivotinja (The expression of the emotion in man and animals).
Njegovo tumaenje ponaanja ivotinja bilo je povremeno antropomorfno, dok se, kasnije, kod bihejviorista ispoljila obrnuta tendencija.

Pod uticajem Darvinove evolucione teorije posebno su se razvijale funkcionalna i diferencijalna psihologija; psiholozi usmeravaju panju na inioce razvoja. Empirijska istraivanja u psihologiji poinju da se zasnivaju na korienju naunih postupaka. Za nekoliko decenija univerzitetski centri irom sveta formiraju psiholoke institute i/ili laboratorije (u Nemakoj, SAD, Francuskoj, Engleskoj, vajcarskoj, Rusiji). Time su stvoreni uslovi i za poetak naunog perioda razvojne psihologije. Pojedini ogranci razvojne psihologije razvijaju se odvojeno, meutim, najpre i najintenzivnije se razvija deja psihologija. Nastavljeno je objavljivanje biografskih studija, ali one u sebi imaju nov kvalitet - podaci su prikupljeni sistematskim posmatranjem i prvim eksperimentima. Nauni pristup u deju psihologiju prvi uvodi nemaki fiziolog Prajer pri izradi biografske studije o svom sinu ("Dua deteta", 1882). Njegov rad je sistematski izvetaj o 13

dejem razvoju u prve etiri godine, u kome jasno odvaja opis psihikih pojava od svojih tumaenja. Pri izuavanju ponaanja deteta neke postupke je planski izazivao, to je prvi pokuaj eksperimentisanja u dejoj psihologiji. Prajer je imao mnogo sledbenika. Neke od biografskih studija prate pojedine procese i aktivnosti deteta i prerastaju u monografske studije. Brani par tern prati razvoj govora, a 1914 V. tern (W. Stern) objavljuje prvi udbenik deje psihologije "Psihologija ranog detinjstva". Svojom teorijom konvergencije tern nastoji da prevazie suprotnosti izmeu nativizma i empirizma. Znaajne studije o razvoju daju brani par Skupin, o prvom detinjstvu, i brani par Kac "Razgovori sa decom". Engleski psiholog Valentajn je prouavao petoro svoje dece u periodu od dvanaest godina; novine koje je on primenio su metodoloke prirode uporeivanje svojih nalaza sa drugim studijama, angaovanje drugih psihologa pri testiranju njegove dece, radi objektivnosti nalaza. U SAD su objavljene biografske studije K. Mur (1896) i M. in (1900). U isto vreme u SAD Stenli Hol osniva "Pokret za prouavanje deteta" i uvodi novi metod za dobijanje informacija o deci. Podatke je prikupljao upitnikom a za tu svrhu je angaovao veliki broj nastavnika. I pored brojnih nedostataka u konstrukciji instrumenta, izboru problema i saradnika - Holov pristup dejoj psihologiji je predstavljao napredak, a znaajno je i to to je izazvao veliko interesovanje za prouavanje dece. Njegov najznaajniji rad je o psihologiji adolescencije (Adolescence, 1904). Holov pokret se, zahvaljujui pokrenutim asopisima i angaovanju saradnika, proirio na mnoge zemlje Evrope, a stigao je i u Srbiju. 1906. u Beogradu je osnovano "Srpsko drutvo za deju psihologiju" koje je pokrenulo i svoj asopis za deju psihologiju. U drutvo su ulanjeni mahom profesori i lekari. Priloge za asopis slali su i poznati svetski psiholozi (Klapared, Hol, Mojman). 1908. godine u Beogradu boravi P. Radosavljevi, Holov saradnik, koji je odrao kurs obuke o nainu ispitivanja dece. Internacionalizovanje interesovanja za prouavanje dece koje se ispoljilo na poetku dvadesetog veka ilustruje pojava knjige "Vek deteta" (E. Key, 1900). Pokret za prouavanje deteta, i vrednost podataka koji su sakupljani upitnikom, osporili su ameriki psiholozi Minsterberg i Boldvin, koji zastupaju gledite da deji razvoj mogu kompetentno da prouavaju samo specijalisti, deji psiholozi. Boldvinov doprinos dejoj psihologiji je izuavanje ranog kognitivnog razvoja. Pretpostavio je da se razvoj odvija u obliku niza razliitih stadijuma, koji zapoinje sa uroenim refleksnim reagovanjem, nastavlja stvaranjem navika i sa razvojem govora sve do loginog miljenja. Utvrdio je i opisao dva glavna mehanizma razvoja: asimilaciju i akomodaciju. Njegov rad je imao veliki uticaj na Pijaeovu teoriju saznajnog razvoja. Znaajne doprinose razvojnoj psihologiji daju i autori raznih drugih grana psihologije. Meu njima u istoriji razvojne psihologije najee se istiu: Votson, Levin, Frojd. Osnivau biheviorizma Votsonu pripada zasluga da je metodu eksperimenta uveo u razvojnu psihologiju. Izuavao je reflekse i emocije kod dece najranijeg uzrasta. Njegovo stanovite je da na razvoj odluujui uticaj imaju sredina i uenje. Bihejvioristiku teoriju razvoja Langer (1981) podvodi pod "teoriju mehanikog ogledala" koja vidi oveka kao pasivno, reaktivno bie koje "izrasta u ono to od njega naini okolina". Mnoge razvojne psihologe privlai Levinova topoloka koncepcija koja deju psihu prikazuje u obliku polja koje se tokom razvoja diferencira u regije koje se funkcionalno osamostaljuju, istovremeno zadravajui meusobnu povezanost i uticaj. Levin je razradio eksperimentalne metode izuavanja motivacije, ali je od analize individualne motivacije preao na izuavanje grupne dinamike: vostva, konflikta i drugih socijalno14

psiholokih problema, u raznim socijalnim uslovima (pa i onim u kojima rastu i razvijaju se deca). Uticaj psihoanalize na razvojnu psihologiju je vie posredan, i on se moe dovoditi u vezu sa Frojdovim genetikim pristupom - uenjem o znaaju ranog detinjstva za ukupan razvoj. Psihoanaliza je teorija stadijalnog razvoja u kojoj se naglaava vanost vaspitanja deteta i kako ga ono doivljava. Langer (1981) ukazuje da "psihoanalitika postavka glasi: ovek je konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet". Povezanost psihoanalize sa izuavanjem problema razvoja je ispoljena u radovima Ane Frojd, M. Klajn, S. Ajzaks, E. Eriksona, A. Nila, ali se ona moe nai i u izuavanjima dejih crtea i igre u dijagnostike i terapijske svrhe. Be nije bio samo centar psihoanalize. Dvadesetih godina ovog veka u njemu su brani par Biler osnovali centar za prouavanje deteta. Karl Biler je predloio klasifikacionu shemu razvoja psihikog ivota, ivotinja i oveka, sa tri stadijuma: instinkti, navike, intelekt. Bavio se psihologijom jezika; razlikovao je: komunikativnu, reprezentativnu i ekspresivnu funkciju jezika. arlota Biler se bavila problemima dijagnostike psihikog razvoja na ranom uzrastu. Dala je periodizaciju ivotnog puta linosti, uz naglaavanje da aktivnost i samodeterminacija subjekta vodi jedinstvenom sklopu svake linosti. Bineu (Binet, 1857-1911) pripada zasluga za izradu i primenu testova za merenje inteligencije kod dece. Bine se bavio prouavanjem procesa miljenja kod dece; 1903 objavio je rad "Eksperimentalno prouavanje inteligencije", a za potrebe francuskog kolstva konstruisao je prvu skalu za merenje inteligencije (Bine-Simonova skala, 1905) koju je Bine revidirao (1908 i 1911). Bine je prvi izradio testove, koji su se temeljili na normama saznajne aktivnosti - uvodi pojam mentalni uzrast, koji razlikuje od hronolokog uzrasta. Problemima merenja individualnih razlika u SAD se bavio M. K. Katel, Vuntov uenik, koji je prvi uveo pojam "mentalni test" (1890), radi merenja senzomotornih svojstava i obima panje. Meutim, Bine je prvi konstruisao skalu kojom je zapoelo merenje viih psihikih funkcija. Bineov rad privukao je panju nemakih naunika, posebno Mojmana i terna. V. tern je prvi predloio da se iz dobijenih skorova na skali izraunava kolinik inteligencije (IQ): deljenjem mentalnog uzrasta sa hronolokim; Bine se bio zadovoljio nalaenjem samo mentalnog uzrasta. Terman je u SAD svoju prvu "Stanfordsku reviziju" (1916) Bine-Simonove skale zasnovao na uzorku od hiljadu subjekata i standardizovao je u formi testova za uzraste od tri do osamnaest godina, dodajui nove testove kojih nije bilo u Bineovoj verziji; nove revizije izvrio je 1935 i 1960. Terman je poznat po tome to je dvadesetih godina zapoeo longitudinalnu studiju 1500 intelektualno obdarene dece. U Srbiji je B. Stevanovi (1934) izvrio Beogradsku reviziju Bine-Simonove skale, standardizovao je i odredio norme ukljuujui u uzorak decu iz seoskih i gradskih sredina Srbije; nekoliko godina kasnije objavio je rad "Merenje inteligencije" (1937). Nova Beogradska revizija Bine-Simonove skale za merenje i ispitivanje razvoja inteligencije dece u Srbiji uraena je pod rukovodstvom akademika Stevanovia u periodu 1963-1973. godine. Od 1911. godine na Jelskom univerzitetu, u okviru Klinike za deji razvoj, zapoinju longitudinalna istraivanja dejeg motornog, govornog i emocionalnog razvoja. Ove ambiciozne istraivake programe vodio je A. Gezel, nastojei na otkrije faze i norme dejeg razvoja. Nalazi Gezela i njegovih saradnika znaajno su doprineli razvoju 15

moderne razvojne psihologije. Na njegovom pristupu temelje se savremeni testovi razvoja, kao to su npr. Denverski razvojni test i Test ranog razvoja Nensi Bejli (Nancey Bayley). Gezelove norme dejeg razvoja koriste i oni autori koji se ne slau sa njegovim teorijskim objanjenjima razvoja, da su razvojne faze genetski odreene. U istoriji razvojne psihologije najistaknutije figure su an Pijae i Lav Vigotski. Pijae (1896-1980) je privukao panju psihologa jo svojim prvim radom "Govor i miljenje deteta" (1923), jer u njemu predstavlja svoju koncepciju kognitivnog razvoja i novu metodologiju koju koristi u istraivanju (kliniki intervju). Kroz narednih est decenija sa svojim brojnim saradnicima obogauje svoju teoriju kognitivnog razvoja novim studijama i nalazima. U svetu su poznati kao enevska kola razvojne psihologije. Osnovne konstante Pijaeovog uenja su principi razvojnosti i stadijalnosti; osnovni pojmovi su: shema, struktura, asimilacija, akomodacija i adaptacija. Langer (1981) Pijaeovu teoriju svrstava u "teoriju organske svetiljke" jer je u njenoj sri "autogenetska postavka da se ovek razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe". Vigotski (1896-1934) je tridesetih godina dvadesetog veka stvorio kulturno-istorijsku teoriju razvoja deteta koja otkriva zakonitost nastanka viih psihikih funkcija (istorijskog i ontogenetskog). Njegovo glavno delo je "Miljenje i govor". Psihiki razvoj linosti je ovladavanje i prisvajanje kulturnih vrednosti koje je akumuliralo oveanstvo - koje se nalaze u humaniziranoj sredini: fiksirane u oruima i produktima ovekovog rada, verbalnim i drugim simbolima, sistematizovanim znanjima. To usvajanje se deava u procesu socijalne komunikacije deteta, a alomorfni razvoj i interiorizacija su osnovni pojmovi kojima se tumai. Prema naelu "istorizma" Vigotskog (1931) "svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, u dva plana, - najpre socijalnom, potom - psiholokom. Najpre meu ljudima kao iterpsihika kategorija, potom unutar deteta kao intrapsihika kategorija". Ideje Vigotskog su inspirisale mnoge ruske psihologe to je uticalo na formiranje moskovske psiholoke kole u koju se najee ubrajaju njegovi saradnici Leontijev i Lurija, a zatim Rubintajn, Galjperin, Zaporoec, Elkonjin, Boovi, Davidov i drugi. Ovi autori su u brojnim teorijskim radovima i eksperimentalnim istraivanjima preispitivali i primenjivali uenje Vigotskog. Uenje Vigotskog tek od ezdesetih godina, od prevoenja i objavljivanja njegovih glavnih dela (na engleskom jezikom podruju), ima snaan uticaj i na modernu razvojnu psihologiju u svetu. Namena ovog kratkog istorijskog pregleda bila je da se stekne uvid u nastajanje razvojne psihologije. Pomenuti su samo neki od stvaraoca razvojne psihologije. O ostalima, posebno savremenim, bie prilike i potrebe da se govori kasnije.

16

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA

Razvojna psihologija u istraivanju primenjuje veinu metoda i tehnika koje koriste i druge grane psihologije, ali razvija i nove, saglasno potrebama sistematskog praenja razvoja psihikog ivota na pojedinim uzrastima, posebno u najranijem detinjstvu.

Pojam metode
Pod metodama psihologije podrazumevamo opti nain istraivanja psiholokih problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze: izbor i formulisanje problema, izrada projekta istraivanja, sprovoenje istraivanja, obrada, analiza i tumaenje podataka, proveravanje zakljuaka istraivanja. Izbor problema spada u najtei deo istraivakog procesa jer nema odgovarajuih standarda koji obezbeuju pravilan izbor. Problem e biti pogodniji za istraivanje ako je: znaajan, originalan, interesantan, izvodljiv u datim uslovima - da se moe istraivati naunim postupcima kojima se slui psihologija. Iskaz kojim se formulie problem je bitan jer usmerava istraivaa (ta e istraivati i u kom obimu). Izrada projekta sledi posle utvrivanja problema istraivanja. Nakon preciznog odreivanja ciljeva i zadataka, postavljanja hipoteza, biraju se metode, tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka, planira uzorak ispitanika, istraivaka ekipa, materijalno-tehniki preduslovi, vremenski okvir istraivanja i nain prikupljanja i obrade podataka. Sprovoenje istraivanja realizuju obueni strunjaci prema planu istraivanja. Ovo je znaajno za sva istraivanja a posebno ona koja imaju primenu standardizovanih postupaka ili sistematsko uvoenje eksperimentalnog faktora. Obrada podataka i interpretacija rezultata zahtevaju da se uspeno razree brojne tekoe. Rezultate treba interpretirati u skladu sa postavljenim problemom, uslovima ispitivanja, karakteristikama ispitanika, postavljenim hipotezama - i, uz diskusiju i uporeivanje sa slinim istraivanjima, izvesti zakljuke i preporuke. Vrednosti nalaza istraivanja proveravaju se ponovnim praenjem pojave koja je istraivana i testiranjem zakljuaka i predvianja koja su data na osnovu njih. Ako su nalazi ujednaenih uzastopnih istraivanja iste pojave konzistentni - onda oni imaju naunu i praktinu vrednost. Ukratko, nauna metoda u psihologiji je sistematski nain bavljenja injenicama i pojmovima psihikog ivota. Nacrtom istraivanja se obezbeuje nauni pristup predmetu psihologije - selektivna upravljenost na odreene probleme, sistematsko, objektivno i kontrolisano njihovo izuavanje i oprezno izvoenje generalizacija. Tehnike istraivanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i prikazivanju podataka. Razvoj i diferenciranje psihologije kao nauke omoguilo je preuzimanje, prilagoavanje i korienje, u psiholokim istraivanjima, metoda i tehnika drugih nauka. Meutim, u poslednjim decenijama beleimo i obrnutu pojavu - da metode i tehnike koje 17

je psihologija uspeno razvila i primenjuje, preuzimaju mnoge prirodne i drutvene nauke, to je znak zrelosti psihologije kao nauke.
Metode strukturne analize govora razvijene u psiholingvistici preuzela je i lingvistika; principe izrade mernih instrumenata i verifikacije njihovih mernih karakteristika (koji se koriste za izradu testova, skala procene) preuzimaju pedagoke i medicinske nauke; mnoge postupke psihometrije, posebno faktorsku analizu, preuzimaju i koriste mnoge prirodne i drutvene nauke.

Transverzalni i longitudinalni pristup

Svako nauno istraivanje ukljuuje u sebe odreenu vremensku dimenziju u kojoj deluju varijable koje pratimo na ispitanike (pojave i procese koje izuavamo), i zavisno od toga imamo transverzalna i longitudinalna istraivanja. Pored ta dva osnovna pristupa razvojna psihologija upotrebljava jo i specifine pristupe: uzrasne uzorke, poprene sekvence, uzdune sekvence i mikrogenetski pristup, sa kojima pokuava da izbegne mnoge nedostatke osnovnih pristupa. Transverzalni pristup (popreni presek) je ispitivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli) na ispitanicima razliitog uzrasta, u isto vreme, i na osnovu dobijenih podataka utvrivanje povezanosti uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian, kratkotrajan i u njemu ne deluje uinak vebe, jer se u njemu instrumenti ispitivanja jednokratno koriste, nema uinka vremena merenja (kao kod longitudinalnog praenja ispitanika kada pojava znaajnih drutvenih deavanja u periodu praenja moe uticati na zavisne varijable). Prikladan je za ispitivanje optih tendencija psihikog razvoja. Ogranienja postupka su: pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se posebno pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja; ne dobija se neposredni uvid u razvoj pojedinca; javlja se pogreka "izgubljenog podatka" kod intermitentnih pojava; selektivno osipanje uzorka ako se istovremeno izuava vie vidova razvoja. Longitudinalni pristup (uzduno istraivanje) je praenje istih subjekata kroz dui vremenski period, esto decenijama (na primer: Termanovo praenje obdarenih), i prikupljanje kontinuiranih podataka o razvoju psihikih pojava (zavisnih varijabli). Sa uzdunim ispitivanjem prouavamo samo uzrasne promene, koje se kod osoba pojavljuju spontano, a ne eksperimentalno izazvane. Vremenski razmak izmeu dva ispitivanja zavisi od starosti ispitanika (kod novoroenadi moe biti i nedeljno jer se promene brzo deavaju). Osim tekoa zbog osipanja uzorka, sluajnog ili sistematskog (u ispitivanjima intelektualnog razvoja vie se osipaju oni koji postiu nie rezultate); javlja se uinak vebanja, koji izopauje uinak razvoja, postoji problem adekvatnosti instrumenata sa promenom uzrasta (zato se istraivai vie usredsreuju na relativni poloaj pojedinca u grupi nego na validnost mere konstrukta); uz to ovo istraivanje je napornije, skuplje i due se eka na rezultate (praenje obdarenih je trajalo etiri decenije); dugotrajnost studije je povezana sa gubitkom teorijskog interesa, ako u meuvremenu drugi istraivai daju odgovor na postavljeni problem. Meutim, smatra se da je longitudinalni pristup metodoloki istiji, pouzdaniji: za dobijanje potpune slike individualnog razvoja preko stabilnosti/nestabilnosti mera ponaanja, o brzini razvojnih transformacija u ispraenim razvojnim periodima, za otkrivanje uzroka i posledica nekog oblika ponaanja, za prognozu daljeg toka psihikog razvoja i utvrivanje povezanosti meu razvojnim fazama.

Specifini pristupi
Uzrasni pristup u istraivanjima razvojne psihologije je prikupljanje podataka kod jednako starih uzoraka ispitanika, koji pripadaju razliitim generacijama, a to znai 18

pristupamo im u razliitim istorijskim trenucima (npr. nakon svakih deset godina prikupljamo podatke kod etrdesetogodinjaka). Ovim pristupom se verifikuje da li na odreenu zavisnu varijablu deluju generacijske razlike i/ili vreme merenja, inioci, koji moda oteavaju ili izopauju starosna uporeivanja u uzdunim i poprenim studijama. Najbolje rezultate istraivanja daje kombinovana primena transverzalnog i longitudinalnog postupka koju u istraivanjima razvojne psihologije nazivamo sekvencijalnim pristupom. Ako u studiji preovlauju komponente uzdunog istraivanja, govorimo o uzdunosekvencijalnom pristupu, i obratno, ako preovlauje popreni, imamo poprenosekvencijalni pristup prikupljanja podataka. Izraz sekvencijalan se odnosi na sekvence uzoraka (dve ili vie starosnih grupa), ije promene razvoja u studiji prate (jedanput ili vie puta). Prednosti: uzrasna poreenja nisu ograniena na jednu generaciju i jedno vremensko merenje, koje zahvata kako popreni tako i uzduni i takoe uzrasni pristup. Zbog toga su podaci validniji, iako je postupak prikupljanja podataka istovremeno kompleksan i trai mnogo vremena. Sa poprenosekvencijalnim pristupom razliite uzrasne uzorke ukljuujemo u ispitivanje bar dva puta ime se izbegava uinak vebe i reagovanja subjekata to su u naunoj studiji, koji se pojavljuju u uzdunim studijama, bar delimino se odvaja generacijski uinak i uinak vremena merenja od uinka uzrasta. U uzdunosekvencionom pristupu prati se razvoj bar dve razliite generacije ispitanika. Grupe razliito starih ispitanika prouavamo vie puta istovremeno (komponenta poprenog pristupa) ime se dobija nadzor nad uinkom vremena merenja i vea mogunost za utvrivanje uticaja starosti i generacijskih razlika na prouavano svojstvo. Ako uporeujemo grupe ljudi koje su jednako stare, a roene u razliito vreme, moemo u uzdunosekvencionalnoj studiji da utvrdimo da li moemo da iskljuimo uticaj generacijskih razlika i vremena merenja.

Mikrogenetskim pristupom u istraivanju se podaci prikupljaju, kod uzoraka jednako starih ispitanika, od trenutka kada npr. ispitanici zaponu uenje neke vetine do trenutka kada njome ovladaju. Na taj nain moemo ustanoviti procese,
koji dovode do promena u ponaanju, u relativno kratkom vremenskom periodu. Ovaj pristup se naroito upotrebljava pri prouavanju saznajnog razvoja na prelazima izmeu pojedinih stadijuma. Meutim, sa njim je teko i sporo prouavati spontane promene u razvoju.

Podela metoda
Prema nainu organizovanja istraivanja imamo metode eksperimentalnog i neeksperimentalnog istraivanja. Istraivanje psihikih pojava moe da se vri u prirodnim i laboratorijskim uslovima. U prirodnim uslovima organizuju se oba naina istraivanja - neeksperimentalni i eksperimentalni. Laboratorijski uslovi se uglavnom koriste za eksperimentalna istraivanja. Prema predmetu istraivanja metode delimo na objektivne - ekstrospekcije, koje izuavaju objektivne podatke: fizioloka zbivanja u organizmu i spolja vidljiva ponaanja dobijene putem opaanja ili pomou praenja razliitim tehnikim ureajima; subjektivne introspekcije, one kojima doznajemo o neposrednom, linom doivljavanju koje prati javljanje i tok aktuelnih saznajnih, emocionalnih i motivacionih pojava. O nekim pojavama psihikog ivota podaci se mogu dobiti samo putem samoposmatranja - introspektivnih izvetaja.

19

Neeksperimentalne metode
Razvojna psihologija koristi veliki broj neeksperimentalnih i eksperimentalnih postupaka za posmatranje, merenje i registrovanje pojava psihikog razvoja u prirodnoj situaciji, meutim, samo neeksperimentalno istraivanje izuava psihike pojave koje se spontano javljaju u prirodnom kontekstu. Prednost neeksperimentalnih istraivanja je to se odvijaju u ekoloki validnoj situaciji, ukljuuju prirodni kontekst u kome se ispitanici razvijaju, pa i nalazi, principi i norme koje otkrivaju, ne trpe prigovor da li zaista vae u svakodnevnim ivotnim situacijama. Meutim, psiholozi ukazuju i na brojne probleme koje treba reiti pri praenju pojava razvoja koje se spontano odvijaju. Tekoe koje ovaj nain ispitivanja postavlja pred istraivae najvie su vezane za problem da se ovlada multidimenzionalnom prirodom promenljivih vrednosti koje se odnose na ispitanike i kontekst u kome se posmatra njihov razvoj i ponaanje. To je razlog to psiholozi vie vole da ispitanike uvode u problem situacije i uklapaju ih u unapred pripremljene, kontrolisane uslove. Rajt (Wright, 1969) navodi da su radovi o problemima razvoja, nastali korienjem posmatranja pojava u prirodnim situacijama, u strukturi uzorka istraivakih radova objavljenih u prvih sedam decenija XX veka zastupljeni samo sa 8%.

Introspekcija
Prouavanje psihikih pojava zapoelo je upravo ovom metodom, samoposmatranjem sopstvenih psihikih doivljaja. Introspekcija je specifina metoda psihologije i nju druge nauke ne mogu koristiti. Njome direktno moemo zahvatiti svoje unutranje doivljaje: misli, elje, emocije i druga stanja svesti. Na poetku razvoja naune psihologije mnogi naunici su introspekciju smatrali ne samo glavnom ve i jedinom metodom kojom moemo doi do podataka o psihikom ivotu. Meutim, kasnije su razvijeni i usavreni postupci posmatranja spoljanjih manifestacija ponaanja preko kojih se doznaje o psihikim fenomenima. Metoda introspekcije imala je, naroito u psiholozima bihejvioristima, protivnike koji je osporavaju tvrdei da ona, poto se oslanja na subjektivna iskustva, ne moe dati naune podatke o psihikom ivotu. Meutim, savremena psihologija je zadrala ovu metodu zbog njenih vrednosti. Introspekcija je esto nezamenljiva - bez nje ne bismo mogli doznati kako se odvijaju mnogi psihiki procesi, kao to su procesi miljenja, snovi, i dr. Mnoge tehnike psiholokog istraivanja zasnovane su, delimino ili potpuno, na introspektivnim podacima. Odgovori u testovima, upitnicima, skalama procene, projektivnim tehnikama, zasnovani su na samoposmatranju. Istraivai su svesni i ogranienja za korienje introspekcije. Njeni podaci mogu biti nepotpuni i netani. Najei razlozi za to su: Ispitanici ne poznaju dovoljno sami sebe, pa i kad se trude da odgovore to tanije i potpunije o svojim doivljajima ne uspevaju sasvim u tome. esto nisu svesni uzroka svojih postupaka jer se uz neke doivljaje aktiviraju mehanizmi odbrane linosti, koji tome doprinose. Postoji niz psihikih doivljaja, kao to su brojne emocije, koje se pri introspekciji kvalitativno menjaju ili izmiu samoopaanju. Ako se o njima saoptava unazad, retrospekcijom, podaci po seanju mogu biti nepotpuni.

20

 Ispitanici mogu namerno da daju "socijalno poeljne" ili netane izvetaje, u elji da neto o sebi ulepaju ili preute. Nemogue je direktno kontrolisati i verifikovati introspektivne izvetaje. Meutim, podatke introspekcije mogue je indirektno proveravati. To se ini uvoenjem eksperimentalnog ispitivanja ili sistematskog posmatranja za prikupljanje podataka o istom fenomenu. U eksperimentalnoj situaciji ista pojava se izaziva kod vie subjekata koji samostalno opisuju svoje doivljaje, to daje proverljivije podatke, jer se na osnovu saglasnosti vie introspektivnih izvetaja izvode zakljuci. Kad god je to mogue treba koristiti i introspekciju i sistematsko posmatranje, o istim fenomenima, jer se tako dobijaju najpotpuniji i najpouzdaniji podaci.
U razvojnoj psihologiji introspekcija se ne koristi ili veoma retko koristi sve do kolskog uzrasta dece. Osnovni razlog za to je u razvojnim karakteristikama, najpre u nemogunosti deteta da opaa samo sebe ali i da uspeno komunicira sa ispitivaem i da verbalno izrazi svoje doivljaje. U srednjem detinjstvu, iji se poetak poklapa sa polaskom deteta u kolu, i jezika zrelost i razvoj linosti omoguavaju primenu introspekcije i tada se ee koriste introspektivni izvetaji u postupcima kojima se ispituju razvojne karakteristike. Tada razvijena verbalna komunikacija i uspeno uspostavljanje interpersonalnih odnosa omoguavaju primenu intervjua i drugih tehnika psiholokog istraivanja koje se zasnivaju na samoopaanju. U istraivanju problema psihikog razvoja novoroeneta, odojeta i ranog detinjstva koristi se objektivno opaanje ponaanja.

Prouavanje razvoja putem opaanja

Neposredna opservacija razvojnih fenomena u prirodnoj situaciji i beleenje onoga to se vidi, uje... bila je zastupljenija u periodu osnivanja razvojne psihologije.

Nesistematsko posmatranje
U prednaunom periodu su mahom koriene metode koje se znaajnije ne razlikuju od posmatranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu, sem to su bile usmerene na posmatranje i beleenje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle panju posmatraa. Prvi empirijski radovi o dejem psihikom razvoju su bili u formi biografskih studija i anegdotskog opisivanja. Anegdotsko opisivanje je meu najstarijim i njime su registrovani istaknuti dogaaji iz razvoja deteta, koji su se "nametnuli" prigodnom posmatranju. Osnovni mu je nedostatak to nema selektivne usmerenosti, opisuje dogaaje koji se iznenada pojavljuju i deavaju razliitoj deci, nema dovoljno relevantnih podataka o uslovima u kojima se pojava odigrala. Biografske studije su sledei oblik prigodnog posmatranja. Starije biografske studije sadre empirijske podatke koji takoe nemaju pravu naunu vrednost, ali su doprineli porastu interesovanja za nauno istraivanje dejeg razvoja i uoile mnoge probleme razvoja koje e postati predmet sistematskog istraivanja i proveravanja. Novije biografske studije su uglavnom otklonile te nedostatke, odlikuju se selektivnijim izborom problema posmatranja, unoenjem elemenata sistematskog posmatranja i eksperimenta, odvajanjem opisa od tumaenja, vode ih psiholozi koji su pripremljeni za primenu ove metode - pa ih mnogi autori razvrstavaju u jedan od oblika sistematskog posmatranja.

21

Sistematsko posmatranje
Kod sistematskog posmatranja je unapred odreen cilj - predmet i svrha posmatranja, plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatranoj pojavi se belee sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz kontrolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava. Da bi se sve to ostvarilo angauje se istovremeno vie obuenih posmatraa, koriste se razna tehnika sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psiholokog istraivanja. Opservacija se vri u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponaanje spontano javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno za rani deji uzrast. U ustanovama za ispitivanje dejeg razvoja paljivo su projektovani uslovi sa ugraenim brojnim tehnikim ureajima za registrovanje dejeg ponaanja i uslova u kojima se ono prati (na primer: ugraena interna televizija za registrovanje i prouavanje aktivnosti dece u zabavitu ili koli, koja sarauje sa istraivaima). Sistematsko posmatranje ima vie varijanti koje se razlikuju po vremenskom okviru u kome se prati ponaanje, uzorku ponaanja koje se prati i korienju tehnika za prikupljanje podataka. Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvorenog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu grupu ine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred odreuju vremenski okvir i uzorak zbivanja na koja e posmatra obratiti panju. Dnevnike zabeleke spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se beleke vode o svemu to se deava u razvoju opserviranog deteta. Pribeleke se vode iz dana u dan, njima se dodaju promene u ponaanju i novi dogaaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvajanje linih tumaenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, ivi sa detetom. Ovaj postupak spada u longitudinalne studije u kojima se prirodno povezuju ponaanje i kontekst; njime se dobija multidimenzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkrivaju problemi koji su dragoceni za kasnije prouavanje. Pored potpunih dnevnika o ukupnom razvoju deteta voene su dnevnike zabeleke koje prate razvoj samo pojedinih psihikih procesa: razvoj govora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj. U strukturirane oblike sistematskog posmatranja razvoja spada metoda kratkih vremenskih uzoraka. Ima vie varijanti ove metode ali je svima zajedniko da se opaanje ispitanika vri u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Duina, raspored i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih uzoraka za posmatranu pojavu. irok je izbor mesta i pojava koje su opservirane ovom metodom. Deca su posmatrana u kui, zabavitu ili koli; opservirani su: sisanje palca, nervozne navike, prijateljstvo i svae dece, reagovanje uenika na asu, reagovanje uitelja - ee su praene socijalne pojave, interakcije ispitanika nego jedinice individualnog, molekularnog ponaanja. Intervali posmatranja se kreu od 5 sekundi do 20 minuta; najei su do 5 minuta. Veina autora rotira redosled opserviranja dece. Kao jedinice kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu posmatranja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (c) ukupan broj svih pojava. Za beleenje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiranjem pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gudinaf (Goodenough, 1928), Parten (Parten, 1932). 22

Prednosti ove metode su: sistematska kontrola putem selekcije pojava koje treba opaati, standardizovan vremenski uzorak i kodifikovanje, to je jednoobrazno i za opservatore i za analitire; ekonomina je, s obzirom na vreme i napor koji zahteva; njome se prikuplja dovoljan broj opaanja koji dozvoljava da se pojava pouzdano registruje i interpretira. Nedostaci su: metoda nije pogodna za pojave koje se retko javljaju; vremenski uzorci mogu biti krai ili dui od prirodnog trajanja pojave; vremenski uzorci mogu stvoriti "situacioni vakum", ako "odsecaju" ponaanje od relevantnog konteksta bez koga se ponaanje ne moe tumaiti.
Kao ilustraciju primene ove metode navodimo rad M. Parten (1932, tabela 1 i slika 2). Tabela 1: Prikaz istraivanja M. Parten
Rad Subjekti: 42, stari 2-5 g. Sredina: zabavite, igra na otvorenom prostoru. Cilj: Opisati aspekte uea dece u meusobnim aktivnostima. Jedinica vremena Duina: 1 minut. Trajanje: proseno 72 jedinice po S u toku 6 meseci. Samo jedna jedinica po S na dan Predmet posmatranja Nivoi drutvenog uea. Ponderi: -3 nezainteresovano ponaanje -2 usamljeno zainteresovano ponaanje -1 ponaanje posmatraa 1 "paralelna" igra 2 samo pridruena igra 3 prava kooperativna igra Tehnika beleenja Obeleavanje znacima nivoa uea u svakom inervalu od jednog min. Verbalan opis opte aktivnosti i razgovora koje vodi dete. Analiza A. Zbir vremenskih jedinica od 1 min. u kojima je dolo do uea svakog pojedinog nivoa. B. Algebarski zbir proizvoda dobijenih mnoenjem frekvencije odmerenom teinom na svakom nivou uea. Rezultati Promena tipa igre sa uzrastom (od solitarne do kooperativne igre) Odnos kooperativne igre sa dobom starosti: r = 0. 67. Izmereni rezultat uea (B) sa: uzrastom: r = 0. 61; sa IQ: r = 0. 26; duina boravka u zabavitu: r = 0. 12.

Slika 2: Grafiki prikaz nalaza M. Parten Dobijena su etiri glavna tipa igre: (1) Solitarna igra - igranje igrakama koje se razlikuju od onih koje koriste deca u blizini; (2) Paralelna igra - nezavisna igra meu drugom decom sa slinim igrakama; (3) Asocijativna igra aktivno uestvovanje sa drugom decom uz razmenu igraaka ali jo nema podele uloga; (4) Kooperativna igra - igra ima svoj cilj i postoji podela uloga meu decom

Uzimanje uzorka dogaaja bolje osvetljava kontinuitet ponaanja. Autori koji su se odluili za ovaj pristup pratili su integralne dogaaje: deje svae, deji govor, 23

agresivnost, pozdravljanje ili deje igre. Beleenje se najee vri u pripremljene obrasce sa ifrovanim kodiranjem. Prednosti ovog naina rada su sline onima koje su navedene kod metode kratkih vremenskih uzoraka, a specifine vrednosti postupka su: dogaaj se najpre u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom analizira zabeleeni sadraj, ispitivanje se moe prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala osobe koje ive sa decom). Osnovno ogranienje postupka je to se uzimanjem uzorka dogaaja razbija iri kontinuitet ponaanja, to je nedostatak i metode kratkih vremenskih uzoraka.
Kao primer posmatranja uzorka dogaaja navodimo istraivanje dejih svaa (uzrast 2-5 godina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavitu (Dawe, 1934). Dejv je u svom obrascu za opserviranje deje svae imala sledee kolone: (1) uesnici (ime, uzrast, pol), (2) trajanje svae, (3) aktivnost koja prethodi svai, (4) razlog svae, (5) uloga uesnika u svai, (6) nain svaanja - pratee verbalne i motorne pojave, (7) ishod svae, (8) emocionalna atmosfera posle svae (dobro raspoloenje / odbojnost). Nalazi: Opservirano je 200 svaa. Svae su trajale u proseku 24 sekunde, a uestalost je 3-4 svae na sat. Svae na igralitu su due nego u sobi; deaci se ee svaaju nego devojice; ee su svae izmeu uesnika istog pola, ali se one pre kompromisno zavravaju, nego svae izmeu uesnika razliitog pola. Sa uzrastom se smanjuje uestalost svaa ali se poveava broj osvetnikih ponaanja. Skoro sve svae su praene motornim akcijama (samo tri su bile "isto" verbalne). Najei ishod je poputanje pred jaim. Svae skoro jednako traju bilo da spontano prestanu ili kad intervenie vaspita. Deca nakon svae ee nastavljaju igru u dobrom raspoloenju, nego to su ozlojeena (3: 1).

Eksperimentalna metoda
Eksperiment je najpouzdaniji nauni postupak za otkrivanje uzronih veza meu pojavama. Eksperimentalna istraivanja su doprinela osamostaljivanju i razvoju naune psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj samostalnih disciplina. Primena eksperimenta u izuavanju razvoja psihikog ivota posebno je doprinela otkrivanju pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena. Prednosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su: mogunost namernog izazivanja pojave, pa kako su poznati mesto, uslovi i vreme javljanja pojave, posmatra se unapred priprema za tano opaanje pojave; mogunost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava javlja, to je njena sutinska odlika; mogunost da se pojava izazove vie puta uz plansko variranje uslova, sve dok se ne uoe uzroci i karakteristike promena na ispitivanoj pojavi. Ukratko, eksperiment omoguava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitativna analiza pojave koja se izuava. Glavni cilj psiholokog eksperimenta je da se ispita da li odreeni uslov, faktor ili varijabla deluje na pojavu koja je predmet istraivanja. Pojava koja je predmet ispitivanja naziva se zavisna varijabla ili kriterij varijabla. Uslovi koji se u eksperimentu namerno, sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koliko deluju na zavisnu varijablu, oznaeni su kao nezavisne varijable ili eksperimentalne varijable. Treba naglasiti da istraivai nastoje da u psiholokom eksperimentu dre pod kontrolom sve druge 24

relevantne faktore, pojave koje se ne uvode u eksperiment jer one ve postoje i moraju se kontrolisati da se ne bi njihov uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru. To su kontrolne varijable, a njihov uticaj se neutralie sledeim postupcima: a. izborom sluajnog uzorka, kojim se doprinosi eliminisanju nesistematskih faktora; b. uvoenjem kontrolne grupe, ime se neutraliu nesistematski faktori jer deluju i na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu, a nezavisne varijable samo na eksperimentalnu, to omoguava da se izdvoji i meri njihov uinak na zavisnu varijablu; c. postojee relevantne faktore drimo konstantnim, ujednaavanjem ispitanika kontrolne i eksperimentalne grupe, po mernim vrednostima kontrolnih varijabli, ime obezbeujemo da one ne utiu na utvrivanje krajnjih rezultata eksperimenta. U nacrtu eksperimenta planiraju se: problem istraivanja - zavisna varijabla, hipoteze, nezavisne varijable, ispitanici, nain provoenja eksperimenta i postupci merenja, kontrola (pomou paralelnih grupa, rotacijom faktora - kada se izbegava pogreka merenja zbog uticaja vebe i umora, statistikim postupcima - analizom kovarijanse). Zavisno od mesta gde se izvodi imamo laboratorijski eksperiment i eksperiment u prirodnim uslovima. Eksperimentalno istraivanje psiholokih pojava ima i svojih ogranienja. Iz etikih razloga ono se ne primenjuje kad moe imati tetne posledice po ispitanike. Drugi razlog za ogranienja u primeni moe biti taj to se neke psiholoke pojave kvalitativno menjaju kad ispitanici znaju da su uesnici eksperimenta (kao to je sluaj kod ispitivanja emocija). U svim ovim sluajevima istraivai koriste sistematsko posmatranje pojava u prirodnim uslovima javljanja. Ako istraiva prouava uticaj nezavisnih promenljivih, na koje posebno ne utie, koje su prisutne u ispitanikovoj prirodnoj sredini, imamo kvazieksperiment. Primena eksperimenta u razvojnoj psihologiji od istraivaa zahteva da uspeno kontrolie sve relevantne varijable i promene povee sa pravim uzrocima. Pored precizne kontrole uticaja sadanje okoline na razvoj treba odrediti delovanje sazrevanja i prolog iskustva, istorije razvoja.

Slika 3: Oprema za izvoenje i opservaciju uslovljavanja fetusa (Spelt, 1948, prema: Sandstrom, 1976)

25

Uslove okoline najlake je kontrolisati u laboratorijskom eksperimentu. Meutim, ovi eksperimentalni nalazi ne mogu se generalizovati na ponaanje u prirodnoj situaciji. U tumaenju socijalnog razvoja predkolske dece Masen (Mussen et al., 1984) uglavnom koristi nalaze neeksperimentalnih metoda ili eksperimenata u prirodnoj situaciji.

Slika 4: Eksperimentalni kabinet (a) i sistem za registrovanje (b)

Sazrevanje je najtee eksperimentalno kontrolisati. Razvojni psiholozi su pokuali sa uporeivanjem razvoja identinih blizanaca koji su ostali u istoj sredini i koji su rano razdvojeni. Meutim, kritiari ukazuju da i blizanci koji su rano razdvojeni i smeteni u razliite socijalne sredine imaju jedno isto iskustvo - oba su odvojena od majke.

Slika 5: Eksperimentalna kupola sa jednosmerno providnim staklom (Gesell, 1929; prema: Sandstrom, 1976)

26

Slika 6: Ilustracija "principa razlikovanja" (Hopkins, 1976)

U eksperimentalnom ispitivanju opaanja, na ranom stadiju razvoja, detetu se izlau vizuelne drai a prati njegova aktivna panja, orijentaciona reakcija, promena ritma sisanja, promene u vokalizaciji ili broju otkucaja srca. Slika 6 je ilustracija za "princip razlikovanja" - da umerene promene izazivaju duu panju nego veoma velike ili vrlo male promene. Ako se detetu (1;6 g) najpre projektuje slika figure A a zatim izlau ostale, ono najveu panju pokazuje za D a najmanju za E figuru. Eksperiment sa paralelnim grupama se esto primenjuje u razvojnoj i pedagokoj psihologiji. Pri organizovanju istraivanja ovom metodom najpre se vri ujednaavanje kontrolne i eksperimentalne grupe kako bi se neutralisalo delovanje nesistematskih faktora, a pratilo delovanje uvedenog eksperimentalnog faktora na zavisnu promenljivu. Kontrola nesistematskih faktora se moe obezbediti i primenom statistikog postupka analize kovarijanse. U oba sluaja postupak ispitivanja zapoinje inicijalnim ili prethodnim merenjem zavisne varijable u obe grupe (Kp i Ep); nakon toga se samo u eksperimentalnu grupu uvodi delovanje nezavisne varijable - eksperimentalnog faktora, i po zavretku tretmana ponovo se vri naknadno ili zavrno merenje kod obe grupe (Kz i Ez). Statistika obrada podataka zapoinje utvrivanjem koliko su napredovale obe grupe od poetnog do zavrnog ispitivanja: Dk = Kz - Kp De = Ez - Ep Nakon toga "ist" uinak delovanja eksperimentalnog faktora nalazimo kada od pozitivne razlike eksperimentalne grupe oduzmemo pozitivnu razliku kontrolne grupe: D = De - D k ime smo odvojili uinak sazrevanja i drugih nesistematskih varijabli, koje su podjednako delovale i na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu. Ukoliko je naena pozitivna razlika (D) statistiki znaajna, tu promenu kod zavisne varijable moemo pripisati delovanju eksperimentalnog faktora. Kod statistike kontrole, analize kovarijanse, o tome zakljuujemo na osnovu nivoa znaajnosti naenog F - testa, a razlike izmeu pojedinih grupa u uzorku na osnovu znaajnosti t testa.

27

Tehnike psiholokog istraivanja

Tehnike istraivanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i prikazivanju podataka. Ovde e biti date tehnike za prikupljanje podataka.

Testovi
Testovi su jedna od najrazvijenijih i najee korienih tehnika. Psiholoki test je merni instrument sastavljen od niza zadataka ili problema, sistematski odabranih, pomou kojih se na objektivan nain, na izazvanom uzorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca. Psiholozi u istraivanju koriste standardizovane testove. Da bi test bio standardizovan merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i ocenjivanje i norme za vrednovanje dobijenih podataka. Testove izrauju specijalizovane institucije angaujui tim strunjaka koji nakon sloene procedure izrade i standardizacije konanu verziju testa daju za upotrebu. Merne karakteristike testa Test je valjan ili validan ako zaista meri onu pojavu (varijablu) koju njime elimo da merimo, a ne neku drugu. Psiholoka merenja su posrednog karaktera pa se mora proveriti da li test sadri karakteristike i indikatore varijable koja se njime istovremeno izaziva i meri. U dokazivanju valjanosti polazi se od ciljeva testiranja pa u skladu s tim najea su tri naina dokazivanja valjanosti: valjanost sadraja - test znanja treba da bude sastavljen od reprezentativnog uzorka pitanja iz oblasti koju meri; prediktivna (kriterijum) valjanost - da li postoji znaajna povezanost izmeu uspeha (rezultata) na testu i kriterijuma uspenog obavljanja neke aktivnosti (uspeha u koli, na poslu); hipotetika ili dijagnostika valjanost - u kom stepenu ispitanik poseduje kvalitet, osobinu (construct) koju test izaziva i meri; odnos test - varijabla najee se dokazuje korelacionom analizom, a za proveru koliko razliiti testovi mere istu osobinu psiholozi su konstruisali i koriste poseban postupak - faktorsku analizu. U korelacionoj analizi sistematski utvrujemo odnose meu promenljivim, npr. izmeu
inteligencije i uspenosti u koli. Pozitivna povezanost ukazuje da se vrednosti obeju promenljivih menjaju u istom smeru. Tako npr. uenici koja su postigli vie rezultate na testu inteligencije imaju visoku prosenu ocenu uspeha u koli. Negativna povezanost pak znai, da se podaci na jednoj promenljivoj menjaju u suprotnom smeru nego podaci na drugoj promenljivoj, npr. deca koja su na testu neurotinosti postigla vie rezultate, na ispitivanju znanja iz pojedinih kolskih predmeta postigla su nie rezultate.

Faktorska analiza je korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova stavljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti. Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura linosti - u faktorskim teorijama.
Pouzdanost testa odnosi se na stepen preciznosti merenja jedne varijable pomou odgovarajueg testa. Test je pouzdan ili relijabilan ako uzastopna merenja istim testom na istom uzorku daju isti rezultat. Faktori koji smanjuju preciznost merenja mogu biti u: (a) uzorku ispitanika, (b) testu i (c) nainu primene testa. Ispitanici kod testova linosti mogu biti skloni da daju "socijalno poeljne" odgovore; kod alternativnih izbora Da/Ne (Tano/Netano) naena je sklonost 28

ispitanika da biraju vie potvrdan ili odrean odgovor. Sastavljai o svemu ovome moraju da vode rauna i izbegnu "providna" pitanja. Test je manje precizan u merenju odreene pojave ako nisu zastupljeni odgovarajui uzorci indikatora varijable i zadataka, pitanja. Nepravilna primena se javlja ako se ne potuju procedure zadavanja i/ili ocenjivanja testa. Najei naini provere pouzdanosti testa su: "retest" model, izraunavanje korelacije uzastopnih merenja; model deljenja testa na dva dela (korelacija skorova ova dva dela); model dva paralelna testa i povezanosti njihovih rezultata; analiza stavki testa (ajtem analiza). Test je osetljiv ili diskriminativan ako njime moemo izmeriti i male postojee razlike izmeu ispitanika u osobini koju merimo. Osetljivost testa zavisi od njegove duine (broja stavki), kvaliteta (teine) zadataka, naina ocenjivanja reenja. Objektivnost testa je merna karakteristika koja se odnosi, pre svega, na nepristrasnost ocenjivanja. Test je objektivan ako njime dobijeni rezultati zavise iskljuivo od ispitanika, a ne od instrumenta ili ispitivaa koji ga primenjuje. Ovo bi bilo odreenje najueg znaenja objektivnosti. ire znaenje se odnosi na podudarnost sudova koje donosimo na osnovu mera na testu sa stvarnom psiholokom karakteristikom ispitanika koju merimo.
Vrste testova

Klasifikacije se prave na osnovu velikog broja kriterijuma pa se moe navesti i veliki broj kategorija testova. Prema predmetu ispitivanja testovi se dele na: testove sposobnosti, testove linosti. testove znanja, testove gotovosti ili spremnosti. Najrazvijeniji su testovi sposobnosti, a meu njima testovi za merenje inteligencije. Veliki broj testova koji mere intelektualne sposobnosti konstruisan je u psiholokim centrima gde su nastale pojedine teorije o strukturi intelektualnih sposobnosti. U skladu sa tim shvatanjima sastavljene su baterije testova koje mere pojedine sposobnosti. Testovi linosti slue za otkrivanje i merenje pojedinih osobina ili crta linosti. Oni se mogu razvrstavati po varijablama koje mere i po nainu kako su konstruisani (od inventara linosti do projektivnih testova). Testovi znanja mere nivo znanja ili vetina steenih u okviru pojedinih oblasti. Mogu biti normativni - ako se individualni rezultat ocenjuje na osnovu uspeha grupe u kojoj je ispitanik, to ini individualni rezultat relativnim (prosenim, ispod proseka ili iznad proseka grupe); kriterijski - ako se individualni rezultat ocenjuje prema unapred postavljenom kriterijumu (traenom nivou uspenosti), pa ocenjivanje pojedinca ne zavisi od rezultata drugih ve od toga da li je dostigao kriterijum ili nije. (O testovima znanja, njihovim odlikama i nainu izrade i primene videti u pedagokoj psihologiji). Testovi gotovosti ili spremnosti su kombinacija testova sposobnosti i znanja. Na osnovu njihovih nalaza vri se procena da li je dete spremno (zrelo) da poe u osnovnu kolu ili da se ukljui na neki sledei nivo kolovanja. 29

Prema broju ispitanika kojima se zadaju testove delimo na: individualne testove grupne testove. Individualni testovi se obino koriste za ispitivanje mlae dece. Pogodniji su za postavljanje dijagnoze o ispitaniku jer je ispitiva u stalnom kontaktu sa njim i moe da opaa i njegovo ponaanje. Meutim, za njihovu primenu potrebna je strunost i iskustvo ispitivaa. Ispitiva mora dobro da poznaje psihologiju linosti, psiholoku karakteristiku koju ispituje i proceduru zadavanja i ocenjivanja testa. Grupni testovi su standardizovanog uputstva za primenu, ekonominiji, ali primenljivi tek kod starije dece, adolescenata i odraslih - koji su u stanju samostalno da rade. Ostale kriterijume podele samo navodimo: testovi brzine - testovi snage verbalni testovi - neverbalni testovi testovi sa predloenim izborom odgovora - testovi sa slobodnim odgovorima objektivni testovi (spoljnje ocene) - subjektivni testovi (samoocene) strukturirani testovi - nestrukturirani testovi testovi papir-olovka - testovi izvoenja testovi uinka - testovi tipine aktivnosti testovi produkcije - testovi procesa Vrednosti testova Pri ocenjivanju vrednosti testova strunjaci se slau da su oni pouzdaniji u odreivanju svojstava pojedinca od procena na osnovu obinog posmatranja, zato se esto koriste u naunim istraivanjima. Meutim, i testovi imaju svoje vrednosti i ogranienja. Prednost je to se relativno brzo i objektivno mogu utvrditi odlike merenih karakteristika. Rezultati testiranja su izraeni skorovima, merama sposobnosti, znanja ili osobina linosti - koje imaju prognostiku validnost. Najee se koriste za odreivanje deje gotovosti za polazak u kolu, pri analizi kolske uspenosti, za potrebe profesionalne orijentacije. Ogranienja testova su u tome to njima merimo svojstva pojedinca koja su podlona uticaju raznih faktora: situaciji testiranja, uzrasnim odlikama ispitanika, razlikama istorije razvoja pojedinaca, polnim razlikama. Testovi mere samo uzorak aktivnosti na osnovu ega se procenjuje svojstvo. Meutim, realna karakteristika ne samo da moe biti kompleksnija, nego se njeno ispoljavanje menja u zavisnosti od interakcije sa drugim svojstvima linosti. Prognostika validnost je vea ako se moe imati uvid u integrisanost svojstava linosti, jer od stepena integrisanosti zavisi kompetentnost i uspenost linosti.

Upitnik
Upitnik je tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se pitanja i odgovori daju pismeno. Sistem pitanja sastavlja se po odreenim principima, pa zato taj posao zahteva strunost i iskustvo. Bitno je da pitanja budu jasno formulisana, nedvosmislena, da nisu sugestivna, da ne zadiru u intimni ivot ispitanika. Zato se obino pre konane verzije upitnika vre

30

probna ispitivanja i korigovanje pitanja. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa. Kod pitanja otvorenog tipa ispitaniku je ostavljena mogunost da slobodno odgovori. Kod njih se dobijaju kvalitetniji podaci o ispitivanoj pojavi ali su sloenija za obradu jer su odgovori raznovrsni i tee se klasifikuju. Kod pitanja zatvorenog tipa ponueni su odgovori i od ispitanika se trai da izabere jedan koji je najpribliniji njegovom stavu. Prednost ovog tipa upitnika je to je laki za statistiku obradu ali se njime manje saznaje o ispitivanoj pojavi. Kombinovana pitanja sadre ponuene odgovore ali i mogunost da ispitanik, ako ne prihvati ni jednu ponuenu alternativu, dopie odgovor. Iskusni istraivai probna ispitivanja vre sa upitnikom u kome su pitanja otvorenog tipa, pa od dobijenih odgovora sastavljaju odgovore za pitanja zatvorenog tipa. Tehnika upitnika se koristi pri sastavljanju testova linosti ili u anketiranju. Upitnike ne moemo koristiti kod dece, koja ne znaju da itaju, a takoe i na mlaem kolskom uzrastu, ako deca imaju tekoa sa stvarnim razumevanjem proitanih pitanja tj. sa samorefleksijom, jer nedostaje validnost merenog ponaanja i/ili znanja.

Intervju
Intervju je istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom prikupljaju informacije u svrhu naune analize, savetovanja, dijagnoze - od ega i zavisi nain motivisanja subjekta i voenja razgovora. U prvom sluaju ispitanik treba da prui uslugu nauniku da doe do podataka, u drugom ispitanik trai pomo, savet. U zavisnosti od stepena usmeravanja razgovora intervju moe biti nestrukturiran i strukturiran. Nestrukturirani intervju se vodi kao slobodan razgovor, u prisnoj atmosferi. Meutim, tako dobijeni podaci se tee obrauju. Ovaj oblik je pogodniji za kliniki rad nego za prikupljanje podataka u naunom istraivanju. Strukturirani intervju ima unapred pripremljena pitanja, kodirane alternative odgovora, pripremljene obrasce za beleenje odgovora. Pogodan je za statistiku obradu, ali ne ostvaruje prisan kontakt sa ispitanikom i njime se doznaje samo ono to je planirano. Intervju je esto koriena tehnika za prikupljanje podataka u razvojnoj psihologiji: u studijama razvoja pojmova, istraivanjima stavova i vrednosti, aspiracija i strahovanja to mu je i osnovna prednost u poreenju sa posmatranjem kome ovi fenomeni nisu dostupni. U odnosu na upitnik prednost intervjua je to prua uvid da li je dete razumelo pitanje i to intervjuista moe bolje da kontrolie sadraj i redosled pitanja. Kod upitnika ispitanik moe najpre da proita sva pitanja, pa da zatim odgovori na poetna pitanja budu pod uticajem sadraja kasnijih pitanja. Prednost intervjua je to, pored odgovora na pitanja, ispitiva moe da registruje i neverbalne reakcije ispitanika. U poreenju sa upitnikom intervju zahteva vie vremena i manje je ekonomina tehnika. Za uspeno voenje intervjua potrebno je solidno poznavanje razvojne psihologije - karakteristika uzrasta i same tehnike - kako voenja tako i registrovanja razgovora i ponaanja. Intervjuista mora da ovlada vetinom uspostavljanja i odravanja bliske komunikacije sa ispitanikom koja obezbeuje validne podatke. Meutim, postupci kojima se pridobija ispitanik za saradnju menjaju se sa uzrastom. Od kog uzrasta deca mogu uspeno da uestvuju u istraivakom intervjuu? Razvojni psiholozi najvie vode rauna o dostignutom razvoju dejeg govora, da dete moe 31

uspeno verbalno da komunicira, da razume pitanje i saopti svoj odgovor. Psiholozi ukazuju da je taj nivo dostignut na uzrastu 5-6 godine, mada ima uspenih intervjua i sa mlaom decom. Za uspean intervju vano je da u prvom kontaktu situacija bude jasno definisana, i verbalno i neverbalno. kolskom detetu intervjuista najpre razjanjava svoj identitet, ulogu, svrhu i trajanje razgovora, poverljivost sadraja. U radu sa predkolskom decom uobiajeno je da se intervju predstavi kao igra. Za uspean intervju vana je i fizika situacija - kako je ispitanik doekan, gde je smeten, moe li slobodno da se odvija razgovor. Ukratko, za intervju treba sistematska priprema a sam pristup zavisi od problema i uzrasta ispitanika. U razvojnoj psihologiji su poznate brojne adaptacije tehnike intervjua uvoenjem igrovne aktivnosti i igraaka, opisom i tumaenjem slika ili dovravanjem pria i reenica. Pijaeov kliniki intervju je kombinacija intervjua i eksperimenta. To je pristup u kome se pitanja formuliu prema nivou razvoja dece. Najpre se posmatra deja spontana aktivnost da bi se procenio taj nivo i formulisala pitanja za intervju. U intervjuu je vano da dete slobodno govori i da se to to vernije registruje. Dakle, u delimino strukturiranom razgovoru koji je fleksibilan i otvoren, ispitiva sledi deje inicijative u razgovoru i krajnji cilj mu je da to vie otkrije o psihikoj pojavi koja je predmet ispitivanja.
Primer: razgovor Pijaea sa deakom (5 g) na temu "ta pravi senku?" P.: Je l zna ta je senka? D.: Da, pravi ih drvee, ispod drvea. P.: Zato postoji senka ispod drveta? D.: Zato to je na drvetu mnogo lia, lie je pravi. P.: Kako lie to ini? D.: Zato to je lie upljikavo. P.: Kakve to veze ima? D.: To pravi senku. P.: Zato? D.: Zato to je unutra u liu no. P.: Zato? D.: Zato to je dan spolja. Listovi su veliki i u njima je no. (Prema D. Tarner. 1979 str. 89)

Skale procene
Skala procene je tehnika koja se moe odrediti kao psiholoka lestvica u kojoj je ovek "instrument" merenja. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Ova tehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno razvrstavanje po kategorijama. Skale mogu biti: verbalne, numerike i grafike. Primenjuju se tako to ocenjiva oznaava mesto na skali koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. Skale se koriste radi procene karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti pojedinca za neki posao, za oznaavanje estetskih preferencija i u kolskom ocenjivanju. Procenjiva treba da bude kompetentan - da poznaje ono to procenjuje, i uveban - da je osetljiv u razlikovanju manifestacija osobina i ponaanja i da poznaje mogue izvore greaka u procenjivanju.
Izvori pogreaka u (pr)ocenjivanju

32

 Halo-efekat - tendencija pri (pr)ocenjivanju ili donoenju miljenja da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opteg utiska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije pri donoenju ocene. Lina jednaina - konstantna pogreka pri (pr)ocenjivanju koja se javlja u tri glavna oblika: (a) procenjiva je strog ili blag; (b) biranje sredine skale, centralna tendencija; (c) biranje samo niskih i visokih ocena na skali, nema srednjih vrednosti. "Logika" greka - se javlja kada procenjiva misli da su neke osobine ili ponaanja logiki povezani pa ih zato isto i procenjuje. Pogreka blizine - javlja se kod procenjivanja vie osobina na skali; procena prethodne osobine neopravdano utie na slinu procenu sledee, pa su vee korelacije za blie osobine. Pogreka kontrasta - (ne)povoljnija procena posle izrazito dobrog ili loeg prethodnika. Prilagoavanje kriterijuma uzorku - u jakoj grupi kriterijum procene je povien, a u slaboj grupi snien. Kada se prelazi iz jedne u drugu grupu deluje pogreka koju zovemo "nivo adaptacije", posle bolje grupe slabija se stroije procenjuje i obrnuto. Predrasude - o inferiornosti ili superiornosti ispitanika razliitog pola ili etnike pripadnosti u ispitivanim osobinama.

Pogreke u procenjivanju mogu se ublaiti uvoenjem vie nezavisnih procenjivaa, uvebavanjem procenjivaa i konstruisanjem kvalitetnih skala procene.
Primeri skala procene Verbalna skala /Izvod iz skale interesovanja/ Uputstvo: Proitaj rei iz datog popisa i za svaku re navedi kakav utisak ona u tebi ostavlja (za svaku re zaokrui jedan od ponuenih odgovora): 1. jaku neprijatnost 2. izvesnu neprijatnost 3. ravnodunost ili neodlunost 4. izvesnu prijatnost 5. jaku prijatnost

16 17

Muzika Matematika

1 1

2 2

3 3

4 4

5 5

Numerika i grafika skala. Kod numerike skale procenjiva bira broj kojim e oznaiti procenjivano svojstvo ispitanika. Ako se, na primer, procenjuje marljivost numerika skala (a) moe biti u rasponu 0 (veoma lenj) do 10 (veoma marljiv) a grafika skala (b) na poetnoj levoj strani oznaava da je ispitanik - veoma lenj, a na krajnjoj desnoj - veoma marljiv. (Ispitanik na numerikoj skali svoju procenu iskazuje zaokruivanjem broja, a na grafikoj skali stavlja znak x)
(a) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 (b)

Veoma Veoma lenj marljiv Ozgud (Osgood, 1952) je predloio skalu za prouavanje viedimenzionalnosti znaenja pojma, koja slui da znaenje odreenog pojma diferencira od drugih pojmova; zbog toga je ovaj merni instrument nazvao semantiki diferencijal. Semantiki diferencijal je bipolarna skala. Ona ispitaniku nudi pojam, simboliki sadraj, i pridevsku skalu koja najee ima sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i desno opisuju polarizovan gradijent odnosa.
Na primer: procenjuje se znaenje pojma "utiv"; deo bipolarne skale ima sledei izgled:

33

aktivan 3 2 1 0 1 2 3 pasivan hladan 3 2 1 0 1 2 3 topao

Ispitanik kod svake pridevske skale oznaava svoj izbor a ispitiva meri brzinu donoenja odluke - ime se belei intenzitet njegovog odnosa: kognitivnog, afektivnog ili konativnog, prema procenjivanom pojmu. To znai viedimenzionalnost pojma se ispituje preko briljivo odabrane pridevske skale. Otuda je i osnovni metodoloki problem u izboru prideva od kojih se prave polarizovane skale, jer taj izbor treba da obezbedi reprezentativan uzorak kognitivnih, konativnih i afektivnih odnosa prema pojmu koji je predmet ispitivanja. U obradi podataka, da bi se prikazao viedimenzionalni semantiki prostor, koristi se trodimenzionalni koordinantni sistem na kome se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), intenzitet (snaga), aktivitet (brzina reakcije, izbora).
Navodimo primer grafikog prikaza procene dva pojma:

A grupa (N = 20, nalazi za pojam "revnostan") B grupa (N = 20, nalazi za pojam "vatren")

(Prema: . Ozgud, 1963 str. 682)

Anketa
Kada u istraivanju koristimo tehnike upitnika, intervjua ili skale procene na izabranom uzorku ispitanika, radi prikupljanja podataka, tada kao istraivaku tehniku primenjujemo anketiranje. Anketa treba da bude izvedena po utvrenim principima jer samo tada moe imati naunu vrednost. Anketa je ekonomina tehnika jer se podaci prikupljaju na uzorku; ako se potuju principi biranja uzorka, onda se dobijeni rezultati mogu generalizovati kao podaci koji vae za celu populaciju kojoj pripada uzorak anketiranih. Anketa se najee upotrebljava za ispitivanje javnog mnjenja. Meutim, u razvojnoj i pedagokoj psihologiji pomou ove tehnike moe se saznati o sociodemografskim karakteristikama ispitanika, u uslovima u kojima ive i ue, mogu se ispitivati stavovi uenika o koli, nastavnicima, kvalitetu udbenika i nastave. Prednosti i ogranienja ankete povezane su sa tehnikom koja se koristi u njoj za prikupljanje podataka - a to su upitnik, intervju ili skala procene, o ijim vrednostima je ve reeno.

34

Sociometrijski postupak
Sociometrijska tehnika se koristi za ispitivanje dinamike i strukture male grupe. Ona se zasniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociometrijski kriterij na kome se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedniko uee u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe. Njime se ispitanici motiviu da daju iskrene odgovore. Nakon prikupljanja podataka sociometrijski materijal se sreuje. Dobijeni rezultati se mogu prikazati grafiki - u vidu sociograma (slika 7). Na njemu je svaki lan grupe oznaen brojem a izbori su ucrtani strelicama. Drugi nain sreivanja podataka je izrada sociometrijske matrice, u kojoj se sa leve strane (u redovima) nalaze ispisana imena svih uesnika grupe, a u kolonama su redni brojevi tih lanova grupe. U matrici se sa + oznaavaju izbori a sa odbijanja, i to se unosi za svakog lana grupe. Trei nain prikazivanja dobijenih rezultata su sociometrijski indeksi koji pokazuju: (a) socijalni status ili prihvatljivost pojedinca u grupi, (b) unutargrupne odnose, (c) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe.

Slika 7: Sociogram

Sociometrijski postupak je prvi primenio austrijsko-ameriki psihijatar i psiholog Moreno (J. Moreno) dvadesetih godina XX veka. Postupak se koristi za praktine i naunoistraivake ciljeve. Sociometrijski postupak se u razvojnoj psihologiji standardno upotrebljava jer se pokazalo da je jednostavan za primenu a prua veoma korisne podatke. Provere pokazuju da se njime dobijaju pouzdane mere. Naena je i povezanost podataka 35

sociometrije sa nekoliko drugih vanih dimenzija grupnih procesa: razvojem moralnosti, uspenou i sklopom komunikacije u grupi.

Projektivne tehnike
Projektivni postupci koriste se za otkrivanje i tumaenje karakteristinih naina ponaanja jedne linosti, njenih stavova, motiva ili dinamikih crta - na osnovu njenih odgovora/ponaanja koje izazivaju projektivni materijali. Sutina postupka je da se ispitaniku daje nedovoljno strukturiran materijal i od njega se zahteva da ga dovri ili tumai. Oekuje se da e ispitanici sasvim spontano u svoje tumaenje projektovati elje, tenje, lina stanja, shvatanja i osobine. Tako e se svojstva linosti ispoljiti u njenim odgovorima. Od brojnih projektivnih tehnika najpoznatije su Rorahove mrlje, koje je kao tehniku uveo vajcarski psihijatar Rorah (Rorschach, 1921), od kojih je jedna, kao ilustracija prikazana na slici 8. Rorahov test se sastoji od deset slika (kartona) simetrinih mrlja od mastila. To je asocijativna tehnika u kojoj se od subjekta trai da pogleda sliku mrlje i kae ta vidi na njoj. Ispitiva doslovno belei izjavu i nastavlja sa pokazivanjem ostalih mrlja. Nakon toga sledi ispitivanje subjekta da se dobiju podaci za skorovanje lokacije, determinante i sadraja datih u opisu. To je osnova za kategorizaciju i tumaenje odgovora.

Slika 8: Jedna od mrlja iz Rorahovog testa (prema: Sandstrom, 1976)

Primena instrumenta u radu sa decom povezana je sa nivoom razvoja ispitanika, posebno perceptivnih procesa, i kao donja granica pominje se 3. godina. Uraeni su posebni prirunici i norme za upotrebu ovog testa u radu sa decom. Drugi postupak, koji se esto koristi, je TAT (Test tematske apercepcije) koji je sastavio ameriki psiholog Mari (Murray, 1935). Sadri 30 slika razliitog sadraja i stepena nejasnosti. On spada u tehniku sastavljanja - od subjekta se trai da na osnovu slika sastavi priu. Kroz formu i sadraj prie otkriva osnovne elemente svoje linosti. O vrednostima podataka prikupljenih pomou TAT uraene su brojne studije (Lindzey, 1952). Uraene su i modifikacije testa za rad sa decom. Konstruisan je i poseban deji test apercepcije CAT (The childrens apperception test, Bellac, 1954), koji se sastoji od deset 36

slika na kojima se prikazuju ivotinje. Autor je poao od uverenja de je deci lake da se identifikuju sa ivotinjama nego sa osobama. Projektivni postupci su brojni: tehnike dopunjavanja najee zahtevaju od ispitanika dopunjavanje reenica, pria ili slika; koriste se tehnike svrstavanja ili izbora, meu kojima je najpoznatiji Sondijev test, koji trai od subjekta da od fotografija rasporeenih u est nizova sa po osam slika - u svakom nizu svede svoj izbor na dve slike: jednu sliku koja mu se najvie dopada i drugu sliku koja mu se najmanje dopada. Za prouavanje razvoja linosti deteta se meu projektivnim tehnikama koristi Rozencvajgov slikovni frustracioni test P-F, pomou koga se utvruju naini reagovanja i smer agresivnosti u napetim (optereujuim) situacijama svakodnevnog ivota, koje su slikovno prikazane u razgovoru dve ili vie osoba. U ispitivanju dece koriste se igra, crtanje i bojenje kao ekspresivne tehnike u kojima se kombinuju dijagnostike i terapijske odlike. Vrednost projektivnih tehnika je u tome to se pomou njih mogu dobiti podaci o linosti indirektnim putem, kroz spontano tumaenje projektivnog materijala. Glavno ogranienje ovog postupka je da on zahteva visoku strunost i specijalizaciju onoga ko ga primenjuje. To zahteva i obrada projektivnih podataka ispitanika za ije tumaenje nema standardizovanog ocenjivanja, pa je potrebno ogromno iskustvo za izvoenje generalizacija. Pored viegodinje obuke i prakse potrebna je i "analizovana linost", strunjak koji moe da interpretira projektivni materijal ispitanika bez linog angaovanja i projektovanja u njemu. Navedene projektivne tehnike, koje su u klinikoj praksi u najeoj upotrebi, upotrebljavamo takoe i u istraivake svrhe za dobijanje podataka o razvoju, strukturi i dinamici linosti.

Analiza sadraja
Analiza sadraja je tehnika za izuavanje raznih verbalnih i neverbalnih simbolikih materijala radi izdvajanja i shvatanja njihovog sistema znaenja - poruke. Predmet analize mogu biti pisani materijali: knjige, dnevnike zabeleke, korespondencija, kolska dokumentacija; panju istraivaa privlae i razni drugi produkti: filmski i video materijali, crtei i umetnike tvorevine ili projektivni materijali subjekata. Najsloeniji i najvaniji je pripremni deo analize: (a) izbor reprezentativnog uzorka sadraja za analizu, (b) odreivanje kategorija za klasifikaciju i kvantifikaciju. Iskusni istraivai briljivo analiziraju sadrinsku i formalnu osnovu materijala pri izboru postupka i kategorija kojima e se sluiti. Pri tome se odreuju i ciljevi analize. Oni se najee usmeravaju ka otkrivanju: karakteristika materijala, koje poruke on sadri, karakteristike stvaraoca sadraja (autora knjige ili subjekta u projektivnoj tehnici), analiza sadraja otkriva esto i svojstva onih kojima su poruke namenjene, ili samo podatke kako ih autor vidi.
Kod analize udbenika esto se otkriva da pisac ne poznaje dovoljno karakteristike uenika kome su poruke namenjene; na primer, znaajno se mogu razlikovati renik udbenika od pasivnog i aktivnog renika uenika koji koriste knjigu.

Kao kategorije za klasifikaciju sadraja odreuju se: jedinica analize, koji deo sadraja se uzima u toku sukcesivne analize, jedinice sadraja, simboli, ideje, teme - koje su logika osnova analize, 37

 kategorije sadraja, koje se izvode na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma. Tek kad se utvrde jedinice analize, jedinice sadraja i kategorije sadraja - poinje stvarna analiza sadraja koji je predmet ispitivanja.

Istorija sluaja
Ova tehnika se razvila u klinikoj praksi i slui za prikupljanje podataka o raznim sluajevima koji odstupaju od normalnog ponaanja. I u kolskoj praksi slui za prikupljanje podataka o ueniku koji ima tekoa u uenju i prilagoavanju. Pri tome se uzimaju svi vani podaci o ueniku i njegovoj okolini. U tu svrhu se vodi razgovor sa samim uenikom, njegovim roditeljima, nastavnicima, lekarom i strunim saradnicima u koli. Pri tome se blie upoznaje kako sadanje stanje tako i istorija razvoja deteta. Ogranienje ovakvog prikupljanja podataka je pojava halo-efekta, selektivne usmerenosti da se objasni "sluaj". Za prikupljanje podataka koriste se, po potrebi, razne tehnike psiholokog ispitivanja. Meutim, i kad se dodaju i ovi podaci o detetu oni mogu samo poveati praktinu, ali ne i naunu, vrednost ovog postupka.

Kumulativni karton
Kumulativni karton se formira od podataka prikupljenih longitudinalnim postupkom i predvien je da bude zvanini kolski dokument o istoriji obrazovanja jednog uenika. Za razliku od istorije sluaja kumulativni karton ili dosje vodi se za sve uenike. Poto je predvieno da se kumulativni karton vodi od poetka do kraja kolovanja uenika, onda u njemu treba da se nau, saeto dati, samo najvaniji podaci o toku razvoja. Da bi to bilo sistematino i jednoobrazno, jer nakon uitelja karton preuzimaju drugi nastavnici u starijim razredima, obino se daju prirunici koji sadre pregled psiholokih karakteristika uenika kolskog uzrasta i uputstvo za praenje uenika, voenje i korienje kumulativnog kartona. Kumulativni karton obino ima sledei sadraj: opti podaci o ueniku i porodici uenika, uspeh uenika u koli, podaci psiholokih ispitivanja, zdravstveno stanje uenika, tekoe u prilagoavanju, specifine sposobnosti, sklonosti i interesovanja uenika, profesionalna interesovanja uenika. U kumulativni karton se unose znaajniji dogaaji iz kolskog ivota deteta, a podaci se mahom koriste za potrebe savetovanja i profesionalnog usmeravanja uenika. I za ovaj postupak psiholozi ukazuju da ima samo praktinu vrednost u radu sa uenicima u koli; ako se sistematski vodi omoguava upoznavanje individualnog razvoja pojedinih uenika i time stvara preduslov za individualizovan pristup u vaspitno-obrazovnom radu i usmeravanju razvoja.

38

Navodimo primer jednog kumulativnog kartona ili dosjea uenika (prema: . uri, 1994) Prezime i ime uenika kola i razred Mesto i datum roenja Mesto i adresa stanovanja lan Majka Otac Sestra Brat PORODINA SREDINA Opte porodine prilike: Odnos roditelja prema ueniku: FIZIKI RAZVOJ Opta telesna razvijenost: Telesne mane i nedostaci: Reagovanje na nedostatke: 1. povlai se iz aktivnosti u kojima dolaze do izraaja njegovi nedostaci; 2. trai naroito te aktivnosti i tei da postigne to bolje rezultate u njima; 3. tei da se istakne u drugim aktivnostima u kojima njegovi nedostaci ne dolaze do izraaja ZDRAVSTEVENO STANJE Opte zdravstveno stanje PONAANJE UENIKA U RAZLIITIM SITUACIJAMA Odnos prema radu: 1. rado se prihvata posla, oduevljava se njime, daje predloge, aktivno deluje u organizovanju rada, savestan je; 2. u radu uestvuje ali ga rad ne oduevljava, pasivno prihvata predloge drugih; 3. negativno se odnosi prema radu, ne uestvuje u radnim akcijama, oponira, izvlai se. Kako izlae naueno gradivo: 1. tano, sa razumevanjem, svojim reima; 2. pogreno, zbrkano, bez sistema; 3. bez razumevanja, mehaniki naueno. Kako se uenik snalazi u novoj situaciji: 1. brzo i samostalno pronalazi reenje; 2. potrebno mu je dugo vremena dok se ne snae; 3. ne snalazi se, potrebna mu je pomo. Kako uenik reaguje na neuspeh: 1. lako se obeshrabri, oajava, gubi poverenje u sebe; 2. neuspeh podnosi, manje-vie, mirno i tei da ga prevazie; 3. indiferentan je, ne reaguje na neuspeh. Prezime i ime Godina roenja kolska sprema Zdravstveno stanje Promene u porodici

39

Odnos prema drugovima: 1. drueljubiv je, lako nalazi prijatelje, omiljen je i prihvaen od drugova; 2. rezervisan je, nepoverljiv, izbegava drutvo, usamljuje se, nema mnogo drugova, bojaljiv je; 3. nedrueljubiv je, agresivan, ne potinjava se kolektivu, tei da se istakne i nareuje drugima. REZULTATI PSIHOLOKIH ISTRAIVANJA Rezultate unosi kolski psiholog: INTERESOVANJE UENIKA Koji kolski predmeti naroito interesuju uenika i kakav uspeh postie u njima: U kojim slobodnim aktivnostima uestvuje uenik i kakav uspeh postie u njima: Koje profesije naroito interesuju uenika: PEDAGOKE MERE PREDUZETE PREMA UENIKU I SARADNJA SA RODITELJIMA OPTI USPEH UENIKA U OSNOVNOJ KOLI II razred III razred IV razred VI razred VII razred VIII razred OPTI USPEH U SREDNJOJ KOLI I razred II razred III razred IV razred Da li je uenik ponavljao neki razred? I razred V razred OPTE MILJENJE NASTAVNIKA O UENIKU Na kraju IV razreda osnovne kole: Na kraju osnovnog obrazovanja: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Pme i ime ANEGDOTSKI KARTON Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: NASTAVNICI KOJI SU VODILI DOSJE Datum poetka Datum prestanka praenja praenja

kola

40

POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA

Pojam razvoja
Razvoj se u najirem smislu rei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanja - i vrste (filogeneza) i pojedinca (ontogeneza). Filogenetski razvoj je ljudsku vrstu doveo do specijalizacije organske osnove za prilagodljiv i fleksibilan nain ponaanja. Najsavrenije promene su se dogodile u nervnom sistemu, posebno korteksu, koje su dovele do mogunosti stvaranja i upotrebe simbola, uvanja i prenoenja iskustva sledeim generacijama - to je otvorilo oveku "put civilizacije" i razvoj osobene psiholoke konstitucije i ponaanja. Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog, gde svaka jedinka razvija svoj bioloki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka" i stie individualno iskustvo putem adaptacije - dok kod ljudi na ontogenetski razvoj utie ne samo bioloki plan i individualno iskustvo ve bitnu ulogu ima usvajanje socijalnog iskustva (interiorizacija), koje se fiksira i kumulira u proizvodima materijalne i duhovne kulture (eksteriorizacija). Otuda razvoj oveka ine promene u karakteristikama organizma i ponaanju koje su uslovljene genetskim planom, i nastaju kroz proces sazrevanja ili maturacije, i uslovima (ne)prikladne okoline i uz prisustvo i prenoenje ljudskog socijalnog iskustva - kroz proces socijalizacije, tako da svaka generacija zna vie od prethodne. Meutim, da bi dete razvilo simbolike sposobnosti i sve druge potencijale ljudske vrste ono mora od poetka i stalno da ui. "Dete je animal educandum - bie koje ne samo da moe, ve mora da ui i da se vaspitava kako bi realizovalo svoje potencijale ljudskog bia" (Schmidt, 1992). Razvoj je ona vrsta promena za koje je karakteristino: da su znaajno povezane sa protokom vremena; uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave; da su kvantitativne prirode (vee uestalosti i intenziteta) i kvalitativne prirode (bolje strukture i organizacije); manifestuju se u vidu napredovanja, progresivnih promena: vee sloenosti i efikasnosti; i regresivnih promena: u smeru manje sloenosti i efikasnosti (nazadovanje je patogeneza); da je viesmeran, to znai da razvoj nije ogranien na poveanje ili smanjenje svojstava, sposobnosti, naprotiv u svim periodima dolazi kako do poveanja tako i smanjenja specifinih ponaanja; da je multivarijantan - psihiki razvoj se odvija u razliitim podrujima (telesnom, kognitivnom, emocionalnom, socijalnom, linosnom) koja su meusobno povezana; da vodi sve veoj diferencijaciji i sve fleksibilnijoj integraciji sistema; da na ovaj nain vodi izgradnji sve celovitije povezanih struktura koje funkcioniu u skladu sa svojim specifinim zakonitostima; da ovi procesi razvoja vode izgradnji sve bolje ravnotee i efikasnosti funkcionisanja; ovekovo ponaanje je prilagodljivo u svim ivotnim dobima kako na promene kod sebe tako i na promene u okolini.

41

Razvojna psihologija treba da odgovori na pitanja KOJE i KADA se javljaju psihike pojave i ponaanja; KAKO se odvija proces razvoja i ZATO se na odreenom uzrastu pojavljuju ti psihiki fenomeni i ponaanja. Nauno prouavanje razvoja najpre je bilo usredsreeno na opis razvoja u pojedinim periodima sa ciljem da se ustanove uzrasne norme razvoja. Savremena razvojna psihologija se mnogo vie bavi objanjenjima razvoja: zato i kako dolazi do promena u ponaanju i koji uzroci utiu na te promene, nego normama. Pri tome ona traga za (ne)povoljnim uslovima i uticajima na razvoj. Ispituje promene i doslednosti, napredovanje u razvoju i na temelju toga pravi prognozu narednog razvoja i nalazi naine kako na razvoj da utiemo: optimizujemo ga a ako je to potrebno i etino - modifikujemo ga. Najee istraivani problemi razvoja koji trae nauno tumaenje razvojne psihologije, jer su znaajni kako za objanjenje razvoja tako i za vaspitno-obrazovnu praksu, su: - odreivanje pojma zrelosti, - inioci koji utiu na psihiki razvoj, - zakonitosti psihikog razvoja, - kritini periodi razvoja, - razvojne krize, - razvojni konteksti.

Pojam zrelosti
Pojam zrelosti se koristi u vie znaenja. Zrelost kao najsavreniji oblik ponaanja Autori koji govore o stadijalnosti razvoja zrelost shvataju kao najsavreniji oblik ponaanja kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces. Prema Pijaeovoj teoriji kognitivnog razvoja to je prelazak u stadijum formalnih operacija i korienje apstraktnog miljenja; za Kolbergovu teoriju razvoja moralnosti to je ovladavanje postkonvencionalnim, autonomnim moralnim principima; Frojd smatra da je zrelost prevladavanje konflikta koji su karakteristini za deji period a dostizanje formi socijalizovanog ponaanja kojim se uspostavljaju efikasni odnosi sa drugima; Erikson za svaki stadijum razvoja linosti odreuje vrlinu ije dostizanje je najsavreniji oblik zrelosti. Relativna zrelost Kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju nastaju postepeno. Pojmom relativne zrelosti oznaava se ponaanje koje je zrelo u odnosu na uzrast. U tom smislu se govori i o zrelosti deteta predkolskog uzrasta ili deteta mlaeg kolskog uzrasta - a kriterijum za poreenje je oekivani stepen razvijenosti koji je karakteristian za taj uzrast. Bioloka zrelost organizma Psihiki razvoj je uslovljen fizikim razvojem pa su uenje i vebanje najdelotvorniji ako zaponu u trenutku bioloke zrelosti organizma. Empirijski nalazi ukazuju da se, na primer, poetak uspravnog hoda ne moe ubrzati uvebavanjem; hodanje zahteva bioloku spremnost (zrelost) za ije je formiranje potrebno oko dvanaest meseci. Zrelost kao pripremljenost ili gotovost Pripremljenost ili gotovost ukljuuje sazrevanje i potrebno iskustvo; zrelost za polazak u kolu pored bioloke ukljuuje i psihiku razvijenost deteta: intelektualnu, emocionalnu i 42

socijalnu. Relativna psiholoka zrelost za polazak u kolu stie se uenjem i vebanjem u predkolskom periodu (u porodici, predkolskoj ustanovi, u grupi vrnjaka). Zrelost kao status odraslog esto se odraslo doba oznaava kao zrelo doba, za koje se najee podrazumeva vremenski raspon izmeu 21. i 65. godine ivota. Neki psiholozi u status odraslog ukljuuju i dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne i socijalne. Za Krea i Krafilda to je kriterijum za prelazak adolescenta u mlae odraslo doba (Kre i Krafild, 1973, str. 623). Zrelost linosti Pojam oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i postignua i uspenosti integracije u drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vrednostima sredine kojoj linost pripada. Hrnjica (1982) odreuje zrelost linosti kao stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti. Maslov (1982) zrelu linost odreuje kao samoaktualizovanu, samoostvarenu linost. Za Eriksona (1959) pravu zrelost je dostigla linost koja ima formirano oseanje identiteta, koja ima potpun odgovor na pitanje: "Ko sam ja?"

inioci psihofizikog razvoja

Razvojni psiholozi nastoje da objasne ono to u razvoju dece uoavaju roditelji i vaspitai - da se kod pojedine dece istog uzrasta od ranog detinjstva ukupan fiziki i psihiki razvoj moe odvijati razliitom brzinom i dostii razliit nivo. I uitelji zapaaju da deca koja ive u slinim prilikama, pohaaju istu kolu, pokazuju znaajne individualne razlike. Neka su uspenija u jednim aktivnostima od drugih, neka imaju izraene odreene osobine linosti koja druga nemaju. Zato je to tako? Za rad na vaspitanju i obrazovanju od najveeg je znaaja poznavanje faktora od kojih zavisi psihiki razvoj. Koliko na razvoj moe uticati kola i kako poveati pozitivne efekte njenog delovanja na razvoj? Da li je mogue otkloniti ili bar ublaiti zaostajanje u razvoju, sa kojim neka deca zapoinju kolovanje? Neka od ovih vanih pitanja jo nisu dobila potpun odgovor, ali je ohrabrujue za razvojnu psihologiju da je na neka od njih nauka dala sasvim odreen odgovor. Naunici su danas saglasni da na ovekov ontogenetski razvoj deluju tri inioca: (a) bioloki, naslee - genetski plan i organski (neurofizioloki) faktori; (b) sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u kome se odvija razvoj i fizika sredina; (c) aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje razvoj - interaktivnost (izmeu pojedinca i sredine) i intraaktivnost (uspostavljanje ravnotee unutar pojedinca). To su osnovni inioci koji od poetka ivota odreuju razvoj i oblikovanje kako univerzalnih obeleja oveka tako i individualnih karakteristika razvoja, kao to su brzina razvoja, njegove specifinosti i krajnji dometi. Nijedan od ova tri inioca ne moe samostalno da ostvari razvoj. Meutim, za vaspitae je sutinsko pitanje kako oni svojom interakcijom ostvaruju najpovoljniji razvoj. Efekti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, preko razvijenih sposobnosti, osobina linosti ili ponaanja. Jo je vidljiviji njihov udeo i uticaj ako razvoj ne tee uspeno. Psiholozi ukazuju da iako su sva tri inioca vana i nuna za uspean razvoj, to ne znai da uvek, u istoj meri, doprinose tom razvoju. Ima dokaza da je njihov doprinos na razvoj odreenih sposobnosti i osobina razliit. Meutim, da se i danas ne bi polazilo od jednostranog gledanja na inioce razvoja valja upoznati pozicije ekstremnih shvatanja koja uglavnom pripadaju prolosti. 43

Nativisti su prenaglaavali ulogu faktora naslea u psihikom razvoju, naroito na razvoj sposobnosti, osporavajui da sredina i vaspitanje u tome imaju neku vaniju ulogu. Prema nativistima individualne razlike kod dece nastaju kao uroena svojstva, a to znai bez obzira na uticaj sredine i aktivnosti pojedinca. Empiristi, pak, prenaglaavaju uticaj sredine. Po njihovom shvatanju svi ljudi imaju jednake mogunosti za razvoj, sem u patolokim sluajevima. Individualne razlike meu ljudima nastaju zbog toga to oni ive u razliitim prilikama, a ne zbog razliitih nasleenih dispozicija. Prema tome ovek je onakav kakvim ga je formirala sredina i vaspitanje. Meutim, ova teorija ima tekoa da objasni zato se javljaju individualne razlike kad ljudi ive u istoj sredini. I nativisti i empiristi koriste nalaze o razvoju identinih blizanaca ali selektivno izdvajaju ono to ide u prilog njihovog uenja. Nativisti tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer im je isto bioloko naslee; empiristi tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer imaju jednaku sredinu i vaspitanje. V. tern ukazuje da za deji razvoj imaju znaaja i naslee i sredina i predlae teoriju konvergencije. On tvrdi da naslee ne daje gotove osobine i sposobnosti ve samo dispozicije, a od sredine zavisi hoe li se dispozicije razviti u sposobnosti i osobine. Ni ova teorija nije bez jednostranosti; ona je zanemarila ulogu pojedinca. Aktivnost pojedinca je trei bitan inilac koji ostvaruje razvoj. Ona deluje u interakciji sa faktorima naslea i sredine. Dakle, interakcionisti ukazuju da na razvoj uzajamno deluju svi inioci: s jedne strane naslee, sa druge sredina sa svojim osobenim fizikim, drutvenim i socijalnim uslovima, ali tek aktivnost i uenje pojedinca ostvaruje razvoj.

Naslee i sazrevanje
Faktori koji odreuju naslee su hromozomi u ijim se strukturama nalazi mnogo hiljada gena. Nasledni inioci prenose se genima - koji sadre osobeni sklop genetskog materijala u veoma sloenim hemijskim lancima sastavljenim od molekula DNK, koji se nalaze u jedrima ovih elija. Svaka zametna elija nosi po 23 hromozoma a njihovim spajanjem dobijeni zigot imae 46 hromozoma, od kojih polovina dolazi od oca a polovina od majke. U svakoj oplodnoj eliji jedan par predstavlja polne hromozome a dvadeset dva ostala hromozoma su autozomi. U poetku elije zametka imaju isti broj hromozoma kao i elije tela. Par mukih polnih hromozoma oznaava se sa XY a enskih sa XX. Meutim, od puberteta, dostizanja polne zrelosti, procesom mejoze (deljenjem elija) nastaju zrele oplodne elije gameti (spermatozoidi i jajne elije). Nakon procesa mejoze polovina mukih oplodnih elija sadri Y a druga polovina X polni hromozom. Jajna elija sadri uvek X hromozom. Spajanjem jajne elije sa spermatozoidom koji nosi Y polni hromozom nastaje muki pol; spajanje XX polnih hromozoma odreuje enski pol. Teorijski broj 23 moguih kombinacija hromozoma je 2 a to iznosi preko 8 miliona kombinacija. Sa roenjem se ne donose sve nasledne dispozicije. Neke se pojavljuju tek posle odreenog perioda sazrevanja organizma i njegovih organa. Sazrevanje ili maturacija je fizioloki proces razvijanja naslednih osnova koje su neophodan uslov za razvitak. Nikakvim vebanjem ne moe se razviti, nauiti funkcija za koju nema naslednih osnova. To je dokazano uporednim gajenjem bebe oveka i mladuneta impanza (L. A. Kellog & W. N. Kellog; N. L. Kots).

Uloga sredine
Svaka osobina i ponaanje razvija se i formira tek na osnovu aktivnosti u odreenoj sredini. Za neke uroene, filogenetske funkcije (ulne sposobnosti, uspravan hod) gotovo 44

redovno postoje uslovi da se razviju; za ontogenetske odlike oveka (skijanje, vonja bicikla) potrebni su sredinski uslovi i aktivnost pojedinca. Nalazi ukazuju da uenje ima ogroman znaaj u razvoju deteta i da taj razvoj treba posmatrati u kontekstu interakcije deteta sa drugim ljudima. mit (1992) ukazuje da je od svih meuodnosa za razvoj linosti najvanija interakcija koja se odvija izmeu odraslih kao vaspitaa i dece kao vaspitanika. Razvojni psiholozi ukazuju na znaaj predkolskog perioda razvoja. Pri tome imaju u vidu da sticanje socijalnog iskustva na tom uzrastu odreuje nivo intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja. Boravak u kulturno osiromaenim porodinim sredinama moe usporiti ukupan razvoj. Poetak kolovanja ne uklanja ve produbljuje razlike - jer u koli bre napreduju deca koja imaju bolju pripremljenost ili zrelost za savlaivanje obrazovnih zahteva. "Psiholoka pripremljenost za uenje u koli sadri dva kljuna momenta: saznajna interesovanja i sposobnost upravljanja svojim ponaanjem" (aenko & Lavrentjeva, 1998).

Zakonitosti psihofizikog razvoja

Razvojna psihologija je otkrila da se psihiki razvoj odvija po zakonitostima koje su najuoljivije u ranom periodu razvoja. Jedna od pravilnosti je (ne)posredna uzajamna, dvosmerna povezanost izmeu fizikog i psihikog razvoja. Bioloku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, a posebno nervni sistem, ula i endokrini sistem. Osnovni razvojni procesi su sazrevanje i uenje. Napredak u razvoju psihikih funkcija i ponaanja deteta zavisi od bioloke organizacije (razvoja i diferencijacije u nervnom sistemu, mijelinizacije puteva, ovladavanja kontrolom poloaja tela, kretanja u prostoru). Meutim, ako su potencijali za psihiki razvoj i uenje organski odreeni, samo uenje je zavisno od socijalne okoline i aktivnosti pojedinca. Psihiki razvoj i socijalna interakcija povratno deluju na funkcionisanje organizma, pa ak i na neka njegova anatomska obeleja. Autori koji naglaavaju znaaj uvaavanja ove pravilnosti ukazuju da "postoji nuno jedinstvo vaspitanja i nege malog deteta" (Ivi, 1983, str. 13). Odreene funkcije ili odreena ponaanja kod sve dece se razvijaju istim, nepromenljivim redosledom. Zakonitost istovetnosti razvojnog redosleda ispoljava se na svim uzrastima; primera ima vie ali je to najuoljivije u senzomotornom razvoju. Na primer, javljanje namernih, voljnih pokreta kod sve dece ima isti redosled: - kontrola pokreta oiju i praenje objekata (4 nedelje); - dizanje i dranje glave (16 nedelja); - hvatanje predmeta rukama i manipulisanje predmetima (28 nedelja); - kontrola pokreta trupa, sedenje i puzanje (40 nedelja); - kontrola pokreta nogu, stajanje i samostalno hodanje (52 nedelje) U zagradama je navedeno proseno vreme javljanja ovih funkcija kod dece. Meutim, u vremenu pojavljivanja moe doi do individualnih razlika, ranijeg ili kasnijeg ovladavanja, ali ono to je istovetno, nepromenljivo jeste redosled pojavljivanja. Razvojni psiholozi ukazuju da se kod pojedine dece ukupan fiziki i psihiki razvoj moe odvijati bre ili sporije - to je za njih normalan tempo ili ritam razvoja. Meutim, u praksi negovanja i vaspitanja dece treba uvaavati osobenosti ritma razvoja jer je on odreen biolokim planom razvoja, regulisan unutranjim iniocima. Ove razlike u tempu

45

razvoja i druge veoma znaajne individualne razlike meu decom istog uzrasta, koje se manifestuju i kod uenika, zahtevaju individualizovan pristup uitelja. Jedna od pojava u razvoju pojedinih ponaanja je intermitentnost. Ona ukazuje da odreeni oblik ponaanja nije ovladan i uvren kad se prvi put pojavi. Ponaanje se moe pojavljivati i gubiti; nakon odreenog vremena, sve uestalijeg pojavljivanja i dueg odravanja taj oblik ponaanja se konano ustaljuje (na primer, kontrola miia vrata dizanje i dranje glave). Razvojni psiholozi ukazuju da za dobijanje verne slike o nivou razvoja i mogunostima deteta (otkrivanje intermitentnosti) nije dovoljno jedno ispitivanje deteta (popreni presek). Alternativnost u razvoju oznaava pojavu naizmeninog napredovanja u razvoju pojedinih funkcija. Kod jednog deteta moe napredovati razvoj govora a da za to vreme stagnira usavravanje hodanja. Kod drugog deteta moe se ispoljiti obrnuta pojava. Javljanje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno ispitivanje ukupnih mogunosti deteta, da bi se stekla prava, kompletna slika o njegovom razvoju. Cefalokaudalni pravac razvoja manifestuje se u pravilnosti po kojoj razvoj osetljivosti, pokretljivosti i koordinacije pokreta napreduje od glave prema nogama. Primer naveden za redosled ovladavanja voljnom kontrolom miia ilustruje i ovu zakonitost (videti sliku 9). Proksimodistalni pravac razvoja znai da razvoj (osetljivosti, pokretljivosti, koordinacije) ide od bliih delova kimenom stubu ka udaljenijim - distalnim delovima tela. Na primer, dete prvo ovlada namernom kontrolom pokreta ruku iz ramena, pa tek zatim lakta, ake i prstiju (sl. 9).

Slika 9: Cefalokaudalni i proksimodistalni pravac razvoja

Principi diferencijacije i integracije dolaze do izraaja u toku dueg perioda ivota u raznim oblastima ponaanja. Posle roenja mnoge funkcije pokazuju tendenciju razvoja od opteg ka specifinom nainu reagovanja (na primer, novoroene reaguje na dra celim organizmom, tek kasnije u razvoju odgovori postaju specifini; novoroene reaguje stanjem uzbuenosti tek kasnije dolazi do diferencijacije emocija). Kod drugih procesa razvoj tee po principu integracije. Dete prvo izgovara glasove, pa rei, reenice - pri savlaivanju govora. Princip integracije dolazi do izraaja i pri razvoju linosti. U motornom razvoju javljaju se i sledee pravilnosti: - Dete najpre ostvaruje koordinaciju i kontrolu velikih miia pa tek kasnije, postupno ovladava kontrolom malih miia, finijih pokreta. Ova tendencija razvoja od kontrole velikih miia ka kontroli sitnijih miia aktuelna je i pri polasku dece u kolu - pri savlaivanju vetine pisanja. 46

- Pri savlaivanju motornih navika i vetina javlja se tendencija ka sve veoj ekonominosti miinog napora. Na poetku uenja radnje javljaju se suvini pokreti i ulae vei napor nego to je potrebno. Savlaivanjem vetine pokreti se svode na neophodne, a upotrebljava se i stvarno potrebna energija. Ova pojava se ispoljava i kod prvaka pri uenju pisanja. - Sa uzrastom se javlja funkcionalna asimetrija organa, prelaz od bilateralnog ka unilateralnom korienju organa. Na primer, kod veine sluajeva kod upotrebe ruku javlja se dominantno korienje desne ruke. Na razvoj u celini i razvoj pojedinih funkcija deluje princip stadijalnosti. - Razvoj prolazi kroz kvalitativno razliite razvojne faze. Mogunosti reagovanja deteta se uveavaju na viim fazama razvoja; u interakciji sa detetom mora se o tome voditi rauna jer e ono moi da odgovori zahtevima koji su primereni njegovom nivou razvoja. - U okviru razvoja pojedinog deteta postoje velike razlike u brzini razvoja pojedinih funkcija i sposobnosti (heterohronija). Otuda i upozorenje da "dete nije jednako udaljeno od odraslih u svim oblastima razvoja" (Ivi, 1983, str. 17). Ovo je od posebnog znaaja za komunikaciju i interakciju odraslih i deteta, odnosno za podsticanja razvoja. - Od ranog uzrasta dete je vrlo aktivan inilac sopstvenog razvoja. U izboru aktivnosti ono je i selektivno - "od svih mogunosti uticaja iz okoline ono je veoma prijemivo za neke - one koje idu u susret njegovim razvojnim i linim potrebama" (Ivi, 1983, str. 18). Ako odrasli paljivo opservira aktivnosti koje dete samo zapoinje onda e svojim prikladnim, nenametljivim ukljuivanjem moi da ih obogauje i time podstie razvoj. Uslovi razvoja - kvalitet sredine (fizike i kulturne) u ranom detinjstvu "imaju velike neposredne i izvesne dugorone posledice" na razvoj (Ivi, 1983, str. 20). Najvei broj istraivanja bavio se liavanjem ili osiromaenom fizikom i kulturnom sredinom, odnosno obogaenom i stimulativnom sredinom. Praen je uticaj fizike i senzorne sredine, mogunosti za motorike i intelektualne aktivnosti, socijalne interakcije i emocionalnu sigurnost. U oba sluaja nalazi ukazuju na neposredne i dugorone (ne)povoljne efekte. Ukljuivanje dece iz osiromaene sredine bilo u predkolsku ili kolsku ustanovu ne smanjuje zaostajanje u razvoju za vrnjacima, razlike se ak i uveavaju.

Kritini periodi razvoja

Kritini period je optimalni raspon vremena u kome mora doi do meusobnog uticaja naslednih struktura i okoline - mora doi do odgovarajue aktivnosti biolokih struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. Ukoliko odgovarajui uslovi i podsticaji izostanu doi e do gubljenja ili znaajnog umanjenja biolokih osnova/dispozicija za razvoj sposobnosti. K. Lorenc navodi da pae neposredno posle izleganja sledi pokretni objekt koji prvi vidi; ako je to patka-majka, pae e ii za njom, beati kod nje u sluaju opasnosti. Ali, ako u kritinom periodu pae kao prvi objekt vidi, na primer, oveka - ono e utisnuti njegov lik i slediti ga (slika 10), ak i kasnije kad se pojavi odrasla patka. Denisov (W. Dennis) ogled sa miarima u kome je upotrebio postupak spreavanja aktivnosti postao je klasian primer. On je eksperimentalnu grupu mladih miara drao u kavezu jo deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazila u prirodnim uslovima, poela da veba letenje. Kada je eksperimentalnu grupu pustio iz kaveza ona 47

je nauila letenje, ali je u poreenju sa kontrolnom grupom trajno zaostajala u vetini letenja.

Slika 10: Ilustracija utiskivanja (impriting)

Etolog Lorenc utiskivanje prikazuje kao: proces stvaranja mladunadi nekih vrsta; privrenosti kod

uroeni obrazac ponaanja (bioloki programiran, karakteristian za vrstu, vaan za opstanak, ) uroeni podsticajni sklop = dra koja se kree; reakcija = praenje i privrenost; senzitivno razdoblje: oko15 sati nakon roenja.

Kritini period i kod dece je invarijanta ontogeneze i oznaava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje poveanom senzitivnou na odreene spoljne i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo na datoj taki razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naroito znaajne, (ne)povoljne posledice. Kritini periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost: optimalni razvoj e se dogoditi ako nuni i dovoljni podsticaji iz okoline dou blagovremeno. Na primer, za razvoj govora senzitivni period poinje od druge godine i traje do puberteta. Za optimalan razvoj govora bitno je da se govor neguje od poetka. Ako razvoj zapone u nepovoljnim uslovima a potom dete pree u podsticajnu sredinu, pozitivne promene su utoliko vee to se dete ranije premesti u povoljnije uslove. mit ukazuje da je dete zahvaljujui svojstvu senzitivnosti, plastinosti - vaspitljivo. Dete je bie koje mora da ui i da se vaspitava. Ono se ne raa sa ljudskom prirodom, tek procesom humanizacije ono stie karakteristike oveka. Na to ukazuje i Motegju (Montagu, 1955) u stavu da "biti ovek nije status sa, ve prema kome se dete raa".

Razvojna kriza
Razvojna kriza se javlja u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih potreba i reorganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan psihofiziki ili socijalno-psiholoki dogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize (prelazak iz jedne razvojne sfere u drugu, polazak u kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak...), ne moe biti potpuno shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronolokim uzrastom osobe, (b) njenom grupnom pripadnou i (c) vremenom zbivanja tog dogaaja kulturno-istorijskom varijablom. Vigotski (1984, 1996) posebno izdvaja razvojne krize: novoroeneta (prelazni period od uterinog ka spoljanjem, individualnom ivotu); prve godine (prelazak na uspravni hod 48

i poetak govora); tree godine (pojava psihikog Ja i tendencija ka samostalnosti i novim odnosima sa odraslima); sedme godine (pojava socijalnog Ja, uoptavanje iskustva komuniciranja sa odraslima i njihovih uloga, prvo javljanje samoocenjivanja) i trinaeste godine (polno sazrevanje i prelazak od neposrednog opaanja ka razmiljanju i dedukciji). Erikson smatra da se razvojne krize javljaju na prelazu iz jednog u drugi stadijum razvoja, a posebno u periodu adolescencije.

Razvojni konteksti
Razvojni konteksti se najee razvrstavaju u tri sistema: uzrasno normativni uticaji, istorijsko normativni uticaji i nenormativni uticaji. Uzrasno normativni uticaji su faktori koji su vezani za odreenu uzrasnu grupu ili situaciju, pa su predvidljivi u pogledu toga kad se javljaju i koliko traju. Oni obuhvataju unutranje bioloke procese (npr. pubertet) i spoljanje, socijalne uticaje (npr. kolovanje, penzionisanje). Kulturno-istorijski normativni uticaji su faktori koji jednokratno deluju u odreenom istorijskom trenutku (npr. ekonomsko-politike promene, rat), koje doivljavaju svi ljudi u sredini u kojoj se pojavio. Nenormativni uticaji su iznenadni, nepredvidljivi dogaaji koji se deavaju nekim pojedincima i utiu na njihov razvoj. Mogu biti pozitivni i negativni (npr. saobraajna nesrea, zgoditak na lutriji). Obe vrste dogaaja uzrokuju stres, koji od pojedinca zahteva prilagoavanje na nove okolnosti.

49

50

TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA

Interesovanje za psihiki razvoj
Ljudi se oduvek bave poreklom individualnih razlika koje svakog pojedinca ine jedinstvenim i razliitim od drugih. Koji inioci stoje iza toga, ili jo blie, koje determinante utiu na tok razvoja pojedinca, naroito psihikog razvoja? U svim pokuajima tumaenja (laikim, religijskim, naunim) susreemo dileme o uroenim i/ili steenim razlikama, o razvoju kao kvantitativnim i/ili kvalitativnim promenama, o pasivnoj i/ili aktivnoj i kreativnoj ulozi pojedinca u svom razvoju. Meutim, sa razvojem teorija sve je uoljivije da se pored filogenetskih i ontogenetskih pojavljuje i drutveno-istorijski faktor; javlja se uvaavanje drutvene prirode oveka, uvia da su razvoj i vaspitanje meusobno zavisni (Schmidt, 1992). Otuda i savremene teorije sve vie uvaavaju uzajamno dejstvo faktora razvoja, interpretiraju razvoj kroz interakcionistiko shvatanje. Sredina deluje na dete ali je i ono aktivni uesnik koji je sposoban da do izvesne mere bira ta e iz sredine usvojiti - najpre zato to je osetljivije na neke drai nego na druge, a sa razvojem stie sposobnost da to sve vie ini svesno i voljno. Teorije psihikog razvoja, kojima e biti posveena panja u ovom poglavlju, imaju razliita shvatanja o centralnim problemima razvoja: pojmu razvoja i prirodi promena, iniocima razvoja, interakciji pojedinca i sredine, ulozi aktivnosti pojedinca; razlikuju se i po metodolokom pristupu problemima razvoja i mogunostima otkrivanja zakonitosti razvoja. Meutim, pored razlika postoje sutinske saglasnosti, a jedna od zajednikih odlika im je sve naglaenije ukazivanje da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj, pa e uz svaku teoriju biti analizirane i njene pedagoke implikacije.

Pojam teorija psihikog razvoja

U teorijama psihikog razvoja nalazimo pokuaje sistematizovanog objanjavanja razvoja. Dobra teorija predstavlja pogodan okvir za nauno istraivanje koje obuhvata procese posmatranja, postavljanja hipoteza, proveravanja hipoteza i odreivanja vrednosti hipoteza. Otuda je i uloga teorije ne samo da ujedini postojee podatke o odreenoj oblasti istraivanja, ve i da bude putokaz za dalja istraivanja, otkrivanje novih informacija i objanjavanje uzrono-posledinih odnosa prouavanih pojava koje pomau da se one shvate. Prema stepenu dokazanosti teorije su izmeu zakona i hipoteza, nisu ni tane ni netane, sadre dosta verovatnog znanja koje ima izgleda da bude nauno verifikovano. U proveravanju teorije najee se primenjuju sledei kriterijumi: obuhvatnost, proverljivost, plodnost u pokretanju novih istraivanja. U prouavanju ljudskog razvoja postoji stalna interakcija izmeu teorija, posmatranja i eksperimenta.

51

Psihoanaliza kao teorija razvoja

To je bioloko instinktivistika teorija. Frojd je pretendovao da d uenje o psihikoj delatnosti linosti u celini ali je najvie i najuspenije razradio njen dinamiki aspekt, pa je neki autori i oznaavaju kao psihodinamiku teoriju. Frojdova psihoanalitika teorija, izloena u prvim radovima na poetku XX veka, primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je razliito poimala oveka i njegovu prirodu od tadanjih tradicionalnih shvatanja i tumaenja oveka. Ona je na mesto shvatanja da je ovek svesno, racionalno i odgovorno bie, jer slobodno bira kako e postupiti, dala potpuno drugaiju koncepciju oveka prikazujui ga kao bie determinisanog ponaanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer (1981) saima psihoanalitiki model na shvatanje da je "ovek konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet". Prema Frojdovom uenju strukturu linosti ine tri sistema ili instance: id, ego i superego. Id je bioloka, ego psiholoka a superego socijalna komponenta. Osnovna struktura linosti stie se u ranom detinjstvu - "dete je otac oveka". Id je izvor energije i najstariji je deo linosti: id sadri sve to je nasleeno od predaka ukljuujui i instinkte i potpuno je nesvestan. Idom vlada princip zadovoljstva i zato on sprovodi redukciju nastale tenzije u organizmu. Tenzija ima etiri izvora: (1) procesi raenja, (2) frustracije, (3) konflikti i (4) ugroavanje. Za redukciju tenzije idu su na raspolaganju refleksne aktivnosti i primarni procesi, zamiljanje (predstava) objekta. Id nema dodira sa svetom realnosti i primarni procesi ne mogu da zadovolje potrebu te angauje ego koji sekundarnim procesima, psiholokim funkcijama koje su u skladu sa principom realnosti, postie zadovoljenje razliitih instinkta, potujui zakone logike i morala (zahteve superega). To je osnova za razvoj ega, ali uenje novih metoda koje e redukovati tenziju predstavlja i razvoj linosti u celini. Kada dete shvati da i svoj ego treba kontrolisati, da ne bi dolo do sukoba sa drugima, poinje upravo proces socijalizacije. Zahteve drutva dete ugrauje u sebe, u svoj najvii psihiki sloj: superego. Superego (nadja, kontrolni deo linosti), se razvija izmeu tree i este godine. Superego ima tri izdvojene funkcije: savesti, samoposmatranja i ideala. On se razvija mehanizmom identifikacije, preuzimanjem uloga i vrednosti, na ta je dete primorano zbog sukoba i osujeenja. Razvija se kroz interakciju sa roditeljima i odraslima, koji istrajavaju u spoljanjem nadziranju naina zadovoljenja dejih potreba. Dete postepeno taj nadzor interiorizuje i preuzima norme i standarde ponaanja. Kad se formira superego, ego se suoava sa zaista sloenim usklaivanjem zahteva ida, sredine i superega Frojd pod dinamikom linosti podrazumeva nain i puteve raspodele psihike energije i uzajamne odnose pojedinih instanci linosti pri zadovoljenju potreba. Instinkti su odreeni kvantum energije a njihov izvor su potrebe (tenzija - telesno uzbuenje) a psihiki predstavnik je elja (zamiljeni objekt). Cilj je redukcija tenzije dostizanjem objekta; ponaanje je "kretanje od tenzije do redukcije tenzije". Otuda su karakteristike instinkta regresivnost i konzervativnost, vraanje prethodnom stanju i njegovo odravanje. No, psihika energija ima sposobnost pomeranja na nove objekte to dovodi do substitutivnih aktivnosti, to je uslov normalnog razvitka linosti jer tako nastaju interesi, ukusi, stavovi i navike linosti. Poseban oblik energije pomou kojih instinkti deluju Frojd naziva libidom. Na poetku id ima svu energiju i koristi je za refleksne aktivnosti. Nakon prvih osujeenja razvijaju se primarni procesi a energija se investira u predstave objekta (kateksa objekta). Poto id 52

nema sposobnosti za dostizanje realnih objekta to ego pozajmljuje energiju od ida i razvodi je u razne psihike procese - sekundarne procese. Meutim, iako je sekundarnim procesima stekao monopol nad psihikom energijom, ako ne udovolji zahtevima koji dolaze iz ida ego gubi energiju - id ponovo preuzima snagu. Time se objanjava zato neuspena linost ima slab ego i obrnuto - uspena linost ima snaan ego; ako na dozvoljen nain dostigne cilj ego uvek zadri deo preostale, neutroene energije investirane u tu aktivnost. Ego deo energije koristi za obuzdavanje ida (antikateksa). Za reavanje pritiska superega na ego koriste se odbrambeni mehanizmi. Treba dodati da ego koristi deo energije za odravanje integriteta tri sistema, zadatke organizacije linosti. Mehanizam identifikacije daje energiju superegu jer pomou katekse sa roditeljem deji superego dobija energiju iz ida. Poto pohvale smanjuju tenziju a kazne je poveavaju, dete ee ini ono to oekuje da e biti hvaljeno i tako introjektuje moral, preuzima roditeljske ideale i zabrane (savest). U novijoj verziji teorije Frojd govori o instinktima ivota (eros) i smrti (tanatos). Prvi je najvie tumaen kroz seksualni nagon a drugi proizvodi agresivnost i destruktivnost linosti. Stupnjevi razvoja linosti su konstantnog redosleda. 1. Pregenitalni stadijum, prvih pet godina u kojima se formiraju najvanije osnove linosti. Ovaj stadijum ima tri faze razvoja: oralnu fazu, vezana je za prvu godinu ivota tokom koje je panja odojeta usmerena na zonu usta; analnu fazu, vezana je za drugu i treu godinu ivota kada se dete ui da vri kontrolu izluivanja i uspostavi higijenske navike; falusnu fazu, etvrta i peta godina, karakteristina je po auto-erotskoj orijentaciji deteta (narcistike katekse) i tendenciji vezivanja za roditelja suprotnog pola i ambivalentnom odnosu prema roditelju istog pola (Edipov/Elektra kompleks). Ako u bilo kojoj fazi doe do osujeenja, frustracija, moe doi do fiksacije izvesne koliine energije i tendencije da na kasnijim uzrastima linost trai izvor zadovoljstva u aktivnostima te faze (oralnoj, analnoj, autoerotskoj). 2. Period latencije, izmeu este i dvanaeste godine, kada je energija libida priguena, skrivena, a dete ispoljava snanu radoznalost i elju da saznaje, ui. 3. Genitalni stadijum, poinje sa periodom puberteta i odlikuje ga: "grananje" psihike energije i "investiranje" u nove objekte, vee interesovanje za sebe i druge ljude, uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocionalnog sazrevanja i socijalizacije.

Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije

Kritiari su zamerili Frojdu to je u svoju koncepciju linosti ugradio zastarelu teoriju instinkta i prenaglasio predodreenost ponaanja biolokim faktorima; od mnogih su odbaeni i stavovi o svemonosti polnog nagona i uroenoj agresivnosti. Mehanizam motivacije i struktura linosti stavljaju se u zavisnost od spoljanjih faktora: uticaja kulture, psihosocijalnih odnosa. Neopsihoanalitiari, pak, zameraju akademskoj psihologiji to je od psihoanalize preuzela samo uenje o mehanizmima odbrane linosti. Oni ukazuju na potrebu veeg

53

uvaavanja dinamikih varijabli linosti u vaspitno-obrazovnoj praksi1 Ocena ne zavisi samo od sposobnosti uenika, ocena pokazuje kako funkcionie linost u celini. Veina autora se zalae za poboljanje klime u razredu, za bolje socijalno prilagoavanje uenika. Ideal vaspitanja treba da bude dostizanje stabilne ravnotee izmeu ida, ega i superega. Idealno je da superego olakava prilagoavanje na socijalnu realnost bez ekscesivnih zabrana, a da ego bude sposoban da kontrolie nagone i njihovu energiju kanalie ka kreativnim potencijalima. A da bi razvili samostalnost i kreativnost uenika nastavnici moraju vie biti orijentisani na to ta je u uenikovoj glavi, a manje na to ta e u nju "smestiti". Ali saznanja o drugima poinju sa upoznavanjem samog sebe; ako nastavnik naui da bude senzitivan prema sebi - nauio je da razume i prihvati druge. Transfer je centralni faktor u uenju, kako u ostvarivanju obrazovnih tako i vaspitnih ciljeva. Bez razvijanja interesovanja za kolovanje i pojedine predmete nema kreativne produkcije, ali ni razvoja nezavisne i samopouzdane linosti. Nilova (Neill, 1960) Samerhil kola je ilustrativan psihoanalitiki pristup vaspitanju dece. Nilova polazna osnova je da linu sreu donosi zdravo drutvo i zato stvara kolu u kojoj su deca srena i vole ivot u njoj. Njegova oekivanja su da promene koje nastanu u linosti, njenom afektivnom ivotu i nainu miljenja, mogu promeniti i njeno ponaanje prema sebi i prema drugima, jer je spoljanje ponaanje manifestacija unutranjeg stanja. Bernstajn (Bernstein, 1968) je bio impresioniran Nilovim rezultatima pa je trajnost tih efekata pratio na uzorku polaznika Samerhila koji su, posle iskustva sa slobodom i samostalnom odgovornou, otili iz "staklene bate" i morali da se prilagode uslovima ivota u drugim kolama, profesiji, porodici i drutvu onakvom kakvo jeste. Pratei i analizirajui efekte vaspitanja u Samerhilu autor nalazi da ovakva kola: Omoguava zadovoljenje i razvoj motiva tako da se linost uspeno snalazi u kasnijim akademskim i drugim ozbiljnim zahtevima. Razvija pozitivan stav prema vlastitom polu i odnosima sa suprotnim polom. Osposobljava linost da ima poverenje u sebe i komotno se osea pred autoritetom. Prua sredinu u kojoj se deca mogu razvijati prirodno u okviru svojih interesovanja i sposobnosti. Pomae da se kasnije razumeju vlastita deca i gaje u zdravom porodinom ambijentu. Jedina zamerka polaznika Samerhila je bila da su u toj koli nedovoljno usmeravani i angaovani da ovladaju jo bogatijim obrazovnim sadrajima. Bernstajn na kraju nagovetava da e pokuati da "preuzme" ambijent Samerhila a zadri na potrebnoj visini akademske zahteve - i tako uravnotei potrebe i linosti i drutva.

1 Roberts, T. B. (Ed., 1975): Psychologies Applied to Education, Freudian Psychology, New York: John Wiley & Sons, 3-130.

54

Psihosocijalna teorija E. Eriksona

Erikson je poao od Frojdove psihoanalize i stvorio svoju psihosocijalnu teoriju razvoja. Meutim, Erikson je svojom teorijom napravio radikalan zaokret u psihoanalitikom uenju. To je ego psihologija, jer je ego prihvaen kao glavni sistem linosti, njenog funkcionisanja i njenog razvoja. Ego dobija status autonomne strukture koja je odluujua za socijalnu adaptaciju pojedinca. Razvoj linosti deteta se povezuje sa meuodnosima sa porodicom i socijalnom sredinom, ukljuujui i drutveno istorijske inioce. Konano Erikson svojim uenjem obuhvata itavu ontogenezu, od roenja do kraja ivota. Erikson se razlikuje od Frojda i u shvatanju da konflikti linosti ne moraju da se zavre traumom; ego ima svojstva i mogunosti da line i psihosocijalne krize savlada i iz njih izae jai i adaptabilniji. I Erikson u svojoj teoriji polazi od genetiki uslovljene stadijalnosti dejeg razvoja, da su raniji stadiji osnova kasnijih, ali oni su nazvani psihosocijalnim jer u svakoj fazi razvoja postoji poseban odnos i uticaj socijalne okoline i pojedinca. Sam Erikson uvia da je od poetnog prikupljanja dokaza za Frojdovo uenje doao do svoje nove teorije. O tome on kae: "Tek sam postupno shvatio da svako izvorno posmatranje ve podrazumeva neku promenu u teoriji. Nauna klima se toliko izmenila da stare i nove teorije odista ne mogu da se porede". (Prema Evansu, 1988, str. 319). Razvoj svake linosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno ostvaruju razvojni zadaci. Pojavljivanje pojedinih stadija determinisano je naelom epigeneze. Pod ovim naelom Erikson (1963) podrazumeva da se stadiji pojavljuju po planu, da svaki ima "svoje presudno i kritino vreme" nastajanja u kome je energija u njega investirana, to je preduslovljeno kodom sazrevanja. Razvojne faze su povezane integrativnim uenjem a prelaske prati kriza zbog pomeranja energije na razvoj nove faze. Prema tim specifinim psihosocijalnim krizama Erikson je imenovao razvojne stadijume. Erikson jo dodaje da epigeneza "oznaava da se neto razvija preko ili povrh neega drugog u prostoru i vremenu". Tu hijerarhiju stupnjeva prikazuje epigenetski dijagram (slika 11).
Slika 11: Epigenetski dijagram
VIII STAROST VII ODRASLO DOBA VI MLAE ODRASLO DOBA V ADOLESCENCIJA / GENITALNI IV KOLSKO DOBA/ LATENCIJA III PERIOD IGRE/ FALUSNI II DETE / ANALNI I ODOJE / ORALNI INTEGRITET OAJANJE PLODNOST STAGNACIJA INTIMNOST IZOLACIJA IDENTITET KONFUZIJA ULOGA UMENOST INFERIORNOST INICIJATIVA KRIVICA AUTONOMIJA STID, SUMNJA POVERENJE NEPOVERENJE 1 2 3 4 5 6 7 8

1. Faza sticanja poverenja/nepoverenja obuhvata prvu godinu (oralna faza); najvanija je majka i njena nenost, briga i afektivna komunikacija sa detetom. Dakle, osnovni nain delovanja ega je prijem, koji nije samo oralnim putem kao kod Frojda, sa kojim dete obezbeuje stvari koje su mu potrebne, npr. hrana, ispitivanje okoline, komunikacija. Doslednost davanja/primanja razvija poverenje i unutranju sigurnost. 55

Meutim i situacije nepoverenja su isto tako realne i putem njih dete naui u ta (ne)moe da veruje i gde je opasnost. Ako je odnos izmeu poverenja i nepoverenja povoljan, ako poverenje prevlada, pojavie se prva deja vrlina: nada, psihosocijalna tekovina koja oveku daje snagu i veru u sebe i druge. 2. Faza sticanja autonomije/stida i povlaenja, 2. i 3. god. (analna faza); osnovni nain delovanja ega postaje zadravanje i odstranjivanje koje ne obuhvata samo analno podruje (po Frojdu), ve ire podruje delovanja. Ovladavanje hodom, govorom i poetak miljenja vodi u autonomiju. Stadijum karakteriu gestovna komunikacija i kriza tree godine, sticanje prvog identiteta (JA); razvoj mogu ometati prerani i nerealni zahtevi odraslih, pa e dete doivljavati ponienje, stid pred drugima i oseaj da je "na oku" drugih, to ugroava razvoj samostalnosti i samokontrole. Pozitivan ishod je sticanje autonomije. Ako je dominantnija samostalnost od oseanja srama razvija se druga deja vrlina: volja, samostalno donoenje odluka. Volja daje odlunost osobi da pri vlastitom izboru potuje oekivanja i zabrane, ima nadzor nad vlastitim impulsima 3. Faza sticanja inicijative/krivice, 4. i 5. godina (falusna faza); preovlaujui nain delovanja dejeg ega postaje inicijativa; ovaj period odlikuje saznajna komunikacija; razvoj govora i miljenja vodi u fazu "zapitkivanja", dete ispoljava radoznalost i inicijativu, to je doba igre. U tim igrama deca preuzimaju na sebe uz odreene uloge i odreenu odgovornost. U razreavanju psihosocijalne krize inicijativa/krivica razvija se superego. Superego postaje preduslov socijalizovanog ponaanja i njegovim delovanjem dete preusmerava inicijative na smisaone i prihvatljive aktivnosti. Oseanje krivice nastaje kod dece iji se roditelji kritiki odnose prema njihovoj samoinicijativi ili onemoguavaju zavravanje zapoetih aktivnosti. Deja ponaanja su sve vie usmerena smisaonim i prihvatljivim ciljevima, a osobena vrlina koja se iz svega toga razvija obuhvaena je pojmom svrha. Svrha predstavlja sposobnost postavljanja i sleenja ciljeva, koji su smisaoni, realni, socijalno prihvatljivi i vredni. 4. Faza marljivosti, umenosti/inferiornosti, od 6. do 11. godine (faza latencije); faza u kojoj je izrazita elja da se ui, saznaje, steknu odreene vetine koje ceni zajednica u kojoj dete ivi. Tei realistinim i smisaonom aktivnostima u kojima se ispoljavaju paljivost i marljivo istrajavanje, potovanje pravila, saradljivost, potovanje zajednikih napora pri ovladavanju zajednikim zadacima. Ova faza se posebno manifestuje kroz krizu sedme godine kada dete eli da radi "ozbiljnije" stvari i spremno je da ui o ulogama odraslih ali i ono to se od njega zahteva. Dete se poistoveuje sa osobama koje su pri radu efikasne i uspene. Opasnosti prete od oseanja inferiornosti ako dete misli da nije sposobno da savlada zahteve koje sebi postavlja ili mu drugi zadaju. Uitelji su presudan faktor u razvoju i tu je bitan princip individualizacije zahteva, voenje rauna o (ne)uspehu deteta. Osobena vrlina koja se razvija u povoljnom ishodu je oseanje kompetentnosti. 5. Faza identiteta/zbunjenosti, konfuzije uloga, od 12. do 20. godine (faza adolescencije); u njoj pojedinac eli da utvrdi ko je i kakav je; u fazi oformljenja identiteta najbolje izglede imaju oni koji sa oseanjem samopotovanja ulaze u ovu fazu, oblikuju ivotnu perspektivu i smer razvoja, koji u identitet ukljuuju deo detinjstva i u mladalatvu proverena iskustva i anticipiraju sebe u budunosti. Mladi biraju poziv i stiu identitet polne uloge. Ispoljavaju kritian stav prema sebi i drugima, formiraju se karakterne osobine. Narueno samopotovanje vodi u samozavaravanje. Vrlina koja se razvija na ovom stupnju jeste vernost, odanost. Vernost se odnosi na sleenje naina ivljenja, za koji se adolescent opredelio pri razreavanju krize. 6. Faza intimnosti/izolacije, od 21. do 30-40. godine (rano odraslo doba); sticanje intimnosti, prisnosti sa drugima ali i sa sobom; ova sposobnost da se svoj identitet 56

udruuje s identitetom nekog drugog, bez straha da e se izgubiti neto od sebe, vodi tenji za zajednikim ivotom i sklapanju braka; u suprotnom javlja se izolacija i takve osobe ulaze u povrne heteroseksualne odnose jer ele da imaju odstupnicu iz veze. Deo mladih u tom periodu dovrava kolovanje, ulazi u profesiju i radni odnos. Vrlina koja se razvija u ovoj fazi je afilijativnost, zrela ljubav, uzajamnost u meusobnim odanostima. 7. Faza plodnosti (generativnosti)/stagnacije, od 30-40. do 65. godine (odraslo doba); osobe koje su uspene, produktivne investiraju se u porodicu i posao i preuzimaju odgovornost za to to rade; neuspeni se bave fantazmima i "proputenim" ansama (koje su obino fiktivne). Vrlina koja prati produktivne osobe je briga, staranje o onome to treba uraditi, zatititi, ili onome to ne treba dozvoliti, uiniti. 8. Faza integriteta/oajanja, od 50+ godina (pozno odraslo doba i starako doba). Sinteza iskustva i realna ocena sebe vodi dobrom integritetu i samopotovanju. Osobe sa negativnim ivotnim bilansom su razoarane i nepoverljive prema sebi i drugima, to se sa godinama pojaava. Dobro integrisane osobe ovog doba imaju vrlinu mudrosti, promiljenosti koja se kumulirala iz vlastitih i preuzetih iskustava. Ona se izraava tako da ljudi nalaze vrednosti i smisao ivota uprkos njegove konanosti na individualnoj ravni.

Povezanost razvoja identiteta sa ishodima u svim stadijima razvoja

Svi pozitivni ishodi iz prve etiri psihosocijalne krize u adolescenciji povoljno doprinose razreavanju pete krize u smeru formiranja identiteta, svi negativni pak u smeru trajanja konfuzije identiteta. Isto tako ishod iz petog stadijuma utie na specifine vidove delovanja pojedinca na poslednja tri razvojna stadijuma. Razvoj identiteta na koji utiu specifini ishodi iz svih pojedinanih psihosocijalnih kriza prikazan je u tabeli 2.
Tabela 2: Sinteza Eriksonove teorije - posledice ishoda psihosocijalnih kriza
Psihosocijalna kriza
1. Poverenje/ nepoverenje 2. Autonomija/ srama i sumnje 3. Inicijativa / krivica 4. Marljivost / inferiornost 5. Identitet/ konfuzija identiteta 6. Intimnost/ izolacija

ivotni stadijumi odnosi - ishodi

odoje / majka / hranjenje i udobnost, cucla, spavanje malian / roditelji / telesne funkcije, navike istoe (wc), kontrola miia, hodanje predkolsko dete / porodica / istraivanja i otkria, avanture i igra kolsko dete / kola, uitelji, drugovi, susedi / postignua i uspeh adolescent / vrnjaci, grupe, uticaji / formiranje identiteta i usmerenja, postaje odrasliji mlada odrasla osoba / partner, prijatelj, poslovne veze / intimni odnosi, posao i drutveni ivot srednje odraslo doba / deca, zajednica / briga i produktivnost pozna odraslost, stari / drutvo, svet, ivot / smisao i svrha, ivotna postignua

Ego (delovanje)
Primanje

Pozitivni ishodi krize Snaga ega Identitet

Nada i motiv (akcija) Volja i samokontrola Svrha i usmeravanje Kompetentnost i metod Vernost i odanost Ljubav i udruivanje To, ta mi daju.

Negativni ishodi krize Neprilagoenost Malignost

Senzorne distorzije (nerealan, kvarilac, vara) Impulsivnost (nesmotren, bezobziran, nepromiljen) Nemilosrdnost (eksploatator, pristrasan) Ua virtuoznost (opsednut radom, opsesivni specijalista) Fanatizmi (samovaan, ekstremista) Promiskuitet (seksualno siromaan, ranjiv) Rasplinutost (zaduna baba, nametljiv, mea se) Drskost (uobraen, pompezan, arogantan) Povlaenje (neurotian, depresivan, uplaen) Kompulzivnost (analan, ogranien) Inhibicije (plai se rizika, nepromiljen) Inercija (lenj, apatian, besciljan) Odricanje (socijalno nepovezan, odseen) Iskljuivost (osamljenik, hladan, zatvorenog sistema) Odbacivanje (nezainteresovan, cinian) Omalovaavanje (bedan, neostvaren, okrivljuje druge)

Zadravanje i odstranjivanje Prodornost (inicijativa) Realistino, smisleno Deljenje sebe s drugima Davanje sebe drugome

To, ta hou da budem. To, ta elim da budem. To to mogu.

Znam ko sam, ko postajem, i to u biti. To to volim.

7. Produktivnost/ stagnacija 8. Integritet/ oaj

Davanje sebe zajednici Traenje smisla

Briga i produkcija Mudrost i odricanje

To to stvorim. To to sam proiveo.

57

U tabeli 2 dat je sintetiki prikaz Eriksonove teorije, odnosno psihosocijalnih kriza u pojedinim stadijima i njihovih ishoda. U izradi ove sinteze korieni su radovi Eriksona od 1950-1982. godine (Chapman, 2010.). Kako se ishodi iz prva etiri stadijuma manifestuju u adolescenciji (petoj psihosocijalnoj krizi). Poverenje se diferencira u poverenje u sadanjost, optimizam u pogledu na budunost, sposobnost sleenja izabranih ciljeva, dok nepoverenje ima suprotne efekte. Pozitivan ishod drugog stadijuma u adolescenciji se diferencira u samostalnost, spremnost na akciju, a negativan kroz bavljenje sobom i nesamostalnost. Pozitivan ishod tree faze vodi adolescenta u isprobavanje uloga pri oblikovanju identiteta, negativan ka fiksaciji uloga i dvoumljenju o vlastitim vrednostima. Pozitivan ishod etvrtog stadijuma olakava u adolescenciji prihvatanje zadataka i uenje vetina za efikasno njihovo savlaivanje, dok negativan ishod ima suprotne efekte. Formiranje identiteta vodi u estom stadijumu ka intimnosti, konfuzija identiteta pak ka izolaciji. Posledica negativnog ishoda iz pete psihosocijalne krize vodi do konfuzije autoriteta u srednjem odraslom dobu, a u poznom odraslom/starakom dobu do vrednosne konfuzije (nesposobnost odreivanja ivotnog smisla).

Pedagoke implikacije
Eriksonova teorija je interakcionistika i ima vaspitne implikacije na sva ivotna doba. Ne treba zanemariti injenicu da razvoj pojedinca zavisi ne samo od uspeno dovrenih prethodnih vlastitih stadija, ve i od ishoda narednih stadija kroz koje prolaze osobe koje su sa mladima u interakciji i prihvaene su od mladih kao model. Otuda je Eriksonova teorija i svojevrsna teorija socijalizacije linosti iz koje i za podruje vaspitanja, kojim se vri namerna socijalizacija, imamo vane poruke. Ako vaspitai nastoje da mladima omogue da realizuju svoje potencijale za kreativnou, tada zahtevi moraju biti odmereni prema stanju zrelosti i nivou razvoja ega, to je povezano sa motornim, kognitivnim, socijalnim i psihoseksualnim stadijima.

58

Pijaeova teorija kognitivnog razvoja

Osnovne konstante u Pijaeovom uenju su princip razvojnosti i stadijalnosti kognitivnog razvoja. Pijae razvoj tumai kao uspostavljanje ravnotee kroz neprekidno odvijanje dvaju procesa: asimilacije i akomodacije. Pijae nije shvatio razvoj ni kao nativista ni kao empirista, ve kao interakciju organizma i sredine, gde posredstvom aktivnosti organizam asimilira sredinu i informacije primenjujui svoje strukture, a pri akomodaciji menja sheme/strukture u skladu sa osobenostima sredine, ime se postie adaptacija. Pijae na razvoj gleda kao na autoformativan proces, samoregulaciju, a to znai na oveka kao aktivnog, delotvornog inioca u interakciji. U situaciji kada sheme nisu u stanju da prime novu informaciju subjekt je izbaen iz ravnotee, njegove sheme/strukture se akomodiraju novoj situaciji i ravnotea se ponovo uspostavlja. Ovaj proces ponovnog uspostavljanja ravnotee Pijae oznaava kao uravnoteavanje (ekvilibracija). To je dinamika funkcija, koja je stalno povezana sa dejim iskustvom sa okolinom. Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei. Pri tome su psihike funkcije preduslovi (one su pokretai, sredstvo) ali i produkti (krajnji cilj) odreenih aktivnosti. Unutranje psihike strukture se stvaraju iz spoljanjih procesom interiorizacije. Prema Langerovoj (1981) interpretaciji Pijaeovog uenja "ovek se razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe". Pijae naglaava (1953) da je kognitivni razvoj u sutini razvoj fundamentalnih procesa a ne jednostavno dolaenje do nekih specifinih saznanja ili informacija. Pijae objanjava kognitivni razvoj pomou konstantnih, invarijantnih funkcija: organizacije, adaptacije i ekvilibracije, i promenljivih saznajnih struktura koje se menjaju kako se organizam razvija. Upravo po promenljivim saznajnim strukturama se razlikuje misao deteta od misli odrasle osobe. Pojedinac u toku razvoja reorganizuje postojee i integrie nova saznanja u celovitije i povezanije misaone strukture i time ih ini osmiljenijim, time to razdvaja bitnije informacije od manje znaajnih. Osnovni misaoni procesi su ve prisutni u prvim danima detetovog ivota. Na relativno esta pitanja o ulozi naslea ili vaspitanja u razvoju miljenja, koja su postavljali Pijaeu on odgovara (Anastasi, 1958) tzv. "formulom" za razvoj: razvoj = telesna maturacija + iskustva sa fizikom okolinom + socijalna iskustva + uravnoteavanje (ekvilibracija). Na ovaj nain Pijae daje objanjenje mehanizama koji generiu razvojne promene. Ovu svoju polaznu osnovu o odnosu uenja i razvoja Pijae je zastupao i na meunarodnom kongresu psihologa u Moskvi 1966. godine, o emu e kasnije biti vie govora. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan; svaki stadijum je neophodan za sledei. Strukture se uklapaju jedna u drugu. Stadijume obeleavaju celovite strukture koje postaju nune, ali to nisu bile na poetku. Na primer: konkretne strukture postaju nune kada su potpune strukture identiteta; formalne strukture postaju nune kada su konkretne strukture potpune. Dakle, Pijaeovi postulati su: (1) adaptacija organizma - autoregulacijom koja karakterie "epigenetski sistem"; (2) adaptacija inteligencije u toku obrazovanja njenih struktura - zavisno od progresivnih unutranjih koordinacija i steenog iskustva; (3) obrazovanje kognitivnih struktura neprekidnom interakcijom subjekta i objekta. Langer (1981) daje preglede interakcija varijabli koje utiu na razvoj kroz prikaze transverzalnog (slika 12) i longitudinalnog praenja razvoja (slika 13). 59

Slika 12: Transverzalni prikaz razvoja

Slika 13: Longitudinalni prikaz razvoja

Stadijumi razvoja inteligencije

1. Senzomotorni stadijum (od roenja do 24. meseca)
Pijae je, prikazujui razvoj u senzomotornom periodu, opisao detetovo napredovanje od spontanih pokreta i refleksa do steenih navika, i od steenih navika do inteligencije. Ovaj stadijum kognitivnog razvoja Pijae je podelio u est posebnih faza (vidi prikaz na slici 14). Prva faza traje do kraja prvog meseca i karakteriu je refleksne aktivnosti i "veba refleksa". Druga faza, od 2. do 4. meseca sadri sve razvijenije oblike asimilacije to omoguava formiranje prvih navika u ijoj osnovi su primarne krune reakcije: samopotkrepljujue kruno ponavljanje aktivnosti (sisanje palca, drmusanje predmeta koji proizvodi zvuk). U treoj fazi, od 4. do 8. meseca, pojavljuje se sekundarna kruna reakcija: ponavljanje radnje koja ima prijatan ishod. Time to "proizvodi" takve promene 60

ponavljanjem akcije sekundarna kruna reakcija je prelaz izmeu navika i pravog inteligentnog ponaanja. U tom periodu se poinje razvijati opaanje stalnosti predmeta, to odoje pokazuje posezanjem za predmetom, koji je delimino skriven. Prve tri faze, dakle, ine pripremu za pojavu senzomotorne inteligencije; etvrta faza, od 8. do 12. meseca, oznaava poetak a peta razvoj senzomotorne inteligencije. Ako je privlaan cilj u opaajnom polju dete u etvrtoj fazi zapoinje da "konstruie sredstvo" koordinacijom sekundarnih krunih reakcija da bi reilo problem. U toku pete faze, koja poinje oko 1112 meseca, dete moe samostalno da dosegne igraku (cilj), koja se nalazi van dohvata ruke, na taj nain to privlai ebe (sluajno ili putem zamene) na kome lei igraka. Ovu reakciju deteta Pijae svrstava u "traenje novih sredstava putem diferencijacije poznatih shema". U estoj fazi dete postaje sposobno da pronae nova sredstva interiorizovanim kombinacijama kojima se dolazi do uvianja odnosa (insight). Umesto aktivnog isprobavanja dete koristi elementarne simbolike zamene (motorne simbole) kojima se reprezentuje transformacija spoljanjih objekata.
Slika 14: Senzomotorni stadijum razvoja (desno je prikazan razvoj postojanog objekta)

Dete pored koga je poluotvorena kutija ibica u kojoj je jedna kocka pokuava najpre matnipulativnom operacijom da otvori kutiju (reakcija pete faze), ali posle neuspeha, ono ispoljava tu krajnje novu reakciju, reakciju prestanka delanja i paljivog ispitivanja situacije (tokom kojega polako otvara i zatvara ruku, kao da imitira rezultat do koga treba da doe, tj. poveanje otvora kutije): posle toga, iznenada, sputa prst u pukotinu i tako uspeva da otvori kutiju (Pijae, 1990 str. 16-17).

61

Tercijarna kruna reakcija dovodi do namernog i sistematskog ispitivanja svojstava predmeta to predstavlja pravu kognitivnu aktivnost. Dete otkriva zahteve sredine i prema tome poinje da modifikuje svoje ponaanje. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola onda akcija prelazi na unutranji plan: dete razmilja pre radnje. Simbolika misao se manifestuje kroz odloenu imitaciju, simboliku igru i ukljuivanje govora u pokazivanje. Inteligencija se javlja mnogo pre pojave govora - ali to je praktina inteligencija koja koristi opaaje i pokrete organizovane u "akcione sheme" (korienje sredstva za dohvatanje cilja: sa 11 meseci povlaenjem pokrivaa, sa 18 meseci korienjem tapa). Dete poinje sa "eksperimentima" (bacanje predmeta) i koordiniranjem izgraenih akcionih shema. Inhelderova dodaje da se koordiniranje akcija vri pomou reciprone (uzajamne) asimilacije. Koordinacije mogu: - meusobno povezivati akcije subjekta i - odnositi se na detetove akcije na objekte, i obratno. Koordinacijom poinje praktina inteligencija. To dovodi do obrazovanja objektivnog univerzuma u kome se sopstveno telo pojavljuje kao elemenat (kao i drugi elementi), i kome se suprotstavlja unutranji ivot, smeten u vlastitom telu subjekta. Ovu intelektualnu revoluciju obeleavaju etiri procesa: 1. Obrazovanje kategorije objekta - krajem prve godine javlja se traganje za objektom van vidnog polja i to je poetak eksternalizacije materijalnog sveta. 2. Obrazovanje kategorije objekta omoguava obrazovanje kategorije prostora - dete uspeva da rekonstruie putanje, predvia kretanje, koordinira pokrete - a to je tesno povezano sa senzomotornom inteligencijom. 3. Obrazovanje kategorije vremena - paralelno sa objektivacijom uzronosti dete uspeva da rekonstruie kratke vremenske nizove. 4. Obrazovanje kategorije uzronosti - uzronost je najpre povezana sa sopstvenom aktivnou u njenom egocentrizmu. ("magijsko - fenomenistika"). Tokom druge godine dete razabira uzrone odnose meu objektima i na taj nain, ono objektivira uzrone odnose i smeta ih u prostor. Sve etiri kategorije samo su praktine ili isto akcione, a jo uvek nisu pojmovi u pravom smislu rei. Pijaeov rezime: Ukratko, u svim oblastima otkrivamo vrstu kopernikanske revolucije, koja omoguava senzomotornoj inteligenciji da izvue zametke razuma iz njegovog nesvesnog i radikalnog egocentrizma, da bi ih smestila u "univerzum" koji je toliko "praktian", a tako malo "refleksivan". Inhelder dodaje da e tek zahvaljujui semiotikoj funkciji te akcije postepeno prerasti u misaone operacije. Stupanj senzomotornog razvoja se pomera sa podstupnja mentalnih kombinacija, na same sposobnosti reprezentacije, koje se pojavljuju izmeu osamnaestog i dvadeset etvrtog meseca. Dete sada na okolinu oko sebe ne deluje vie neposredno (sa probama i grekama), nego je mentalno sposobno da zamisli (predvidi) svoje aktivnosti pomou predstava o realnosti (ima uvid). Postojanost predmeta je u tom periodu potpuno razvijena, jer je malian sposoban da u mislima takoe predstavi i premetanje predmeta, koje neposredno (stvarno) nije videlo.

62

2. Preoperacioni stadijum (od 2 g - 7 g)

Preoperacioni stadijum je priprema za konkretne operacije. Pojava simbolike (semiotike) funkcije koja pored jezika ukljuuje mentalne predstave, odloeno podraavanje - oznaava razvoj novog stadijuma na kome dete koristi simbole i nije vie ogranieno na radnju. Na ovom stupnju dete mora da pojmovno rekonstruie sve to je u senzomotornom periodu nauilo na nivou radnji i izgradilo pomou shema. U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi do "interiorizacije" radnje. To vodi razvoju sposobnosti anticipacije: predvianju posledica svojih akcija i akcija predmeta. Oko etvrte godine poee mentalno razvrstavanje objekata to oznaava poetke klasifikacije. Meutim, intuitivnim miljenjem dominiraju perceptivna iskustva. Pijae to ilustruje ogledom sa presipanjem tenosti (perli) gde dete koje je ovladalo konstantnou percepcije ne moe da proiri to saznanje na kolekciju objekata (slika 15).

Slika 15: Pribor za ispitivanje konzervacije koliine materije U gornje dve ae se do pola sipa tenost (sok) sve dok se dete (ispitanik) ne saglasi da u obe ae ima isto soka. Nakon toga se sok isputa u ae ispod (drugi red) i dete pita: "Da li u obema aama ima isto soka da se pije?" Nakon odgovora tenost se isputa u ae na dnu (koje su istog oblika i veliine kao prvi par na vrhu).

Nalazi eksperimenta pokazuju da dete staro 4-5 godina izjavljuje da je u drugom redu vie soka u ai koja je uska i visoka - nadvladao je perceptivni efekat i dominacija centracije: obraanje panje samo na jednu karakteristiku (dimenziju) ae. Do promene miljenja deteta ne dovodi ni ponavljanje ogleda. Karakteristike preoperacinog miljenja su: dominacija elja, zavisnost od opaajnog iskustva, korienje vlastitog gledita (egocentrizam), u miljenju (objanjavanju) ne koristi indukciju (od pojedinanog ka optem) i dedukciju (od opteg ka pojedinanom) - u miljenju dominira transdukcija: od pojedinanog ka pojedinanom, zbog ega izostaje pravo objanjenje pojave.
Naputanje egocenrizma (decentracija) je mnogo tea i vremenski dua na planu reprezentacije nego na planu akcije (gde je trajala bar 18 meseci). Pijae navodi sledei primer: dete e tek oko 4-5 godine znati da pokae svoju "desnu" i svoju "levu" ruku, iako ih moda razlikuje ve od stadijuma akcije; ali iako zna da primeni ove pojmove na svoje telo, trebae mu jo dve ili tri godine da shvati da je drvo vieno, pri odlasku, na desnoj strani puta, pri povratku sa leve strane, ili da se desna ruka osobe koja sedi naspram deteta, nalazi naspram njegove leve ruke. Jo

63

mu vie vremena treba da prihvati da objekt B koji se nalazi izmeu A i C moe u isto vreme da bude desno od A i levo od C (Pijae, 1990).

Intuitivno miljenje dovodi do delimine akomodacije. Na primer: ako se u cev stave bela, crna i uta kuglica dete e predvideti da e se na izlazu kuglice pojaviti istim redosledom. Meutim, ako se cev obrne za 1800 ono to vie nije u stanju. U prvom sluaju dete je uspelo jer interiorizovane slike opaaja i pokreta produavaju senzomotorne sheme; u drugom sluaju deju intuiciju ograniava nedostatak reverzibilnosti: da se pored anticipiranja nastavka akcije mogu rekonstruisati njena prethodna stanja i ponititi transformacije vraanjem (u mislima) na poetak. Na ovom stupnju dete obrazuje strukture kvalitativnog identiteta, ali u ovim preoperacionim funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir nekoliko aspekata situacije, jo nije dostiglo logiku reverzibilnosti.

3. Stadijum konkretnih operacija (7/8 - 11 g)

U ovom stadijumu javljaju se celovite strukture grupisanja (serijacija, klasifikacija, korespondencija) koje omoguavaju kvantifikovanje, reverzibilno miljenje i nastajanje pojmova konzervacije. Intuicije (interiorizovani opaaji) se preobraavaju u operacije im obrazuju celovite sisteme koji su kompozabilni i reverzibilni. Reverzibilnost konkretnih operacija znai da se one mogu odvijati u dva smera, tj. da mogu biti invertovane, obrnute. Npr. logiko ili matematiko spajanje (sabiranje) moe da se preokrene u razdvajanje (oduzimanje). Dete koje konkretno operacionalno reava problem jo uvek je usredsreeno na manipulisanje stvarima, bez obzira to ih zamilja. Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje su postale reverzibilne i one su meusobno usklaene jer obrazuju sistem za koji u celini vae ista pravila. To je preduslov da nastanu logike operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije (pomeranja, dcalage) materije oko 7-8 godine, teine oko 9-10 godine i zapremine oko 11-12 godine), klase objekata i odnosi meu njima. Konzervacija je razumevanje da se kvantitativna svojstva predmeta (broj, koliina, teina, zapremina itd.) ne menjaju uprkos promenama u njegovom spoljanjem izgledu. Prema Pijaeu pojmovi konzervacije predstavljaju podvrgavanje percepcije razumu, odnosno shvatanje razlike izmeu onoga kako pojave izgledaju i onoga to stvarno jesu. Formiranje konzervacija detetu olakava shvatanje i primena dva vana logika principa. Prvi je ekvivalentnost: ako je A = B, a B = C, onda je i A = C. Da bi se pokazala istinitost ovog logikog pravila nije neophodno provoditi merenje. Drugi princip sastoji se u tome da dete shvata da objekti imaju nekoliko merljivih karakteristika koje se mogu nalaziti u razliitim odnosima, i da na to treba obratiti panju (decentracija). Sada dete shvata da se mnogi termini kao to su "vii" "krai", "tamniji", odnose ne samo na karakteristike objekata ve i na uzajamne odnose meu njima. Poimanje relativnosti odnosa omoguava detetu da istovremeno posmatra nekoliko objekata i uporeuje ih meu sobom.
Na stadijumu konkretnih operacija u ogledu presipanja tenosti (slika 40) dete od 7-8 godina rei e "isto je soka", "samo smo ga presipali", "nita nismo dodali ni oduzeli (prosti ili zbirni identitet); "moemo vratiti kao to je bilo ranije" (reverzibilnost inverzijom); "aa je via ali i ua, pa je to onda isto" (kompenzacija ili reverzibilnost reciprociteta odnosa).

Pijae poinje od ogleda o konzervaciji jer mu se ini da su oni najbolji znak za prirodnu, a ne samo logiku realnost operacija (interiorizovana akcija koja je postala reverzibilna). Logika definicija: operacija je ono to transformie stanje A u stanje B, ostavljajui prilikom transformacije bar jedno svojstvo invarijantnim, sa moguim vraanjem B u A koje ponitava transformaciju. 64

Nain ispitivanja konzervacije

Ogledi sa glinenim lopticama

Ovim ogledima se ispituje konzervacija materije, teine i zapremine - preinaavanjem oblika loptice. Za svaki od prouavanih pojmova naena su tri nivoa: - nekonverzacija, - prelazni stupanj, i - konzervacija.
Slika 16: Zadaci za ispitivanje pojmova konzervacija
2

Na poetku se detetu pokau 2 predmeta koja su ista po nekoj kvantitativnoj osobini (koliini, teini itd.) i po izgledu. Detetu se postavlja pitanje da li su predmeti po toj osobini jednaki. Kada dete potvrdi, pred njegovim oima se izgled jednog predmeta izmeni. Detetu se ponovo postavlja pitanje da li su predmeti jednaki po toj kvantitativnoj osobini (koliini, ili teini itd.) Dete na preoperacionom stadijumu smatra da predmeti vie nisu jednaki po kvantitativnoj osobini, jer njegovim rezonovanjem dominira percepcija i jer se usredsreuje na samo jednu dimenziju predmeta (tipini odgovori: ovde ima vie plastelina jer je deblje, ovde ima manje vode jer je nie). Dete na stadijumu konkretnih operacija poseduje pojam konzervacije, odnosno shvata da kvantitativna svojstva predmeta ostaju ista uprkos promenama u njihovom spoljanjem izgledu.
2 Na stadijumu konkretnih operacija deca daju tane odgovore jer shvataju da svojstva predmeta ostaju ista uprkos promenama u njihovom spoljanjem izgledu; miljenje je reverzibilno i deca koriste operacije: (a) prosti ili zbirni identitet, (b) reverzibilnost inverzijom i (c) kompenzaciju ili reverzibilnost reciprociteta odnosa.

65

Konkretne operacije ine prelaz izmeu akcija i optijih logikih struktura (formalnih operacija) koje sadre kombinatoriku i strukturu "grupe" koja povezuje dva mogua oblika reverzibilnosti. Nalazi pokazuju da se i konkretne operacije mogu koordinirati u celovite strukture koje Pijae naziva "grupisanja" jer stvaraju postepena povezivanja i sadre kompozicije direktnih operacija. Vrste konkretnih operacija Serijacija Klasifikacija Matrice klasa Matrice relacija Formiranje pojma broja i aritmetikih operacija Operacije koje se odnose na vreme, prostor i sluaj (tzv. infralogike operacije) Serijacija (oko 7. godine) je sposobnost sreivanja objekata po nekom merljivom parametru. Sistematska serijacija zahteva razumevanje dvostruke relacije > i < (reverzibilnost redosleda). U procesu serijacije koristi se sistematska metoda kojom se neorganizovani elementi sreuju po rastuoj ili opadajuoj veliini: porede se dva po dva elementa, najpre najmanji, a zatim najmanji od onih koji ostaju. Metoda je operacionalna jer se primenjuje reverzibilnost putem reciprociteta: ma koji element unapred je shvaen kao istovremeno vei od prethodnog i manji od sledeeg. Na istom uzrastu (7. ili 8. godina) dete izvodi serijalne veze: dete sreuje ljudske figure po veliini i dodaje im odgovarajue tapove. Serijacija pokazuje da je dete ovladalo principom tranzitivnosti, deduktivnom kompozicijom, koja omoguava prohodnost odnosa bez ukazivanja na meru tih odnosa: ako je A > B, a B > C, onda (mora biti da) je A > C. Klasifikacija (oko 8. godine) je mentalna operacija kojom se grupiu predmeti u odreene klase prema datom kriterijumu, na primer: "Stavi zajedno ono to je isto". Klasifikacija predstavlja uklapanje delova u celinu ili, obratno, rastavljanje celine na delove. Principi klasifikovanja: - Klase su uzajamno iskljuive - Svi lanovi jedne klase imaju jedno ili vie zajednikih svojstava (intenzija klase) - Moguno je nabrojati sve lanove klase (obuhvat ili ekstenzija klase) Naini ispitivanja klasifikacija Klasifikacija se ispituje tako to se deci prikau razni predmeti (npr. geometrijske figure, ivotinje, kuni predmeti itd.) i trai da stave zajedno stvari koje su sline 1. Nivo figuralnih kolekcija: dete stavlja elemente zajedno zato to se slau iz bilo kog razloga, ukljuujui i slinost (npr. eksere i eki, ili stavlja trougao na kvadrat da bi napravio kuu). 2. Nivo nefiguralnih kolekcija: Predmeti koji su meusobno slini se raspodeljuju na male gomile (npr. kvadrati). Kada ve konstruiu jednu gomilu deca uspevaju da je podele u potkolekcije (npr. mali i veliki kvadrati) ili da je spoje sa drugim kolekcijama (npr. spoje kvadrate i pravougaonike nasuprot krugovima)

66

Na stadijumu konkretnih operacija dete konstruie odmah hijerarhijske klasifikacije sa naizmeninim kombinovanjem silaznih (deljenje na potkolekcije) i uzlaznih (postupno spajanje potkolekcija) postupaka. Osim toga, na stadijumu konkretnih operacija dete shvata logiki odnos inkluzije izmeu nadreene klase i njoj podreenih klasa i shvata kvantifikaciju inkluzije (da je podreena klasa manja od nadreene klase jer je njen deo). Kvantifikacija inkluzije je shvatanje da je podreena klasa deo nadreene klase i da je manja. Ispituje se tako to npr. detetu pokaemo deset drvenih perli od kojih je sedam crnih i tri bele. Postavimo pitanja: da li ima vie crnih ili belih perli, da li ima vie drvenih ili crnih perli. Dete na preoperacionom stupnju tvrdi da ima vie crnih nego drvenih perli, jer se usredsreuju (centriraju) na delove i ne porede celinu (koja je u opaaju razruena) sa delovima. Dete na stadijumu konkretnih operacija moe istovremeno da misli i o celini i o delovima, na osnovu reverzibilnosti miljenja, i shvata da drvenih perli ima vie, jer deo (potklasa) ne moe biti vei od celine. Na stadijumu konkretnih operacija deca ve otkrivaju da odreene karakteristike objekta mogu istovremeno pripadati u nekoliko kategorija, to Pijae oznaava kao manipulaciju klasa i odnosa. I serijacija i klasifikacija poivaju na aditivnim operacijama, bilo sa relacijama bilo sa klasama. Ovde se spontano javljaju i multiplikativna grupisanja koja se odnose na vie serijacija ili vie klasifikacija istovremeno.

Primer multiplikativne klasifikacije: Devojica od 6;6 g klasifikuje kvadrate i krugove, i jedni i drugi su crveni i plavi; poinje sa kolekcijama oblika kvadrati i krugovi, zatim ih deli prema boji (crveni i plavi), tada zapaa da se crveni i plavi mogu spojiti nezavisno od oblika i stavlja crvene krugove ispod crvenih kvadrata, a plave krugove ispod plavih kvadrata to predstavlja tabelu sa dva ulaza. Pokazuje: Ovde su okrugli a ovde etvrtasti (horizontalno), ovde crveni a ovde plavi (vertikalno).
Meutim, konkretne operacije su jo uvek vezane za same objekte, moraju imati predstavni i opaajni identitet, i zbog toga ne sagledavaju sve mogunosti transformacije. One se jo ne odnose na verbalno iskazane hipoteze. Dete na ovom stadijumu ima tekoa da rei takav zadatak: "Edita je via od Suzane, Lili je nia od Suzane. Ko je najvii?" Meutim, ako je problem zadan slikom na kojoj su tri devojice i postavi isto pitanje - odgovor je detetu (smeno) lak. Pojam broja je kod deteta u neposrednoj vezi sa stvaranjem serijacije i ukljuivanjem (inkluzijom) klasa. Broj je originalna nova sinteza koja se obrazuje u uskoj vezi sa serijacijom i klasifikacijom; pojam broja nastaje kao sinteza redosleda nizanja sa inkluzijom (ukljuivanjem, obuhvatanjem): [{ (1) 1}]. Dakle, dete ui brojeve prema redosledu njihovog nizanja, a taj niz predstavlja prirodnu operacionu strukturu. (Prebrojavanje je fizika akcija a sabiranje mentalna operacija koja ima sistem i pravila). Merenje je prostorna operacija: sinteza deljenja i premetanja. Operacija merenja nastaje oko 7. ili 8. godine i prethodi joj niz faza spontanog dejeg merenja. - Operacija deljenja kontinuuma, odgovara inkluziji, i poiva na blizinama, a ne na slinostima; - sreivanje delova, to odgovara serijaciji; i - sinteza deljenja i premetanja = merenje. 67

Operacione strukture koje se tiu prostora su: topoloke operacije - konstruisanje redosleda i konzervacije blizina; euklidovske strukture - operacione konstrukcije konzervacije duina, povrina i zapremina kao i izgraivanje sistema koordinata (horizontalnih i vertikalnih); projektivne strukture - transformacije perspektiva. Operacije koje se tiu vremena obuhvataju operacije sreivanja: nizanje dogaaja prema njihovom redosledu; operacije deljenja i uklapanja: podele intervala vremena (trajanja) i uklapanje manjih intervala u vee; vremenska metrika: odabiranje jednog intervala kao jedinice i njegovom nanoenju na druge intervale (sinteza deljenja i premetanja). Pojam brzine - dete (8. g) najpre poredi brzine dva pokretna tela i smatra da je bre ono koje pretekne drugo (ne uzima u obzir preeni put). Na uzrastu od 10. -12. godine pojam brzine se izgrauje u svom metrikom obliku povezivanjem vremena (trajanja) i preenog puta; metrike operacije se mogu odnositi i na jedno pokretno telo ija je brzina odreena relacijom = s/t. Ogranienja miljenja na stadijumu konkretnih operacija Operacije su samo parcijalno povezane (npr. nema integracije negacije i reciprociteta koji predstavljaju dva oblika reverzibilnosti). Konkretne operacije su misaone operacije o realnim predmetima ili njihovim intuitivnim zamenama, ali nisu operacije pomou iskaza dete ne moe da izrauna sva mogua reenja problema sa kojim je suoeno. Konkretne operacije nisu nezavisne od sadraja (formiraju se postepeno, od jednog domena ka drugom).

4. Formalne operacije (posle 11/12. g)

Na stadijumu formalnih ili propozicionih operacija dete je sposobno da koristi hipotetiko-deduktivno miljenje: da manipulie postavkama, idejama i zakljuuje na osnovu verbalnih iskaza. Sposobnost formalnog rasuivanja omoguena je odvajanjem forme ovih operacionih struktura od sadraja. To znai dete nije vie prinueno da rasuuje neposredno na konkretnim objektima ili manipuliui tim objektima ve je u stanju da na osnovu znaenja rei na mentalnom planu operie i zamilja reenja raznovrsne transformacije i uz to d logiku interpretaciju rezultata ovih ispitivanja. Osim toga da bi proveravala hipoteze, uspostavila vezu izmeu hipoteze i zakljuka, osoba mora biti "sposobna za izvoenje "operacije operacija". Glavna obeleja formalnih operacija su (a) kombinatorika i (b) grupa dve reverzibilnosti (negacija i reciprocitet), INRC - grupa etiri transformacije. Kombinatorika predstavlja generalizaciju operacija koje su steene u stadijumu konkretnih operacija, jer se na ovom stadijumu pored kombinovanja objekata, kombinuju sudovi operacijama hipotetiko-deduktivnog miljenja. Slino je i sa grupom dve reverzibilnosti (inverzija N i reciprocitet R; I je direktna operacija ili "identina transformacija", a C je korelativna ili dvojna transformacija, tj. inverz reciproka).
Na primeru klackalice (slika 17) moe se ilustrovati obrazovanje operacione sheme grupe INRC (I/R = C/N: poveane teine prema smanjivanju udaljenosti jednako je poveanju udaljenosti prema smanjivanju teine).

68

Slika 17: Klackalica koju treba dovesti u ravnoteu

Tipovi zadataka ije reavanje omoguavaju formalne operacije Kombinatorika objekata i kombinatorika iskaza Proporcije Dvostruki sistem referenci Razumevanje hidrostatike ravnotee Pojmovi verovatnoe Eksperimentalno miljenje itd.
Kombinatorika objekata

Npr. damo detetu etone u vie razliitih boja (oblika):

zahtevajui od njega da ih kombinuje u grupama dva po dva. Dete na nivou konkretnih operacija e uspeti da napravi samo nekoliko kombinacija, radei pokuajima i pogrekama. Npr.

Dete na nivou formalnih operacija e pristupiti problemu sistematski i realizovati sve kombinacije:

Kombinatorika iskaza

Osoba na stadijumu formalnih operacija je sposobna da kombinuje ideje, ili hipoteze, u obliku afirmacija, ili negacija i da tako upotrebljava logiku iskaza: operacije kao to su implikacija (ako... onda...), disjunkciju (ili... ili... ili oba), ekskluziju (ili... ili...) itd.
Proporcije

Pojam proporcije se javlja od 11-12 godina u razliitim podrujima najpre u kvalitativnom, logikom obliku, a zatim u kvantitativnom obliku. Primer vage (slika 18): Dete poinje da shvata da se polazei od dve jednake teine (T) na istom rastojanju (D) od centra, ravnotea odrava pri smanjivanju, ali udaljavanju jedne i pri poveanju i pribliavanju centru druge veliine (T/D=2T/2D)

69

Slika 18: Vaga

Dvostruki sistem referenci

Dete na stadijumu formalnih operacija shvata da igraka koja se kree u jednom smeru po daici koja se kree u suprotnom smeru ostaje nepomina u odnosu na spoljanju taku zato to kretanje daice kompenzuje kretanje igrake

Slika 19: Podloga i igraka kreu se u suprotnim smerovima

Razumevanje hidrostatike ravnotee

U jedan krak cevi oblika slova U koja je do polovine napunjena tenou razliite gustine (voda, alkohol, glicerin) stavimo klip i optereujemo ga razliitim teinama, a ispitanik treba da predvia podizanje nivoa tenosti u drugom kraku. Mala deca ne razumeju akciju i reakciju, tj. misle da e teina tenosti delovati u istom smeru kao i teina klipa. Na nivou formalnih operacija osoba razlikuje i koordinira delovanje teine klipa I, njenog inverza N (uklanjanje teine), reakciju tenosti R, koja deluje suprotno od I i inverza C (smanjivanje teine tenosti) koje deluje u istom smeru kao I.
Pojmovi verovatnoe

Osobe na stadijumu formalnih operacija postaju sposobne da procene verovatnou da se iz kutije koja sadri npr. 3 crvene, 2 plave i 4 ute kuglice izvuku dve kuglice iste boje. Ovo je mogue na osnovu kombinatorike koja prua uvid u sve mogue asocijacije datih elemenata i shvatanja proporcija (shvatanje da je npr. verovatnoa 3/6 jednaka 2/4) 70

Eksperimentalno miljenje

Propozicionalne kombinacije predstavljaju osnovu eksperimentalnog duha koji se formira na ovom stadijumu, a koji predstavlja sposobnost osobe da diferencira faktore, postavlja i proverava hipoteze i tako vri indukciju zakona. Ovo se moe ilustrovati u eksperimentu sa klatnom i u eksperimentu o elastinosti.
Eksperiment sa klatnom

Od deteta traimo da odredi od kojih faktora zavisi frekvencija oscilacije klatna. Pokaemo mu da se kratko, teko klatno brzo njie, a da se dugaako, lagano klatno sporo njie. Deca na preoperacionom stadijumu obraaju panju samo na jedni dimenziju: rei e da se krae klatno njie bre, ili da se tee klatno njie bre (zavisno od toga ta im se opaajno namee). Deca na stadijumu konkretnih operacija e rei da se krae i tee klatno njie bre jer to opaaju, ali ovo nije taan odgovor, jer je teina zapravo irelevantna.
Slika 20: Klatno

Adolescenti na stadijumu formalnih operacija se oslobaaju od prevlasti dva posmatrana sluaja (kratko/teko i dugako/lako) i vide ih kao dve od 4 mogue kombinacije varijabli teine i duine, od kojih svaka ima po dve vrednosti. Oni e rei da odgovor mogu dati kada empirijski provere i dve prethodno neisprobane kombinacije (kratko/lako i teko/dugako). U osnovi njihovog rezonovanja je sistematska kombinacija faktora, iz koje izvode hipoteze i proveravaju ih.
Psiholoke posledice dostizanja formalnih operacija

Na stadijumu formalnih operacija se saznajno polje proiruje sa domena realnosti na domen mogunosti (stvarnost se shvata kao jedna od mogunosti) to dovodi do osobenosti ponaanja adolescenata u celini: osporavanje postojeeg, bunt, isprobavanje raznih uloga, traenje linog identiteta, stvaranje teorija (npr. filozofskih, sociolokih, religioznih) itd.

Postformalno miljenje odraslih

Savremeni razvojni psiholozi, koji prouavaju psihologiju odraslih, na bazi empirijskih istraivanja, smatraju, da se miljenje u odraslosti moe razvijati u smeru vee sloenosti od onog, karakteristinog za formalnologiki stadijum koji je Pijae opisao kao razvojno najvii. Postformalno miljenje odraslih bi u poreenju sa formalnologikim bilo fleksibilnije i na nove naine prilagoeno

71

svakodnevnom ivotu. Odrasli razvijaju naine miljenja, koji su kvalitativno drugaiji od konkretnog ili formalnologikog, vezani pre svega za konkretni profesionalni i socijalni kontekst, u kome deluju. Kao ilustraciju razvoja postformalnog miljenja odraslih navodimo ejovu stadijalnu teoriju kognitivnog razvoja koja obuhvata itavu ontogenezu: stadijum sticanja znanja (detinjstvo i adolescencija), stadijum upotrebe (rana zrelost), stadijum odgovornosti (srednja i pozna zrelost), reintegrativni stadijum (starako doba). ejova teorija sve Pijaeove stadijume stavlja u "stadijum sticanja", a dalji kognitivni razvoj posle adolescencije prikazuje kroz naredna tri stadijuma iji nazivi ukazuju da je autor svoje empirijske nalaze interpretirao kao promene u raznovrsnosti upotrebe intelekta uz razvoj novih saznajnih kompetentnosti u razliitim periodima odraslosti (Schaie i Willis, 1991). (ire o ovome videti u poglavlju Odraslo doba u ovoj knjizi).

Pojam uzronosti Pijae je ispitivao kako deca shvataju i objanjavaju prirodne pojave, tumae nastale promene. Na osnovu toga tvrdi da postoji razlika u pogledu funkcionisanja dejeg miljenja i u pogledu logike (logiki egocentrizam) kojom deca dolaze do tih shvatanja, u poreenju sa miljenjem odraslih.
Pratei razvoj shvatanja kauzalnih odnosa Pijae nalazi sedamnaest oblika ispoljavanja dejih objanjenja: 1. motivacioni uzrok - psiholoka kauzalnost: sve to se deava prouzrokovao je ovek; 2. finalizam - "reka tee da bi stigla u jezero"; 3. fenomenalizam - "kamen tone zato to je crn"; 4. participacija - "senke u sobi se stvaraju zbog senki napolju"; 5. magijska uzronost - desie se ono to ja (neko) pomisli (kae); 6. moralna uzronost - amac pliva da se ljudi ne udave; 7. artificijelizam - prirodne pojave i objekte stvara ovek; 8. animizam - predmeti su ivi, imaju unutranje "motore" koji im daju snagu; 9. dinamika uzronost - odbaen je animizam ali predmeti i dalje imaju neku unutranju snagu; 10. reagovanje okoline - predstavlja prvo deje fiziko objanjenje u traenju odgovora "kako" (pedale pokreu bicikl); 11. mehanika uzronost - (7-8 godina) odbacuje se dinamizam i okolina, uzrok je spoljanje dejstvo (oblake goni vetar); 12. uzronost nastajanja - rasta tela jednih iz drugih (oblaci su nastali iz dima); 13. spajanje elemenata - stvari ne rastu ve nastaju od sitnih delova (sunce od oblaka koji se kotrljaju); 14. sheme kondenzacije, zgunjavanja - kamen je nabijena zemlja; 15. objanjavanje atomskim sastavom - kamen je od zrnaca peska; 16. prostorno objanjenje - (9-10 godina) vode ima vie jer je podie zapremina potopljenog tela; 17. objanjenje posredstvom logike dedukcije - (10-11 godina) to je prava uzronost, deca tano odgovaraju zato je u spojnim sudovima nivo vode isti. Mnogi autori su u svojim ispitivanjima proveravali Pijaeove zakljuke. Meu njima su zapaena istraivanja M. Joviia (1974) koji je ukazao da je bitan sadraj miljenja - ta deca objanjavaju i koliko je to pojava koja je bliska dejem iskustvu. Pravilna objanjenja 72

dete najpre nalazi u predmetnoj delatnosti, zatim za pojavno (perceptivno) date situacije i objekte, pa tek onda za ono to je verbalno dato. Jovii (1974) je utvrdio stupnjeve u razvoju kauzalnosti: - odsustvo bilo kakvog shvatanja uzronosti (do 4. godine); - dete navodi uzrok - bez objanjenja kako deluje (4 i 5 godina); - shvatanje kauzalnih odnosa - kako uzrok izaziva posledicu, ali od 5-8 godine odgovori su esto netani i zasnivaju se na ulno-konkretnom obliku eksplikativnog principa; od 8. godine objanjenja su sve tanija i ne oslanjaju se samo na pojavno dato ve je shvatanje uzrono-posledinih veza zasnovano na fizikim uzrocima i simbolikim komponentama. Savremeni razvojni psiholozi (Wellman, 1990). ukazuju da meu zaetnike prouavanja teorije uma moemo uvrstiti Pijaea (1939), jer je sa postavljanjem pitanja detetu, kao to su Odakle dolaze snovi? ta misli o tome?, upuivao ih ka poimanju (svesnosti) svojih mentalnih procesa i mentalnih procesa drugih. Na osnovu odgovora je zakljuio, da deca do este godine starosti ne prave razliku izmeu miljenja odn. snova i realnih fizikih entiteta. Pijae je takav nain miljenja nazvao realizmom.

Odnos jezika i miljenja s genetikog stanovita

Pijae polazi od odnosa jezika i miljenja i razmatra ga sa take gledita obrazovanja inteligencije i, naroito, logikih operacija.
I. Miljenje i simbolika funkcija

Nastankom govora uoavamo novine u razvoju inteligencije: - akcionoj inteligenciji dodano je miljenje, i - objekte i dogaaje umee u konceptualni i relacioni okvir, ali, Pijae istie, da nije samo usvajanje jezika odgovorno za preobraaje. Navedene novine moemo smatrati poetkom reprezentovanja i reprezentacione shematizacije - ali osim govora (sistema znakova) tome su izvor i simboli - simbolika igra, odloena imitacija i mentalne slike. Dakle, simbolika funkcija je ira od jezika. Ona se sastoji u razdvajanju oznaka od oznaenog. Pijae zakljuuje da miljenje prethodi govoru - a govor temeljno preobraava miljenje, preko razvijenije shematizacije i pokretljivije apstrakcije.
II Jezik i "konkretne" logike operacije

Da li je jezik izvor logikog miljenja? Ili, na ovom stadijumu: je li jezik izvor, klasifikacija, serijacija, i sl. Ove operacije predstavljaju koordinaciju meu akcijama pre nego to se transponuju u verbalni oblik. Jezik e samo proiriti njihovu mo i pruiti im pokretljivost i optost.
III. Jezik i logika iskaza

Ako konkretne operacije klasa i relacija vode svoje poreklo iz senzomotornih koordinacija spajanja i razdvajanja - propozicione operacije ("logika iskaza") predstavljaju autentini proizvod samog jezika. Ali, da li je to dovoljan uslov? Ili je bolje rei da verbalno miljenje dovrava, strukturaciju koja vodi poreklo iz prethodnih stadijuma? 73

Za oba vida celovitih struktura formalnih operacija (kombinatoriku i INRC) nalazi ukazuju na uzajamno dejstvo jezikih mehanizama i operacionih mehanizama. I ovde je jezik neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophodan za: (1) simboliko saimanje - da integrie skup uzajamno zavisnih transformacija; (2) drutvenu regulaciju - da obezbedi interindividualnu razmenu i saradnju. Zakljuak: Izmeu jezika i miljenja postoji genetiki krug, uzajamno zavisno delovanje obrazovanje i napredovanje. No, oba lana zavise od same inteligencije koja prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u slubi same inteligencije.

Pedagoke implikacije Pijaeove teorije

Pijae u svom uenju posebno istie potrebu za razvijanjem kognitivne organizacije linosti uenika. On zamera tradicionalnoj koli to se ogledi izvode pred detetom, ono smo nije eksperimentator. Pijae se zalae za kolu u kojoj e nastavnik kombinovati usmeravanje i samostalan rad uenika, koristiti unutranje potkrepljivae - kroz samoregulaciju; ako je dete eksperimentator onda su putevi za razvijanje radoznalosti otvoreni: jedan reen problem otvara i privlai na nove probleme - to je put koji vodi i razvoju eksperimentalnog miljenja (prema Evansu, 1988, str. 62-63). Autori koji se bave izuavanjem obrazovnih implikacija Pijaeove teorije iz nje izvode principe znaajne za unapreivanje vaspitno-obrazovnih postupaka Uenje mora biti aktivan proces - poto je znanje jedna unutranja konstrukcija (Kami, 1971). To nam blie govori i zato je u obrazovnoj praksi najvanije uiti decu kako da misle (Furth, 1970) - razvijati kognitivne strukture. Jer, ako nema odgovarajuih kognitivnih struktura - ni specifine informacije ne mogu biti osmiljene, uklopljene. To istovremeno, znai, i obavezuje nastavnike da pri izboru gradiva i naina njegovog reprezentovanja vode rauna o nivou razvijenosti mentalnih shema (struktura) uenika mogunostima asimilacije. Za Pijaea saznavanje uvek ukljuuje mentalnu operaciju koja omoguava transformaciju i integrisanje nove informacije u ve postojee strukture. Uoljivo je da time Pijae ukazuje da usvajanje novog znanja sutinski zavisi od kognitivne organizacije svakog uenika, ime prua podrku onim autorima koji se zalau za individualizaciju nastave. Pijae ukazuje na nedovoljnosti S R eme i predlae S R ili S (AT) R, gde je A = asimilacija drai A u strukturu T. Asimilacija je uvek praena akomodacijom - shema ili struktura se, manje ili vie, menja pod dejstvom objekta koji se asimilira. Tako dolazi do kognitivne adaptacije, uspostavljanja ravnotee. Ravnotea koja se uspostavlja i nije nikad stabilna pa su potrebne nove adaptacije. Meutim, prethodno se preinaava uz bolju organizaciju. To dovodi do toga da se mentalni razvoj kree u smeru sve stabilnijeg uravnoteavanja, istie Pijae (1978, str. 9). Intelektualni razvoj usmeren je prema logiko-matematikim strukturama. Pijae razlikuje: (a) fiziko iskustvo, koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta apstrahovanjem jednih a zanemarivanjem drugih svojstava; (b) logikomatematiko iskustvo, gde je saznanje dedukcijom izvueno iz operacije koja se vri na objektima. Iz ovog proizilaze znaajne implikacije za obrazovanje: 74

 Za sticanje "fizikog iskustva" u procesu nastave dovoljno je obezbediti potrebne materijale i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta. Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksivna apstrakcija koja je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogauje novim elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu strukturu. Pored fizikog i logiko-matematikog iskustva u koncept znanja su takoe ugraena i socijalna iskustva, izmeu same dece i dece i odraslih. Kami (1971) naglaava razliku izmeu otkria (discovery), pri sticanju fizikog iskustva, i izuma (invent), koji je neophodan za sticanje logiko-matematikog iskustva. Zakljuak je da logiko-matematike strukture ne moemo ueniku dati u gotovom stanju - on ih mora sam stvarati. Pijae naglaava da je upravo u tome klju konstruktivnog karaktera uravnoteavanja pomou autoregulacije. Hant (Hunt, 1961) poredi asimilaciju sa funkcijom transfera: postojee strukture se primenjuju na nove informacije i ostaju nepromenjene; dok akomodaciju poredi sa funkcijom vebe: ona dovodi do promena/razvoja kognitivnih struktura koje omoguavaju bolju adaptaciju subjekta u okolini. Meninska (1981) istie da je Pijae svojim uenjem o usmerenosti intelektualnog razvoja i nainom klasifikacije iskustva razreio konflikt teorija uenja o reaktivnoj aktivnoj ulozi uenika, jer su ta iskustva - fiziko (reaktivno) i logiko-matematiko (aktivno) - u procesu obrazovanja povezana i prepliu se. Za Rubintajna (1981) Pijae u svom uenju "izvanredno razotkriva ulogu operacija, delatnosti subjekta koji misli" - to je "klju za pravu teoriju miljenja". Pijae istie da je pojava neravnotee - potreba za novom adaptacijom - motivacioni faktor razvoja. Ona je doivljena od strane uenika kao kognitivni konflikt. Kognitivni konflikt moe nastati izmeu subjekta i objekta ili razliitih podsistema subjekta. Konflikti su pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i uspostavi ravnoteu. Za razvoj je najpovoljnije ako dolazi do umerenog stepena neravnotee - koja budi aktivnost i dozvoljava samostalno dolaenje do reenja problema. To razvija interesovanje i poveava unutranju motivaciju, ali razvija i osetljivost za probleme - to je preduslov za razvijanje individualnih potencijala. Iz ovog proizilazi da se u procesu nastave araniranjem kognitivnih konflikta, po navedenom principu "umerene diskrepance", uvode istinski pokretai razvoja uenika. To bi bio jedan od naina razvoja kognitivnih struktura, koje postaju sve vie predmet istraivanja od strane autora koji ele da razviju programe kojima se obogauju sposobnosti uenika i kreativni procesi kod uenika - kojima se poveava transferna vrednost nastave.

Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea

Mnogi istraivai su u svojim proverama Pijaeovih postavki doli do nalaza koji se razlikuju od njegovih to je bio povod za dopune ili kritike stavova i zakljuka koji su iz njih izvedeni. Veina autora je zadatke, sa kojima je Pijae utvrdio razvoj misaonih operacija, kritiki ocenjivalo kako u pogledu jezikih formulacija u pitanjima, koja je postavljao detetu u toku reavanja zadatka, tako i u pogledu sadraja i strukture zadatka i njihove primerenosti detetu. Kada su istraivai promenjene zadatke, sa kojima su inae merili iste misaone operacije kao i Pijae (npr. zadatke za utvrivanje konzervacije, inkluzije klasa, stepena egocentrinosti miljenja i mogunosti decentracije miljenja), upotrebili kod jednako stare dece, dosledno su dobili vie rezultate. To ukazuje na vii stepen misaone kompetentnosti deteta, nego to su na osnovu svojih empirijskih ispitivanja izvestili Pijae i njegovi saradnici. 75

Posebno su naene razlike koje se odnose na detetov preoperacioni stadijum miljenja, to stavlja pod sumnju Pijaeove zakljuke o kognitivnim mogunostima predkolskog deteta. Kao diskutabilna pitanja javljaju se shvatanja o egocentrinosti, mogunostima serijacije, klasifikacije i konzervacije koliine deteta ovog uzrasta.
Donaldson je sa saradnicima (1978) proveravala egocentrinost, zakljuak Pijaea da deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" (slika 21). Slika 21: Pijaeov zadatak "Tri brda'' za proveru egocentrinosti

Ispred deteta na stolu je model tri planine i fotografije, na kojima su te tri planine slikane sa razliitih pozicija. Detetov zadatak je, da meu fotografijama najpre izabere onu, na kojoj su planine prikazane tako, kako ih vidi lutka, koja sedi naspram njega. Zakljuak Pijaea izveden iz nalaza ogleda bio je da deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" zbog centracije nesposobnosti da se stavi na poziciju drugog. U svojim eksperimentima (Hjuz i Donaldson, 1978, 1979) pred dete stavljaju ukrtene pregrade i dve lutke: jedna - policajac, druga deak. Ovi zadaci su ipak bili istovremeno interesantniji za decu i zahtevali su njihovu veu socijalnu angaovanost i autori su dobili znatno drugaije rezultate. U poetnom ogledu (slika 22a) policajac je u poziciji da "vidi" pregrade B i C; eksperimentator stavlja lutku deaka u pregradu A i pita dete da li ga policajac vidi; to se pitanje ponavlja i kad se lutka deaka premesti u pregrade C, B ili D. Zatim se policajac premeta na poziciju da vidi pregrade A i B i od deteta trai da sakrije lutku deaka od policajca. Slika 22: Skrivanje lutke od policajca

Nalazi pokazuju da to deca uspeno ine i vrlo retko gree. Zatim je u eksperimentu uveden i drugi policajac (videti sliku 22 b) ali i sada 90% ispitanika na uzrastu od 3;6 do 5;0 godina reava zadatak. U zadatku slike 22c 73% dece je pravilno prepoznalo kvadrate D i F kao "skrivene" prostore. U sloenijoj situaciji (slika 22d) 70% ispitanika nije napravilo ni jednu greku. Donaldson zakljuuje da su deca ovog uzrasta sposobna da uzmu u obzir taku gledanja drugoga ako dobro razumeju zadatak koji se postavlja u problem situaciji. Donaldson (1978) je ponovila i zadatke klasifikacije. U eksperimentu je estogodinjem detetu pokazala etiri krave igrake od kojih su tri bile crne a jedna bela. Sve krave su leale bono a eksperimentator je govorio detetu da one spavaju. Zatim detetu daje prvo pitanje po uzoru na Pijaea: "Da li je ovde vie crnih krava ili krava?" Drugo, novo pitanje: "Kojih je krava vie, crnih ili

76

zaspalih?". Na prvo pitanje tano je odgovorilo 25% ispitanika. Na drugo pitanje bilo je 50% tanih odgovora. Preformulisano pitanje deca bolje razumeju i uspenija su u klasifikaciji, zakljuuje Donaldson. Pijae je pokazao da deca na preoperaconom stadijumu ne uspevaju na zadacima serijacije, zato to nisu sposobna da shvate i primene pravilo tranzitivnosti. Ukazuje da su zadaci serijacije teki deci i na nivou konkretnih operacija ako su dati u verbalnoj formulaciji. Deci od 4-5 godina su u ogledu saoptili tvrenja: 1. Piter je istog rasta kao Dejvid. 2. Dejvid je vii od tebe. 3. Ti si istog rasta kao Don. Na pitanje: "Ko je vii, Piter ili Don?" posle prvog itanja skoro sva deca su odgovorila netano. U ponovljenom ogledu eksperimentator vodi rauna da dete zapamti zadatak u celini. Kada je nekoliko puta ponovio iskaze, i tek onda postavio pitanje, 75% dece je tano odgovorilo. Ovim se ukazuje da, pored nerazumevanja, i nedovoljno zapameni podaci i instrukcija mogu da sakriju realne mogunosti deteta (Mussen et al., 1984). Donaldson je (1978) ponovila ogled konzervacije koliine. U prvoj varijanti ogleda ila je po shemi Pijaea: nakon saglasnosti deteta da u dva reda ima isto dugmia, u jednom redu eksperimentator je poveao razmak izmeu dugmia. Na pitanje: "U kom redu je sada vie dugmia?" deca, od 4-6 godina, samo u 16% sluajeva tvrde da je isto, ostali misle da je u duem redu vie. Ovaj nalaz je istovetan kao i u ogledu Pijaea. U modifikovanoj varijanti ogleda sve se isto radi sem to dugmie, umesto eksperimentatora, razmie lutka medvedia. U tom sluaju 63% dece smatra da je koliina dugmia ostala ista. Neznatna izmena u proceduri ogleda dovodi do rezultata koji otvara pitanje u kojim situacijama je i deci ovog uzrasta dostupno operaciono miljenje.

Pod uticajem nekih novijih teorijskih saznanja i rezultata empirijskih istraivanja krajem dvadesetog veka ukazano je da su i novoroenad i odojad kognitivno kompetentnija, da im se sposobnosti razvijaju pre nego to je to naveo Pijae. Razvojni psiholozi koji su na poziciji kognitivno-informacione teorije posebno naglaavaju strategije miljenja, koje se razlikuju od logiko ekvilibracijskih procesa (Case, 1985), Psiholozi kognitivno informacionog pristupa kritiki ukazuju da Pijae istrauje formalna svojstva akcionih shema, zanemarujui specifine kognitivne procese i strategije koje ine sadraj akcionih shema. Vigotski (1978) ukazuje da je kognitivni razvoj socijalni proces i kritiki analizira gledita Pijaea o egocentrinosti dejeg govora, odnosu jezika i miljenja, nainu razvoja pojmova, odnosu uenja i razvoja (videti Kulturno-istorijsku teoriju Vigotskog u ovoj knjizi). Flejvel (Flavell, 1977) i Bruner smatraju da validnost Pijaeove teorije smanjuje njegovo zanemarivanje dinamikih (emocionalnih i motivacionih) faktora linosti; kod Pijaea ponaanje dece se pojaava rastom kognitivnih struktura koji se odvija procesom samoregulacije; nedostaje cilj kome dete tei. Rezime Pijae u traenju odgovara kako se ljudi adaptiraju na svoju sredinu izdvaja inteligenciju kao temeljno i jedino sredstvo da se to postigne. Osnovne konstante u Pijaeovom uenju su princip razvojnosti i stadijalnosti kognitivnog razvoja. Odlike razvojnih stadijuma su: Univerzalnost - kognitivne sposobnosti i razvoj univerzalni u svim kulturama (senzomotorni stadijum, preoperacioni stadijum, konkretne operacije, formalne operacije). Invarijantnost redosleda i razliita brzina - sve osobe u kognitivnom razvoju prolaze stadijume istim redosledom i nijedan ne mogu preskoiti. Dok je redosled isti brzinu karakteriu velika odstupanja pa Pijae ukazuje da navedene uzraste u kojima se javljaju stadijumu treba smatrati prosekom. 77

 Samoregulisanje i ravnotea -kognitivni konstruktivizam (individualna gradnja znanja) - organizam je samoreguliui sistem i kada nae obrazac kojim uspeno usklauje interakcije sa svojom sredinom Pijae to naziva ravnoteom. Pijae pojmom ravnotea oznaava i odgovarajuu usklaenost procesa asimilacije i akomodacije koji dovode do adaptacije. Transformacija (pretvaranje) i ireverzibilnost (nepovratnost). Svaki prethodni stadijum je preduslov za razvoj novog. Kada dete dostigne vii razvojni stadijum, ne vraa se vie na nii razvojni stadijum. Postupnost u razvoju - dosezanje vieg stadijuma se ne dogaa iznenadno - ono proistie iz dostizanja konstrukcija u prethodnom stadijumu razvoja. Uenje i razvoj su nezavisni; razvoj je pretpostavka uenju. Geneza logike - kognitivni razvoj "boji" sve ostalo (npr. kognicija prethodi razvoju jezika).

78

Kolbergova teorija moralnog razvoja

I ova teorija je interakcijska. Moralno rasuivanje zavisi od intelektualnog razvoja. Kognitivno-razvojni pristup Kolberg preuzima od Djuia (Dewey, J.) i Pijaea i redefiniui njihova uenja provodi longitudinalne studije u raznim kulturama i stvara svoju teoriju razvoja moralnosti. U svojim istraivanjima je upotrebljavao intervju, koji je sa ispitanicima izvodio individualno po prikazivanju pojedine moralne dileme. U prilogu navodimo najee navoenu dilemu koju je Kolberg koristio u ispitivanjima.

N i lek
Negde u Evropi je N-ova ena umirala od posebne vrste raka. Lekari su mislili, da bi joj mogao pomoi samo novi lek. To je poseban oblik radijuma, koji su pre kratkog vremena otkrio farmaceut, koji ive u istom mestu gde i N. Sastojci za lek su veoma skupi, ipak apotekar trai za taj lek deset puta veu vrednost od realne. U terapiji bi bile potrebne male doze leka uz upotrebu vie puta. N je na sve naine pokuao da posudi novac, ali je sakupio priblino polovinu cene leka. Apotekaru je govorio da njegova ena umire, i molio ga da mu lek proda jeftinije ili da dozvoli, da ostatak plati kasnije. Apotekar mu je odgovorio: "Ne, taj lek sam sm otkrio i s njim nameravam zaraditi." N je oajan i poeo je razmiljati o tom, da provali u njegovu apoteku ukrade lek za enu. Da li bi N morao da ukrade lek? Zato?

Po Kolbergu moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa a unutar svakog od njih mogu da se razlikuju po dva stadijuma:

I Prekonvencionalni nivo (predogovorni)

Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumaenja pravila i u ponaanju, vodi rauna o posledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga); polazi od svog verovanja u mo autoriteta ili od jednostavne reciprone razmene sa obostranom koristi. To znai da je kontrola ponaanja spoljanja jer se standardi izjednauju sa spoljanjim zahtevima ili pritiscima. 1. Poslunost, orijentacija kaznom.
Preovlauje poslunost i orijentacija kaznom jer dete ne razume pravila. Kazna je "klju" za razumevanje ta odrasli ne odobravaju. Moralno suenje deteta odraava realistiko-hedonistiku elju da se izbegne kazna, a ne dublje potovanje prema pravilima i miljenju odraslih. Pravila su

data "spolja" i njih ne mogu menjati, smatraju deca ovog uzrasta.

K(olberg): Potuj pravila da bi izbegao kaznu I(spitanik): "Ne sme da ukrade lek, jer e ga uhapsiti policajci i bie kanjen, ii e u zatvor."
3

2. Instrumentalno-realistika orijentacija. Dete veruje da je ispravan onaj postupak koji slui kao sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba, a povremeno i potreba drugih. "Ako ti meni - ja u tebi", i nema ni rei o lojalnosti, zahvalnosti i pravednosti. Dakle, shvatanje pravednosti i reciprociteta je pragmatino, kao uzvratna usluga. Smatra, da je vladanje u skladu sa drutvenim pravilima, potrebno zato, jer ljudi sa takvim nainom vladanja dostiu individualne ciljeve.
K: Potuj pravila da bi dobio nagradu, da bi stekao pogodnosti I: "Ne sme ga ukrasti, jer je apotekareva svojina. Apotekar mora takoe da zaradi sa svojim poslom. Zato radimo, da bi zaradili."

3 Kolberg je (1976, 1984), pored odgovora ispitanika na moralnu dilemu, saeto dao i motiv za moralno ponaanje na svakom stadijumu.

79

II Konvencionalni nivo (dogovorni)

Na ovom nivou podravaju se oekivanja deje porodice, grupe ili nacije; prihvataju se i ispunjavaju dobra ili ispravna dela, bez obzira na neposredne posledice. Stavove deteta ne odlikuje samo saglaavanje sa zahtevima autoriteta ili sa drutvenim redom, ve i lojalnost s njima i aktivno podraavanje i identifikovanje sa linostima i grupama ukljuenim u to. Motivacija za moralno ponaanje postaje unutranja, dok kontrola na konvencionalnom nivou jo ostaje spoljanja. Pojedinac naime jo ne razume drutveni izvor pravila, normi i zakona kao ishod iz drutvenih dogovora, koje je mogue kritiki preispitivati i saglasno menjati. Konvencionalni nivo je dominantan nivo moralnosti za veinu kultura, a u 4. stadijumu je 50-60% osoba. 3. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica". Ponaanje je usklaeno sa miljenjem veine o "dobroj" linosti i ini se ono to drugi odobravaju. Detetovo moralno gledite na ovom stadijumu po Kolbergu postaje sociocentrino. U svojim suenjima o dobrom i loem dete pokuava da ugodi lanovima svoje referentne grupe, potuje njihove poglede, interese, mnenja i u datoj situaciji vlada se u skladu s njima. Prilikom moralnog suenja dete sve ee uvia i uzima u obzir i nameru aktera. Dete moe dostii trei stadijum moralnog suenja, ako je razvilo sposobnost razlikovanja izmeu vlastite take gledita i gledita druge osobe i gledita (referentne) grupe. To je mogue postii tek na prelazu u stadijum formalnih operacija.
K: Potuj pravila da bi izbegao da te drugi osuuju i ne podnose I: "Ne bi smeo da krade. Pokuao je ve sve, to je mogao, i sa time je pokazao, koliko mu je stalo do ene. Ljudima e se apotekar zameriti i nee ga vie voleti."

4. Orijentacija zakonom i redom. Odlikuje ga orijentacija ka redu i zakonu. Ispravno ponaanje sastoji se od vrenja sopstvenih dunosti i ouvanju reda. Unutranje vrednosti postaju sline drutvenim vrednostima. Na etvrtom stadijumu pojedinac u svome moralnom suenju pravi razliku izmeu optih drutvenih moralnih pravila i dunosti i onih koje priznaje njegova referentna grupa. Da li e pojedinac u konkretnoj situaciji suenja potovati interese uesnika u moralnoj situaciji, sauestvovati sa njima, zavisi pre svega od toga da li su ti interesi u skladu sa prihvaenim drutvenim pravilima.
K: Potuj pravila da bi izbegao osudu od strane predstavnika zakona i reda I: "Sasvim je prirodno, da N hoe da obezbedi ivljenje svoje ene, ali... Pravila moramo slediti, bez obzira na to, kakve emocije doivljavamo, i bez obzira na izvanredne okolnosti. Iako njegova ena umire, N je dravljanin odreene drave i mora se ravnati po zakonima te drave."

III Postkonvencionalni nivo (autonomni)

Vrednosti se definiu nezavisno od autoriteta i zasnivaju se na autonomnim moralnim principima: saglaavanju linosti sa zajednikim standardima, pravima i dunostima. Moralna suenja temelje se na principima, koji imaju optu vanost, a ne na individualnim potrebama pojedinca, konformisanju referentnoj grupi ili vaeim drutvenim pravilima. Moralno suenje, koje se temelji na konkretnim drutveno prihvaenim i ozakonjenim pravilima i normama, postaje previe ogranieno, jer pojedinac saznaje, da nisu vie univerzalno upotrebljiva.

80

Promene koje se javljaju na ovom nivou povezane su sa kognitivnim razvojem, strukturama formalnih operacija. 5. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru. Ispravan postupak se odreuje pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo celo drutvo, i nezavisno od svojih interesa i spoljnih pritisaka. Na ovom stadijumu pojedinac razlikuje drutvene zakone i norme od moralnih pravila. Do kvalitetno drugaijeg moralnog suenja dovodi decentracija koja vodi do uvianja da postojei zakoni i norme nisu optimalni u mnogim situacijama i da ih saglasno naelu drutvene koristi i dogovorno treba promeniti da budu optimalni za veinu lanova drutva.
K: Potuj pravila da bi sauvao potovanje nepristrasnog posmatraa koji sudi u korist opte dobrobiti I: "Ekstremne okolnosti ne opravdavaju to, da N uzme zakon u svoje ruke. Cilj ne opravdava sredstvo. Pitanje je, ta bi se dogodilo, ako bi svi krali i provaljivali, kad su oajni. Sa druge strane kraa ne bi bila potpuno neopravdana, bar ne sa moralnog aspekta"

6. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama. Odluivanje po savesti prema izabranim etikim principima koje odlikuju logika opravdanost, optost i postojanost (zlatno pravilo, kategoriki imperativ). Pravda postaje ne samo normativ ve razlog delanja. Na ovaj stadijum moralnog suenja stiu retki pojedinci koji formiraju univerzalna etika naela koja najvei znaaj daju ovekovom ivljenju, dostojanstvu, pravima, jednakosti i pravinosti. Postojei drutveni zakoni i norme za njih su obavezujui samo ukoliko omoguavaju ostvarivanje navedenih etikih naela.
K: Potuj pravila da bi izbegao samoosuivanje I: "U situaciji, u kojoj se mora odluiti izmeu krae i smrti, moralno je pravo, da krade. Mora se vladati po naelu uvanja i potovanja ovekovog ivljenja."

Kolbergovi empirijski nalazi razvoja moralnosti sa uzrastom prikazani su na slici 23.

Slika 23: Grafiki prikaz razvoja moralnih stadijuma sa uzrastom

81

Grafiki prikaz stadijuma pokazuje da je prekonvencionalno moralno suenje karakteristino za rano, srednje i pozno detinjstvo. Konvencionalna usmerenost u moralnom suenju u adolescenciji postepeno preovlauje nad predkonvencionalnim, pored toga u srednjoj adolescenciji opaamo i postepen prelaz ka postkonvencionalnoj usmerenosti, koja poinje u odreenim grupama adolescenata (npr. studentima) preovlaivati u poznoj adolescenciji. Tako se npr. trei stadijum moralnog suenja po Kolbergu kao preovlaujui pojavljuje izmeu priblino 13. i 16. godine, etvrti stadijum, na kome je takoe suenje na konvencionalnom nivou, priblino u 16. godini. Postkonvencionalni nivo poinje sa petim stadijumom moralnog suenja da se uveava po 18. godini, mada takav nain suenja nije est kod veine u poznoj adolescenciji a takoe ni kod odrasle populacije.

Vaspitne implikacije
Kolberg smatra da deca treba da razumeju posledice svojih moralnih opredeljenja, treba da slobodno odluuju, ali i da ive u sredini u kojoj je moralnost na visokom nivou. Dosledno svojoj kognitivnoj orijentaciji Kolberg predlae da nastavnici podstiu rast kroz ove stadije moralnog miljenja pogodnim raspravama koje ukljuuju prave moralne dileme iz svakodnevnog ivota, istorije, literature. Da bi moralni razvoj uspeno tekao moralne poruke koje proistiu iz rasprave treba da budu neto iznad uenikovog nivoa razumevanja. Ako moralna objanjenja suvie premauju ili zaostaju za nivoom uenika ne moe se oekivati napredak.

82

Kulturno-istorijska teorija Vigotskog

Vigotski razrauje kulturno-istorijsku teoriju psihikih pojava. On polazi od teze da sa nastankom savremenog biolokog tipa oveka organska osnova (mozak, pre svega) ne trpi dalje bitnije promene - to zahteva tumaenje kako dolazi do ogromnog napretka u razvoju viih mentalnih funkcija. Po njemu priroda psihikih delatnosti presudno zavisi od sredstava pomou kojih se izvode te delatnosti. Otkriva da je ovek u procesu istorijskog razvoja stvorio izuzetno znaajna pomona sredstva za svoje pamenje, miljenje, panju. Vigotski uvodi naelo "istorizma", "da svaka via psihika funkcija prolazi kroz spoljanji stadij svog razvitka, zato to se ona prvobitno javlja kao socijalna funkcija" - i time otkriva optu zakonitost razvoja koja omoguava da se objasni kako geneza psihikih procesa tako i opti razvoj linosti.

Socijalni konstruktivizam
Razvoj se ostvaruje kroz interakciju pojedinca s kompetentnijim osobama iz njegove okoline. Do tree godine dete u interakciji sa drugima savlauje situacije (dobija uputstva i zahteve); od tree godine u slinim situacijama i igri dete poinje da usmerava zahteve ili pitanja sebi i pri toj usmerenosti povremeno glasno govori; oko sedme/osme godine samousmereni govor se vie ne uje, taj govor nije nestao iz repertoara dejeg ponaanja, nego se interiorizacijom preobratio u unutranji govor. Prema gleditu Vigotskog kulturni znakovni sistem ima preovlaujui uticaj na kognitivni razvoj. Psihiki razvoj linosti je ovladavanje kulturnim vrednostima, njihovo usvajanje. To usvajanje moe nastati samo u procesu komunikacije. Znaci postaju obeleja za individuu zato to su obeleje i za druge. Znak se najpre stvara za druge i tek kasnije, kad dobije funkciju obeleja i odredi ponaanje, "premeta" se iz spoljanjeg sistema odnosa u unutranji. Vigotski i rast voljnog ponaanja povezuje sa spoljanjim posrednicima - znacima, koji se interiorizacijom pretvaraju u unutranje simbole i postaju posrednici ponaanja linosti stvarajui najvii samoregulacioni sistem. Vigotski i razvoj miljenja i govora smeta u drutveno-istorijski okvir. Prema Vigotskom sve fundamentalne kognitivne aktivnosti vode poreklo iz matrice kulturno istorijskog razvoja i u ontogenezi se formiraju kao produkti socijalnog razvoja (Lurija, 1976). Tako kognitivne vetine i obrasci miljenja nisu primarno determinisane uroenim faktorima, ve su nastali u socijalnim aktivnostima i interakcijama pojedinca u kulturi u kojoj raste. To znai: kulturno istorijsko naslee sredine koje okruuje dete i njegova istorija razvoja su odluujue determinante kako ukupnog razvoja tako i razvoja njegovog miljenja. U procesu kognitivnog razvoja jezik je osnovno orue koje odreuje kako e dete uiti i kako e razmiljati zato to se preko znaenja rei prenose razvijeni obrasci miljenja. Prema uenju Vigotskog shvatanje meusobnih veza i odnosa miljenja i jezika je neophodno za razumevanje intelektualnog razvoja. Jezik nije samo izraavanje znanja koje je dete steklo. Jezik je fundamentalni posrednik izmeu miljenja i govora kojim se preuzimaju saznanja od drugih; jezik je bitan za formiranje karakteristika miljenja i linosti.

83

Misao i re
Misao i re nisu meu sobom povezani iskonskim vezama. Ta veza nastaje, menja se i raste tokom samog razvoja misli i rei. Ali, to ne znai da e zbog toga ta nastala veza biti samo spoljanja - da e ona biti izmeu dva sutinski razliita vida delatnosti svesti. Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije razvoja ukrstile posle ega miljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan. Vigotski ukazuje na jedinstvo miljenja i govora - koje on nalazi u znaenju rei. To je istovremeno govorna i intelektualna pojava - fenomen verbalne misli i smislene rei. Za ovo Vigotski nalazi potvrdu u svojim istraivanjima i pri tome kao sutinsko otkrie naglaava da se znaenje rei razvija. Kakva je funkcionalna uloga znaenja rei u misaonom inu? Prema Vigotskom odnos misli i rei nije predmet, nego proces, taj odnos je kretanje od misli ka rei i obratno - od rei ka misli. Vigotski razlikuje pravce kretanja glasovnog i smisaonog govora. Glasovnost se razvija od delova ka celini, smisaonost od celine ka delovima. Ali ova suprotna usmerenost vodi istinskom jedinstvu. Vigotski: "Ustrojstvo govora nije obino ustrojstvo misli. Stoga se govor ne moe oblaiti na misao kao gotovo odelo. Govor ne slui za izraavanje gotove misli. Pretvarajui se u govor misao se preobraava i menja. Misao se ne izraava reju nego ostvaruje u rei". U razvoju deteta gramatika prethodi logici. To znai da se razvoj semantinosti i glasovnosti rei ne podudara. Podela govora na semantiku i fonologiju ne nastaje odjednom - ve u toku razvoja. U poetku je karakteristina predmetna vezanost rei struktura rei, i samo indikativna i nominativna funkcija. Znaenje, nezavisno od vezanosti za predmet, i signifikacija, nezavisna od ukazivanja i imenovanja - nastaju kasnije. No, tada govor zahteva prelazak sa unutranjeg plana na spoljanji, a razumevanje ima obrnuto kretanje. Semantiki sloj govora je poetni - prvi. Iza njega je unutranji govor. Kakva je njegova psihika priroda? Nakon analize kako drugi tumae unutranji govor, Vigotski iznosi svoj stav: da je unutranji govor tvorevina osobite psihike prirode. Unutranji govor je govor za sebe, spoljanji govor je govor za druge. Unutranji govor niti prethodi spoljanjem, niti ga reprodukuje u seanju. Ako je spoljanji govor pretvaranje misli u rei, unutranji je obrnut proces - proces isparavanja govora u misao (Vigotski, 1996). Vigotski koristi Pijaeovo uenje o egocentrinom govoru ali ga drugaije interpretira: egocentrini govor predstavlja niz stupnjeva koji prethode razvitku unutranjeg govora, pristupaan je neposrednom posmatranju i eksperimentisanju, pa je zato pogodnost i klju za izuavanje unutranjeg govora, jer se tada moe izuavati dinamiki, u procesu razvoja. Egocentrini govor je primarno socijalan. Prema Vigotskom egocentrini govor je prelaenje od interpsihikih funkcija (od vidova socijalne kolektivne delatnosti deteta) ka intrapsihikim (ka njegovim individualnim funkcijama). Ovo je opti zakon razvoja svih viih psihikih funkcija. Otuda potencijalni govor ima svoju evoluciju - i konano pretvara u unutranji. Prema tome opadanje i gubljenje egocentrinog govora je nastajanje novog govora a ne isezavanje. Unutranji govor je nem, bez vokalizacije. To je izraz apstrahovanja od glasovnosti i spoljanjeg govora. Osnovni stav Vigotskog je da unutranji govor predstavlja sasvim osobitu, samostalnu, autonomnu govornu funkciju. To je naroiti unutranji sloj govornog 84

miljenja, i prelaz od unutranjeg na spoljanji je prestrukturiranje govora. To je sloena dinamika transformacija - pretvaranje predikativnog i idiomatskog govora u sintaktiki sloen i drugima razumljiv govor. Jedinice misli i jedinice govora se ne podudaraju. Ti procesi su jedinstveni, ne istovetni. Jedna ista misao moe se izraziti u raznim reenicama, kao to jedna ista reenica moe biti izraz raznih misli. Misao uvek predstavlja celinu, neto znatno due i obilnije od pojedine rei. "Misao je oblak koji izliva kisu rei". Ono to se u misli sadri simultano, u govoru se razvija sukcesivno. Konano, sama misao nije samo spolja isposredovana znakovima nego je i iznutra isposredovana znaenjima. Po Vigotskom sama misao ne raa se iz druge misli nego iz motivacione sfere svesti - milju upravlja afektivna i voljna tendencija. ("To je vetar koji pokree oblake, koji izlivaju kiu rei"). Pri svemu tome Vigotski naglaava da je celo ovo tumaenje zasnovano na istorijskoj teoriji - a nastanak govora (miljenje i govor su klju za razumevanje prirode ljudske svesti) je najneposredniji izraz istorijske prirode ljudske svesti. Govor je nastao na najviim stupnjevima ovekovog razvoja - "re je konac koji delo krasi". Govor je sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei su nosioci znaenja, pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Govor privlai panju psihologa i kao jedno od najvanijih sredstava socijalizacije i podsticanja psihikog razvoja u celini. Pomou govora, usmenog i pismenog, uenik identifikuje, diferencira i organizuje stvari i svet oko sebe, proirujui ga i van opaajnog domena. Udaljavanje od konteksta neposredne stvarnosti i sagovornika posebno je izraeno u pisanom govoru. U pisanom govoru sve se mora reima saoptiti to zahteva od pojedinca vie svesnog odluivanja i zato je on najreitiji, najtaniji i najrazvijeniji vid govora ; ono ima i formativnu funkciju jer "pisanje osveava govor" (Vigotski, 1977). Pisani govor je monoloka vrsta govora. I unutranji govor predstavlja monoloku vrstu govora. Meutim, glasovni govor je u veini sluajeva dijaloki.

Razvoj u koli
Uenje Vigotskog, koji jo tridsetih godina ovoga veka govori o vanosti kolskog uenja za razvoj viih mentalnih funkcija, znaajno je uticalo na promenu shvatanja o dejem razvoju, ne samo kod ruskih psihologa. Poznata je njegova teza da dobra obuka vodi za sobom razvoj. "Uenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku. Tada ono budi i izaziva ceo niz funkcija koje sazrevaju i nalaze se u zoni narednog razvitka" (Vigotski, 1977, str. 259). Otuda je za obrazovanje i intelektualni razvoj deteta vanije znati ta ono moe da rei uz malu pomo i podrku nastavnika, nego proveravati ta uspeva bez iije pomoi. Vigotski ukazuje na vanost kolskog uenja za razvoj viih mentalnih funkcija; posebno naglaava znaaj transferne vrednosti nastave za razvitak viih psihikih funkcija. Svim viim psihikim funkcijama odlike su: svest, apstraktnost i kontrola. Od naina obuavanja zavisi kakvi e biti efekti kolovanja. I nastava, kao i drugi oblici rada ljudi, ako se izvodi uz pomo savrenijih tehnikih pomagala je faktor psihikog razvoja (alomorfni razvoj). Najvanije je da nastava podstie razvoj poimanja - refleksivnih vetina. Dete treba da u procesu uenja bude svesno onoga to ini - a poimanje e biti in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Naglasak Vigotskog je na funkcionalnoj i dinamikoj strani uenja, prenoenju uenja sa jednog nivoa na drugi - putem preobraavanja nivoa. Prelazak na novu vrstu 85

unutranjeg opaanja znai i prelazak na viu vrstu unutranje psihike delatnosti. Samo poimanje se zasniva na uoptavanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava ovladavanje njima. Refleksivne vetine omoguavaju poimanje - svest o samoj delatnosti svesti (metakognitivne sposobnosti). To je posebno izraeno pri razvitku naunih pojmova. Uenje Vigotskog, dato u okviru kulturno-istorijske teorije psihikih pojava, prihvata veina autora koja se bavi ispitivanjem razvoja i menjanja psihikih pojava. Postojanje divergentnih linija razvoja viih psihikih funkcija objanjeno je stalnim promenama znakovnih sistema i naina njihove upotrebe - varijabli koje se nalaze u "ii mentalnih procesa". "Za razliku od niih (prirodnih) funkcija (motorike, senzorne, elementarni oblici pamenja, primarne emocije, itd.), koje su jednostavne strukture i istorijski nepromenljive, vie funkcije (logiko pamenje, voljna panja, govor, miljenje, govorno miljenje, sloena oseanja, itd.) su sloene strukture, jer se u njih ugrauje znak i znaenje koji se menjaju, pa su stoga vie mentalne funkcije razliito organizovane kod razliitih ljudskih grupa, u razliitim istorijskim razdobljima i kod dece u razliitim razvojnim fazama". (Ivi, 4 1977)

Eksperimentalno ispitivanje razvoja pojmova

Kritiki preispitujui tradicionalno ispitivanje pojmova Vigotski zakljuuje da stvaranje pojmova treba objasniti kauzalno-dinamikom uslovljenou. Kao i sve vie psihike funkcije to je isposredovan proces pa je klju za izuavanje stvarnih pojmova izuavanje funkcionalne upotrebe rei i njenog razvitka. Vigotski za ispitivanje formiranja pojmova kod dece koristi metod dvojne stimulacije. On smatra da se jedino praenjem istorije neke pojave mogu obezbediti informacije o toku njenog razvoja. Za razliku od S R metoda, gde se uvodi stimulus i prati reakcija Vigotski uvodi stimuluse-objekte i oekuje da se tokom konstruktivne delatnosti (subjekta) u reavanju problema neki od njih preobraze u stimuluse-sredstva koji dovode do reenja 5. Postupak je pogodan za ispitivanje razvojnih procesa jer se njime stvaraju uslovi pod kojima ispitanik, tokom radnji koje od njega zahteva eksperimentator, ini psihike procese ukljuene u tu radnju eksplicitnim. "Otkrili smo da se tim nainom tokom eksperimenta moe da vaspostavi i menja proces formiranja najviih oblika ponaanja, umesto da se istrauje na datom razvojnom stupnju ve oblikovana funkcija..." (Vigotski, 1996). Tako posmatranje procesa dolaenja do reenja predstavlja ekvivalent zavisne varijable; cilj posmatranja nije ishod radnji, ve sled radnji koje vode takvom ishodu. Metod dvojne stimulacije primenjen je i u eksperimentu u kome je praeno formiranje pojmova. Kao stimuluse-objekte uveo je trodimenzionalne figure koje se razlikuju po obliku (osnova figure u obliku kruga, polukruga, trougla, trapeza, estougla), visini (visoke i niske), irini (iroke i uske) i boji (uta, zelena, crvena, crna, bela). Na osnovi svake figure
4 Ivi, I. (1977): "Kulturno istorijska teorija psiholokih pojava L. S. Vigotskog", predgovor knjizi "Miljenje i govor", Beograd: Nolit, str. 20 5 Vigotski kao primere stimulansa-sredstava (psiholokih orua) navodi jezik, razliite oblike numeracije i raunanja, mnemotehnika prilagoavanja, algebarsku simboliku, umetnika dela, pismenost, eme, dijagrame, karte, crtee, najrazliitije uslovne znake itd.

86

napisan je naziv: mur, sev, lag ili fik. Za nazive, kao stimuluse-sredstva, su uzete rei bez smisla jer za njih nije vezano nikakvo iskustvo ispitanika.
Slika 24: Geometrijske figure koriene u eksperimentu

Po prvobitnoj zamisli eksperimenta subjektima je postavljan zadatak da izvre uoptavanje figura po grupama odlika (visini, irini, obliku i boji) uz oekivanje da besmislene rei na njihovoj osnovi postanu stimulusi-sredstava. U toku izvoenja eksperimenta pojavio se nepredvien rezultat - da uoptavanje figura uz pomo stimulusa-sredstva ispitanik pretvara u drugi zadatak: da se otkrije znaenje tih naziva putem izbora samih geometrijskih figura. Tako su se stimulusisredstva pretvorili u nosioce odreenih znaenja. Vigotski je u konanoj verziji eksperimenta pretvorio stimuluse-znake u zavisno promenljive veliine, prouavao problem uoptavanja znaenja rei a time i formiranja pojmova. "Tako je za Vigotskog prouavanje problema uoptavanja, razvitka pojmova, problema znaenja rei bilo i put ka prouavanju ontogeneze miljenja, to je postalo nervnim vorom cele njegove teorije." (Leontijev, 1996) 6 Subjekt dolazi do reenja ako uvidi da su boja i oblik irelevantna obeleja, a relevantni su visina i irina; figure koje imaju re lag imaju dva bitna svojstva: visok i irok; mur: visok i uzak; fik: nizak i irok; sev: nizak i uzak Meutim, ova znaenja rei e imati kod deteta ako se formira pojam, ali dok se on ne formira ono moe razvrstavati figure po drugim, nebitnim svojstvima. Ovim eksperimentom su obuhvaeni ispitanici razliitog uzrasta i njegovi nalazi posluili su Vigotskom da zakljui da pojmovi, a zajedno sa njima i znaenje rei, prolaze u svom razvoju nekoliko stupnjeva. Pri tome je utvreno da znak (re) i u procesu uoptavanja posreduje menjajui ulogu u razliitim razvojnim etapama.

6 Leontjev, A.N.(1996): O stvaralakom putu L.S. Vigotskog, predgovor, Sabrana dela, I tom.

87

Opta zakonitost koju Vigotski otkriva je "da razvoj procesa koji kasnije izazivaju formiranje pojmova poinje u najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju, uobliavaju se i razvijaju one intelektualne funkcije koje u osobenom spoju ine psihiku osnovu formiranja pojmova" (Vigotski, 1996). Prvi stupanj (mlai predkolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi re za dete nema sutinsko znaenje. U njoj dolazi do izraaja sklonost deteta da, pri grupisanju figura, nedostatak uoenih objektivnih veza zameni preobiljem subjektivnih veza koje shvata kao veze meu stvarima. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj prostornoj blizini ili nekom drugom sluajnom utisku. Otuda sinkrete odlikuje "nepovezana povezanost" i znaenje rei obuhvata jednu neuoblienu gomilu predmeta, neureeni skup: "hrpu". Drugi stupanj u razvoju pojmova ine kompleksi. Miljenje u kompleksima uzima u obzir stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoliko razliitih oblika. Slinost ovih oblika je to se objekti u njima spajaju na osnovu neposrednog ulnog iskustva, ali ipak "svojevrsnim faktikim vezama". Vigotski navodi pet osnovnih vidova, vrsta kompleksa: asocijativni kompleks koji se zasniva na bilo kojoj asocijativnoj vezi sa bilo kojim svojstvom koje dete zapaa na predmetu; zbirka (kolekcija) nastaje uzajamnim dopunjavanjem po obelejima koje dete smatra razlogom povezivanja predmeta (po boji, obliku); lanani kompleks odlikuje spajanje predmeta preko pojedinih karika, tako da su dva susedna elementa u lancu povezana na osnovu razliitih obeleja; difuzni kompleks nastaje kada dete spaja predmete na osnovu neodreenih, difuznih veza tako da se moe neogranieno proirivati; pseudopojam je oznaen kao najdominantniji oblik kompleksnog miljenja u predkolskom uzrastu. Po spoljanjim odlikama uoptavanja to je pojam, ali po tipu procesa koji dovode do uoptavanja to je kompleks to je karika koja spaja komplekse i pojmove. Trei stupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se niz apstrahovanih svojstava ponovo sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza postane osnovni vid miljenja. Subjekt koji je u ogledu otkrio znaenje naziva, ispoljio pojmovno grupisanje, ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da pronae nove elemente za datu grupu (ekstenzija klase). Pri formiranju pojmova presudnu ulogu ima re. Re je znak, oznaka za opte svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje. Re moe da slui za razne intelektualne operacije - to je osnovna razlika izmeu kompleksa i pojmova. Dete, dakle stie do miljenja u pojmovima; postoji hijerarhija pojmova po optosti. Postojanje pojma i svest o tom pojmu ne podudaraju se i postoji neslaganje izmeu sposobnosti da se pojam stvori i sposobnosti da se on definie. Upotreba optih rei moe doi pre nego ovladavanje apstraktnim miljenjem - dete upotrebljava iste rei kao odrasli. U stvaranju pojmova uestvuju sve elementarne intelektualne funkcije u naroitom spoju, pri emu je sredinji trenutak cele te operacije funkcionalna upotreba rei kao sredstva voljnog usmeravanja panje, uoptavajua apstrakcija: izdvajanja pojedinih bitnih obeleja, njihovog sintetizovanja i simbolizovanja pomou znaka, rei sa signifikativnom funkcijom. 88

Na ovo se nadovezuje uspostavljanje veza meu pojmovima, odreivanje njihovog mesta u sistemu pojmova. Spontani i nauni pojmovi Vigotski u svom daljem istraivakom radu razdvaja spontane, svakodnevne i naune pojmove. Spontani pojmovi su "uoptavanja stvari". Otuda i za pojmove formirane u opisanom eksperimentu moe se rei da su iz kategorije spontanih pojmova. Nauni pojmovi se formiraju "uoptavanjem misli", refleksivnom apstrakcijom Ispitivanje razvoja naunih pojmova je privlaan problem jer je on klju cele istorije intelektualnog razvoja deteta. Kroz njega se moe reiti i opti problem uenja i razvoja. Ispitanici su bili uenici osnovne kole. Nalazi ukazuju da se u obrazovnom procesu zapaa da nauni pojmovi u svom razvoju pretiu razvoj spontanih pojmova (IV razred). Vigotski konstatuje da je slabost spontanih pojmova u nesposobnosti apstrahovanja, slabost naunih pojmova je verbalizam, nedovoljna zasienost konkretnim. Da li je tana hipoteza da se nauni pojmovi pozajmljuju iz sfere miljenja odraslih i da nemaju uopte svoju unutranju istoriju? NE, jer stvaranje pojmova je in uoptavanja, sloen i pravi in miljenja, shvatanja znaenja rei. Za to su potrebni procesi: hotimine panje, logikog pamenja, sposobnost apstrahovanja, poreenja i razlikovanja. U emu je razlika razvojnih puteva svakodnevnih (spontanih) i naunih pojmova? 1. Razvoj naunih pojmova zahteva celokupnu aktivnost deje sopstvene misli i zato: sve osnovne kvalitativne osobenosti svojstvene dejoj misli na izvesnom stupnju razvoja. 2. Nauni pojmovi nee imati samo suprotne ve i zajednike crte sa spontanim - ta dva procesa se prepliu. Najpre se spontani pojmovi moraju razviti do stupnja na kome mogu nastajati nauni, a potom e ovi povratno delovati na spontane. 3. Meu procesima uenja i razvoja pri stvaranju pojmova ne mora postojati antagonizam, nego sloeniji i pozitivniji odnosi. Nauni pojmovi se moraju stvarati od niih i elementarnijih vrsta uoptavanja. ta su razlozi razgranienja spontanih i naunih pojmova? 1a. Drugaiji je odnos deteta prema iskustvu i pobudama za sticanje. 1b. Razliite su im prednosti i nedostaci. 2. Vigotski iznosi teorijsko oekivanje da se analogno uenju stranog jezika na bazi poznavanja maternjeg, nauni pojmovi izgrauju na bazi spontanih, "isposredovanim odnosima prema predmetima, uz pomo ranije izgraenih pojmova". Ali, to zahteva sasvim drugaije misaone radnje, sa svesnijom i voljnom upotrebom ranijih pojmova. 3. Heuristiki razlozi: sa povrinskog izuavanja stvarnih pojmova i s temeljnog izuavanja eksperimentalnih pojmova - prei na temeljno izuavanje stvarnih pojmova. 4. Praktini razlozi: meu uenjem i razvojem naunih pojmova postoje sloeniji odnosi nego meu uenjem i stvaranjem navike. Dakle: stvaranje spontanih i naunih pojmova su dve varijante jedinstvenog procesa stvaranja pojmova, oni se razlikuju kako po tokovima svog razvoja, tako i po nainu funkcionisanja. Ali to znai: niti nauni pojmovi ponavljaju u svom razvoju put spontanih pojmova, niti su pak nauni pojmovi bez ieg zajednikog sa razvitkom spontanih. U emu su sloeni odnosi naunih i spontanih pojmova? 89

Vigotski polazi od nalaza Pijaea da je deja misao nesvesnog shvatanja i spontane primene. Pijae izvodi neshvaenost pojmova iz egocentrinosti koja iezava - poimanje e doi spolja, iz socijalne misli odraslih. Vigotski to osporava naglaavajui da je to ve uzrast viih psihikih funkcija deteta. Ako kaemo da je misao uenika neshvaena - onda to znai da je panja usmerena na samu delatnost ali ne i kako se to ini. Poimanje e biti in svesti - usredsreen na samu delatnost svesti. Prelazak na novu vrstu unutranjeg opaanja znai i prelazak na viu vrstu unutranje psihike delatnosti. Poimanje se zasniva na uoptavanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava ovladavanje njima. Poimanje dolazi kroz kapiju naunih pojmova (Vigotski, 1977). A to znai da Vigotski, da bi reio problem kako se poima, stavlja u sredite ono sto Pijae odbacuje - sistem. Vigotski otkriva da uzrok neshvaenosti pojmova nije egocentrinost, nego nesistematinost spontanih pojmova, koji usled toga nuno moraju biti neshvaeni i nehotini. Stvaranjem pojmovnog sistema, zasnovanog na odreenim odnosima optosti meu pojmovima razvija se poimanje, svesnost i voljnost. A po samoj svojoj prirodi nauni pojmovi predstavljaju sistem. Vigotski uvodi spontane i naune pojmove u iri kontekst: probleme uenja i razvoja, jer je uporedna analiza naunih i spontanih pojmova sluaj optijeg ispitivana problema uenja i razvoja. Vigotski otkriva da su pojmovi povezani po principu optosti i da svakoj strukturi optosti odgovara i sopstveni specifini sistem logikih misaonih radnji moguih uz tu strukturu. Kod spontanih dete poznaje predmet, pojam o njemu, ali nije svesno pojma, svog misaonog ina pomou kog predstavlja taj predmet. A razvoj naunog pojma ba poinje od toga to je nerazvijeno u spontanom - definisanja pojma reima. Otuda kod spontanih pojmova: dete u znatno veoj meri shvata predmet nego pojam - kod naunih pojmova je obrnuto. Prvi su empirijski - razvijaju se odozdo-navie, drugi apstraktni, razvijaju se odozgo nanie. Meutim, oba ta procesa su iznutra i najtenje povezana meu sobom. Prvi moraju stii do onog praga posle koga je poimanje moguno. Ali, kad se formiraju nauni pojmovi - poinje uzajamna veza. Nauni pojmovi prodiru nanie - preko spontanih, a spontani navie, preko naunih. Dok su spontani pojmovi deteta van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza - veza meu samim predmetima, nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i karakteriu se isposredovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. I upravo kroz to se ostvaruje transferna vrednost naunih pojmova - u preobraavanju spontanih pojmova deteta i njihovom uvoenju u sistem, to podie celokupan deji intelektualni razvoj na vii stupanj. Govorei drugaije: razvoj naunih pojmova poinje od svesnosti i voljnosti i nastavlja ka konkretnosti, a razvoj spontanih pojmova poinje od konkretnosti i nastavlja ka svesnosti i voljnosti. To je veza zone narednog razvoja i aktuelnog nivoa razvoja. Vigotski zakljuuje da stepen ovladavanja svakodnevnim pojmovima pokazuje nivo aktuelnog razvitka deteta, a stepen ovladavanja nau nim pojmovima - zonu najblieg razvitka. Zato uenje naunih pojmova igra ogromnu ulogu i presudnu ulogu u psihikom razvoju deteta. Primena istorijsko-genetikog metoda Vigotskog omoguila je da se otkrije potencijalni nivo umnog razvitka deteta - zona njegovog najblieg razvoja - to je imalo praktinu upotrebnu vrednost pri reavanju zadataka dijagnostike umnog razvoja dece, koja se sada mogla izvoditi kako po aktuelnom, tako i po potencijalnom nivou razvoja. 90

Zona narednog razvitka

Jedna od esencijalnih ideja u teoriji Vigotskog je o pojavi koju on zove ''zona narednog razvitka''. Teorija uenja Vigotskog ne porie da su konstruisanja znanja individualna ili da je uenje manifestacija modanih aktivnosti. On je tvrdio da se pod voenjem sposobnijeg drugog omoguava detetu da se angauje na onom nivou aktivnosti koji ne bi moglo samo da dostigne (slika 25).
Slika 25: Zona narednog razvoja

etiri etape zone narednog razvitka

Uenje deteta odvija se kroz proces interiorizacije - ovaj proces ili progresija javlja se preko etiri etape.
Slika 26a: etiri etape zone narednog razvitka

91

Slika 26b: Prikaz napredovanja (skoka na novi nivo, stepenicu) u zoni narednog razvitka

Etapa 1 u ZNR U etapi 1 izvoenje je: uz asistenciju sposobnijih drugih; posredovano od sposobnijih drugih; ili je pomognuto od pedagoki efektivnih medija. Pre nego to deca profunkcioniu kao nezavisni izvrioci, ona se oslanjaju na druge za spoljnju regulaciju izvrenja zadatka (slika 27). Koliina i vrsta spoljnje regulacije zavisi od uenikovog uzrasta/sposobnosti i od prirode zadatka.
Slika 27: Trening

92

Za vreme etape 1:
- postepeno se smanjuje odgovornost nastavnika za izvrenje zadatka

- reciprono se proporcionalno poveava uenikova odgovornost

Ovo je Bruner nazvao osnovni "princip predaje" - uenik koji je bio gledalac sada je uesnik (Bruner, 1983). Prva etapa je zavrena ili ostvarena kada odgovornost pruanja pomoi, ostvari transfer, i izvrenje samog zadatka efektivno preuzme uenik. Ovo dostignue moe se javiti u trenutku. Etapa 2 u ZNR U drugoj etapi ZNR, uenik je preuzeo pravila i odgovornost za oba uea (tj. medijatora i uenika, slika 28). Uenik obavlja zadatak bez pomoi.
Slika 28: Samostalna veba

Na primer, predkolsko dete moe samo kompletirati slagalicu testere; uenik koji koristi internet moe ovladati WWW (na primer, on/ona zna koja vrsta informacija se moe dobiti "help" komandom i zna gde da zapone pretraivanje. Samovoenje ili samokontrola je most izmeu pomoi drugih i potpuno interiorizovane vetine. Na primer, uenici esto upotrebljavaju samousmeravajui govor (tj. govore naglas ili u sebi) da pomognu izvrenje u uslovima tenzije usled tekog zadatka. Da li ste zapazili kako neki ljudi poinju da govore sami sa sobom (i kompjuterom) kada reavaju problem na raunaru? Samosvesnost, sistematsko korienje strategije samousmeravajue pomoi je refleksivna u etapi 2. Ipak, to ne znai da je izvoenje potpuno razvijeno ili automatizovano; to se javlja u etapi 3. Etapa 3 u ZNR Izvoenje u etapi 3 vie se ne razvija; ono je ve razvijeno. Vigotski opisuje to kao "fosilizaciju" time naglaavajui njegovo uvrivanje. Na primer, im nauite da vozite bicikl, to uenje ili znanje je uvreno ili postalo navika (slika 29).

Slika 29: Praktikovanje vetine

Za one koji ovladaju osnovnim raunskim radnjama u osnovnoj koli, primena je brza i nema ogranienja sa godinama. Permanentno uenje jedne osobe sadri ove sekvence ZNR - preko pomoi drugih ka samopomoi - javlja se i ponovo javlja razvijanje novih sposobnosti, vetina, razumevanja, itd. 93

Za svaku osobu, u bilo kom trenutku, bie miksiranja: regulacija od dugih, samoregulacija i automatizacija procesa. Uenjem preko interneta uenik koji je automatizovao korienje WWW moe jo uvek biti u etapi 1 za korienje nekog drugog programa i kreiranje projekata u njemu. Etapa 4 u ZNR Deautomatizacija i ponavljanje se javlja tako pravilno da nju treba ugraditi u normalan razvojni proces. Ono to smo jednom znali, ne moemo da se setimo. Ovo moe biti izazvano individualnim stresom ili nesposobnou da to prizovemo iz dugorone memorije. Ako ta znanja ili sposobnosti za izvrenje neega treba restaurirati, tada razvojni proces mora biti obrnut. Prva linija povratka je etapa 2. Uenik se moe vratiti na: vokalizaciju nekog teeg intelektualnog problema, korienje neke od metakognitivnih strategija, svesno ponovo prizvati glas nastavnika i onoga to je on/ona rekla, ili setiti se slike kako tekst/pojam izgleda na ekranu. Ovo su efektivne tehnike samokontrole (samopomoi). Ako strategije samoregulacije ne pomognu, uenik treba da se vrati u etapu 1 i potrai pomo sposobnijeg drugog ili da uz pomo knjige obnovi zaboravljeno (slika 30).
Slika 30: Obnavljanje zaboravljenog

ZNR u nastavi preko raunara "sposobniji drugi" "Drugi" moe biti interaktivni multimedij (IMM) ili video ili radni list ili veb sajt koji funkcionie kao sposobniji pedagoki posrednik ako je kognitivni razvoj stavljen u kontekst odgovarajueg sistema sociokulturnih aktivnosti. Drugim reima, "sposobniji drugi" ne mora biti osoba; "sposobniji drugi" moe biti informaciona tehnologija toliko dugo koliko ta vrsta medija (npr. video) prua kognitivnu pomo potrebnu ueniku.
Slika 31: Informaciona tehnologija

"kulturna kognitivna orua" Naglasak je na tome da su ljudi kroz istoriju izumeli kulturna orua, kako materijalna tako i psiholoka, koja konstituiu kognitivnu tehnologiju (Vigotski: alomorfni razvoj). 94

Takva kognitivna tehnologija omoguava nam da restrukturiramo nae sposobnosti, ono to radimo, i rekonfiguriemo nae miljenje, vrednosti i pogled na svet. Znaenja nisu univerzalana; ona su pod snanim uticajem kulture. Na primer, gledanje ljudima u oi smatra se izrazom potovanja u jednoj kulturi i nepotovanja u drugoj. Eskimi imaju oko 17 opisa (pojmova) za sneg dok ljudi koji ive u mnogim drugim zemljama imaju jednu re, "sneg". Skele (pomo drugih - Scaffolding, slika 32) Takva pomo izvoenju moe biti opisana kao postavljanje "skela", metaforom usvojenom za zidanje konstrukcija (zgrada). Pomo obezbeuje pet glavnih olakica: 1. ona daje podrku; 2. funkcionie kao kognitivno orue; 3. proiruje radijus dejstva uenika; 4. dozvoljava ueniku da rei zadatak koji bez nje ne bi uspeo; 5. ona se koristi selektivno da pomogne ueniku gde i kada je potrebno.
Slika 32: Pomo drugih prikazana skelama

Pomo drugih olakava transfer onog to uenik ve zna na zadatak koji reava. To znai ouvanje optimalnog nivoa izazova. Suvie mali izazov pokazuje se dosadnim dok suvie veliki izazov moe frustrirati. Pomo drugih zatvara pukotinu izmeu uslova zadatka i nivoa vetina. Pomo treba da bude smanjena, reorganizovana, prilagoena ili eliminisana kako uenici pokazuju znake razumevanja za odreeni zadatak ili pojam koji ue. Iterpersonalno i intrapersonalno uenje Svako uenje u dejem sociokulturnom kontekstu javlja se dva puta: a. socijalnom, kada je izmeu deteta i druge osobe ili nekog medija ili druge sposobne osobe; ovo je inter psiholoka kategorija, i b. onda sledi interiorizacija, ovo je u detetu kao intra psiholoka kategorija. Tako, svaki kognitivni korak je posredovan u socijalnoj situaciji preko aktivnosti koje su: 95

(a) interpsiholoka (kognitivno prenoenje individue do individue u interakciji sa drugima).

od

U predstavljanju inter psiholokog uenja, ovaj grafikon sa strelicama povezuje usta sagovornika (slika 33). Slika 33: Komunikacija

(b) intrapsiholoko prema individui)

(kognigtivno

prenoenje

U predstavljanju intra psiholokog uenja grafik prikazuje da se razmiljanje javlja samo u svakoj glavi osoba; nema povezanosti izmeu ovih individua (slika 34).

Slika 34: Interiorizacija

Rezime ZNR Zona narednog razvitka je razlika izmeu: (a) onoga to uenik moe da dostigne individualno i (b) onoga to uenik moe da dostigne u saradnji sa sposobnijim drugima. Dakle, da bi se kvalifikovalo kao zona narednog razvitka, voenje mora biti interiorizovano, da je intrapsiholoko tako da se izvoenje na viem kognitivnom nivou javlja nezavisno od te socijalne inerpsiholoke interakcije sa sposobnijim drugim ili drugima (slika 35). Uenik se kree: od pozicije... gde je uenje... pomognuto i kooperativno (inerpsiholoko) do pozicije... gde je uenje... samoregulisano (intrapsiholoko).
Slika 35: Uslovi koji su neophodni da voeno uenje dosegne ZNR

Zona narednog razvitka ima mnoge pedagoke implikacije. Jedna od njih je ideja da ljudsko uenje pretpostavlja specifian socijalni ambijent i deo je procesa u kome se dete 96

razvija zavisno od intelektualnog ivota onih oko njega (Vigotski, 1978). Saglasno Vigotskom (1978), sutinska odrednica uenja je da e ono podstai (probuditi) brojne unutranje razvojne procese koji su u stanju da se jave samo kada je dete u interakciji sa drugim ljudima iz okruenja ili sa vrnjacima. Koncept ZNR je osnova za postavljanje modernog naina uenja drugog jezika. Prema Krashen`s "input hipothesis sticanje jezika poinje kada uenik shvati da su ''imputi'' drugog jezika jedan korak iznad njegovog/njenog sadanjeg nivoa jezike kompetencije. Na primer, ako je uenik na nivou ''I'' tada e maksimum sticanja biti kada on/ona otkrije dostian input koji pripada nivou ''I + 1''. .

Sledbenici Vigotskog
Kod ruskih psihologa nalazimo u primeni postulat o interiorizaciji u uenju Galjperina i njegovih saradnika o etapnom formiranje umnih radnji; uenja o alomorfnom razvoju i razvoju metakognitivnih sposobnosti su ugraena u model kolskog uenja koji uvodi Davidov (1981) sa ciljem da kod uenika razvija osnove eksperimentalnog, naunog miljenja. Ruski psiholozi, sledbenici uenja Vigotskog, smatraju da je prouavanje zakonitosti razvoja miljenja jedan od najvanijih zadataka razvojne psihologije. Posebnu panju privlai razvoj miljenja na ranom dejem uzrastu kome ovi autori pridaju viestruki znaaj: radi osvetljavanja razvojnih faza: opaajno-praktinog i opaajno-predstavnog miljenja koji su bitni preduslovi za pojavu verbalnog (pojmovnog) miljenja; prve faze miljenja utiu na ukupan intelektualni razvoj i formiranje mnogih sposobnosti u toku ivota; razvoj miljenja se moe podsticati i ako se nita ne uradi za njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno. Za sledbenike Vigotskog je karakteristino da, uz socijalni interakcionizam u tumaenju razvoja psihikog ivota, pa i razvoju miljenja, prepoznaju i uvaavaju uticaj sazrevanja i individualnog uenja. Od roenja deteta poinju socijalne interakcije, dete je od samog poetka razvoja "utkano u socijalno korito humano elaborirane sredine" (Vigotski). Dete je od poetka socijalno bie jer su njegove individualne akcije socijalno posredovane. U tom socijalnom odnosu javljaju se svi psihiki procesi koji su, pre razvoja procesa interiorizacije, svojevrsna iterpsihika tvorevina. Otuda za dete ljudska sredina nije samo uslov, ve izvor psihikog razvoja. Psihiki razvoj se odvija u procesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te aktivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (od druge godine), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje... ta, prema ruskim psiholozima, predstavlja sam proces razvoja miljenja? O prvim misaonim procesima moe se govoriti pri kraju prve godine kada dete uspeva da rei konkretnu "problemsku situaciju", npr. da dohvati igraku sa dna kreveta, koja je van domaaja ruke, privlaenjem pokrivaa. Poetni oblici miljenja imaju opaajno-praktini karakter: dete reava probleme uz pomo praktinih radnji. aenko i Lavrentjeva (1998) ovu karakteristiku opaajno-praktinog miljenja u reavanju zadatka saimaju sa "misliti - znai raditi". Ovo ilustruju primerom deteta koje uporno skakue i pokuava da dohvati igraku sa ormana. Kada je odrasli sugerisao 97

detetu da stane i prvo razmisli, malian je, ne prekidajui pokuavanje, odgovorio: "Ne treba da mislim, treba da dohvatim". Prva intelektualna reenja deteta su primena ranije formiranih navika u novim uslovima. Neto kasnije dete pronalazi nain reavanja nove problemske situacije: nalazi sredstvo da doe do cilja. Ruski psiholozi istiu da deji nain reavanja problema pomou praktinih radnji sa predmetima sadri dve sutinske karakteristike po kojima se miljenje malog deteta razlikuje od miljenja impanza; to su korienje ljudskih orua i govora. Ovladavanje nainima korienja najprostijih ljudskih orua i njihova upotreba, pri reavanju misaonih zadataka ili saznavanju svojstava okruenja, ne znai samo sticanje novih operacija ve i razvoj misaonih sposobnosti. Pri korienju sredstva da se doe do cilja dete treba da savlada motornu vetinu upotrebe ljudskih orua. Da bi formiralo operaciju sa oruem dete treba da otkrije nain njegove upotrebe. Dete eksplicitno ili implicitno od odraslog ui socijalno izgraene naine upotrebe orua. Sa pojavom govora dolazi do kvalitativne promene intelektualne aktivnosti. Najpre dete vie govori povodom zadatka nego o zadatku. Zatim se govor javlja kao objanjenje situacije, njime dete objanjava optu shemu aktivnosti u zadatku: to je neka vrsta verbalnog bilansa radnje kojim se fiksira sam put reenja. U treoj fazi govor poinje da prethodi radnji i ima funkciju planiranja; dete misli naglas to mu pomae da uvia nove smisaone veze koje izlaze iz opaajnog polja, to omoguava reenje problema. Meutim, rei mogu imati funkciju planiranja samo ako za dete imaju odreeno znaenje, ako su postale nosioci izvesnih generalizacija. U treoj godini, kada poinje da se formira znakovna ili simbolika funkcija saznanja, u intelektualnom razvoju deteta nastaje vaan preokret, koji je vidljiv i u simbolikoj igri deteta. Sada je dete u mogunosti da koristi jedan objekt u funkciji zamene drugog. Pri tome se u aktivnosti umesto predmeta koristi njegova zamena. Na uzrastu 4-5 godine dete ve moe da reava zadatke na unutranjem, mentalnom planu, oslanjajui se na svoje vizuelne predstave predmeta. Nastajanjem opaajno-predstavnog miljenje javlja se kvalitativno novi stupanj u razvoju dejeg miljenja. Reavanje zadataka na predstavnom planu prua nove mogunosti. Predstave pruaju mogunost preobraavanja predmeta na mentalnom planu; dete razvija sposobnost da na planu predstava izdvaja, kombinuje i povezuje razliite delove i detalje predmeta. Tako na predstavnom nivou moe nastati struktura, uoptena shema, koja reava problem. Dete izdvaja i povezuje ona svojstva predmeta koja su vana za reavanje datog zadatka. Koristei uopteno iskustvo dete moe rasuivati na verbalnom planu, da misaono pripremi i predvidi karakter budue radnje. Verbalno miljenje kod dece se javlja na uzrastu 5-6 godine. To znai da se interiorizacijom spoljanjih akcija obrazuju opaajnopredstavne i verbalne, pojmovne forme miljenja. Zaporoec i Minska (1967) su prouavali uslove i mehanizme prelaska sa opaajno praktinog na refleksivno miljenje (slika 36). Iz prikaza na grafikonu vidimo da najvie uspeha imaju deca koja zadatak reavaju praktino (oznaka 1); tada 55% dece uzrasta 3-4 godine uspeva da nae pravilno reenje, dok su na uzrastu 6-7 godine skoro sva deca uspena (96,3%). Sa uzrastom raste uspenost reavanja zadataka na opaajno-predstavnom nivou (oznaka 2), uz 98

pomo crtea i slika. Na verbalnom planu (oznaka 3) deca poinju uspeno da reavaju zadatke tek na uzrastu 5-6 godine (15%).
Slika 36: Zavisnost uspeha od naina reavanja problema

Ovim je potvren i razvojni redosled pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje.

Rezime teorije Vigotskog

Do kojih glavnih zakljuaka je doao Vigotski? Psihike funkcije se razvijaju u toku istorijskog razvitka oveanstva. Odluujui momenat tog razvitka su znaci. Re je univerzalni znak. Ljudska svest se formira u procesu interiorizacije. Pri analizi strukture svesti ne treba polaziti od razmatranja posebnih funkcija ve od istraivanja me ufunkcionalnih odnosa, od razmatranja psiholokih sistema. ta je razvoj? Postupna interiorizacija orua miljenja i znanja koja postoje u nekoj kulturi Kree se od intermentalnog ka intramentalnom, od socijalnog ka psiholokom Na poetku razvoja orua miljenja i znanja postoje izvan deteta (u kulturi); kroz socijalne interakcije s kompetentnijim pojedincima dete ih postupno usvaja (interiorizuje) Najvaniju ulogu u interiorizaciji ima jezik Kako se razvoj ostvaruje? Kognitivni razvoj je socijalni proces Ostvaruje se: kroz interakciju s kompetentnijim lanovima drutva kroz pouavanje od strane kompetentnijih pojedinaca

99

Doprinosi i nedostaci teorije Vigotskog

DOPRINOSI NEDOSTACI

Istakao vanost konteksta (kulturnog, drutvenog, istorijskog) za razvoj pojedinca Bronfenbrener Objasnio mehanizme prenosa kulture na pojedince orua intelektualnog prilagoavanja, socijalne interakcije, pouavanje, zona narednog razvoja)

Nedovoljno istie individualne karakteristike (razlike) dece u procesu uenja i razvoja Naglaava ulogu deje aktivnosti (konstruktivizam), meutim, u socijalnim interakcijama veu panju je pridao odraslima.

Razlike u pristupima Pijaea i Vigotskog Pijae Kognitivne sposobnosti i razvoj univerzalni u svim kulturama Kognitivni konstruktivizam (individualna gradnja znanja) Uenje i razvoj nezavisni; razvoj pretpostavka uenju Kognicija prethodi razvoju jezika; egocentrini govor nema veliku ulogu i nestaje s razvojem socijalnog govora Vigotski Kognitivne sposobnosti i razvoj specifini za svaku kulturu Socijalni konstruktivizam (interakcija odrasli-dete) Uenje dovodi do razvoja i prethodi mu Jezik je kljuan za kognitivni razvoj; privatni (unutranji) govor pretvara se u misao

ta analiziraju Pijae i Vigotski u psihikom razvoju deteta

PIJAE
GENEZU LOGIKE ODNOS DETETA PREMA STVARIMA, FIZIKOJ REALNOSTI KOGNICIJU KOJA "BOJI" SVE OSTALO

VIGOTSKI
GENEZU POETNIH SOCIJALNIH ODNOSA ODNOS DETETA SA DRUGIM OVEKOM, SOCIJALNIM OKRUENJEM ZAJEDNIKE AKTIVNOSTI OBOGAENE AFEKTIVNIM ZNAENJIMA

100

Kognitivno-informacione teorije
Autori kognitivno-informacionih teorija (Siegler, 1991; Sternberg, 1989; Miller, 1993 i dr.), koji se prvenstveno orijentiu na izuavanje kognitivnog razvoja, u poetku su svrstavani u neopijaetiste. Meutim, vrlo brzo je uoeno da se oni u svom pristupu izuavanja razvoja kognicije razlikuju od drugih teorija. Baucal (1998) stavlja kognitivnoinformacioni pristup u grupu dominirajuih teorija izuavanja kognitivnog razvoja, uz Pijaeovu teoriju kognitivnog razvoja, kulturno istorijsku teoriju Vigotskog i psihometrijski pristup. Svaki od ovih pristupa ima vlastiti konceptualno-metodoloki sistem kojim odreuje osnovne pretpostavke o prirodi saznanja i njegovom razvoju, definie probleme koji su relevantni, kao i nain na koji te probleme treba istraivati. Kognitivno-informacioni pristup prua najbolje mogunosti za ispitivanje i utvrivanje konkretnih kognitivnih procesa, i njihove organizacije, koji posreduju izmeu informacija koje osoba dobija i registruje i njenog pokuaja da rei neki problem i ostvari odreeni cilj. Ti specifini kognitivni procesi i strategije koje ine sadraj akcionih shema (Pijae) ili kognitivnih funkcija pri interakciji sa sredinom i problemom (Vigotski), nisu neposredan predmet izuavanja ni u jednoj od ove dve teorije. Dok Pijaeov pristup traga za optim kognitivnim karakteristikama koje definiu misaone mogunosti i ogranienja tzv. "epistemikog subjekta", kognitivno-informacione teorije detaljno objanjavaju, kako npr. dete prepoznaje slova u abecedi, pamti brojeve, odluuje, da li je bezbedno prei ulici ili nije, prepoznaje, da se njegov drug vratio ljut... Kada koriste isti zadatak, npr. klasifikacije predmeta po teini, Pijae koristi navedeni zadatak da bi utvrdio da li dete razume mislene operacije, kao to su reverzibilnost i tranzitivnost, dok autori kognitivnoinformacionog pristupa utvruju koja specifina pravila dete upotrebljava pri reavanju zadatka. Razvojne kognitivno-informacione teorije podrobno opisuju razvoj procesa, kao to su sakupljanje informacija, oblikovanje misaonih strategija, uoptavanje, automatizacija, upotreba pravila, koja znaajno doprinose razvoju kognicije. Ti procesi su meusobno povezani i zajednikim delovanjem omoguuju primereno reagovanje odnosno reavanje misaonih problema. Pri tome se kognitivno-informacioni pristup orijentie ka otkrivanju optih pravilnosti u reavanju specifinih zadataka zanemarujui individualne razlike. Baucal je (1998) napravio interesantnu komparaciju na kojoj poziciji se KI pristup nalazi kada se razmatraju kljuna pitanja kognitivnog razvoja. Dajemo saet pregled toga poreenja. Koje sposobnosti su u potpunosti ili delimino razvijene kod tek roenih beba? Od tri pozicije: 1. "tabula rasa", 2. kompetentno novoroene i 3. konstruktivizma; KI pristupu je najblie stanovite 2. kompetentnog odojeta. Da li je razvoj usmeren ka nekom cilju? Od dve pozicije: 1. razvoj je konstantno progresivno "kretanje" ka cilju (a. modalnim kognitivnim karakteristikama realnih odraslih osoba i b. kognitivnim karakteristikama koje bi odlikovale odrasle osobe kada bi se razvijale pod idealnim okolnostima) i 2. razvoj je "otvoren" proces; kod KI pristupa dominira shvatanje: 1a. kognitivni razvoj je usmeren ka zreloj formi - modalnim kognitivnim karakteristikama odraslih. Da li se razvoj odvija istim tokom i ka istom zavrnom stanju? Od tri stanovita: 1. nema razlika u razvojnom toku i krajnjem ishodu razvoja (utvrivanje univerzalnog toka i zavretka razvoja), 2. ljudi se razlikuju i po razvojnom toku i po krajnjem ishodu razvoja (socio-kulturni faktori su formativni) i 3. srednje gledite: razvojni ishodi su bar u bazinim crtama uglavnom isti, ali se ljudi razlikuju u pogledu naina na koji se razvijaju (zbog 101

razlika u osetljivosti i konteksta); KI pristup: 1. kognitivni razvoj se odvija istim tokom i zavrava se na isti nain. Da li postoji razvoj i u odraslom dobu? Od dve pozicije: 1. postoje razvojne promene, 2. nema razvojnih promena; KI pristup: 2. nema razvoja - promene strategija u reavanju problema tretiraju kao predmet uenja, a ne kognitivnog razvoja. Da li se razvoj odvija kroz stadijume? Od dve pozicije: 1. da, razvoj je diskontinuiran i se sastoji od kvalitativnih promena, 2. ne, razvoj je kontinuiran i sastoji se od kvantitativnih promena; autori KI pristup se po ovom pitanju dele na one koji prihvataju 1. razvoj je stadijalan (neopijaetisti) i one koji kau da se moe govoriti o lokalnim stadijumima, ali ne i o globalnim stadijumima. Da li je znaajnije naslee ili sredinski uticaji? Od dve pozicije: 1. vei naglasak na nasleu, 2. vei naglasak na uticaju sredine; KI pristup po ovom pitanju nema konanu poziciju. Uspesi u okviru genetike i za KI autore otvaraju probleme naslea; dok uspesi socio-kulturnog pristupa otvaraju ulogu sredine. Da li je dete aktivni subjekt sopstvenog razvoja? Od tri pozicije: 1. dete je pasivno a sredina aktivna (bihejbioristi), 2, dete je aktivno (Pijae), 3. i dete i sredina su aktivni (Vigotski); KI pristup nema dileme - u KI pristupu osnovni formativni faktor kognitivnog razvoja sama kognitivna aktivnost. Kakav je odnos izmeu uenja i razvoja? Postoje tri shvatanja: (1) razvoj je uenje (bihevioristi), (2) razvoj je nadreen uenju (Pijae), i (3) izmeu razvoja i uenja postoji meusobna interakcija (Vigotski); U KI pristupu po ovom pitanju nisu jedinstveni ali preovlauje: uenje moe da utie na razvoj, ali pri tome se razvoj ne svodi na uenje. Da li je razvoj u bitnoj meri odreen socio-kulturnim faktorima? Postoje tri stanovita: (1) promene su izazvane genetskim preprogramiranjem, a realizovane sazrevanjem, (2) promene su izazvane samostalnom aktivnou (promene Pijaeovog tipa), i (3) promene su izgraene kroz socijalnu interakciju i zajedniku delatnost sa drugim osobama, a zatim interiorizovane (Vigotski); u konceptualno-metodoloki sistem KI pristupa podrazumeva se da je jedinica analize izolovani pojedinac, pa je ovo pitanje zanemareno. Na oblikovanje KI pristupa u znaajnoj meri su uticali: bihejviorizam i neobihejviorizam, istraivanja verbalnog uenja, lingvistika, praktina (inenjerska) reavanja problema interakcije izmeu oveka i maina, teorije komunikacije i teorije informacija, i razvoj kompjuterske nauke (computer science). Baucal (1998) daje pregled ta su autori KI pristupa "pokupili" ili "ostavili" od pojedinih pristupa. KI pristup je od bihejviorizma i neobihejviorizma preuzeo: (a) nomotetsko objanjenje kao osnovni cilj, (b) naelo da se sve mora empirijski dokazati, (c) preferenciju laboratorijskih eksperimenata pod strogo kontrolisanim uslovima uz sistematsko uvoenje i variranje razliitih faktora, i (d) operacionalizam. KI pristup je iz tradicije verbalnog uenja preuzeo: (a) pamenje kao osnovni problem istraivanja, (b) podatke do kojih se dolo, (c) laboratorijske procedure i mere, i (d) mnoge produktivne naunike. Kl pristup je od lingvistike (teorije omskog) preuzeo: (a) razloge za odbacivanje eksperimenata sa ivotinjama kao izvora znanja o ljudima, (b) prihvatanje da postoje uroene sposobnosti specifine za vrstu, (c) jezik i govor kao vaan predmet ispitivanja, (d) kreativnost (stvaralatvo) i potovanje pravila kao vana svojstva ljudskog ponaanja, (e) razlikovanje potencijalne sposobnosti i znanja (competence) i konkretnog ponaanja, primene znanja (performance), (f) korienje introspekcije i intuicije prilikom formulisanja hipoteza. Od inenjerske psihologije KI pristup je preuzeo novu koncepciju oveka, nove pojmove (input, output, kapacitet, skladite, filter itd.) i nove probleme. Od teorije komunikacije i teorije informacija KI pristup je preuzeo neke osnovne pojmove kao 102

to su: kodiranje, kanal komunikacije, serijalno i paralelno procesiranje, efikasnost, informacija i neodreenost (uncertainty). Kompjuterske nauke uticale su da KI pristup predstavu o oveku bazira na uspostavljanju analogije izmeu kompjutera i ljudskog saznanja. Analogija s kompjuterom je bila vrlo plodna u smislu da je pruila oslonac u pokuaju da se osmisli konkretan nain na koje se simbolizuju informacije, i konkretni kognitivni procesi kojima se ti simboli formiraju, pamte, transformiu i obrauju.

Struktura kognitivnog sistema

U strukturalnom smislu izdvajaju se tri krupna segmenta kognitivnog sistema: (a) senzorni (ulni) registar - SR, (b) kratkorona memorija (radna, operativna, primarna, neposredna, svesna memorija; kratkorono skladite) - KM, i (c) dugorona, sekundarna, memorija (iskustvo, znanje) - DM. Neki autori smatraju da ne postoje razlozi da se KM i DM izdvajaju kao zasebni sistemi; Odgovor KI pristupa je bilo operacionalno razdvajanje kratkorone i dugorone memorije na osnovu: efekta recencije i patolokih sluajeva u kojima je ouvan samo jedan memorijski sistem, ili su ouvana oba, ali meu njima ne postoji saradnja. Na osnovu empirijskih nalaza ova tri segmenta (SR, KM i DM) se mogu opisati na osnovu nekoliko dimenzija: izvor informacija, kapacitet, duina zadravanja informacija, nain na koji se gube informacije (zaboravljanje), forma u kojoj se nalaze informacije, i funkcija. Dakle, proces obrade zapoinje prevoenjem neurofiziolokih stanja i procesa nastalih ulnom analizom stimulusa u simbole koji postaju predmet dalje obrade. Kao rezultat "saznajnih procesa" u KM nastaju simbolike strukture koje izraavaju ono to je saznato i koje se smetaju u DM da bi mogle biti ukljuene u neki budui proces saznanja. (Opise SR, KM i DM i grafiki prikaz sistema pamenja videti u poglavlju Razvoj pamenja u ovoj knjizi). U KI teorijama je posebno znaajna povezanost izmeu kognitivnih struktura. Miljenje je u isto vreme fleksibilno i zahteva prilagoavanje cilju ili problemskom zadatku, zato treba identifikovati procese, koji omoguavaju fleksibilnu adaptaciju na stalne promene okoline. Sternberg (1989) daje teoriju razvoja opte inteligencije; kao glavne komponente razvoja inteligencije naglaava komponente sticanja znanja, metakomponente i komponente izvoenja (slika 37). Stankov (1991) smatra da ove tri komponente "lee u osnovi intelektualnog ponaanja u svim kulturama, zadaci na koji bi se one na odgovarajui nain merile, mogu se razlikovati od jedne do druge kulture, isto kao i znaaj razliitih komponenti za inteligentno ponaanje." Sigler (Siegler,1991) je u svoju KI teoriju ugradio strategiju izbora i strategiju oblikovanja nove strategije (slika 38). On istie da je znaajno to da dete upotrebljava vie razliitih strategija, sa kojima se prilagoava konkretnom problemu u konkretnom kontekstu. U okviru KI pristupa dominira shvatanje o samo-modifikujuem kognitivnom sistemu. Kritiari prihvataju da je kognitivna aktivnost formativni faktor, ali i sugeriu ideju da se uloga kognitivne aktivnosti sagleda iz ire perspektive, tako to bi se uzeo u obzir nain na koji je ova aktivnost uklopljena u interakciju osobe sa socijalnim okruenjem. Socio103

kulturne koncepcije kognitivnog razvoja poslednjih godina postaje sve vie prihvaena, ak i od strane nekih znaajnih pripadnika KI pristupa (Nelson, 1993).
Slika 37: Shematski prikaz Sternbergove teorije inteligencije

Slika 38: Model izbora strategije

Ve smo naglasili da se u okviru KI pristupa u potpunosti zanemaruju kognitivne razvojne promene posle dostizanja zrelosti. Meutim, kako pokazuju empirijska istraivanja (Ivi, 1987), u odraslom dobu dolazi do bar tri vrste razvojnih promena: ostvarenje nerealizovanih potencijala, promena meusobnog odnosa meu kognitivnim funkcijama, i vea integracije kognitivnih i nekognitivnih aspekata linosti. Na osnovu informacija iznetih o KI pristupu moe se rei da on u poreenju sa drugim kognitivnim teorijama prua najbolje mogunosti za ispitivanje i utvrivanje konkretnih kognitivnih procesa i njihove organizacije, i nudi detaljniju, precizniju i konkretniju predstavu o razvoju saznanja. 104

Etoloka teorija
Etologija je nauna disciplina koja prouava ponaanje ivih bia u prirodnoj sredini. Temelje savremene etoloke teorije postavili su zoolozi / etolozi Tinbergen (1907-1989) i Lorenz (1903-1989, Nobelova nagrada 1973). U etologiji se istiu bioloki i genetski mehanizmi razvoja i evolucioni koreni dananjih ponaanja. U okviru etologije interes je usmeren na: uroene obrasce ponaanja i kritine / senzitivne periode u razvoju. Svaka vrsta je u razvoju razvila oblike adaptivnog ponaanja, koja su potrebna za preivljavanje (reprodukciju). U prirodnoj selekciji su bolje prilagoene jedinke preivele, reprodukovale se i tako prenele svoje crte na potomke. I ovek se sagledava iz komparativne perspektive: razvoj adaptacija na okolinu. Koja su obeleja uroenih obrazaca ponaanja? Naveemo ona koji se najee pominju i njihove osnovne odlike: 1. Specifini su za vrstu, 2. Univerzalni za sve lanove vrste, 3. Bioloki programirani, ne zahtijevaju uenje, 4. Podstie ih specifian nadraaj (uroeni podsticajni sklop), 5. Stereotipni su, 6. Pod minimalnim su uticajem okoline, 7. Vani su za opstanak vrste. Etoloka teorija je promovisana u objanjavanju detetovog razvoja u 60-tim godinama dvadesetog veka i ostala uticajna do danas. Lorenc i Tinbergen su posmatrali ponaanje, koje poveava verovatnost preivljavanja, kod razliitih vrsta ivotinja u njihovom prirodnom okruenju. Lorenc je otkrio pojavu utiskivanja (impriting), brzog uenja u vremenu kritinog perioda, koje vezuje mladune za prvi pokretni objekt (vie o ovome u poglavlju Pojam, inioci i zakonitosti razvoja - Kritini periodi razvoja). Pojave ekvivalentne utiskivanju kod ljudi nema, neke slinosti sa njim ima afektivno i socijalno povezivanje tj. veza izmeu odraslog i novoroeneta. Kritinim periodima kod dece (kod razvoja govora, afektivne vezanosti i dr.) u svojim istraivanjima bavili su se razvojni psiholozi. Savremeni istraivai ukazuju da uinak okoline na deji razvoj moemo mnogo bolje da pojasnimo sa periodom senzitivnosti, nego sa kritinim razdobljem, (Bornstein, 1989); Period senzitivnosti je razvojni period optimalne osetljivosti za odreene vrste uticaja, koji su (ne)povoljni za razvoj odreenih ponaanja. Granice toga razdoblja su manje strogo omeene nego kritinog razdoblja (meseci i godine). Od psihologa koji su u svojim istraivanjima polazili od etolokog pristupa prikazaemo one koji se najee navode. Keler (W. Khler, 1925) je kod impanza istraivao i objasnio uenje uvianjem. Kroz opite sa impanzama Keler je pokazao da uenje putem uvianja postoji i kod ivotinja (ili barem kod primata). Nakon razliitih neuspenih pokuaja reavanja problema, impanzo se obino povlai, kao da mu je potreban predah. U tim trenucima odsutnosti ivotinja uspeva da nae reenje, njeno lice ispoljava promenu mimike, kao da se ozari. Nakon toga impanzo u nizu neprekinutih, direktnih i jasno usmerenih pokreta najkraim putem ostvaruje cilj: spoji dva tapa i dohvati bananu van kaveza ili uspeva da stavi sanduke jedan na drugi da bi dohvatio bananu okaenu na vrhu kaveza. Ono to je bitno za opis ponaanja u ovom obliku uenja je to to u drugom 105

pokuaju, kad se ponovo stavi u kavez, impanza odmah dohvata bananu, bez prethodnih bezuspenih odgovora. Getaltistikim terminima reeno, dolo je do restrukturacije opaajnog polja i do uvianja odnosa izmeu elemenata u ovoj situaciji odnosa izmeu sredstava i cilja. Jo jedna znaajna odlika ovog oblika uenja jeste da se tako otkriveni principi, odnosi, zakonitosti i sl. lako generalizuju ili transferiu na sline situacije uenja. Harlou (H. Harlow, 1961) je kod mladunadi impanza ispitivao afektivno vezivanje za majku. Bebe majmuna su pri roenju daleko usklaenije od deteta. Njihovi odgovori mogu se posmatrati i pouzdano procenjivati na uzrastu od 10 dana ili ak i ranije. Iako oni sazrevaju mnogo bre od svojih ljudskih vrnjaka, bebe obeju vrsta idu uglavnom istom razvojnom putanjom. Ova posmatranja dovela su do serije eksperimenata u kojima se poredi znaaj dojenja - i svih aktivnosti povezanih s njim - sa znaajem koji ima jednostavni fiziki kontakt u pobuivanju vezanosti majmuneta za majku. U tu svrhu napravljen su dve surogat majke. Jedna je od gole zavarene ice cilindrinog oblika i na njoj se nalazi drvena glava sa nedoraenim licem. Kod druge, ta zavarena ica bila je presvuena omotaem od krznene tkanine. Osam novoroenih majmuna su stavljeni u zasebne kaveze, a svaki je imao podjednak pristup krznenoj i ianoj majci, meutim, mladune je pokazivalo preferenciju prema krznenoj majci, bez obzira to je flaica sa hranom bila na ianoj surogat majci (slika 39a i b).
Slika 39 Preferencija krznene surogat majke

Harlou je proveravao da li e maldune traiti utehu i sigurnost od krznene majke u situaciji kada je izlieno emocionalnom stresu. Ogled sa uvoenjem mehanikog medvedia-bubnjara potvrdio je hipotezu da e preplaeno mladune beati u zagrljaj krznenoj majci, a nakon smirivanja ohrabriti se da razgleda objekt koji je izazvao strah (slika 40a i b).

106

Slika 40: Krznena surogat majka prua utehu i sigurnost

U sledeem ogledu koji je nazvan "test otvorenog polja" Harlou je proveravao kako e se ponaati mladune kada je u prostoriji sa nepoznatim predmetima samo, nema surogat majke, a kako kada je ona tu. Slika 41a pokazuje da bez surogat majke mladune se uplaeno sklupa u uglu sobe; povratkom surogat majke privija se uz nju i ona mu je uteha i sigurnost (slika 41b); nakon smirivanja mladune poinje sa istraivanjem (slika 41c), potom se vraa "majci", nakon toga ide jo dalje.
Slika 41: "Test otvorenog polja"

107

Kako etolozi objanjavaju ponaanje koje ispoljava mladune impanze ili gorile prema majci? Najpre treba rei da savremeni etolozi ne prihvataju staru dihotomiju na uroeno i steeno u ponaanju. Umesto toga, oni razlikuju tzv. sredinski stabilna i sredinski labilna ponaanja. Sredinski stabilna su ona ponaanja koja ostaju relativno nepromenjena pod uticajem sredinskih uslova; sredinski labilna ponaanja se znaajno menjaju u razliitim sredinskim uslovima. Vano je dodati da to nisu dva razliita tipa ponaanja, nego dva pola jednog kontinuma. Dve su osnovne karakteristike ovog ponaanja mladuneta prema majci. Najpre, kod mladuneta i prave majke, postoji diskriminativno individualno prepoznavanje sa obe strane, mladuneta od strane majke i majke od strane mladuneta. Drugo, postoje diferencirana ponaanja, koja su takoe obostrana. Skup ponaanja kojim mladune majmuna uspostavlja i odrava vezanost za majku sainjavaju posebni oblici ponaanja koji se zovu fiksirani (ili modalni) akcioni sklopovi (kao to su privijanje uz telo, sisanje i sl.). Za etologe je to jedan primer instinktivnog ponaanja. Uzet u celini, taj sistem ponaanja je sredinski stabilan, dok pojedini modalni sklopovi kod pojedinih vrsta (naroito kod oveka) mogu biti sredinski labilni (jer su promenljivi i individualno i uzrasno). Bolbijevo (J. Bowlby, 1973) izuavanje deje afektivne vezanosti (attachment) 60-tih godina prolog veka smata se prvom primenom etolokih naela na deji razvoj. Bolbi ukazuje da je: afektivna vezanost kod dece nuna za opstanak; filogeneza decu opremila karakteristikama (signalima: socijalni osmeh, pla) i ponaanjima (nenutritivno sisanje, privijanje, praenje) koja osiguravaju brigu od strane odraslih i opstanak; odrasle osobe opremila osjetljivou za te detetove karakteristike i signale, ponaanjima brige i negovanja, kojima na njih reaguju. Afektivno vezivanje prema jednoj osobi sa svim komponentama vezivanja (signalima i ponaanjima) upostavlja se sa est meseci starosti; tada se moe jasno zapaziti i strah od nepoznate osobe, jo jedan od kritikih pokazatelja uspostavljene vezanosti (detaljnije o teoriji Bolbija u poglavlju Afektivno vezivanje). Zapaanja etologa su dovela do tvrenja, da mnogi oblici detetovog socijalnog ponaanja podseaju na ponaanje primata. Time potvruju genetske i bioloke izvore (faktore) ponaanja, ali ne zanemaruju sasvim uenje, to vodi ka veoj fleksibilnosti u odreivanju inioca razvoja. Savremena neoetoloka teorija (Hinde, 1989), slino kao i klasina, naglaava filogenetske temelje razvoja ponaanja, ali u veoj meri uvaava i uinke okoline. Etolozi su razvili precizne metode za posmatranje ponaanja, slino bihejvioristima, ipak za razliku od njih istiu znaaj opaenog ponaanja u prirodnoj sredini (domu, vrtiu, koli itd.), a ne u laboratoriji. Znaajan doprinos neoetoloke teorije je u tome, da pokuava da objasni ponaanje deteta sa stanovita razvojnog stadijuma a ne sa stanovita odraslog. Kritiari ukazuju da klasina i neoetoloka teorija ne posveuju dovoljnu panju kognitivnom razvoju u ontogenezi. Usredsreene su na emocionalni i socijalni razvoj, posebno na razvoj odnosa izmeu deteta i majke, delimino i na razvoj linosti i na razvoj igre kod ivotinja i posredno deje igre. 108

Ekoloka teorija
Ekologija ljudskog razvoja obuhvata nauno istraivanje progresivne, uzajamne akomodacije izmeu aktivnog ljudskog bia u razvoju i promenljivih odlika neposrednih okruenja u kojima ivi osoba u razvoju, dok na ovaj proces utiu odnosi izmeu okruenja i iri kontekst u kome se okruenja nalaze. Ekologija ljudskog razvoja na razvoj oveka gleda kao na proces koji se uvek deava u nekom kontekstu, ije je osobenosti, kardinalne i diskretne karakteristike i prirodu, neophodno poznavati da bi se razumela priroda i svojstva samih razvojnih procesa i ishoda. Svet - ekoloka sredina kako bi ekolozi rekli - ne interesuje ekologiju ljudskog razvoja onakav kakav objektivno jeste ve onakav kakav je za dete, kakvim ga vidi dete koje u njemu ivi i razvija se. Prema Bronfenbreneru (1997), fenomenoloko stanovite je neka vrsta zatitnog znaka ekologije ljudskog razvoja, samim tim to fenomenologija predstavlja orijentaciju na psihike funkcije (sadraje svesti). Ekoloki razvoj je proces koji se odvija tokom celog ivota. To je proces stalnog usklaivanja organizma i sredine. Ekologija ljudskog razvoja sam razvoj odreuje srazmerno usko - kao sticanje pojmova o ekolokoj sredini. Bronfenbrener istie da je razvoj "proces kroz koji jedinka stie sve obuhvatnije, istananije i valjanije pojmove o svojoj ekolokoj sredini i postaje motivisana i sposobna da se uputa u aktivnosti pomou kojih otkriva tu sredinu, odrava je ili restrukturie na nivoima sline ili vee sloenosti u pogledu forme i sadraja". Razvoj pojedinca se odvija u kompleksnom sistemu odnosa, na koje utiu multipli sistemi sredine. Ekoloka teorija objanjava razvoj sa sociokulturne perspektive, koja poseduje pet nivoa sredinskih sistema, od neposrednih interakcija sa lanovima porodice do kulture: mikrosistem, mezosistem, egzosistem, makrosistem i hronosistem (slika 42). Mikrosistem je obrazac aktivnosti, uloga i interpersonalnih odnosa doivljenih od strane osobe u razvoju u datom okruenju sa odreenim fizikim i materijalnim karakteristikama. Okruenje je mesto gde ljudi lako mogu stupiti u interakciju licem - u lice - kua, obdanite, igralite, lokalne institucije kola, religijske institucije, vrnjaci, svojstva fizikog okruenja. Bronfenbrener pojedinca u mikrosistemu ne poima kao pasivnog prijemnika iskustva, ve kao aktivistu, koji oblikuje i menja svoju trenutnu okolinu. Svi odnosi pojedinca sa okolinom su dvosmerni i reciproni. Mezosistem je drugi sredinski nivo i sainjavaju ga odnosi izmeu dva ili vie okruenja u kojima osoba koja se razvija aktivno uestvuje (kao to su za dete odnosi izmeu kue, kole i grupe vrnjaka iz komiluka; za odraslog, izmeu porodice, posla i drutvenog ivota). On se formira kada god osoba u razvoju ulazi u novo okruenje. U razvojnoj psihologiji sve vie se znaaj posmatranja ponaanja pojedinca u multiplim kontekstima (npr. porodici i koli), da bi se mogla utvrditi kompleksnija predstava o njegovom razvoju. kolska uspenost je zavisna i od uticaja kole i od uticaja porodice. Egzosistemom nazivamo jedno ili vie okruenja koja ne ukljuuju osobu u razvoju kao aktivnog uesnika, ali u kojima dolazi do zbivanja koja utiu na ono to se deava u okruenju u kome se nalazi osoba u razvoju. Ukljuuje razliite institucije, socijalne slube u zajednici, kojoj dete pripada, sredstva informisanja, zaviajne drutvene organizacije. Egzosistemski oslonac moe takoe biti neformalan, npr. socijalna mrea prijatelja roditelja i pripadnika ire zajednice, koji roditeljima daju socijalni i emocionalni oslonac. 109

Uticaj deteta see van porodice, u okruenja u koja ono nikada ne stupa, u okruenja koja su deo njegovog egzosistema. Poto TV program u kuu dolazi iz spoljanjeg izvora, on ini deo dejeg egzosistema. "Najvea opasnost od TV ekrana nije toliko u ponaanju koje prouzrokuje koliko je u ponaanju koje spreava - prie, igre, porodine radosti i svae kroz koje dete mnogo ui i na osnovu kojih se obrazuje njegov karakter" (Bronfenbrener, 1997).
Slika 42: Pet nivoa sredinskih sistema

Najiri nivo sredine u Bronfenbrenerovom modelu je makrosistem, koji ne predstavlja nijedan specifian kontekst, nego je sastavljen iz vrednosti, zakona, normi, pravila u odreenoj kulturi, u kojoj pojedinac ivi. Makrosistemom nazivamo doslednost oblika i sadraja mikro - mezo - i egzosistema opaeno u okviru date kulture ili subkulture, kao i svaki sistem verovanja ili ideologiju koja lei u osnovi te doslednosti. Lurijina teza glasi: Makrosistem prolazi proces razvoja i, inei to, prenosi kretanje na sve sisteme koji ga ine, do nivoa osobe. Zato pripadnici drutva koje se menja nuno doivljavaju razvojne promene na svakom od psihikih planova - intelektualnom, emotivnom i drutvenom. Hronosistem sadri vremensku dimenziju: nizanje dinaminih promene u okolini pojedinca, koje dovode do promena uslova ivljenja. Sredina nije statian inilac, koji utie na dete, nego se menja. Znaajni dogaaji u detetovom ivotu, npr. roenje prinove, polazak u kolu, smrtni sluaj, promena postojeih odnosa izmeu individue i okoline i oblikovanje novih uslova, koji utiu na razvoj pojedinca. Takoe i trenutak pojavljivanja promena sredine utie na razvoj. Marjanovi i sar., 2004 navode primere uticaja uzrasne dimenzije na razvoj. "Poroaj u srednjoj adolescenciji imae za majku, koja se nalazi u periodu oblikovanja identiteta i u procesu formalnog obrazovanja, kao i na njeno dete drugaije posledice, nego to ih ima na enu u poznim dvadesetim godinama, koja se nalazi u stadijumu intimnosti, ima vlastite prihode i utvren socijalni poloaj." Posledice razvoda roditelja po razvoj deteta 110

dostiu vrhunac nakon godinu dana od tog dogaaja; narednih dve do pet godina dete e imati tekoa u prilagoavanju. Intelektualne sposobnosti dananjih starih osoba su na viem nivou, nego to su bile te sposobnosti njihovih vrnjaka ranijih generacija. Na te razlike utiu vii nivo obrazovanja i kvalitetniji zdravstveni i opti standard nego to je bio ranije.

Osnovni pojmovi
Pored odreenja pet nivoa sredinskih sistema (od mikrositema do makrositema) potrebno je navesti i jo neke vane pojmove kojima se slui ekoloki pristup. Pod ekolokom validnou Bronfenbrener smatra stepen poklapanja izmeu iskustva ispitanika o sredini u kojoj se ispituje i pretpostavki koje o tom iskustvu ima ispitiva. to su razlike u tom pogledu vee to su izgledi za postizanje ekoloke valjanosti manje. Ekoloki prelaz nastupa kad god se poloaj osobe u ekolokoj sredini menja kao rezultat promene uloge, okruenja ili i jednog i drugog. Do ekolokog prelaza dolazi tokom celog ivota: povratak majke i deteta iz bolnice; polazak deteta u obdanite; dolazak mlae brae i sestara; polazak u kolu... Ljudski razvoj je proces putem koga osoba u razvoju usvaja iru, diferenciraniju i validniju predstavu ekoloke sredine i postaje motivisana i sposobna da se ukljui u aktivnosti koje otkrivaju odlike sredine, odravaju ili restrukturiu tu sredinu na nivoima sline ili vee sloenosti oblika i sadraja. Da bi se pokazalo da je dolo do ljudskog razvoja neophodno je ustanoviti da se promena u koncepcijama i aktivnostima osobe prenosi u druga okruenja i na druga vremena. Pokazivanje ovoga je razvojna validnost. Ekoloki eksperiment je napor da se istrai progresivna akomodacija izmeu rastueg ljudskog organizma i njegove sredine putem sistematskog suprotstavljanja dveju ili vie sredinskih sistema ili njihovih strukturalnih komponenti, sa paljivim pokuajem da se kontroliu drugi izvori uticaja ili putem sluajne raspodele ili putem ujednaavanja. Glavni, osnovni efekti u ekolokom istraivanju su, po svemu sudei, interakcije.

Interpersonalne strukture kao kontekst ljudskog razvoja

1. Uenje posmatranjem je pojaano kada posmatra i posmatrana osoba smatraju da rade neto zajedniki. Zato razvojni efekat posmatrake dijade tei da bude vei kada se odvija u kontekstu dijade zajednike aktivnosti (dete e lake uiti na osnovu posmatranja roditelja koji kuva obrok kada je aktivnost tako strukturisana da rade zajedno). 2. Uenje i razvoj ubrzavaju se ako osoba u razvoju uestvuje u sve sloenijim oblicima reciprone aktivnosti sa nekim sa kime je razvila jaku i trajnu emotivnu vezanost i kada se raspodela moi postepeno pomera u korist osobe u razvoju. Deja interakcija sa osobama koje obavljaju raznolike uloge - prvo, u kui (majka, otac, braa i sestre, baba i deda), a zatim i izvan nje (vrnjaci, nastavnici, susedi...) podstie njihov psihiki razvoj. 3. Institucionalna sredina e najverovatnije nakoditi dejem razvoju ako je ispunjena sledea kombinacija okolnosti: sredina obezbeuje mali broj mogunosti za interakciju izmeu deteta i negovatelja u sklopu raznovrsnih aktivnosti, a fiziko okruenje ograniava anse za kretanje i sadri mali broj objekata koje dete moe upotrebiti u spontanoj aktivnosti. 111

4. Neposredno ometajue dejstvo osiromaene institucionalne sredine pokazuje tendenciju da bude najjae na decu koja su primljena u ustanovu i odvojena od majke ili druge roditeljske figure izmeu 6. i 12. meseca, kada vezivanje bebe za primarnog staratelja i zavisnost od njega obino dostiu vrhunac u intenzitetu. 5. U posebnom projektu istraivanja jaslica autori su utvrdili da kada je bilo vie dece o kojoj se brinula jedna vaspitaica, ona se manji deo vremena bavila poduavanjem - a vie je nadzirala, usmeravala ponaanje ili prosto decu "drala na oku". U manjim grupama, vaspita - voa grupe je ee bio u socijalnoj interakciji sa decom (propitivao, odgovarao, poduavao, pohvaljivao, teio), nego vaspitai u veim grupama. 6. Razvojni potencijal okruenja u mezosistemu pojaava se ako pri prvobitnom prelazu u to okruenje osoba nije sama, ako u njega ulazi u drutvu jedne ili vie osoba sa kojima je uestvovala u prethodnim okruenjima (npr., majka prati dete u kolu). 7. Razvojni potencijal okruenja raste u funkciji broja veza podrke koje postoje izmeu tog i drugih okruenja (Npr., izmeu kole i porodice). 8. Razvoj je podstaknut u onoj meri u kojoj pre svakog ulaska u neko novo okruenje (npr., polazak u obdanite ili kolu, napredovanje na poslu, zapoljavanje), osoba i lanovi oba okruenja imaju informacije, savete i iskustvo koji su znaajni za predstojei prelaz. Rezultati istraivanja naglaavaju koliko je vano da se obavetenja o ekolokom prelazu daju unapred. Na osnovu mnogih istraivanja deijeg psihikog razvoja moemo zakljuiti da u formiranju linosti veoma znaajnu ulogu ima porodica, gotovo presudnu. U harmoninoj i stabilnoj porodici dete e doiveti emocionalnu sigurnost. Ali isto tako u porodicama sa loim odnosima meu roditeljima gde je dete zanemareno iz bilo kojih razloga (zauzetost roditelja, vea panja drugoj deci, neeljeno dete...) ugroena je emocionalna sigurnost. kola predstavlja drugu vanu ulogu u formiranju, vaspitanju deteta. Ona mu daje nove obaveze usmerava novim ulogama, proiruje mu socio-kulturne, obrazovne nivoe i stvara uslove za prihvatanje novih vrednosti kroz proces identifikacije sa novim vrednostima, linostima svojih nastavnika, drugova,... Iz svega ovoga proizilazi da je uloga nastavnika, kao kreatora odnosa u koli da saznaje i sledi deju prirodu, da joj se prilagoava i tako utie na njen razvoj (da prilagoava nastavne sadraje, metode i celokupne vaspitne uticaje prirodi deteta). Nastavnik, kao nosilac vaspitno-obrazovnog procesa treba da radi na unapreivanju odnosa izmeu sebe i uenika da bi dolo do unapreivanja vaspitno-obrazovnog rada, to je bitan uslov postignua uenika. Pristup Jurija Bronfenbrenera novim ini koncepcija razvojne interakcije jedinke i njenog okruenja. Razvoj se shvata kao trajno menjanje naina na koji pojedinac opaa svoju sredinu i odnosi se prema njoj, odnosno, nain na koji okruenje njega opaa i ophodi se prema uoenim promenama. Znaajna je Bronfenbrenerova izjava: "Ekologija ljudskog razvoja se mora baviti ne samo detetom koje se razvija ve i ekologijom koja se razvija, tj. promenama u mikro - i makro sistemima koji okruuju dete i osobe u njegovoj neposrednoj sredini. Bronfenbrener istie da su na njegov pristup uticala dva komentara: Ukoliko elite neto da razumete, probajte da ga promenite (Dirborn) 112

ini mi se da ameriki istraivai stalno pokuavaju da objasne kako dete postaje ono to jeste; mi u SSSR-u se svim snagama trudimo da otkrijemo ne kako dete postaje to to jeste, ve kako moe da postane ono to jo nije (Leontijev). Autori iji su radovi publikovani u Ekolokoj dejoj psihologiji (1985) - R. Barker, D. Belski i V. Tolan, D. L. Vendel, D. Belski, D. Keri, R. Bredli i Beti Koldvel, O. Advin i D. makler, D. Strejer svojim nalazima potvruju Brobfenbrenerovo stanovite da razvoj nije zavisan samo od spoljanjih sredinskih inilaca, niti samo od individualnih unutranjih inilaca, nego istovremeno od jednih i drugih (interakcija): pojedinci su produkti i stvaraoci svoje okoline, koji oblikuju zapletene meusobne uinke na razvoj.

113

Teorija bihejviorizma
Votson, Skiner i njihovi sledbenici uvaavaju faktor naslea ali posebno naglaavaju ulogu sredine i procesa uenja. Langer (1982) ukazuje da je to model pasivnog oveka jer "ovek izrasta u ono to od njega naini okolina". Bihejvioristi se bave onim ponaanjima koja se mogu objasniti S R emom, ponaanjima koja su rezultat aktivirajuih podsticaja. Oni ignoriu unutranji saznajni plan ponaanja. Otuda i osnovna pretpostavka ove teorije je "da je ovekovo ponaanje ujedno i njegova psiholoka sutina". Bihevioristiko shvatanje psihikog razvoja ne prihvata stadijalnost razvoja, ve na razvoj gleda kao na kontinuirani proces, koji se sa uzrastom odvija bre ili sporije, ali bez kvalitativnih prelaza. Za bihejvioriste u sreditu naunog interesovanja treba da bude proces uenja, jer po ovom shvatanju ovek je uglavnom ono to je stekao procesom uenja. Uenje znai relativno trajne promene u ponaanju, koje su rezultat iskustva, opaanja i vebe. Klasino uslovljavanje je uene pri kome neutralna dra uzrokuje refleksnu reakciju, jer je bila povezana sa bezuslovnom drai. Neutralna dra tako postaje uslovna dra. Operantno uslovljavanje je oblik uenja, pri kome je bitno potkrepljivanje ponaanja, to znai, da je operantno ponaanje pod uticajem svojih posledica. Potkrepljivanje nije vezano samo za eljena pozitivna ponaanja, nego uveavanje verovatnosti svakog ponaanja koje vodi do pozitivnih posledica, a ne samo onog ponaanja koje odrasli ocenjuju kao primereno. Diskriminativno uenje je vrsta uenja pri kome deca svoje ponaanje prilagoavaju draima, koje signaliziraju priliku za potkrepljenje ili opasnost kanjavanja. Ova teorija razvoja bavi se rastom, postignuem, koji se mogu pripisati poetnim (draima, pokretaima) i drugostepenim uzrocima (nagrada, kazna). Rast je sloaj jednostavnih procesa koje su pokrenuli delotvorni uzroci. A da bi se otkrili ti uzroci koriste se laboratorijski i prirodni eksperimenti; u prvom se variranjem nezavisne promenljive otkrivaju uzroci, u drugom se pomou korelacione, faktorske analize otkrivaju uzroci i stepen njihovog delovanja.

Vaspitno-obrazovne implikacije
Istraivanja bihejviorista su nesumnjivo dovela do boljeg razumevanja procesa uenja, a u nekim svojim modelima doprineli su unapreivanju obrazovne prakse. Tako Skiner razvija programirano uenje koristei teoriju potkrepljenja, Blum daje taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva uz operacionalizaciju dostizanja; Blumov model nastave "Mastery learning" kompenzira razlike u sposobnostima, uenjem do ovladavanja obezbeuje uspeh veini; bihejvioristi nisu za selekciju i represiju, meutim, umesto kompenzacijskih programa treba izbei faktor deprivacije - obezbediti optimalno angaovanje deteta primereno moguoj komunikaciji (Bruner).

114

Razvojna teorija humanistike psihologije

Zaetnik ovog pristupa je Maslov (1954). Kao osnovnu potrebu linosti istie "da postane ono to jeste". A to e joj omoguiti zadovoljenje potrebe za istraivanjem, predstavljanjem i dokazivanjem. To vodi samoaktualizaciji linosti. Otuda Maslov (1975) i od vaspitaa (roditelja i nastavnika) trai da prihvate dete onakvo kakvo jeste i pomau mu da razvije svoje najbolje potencijale, da se samoaktualizuje. Prepustiti detetu da samo otkrije ko je i ta je. Filozofija humanistikog vaspitanja su nezaboravni doivljaji, intrinzika nagrada. Tada kognitivni razvoj i razvoj linosti idu uporedo. Roberts (1975) ocenjuje da razvoj treba uiniti humanistikim i usmeriti ga samoaktualizaciji linosti. On nastoji da izgradi humanistiku teoriju razvoja ugraujui u nju Maslovljevu teoriju motivacije, to je prikazano u donjoj tabeli (tabela 3).
Tabela 3: Uporedni pregled pojmova dve teorije
Maslov Roberts organske potrebe preiveti sigurnost stabilnost ljubav socijabilnost potovanje ekspertiza samoaktualizacija self

Roberts je pod uticajem i Eriksonovog uenja o stadijalnosti razvoja. Adaptacija Eriksonovog epigenetskog dijagrama i Robertsovih stadijuma data je u sledeoj matrici (tabela 4):
Tabela 4: Dijagram Robertsovih stadijuma self ekspertiza socijabilnost stabilnost preiveti uzrast Eriksonovi stadiji

0-1 odoje

2-11 detinjstvo

12-19 adolescenci ja

20-24 mlai odrasli

25 i vie zrelost

U prvom stadijumu, preiveti/odoje, dete ui da zadovoljava bazine potrebe i kontrolie svoje telo. U stadijumu stabilnost/detinjstvo dete stie vane navike i vetine vezane za ishranu, odevanje, igru, pri emu je razvoj govora od sutinskog znaaja. Socijabilnost/adolescencija - je period koji obuhvata pojmovni, emocionalni i socijalni razvoj linosti. Ekspertiza, specijalizacija/mlai odrasli - je doba u kome se dovrava kolovanje, ulazi u zanimanje, zasniva porodica. Self/zrelost - oznaava samoaktualizaciju u radu i ljubavi. Roberts kae da dananje kole pripremaju mlade za tehnoloko drutvo (ekspertiza, specijalizacija), ali ako to ne vodi samoaktualizaciji onda je to dehumanizacija. Upravo tu postaje vidljiva uloga humanistike orijentacije. 115

Odnos meu razvojnim teorijama

O meudejstvu brojnih faktora koji utiu na razvoj Pijae kae: "Kad posmatrate psihiki razvoj, nemogue je odvojiti njegove bioloke vidove od socijalnih. Jedna pojava je u svom korenu bioloka, u krajnjim takama socijalna. No, ne smemo zaboraviti ni da je izmeu toga dvoga mentalna" (prema Evansu, 1988, str. 54). Autori savremenih teorija psihikog razvoja uvaavaju interaktivno delovanje faktora, ali se razlikuju u tome kako to meudejstvo vide. Stadijalnost razvoja je zajedniki imenitelj mnogih teorija. Meutim, dok kod Frojda stadije karakteriu dominantna obeleja (oralno, analno...), dotle se kod Gezela skoro iskljuivo zasnivaju na maturaciji; a kod Pijaea uz konstantan redosled, faktor uvremenjenosti, imamo neprestanu interakciju subjekta i okoline, a to znai samoregulaciju uz neprekidno konstruisanje novih struktura potrebnih za adaptaciju. Bihevioristi ne prihvataju stadijalnost i dominanatnu ulogu daju uticaju uenja i sredine i za njih rast je neprekidan proces uenja ponaanja. Humanistika psihologija je blia psihoanalizi nego biheviorizmu. Ona deji razvoj vidi kao progresivan, stadijalan, pokrenut vie unutranjim iniocima nego spoljanjim potkrepljivaima. Moglo bi se rei da je sloenost fenomena psihikog razvoja razlog to ga autori tumae sa razliitih teorijskih pozicija. I pored razliitih prisrupa i doprinosi pojedinih teorija u tumaenju psihikog razvoja, moglo bi se rei da se one u tome meusobno dopunjavaju.

116

UENJE I RAZVOJ
Da li se zakonitosti psihikog razvoja mogu svesti na zakonitosti po kojima se odvija proces uenja ili razvoj ima svoje specifine zakonitosti? Da li je razvoj subordiniran uenju ili je uenje subordinirano razvojnom procesu? Ovo je centralni problem razvojne psihologije jer su odgovori na ova pitanja od sutinskog znaaja kako za teoretiare tako i praktiare. Rasprava o njemu data je u brojnim radovima, bila je u sreditu panje na vie naunih skupova, ali posebnu panju privlai ona na meunarodnom kongresu psihologa u Moskvi 1966. godine. Na njemu su se psiholozi podelili na one koji stavljaju naglasak na vei udeo razvoja i one koji smatraju da je uenje vanije. U sutini to je bila rasprava izmeu enevske i moskovske psiholoke kole. Centralna teza enevske kole je da se razvoj odvija po sopstvenim zakonitostima koje su bioloke i socijalne prirode. Pijae kae: "Uenje je izgleda podreeno mehanizmima razvoja i vodi trajnom uspehu samo u meri u kojoj koristi izvesne vidove ovih mehanizama". A to znai uenje je subordinirano razvojnom procesu, a brzina uenja zavisi od stepena ostvarenog razvoja. Zbog toga to razvoj ima vodeu ulogu deca na predkolskom uzrastu ostaju neprijemiva za bilo kakvo uenje logikih struktura. Ako uenje nije pokreta razvoja - koji faktori to jesu? Za Pijaea kognitivni razvoj je sistem sa sposobnou za autogenezu: osnovni proces je uravnoteavanje (preko asimilacije i akomodacije - kojima se postie adaptacija). Istraivake metode ove kole su prilagoene da prate spontan razvoj deteta. Pijae prihvata Vodingtonov princip uvremenjenosti i smatra da na deji razvoj ne mogu povoljno uticati pokuaji ubrzavanja. Kritiarima koji govore o nekim efektima ubrzavanja postavlja pitanje da li znaju ta dete gubi u razvoju ako se vreme razvojnih procesa skrauje. Centralna teza moskovske kole zasniva se na uenju Vigotskog "da dobra obuka vodi za sobom razvoj". Psihiki ivot vue svoje korene iz socijalne interakcije u kojoj dete uenjem preuzima socijalno iskustvo. Ni razvoj se ne odvija po nepromenljivim zakonitostima - on zavisi od aktivnosti subjekta, a to znai od uenja. Polazei od teze da razliito obuavanje daje razliite efekte Galjperin razvija metodu etapnog formiranja umnih radnji - koja poinje od formiranja "osnovne orijentacije operacije", i kroz sledee etape odigrava se preobraaj praktinih, spoljanjih aktivnosti u unutranje, mentalne aktivnosti. Ovom metodom dete na ranijem uzrastu formira pojmove konzervacije. Ono to je zajedniko u nalazima obe kole je sledee: Logike operacije imaju svoje korene u praktinim, materijalnim radnjama, koje se kroz proces interiorizacije transformiu u mentalne operacije. Postoji saglasnost rezultata kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta. Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po pitanjima: faktora razvoja, mogunosti ubrzavanja razvoja obuavanjem. Veliki broj radova pokuava da odgovori na pitanje moe li razvoj biti ubrzan, a to znai i na pitanje da li je pri tome prioritetniji faktor sazrevanja ili uenja. Klaricio (Clarizio, 1977) navodi argumente obe grupe autora - koji su pristalice i protivnici "ubrzavanja gotovosti" za polazak dece u kolu. 117

Pristalice "ubrzavanja gotovosti" svoje shvatanje potkrepljuju sledeim argumentima: postoje kritini periodi za intelektualni razvoj koji trae raniji poetak vebanja; rano vebanje daje kasniju superiornost te dece kroz kolovanje; rano shvatanje osnovnih pojmova olakava da se pre pree na tee - apstraktnije pojmove; rano obuavanje je preventiva da ne doe do uenja i uvrivanja pogrenih shvatanja; poetni uspesi ranog vebanja poveavaju interesovanje za uenje u koli; poetni uspesi uveavaju samopouzdanje i stimuliu razvoj linosti; dananja deca su spremna za ranije uenje jer ive u boljim uslovima, vie komuniciraju, vie pitaju, bogatiji im je renik; ako obuka pone ranije do sedme godine razvie se mnoge vetine; ako (nad)proseni ranije ponu sa itanjem bre e napredovati; ogledi su pokazali mogunost ubrzanja spremnosti za kolu. Protivnici ubrzavanja, autori koji su za potovanje spontanog razvoja gotovosti, svoje shvatanje potkrepljuju sledeim argumentima: u sedmoj godini dete je spremno da ui osmiljeno, pre toga ui napamet, jer operaciono miljenje nastaje tek u sedmoj godini; eksperimenti ubrzanja nisu doveli do breg prelaska iz stadijuma u stadijum prema tome oni su neuspeni; deca koja ponu kolovanje u sedmoj godini sustiu u znanjima "ubrzane" koji su ukljueni u 5-6 godini, pa ak ih i prestiu; sazrevanje je osnova za razvoj jezika, skeletno-miinih struktura ruke i prstiju - koji su uslov gotovosti za polazak u kolu (itanje i pisanje); ubrzanje krije opasnost da dete doivi frustracije, da se "intelektualno opee", da pone da mrzi i izbegava kolu; ubrzavanje zahteva individualizaciju nastave i poveava trokove obrazovanja, a ne daje opipljive rezultate; ukljuivanjem mlae dece u kolu u odeljenjima njihove generacije "nestaju" nadproseni; kritini periodi intelektualnog razvoja nisu jasno i pouzdano odreeni; preuveliava se uticaj "organizovane obuke", vie je dokaza da je deja igra najsvestraniji podsticaj za razvoj; pokret za "ubrzavanje gotovosti" vie otkriva motive odraslih nego potrebe dece. Jedan broj radova pokuava da izdvoji kriterijume pomou kojih se moe odrediti da li su promene kod dece nastale kao rezultat sazrevanja ili uenja. Za razlikovanje uroenih od steenih promena navode se: - rano javljanje, - univerzalnost, - konstantan redosled javljanja, 118

- uporeivanje mogunosti razvoja jedinki razliitih vrsta, - uporeivanje razvoja dece istih i razliitih genetskih potencijala (identinih bliznaca i vrnjaka). Nalazi ukazuju na relativnu vrednost ovih kriterijuma. Sve to je uroeno nije dato odmah po roenju; ima univerzalnih pojava ponaanja koje su steene; mnogi procesi imaju istovetni redosled formiranja kad uenje tee od jednostavnijih ka sloenijim vetinama; i pristalice nativizma i empirizma tvrde da nalazi o istovetnosti razvoja identinih blizanaca potvruju njihovo uenje: nativisti: da je to rezultat sazrevanja istih potencijala, empiristi: da je to efekat delovanja iste sredine. Meutim, savremena razvojna psihologija ne bavi se vie dilemom "nasleeno steeno", jer nema ni jedne pojave u psihikom ivotu koja nije rezultat interakcije ovih procesa, ona je vie usmerena razumevanju ljudskog obrasca ontogeneze pri emu se autori razliitih teorijskih pogleda slau da je razvoj zavisan od vaspitanja, a sve vie njih "vidi" i subjekta vaspitanja.

119

120

RAZVOJ POJMOVA
Proces formiranja pojmova kod dece
Kako se razvijaju pojmovi? Kako svet bebe, kojim dominiraju opaaji, sa uzrastom postaje pojmovni svet odraslih? Ako pojam predstavlja simboliku zamenu za bitnu zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva, ako sa pojmovima dete dosee sutinu, bit saznatog - onda je zaista izuzetno znaajno znati kad i kako se oni formiraju. Istraivanja ukazuju da je razvoj pojmova jedan unutranji proces. Taj proces eksperimentator pokuava da "iznese napolje", nastojei da ga pri tome ne poremeti i izmeni, da bi ga verno opisao i objasnio. Jedan broj istraivanja usmeren je da otkriva i opisuje etape kroz koje dete prolazi u procesu formiranja pojmova; drugi se blie bave otkrivanjem "strategija" koje dete u tom procesu koristi. U teoriji Vigotskog upoznali smo njegov pristup ispitivanju pojmova (videti u Kulturno-istorijskoj teoriji Vigotskog "Eksperimentalno ispitivanje razvoja pojmova" i "Spontani i nauni pojmovi"). Ovde e biti prikazani istraivaki pristupi i nalazi Brunera; ispitivanje pojmova postupkom definisanja i Klausmajerov pristup i nalazi.

Naini ispitivanja pojmova D. Brunera

Po Brunerovoj teoriji kognitivni razvoj odvija se u interakciji organizma i sredine i njegov tok zavisi od karakteristika organizma, to odreuje naine i mogunosti delovanja i reprezentovanja - "konstruisanja modela realnosti". Oblici interakcije i naini reprezentovanja su: akcioni, ikoniki i simboliki. Oni se javljaju navedenim redosledom ali ih Bruner ne oznaava kao stupnjeve; njegov model podrazumeva uzajamno postojanje i preplitanje sva tri naina interakcije i reprezentovanja. Ovo nije univerzalni model jer kognitivni razvoj zavisi od date kulture i uslova u kojima se deca razvijaju - da li su u sredini koja obezbeuje sistematsko kolovanje. Posebnu panju posveuje izuavanju formiranja pojmova kod dece kolskog uzrasta. Bruner odreuje kategorije i pojmove kao oblike kognicije pomou kojih se ovek prilagoava sredini. Pratei proces formiranja pojmova proveravao je u kojoj meri se razliiti sistemi reprezentovanja manifestuju u izboru kriterijuma grupisanja i u razliitim nivoima optosti klase. Brunerova oekivanja su slina nalazima Vigotskog: akcione reprezentacija ograniava strukturu grupisanja na zajedniku ulogu uporeivanih predmeta u nekoj akciji, ne postoji stvarni kriterij za klasifikovanje (sinkret); ikonika - na perceptivnu slinost i konkretne veze (kompleks); i tek simbolika reprezentacija pretpostavlja izdvajanje bitnih obeleja i pravo, pojmovno grupisanje. Ikoniki stupanj i perceptivna merila grupisanja dominira do 7. godine. Period od 7 do 9-10. godine oznaen je kao prelazni. U njemu se dete postepeno oslobaa dominacije perceptivnog i pomera na funkcionalno grupisanje i grupisanje po nadreenosti. Meutim, sa porastom teine zadatka este su regresije na kompleksivno grupisanje. Od 9-10 godine dete se pridrava jedinstvenog kriterijuma grupisanja predmeta: na osnovu apstrahovanog, relevantnog obeleja; pojam eksplicitno definie, jasno je odreen obim klase, mogunost ukljuivanja novih lanova u klasu (ekstenzija klase). Bruner je u svojim eksperimentima nastojao da proces sticanja pojmova eksternalizuje ("iznese napolje") da bi mogao da ga posmatra. Njega ne zadovoljava samo iskaz subjekta; on analizira i nain na koji subjekt dolazi do odluke kako da definie klasu - interesuje se za strategiju (strukturu odluke, izabrani kriterijski obrazac). Pri formiranju pojma ne ue se samo svojstva primera i neprimera pojma, ve i pravilo koje 121

se moe primeniti na nove sluajeve. Za Brunera pojmovi su u osnovi pravila pomou kojih se vri grupisanje vrednosti svojstva kako bi se odredili pozitivni i negativni primeri pojma. Kao primere razliitih vrsta pravila on navodi: konjuktivne, disjunktivne i relacione pojmove. Pri postavljanju eksperimentalnih zahteva Bruner polazi od pretpostavke da je za sticanje pojma vano razlikovanje izmeu definiuih i kriterijumskih svojstava. Od ispitanika oekuje da izdvoji i da se koristi definiuim svojstvima pozitivnih primera pojma. Ova svojstva slue kao kriterijum za procenu identiteta i ekvivalentnosti. U eksperimentu su date kartice u kojima se variraju po tri: oblika, boje, broja i okvira na karticama (slika 43). Ispitaniku se pokae jedna kartica bez ukazivanja na ta da obrati panju i prati kako on otkriva pojam (ili ono to koristi umesto pojma).
Slika 43: Kartice koje su Bruner i sar. koristili u eksperimentu (prazne figure su zelene boje, osenene su crvene a popunjene crne boje)

U eksperimentu se koristi kartice sa etiri svojstva (oblik, boja, broj i okvir); svako od njih ima tri vrednosti: oblik (kvadrat, krug, krst), boja (zelena, crvena, crna), broj (jedan, dva, tri) i okvir (jedna, dve i tri linije). Svaka kartica sadri sva etiri atributa; za variranje svih kombinacija vrednosti atributa bila je potrebna 81 kartica (3x3x3x3). Ako se ispitaniku pokae jedna kartica koja je pozitivan primer onda je njegov zadatak da nae bitne atribute pojma birajui jednu po jednu karticu a eksperimentator mu saoptava da li je izabrao pozitivan ili negativan primer.

122

Naene su etiri strategije: 1. usmeravanje na jedno svojstvo, konzervativno fokusiranje; 2. usmeravanje na vie atributa, poigravanje svojstvima fokusa; 3. sukcesivno ispitivanje, isprobavanje samo jedne hipoteze; 4. simultano ispitivanje kartica je najtee jer zahteva procenu svih mogunosti, donoenje prave odluke ta proveravati, izdvajanje bitnih a eliminisanje nebitnih atributa dok se ne "rei problem"; zbog sloenosti i teine retko se koristi. Brunerov saradnik Olson je naao da se deca razliitog uzrasta (3, 5, 7 i 9 godina) razlikuju u strategijama. Najmlai (3 g) koriste strategiju traganja (pokuavanja); petogodinjaci koriste strategiju uzajamnog sparivanja; sedmogodinjaci vre selekciju informacija, to zahteva sposobnost sastavljanja mape informacija, lociranje informacija i korienje informacija.
Primer za "konzervativno fokusiranje": 1. 2. 3. 4. 5. Tri crvena krsta, dva okvira Dva crvena krsta, dva okvira Tri zelena krsta, dva okvira Tri crvena kruga, dva okvira Tri crvena krsta, jedan okvir Pojam: crveni krstovi. + + + fokus kartica. 1. izbor: eliminisati "broj figura" kao bitan atribut. 2. izbor: ostaviti "crveno" kao bitan atribut. 3. izbor: ostaviti "krst" kao bitan atribut. 4. izbor: eliminisati "broj okvira" kao bitan atribut.

Ispitivanje pojmova postupkom definisanja

Postupak definisanja primenjen je u Bine-Simonovoj skali. U skali iz 1908. i 1911. zadaci definisanja se nalaze u estoj (definicije upotrebe) i devetoj godini (definicije vieg reda). U NBS (Novoj beogradskoj reviziji Bine-Simonove skala, 1976) subtestovi definicija se nalaze u petoj i devetoj godini. Ivi i sar. (1976) nalaze da na prvom uzrastu deca najvie daju definicije upotrebe a na drugom opisne definicije i logike definicije. U predkolskom uzrastu autori nalaze nekoliko oblika definisanja. Na uzrastu tree godine jo je Vigotski ukazao da je re kod deteta u funkciji pokazivanja na odreeni predmet, i zato on ove pojmove shvata kao "verbalni gest pokazivanja" deteta. Ove nalaze potvruje Ljublinska (1965) koja takoe u treoj godini nalazi pokazne ili ostenzivne definicije; u petoj godini preovlauje upotrebna, funkcionalna definicija dok pri kraju predkolskog uzrasta deca daju i opisne definicije. Primenjujui postupak definisanja Mioinovi (1972) na uzrastu drugog razreda osnovne kole (8-9 godina) nalazi: definicije upotrebe (15, 2%), opisne definicije (3. 5%), nepotpune logike definicije (7. 7%) i logike definicije (4. 4%). Vigotski (1996, str. 87) ukazuje na istraivanja iji nalazi pokazuju da sa uzrastom opada definisanje pojmova pomou cilja i funkcije a raste definisanje pomou logikih veza (slika 45). Postupkom definisanja izdvojeni su sledei oblici definisanja: pokazna, ostenzivna definicija (trea godina); definicija upotrebe (peta godina); opisna definicija (esta/sedma godina); logika definicija (osma/devete godina i nadalje). 123

Slika 45: Promene naina definisanje pojmova sa uzrastom

Samo etvrti oblik, logiko definisanje, ukazuje da je kod deteta formiran pravi pojam koji je sredstvo sve dominantnijeg oblika misaone aktivnosti deteta - logikog miljenja. Meutim, pri analizi nalaza dobijenih postupkom definisanja treba uvaavati injenicu na koju je ukazao Vigotski a potvrdili su je i drugi istraivai: formiranje pojma ide ispred mogunosti njegovog odreivanja verbalnim iskazom. Dete primenjuje re kao pojam a definie re kao kompleks. I Masen (1984) istie da se razvoj pojmova kree u tri smera: - Sadraj pojmova poinje da odgovara onome to u taj pojam ukljuuje veina odraslih. - Deca sa uzrastom sve bolje operiu pojmovima. - Deca naue da odreuju i opisuju jedan pojam pomou drugih pojmova. Ukratko: pojmovi ne dobijaju konanu formu sa usvajanjem - oni su dinamian sistem koji se stalno razvija.

Dostignuti nivo razvoja pojmova na poetku kolovanja

Kod dece koja u sedmoj godini polaze u osnovnu kolu postoji razvijena sposobnost nalaenja zajednikog svojstva predmeta i doslednog pridravanja tog svojstva pri klasifikovanju. Takoe su sposobna da shvate logike odnose izmeu klasa, njihovu hijerarhijsku organizaciju i one odnose koji iz toga proizilaze (nadreene, uporedne, podreene klase). Sa polaskom u kolu dete je jo uvek pod velikim uticajem perceptivnih podataka. Ruski psiholozi nalaze da u strukturi znanja, steenih u pojedinim razredima, znanja koja nisu perceptivne prirode ine kod uenika I razreda svega 10%, kod II 15%, kod III 20%, i IV 25%. U starijim razredima dete sve vie otkriva neperceptiva svojstva koja ine sutinu stvari i pojava, sve vie postaje sposobno ali i svesno da skrivena i bitna svojstva koja se ne mogu "videti" - mogu se "uvideti". Interesantnu teoriju uenja i razvoja pojmova u kolskim uslovima daje Klausmajer (Klausmeier et al., 1980). Otkrivanje i testiranje principa uenja i razvoja pojmova vri u longitudinalnim studijama sa kolskom decom. On prihvata shvatanje da su pojmovi osnovni pokretai intelektualnog razvoja deteta; oni zauzimaju centralno mesto u razvoju kognitivnih struktura i miljenja. Pojam je istovremeno i mentalni konstrukt pojedinca i drutveno prihvatljivo znaenje rei. Po teorijskom okviru autora razvoj pojmova, od najranije manifestacije do zrelog razumevanja, prolazi etiri nivoa: konkretni nivo, nivo 124

identiteta, nivo klasifikovanja i formalni nivo. Za uenje pojma neophodni su unutranji uslovi (dostignuti nivo razvoja mentalnih operacija) i spoljanji uslovi (za kolsko dete odgovarajui kvalitet nastave). Da bi napredovalo na vii nivo dete mora da ovlada prethodnim nivoom. Od dostignutog nivoa zavisi i mogunost i nain korienja pojma. Pojmovi konkretnog nivoa i nivoa identiteta mogu se koristiti za reavanje jednostavnih problema koji zahtevaju povezivanje perceptivnih podataka. Pojmovi vieg nivoa, na nivou klasifikovanja i formalnom nivou, mogu se koristiti za razumevanje pravila i principa i za reavanje problema (v. tabelu 6).
Tabela 6: Nivoi pojmova, ekstenzija i korienje

O dostignutom konkretnom nivou zakljuuje se na osnovu dejeg prepoznavanja predmeta. Mentalne operacije ukljuene na ovom nivou su: obraanje panje na predmet, njegovo razlikovanje od drugih predmeta, pamenje predstave o njemu. Na nivou identiteta dete je u stanju da prepozna predmet u izmenjenim uslovima. Uz mentalne operacije prethodnog nivoa (obraanje panje, razlikovanje i pamenje) javlja se nova kognitivna operacija: dete moe da prepoznaje odlike pojedinih predmeta kao ekvivalentne. Na poetnom nivou klasifikacije dete ukljuuje i generalizaciju, tano klasifikuje sluajeve kao pozitivne ili negativne primere pojma, ali jo ne moe na eksplicitan nain da iskae osnovu svoje klasifikacije. Na viem nivou klasifikacije javlja se: dosledno razvrstavanje (i prema manje oiglednim svojstvima), konzervacija klasa, znanje o lanovima multiple klase, horizontalno klasifikovanje, eksplicitno navoenje osnova klasifikacije. Na formalnom nivou dete moe da navede ime pojma i da razlikuje i imenuje njegove definiue odlike; moe da razlikuje prave primere i neprimere toga pojma i da verbalno iskae osnove svoje klasifikacije. Na ovom nivou dete pojmove moe da usvaja induktivnim i deduktivnim putem. Klausmajer svoje nalaze sintetizuje kroz sledee principe: razvoj pojmova je stadijalan i invarijantnog redosleda; u dostizanju pojedinih nivoa javlja se princip heterohronije: - razlike u brzini prelaska na vie nivoe kod dece istog uzrasta, 125

- razliita brzina za razliite pojmove kod istog deteta (bri je tempo kod pojmova sa "opaljivim" svojstvima); pojmovi vieg nivoa imaju veu transfernu vrednost (za razumevanje odnosa, pravila, reavanje problema); znanje imena i definiuih svojstva pojma olakava sticanje i korienje tog pojma. Ovo ukazuje da i nastava u kojoj se stiu nauni pojmovi mora biti individualizovana i usklaena sa razvojnim nivoom uenika. Uenike motivisati, stvoriti kod njih nameru i cilj da usvoje pojam jer od toga zavisi usredsreivanje panje na relevantne atribute pojma. Autor se zalae za kombinovanje induktivnih i deduktivnih operacija. Znanje imena pojma i njegovih definiuih svojstva olakava ueniku operacije klasifikovanja, da postavlja i testira hipoteze, izvede osnovno pravilo za grupu, naui strategiju izdvajanja (ne)primera. Pri svemu tome nastavnik daje definiciju pojma u kojoj su sadrana bitna svojstva i niz primera i neprimera pojma; posle svake samostalne aktivnosti i odgovora uenika nastavnik daje povratne informacije. Iz svega napred iznetog moe se zakljuiti da je razvoj pojmova u stvari razvoj samog miljenja. I razvoj pojmova je proces koji poinje u ranom detinjstvu, dostie u adolescenciji vie, zrelije forme i nastavlja se u odraslom dobu. Autori se slau da se i pojmovi, kao i miljenje, razvijaju po principima: "od konkretnog ka apstraktnom" i "od pojavnog ka sutinskom". U procesu formiranja pojmova velika je uloga rei: imena pojma. Bez znakova i rei nema pojmova. Meutim, dete pojam pre formira i koristi nego to je u stanju da ga definie. Istraivanja formiranja pojmova ukazuju da dete ne prima gotove pojmove pasivno, ono je aktivan inilac, to stalno mora da ima na umu i roditelj i nastavnik i pisac udbenika. Pri usvajanju pojmova nuno je uvek ukazivati na sutinu. Ali najvei problem je u tome to su bitne odlike najee skrivene, nisu "opaljive". Tek ako vaspita ima na umu sve "unutranje" i "spoljanje" faktore: procese formiranja pojma, faze kroz koje taj proces prolazi, odlike koje dete koristi u formiranju pojma i intelektalni stupanj na kome se dete nalazi, i ako je nivo motivacije za uenje pojma, i deteta i vaspitaa, zadovoljavajui - moemo oekivati najpovoljnije ishode.

126

ODLIKE RAZVOJA DEJEG MILJENJA

Miljenje je mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvianjem i otkrivanjem odnosa i veza potrebnih da se savlada aktuelna situacija adaptivni zadatak. Posebno je znaajno svojstvo miljenja njegova mogunost otkrivanja onih potrebnih veza i odnosa koji: (1) nisu dati u opaajima i (2) nisu deo prolog iskustva, kojih nema u dugoronom pamenju. Meutim, ova sposobnost i osnovne forme miljenja: apstrahovanje, poimanje, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, anticipacija ili zamiljanje unapred - postepeno se formira i usavrava od roenja do odraslog doba. Iz teorija psihikog razvoja videli smo da se istraivai ne slau kako i zato nastaju razvojne promene u miljenju - koji su mehanizmi razvojnih promena i koji su im uzroci. Bihevioristike teorije i razvoj miljenja tumae kao kvantitativan proces u kome sve promene nastaju pod uticajem specifinog iskustva - uenja, u datim sredinskim uslovima. Otuda po ovom shvatanju nema kvalitativnih razlika izmeu dejeg miljenja i miljenja odraslih. Po kognitivnim teorijama razvoj miljenja je proces koji se sastoji iz niza kvalitativnih promena: od elementarnih oblika miljenja do viih razvojnih stadijuma koji se zavravaju dostizanjem pojmovnog - apstraktnog miljenja. (Videti o stadijumima razvoja miljenja u Pijaeovoj kognitivnoj teoriji i Kulturno-istorijskoj teoriji Vigotskog u ovoj knjizi). Prvi misaoni procesi javljaju se krajem prve godine sa poetnim manifestacijama senzomotorne inteligencije. To je opaajno-praktino miljenje koje je neposredno povezano sa predmetnim radnjama - senzomotorno miljenje. Valon (Valon, 1985) takoe naglaava da su zaeci misaonih akata u dejoj akciji i da linija razvoja intelekta vodi "od ina do misli". Izmeu dejeg miljenja i miljenja odraslih postoje kvalitativne razlike u pogledu sadraja, strukture i naina funkcionisanja. Nalazi istraivaa daju uvid u prirodu promena koje se dogaaju u toku intelektualnog razvoja iz kojih moemo da zakljuimo da se miljenje razvija:
OD VEZANOSTI ZA NEPOSREDNO ISKUSTVO KA ZAMENI STVARNOSTI SIMBOLIKIM PREDSTAVNICIMA SVE VEE APSTRAKTNOSTI

Prema Pijaeovoj teoriji u toku itave prve godine kognitivni razvoj se sastoji u koordinisanju jednostavnih motornih akata sa perceptivnim podacima. Do 10 meseca za dete realno postoji samo ono to je u njegovom vidnom polju. Senzomotorno povezivanje u poetku je sluajno; krajem prve godine javlja se razlikovanje izmeu cilja i sredstva ali dete "konstruie sredstvo" koordinacijom motornih radnji sa opaajima i ta vezanost za neposredno dato iskustvo odlikuje kognitivni razvoj na poetku druge godine. Oko 18. meseca dete postaje sposobno da pronae nova sredstva interiorizovanim kombinacijama pa umesto aktivnog isprobavanja koristi elementarne simbolike zamene (motorne simbole) kojima reprezentuje transformacije spoljanjih objekata. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola, onda akcija prelazi na unutranji plan: dete razmilja pre radnje (interna reprezentacija). Prema Pijaeu prvo nastaju motorni simboli, zatim deji "privatni znakovi" kojima oznaava aktivnosti i objekte i na kraju dete usvaja i koristi dogovorene znake sredine: rei i pojmove. Vigotski ovu odliku razvoja miljenja objanjava procesom interiorizacije: dete najpre ui spoljanje, konkretne akcije a zatim ih interiorizuje - zamenjuje simbolikim 127

unutranjim radnjama. Za razliku od Pijaea, koji govori o privatnim dejim simbolima u prelaznoj fazi, Vigotski istie da se kognitivni razvoj odvija interiorizacijom spoljanjih, socijalnih simbola. Galjperin je ovaj postulat Vigotskog o interiorizaciji primenio i potvrdio u etapnom formiranju umnih radnji. Bruner tok kognitivnog razvoja prikazuje uenjem o akcionoj (motornoj), ikonikoj (predstavnoj) i simbolikoj reprezentaciji (rei - pojmovi), to je najznaajnije dostignue u razvoju ljudskog miljenja. Ve pri analizi prvog principa razvoja miljenja ponovo su dole do izraaja razlike u gleditima Pijaea i Vigotskog. Njihovi teorijski sistemi se razlikuju u pristupu izuavanju dejeg psihikog razvoja, to je saeto prikazano u tabeli 7.
Tabela 7: ta analiziraju Pijae i Vigotski u psihikom razvoju deteta Pijae
GENEZU LOGIKE ODNOS DETETA PREMA STVARIMA, FIZIKOJ REALNOSTI KOGNICIJU KOJA "BOJI" SVE OSTALO

Vigotski
GENEZU POETNIH SOCIJALNIH ODNOSA ODNOS DETETA SA DRUGIM OVEKOM, SOCIJALNIM OKRUENJEM ZAJEDNIKE AKTIVNOSTI OBOGAENE AFEKTIVNIM ZNAENJIMA

Ova dva teorijska sistema najvie se razlikuju po pitanju inilaca psihikog razvoja. Meutim, ova dva teorijska sistema se sagledavaju i kao komplementarni, sadopunjavajui u sagledavanju ranog saznajnog razvoja: "Dok nam Pijae otkriva sliku jednog individualnog sistema ponaanja, Vigotski definie uslove za njihov nastanak i razvoj" (Mateji-urii, 1994).
OD EGOCENTRINOG KA SOCIJALIZOVANOM MILJENJU

U Pijaeovoj teoriji egocentrizam je jedan od osnovnih pojmova. Egocentrizam deteta je shvaen kao konfuzija, nerazlikovanje unutranjeg i spoljanjeg (subjektivnog i objektivnog). Prema Pijaeu kognitivni i socijalni razvoj deteta sutinski je vezan za prevazilaenje egocentrizma. Na svakom stadijumu ispoljava se na poseban nain i u toj formi naputa, prevazilazi pri kraju stadijuma. U prvoj godini, do osmog meseca, dete je nesposobno da razlikuje sebe od okoline, predmet od njegovog opaaja (sve oko njega je "ono" ili "kao ono"). Sa uspostavljanjem shema postojanog objekta dolazi do naputanja egocentrizma na akcionom planu. Meutim, u sledeem stadijumu egocentrizam se javlja kao nerazlikovanje simbola od simbolizovanog a osnovni oblici ispoljavanja su: realizam, animizam, artificijelizam i prekauzalnost (snovi su u sobi, imena su vezana za imenovane stvari, objekti imaju svojstva ivih bia). Dete nije svesno gledita drugih, javlja se logiki egocentrizam: kao to ono misli - misle i svi ostali, pa zato ne osea potrebu da svoje stanovite objanjava. Na poetku stadijuma konkretnih operacija dete ne razlikuje misli, konstrukcije mentalnih akcija, od opaajnih datosti. Na stupnju formalnih operacija adolescent "konstruie svet" po svojoj meri uveren da bi on svima odgovarao. Prekretnice za preobraavanje egocentrine misli u socijalizovanu su stadijumi konkretnih i formalnih operacija kada je osnovni faktor redukcije egocentrizma sukob miljenja deteta sa miljenjem odraslih (proces socijalizacije). Egocentrini govor - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i aktivnosti uoavaju i Pijae i Vigotski. Dok Pijae ovaj oblik smatra prelaznim od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je monolog stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da interiorizacijom prelazi u unutranji (individualni) 128

govor. U prilog svome stanovitu Vigotski navodi da se egocentrini govor poveava kada se dete suoi sa teim zadatkom. Kritike Pijaeovih postavki o egocentrizmu (deje percepcije) koje daje Donaldson ve smo naveli (str. 75-77). Eksperimentalne provere razvoja kauzalnih odnosa kod dece ukazuju da miljenje treba izuavati kao proces i ne poistoveivati ga sa dejom sposobnou verbalnog izraavanja. Ako se tako pristupi onda nalaenje pravilnih objanjenja slede razvojnim redom: na planu predmetne delatnosti, na planu opaajne datosti pa tek na verbalnom planu.
OD KONKRETNOG KA APSTRAKTNOM MILJENJU

Valon je ovaj princip razvoja saeto izrazio reima "od ina do misli". Sa ovom linijom razvoja intelekta saglasni su razvojni psiholozi i enevske i moskovske kole. U senzomotornom periodu miljenje je potpuno vezano za neposrednu stvarnost (manipulisanje objektima). Dakle, unutranjim intelektualnim procesima prethodi spoljanja, predmetna delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljanje radnje se zamenjuju simbolikim - isprobavanjem u vidu interiorizovanih radnji. Meutim, predmetna delatnost koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee odmah dovesti do viih nivoa interiorizacije. Podakov istie da kod male dece nije odmah uspostavljen put "od ina do misli" jer se najpre formiraju predstave. Misao o radnji dolazi na starijem uzrastu. Zaporoec i Minska su potvrdili redosled i vreme razvoja pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje (v. sliku 36). Davidov ukazuje na uzajamni i povratni uticaj pojedinih oblika miljenja: pojmovno miljenje se razvija iz niih oblika ali i usmerava praktine radnje na informacije koje vode uvianju bitnih odnosa i veza neophodnih za reenje zadatka. Prelazni period, sa konkretnog na apstraktno miljenje, je doba puberteta. Sa pojavom formalnih operacija javlja se sposobnost korienja apstraktnih pojmova. To dovodi do kvalitativnih promena kako na planu intelektualnog razvoja tako i funkcionisanju celokupne linosti. Princip "od konkretnog ka apstraktnog" prepoznatljiv je u socijalnom razvoju, sticanju socijalnog iskustva, moralnom suenju i drugim oblastima razvoja.
OD USMERENOSTI NA JEDAN ASPEKT STVARNOSTI KA ISTOVREMENOM ZAHVATANJU VIE ASPEKATA

U periodu ranog detinjstva dominira usmerenost na jedan aspekt predmeta, pojave (centracija) i dete misaono istie samo kriterijum ili dimenziju na koju je usmereno. To mu onemoguava da uvidi pravu prirodu pojave jer nije sposobno da se u mislima "decentrira": stavi na drugo stanovite i uporedi sa prvim. Pijae je ovu zakonitost utvrdio u vizuelnoj oblasti (v. primer (ne)konzervacije koliine, slika 15). Istraivanja su vrena i u auditivnoj oblasti. Vie istraivaa koji su pratili muziki razvoj deteta, na istom uzrastu, nalazi pojavu centrarcije na samo jedan muziki aspekt: na ritam, melodiju ili tembr - koji u datom trenutku prevlada. Vigotski ukazuje na ovu pojavu pri ispitivanju procesa razvoja pojma kod deteta. Ako istovremeno treba da uzme u obzir vie svojstava predmeta dete predkolskog uzrasta ne moe ispravno da klasifikuje predmete. To je razlog to deca ovog uzrasta ne razumeju mogunost da jedan predmet moe istovremeno pripadati u nekoliko klasa (viestruka klasifikacija). Nakon 7. godine dete postepeno prevladava centraciju jer dostie fazu reverzibilnosti koja mu omoguava da se stavi i na drugo stanovite ("decentrira"). Reverzibilne 129

operacije ine sr principa konzervacije, nepromenljivosti jedne odreene dimenzije objekta uprkos promena neke druge dimenzije, to omoguava razvoj i stabilizovanje pojmova u dejem miljenju.
OD UPOTREBE SPOLJANJIH SIMBOLA KA UNUTRANJIM SIMBOLIMA

Razvoj dejeg miljenja tee od upotrebe simbolike motorne radnje i glasnog govora ka unutranjim simbolima (predstavama, interiorizovanom - unutranjem govoru i verbalnom miljenju). Vigotski itav razvoj verbalnog miljenja tumai kao postepenu interiorizaciju govora koji pored komunikativne dobija signifikativnu funkciju. I Bruner smatra da je deji saznajni razvoj olakan posredstvom konvencionalnog sistema simbola - prenesenog i interiorizovanog jezikog znaenja. I u socijalnom razvoju dolazi do izraaja ovaj aspekt razvoja miljenja: u promeni kriterijuma na osnovu kojih se biraju vrnjaci za druenje (od spoljanjih svojstava do razmiljanja o vrednostima linosti) ili u odnosu prema autoritetu (od nespornog potinjavanja do odnosa uzajamnosti i dobrovoljnog saraivanja). U moralnom razvoju zapaamo da dete najpre poinje da se ponaa u skladu sa posledicama koje je njegovo ponaanje izazvalo u spoljanjoj sredini, dok se na starijem uzrastu (adolescenciji) razvija stabilno unutranje oseanje pravde i dunosti.
OD SPOLJANJE AKTIVNOSTI I MANIPULISANJA PREDMETIMA KA POJMOVIMA I ODNOSIMA MEU NJIMA

Psihiki razvoj se odvija u procesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te aktivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (druga godina), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje... Oblici reprezentacije se usavravaju i sve vie oslobaaju konkretnosti (sheme, predstave, pojmovi). Govor postaje osnova za razvoj verbalnog miljenja. Meutim, ako postoji saglasnost da se razvoj odvija u procesu aktivnosti, neslaganja nastaju kod tumaenja koji je faktori podstiu i reguliu. enevska i moskovska kola se slau da logike operacije imaju svoje korene u praktinim, materijalnim radnjama, koje se kroz proces interiorizacije transformiu u mentalne operacije. Postoji saglasnost rezultata kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta. Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po pitanjima: faktora razvoja i mogunosti ubrzavanja razvoja obuavanjem (v. poglavlje "Uenje i razvoj", str 122). Bruner je na poziciji interakcionistikog pristupa: kognitivni razvoj deteta je rezultat meudejstava biolokih potencijala i socijalnog iskustva. mit (Schmidt, 1992) razvija predstavu o detetu kao "animal educandum-u", govori o interakciji vaspita-vaspitanik i istie uzajamni formativni uticaj izmeu vaspitaa i vaspitanika
OD PRIRODNIH REFLEKSA, PREKO STEENIH NAVIKA KA SLOENIM INTELEKTUALNIM RADNJAMA

Ovu karakteristiku razvoja dejeg miljenja Pijae prikazuje u stadijumima kognitivnog razvoja (od senzomotorne faze do formalnih operacija) a Vigotski i njegovi sledbenici kroz razvojne faze miljenja (od opaajno-praktinog do pojmovnog, apstraktnog miljenja) - o emu je izneto detaljnije razmatranje u prikazu teorija ovih autora. I Pijae i Vigotski u svojim teorijama razvoja govore o metakognitivnim sposobnostima koje se javljaju na zrelim stupnjevima razvoja miljenja kada su formirani sistemi pojmova. Metakognitivne sposobnosti omoguavaju upoznavanje samog sebe kao saznajnog bia; to su sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i 130

posredujuu funkciju. Oba autora ukazuju da razvoj metakognicije pripada kvalitativno viem stupnju razvoja kognicije kada dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumevaju akt kognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktivnosti. Meutim, ono to vai za razvoj ukupnog procesa miljenja: da se moe podsticati, i ako se nita ne uradi za njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno - to isto vai i za razvoj metakognicije. Kod deteta treba razvijati proces saznavanja, podsticati razvoj metakognicije (svesti o sopstvenom procesu saznavanja) i metamemorije (svesti o sopstvenom procesu pamenja). Neke funkcije metakognicije podrobno je ispitao i opisao Flejvel (Flavell, 1977): postavljanje problema i odreivanje moguih puteva reavanja; znanje o tome koji je kognitivni proces neophodan za reenje problema (poznavanje zahteva zadatka i vetina izbora odgovarajue strategije); aktiviranje kognitivnih procesa i metoda reavanja (saznavanja); fleksibilnost u traganju za reenjem (odustajanje od neefikasnih u korist novih, boljih modela reenja); kontrola panje (zadravanje panje na tekom zadatku); kontrola procesa reavanja zadatka, otklanjanje protivurenosti; poverenje u mogunosti vlastitog miljenja, uporno traganje za uspenim modelom reenja; stremljenje ka elegantnom reenju, najbrem i najsavrenijem reenju. Uenici kod kojih su dobro organizovane funkcije metakognicije planski i svrhovito reavaju saznajne zadatke, bolje koriste i razvijaju svoje sposobnosti miljenja.

131

132

PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA

Periodizacija je podela celokupnog ontogenetskog razvoja na razdoblja, periode, prema nekom usvojenom kriterijumu ili kombinaciji kriterijuma - to zavisi od teorije razvoja koja lei u njenoj osnovi. U proteklom periodu bilo je vie pokuaja da se d periodizacija psihikog razvoja. Razvojni psiholozi se uglavnom slau da iz praktinih razloga treba individualni razvoj podeliti na uzrasne periode. Do neslaganja dolazi pri izboru sistema klasifikacije i kriterijuma na osnovu kojih se vri podela. Kroz pristup periodizaciji reflektuju se teorijske polazne osnove autora. Autori koji razvoj shvataju kao stadijalan proces sa kvalitativnim promenama u razvoju, gde se svaki stadijum razlikuje od prethodnog po nastajanju novih struktura opredeljuju se za sistem klasifikacije. Pri izradi periodizacija korieni su bioloki, psiholoki, pedagoki i socijalni kriterijumi - pojedinano ili u kombinaciji. Oni koji na razvoj gledaju kao na kontinuirani proces, postepeno kvantitativno menjanje i rast bez posebnih stadijuma - opredeljuju se za "kriterijum preglednosti" i proizvoljnu, arbitrarnu podelu na uzrasne periode. Prvi pokuaj sistematske analize periodizacija psihikog razvoja nalazimo kod Vigotskog u radovima koji se bave problemom uzrasne periodizacije dejeg razvoja (Vigotski, 1996-IV str. 193). On postojee sheme periodizacije razvrstava u tri grupe. U prvoj grupi su pokuaji da se periodizacija d na osnovu stupnjevitog razvoja drugih procesa koji su posredno povezani sa individualnim razvojem (na primer: primenom biogenetskog principa - "ontogeneza je rekapitulacija filogeneze"; ili, pedagokog kriterijuma: podela psihikog razvoja prema stupnjevima vaspitanja i obrazovanja). Drugu grupu ine pokuaji da se jedna odreena karakteristika u razvoju uzme kao uslovni kriterijum podele na periode (na primer: na osnovu dentacije - nicanja i menjanja zuba; na osnovu seksualnog razvoja ili razvoja psihikih procesa - na primer: saznajnog razvoja). Treu grupu ine pokuaji da se izdvoje sutinske osobenosti samog razvoja i na osnovu toga uradi periodizacija. Vigotskoi ovo oznaava kao pravu postavku problema, kao pravi pristup, iako u postojeim periodizacijama nije mogao da nae njegovu uspenu primenu. Za Vigotskog je osnovni kriterijum periodizacije: princip novih uzrasnih struktura. "Pod novom strukturom treba razumeti onaj novi tip razvoja linosti i njene delatnosti, one psihike i socijalne promene koje se prvi put pojavljuju na datom uzrasnom stupnju i koje, uglavnom, odreuju saznanje deteta, njegov odnos prema sredini, njegov unutranji i spoljanji ivot, itav tok njegovog razvoja u datom periodu" (Vigotski 1996-IV str. 196). Vigotski posebnu panju posveuje tumaenju prelaska iz jednog razvojnog perioda u drugi. Osnovni pojmovi pomou kojih objanjava dinamiku psihikog razvoja su, pored nove strukture, socijalna situacija razvoja i razvojna kriza. Saglasno njegovoj kulturnoistorijskoj teoriji socijalna situacija je osnovni izvor razvoja - "put na kome socijalno postaje individualno". Socijalna situacija razvoja je sistem odnosa izmeu deteta odreenog psiholokog uzrasta i date socijalne stvarnosti. Nastajanjem nove strukture, promenom deteta, menja se i socijalna situacija - uzajamni odnosi deteta i okruenja. Nestajanje stare i stvaranje osnova nove socijalne situacije razvoja ini glavni sadraj razvojne krize - na prelasku iz jedne faze razvoja u drugu. To je razlog to Vigotski u periodizaciji detinjstva, koju sam predlae, ispred svakog perioda ukljuuje i razvojnu krizu. Ruski psiholozi nastavljaju rad Vigotskog i njegov kulturno-istorijski, holistiki i sistemski pristup. Tako Kon (1990) istie da se periodizacija individualnog razvoja temelji 133

na izdvajanju niza univerzalnih razvojnih procesa (raenje, sazrevanje, razvoj, starenje), blagodarei kojima dolazi do formiranja odgovarajuih uzrasnih karakteristika po kojima se razvojni periodi i razlikuju. Razvojni procesi ukazuju kako se formiraju uzrasne karakteristike i kako dolazi do prelaza iz jednog u drugi stadijum. To znai da je svaka periodizacija pokuaj da se strukturira tok vremena, da se razvojnim periodima odredi sadrajno znaenje. Otuda izrada periodizacije psihikog razvoja zahteva ne samo izbor hronolokih jedinica merenja ve i samog sistema klasifikacije i principa njegovog raslanjavanja.
Ruski psiholozi (, 1990; , 1990) blie odreuju znaenje pojmova koji se odnose na individualni razvoj. Navodimo najvanije uzrasne kategorije: kalendarski, hronoloki uzrast: datiranje; starost individue, merena od momenta njenog roenja; razvojni, psiholoki uzrast: odreeni kvalitativno osobeni stupanj, period ontogenetskog razvoja; na uzrasne karakteristike su uticale zakonitosti fizikog razvoja, uslovi ivota, vaspitanja i obrazovanja i konkretni istorijski uslovi; Kon ukazuje na viedimenzionalnost ovog pojma i kao njegove etalone izdvaja: bioloki uzrast, socijalni uzrast, psihiki uzrast i subjektivni uzrast ili uzrasna samosvest; vreme ivota: hronoloki okvir postojanja individue; interval izmeu roenja i smrti bez ukazivanja na sadraje ivota; ivotni ciklus: ukazuje na ciklino kretanje ovekovog ivota: roenje, rast, sazrevanje, starenje, smrt; ne sadri individualne varijacije i socijalne interakcije; ivotni put: pojam koji najpotpunije obuhvata itav ontogenetski razvoj, ukljuuje u sebe i ivotni ciklus; viedimenzionalan je i ukljuuje u sebe mnotvo tendencija i linija razvoja jedne iste linosti u interakciji sa sredinom koja ga okruuje; ivotni put obuhvata karakteristike uzrasno diferenciranog vremena ivota.

Prednosti ili praktini razlozi postojanja periodizacije su u tome to njeno postojanje omoguuje: identifikovanje karakteristinih razvojnih pojava, razvojnih zadataka i problema odreenog uzrasta; prilagoavanje naune metodologije za istraivanje uzrasnih karakteristika; upoznavanje toka i tempa razvoja u pojedinim periodima, to omoguava izradu uzrasnih normi koje slue roditeljima i/ili vaspitaima kao okvir za procenu relativne zrelosti razvoja dece istog uzrasta. Nedostaci i ogranienja periodizacije su: tekoe pri izboru kriterijuma i sistema klasifikacije za odreivanje preciznih granica perioda; privid da je vreme glavna nezavisna varijabla, to moe voditi opisu pojava umesto objanjavanju procesa i uzroka razvojnih promena; razvojne promene jesu znaajno povezane sa protokom vremena ali uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave; varijacije u tempu razvoja (kako meulinih - istih procesa kod vrnjaka, tako i unutarlinih - razliitih procesa kod iste linosti) do kojih dovodi zakon heterohronije i druge psihofizike zakonitosti razvoja, uslovi ivota, obrazovanja i vaspitanja i drugi faktori. Ovo navodi na zakljuak da se uzrasni stupnjevi dati u periodizacijama odlikuju relativnou, uslovnim uproseavanjem pri opisu karakteristika uzrasta. Meutim, i pored toga to uzrasne granice nemaju apsolutno znaenje zbog njihove promenljivosti - u svakom periodu su ipak prikazane one karakteristike, fizike i psihike, koje obeleavaju 134

taj uzrast. Veina ljudi odreenog razvojnog uzrasta, koja ivi u priblino jednakim socijalno-ekonomskim uslovima, ima sline razvojne karakteristike koje omoguavaju da se stekne slino socijalno iskustvo i sistem znanja koji ta sredina zahteva od te generacije, to odreuje i socijalni rang i identitet svakog pojedinca. Ovu okolnost uvaava i zakonodavstvo pa se prava i dunosti graana povezuju sa uzrastom: poetak kolovanja, graanskog punoletstva, birakog prava, vojne obaveze, prava na penziju. Zbog toga se u opisu pojedinih uzrasnih perioda, pored fizikih i psiholokih karakteristika, navode oekivane i propisane drutvene uloge - razvojni zadaci za svaki uzrasni period. Kod nas se najee navode periodizacije koje polaze od psiholoke podele razvoja ili sa kombinacijom psiholokog i pedagokog kriterijuma. Pri tome se u periodizaciju psihikog razvoja ukljuuje i prenatalni period. Psihiki razvoj u ontogenezi podeljen je na sledee uzrasne periode: PRENATALNI PERIOD (od zaea do roenja); NOVOROENE (prvi mesec nakon roenja); ODOJE (od prvog meseca do kraja prve godine); PRVO DETINJSTVO (do 2-3. godine); RANO DETINJSTVO (do 6-7. godine); SREDNJE DETINJSTVO (do 9. godine); POZNO DETINJSTVO (do 12. godine); RANA ADOLESCENCIJA (do 16. godine); SREDNJA ADOLESCENCIJA (do 21. godine); POZNA ADOLESCENCIJA ili RANA ZRELOST (do 25. godine); SREDNJA ZRELOST (do 50. godine); POZNA ZRELOST (do 65. godine); PREDSTARAKO DOBA (do 70. godine); STAROST (od 71. godine). Od brojnih stranih periodizacija, kao ilustraciju, navodimo ameriku, rusku i slovenaku - koje su u trenutku objavljivanja imale saglasnost razvojnih psihologa svojih zemalja:
Sekcija amerikih razvojnih psihologa saglasila se sa sledeom podelom: novoroene (prvi mesec); odoje (prva godina); rano detinjstvo (od 1 do 6 god.); srednje detinjstvo (6 do 10 god.); pozno detinjstvo ili preadolescencija (10 do 12 god.); rana adolescencija (12 do 14 god.); srednja adolescencija (14 do 16 god.); pozna adolescencija (16 do 21 god.); zrelost (21 do 65 god.); starost (65 godina i vie) (Ingli & Ingli, 1972). Ruski psiholozi prihvataju sledeu periodizaciju: odoje (prva godina ivota); rano predkolsko detinjstvo (1 do 3 god.); predkolsko detinjstvo (3 do 6 god.); mlai kolski uzrast (6 do 10 god.); preadolescencija (10 do 15 god.); adolescencija: prvi period (stariji kolski uzrast 15 do 17 god.), drugi period (17 do 21 god.); zrelost: prvi period (21 do 35 god.), drugi period (35 do 60 god.); predstarako doba (60 do 75 god.); starost (75 do 90 god.); dugovenost (90 godina i vie) (, 1990).

135

 Slovenaka periodizacija 7
Razvojni period Hronoloka starost

Prenatalno doba Odoje i rani razvoj Rano detinjstvo Srednje i pozno detinjstvo Adolescencija Rana odraslost Srednja odraslost Pozna odraslost

od zaea do roenja od roenja do tree godine od tree do este godine od este godine do poetka puberteta od poetka puberteta do 22. -24. godine od 22. -24. do 40. -45. godina od 40. -45. do 65. godina od 65. godina do smrti

Slovenaki autori naglaavaju da je u odraslom dobu podela priblina i arbitrarna, jer nemamo tako jasnih telesnih i socijalnih kriterijuma za razdvajanje perioda kao u detinjstvu.

7 Marjanovi, Lj. U. i sar. (2004): Razvojna psihologija, Ljubljana: Zaloba Rokus

136

RANI RAZVOJ
U okviru ranog razvoja obuhvaeni su periodi koji po sadraju promena i znaaju za ukupan ontogenetski razvoj zauzimaju posebno mesto u istoriji pojedinca. Pri tome savremena razvojna psihologija poinje praenje ranog razvoja od analize prenatalnog perioda, pa do razvojnog uzrasta (2-3 godine) kada dolazi do diferenciranja osnovnih odlika specifinih za ljudsku vrstu: afektivnog vezivanja, uspravnog hoda, govora, ljudske upotrebe ruke, sposobnosti za socijalnu interakciju i u tom kontekstu osobenog kognitivnog razvoja. Vigotski (1996-IV) ukazuje da sa roenjem prestaje samo fizika zavisnost deteta od majke, ali ne i bioloka i psiholoka zavisnost od majke i socijalnog okruenja. Produeni period zavisnosti ini ontogenetski razvoj ljudske vrste fleksibilnijim i prilagodljivijim. Upravo rani razvoj pokazuje sve odlike - prednosti i rizike koje u sebi nosi obrazac ljudske ontogeneze, to je i razlog da se ovom uzrastu posveti posebna panja.

PRENATALNI RAZVOJ
Razvoj poinje od trenutka oploenja jajne elije - formiranja zigota. Prenatalni razvoj traje oko devet meseci (deset lunarnih meseci) to je priblino 1% ljudskog veka ivotnog ciklusa. Meutim, to vreme je dovoljno da se odigraju fascinantne kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju: iz jedne oploene elije razvije se ceo ovekov organizam. Dovoljno je rei da novoroene ima razvijene sve delove tela, koji odmah po roenju ili nakon relativno kratkog vremena mogu da funkcioniu. Meredit (Meredith, 1957) opisuje ontogenetski rast i razvoj kroz pet karakteristinih promena: veliine, izgleda (organizam se razvija u odraslog mukarca ili enu); brojano, kvantitativno uveavanje (od dve elije pri oploenju nastaje 20 triliona elija); svojstva tkiva (najbolja ilustracija je osifikacija - od hrskavice do vrstih kostiju); pozicije - lokacije i/ili ugla organa (na primer: kod rasta i razvoja srca, organa za varenje, udova); relativne veliine (od embriona do odraslog organizma; kod promena proporcija delova tela glava postaje relativno manja a noge relativno due u odnosu na ukupnu visinu).

Metode ispitivanja
Za izuavanje prenatalnog razvoja koristi se objektivno sistematsko posmatranje fetusa (intrauterino i ekstrauterino) i introspekcija - saoptenja trudnice. Naunici koriste svako prevremeno roenje ili odstranjivanje fetusa iz uterusa, zbog zdravstvenih razloga, da ekstrauterino prouavaju nivo razvoja i karakteristike fetusa. Sa razvojem tehnike usavreni su postupci direktnog intrauterinog praenja razvoja fetusa. Umesto kimografa sa mehanikim pisaima koji ostavljaju otiske na nagaravljenom bubnju, danas se koriste skeneri koji omoguavaju da se na monitoru prati izgled i pokreti fetusa u celini ili njegovih pojedinih organa. Korienje ovih ureaja ne izaziva tetne posledice ni kod fetusa ni kod majke. I ova istraivanja se dopunjavaju saoptenjima trudnice.

Fiziki razvoj u prenatalnom periodu

Embriolozi dele ovaj period u tri faze: 137

 ovum (od zaea do kraja druge nedelje); embrion (od 2 nedelje do kraja drugog meseca); fetus (od drugog meseca do roenja)

Slika 46: Spirala embrionalnog razvoja (prema: Furlanu, 1981)

Nakon oploenja i prve deobe nastaju iz dve haploidne, dve diploidne elije (sa duplim brojem hromozoma), to je normalno stanje kod svih telesnih elija. Drugi znaajan rezultat je odreivanje pola zametka. Spermatozoid, koji nosi X-hromozom, e odrediti enski pol zametka (XX). Ako pak nosi Y-hromozom, bie zametak mukog pola (XY). Oploena jajna elija se zove zigot. U ovoj prvoj fazi zametak zadrava oblik jajeta, otuda i naziv ovarijalna faza (ovum - jaje). Kod ovuma, koji se iz proirenog dela jajovoda kree ka uterusu, najpre dolazi do progeneze - kvalitativne reorganizacije jajne elije. Nakon toga poinje deoba elija - blastogeneza. Formiraju se dve grupe elija: spoljanje - trofoblast (trophos - hranitelj) i unutranje - embrioblast (blastos - zametak). Trofoblast, se razvija u strukture koje e hraniti zametak: posteljicu ili placentu. Kod embrioblasta se, jo u fazi ovuma, diferenciraju blastodermalni zametni listii: ektoderm (spoljanji list zametka), endoderm (unutranji list zametka) i mezoderm (sredinji list zametka). Iz ta tri dela zatim nastaju organi embriona. Za sve razvojne procese u ovoj fazi koristi se hrana iz oploene jajne elije. Otuda je u fazi ovuma budui zametak veoma otporan na teratogene uticaje iz okoline. Krajem druge nedelje od oplodnje dolazi do implantacije prirataja ovuma uz zid uterusa i time poinje embrionalna faza (videti sliku 46). U embrionalnoj fazi razvoja dolazi do organogeneze - formiraju se delovi tela i pojedini organi. Iz ektoderma nastaje centarlni nervni sistem, periferni nervni sistem, ulni epitel uiju, nosa i oiju, koa sa dlakom i nokti, dojke, hipofiza, potkone lezde i zubna gle. Iz mezoderma nastaje vezivno tkivo, hrskavica, kosti, glatki i prugasti miii, srce, krvne i modane ile i elije, bubrezi, polni organ i njegovi kanali, opne koje obuhvataju srce, plua i trbuni zid, te slezina, lezde sa unutranjim luenjem, jetra, pljuvane lezde, epitelijske povrine mokranog mehura, unutranje uvo i eustahijeve cevi. Od endoderma nastaju organi za disanje, jetra, pankreas, srednje crevo, drelo, krajnici, pljuvane lezde, timus i titna lezda. Krajem osme nedelje posle zaea diferencirani 138

su svi glavni sistemi organa i organizam ima uoljivo ljudski oblik; embrion je dostigao duinu oko 5 santimetara i teinu oko 2 grama. Glava ini polovinu ukupne duine embriona (slika 47). To ukazuje da prioritet u poetnom razvoju imaju mozak i nervni sistem. Ruke i noge su sitne i nene a meu prstima na rukama i nogama nalazi se koica. Embriolozi ukazuju da i drugi vani organi poinju rano da se diferenciraju. Srce poinje da pulsira u etvrtoj nedelji nakon zaea. Razvija se miino tkivo, organi za varenje, zapoinje razvoj endokrinog sistema. Polni organi su ve diferencirani. U osmoj nedelji, kada su diferencirani svi organi, javljaju se i prvi spontani pokreti.
Slika 47: Embrion

Razvoj mozga u prenatalnom periodu

Tabela 8: Promene u razvoju mozga sa uzrastom
Starost (ned.) Promene u razvoju mozga

3-4 5-10 8-18 12-24 25 + 40 +

nastajanje nervne cevi prozencefalina faza, nastajanje modanih hemisfera poliferacija (umnoavanje) neurona migracija (preseljavanje) neurona povezivanje hemisfera, razgranavanje neurona, sinaptogeneza, apoptoza (programirana smrt elija) mijelinizacija (proces obavijanja aksona mijelinskom opnom, slika 48)

Slika 48: Faze mijelinizacije

139

Rast i razvoj mozga i kimene modine ostaje zavisan od genetskog nadzora i od neurotransmitera i neuromodulatora. Sa roenjem su mozak i kimena modina dobro razvijeni i imaju veliku funkcionalnu sposobnost, premda se anatomski razvoj mozga nastavlja jo dve godine po roenju. Mozak novoroeneta tei 300 do 400 grama. Fetusna faza je najdua - traje od kraja drugog meseca pa do roenja (32 ned.). Razvoj u ovoj fazi odlikuje nagli rast i razvoj - taj tempo rasta smatra se najbrim u ontogenetskom razvoju. Duina tela se uveava od 5 na 50 santimetara; teina od dva grama kod embriona na kraju ovog perioda dostie 3500 grama. U periodu fetusa bre se razvijaju trup i ekstremiteti to dovodi do promene proporcije delova tela - koje postaje sve skladnije (videti slike 49 i 51). Relativna veliina se menja i u periodu detinjstva i adolescencije pa kod odrasle osobe glava ini oko 1/8 ukupne visine. Kod fetusa se ubrzano razvijaju pojedini organi i do kraja ovog perioda organizam e biti formiran skoro u celini. Intenzivno se razvija nervni sistem. Najpre sazrevaju kimena modina i potkorni centri, dok se najmlai delovi korteksa jo intenzivno razvijaju. U treem mesecu lice fetusa postaje sve slinije ljudskom. Oi, koje su najpre bile sa strane, pomeraju se na srednji/prednji deo lica, ui se pak pomeraju na bone strane lobanje.
Slika 49: Relativna veliina - fetus 5 m / odrasli

Creva, koja su se delimino nalazila u pupanom delu, postepeno se pomeraju u trbunu duplju. Plod se jo od kraja faze embriona moe da pomera, mada trudnica te pokrete jo ne osea. Od petog meseca pokreti fetusa su sve intenzivniji i diferenciraniji. I refleksni pokreti su formirani i stabilni. U drugoj polovini trudnoe a posebno u zadnja dva i po meseca poveava se pre svega teina fetusa. Organizam je spreman da nakon roenja sam obavlja fizioloke funkcije disanja, varenja, izluivanja i da reaguje na drai iz sredine. Psiholozi su posebno izuavali osetljivost pojedinih ula.

Razvoj ulne osetljivosti

Sa uvoenjem savremenih naina ispitivanja smanjene su metodoloke tekoe u ispitivanju ulne osetljivosti fetusa, jer do tada se do sigurnijih podataka moglo doi tek nakon stimulacije u spoljanjoj sredini, prikupljeni su sledei nalazi (videti i sliku 50): osetljivost na dodir se rano razvija kod fetusa i ima cefalokaudalni pravac razvoja poinje od predela usta (oko 8. nedelje) pa se iri ka udaljenijim delovima tela; fetus reaguje na draenje koe po celom telu oko 13/14. nedelje trudnoe; osetljivost na temperaturu se takoe rano razvija i podjednako je razvijena kod nedonoeta i na vreme roenog deteta; fetus pre poinje da reaguje na hladno; senzorne elije ukusa formiraju se kod fetusa jo od treeg meseca a morfoloki su te elije zrele izmeu 13. i 15. nedelje; prerano roena deca razlikuju slatko od slanog, kiselo od gorkog; oko 28. nedelje sistem za miris kod fetusa sposoban je da raspoznaje hemijske drai; i osetljivost za miris je dobro razvijena kod prerano roene dece; smatralo se da osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena, jer nije dovrena mijelinizacija nervnih puteva; meutim u novijim istraivanima naene su reakcije na 140

bolne inervacije fetusa starog od 13 do 18 nedelja (Wisser i dr., 1997; Lagercrantz i Ringstedt, 2001); oko 12. nedelje razvijeni su spoljanji oni miii; Izmeu 24. i 25. nedelje kod fetusa se otvaraju oni kapci i do 40. nedelje se oi intenzivno razvijaju; vid se moe proveravati tek nakon roenja; oni kapci i oi pokreu se pre roenja; kod prerano roene dece konstatuje se pupilarni refleks na svetlosne drai;
Slika 50: Shematski prikaz morfolokog i funkcionalnog razvoja mozga (prema: Lagercrantz i Ringstedt, 2001).

sluni aparat kod fetusa je potpuno razvijen; pri kraju trudnoe fetus je neto osetljiviji za visokofrekventne spoljanje zvuke; nakon roenja dete e moi da reaguje ulom sluha na zvune drai tek kad se iz slunih puteva (unih kanala i Eustahijeve trube) isprazni tenost (plodova voda); receptori i mehanizmi za kinestetike osete rano se razvijaju ali nije precizno utvreno kada oni poinju da funkcioniu; pomou ultrazvune istraivake metode i video snimanja mogue je razlikovati pokrete fetusa. Moe se zakljuiti da su receptorni sistemi pripremljeni za reagovanje nekoliko meseci pre nego to je zavrena fetusna faza. Karmajkl (Carmichael, 1954) to naziva zakonom anticipacije funkcija. Uslovljavanje fetusa Eksperimenti amerikog naunika Spelta (Spelt, 1948) su pokazali da u prenatalnom periodu moe da se obrazuje uslovni refleks. U ogledima sa gravidnim enama u osmom i devetom mesecu trudnoe kao prirodna dra korien je jak zvuk a kao neutralna/uslovna dra taktilne vibracije. Posle dovoljno ponavljanja ove kombinacije drai fetus je reagovao trzajem samo na vibracije. Spelt je koristio posebnu opremu za izvoenje ogleda i registrovanje promena (videti sliku 3). 141

Faktori koji utiu na prenatalni razvoj

Oigledno da je prenatalni razvoj vaan kako za telesni razvoj tako i za psihiki razvoj. Fiziki i psihiki razvoj su dvosmerno povezani. Zato savremena nauka nastoji da otkrije faktore koji najznaajnije utiu na razvoj od zaea do roenja a time i na kasnije psihike karakteristike deteta. Kao najvaniji faktori izdvajaju se: ishrana trudnice, teratogeni inioci (neka oboljenja za vreme graviditeta, tetne hemikalije, neki lekovi, alkohol, nikotin, droge, radijacija), psihiki stresovi majke. Ishrana treba da bude raznovrsna, bogata belanevinama, vitaminima i mineralima. Dugotrajna gladovanja trudnica, u ratnim uslovima ili socijalnoj bedi, dovodi ne samo do telesne nerazvijenosti, smanjene otpornosti i vitalnosti dece tih majki - ve i do retardiranosti i emocionalne nestabilnosti. Kao ilustracija delovanja hemikalija i medikamenata navode se tzv. talidomidna deca. Sedativ talidomid je imao teratogeno dejstvo - deformisao lance genetskog koda i izazivao oteenja kod zametka, tako da su se deca raala bez ruku, oiju i sa drugim nedostacima. Placenta titi plod od mnogih tetnih materija ali ne i od teratogenih inioca: virusa, bakterija, droga, alkohola, nikotina ili produkata endokrinih lezda pri emocionalnim stresovima majke. Ova saznanja ukazuju koje faktore treba uvrstiti u tetne i opasne i izbegavati ih. Trudnice u Japanu ili Ukrajini, koje su bile izloene povienoj radijaciji, raale su decu sa telesnim i psihikim defektima. Kao povoljni faktori istiu se: odgovarajua ishrana trudnice; odgovarajua socijalna i psiholoka atmosfera u kojoj budua majka ivi; da je dete eljeno i od majke i od blie okoline, posebno supruga; neeljenost nosi velika optereenja i za period graviditeta i za razvoj deteta nakon roenja - za socijalnu i afektivnu atmosferu kod roditelja i porodice u celini. Psihologija trudnice U prva tri meseca od zaea trudnica se prilagoava i saivljava sa nastalim stanjem. U tom periodu fetus doivljava kao deo sebe, kao neto novo u svom telu. U narednim mesecima, sa doivljavanjem sve uestalijih pokreta fetusa, dolazi do prihvatanja deteta kao neeg posebnog. Zadnje tromeseje je u znaku priprema za prihvatanje novoroeneta, to doprinosi sazrevanju psiholokih karakteristika budue majke (Furlan, 1981). Period trudnoe, dakle, oznaava i razvoj identiteta roditelja; in roenja deteta oznaava i "roenje" roditelja (Kapor-Stanulovi, 1985).

NOVOROENE
Saznanja o prenatalnom razvoju nam ukazuju da sa roenjem ne poinje ni fiziki ni psihiki ivot deteta. Roenje oznaava prelazak deteta iz uterusa u spoljanju sredinu. Roenje je sigurno najdramatinija promena u ivotu pojedinca. U priblino 95% sluajeva plodovi se raaju glavom okrenuti izlazu. Nekoliko procenata se raa u nonom stavu i tada su mogue poroajne komplikacije. Novoroene, koje je roeno u rasponu izmeu 37. i 42. nedelje trudnoe je doneeno novoroene. Nakon roenja dete mora da zapone samostalan ivot koji karakteriu brojne fizioloke funkcije: disanje, varenje, izluivanje, termoregulacija, san i budno stanje. 142

Novoroene je prvi sat po roenju budno i paljivo i tada sledi prvi pokuaj dojenja. Nakon toga koji sat po roenju duboko zaspi. Period novoroeneta (prvi mesec postnatalnog ivota) Vigotski oznaava kao prvu i "najizrazitiju" razvojnu krizu deteta koja odvaja period prenatalnog razvoja od perioda novoroeneta. "Dramatina promena sredine pri roenju, kada novoroene dospeva u potpuno novu sredinu, menja itav njegov ivot i obeleava poetak perioda postnatalnog razvoja" (Vigotski, 1996-IV str. 199). Poetak disanja, prolaenje vazduha preko glasnih ica proizvodi zvuk koji ujemo kao prvi deji pla. Prvo hranjenje novoroene obavlja uroenim refleksima sisanja i gutanja. Nekoliko asova po roenju poinje i izluivanje. Meutim, i pored toga to je beba fizioloki opremljena za samostalno preuzimanje ovih najvanijih funkcija javljaju se i znaci koji ukazuju i na tekoe adaptacije na novu sredinu (nepravilno disanje, trzaji, kijanje, drhtanje).

Tipian ciklus kod novoroeneta

Spavanje buenje uznemirenost i pla hranjenje budnost (posmatranje okoline) pospanost spavanje itd. Sa sazrevanjem se menja trajanje pojedinih faza u ciklusu.

Karakteristike novoroeneta Prosena teina novoroeneta je 3-4 kg; prosena duina je 48-52 sm, koa je nabrana i ruiasta; oi su srazmerno krupne, sive / plave (tek kroz 1-2 meseca dobijaju konanu boju), pokreti oiju nisu koordinirani; glava je srazmerno velika u odnosu na ruke, trup i noge (videti sliku 51); na lobanji su meki, hrskaviavi delovi (fontanele), to je olakavalo tok raanja deteta; u poreenju sa odraslim ritam disanja i rada srca su skoro dva puta bri a krvni pritisak dva puta nii; miii su slabi i meki i dete ih jo ne kontrolie. Smatra se da veliki mozak kod novoroeneta ima sve nervne elije (izmeu 12 i 15 milijardi); meutim, dok se njihov broj sa uzrastom nee uveavati, promena oblika i veliine e se menjati sve do esnaeste godine. Rastom nervnih produetaka i mijelinizacijom uveava se i usavrava funkcionalno povezivanje nervnog sistema to stvara povoljnije uslove i za psihiki razvoj.
Slika 51: Relativna veliina - novoroene / odrasli

ulna osetljivost i uslovljavanje Jo u fetusnoj fazi ili kratko vreme posle roenja svi ulni organi su spremni za rad. Novoroene vidi, uje, osea dodir, promene poloaja tela. Novoroene je opremljeno sa sposobnostima obrade sloenih vidnih informacija, sa praenjem predmeta u prostoru pokretima oiju. Jo je znaajnije, da je sposobno da se brani od previe intenzivnih vidnih drai. I slune sposobnosti novoroeneta su dobro razvijene; okreu oi i glavu prema izvoru zvuka. Novoroene ima osetljiv miris i ukus. Samo pet dana stara novoroenad pouzdano razlikuju miris dojke vlastite majke od mirisa dojke drugih ena, a to nisu mogla stara dva dana. Dodir je razvijen i znaajan je nain komunikacije izmeu novoroeneta i osobe koja ga neguje. Anatomske osnove za registrovanje i prenoenje nadraaja bola iz koe do modane kore prisutne su ve u periodu fetusa, pa se pitanje da li novoroene osea bol vie ne postavlja. 143

Za mnogim prijatnim informacijama dete samo aktivno traga. U opitima se uoavanje drai i privlanost objekata odreuje prema nivou aktivne panje, aktiviranju ili gaenju orijentacione reakcije (refleksa), promeni ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca. Na vidne i zvune drai koje se ponavljaju novoroene moe reagovati habituacijom. Nalazi ukazuju da je uslovni refleks mogue uspostaviti ve u prvim danima; ruski psiholozi su utvrdili da je krajem prvog meseca kod novoroeneta mogue uspostaviti uslovni refleks preko svih ula. Refleksi novoroeneta Novoroene raspolae nizom sloenih bezuslovnih refleksa: refleks sisanja - (razvojni period: od roenja do 3. ili 4. meseca) dodirom usana ili obraza dete reaguje i poinju pokreti sisanja (slika 52a); refleks hvatanja ili Darvinov refleks - (od 7. meseca gestacijske starosti do 3. ili 4. meseca) kada se dodirne unutranja strana dlana novoroene hvata i snano stiska predmet (slika 52b); refleks Babinskog - (od roenja, nestaje od 8. do 12. meseca) kada se drae tabani javlja se lepezasto irenje palca i ostalih prstiju noge; kod odraslih isto draenje izaziva plantarni refleks sa suprotnom reakcijom - skupljanjem prstiju;

Slika 52: a. refleks sisanja

b. Darvinov refleks

refleks grljenja ili Moroov refleks - (od 7. meseca gestacijske starosti do 3. ili 4. meseca) kada se u blizini deteta, koje lei poleuke na vrstoj podlozi, izazove jak zvuk dete iri ruke i noge u stranu a zatim ih vraa u luku kao da nekog grli; istu reakciju izaziva izmicanje podloge; refleks je najizraeniji u drugom mesecu a do sedmog meseca se gubi; refleks hodanja - (od 7. meseca gestacijske starosti do 3. ili 4. meseca) ako je novoroene podignuto da nogama tek dodiruje tlo ono poinje da pokree noge kao kod

Gestacijska starost oznaava duinu, odnosno vremenski period intrauterinog razvoja

ploda. 144

hodanja ili vonje bicikla; savremeni nalazi ukazuju da refleks hodanja pomae prilagoavanje fetusa na okolinu i omoguava mu obrtanje u uterusu; vratni tonini refleks - (od 7. meseca gestacijske starosti do 3. ili 4. meseca.) ako detetu koje lei poleuke okrenemo glavu udesno podbradak se podie, desna ruka isprua a leva savija; vratni tonini refleks omoguuje bebi da savlada problem praenja i koordinacije glave, pogleda i ruke; ovaj refleks opisao je Gezel ukazujui da e ovaj asimetrian sklop pokreta prei u simetrian oko esnaeste nedelje. Veina opisanih refleksa je karakteristina samo za period novoroeneta, nakon toga oni postepeno nestaju i gube u prvih est meseci odojeta. Neki drugi refleksi se sa razvojem zadravaju, jer imaju i dalje funkciju prilagoavanja (npr. kijanje pri nadraaju nosnih puteva, zevanje radi potrebe za dodatnim kiseonikom, kaljanje, irenje zenica u tami). Novoroenad sa poveanim rizikom Meu novoroenad sa poveanim rizikom ubrajamo nedonoad i decu roenu sa 10% niom teinom i visinom od prosene. Nedonoe je naziv za fetalnu bebu - novoroene koje je pre vremena roeno (od sedam meseci). Napredak u medicinskoj tehnologiji u zadnjim decenijama doveo je do preivljavanja i veoma nezrelih nedonoadi. U uslovima posebne nege ona nastavljaju da se razvijaju, i to neto brim tempom nego da su ostala u uterusu. Nakon dva meseca posle roenja nedonoe e biti neto zrelije od vrnjaka po zaeu koji je tek roen posle normalnog, devetomesenog razvoja u uterusu. Da li nedonoe moe da pristigne u razvoju vrnjaka roenog na vreme, za kojim je znaajno zaostajalo? Nalazi pokazuju da nedonoe postepeno pristie u razvoju i ove vrnjake i nakon izvesnog vremena veina njih se ni u fizikom ni u psihikom pogledu ne razlikuje od doneene novoroenadi. Za psihiki razvoj nedonoeta povoljnije je normalno ophoenje roditelja - bez prezatiivanja. Deca roena sa podprosenom teinom i visinom predstavljaju est problem u periodu posle roenja i nose poveani rizik za razvoj i na kasnijim uzrastima. Kada su u savremenim studijama ispitanici bile odrasli iz rizine i normalne grupe novoroenadi, kod prve grupe je naena vea uestalost gojaznosti, eerne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja u odraslom dobu (Barker & Fall, 1993).

145

ODLIKE I ZNAAJ RAZVOJA U PRVOM DETINJSTVU

Naunici ukazuju da je obrazac ljudske ontogeneze nastao u toku dugotrajnih evolucionih procesa. Osnovna odlika tog obrasca je fetalizacija, neotenija, stanje nezrelosti sa produenim periodom zavisnosti, to dovodi do produenog detinjstva u kome se odvija bioloko, psiholoko i socijalno sazrevanje. Prvo detinjstvo zauzima posebno mesto u istoriji pojedinca. U njemu se snano ispoljava dejstvo inilaca razvoja, kako na fiziki tako i psihiki razvoj deteta. Specifinosti razvoja u prvom detinjstvu odreuju dve meusobno zavisne komponente: fetalizacija novoroeneta - bioloka nezrelost, nerazvijenost biolokih funkcija za samostalno zadovoljavanje ivotnih potreba; genetika usmerenost deteta ka socijalnom okruenju - potpuna zavisnost od odraslih, posebno majke. Kao znake fetalizacije Vigotski navodi: nedovoljnu diferenciranost sna i budnog stanja kod novoroeneta; fetusni poloaj deteta u snu i budnom stanju; dominaciju subkortikalnih centara i vegetativnog nervnog sistema (san i uroeni refleksi); zavisnost od majke i posle roenja (ishrana, nega, kretanje u prostoru, otklanjanje opasnosti). Bioloka priroda deteta ini ontogenetski razvoj prilagodljivim i fleksibilnim, ali kako e razvoj tei - posebno kakvi e biti ishodi psihikog razvoja - zavisi od socijalno-kulturnih i istorijskih uslova toga razvoja.

Telesni razvoj
Znaaj prouavanja telesnog razvoja Savremena razvojna psihologija uporedo sa ontogenetskim razvojem psihikog ivota izuava i telesni razvoj zbog dvosmerne povezanosti fizikog i psihikog razvoja. Organsku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, ali mogunosti i granice psihikog razvoja posebno odreuju njegova anatomska struktura, neuroloka organizacija i biohemijski sastav. U poreenju sa drugim vrstama telesni razvoj kod oveka znatno due traje, bilo da se poreenje vri na osnovu apsolutnog ili relativnog trajanja promena do postizanja zrelosti. U poreenju sa ivotinjskim vrstama, gde je vremenski ciklus da majka donese novo mladune dovoljan da prethodno postane odrasla jedinka, ljudska porodica jedina ima potomke razliitog dejeg uzrasta koji su istovremeno zavisni. Do toga dovodi produeno detinjstvo, meutim, ta injenica znaajno utie na psihiki razvoj - posebno razvoj linosti dece i odraslih. I u fizikom razvoju deluje zakon heterohronije. Razliiti delovi tela ne rastu istom brzinom (glava, trup, noge - v. sliku 55). Razliita je dinamika razvoja razliitih organskih sistema (v. sliku 56). U izvesnim sluajevima razliita je brzina sazrevanja delova istog organa (na primer mozga - v. sliku 53). Da li se dinamika psihikog razvoj podudara sa tokovima fizikog razvoja? Kre i Krafild (1973) kau: "Zauujua je podudarnost izmeu brzine telesnog i intelektualnog razvoja". Autori navode da telesni i senzomotorni razvoj slede cefalokaudalni i proksimodistalni pravac telesnog razvoja.

146

Odlike telesnog razvoja Telesni razvoj odlikuje rast - promene u razmerama i diferencijacija - promene u sloenosti strukture i oblika. Ve smo naveli na koje promene tokom telesnog razvoja ukazuje Meredit (str. 135.
Tabela 9: Promene telesne duine i teine na ranom uzrastu
PRE ROENJA 8 ned 12 ned 16 ned 20 ned 24 ned 28 ned 32 ned 36 ned POSLE ROENJA Novoroene 3m 6m 9m 1g 2g Duina (cm) 5 9 16 25 30 35 40 45 50 60 66 71 75 84 Teina grama 2 35 100 300 700 1000 1700 2500 3500 5300 7200 8800 10000 12800

Promene visine i teine se najee uzimaju kao pokazatelj opteg organskog razvoja. U ontogenetskom razvoju najubrzaniji razvoj se deava u prenatalnom periodu. U postnatalnom periodu porast visine i teine ima dva ubrzanja: neposredno posle roenja (1-2 g) i u predpubertetu. Nervni sistem se menja kroz kvantitativne, kvalitativne i funkcionalne promene. Za razliite oblasti mozga ove promene se odvijaju razliitom brzinom. U toku prvih est meseci najintenzivnije se razvijaju primarne motorne i senzorne oblasti korteksa. To utie da senzorne i motorne oblasti poinju da funkcioniu relativno rano. Asocijativna oblast, od koje zavisi sloeno opaanje i reavanje problema, kasnije dostie relativnu zrelost koja im omoguava poetak funkcionisanja. Brzina razvoja mozga moe se pratiti poreenjem teine mozga deteta i odraslog (tabela 10).
Tabela 10: Odnos teine mozga deteta prema mozgu odraslog Uzrast Odnos Novoroene 9m 2g 4g 6g

1/4

1/2

3/4

4/5

9/10

U etvrtoj godini mozak deteta dostie 80% ukupne teine. Meutim, za psihiki razvoj i poveanje intelektualnih mogunosti vanije su promene unutranje strukture mozga, a posebno mijelinizacija i funkcionalno osposobljavanje asocijativnih vlakana (videti sliku 53a i 53b). Nalazi o mijelinizaciji ukazuju da oblasti korteksa od kojih zavisi razvoj najsloenijih formi psihike delatnosti sazrevaju u poznijim etapama; to je razlog to se i formiranje psihikih procesa odvija od jednostavnijih ka sloenijim formama. 147

Slika 53: Mijelinizacija razliitih oblasti korteksa: a. spoljanja povrina; b. unutranja povrina (krupnim takama oznaeni su delovi kore koji najranije sazrevaju a sitnim delovi kore koji
najkasnije sazrevaju; srednje take odnose se na zone koje se mijelinizuju u meuvremenu; prema: Luriji, 1976)

Razvoj endokrinog sistema, u kome svaka lezda ima svoju funkciju, znaajan je i za fiziki i za psihiki razvoj. Od lezda sa unutranjim luenjem najistaknutije mesto ima hipofiza, koja ima vie funkcija a meu najvanijim je kontrola i regulacija rada endokrinog sistema. Od znaaja za fiziki i psihiki razvoj su funkcije tireoidne lezde, nadbubrenih lezda, timusa, pinealne lezde i polnih lezda. Hormoni veine ovih lezda imaju i trenutno i dugotrajno dejstvo - kao biohemijski mehanizmi koji utiu na razvoj i ponaanje pojedinca. Na slici 21 prikazan je razvoj endokrinog sistema u prenatalnom periodu, detinjstvu i adolescenciji. U prenatalnom razvoju sve lezde se ravnomerno razvijaju; u periodu posle roenja svaka lezda ima svoj tempo razvoja.
Slika 54: Dinamika razvoja endokrinog sistema od zaea do 20 godina

Osifikacija, stvaranje kostiju zapoinje u prenatalnom periodu kada od hrskaviavog nastaje kotano tkivo, ali se intenzivno nastavlja posle roenja, paralelno sa optim telesnim razvojem, kada se poveava broj kostiju i njihova veliina. Kod novoroeneta ima 270 kostiju, u etrnaestoj godini taj broj je maksimalan (350); nakon toga broj kostiju se smanjuje (proces srastanja) na 206 u etrdesetim godinama. Skelet ostaje istih proporcija u svim uzrasnim periodima i fazama osifikacije: 15-20% od teine tela. Proces dentacije, razvoja zuba ima tri faze: bezuba faza traje do 2-3 godine i nakon nje dete izlazi iz statusa bebe a poinje faza mlenih zuba (20) koju, na kraju predkolskog uzrasta (6-7 god.), smenjuje faza stalnih zuba (32) koja se zavrava krajem adolescencije nicanjem umnjaka. Proces dentacije povezan je sa psihikim razvojem; ve smo naveli da je korien kao kriterijum periodizacije. Na telesnu teinu najvie utie rast masnog i miinog tkiva. Porast miinog tkiva je izrazit u periodu puberteta. U tabeli 11 dati su podaci o procentualnom ueu miinog tkiva u organizmu. 148

Tabela 11: Proporcionalni porast miinog tkiva sa uzrastom Uzrast % Novoroene 8g 15 g 16 g Odrasli

23

27

33

44

45

Menjanje proporcija tela Odrastao ovek nije samo uveano dete. I u periodu detinjstva i adolescencije pojedini delovi tela rastu razliitom brzinom. Slike 49 i 51 pokazuju da to je dete starije proporcija glave u odnosu na telesnu visinu opada a, nasuprot tome, proporcija trupa i nogu se poveava.

Slika 55: Diferencijalno raenje glave, trupa i nogu od zaea pa do zrelosti

Tempo razvoja vanijih telesnih sistema Ve smo istakli da zakon heterohronije dovodi do razliite dinamike sazrevanja vanijih telesnih sistema. Slika 56 prikazuje krivulje etiri vanija sistema: limfoidni tip, neuralni tip, opti tip i genitalni tip - za uzrasne periode detinjstva i adolescencije.
Slika 56: Dinamika razvoja razliitih organskih sistema

Razvojne promene od roenja do zrelosti za etiri osnovna vida fizikog rasta i razvoja (prema: Scammonu, 1930): 1. Limfoidni sistem: timus, limfni vorovi i ostale limfoidne tvorevine; 2. Nervni sistem: mozak i njegovi delovi, kimena modina, dimenzije lobanje; 3. Opti telesni razvoj: telo u celini, visina i teina, kostur i miii, organi disanja i varenja, krvotok i bubrezi; 4. Reproduktivni sistem: jajnici, jajovodi, testisi, prostata.

149

Razvoj limfoidnog sistema je najbri u detinjstvu, dostie maksimum u predpubertetu i postepeno opada do kraja adolescencije gde se zadrava na nivou odraslih. Ako se ima u vidu da je sa njegovim porastom smanjena smrtnost dece, onda je jasna i njegova zatitna uloga. Neuralni tip prikazuje ubrzan razvoj nervnog sistema, pre svega mozga, koji sa 6 godina dostie 9/10 teine mozga odraslog. Meutim, do perioda zrelosti tee mijelinizacija (slika 53) i drugi procesi koji ga funkcionalno usavravaju. Trei, opti tip odnosi se na rast i razvoj visine i teine, a to istovremeno znai skeleta, miia i drugih organa; za ovaj sistem je karakteristino da ima ravnomeran razvoj, sa ubrzanjem u prvim godinama posle roenja i u predpubertetu, kada se dostie maksimalan rast skeleta i miia. Genitalni tip, reproduktivni sistem ima postupan rast do predpuberteta (samo 10%) i nagli rast u pubertetu i srednjoj adolescenciji (spoljanjih i unutranjih reproduktivnih organa).

Razvoj motorike
Razvoj motorike u prvom detinjstvu, po miljenju mnogih naunika, dominira nad drugim funkcijama, a ovladavanje pokretima i motornim vetinama i u narednim razvojnim uzrastima ima snaan (ne)posredan znaaj za ukupan individualni razvoj. Motorni razvoj je tesno povezan sa drugim podrujima razvoja: senzornim, kognitivnim, socijalnim i emocionalnim. U repertoaru pokreta novoroeneta preovlauju uroene refleksne aktivnosti, ali odmah po roenju javljaju se i spontani pokreti koji su dosta nediferencirani, difuzni - na stimulaciju pojedinih organa reaguje itavo telo. Na primer: novoroene snano reaguje ako se preko njegovog lica stavi maramica, ali nije u stanju da je pokretom ruke ukloni. Strunjaci to objanjavaju nalazom da u ovom periodu subkortikalni centri reguliu motoriku. U toku prvog detinjstva, sa dinamikom sazrevanja viih centara, postupno se javlja voljna kontrola pokreta. Motorni razvoj kod dece protie odreenim redosledom, a u brzini njegovog razvoja ispoljavaju se priline individualne razlike. Motorni razvoj ne znai samo usvajanje pojedinih odvojenih pokreta. Formirane motorne sposobnosti se sa razvojem postupno udruuju u sve celovitije sisteme motornih ponaanja, koji predstavljaju kompleksnije naine kontrole okoline. I razvoj motorike se odvija po specifinom obrascu ljudske ontogeneze: po funkcionalnom principu - to je vei znaaj neki funkcionalni sistem imao u filogenezi ljudske vrste, to veu povrinu zauzima njegova projekcija u korteksu. Penfild daje uporedne sheme na kojima delove tela prikazuje u srazmeri koja odgovara povrini u korteksu sa koje mogu biti izazvani odgovarajui kinestetiki oseti i pokreti; u korteksu su najvie zastupljeni oni organi sa kojima se najvie voljno upravlja: usta, lice, jezik, aka, kaiprst, palac, stopalo... (Penfield, 1959; slika 57). Razvoj motorike obuhvata sledee procese: razvoj koordinacije i kontrole poloaja tela, razvoj motorike ruke i prstiju - dohvatanja i hvatanja, razvoj lokomocije - kretanja u prostoru, razvoj lateralizacije,

150

Razvoj koordinacije i kontrole tela Voljna kontrola pokreta tesno je povezana sa sazrevanjem nervnog sistema. Procesi maturacije odvijaju se po zakonitostima psihofizikog razvoja, to utie da se i razvoj koordinacije i kontrole uspostavlja odreenim redosledom. Taj razvoj tee po zakonitostima cefalokaudalnosti i proksimodistalnosti (slika 58).
Slika 57: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore mozga sa koje mogu biti izazvani odgovarajui pokreti (prema: Penfield, 1959)

Najpre se javlja kontrola pokreta onih jabuica i dete prati objekte; u 1. mesecu dete podie podbradak; u 4. mesecu kontrolie miie vrata - die i dri glavu. Zatim sledi kontrola trupa: sa 4 meseca sedi uz podrku; sa 9 meseci sedi bez podrke vie minuta, moe da se nagne napred i vrati u prethodni poloaj; puzanje na stomaku poinje u 9. mesecu a na kolenima i rukama oko 10 meseca; u 10 mesecu iz sedeeg poloaja dete moe da se naginje u stranu i povrati u sedei poloaj. Proces uspravljanja ima sledei redosled: ustajanje i stajanje uz neki predmet poinje sa 9. ili 10. mesecom, a samostalno stajanje sa 11 meseci, sa godinu dana moe da se spusti iz stojeeg u sedei poloaj, da hoda kad ga odrasli vode za ruku. Razvoj motorike ruke i prstiju Razvoj senzomotorne koordinacije koja omoguava radnju dohvatanja predmeta javlja se u 6-7 mesecu. Tada dete postaje sposobno da dohvati predmet koji se nalazi u 151

njegovom vidnom polju i udaljenosti u dosegu ruke. To znai da je za ovladavanje dohvatanjem potrebno uskladiti vizuelne podatke o predmetu i kinestetike osete pri kretanju ruke.

Slika 58: Razvoj motorike (voljne kontrole miia) u prvih 18 meseci

Dete ve u etvrtom mesecu paljivo fiksira predmet ali ini neusmerene pokrete kojima ga ne dohvata; u petom mesecu dodiruje predmet obema rukama a u 6-7 mesecu predmet uspeno dohvata, najpre obema a zatim i jednom rukom. Razvoj dohvatanja zapoinje nepreciznim pokretima, kojima dete ne pogaa ni pravac ni udaljenost predmeta. Ovladavanje dohvatanja tee proksimodistalnim pravcem, dete najpre kontrolie rameni zglob, zatim lakatni zglob i na kraju zglob ake. 152

Razvoj fine motorike u prvom detinjstvu odraava sve veu kontrolu, preciznost i napredak u razvoju usklaenih pokreta oko - ruka. Fina motorika su pokreti, koji zahtevaju upotrebu sitnih miia. Razvoj radnje hvatanja predmeta formira se izmeu 20 i 60 nedelja i prolazi vie faza; u zavrnim fazama nastaje ljudska upotreba ruke sa opozicijom palca (v. slike 59 i 60).

Slika: 59: Razlika izmeu ivotinjskog i ljudskog hvatanja predmeta

Razvoj hvatanja je eksperimentalno prouavalo vie psihologa. Nalazi tih ispitivanja ukazuju da dete do 20. nedelje bez uspeha pokuava da dohvati predmet (na slici 60 to je kocka ija je ivica 2, 5 santimetara). U 20. nedelji dete uspeva kocku da dotakne ali ne uspeva da je dohvati, odigne od podloge. Sa 24 nedelje obuhvata kocku ulnarnim delom ali palac je u istoj ravni sa ostalim prstima. I u 28. nedelji hvata kocku bez opozicije palca ali blie korenu ake. Sa 32 nedelje hvata predmet delom ake jo bliim radijusu i izvesnim ueem prstiju. Sa 36 nedelja javlja se poetna opozicija palca ostalim prstima. Od 52. nedelje dete hvata kocku vrhovima palca i kaiprsta. Tada poinje da zagleda predmete jer nisu vie skriveni u aci, manipulie sa njima, voljno ih isputa, ili premeta na odreeno mesto. Rado se igra hvatanja sitnih predmeta.

Slika 60: Razvoj ljudskog hvatanja predmeta - sa opozicijom palca

Usavravanje dohvatanja i hvatanja predmeta nastavlja se u dejoj igri, radnjama odevanja, poetnom krabanju a zatim crtanju, samostalnom hranjenju. Maliani su spretniji pri svlaenju nego pri oblaenju svoje odee. Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru U redosledu motornog razvoja dete najkasnije ovladava motornim ponaanjima koja su specifina odlika ljudske vrste: uspravljanjem i uspravnim hodom - kretanjem u prostoru. Uspravni hod je sloena aktivnost u kojoj su integrisani uspravno stajanje, odravanje ravnotee, sinhronizacija pokreta nogu i ruku. Zato je prohodavanje neto dui proces. Prvi koraci su nesigurni, kratki, stopala su pod uglom i razmaknuta, tako da premetanjem nogu dete pokree celo telo a rairenim rukama odrava ravnoteu. 153

Meutim, samostalno hodanje omoguava detetu veu aktivnost i istraivanje okoline. Postepeno usavrava hod: irinu i ugao stopala, duinu koraka. Pri kraju druge godine dete naui da hoda u stranu, nazad, uz stepenice (pri silaenju radije puzi natrake); javlja se brzo hodanje i tranje. U treoj godini radnja hodanja se automatizuje, panja deteta se esto usmerava na prenoenje predmeta i druge proste radnje u hodu; ravnotea je sve stabilnija, dete moe da baca loptu, stoji na jednoj nozi; nauilo je da hoda niz stepenice, da se u trku zaustavi ili da trei menja pravac. Pokreti su mu usklaeni a ruke dri uz telo, kao odrasli. Silazi niz stepenice bez pridravanja, stepenik po stepenik (25m). Skakue na obe noge kao zeka (27m). Hoda na prstima i peti unapred i unazad (32m). Kratko stoji na jednoj nozi (36m). Vozi tricikl (4 g). U trku utira loptu (4 g). Skakue na jednoj nozi (5). Stoji na prstima (5). Sa razvojem tranje postaje sve usklaenije i bre (slika 61). Sposobnost skakanja se razvija kasnije od hodanja. Trogodinja i etvorogodinja deca skau u visinu od 30 do 40 cm.
Slika 61: Sa razvojem tranje postaje sve usklaenije i bre

Razvoj lateralizacije Nakon roenja i u periodu odojeta dete je bilateralno u motornom ponaanju - prema razliitim predmetima podjednako see jednom i drugom rukom. U drugoj godini deca poinju radije da upotrebljavaju organe jedne strane tela, veina desne strane. Ta tendencija je sve jaa u toku predkolskog uzrasta. Pored preferencije upotrebe jedne strane, razvoj lateralizacije se ispoljava kao vea spretnost, snaga i preciznost upotrebe oka, ruke i noge na toj strani. Meutim, ogromnu veinu, oko 90%, ine oni kojima je to desna strana - dekstralnost (denjatvo). Kod ostalih se mogu javiti druge varijante lateralizacije: dominantna upotreba leve strane - sinistralnost (levatvo); podjednaka upotreba leve i desne strane - ambidekstrija; pojava da su neki organi dominantniji na levoj a drugi na desnoj - ukrtena lateralizacija. Da li je lateralizacija uroena ili steena karakteristika ljudi? Dosadanja istraivanja nisu dala jednoznaan odgovor. Jedan broj naunika veruje da je lateralizacija posledica specijalizacije modanih hemisfera (Sperry, 1967). Kod veine ljudi je dominantna leva hemisfera u kojoj su lokalizovane funkcije govora, pisanja, simbolikih funkcija, apstraktnog miljenja. Pojava lateralizacije je specifina za ljudsku vrstu i u filogenetskom razvoju se pojavljuje istovremeno sa razvojem upotrebe ruke u radu i govora u komunikaciji. Meutim, jedan broj autora smatra da lateralizacija nije iskljuivo fizioloki fenomen, koji se objanjava strukturalnim i funkcionalnim razlikama leve i desne modane hemisfere; na lateralizaciju i njene posledice utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj fenomen ini jo sloenijim. Panju psihologa posebno privlai levorukost kod dece. Levorukost je ea kod deaka nego kod devojica. Prvo pitanje je da li e se ta deca uspeno prilagoditi u okruenju koje je podeeno za desnoruke; drugo pitanje je povezano sa posledicama "prevebavanja" levorukih, posebno pri polasku u kolu, jer su odreena istraivanja 154

ukazala da tada moe doi do smetnji u govoru i itanju. Pritisak na levoruke da se preorijentiu na desnu ruku dovodi do pojave mucavosti. U pokuaju interpretacije ove pojave istie se da u individualnom razvoju nastajanje lateralne dominantnosti i govora idu uporedo - ako se to "prevebavanjem" menja javljaju se posledice. Otuda i stav da izrazitu dominantnost upotrebe leve ruke ne treba "kidati" ni pri polasku u kolu; levorukom detetu treba pomoi pri usvajanju motornih vetina u nastavi, na primer, kako da postavi i koristi pribor i papir pri pisanju.

Norme motornog razvoja

Prikazuju karakteristian nain razvoja pojedinih funkcija; dobijene su na osnovu posmatranja veeg broja dece istog uzrasta (= iskustvene norme). Slue za procenu i predikciju razvoja pojedinca. Norme sadre podatke kada funkciju dostie veina ( 50%), kada skoro sva deca ( 90%) (tabela 12). Tabela 12: Norme u motornom razvoju - uzrast na kome 50% i 90% dece formira odreenu motornu sposobnost ((prema: Acceto i dr., 1988). Motorne sposobnosti Sedi bez podloge Stoji bez oslonca Hvatanje sa opozicijom palca Dobro hoda Kula od dve kocke Precrtava krug Skakue na jednoj nozi Hvata baenu loptu 50 % 6m 4d 7m 20d 9m 3d 12m 21d 13m 25 d 37m 8d 42m 10d 50m 1d 90 % 8m 13d 10m 2d 13m 24d 15m 7d 17m 8d 47m 8d 55m 9d 73m 17d

Do 3. godine dete ima tekoe pri koordinaciji oko-ruka (fine rune vetine - precrtavanje). Veinu runih vetina razvija kroz igru.

Kognitivni razvoj
Razvoj ulne osetljivosti i opaanja
U poslednjim decenijama razvojni psiholozi su znaajno napredovali u istraivanju opaanja na poetku ontogeneze. Zahvaljujui tome poinjemo da saznajemo kakva su opaanja deteta neposredno posle roenja. Nove metode i savremena istraivaka tehnika omoguili su da se opaanje analizira na osnovu: elektroretinograma, elektrookulografije, kornealne refleksije, aktiviranja ili gaenja orijentacione reakcije (refleksa), promene ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca. Sa nalazima da novoroene vidi, uje, osea dodir, promene poloaja tela - odbaene su pretpostavke da dete po roenju nema jasnog opaanja ili da je opaeni svet deteta haos, ali korigovana su i shvatanja da su osnovne strukturalne specifinosti opaanja sa roenjem date u gotovom vidu. Funkcionalno osposobljavanje ula tee sa napredovanjem procesa mijelinizacije i sve veim ueem korteksa u kontroli i regulaciji senzomotornih procesa. Od 8. meseca opaanje je kompleksnije, preko svih ula i sa brom preradom perceptivnih informacija. Dete privlai perceptivno bogata okolina. Krajem prve godine perceptivne funkcije se koriste pri reavanju praktinih problema. Krajem druge godine razvijeno je sloeno opaanje i dete poinje aktivno da istrauje okolinu. 155

I kod razvoja ulne osetljivosti i opaanja Penfild daje uporedne sheme na kojima delove tela prikazuje u srazmeri koja odgovara povrini u korteksu sa koje mogu biti izazvani odgovarajui oseti (slika 62). Taktilna osetljivost Karmajkl (Carmichael, 1954) istie da je taktilna osetljivost najraniji oblik osetljivosti i u filogenezi i u ontogenezi. Kod novoroeneta osetljivost za dodir je veoma razvijena, naroito u oblasti usta, mada nalazi ukazuju da je cela koa osetljiva na dodir. Na dodir obraza novoroene reaguje pokretima traenja i pokretima sisanja. Draenje ake izaziva refleks hvatanja.
Slika 62: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore mozga sa koje mogu biti izazvani odgovarajui oseti (prema: Penfield, 1959)

Za period 4-6 meseci karakteristino je da se ruka pojavljuje u manipulacijama i ispitivanjima. Dete opipava svoje ruke i predmete. Dolazi do daljeg razvoja konog analizatora. Dete vizuelno fiksira mesto dodira a javlja se orijentaciona reakcija, "kona fiksacija": u vreme dok traje draenje dete "celo zamre" - dolazi do potpune inhibicije motorne aktivnosti i praenja dodira. U prvoj godini dovrava se osnovni razvoj konog analizatora; njegovo dalje usavravanje doprinee poboljanju brzine, preciznosti i diferenciranosti reakcija. 156

Oseti toplog i hladnog Odmah po roenju postoje izraene reakcije na drai koje su hladne ili tople u odnosu na povrinu koe deteta. Neki nalazi ukazuju da je dete osetljivije za hladno, na te drai jae negativno reaguje. Kinestetika osetljivost Dete rano ispoljava sposobnost kinestetike osetljivosti na promene poloaja sopstvenog tela i ravnotee. Analize proprioceptivnih impulsa koji dolaze od miinozglobnog sistema ruke pokazuju da se sa uzrastom smanjuje broj difuznih reakcija, a reakcije postaju specijalizovane i lokalne. Uporeivanje nalaza sa uzrasta 4 godine i 6-7 godina pokazuje da je tanost procene teine poveana za dva do tri puta. Sposobnost analiziranja miinog napora i vetina lokalizovanja motornog odgovora na spoljnu dra raste sa uzrastom. Kod dece u 6-7 godini reakcije su bre, preciznije i stabilnije, nego kod dece od 4-5 godina. Oseti bola U novijim istraivanima naene su reakcije na bolne inervacije fetusa starog od 13 do 18 nedelja (Wisser i dr., 1997; Lagercrantz i Ringstedt, 2001) pa se pitanje da li novoroene osea bol vie ne postavlja. Na bol se osim sa plaem odziva jo i sa poveanim sranim ritmom, povienjem krvnog pritiska, razdraljivou i sa smetnjama u spavanju. Olfaktivna osetljivost Odmah po roenju dete reaguje na osnovne mirise, mada veina istraivaa ukazuje da je ova osetljivost tek neznatno razvijena. Gustativna osetljivost Na osnovu reakcija novoroeneta pri delovanju gustativnih drai autori smatraju da ono razlikuje slatko, kiselo, gorko i slano. Sa 2-3 meseca reakcije na razliite kvalitete su izrazitije i odoje reaguje na ukus mleka. Akustika osetljivost Dete u prvim danima ivota reaguje na tonalne i netonalne zvukove. Neki ispitivai nalaze da postoji diferencijalna osetljivost na akustike drai koje se razlikuju po visini i boji tona; nakon gaenja orijentacione reakcije na akustiku dra davana je nova dra, koja se od prethodne razlikuje po visini i boji tona, na koju dete reaguje ponovnom reakcijom orijentacije i inhibiranjem pokreta sisanja. U 2-3 mesecu pojavljuje se lokalizacija izvora zvuka. Kod dece se formira govorni ili fonematiki sluh i muziki sluh ili sluh za razlikovanje visina. Govorni sluh se razvija relativno rano, krajem prve i poetkom druge godine. Muziki sluh se razvija kasnije. Deca od 3-5 godina u pevanju reprodukuju samo ritmiku liniju. Od 5. godine javlja se preciznije razlikovanje visina i melodije, ali je jo uvek superiornije razlikovanje ritma i tempa. Otrina tonalnog sluha se uveava do puberteta, i to za sve frekvencije. Sa uzrastom raste i otrina sluha za govor.

157

Vizuelna osetljivost Novoroene odmah reaguje na svetlosne drai, to se posredno zakljuuje na osnovu opte motorne aktivnosti. Posle 1-2 nedelje prati pokretom oiju svetlosne drai; najpre prati drai po horizontalnom a zatim i one po vertikalnom pravcu. Od dve nedelje prati obojene take, promene kontrasta, oblika, kretanje objekata. Due zadrava panju na crno/belom kontrastu, posebno u vertikalnom poloaju (slika 63 a); panju mu privlai i promena oblika pri emu pokazuje izrazitu preferenciju za zakrivljene linije (slika 63 b).

Slika 63 a: Crno beli kontrast (prema: Massen et al., 1984)

b: Preferencije oblika figura

(brojevi ispod figura oznaavaju stepen interesovanja: 1 - maksimalni interes, 10 - minimalni interes)

Krajem prvog meseca javlja se konvergencija oiju. Binokularna osetljivost pojavljuje se izmeu drugog i treeg meseca i brzo se usavrava do estog meseca. U 2-3 mesecu vizuelna fiksacija due traje i poinje da se javlja spontano - pri okretanju glave, pri pojavi zvunog signala. Pretpostavlja se da se prethodni utisci odraavaju u vidu shema, jer male promene na pokazivanim objektima, kao novina, izazivaju panju odojeta. Fanc (Fantz, 1958, 1966) potvruje ove nalaze ali je u svom ogledu pokazao da deca imaju izrazitu preferenciju prema shematskom prikazu ljudskog lica (slika 64).
Slika 64: Interesovanje za sline oblike

Trei mesec je period pojavljivanja aktivne percepcije kojom dete saznaje okolni svet. Komunikacija sa odraslima je zasnovana na vizuelnoj percepciji. Dete prati objekte do 158

udaljenosti od 4 metra. U 4-5 mesecu javlja se samostalno razgledanje i manipulisanje predmetima. Sa pola godine dete diferencijalno reaguje na pojavu majke (plaem kad nije namireno, gukanjem i razdragano kad jeste). Poinje da reaguje strahom na pojavu nepoznatog lica. Dete sve primerenije reaguje na okolinu. Poetkom druge godine dete na shemi objekta izdvaja "raspoznavajui znak" - kod sheme oveka to je glava, kod sheme psa - noge. Psiholozi ukazuju na jo jednu pojavu na ovom uzrastu. Detetu privlae veu panju umerene promene na objektu, nego veoma velike ili vrlo male promene - to je "princip razlikovanja" (v. sliku 6).

Slika 65: Vetaki grafiki oblici i dvanaest varijanti

Gibson (Gibson, 1963) je izvela interesantan ogled ispitujui deje sposobnosti razlikovanja oblika koji su slini slovima, na uzrastu od 4-8 godina. Traila je da deca uporeuju standardne grafike oblike sa 12 varijacija, sa zahtevom da meu njima nau karticu koja je ista kao standardna.

Slika 66: Greke u sparivanju standardnih oblika sa varijantama

Slika 65 prikazuje deo kartica a na slici 66 su nalazi ispitivanja. Rezultati pokazuju da samo greke u razlikovanju promena perspektive ostaju visoke do 8. godine; sve druge vrste greaka sa uzrastom opadaju. Oko druge godine deca razlikuju etiri osnovne boje (crvenu, utu, zelenu i plavu). Od 4. godine povezuje boje sa imenom, u 5. pored osnovnih boja znaju i neke prelazne tonove; na tom uzrastu razlikuju i svetline. Veliki znaaj za uoavanje boja kao specifinih kvaliteta ima veza izmeu boje i predmeta. Dete rano poinje da vizuelno razlikuje prostorne odnose. Gibson je konsturisala poseban sto sa "vizuelnom provalijom" - delom na kome je samo staklo a ara je postavljena na pod (slika 67), na kome je ispitivala prvo javljanje vizuelne informacije o dubini. Do 7. meseca dete ne vidi provaliju; u osmom mesecu veina ispitivane dece 159

izbegava providni deo, pokazuje strah i poinje da plae kada preko stakla ("provalije") treba da doe do majke. Deca od godinu dana, koja uz informacije o dubini oseaju i staklo na stolu, prihvataju da preko stakla - ("provalije") preu do majke, jer procenjuju da nee propasti. Bover je, ponavljajui ovaj ogled, ustanovio da i mlaa deca, koja jo ne puze, vide dubinu.

Slika 67: Eksperimentalni sto sa "vizuelnom provalijom" (prema: Gibson, 1963)

Vizuelno opaanje forme, veliine, poloaja u prostoru postepeno se usavrava i povezuje sa "miinim ulom", proprioceptivnim, kinestetikim osetima koji nastaju pri pokretu oiju, glave i ruku. Orijentacija u prostoru povezana je sa diferencijacijom prostornih odnosa sopstvenog tela (desna ruka, leva ruka,...). Veliku ulogu u razvoju opaanja prostornih odnosa igra ukljuivanje rei u proces opaanja, posebno u opaanju prostornih odnosa meu predmetima. U renik se ukljuuju rei: napred, pored, u sredini, izmeu, tu, tamo, ovde, na, pod, nad, ispred, pozadi, ulevo, udesno). Nalazi ukazuju da deca najpre izdvajaju formu na opaenom predmetu a znatno manju ulogu za prepoznavanje igra veliina.

Razvoj uenja, pamenja, govora i miljenja

Do 8. meseca nema sloenijih saznajnih procesa, osnovni oblici uenja su klasino i istrumentalno uslovljavanje; krajem prve godine dete poinje da reava probleme korienjem praktine inteligencije, javlja se sposobnost oponaanja (imitacije); razume govor odraslih. U drugoj godini kognitivni razvoj doivljava kvalitativne promene: poinje lingvistika faza razvoja govora, senzomotorna inteligencija ovladava shemom postojanog objekta ali zapoinje i period razvoja inteligencije koja koristi simbole a pre svega verbalne simbole. U igri uloga deca primenjuju imitaciju, opservaciono uenje a zapoinje i poistoveivanje sa modelom (osobom sa kojom je dete afektivno vezano). Ivi (1978) zakljuuje: "Osobenost mentalne ontogeneze je da postoji simultanost i plodan razvojni spreg izmeu razvoja senzomotorne inteligencije, ranog socijalno-afektivnog razvoja, praktino-situacione komunikacije u toku zajednikih aktivnosti i semiotikih 160

sredstava komunikacije koje odrasli kao predstavnik drutvene i kulturne zajednice rano uvodi. Brzina i druge osobenosti razvoja simbolike funkcije kod dece mogu biti objanjene samo takvim spregom razliitih inilaca i povezivanjem razliitih mentalnih funkcija." Novija saznanja, koja se temelje na upotrebi kompleksnijih istraivakih tehnika (habituacije/dishabituacije) ukazuju, da su odojad i maliani mnogo vie kompetentni i da se neke njihove sposobnosti razvijaju mnogo pre, nego to je to predviao Pijae (videti Pijaeova teorija kognitivnog razvoja). Brzinu habituacije psiholozi uzimaju kao prognostiku meru detetovog razvoja inteligentnosti zbog toga to habituacija na vidne drai ukljuuje efikasnost procesiranja informacija, panju i pamenje. Odoje je pri kraju prve godine sposobno za ponaanje koje nije vie dijadno, nego trijadno s obzirom na trougao dete - odrasli - predmet; u interakciji usklauje panju na partnera sa panjom na predmet. Pri tome je sposobno da svoju panju sa partnerom usmeri na isti predmet. Ta nova sposobnost je zajedno povezana panja, koja ukljuuje niz posebnih socijalnih vetina i interakcija. Najpre se razvija (a) zajedno vezana panja za isti premet (dete naui na to proverava pogledom partneru u oi). Zatim (b) dete sledi panju (pogled ili kazivanje druge osobe i (c) socijalno dozivanje. Socijalno dozivanje je detetovo pozivanje partnera na reakciju, da bi na taj nain dobilo podatak, sa kojim bi moglo da osmisli odreenu situaciju. Npr. dete prilazi novom objektu i pogleda partnera da bi od njega dobilo informaciju o kvalitetu objekta i od njegovog pozitivnog / negativnog izraza lica zavisie dalje deje ponaanje.

Krajem prve i poetkom druge godine pojavljuje se socijalna imitacija kao ontogenetski prvi oblik kulturnog uenja koje detetu omoguava da razume konvencionalnu upotrebu predmeta i orua. Socijalna imitacija je namerno ponavljanje ponaanja druge osobe, pri emu dete pre svega imitira ponaajnu nameru modela. Razvoj intelektualnih sposobnosti u 3. g Dete izvrava tri naloga. Uoava koliinu malo - mnogo. Igra "ko bajagi" - esto. Igra uloge (vaspitaa, prodavca, doktora). Postavlja pitanja: ta je ovo?". Ko je to?, "Kako?". Razvoj govora u 3. g
Govori o sebi u treem licu. Zavrava poslednji slog ili re stiha poznate pesmice. Razume tri predloga (na, u, pored). Recituje krae recitacije. Razume pitanja: ta leti, pliva... ?". Upotrebljava zamenice i mnoinu. Koristi zamenicu "ja". Trai da mu se priaju omiljene prie. Stalno postavlja pitanja: Ko? ta? Upotrebljava 600 do 800 rei.

Emocionalno-socijalni razvoj
Sa roenjem je zapoeo individualni ivot deteta koji je nuno utkan u socijalni ivot koji dete okruuje. Kontakt sa stvarnou je u celini socijalno posredovan. Dete je prinueno da komunicira ali je ta komunikacija afektivna i neverbalna. Dete veoma rano ispoljava znake primarne socijalnosti. Sa 2 meseca pokazuje da ga privlai ljudsko lice, govor, blizina drugih ljudi, telesni dodir; podstie odrasle na kontakt socijalnim osmehom, plaem, gukanjem, pokretima i signalima i ponaanjem koje pokazuje da shvata znaenje reakcija odraslih. Time zapoinje dvosmerna komunikacija jer i odrasli, posebno majka, reaguju na te signale.

Socijalni osmeh je osmeh, koji kod odojeta izaziva opaanje ljudskog lica. Poinje se pojavljivati izmeu etvrte i este nedelje starosti. Etoloka teorija spontani socijalni osmeh tumai kao uroeni signal, pomou koga odoje odrava ili poveava socijalnu stimulaciju; on takoe ukazuje na poetak faze oblikovanja afektivne vezanosti. Za kognitiviste osmeh se pojavljuje tokom
161

asimilacije okolnih dogaaja u saznajnu shemu i odraava odojetovo prepoznavanje drai iz okoline.

Od 5.-6. meseca dete poinje selektivno da reaguje - pozitivno prema osobama koje ga neguju a ispoljavanjem straha od nepoznatih osoba. Krajem prve i poetkom druge godine razume radnje odraslih ali i samo pokree svrsishodne aktivnosti, ukljuuje govor u interakciju, pokazuje interesovanje za drugu decu, javlja se simbolika i ekspresivna igra. U drugoj godini odrasli nastoje da decu naue navikama istoe, hranjenja i spavanja u odreeno vreme. Za psihiki razvoj deteta u ranom razvoju najznaajniji uticaj ima sistem afektivnog vezivanja i afektivna komunikacija jer se na njoj zasniva socijalni i emocionalni razvoj. Afektivna vezanost je bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree primarna potreba (Harlow, 1966; Bowlby, 1969; Ainsworth, 1978; Zazo, 1980). Nastaje u periodu odojeta, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja. Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje. Afektivno vezivanje ima zatitnu funkciju: da obezbedi blizinu odrasle osobe i njeno zatitno ponaanje; kao primarna potreba, postoji i kod drugih vrsta ali u socijalnom kontekstu dejeg razvoja ono prerasta u sloeni sistem interakcije i komunikacije sa okolinom koji ima znaajne posledice na psihiki razvoj. To se posebno odnosi na komunikaciju sa majkom. Bioloka zavisnost dovodi do odnosa dete - majka - okolina, posredovanog socijalnog odnosa; dete ne stie iskustvo u linoj interakciji ve na osnovu iskustva majke. U daljem razvoju to dovodi do specifinih oblika uenja deteta koji se znaajno razlikuju od uenja po S R shemi. To su uenja putem podraavanja (oponaanja), identifikacije, opservaciono uenje i uenje po modelu. Uenje se odvija u svakodnevnoj socijalnoj situaciji i pokree ga jaka motivacija jer izmeu deteta koje ui i modela postoji snana afektivna veza. Gestovna komunikacija - ispoljava se kao potreba za saradnjom u zajednikoj aktivnosti (nege, hranjenja, kupanja, oblaenja, igre) sa odraslima. Dakle, ova komunikacija ima posredujuu ulogu i ima intelektualna a ne samo emocionalna znaenja. Radnje poinju da dobijaju smisao koji im pridaju odrasli, one su informativni deo delatnosti: poinje "konverzacija radnjama"; gestovi, pokreti, privlaenje i udaljavanje predmeta, osoba... ukazuju na ono to dete "saoptava" ali su istovremeno i sredstvo kojima dete regulie i sopstveno ponaanje. U tome je osnovna razlika afektivne i simbolike komunikacije. Ivi (1978) ukazuje da celokupni proces prelaska sa praktino-situacione komunikacije u toku zajednikih aktivnosti na semiotiku komunikaciju u ranom razvoju poiva na primarnoj socijalnosti deteta koje, po prirodi svog poloaja i naslednim osobinama, pokazuje selektivnu osetljivost za sve ono to potie od drugih ljudi, koje izgrauje vrste socijalno-afektivne odnose sa odraslima i kod koga se rano formira sistem afektivne komunikacije. U tom procesu "simultanog prevoda sa jezika praktinosituacione komunikacije na jeziki sistem dete otkriva jeziki kod" to mu odrasli olakavaju time to verbalnu komunikaciju sa detetom podeavaju detetovim saznajnim mogunostima. Sticanje socijalnog iskustva Kakve predstave imaju deca o socijalnim odnosima i ljudima iz svoje okoline? Kako se ta shvatanja menjaju sa uzrastom? 162

Sticanje socijalnog iskustva povezano je sa kognitivnim razvojem. Masen smatra da i razvoj socijalnog miljenja ima svoje stadije; osnovne tendencije toga razvoja su: od spoljanjih svojstava osobe do razmiljanja o vrednostima linosti i uzrocima njenog ponaanja; od uproenog do kompleksnog shvatanja povoda; od jednog svojstva do ireg poimanja svih povoda; od jednosmernog ka elastinom miljenju; od konkretnog ka apstraktnom miljenju; od nepovezanog i nedoslednog ka strukturiranom i svrhovitom miljenju. Deca razlikuju ljude od fizike okoline. Osnovna svojstva za to razlikovanje je to se ljudi sami kreu i ispoljavaju oseanja. Trogodinje dete odgovara da tvrdnja "devojica je ogorena" ima smisla a "vrata su ogorena" - nema smisla. Poimanje odnosa sa drugima i tue take gledanja stie se u komunikaciji. Najraniji znaci empatije kod dece naeni su u drugoj godini. Veruje se da slinost osoba ili poloaja pomae u saivljavanju (isti pol, uzrast). Empatija se vaspitanjem, tumaenjem oseanja drugih, moe podsticati. Deca koja ne umeju da se postave na gledite drugih imaju problema u komunikaciji. Nalazi ukazuju da sistematska obuka i u drugim socijalnim vetinama pomae uspenijem uspostavljanju meuodnosa.
Empatija ili uivljavanje je stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome razumevanje oseanja i potreba druge osobe, kao i mogunosti predvianja ta e drugi uraditi u pojedinim situacijama. Empatija, dakle, sadri: emocionalno, kognitivno i konativno uivljavanje. Otuda je razvoj sposobnosti uivljavanja bitan uslov socijalnog i ukupnog razvoja linosti deteta.

Razvoj polnog identiteta Polni identitet se najranije javlja na uzrastu od 1;6 do 3;0 godine, ali uz znanje o polnoj pripadnosti ostaje nejasno, ogranieno poimanje polnih razlika od strane deteta. Ono jo ne shvata da je pol postojan, da ga ne odreuju spoljna obeleja (odelo) ili vrsta posla kojim se neko bavi. U ispitivanju su deci pokazivane gole muke i enske lutke. Mala deca su smatrala da enska figura postaje deak kad je obuku u muko odelo i, obratno, da muka figura postaje devojica kad joj obuku haljinu. Pravo poimanje polnih razlika zapoinje sa 5-6 godina.

Razvoj linosti u prvom detinjstvu

U prvoj godini, oko 8. meseca, dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti "ja" i fizike okoline i drugih ljudi. Najpre izdvaja "ne-ja" - predmete okoline i druge osobe. Zatim sledi saznanje o svom telu - "fiziko JA", koje je prvi vid samosaznanja steenog u periodu puzanja i "susreta" sa vrstim okolnim predmetima. Saznajni razvoj u drugoj godini, obraanje detetu linim imenom, prepoznavanje svoga lika u ogledalu, odnos i promene u ponaanju drugih prema detetu ("socijalno ogledalo") - razvija deju samosvest i dovodi do poetnog razvoja linog identiteta - "psihikog JA". U treoj godini oseanje linog identiteta se uveava i dovodi do tenje ka samostalnosti - krize tree godine, koja se odvija na liniji reorganizacije socijalne interakcije izmeu linosti deteta i osoba koje ga okruuju. Jaka svesnost sebe, tenja za zadovoljavanjem vlastitih potreba, sa druge strane podstiu razvoj raznih emocionalno-socijalnih vetina, kao to su empatija, prosocijalno ponaanje i igra imitiranja. U poslednjim decenijama istraivai su razvili tzv. pristup slobodnih opisa za prouavanje individualnih razlika izmeu dece. Opise daju referentne osobe (roditelji, 163

vaspitai). Rezultati analize takvih opisa su pokazali da je mogue veinu opisa dece razliite starosti razvrstati u petofaktorsku shemu iju strukturu prikazuje tabela 13. Pokazalo se da je navedena taksonomija primerena za razvrstavanje opisa linosti odojeta i maliana, koje su dali roditelji jer je moglo vie od 75% opisa da se razvrsta u okviru glavnih kategorija tj. petnaest podkategorija.
Tabela 13: Prikaz glavnih dimenzija u Petofaktorskom sistemu sa po tri crte za svaku dimenziju Ekstravertnost Socijabilnost Dominantnost Aktivnost Saradljivost Omiljenost Poznavanje Potenje Savesnost Stvarna briga Meuzavisnost Istrajnost Emocionalna (ne)stabilnost Impulsivnost Samosvest Anksioznost Otvorenost/ intelekt Otvorenost za iskustvo Interesovanja Inteligentnost

Strukturu roditeljskih opisa odojetovih i malianovih karakteristika prema pet glavnih kategorija petofaktorske sheme prikazuje slika 68. Iz grafikona je vidljivo da su deca uglavnom prikazana po osobinama ekstravertnosti, otvorenosti i saradljivosti, a da je malo opisa moglo biti dato za emocionalnu (ne)stabilnost i savesnost kod odojeta i maliana. Uoljivo je da se sa uzrastom (kod maliana) otvorenost i sradljivost uveavaju a ekstravertnost blago opada, ali je i dalje najizraenija dimenzija. Opisi odojadi i maliana nisu se znaajno razlikovali u razliitim kulturama, a nema ni razlika izmeu deaka i devojica. Opisi vaspitaa u jaslicama i vrtiu se neto bolje slau sa petofaktorskom shemom nego struktura opisa koju su dali roditelji. Vaspitai malianima pripisuju vie savesnosti i neto manje ekstravertnosti nego majke. Na to su mogli uticali razliiti konteksti (kua / vrti) i/ili razliite norme i vrednosti procenjivaa.
Slika 68: Struktura roditeljskih opisa odojetovih i malianovih karakteristika prema pet glavnih kategorija petofaktorske sheme (prema Zupani 2001)

Skarenice u grafikonima: Ekst. (ekstraverzija), Sarad. (saradljivost), E. n/s (emocionalna /ne/stabilnost), Sav. (savesnost), Otv. (otvorenost/intelekt)

164

Odlike temperamenta
Rezultati istraivanja pokazuju da izmeu odojadi i maliana postoje individualne razlike i kod temperamenta. Razvojni pristup prouavanju temperamenta je relativno nov. Meu prvim studijama je bila Njujorka longitudinalna studija temperamenta. Autori (Thomas i S. Chess, 1977, 1984) su na osnovu nalaza razvili devetodimenzionalni model temperamenta: nivo aktivnosti, ritminost, vaspitljivost, pribliavanje/izbegavanje, prilagodljivost, panja (opseg i trajanje), snaga reagovanja, prag reakcije i kvalitet raspoloenja. Autori su takoe otkrili da se ove dimenzije najee kombinuju/udruuju i daju tri tipa temperamenta: lako vaspitljivo dete (40%), teko dete (10%) i sporo dete (15%). Lako vaspitljivo dete je dete, koje brzo uspostavlja uredan ciklus zadovoljenja svojih biolokih potreba, koje je dobro raspoloeno i brzo se prilagoava novim iskustvima. Teko dete je dete, koje ima neredovan ciklus biolokih potreba, sporo se prilagoava novim iskustvima i reaguje snano i negativno. Sporo dete je dete, koje je pasivno, blago i sporo reaguje na okolinu i sporo se prilagoava novim iskustvima. Vie od treine ispitivane dece inili su meoviti tipovi temperamenta.

Znaaj prvog detinjstva za kasniji razvoj

Rani razvoj ima poseban znaaj u ontogenezi oveka jer je dostignuti nivo psihikog razvoja na tom razvojnom uzrastu od sutinskog znaaja za ukupan individualni razvoj. Masen (1984) istie da se od shvatanja, na poetku veka, da su bebe potpuno bespomona stvorenja - krajem veka dolo do otkria niza sutinskih obeleja ranog razvoja koja su uticala da se ocena promeni. Bitno se promenilo shvatanje o iniocima od kojih zavisi optimalan razvoj po ljudskom obrascu ontogeneze. Frojd je poetkom dvadesetog veka naglaavao da se dete raa kao bespomono bioloko bie i da osnovne strukture linosti stie na ranom uzrastu - "dete je otac oveka". Polovinom dvadesetog veka preovlauje uenje da je dete socijalno bie o kome se staraju odrasli. Panja se usmerava na izuavanje socijalnih odnosa jer preovlauje uverenje da u ontogenetskom razvoju linosti oveka vodeu ulogu ima socijalno iskustvo. I Erikson u svojoj teoriji vidi dete kao socijalno bie. U isto vreme uenje Pijaea usmereno je na intelektualni razvoj, od koga najvie zavisi uspena adaptacija oveka u sredini. U prvom detinjstvu poinje razvoj inteligencije koja koristi simbole i nije vie ograniena na radnju. Za tumaenje obrasca ljudske ontogeneze veliki znaaj ima kulturno-istorijska teorija Vigotskog koja govori o sociogenezi viih mentalnih funkcija. Savremeni razvojni psiholozi su saglasni sa uenjem da ista bioloka osnova moe dati razliite ishode psihikog razvoja u zavisnosti od socijalnih, kulturnih, ekonomskih i konkretnih istorijskih uslova razvoja. U tome je i sadran sutinski znaaj poznavanja odlika i zakonitosti ranog razvoja.

165

166

AFEKTIVNA VEZANOST
Etoloka teorija smatra da je afektivna vezanost sistem stvoren prirodnom selekcijom da bi se osigurali bezbednost i opstanak deteta. Bolbi ukazuje: da je afektivna vezanost kod dece nuna za opstanak; da je filogeneza decu opremila karakteristikama (signalima: socijalni osmeh, pla i ponaanjima: nenutritivno sisanje, privijanje, praenje) koje osiguravaju brigu od strane odraslih i opstanak; da je filogeneza odrasle osobe opremila osjetljivou za te detetove karakteristike i signale, ponaanjima brige i negovanja, kojima na njih reaguju. Unutranja dinamika sistema afektivnog vezivanja je slina dinamici homeostatskog kontrolnog sistema u kojem se postavljeni cilj odrava konstantnim kontrolisanjem endogenih i egzogenih signala. U sluaju afektivnog vezivanja, postavljeni cilj je fizika ili psihika blizina staratelja. Kada dete oseti da je osoba za koju je vezano u blizini i puna razumevanja, osea se bezbedno, sigurno i samopouzdano, a ponaa najee istraivaki. Kada, meutim, dete oseti pretnju odnosu ili sebi (bolest, strah, rastanak), zabrinuto je ili uplaeno i trai panju i podrku od primarnog staraoca. U zavisnosti od ozbiljnosti pretnje, ponaanja afektivnog vezivanja mogu se rangovati od obinog vizuelnog traenja do intenzivnog ispoljavanja i energine aktivnosti (npr. plakanje, uporno privijanje) (Hazan & Shaver, 1987). Don Bolbi je prvi koji precizno opisuje i definie afektivno vezivanje i vezanost (attachment) dajui nova teorijska reenja koja se sutinski razlikuju od, do tada, dominantnih shvatanja u psihoanalizi i teoriji socijalnog uenja. Frojdovo stanovite je bilo da se odnos s majkom razvija kroz situaciju dojenja koja ukljuuje zadovoljenje nagona. Pod ovim odnosom - koji je nazvao anaklitikim - Frojd ne podrazumeva oslanjanje osobe na osobu, ve oslanjanje nagona gladi na seksualni nagon - zbog ega Frojdovu teoriju svrstavaju u teorije sekundarnog nagona". Pozicija teorije socijalnog uenja je da je vezivanje deteta za majku sekundarna pojava, koja se zasniva na tome to majka zadovoljava detetove brojne primarne potrebe. Majka i kada ne daje primarno potkrepljenje, kao sekundarni potkrepljiva, podstie deji razvoj, pa i fenomen vezivanja. Don Bolbi je prvi uoio krupne nesaglasnosti psihoanalize i socijalne teorije, u uenju o afektivnom vezivanju, sa injenicama utvrenim u prouavanju dece i odraslih ljudi (dok je Harlou /1959, 1961/ slino uinio kod mladunadi rezus majmuna - videti vie u Etoloka teorija). Kakav je razvojni tok afektivne vezanosti deteta za majku, koji inioci utiu na nju i kakve su njene posledice po razvoj? Afektivnu vezanost ini sistem ponaanja koji se definie kao traenje i odravanje blizine sa drugom jedinkom. Kao glavne komponente tog ponaanja Bolbi navodi: - pla, - socijalni osmeh, - nenutritivno sisanje, - privijanje, - praenje, - dozivanje. 167

Jedna grupa komponenti (pla, osmeh i dozivanje) su signali kojima dete priziva staratelja (majku) a druga (privijanje, sisanje, praenje), ponaanja koja dete dovode do majine blizine. Ovim Bolbi ukazuje da je dete aktivan uesnik u toj interakciji.

Faze razvoja afektivne vezanosti

Iz te reciprone interakcije u prvom detinjstvu poinje razvoj afektive vezanosti koja protie u vie faza: Prva faza: Orijentacija i signali bez diskriminacije osobe (do priblino osme nedelje detetove starosti). Dete ispoljava razliite uroene signale, kao to su tenja uzimanju, osmeh, uspostavljanje kontakta oima sa drugom osobom i pla, sa kojim odoje priziva staraoca u svoju blizinu. Kad im se odrasli priblii smiruju se, ako su uznemirena, i izraavaju pozitivne emocije. U tom periodu jo nisu vezana za odreenu osobu ili osobe. Druga faza: Orijentacija i signali usmereni ka jednoj (ili vie) diskriminisanih osoba (do priblino estog, sedmog meseca). U njoj deca poinju jae da reaguju (preferencijom) na osobe koje su sa njima u svakodnevnom kontaktu (referentne osobe). U interakciji sa njima se naue kako da utiu na njih, ali istovremeno razvijaju i oekivanje da e se te osobe na odreene signale odazvati na odreen nain. Meutim, to je faza u kojoj i druga osoba, ne samo referentna, moe da zaustavi pla deteta i/ili da mu izmami osmeh. Trea faza: Odravanje blizine s diskriminisanom osobom putem lokomocije i signala (poinje izmeu estog/sedmog meseca i traje do tree godine). U njoj se javljaju sve komponente vezivanja prema jednoj odreenoj osobi (ili prema malom broju osoba). Oko devetog meseca starosti priblino 75% odojadi izraava intenzivne znake vezanosti za bar jednu osobu, od godinu i po dana za bar dve osobe (obino oba roditelja). Kada je majka u blizini dete istrauje okolinu (baza sigurnosti). Ako dete opazi neku novu i neobinu sistuaciju pribliava se majci radi podrke i zavisno od njenog reagovanja odnosi se prema toj pojavi. Jedan od pokazatelja uspostavljene vezanosti je pojava straha od nepoznatih osoba. Odojad poinju da izraavaju i separacijsku anksioznost ako osoba za koju su vezana nije u njihovoj blizini. Strah od odvajanja raste do priblino petnaestog meseca; to posredno govori o razvoju pamenja, da su deca sposobna da prizovu u seanje osobu, koju ne opaaju u svojoj blizini. Posle treeg detetovog roendana, intenzitet vezanosti za majku poinje da opada. Tada se deca uspeno adaptiraju na boravak u vrtiu. etvrta faza: Uspostavljanje ciljem korigovanog partnerstva (od tree godine pa dalje). U njoj se razvijaju reciproni odnosi; dete postaje svesno majinih oseanja i motiva, to dovodi do vieg nivoa interakcije. Separacijska anksioznost opada jer sa rastom mogunosti mentalne reprezentacije i govora dete sve bolje razume razloge odsutnosti (posao, putovanje i sl.) referentne osobe i sposobno je da predvianja njen povratak. Afektivna vezanost je odlika oveka tokom itave ontogeneze. Sledbenici Bolbija citiraju njegovo gledite da je to pojava koja se protee "od kolevke pa do groba". U periodu latencije i kolskom uzrastu za dete su vani vrnjaci i druenje. U adolescenciji se razvija druenje i prijateljstvo sa vrnjacima oba pola. U poznoj adolescenciji razvijaju se partnerski odnosi, sklapaju brakovi. U odraslom i starakom dobu reciproni su meusubni odnosi (odrasle erke ili sina za majku i oca; uzajamna vezanost unuka sa babom i dedom). To potvruju nalazi ispitivanja trogeneracijske vezanosti. 168

Afektivna vezanost i drugi sistemi ponaanja

Vezanost i zavisnost. Psihoanalitiari i autori teorije socijalnog uenja ova dva pojma su smatrali sinoninima. Bolbi pravi razliku izmeu vezanosti i zavisnosti. Novoroene i odoje su zavisni od majke dok jo nisu afektivno vezani. Nasuprot tome dete u periodu prvog detinjstva je snano afektivno vezano a vie nije zavisno od majke. Zatim, videli smo da vezanost oznaava sistem ponaanja, dok zavisnost ima funkcionalno znaenje. Na starijim uzrastima povoljno je kada se ukazuje da npr. u porodici postoji afektivna vezanost, dok zavisnost tada ima negativnu vrednosnu konotaciju. Vezanost i seksualnost. Frojd je smatrao da su vezanost i seksualnost tesno povezani. Meutim, prema Bolbiju i ova dva sistema se konceptualno razlikuju. (a) Vezanost se razvija na ranom uzrastu i odmah je izraena u punom intenzitetu, dok je u odraslom dobu ona aktivna na neto niem stepenu. Nasuprot tome, seksualnost se i kasnije razvija i kasnije dostie pun intenzitet. (b) Ova dva sistema se razlikuju po objektima kojima su usmereni. (c) Trei razlog povezan je sa prvim - senzitivni sitemi za vezanost (od prve godine) i seksualnost (od rane adolescencije) su uzrasno razliiti/odvojeni. Vezanost i istraivako ponaanje. Ako je dete uspostavilo sigurnu vezanost ona e biti baza sigurnosti koja uvodi dete u intenzivno istraivako ponaanje; ako vezanost nije sigurna istraivako ponaanje je srazmerno tome oslabljeno. Vezanost i strah. Primeri ponanja dece u nepoznatim i opasnim situacijama, i nalazi Harlovljevig ogleda, ukazuju da uspostavljanje bliskosti sa majkom za koju je dete (mldune ipanza) afektivno vezano predstavlja snaan izvor smirenja i oporavka od straha. Polazei od ovakvog odreenja sistema avektivne vezanosti deteta Bolbi i njenu funkciju vidi kao: izvor sigurnosti, utehe i zatite.

Kvalitet vezanosti
Za ocenu afektivne vezanosti koriena je metoda M. Ejnsvort (Ainsworth, 1978). Eksperimenat se sastoji iz osam epizoda koje traju po tri minuta (tabela 14). Sistematski su posmatrane reakcije deteta u neoekivanim situacijama. Kao kljune epizode javljaju se etvrta (dete je sa neznancem) i esta (dete je samo). Kao pokazatelj deje privrenosti uzimaju se reakcije deteta posle odlaska majke i ponaanje posle njenog vraanja.
Tabela 14: Epizode ogleda Ejnsvortove

Rb 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Epizode Eksperimentator predstavlja majci i detetu sobu sa igrakama i napusti prostoriju. Majka sedi u sobi sa igrakama, dete se igra. Majci i detetu pridruuje se nepoznati Majka izlazi iz sobe Majka se vraa u sobu, nepoznati izlazi Majka izlazi Nepoznati se vraa Majka se vraa, nepoznati odlazi 169

Prisutni u prostoriji Majka, dete i nepoznati Majka i dete Majka, dete i nepoznati Dete i nepoznati Majka i dete Samo dete Dete i nepoznati Majka i dete

Na osnovu rezultata posmatranja deca su klasifikovana u tri grupe: Grupa A: nesigurno-izbegavajua vezanost Grupa B: sigurna vezanost Grupa C: nesigurno-ambivalentna vezanost Od 106 dece obuhvaenih istraivanjem, u grupu A svrstano ih je 23 (21,70%), u grupu B 70 (66,04%) i u grupu C 13 (12,26%). U metaanalizi brojnih kroskulturalnih istraivanja (N = 1584), koju su izveli holandski psiholozi etvrt veka kasnije, potvreni su ovi nalazi. Nesigurno-izbegavajua vezanost (A) je kvalitet ugroene vezanosti, u kojoj je dete sline (ne)aktivnosti i kada je sa majkom, samo ili u interakciji sa neznancem. Ne tee ka uspostavljanju socijalnih kontakta niti sa majkom niti sa nepoznatom osobom. Nije uznemireno za vreme odvojenosti od majke, kada je sa strancem; pri ponovnim susretom sa majkom ne pokazuju posebne znakove radosti i esto se opiru kontaktu s njom. Sigurno vezano dete (B) tei interakciji sa majkom i u njenom prisustvu istrauje i igra se, ostvaren kontak eli da odri i opire se odvajanju. Odvajanje od majke ga pogaa plae, tei za njim, u njenoj odsutnosti ne istrauje i ne igra se. Kad se majka vrati, obraduje se, odmah se smiri i ponovo izraava snanu tenju za interakcijom s njom i vraa ranijim aktivnostima. Nesigurno-ambivalentna vezanost (C) je kvalitet ugroene vezanosti u kojoj dete odaje utisak ambivalencije prema majci; moe pokazivati opiranje kontaktu sa njom, a kad uspostavi interakciju trai veliku bliskost. Kad je sa neznancem ili je veoma ljuto ili je uadljivo pasivno. Pri ponovnim susretima sa majkom ambivalentno je, naizmenino trai kontakt s njom (fiziki, vizuelno, verbalno), dok drugi put je ignorie. U novijim istraivanjima provere klasifikacije Ejnsfortove, nalazi ukazuju da je opravdano da se pored postojee tri izdvoji i etvrta grupa vezanosti. Autori su je nazvali grupa D - dezorganizovana ili dezorijentisana vezanost. Dezorganizovano/dezorijentisana vezanost (D) je kvalitet ugroene vezanosti u kojoj dolazi do istovremene aktivacije inkompatibilnih sistema, bez koherentnog naina za prevazilaenje stresa koji izaziva separacija. Ugroenost dece se pre svega izraava u njihovom nepredvidljivom i ekstremnom ponaanju, i to kako u prisustvu majke tako u situacijama, u kojima su sama ili zajedno sa nepoznatom osobom. U ponovnim susretima sa majkom ponaaju se protivreno, neoekivano npr. povratak ih utei a onda iznenada ponu plakati, ili se npr. igraju a zatim iznenada splasnu u svojoj aktivnosti i trae blizinu majke sa jasnim depresivnim izrazom na licu. Rezultati metaanalize veeg broja studija ukazuju da kvalitet detetove vezanosti za majku ili staraoca u najveoj meri zavisan od ponaanja te osobe prema detetu, a u manjoj meri od detetovog temperamenta. Kada su majke imale problema (problemi linosti, klinike smetnje, muenje i zloupotrebe), oni su bili povezani sa ugroenim tipovima vezanosti; problemi dece (razvojno zaostajanje, teak oblik temperamenta) su, meutim, imali manji efekat na kvalitet vezanosti (van Ijzendoorn, Goldberg, Kroonenberg i Frenkel, 1993). U tabeli 15 prikazana je povezanost izmeu tipa deje afektivne vezanosti i preovlaujueg ponaanja majke (staraoca).

Unutranji radni model

Na osnovu steenih iskustava u razvojnim fazama afektivne vezanosti dete oblikuje trajan emocionalni odnos sa majkom (staraocem), koji je izvor sigurnosti, utehe i zatite 170

bez obzira na njeno aktivno prisustvo u njegovoj blizini, jer emocionalni odnos s njom interiorizuju - razvijaju unutranji radni model vezanosti (URM).
Tabela 15: Povezanost izmeu detetove vezanosti i preovlaujueg stila vaspitanja deteta TIP ODOJETOVE/MALIANOVE VEZANOSTI PREOVLAUJUE PONAANJE REFERENTNE OSOBE

Sigurni (B)

Odzivnost, osetljivost, panja, naklonjenost, puno telesnih i vizuelnih kontakta, komunikacije, potovanje samostalnosti, saradljivost, prihvatanje brige i odgovornosti za dete. Odbijanje telesnog, vizuelnog i drugih oblika komunikacije, izraavanje negativnog raspoloenja, relativna neodzivnost, neosetljivost i nezainteresovanost za dete, esta primena sile nad detetom. Nedosledno odzivanje, neosetljivost, naklonjenost, smuenost, preterana stimulacija. Neodzivnost, zanemarivanje, zloupotreba.

Izbegavajui (A)

Ambivalentni (C) Dezorganizovani/dezorijentisani (D)

Unutranji radni model afektivne vezanosti je kognitivno-afektivna struktura koja se sastoje se od tri osnovne komponente: modela druge osobe (da li je raspoloiva kada treba ili nije), modela sebe (da li je vredan-a neijeg staranja ili nije) i modela odnosa. Svaki unutranji radni model je, po Bolbiju prilino verna slika onoga to se stvarno dogaa u socijalnoj ravni. Uz to URM predstavlja instancu odgovornu za stabilnost jednom uspostavljenih oblika vezanosti. Te mentalne reprezentacije emocionalnog odnosa deteta slue kao vodi pri oblikovanju svih kasnijih tesnih odnosa sa drugim ljudima (Bretherton, 1994). Model sebe i model znaajnih drugih Glavnu karakteristiku radnog modela sveta koji svako od nas gradi predstavlja naa pretpostavka o tome ko su osobe za koje se vezujemo, gde se mogu nai i kako oekujemo da odgovore. Slino, osnovna karakteristika radnog modela sebe koji ljudi grade jeste to do kog stepena je on prihvatljiv ili neprihvatljiv osobama za koje se vezuje. Na strukturi tih komplementarnih modela baziraju se pretpostavke osobe o tome kolika je mogunost da znaajni drugi budu dostupni i da odgovore ukoliko od njih potraimo podrku. injenica je da od strukture tih modela zavisi i to da li e se jedinka oseati sigurnom da su joj znaajni drugi generalno dostupni ili e u manjem ili veem stepenu strahovati da joj nisu dostupne povremeno, esto ili veoma esto" (Bowlby, 1973). URM sebe i znaajnih drugih nalazi se u osnovi individualnih razlika navedenih tipova deje afektivne vezanosti. Deca A (izbegavajueg) tipa imaju pozitivan model sebe i negativan model drugih. Deca B (sigurnog) tipa imaju pozitivan model i sebe i drugih. Deca C (ambivalentnog) tipa imaju negativan model sebe i pozitivan model drugih. 171

Deca D (dezorganizovanog) tipa imaju negativan model i sebe i drugih. Nalazi istraivanja ukazuju na relativnu doslednost URM sa uzrastom. Meutim, otkriveno je da model nije uvek stabilan. Do znaajnih promena najee dolazi: (a) ako radni modeli sebe i znaajnih drugih ne prate razvojne promene (fizikih, socijalnih i kognitivnih sposobnosti deteta); (b) kada se ivotne okolnosti drastino promene (u smeru poboljanja ili pogoranja). Do promene (akomodacije) URM dolazi ako su iskustva interakcije dosledno drugaija nego to su bila ranije. Nalazi istraivanja pokazuju da se to deava kod 25% ispitanika. URM odrasle osobe Majka (staraoc) unosi u odnos sa detetom istoriju svojih vlastitih iskustava vezanosti (URM), koji se odraava kroz specifine forme njenog ponaanja sa detetom. Pitanje odrivosti URM kroz ivotni vek, odnosno, interesovanje za URM odraslih, otvorilo je i pitanje njegove operacionalizacije. Na osnovu analize razliitih istraivanja sistematizovane su sledee kategorije indikatora modela (Collins & Read, 1994): a) uspomene iz detinjstva, b) stavovi prema vezivanju, c) ciljevi i potrebe u odnosu na vezu, d) strategija delovanja u afektivnoj vezi.
Tabela 16: Opisi indikatora za pojedine tipove vezanosti (Collins & Read, 1994, prema Stefanovi-Stanojevi, 2006. ) SIGURNA VEZANOST USPOMENE IZ
DETINJSTVA

IZBEGAVAJUA VEZANOST
Majke hladne i odbojne. Drugima se ne moe verovati i na njih se ne moe osloniti. Sumnja u iskrenost drugih. Nedostatak samopouzdanja u socijalnim odnosima. Nije orijentisan na meuljudske odnose. Potreba da se ouva distanca. Ograniava intimnost da bi zadovoljio potrebu za autonomijom. Veliki znaaj pridaje materijalnom postignuu. Sa uznemirenou izlazi na kraj tako to obuzdava bes. Minimalizovanje uznemirenosti, nema intimnih poveravanja.

AMBIVALENTNA VEZANOST
Oevi nepravedni. Drugi su komplikovani i teki za razumevanje. Ljudi imaju nedovoljnu kontrolu nad sopstvenim ivotom.

Roditelji topli i oseajni. Visok nivo svesti o sopstvenoj vrednosti uz malo nesigurnosti. Doivljaj da se drugima generalno dopada, pozitivnih namera. Drugima se moe verovati. Orijentisan na meuljudske odnose. Potreba za intimnim vezama. Trai ravnoteu u bliskosti i autonomiju u vezama. Negativne efekte modulira na konstruktivan nain. Pokazuje sopstvenu uznemirenost.

STAVOVI PREMA VEZIVANJU

CILJEVI I
POTREBE U ODNOSU NA AFEKTIVNU VEZU

Potreba za ekstremnom intimnou. Trai nie nivoe autonomije. Plai se odbijanja. Naglaeno ispoljavanje uznemirenosti i besa. Popustljivost, tenja prihvatanju.

STRATEGIJE

Kolins i Rid ukazuju da URM utie: na kognitivne procese osobe, usmerava primarnu i sekundarnu emocionalnu reakciju linosti i reakcije u ponaanju - ljudi biraju okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima.

172

Afektivno vezivanje odraslih

U poslednjim decenijama dvadesetog veka zapoinju intenzivnija istraivanja afektivne vezanosti adolescenata i odraslih osoba. U koncipiranju instrumenta ispitivanja (Intervju za procenu afektivnog vezivanja odraslih, George, Kaplan & Main, 1985) polo se od navednog stanovita da URM utie na kognitivne, afektivne i ponaajne procese. Meu brojnim istraivanjima posebnu panju privlae ona koja se bave transgeneracijskim prenosom obrazaca afektivnog vezivanja. Prvo istraivanje uradila je Mejn (Main et al., 1985), uporedila je roditelje i decu. Sledi vei broj istraivanja iji su nalazi bili predmet metaanalize (van Ijzedoorn, 1995), sa ciljem procene podudarnosti izmeu klasifikacija odraslih i klasifikacija dece. Dobijene su statistiki znaajne korelacije izmeu ispitivanih obrazaca vezivanja. I kod nas je uraeno jedno istraivanje transgeneracijskog prenoenja afektivnih obrazaca (Stanojevi, 2000). Istraivanjem su obuhvaene tri generacije (bake, majke i deca) u 90 formalno kompletnih porodica. "Rezultati istraivanja potvrdili su hipotezu o transgeneracijskom prenosu, odnosno dobijena je znaajna povezanost izmeu vaspitnih stavova majki u prethodnim generacijama i kvaliteta afektivne baze deteta. Majke koje se oseaju prihvaeno u odnosu na svoje majke odgajaju decu sa optimalnom bazom rasta i razvoja. Rezultati koji se odnose na povezanost izmeu vaspitnih stavova odbacivanja, prezatiivanja i nedoslednosti, statistiki znaajno su povezani sa maladaptivnom bazom rasta i razvoja deteta (slika 69b). " (Stanojevi, 2006). Naeno je da na afektivnu bazu deteta bake imaju mnogo vei uticaj od oeva (63a, 63d), kao i da su prvoroena deca ea u grupi sa negativnim vaspitnim stavovima i maladaptivnom bazom (63c).
Slika 69: Prikaz transgeneracijskog prenosa afektivnih obrazaca

173

Nain tumaenja ranih iskustava vezanosti referentnih osoba (majka, otac, baba, deda) u toku intervjua omoguava istraivaima da prepoznaju URM odraslih. Autori ih klasifikuju u etiri kvalitativno drugaija radna modela vezanosti: sigurni, oputeni, preterano ukljueni i nerazreeni. Kvalitet tih modela kod majke (referentne osobe) se jasno povezuje sa kvalitetom detetove vezanosti za nju, kako prikazuje tabela 17.
Tabela 17: Povezanost izmeu tipa detetove vezanosti i URM kod referentnih odraslih osoba (Benoit i Parker, 1994; prema: Marjanovi i sar., 2004 ) Tip URM Sigurni/autonomni Opis URM Tip detetove vezanosti

Objektivnost i uravnoteenost pri opisu iskustava Sigurni iz detinjstva, kako pozitivnih tako i negativnih. Roditelje odrasli niti idealiziraju niti iznose zamerke prema njima. Njihova objanjenje odnosa sa roditeljima su koherentne i uverljive. Obezvreivanje znaaja deje vezanosti, tenja ka Izbegavajui idealizovanju roditelja u otsutnosti seanja na specifina iskustva. kada se odrasli priseaju detinjstva, opisuju ga racionalno bez emocionalne konotacije. Svoja iskustva iz detinjstva odrasli opisuju vrlo Ambivalentni emotivno, povremeno izraavajui ljutnju prema roditeljima. Preoptereeni su seanjima na ranu vezanost i o njoj priaju smueno i nekoherentno. Odrasli ispoljavaju neke od karakteristika tri Dezorganizovani/ modela, istovremeno zakljuuju dezorganizovano dezorijentisani o seanjima na "gubitak" referentne osobe-a ili na iskustva zloupotrebe.

Oputeni

Preterano ukljueni

Nerazreeni

174

Partnersko afektivno vezivanje

Iz dosadanjeg izlaganja moe se zakljuiti da je mehanizam unutranjeg radnog modela kljuni sistem u ontogenetskom razvojnom sledu. Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog odnosa upravlja isti sistem. Bolbi je isticao da se afektivna vezanost u odraslom dobu prenosi s figure roditelja na partnersku figuru, meutim, tek osamdesetih godina prolog veka ova hipoteza je poeta da se proverava, operacionalizuje i dobija empirijsku potvrdu. Pojmovi koji su definisani u afektivnom vezaivanju dece: ouvanje blizine, protest odvajanju, sigurna baza (sklonite) - poinju da se koriste kao okvir za razumevanje prirode i etiologije izolacije i intimnosti odraslih u partnerskim vezama. Istraivai uoavaju povezanost izmeu partnerskih veza i (ne)adekvatnih odnosa sa roditeljima u detinjstvu. ejver i Hazan (Hazan & Shaver, 1988) ukazuju da se i odrasli oseaju bezbednije i sigurnije kada im je partner u blizini, dostupan i pun razumevanja. I odrasla osoba kada je u nevoljama obino se oslanja na partnera kao izvor sigurnosti, utehe i zatite. Posmatranjem te interakcije moe se jo uoiti niz paralela izmeu odnosa majka-dete i partnerskih odnosa. Vrste individualnih razlika primeene u odnosima dete-majka sline su individualnim razlikama identifikovanim u partnerskim odnosima. Meutim, ubrzo je u istraivanjma dolo do kompleksijeg pristupa partnerskim odnosima, umesto pojednostavljenog korienja i prevoenja obrazaca deije vezanosti. Hazan i ejver (1987) su razvili test prinudnog izbora (Atachment Style Prototipes) jedne od opisane tri kvalitativno razliite vrste partnerske afektivne vezanosti. Nakon ovog usledila su brojna istraivanja i poboljanja metodologije prikupljanja podataka radi otkrivanja stilova afektivnog vezivanja partnera i individualnih razlika osoba koje pripadaju pojedinim tipovima vezivanja. Bartolomju (Bartholomew, 1994) daje model etiri kategorije vezanosti adolescenata i odraslih. Model je izveden iz Bolbijevog unutranjeg radnog modela afektivne vezanosti. Model sebe i model drugog su dihotomni (pozitivni i negativni); u osnovi ovih modela su dimenzije anksioznosti i odbacivanja. Obradom podataka prikupljenih Upitnikom o bliskim vezama (Relationship Questionnaire) sa 36 ajtema i korienjem faktorske analize autor izdvaja etiri glavna stila vezanosti: sigurni, preokupirani, odbacujui i bojaljivi stil vezanosti (tabela 18).
Tabela 18: Stilovi partnerske vezanosti (Bartholomew, 1994, prema Stefanovi-Stanojevi, 2006)

MODEL DRUGIH

(Odbacivanje)

Pozitivno (nisko)

Negativno (visoko)

MODEL SEBE (Anksioznost) Pozitivno (niska) Negativno (visoka) SIGURNOST: PREOKUPIRANOST: dobar odnos intiambivalentnost, visoka mnosti i autonomi- zavisnost, potreba za je pripadanjem, kontrola. IZBEGAVANJE: BOJALJIVOST: strah poricanje vezaod vezivanja, izbegavanosti, odbacivanje, socijalno povlaenje. nje, naglaena nezavisnost.

175

Sigurni stil partnerske vezanosti odreuju niska anksioznost i nisko izbegavanje (pozitivan model sebe i pozitivan model drugih). Izbegavajui stil partnerske vezanosti odreuje niska anksioznosti i visoko izbegavanje (pozitivni model sebe i negativni model drugog). Preokupirani stil partnerske vezanosti je obrazac s visokom anksioznou i niskim izbegavanjem (negativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih). Bojaljivi stil partnerske vezanosti definisan je visokom anksioznou i visokim izbegavanjem (negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugog). Empirijskom proverom vrednosti modela autorka je dola do zakljuka da je on primenljiv i na bliske prijateljske i partnerske odnose vezanosti adolescenata i na iskustva u branim odnosima odraslih (Bartholomew, 1994). (Uporediti sa prikazom razvoja partnerstva /koje daju autori: Udry, 1974; Sternberg, 1986; Rice, 1998/, u poglavlju Odraslo doba).

Manjkavosti i pozitivni doprinosi teorije afektivnog vezivanja

Miri i Dimitrijevi (2006) smatraju da problem o poreklu afektivne vezanosti i ovekove socijalnosti u teoriji nije reen onako ubedljivo kao to se to esto uzima. Oni glavnim nedostatkom smatraju ostajanje teorije unutar bioloko-evolucionistikih okvira koje je prvobitno ocrtao Bolbi. U teoriju su mogla biti ugraena nova saznanja razvojne psihologije o detetu (npr. mogunosi diskriminacije, uenja i pamenja, potrebi za sigurnou). Pozitivni doprinosu Bolbijeve teorije afektivnog vazivanja su daleko brojniji. Od svog nastanka teorija ima jedinstven status u psihologiji i ve pola veka inspirie izuzetan broj radova koji utiu na dalja istraivanja i na kliniku praksu, a oni donose i povratne uticaje na teoriju. Stefanovi-Stanojevi (2006) ukazuje na veliinu preenog razvojnog puta teorije. Dok su rani radovi istraivali odnos majka-dete, fokus istraivanja vie nije samo na tom odnosu, ve na pojedincu - afektivno vezivanje se ne posmatra vie samo kao relaciona karakteristika ve kao individualno svojstvo linosti. Od poetnog usmerenja na prirodu i poreklo ovekove oseajnosti, ona postaje teorija emocionalnog razvoja oveka. "Mehanizam unutranjeg radnog modela kljuni je pojam u opisanom razvojnom sledu." Pedagoke implikacije teorije i empirijskih nalaza prikupljenih u prethodih pet decenija, od posebne su vanosti naroito za krizne situacije razvoja u ontogenezi (stpanju deteta u vrti, polasku u kolu, razvoju identiteta linosti, izboru partnera, porodinoj interakciji). Nalzi ukazuju da sigurna vezanost predstavlja zatitni inilac u detetovom (adolescentovom) daljem razvoju, razliiti tipovi ugroene vezanosti pak inilac rizika. Ako objekt vezivanja (majka i druge referentne osobe) unosi u odnos sa detetom istoriju svojih vlastitih iskustava vezanosti, koji se odraava kroz specifine forme njenog ponaanja u interakciji, onda je osoba sa sigurnim/ autonomnim URM najpoeljnija za vaspitaa (u porodici, vrtiu, koli ...). Istraivai su utvrdili, da su odojad, koja su bila sigurno vezana za majku i koju su takoe u vrtiu uvrstili u grupu sigurne afektivne vezanosti za vaspitaicu, igrali na razvojno viem nivou i ee uspostavljali socijalne interakcije sa vrnjacima, nego deca, koji su bili uvrena u grupu ambivalentne ili izbegavajue vezanosti (Howes i Hamilton, 1992,1993). Sigurno vezana deca koja ne moraju da vode rauna o fizikoj i psiholokoj pristupanosti osobe za koju su primarno vezana mogu imati bolju panju (vei kapacitet 176

radne memorije) od ostale dece. Kod njih je na poetku kolovanja razvijenije metakognitivno funkcionisanje nego kod nesigurno vezane dece. Mejn (Main, 1973) ukazuje da je to zbog injenice to sigurno vezana deca imaju "vie epistemolokog prostora u kome mogu da preispituju svoje akcije, situacije ili misaone procese, budui da ti procesi nisu odeljeni". To je jedan od znaajnih faktora njiove uspenosti u koli. Nalazi ukazuju da porodica, koja adolescentu predstavlja "sigurnu bazu", iz koje moe samostalno da istrauje i isprobava razliite ivotne alternative, podstie razvoj adolescentovog identiteta. Roditelji sa sigurnim unutranjim modelom vezanosti primaju proces odvajanja od dece u adolescenciji kao pozitivnu komponentu njehovog razvoja i obezbeuju im sigurnost sa svojom dostupnou, kada im je potrebna. Stare osobe koji se u svojoj socijalnoj okolini oseaju sigurno, efikasnije se suoavaju sa raznim tekoama koje donosi taj ivotni period. U opisu empirijskih nalaza o afektivnom vezivanju ukazali smo da su identifikovani specifini obrasci afektivnog vezivanja u razliitim ivotnim fazama, istraivai su prikazali i rastuu diferencijaciju tih obrazaca; svi ti nalazi omoguavaju i obavezuju da se promilja o njihovim pedagokim implikacijama.

177

178

RANO DETINJSTVO
Za razvoj u periodu ranog detinjstva, od tree do este godine ili do nicanja prvih stalnih zuba, posebno je karakteristino uveanje igrovne aktivnosti, ekspanzija razvoja simbolikih funkcija i imaginacije i intuitivnog miljenja. U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi do "interiorizacije" radnje. Dete postaje sve samostalnije u pogledu brige za sebe, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i ima vii nivo tolerancije za "odvajanja" od roditelja. Razvojni psiholozi u ranom detinjstvu posebno izuavaju: odlike telesnog razvoja odlike motornog razvoja kognitivni razvoj: - razvoj ulne osetljivosti i opaanja, - razvoj uenja i pamenja, - razvoj inteligencije, emocionalni i socijalni razvoj razvoj linosti

Telesni razvoj
Intenzivno poveanje imamo u ranom detinjstvu i u vreme puberteta. U ovom periodu rast je umeren (tabela 19; slika 56).
Tabela 19: Promene telesne visine i teine u ranom detinjstvu Uzrast godina 3 4 5 6 Visina u cm
M 95 107 115 120 87 107 113 117

Teina u kgr
M 16 19 23 24 16 19 22 24

I u periodu ranog detinjstva pojedini delovi tela rastu razliitom brzinom. Od tree do este godine procentualno uee glave u visini smanjuje se za 5% a za isto vreme uee nogu poveava za 5%. Za isti period se uee trupa i ruku ne menja (tabela 20).
Tabela 20: Promene procentualnog uea pojedinih delova tela u telesnoj visini Starost Pri roenju 2g 6g Odrasli
Glava i vrat 30 20 15 10 Trup 45 50 50 50 Ruke 10 10 10 10 Noge 15 20 25 30

179

Tabela 20 pokazuje da na ranijim uzrastima preovlauje dimenzija glave nad trupom, a trupa nad ekstremitetima. Sledi dinamika rasta, koji uzrokuje intenzivniji rast od periferije ka centru. Tako se npr. prvo poveavaju dlanovi i stopala, slede podlaktice i golenice, zatim nadlaktice i butine i na kraju trup. Slika 70 prikazuje tzv. filipinski test koji bi trebalo da uspeno rei dete koje ima fiziku zrelost za polazak u kolu. Prikaz A - obim glave jo dominira i dete ne dosee uvo - rano detinjstvo. Prikaz B - ruke deteta sa 6-7 godina rastu bre od glave i dete lako dosee uvo na suprotnoj strani (srednje detinjstvo).
Slika 70: Filipinski test (A rano i B srednje detinjstvo, prema: Flugel, 1986)

Proces dentacije Na kraju ranog detinjstva (6-7 god.), mlene zube (20) poinje da smenjuje faza stalnih zuba (32) koja se zavrava krajem adolescencije nicanjem umnjaka. (Proces dentacije povezan je sa psihikim razvojem; ve smo naveli da je korien kao kriterijum periodizacije). Znaajnu ulogu u menjanju razmera imaju promene u skeletnom sistemu. U ranom i srednjem detinjstvu najbre raste donja vilica, koja se prilagoava izrastanju zuba. U toku ovog perioda intenzivno se nastavlja proces osifikacije. Telesnoj muskulaturi estogodinjeg deteta je svojstvena slaba razvijenost tetiva i ligamenata pa stoga nije u stanju da izdri velika naprezanja. Oko 6-7 godina dobro su razvijeni krupni miii trupa i udova, ali su slabije razvijeni sitniji miii lea znaajni za pravilno dranje kimenog stuba (Andropova i Koljcova, 1986, 17. str.).

Motorni razvoj
Krupna motorika U etvrtoj godini dete moe da hoda po pravoj liniji, vozi tricikl, u trku utira loptu, preskae prepreku irine 20 cm. Poskakivanje i preskakanje predstavlja dva oblika skakanja, koja deca esto izvode u dejim igrama i plesovima. Te dve sposobnosti se razvijaju nakon deje tree godine, u petoj i estoj godini deca skau i preskau predmete veoma tano i usklaeno. U periodu 4-5 godina dete moe da u tranju menja pravac, ovladava stajanjem na prstima, da skakue na jednoj nozi. U 5-6 godini u skoku hvata loptu i precizno je baca. Vozi bicikl. 180

Preduslovu za rast telesne snage su razvijene odgovarajue miine strukture, kontrola miia i sposobnost koordinisanog kretanja. Najvei problem do 5. godine je sa koordinacijom. Najvei napor za predkolsko dete je smireno hodanje u koloni: monotonost + neprestano koenje + ponovno ubrzavanje (skladna koordinacija razvija se tek oko 10. godine). Ovo treba da imaju u vidu vaspitaice u vrtiima kad planiraju grupne etnje dece. Fina motorika U 3-4 godini dete u pokuaju da nacrta oveka crta "punoglavca". Precrtava kvadrat i kopira nekoliko tampanih slova. U treoj godini deca mogu da natoe tenost u olju, poinju upotrebljavati viljuku, u petoj godini koriste kompletan pribor za jelo. Crta figuru oveka koja ima trup i noge (5 - 6 g), zatim se pojavljuju ruke (7 g). Precrtava trougao, boji crtee (5 g), palcem moe da dotakne svaki prst (6 g), prepisuje sva tampana slova (6 g). Odlike razvoja fine motorike u ranom detinjstvu uoavamo praenjem detetovih vetina u oblaenju: u 4 godini oblai se uz pomaganje, ima tekoe u zakopavanju dugmadi; u 6-7 godini oblai se i obuva samo, zakopava dugmad i vezuje pertle.

Dete i sport
Pojedinci, koji se jo u detinjstvu bave takmiarskim sportovima, razvijaju efikasnije strategije za suoavanje sa stresom nego njihovi vrnjaci "nesportai". Usporen motorni razvoj esto utie na tok celokupnog dejeg razvoja - linosti.

Kognitivni razvoj
Razvoj ulne osetljivosti i opaaja Funkcionalno osposobljavanje ula tee sa napredovanjem procesa mijelinizacije i sve veim ueem korteksa u kontroli i regulaciji senzomotornih procesa. Do ovog uzrasta deca su napredovala u korienju svih ula. Kod dece je razvijeno je sloeno opaanje i dete aktivno istrauje okolinu. Razvrstava predmete po boji i veliini. Shvata odnos dela i celine. Od 4. godine povezuje boje sa imenom, u 5. pored osnovnih boja znaju i neke prelazne tonove; na tom uzrastu razlikuju i svetline. Veliki znaaj za uoavanje boja kao specifinih kvaliteta ima veza izmeu boje i predmeta. Prepoznaje stvari opipavanjem bez gledanja. Prepoznaje izvor bola (5 g). Razlikuje i prepoznaje zvuke i glasove. Deca od 3-5 godina u pevanju reprodukuju samo ritmiku liniju. Od 5. godine javlja se preciznije razlikovanje visina i melodije, ali je jo uvek superiornije razlikovanje ritma i tempa. Otrina tonalnog sluha se uveava do puberteta, i to za sve frekvencije. Sa uzrastom raste i otrina sluha za govor. U 6-7 godini otrina vida, irina vidnog polja, sposobnost perifernog vienja je skoro kao kod odraslih. Otrina vida raste do 14-15 godine. Ono to dete u 4-5 godini vidi na 210 sm, u 6-7 godini na 300 sm a u 14-15 godini opaa na 475 sm (u ogledu je korien prsten R = 7 mm sa prekidom od 1 mm). Opaanje veliine bre napreduje u sluajevima kada veliina postane oznaka za izbor predmeta; od 3-7 godine deca sve vie uviaju odnose veliina. Opaanje forme je najee bilo predmet eksperimentalnih istraivanja. Na osnovu kojih obeleja odoje od 3-4 m razlikuje formu? Nalazi ruskih psihologa su saglasni da je 181

za formiranje kompleksa obeleja na osnovu kojih se opaa forma potrebno vreme. Pored selektivne vizuelne fiksacije, dete koristi predmetnu radnju za upoznavanje forme. Ruski psiholozi posebno naglaavaju vezu izmeu oka i ruku u razvoju opaanja. Opaanje izuavaju u kontekstu aktivnosti jer postoji njihova razvojna i funkcionalna povezanost. Sve do 3-4 godine praktino manipulisanje daje bolje rezultate nego vizuelno upoznavanje predmeta. Tek od 5. godine vizuelno upoznavanje postaje efikasnije. Kod dece od 6-7 godina taktilno-motorna komponenta ve postaje suvina za vizuelnu analizu forme. U eksperimentima koji su imali za cilj da decu naue opaanju forme, uoeno je da na uzrastu 3-4 godine forma jo nije izdvojena kao obeleje (znak) predmeta, ve je nerazdvojno povezana sa predmetom. Od 5-7 godina deca poinju da izdvajaju formu kao jedan od znakova predmeta. To je upravo prelazna etapa od predmetno-praktine faze u razvoju opaanja na perceptivnu aktivnost u pravom smislu. Karakteristine crte perceptivnih operacija su njihova podrobnost i sukcesivnost. Otuda se pokreti oiju mogu koristiti kao indikatori procesa opaanja. Upravo na osnovu analize snimaka oiju ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i prepoznavanja forme. Pokreti oiju mogu koristiti kao indikatori procesa opaanja. Upravo na osnovu analize snimaka oiju ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i prepoznavanja forme. Na osnovu informacija o pokretu oiju praen je razvoj vizuelnog opaanja forme. Deca od tri godine ne ispituju predmet, fiksacije su duge i retke; u 4-5 godini zapoinje aktivnost istraivanja forme; u 6-7 godini oi kratkim fiksacijama sistematski modeluju formu figure sa svim njenim osobenostima, to kasnije daje nepogreivo prepoznavanje. Pri ispitivanju da li je kod dece razvijena sposobnost aktivnog perceptivnog pretraivanja i analize objekta vri se snimanje pokreta oiju u toku reavanja testovnih zadataka (videti sliku 71).
Slika 71: Da li su prozori na kuama isti ili razliiti (Vurpillot, 1968, prema: Marjanovi i sar., 2004)

U istraivanje su ukljuena deca od 4-8 godina. Mlaa dece nisu imala nikakvog plana za reavanje zadatka, esto su uporeivala prozore na razliitim mestima i sluajnim redosledom. Starija dece su koristila sistematsku kontrola (od gore i levo - desno, leva kua desna kua) i onda, kada su ustanovila prvu razliku meu prozorima, zakljuila, da se kue razlikuju. Ovaj ogled je istovremeno ilustracija za korienje panje pri opaanju. Mlaa deca koriste nenamernu panju a starija deca sve vie koriste namernu panju. Upravo i proces obuke, kako da se senzorno uenje usavri, usredsreen je na savlaivanje sistema operacija kojima se istrauje figura (Zinenko, 1967). Rezultat 182

obuke je da se deca usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu informaciju; u toj fazi se ostvaruje vea interiorizacija perceptivnog procesa i formira unutranji model figure. Ova obeleja kasnije opaena, u procesu prepoznavanja, aktuelizuju unutranji model i dovode do trenutnog uvianja svojstva predmeta koji se opaa. To znai da usavrena forma opaanja nastaje kao rezultat dueg uticaja praktinog iskustva i uenja. U saznajnoj aktivnosti deca preuzimaju socijalnu kulturu, senzorno iskustvo sredine: govorne foneme, sisteme muzikih zvukova, geometrijske oblike... i sve ih oznaavaju pomou jezika. Proces socijalizacije deteta od poetka je svesno usmeravan, pa i proces opaanja treba posmatrati kao socijalno usmerenu i socijalno posredovanu aktivnost. U toku kolovanja dalje se razvijaju sposobnosti opaanja. Razvoj pamenja Dete od 3-4 godine ponavlja etiri broja ili reenice od est rei; od 5 godina ponavlja niz od pet brojeva ili reenicu od osam rei. U etvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka od godinu dana. Na uzrastu 4-5 godine poinje razvoj namernog zapamivanja i seanja. Ali dete najpre shvati cilj da neto treba da zapamti pa tek postepeno otkriva operacije zapamivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkriva da ne moe neega da se seti to mu je tada potrebno; to utie na formiranje operacija voljnog zapamivanja. Prvi pokuaji su vezani za prosto ponavljanje onoga to eli da upamti. U 6. godini javlja se poetna logika analiza i osmiljavanje onoga to treba da se upamti. Tada dolazi do poveanja obima pamenja. Meutim, sve do sedme godine uspenije je spontano nego voljno pamenje. U 7. godini namerno pamenje i seanje imaju svoj cilj i razvijenije tehnike zapamivanja; na tom uzrastu vodeu ulogu ima govor radi uspostavljanja smisaonih veza (v. tabelu 21).
Tabela 21: Porast efikasnosti zapamivanja konkretnog i verbalnog materijala (Kornienko, 1955 prema: Endovicka, 1967) Uzrast 3-4 4-5 5-6 6-7
M reprodukovanih predmeta 3. 9 4. 4 5. 1 5. 6 M reprodukovanih imena poznatih predmeta 1. 8 3. 6 4. 6 4. 8 M reprodukovanih imena nepoznatih predmeta 0. 0 0. 3 0. 6 1. 8

Od 6-7 godine zapaa se porast razvoja verbalno-logikog pamenja, semantikog pamenja i razvija sposobnost sistematizacije, uz korienje smisaonih i kauzalnih veza pri klasifikaciji predmeta i pojava. U poreenju sa prvim detinjstvom pamenje deca u ranom detinjstvu odlikuje: vei kapacitet radne memorije (tabela 22) i vea brzina u preradi informacija; bolje izgraene strategije pamenja, deca ih koriste vie i ee, njihova upotreba je efikasnija i fleksibilnija; razvoj metakognicije - starija deca bolje razumeju, kako pamenje deluje, i mogu to ponaanje da upotrebe za izbor strategija pamenja, smisaonije upotrebe izvore i slino; vie znanja o sadrajima, jasnije znanje o vrstama sadraja, koje moraju da zapamte. 183

Tabela 22: Poveanje opsega radnog pamenja sa uzrastom Uzrast Elemenata

1g 1 3-4 g 2 5-6 g 4 7-8 g 5-6 15 g 7-8

Endovicka nalazi da na uzrastu od 3-7 godine preovlauje uspostavljenje veza na osnovu optosti funkcije; od 5-7 godine u porastu je uspostavljanje veza na osnovu spoljanjih obeleja, svrstavanja po slinosti, bitnim obelejima i kauzalnim odnosima materijala koji se pamti (v. sliku 66).

Slika 72: Intelektualne operacije koje dete koristi pri zapamivanju (prema: Endovicka\, 1967

Sa razvojem pojmova, koji u sebi sadre karakteristike cele klase objekata, uveava se semantiko pamenje. Intelektualni razvoj O razvoju miljenja i inteligencije u ranom detinjstvu bilo je govora u Pijaeovoj teoriji kognitivnog razvoja (v. Preoperacioni stadijum str. 62 i Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea, str. 75) i u Kulturno-istorijskoj teoriji Vigotskog (v. odeljak o sledbenicima Vigotskog, str. 96). Teorija uma Savremeni razvojni psiholozi (Wellman, 1990). ukazuju da meu zaetnike prouavanja teorije uma moemo uvrstiti Pijaea (1939), jer je sa postavljanjem pitanja detetu, kao to su Odakle dolaze snovi? ta misli o tome?, upuivao ih ka poimanju (svesnosti) svojih mentalnih procesa i mentalnih procesa drugih. Pijae je na osnovu odgovora zakljuio, da deca do este godine starosti ne prave razliku izmeu miljenja odn. snova i realnih fizikih entiteta; takav nain miljenja nazvao je realizmom. Teorija uma su misli i uverenja, koja se odnose na misaoni svet. Odnosi se na pojedinevo poimanje i razumevanje vlastitih mentalnih stanja i mentalnih stanja drugih ljudi (Marjanovi i sar., 2004). Rezultati vie novijih istraivanja pokazuju, da na uzrastu izmeu druge i pete godine dolazi do znaajnih promena u razvoju teorije uma. Dok je Pijae 184

zahtevao da deca svoje razumevanje zadatka posreduju verbalno, u novijim istraivanjima autori koriste objekte i rei, koji su detetu bili bliskiji i zanimljiviji. Nalazi ukazuju da trogodinja deca prave razliku izmeu pravog i zamiljenog. Sama se mogu pretvarati ("ko bajagi") i takoe znaju, kada se drugi pretvaraju. U teoriji uma igra znaajnu ulogu takoe detetova sposobnost razlikovanja izmeu prividnog i stvarnog. Flavel (Flavell, 1983) nalazi da trogodinja deca jo ne razumeju da je spoljanji izgled predmeta odn. njegova pojavnost samo njegova reprezentacija. Trogodinje dete kad gleda sneg kae da je beo, kad sneg gleda kriz zelene naoari kae da je zelen. Posle etvrte godine starosti deca razumeju da je jedna od reprezentacija pogrena. Od etvrte godine starosti deca razvijaju i metareprezentacijske sposobnosti razumevanja namera i razumeju uzronu povezanost izmeu namere i aktivnosti. Sa razvojem ovih sposobnosti dete nameru povezuje sa mentalnim stanjem a ne aktivnou (slika 73).
Slika 73: Primer zadatka za ocenjivanje prepoznavanja namere (prema: Marjanovi i sar., 2004)

Na pitanje Koja devojica ide da crta? Koji deak bi se rado ljuljao? tano odgovara 13% trogodinje , 44% etvorogodinje, 61% petogodinje. Naeno je da uporedo teku razvoj razumevanja namere i pogrenog ubeenja (slika 74).
Slika 74: Zadatak za utvrivanje sposobnosti razumevanja pogrenog ubeenja (prema: Marjanovi i sar., 2004) To je Nika. Nika ima korpu. Nika ima kliker. Kliker je stavila u svoju korpu. To je Ana. Ana ima kutiju.

Nika ode u etnju. Ana uzima kliker iz korpe i stavlja ga u kutiju. Sada se vraa Nika. eli da se igra sa svojim klikerom. ta misli gde e traiti svoj kliker?

185

Dok trogodinja deca polaze od stvarne situacije i prosuuju u skladu s njom (da e Nika traiti kliker u kutiji), etvorogodinja deca odgovaraju pravilno (da e Nika traiti kliker u korpi) polazei od toga da ona nezna da je kliker premeten. Prikazani zadatak ukljuuje ubeenje prvog reda (prva osoba zna ta druga osoba misli); ubeenje drugog reda je sloenije (prva osoba treba da zna ta druga osoba misli o treoj osobi), jer zahteva vii nivo reprezentacije. Tabela 23 prikazuje kako autori koji su istraivali ovu oblast (Wellman & Perner) prikazuju razvojni tok teorije uma.
Tabela 23: Poreenje razvojnih stupnjeva
Wellman Perner

1. Psihologija elja (starost 2 g) 2. Psihologija ubeenja, elja (starost 3 g) 3. Ubeenja kao interpretacija i reprezentacija (starost od 4 do 6 g)

1. Sitauciona teorija ponaanja (starost od 18 meseci i vie) 2. Reprezentaciona teorija uma (starost od 4 odn. 5 godina i vie)

Emocionalno-socijalni razvoj u ranom detinjstvu

Dete u 4 godini ima kontrolu izluivanja i steklo je navike higijene. Samostalno se priprema za spavanje. Sa vrnjacima je sve ee u kooperativnoj igri i poinje da prihvata jednostavna pravila igre. U petoj godini moe smo da ide u toalet. U igri se radije drue sa osobama istog pola. Moe samo da postavi sto za sebe. Koristi kompletan pribor za jelo; poinje samo da kupuje u prodavnici. Moe da odlae zadovoljenje potreba. U 6-7 godini potuje pravila igre sa vrnjacima. U stanju je da se postavi i u ulogu druge osobe i razume njeno stanovite. Pokazuje zatitniki stav prema mlaoj deci. Sposobnost pravilnog prepoznavanja i razumevanja emocija drugih ima znaajnu ulogu u socijalnim odnosima pojedinca. Preteno je rezultat uenja, jer ukljuuje znanje o znaaju razliitih situacija, gestova, vlastitih emocionalnih reakcija itd., koje dobijamo sa iskustvom. Bira omiljenog druga i ide samo kod njega kui. Kvalitet vrnjakih odnosa kod dece u ovom periodu je pozitivno povezan sa ekstravertnou, omiljenou dece meu vrnjacima i emocionalnom stabilnou.

Razvoj komunikacije u ranom detinjstvu

Komunikacija i interakcija su nuan uslov dejeg razvoja. Komunikacija je interakcija putem znakova: neverbalnih (izraza lica, pogleda, mimike, pantomime, gestova) i verbalnih. Komunikacija se takoe razvija i menja i ima razne oblike. U prvom detinjstvu razvile su se afektivna i gestovna komunikacija; u ranom detinjstvu dominiraju saznajna i socijalna komunikacija. Saznajnu komunikaciju - pokree deja potreba za saznavanjem ali i potreba za uvaavanjem od odraslih i njihovom pohvalom; njenu dominaciju oznaava pojavljivanje velikog broja dejih pitanja. Dete je veoma radoznalo i tu svoju elju za znanjem moe zadovoljiti u komunikaciji sa odraslim. Odrasli se sada pojavljuje pred detetom u svojstvu "erudite sposobnog da razrei sve nedoumice deteta, da d nune podatke, da obezbedi neophodne informacije" (Lisina, 1986). Dete trai odgovor i slua objanjenja ako su ona 186

u skladu sa njegovom radoznalou. Kako detetu odgovarati? Razvojni psiholozi kau da je najbolje da odrasla osoba, kojoj dete postavlja pitanja, daje takve odgovore koji e izazivati novo pitanje deteta. Dete je usredsreeno na ono to ga interesuje a ne na odraslog koji mu tu pojavu objanjava; dete je u stanju da ui po programu koji samo odreuje, a program odraslog je uspean ako se uklapa u deji program (Vigotski). Kod ovog oblika komunikacije izraena je potreba deteta za uvaavanjem, cenjenjem; bez tog preduslova dete ne moe realizovati svoju elju za saznavanjem. Socijalna komunikacija - se javlja pri kraju predkolskog uzrasta. I za nju je karakteristina velika deja radoznalost ali se ovoga puta pitanja dece odnose na socijalne pojave, na svet ljudi i njihovih odnosa, prava, dunosti i obaveza. Dete kao da prvi put otkriva odraslog u veem broju svojstava i funkcija. Dolazi do znatno dubljeg i diferenciranijeg opaanja i procenjivanja odraslih ljudi. Dete postaje svesno da odrasli moe imati razliite funkcije i da su neka specifina ponaanja vezana upravo za te funkcije. Dominantan motiv kod ovoga oblika komunikacije je usmerenje deteta na partnera, socijalne uloge i odnose. Linosni motivi u samoj komunikaciji dobijaju svoje konano zadovoljenje. Dok se ranije radilo o tome da dete aktivno uestvuje u komunikaciji (najee sa poznatima, prema kojima postoje i jake emocionalne veze) sada dete, zahvaljujui ukupnom razvoju, postaje svesno tih odnosa. Menja se, znai, odnos prema odraslom. Usled toga dete je u stanju da se usredsredi na odraslog i na sama objanjenja odraslog: ono je u stanju ne samo da gleda, ve i da vidi, ne samo da slua, nego i da uje, ono moe da sledi instrukcije odraslih. Ta promena odnosa prema odraslom omoguava detetu da se usredsredi na zadatak, da ga prihvati i da ne reaguje na zbivanja u okolini. Kod deteta sa ovim oblikom komunikacije snano je izraena potreba za uzajamnim razumevanjem i empatijom, i kao posledica toga, adekvatnije reagovanje na pohvale i prekore odraslih. Pohvale ga vesele, one su mu prijatne. Prekori ga, naravno, ljute ali ono prihvata da uskladi svoju aktivnost sa primedbama odraslih. Vano mu je da postigne sa odraslima "zajednitvo pogleda i ocena" (Lisina, 1986). Otuda ruski autori govore o komunikativnoj zrelosti za polazak u kolu. Ta se zrelost ispoljava u odnosu "prema odraslom kao uitelju, sa jedne strane, i sopstvenom poloaju uenika, sa druge strane" (Smirnova, 1980). To faktiki znai da dete sa ovakvom komunikacijom shvata uslovnost situacije i da se ponaa na nov nain, tj. kao uenik. Orijentacija na partnera u komunikaciji omoguava praenje onoga to se izlae, objanjava, pa usled toga i prihvatanje zadataka i cilja uenja, a ne samo predmetnog sadraja zadatka. Dalje, dete je u stanju da se ne ponaa impulsivno i reaguje na neposrednu situaciju, ve da uzme u obzir ire okolnosti, tj. specifinost situacije, ono uvaava funkciju i ulogu uitelja i svoju ulogu uenika. Njegovo je ponaanje uslovljeno ukupnim kontekstom i podreeno je cilju (voljno-kontekstna komunikacija). Dete se orijentie ne samo na neposredne odnose sa odraslima, ne samo na trenutnu situaciju, ve i na svesno prihvaene zadatke, norme, pravila. Shvatajui uslovnost situacija dete u samoocenu unosi povratne informacije, razlikuje pojedine (vaspitne) postupke od opteg stava vaspitaa prema sebi. Ponaanja se intelektualizuju, postaju shvaena, a ta shvaenost (ili svest o...) omoguava pojavu voljnosti funkcija i ponaanja. Deje predstave o drugima Razvoj samosvesti, ja-koncepta, ima odluujuu ulogu i za graenje odnosa sa drugima i za predstave o drugima. Do sedme godine dominiraju spoljanje odlike, odnosno spoljanja taka gledanja - kako nas drugi opisuju. Analogno opisu sebe deca vide odlike drugih. Do sedme godine opisuju druge po fizikom izgledu i ponaanju. Kako 187

deca shvataju motive ponaanja drugih? Da li na ponaanje utiu postojane crte linosti i/ili nastala situacija? Petogodinjaci najvei znaaj pridaju situaciji. Nalazi ukazuju da sve do puberteta nije dovoljno formirano razumevanje psiholoke strukture linosti. Drugovi i druenje Od pete do sedme godine drug je onaj sa kojim se dete igra, ee via, koji blizu stanuje, iz istog je razreda, sa kojim deli slatkie; veze lako nastaju i lako se prekidaju. Odnos prema autoritetu Nalazi ukazuju da deca mlaeg uzrasta uglavnom nisu svesna uloge autoriteta. Zatim dolazi stadijum potinjavanja autoritetu. Na starijem uzrastu javlja se kompleksnije razmiljanje o autoritetu i dobrovoljnom saraivanju. Na uzrastu od 4 godine deca ne razlikuju nareenja kao instrukcije koje dolaze spolja. Saveti starijih i njihove sopstvene elje se podudaraju. Poev od 5-6 godine deca smatraju da linost koja se slui autoritetom ima nesporno pravo (nadmonost po poloaju, fizika snaga). Razvoj polnog identiteta Pravo poimanje polnih razlika zapoinje sa 5-6 godina. Zapaeno je da deca veoma rano znaju o socijalnim oekivanjima u odnosu na odreeni pol. Sa tri godine deca ve biraju "prigodne" igre i igrake; sa 4-5 godina razlikuju tipine poslove mukaraca i ena. Devojice preferiraju posao negovateljice ili uiteljice, a deaci policajaca ili pilota. Formiraju se stavovi o polnim stereotipijama: mukarac treba da bude krupniji, buniji, nezavisniji, pametniji; ene: sitnije, tie, vaspitanije, poslunije, saoseajnije. Meutim, sutinsko shvatanje mukih i enskih crta dolazi tek kasnije.

Razvoj emocija
U etvrtoj godini pojavljuju se emocije stida, zavisti, ponosa i prva estetska oseanja. Prepoznaje svoje emocije ljubavi, sree, besa, razoarenja. Nalazi ukazuju da deca u periodu ranog detinjstva imaju vie strahova nego odojad i maliani, a takoe vie nego deca u periodu srednjeg detinjstva. Neka deca u ovom periodu imaju omiljeni predmet. Omiljeni predmet je predmet (npr. igraka, odea), koji detetu nudi oseaj sigurnosti, kad je samo, i za vreme spavanja ga redovno uzima kod sebe u postelju. Predkolska deca imaju tekoa sa razumevanjem postojanja istovremenih emocija takoe u sluaju, kad ih sama doivljavaju. estogodinjak na pitanje, da li je neko istovremeno veseo i alostan, esto odgovara da to nije mogue (kau da je neko ili veseo ili alostan). Razvoj govora i sposobnosti predstavljanja u ranom detinjstvu detetu omoguavaju oblikovanje novih strategija za kontrolu nad emocijama, koje doivljavaju. Deca u 4-5 godini razumeju da ako se pojedinac prisea proteklih dogaaja da pri tome doivljava s njima povezane emocije. estogodinjak takoe objanjava, da e pojedinac, koji se prisea veselog dogaaja, time doiveti pozitivne emocije, meutim, ako je bio negativan dogaaj, koji izaziva negativne emocije, radije ga treba to pre zaboraviti. 188

Deca ovog uzrasta moraju takoe da naue, gde i kada je primereno svoje emocije izraavati. Detetovo razumevanje socijalnih pravila emocionalnog izraavanja protie u dva razvojna stupnja. U 3-4 godini ono to roditelji ne odobravaju prikriva, ali jo ne pravi razliku izmeu prave i pokazane emocije. U 5-6 godini poinju da prave razliku izmeu doivljavanja i izraavanja emocija, to im omoguava, da se u odreenim situacijama zatite pred ljutnjom ili podsmehom druge dece ili odraslih. Na ovom uzrastu pojavljuje se deje prosocijalno ponaanje. Sa pojavljivanjem prosocijalnog ponaanja kod dece se pozitivno povezuje sposobnost zauzimanja stanovita drugoga, koja sa detetovim razvojem raste i ukljuuje razumevanje emocija i emocionalnog reagovanja drugoga i razumevanje njegovih misli, motiva i namera (empatija). Pored prosocijalnog ponaanja kod dece ovog uzrasta javlja se i agresivno ponaanje. Razlikujemo verbalnu i telesnu (fiziku) agresivnost. U pogledu namere agresivnog ponaanja razlikujemo instrumentalnu agresivnost, ija je namera pridobijanje predmeta, privilegije ili prostora, i neprijateljsku agresivnost, ija je namera naneti tetu osobi ili predmetu. Odlike razvoja temperamenta u ranom detinjstvu Sve komponente temperamenta koje smo opisali kod maliana, ouvane su takoe u periodu ranog detinjstva. U ovom periodu poveava se prilagodljivost i istrajnost, a u padu su negativna raspoloenja i nivoi aktivnosti deteta. Na osnovu nalaza longitudinalne studije od tree godine do rane odraslosti (Caspi i sar., 2000 prema: Marjanovi i sar., 2004) klasifikovali su decu u pet homogenih tipova temperamenta: (1) Dobro prilagoen - brzo prilagoavanje na nove i neobine situacije, nepoznate ljude, prijateljski su, samosvesni, omiljeni, dobro kontroliu svoje emocije i ponaanje. (2) Tip temperamenta sa slabom kontrolom: impulsivana, rastresena, neistrajna, emocionalno labilna i nemirna deca. (3) Zatvoreni tip temperamenta: preterana kontrola, uzdrani, neinicijativni, plaljivi, pasivni. (4) Samosvesni tip temperamenta: brza prilagodljivost novim stvarima i situacijama, impulzivan, ima istraivaki stil i elju za uenjem novoga, ali slabije kontrole emocija i ponaanja nego kod prvog tipa temperamenta. (5) Uzdrani tip temperamenta: kombinacija osobina dobro prilagoenog i zatvorenog tipa temperamenta - uzdrani u socijalnim kontaktima i pri suoavanju sa novim situacijama. U poreenju sa nalazima kod maliana u prvom detinjstvu dobro prilagoeni (40%) su slini lako vaspitljivom tipu temperamenta; deca sa slabom kontrolom (10%) podseaju na maliane tekog temperamenta; zatvoreni (8%) su slini malianima sa sporom temperamentom. Autori naglaavaju da je upoznavanje osobina temperamenta kod dece znaajno zbog toga to kvalitet i intenzitet izraenosti pojedinih karakteristika temperamenta u ranom detinjstvu utie na karakteristike detetovih socijalnih odnosa sa roditeljima, srodnicima i vrnjacima. Naeno je da deca razliitog temperamenta takoe razliito tumae iste situacije i na njih razliito reaguju. Pored toga odreene crte temperamenta (panja, istrajnost i rastresenost) povezane su i sa optim saznajnim delovanjem i 189

razvojem govora kod dece. U ranom detinjstvu su prilagodljivost i paljivost/istrajnost u pozitivnoj korelaciji sa verbalnim sposobnostima dece.

Razvoj linosti u ranom detinjstvu

Razvoj svesti o sebi Na uzrastu izmeu etvrte i este godine javljaju se jo dva aspekta samosvesti: proirenje sebe i slika o sebi. Izmeu tree i etvrte godine dete tei da se takmii i nadmaa druge - javlja se potreba za samopotovanjem i pohvalama. Uz to se javlja i oseanje posedovanja, vlasnitva. Doivljaj vlastitosti se prenosi sa svog tela i sebe i na svoja odela, igrake, bliske osobe. Dete voli da kae: "Moja mama... moj tata... moj auti..." U interakciji sa okolinom dete saznaje kakvo je ono, ta roditelji oekuju od njega i poredi to sa svojim ponaanjem. Na taj nain se stvara poetna, rudimentirana slika o sebi - jer dete jo ne zamilja kakvo bi i ta bi elelo da bude. Pred polazak u kolu javlja se kriza sedme godine - iji je ishod da dete postaje svesno svoje socijalne uloge, javlja se socijalno ja. Meutim, po miljenju ruskih psihologa, taj nivo samoocene i ocene uloga drugih je slian spontanim pojmovima. A to znai da nema jo dubljih uoptavanja, kritike samoocene - vie je u pitanju samooseanje, intuitivno saznanje. Ali i to je dovoljno za preuzimanje uloge aka u sedmoj godini, odnosno za shvatanje uloge uitelja. Prikaz linosti pomou petofaktorske sheme Ve smo kod prvog detinjstva ukazali da su istraivai razvili tzv. pristup slobodnih opisa za prouavanje individualnih razlika linosti dece. Opise daju referentne osobe (roditelji, vaspitai). Rezultati analize takvih opisa su pokazali da je mogue veinu opisa dece razliite starosti razvrstati u petofaktorsku shemu iju strukturu prikazuje tabela 13. Sa slobodnim opisima su procenjena i deca od 4-6 godine. Naeno je da su ekstravertnost i saradljivost najizraenije karakteristike, ali sa neto manjim ueem nego kod maliana. Sa uzrastom predkolske dece sve vie dolazi do izraza one karakteristike linosti, koje se povezuju sa dimenzijom savesnosti. Ovo naroito dolazi do izraaja u opisima dece od njihovih vaspitaica. U novija istraivanja neki autori su se bavili faktorskom strukturom linosti predkolske dece, koja se odslikava kroz ocene odraslih, koji ocenjuju decu na razliitim bipolarnim skalama procene ili na upitnicima linosti za decu. Nakon prvih studija na uzorcima predkolske i kolske dece ukazuju na rani razvoj strukture deje linosti od etvorofaktorske ka petofaktorskoj kod uenika. Kod dece od 4-6 godina naeni su faktori: (1) savesnost-intelekt/otvorenost, (2) ekstravertnost, (3) saradljivost, (4) emocionalna (ne)stabilnost (vidi tabelu 24).
Tabela 24: Prikaz razvoja faktorske strukture linosti u detinjstvu (prema: Zupani, 2002)
1-3 g 3-5 g 5-7 g 7+ g

Intelekt-Otvorenost Ekstravertnost Omiljenost Emocionalna stabilnost

Intelekt-Otvorenost /Savesnost Ekstravertnost Socijalna prilagodljivost Emocionalna stabilnost/ Omiljenost

Intelekt-Otvorenost /Savesnost Ekstravertnost Saradljivost Emocionalna stabilnost

Intelekt-Otvorenost Savesnost Ekstravertnost Saradljivost Emocionalna stabilnost

190

Od sedme godine, kod kolske dece, pojavljuje se svih pet faktora u strukturi linosti. U tabeli 25 prikazana je struktura linosti kolske dece sa po tri crte za svaku dimenziju kao i u tabeli 13 kod petofaktorske eme za prvo detinjstvo. Uporedna analiza ukazuje da su se sa uzrastom crte pojedinih dimenzija znaajno promenile.
Tabela 25: Prikaz glavnih dimenzija u Petofaktorskom sistemu sa po tri crte za svaku dimenziju (Little i B. Wanner, 1998).)
Ekstravertnost Saradljivost Savesnost Emocionalna stabilnost Otvorenost/ intelekt

ekstravertnost introvertnost ivahnost

empatija/simpatija pruanje pomoi prosocijalnost

urednost trud istrajnost

opta nervoza inferiornost socijalna briga

radoznalost saznajna osetljivost reavanje problema

191

192

DEJA IGRA
Osobenosti igre kao delatnosti
"Igra je ozbiljno zanimanje" aenko i Lavrentjeva Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofiziki razvoj deteta. Igra se po svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutranje potrebe deteta - odlikuje je spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta. Karakteristike, smisao, vrednosti i sutina igrovne aktivnosti sadrane su u odreenjima igre autora koji su je izuavali. "Igra predstavlja zonu narednog razvitka deteta. U igri je dete uvek vie od svog prosenog uzrasta, za glavu vie od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadri u sebi, kao u fokusu lupe, sve tendencije razvoja" (Vigotski, 1996). "Igra se moe definisati kao dobrovoljna i esto spontana aktivnost najrazvijenijih ivotinjskih organizama i oveka, kojoj nije svrha podmirivanje ivotnih potreba, ve rekreacija, uenje, troenje vika energije" (Furlan, 1981). "Igra je voljna aktivnost koja se vri bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uivanjem ili oekivanjem uivanja. (U izvesnim elementima u igri moe da se ne uiva) " (Ingli i Ingli, 1972). Razvojni psiholozi posveuju veu panju igri tek od tridesetih godina dvadesetog veka. Igra je privukla panju ne samo zato to je ona dominantna aktivnost deteta, ve zato to je povezana sa fizikim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem linih osobina. Igra doprinosi tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja obrazaca odraslih i njihovo menjanje - jer bi u suprotnom ponaanje bilo stereotipno ili haotino. Uei nametnute obrasce ponaanja dete ovladava postupcima koje e ponavljati, meutim, uvodei u njih odreene promene dete razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobliava svoju individualnost. U igri dete podraava odrasle ali na svoj sopstveni nain u kome standardne obrasce ponaanja "igra" na nain koji proizilazi iz njegovog bia - i kako mu obino nije doputeno u odnosima sa odraslima. Otuda i znaaj igre za deji stvaralaki odnos prema ivotnoj sredini.

Teorije igre
Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troi "viak" energije (Spenser, iler). Meutim, ovakvo odreenje igrovne aktivnosti vie se odnosi na igru odraslih. Stenli Hol je pokuao da na igru primeni princip da je "ontogeneza rekapitulacija filogeneze". Meutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca "proigravaju" aktivnosti i uloge osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni ivot, "nekorisne delatnosti predaka". Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan ivot. Gros smatra da ima isto toliko igara koliko ima i nagona (npr. lov, borba, ljubav i dr.). Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu: da dete u igri usavrava i fiksira novosteene funkcije. Polazei od ove najoptije karakteristike Gros je naziva teorijom treninga ili samovaspitanja. 193

Po shvatanju Klapareda igra je aktivnost u kojoj dete ispoljava tenje za sveobuhvatnim razvojem. Najbitniju odliku igre Klapared vidi u fikciji. Aktivnosti koje nisu mogue u stvarnom ivotu dete skree u fikciju koja mu "prua mogunost da za trenutak ostane pri onome to ga najivlje interesuje i onda kada to ne moe postii ako se oda ozbiljnoj delatnosti" (Claparde, 1916). Prema Pijaeovom shvatanju "sutina igre je asimilacija ili primat asimilacije nad akomodacijom". Pijae smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnoteu neophodno da "raspolae delom aktivnosti ija se motivacija ne sastoji u prilagoavanju stvarnosti, ve naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni". Pijae, dakle, igru izuava kao razvojni fenomen u sklopu opteg, a posebno kognitivnog razvoja. On razlikuje etiri kategorije igre, to su: (a) funkcionalna igra ili "igra vebe" koja je prvobitni oblik igre koji se javlja na senzomotornom nivou; (b) simbolika igra koja dostie svoj vrhunac izmeu 2-3 i 5-6 godine i ona je jedan oblik reprezentacije u preoperacionom miljenju; (c) igra sa pravilima zamenjuje simboliku igru i ona napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta; (d) uporedo sa simbolikom igrom razvijaju se konstrukcione igre, koje su na poetku razvoja proete ludikim simbolizmom ali kasnije tee da predstavljaju prave adaptacije ili reenja problema i zato ih tada i oznaavaju kao stvaralake igre (Pijae, 1990). Teorija igre ruskih psihologa povezana je sa uenjem Vigotskog, kulturno-istorijskom teorijom razvoja. Razradili su je Leontijev, Zaporoec, Elkonjin i brojni drugi autori. Ovo shvatanje se moe ilustrovati sledeim tezama: igra je u svojim osnovnim oblicima istorijska pojava; nastala je sa izmenom poloaja deteta u sistemu drutvenih odnosa; igra se moe povezati sa alomorfnim razvojem: dete je od poetka ivota okrueno predmetima koje je stvorio ovek; ti predmeti i pomagala imaju razraen nain upotrebe i ovladavanja i to dete ui u zajednikim aktivnostima sa odraslima a zatim u igrama uloga koje su socijalna pojava po svojoj prirodi, poreklu i sadraju; igra je povezana sa osnovnim procesom razvoja u predkolskom uzrastu: motivacionim, stavljanjem u poziciju suigraa, razvija (samo)kontrolu ponaanja; Vigotski smatra da se igra uloga kree ka igri s pravilima i razvoju unutranjih psihikih procesa. Prema Elkonjinu razvijeni oblik igre uloga sadri: a. sadraj i sie; b. ulogu s pravilima; c. igrovnu aktivnost koja ima uslovni, uopten i saet karakter; d. igrovne predmete koji uslovno zamenjuju realne predmete; e. razvijen sistem realnih odnosa meu uesnicima i igrakama. Psihoanaliza ne pridaje poseban znaaj igri. Frojd igru koristi za otkrivanje unutranjih konflikta - jer polazi od svoje osnovne teze da je svako ponaanje odreeno impulsima ida i ega. Igra se koristi i kao terapeutsko sredstvo. Po psihoanalitikoj teoriji dete pribegava igri jer u njoj vlada "princip zadovoljstva" a u stvarnosti "princip realnosti" pa id pre moe da ispuni elje u igri. Dete u igri moe da ponavlja i neprijatne doivljaje sa tenjom da redukuje tenziju aktivnim ovladavanjem konfliktnom situacijom, odnosno anksioznou. Igra ima kreativnu funkciju u nastojanju deteta da stvori svoj sopstveni svet u kome su objekti rasporeeni na nov nain. U igri se aktivira organizam i sama ta igrovna aktivnost detetu priinjava zadovoljstvo. Prema psihoanalitiarima u dejoj 194

simbolikoj igri veza izmeu znaka i oznaenog za dete ostaje skrivena, u dubljim nesvesnim slojevima. Neobihejviorista Berlajn igru povezuje sa radoznalou, manipulacijom i eksploracijom - a tada su motivacione komponente unutranje (intrizine) i nisu izvedene iz homeostazikih i socijalnih potreba, ve "ponaanja i aktivnosti manipulacije i eksploracije same sebe i potkrepljuju" ali istovremeno razvijaju iskustvo i sposobnosti za adaptivno ponaanje. Etoloki pristup je usmeren da odredi bioloki znaaj igre u filogenezi i ontogenezi. Za etologe je igra samo na prvi pogled "nesvrsishodna". injenica da se ona javlja kod mladunadi koja ne nasleuju gotove obrasce ponaanja moe biti dovedena u vezu sa potrebom da se ti obrasci ue: istrauju, isprobavaju i konstruiu u nova sloenija ponaanja - u najmanje rizinoj situaciji kakva je igra. I etolozi povezuju igru sa potrebom zadovoljenja radoznalosti, manipulacije i eksploracije - ali i socijalnom organizacijom ivota.

Odlike igre
ta je igra? Ivi (1981) daje est osnovnih obeleja igre: aktivnost koja se ispoljava u vidljivom praktinom ponaanju koje se moe objektivno posmatrati; samostalnost - za razliku od ostalih praktinih aktivnosti u igri odrasli daju detetu punu samostalnost; autotelinost - igra poseduje vlastite izvore motivacije, igra se izvodi sama radi sebe, dete je vie usmereno na proces igre nego na rezultat igrovne aktivnosti (motiv deteta koje slae kocke je vie da gradi kulu nego da napravi kulu); divergentnost - svojstvo koje ukazuje da se igrovna aktivnost moe razvijati u razliitim smerovima - dete moe isprobavati igrake i igrovnu situaciju, a moe u igri probati kombinacije u kojima dolaze do izraaja njegove razliite mogunosti; ovo svojstvo ini igru fleksibilnim i kreativnim ponaanjem; u igri s pravilima moe biti vie reenja ali ona se dele na pravilna i nepravilna; ekspresivnost - je svojstvo koje ukazuje da u igri dete izraava unutranje potrebe; igra pokazuje ono to dete doivljava u tom trenutku, jer igra angauje celokupnu deju linost; fikcija - imaginativnost, stvaranje iluzornog plana, to je obeleje simbolike igre.

Oblici igre
Sa razvojnim uzrastom se menjaju razvojni oblici igre. U prvoj godini, u funkcionalnoj igri, preovlauju aktivnosti dejih funkcija a ne karakteristike materijala ili izraajnost igraaka. Odlike funkcionalne igre su: - do 6 m pokreti tela; - od 6 m do kraja prve godine funkcionalna igra rukama; - na poetku druge godine, posebno kad prohoda dete "istrauje" okolinu, veba hvatanje i bacanje predmeta; - u periodu 1;6 godine do 2;0 godine dete pokazuje interesovanje za igrake i drugu decu; javlja se recepcijska igra i igra mate i dramatizacije - igre uloga (3;0 g); - u 4 godine poinje stvaralaka igra i igra u grupi od 2-3 dece; 195

- u 5 godini dete privlai graenje i oblikovanje i igra van kue; - u periodu 6 - 8 godine preovlauju stvaralake igre i igre s pravilima, sportske igre, receptivne i izvoake igre. Sa uzrastom se smanjuje broj igara i ukupno vreme provedeno u igri. Na to utiu razvojne karakteristike ali i raspoloivo vreme, jer poinje kolsko doba. Meutim, sa uzrastom se poveava vreme provedeno u specijalnoj igri. Na to utiu promene u motivaciji, pojava preferencije odreenih igara. Sa uzrastom i pojavom igre sa pravilima igra se, iako je u poetnim oblicima bila neformalna aktivnost, sve vie formalizuje - od spontane igre postaje aktivnost sa krutim pravilima. Didaktike igre smiljaju odrasli (vaspitai) radi njihovog formativnog uticaja. Karakteristike ovih igara su to se u njima stvaraju potrebni uslova za primenu razliitih znanja, reavanje problema koji podstiu intelektualni razvoj, pomau socijalizaciji deteta. Otuda ove igre imaju element uenja. Osnovne njihove komponente su: sadraj (zadatak: uporeivanje i izbor, pamenje i reprodukovanje, biranje predmeta po zadanoj oznaci, konstruisanje); cilj (razvijanje opaanja, razvijanje govora, miljenja, snalaljivosti); pravilo igre (podela uloga, nain reavanja i redosled reavanja problema) aktivnost igre (organizacija aktivnosti u kojoj se detetu preputa da rei i uradi ono za ta je sposobno - zadre afilijativne karakteristike igre i postignu razvojni efekti). Tradicionalne igre imaju slinosti sa didaktikim igrama po svojim razvojnim efektima. To su obino grupne igre, koriste prirodan materijal (igrake esto prave sama deca), imaju osmiljena pravila, zahtevaju (razvijaju): spretnost, snalaljivost, okretnost, samostalnost, govornu vetinu, panju, matu, istrajnost, uvaavanje partnera. Stare igre imaju izvanrednu vaspitnu vrednost, to je bio razlog da nai razvojni psiholozi provedu akciju njihovog sakupljanja, beleenja i reafirmisanja, uvoenjem u repertoar dejih igara u predkolskim ustanovama.

Deje igrake
Razvoj igre se odvija u skladu sa razvojem sposobnosti deteta. Osnovu deje igre ine igrake, koje igri daju ideju i sadrinu. Igraka je svaki predmet kojim se dete igra. Igraka je vie od sredstva igre; dete igrake personofikuje - pa je ona njegov verni pratilac i pravi drug u igri. Igrake se obino klasifikuju po njihovoj osnovnoj funkciji, po zahtevima uzrasta i za razliite vrste igre. Po funkciji igrake se mogu razvrstati u: - igrake za razgibavanje i razvijanje spretnosti; - igrake za milovanje; - igrake i sredstva za igru uloga; - igrake za konstrukciju; - igrake za drutvene igre; - prigodne igrake koje deca sama prave. Igrake treba da budu usklaene razvojnom stupnju. Pri tome dobra igraka treba da je: bezopasna, skladnog oblika, funkcionalna, postojana, sadrajna, prigodno obojena, primerene veliine, da zadovoljava higijenske i estetske zahteve. Igrake podstiu razvoj ako nude razne mogunosti za igru, ako zahtevaju od deteta kretanje, spretnosti, 196

posmatranje, uporeivanje, samostalno uobliavanje, zajedniku igru i saradnju. Deje igrake su onoliko dobre koliko pomau ukupan razvoj i razvoj kreativnosti linosti. Dete ne treba pretrpati igrakama - javie se zasienost. Uzrast i igrake - prva godina: sopstveno telo, igrake ivih boja koje proizvode zvuk, plivaju...; - druga godina: kolica, zvune igrake, kocke, pesak i pribor, jednostavne slikovnice; - trea godina: automobili, tricikl, konj za ljuljanje, materijal za oblikovanje, igrake od gume, delovi odee za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice...; - 4 - 7 godine: bicikl, mehanizovane igrake, plastelin, materijal za graenje, crtanje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije... - kolsko doba: lopte, muziki instrumenti, komponente za konstruisanje, aparati, zbirke, TV, video, raunar...

Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo

U igri se ispoljava detetov unutranji psiholoki svet. Meutim, psiholoki mehanizmi deteta ukljueni u igru mogu biti ispoljeni simboliki - otuda potreba da ih tumai strunjak. Dete u igri moe da "abreaguje" svoje strepnje i agresiju, pa je igra i terapeutsko sredstvo ako je, opet, usmeravaju strunjaci. Terapija igrom moe biti pojedinana i grupna, sa primenom aktivnog ili pasivnog postupka. U procesu igre strunjak dobija uvid u izvore, uzroke koji su doveli do smetnji. Nakon toga kroz razne situacije igrovnih aktivnosti nastoji da dovede dete do izlaza iz tekoa.

197

198

DEJI CRTE
Crtanje je, kao i igra, jedna od najznaajnijih potreba deteta i jedna od osnovnih formi dejeg izraavanja. I razvoj crtanja povezan je sa dejim ukupnim, a posebno intelektualnim razvojem. Prema Pijaeu crte je oblik semiotike (simbolike) funkcije koji se nalazi na pola puta izmeu simbolike igre i mentalne slike. Kao i simboliku igru crtanje odlikuje autotelizam a sa mentalnom slikom crte deli napor imitacije stvarnosti. U aktivnosti crtanja mogu se izdvojiti odreene razvojne faze, koje su u skladu sa ukupnim psihikim razvojem deteta.

Stadijumi razvoja dejeg crtanja

krabanje (2 - 3 g) U drugoj godini dete ve poinje sa krabanjem. To je motorna aktivnost i desnom i levom rukom koju pobuuje rezultat: olovka ili bojica ostavlja tragove na hartiji to privlai deju panju i ono se, u stvari, tako igra (slika 75).
Slika 75: krabanje

"Produkti" krabanja nemaju oblika, nepravilni su i bez sadrine - ponekad se moe dogoditi da dete sluajno postigne crte - da "nakrabano" na neto lii ("sluajni realizam"). Dete saoptava ta je nacrtalo, iako to to ono imenuje drugi esto "ne vide" (slika 76).
Slika 76: "Sluajni realizam"

U jednom ogledu deci je dato shematski nacrtano lice oveka (slika 77 A) i od dece traeno da reprodukuju crte. Rezultat crtanja dece od 16 meseci bila je "krabotina". Na uzrastu od 20 meseci dete uspeva da nacrta zatvorenu krivu, ali nacrtano ne lii na krug. Dete od dve godine pokuava da nacrta krug a dete od 30 meseci uspeva da nacrta lice koje ima oi, nos i usta (slika 77 B). 199

Slika 77: Crtei (po uzoru) dece razliitog uzrasta (prema: Mussen et al., 1984)

Simboliko crtanje (3 - 7 g) Na ovom uzrastu dete ve govori o svojoj nameri da e neto da nacrta. Dete crta predmete onako kako ih doivljava - u likovnom izrazu povezani su delovi koji u stvarnosti ne idu zajedno. Simboliko crtanje odlikuje: intelektualni realizam - dete crta prema seanju, shematizovano, crte prua konceptualna svojstva modela, ono to prema njemu osea a zanemaruje trenutno opaanje. Na primer, dete e ako traimo od njega da nas nacrta napraviti crte koji je na stadijumu "glavonoca" - krug predstavlja glavu a iz njega su povuene dve tanke crte koje oznaavaju noge (nema vrata, ruku i trupa, slika 78 a i b); deca od 3 g uspevaju da sastave ljudsku figuru od elemenata (79a) - ali i nakon toga crtaju punoglavca (79b). Tek kasnije se pojavljuju oi, zatim se, sa uzrastom, diferenciraju ostali delovi (videti u prilogu norme koje daje Gudinaf. str. 200);
Slika 78: Deje simboliko crtanje ("glavonoac")

veliine i boje zavise od dejeg raspoloenja a ne od stvarnih svojstava predmeta u stvarnosti; na crteu se istie ono to je za dete znaajno; 200

Slika 79: Dete sastvlja ljudsku figuru od elemenata a zatim crta punoglavca (prema: Koks, 2000)

Slika 80: Ako odrasli nastoje da dete nacrta i telo - ona ga dodaje - crta na glavi (b) prema: Koks, 2000)

nacrtani modeli su bez vizuelne perspektive i sa "rendgenskim" nainom prikazivanja: lice vieno iz profila ima i drugo oko, konjaniku se noga vidi kroz konja, haljine i zidovi su "providni"... (slika 81).
Slika 81: "Rentgenski" nain prikazivanja

Vizuelni realizam (8 - 9 g) Sad je profil dobro nacrtan, skriveni delovi se ne vide iza zaklona; objekti se u zadnjem planu postepeno smanjuju. Meutim, realistiko crtanje se postupno razvija. Crte je dinamian ali nedovoljno strukturiran. U prvom planu je novo saznanje. Dete 201

dinamike aktivnosti prikazuje sledom slika - stripom. Jo povremeno dominira emocionalni faktor - vee dimenzije privlanijih objekata, produena ruka koja neto treba da dohvati... Povremeno se javi i "rendgenski" nain prikazivanja. Ali u crteu se pojavljuje reverzibilnost - dvojna socijalna i prostorna perspektiva. Realistiki crte (od 10 g) Izmeu 9 - 10 godine crtei imaju logiki smisao; realne slike prikazane su iz razliitih uglova, u razliitim meusobnim odnosima. Pijae ukazuje na nalaze da deca od 9 - 10 godina mogu da unapred oznae horizontalni nivo vode u bokalu koji se naginje u razliitim pravcima, to ukazuje na sklad izmeu razvoja crtea i intelektualnog razvoja. Objektu se pristupa analitiki i prikazuje se "kakav jeste" sa perspektivom i dubinom ime se potpuno ovladava izmeu 12 - 14 godine. Vigotski istie da odrasli u svim fazama treba da podstiu deje crtanje, jer kroz tu aktivnost ono dolazi do novih saznanja i doivljavanja. To initi u skladu sa dejim stupnjem razvoja (uenje o aktuelnoj - narednoj zoni razvitka). Za prevazilaenje tekoa, ali i za dodatni rad sa talentovanim, dragocena je pomo likovnog pedagoga.
Slika 82: Crte darovitog uenika (8. g, prema: Kornilovu, 1933)

Kako se sa uzrastom razvija crtanje ljudske figure u akciji

Slika 83: Razvoj crtanja ljudske figure u akciji (prema: Koks, 2000)

Uzrasne razlike u sposobnosti dece da modifikuju svoje figure da bi ih prikazali kako se savijaju da podignu loptu (slika 83): (a) oko 4. godine figure i lopta su prosto jedna uz drugu; (b) jedna ruka je izduena; (c) ili je lopta postavljena vie ka gore; (d) oko 6. ili 7. godine figura je jo uvek kruta ali su ruke postavljene postrance; posle 7. godine figura je savijena u kolenima ili struku i usmerena lopti.

202

Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo

Kao i igrovna aktivnost i crtanje moe posluiti kao dijagnostiko sredstvo za upoznavanje deteta: (a) linosti i (b) stepena intelektualnog razvoja; crtanje se koristi i kao terapijsko sredstvo.
Kao primer dijagnostikog sredstva navodimo Gudinaf test crtanja "ljudske figure" (norme za period 3 - 12 godina): glavonoac (3 g), glavonoac sa oima (4 g), plus trup i noge (5 - 6 g), pojavljuju se ruke (7 g), ui i stopala (7 g), delovi povezani u celinu (8 g), eir (8 g), na crteu figure razlikuje se pol (9 g), nacrtan je prirodan oblik prstiju (10 g), detalji na odei (11 g), osoba ima tap, torbu i druge predmete (11 - 12 g). Slika 84: Ljudska figura (dete 5 g, prema: Koks, 2000)

Petogodinja devojica koja je nacrtala ovu figuru ima rezultat koji je u granicama proseka intelektualne zrelosti za njenu uzrasnu grupu. I devojica, stara 9 godina i 6 meseci, koja je nacrtala oveka slika 85 ima rezultat koji je u granicama proseka intelektualne razvijenost za njen uzrast.
Slika 85: Crte ljudske figure (9; 6)

Tvrdi se da je nedostatak ruku na crteu 80 koji je nacrtao deak star 6 godina i 10 meseci indikacija emocionalne neprilagoenosti - plaljivosti. 203

Slika 86: Crte ljudske figure (6; 10, prema: Koks, 2000)

Znaaj nastavnika/pedagoga u razvijanju crtanja ilustruje Koks (2000) slikom 87 na kojoj su prikazani radovi studenata nastali pre /levo/ i posle /desno/ instruktae.
Slika 87: Crtei pre i posle instruktae

204

DECA U VRTIU
Kod nas i u svetu uraeno je vie istraivanja kako vrti kao predkolska institucija utie na razvoj deteta, ali po tom pitanju nema potpune saglasnosti. To ne iznenauje jer nalazi pokazuju da su vrtii razliito organizovani, imaju razliite programe, nemaju isti broj dece u grupi, neki imaju vei naglasak na uvanju a drugi na edukaciji dece. Meutim, istraivanja su potvrdila da vrtii koji poseduju visok kvalitet predkolskog vaspitanja podstiu deji razvoj, to se ispoljava u veoj zrelosti te dece za polazak u kolu i kolskoj uspenosti, nego kod vrnjaka koji nisu pohaali vrti. Ovi nalazi su uticali da veina evropskih drava razvija strategije, kako u vrtie ukljuiti to vei procenat dece.
Kvalitet predkolskog vaspitanja u vrtiu

Indikatore sa kojim moemo oceniti kvalitet predkolskog vaspitanja u vrtiu istraivai najee svrstavaju u nekoliko glavnih nivoa: (a) procesni i (b) strukturni i (c) posredni (tabela 26) a svaki od njih ima svoja podruja aktivnosti.
Tablela 26: Indikatori za ocenu kvaliteta rada vrtia

NIVO PROCESNI

STRUKTURNI POSREDNI

PODRUJE Planiranje kurikuluma Izvoenje kurikuluma Dete u procesu izvoenja kurikuluma Rutinske aktivnosti Organizacija rada i ivota u vrtiu Prostor i materijalna opremljenost Saradnja sa drugim institucijama Saradnja sa porodicom Saradnja zaposlenih Profesionali razvoj i zadovoljstvo zaposlenih

Procesni nivo ukljuuje pokazatelje koji opisuju planirani i realizovani program vaspitanja. Pokazatelji kvaliteta u tom podruju su izvedene programske aktivnosti i njihovi efekti: igra i rutinske aktivnosti, uenje i dobijanje novih iskustva i znanja, razvoj dejeg govora i komunikacije, emocionalni i socijalni razvoj. Strukturni nivo je pokazatelj objektivnih uslova i mogunosti, u kojima protie predkolsko vaspitanje u vrtiu, npr. vreme rada vrtia, vrste programa u pogledu na vreme i trajanje. Posredan nivo se odnosi na nivo obrazovanja strunog osoblja, njihovo zadovoljstvo na poslu, saradnja meu vaspitaicama, oblici i naini saradnje sa roditeljima. Kvalitet predkolskog vaspitanja zavisi od broja dece u grupi. Preporuuje se sledei odnos odrasli deca u grupi: 1 : 4 za decu do 12 meseci starosti; 1 : 6 za decu od 12 do 23 meseca starosti; 1 : 8 za decu staru 24 do 35 meseci; i 1 : 15 za decu staru od 36 do 71 meseca. Za procenu kvaliteta rada vrtia koriste se upitnici i skale koje sastavljaju eksperti za ovu oblast a popunjavaju ih zaposleni (vaspitai, rukovodioci) i roditelji. Nakon analize 205

procena rada vrtia odreuje se nacrt i mehanizmi za poboljanje kvaliteta, na podrujima na kojima su slabosti, i ouvanje kvaliteta na podrujima, koja su ocenjena kao kvalitetna.

Prilagoavanje odojeta i maliana vrtiu

Ukljuivanje odojeta odn. maliana u vrti je povezano sa prekidom afektivne vezanosti dete majka pa je Bolbi savetovao da se to ini tek od tree godine. Meutim, u poslednjim decnijama rezultati empirijskih istraivanja su ukazali da na prilagoavanje vrtiu ne utie samo uzrast deteta, ve brojni drugi znaajni inioci: kvalitet vezanosti u porodici, kvalitet odgoja u vrtiu i meusobna inerakcija ovih faktora. Vreme koje dete provodi u vrtiu je takoe vaan inilac. Neki istraivai su u longitudinalnim ispitivanjima potvrdili pozitivnu povezanost meu duinom vremena, koje su odojad odn. maliani proveli u vrtiu, i kolske uspenosti na mlaem kolskom uzrastu. Jedan od faktora je i nivo separacione anksioznosti kod roditelja. Nalazi istraivanja na uzorku roditelja ija su deca bila stara od 6 do 86 meseci, ukazuju da sa uzrastom dece opada anksioznost separacije. Pri visokom stepenu anksioznosti odvajanja kod majke istraivai belee odsutnost sigurne vezanosti odoje majka. Kada je u pitanju kvalitet vezanosti sigurna vezanost je pozitivni inilac ukljuivanja odojeta odn. maliana u vrti. Vezanost se uspostavlja meu odojetom i onom osobom, koja je u intenzivnoj interakciji sa njim, sa njim razgovara, miluje ga, igra se. U obimnoj amerikoj studiji praen je razvoj dece uzrasta izmeu 6 i 36 meseci, u vrtiu i u porodici. Istraivai su deji saznajni i govorni razvoj uzeli kao zavisne varijable i ocenjivali ih sa psiholokim mernim instrumentima. Nezavisne varijable su bila podruja koja odreuju kvalitet vrtia (interakcija vasptaica - dete, uestalost pozitivnog reagovanja i govornih podsticaja, vrsta programa koja je realizovana, provedeno vreme u vrtiu). U porodici nezavisne varijable su bile karakteristike majke (posebno njen renik i kako podstie detetov saznajni razvoj) i kvalitet ivljenja u porodici. Rezultati istraivanja pokazuju: da je kvalitet vrtia umereno i dosledno povezan sa dejim saznajnim i govornim razvojem; da vii kvalitet vrtia moe da utie na vii kvalitet odnosa meu roditeljima i decom; da postoji pozitivna veza kvaliteta porodinog ivota i kvaliteta interakcije majka dete; da duina vremena, koju deca provode u vrtiu, sama po sebi ne utie na saznajni i govorni razvoj - promene zavise od kvaliteta vrtia; da su deca, koja su u vrtiu od estog meseca starosti i izloena su pozitivnim podsticajima vaspitaice i estim govornim interakcijama, dostigla vie rezultate na saznajnom i govornom iskustvu nego njihovi vrnjaci, koji nisu bili ukljueni u vrti; rano ukljuivanje dece u vrti moe imati negativan uinak na detetov razvoj i uenje samo ako je povezano sa drugim rizinim iniocima. Nalazi istraivanja pokazuju da su se odojad na vrti (jasle) prilagodila posle tri nedelje kontinuiranoga pohaanja, u drugoj godini starosti (mlai maliani) za to im je bilo potrebno neto due vreme nego u treoj godini (stariji maliani). Mlai su se za vaspitaicu vezali neto bre nego stariji maliani. Maliani majki, koje su po ukljuivanju 206

u jasle doiveli intenzivan stres zbog odvajanja, tee su se i due prilagoavali na jasle nego maliani majki, koje su doivele manji stres.

Prilagoavanje vrtiu dece ranog detinjstva

Istraivanja ukazuju da je i kod dece koja se u vrti ukljuivala posle tree godine starosti, za prilagoavanje vrtiu i socijalni razvoj najznaajaniji kvalitet vrtia, u koji je ukljueno. Deo dece, koja su bila ukljuena u prvu fazu istraivanja, su autori ponovo ispitali etiri godine kasnije i utvrdili, da su deca, koja su ukljuena u kvalitetne vrtie, takoe nakon etiri godine, bila socijalno kompetentnija, empatinija i zadovoljnija nego njihovi vrnjaci, koji su bili ukljueni u manje kvalitetne vrtie. Rezultati veine istraivanja, u kojima su se istraivai bavili sa prouavanjem uticaja vrtia na detetov saznajni razvoj, potvruju pozitivan uticaj naroito vrtia visokog kvaliteta na razvoj miljenja i govora, i to bez obzira na detetovu porodinu sredinu. Rezultati istraivanja, koje je u slovenakim vrtiima izveo Horvat (1986), koji je merio uticaj predkolskog vaspitanja u vrtiu na detetov intelektualni razvoj, ne potvruju neke ranije nalaze o pozitivnom uticaju vrtia. Nezavisne varijable, koje je uvaavao pri sastavljanju uzorka, bile su ukljuenost dece u vrti (tri grupe dece: dece koja su bila ukljuena u vrti odmah po zakljuivanju porodiljskog odsustva; deca koja su bila ukljuena u vrti od pete godine pa dalje; deca koja su poseivala samo skraenu pripremu za kolu) i socioekonomski status porodice (roditelji dece sa viim odn. visokim, srednjim i niim obrazovanjem). Intelektualni razvoj kao zavisnu varijablu je merio sa vie psiholokih instrumenata. Deca su bila u vreme testiranja stara 6;7 godina. Rezultati, koje je dobio autor, pokazuju, da izmeu dece, koja su bila vremenski razliito ukljuena u vrti i dece, koja nisu pohaala vrti, nema znaajnih razlika u saznajnim kompetentnostima. Dobijeni rezultati isto tako nisu potvrdili kompenzacijski uinak vrtia na decu, iji roditelji imaju nie obrazovanje deca roditelja sa niim obrazovanjem su dostigla najnie rezultate pri merenju intelektualnih sposobnosti, i to bez obzira na uzrast, pri kome su bila ukljuena u vrti. Autor smatra da njegov pristup ima prednost nad eksperimentalnim istraivanjima jer se bavio prouavanjem povezanosti izmeu postojeeg sistema predkolskog vaspitanja i kognitivnog razvoja dece. Marjanovi (1990) je nekoliko godina kasnije na slovenakom uzorku utvrivala uticaj vrtia na govorni i misaoni razvoj dece na uzorku uzrasta 3, 4, 5 i 6 godina; u svakoj grupi je polovina dece, koja su vrti pohaala od osmog odn. desetog meseca i dalje, i polovina dece, koja su u vrti pola tek u godini, kada je poelo istraivanje, a do tada su o njima brinuli kod kue. Roditelji sve dece su imali srednjokolsko obrazovanje. Autorka je govorni razvoj merila sa skalom govornog razumevanja i izraavanja a saznajni razvoj sa Pijaeovim zadacima. Rezultati ukazuju, da u prvoj uzrasnoj grupi (3g) na govornom testu nema znaajnih govornih razlika meu decom, koja su bila u vrtiu , i onom kod kue, pri misaonim zadacima su znaajno vie rezultate postigla deca, koja su do tree godine starosti bila kod kue. U drugoj grupi (4g) su na govornoj lestvici znaajno vie rezultate postigla deca, koja su pohaala vrti, isto u treoj i etvrtoj uzrasnoj grupi. Razlike u grupama dece u vrtiu i onima kod kue su bile izrazite na podskali govornog izraavanja. Deca druge starosne grupe, koja su pohaala vrti, su dostigla znaajno vii rezultate takoe i u zadacima miljenja, dok u treoj i etvrtoj starosnoj grupi nije bilo statistiki znaajnih razlika meu rezultatima, koje su postigla deca, koja su bila u vrtiu, i ona, koji su bili kod kue. Autorka dobijene rezultate meu ostalim povezuje sa nekom ne ba povoljnim strukturnim pokazateljima kvaliteta u odeljenjma vrtia (18-21 dete u grupi). 207

Uticaj planskog i redovnog itanja deje literature na razvoj govorne kompetentnosti dece (Marjanovi i sar., 2004) ispitivan je na uzorku sedamdesetoro dece iz vrtia stare od 4 i 5 godina. Eksperimentalna grupa (N = 35, dva odeljenja) je radila po kurikulumu za vrti i uz to u toku dva meseca vaspitaice su deci proitale 16 dejih knjiga koje je posebno izabrala bibliotekarka deje biblioteke (bajke, priice, zagonetke, pesme). U kontrolnoj grupi (N = 35, dva odeljenja) je takoe relizovan kurikulum vrtia, ali ta deca nisu imala dodatno sistematsko itanje deje literature. Govorna kompetentnost dece autorke su utvrivale na dva naina, i to sa: (a) analizom odgovora na standardizovanoj lestvici govornog razvoja, (b) analizom zapisa detetovog verbalnog ponavljanja odn. pripovedanja prie, nakon to mu je eksperimentator proitao Andersonovu bajku Kraljica na zrnu graka. Nalazi istraivanja pokazuju da su deca eksperimentalne grupe, kako na podruju govornog razvoja tako i govornog izraavanja, dostigla znaajno vie rezultate nego kontrolna grupa. Eksperimentalna grupa dostigla je i znaajno vii razvojni nivo u pripovedanju pria, u koje su, u poreenju sa decom kontrolne grupe, unosila vie dinamikih elemenata, vie je bilo strukturno i sintaksiki kompleksnih reenica, npr. vremenskih, uzronih i predmetno zavisnih. Ovi nalazi ukazuju da sistematsko itanje deje literature od strane odraslih je jedan od znaajnih naina podsticanja govornog razvoja dece u vrtiu. Moe se rei da su deje pesme, bajke i prie izvor beskonanog dejeg uenja, divljenja i kao takve neposredno utiu kako na razvoj deje linosti tako i na njihov govorni razvoj.

208

SREDNJE I POZNO DETINSTVO

U srednjem (priblino do osme godine) i poznom detinjstvu (do desete godine za devojice i do dvanaeste godine za deake) telesni razvoj se usporava. Uprkos tome dete napreduje i poveava miinu snagu i motornu spretnost. To isto vai i za razvoj spretnosti sitnih miia, koji doprinose razvoju sposobnosti crtanja i pisanja, koje su potrebne na poetku kolovanja. Deje miljenje u tom periodu postaje logino, a povezano je sa opaanjem konkretnih stvari, dogaaja i pojava. Istovremeno tada opada egocentrizam. U skladu sa razvojem miljenja dete se sve vie zanima za drutvene osmiljene aktivnosti koje su usklaene sa datom realnou. Vrnjaci, pored odraslih, koji su za njega jo uvek najznaajniji, postepeno zauzimaju centralnu ulogu u dejem ivotu, dijadna i trijadna prijateljstva postaju trajnija. Doba poznog detinjstvo je za devojice za dve godine krae nego za deake, jer se za toliko pre kod njih pojavljuje pubertet.

Telesni razvoj u srednjem i poznom detinjstvu

Srednje i pozno detinjstvo je period od sedme godine do poetka (pred)puberteta. Karakteristike toga perioda su ubrzan linearan rast ekstremiteta i telesne visine, smanjenje potkone masnoe, telesne promene kod devojica, promene u razmerama glave i lica, pojava prvih znakova polne diferencijacije. Postoje polne razlike u poveanju visine i teine. Kod devojica predpubertet poinje oko dve godine pre (v. tabelu 22). Pored promena visine i teine kod devojica (izmeu 11-13 g) dolazi do promene irine bedara a kod deaka (izmeu 13-15 g) do promene irine ramena i bedara. Ove promene doprinose da se pojavi ensko telo sa karakteristinim konturama, odnosno muka konstitucija.
Tabela 22: Promene visine i teine u srednjem i poznom detinjstvu i adolescenciji (prema: Andrilovi i udina, 1986) Uzrast godina 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Visina u cm M Teina u kgr M

126 128 134 139 145 148 156 164 170 173 175 175 175

126 127 133 139 145 152 157 160 161 161 162 162 162

25 26 29 33 36 39 44 52 57 61 65 67 67

24 26 29 33 39 42 47 51 55 56 56 57 57

Skelet ostaje istih proporcija u svim uzrasnim periodima i fazama osifikacije: 15-20% od teine tela. Ovaj proces je tesno povezan sa ukupnim sazrevanjem organizma - kod devojica se zavrava u proseku dve godine ranije nego kod deaka. Kod deaka je 209

snimak zgloba ake, koji na kraju puberteta treba da ima osam kostiju, najpouzdaniji test polne zrelosti. Pri odreivanju optimalnog vremena za polazak u kolu posebno se vodi rauna da osnovni fizioloki sistemi postignu nivo zrelosti da dete moe sa uspehom da ispuni razvojne zadatke koje postavlja kola. Za poetak kolovanja odreena je sedma godina. Da li je to uzrast na kome sva deca dostiu psihofizioloku zrelost za polazak u kolu? Koji kriterijumi se koriste u praksi za odreivanje stepena telesne zrelosti deteta? Sistematska merenja pokazuju da na uzrastu 6-7 godine svi fizioloki sistemi i organi jo rastu i diferenciraju se - a to znai da su morfoloki i funkcionalno nezreli. Meutim, dostignut je nivo razvoja na kome deca mogu uspeno da se suoe sa zahtevima savremene nastave. Relativna telesna zrelost za polazak u kolu procenjuje se preko sledeih pokazatelja: telesne visine, telesne teine, nivoa razvijenosti kotano-miinog sistema, razvoja i funkcionalne zrelosti kardiovaskularnog sistema i organa disanja i posebno preko funkcionalne zrelosti velikog mozga. Telesna visina je osnovni pokazatelj fizikog razvoja i zrelosti. Ona se uzima u obzir i kada se procenjuje telesna teina ili obim grudnog koa deteta. Vano merilo telesne zrelosti je dostignuta proporcija delova tela. Kao posredni pokazatelj ovog kriterijuma bioloke zrelosti koristi se "filipinski test"; dete je uspeno prolo test ako moe prstima desne ruke, prebaene preko glave u uspravnom poloaju, da pokrije levu unu koljku (v. sliku 70). Za uitelja je vano da poznaje odlike i nivo razvoja kotano-miinog sistema kod prvaka. Ve je reeno da do punog razvoja kotanog i miinog tkiva dolazi tek u pubertetu. Na uzrastu od 7 godina na kostima glave, ramena, lopatica, grudnog koa, kimenog stuba, udova - ima jo hrskaviavih delova; to je period u kome su, pod nepovoljnim okolnostima, kimeni stub i grudni ko veoma podloni deformacijama. Kod prvaka su dobro razvijeni krupni miii trupa i udova, ali su slabije razvijeni sitni miii - posebno miii ake, to utie na kvalitet pisanja i brzinu zamaranja. Do slabije koordinacije i usklaenosti finih pokreta ake i prstiju dolazi kako zbog nedovrenosti okotavanja falangi ruke i korena ake, tako i zbog nedovrenosti eferentne inervacije; razvoj ovih procesa traje do 12. godine (v. sliku 86, kod deteta starog 8 godina svi osifikacijski centri su prisutni). Kod prvaka povoljnije je smenjivanje kraih perioda vebanja pisanja; kod duih intervala javlja se zamor.
Slika 86: Prikaz razvoja skeleta ruke

210

Organi disanja i kardiovaskularni organi na ovom uzrastu su jo daleko od konanog formiranja, ali su dostigli nivo razvoja da funkcioniu kao relativno stabilni sistemi. Izuzev pinealne lezde, veina endokrinih lezda do polaska u kolu ne dostie pun nivo diferencijacije (slika 54). U procesu prilagoavanja prvaka na kolske obaveze menja se i dinamika rada nekih lezda. Andropova i Koljcova (1986) navode da kod prvaka, kao odgovor na poveane napore, dvostruko raste nivo izluivanja "osnovnog metaboliteta serotonina" a primeuje se i aktivacija "simpatoadrenalonog sistema". Od svih fiziolokih pokazatelja gotovosti deteta za polazak u kolu najvaniji su podaci o stepenu razvija i zrelosti mozga. Podaci o procesima mijelinizacije (slika 53) pokazuju da pojedine oblasti mozga imaju razliitu brzinu i vreme dostizanja funkcionalne zrelosti. Od nivoa razvijenosti viih delova korteksa, posebno asocijativnih veza, zavisi u kom obimu je ostvarljiva koordinacija razliitih kortikalnih zona; od stepena te interakcije zavise svi psihiki procesi: kognitivni, emocionalni i konativni.
Za utvrivanje funkcionalne zrelosti mozga jedna od pouzdanih mera je elektroencefalogram (EEG). Kod odraslog u fazi mirovanja dominira alfa-ritam koji je pokazatelj koherentnih integrativnih procesa unutar i izmeu hemisfera. U toku individualnog razvoja koherentnost alfa-ritma se ostvaruje postepeno (do 18 g), a utvreni paralelizam toga razvoja sa funkcionalnim sazrevanjem eonog dela korteksa ukazuje da ga i reguliu te vie kortikalne strukture. Istovremeno sa sazrevanjem alfa-ritma poveava se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne centre. To utie da procesi ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja) postaju sve uravnoteeniji; na predkolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. To dovodi do jaanja autonomnih voljnih ponaanja i bolje kontrole emocija.

To dovodi i do promena u socijalnoj interakciji: druenju, shvatanju autoriteta, kvalitativnih promena u kognitivnim procesima i razvoju moralnosti. Na uzrastu 7g EEG pokazuje relativnu zrelost alfa-ritma, to je pouzdan znak gotovosti CNS prvaka za uspean prijem i preradu informacija. Kod veine prvaka formirani su mehanizmi koji omoguavaju organizovanje sistema panje i opaanja, sa mogunou njihove voljne kontrole u zavisnosti od shvatanja znaaja zadatka koji se obavlja. Znaajno raste uloga verbalnog miljenja. Meutim, kod dece sa niim nivoom funkcionalne zrelosti korteksa manja je stabilnost panje, javlja se zatitna ekscitacija koja se ispoljava u motornom nemiru i skretanju deje panje sa aktivnosti nastave. Andropova i Koljcova (1986) ukazuju da u reimu radnog dana prvaka negativne reakcije izaziva statiko optereenje, daleko vie od intelektualnog i dinamikog optereenja. Koji raspored radnih obaveza doprinosi poboljanju intelektualne radne sposobnosti prvaka i ne remeti njegov razvoj i zdravstveno stanje? Nalazi ruskih psihologa ukazuju da se kod prvaka ne pojavljuje prekomeran zamor ako u toku radnog dana u koli imaju tri asa po 30 minuta i dva odmora po 20 minuta, od kojih se jedan obavezno koristi za pokretne igre a drugi za uinu.

Kognitivni razvoj
U odgovoru na pitanje ta je saznanje Masen i sar. (1984) kau: "Taj pojam je dosta irok. Odnosi se na one vidove intelektualne aktivnosti koji su vezani za sticanje znanja, njihovu organizaciju, preradu i korienje". ta su pak saznajni procesi? Oni oznaavaju sve procese putem kojih saznajemo svet i nas same, procese putem kojih postajemo svesni sveta oko nas i u nama. Osnovni saznajni procesi su: opaanje (percepcija), panja, uenje, pamenje, imaginacija, govor, miljenje, reavanje problema. isto leksiki gledano moemo rei da re kognicija znai saznanje. Izraz kognicija moemo prevesti sa naa dva izraza: saznavanje i saznanje. 211

Prvi od njih oznaava proces aktivnog dolaenja do znanja a drugi - rezultat tog procesa, ishod. Ova se razlika u svakodnevnoj upotrebi esto ne uoava. Razliita znaenja rei saznanje ili kognicija mogu se svesti na dva osnovna: (1) Reprezentacija ili predstavljanje objekta koji je opaen, zamiljen ili predstavom aktiviran iz prolog iskustva konceptualnim terminima koji mogu biti konkretni ili apstraktni, i (2) Razumevanje ili objanjenje osobenosti objekta koji je predmet saznajne aktivnosti, utvrivanje njegovih bitnih karakteristika i odnosa analiziranog objekta u odnosu na ostale objekte u sadanjem vremenu, kao i razumevanje znaaja objekta u relaciji sa prolim iskustvom. Odlike opaanja u srednjem i poznom detinjstvu Asocijativne oblasti, pored funkcije sinteze spoljanjih drai i pripreme za aktivnost, imaju i funkciju planiranja i predvianja ishoda. Andropova i Koljcova ukazuju da je poetak sistematske nastave prilika za usavravanje procesa opaanja ali i podsticaj za dalje funkcionalno usavravanje ovih delova korteksa. Kakve su odlike procesa opaanja kod prvaka? Iz analize crtea ili opisa slike uoavamo da deca na poetku kolovanja uglavnom nemaju izgraen kriterijum izbora bitnih perceptivnih elemenata, jo se ne usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu informaciju. Proces opaanja kod prvaka tek treba da se usavrava. O tome ta treba i moe da uradi uitelj delimino pokazuju ogledi o razvoju motornih vetina pisanja slova. Tu je superiorniji od ostalih bio tip obuke koji kod dece organizuje aktivnosti orijentacije i istraivanja: da deca samostalno uoavaju kljune take na osnovu perceptivne analize uzora a zatim sama izvode radnju pisanja (Pantina, 1957, v. sledei prilog).

Tipovi obuke pisanja

Lisina i Njeverovi navode nalaze Pantine (1957) o zavisnosti formiranja motorne vetine pisanja slova od naina usmeravanja deteta na aktivnosti orijentacije i istraivanja. Pantina je primenila tri tipa obuavanja: prvi tip: eksperimentator daje samo uzor - pisanje slova pred decom propraa najoptijim primedbama kako treba pisati; drugi tip: pri pisanju slova skree panju na sve kljune take konture slova, na poetak i kraj svake linije, objanjava prelaz s jedne take na drugu; trei tip: sadri obuavanje dece da samostalno uoavaju kljune take na osnovu analize uzora i zatim da sami izvode radnju pisanja. Rezultati istraivanja pokazuju da trei tip obuke ima izrazite prednosti. Specijalna organizacija aktivnosti orijentacije i istraivanja motornog zadatka je veoma vaan uslov formiranja motorne vetine. I drugi autori potvruju znaaj sadraja motornog zadatka, otkrivanja strukture motorne vetine i naina izvoenja radnje, a ne samo njenog rezultata; za uspeh je bitna motivacija deteta. Pristup zavisi od razvojnog uzrasta deteta. Motorne vetine treba izuavati u kontekstu aktivnosti u kojoj se formiraju. Vodea aktivnost i motivacija za uenje motornih vetina znaajno se razlikuje kod predkolske dece i kod uenika, i to se mora uvaavati.

Podakov (, 1984) daje sistem perceptivnih operacija koji obezbeuje postupnost ispitivanja objekta: 1. Opaanje celovitog oblika predmeta. 2. Izdvajanje osnovnih delova ovog predmeta i njegovih osobina (oblik, veliina,...) 212

3. Odreivanje prostornih odnosa izmeu pojedinih delova (vie, nie, levo, desno). 4. Izdvajanje pomonih delova predmeta i utvrivanje njihovog poloaja u prostoru u odnosu na osnovne delove. 5. Ponovno opaanje predmeta u celini. Ovo je uopten sistem operacija koji se moe primeniti u analizi najrazliitijih predmeta - bitno je da se dete pridrava datog redosleda, istie autor. Kada dete na govornom planu usvoji redosled radnji onda ono moe samostalno da upravlja svojim opaanjem, jer se tim putem ostvaruje interiorizacija perceptivnog procesa. Sistematska obuka ubrzava usavravanje sposobnosti opaanja. Vizuelno-motorna koordinacija postaje sve preciznija, opaanje postaje sve selektivnije i dete poinje smo da usmerava svoje opaanje koristei namernu, voljnu panju. Odlike panje Psihiko stanje usredsreenosti nae svesti i aktivnosti na odreeni sadraj nazva se panja. Strukturalisti povezuju panju sa jasnou predmeta u polju svesti. Funkcionalisti opisuju panju kao proces selekcije elemenata opaajnog polja pre nego to oni dospeju u polje svesti. To je "filter" koji se nalazi izmeu senzornog ulaza i struktura u kojima se odvijaju kognitivni procesi. Panja nije samo aspekt opaajnog procesa, ve autonoman proces. Panju prate karakteristine telesne promene. Pojave na koje je panja usmerena praene su veom jasnoom doivljaja. Na pojavu i trajanje panje utiu dve grupe inilaca. Prvu grupu ime osobine drai (veliina, intenzitet, kretanje, istaknutost u opaajnom polju i sl.) = nenamerna ili spontana panja. Drugu grupu ine unutranji faktori (potrebe, interesi, postavljeni zadatak). Panja koja je aktivirana unutranjim faktorima obino se naziva namerna ili voljna panja.
Osobine panje

Obim panje se ogleda u broju elemenata koji istovremeno mogu biti u fokusu panje u radnoj memoriji (7 2). Intenzitet panje se ogleda u stepenu usredsreenosti, koncentrisanosti svesti na odreeni sadraj. Trajanje panje je ogranieno i javlja se fluktuacija panje, spontano pomeranje to omoguava istraivanje sloenih sklopova drai. Psiholoka saznanja o panji imaju brojne praktine primene. U obrazovnom procesu koriste se za odravanje panje razni postupci kojima se podstie interesovanje za nastavne sadraje. Razvojnu psihologiju posebno interesuje kako dete stie sposobnost da smo usmerava svoju panju i vri izbor u perceptivnim i drugim aktivnostima. Na mlaim uzrastima dominira spontana panja - sama priroda stimulusa vezuje deje opaanje. Odluujuu ulogu ima novina drai, njen intenzitet, iznenadna promena. Prirodni odgovor deteta je orijentaciona reakcija koja je usmerena na upoznavanje tih drai. Sa uzrastom ova forma panje postaje sloenija i izaziva reakcije koje su usmerene na potpunije upoznavanje okoline: reakcije orijentacije i istraivanja. 213

Meutim, takvo usmeravanje panje deteta mogu izazvati odrasli (majka) koji neguju dete posredstvom gestova ili rei, kojima ukazuju na neki predmet iz okoline. Lurija (1976) ukazuje da to socijalno posredovanje ini prelaznu etapu iz koje u toku dalje socijalizacije dolazi do razvoja voljne panje. Do interiorizacije socijalno organizovane panje dolazi posredstvom govora. Na poetku kolovanja usmeravanje dejeg opaanja vri se preko oba vida panje. To zahteva dostignuti nivo kognitivnog razvoja i specifinosti drugih osobina prvaka. Prvi vid se ostvaruje uvoenjem oigledne nastave, preko dobro organizovanog, privlanog izlaganja, aktivnom nastavom. Pri svemu tome moraju da se uvaavaju principi teorije nastave. Meutim, kod uenika treba razviti sposobnosti i spremnost da se samostalno voljno usmeravaju na brojne ake obaveze koje zahtevaju ulaganje napora pri reavanju problema. Tu uitelja oekuje zadatak da od poetaka uvodi postupke koji razvijaju namernu panju, jer je ona preduslov uspenog kolskog uenja.
Naela razvoja panje

1. Od pasivne (nenamerne panje, opaajna eksploracija - panja je pod uticajem drai iz okoline) ka aktivnoj, namernoj panji (istraivako ponaanje; usmerava i kontrolie); 2. Od nesistematskog ka sistematskom traganju (2-3-godinjak se usmerava samo na odreen deo figure koju ne istrauje sistematski - teko je prepoznaje sledei put); 3. Od iroke usmerenosti panje ka selektivnom izboru informacija (sa uzrastom dete je sve sposobnije da bira); 4. Ignorisanje nebitnih informacija (poboljava se sa uzrastom, znaajno u koli). Primeri ruskih psihologa koje smo naveli (Pantina, Podakov) ukazuju da je najefikasniji put za razvoj voljnog usmeravanja panje organizovana obuka u kojoj deca preuzimaju i sistematskim vebanjem interiorizuju sistem operacija koje su potrebne za reavanje odreenog zadatka. Pri tome, na kolskom uzrastu, verbalne informacije i instrukcije imaju vodeu ulogu. Razvoj sposobnosti opaanja i namerne panje zavisi od ukupnog psihikog razvoja deteta, posebno pojmovnih kategorija i motivacije linosti. U toku razvoja neprestano se odvija interakcija izmeu novih informacija i postojeeg saznanja. Razvoj opaanja vodi izgradnji i proirivanju pojmovnog sveta - koji ima sve vei uticaj na opaanje.

Pedagoke implikacije poremeaja u senzornom razvoju

Kod kolske dece najee se javljaju sluajevi oteenog vida ili sluha, koji ine oko 10% od svih vidova ometenosti u razvoju. Jedan od prvih zadataka uitelja je da identifikuje takvu decu, jer e tek tada biti u mogunosti da preduzima odgovarajue mere pomoi. Dete sa smetnjama vida moe se prepoznati preko sledeih simptoma: pri itanju ili pisanju zauzima poloaj koji je preblizu ili predaleko od knjige ili sveske (normalno rastojanje od oiju je 20 sm); pri itanju pokriva jedno oko, mirka, trlja oi; takvo dete se esto ali na glavobolje i vrtoglavice. Poremeaji sluha se prepoznaju preko sledeih znakova: dete netano uje pitanje; 214

 dete je radije samo, povlai se od grupe; po govoru bez intonacije i sa slabim izgovorom rei. Neposredna posledica smanjene mogunosti korienja vida i sluha je zaostajanje u kognitivnom razvoju; posredne posledice odraavaju se na ukupan razvoj linosti. Korigovanje vida i sluha, pored povoljnih efekata u komunikaciji, utie na povoljniju samoocenu linosti i emocionalnu sigurnost deteta. Razvoj miljenja Deca u srednjem i poznom detinjstvu su prema Pijaeovoj teoriji kognitivnog razvoja na razvojnom stadijumu konkretno operacionog miljenja (v. Stadijum konkretnih operacija (str. 64) u Pijaeovoj teoriji kognitivnog razvoja, u kome je prikazan razvoj miljenja i inteligencije u ovom periodu detinjstva). Pamenje dece u srednjem i poznom detinjstvu U predkolskom uzrastu i na samom poetku kolovanja deje pamenje preteno spontano (nenamerno). Druga odlika pamenja dece ovog perioda je da je ono pre opaajno-praktino, opaajno-predstavno - nego verbalno. To znai da deca lake, bre i bolje pamte ono to su opazila i u emu su uestvovala, nego isti verbalni materijal. Ovo je povezano sa oblicima miljenja kojima deca reavaju probleme uenja (v. sliku 36).
Strategije pamenja

Strategije pamenja su tehnike, koje pojedinac upotrebljava da bi odreene stvari lake upamtio. Uporedo sa razvojem ponavljanja kao strategije pamenja tee takoe razvoj strategije pojmovne organizacije. Razvojno je jo zahtevnija elaboracija kao strategija pamenja, pri kojoj, po pravilu tek adolescenti, spontano upotrebljavaju predstave ili elaborirane (obraene) govorne jedinice, koje povezuju u neku sastavnu celinu. Metakognicija je znanje o vlastitim misaonim procesima. Metamemorija je znanje o procesima vlastitog pamenja i zaboravljanja i sposobnost ocenjivanja vlastitog pamenja. to je dete starije to je i tanije njegovo predvianje koje se odnosi na sopstvene mogunosti pamenja.
U jednom eksperimentu su predkolskoj i kolskoj deci postavili isto pitanje: "Zamislite da ste reili da telefonirate vaem drugu i neko vam kae njegov broj telefona. Da li ete odmah telefonirati ili pre toga piti vodu?" Kod mlae dece veina njih je odgovorila da e prvo piti vode pa tek onda telefonirati, jer ne mogu sebi da predstave ta e se desiti sa informacijom - jo nedovoljno poznaju vlastito pamenje. kolska deca su izabrala da prvo telefoniraju, izjavljujui da treba da telefoniraju dok nisu zaboravila broj, a vodu mogu da piju i kasnije (Mussen et al., 1984).

Deca, stara 5 do 6 godina, razumeju, da se poznate stvari lake pamte nego nepoznate, da je prepoznavanje jednostavnije nego prizivanje (priseanje, reprodukcija). Razvoj pamenja deteta povezan je sa porastom: sistema znanja, opsega radne memorije i metamemorije, sa ovladavanjem intelektualnim operacijama pamenja strategijama zapamivanja. Ve je ukazano da u 7. godini dolazi do novih mogunosti u funkciji korteksa pojaano uee eonih oblasti odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U 215

tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. Kod prvaka su se stekli preduslovi da spontano pamenje, predkolskog deteta, u veoj meri zamenjuje namerno, voljno pamenje; da verbalno pamenje postane dominantnije od opaajno-praktinog pamenja. Uitelja oekuje da od poetka uvodi prvake u praksu namernog uenja i zapamivanja, da pri tome koriste verbalno miljenje pri obradi informacija - radi lakeg i trajnijeg zapamivanja, ali i bre interiorizacije procesa opaanja, uenja i pamenja. Pedagoka psihologija posebnu panju posveuje razvoju sposobnosti uenja i pamenja na mlaem kolskom uzrastu.

Socijalni razvoj u ovom periodu

Deje predstave o drugima Izmeu 6-12 godina deca poinju da shvataju da okolina sudi po njihovom ponaanju. Poinju da vre socijalna poreenja i otkrivaju razlike i slinosti. U predpubertetu opisivanje sebe prelazi sa spoljanjih svojstava na psiholoka: oseanja i misli. Adolescent ve izdvaja postojana psiholoka svojstva linosti u celini i opisuje razmiljanja o sebi u sadanjosti i budunosti. Posle osme godine javljaju se ubeenja, vrednovanja odnosa prema drugima. Izmeu 12-14 godine u opisu je prisutno shvatanje raznolikosti, (ne)postojanosti ovih ili onih svojstava linosti. Drugovi i druenje Izmeu osme i jedanaeste godine drugovi se pomau, dele iste interese, a uslov za prijateljstvo je uzajamno poverenje. Znaajna promena, karakteristina za ovo razvojno doba, je takoe veliina vrnjake grupe - koje su vee nego u predkolskom periodu. Vrnjake grupe ukljuuju od troje do devetoro dece, dece istog pola. Deca sve realnije ocenjuju svoj poloaj i popularnost u grupi. U periodu srednjeg i poznog detinjstva dolazi do kvalitativnih promena u oblikovanju koncepta prijateljstva. Posle dvanaeste godine drug je onaj koji nas razume, sa kojim se dele skrivene misli ali koji ume da uva tajnu; druenje je u funkciji reavanja psiholokih problema: usamljenosti, potitenosti, zaljubljenosti,... Vrnjaci mogu imati veoma snane pozitivne i negativne uticaje na lanove grupe. Odnos prema autoritetu Oko 8. godine javlja se kompleksnije razmiljanje, ime poinju da niu odnosi uzajamnosti. Osoba koja koristi autoritet zasluuje poslunost deteta ukoliko mu pomae i pomagae ubudue. U 9. godini deca smatraju da potinjavanje autoritetu sleduje dobrovoljno, jer odnose shvataju kao saradnju. Osoba koja koristi autoritet snosi odgovornost za uspeh. U 11-12 godini nivo rasuivanja je jo sloeniji: autoritet je opravdano koristiti u cilju saradnje i samo saglasno sa onima koji se potinjavaju. Dakle, autoritet prihvataju uz uslov da ta osoba poseduje sposobnosti, znanja i ako to zahteva situacija. U trenutku zavravanja osnovne kole dete uvia da je postalo lan socijalne grupe i identifikuje sebe sa svojim polom. Empatija i samokontrola su postale znaajne crte linosti. 216

Razvoj polnog identiteta Shvatanje mukih i enskih polnih uloga kod nas je istraivala V. Smiljani (1989). Pregled nalaza istraivanja ukazuje da razlike izmeu ponaanja mukaraca i ena nisu iskljuivo bioloki odreene. Za objanjenje nastajanja psiholokih polnih razlika treba ukljuiti socijalni kontekst. Uloga pola u pojedinim kulturama je razliita zbog razliite socijalizacije. Mogu se izdvojiti sledei faktori: razlike u socijalizaciji muke i enske dece; konformisanje deaka i devojica u skladu sa socijalnim pritiskom; dejstvo oekivanja u ponaanju mukaraca i ena; vrednosni sistem i stavovi, koji esto dovode do pristrasnosti istraivaa. Ulogu socijalizacije potvruju i antropoloki nalazi. Kritini period za usvajanje polne uloge je do tree godine. U emu su bitne razlike u gajenju muke i enske dece koje dovode do usvajanja polnih uloga? Autor odgovara da je to (to je razliito) u socijalnoj kognitivnoj i emocionalnoj atmosferi koja okruuje dete u porodici i drutvu. Neki od inilaca iz nae sredine su: Razliito vrednovanje muke i enske dece: - u narodnim poslovicama i umotvorinama eksplicitno se kae da je mukarac vredniji; - superiornost muke uloge u narodnim obiajima i obredima (esnicu lomi muko dete, vraa se samo za dobijanje mukog deteta,...); - dobiti po svaku cenu muko dete (zato mlada u krilu dri nakone - deaka); - odravanje uverenja da je lake biti muko. elja za dominacijom mukaraca (dok jedni smatraju da je ona motivisana ekonomskim razlozima - nasleivanjem imovine, psihoanalitiari nalaze psiholoku komponentu: da je ona proizala iz zavisti mukarca to ena ima najveu stvaralaku snagu - raanje deteta). Razliita oekivanja za ponaanje mukarca i ene - u svakoj sredini postoje stavovi o poeljnim mukim i enskim osobinama koji modeluju ponaanje deaka i devojica. Ispitivanja kod nas pokazuju da su poeljne muke osobine: ambicioznost, energinost, odlunost, samouverenost, hrabrost, otrina, samoinicijativa,...; poeljne enske osobine: vernost, poslunost, paljivost, privrenost, skromnost, strpljivost, nenost, finoa,... Ispitivanja u SAD (Kagan, 1964) nalaze da su poeljne muke osobine: da bude agresivan kada ga neko napada, nezavisan i odluan kad reava probleme, da bude seksualno agresivan, da potiskuje i kontrolie jake emocije,...; poeljne enske osobine: da se uzdrava od agresivnog ponaanja, da ne pokazuje otvoreno seksualne potrebe, da bude pasivna, nena, da sa drugima odrava uravnoteene emocionalne odnose.

Odlike razvoja linosti i temperamenta

Odlike razvoja temperamenta Po miljenju Koste, Makreja i saradnika (2001) individualne razlike, koje utvruju istraivai na podruju temperamenta i istraivai crta linosti su sadrinski prilino sline. Karakteristike temperamenta ne odraavaju samo karakteristike stilova ponaajnog 217

reagovanja nego i kvalitet emocionalnog reagovana i samouravnoteavanje (kontrola, usmeravanje panje, inhibicija). Istraivai su konstruisali instrument (Rothbart i dr., 2001) koji su popunjavali roditelji i/ili vaspitai/uitelji i na osnovu faktorske analize nalaza izdvojili tri faktora temperamenta za rano i srednje detinjstvo: negativno raspoloenje, ekstravertnost i revnosna kontrola (tabela 23). Autori su otkrili da su dimenzije temperamenta povezane sa procesom socijalizacije dece. Dok je nivo kontrole povezan sa socijalnom kompetentnou, negativno raspoloenje je povezano sa tekoama interiorizovanja a takoe i eksteriorizovanja (tabela 24).
Tabela 23: Struktura temperamenta (Rothbart i dr., 2001)
Negativno raspoloenje Ekstravertnost Revnosna kontrola

- alost - neugodnost - ljutnja/frustracija - sposobnost umirenja (-) - strah - pozitivno oekivanje

- impulsivnost - zadovoljstvo od snane stimulacije - nivo aktivnosti - plaljivost (-) - pozitivno oekivanje

- zadovoljstvo od slabe stimulacije - smeh - kontrola inhibicije - senzorna osetljivost - usmeravanje panje

Naeno je da se tri dimenzije temperamenta iz faktorske strukture kod dece, konceptualno i razvojno povezuju sa dimenzijama linosti u periodu odraslosti, i to ekstravertnost kao dimenzija temperamenta sa ekstravertnou, negativno raspoloene sa neuroticizmom (emocionalnom nestabilnou), revnosna kontrola sa savestnou.
Tabela 24: Struktura socijalne kompetentnosti i tekoa interiorizacije i eksteriorizacije
Socijalna kompetentnost Tekoe interiorizacije Tekoe eksteriorizacije

Ukljuivanje, samostalnost, prosocijalnost, poverenje, strpljenje, radost, mirnoa, sudelovanje

Anksioznost, snudenost, zavisnost, usamljenost

Agresivnost, protivljenje, Ljutnja, egoizam

Razvoj linosti

U vie studija autori su izuavali strukturu linosti slobodnim opisima i bipolarnim skalama. Rezultati istraivanja su poduprli petofaktorsku strukturu linosti dece u periodu srednjeg i poznog detinjstva. Korelacije izmeu pojedinih faktora su se sa uzrastom dece sniavale, a njihovo opadanje odraava sve veu nezavisnost (diferenciranost) faktora. Karakteristino je da na ovom uzrastu najvei deo varijabilnosti objanjava faktor savesti a ne ekstravertnosti (to su autori protumaili vrednosnom orijentacijom uitelja). Za srednje i pozno detinjstvo, koje obuhvata kolsku decu, vrene su analize prognostike vrednosti dimenzija linosti na kolsku uspenost. Najbolju prognostiku vrednost uspenosti uenja imali su savesnost i intelekt/otvorenost. Sa merama inteligencije i kreativnosti dece najvie je povezan faktor otvorenost/intelekt. Praena je i povezanost dimenzija linosti sa pokazateljima detetovog socijalnog prilagoavanja. Ekstravertni se najbre prilagoavaju svojim novim vrnjacima; saradljivi i savesni su se najefikasinje ukljuivali u proces uenja i usvajali kolska pravila; emocionalno nestabilni su se najtee prilagoavali na zahteve kole.

218

DECA U KOLI
Andropova i Koljcova (1986) iznose nalaze ruskih naunika da na uzrastu 7. godine dolazi do integracija razliitih kortikalnih centara to, zajedno sa uspostavljanjem alfaritma, stvara optimalne uslove za poetak kolovanja. Do tih promena dolazi zahvaljujui sazrevanju prednjoasocijativnih oblasti korteksa velikih hemisfera koje ine najvaniju kariku u integrativnom funkcionisanju mozga. Od svih fiziolokih pokazatelja gotovosti deteta za polazak u kolu najvaniji su podaci o stepenu razvija i zrelosti mozga. Od nivoa razvijenosti viih delova korteksa, posebno asocijativnih veza, zavisi u kom obimu je ostvarljiva koordinacija razliitih kortikalnih zona; od stepena te interakcije zavise svi psihiki procesi: kognitivni, emocionalni i konativni. Pojaano uee eonih oblasti odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. Asocijativne oblasti, pored funkcije sinteze spoljanjih drai i pripreme za aktivnost, imaju i funkciju planiranja i predvianja ishoda. Andropova i Koljcova ukazuju da je poetak sistematske nastave prilika za usavravanje procesa opaanja ali i podsticaj za dalje funkcionalno usavravanje ovih delova korteksa. U prikazu srednjeg i poznog detinjstava ukazano je na dostignute nivoe telesnog i psihikog razvoja koji odreuju zrelost deteta za polazak u kolu. Za decu koja su mlaa od sedam godina, a ele da se ukjljue u kolu, tim strunjaka (psiholog, lekar, socijalni radnik, uitelj) procenjuje spremnost ili gotovost deteta za polazak u kolu.

Priprema i prilagoavanje deteta za polazak u kolu

Celokupan deji predkolski razvoj je dugorona priprema za polazak u kolu. Intenzivnije pripreme poinju u porodici i vrtiu od 6.-7. godine. Roditelji treba da zainteresuju dete za kolu dajui mu realnu sliku o koli. Decu ne treba zastraivati kolom. Dete, i pre nego to poe u kolu, treba da ima odreene radne obaveze. Ve od 4-te godine porodica treba da upozna dete sa knjigom (iz koje slua prie), sa slikovnicom i bojanicom (u kojoj dovrava crtee). Treba obezbediti detetu odreeni kutak za njegove stvari i igrake, ali i formirati mu naviku da ih samo ureuje. Vaspitni rad treba podeliti na etiri podruja pripreme: fiziko, psihiko, socijalno i radno. Zdravlje je osnova za sve drugo. Treba kod deteta razvijati higijenske navike. Navii dete da blagovremeno ode na spavanje. Dete u porodici treba da naui vetine samostalnog oblaenja, obuvanja i hranjenja. Angaovati dete u aktivnostima koje razvijaju panju i opaanje. Voditi dete u etnju gde ono moe da uvidi brojne odnose. Ne zanemarivati ni razvoj govora. Roditelji su uzor deci pa treba da vode rauna o svom nainu verbalnog izraavanja. Razviti tople meuodnose jer je to preduslov da se deca poistoveuju sa lanovima porodice i poveravaju roditeljima. Postoje i neposredne pripreme pred polazak u kolu. One imaju najpre tehnikopraktini deo: pregled kod lekara, odreivanje radnog kutka, nabavka pribora za kolu. Potrebna je i priprema roditelja kako bi i oni imali realna oekivanja od deteta, ali i pruali mu odgovarajuu podrku za kolske aktivnosti. Roditelji treba da na odgovarajui nain predstave kolu i uitelja detetu. Istovremeno treba da budu pripremljeni na 219

injenicu da e njihovo dete prihvatiti uitelja i uticaj njegovog veoma snanog autoriteta, u ijoj senci e povremeno biti i roditeljski autoritet.

Komunikacija dece na poetku kolovanja

Uitelj decu treba da prihvati sa toplinom i uvaavanjem. To nije zahtev za roditeljskom toplinom, ve za "srdanom objektivnou" (Rot). U prvom susretu sa uiteljem treba da uestvuje i roditelj. Bronfenbrener ukazuje da se razvojni potencijal okruenja u mezosistemu pojaava ako pri prvobitnom prelazu u to okruenje osoba nije sama, ako u njega ulazi u drutvu jedne ili vie osoba sa kojima je uestvovala u prethodnim okruenjima (npr., majka prati dete u kolu). Kako detetu olakati proces socijalizacije u koli? kola je takva institucija koja od svojih lanova zahteva sasvim odreen nain ponaanja. Sposobnost da se prihvate ti zahtevi i da se ispune predviena ponaanja i oznaava socijalnu zrelost deteta za polazak u kolu. U sutini tu zrelost ini jedan splet stavova prema koli kao ustanovi, odnosno prema kolskom nainu uenja. Meu tim stavovima mogli bismo izdvojiti sledee: odnos prema polasku u kolu (prema elji da se bude ak, prema neophodnosti uenja); odnos prema tipino kolskim sadrajima rada (matematika, srpski i sl.) i kolskim nainima ostvarivanja tih sadraja (disciplina, ocene i sl.); odnos prema uitelju (kao osobi sa posebnom funkcijom) i prema vrnjacima. Odnos prema elji da se ide u kolu. - U predkolskom uzrastu igra, a posebno simbolika igra, bila je dominantan oblik aktivnosti u okviru koje se odvijao ukupan deji razvoj. U nemogunosti da u stvarnosti realizuje svoje elje, a radilo se o uoptenim afektivnim tenjama da se bude odrastao, dete je to inilo u igri, time to je prihvatalo razliite uloge odraslih (vozaa, pilota, uiteljice, prodavca, lekara i sl.). Vigotski kae: "Igra je zamiljena, iluzorna realizacija elja koje se ne mogu realizovati". Zahvaljujui ukupnom dejem iskustvu u predkolskom uzrastu, a naroito igri uloga, deji psihiki razvoj je doao dotle da su mu taj okvir i ti uslovi postali tesni. Time ono ulazi u fazu razvoja poznatu pod nazivom kriza sedme godine. U isto vreme, tj. pri kraju predkolskog uzrasta, dolazi do poveanog interesovanja za pojave iz socijalnog ivota i traenje svoga mesta u sistemu socijalnih odnosa, koja se zavrva formiranjem socijalnog Ja. Kod deteta se javlja nova socijalna potreba - hou da budem ak, hou da idem u kolu, hou da uim. Poetak kolovanja znai izlazak u susret dejoj potrebi za veom samostalnou i novom socijalno vanom ulogom. Treba, meutim, imati na umu sadraj te elje - zrelost same tenje, tj. ta dete pod tim podrazumeva. Moe dete imati na umu formalne, spoljanje aspekte kolskog ivota: odlazak na asove, izlazak na odmore, zvonjenje za poetak i kraj asa, kao i elju da se igra sa decom, da peva, crta i sl. Radi se, kao to se iz opisa vidi, o shvatanjima predkolskog uzrasta, o "psiholoki predkolskom detetu". Takvo dete bi htelo da predkolski nain ivota "ugura" u kolske okvire. Meutim, za dete ija tenja da se ide u kolu oznaava orijentaciju na prave kolske aktivnosti i unutranje, a ne spoljanje, sadrinske aspekte kolskog ivota, to dete je u psiholokom smislu postalo kolsko dete - uenik. Odnos prema tipino kolskim sadrajima i tipino kolskom nainu njihove realizacije. - Ako dete pod kolskim aktivnostima podrazumeva tipino kolske sadraje (matematika, srpski ...) kao i uobiajene kolske naine njihove realizacije, i potovanje predvienih normi i ponaanja (odreeni raspored asova, potovanje kolske discipline), ako daje prednost pravim nainima vrednovanja kolskog uspeha (ocene), nad drugim 220

vidovima podsticanja (igraka, okolada i sl.), onda vidimo da se radi o zrelim stavovima prema kolskom nainu ivota. To bi, u stvari, bili pokazatelji psiholokog, intimnog prihvatanja novog naina ivota u koji dete treba da stupi. Odnos prema drugim osobama. - Moemo rei da se ovde radi o usklaivanju sopstvenog ponaanja sa ponaanjem drugih osoba u interakciji. Situaciju organizovanog kolskog uenja moemo shvatiti i kao svojevrsnu komunikaciju izmeu uitelja i uenika. Ruski autori, Lisina i njeni saradnici (1986), stoga govore o komunikativnoj zrelosti za kolu. Komunikacija je sloena delatnost koja obuhvata ne samo razmenu poruka izmeu uesnika, ve i niz drugih pojava kao to su: odnos prema partneru u komunikaciji, potom kako se on opaa, procenjuje, koje potrebe komunikacije zadovoljava, koji motivi pokreu aktere komunikacije, kojim se sredstvima ostvaruje komunikacija i kakav je sadraj poruka koje se prenose. Za uspeno obavljanje komunikacije vana je razvijenost i usvojenost nekih vetina, ili normi meusobnog ponaanja u procesu komuniciranja. Masen i saradnici (1984) - navodi sledee vetine verbalne komunikasije: "Vetina razgovora se zasniva na nekolikim socijalnim navikama: pridravanju pravila da se govori po redu, uvaavanju iskustva, navika, interesa i potreba sabesednika, uzdravanju od dominacije u razgovoru, ne prekidanju sagovornika, uvianju kada tvoj iskaz nije shvaen, razjanjavanju iskaza, ispoljavanju panje i spremnosti da se produi komunikacija neverbalnim sredstvima, na primer, pogledom i sl.". Komunikacija deteta sa socijalnom sredinom je nuan uslov normalnog razvoja. Ali i sama komunikacija se razvija i menja. . Ta promena odnosa prema odraslom omoguava detetu da se usredsredi na zadatak, da ga prihvati i da ne reaguje na zbivanja u okolini. Kod deteta sa ovim oblikom komunikacije je snano izraena potreba za uzajamnim razumevanjem i empatijom, i kao posledica toga adekvatnije reagovanje na pohvale i prekore odraslih. Njegovo je ponaanje uslovljeno ukupnim kontekstom i podreeno je cilju. Dete se orijentie ne samo na neposredne odnose sa odraslima (uiteljom), ne samo na trenutnu situaciju, ve i na svesno prihvaene zadatke, norme, pravila. Shvatajui uslovnost situacija dete u samoocenu unosi povratne informacije, razlikuje pojedine (vaspitne) postupke od opteg stava vaspitaa prema sebi. Ponaanja se intelektualizuju, postaju shvaena, a ta shvaenost (ili svest o...) omoguava pojavu voljnosti funkcija i ponaanja (Vigotski). Socijalna zrelost deteta ispoljava se i u odnosu prema vrnjacima a ne samo prema odraslima. Menja se to kako dete opaa i procenjuje vrnjake, kakav odnos sa njima uspostavlja, kakvu komunikaciju sa njima odrava. Na poetku kolovanja dolazi do raznovrsnijeg opaanja vrnjaka. Umesto vidljivih fizikih svojstava i pojedinanih postupaka, dete poinje da otkriva i unutranju stranu linosti. Opisi vrnjaka postaju apstraktniji, upuuju na interesovanja i na neka karakterna svojstva. Meusobno usaglaavanje i saradnja u situaciji zajednikog zadatka postaju mogui i ostvarljivi. Dodajmo, na kraju, da se nabrojane karakteristike socijalnog ponaanja, naroito adekvatni odnosi sa odraslima i vrnjacima, mogu osmiljenim programom razvijati i podii na vii nivo.

Kako prvaka uvesti u aktivnost uenja, da zna kako da ui

Posebnu panju posveujemo aktivnosti uenja i njenim strukturalnim komponentama. U njoj se mogu izdvojiti tri aspekta: 1) zadatak, cilj, problem uenja; 2) postupci, sama radnja uenja i 3) (samo)kontrola uenja. 221

Shvatanje cilja i problema uenja. - Otkrivanje osnovnog postupka je sutina zadatka uenja. ta je to ime uenik treba da ovlada? To nisu pojedinani zadaci i pojedinani oblici uenja. Dete koje nije shvatilo da ga, kroz reavanje pojedinih zadataka u kojima treba sabrati koliine, uimo sabiranju - nije otkrilo zadatak uenja. Umeti izdvojiti zadatak uenja - znai jasno zamisliti kakvim nainom, postupkom je nuno ovladati da bi se reio problem uenja. Prvo je potrebno otkriti zahteve situacije (kriterijski obrazac) pa tek onda traiti repertoare ponaanja. Repertoari ponaanja, reakcija mogu ve postojati u iskustvu deteta, kada nedostaju treba ih otkrivati, konstruisati. Dete koje je shvatilo da prvo treba otkriti zadatak uenja - zahteve situacije (problema), kada naui jedan princip (na primer sabiranja) moi e taj postupak da primenjuje na sve sline situacije. U razvijanju sposobnosti otkrivanja zadatka uenja detetu treba ukazivati da treba da razmilja kako je reilo prethodne zadatke, da se osvrne unazad i koristi ta iskustva. Postupak uenja Broj postupaka je veliki, a primerenost zavisi od gradiva koje se ui, od uzrasta i sposobnosti uenika. Dete je, na primer, dobilo zadatak da napamet naui neku pesmicu. Ono treba da otkrije kako da to uradi: - da ita pesmicu vie puta; - da proita pesmicu dva puta pa da se presliava; - da je podeli na neke ue celine i ui. injenica da dete uspeva da jedanput ponovi pesmicu napamet jo ne znai na ju je nauilo; to treba da mu uspe bar 2-3 puta. (Samo)kontrola uenja Sutina kontrole je da ono to je dete uradilo uporedi sa nekim obrascem ili modelom i da se vidi da li je taj rezultat odgovarajui u poreenju sa obrascem ili modelom. Detetu samokontrolu oteava to to se na neki nain osea kao izvrilac - za uenje neko drugi postavlja zadatke, odreuje postupke i kontrolie. Treba, ustvari, kod deteta razviti sposobnost sopstvene kontrole. U ogledu su uitelji pripremljeni da za vreme dvonedeljnog boravka uenika u "koli na planini", kada organizuju celodnevni program njihove aktivnosti, izvedu vebanja radi formiranja navika i prakse samostalnog uenja (Brkovi, 1998). Deca su, uz asistenciju uitelja, trebala da otkrije postupke kontrolisanja samog procesa uenja i izrade zadatka. Pojedini uenik je u tome uspean ako ovlada sa sve tri komponente aktivnosti uenja: - shvati cilj i problem uenja - razvije postupke uenja - razvije sposobnost (samo)kontrole uenja. Nalazi pokazuju da su uenici E odeljenja uspeno ovladali praksom samostalnog uenja i u poreenju sa K odeljenjima na kraju II razreda postigli znaajno poboljanje opteg uspeha u koli (F = 14.81; p < 0.001).

Odlike razvoja na mlaem kolskom uzrastu

Izmeu 6. i 7. godine deca stiu spretnosti i karakteristine naine miljenja i ponaanja, koja se znaajno razlikuju od onih, koja su izraavala u ranom detinjstvu. Njihove sposobnosti reavanja problema se poveavaju, razvijaju se takoe sposobnosti za oblikovanje bliskih odnosa sa vrnjacima. Uporeivana su deca uzrasta 6;0-6;6, zatim 6;7-6;11 i 7;0-7;6 godina starosti. Naeno je da se grupe u proseku meusobno znaajno razlikuju u: razumevanju slinosti 222

i razlika meu predmetima, govornom razumevanju, grafomotorinim vetinama, zakljuivanju i poimanju koliine, multiploj klasifikaciji predmeta i konzervaciji koliine. U okviru ispitivanih poduzoraka vei uspeh na merenim varijablama pokazivala su deca iji roditelji imaju vii stepen ovrazovanja (Marijanovi i sar., 2004) U odnosu na rano detinjstvo decu pri polasku u kolu odlikuje diferencijacija sposobnosti. Izmeu este i devete godine se kod njih brzo razvijaju sposobnosti zakljuivanja o sloenim fizikim i socijalnim situacijama, vetine sistematskog simbolikog reprezentovanja konkretnih predmeta (itanje, pisanje). U poznom detinjstvu se brzo razvija detetova sposobnost uoptavanja i oblikovanja hipoteza. Dete razmilja i ponaa se na sve organizovaniji nain, to mu omoguavaju narastajue sposobnosti posmatranja svojih vlastitih aktivnosti i mentalnih procesa (metakognicija).

inioci kolske uspenosti

Blum (1976) razvija model kolskog uenja kao kauzalni sistem u kome se ostvaruju meuodnosi izmeu osnovnih varijabli od kojih zavisi transferna vrednost procesa obrazovanja: individualnih karakteristika uenika, kvaliteta nastave, materijala koji se ui i rezultata uenja. Kognitivne karakteristike najvie zavise od stepena razvijenosti: opte intelektualne sposobnosti, grupnih sposobnosti, sposobnosti uenja, navika, relevantnih usvojenih znanja i prethodnog dostignua uenika u reavanju zadataka. Afektivne komponente: razvijenost motivacije uenika, interesovanja, generalizovani stavovi uenika prema koli i kolskim predmetima, generalizovani stavovi o vlastitoj linosti i svojim sposobnostima za kolu - koji zavise od istorije uenja. Promene u kvalitetu nastave zavise od naina prezentovanja i objanjavanja gradiva, sistema voenja, korektivnih povratnih informacija, korienja podsticaja zasnovanih na spoljanjoj ili unutranjoj motivaciji. Kvalitet nastave se odreuje u skladu sa bitnim karakteristikama uenika. Za objanjenje kolskog postignua najvei znaaj imaju karakteristike uenika - koje su u ovom kauzalnom sistemu i preduslovi i "produkti" kolskog uenja. Otuda Blumov model kolskog uenja "Mastery learning", zahteva prethodno upoznavanje kognitivnih i afektivnih karakteristika uenika i, u skladu s tim saznanjima, prema potrebi svakog uenika, prilagoava se kvalitet i trajanje instrukcije. Prema Blumovoj oceni najvee uee u kolskom postignuu imaju kognitivne karakteristike (50%), a zatim afektivne karakteristike (25%) i kvalitet nastave (25%). Najbolje prognoze i objanjenja postignua dobijaju se udruivanjem sve tri varijable. Ove Blumove nalaze uglavnom potvruju i rezultati istraivanja u kojima je proveravan njegov model nastave (Block, 1970; Anderson, 1971; Arlin, 1973; Binor, 1974; T. Levin, 1975).

Osobine linosti - kolsko postignue

ezdesetih godina dvadesetog veka dolazi do znaajnih promena u gleditima psihologa o povezanosti postignua u koli sa karakteristikama linosti. Za one koji se bave problemom uspeha u kolskom uenju najvanije je bilo uvianje da do uspeha/neuspeha ne dovode samo kognitivni inioci. 223

Nalazi Katela ukazuju da se prediktivna vrednost testova sposobnosti poveava ako uporedo koristimo i mere osobina linosti i motivacije uenika. Polazei od nalaza u svojim istraivanjima i rezultata drugih autora, Katel zakljuuje da faktori linosti i motivacije doprinose uspehu u koli isto onoliko koliko i sposobnosti. Na ova tri modaliteta crta (sposobnosti, crte temperamenta i dinamike crte) "otpada oko dve treine do tri etvrtine objanjene varijanse individualnih razlika u postignuu" (Katel, 1978, str. 400). Do slinih saznanja dolaze i drugi autori. U istraivanju Kvaeva i Radovanovia (1977) potvreno je da uspeh u kolskom uenju nastaje kao rezultat "sadejstva inteligencije, osobina linosti i motivacije". Autori, na osnovu svojih nalaza i na osnovu rezultata do kojih je doao Katel, izraavaju uverenje da bi se "smiljenim vaspitnim postupcima" moglo uticati na povoljniji razvoj faktora linosti koji znaajno utiu na postignue. U posebnu grupu moemo izdvojiti autore koji naglaavaju povezanost izmeu kolskog postignua i afektivnih crta linosti (N. Entwistle, 1968; Entwistle & Welch, 1969; Khan, 1969; Coopersmith, 1967). Meutim, Blum (1976) i njegovi saradnici meu prvima istiu da su karakteristike linosti i preduslovi i "produkti" kolskog uenja. Od istorije uenja, od doivljavanja uspeha ili neuspeha, zavisi razvoj i menjanje kognitivnih i afektivnih karakteristika linosti. Da poveanjem efikasnosti nastave i uenja moemo uticati i na povoljniji razvoj opte intelektualne sposobnosti ukazuju nalazi istraivanja u savremenoj kognitivnoj psihologiji. Te nalaze istraivanja, o uticaju kolovanja na intelektualni razvoj, Snou (Snow, 1988) formulie u sasvim odreeno teorijsko shvatanje: "Obrazovanje je prvenstveno program razvoja sposobnosti. Inteligencija je i primarna sposobnost za uenje u procesu obrazovanja i primarni produkt uenja u procesu obrazovanja". Brukover (1964) konstruie test za merenje samoocene sposobnosti za kolu (Test of self-concept of ability)) i ukazuje da je za razvoj i menjanje ove varijable najvanije kako uenik reaguje na povratne informacije o svom uspehu koje dolaze preko kolskih ocena ili reagovanja nastavnika, vrnjaka i roditelja. Socijalna interakcija i komunkacija uenika sa drugima, u porodici i koli, su najvaniji faktori i razvoja samoocene vrednosti linosti (self-esteem), o emu govore radovi Kupersmita (Coopersmith, 1967) i esnokove (1977). Kupersmit je posebno proveravao Rodersove postavke u vezi sa razvojem samopotovanja i razvio je instrument za merenje samoocene vrednosti linosti (Test of self-esteem). Samoocena linosti dobrim delom sadri reflektirane procene koje daju, pre svega, "znaajni drugi" iz okoline. Posebnu panju istraivaa privlai konstrukt "mesto kontrole" (locus of control), kako linost vidi svoje ponaanje i ono to joj se deava - da li su uzroci od kojih zavise ishodi pod njenom kontrolom ili van njene kontrole. Krandal (Crandal, 1965) konstruie instrument za merenje mesta kontrole (Intelektual achivement responsibility scale).
Tabela 25: Uzroci uspeha i neuspeha
DIMENZIJA KONTROLA VAN KONTROLE POD KONTROLOM UNUTRANJI STABILAN NESTABILAN SPOSOBNOSTI RASPOLOENJE STALAN NAPOR POVREMEN NAPOR STABILAN TEINA ZADATKA UTICAJ NASTAVNIKA SPOLJANJI NESTABILAN SREA POMO DRUGIH

224

Vajner (Weiner, 1979) u svojoj atribucionoj teoriji motivacije u taksonomiji uzroka uspeha i neuspeha uvodi tri uzrone dimenzije: mesto (unutranje/spoljanje), kontrolu (pod kontrolom/van kontrole) i stabilnost (stabilan/nestabilan). Vajner (1979) posebnu panju posveuje analizi psiholokih posledica do kojih dovodi vezivanje postignua za razliite faktore, a samim tim i razliite uzrone dimenzije. Dimenzija stabilosti utie na to kakva e biti procena i oekivanje promena u uspehu ili neuspehu. Lokalizacija mesta povezana je sa emocionalnm reakcijama i samoocenom linosti. Psiholoki efekti mogunosti kontrole dolaze do izraaja u toku interakcije sa okolinom - pri ocenjivanju, odluivanju o pruanju pomoi i pri formiranju sentimenata.

Faktor uspenosti kao determinanta razvoja i menjanja linosti

Nalazi Bluma i njegovih saradnika, da su karakteristike linosti i preduslovi i "produkti" kolskog postignua, potvreni su i u istraivanjima autora koji proveravaju postavke atribucione teorije i postavke teorije samoocene linosti. Meutim, dok Blum i njegovi saradnici govore o uticaju trajnijeg doivljavanja uspeha ili neuspeha na promene afektivnih karakteristika linosti, novija istraivanja ukazuju na posledice vezivanja uspeha ili neuspeha za pojedine uzroke i uzrone dimenzije. Potvreno je da su primarni efekti dimenzije stabilnosti povezani sa oekivanjem promena u buduem postignuu. Na primer: povezivanje ishoda sa stabilnim uzrocima uveava oekivanja posle uspeha a smanjuje posle neuspeha - u veoj meri nego povezivanje ishoda sa nestabilnim uzrocima. Ako uenik koji je neuspean smatra da je to zbog niskih sposobnosti, onda je teko motivisati takvog uenika jer je uzrok stabilan i van kontrole linosti. Lake je motivisati uenika koji neuspeh povezuje sa nedovoljnim ulaganjem napora, jer je u pitanju stabilan uzrok koji je pod kontrolom subjekta. Nalazi Vajnera i njegovih saradnika ukazuju da se primarni efekti povezivanja uzroka postignua sa dimenzijom mesta manifestuju kroz promene u emocionalnim reakcijama i samooceni linosi. Oni ukazuju da se uz stalne emocionalne reakcije koje prate uspeh (ponos i zadovoljstvo), u zavisnosti od opaenog uzroka javljaju i specifine posledice: sposobnosti - kompetentnost, samopouzdanje; napor - relaksacija; druge osobe zahvalnost. Takoe i povezivanje neuspeha sa pojedinim uzrocima, pored stalnih reakcija (nezadovoljstva, stida), izaziva i posebne reakcije: niske sposobnosti - nekompetentnost; nedovoljan napor - oseanje krivice i stida; druge osobe - agresivnu reakciju. Novija istraivanja ukazuju na posledice vezivanja uspeha ili neuspeha za pojedine uzroke, a posebno za uloen napor i sposobnosti (Weiner, 1972, 1974, 1979; Weiner & Brown, 1984; Covington & Omelich, 1972, 1979, 1984). Nalazi istraivanja otkrivaju da povezivanje neuspeha sa niskim sposobnostima izaziva kvalitativno drugaije emocionalno reagovanje od povezivanja neuspeha sa nedovoljnim u enjem, niskim naporom. Koji faktor snanije uti e na promene u samooceni vrednosti linosti? ta e za uenika biti vanije: da odri i uvea dobro miljenje o svojim sposobnostima ili o svojim kapacitetima da naporno ui? Odgovori na ova pitanja imaju poseban znaaj za obrazovnu praksu. Predstavnici teorije samoocene linosti oekuju da e to biti onaj faktor koji snanije utie na samopotovanje - promene u samooceni vrednosti linosti. Multivarijantna analiza izvrena u prirodnim kolskim uslovima ukazuje da su sposobnosti dominantniji faktor za postignue i osnovni izvor promena samoocene vrednosti li nosti - zbog 225

njihove instrumentalne vrednosti za budue uspehe (Covington & Omelich, 1982, 1984).
Slika 87: Povezanost samoocene vrednosti li nosti sa uspehom, sposobnostima i naporom

Do najveih oiglednih kvalitativnih promena u shvatanju sposobnosti dolazi izmeu sedme i osme i desete i dvanaeste godine starosti. Izmeu sedme i osme godine deca odvajaju sposobnosti od socijalno-moralnih karakteristika, diferenciraju razliite sposobnosti (motorne spretnosti, za matematiku, itanje), poinju shvatati sposobnosti kao unutranje, vre socijalna poreenja to utie i na samoocenu sposobnosti, sposobnosti u poimanju deteta postaju potencijalno stabilne karakteristike, na osnovu kojih predviaju ponaanje u budunosti, i na kraju, poinju realistinije opaati svoje sposobnosti. Izmeu desete i dvanaeste godine dolazi do razlikovanja sposobnosti i marljivosti, sposobnosti i vetina i znanja, povezuju sposobnosti sa kompetentnou na odreenom podruju. Uenikovo shvatanje sposobnosti poinje zajedno sa njegovim drugim uverenjima o postignuu graditi celovit znaajan sistem, koji se razvio iz niza srazmerno izolovanih verovanja u detinjstvu. Taj sistem ima vei uinak na uenikovu motivaciju i njegovu efikasnost pri kolskom radu i uenju nego pojedina ranija poimanja sposobnosti, kompetentnosti i verovanja o postignuu (Dweck, 2002). Predstavnici atribucione teorije vei znaaj pridaju faktoru napora (Weiner & Brown, 1984), ali ukazuju da su oba faktora vana za postignue i promene u samooceni vrednosti linosti i motivaciji uenika. Vajner (1984) istie da ovi nalazi imaju poseban znaaj za obrazovnu praksu. Ako poznajemo efekte pojedinih uzroka i uzronih dimenzija uspenije emo uticati na pozitivne promene u motivaciji uenika. I veina drugih autora je saglasna da motivacija ima znaajan doprinos kolskom (ne)uspehu jer ima dinamiku i integrativnu funkciju u procesu obrazovanja. Mak Ajver i saradnici (Mac Iver et al., 1991) su istraivali uzroke koji utiu na promene angaovanja uenika u toku kolske godine. Zato neki uenici posustaju, dok drugi poveavaju angaovanje? Proveravane su sledee hipoteze: (a) na stepen angaovanja utiu promene u samooceni sposobnosti (za predmet); (b) promene su povezane sa spoljanjom presijom da se ui; (c) na angaovanje utie variranje stava prema kolskom predmetu (gradivu). Nalazi ukazuju da na angaovanje najvie utie samoocena sposobnosti (kompetentnosti) za predmet. Tek kad je uenik uveren da moe da savlada gradivo spreman je na poveano angaovanje i razvijanje strategija uenja. Otuda autori sugeriu nastavnicima da kod uenika najpre rade na jaanju poverenja u sposobnosti za predmet, jer e time pokrenuti njegovo vee angaovanje. Jedan broj autora (socio-kognitivnog pristupa) motivacione procese i strategije kolskog uenja povezuju sa uenikovim ciljevima postignua (Dweck, 1986; Ames and Archer, 1988). Ako je uenje cilj, ako je uenik orijentisan da savlada zadatke, onda je to 226

adaptivna motivacija - vee angaovanje i bolji izbor i razvijanje strategija uenja. Poetna orijentacija na izvrsnost kao cilj, na kolsku ocenu i socijalno priznanje, raa brigu da se postigne pozitivan a izbegne negativan sud o kompetencijama - vodi maladaptivnoj motivaciji - ako uenik sumnja da e uspeti (savladati gradivo) izbegava rizik, smanjuje angaovanje. Nalazi pokazuju da je adaptivna motivacija povezana sa komponentama intrinsike motivacije i niskom anksioznou dok je kod maladaptivne motivacije sve suprotno.

Promene linosti uenika pod uticajem doivljavanja uspeha ili neuspeha

U kolskoj praksi se sistematski prate i vrednuju samo odreeni obrazovni uinci nastave, dok je potpuno zanemareno vrednovanje njenih doprinosa menjanju sposobnosti, osobina linosti, motivacije i vrednosnih orijentacija uenika. Da li trajnije doivljavanje uspeha ili neuspeha u koli znaajno utie na promene linosti uenika? Odgovor na ovo pitanje dobili smo u istraivanju promena linosti uenika koji se razlikuju u kolskom postignuu. Pratili smo promena kod uspenih, prosenih i neuspenih uenika u osnovnoj (N = 458) i srednjoj koli (N = 554) (Brkovi, 1979, 1987, 1991, 1998). Nali smo da se uspeni i neuspeni uenici najmanje razlikuju, u merenim osobinama linosti, na poetku kolovanja, a da se sa kolskim uzrastom razlike znaajno poveavaju. Kod uspenih se, sa kolskim uzrastom, kumulativno poveava pozitivno gledanje na sebe, svoje sposobnosti za kolu i mogunost svoga uticaja na uspeh u koli. Oni su, sa kolskim uzrastom, sve uspeniji i na testu inteligencije. Kod neuspenih se, sa kolskim uzrastom, kumulativno poveava negativno gledanje na sebe, svoje sposobnosti za kolu i mogunosti svoga uticaja na uspeh u koli. U starijim razredima su i na testu inteligencije sve manje uspeni. Od mera samoocene linosti sa uspehom u koli je najznaajnije povezana samoocena sposobnosti; u osnovnoj koli F = 173,2 p = 0.000, u srednjoj koli F= 182,7 p = 0.000 (slika 88).
Slika 88: Samoocena sposobnosti za kolu - U, P i N

Kod samocena vrednosti linosti uspenih, prosenih i neuspenih, u osbovnoj koli F=60.5 p < 0.001; u srednjoj koli F=54.6 p < 0.001 (slika 89). Na ovu varijablu ne utie samo kolska uspenost; sa poetkom adolescencije vrednuju se i ostale aktivnosti u kojima pojedinac uestvuje. 227

Slika 89: Samoocena vrednosti linosti - U, P i N

Distribucija srednjih vrednosti na skali odgovornosti (IAR skali) pokazuje da su u osnovnoj koli vee razlike izmeu uenika razliite uspenosti (F=75.4 p = 0.000), nego
Slika 90: Odgovornost za postignue (IAR) - U, P i N

u srednjoj koli (F=9.06 p < 0.001), to ukazuje da sa poveanjem zahteva nastave vei broj srednjokolaca svoje postignue tumai "spoljanjim" faktorima koji su van njihove kontrole. Nalazi istraivanja pokazuju da na skali neuroticizma sa kolskim uzrastom dolazi do znaajnog poveanja srednjih vrednosti, to je izrazitije u osnovnoj nego u srednjoj koli. Meutim, ostaju i uveavaju se razlike izmeu grupa razliite kolske uspenosti koje su najizrazitije u petom razredu (slika 91). Kod osnovne kole F=22.70 p < 0.001, kod srednje kole F=13.20 p < 0.001. Karakteristino je da se pri kraju srednje kole srednje vrednosti prosenih i neuspenih na ovoj varijapli skoro izjednauju, dok uspeni od petog razreda ostaju na niem nivou neuroticizma. Nalazi istraivanja dalje ukazuju da se pozitivne razlike uspenih, i osnovnoj i u srednjoj koli, uveavaj i na merama opte intelektualne sposobnosti (slika 92). U osnovnoj koli F=132.6 p = 0.000; u srednjoj koli F=244.2 p = 0.000. I korelaciona naliza ukazuje na poveanje povezanosti opte intelektualne sposobnosti i uspeha u koli; u prvom razredu osnovne kole r = 0.26, na karaju IV razreda srednje kole r = 0.64. 228

Slika 91: Srednje vrednosti na skali neorotinosti - U, P i N

Slika 92: Mere inteligencije (T skala) za U, P i N

Uenici VIII r osnovne i I - IV srednje kole (N = 670) ispitivani su Katelovim testom linosti HSPQ. Slika 93 prikazuje srednje vrednosti uspenih, prosenih i neuspenih na ovom testu. Nalazi pokazuju da se grupe razliite uspenosti znaajno razlikuju na : faktoru B (kristalizovana inteligencija) F = 80.8 p = 0.000; faktoru E (samopotcenjivanje samopouzdanost, dominantnost) F = 11.3 p < 0.001; faktoru G (slab superego - snaan superego) F = 11.3 p < 0.001; faktoru H (nepouzdan u sebe - sklon riziku, odvaan) F = 10.2 p < 0.001; faktoru I (otra narav - blaga narav) F = 8.4 p < 0.001; faktoru O (samosigurnost - sklonost oseanju krivice) F = 5.3 p < 0.01; faktoru Q3 (niska samokontrola - visoka samokontrola) F = 21.8 p = 0.000. Uspeni na svim ovim faktorima imaju povoljnije rezultate (npr. viu kristalizovanu inteligenciju, samopouzdaniji su, snanijeg superega, ...) Na starijem kolskom uzrastu, u srednjoj koli, se kao najvanije distinktivno svojstvo ispitanika razliite uspenosti javlja dimenzija dobro integrisana - loe integrisana linost, sa kojom je povezan i najvei procenat objanjene varijanse kolskog uspeha uenika. 229

Slika 93: Srednje vrednosti na Katelovom testu linosti HSPQ - U, P i N

Faktor dobro integrisana linost identifikovan je u faktorskim klasifikacijama uspenih i prosenih, a faktor loe integrisana linost kod neuspenih u enika. Strukturalne komponente koje odreduju ovaj faktor su: snaga ega (C), snaga superega (G) samokontrola (Q3), motiv postignua, istrajnost, samoocena vrednosti linosti i samoocena sposobnosti. Ovaj faktor je pozitivno povezan sa faktorima inteligencije, a negativno sa faktorom neurotinost. Bitne razlike izmeu uspenih, prosenih i neuspenih uenika ispoljavaju se preko opte stabilnosti - nestabilnosti li nosti. Uspene, odlikuje faktor emocionalne stabilnosti, koji ima znaajnu integrativnu funkciju i (ne)posredno utie na uspeh, poto je pozitivno povezan sa najvanijim determinantama postignu a: faktorima dobro integrisana linost i istrajnost. Nalazi istraivanja potvruju da su osobine linosti i sposobnosti bitni inioci uspenog uenja, ali i varijable koje se menjaju pod uticajme kolovanja. Meutim, ovi nalazi ukazuju i na znaaj ispitivanja i unapreivanja transferne vrednosti nastave i njenih doprinosa menjanju sposobnosti, osobina linosti, motivacije uenika, jer promene koje nastanu u jednoj fazi razvoja postaju integralni deo strukture linosti uti u na u enje i razvoj u narednim fazama.

230

RAZVOJ UENJA
"Nijedno drutvo nije do sada izvuklo masimum iz potencijala svojih lanova" Hant Uenje je jedna od najuniverzalnijih ovekovih aktivnosti koja dovodi do relativno trajnog menjanja ponaanja, to je najvaniji efekat te aktivnosti. Rano iskustvo senzomotorno, emocionalno, preverbalno - osnova je za ontogenetski razvoj u svim podrujima: kognitivnom, afektivnom i psihomotornom. Upravo od uenja zavisi da li e se ovek razviti u skladu sa svojim potencijalima, o kojima govori Hant. Ovaj naunik smatra da razvoj nije predodreen - bitni su rani uslovi razvoja. Time se on pridruuje naunicima koji smatraju da je i za razvoj funkcija mozga vano rano uenje. Za ove naunike i inteligencija je fenotip: proizvod genotipa i aktivnosti uenja u odgovarajuim sredinskim uslovima. U kojoj meri je za deji razvoj vano rano uenje? Koliko se nalazi etologa i drugih naunika o posledicama izolacije i liavanja ivotinja, na ranom uzrastu, mogu primeniti na oveka? Naveli smo da etolozi govore o uroenim aktivnostima koje se javljaju samo u ogranienim periodima vremena (K. Lorenc, v. str. 49 i sl. 10). Ta vrsta ranog uenja oznaena je kao utiskivanje (impriting) jer mladune pri prvom opaanju "utampava" lik roditelja. Mehanizam je bioloki vaan jer omoguava mladunetu zapamivanje i identifikaciju roditelja. Etolozi daju nalaze o presudnim efektima ranog uenja na razvoj nekih viih ivotinjskih vrsta, a te nalaze mnogi autori ekstrapoliraju na uenje deteta. Meutim, ubrzo je prikupljeno vie nalaza o posledicama nepovoljne okoline na rani razvoj dece na osnovu kojih je data teza da "okolina u ranim godinama vri nesrazmeran i trajan uticaj na organizam u brzom razvoju u poreenju sa mogunostima njenog kasnijeg uticaja" (Klark i Klark, 1987). Rano uenje kod dece odvija se odmah po roenju i u toku prvih godina. Kao njegove glavne odlike autori izdvajaju: ostavlja trajne i ponekad znaajne posledice na razvoj; rano uenje vezano je za odreeni uzrast i kada taj kritini ili senzitivni period proe onda je uenje trajno manje uspeno; rano uenje odvija se stalno, postupno - a promene koje nastanu su ireverzibilne; posledice ranog uenja su generalizovane a ne specifine (na primer, emocionalni stresovi utiu na ukupan razvoj, a ne samo na emocionalni razvoj). Presudan uticaj ranog iskustva posebno istiu psihoanalitiari koji govore o fiksaciji traumatskih doivljaja, koji se utiskuju u nervni sistem i trajno vre uticaj na razvoj. Studija o uticaju ranog iskustva koju daju Klark i Klark (1987) unosi dozu optimizma jer nalazi dokaze da negativne posledice ranog uenja mogu biti znaajno ublaene ukoliko dete bude premeteno i negovano u povoljnijem socijalnim uslovima. Pozitivne promene su utoliko vee to se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Time autori potvruju znaaj biosocijalnih inilaca koji deluju u ranoj fazi razvoja, ali ukazuju i na mogunosti kasnijeg menjanja linosti onih koji su imale nepovoljno rano iskustvo. Autori ukazuju i na potrebu uravnoteenijeg pristupa problemima razvoja - potrebu podrobnijeg 231

istraivanja uinka faktora koji deluju i na kasnijim uzrastima. Drugim reima, itav razvoj je vaan. Meutim, autori istiu da su granice linog menjanja jedinke sve nie sa porastom godina; oni mogunosti razvoja i menjanja prikazuju u vidu "klina" iji je najiri kraj okrenut najranijem uzrastu, kritinom periodu kada se organizam odlikuje poveanom senzitivnou za odreene podsticaje, a vrh pubertetu (slika 94).
Slika 94: Shematski prikaz uticaja deprivirane sredine na razvoj - opadanje mogunosti poinje od kritinog perioda razvoja

Iz navedenih podataka sledi zakljuak da je za psihiki razvoj po obrascu ljudske ontogeneze, u kome se prepliu i meusobno uslovljavaju organsko sazrevanje i socijalno-kulturni uticaji, vaan itav period ontogeneze ali je rano iskustvo i rano uenje od najveeg znaaja. Razvoj pojedinih oblika uenja
Klasino uslovljavanje Osnovni oblik uenja u periodu novoroeneta i odojeta je uslovljavanje. Ovaj oblik uenja je primenljiv za objanjenje odreenih promena kod ljudi svih uzrasta. Klasino ili respodentno uslovljavanje je najjednostavniji oblik uenja koji dovodi do stvaranja uslovnog odgovora, reakcije. Procesom klasinog uslovljavanja se neka ve postojea bezuslovna reakcija vezuje za novu (neutralnu) dra koja se javlja istovremeno ili neto pre sa bezuslovnom drai koja izaziva tu reakciju. Klasino uslovljavanje se odvija bez namere subjekta.
Ovaj oblik uenja objasnio je ruski fiziolog i psiholog Pavlov pomou ogleda sa psima koristei hranu kao bezuslovnu dra za refleks salivacije kao bezuslovnu rekciju i zvuk zvona kao neutralnu (uslovnu) dra. Ako je zvuk zvona dovoljno puta ponovljen istovremeno ili neto pre davanja hrane on poinje sam, i kad se izostavi davanje hrane, da izaziva salivaciju. Tada kaemo da je uspostavljen uslovni refleks. Za objanjenje uslovnog refleksa Pavlov koristi sledee pojmove: potkrepljenje - primena bezuslovne drai sa, neto pre datom, neutralnom (uslovnom) drai; orijentacioni refleks - usmeravanje panje na neutralnu dra ("ta je to?" analizator - centar u korteksu koji odgovara na dospele impulse iz receptora; privremena veza - nastaje izmeu neurona u korteksu ije se razdraenje poklapa u vremenu; iradijacija razdraenja - jae razdraen centar bezuslovne reakcije privlai sebi drugo slabije razdraenje u korteksu; iradijacija formira privremenu vezu; generalizacija - pojava da uslovni refleks izazivaju i drai sline uslovnoj drai; to je zato to je prethodna privremena veza formirana sa celim analizatorom;

232

 inhibicija - nastaje kada se uslovna dra ponavlja bez bezuslovne drai; ona ima zatitni znaaj - uva nervni sistem od iscrpljenja, zato izaziva: gaenje - uslovnog refleksa; nakon pauze, perioda odmora uslovni refleks se opet moe izazvati - to je: spontano obnavljanje; uslovljavanje vieg reda - nastaje kada se neutralna dra potkrepljuje uslovnom drai.

Pavlov je isticao da je bezuslovnih refleksa relativno malo pa uslovni refleksi omoguavaju uravnoteenje delatnosti organizma sa uslovima okoline - prilagoavanje. Dete vrlo rano poinje da se uslovljava na situaciju hranjenja. Na primer, pre poetka dojenja majka stavlja bebu u odreeni poloaj za hranjenje; ubrzo dete poinje sa pokretima sisanja, kada se nae u poloaju za hranjenje. Uslovne reakcije mogu da nastaju i vezuju se za kupanje, uspavljivanje i brojne druge situacije. Meutim, uslovljavanje ne izgrauje samo dobre navike ve se njime lako stvaraju i loe navike i nepotrebni strahovi; tada govorimo o emocionalnom klasinom uslovljavanju, kada uslovni strah nastaje posle jednog intenzivnog doivljaja.
Na primer: ako dete koje kroz prozor gleda da prolazi autobus (neutralna dra) - istovremeno uje zvuk groma (bezuslovna dra) snano e se uplaiti (bezuslovna reakcija) i zaplakae. Sledei put kada vidi da prolazi autobus (uslovna dra) pokazivae strah (uslovna reakcija) (Mussen et al., 1984).

Psiholozi su koristili uslovljavanje u postupku ispitivanja senzorne osetljivosti, na primer: da li dete uje. Ako se korienjem zvuka kao neutralne drai moe da formira uslovni refleks kod deteta, onda je to pouzdan znak postojanja akustike osetljivosti. Uslovljavanje je korieno i u terapiji radi promene loih navika kod dece. Najee se pominju primeri odvikavanja dece od none enureze i razuslovljavanje straha kod dece. U razuslovljavanju se uslovna dra (izaziva straha) koristi umesto neutralne i potkrepljuje prirodnom drai koja izaziva pozitivnu prirodnu reakciju deteta. Nakon dovoljno ponavljanja formira se nova uslovna reakcija ime se istovremeno dete oslobaa od straha. Sa uzrastom, sazrevanjem nervnog sistema mehanizam uslovne rekcije se lake i bre uspostavlja i igra znaajnu ulogu u sticanju novih iskustava i navika deteta. Instrumentalno uslovljavanje Instrumentalno ili operantno uslovljavanje, koje se po mnogo emu razlikuje od klasinog uslovljavanja, pojavljuje se kod deteta neto kasnije - od treeg meseca. Instrumentalno uslovljavanje je uenje koje zavisi od posledica koje prate odreena spontana reagovanja. Ponaanje koje je nagraeno, potkrepljeno - tei da se ponovi; kanjena reakcija se inhibira. I instrumentalno uslovljavanje se odvija bez namere subjekta. Isto tako i majka moe svesno, ali i nesvesno da oblikuje odreena ponaanja deteta koja se najpre spontano javljaju - da ih pojaava ili sputava.
Na primer: Majka smeta dete u krevet, iskljuuje svetlo i izlazi iz sobe - dete poinje da plae. Pla zaustavlja majku i ona se vraa, ukljuuje svetlo i seda pokraj deteta i ostaje dok ono ne zaspi. Takvo postupanje najverovatnije vodi ka tome da u ponovljenoj situaciji dete jo jae zaplae - zato to je vraanje majke imalo potkrepljujui efekat na plakanje (Mussen et al., 1984). Kada efekat potkrepljenja zadovoljava fizioloke potrebe (glad, e) govorimo o primarnom potkrepljenju. Stimulusi i situacije koji povezani sa fiziolokim zadovoljenjem potreba steknu potkrepljujue znaenje postaju sekundarno potkrepljenje. Obe vrste potkrepljivaa efikasno mogu razvijati deja socijalna ponaanja: vokalizaciju, osmehivanje i druge oblike komunikacije.

233

Na kasnijim uzrastima kod dece se javlja instrumentalno uenje - oblik uenja reavanja problema putem pokuaja i pogreaka u kome se postepeno uvruje ona reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja potrebe, reenja problema. Potkrepljujui uticaj efekata uspene reakcije, dolaska do cilja oznaen je pojmom "zakon efekta". Ovaj oblik uenja se razlikuje od instrumentalnog uslovljavanja po aktivnom angaovanju subjekta, pokuajima da u svom repertoaru ponaanja pronae reakciju koja ga vodi do cilja, reenja problema. Uenje po modelu U prvoj godini, u 7-8 mesecu, pojavljuje se uenje putem oponaanja (imitacije). O oponaanju govorimo kada dete kopira ono to je videlo kod modela i kada je sposobno za izborno imitiranje. Dete najpre oponaa ono to ve i samo zna da izvodi ali ubrzo i ono to je videlo i ulo od odraslih: gestove, kombinacije glasova, forme ponaanja. Ovim oblikom uenja znaajno se proiruje deja mogunost sticanja iskustva. Imitacija je izuzetno vana za uenje govora. U govornoj komunikaciji sa detetom odrasli treba pogrenu deju re glasno da ponove u ispravnoj verziji; dete e oponaanjem te verzije nauiti pravilan izgovor. Krajem druge godine razvija se igra uloga u kojima dete oponaa ono to je videlo kod drugih. Sa ovim oblikom uenja preplie se instrumentalno uslovljavanje i uenje uvianjem odnosa. Ako dete hvale kad oponaa to razvija sklonost ka usvajanju novog, utie na izbor ponaanja koja e imitirati. U treoj godini u prvom planu su odreene osobe i njihova ponaanja. Na tom uzrastu deca primeuju svoju slinost sa roditeljem istog pola, s njim se identifikuju i oponaaju ga. Dete radije oponaa osobu za koju je afektivno vezano. U igri pasivno dete imitira aktivno. Imitiranje je esto saznajna proba: da li moe da se dostigne eljeni cilj. Dakle, afektivna veza odreuje koga e dete oponaati, a tenja nekom cilju - ta e oponaati. Polazei od ovih kriterijuma uenja po modelu razlikujemo: oponaanje ili imitaciju - kopiranje opaenih ponaanja modela; indetifikaciju - saobraavanje u celini sopstvenog ponaanja uzoru sa kojim se poistoveujemo; uenje uloga - zapoinje u igri uloga a kasnije pri preuzimanju socijalnih obrazaca ponaanja u koli i svakodnevnom ivotu. Bandura (Bandura, 1977) pojmom modelovanje obuhvata sve ono to se iskazuje pojmovima: oponaanje, imitacija, kopiranje, identifikacija, opservaciono uenje. Za ovog autora modelovanje je oblik uenja u kome se vri transfer od najjednostavnijih do najsloenijih socijalnih iskustava i ponaanja. Modelovanje skrauje vreme uenja. Najvee efekte ostavljaju posledice do kojih dovode preuzeta ponaanja. Ishodi mogu imadi dvojako dejstvo: (a) na menjanje statusa modela (uzora) i (b) na promene osobe koja imitira. U naoj terminologiji koristi se vie izraza kada se govori o osobi koju oponaamo: model, uzor i idol.
Ti pojmovi imaju sledea znaenja: model - je najiri pojam, koristi se za oznaavanje svih osoba koje imitiramo i ne implicira vrednosno znaenje; imitirano ponaanje modela moe biti (ne)korisno i (ne)poeljno; uzor - je samo onaj model koji je drutveno poeljan, zato oponaanje uzora dovodi do pozitivnih posledica;

234

 idol - je model koji je predmet oboavanja i njegovi se uticaji primaju nekritiki - ono to on sugerie lako prihvata, emo se suprotstavlja - lako odbacuje; selektivnost opaanja je slina kao kod predrasuda.

Uenje uvianjem Poetni oblik ovog uenja kod dece se javlja pri kraju prve godine. Dete, na primer, uspeva da rei problem dosezanja predmeta koji je van dohvata njegove ruke (uvia da povlaenjem pokrivaa igraka moe biti dovedena u neposredni dohvat ruke, jer je otkrilo mehaniku vezu izmeu ta dva opaena objekta). To je prvo manifestovanje deje praktine inteligencije, dejeg opaajno-praktinog miljenja. Ovaj naziv dali su getaltisti uenju sa razumevanjem, smisaonom uenju. Odlikuje ga naglo reorganizovanje svesti pri reavanju problem situacije i uvianje koje aktivnosti treba izvesti da bi se reio problem - dolo do cilja. Reavanje problema uvianjem je oblik uenja u kome dolazi do otkrivanja novih odnosa - to je "klju" reenja. Uvianje je najsloeniji oblik uenja i u njemu se angauju dostignuti oblici miljenja. Sredstva misaone aktivnosti mogu biti elementi opaene situacije, predstave, pojmovi to sve zavisi od problem situacije i nivoa kognitivnog razvoja subjekta. Posle kraeg ili dueg traganja do reenja dolazi naglo; uvianje prati emocionalna reakcija - "aha doivljaj". Meutim, treba rei da se, i kod dece i kod odraslih, jedan broj "uvianja" sa "aha - doivljajem" moe javiti i uz pogreno reenje, reenje koje "ne prolazi" u praktinoj primeni, to zahteva nastavak reavanja. Uenje uvianjem se javlja, zajedno sa drugim oblicima uenja, pri formiranju motornih i verbalnih vetina, usvajanju socijalnih obrazaca ponaanja - ono sa razvojem deteta postaje dominantan oblik uenja. Uenje sa razumevanjem ili osmiljeno uenje je uslov uspenog kolskog uenja. Sami nazivi nekih oblika nastave - oenje putem otkria, uenje reavanjem problema - ukazuju da se oni zasnivaju na uvianju.

235

236

RAZVOJ PAMENJA
Pamenje je proces uvanja - zadravanja fiziolokih reprezentanata (tragova, kodova, engrama) shema ponaanja steenih uenjem. Kao i proces uenja i proces pamenje se sa uzrastom razvija, menja i kvantitativno i kvalitativno. Ve u prvom mesecu se javlja u najelementarnijem obliku kod zadravanja i aktuelizacije uslovne veze. Od 3-4 meseca pojavljuje se prepoznavanje vizuelne i akustike percepcije, to znai da je dete sposobno da novi opaeni utisak dovede u vezu sa mentalnom slikom, predstavom tog objekta. Dete prepoznaje lik i glas majke, prepoznaje predmete koji se koriste pri hranjenju. Oko 6. meseca dete diferencirano reaguje na poznate i nepoznate osobe. Javlja se reakcija straha na pojavu nepoznatih lica. U 7-8 mesecu dete u komunikaciji sa odraslima pokazuje da prepoznaje rei kojima odrasli imenuje predmete i usmerava pogled na te predmete. U 8-9 mesecu odrasli mogu da govorom kod deteta pokrenu reprodukciju pokreta ("pa-pa" i "tai-tai"). Krajem prve godine dete razume govor odraslih. U drugoj godini dete poinje da izgovara re neposredno poto odrasli imenuju predmet, a zatim stie sposobnost da samo imenuje predmet kad ga ugleda. Za ocenu razvoja sposobnosti prepoznavanja koriste se ogledi sa traenjem skrivenog predmeta. U ogledu se varira vreme do pokuaja traenja: 1, 3 ili 7 sekundi. Samo neka osmomesena deca su uspena ako pokuaju da nau predmet posle 1 sekunde; sa 12 meseci skoro sva deca uspevaju da nau skriveni predmet posle 3 sekunde, a veina je uspena i posle 7 sekundi; sa 18 meseci dete retko grei i kroz 10 sekundi. Kada se kod deteta javlja radno ili operativno pamenje? Pojava funkcije radnog pamenje je uslov da se javi mogunost da dete sravni, uporedi opaeno sa ranije saznatim (v. sliku 90) - a ta sposobnost se ispoljava od 8. meseca; poetni opseg radnog pamenja je 1 elemenat (stavka). U tabeli 8 dati su podaci o poveanju opsega radnog pamenja. Tabela 26: Poveanje opsega radnog pamenja sa uzrastom
Uzrast Elemenata 1g 1 3-4 g 2 5-6 g 4 7-8 g 5-6 15 g 7-8

Nalazi psihologa pokazuju da se sa uzrastom poveava vremenski interval posle koga dete jo uvek moe da prepozna blisku osobu ili predmet. U drugoj godini dete prepoznaje osobu ili predmet i nakon pauze od nekoliko nedelja; u treoj godini posle nekoliko meseci; u etvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka od godinu dana. Kada dete poinje da prepoznaje sebe u ogledalu? U ogledu su majke decu, od 9-24 meseca, primicale ogledalu da vide sebe. Nakon toga bi majka neprimetno detetu namazala nos crvenom bojom i ponovo ga stavljala pred ogledalo. Sve do 21. meseca dete nije reagovalo na to. Izmeu 22-24 meseca veina dece vidi da im je nos umrljan i pokuava rukom da ga brie. To je bio znak da dete poinje prepoznavati sebe u ogledalu (Mussen et al., 1984).
Saeto prikazujemo osnovne funkcije pojedinih komponenti u sistemu pamenja: Senzorno pamenje veoma kratko zadrava privremene tragove - reprezentante (primarne mentalne slike) pojedinih receptora, u proseku samo 1 sekundu, dok ih ne prosledi u sledei deo sistema pamenja radi selekcije i obrade (radno pamenje).

237

Radno pamenje je jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U njemu se obrauju informacije i iz njega se skladite u dugorono pamenje. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. U njemu se informacija zadrava do 30 sekundi. Opseg radnog (operativnog, neposrednog, kratkoronog) pamenja je, kod prosenih odraslih osoba, u proseku 7 2 elemenata (shema, predstava ili pojmova). Dugorono pamenje je skladite obraenih informacija, pojmova, pravila, motornih vetina. Ono ima glavnu funkciju da relativno trajno zadrava informacije, i zato se oznaava kao pravo pamenje; sa uzrastom se uveava semantiko pamenje koje sadri znanje o znaenjima rei i pravilima njihove upotrebe i kombinovanja.

Slika 95: Blokshema razvijenog sistema pamenja (prema: R. Atkinson, 1980)

Sa razvojem dugoronog pamenja raste sposobnost reprodukcije, jer sa poveanjem kognitivnih struktura raste i sposobnost obrade i upotrebe informacija. Na ranom uzrastu zapamivanje i seanje deteta se odvijaju nenamerno, spontano u toku komunikacije sa odraslima, igre ili neke praktine aktivnosti. Veliki znaaj za zapamivanje imaju inioci koji privlae spontanu panju - situacije koje se nameu ulima, dogaaji koji emocionalno angauju dete. I nalazi eksperimenata potvruju da kod dece tog uzrasta dominiraju motorno i opaajno-predstavno pamenje. Na uzrastu 4-5 godine poinje razvoj namernog zapamivanja i seanja. Ali dete najpre shvati cilj da neto treba da zapamti pa tek postepeno otkriva operacije zapamivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkriva da ne moe neega da se seti to mu je tada potrebno; to utie na formiranje operacija voljnog zapamivanja. Prvi pokuaji su vezani za prosto ponavljanje onoga to eli da upamti. U 6. godini javlja se poetna logika analiza i osmiljavanje onoga to treba da se upamti. Tada dolazi do poveanja 238

obima pamenja. Meutim, sve do sedme godine uspenije je spontano nego voljno pamenje. U 7. godini namerno pamenje i seanje imaju svoj cilj i razvijenije tehnike zapamivanja; na tom uzrastu vodeu ulogu ima govor radi uspostavljanja smisaonih veza (v. tabelu 27).
Tabela 27: Porast efikasnosti zapamivanja konkretnog i verbalnog materijala Uzrast 3-4 4-5 5-6
6-7

M reprodukovanih predmeta 3.9 4.4 5.1

5.6

M reprodukovanih imena poznatih predmeta 1.8 3.6 4.6

4.8

M reprodukovanih imena nepoznatih predmeta 0.0 0.3 0.6

1.8

(Kornienko, 1955 prema: Endovicka\, 1967)

Od 6.-7. godine zapaa se porast razvoja verbalno-logikog pamenja, semantikog pamenja i razvija sposobnost sistematizacije, uz korienje smisaonih i kauzalnih veza pri klasifikaciji predmeta i pojava.

Slika 96: Intelektualne operacije koje dete koristi pri zapamivanju (prema: Endovicka\, 1967

Endovicka nalazi da na uzrastu od 3-7 godine preovlauje uspostavljenje veza na osnovu optosti funkcije; od 5-7 godine u porastu je uspostavljanje veza na osnovu spoljanjih obeleja, svrstavanja po slinosti, bitnim obelejima i kauzalnim odnosima materijala koji se pamti (v. sliku 96). Sa razvojem pojmova, koji u sebi sadre karakteristike cele klase objekata, uveava se semantiko pamenje. Sa uzrastom se kod dece razvija metamemorija - sposobnost ocenjivanja vlastitog pamenja. to je dete starije to je i tanije njegovo predvianje koje se odnosi na sopstvene mogunosti pamenja. Razvoj pamenja deteta povezan je sa porastom: sistema znanja, opsega radne memorije i metamemorije, sa ovladavanjem intelektualnim operacijama pamenja strategijama zapamivanja. 239

U jednom eksperimentu sa paralelnim grupama ( 8-9 g) deca su u prvoj E grupi obuena da koriste pet strategija zapamivanja, a drugoj E grupi je reeno da e prema koliini zapamenog materijala biti nagraena. Prva grupa je koristila sledee strategije: ponavljanje, asociranje, klasifikacija, serijacija, numerisanje. Nakon godinu dana obuavanja kod prve eksperimentalne grupe naeno je znaajno poboljanje pamenja u odnosu na kontrolnu grupu vrnjaka, posebno u zapamivanju sloenih informacija. Meutim, i u drugoj eksperimentalnoj grupi poboljanje pamenja je bilo znaajno u poreenju sa kontrolnom grupom, a jednako poboljanju prve grupe koja je prola obuku. Poveana motivacija takoe izaziva razvoj pamenja - utie da deca sama stvaraju sopstvene strategije zapamivanja (Sellers, 1979).

Pamenje dece na poetku kolovanja

Poslednji primer odnosio se na kolski uzrast i on nam pokazuje da na razvoj pamenja uenika utiu motivacija i sistematska obuka. Ovi nalazi su saglasni sa onim to smo ranije naveli kod analize procesa panje, opaanja i uenja. Reeno je da u 7. godini dolazi do novih mogunosti u funkciji korteksa - pojaano uee eonih oblasti odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. Kod prvaka su se stekli preduslovi da spontano pamenje, predkolskog deteta, u veoj meri zamenjuje namerno, voljno pamenje; da verbalno pamenje postane dominantnije od opaajno-praktinog pamenja. Uitelja oekuje da od poetka uvodi prvake u praksu namernog uenja i zapamivanja, da pri tome koriste verbalno miljenje pri obradi informacija - radi lakeg i trajnijeg zapamivanja, ali i bre interiorizacije procesa opaanja, uenja i pamenja. Pedagoka psihologija posebnu panju posveuje razvoju sposobnosti uenja i pamenja na mlaem kolskom uzrastu.

240

SIMBOLIKA (SEMIOTIKA) FUNKCIJA

Opis oveka kao razumne ivotinje (animal rationale - Aristotel) po oceni Kasirera (1946), jeste valjan, ali je jednostran opis. Ljudska racionalnost je samo deo neega mnogo ireg i fundamentalnijeg: sposobnosti formiranja simbola. Kasirer opisuje oveka kao bie koje stvara simbole (animal symbolicum) i izgrauje svoj simboliki svet. "ovek ne moe pobei od svog vlastitog ostvarenja. On ne moe a da se ne prilagoava uslovima ivota. Ali ovek ne ivi samo u obinom fizikom univerzumu, on ivi i u simbolikom univerzumu. Jezik, mit i religija su delovi tog univerzuma." Time filozof Kasirer ukazuje na postojanje opte simbolike funkcije oveka. I psiholozi zastupaju gledite o optoj simbolikoj funkciji i ne svoditi tu sposobnost oveka samo na jeziku sposobnost kako to najee ine lingvisti. Poto se uveliko govori i istrauje niz drugih semiotikih sistema Ivi (1978) smatra da je plodnije razvijati gledite o optoj simbolikoj funkciji i ne svoditi tu sposobnost oveka samo na jeziku sposobnost. mit (1999) naglaava da je govor vrhunski, ali ne i usamljeni, simboliki sistem oveka, to su i mitologija, religija, umetnost, matematika i nauka. Traenje odgovara na pitanja kada se u procesu antropogeneze pojavljuje simbolika sposobnost i kada se to odigrava u ontogenezi, predmet je brojnih interdisciplinarnih ispitivanja sa ambicijama da se, ako je mogue, da potpun opis organizacije i strukture semiotikih sredstava. Meutim, za Ivia se tu otvara i pitanje: "Da li je specifinost semiotikog samo u formalnim karakteristikama ili je i u nainu njegovog korienja u komunikaciji i miljenju, u organizovanju psihe pojedinaca u celini i u stvaranju novog ekolokog okvira simbolike realnosti koja je takoe ovekova realnost." Prema Iviu (1978) traenja osobenosti semiotikog odvijaju se na tri nivoa: - na nivou traenja neurofiziolokih osnova simbolikih vidova ponaanja, - na nivou analize ponaanja i - na nivou analize specifinosti semiotikih sistema kao gotovih proizvoda. Autor najpre navodi distinktivna obeleja i razliite aspekti semiotikog.

Pojedinana distinktivna obeleja semiotikog

Odloeno reagovanje (simbolika reprezentacija koja koristi sloeno verbalno kodiranje);

Supstitucija (zamenjivanje, pojavljuje se u dejoj simbolikoj igri kao da, tobo

radnji u kojoj dete izvodi fiktivne simulacije hranjenja, spavanja i sl. uz svesnost da su to imaginarne radne);

Evokacija odsutnog (npr. verbalne evokacije); Predstavljanje (reprezentacija, simbolika reprezentacija kod koje se znakovi razlikuju
od onoga to oznaavaju /denotat/ i mogu se kombinovati na osnovu pravila sistema);

Razlikovanje znaka i oznaenog (diferencijacija znaka i oznaenog); Simbolika referencija (denotacija, znak upuuje na neku stvarnost koja je razliita od
njega samog);

Proizvoljnost znaka (arbitrarnost);

241

 Kategorijalnost (postojanje principa ili pravila na osnovu kojih se odluuje da li

pojedinani primerak spada u odreenu klasu);

Relaciona struktura (ukljuuje: odnose meu kategorijama, odnose unutar kategorije,

odnose odnosa);

Propozicionalnost (iskazi kojima se saoptava neka intelektualna informacija); Diskretnost (simboliki sistemi mogu se ralanjavati na diskretne smisaone jedinice
/konstitutivne elemente/);

Gramatika (sintaksa - sistem pravila za kombinovanje diskretnih jedinica) Polisemija (postoje izvesne varijacije znaenja); Vieslojna struktura (semiotiki sistem je organizacija koja ima vie nivoa koji su
meusobno povezani);

Stvaralatvo (to je vie stvaralatvo /produktivnost/ samog sistema); Stvaranje lanih poruka (stvaralatva na osnovu pravila" semiotikog sistema); Vaspitljivost (za puni razvoj simbolikih sistema neophodno je uenje); Specijalizacija (imaju specifinu funkciju simbolizacije i komunikacije); Polazei od teorije i nalaza Vigotskog, Ivi (1978) grupi distinktivnih svojstava semiotikog pridruuje celu jednu drugaiju grupu tih obeleja, koja su jo veeg znaaja nego neka formalna distinktivna obeleja, to su: Istorijska promenljivost simbolikih sistema (koju nameu promenljive potrebe ljudi); Kontekstualna promenljivost simbolikih sistema (npr. zavisnost strukture iskaza
od konteksta);

Stvaranje funkcionalnih sistema sa drugim psiholokim funkcijama (zasniva se na

teoriji znakova, na teoriji simbolike funkcije);

Interiorizacija socijalnih komunikativnih sistema i njihov preobraaj u individualne

semiotike sisteme, uz zadravanje prethodne socijalne funkcije.

Definicija semiotike funkcije

Nakon analize distinktivnih obeleja i razliitih aspekta semiotikog, Ivi odreuje definiciju semiotike funkcije. On daje stupnjevitu definicije simbolike funkcije jer smatra da ona omoguava najjasnije utvrivanje razvojnih nivoa u razvoju simbolikih sposobnosti oveka. Pvi nivo: "Simbolika funkcija je opta sposobnost sticanja i korienja, odnosno stvaranja znakova." Pojava znakova operacionalno se moe prepoznati na osnovu distinktivnih obeleja semiotikog kao to su: razlikovanje znaka i oznaenog, simbolika referencija (denotacija), oznaavanje bar nekih odsutnih denotata i bar nekih klasa denotata. Ukazuje se da sposobnosti sticanja i korienja znakova, s jedne strane i stvaranje znakova, s druge, nisu istog stepena sloenosti. To omoguava da se na osnovu ove prve definicije izdvoje i razliiti razvojni nivoi simbolike funkcije. Drugi nivo: "Simbolika funkcija je opta sposobnost sticanja i korienja, odnosno stvaranja znakova, semiotikih sistema i izvoenja semiotikih operacija." Distinktivna obeleja koja definiu postojanje sistema znakova jesu: propozicionalnost, relaciona struktura, gramatika i vieslojna struktura. 242

Kao primeri semiotikih operacija, koje se izvode po unutranjim pravilima semiotikih sistema, navedeni su: denotiranje, kombinovanja jedinica sistema, raznovrsne transformacije poruka. Trei nivo: "Simbolika funkcija je opta sposobnost sticanja i korienja, odnosno stvaranja znakova, semiotikih sistema i izvoenja semiotikih operacija i sticanja ili stvaranja semiotikih realnosti." Operacionalni pokazatelji pojave ovog nivoa simbolike funkcije jesu procesi: formiranje funkcionalnih sistema i interiorizacija. Ovaj najvii nivo ispoljavanja simbolike funkcije jeste proces stvaranja spoljanjih simbolikih realnosti (stvaranje kulture u najirem znaenju) i stvaranja unutranjeg sveta linosti (unutranje instance linosti, mentalne delatnosti).

Simbolika funkcija je distinktivno svojstvo oveka

Za prouavanju sistema komunikacije meu ivotinjama semantika i neoetologija u poslednjim decenijama formirale su zoosemantiku. Nalazi ispitivanja ukazuju da u pogledu semantike, sistemi komunikacija ivotinja poseduju dva osnovna svojstva: a. postoji konaan i obino veoma mali broj nasleenih signala koje stoje svakoj vrsti na raspolaganju i b. signali ne oznaavaju neki odreeni segment realnosti (nemaju denotativna znaenja), nego su samo vid ekspresije stanja organizma; signali deluju na partnere po naelu emocionalne zaraze" kao automatski pokretai radnji drugih jedinki. Time se potvruje ono to je Kasirer (1946) ranije izrekao: "Signali i simboli pripadaju razliitim univerzama jezika: signal je deo fizikog sveta bia, simbol je deo humanog sveta znaenja. Signali su ,operatori'. Simboli su ,oznaivai'. Signal ak i kada se razume i kad se kao takav koristi, ipak predstavlja samo deo fizikog, supstancijalnog bia, dok simboli imaju samo funkcionalnu vrednost". Nema ni najmanje verovatnoe da su semiotiki sistemi oveka proistekli iz nesemiotikih sistema (afektivnog jezika") kakvi postoje kod ivotinja. Kod antropoida, koji poseduju senzomotornu inteligenciju, je razvijena sposobnost rceptivne analize i izdvajanja zajednikih svojstava parova ili nizova opaajno prisutnih objekata. Meutim, kod antropoida je u potpunosti odsutna sposobnost samostalnog stvaranja znakova, iako senzomotorna inteligencija stvara neke minimalne preduslove za korienje znakova. Naunici koji se bave izuavanjem semiotikog ponudili su nekoliko korisnih distinkcija. Jedna od njih je razlikovanje emocionalnog i propozicionog govora. Druga vana razlika se pravi izmeu signala i simbola (mit, 1999).

ta su pokazali eksperimenti uenja govora kod impanze?

U prvim eksperimentima psiholozi (brani r Kelog, Ladigina-Kots, brani r Hejes) su mladunad impanza odgajali u kui zajedno sa decom i ba kao to se i deca gaje. Neuspeh u razvoju govora kod impanze pod ovim uslovima bio je potpun - impanze nisu razvile ni zaetke ljudskog govora niti nekog drugog oblika semiotike komunikacije. Ni neki noviji pokuaji da se impanzo naui ljudskom govoru nisu znaajnije promenili 243

ovakvu sliku. Gardnerovi su sa majmunicom koju su nazvali Vaoe, koristili jezik gluvonemih. Sa 25 meseci Vaoe je posedovala renik od 25 rei koje je spontano kombinovala. Time je ispunjen deo uslova iz Ivieve prve definicije simbolike funkcije (sticanje, ali ne i stvaranje, znakova razliitih od onoga to oznaavaju, stvaranje relativno postojanih denotata, stvaranje nagovetaja klasa denotata, ali bez postojanja odsutnih denotata). Premak je izveo eksperiment sa impanzom po imenu Sara. Kao zamena za rei koristio je plastine etone razliitih oblika i boja koji su sa zadnje strane imali metalnu ploicu, to je omoguavalo lepljenje na namagnetisanu tablu na kojoj je, "pisano" sve to je Sara uila (i to vertikalino a ne horizontalno). Premak je koristio razvijene metode bihejvioristikog uenja. Uenje se odvijalo nekom vrstom metode samo jedne nepoznate". On je razloio problem na proste jedinice i ispitivao koje od etiri osnovne jezike funkcije impanzo moe da usvoji? Pri tome je odabrao sledee funkcije: re, reenicu, pitanje i metajezik. Meu 130 rei koje je Sara nauila, pored ostalog, ima 8 linih limena, 22 glagola, 21 naziv prehrambenih artikala, 26 naziva raznih predmeta, 33 sloenija pojma, prideva i predloga. Premak istie da je teko dokazati njenu kompetenciju u sintaksi. Sara je razumevala pitanja i bila je kadra da ih i sama postavlja. Uz dovitljive uitelje (kao to su Gardnerovi i Premak) i uslove koje nemaju u prirodnom okruenju, impanze uspevaju da ispune samo neke uslove iz minimalne definicije simbolike funkcije; impanze mogu: - stvarati denotate, - nauiti da koriste neke supstitute za oznaavanje tih denotata, - da delimino primenjuju operaciju denotiranja (gest pokazivanja), impanze nisu sposobne: - da formiraju pojam objekta (nema shvatanja pravila stvaranja predstavnika klasa i shvatanja logikih odnosa klasa i potklasa ili klase i predstavnika klase). Granini domaaji inteligencije ivotinja su negde na samim poecima semiotikih sposobnosti.

Razvoj simbolike funkcije kod dece

Razvojni psiholozi uglavnom nisu prihvatili uenje omskog o uroenim jezikim sposobnostima. omski je otvorio pitanja i sumnje naunika: je li mogu razvoj govora nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta i afektivnih odnosa sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja? Na kritiki pristup ovom uenju navode ih, pored ostalog, nalazi o posledicama razvoja dece u socijalnoj izolociji, kada se kod dece nisu razvila simbolika sredstva, sem delimino neverbalne komunikacije. Meutim, i Bolbi, mit i Ivi ukazuju da se sposobnost za razvoj semiotike funkcije ne gubi ako postoji afektivna vezanost i neki oblici presemiotike komunikacije u toj izolaciji (npr. sluaj devojice Izabele, prema mitu, 1999). U opisu prvog detinjstva ukazali smo na postojanje primarne socijalnosti deteta koja se ispoljava u nasledno uslovljenoj sposobnosti deteta da selektivno reaguje na druge ljude. Iz nje se raa primarna komunikacija koja dovodi do afektivnog dijaloga sa odraslima koji stvara opte polazne uslove za semiotiku komunikaciju, jer u zajednikim 244

praktinim aktivnostima sa detetom odrasli se pojavljuje kao nosilac kulturom odreenih znaenja. "Dva su osnovna izvora simbolike funkcije u ontogenezi, jedan bioloki neka svojstva ovekovog mozga koja se ispoljavaju kroz razvoj inteligencije oveka, drugi socijalni praktina socijalna interakcija i komunikacija sa socijalnom sredinom." (Ivi, 1978). Ivi ukazuje da je osobenost mentalne ontogeneze da postoji simultanost i plodan razvojni spreg izmeu razvoja senzomotorne inteligencije, ranog socijalno-afektivnog razvoja, praktino-situacione komunikacije u toku zajednikih aktivnosti i semiotikih sredstava komunikacije koje odrasli kao predstavnik drutvene i kulturne zajednice rano uvodi. Brzina i druge osobenosti razvoja simbolike funkcije kod dece mogu biti objanjene samo takvim spregom razliitih inilaca i povezivanjem razliitih mentalnih funkcija. Dakle, socijalna interakcija izmeu deteta i odraslih, s jedne strane, i razvoj senzomotorne inteligencije, s druge, dovode do pojave simbola. Prvi oblici semiotikog ponaanja u razvoju deteta pojavljuju se u toku druge godine ivota. Manifestacije tih ponaanja su: motoriki simboliki supstituti u procesu reavanja problema, odloena imitacija, mentalne slike, aktivnosti "kao da", komunikativni neekspresivni gestovi, korienje simbolikih objekata, govor, snevanje, grafiko prikazivanje. Za prepoznavanje pojave simbolike funkcije operantna su distinktivna obeleja semiotikog navedena kod prvog nivoa definicije semiotikog - sticanje ili stvaranje znakova (diferencijacija znaka i oznaenog i dr.). Fenomenoloka distinktivna obeleja poetka semiotikih ponaanja su intencionalnost reprezentacije i svest o imaginarnosti simbolike reprezentacije. Naredni razvojni stupanj je formiranje semiotikih sistema. U ontogenetskom razvoju koji protie u adekvatnom oktuenju formiraju se prirodni ikoniki sistemi (sistem mentalnih slika, san, i kao prolazni oblik simbolika igra deteta) i arbitrarni prirodni jeziki sistem (sistem usmenog i pisanog jezika, kod gluvonemih jezik gestova). Za pojavu semiotikih sistema operantna su distinktivna obeleja: gramatika, stvaralatvo, propozicionalnost, relaciona struktura i vieslojna struktura. Osnovne vrste semiotikih sistema, jeziki i ikoniki, razlikuju se po svojim odlikama i prirodi. Osnovne odlike ikonikog sistema su celovitost, spacijalnost i simultanost. Za razliku od jezikog sistema nema kodifikovana gramatika pravila (osnovna gramatika sredstva ikonikih sistema se sastoje u izgradnji prostornih celina), nije diskretan i ima ograniena sredstva za izraavanje relacija. Jeziki sistem odlikuje diskretnost, arbitrararnost, konvencionalnost i kodifikovana gramatika pravila. "Pod 'pravim jezikom' mi podrazumevamo jezik koji se razvija izvan podruja ekspresivnih glasova i gestova, izvan sistema signala koji operiu u jednoj konkretnoj situaciji, izvan jednostavnog izraavanja emocionalnih stanja i namera - jezik koji poinje da se artikulie kao sistem simbola koji pripadaju humanom svetu znaenja" (mit, 1999) Jezik je najpodesnije semiotiko sredstvo za kognitivnu komunikaciju, pre svega za komunikaciju o okolini, a takoe i o unutranjem iskustvu. Ikoniki i jeziki sistem se dopunjuju. Ikoniki sistemi su efikasni tamo gde jeziki sistem nije, posebno kada treba misliti o perceptivnim konfiguracijama i o prostornim odnosima. Ikoniki sistemi su podesniji za izraavanje celovitosti dogaaja (pojava, procesa) i svega onog to je individualno i osobeno. Znaajna je injenica da se ikoniko moe prevoditi u druge semiotike sisteme. Ivi ukazuje da se individualno iskustvo 245

preko funkcionalnog lanca: doivljaj ikoniki semiotiki sistemi socijalni semiotiki sistemi uvodi u interindividualnu razmenu i podvrgava dejstvu socijalnog fidbeka. Vigotski je ukazao da jezika sredstva ne slue samo za izraavanje nego i za stvaranje novih misli. Pored toga pomuu jezika se ostvaruju funkcije kao to su: evokacija prolosti, anticipacija budunosti, razlaganje iskustva na diskretne jedinice i stvaranje novog, prevazilazi faktiko i uvode kategorije hipotetikog i mogueg. Preobraaj socijalnog komunikativnog govora u unutranji privatni govor je naredna radikalna promena u razvoju semiotike funkcije. Taj preobraaj odigrava se u procesu interiorizacije glasnog privatnog (egocentrinog") govora kod predkolske dece. Osnovni stav Vigotskog je da unutranji govor predstavlja sasvim osobitu, samostalnu, autonomnu govornu funkciju. To je naroiti unutranji sloj govornog miljenja, i prelaz od unutranjeg na spoljanji je prestrukturiranje govora. To je sloena dinamika transformacija pretvaranje predikativnog i idiomatskog govora u sintaktiki sloen i drugima razumljiv govor. Ivi ukazuje da formirani unutranji govor kao sekundarni privatni sistem, u funkcionalnoj interakciji sa primarnim privatnim ikonikim semiotikim sistemima, jeste bitan unutranji mentalni proces koji je osnovini mehanizam psiholoke veze izmeu unutranjih individualnih i socijalnih inilaca ponaanja jedinke.

Socijalni i privatni simboliki sistemi

U socijalne prirodne sisteme spadaju: prirodni jezik (usmeni i pisani), rituali, gestovni govor. U privatne semiotike sisteme spadaju: mentalne slike, san, unutranji govor. Manifestacije socijalnih semiotikih sistema se mogu objektivno posmatrati a privatni semiotiki sistemi su predmet samoposmatranja. Osnovna strukturalna razlika je u stepenu kodifikovanosti i konvencionalnosti. Meutim, socijalni i privatni semiotiki sistemi su u stalnoj interakciji. Napred je reeno da se taj prevod obavlja interakcijom ikonikog semiotikog sistema i unutranjeg govora. U mentalnim procesima interakcije i prevoda socijalno privatno raaju se nova znaenja, nove misli, dolazi do novih saznanja bilo o socijalnoj ili prirodnoj realnosti bilo o vlastitoj linosti. Simboliki sistemi omoguavaju socijalnu komunikaciju u toku koje se menjaju i razvijaju sve jedinke koje su ukljuene u taj proces komunikacije, koju je Vigotski oznaio preduslovom za razvoj viih psihikih funkcija kod oveka. "Simbolika funkcija je onaj mehanizam pomou koga se ostvaruje veza izmeu biolokog i socijalnog razvoja oveka i u tome je njena kritina vanost" (Ivi, 1978).

246

RAZVOJ GOVORA
Govor je sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei su nosioci znaenja, pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i rei da bi se saoptile misli i oseanja. Govor privlai panju razvojnih psihologa i kao jedno od najvanijih sredstava socijalizacije i podsticanja psihikog razvoja u celini. Pomou govora dete identifikuje, diferencira i organizuje stvari i svet oko sebe, proirujui ga i van opaajnog domena. Ovakvo odreenje govora proizalo je iz nalaza sistematskih interdisciplinarnih prouavanja (razvojnih psihologa, lingvista, psiholingvista, razvojnih psiholingvista...) koja su otkrila sav opseg varijacija ljudskog govora. Time je bila prevaziena konvencionalna faza u kojoj je govor oznaavan samo kao osnovna odlika koja oveka razlikuje od ivotinja, a poelo je da se sagledava koliko je dubok uticaj uenja jezika na ukupan razvoj onih koji ga usvajaju; tada je shvaeno da je tok razvoja govora i njegovi efekti znaajno distinktivno svojstvo pri uporeivanju ljudi meusobno. Kada u razvojnoj psihologiji analiziramo uenje govora kod dece onda se moraju upoznati saznanja raznih disciplina o tom multidimenzionalnom procesu, ali ne samo o komponentama od kojih se ti procesi sastoje, nego i o faktorima i uslovima u kojima se ti razvojni procesi odvijaju.

Faktori govornog razvoja

Za normalan govorni razvoj potreban je niz organskih, psihikih i socijalnih inilaca.

1. Motorni centar govornog aparata 2. Centar artikulisanog govora 3. Mehanizam govora i pevanja 4. Regulacija disanja 5. Sluni verbalni centar 6. Centar slunih predstava 7. Senzorni centri vida 8. Centar vidnih slika 9. Asocijativna vlakna centra govora
Slika 97: Centri za govor i pevanje

Organski faktori Organski preduslovi za razvoj govora su: formiran govorni aparat, dobar sluh, morfoloko i funkcionalno sazrevanje modane kore. Mehanizam za stvaranje glasova, govorni aparat, spreman je za rad jo pre roenja. Ali da bi se od ove sposobnosti za oglaavanje formirao artikulisani, strukturirani govor 247

potrebno je kako dalje sazrevanje organskih komponenti, tako i dugotrajno uenje uz auditivnu i socijalnu stimulaciju, dok se ne ovlada vetinom govora. Detetov kapacitet za uenje jezika u tesnoj je vezi sa fizikim sazrevanjem CNS i jedinstvenim stepenom lateralizacije funkcije. To znai da se moe govoriti o kritinom periodu u usvajanju jezika. Nalazi ukazuju da od gotovo svih aspekata cerebralnog rasta oko 60% od vrednosti zrelog stanja je dostignuto pred poetak lingvistike faze (poetak kritinog perioda), dok je kraj kritinog perioda vremenski blizu trenutka kada se dostie 100% te vrednosti. Primarni jezik ne moe da se stekne sa jednakom lakoom ako zapoinje na razliitim takama kritinog perioda. Na to posredno ukazuju i posledice steenih povreda korteksa. Naeno je da u vreme kada je cerebralna lateralizacija uspostavljena (oko puberteta) simptomi steene afazije postaju ireverzibilni ako ne nestanu 3-6 meseci nakon povrede. Leneberg (Lenneberg, 1967, 1981) daje sumarni pregled nalaza koji govore o organskoj uslovljenosti razvoja govora (tabela 28).
Tabela 28: Uporedni pregled organske uslovljenosti razvoja govora (Lenneberg, 1981)
Uzrast 0; 0 - 1; 8 Normalan jeziki razvoj pojava gukanja (03 m); od brbljanja do rei (4-20 m) usvajanje jezika Posledice steenih lateralnih lezija nikakve posledice na pojavu jezika u polovini svih sluajeva; druga polovina imala je odloenu pojavu normalnog razvoja sva jezika postignua isezavaju; jezik se ponovo stie ponavljanjem svih stadijuma Fiziko sazrevanje CNS oko 60% 70% razvojnog toka dovreno tempo sazrevanja usporen Lateralizacija funkcija Ekvipotencija lnost hemisfera perfektna ekvipotencijaln ost Objanjenje

ne postoji: simptomi i izgled identini za obe hemisfere

neuro-anatomske i fizioloke osnove su uspostavljene

1; 9 - 3; 0

pojava preferencije jedne ruke

desna hemisfera lako moe sama da primi odgovornost za jezik u sluajevima gde je jezik ve preteno lokalizovan u levoj hemisferi i afazija nastaje usled leve lezije, jasni znaci redukcije ekvipotencijaln osti

3; 1 - 10; 11

neke gramatike finese; proirenje renika

11; 0 - 14; 0

javlja se strani akcenat pri ovladavanju drugim jezikom

pojava afazikih simptoma; poremeaji se mogu popraviti bez rezidualnih jezikih deficita (osim u itanju ili pisanju); tokom perioda ozdravljenja dva su procesa aktivna: isezavanje afazike interferencije i dalje usvajanje jezika neki afaziki simptomi postaju ireverzibilni (posebno u sluaju kada je steena lezija bila traumatska

vrlo sporo odvijanje procesa sazrevanja

asimptotu dostiu gotovo svi parametri; izuzeci su mijelinizacij a i EEG spektar

ustanovljena cerebralna dominacija izmeu 3. i 5. godine; ali postoje dokazi da desna hemisfera jo moe esto da bude ukljuena u govorne i jezike funkcije; oko 1/4 afazija u ranom detinjstvu moe se pripisati lezijama desne hemisfere oigledno vrsto uspostavljena

jezik angauje itav mozak; mala kortikalna specijalizacija u odnosu na jezik mada leva hemisfera poinje da biva dominantna krajem ovog perioda mogue je ponovo uspostaviti jezik preteno reaktiviranjem jezikih funkcija u desnoj hemisferi

jezik je jasno lateralizovan a unutranja organizacija ireverzibilno uspostavljena za itav ivot; delovi mozga koji nisu ukljueni u jezik ne mogu da preuzmu funkcije ukoliko lateralizacija nije okonana ili je bila patoloki blokirana tokom detinjstva

Od adol. do star.

usvajanje drugog jezika postaje sve tee

simptomi koji ostanu posle 3-5 meseci nakon povrede ireverzibilni su

nikakvo

oko 97% celokupne populacije jezika definitivno je lateralizovano u levoj hemisferi

ne postoji za jezik

248

Psihiki faktori Kao najvanije psihike faktore, koji su direktno povezani sa razvojem govora, istraivai navode: razvijenost opaanja, predstava, uenja, miljenja i sposobnosti koje su u uzajamnoj vezi sa govorom; emocionalna stabilnost; govornu aktivnost treba potkrepljivati. Socijalni faktori Uz dokaze o relevantnosti sredine na ukupan razvoj deteta - intelektualni, socijalni i emocionalni, sve je vie radova o uticaju sredine na govor. Kao najvaniji inioci izdvajaju se: socijalni govorni uzor koji je blizak detetu i stimulie imitaciju, govorna kulturna sredina, ukupna aktivnost deteta i njegovo doivljavanje. U istraivanjima uticaja sredine izuavan je govor roditelja, njihove reakcije na ponaanje dece, osobenosti govora svojstvene razliitim socijalnim sredinama. Uporeivan je govor koji koriste majke ija deca su imala ubrzan, odnosno prosean razvoj govora. Naeno je da je govor majki dece sa ubrzanim razvojem prilagodljiviji jezikim mogunostima i potrebama deteta, one su vie stimulirale uspehe deteta u usvajanju jezika, ee su ponavljale i/ili proirivale deju iskazanu misao (Mussen et al., 1984). Veina radova o uticaju sredine na govor bavi se posledicama razvoja deteta u depriviranoj sredini, sredini koja ne utie stimulativno na razvoj deteta a to u govornom razvoju dovodi do "lingvistike depriviranosti" (Bernstein, 1967). Kod nas su provedena istraivanja o uticaju seoske i gradske sredine na veliinu renika dece razliitog uzrasta.

Faze razvoja govora

Prelingvistika faza
Prelingvistika faza je razvojno prva faza u govornom razvoju, koja pored ranog opaanja i razumevanja govora, ukljuuje pla, vokalizaciju, brbljanje i sluajne imitacije glasova bez razumevanja njihovog znaenja. a. Respiracija (prvi krik/pla) Nakon roenja i prekida pupane vrpce dolazi do refleksnog irenja grudnog koa to izaziva nagli prodor vazduha u plua. Vazduh prelazi preko glasnih ica i izaziva treperenje - prvi krik/pla. To je, ustvari, i najraniji oblik vokalizacije. Prvi pla je znaajan za budui razvoj govora jer dete prvi put uje sopstveni glas. Prvi pla je prirodna refleksna reakcija. Kasnije se uslovljava i dete naui da koristi pla kao formu komunikacije sa odraslima. Od reagovanja odraslih na pla deteta i naina staranja o njegovim potrebama zavisi uestalost i trajanje plaa.

249

b. Vokalizacija
Glasovna ekspanzija

Glasovi se javljaju spontano, sazrevanjem; u prvim mesecima javljaju se svi govorni zvuci koje ljudski glasovni sistem moe proizvesti (francuski trileri, arapski grleni suglasnici, nemaki umlauti, i dr.). Kada dete ovlada kontrolom dijafragme (drugi mesec) igra se jainom proizvedenih zvukova; kada ovlada kontrolom miia glasnih ica (3 - 4 meseca) igra se visinom tona. Vrlo rano preko vokalizacije dete izraava i svoje emocionalno doivljavanje (Ferguson & Slobin, 1973, slika 98).

Slika 98: Razvoj intonacije glasa sa uzrastom

Vokalizacija zapoinje i kod dece koja su gluva od roenja, to ukazuje da na poetak vokalizacije utie faktor sazrevanja. Meutim, sa vremenom slabi oglaavanje i gluvo dete zauti, jer ne prima auditivne impulse i nema mogunosti da imitira ni svoje ni tue glasove.
Glasovna kontrakcija

Pod uticajem okoline, uenja imitacijom (maternjeg) jezika, ustalie se glasovi koji se uju i ponavljaju u detetovoj okolini, a ostali e se postepeno gubiti. Praktini aspekt ovog saznanja o glasovnoj ekspanziji/kontrakciji vezan je za odreivanje optimalnog vremena za poetak uenja drugog jezika, koji neki autori vezuju za uzrast izmeu 4 - 8 godina (Penfield, 1959). c. Slogovanje (brbljanje) U petom mesecu dete koordinira rad dijafragme, glasnih ica, jezika, usana i vilice pomou kojih se regulie kvalitet izgovorenih glasova i to omoguava prelazak na slogovanje - izgovaranje zajedno vokala i konsonanata. Dete najee poinje razvoj artikulacije glasom "a (e) ", prednjim samoglasnikom koji je izmeu "a" i "e" i iz njega se razvija slog "ma", a zatim uz ovladavanje "srednjim" i "zadnjim" samoglasnicima slogovanje se sve vie uveava i prelazi u udvajanje slogova. 250

d. Opaanje i razumevanje govora drugih Uporedo sa tim razvija se opaanje govora drugih i razumevanje poruka, najpre na osnovu prepoznavanja melodijske strukture - intonacije; roditelji brzo ustanove, da se novoroene odziva na njihov glas, npr. intenzivno se trza, uvija, gue i grgolji, i u njihovoj interakciji dolazi do zamene uloga; pri kraju prve godine javlja se razumevanje na osnovu glasovnog sastava rei - dolazi do razumevanja poruke, govornog saoptenja drugih. Razumevanje govora se razvija ranije i bre nego stvaranje. Odojad esto, dok ne naue da govore, reaguju na pitanja i zahteve gestovima i radnjama.

Lingvistika faza
a. Prva re Prva re je izgovorena grupa glasova koja mora imati znaenje i biti u vezi sa neim to se pojavljuje kada se izgovara: osobom, predmetom ili radnjom / situacijom; osim toga ona izraava i neko emocionalno stanje deteta: elju, tenju, potrebu. b. Uveavanje renika Razvoj govora zavisi od naina gajenja - da li se govor podstie, neguje ili ne neguje. Znaaj povoljnih uslova za napredovanje govora ilustruju nalazi H. Hecer (Hetzer, tabela 29).
Tabela 29: Uporedni pregled uveavanja renika u razliitim porodinim uslovima Negovanje govora Da Ne
1; 0 1; 3 1; 6 1; 9 2; 0 2; 6

7 0

49 1

91 4

121 8

216 27

nije utvr. 92

Nalazi ukazuju da se govor usporeno razvija i kada deca rastu u dejim domovima. U periodu ranog detinjstva istraivai (Deskoenders, A., 1921; Smith, M. E., 1926) nalaze sledee uveanje renika:
Tabela 30: Pregled uveavanja renika Uzrast Dekedr Smit Ivi i sar.
1; 0 2; 0 2; 6 3; 0 3; 6 4; 0 4; 6 5; 0 5; 6 6; 0 7; 0

3 3

272 250

360 446 450

990 896 800

1440 1222 1200

1505 1540 1500

2000 1870 1800

2200 2072 2200

2257 2289 2300

2442 2589 2500

2960 3000 3000

Autori navode da dolazi do dva znaajna skoka u razvoju renika. Do prvog dolazi na uzrastu od esnaest do dvadeset meseci, do drugoga pri starosti od dvadesetetiri do trideset meseci.
Vrste rei

Vie od 55% dejeg govora ine imenice, zamenice i glagoli. Veina rei, koje su deca upotrebljavala, su bile imenice za predmete tj. stvari, koje se same kreu, npr. mama, otac, pas, dete, auto, sat, ili one sa kojima dete samo neto s njima radi, npr. mleko, sok, keks, lopta, cipela, nogavica (prema: Marjanovi i sar., 2004). U porastu je 251

upotreba predloga, prideva i veznika. Pri kraju predkolskog uzrasta nivo usvojenih morfolokih i sintaksikih formi ine deji jezik pouzdanim sredstvom komunikacije i miljenja. c. Razvoj reenice U drugoj godini dete najvie koristi imenice, no te rei imaju znaenje itave reenice ("holofraza"). Kombinovanje dve rei (imenica i glagol) javlja se krajem druge godine. I ove reenice su redukovane i mogu se, kao i "holofraze", razumeti samo u kontekstu u kome dete govori. U treoj godini u reenici se pojavljuje najpre zamenica u treem licu (Ona hoe...") a tek u drugoj polovini tree godine u prvom licu ("Ja bih..."). Postepeno se u reenicama deteta pojavljuju lanovi, prilozi, nastavci, pomoni glagoli. Faza potpune reenice javlja se u 4. i 5. godini i odlikuje se korienjem svih vrsta rei (Mussen et al., 1984, tabela 31).
Tabela 31: Razvoj govora deteta Uzrast 4-8 m 1 godina 1g6m 2g-2g6m 3 godine 4 godine
Karakteristike jezika

brbljanje prve smisaone rei kombinacija dve rei due i sloenije reenice Govor deteta sastoji se iz prostih reenica. Deca razgovaraju, ali ne odgovaraju uvek jedno drugom. Govor deteta sastoji se iz sloenih reenica. U govoru deca se iskazima obraaju jedno drugom.

Fonoloki razvoj
Fonoloki sistem jezika sastoji se od: sistema glasova i prozodijskog sistema (sistema intonacije, naglasaka i pauza). Foni su organizovani u odreen funkcionalni sistem, a osnovne klase tog sistema su foneme (samoglasnici i suglasnici). Fonoloki razvoj upravo poinje im je zavren period gukanja. Sticanje fonolokih sposobnosti zahteva razlikovanje promenljivih jezikih jedinica manjih od rei. Bilo koja fonema je skup distinktivnih odlika odreenih artikulacijom i njenim akustikim manifestacijama koje postavljaju jednu fonemu nasuprot drugoj. Foneme su izrazi pomou kojih okolina ukazuje detetu na slinosti i razlike meu stvarima i dogaajima. To pored jednostavnih zvunih razlika mogu biti razlike kojima se izraava vreme radnje, broj i pade; to mogu biti razlike izmeu "tipova" glasova - zvunih i bezvunih i druge razlike. Drugi put su znaajnije prozodijske osobine: modulacija (u upitnim oblicima "uzlazna"), naglaavanje, pauze. Istraivai nalaze da za normalan razvoj govora na ranom uzrastu nije neophodno da deca izdvajaju specifine glasove u sklopu rei. Imitacijom se ovladava znatno pre nego prvim reima i pojedinim glasovima; sa uzrastom razvijaju se oblici intonacije glasa koji se mogu interpretirati kao: nezadovoljstvo (od 1. m), umirujui glas (od 3. m), zadovoljstvo (od 3. m), smeh (od 3. m), oduevljenje (od 6. m), zahtev (od 7. m), pitanje (od 13. m) /Ferguson & Slobin, 1973, videti sliku 98/. Znai, u ranim godinama se postepeno razvijaju glasovne i prozodijske osobine, sve dok dete ne postane sposobno da razume i samo stvori fonemske varijacije svog 252

maternjeg jezika i da ispravno interpretira i primeni pravila intoniranja i akcentovanja. Dete e primiti postojee jezike obrasce sa kojima se slue socijalni uzori. U razvoju fonolokog sistema receptivna kontrola (razumevanje znaenja govora drugih) prethodi produktivnoj kontroli (ovladavanju distinktivnim odlikama fonema kojima dete iskazuje poruke). Dakle, dete poinje kao imitator ali e u govornom razvoju postati stvaralac koji u govornom iskazu saoptava neto novo to nije ulo od drugih. U fazi "zapitkivanja", 4-5 godina, dete ubrzano razvija govor ali istovremeno uveava saznanja o svetu koji ga okruuje. Tada dobija zamah i deje stvaralatvo u jeziku, razvoj dejeg dinamikog odnosa prema jeziku. Istraivai ukazuju da se u kolskom periodu nesumnjivo ubrzano proiruju i deja saznanja i deji renik, usavrava usmeno i pismeno izraavanje, ali zapaa i nagli pad deje kreativnosti. Ako je to zbog rigidne nastave, kako mnogi ukazuju, onda svaki vaspita, uitelj ima obavezu da, pri ostvarivanju nastavnih programa, nae formu fleksibilnije nastave u kojoj e opstati i deja radoznalost i kreativnost.

Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema

Struktura jezika obuhvata: foneme i morfeme, kao najmanje jedinice koje imaju neko znaenje - glasovnu strukturu (u reima); strukturu rei u reenici. Za uenje govora nije dovoljno usvajanje odreenog broja glasova ili rei, ve i struktura i pravila radi obrazovanja rei i radi obrazovanja reenica. Gramatika jednog jezika sastoji se iz morfologije (dodavanje morfema, stvaranje novih rei) i sintakse (naina menjanja redosleda rei u reenici - konstrukcije iskaza). Sintaksa obuhvata strukturu i semantike odnose. "Telegrafski" govor Najpre deca upotrebljavaju jednu re u znaenju itave reenice. Prve reenice su "telegrafske" i prilagoene komunikativnoj funkciji. Sagovornici prilagoavaju govor deci, emu doprinosi neposredni "fidbek", samo deje ponaanje. Slobin (Slobin, 1959) nalazi da "telegrafski" iskazi - iju osnovu ine imenica, glagol i u malom broju sluajeva prilog - u raznim jezicima izraavaju slina znaenja: poloaj, naziv predmeta, zahtev, elju, isezavanje objekta, odricanje, pripadanje, odreivanje, osoba - radnja, radnja - objekt, osoba - objekt, radnja - poloaj, radnja - primalac, radnja instrument, pitanje. Sloene reenice Neophodno je da dete razume neku strukturu da bi je ostvarilo. Dete poinje da usvaja gramatiku strukturu od druge godine. U treoj godini pojavljuju se sloene reenice koje se najee sastoje iz dve proste reenice. Za sastavljanje sloenih reenica deci je neophodno da ovladaju pravilima sjedinjavanja grupa rei, predloga, veznika. Najpre se koristi veznik "i". Reenice mogu izraavati razliit smisao. Prvo se javljaju pokazne zamenici, a zatim poinje da se odreuje vreme radnje, uzroci, da se pojavljuje uporedni i odredbeni nain. Usavrava se kako razumevanje tako i postavljanje pitanja. Dvogodinja deca razumeju opta pitanja koja trae odgovor "da" ili "ne", i specifina pitanja koja poinju sa "gde", "ko", "ta". Tek od tree godine poinju korektno da odgovaraju na pitanja "zato", "radi ega". Prva opta pitanja koja deca postavljaju su u vidu tvrenja sa upitnom intonacijom na kraju reenice: "Mamina tana?" I deca postavljaju prva specifina pitanja koristei "ta" i "gde". 253

Istraivanja pokazuju da deca od 3-5 godina imaju tekoa da razlikuju znaenje rei "ovaj", "taj", "ovde", "tamo", "ispred", "pozadi" - ako njihov poloaj u prostoru nije isti kao i sagovornikov. Deca ne razumeju i retko sastavljaju konstrukcije u pasivu. U situaciji kada nisu sposobna da prepoznaju gramatiku strukturu reenice najee se slue kognitivnim metodama - lake shvataju verovatne nego neverovatne dogaaje. Usvajajui maternji jezik dete ui one strukture morfologije i sintakse koje se u njemu zahtevaju da bi se stvorili gramatiki valjani iskazi. Primer: u engleskom jeziku subjekt i objekt se odreuju pomou poloaja rei u reenici (sintaksa), dok su u latinskom jeziku subjekt i objekt odreeni zavretkom padea imenica (morfologija). Deca stvaraju nove oblike pomou analogije sa reima koje ve znaju. esto deca grade morfoloku referenciju: "vazelin" - "mazelin", "milicionar" - "ulicionar".

Semantiki razvoj
Pod semantikim razvojem se podrazumeva razvoj procesa razumevanja i stvaranja znaenja. Mnoge nove rei i njihova znaenja dete usvaja uz pomo roditelja koji ukazuju na predmete i imenuju ih. Dete najpre usvaja nazive srednjeg stepena uoptenosti. I roditelji deci od 2-3 godine takoe imenuju predmete na srednjem nivou optosti (pas, auto). U govoru dece od 4-5 godina pojavljuju se sloene semantike i sintaksike konstrukcije. Meutim, deca nisu svesna da su rei proizvoljno izabrane da oznaavaju predmete. Deca misle da ime pripada objektu (Vigotski, 1962). Osim toga, predkolska deca obino smatraju da re ima samo jedno znaenje - otuda i ne razumeju ale zasnovane na igri rei. Znaenje detetovih prvih rei moe biti preusko ili preiroko u odnosu na govor starije dece i odraslih (slika 99).
Slika 99: Prikaz moguih odnosa znaenja dejih rei (D) i rei odraslih (O)

Nalazi ukazuju (Reich, 1986, prema: Marjanovi i sar., 2004) da postoji sedam moguih odnosa izmeu dejih znaenja i znaenja koje iste rei imaju za odrasle. Sa razvojem jezika dete poinje da shvata razliite vidove jezike mnogoznanosti, najpre fonoloku a zatim i leksiku mnogoznanost. Pozitivni semantiki razvoj je osnova za 254

razumevanje procesa usvajanja govora. Semantiki razvoj prethodi sintaksikoj realizaciji. Najpre se razvija situacioni govor. Izgovoreno moe imati instrumentalnu, regulativnu, interakcijsku ili personalnu ulogu. Kasnije nastaje konteksni govor (heuristika, imaginativna, informativna uloga), razvija se dijalog, dete shvata socijalni svet i svoju ulogu u njemu. Konteksni govor se ubrzanije razvija sa pisanim govorom koji mora da bude osmiljen i ima u sebi apstraktnu sadrinu, pored konkretne tematike.

Funkcija govora
Jo je Vunt (Wundt, W., 1912) ukazao na ekspresivnu funkciju govora: izraavanje misli, elja, raspoloenja. Drugi istiu instrumentalnu funkciju govora, njime se: moli, trai, zapoveda, zabavlja. Za Luisa (Lewis, 1951) govor ima tri funkcije: (1) izraavanje emocija, (2) reprezentativnu (stoji umesto stvari i ukazuje na njih), (3) evokativnu ili socijalnu (pobuuje odgovore kod sagovornika). Pijae i Makartijeva vre podelu na egocentrini i socijalizovan govor.
Egocentrian govor:

- eholalija (dete sa uivanjem ponavlja slogove ili rei), - monolog (dete glasno govori samo sebi, kao da misli naglas), - monolog udvoje (dete glasno govori u drutvu drugih ali ne oekuje da se oni ukljue kao sagovornici).
Socijalizovan govor:

- adaptirana informacija (ovaj deji iskaz je uvod u dijalog, razmenu miljenja i uticanje na akciju drugih), - kritika i ruganje (govorno reagovanje na ponaanje drugih), - naredbe, albe i pretnje, - pitanja i odgovori, - socijalne fraze ("Molim", "Hvala"), - dramska imitacija (govor u igri uloga kojim se podraava govor odraslih: razgovor telefonom, razgovor lekara sa bolesnikom). Na osnovu nalaza novijih ispitivanja zakljueno je da je Pijae u znaajnoj meri potcenio govornu komunikaciju male dece. Dvogodinje dete u razgovoru sa odraslima daje kratke iskaze ili ponavlja ono to oni kau. Kod deteta od tri godine u polovini njegovih odgovora javljaju se nove informacije primerene iskazu odraslog. U razgovoru sa drugim detetom postavlja pitanja o tome ta je rekao ili uradio sagovornik. U etvrtoj godini dete ve usklauje razgovor sa potrebama sabesednika. U igri zahteve esto izraavaju u indirektnoj formi: "Moe li mi dati eki?" - jer na takav zahtev drugo dete ee reaguje pozitivno nego na direktni zahtev (Mussen et al., 1984).

255

Teorije o usvajanju govora

I pored obilja radova o razvoju dejeg govora malo je radova koji prouavaju deji govor u celini. Jo je manje studija sa holistikim pristupom - koje prouavaju razvoj govora u sklopu razvoja deteta u celini. Brejn (Braine, 1963) uoava da su psiholozi, krajem 19. i poetkom 20. veka, poeli sa izuavanjem jezikih struktura; nakon toga dominiraju pristupi sa pozicija S R teorija, da bi nakon 50-tih godina zapoelo veoma plodno interdisciplinarno prouavanje govora, kada se razvijaju i posebne naune discipline koje se bave prouavanjem jezika. Skiner (1957) "verbalno ponaanje" klasifikuje u motorne reakcije i tumai ga kao sadejstvo SR faktora u danoj situaciji, a ne na osnovu njihovih znaenja ("mentalistikih" procesa). Otuda i u objanjavanju usvajanja govora Skiner polazi od principa operantnog uenja u kome je potkrepljenje uvek socijalne prirode. Sutina ovog bihejvioristikog tumaenja je da dete sluajno emituje prve glasove ili podraava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i uvrivati - da iz njih nastane bogatstvo govora. Detaljnije govorei to su sledee situacije: dete imitira glas koji uje od roditelja, a roditelji ovo podraavanje nagrauju; dete sluajno izgovori neki glas to izaziva reakciju roditelja da zadovolji neku deju potrebu, to dovodi do dejeg ponavljanja tog glasa u odgovarajuoj situaciji; verbalna reakcija moe biti steena po "dodiru", dete izgovara neki glas u trenutku kada na njega deluje neka dra, i kasnije ponavlja taj glas kada se pojavi ista dra. Meutim, u objanjavanju kako nastaju sloenije verbalne konstrukcije ova teorija nailazi na ozbiljne tekoe da identifikuje dra-odgovor-potkrepljenje u takvom govornom ponaanju. Ni Ozgudova (Osgud, 1957) medijaciona teorija nije mogla da objasni sloena reenika znaenja. Ozgud istie da je verbalno ponaanje modifikovano znaenjima koja pridajemo stvarima. To ilustruje primerom uslovljavanja (videti donju shemu). Ako se re "pauk" izgovara vie puta sa stvarnim pokazivanjem pauka, ona e postati uslovna dra. Ozgud pretpostavlja da je posredi uslovljavanje samo jednog dela, a ne ukupne spoljanje reakcije (na prirodnu dra). Proces tee tako to ova unutranja medijaciona reakcija (rm) izaziva unutranju dra (sm) koja posreduje da se javi nova spoljanja reakcija da datu re:

Ozgud daje posebnu tehniku semantikog diferencijala pomou koje se mere znaenja predstavljena sa rm - sm. Sam Ozgud istie da njegova teorija ne moe da objasni sloena verbalna ponaanja. Otuda je teorija potkrepljenja veu panju poklonila govornoj produkciji nego analizi procesa koji obezbeuju razumevanje govora. Potkrepljenjem se ne moe objasniti usvajanje i korienje gramatikih pravila i principa, naina na koji dete dolazi do poimanja principa pravilnog i doslednog sjedinjavanja fonema u rei, a takoe i rei u reenice. Reenica je neto vie od ukupnog znaenja rei iz kojih je sastavljena. Oito je da se reenica ne moe razumeti bez poznavanja (uvianja) strukturalnih odnosa izmeu pojedinih rei. 256

Na neodrivost bihejvioristikog svoenja usvajanja jezika i govornog ponaanja na tumaenja principima S R teorija uenja ukazuje omski. Kako se kod dece razvija sposobnost govora u kome povezuju sve mogue sekvence glasova sa njihovim smisaonim interpretacijama? omski (Chomsky, 1959) daje teoriju generativno-transformacione gramatike, jer je analizirajui jezik otkrio da je sintaksika komponenta temelj sloenog sistema jezika. Iz injenica da dete naui da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine), da mu je za to potrebna minimalna podrka okoline (da uje govor), da je pri tome deji govor pre inovativan nego imitativan, omski izvodi zakljuak da dete poseduje uroene jezike univerzalije, skup sintaksikih, semantikih, fonolokih obeleja jezika, koje mu to omoguavaju. Uenje omskog izazvalo je snane reakcije osporavanja ili podravanja i podsticajno je delovalo na lingviste i psihologe da u empirijskim istraivanjima to proveravaju. Jedan od efekata teorije omskog je nastajanje nove granine discipline razvojne psiholingvistike. Jednu deceniju kasnije i Lurija (1975) gradi osnove neurolingvistike koristei uenja Vigotskog i omskog. U objanjavanju procesa pretvaranja misli u govorni iskaz (kodiranja) i procesa razumevanja smisla govornog iskaza (dekodiranja) Lurija uvodi postulate generativnotransformacione gramatike o dva razliita nivoa organizacije govornog iskaza: (a) dubinske sintaksike strukture jezika i (b) povrinske sintaksike strukture iskaza, koji transformacijom nastaju iz dubinskih sa svom svojom raznovrsnou. Otkrie omskog da se dubinske sintaksike strukture jezika grade na osnovu malog broja pravila znaajan su doprinos razumevanju kako naina na koji dete ovladava govorom, tako i produktivnosti i promenljivosti povrinskih sintaksikih struktura govornog iskaza. Analize ranog dejeg govora nisu potvrdile oekivanja sledbenika omskog da e se u dejoj sintaksi ispoljiti veza, slinost sa modelom o uroenim jezikim univerzalijama. Otkriveno je da dete i u "telegrafskim" reenicama od dva lana koristi izvesna pravila, ali je bilo jasno da dete ta pravila otkriva i da istraivanja treba usmeriti praenju sintaksikog razvoja. Uz to su otvorena i nova pitanja o razvoju dejeg govora, posebno o znaenjima i funkciji dejeg govora. Ni bioloke teorije nisu dale spektakularna otkria o neurofiziolokim korelatima jezikih sposobnosti ("upisanim" jezikim univerzalijama). Potvreno je da postoje bioloke predispozicije ljudskih bia za razvoj govora u ontogenezi i da se moe govoriti o kritinom periodu za razvoj govora (Lenneberg, 1967, 1968; Eliot, 1981). Nalazi istraivanja su ukazali da za uenje jezika nije dovoljno da dete bude izloeno govoru u sredini pa da i samo progovori. Otkriveno je da itav socijalni kontekst (u semantikom, sintaksikom, fonolokom i funkcionalnom smislu) utie na razvoj jezikih sposobnosti. Braun (Brown, 1964, 1973) ispituje sintaksike strukture kod dece i daje svoju teoriju o uenju pravila. Njegova ispitivanja su posebno usmerena na otkrivanje ta na kom uzrastu dete zna, ali nastoji da otkrije i kojim procesima dete stie znanja o jeziku. Kao osnovne procese Braun izdvaja: dete podraava govor odraslih, to najee samo delimino uspeva; majka "podraava" ali i upotpunjuje deji govor, to je ea pojava od dejeg podraavanja majke; dete podraava svoju "popravljenu verziju" koju je izgovorila majka, to je sada potpunije i gramatiki ispravnije; 257

 dete samo pravi govorni iskaz sastavljen prema pravilima koja samo otkriva iz jezika. Braun posebno ukazuje na ovaj proces dejeg otkrivanja pravila sintakse i semantike, koji je najtee objasniti. Pogreke koje dete pravi u iskazu govore o tome da ono ui, otkriva pravila, izlae se podraavanju i "popravljanju", to je put da napreduje u govornom razvoju. I drugi autori, posebno sociolingvisti, naglaavaju znaaj socijalnog konteksta i nalaze da i jezik okoline sa kojim se dete susree ima svoje osobenosti (semantike, sintaksike, fonoloke), koje su rezultat sistematskog prilagoavanja odraslih jezikom saznajnom nivou deteta. Luis (Lewis, M., 1957, 1963) prouava deji govor posmatranjem deteta u celini. Vredni panje su njegovi principi kojih se pridravao u izuavanju jezika: voditi rauna o tome ta dete kae, kada i kome kae, kako njemu odgovaraju drugi, kako ono odgovara drugima. Za Luisa uenje jezika je dinamika celina u kojoj dete u interakciji sa sredinom od prvog dana koristi glasove u istoj funkciji u kojoj se koristi govor odraslih. Semantiki usmerena istraivanja razvojne psiholingvistike nametnula su potrebu da se uvede kognitivistika teza o uslovljenosti govora saznajnim razvojem. Jo su radovi Pijaea i njegovih saradnika pokazali da su saznajne kategorije nuan uslov za javljanje govora. Preverbalna (praktino - situaciona) komunikacija deteta i odraslog u toku zajednike aktivnosti priprema uslove za pojavu i razvoj simbolikih funkcija i razvoj govora. Prvi iskazi dece obino se odnose na ono to dete ve razume i poznaje, na ono to mu je interesantno - to privlai njegovu panju. Slobin (1979) pretpostavlja da dete ovladava sposobnostima, principima i metodama koje dosledno sledi pri usvajanju i tumaenju govora. On istie da deca posebnu panju pridaju zavretku rei, redu rei i korienju optih pravila a izbegavanju izuzetaka. Korienje ovih metoda, za analizu i interpretaciju pojava okoline - a u tom sklopu i govora, povezano je sa pravilnou ranog dejeg govora. Meutim, pokazalo se da je saznajni razvoj nuan ali ne i dovoljan uslov. Treba rasvetliti ulogu motivacionih, dinamikih faktora i prirodu procesa usvajanja govora. Pokazalo se da neke sloene sintaksike strukture nastaju tek na odreenom nivou kognitivnog razvoja; ali drugi nalazi govore da neke gramatike konstrukcije dete poinje da koristi pre javljanja odgovarajuih intelektualnih operacija pomou kojih moe da razume ta se njima oznaava. Moe se zakljuiti da je u poslednjim decenijama ostvaren krupan napredak u teorijskom i empirijskom znanju o razvoju govora deteta. Ali isto tako i da tek predstoji da se zapoetim interdisciplinarnim pristupom stigne do novih otkria koja e objasniti meusobne odnose govora i drugih psihikih funkcija koje su sa njim u kauzalnom sistemu i odreuju razvoj i ponaanje linosti.

Odnos govora i miljenja

Pijae
Pijae polazi od odnosa jezika i miljenja i razmatra ga sa take gledita obrazovanja inteligencije i, naroito, logikih operacija. Pijae je zakljuio da miljenje prethodi govoru, a govor temeljno preobraava miljenje, preko razvijenije shematizacije i pokretljivije apstrakcije. Nalazi ukazuju na uzajamno dejstvo jezikih mehanizama i operacionih mehanizama. I ovde je jezik 258

neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophodan (1) za simboliko saimanje - da integrie skup uzajamno zavisnih transformacija; (2) drutvenu regulaciju - da obezbedi interindividualnu razmenu i saradnju. Zakljuak: izmeu jezika i miljenja postoji genetiki krug, uzajamno zavisno delovanje - obrazovanje i napredovanje. No, oba lana zavise od same inteligencije koja prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u slubi same inteligencije. Veina razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi lee u osnovi mnogih uspeha u usvajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvruju i da pri usvajanju raznih pojmova i kognitivnih vetina jezik igra znaajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju socijalne odnose i socijalne pojmove. Verbalno posredovanje - pomae da se zapamti i ponovi doivljaj, olakava reavanje problema: rei su sredstva misaone aktivnosti, reima se formulie problem i principi reavanja (Mussen et al., 1984).

Bruner
I Bruner naglaava da je jezik instrument miljenja. Meutim, razvoj jezika ne omoguuje samo reprezentovanje iskustva ve i njegovo transformisanje. Jezik je medijum za oslobaanje od neposrednog. Kako jezik biva interiorizovan? Proces interiorizacije zavisi od drugih, od potreba da se razviju odgovarajue interakcije i transformacije za zajedniku akciju. To je potreba za kognitivnom razmenom sa onima od kojih zavisimo. Bruner nalazi da jezik kao oblik simbolike reperezentacije ima tri funkcije: a. ostenzivnu (ukazivanje, pokazivanje na objekt), b. oznaavanja (verbalna etiketa), c. reeniku (oznaka je ukljuena u reenicu). Nekolovani koriste (a) a sa uzrastom je u porastu (b); kolovani koriste (b) a sa uzrastom raste (c). Pisani jezik je udaljavanje od pokazivanja (Vigotski) a nije ni prosto oznaavanje pisanje je upotreba jezikog konteksta nezavisno od neposredne stvarnosti. U koli se jezik usavrava i postaje snaan faktor u kognitivnom razvoju.

Vigotski
Tragajui za razvojnim osnovama miljenja i govora Vigotski otkriva da je znaenje pojava koja pripada i govoru i miljenju. Otuda govoru treba pripisati ne samo komunikativnu ve i signifikativnu funkciju. Vigotski nalazi da miljenje i govor imaju razliite razvojne korene. U filogenezi miljenja i govora moemo pouzdano utvrditi predgovornu fazu u razvitku intelekta (zaetke upotrebe orua kod impanza) i predintelektualnu fazu razvitka govora (fonetika govora - emocionalni govor i zaeci socijalne funkcije govora kod impanza). I u razvitku deteta (ontogenezi) pouzdano se moe utvrditi predgovorni stupanj miljenja (praktino miljenje, upotreba sredstva) i predintelektualni stupanj govora (ime je sastavni deo stvari). Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije razvoja ukrstile posle ega miljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan. Vigotski jedinstvo miljenja i govora nalazi u znaenju rei. On ukazuje (1) da re sadri uoptavanje i (2) na razvojnost rei i njenog znaenja. Odnos misli i rei je proces: 259

od misli ka rei i od rei ka misli. Meutim, jedinica misli i jedinica govora se ne podudaraju. "Misao se ne izraava reju nego ostvaruje u rei". Na taj nain je spoljanji govor materijalizacija misli. Ono to je u misli sadrano simultano u govoru se izraava sukcesivno. "Misao je oblak koji izliva kiu rei". U unutranjem govoru u prvi plan dospeva semantika, smisao, a ne fonetika. To je naroiti unutranji sloj govornog miljenja. Ujedno to je misaoni koncept za pisani govor. Za Vigotskog pisani i unutranji govor su monoloke vrste govora. U pisanom govoru se sve mora reima saoptiti i zato je on "najreitiji, najtaniji i najrazvijeniji vid govora". On je od poetka povezan sa svesnou i namernou. Teorija Vigotskog o nastanku unutranjeg govora od egocentrinog glasnog govora posluila je sledbenicima kao osnova za teoriju o etapnom formiranju umnih radnji. Vigotski prethodna tumaenja zasniva na svojoj kulturno-istorijskoj teoriji razvoja, a nastanak govora je najneposredniji izraz istorijske prirode ljudske svesti. Govor je nastao na najviim stupnjevima ovekovog razvitka - "re je konac koje delo krasi". Pismo je vetako pamenje oveanstva.

Lurija
Koji procesi se odvijaju kod onih koji govore i onih koji sluaju i razumeju govor? Kako nastaje proces formiranja poruke, ali i proces percepcije, usvajanja govornog sadraja? Postavljanjem ovih pitanja Lurija se opredelio za analizu govorne komunikacije: prouavanje promena do kojih dolazi u procesu formiranja (kodiranja) govornog iskaza i u procesu razumevanja (dekodiranja) govornog iskaza. Pri tome je panja usmerena ne samo na sastavne komponente od kojih se ti procesi sastoje, ve i na uslove u kojima se ti procesi odvijaju. Osnovne etape procesa govorne komunikacije Odluujui korak u otkrivanju procesa prelaska misli (unutranjeg smisla) u artikulisani govorni iskaz (oformljeni govor), s jedne strane, i prelaza artikulisanog govornog iskaza u misao (njegovo razumevanje), s druge strane, napravio je Vigotski. Polazei sa pozicija istorizma i razvojnosti Vigotski sve vie psihike funkcije, pa i miljenje, posmatra kao psiholoke tvorevine koje su nastale procesom interiorizacije, koje su socijalne po svom poreklu. Tvrenje Vigotskog: "Misao se ne izraava reju, ve se ostvaruje u rei" ukazuje na njegovu glavnu tezu u tumaenju prelaska misli u artikulisane iskaze i obrnuto - artikulisanih iskaza u unutranji govor koji se preobraava u misao. Analizirajui ovu tezu Vigotskog o odnosu govora i miljenja Lurija (1982) posebno podvlai da je unutranji govor spona koja je neophodna da rei, koje imaju drutveno formirano znaenje, dobiju individualni smisao, i obrnuto - da se ideja, subjektivni (s)misao, pretvori u sistem spoljnih oformljenih znaenja. Detaljnije ispitivanje procesa pretvaranja misli u iskaz, i procesa razumevanja smisla iskaza, vodilo je stvaranju psiholingvistike. Lurija (1982) smatra da je omski (1957, 1967, 1968), svojim uenjem o jezikim univerzalijama i nalazima da se dubinske sintaksike strukture iskaza grade na osnovu malog broja pravila, dao znaajan doprinos shvatanju naina na koji dete ovladava jezikom. Osim toga omski je opisao i osnovna pravila po kojima jedne sintaksike strukture prelaze u druge i time otkrio put za stvaranje generativno-transformativne gramatike. To objanjava veliku promenljivost povrinskih gramatikih struktura jezika. 260

Blia analiza teorije omskog pokazala je da je nedovoljno razraena semantika struktura leksikih jedinica. Bavljenje ovim problemom dovelo je do teorije leksikih funkcija i transformacija sinonimnosti. Pokazalo se da leksike jedinice koje ine semantiku osnovu govora grupiu u parove na osnovu relativno malog broja tipova leksikih funkcija. Nakon ovih saznanja istraivai su se usmerili analizi mehanizma pretvaranja misli u iskaz i obrnuto (model "Smisao - Tekst"). Oni ele da opiu nivoe na kojima se dogaa taj prelaz i osnovna pravila tog procesa. Najdublji nivo su semantiki zapisi (semantike predstave, sistem simultanih smisaonih shema); sledei nivo je dubinsko-sintaksika struktura. Lurija smatra da se od semantikih zapisa na ovaj nivo prelazi pomou unutranjeg govora. Sledei nivo su povrinskosintaksike strukture koje se dalje sukcesivno razvijaju morfoloki, fonoloki i fonetiki - ka spoljnoj gramatikoj strukturi oformljenog iskaza. Kako se u govornom saoptenju uporedo sa izlaganjem sadraja misli, uporedo sa prenoenjem znaenja, izraava i subjektivni smisao - afektivni odnos prema tom sadraju? Lurija ukazuje da, umesto formalnih sredstava sintakse, afektivni smisao odreuje organizacija reenice, prozodijska sredstva (raspored pauza, akcentovanje, unoenje potrebne intonacije). Prozodijska sredstava posebno se ispoljavaju u umetnikoj interpretaciji, bilo teksta ili muzike, i odreuju njihov unutranji smisao osnovnu poruku. Tako prozodijska organizacija osigurava semantiku stranu saoptenja. Ima osnova da se tvrdi da od mogunosti sluaoca (itaoca) koji prima poruku i interpretatora muzike, da u preradi sadraja pree sa povrinske na dubinsku sintaksu, a od ove na najdublje nivoe semantikih zapisa - zavisi "dubina" razumevanja poruke ili umetniki nivo interpretacije. Naini prouavanja i podsticanja govornog razvoja dece Prouavanje govornog razvoja vezano je za tri podruja: podruje govornog opaanja, govornog izraavanja i govornog razumevanja. Pored prouavanja spontane komunikacije deteta sa okolinom, kao znaajnog izvora informacija o detetovim govornim kompetentnostima, istraivai se za prouavanje govornog razvoja esto slue polustrukturiranim i strukturiranim tehnikama. Pri tome se koriste socijalno referentna komunikacija i deje pripovedanje. Socijalno referentna komunikacija je komunikacija u situaciji, koja od deteta (govornika) zahteva, da sluaocu opie predmet koji on ne vidi ili oceni efikasnost saoptenja. Takav nain saoptavanja je za predkolsku decu zahtevan zadatak jer je pri tome znaajan kontekst u kome protie. Deje pripovedanje se bazira na korienju slika, slikovnica, nekoliko nepovezanih reenica - a od dece se zahteva da oblikuju koherentne prie. U nekim studijama praen je uticaj planskog i redovnog itanja deje literature na razvoj govorne kompetentnosti dece. Analizom odgovora na standardizovanoj lestvici govornog razvoja i dejeg pripovedanja pria, naeno je da deca u E grupi (stara 4-5 g) imaju znaajno vie rezultate na lestvici govornog razvoja i vii razvojni nivo u pripovedanju pria. Osobenosti govora na mlaem kolskom uzrastu Da li su sa polaskom u kolu deca spremna za efikasnu govornu komunikaciju kakvu kola zahteva? Masen (1984) umenje razgovaranja zasniva na sledeim vetinama: vetini sluanja, govorenja po redu, uzimanja u obzir iskustva, navika, interesa i potreba sagovornika; uzdravanja od dominacije u razgovoru, ne prekidati sabesednika; osetiti 261

kada tvoj iskaz nije shvaen, razjasniti izreeno; adekvatnoj proceni mnogoznanosti iskaza sabesednika; izazvati panju i umeno odravati komunikaciju pogledom i drugim neverbalnim sredstvima. U toku kolovanja deca uz pomo uitelja treba da razviju metalingvistiku svesnost koja osvetljava razvoj dve sposobnosti: detetove sposobnosti analize jezikog znanja u strukturirane kategorije i njegove sposobnosti kontrole misaonih operacija odn. usmeravanja panje, koja omoguava selekciju i procesiranje specifinih jezikih informacija. Dolaskom u kolu deca raspolau bogatim renikom da mogu da razumeju poruke uitelja. U jedinstvenom renikom fondu dece najobimniji je pasivni renik jer su u njemu sve rei, one koje prepoznaje i razume ali ih aktivno ne koristi. Ispitivanja govornog razvoja kod uenika osnovne kole pokazuju da se sa kolskim uzrastom renik znaajno uveava, kako pasivni renik tako i aktivan renik koji se koristi usmenom govoru i pismenom izraavanju (V. Luki, 1972, tabela 32).
Tabela 32: Pasivni renik uenika osnovne kole Uzrast Selo Grad Ukupno
II III IV V VI VI VIII

7980 8645 8370

11430 16226 14231

16496 20748 18886

17689 25935 21679

22610 27531 25137

26068 30989 28595

30324 32319 31255

Pregledom tabele 32 nalazimo da postoje razlike izmeu seoske i gradske dece koje se na mlaem kolskom uzrastu uveavaju, a pri kraju osnovnog kolovanja znatno smanjuju. Blia analiza ukazuje da postoje i vrlo velike individualne razlike u pasivnom reniku uenika na svim uzrastima.
Slika 100: Pregled uveanja fonda razliitih rei sa uzrastom

ta pokazuju ostali nalazi istraivanja dejeg govora u kolskom periodu? Za uspenu komunikaciju u nastavi najznaajniji je aktivni pisani renik uenika osnovne kole. U jednom obimnom ispitivanju kod nas na uzrastu uenika od II do VIII razreda naeno je da se pisani renik sa uzrastom poveava sa blagim usporenjem izmeu IV i V razreda i na kraju osnovne kole, kao i kod pasivnog renika. Da li je u ovim sluajevima 262

usporavanja u pitanju stabilizacija jezikih shema na utrb razvoja renika, ili je zastoj prouzrokovan drugim razvojnim problemima i aktivnostima ostaje da odgovor daju naredna istraivanja. U tabeli 33 i na slici 100 dat je pregled nalaza istraivanja. U osnovnoj koli najveu upotrebnu vrednost imale su rei: kua, ovek, sunce, majka, voda, meso, ptica, reka i ruka; najree su upotrebljavane: potreba, poverenje, zloin, napredak, svrha, verovanje,..., koje su detetu dalje i apstraktne (S. Vasi, 1969). Prema nalazima V. Luki na uzrastu od II - VIII razreda najuestalija upotreba pripada glagolu jesam, zatim dolazi povratna zamenica sebe (se) i veznik u. Sa uzrastom varira uestalost upotrebe pojedinih rei.
Tabela 33: Pregled ukupnog broja tekuih i razliitih rei i njihovog odnosa 1 Raz. II III IV V VI VII VIII Zbir
2 N k. 3 N 4 Uzrast 5 M 6 Opseg 7 Zbir t 8 Opseg r 9 Zbir r 10 r/t

33 42 41 41 42 42 42

949 1189 1195 1221 1226 1226 1141 8147

8; 05 9; 05 10; 05 11; 06 12; 06 13; 07 14; 07

61. 67 94. 60 130. 92 151. 99 188. 86 233. 81 257. 03 162. 57

255-9 349-17 479-15 574-21 693-17 867-28 851-25

58521 112486 156448 185578 231544 286648 293268 1324493

111-7 150-13 255-12 272-12 283-14 365-21 391-13

3398 5123 3852 5605 6043 7562 8703 14754

5. 81 4. 55 2. 46 3. 02 2. 61 2. 64 2. 97

Kolone u tabeli oznaavaju/sadre: (1) razred, (2) broj kola, (3) broj uenika, (4) proseni uzrast ispitanika, (5) prosean broj rei u pismenim sastavima, (6) opseg tekuih rei, (7) ukupan broj tekuih rei, (8) opseg razliitih rei, (9) ukupan broj razliitih rei, (10) % razliitih rei na svakom uzrastu u odnosu na ukupan broj tekuih rei.

V. Luki (1972) nalazi da je u aktivnom reniku dece osnovne kole redosled upotrebne vrednosti rei sledei (tabela 34):
Tabela 34: Uestalost upotrebe rei imenice glagoli pridevi prilozi zamenice brojevi predlozi veznici rece uzvici 49% 30% 12% 4% 1% 1% 1% 0. 5% 0. 3% 0. 2%

Koliko su renik udbenika, tampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta rei u poreenju sa dejim pisanim i usmenim renikom? 263

U tabeli 35 dati su nalazi Lj. Mioinovi (1972) o frekvenciji upotrebe pojedinih vrsta rei u pojedinim situacijama. Analiziran je udbenik poznavanja prirode i drutva za II razred osnovne kole i renik uenika toga uzrasta. Nalazi ukazuju da postoji sklad kod upotrebe imenica, glagola, reca i usklika; redosled i zastupljenost je poremeena kod prideva, predloga, zamenica, sveza, priloga i brojeva i udaljena je od strukture dejeg jezika. Ako se poredi deji aktivan renik II razreda, na jednu novu re, a njih je 5.64%, dolazi 17.8% ponovljenih; u udbeniku poznavanja prirode i drutva analiza ukazuje na obrnut odnos: na jednu novu re, kojih je 18.2%, dolazi 5.4% ponovljenih. Ova velika razlika u redundantnosti aktivnog dejeg renika i renika udbenika ukazuje da prijem i obrada informacija koje daje udbenik moe biti oteana kod jednog broja uenika.
Tabela 35: Frekvencija upotrebe pojedinih vrsta rei Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
Vrste rei Renik udbenika Renik tampe Renik poezije Pisani deji renik Usmeni deji renik

Imenice Glagoli Pridevi Predlozi Zamenice Sveze Prilozi Brojevi Rece Uzvici

33. 0 24. 0 10. 0 10. 0 7. 0 6. 0 5. 0 2. 0 2. 0 0. 02

36. 8 15. 7 12. 2 11. 1 8. 1 7. 9 4. 3 1. 9 1. 4 0. 2

30. 7 18. 8 10. 0 9. 3 12. 5 11. 1 4. 1 1. 0 1. 8 0. 1

49. 0 30. 0 12. 0 1. 0 1. 0 0. 5 4. 0 1. 0 0. 3 0. 2

38. 2 25. 7 3. 1 9. 0 8. 8 7. 2 4. 1 3. 4 0. 3 0. 0

S. Vasi je (1967) ispitivala razvoj artikulacije kod dece na uzrastu od 3 - 9 godina. Njeni nalazi ukazuju da je artikulacija kontinuiran i po tempu ravnomeran proces; to je proces koji dostie zrelost sa 8; 0 godina i nema znaajnih razlika u razvoju kod devojica i deaka. Redosled ovladavanja pojedinih grupa glasova je: vokali, plozivi, nazali, frikativi, afrikati, laterali. Najlaki glasovi za artikulisanje su plozivi i vokali, a najtei afrikati i laterali. Uticaj uitelja na artikulaciju dece je uzajamno povezan sa stepenom indentifikacije deteta sa vaspitaem. Na uzorku ispitivane dece uestalost govornih poremeaja iznosi 11. 59%, a od toga su dve treine artikulaciona odstupanja: distorzija (iskrivljavanje), supstitucija (zamena) i omisija (izostavljanje). Znatno ea artikulaciona odstupanja su kod zvunih glasova. Manje odstupanja je naeno u inicijalnom nego u medijalnom i finalnom poloaju glasa. Ispitujui akcentski sistem S. Vasi nalazi da deca dolaze u osnovnu kolu sa jasno uoblienim akcentskim sistemom koji tei da se odri nepromenjen. Po pravilnosti upotrebe naa etiri knjievna akcenta redosled je sledei: kratkosilazni akcent dugosilazni akcent dugouzlazni akcent kratkouzlazni akcent. Uenici ne prave greke u mestu akcenta tj. u intenzitetu, ve u kretanju a zatim trajanju tona. 264

Poremeaji govora i pedagoke implikacije

Na usporen razvoj govora, da deca kasnije progovore najee utiu: - zdravstveni problemi, - dete nema adekvatan uzor za podraavanje, ili postojei uzor nije adekvatan za podraavanje, - retardiranost, - smanjena potreba komunikacije i podraavanja odraslih kod blizanaca. U poremeaje govora na ranom uzrastu ubrajaju se: tepanje - radi se o poremeenoj artikulaciji, koja je najee posledica loeg uenja; greke - isputanje ili umetanje glasova, zamena mesta pojedinih glasova ili slogova, umesto imena izgovara onomatopejsko podraavanje; defekti: - ukanje - obino se sastoji u zamenjivanju izvesnih glasova drugima: "s" sa "", isputa se "r" a naglaava naredni samoglasnik; uzroci mogu biti pogreno uenje koje je na ranom uzrastu podrano ili organski - deformacija nepca, vilica, zuba ili usana; - nejasan govor - koji je ponekad posledica emocionalnih uzroka - uzbuenja, zbunjenosti, straha; moe biti posledica nedovoljne pokretljivosti usana, vilice i jezika; - zamuckivanje (manifestuje se kao ponavljanje prvog glasa ili cele rei, ponekad se javlja zbog neslaganja u tempu miljenja i govora, ali najei uzroci su emocionalni faktori na to ukazuje i uestalija pojava u krizi tree i sedme godine, ako je detetu prilagoavanje oteano; neka deca zamuckuju samo u izvesnim prilikama i pred izvesnim osobama); - mucanje (predstavlja najtei defekt govora u kome dolazi do blokade govora zbog grenja miia govornih organa; ee je psiholokog porekla - zavisno, konfuzno, emocionalno nestabilno dete ili su u pitanju psiholoki razlozi i organske smetnje; u prvom sluaju mana moe da se otkloni a u drugom da se ublai, to u najveoj meri zavisi od stava okoline i vaspitaa). Jedan broj poremeaja kod kolske dece javlja se kao psiholoki problem u savlaivanju itanja i pisanja. Osnovni uzroci takvih poremeaja su: 1. primarna nesposobnost uenja (organski faktori), 2. sekundarna nesposobnost uenja (nedostatak motivacije, pogreni vaspitni postupci, anksioznost). Najelementarnija tekoa je nesposobnost dekodiranja (slovo - glas, re - znaenje). Oko 10% dece ima tekoe u itanju i pisanju. Ako uitelj ima u razredu decu koja ispoljavaju poremeaje govora najpre nastoji da sprei fiksaciju i poveanje problema (stvaranjem tople klime, prihvatanjem uenika takvih kakvi jesu), a zatim e proceniti da li i koliko moe sam da pomogne detetu ili je neophodna pomo strunjaka za ovu oblast. Kao najtei poremeaj koji se javlja kao primarna nesposobnost uenja strunjaci navode disimboliju (dissimbolia - nesposobnost razumevanja simbola). Oblik disimbolije koji se ispoljava kao nesposobnost povezivanja slova - glasa je legastenija (legastenia). Disleksija (dyslexia) je tekoa u uenju itanja i nju mogu izazivati i primarni i sekundarni uzroci. Disgrafija (disgrafia) je sporost i netanost u pisanju koju takoe izazivaju i primarni i sekundarni faktori. 265

Naini otkrivanja poremeaja u koli

Praksa pokazuje da je za konanu dijagnozu najpovoljnije vreme drugo polugoe u drugom razredu. Meutim, uitelji mogu preko manifestacija poremeaja u govornom ponaanju da ih uoavaju od dolaska deteta u kolu na osnovu sledeih manifestacija u toku uenja itanja i pisanja: uenik ne uspostavlja vezu izmeu slova i glasa (itanje i pisanje); zamena slova, znakova: r b, 6 9 (itanje); premetanje slova: no - on, dok - kod (itanje); gutanje slova (itanje); umetanje slova (itanje); izostavljanje slova (pisanje); uenik ne zna da proita ta je napisao (pisanje); pisanje kao odraz u ogledalu (pisanje). Kod jednog broja uenika javlja se funkcionalna nepismenost - nesposobnost razumevanja teksta. Uenik dostie pravu pismenost kada je sposobnost dekodiranja automatizovana, kada automatski tee traenje i pronalaenje smisla proitanog, kad uz itanje tee misaoni proces i vrednovanje (emocionalno doivljavanje) - kada se u proces itanja/pisanja ukljuuje itava linost. Posebnu grupu poremeaja izazivaju povrede korteksa (slika 101).
Slika 101: Nivo funkcija u centralnom nervnom sistemu (ulaz - integracija - izlaz)

Afazija se odreuje kao bilo koji poremeaj sposobnosti potrebnih za formulisanje ili razumevanje govornih simbola, koji je posledica organskih oteenja centralnog nervnog sistema. Senzorna afazija, slepilo za rei ili gluvoa za rei, je nesposobnost razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Motorna afazija je nesposobnost izgovaranja rei. Agrafija je oblik motorne afazije koji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja. 266

Agnozija je termin koji oznaava govorni poremeaj koji izaziva prekid primanja govornih stimulusa. Vizuelna agnozija nastaje usled poremeaja u vizuelnotransmisionom mehanizmu; auditorna agnozija je prouzrokovana poremeajem u auditorno-transmisionom putu. Apraksije su prouzrokovane poremeajima motorno-transmisionih puteva. One mogu uticati na smetnje u pisanju i na oralne smetnje. Slika 101 prikazuje shematski model koncepcije nervnog funkcionisanja: ulaz - integracija - izlaz (Wepman, 1960).

Dvojezinost
Kao kriterijumi za odreivanje postojanja dvojezinosti i njen tip uzimaju se: - vreme, uzrast uenja; - simultano ili odvojeno uenje jezika i - stepen vladanja, uestalost upotrebe. Simultano usvajanje je lingvizam (bilingvizam). Uenje sa vremenskim razmakom je glotizam (bi/poli/glotizam). Razvoj dvojezinosti u ranom detinjstvu protie u tri faze (Volterra i Taeschner, 1977; Hakuta (1986; prema: Marjanovi i sar., 2004). 1. U prvoj fazi dete oblikuje jedan leksiki sistem, koji sadri rei iz oba jezika, to je nedostatak diferencijacije izmeu dva jezika. Glavni zadatak deteta, koje je u tom periodu simultano izloeno jezicima, je razlikovanje glasova, renika i gramatike oba jezika. Ta faza se zavrava izmeu 2. i 3. godine. 2. U drugoj fazi (3. i 4. godine) dete pravi razliku izmeu dva razliita renika, mada upotrebljava jednaka gramatika pravila u oba jezika. Za skoro svaku re u jednom jeziku dete sada poznaje takoe odgovarajuu re u drugom jeziku. Rei iz dva razliita renika se nikad vie ne pojavljuju zajedno u istoj govornoj vezi. U tom periodu su deca sposobna da prevode jedan jezik na drugi, mnoga meu njima su pak svoje dvojezinosti takoe svesna. 3. U treoj fazi razvoja dvojezinosti dete govori dva jezika, koja imaju razliitu sintaksu i renike, svaki jezik pak obino povezuje sa odreenom osobom, koja taj jezik sa njim govori. Jedan od osnovnih problema kod bilingvizma je mogunost interferencije jezika i tetne posledice od toga. To se moe desiti ako dete od iste osobe (majke) ui oba jezika. Nalazi istraivanja pokazuju da uspeh u uenju drugog jezika zavisi od motivacije deteta. Pokazalo se da drugi jezik uspenije ue deca koja ele da postanu prihvaeni lanovi druge jezike grupe (integrativna motivacija), nego ako je uenje drugog jezika radi nekog odreenog cilja (instrumentalna motivacija). Psiholozi ukazuju da je jedan od efekata integrativne motivacije manifestovan i u veim promenama linosti deteta. Problemi dvojezinosti su postali aktuelniji sa poveanjem broja dece koja sa roditeljima provode rano detinjstvo u drugim zemljama.

267

268

RAZVOJ INTELIGENCIJE
Pojam i vrste sposobnosti
Sposobnosti su osobine pojedinca koje omoguavaju da se neposredno izvedu telesne i/ili mentalne operacije sa uspenim ishodom u datoj situaciji. Sposobnost podrazumeva izvrnu mogunost, da se zadatak, operacija za reenje zadatka, moe obaviti sada, ako su dati potrebni uslovi - nije potrebno dodatno vebanje. Pojedinci se prema sposobnostima znatno razlikuju - to se vidi iz razlika u nivou i kvalitetu koji postiu u istim aktivnostima. Perceptivne (opaajne) sposobnosti Termin "perceptivne sposobnosti" odnosi se na sposobnost razlikovanja raznih kvaliteta, intenziteta i odnosa meu draima u okviru jednog ulnog modaliteta. Ljudi se razlikuju u pogledu opte osetljivosti, tj. sposobnosti da registruju i odrede vrstu drai raznog stepena intenziteta (od jedva primetnog do maksimalnog). Neki kvaliteti drai mogu se utvrditi sa vie ula (kvalitet, kvantitet, oblik, odnos). Psihomotorne sposobnosti Psihomotorne sposobnosti su sposobnosti izvoenja miinih pokreta (motornih radnji) koji zahtevaju brzinu, preciznost i koordinaciju: spretnost prstiju, spretnost ruku, mirnoa ruku / tremor, koordinacija pokreta delova tela, senzomotorna koordinacija, sposobnost odravanja ravnotee, tanost, snaga i fleksibilnst pokreta. Od vrste aktivnosti zavisi vanost pojedinih aspekata navedenih psihomotornih sposobnosti. Intelektualne sposobnosti Intelektualne sposobnosti odnose se na uspenost u obavljanju onih aktivnosti koje odlikuje sloenost, neutemeljenost u ranijem iskustvu i teina zadataka. One se angauju bilo da otkrivamo poznato u novom, nepoznatom okruenju, bilo da shvatamo novi odnos, bilo da odvajamo bitno od nebitnog, bilo da stvaramo novo. Psiholozi su saglasni u oceni da u okviru saznajnih i adaptivnih procesa linosti stoji unutranji opti faktor koj nazivaju inteligencijom. Pojam inteligencije Inteligencija je sposobnost snalaenja u novim situacijama ili problem situacijama u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih odnosa i veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava reenja. Ovo odreenje je samo pokuaj da se iz brojnih definicija inteligencije izdvoji ono to im je zajedniko. Tarner (Turner, 1977) prikazuje razliite pristupe u odreivanju pojma inteligencije i autore grupie po kriteriju kako definiu pojam inteligencije. Po tome osnovu ona izdvaja etiri shvatanja koja inteligenciju odreuju kao: produkt ili postignue: testiranja, miljenja, intelektualnih procesa (Galton, Binet, Burt); svojstvo intelekta koje poseduje pojedinac: koje odreuje njegov naine mentalnog funkcionisanja (Spearman, Thurstone, Guilford); 269

 proces: koji posreduje izmeu organizma i sredine; dispozicija, (Ryly, Piaget, Wertheimer); evaluativnu dimenziju: suenje (Jensen, Hudson). Ivi i saradnici (1976) ukazuju da od poetka ovoga veka postoje dve osnovne linije istraivanja inteligencije: eksperimentalna: teorijski pristup koji pokuava da odredi ta je inteligencija, koji su procesi i oblici njenog funkcionisanja; psihometrijska: merenje inteligencije, prouavanje individualnih razlika i testiranje, izrada i usavravanje mernih instrumenata. Jo od Bineovog doba otvorene su dileme o inteligenciji, kao to su: jedna opta ili vie nezavisnih sposobnosti; proste (ulne, motorne) i sloene (vie mentalne) funkcije kao pokazatelji sposobnosti; verbalna i neverbalna priroda inteligencije; odnos izmeu pamenja (znanja) i inteligencije; pitanje steenosti i uroenosti inteligencije. I savremeni pristupi izuavanju inteligencije jo uvek pokuavaju da, uz nove, razree ove stare dileme. Najvei broj autora savremenih istraivanja inteligencije moe se svrstati u psihometrijski, eksperimentalni, kognitivni, razvojni ili bioloki pristup. Meutim, jedan broj autora vidi perspektivu u kombinovanim pristupima: eksperimentalnokognitivnom, kognitivno-razvojnom, kognitivno-informacionom pristupu (Stankov, 1991; Baucal, 1998). Struktura inteligencije O prirodi mentalne organizacije linosti i strukturi inteligencije prve su pokuale da daju odgovor faktorske teorije sposobnosti. Engleski psiholog Spirman (Spearman, 1904) je, primenjujui postupak faktorske analize, prvi dao dvofaktorsku teoriju inteligencije. Uspeh u reavanju problem situacije zavisi od dve grupe faktora: opteg, generalnog faktora inteligencije (g) koji utie na mentalno funkcionisanje u svim situacijama; specifinih faktora (s) koji dolaze do izraaja u reavanju odreenih problema ili obavljanju odreenih poslova. Kasnije je, na osnovu meusobne povezanosti, ove specifine faktore Spirman grupisao u verbalne, numerike, perceptivne i druge. Ameriki psiholog Terston (Thurstone, 1938) je primenio multifaktorsku analizu i izdvojio sedam primarnih sposobnosti koje su nesvodive na faktor "g". Dajemo kratak prikaz tih faktora: S - spacijalna (prostorna) sposobnost (brzo i precizno predstavljanje, zamiljanje ili vizuelizacija odnosa u prostoru); P - perceptivni faktor (brzo i tano opaanje prisutnih podataka, vidna diskriminacija); N - numeriki faktor (brzo, lako i uspeno operisanje brojevima u raunskim operacijama); V - verbalni faktor (sposobnost razumevanja rei i jezika uopte, shvatanje napisanog i verbalno zakljuivanje); W - verbalna fluentnost (sposobnost brzog produkovanja rei, bogatstvo renika, lako pronalaenje rei da se izrazi misao ili rei koje poinju na isto slovo); M - faktor pamenja, memorije (kapacitet neposrednog pamenja, radne memorije, lako zadravanje i meusobno povezivanje utisaka); 270

R (I) - sposobnost rezonovanja ili faktor induktivnog zakljuivanja (shvatanje odnosa meu datim podacima i pronalaenje opteg principa, pravila). Terston je konstruisao bateriju testova za ispitivanje primarnih sposobnosti. Dobijeni intelektualni profil bio je "upotrebljiviji" za profesionalno usmeravanje i selekciju nego nalaz o "g" faktoru. Tendencija koju je zapoeo Terston kulminira u multidimenzionalnom pristupu strukturi intelekta Gilforda (Guilford, 1965, 1979; (slika 102).
Slika 102: Gilfordov model strukture intelekta

On u svoj model strukture intelekta uvodi tri dimenzije: operacije (kognicija, memorija, divergentno miljenje, konvergentno miljenje i evaluacija), sadraje (ponaajni, semantiki, simboliki i figuralni) i produkte (jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije i implikacije), to daje 150 posebnih i nezavisnih sposobnosti oveka. Gilford je nastojao da sposobnosti date u modelu empirijski pronae i faktorskim postupcima dokae. Pri tome je naao da grupni faktori nisu meusobno povezani i zakljuio da inteligenciju ne moemo analizirati kao jednu sposobnost. Katel je (Cattell, 1963, 1971) dao teoriju dva opta faktora: fluidne (gf) i kristalizovane (gc) inteligencije. Fludna inteligencija je opta sposobnost opaanja odnosa, povezana sa neuralnim razvojem modane kore i nezavisna je od drugih specifinih sposobnosti. U toku sticanja iskustva iz fluidne inteligencije se, pod uticajem motivacije i sredinskih faktora, razvija kristalizovana inteligencija koja se ispoljava kao visoko organizovana vetina rasuivanja u niz oblasti. Nastavljajui Katelov rad Horn (Horn, 1991) dolazi do zakljuka da je i gc, a ne samo gf, rezultat genetskih faktora, ali da razliite grupe gena utiu na njihov razvoj. Druga dopuna teoriji je da se i gf i gc razvijaju pod uticajem obrazovanja i uenja. Meutim, kristalizovana inteligencija je uglavnom zavisna od kolovanja dok je fludna inteligencija pod uticajem individualnog uenja linosti u svakodnevnim ivotnim situacijama i pre kolovanja, a kasnije u vankolskom angaovanju linosti. Momirovi i saradnici (1998): (1) Faktor perceptivnog rezonovanja ili faktor ulazno-izlaznih procesa (I/O) (2) Faktor simbolikog rezonovanja odnosi se na procese apstrakcije i generalizacije. 271

(3) Faktor edukcije. U osnovi ovog faktora su sposobnosti za reavanje problema koji zahtevaju uvianje. (4) Koliina efikasnih informacija u trajnoj memoriji. Od ovog faktora zavisi uspeh u reavanju onih problema za koje je neophodno ranije iskustvo. Osnovna razlika izmeu psihometrijskog pristupa i Pijaeovog uenja je: za statistiki pristup inteligencija je samo jedan produkt mentalnog funkcionisanja; za razvojni pristup inteligencija je mehanizam individualnog razvoja. To je za D. Tarner (1977) razlog da najvie prihvata Pijaeov kognitivno-razvojni pristup koji shvata inteligenciju (invarijantnu funkciju) kao adaptaciju na sredinu pri emu se stvaraju i/ili kvalitativno menjaju kognitivne (promenljive) strukture i u zavrnom stadijumu kognitivnog razvoja dostie se formalno operaciona inteligencija. Shvatanja o razvoju inteligencije Razvojnu psihologiju inteligencije u poslednjim decenijama posebno su privlaili problemi poetka, brzine i toka razvoja inteligencije, determinante razvoja i doba dostizanja intelektualne zrelosti.
Poeci inteligencije

Koji oblici dejeg ponaanja se mogu smatrati ispoljavanjem ove funkcije inteligencije? Na osnovu longitudinalnog prouavanja razvoja inteligencije Nensi Bejli ukazuje da se ne moe sa sigurnou zakljuiti kroz kakve oblike ponaanja se, u prve tri godine, ispoljava ova funkcija. Statistika istraivanja nisu nala znaajnu povezanost izmeu ponaanja na ranom uzrastu i kasnijih ponaanja; do 20. meseca uspeh deteta objanjava "senzomotorna ivost", od 20. do 40. meseca dominira faktor "perzistencije" a posle 48. meseca faktor "manipulacije simbolima". Ne moe se govoriti o postojanju iste sposobnosti na svim uzrastima. Intelektualne funkcije koje ispituju testovi najsrodnije su izmeu susednih uzrasta; to su deca starija to tanije moemo, prema naenom IQ, predviati budue rezultate (tabela 36).
Tabela 36: Koeficijenti korelacije izmeu mera IQ na raznim uzrastima Uzrasti (poreenja) r sa IQ u 10 god. r sa IQ u 18 god.
2 3 4 Uzrasti (u godinama) 6 7 8 9 10 12

. 37 . 31

. 36 . 35

. 66 . 42

. 76 . 61

. 78 . 71

. 88 . 70

. 90 . 76

. 70

. 87 . 76

Pijae u svojoj teoriji govori o poecima razvoja inteligencije u senzomotornom periodu. etvrta faza ovog perioda, od 8. -12. meseca, oznaava poetak a peta faza (12. -18. m) razvoj senzomotorne inteligencije. Kao kriterije koji slue kao merila poetaka intelektualnih inova Pijae koristi: razlikovanje sredstva od cilja (neku prepreku treba savladati na putu do cilja); pojava intencionalnosti (postojanje namere da se doe do cilja); svrsishodna koordinacija vie shema radnji i nastajanje novog sloenijeg ponaanja koje reava problem situaciju.
Pijae: "Shemom radnje emo nazvati ono u jednoj radnji to se moe prenositi, uoptavati i diferencirati sa jedne situacije na drugu ili, drugim reima, ono to je zajedniko u razliitim ponavljanjima i primenama jedne radnje" (1990, str. 14).

272

Problem situacija postavlja vee zahteve detetu, ali i dete u veoj meri ispoljava senzomotornu inteligenciju, u sluajevima: - kad postoji vei stepen novine situacije; - kad je vea, tea prepreka koju treba savladati i - kad treba, pri tome, udruiti vie shema radnji u novo ponaanje. Na osnovu briljivog posmatranja i analiziranja ponaanja deteta u spontanim i eksperimentalnim problem situacijama Pijae je pratio rane manifestacije inteligencije i njeno preobraavanje u sloenije oblike.
Razvojne promene

Psihometrijski pristup je naiao na tekoe ne samo kod odreivanja poetaka razvoja inteligencije, ve i kod praenja njenog kontinuiranog preobraavanja sa uzrastom. Osnovni problem je kako prikazati razvoj inteligencije kao jedne te iste funkcije kada ona u pojedinim razvojnim periodima ima razliite manifestacije. Teorije stadijuma su pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno razliitih razvojnih faza opie preobraaj inteligencije. Pijae, kao to smo ve isticali, postulira etiri glavna stadijuma u razvoju inteligencije. Problem prelaska iz jednog u drugi stadijum Pijae objanjava dostizanjem celovitih struktura koje obeleavaju stadijume, kada se kao posledica toka razvoja javlja nunost prelaska u novi stadijum. Pijae kod stadijuma inteligencije otkriva: (1) na senzomotornom nivou - praktine grupe premetanja, (2) na preoperacionom nivou kvalitativne identitete, (3) na nivou konkretnih operacija - strukture grupisanja, (4) na nivou formalnih operacija - strukture grupa. Stadijumi su obeleeni uzastopnim strukturama koje ne zamenjuju jedna drugu, ve se uklapaju jedne u druge. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencijalan. Meutim, kritiari ukazuju da je ovim Pijae dao teoriju stadijima razvoja logiko-matematikog miljenja. Razvoj kauzaliteta ili razvoj pamenja, kako i sama enevska kola istie, ima svoje razvojne faze. Vigotski u svojoj teoriji opisuje stadijalni razvoj pojmova (sinkreti, kompleksi, pojmovi). I ove faze su nune, konstantne i daju nove razvojne strukture. Bruner je razvio teoriju stadijuma reprezentovanja informacija: akcioni, ikoniki i simboliki. I ovi stadijumi se javljaju po utvrenom redosledu i imaju sopstvene zakonitosti funkcionisanja, to Bruner u svojim empirijskim istraivanjima nastoji da dokae. Meutim, problem je to nijedan dosada konstruisani razvojni test nije osetljiv na merenje ovih stadijalnih preobraaja inteligencije. Razvojni psiholozi pokuavaju da izrade takav merni instrument koji bi registrovao te promene. U razvojnoj psihologiji inteligencije zapaeno je uenje o procesu diferencijacije kao osnovnom procesu preobraavanja inteligencije. Garet i Bert ukazuju da se u procesu diferencijacije iz optijih, globalnih sposobnosti tokom uzrasta izdvajaju sve specifinije sposobnosti (tabela 37). Bert smatra da se to moe dovesti u vezu sa promenama koje se deavaju u korteksu: diferencijacijom i specijalizacijom korteksa sa uzrastom.
Tempo intelektualnog razvoja

U Bine-Simonovu skalu ugraena je linearnost brzine razvoja. Na toj osnovi Bine je odreivao mentalni uzrast a tern kasnije dao formulu za izraunavanje kolinika inteligencije (IQ = MU/HU100). 273

Tabela 37: Procentualna zastupljenost optih i posebnih faktora na razliitim uzrastima (Burt, 1954; prema Ivi i dr., 1976)
Uzrast (u godinama) Faktor Opti Verbalni Aritmetiki Manuelni
8 % 10 % 12 %

52. 1 7. 3 3. 1 2. 5

35. 6 9. 3 3. 0 5. 9

27. 8 10. 7 13. 4 6. 5

Nalazi pokazuju da razliite primarne sposobnosti imaju razliitu brzinu razvoja. Tempo razvoja zavisi i od nivoa sposobnosti: kod zaostalih je najsporiji i najranije dostie zavretak, kod obdarenih je najbri i najkasnije dostie maksimum.
Intelektualna zrelost

Prema ranijim nalazima transverzalnih ispitivanja zakljueno je da se intelektualna zrelost dostie izmeu 16. i 25. godine, zatim do 50 godina mere inteligencije sporo opadaju, nakon toga bre a u poznoj starosti jo ubrzanije opadaju. Meutim, u novijim longitudinalnim ispitivanjima prethodni nalazi nisu potvreni (slika 103). Nalazi ovih studija nisu nali opadanje inteligencije sa godinama; zakljueno je da su u ranijim, transverzalnim studijama, zanemarene razlike meu generacijama, da su zadaci testova prilagoeniji mlaim osobama i da se, sa uzrastom, menja motivacija postignua (Smiljani, 1974, 1975). Kod nadprosenih i intelektualno aktivnih osoba naen je porast inteligencije i posle 50. godine.
Slika 103: Uzrasne promene primarnih sposobnosti merenih u transverzalnom i longitudinalnom ispitivanju (T skorovi)
a. Rezonovanje (R) b. Verbalna fluentnost (W)

inioci razvoja i individualne razlike I na razvoj intelekta u toku ontogeneze deluju tri inioca: naslee - bioloki, genetski plan, sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u kome se odvija razvoj i aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje razvoj.

274

Efekti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, praenjem razvoja inteligencije (zavisne promenljive) kod ispitanika razliitog ili istovetnog genotipa, koji su odgajani u razliitim ili istovetnim uslovima (nezavisno promenljive). Ivi i saradnici (1976) navode podatke 56 studija koje su pratile povezanost rezultata na testovima kod parova razliitog srodstva, kada rastu odvojeno ili zajedno (slika 104). Uporeivanje rezultata parova bez srodstva ukazuje da nema pozitivne korelacije; kako stepen srodstva raste - poveava se i korelacija koja je kod identinih blizanaca veoma visoka (oko 0. 90). Ovi empirijski nalazi potvruju ulogu naslea: da razvoj inteligencije zavisi od karakteristika organske osnove, pre svega korteksa.
Slika 104: Grafiki prikaz korelacija rezultata na testovima inteligencije parova ispitanika razliitog stepena srodstva

Meutim, kako nije sporno da interakcija faktora ini osnovu razvoja inteligencije, mnogi psiholozi su miljenja da je, umesto istraivanja udela faktora u razvoju inteligencije, daleko vanije otkrivati kako deluju naslee, socijalno-kulturni faktori i aktivnost pojedinca, kako u toj interakciji faktora u toku ontogeneze nastaju individualne razlike u razvoju. Mnoge studije koje se bave ispitivanjem delovanja sredine na intelektualni razvoj posebno istiu: znaaj govora, iji razvoj u predkolskom uzrastu zavisi od (ne)povoljnog govornog obrasca u porodinoj sredini; znaaj kolovanja (Bruner, Vigotski). Nalazi o uticaju socijalne sredine, posebno porodice i kole, mogu se objasniti naelom interiorizacije (Vigotski). Nalaze psihologa o uticaju kolovanja na intelektualni razvoj, Snou (Snow, 1988) formulie u sasvim odreeno teorijsko shvatanje: "Obrazovanje je prvenstveno program razvoja sposobnosti. Inteligencija je i primarna sposobnost za uenje u procesu obrazovanja i primarni produkt uenja u procesu obrazovanja". I u novijim radovima ruskih psihologa ukazuje se da je detinjstvo do polaska u kolu najvaniji period razvoja jer se u njemu formiraju opteljudske sposobnosti. Venger

275

(1998)8 kae da se razvojni psiholozi sve vie okreu tom periodu jer se u toku i ishodima njegovog razvoja "krije tajna" uspeha i neuspeha u kolskom dobu. Inteligencija i pol - su bili nezaobilazno pitanje studija koje su ispitivale uticaj polnih razlika na psihiki razvoj. Analizom svih dostupnih radova ustanovljeno je da se u preadolescenciji, bez posebnog tretmana, kod mladia bre razvijaju perceptivne (P) i spacijalne sposobnosti (S), a kod devojaka verbalne sposobnosti (V); u oba sluaja te nastale razlike se zadravaju i u kasnijem periodu. Meutim, na prosenim merama inteligencije nema znaajne razlike izmeu polova (Maccoby & Jaclin, 1977). I u studijama kod nas nisu naeni uticaji polnih razlika na razvoj inteligencije (Ivi i sar., 1976). Individualne razlike u intelektualnom razvoju se esto prikazuju klasifikovanjem ispitanika prema koliniku inteligencije (tabela 38).
Tabela 38: Klasifikacija ispitanika prema visini umnog kolinika Kategorije Vrlo visoka inteligencija Visoka inteligencija Visok prosek Prosena inteligencija Nizak prosek Granina inteligencija Mentalna zaostalost: IQ 130 i vie 120 - 129 110 - 119 90 - 110 80 - 89 70 - 79 55 - 69 40 - 54 25 - 39 ispod 25

- blaga - umerena - teka - potpuna

Mentalna zaostalost obuhvata kategorije koje imaju umni kolinik nii od 70. Uzroci umne zaostalosti mogu biti: organski (genetski i/ili teratogeni faktori), socijalni (izolacija), psiholoki (emocionalne blokade). Osobe sa blagom umnom zaostalou naue, uz tekoe, da itaju i piu; obue se da rade jednostavne poslove, nisu upadljivog ponaanja; zapoinju izgradnju operacionog miljenja ali ostaju na nivou konkretnih operacija. Osobe sa umerenom zaostalou naue da se samostalno hrane i odevaju ali ne dostiu opismenjavanje; mogu da ovladaju praktinim repetitivnim poslovima i uz pomo okoline brinu o sebi. Teka umna zaostalost ograniava sve oblike uenja; ovakve osobe, uz specijalno vebanje, naue elementarni govor i navike kojima zadovoljavaju osnovne potrebe. Osobe sa umerenom i tekom umnom zaostalou ostaju na preoperacionom miljenju (kompleksivnom, ireverzibilnom). Potpuna umna zaostalost zahteva stalnu brigu i nadzor takvih osoba; one ostaju u okviru senzomotornog nivoa razvoja.

Problemi merenja inteligencije u razvoju Golton je, jo pre uvoenja Bine-Simonove skale, predloio da se individualne razlike na testu inteligencije odreuju pomou normi: klasifikovanjem rezultata za grupu istog uzrasta i odreivanjem relativnog poloaja pojedinca u grupi, na osnovu njegovog skora, na skali percentila, standardnih skorova - odnosno na skali normi kako je ona data. Bine je uveo drugaiji princip procenjivanja inteligencije: utvrivanjem razvojnog stupnja (mentalnog uzrasta), na kom stepenu razvoja je inteligencija pojedinca. tern je pojmu mentalni uzrast dodao pojam hronoloki uzrast i dao formulu za dobijanje kolinika inteligencije (IQ = MU/HU 100).
8 Venger, L. A. (1998): Predgovor knjizi: Psihiki razvoj predkolske dece, autori - aenko & Lavrentjeva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

276

Meutim, posle poetnog oduevljenja sa IQ kao sigurnom individualnom konstantom (nepromenljivom tokom ivota), kao merom inteligencije pojedinca koja pokazuje njegov razvojni stupanj i brzinu intelektualnog razvoja, usledila su osporavanja kritiara. Osporeno je da se mentalni uzrast, kao statistika mera, moe smatrati razvojnim stupnjem. Ni shvatanje o nepromenljivosti IQ tokom ivota nije potvreno u longitudinalnim studijama; do kolebanja dovode bioloki, socijalni i psiholoki faktori (videti tabelu 36). Veksler je bio jedan od najotrijih kritiara IQ; dokazivao je da je to obian psihometrijski skor. On uvodi "devijacioni umni kolinik" (DUQ), ime se vraa na prvi Goltonov princip: odreivanje relativnog poloaja pojedinca u grupi istog uzrasta. Teorije stadijuma, koje smo prethodno prikazali (Pijae, Vigotski, Bruner), su pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno razliitih razvojnih faza opie razvoj inteligencije. Razvojni psiholozi pokuavaju da, uvaavajui teorije stadijuma, izrade merni instrument koji bi utvrivao na kom je stadijumu intelektualnog razvoja ispitanik i koji je tempo njegovog razvoja. Ovi pokuaji su na liniji realizacije Bineovog principa u novim, povoljnijim, okolnostima kada su stadijumi razvoja jasnije opisani.

277

278

RAZVOJ EMOCIJA
Emocionalni razvoj je jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja. Emocionalne reakcije prate sve nae doivljaje. Moemo rei da su emocionalne reakcije psihiki procesi kojim vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog) doivljaja ove procese odlikuju organske promene i emocionalno ponaanje. Ove psiholoke i fizioloke promene su u meusobnoj vezi. Kao dispozicije za ustaljene naine reagovanja emocije ine sloenu strukturu linosti koja se naziva temperament. Katel za temperament koristi izraz opta crta linosti, obuhvata stilistike reakcije: karakteristine naine ispoljavanja ponaanja i odnosi se na brzinu, oblik, trajnost i promenljivost reakcije. Emocije su sastavni deo svih sloenih dinamikih dispozicija linosti: motiva, stavova, vrednosti (vrednosnih orijentacija) i interesovanja. Pre analize nalaza razvojnih psihologa o emocionalnom razvoju kod dece, naveemo koji se osnovni pojmovi koriste pri opisu emocionalnih reakcija.
Mogue je razlikovati vie tipova emocionalnih reakcija: AFEKTIVNI TON - je najjednostavnija emocionalna reakcija izraena kao doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti; ova osnovna emocionalna reakcija prati sve nae doivljaje (kognitivne, konativne), pa i sloenije emocionalne reakcije. OSEANJA ili emocije su vie izdiferencirani subjektivni aktuelni doivljaji (radost, alost, strah, ljutnja). SENTIMENT - je kompleksna dispozicija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni odnos prema neemu (drugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje kako objektom tako i centralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova ga razlikuje priroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloenje. Sloenost sentimenta ilustruju oseanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema detetu izaziva strah ili ljutnju u sluaju ugroenosti deteta, zavisno od toga da li opasnost jo traje ili je prola). AFEKAT - je vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praeno izrazitim telesnim promenama i burnim reakcijama (bes, panini strah). Afekat esto dovodi do "suenja svesti" to ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuraunljivo ponaanje. RASPOLOENJE - je prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog je intenziteta. Dominirajua raspoloenja su psihika stanja karakteristina za odreene tipove linosti i temperamenta.

Psiholoke teorije razvoja emocija

Jesu li emocije uroene ili se ue? Ako je i razvoj emocija pod uticajem sazrevanja i uenja, kakva je uloga ovih inioca na javljanje emocija? Kakve su karakteristike dejih emocija? Ovo su samo neka od pitanja na koja psiholozi pokuavaju da nau prave odgovore. Na njih su davani razliiti odgovori u istoriji psiholoke misli. Jedno od najstarijih objanjenja emocija nalazimo kod grkog filozofa i lekara Hipokrata koji daje prvu klasifikaciju temperamenta na etiri osnovna tipa. On temperament - ustaljeno emocionalno reagovanje pojedinca, dovodi u vezu sa dominacijom, preovlaujuim uticajem jedne od etiri vrste telesnih tenosti, to su: kod kolerika (uta u), sangvinika (krv), melanholika (crna u) i flegmatika (sluz - flegma). Ova tipologija i danas se koristi, uz osavremenjeno objanjenje da organsku osnovu temperamenta ine nervni sistem i endokrini sistem. Ajezenk je (1965) uspostavio 279

analogiju izmeu svojih nalaza, Jungovog modela linosti i Hipokratove tipologije (v. sliku 105). Znaajan doprinos objanjenju prirode emocija nalazimo kod Aristotela. On prvi otvara probleme odnosa emocionalnog iskustva i telesnih promena pri emocijama, njihovoj uzrono-posledinoj vezi; o usklaivanju emocionalnog reagovanja sa intelektualnim procesima - koji su i u savremenoj nauci jo aktuelni.
Slika 105: Ajzenkov opis temepramenata9

Kod introspekcionista (druga polovina XIX veka) Tiener je smatrao da se emocionalni doivljaj moe svesti na afektivne elemente prijatnosti i neprijatnosti. Meutim, Vunt prikazuje emocionalni doivljaj kao kompleksan proces; on daje trodimenzionalnu teoriju emocija - oseanja sadre: prijatnost/neprijatnost, napetost/oputenost i uzbuenost/ smirenost. Predstavnici instinktivistike teorije emocija su Mek Dugal i Frojd. Mek Dugal (1908, 1932) zastupa gledite da objekat koji izaziva instinkt uvek izaziva i emociju. Emocije deli na primarne (radost, alost,...) i izvedene - "kompleksna oseanja". Sentimenti su primer trajnih i organizovanih emocionalnih tendencija koje su grupisane oko nekog objekta.
Sentimenti ukljuuju nekoliko emocija, na primer: sentiment ljubavi izaziva nenost (u prisustvu voljenog bia), strah (ako je ono u opasnosti), ljutnju (kada je ugroeno), tugu (ako je izgubljeno), radost (kada se vraa), zahvalnost (ako mu dobro ini).

Frojd smatra da emocije za oveka imaju veliki znaaj; i sam postupak psihoanalize je zasnovan na emocionalnom transferu. U prvobitnoj koncepciji psihoanalitike teorije istie da "afektivni naboj" nose dva instinkta: ljubavi i mrnje; oni su psihiki izraz instinktivne energije koja mora da se redukuje, a smanjenje tenzije se doivljava kao emocija ili afekt. U kasnijoj verziji psihoanalitike teorije emocija je: iskustvo autonomnih ekscitacija koje izaziva nesvesna ideja. Princip zadovoljstva se koristi inervacijom autonomnog sistema, kao kanalom rastereenja instinktivne tenzije, dok princip realnosti usmerava redukciju ka motornom sistemu. Afekat postaje alternativa akciji koja izaziva zadovoljstvo, i javlja se kada akcija nije mogua. Meutim, kada akcija uopte nije
9 Na slici 100 slova u manjem krugu oznaavaju: M - melanholik, K - kolerik, F - flegmatik i S sangvinik.

280

mogua onda se emocija doivljava sa posebnim varijacijama neprijatnosti: kao nemoan bes, osujeena ljubav ili bespomoan strah. U psihoanalitikoj teoriji posebno mesto zauzima pojam anksioznosti koja nije odraz nekog instinkta, ona izvire iz ega kada on opazi neku opasnost, a naroito kada preti opasnost raspada ugroenog ega i/ili sistema odnosa sa realnou. Kumulirana anksioznost takoe mora da se redukuje i postaje pokreta mehanizama odbrane linosti ili dinamiki centar neuroze. Deji psiholozi psihoanalitike orijentacije (Isaacs, S. 1932) smatraju da i novoroene doivljava duboka oseanja (strah, gnev, ljubav, mrnju), ali ovo gledite nije izvedeno iz empirijskih nalaza. Bihejvioristi (Votson; Skiner) emocije prikazuju kao reagovanje na spoljanje drai. Neki od oblika ponaanja obuhvaenih emocijom su uslovljeni a neki su posledica evolucionih i razvojnih promena. Votson je prvi eksperimentalno ispitivao emocije kod novoroeneta i zakljuio da su tri emocionalne reakcije: strah, gnev i ljubav uroene, a sve ostale se stiu uenjem. Pri tome on detaljno opisuje bezuslovne drai koje ih izazivaju i manifestacije ovih reakcija. Prikazao je i kako se uslovljavanjem stiu nove emocionalne reakcije. Ameriki psiholog erman (1928) nakon serije izvedenih eksperimenata, i briljive analize magnetoskopske reprodukcije podataka, daje genetiku teoriju emocija. Po ovoj teoriji kod novoroeneta emocije jo nisu izdiferencirane; javljaju se samo pozitivne i negativne emocionalne reakcije. K. Brides (Bridges, 1932) je, proveravajui ermanove tvrdnje, dopunila ovu teoriju nalazima da su emocionalne reakcije kod novoroeneta jo neizdiferencirane. Kod novoroeneta se moe uoiti samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Brides naziva optim uzbuenjem (excitement), koje se javlja bilo da dete reaguje na pozitivne ili negativne stimuluse. Ona je ustanovila da postoji odreeni redosled u emocionalnom razvoju koji se odvija pod uticajem sazrevanja i sredine. Ove nalaze, koji su nastali kao rezultat kroskulturalne studije razvoja emocija, prihvataju i savremeni razvojni psiholozi (v. sliku 109).

Fizioloke teorije emocija

Fizioloke teorije pokuavaju da objasne kako nastaju emocije. Prema eringtonu (1906) u tom prilazu postoje tri teorijske mogunosti: kada stimulus deluje prvo nastaje psihiki deo emocije a njegov neuralni korelat ekscitira telesne promene (posebno efektora); da isti stimulus istovremeno ekscitira svest i nervni centar koji kontrolie telesne promene (efektore); da stimulus deluje prvo na centar koji kontrolie telesne promene (efektore) a doivljaj tih promena je emocija. Pre prvih fiziolokih teorija opteprihvaeno, laiko gledite, je bilo saglasno prvoj mogunosti. Smatrano je da su telesne promene organski izraz emocionalnog iskustva. Prva fizioloka teorija emocija, Dems-Langeova teorija, izaziva veliku panju jer polazi od tree mogunosti. Ameriki psiholog Dems (1984) i danski lekar i psiholog Lange (1985), nezavisno jedan od drugog, postavljaju teoriju da opaena pojava direktno izaziva telesne reakcije a emocija je na doivljaj tih telesnih promena (videti sliku 106).

281

Slika 106: Prikaz Dems-Langeove teorije

Brojne provere tanosti ove teorije usmerile su istraivae na izuavanje fiziolokih procesa pri emocijama. Meutim, iako nije dokazano da su fizioloke promene bit emocije, prihvaena je ideja da su telesne promene vane za doivljaj emocija, odnosno da one nisu samo rezultat (posledica) tog doivljaja telesnih promena. Druga fizioloka teorija, Kenon-Bardova teorija, oslanja se na eksperimentalne nalaze neurofiziologije tridesetih godina XX veka. Kako nastaju emocije po ovoj teoriji? Kenon i Bard istiu da je diencefalon, posebno talamus a ne korteks, centar emotivnog ivota (v. sliku 107). Rana verzija njihove teorije nosi naziv talamina teorija. Ovi autori veruju da putevi (1) i (2) dovode do nastanka percepcije. Preko puta (3) korteks inhibitorno deluje na talamus. Ali to se deava samo pri normalnim percepcijama koje informiu o uobiajenim pojavama; tada put (3) funkcionie i spreava talamine procese. Meutim, kada stigne alarmantan stimulus on pokree orijentacionu reakciju, to izaziva prekid puta (3) to dovodi do nastanka talaminih procesa koji deluju (put 4) na autonomni nervni sistem (uglavnom simpatikom inervacijom) i endokrini sistem (v. sliku 110). Sloaj ovih funkcija dovodi do fiziolokih promena koje karakteriu emocije. Kada iz talamusa stigne povratna informacija u korteks (put 5) nastaje kompletna emocija.

Slika 107: Prikaz Kenon-Bardove teorije

Poto su noviji nalazi ukazivali na aktiviranje centara u hipotalamusu (koji pri nastanku emocija menjaju ritam disanja, rada srca, krvnog pritiska, temperature tela, i dr.) - to se naputa naziv talamina teorija a primarna uloga daje hipotalamusu. 282

Meutim, ve etrdesetih godina, EEG zapisi pokazuju da pri emocijama nastaje aktivacija korteksa, a ne koenje - to se ne uklapa u prethodnu teoriju. Lindsli (1950) to objanjava funkcijom retikularne formacije: nicanje emocije bi bilo regulisano uzlaznim aktivirajuim retikularnim sistemom a njen dalji tok se odvija po Kenon-Bardovoj shemi. Meklin (MacLean, 1955) koristi neurofizioloke nalaze Papeca o angaovanju, u emocijama, limbikog dela velikog mozga koji regulie rad visceralnih organa. Procesi imaju kruni tok: zapoinju u limbikom mozgu (hipokampusu), preko hipotalamusa inerviu visceralne organe a povratne informacije o izmenjenom stanju visceruma preko talamusa ponovo dospevaju u limbiki mozak. Limbiki mozak informacije iz visceruma interpretira jezikom emocija. U poreenju sa mladim korteksom - limbiki mozak "snimanje" unutranjih procesa ostvaruje jednostavnijim nervnim mehanizmima nego to je jezik komunikacije sa spoljanou (opaaji, pojmovi, govor), koji stvara i koristi neokorteks. Poloaj ovog sistema omoguava da se mnoge spoljanje informacije vezuju za unutranju visceralnu reakciju. Meklinova integracija ovih nalaza u objanjenje emocija dobija naziv: teorija "visceralnog mozga". Najnovija neurofizioloka istraivanja sve vie potkrepljuju teoriju da postoji "emocionalni mozak", ali neurolog Ledu (LeDoux, 1993) kljunu ulogu pridaje amigdali, centru limbikog sistema, a manju hipokampusu. Goleman (Goleman, 1997) smatra da otkria o uzajamnom dejstvu modanih struktura, koje utiu na nicanje i tok emocionalne reakcije, dozvoljavaju da govorimo o emocionalnom umu - koji on povezuje sa delovanjem amigdale i meusobnim dejstvom amigdale i neokorteksa, centra racionalnog uma (v. sliku 108).

Slika 108: Prikaz uloge amigdale u emocionalnom procesu (prema Golemanu, 1998)

Leduovi nalazi ukazuju da vizuelni (auditivni,...) signal putuje od receptora do talamusa gde se prevodi na jezik mozga. Vei deo poruke prosleuje se do vizuelnog (auditivnog,...) korteksa gde se analizira i tumai njeno znaenje i priprema odgovor; ako je odgovor emocionalan, signal se alje amigdali da bi se aktivirali emocionalni centri. Manji deo signala koji je primio talamus ide direktno do amigdale, brzom transmisijom, omoguavajui neposrednu, ali manje preciznu, emocionalnu reakciju ("prekognitivnu emociju"). To znai da amigdala (psiholoki, emotivni straar) moe da pokrene emocionalni odgovor pre nego to racionalni mozak u potpunosti registruje ta se dogaa. Tada ona upravlja veim delom mozga, ukljuujui i racionalni mozak. Uestalost ovakvih "ispada", koji savremenom oveku vie odmau nego to pomau, zavisi od sadejstva prefrontalnog korteksa (njegovog levog renja) i limbikog sistema; i noviji neuroloki nalazi potvruju Lurijinu pretpostavku da je ovaj deo neokorteksa 283

odgovoran za samokontrolu i smirivanje emocionalnih reakcija. To sadejstvo uz pomo refleksije daje sporiji put emocija ali je njegovo razvijanje put ka "emocionalnoj pismenosti", razvoju emocionalne inteligencije, istie Goleman.

Tok razvoja i faktori razvoja emocija

Da li novoroene doivljava emocije? Novoroene reaguje na spoljanje uticaje i na zbivanja u svom organizmu. Ono drugaije reaguje kada pokazuje da je gladno, kad ima greve ili kolike, kad mu je hladno - nego ako je sito i naspavano. U ispoljenim aktivnostima (senzomotronim, plakanju,...) su i zaeci emocionalnog reagovanja. U kroskulturalnoj studiji K. Brides je posmatrala veliki broj dece i utvrdila redosled javljanja emocija u prve dve godine (slika 109). Ona je ustanovila da se emocije razvijaju po principu diferencijacije i istovetnosti razvojnog redosleda. Nakon roenja kod deteta se moe uoiti samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Brides naziva optim uzbuenjem, koje se javlja bilo da dete reaguje na pozitivne ili negativne stimuluse. Iz te sposobnosti za uzbuivanjem nakon tri meseca se izdvajaju dve osnovne emocionalne reakcije: prijatnost (zadovoljstvo) i neprijatnost (uznemirenost).
Slika 109: Diferencijacija emocija u prve dve godine (prema K Brides)

Do estog meseca iz neprijatnosti se diferenciraju tri emocije: gnev, gaenje i strah. Neto kasnije, od devetog meseca, iz prijatnosti se izdvajaju oduevljenje i naklonost prema odraslima - koja se oko trinaestog meseca diferencira i na naklonost prema deci. Oko polovine druge godine dete moe reagovati ljubomorom a dvadeset prvog meseca u stanju je da ispolji radost. Razvoj emocija povezan je sa ukupnim razvojem deteta. Tako je poetno razlikovanje sebe, svog fizikog Ja, od okoline uslov da se pojavi oduevljenje i naklonost; uporedo sa daljim razvojem samosvesti i pojma o sebi diferenciraju se ljubomora, stid, ponos i krivica. Emocije se razvijaju pod uticajem sazrevanja i uenja i razvojni psiholozi danas vie istrauju uzajamno dejstvo oba faktora, nego to tragaju za odgovorom koji od njih znaajnije utie. Istraivanja koja potvruju ulogu sazrevanja najee su bila primenjena kod dece u prvom detinjstvu. Ve u prvim danima ivota u ponaanju dece primeuju se oigledne razlike. One se ispoljavaju u nivou aktivnosti, osetljivosti (razdraljivosti), (ne)pravilnosti hranjenja i spavanja, postojanosti panje, u spremnosti prilagoavanja na nove uslove. 284

Razliite organske osnove, razliita svojstva nervnog i endokrinog sistema, dovode i do razlika u ispoljavanju temperamenta kod dece odmah nakon roenja. Masen i saradnici (1984) navode empirijske nalaze (Thomas & Chess, 1977) na osnovu kojih su ispitana deca klasifikovana na: (a) spokojne (lako vaspitljive - 75%), to su bodra deca sa pravilnim ritmom hranjenja i spavanja, prilagodljiva; (b) decu sa potekoama (teko vaspitljive 10%), ako su neurednog ritma sna i hranjenja, poviene uzbudljivosti; (c) usporene (15%), relativno neaktivnu decu, sporu u prilagoavanju novinama ali kad ih upoznaju postaju aktivnija. Longitudinalnim praenjem iste dece istraivai su utvrdili postojanost temperamenta: i u sedmoj godini deca druge grupe, sa potekoama, imala su vie emocionalnih problema nego druge dve grupe. Gudinaf je (1932) na devojici koja je od roenja bila slepa i gluva ustanovila isti redosled javljanja i izraavanja primarnih emocija, kao kod normalne dece. Ovo potvruje ulogu sazrevanja, poto je ovde iskljuen faktor uenja. I nalazi da se emocije razvijaju istim redosledom u razliitim socijalnim sredinama (kulturama) ukazuju na njihovu zavisnost od procesa sazrevanja (K. Brides). O uenju emocija, naglaenije od ostalih psiholokih kola, govore bihevioristi. Oni smatraju da su samo primarne emocije uroene, ali se i one dalje razvijaju uenjem - koje njihovo nastajanje povezuje sa razliitim objektima i situacijama. Votson je izveo prve eksperimente stvaranja emocije straha kod dece uslovljavanjem. Emocije se ue identifikacijom (poistoveivanjem) i podraavanjem (imitacijom), to potvruju primeri identinog emocionalnog reagovanja deteta i majke na iste objekte i situacije. U emocionalnom razvoju predkolske dece ui se i kontrola vlastitih emocija i prepoznavanje emocija drugih. Decu treba od ranog detinjstva uiti da energiju emocija usmeravaju na socijalizovan nain (kroz igru i druge korisne aktivnosti); time se smanjuju emocionalni ispadi i/ili potreba za koenjem i potiskivanjem emocija. Razvojni psiholozi ukazuju da je za emocionalni razvoj deteta bitno da ono od ranog uzrasta doivljava da je okrueno ljubavlju i brigom svojih najbliih. Roditelji koji pohvalama reaguju na odreeno ponaanje ili postignue daju detetu emocionalni podsticaj da se u tom smeru razvija. Emocije dece su najee vezane za konkretne situacije i zbivanja pa se preko malih "dela" deteta, ije hvaljenje/kuenje izaziva oseanja ponosa/stida, krivice ili samopotovanja, utie da se stvaraju afektivne osobine linosti koje pomau detetu da izgradi realniju sliku o sebi, bolje razume sebe i druge. Meutim, i vaspitai e bolje razumeti i usmeravati ponaanje dece ako poznaju zakonitosti psihofizikog razvoja na pojedinim uzrastima.
Pojavu nepotpune kontrole emocija u ranom detinjstvu neuropsiholozi dovode u vezu sa dostignutom funkcionalnom zrelou korteksa: sa razvojem eonog dela korteksa poveava se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne centre (levog renja prefrontalnog korteksa na limbiki sistem). To utie da procesi ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja) postaju sve uravnoteeniji; na predkolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. Poveani uticaj neokorteksa dovodi do jaanja autonomnih voljnih ponaanja i bolje kontrole emocija.

Karakteristike dejih emocija

Opravdano je govoriti o karakteristikama dejih emocija jer se one bitno razlikuju od emocija kod odraslih. Te razlike su uoljive u nainu njihovog javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalisti i duini trajanja. Utvreno je da deca reaguju neposredno na sve promene: stimulacije iz organizma i okoline; emocionalne reakcije su uoljive po spoljanjim manifestacijama: ekspresiji i pokretima tela. Najranije manifestacije su pla i globalne senzomotorne aktivnosti, pokreti celog tela. Nalazi pokazuju da emocionalne reakcije zahvataju snano angaovanje miia - spoljanje pokrete, dok reakcije 285

visceralnog sistema nisu registrovane; pri intenzivnim dejim emocionalnim reakcijama nije izmerena ni pojava psihogalvanskog refleksa. Deje emocije su intenzivne i kratko traju. Kako se smenjuje stimulacija, menja se i pozitivno/negativno emocionalno reagovanje. Sve ove odlike i neposredno deje reagovanje, bez emocionalne kontrole, koje se bitno razlikuje od naina emocionalnog reagovanja odraslih, neuropsiholozi objanjavaju injenicom da na ovom uzrastu potkorni centri, koji se angauju pri emocionalnim reakcijama, nisu jo pod kontrolom neokorteksa - otuda dominacija procesa ekscitacije (razdraenja) nad procesima inhibicije (koenja). Do promena u emocionalnom izraavanju kod dece, pri kraju predkolskog uzrasta i na poetku kolovanja, dolazi pod uticajem kako procesa socijalizacije deteta tako i zbog razvoja eonog dela korteksa - poveanjem njegove funkcionalne zrelosti poveava se uticaj viih struktura korteksa centre (levog renja prefrontalnog korteksa) na subkortikalne strukture (limbiki sistem). Te promene se ogledaju u porastu emocionalne kontrole, posebno onih oblika izraavanja emocija koje odrasli ne odobravaju. Meutim, sa uveavanjem kognitivne obrade informacija, na koje se emocionalno reaguje, fizioloke reakcije se pomeraju prema visceralnim organima; postupno poinju da se smanjuju razlike izmeu opisanog dejeg/odraslog emocionalnog reagovanja (u nainu javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalisti i duini trajanja emocija).

Vrste emocija
Primarne emocije Emocije koje se prve diferenciraju su osnovne ili primarne emocije: gnev, strah, radost i tuga. One se javljaju kod dece svih kultura i odravaju tokom itavog ivota ali se nain njihovog javljanja i ispoljavanja menja pod uticajem uenja. Prve tri najee poveavaju tenziju i podstiu na aktivnost, dok je tuga emocija niske tenzije i aktiviteta. Gnev i radost sadre tenju ka cilju, dok je strah emocija izbegavanja, beanja od opasnosti. Ljutnja se javlja kada neka prepreka (fizika ili socijalna) spreava aktivnost ili postizanje nekog cilja, to dovodi do osujeenja (frustracije); od vanosti cilja, trajanja osujeenja i nivoa tenzije emocija gneva se javlja u rasponu: od blage ljutnje do stanja besa. Ljutnja moe biti praena direktnom ili pomerenom agresijom. Sa uzrastom fizike agresivne reakcije opadaju a verbalne rastu; meutim, zbog nepovoljnih posledica koje ove reakcije izazivaju dete ui da kontrolie ispoljavanje ove emocije. Strah se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu organizma (linosti). Strah izazivaju neoekivane promene, jer smanjuju kontrolu nad situacijom, a uveava ga neizvesnost (sumnja) da se opasnost moe izbei ili savladati. Strah prate intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih organa, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija). I ova emocija se moe javiti u irokom rasponu: od manjeg straha do afekta uasa (doivljaj nesree sa stranim posledicama uz oseanje da se na nju ne moe uticati). Opaanje straha kod drugih esto izaziva paniku ("emocionalnu zarazu"), ak i kad posmatra nezna kakva to opasnost preti. Strah koji ispoljava majka prenosi se i na dete koje to opaa. U kolskoj situaciji javlja se trema: strah od javnog nastupa, strah od ispita. Psiholozi ukazuju da postoje fizioloki efekti treme (povien stepen tenzije), psiholoki aspekti treme (opaanje predstojee situacije kao "opasne" i "ugroavajue", to uveava strepnju) i komponente treme koje se ispoljavaju u ponaanju (izbegavanju aktivnosti uenja, izbegavanje ispita, javnog nastupa). Razreenje problema treme zahteva upravo 286

obrnuto ponaanje: pojaavanje uenja i uvebavanje odgovora, repertoara ponaanja, koje zahteva "ugroavajua" situacija. Radost se javlja nakon postizanja eljenog cilja. Intenzitet radosti zavisi od vrednosti dostignutog cilja, nivoa nakupljene tenzije u toku motivisane aktivnosti i trenutka u kome se se cilj postie a tenzija smanjuje. (Laka pobeda u igri izaziva umerenu radost, dok neizvesna pobeda, dostignuta nakon preokreta u poslednjem trenutku, izaziva ushienje).
Slika 110: Fizioloka osnova emocija i motiva

Tuga nastaje nakon gubitka neega emu smo teili ili objekta koji smo voleli i cenili. Kod dece se tuga razvija kasnije od ostalih primarnih emocija zbog sloenosti situacionog sklopa u kojoj se ova emocija javlja; tuga zahteva shvatanje gubitka i posledica do kojih on dovodi. I ova emocija se moe javljati u rasponu od umerenog intenziteta do najsnanijeg oajanja zbog gubitka. Gaenje ili odvratnost je primarna emocija koju izazivaju razliiti objekti kad ih vidimo, pomiriemo, okusimo ili dodirnemo; karakteriu je neprijatno ulno i motorno stanje: telesne senzacije koje nastaju usled muke, tendencije ka povraanju i drugim gastrikim reakcijama; gaenje je povezano sa snanom tendencijom izbegavanja. Sloene emocije Sa uzrastom dolazi do stabilnijeg povezivanja emocija sa drugim psihikim procesima: kognitivnim i konativnim. Njihov razvoj je povezan sa procesom socijalizacije i 287

interiorizacijom standarda vrednovanja. One se esto, kao sastavne komponente, mogu vezivati za interesovanja, stavove, vrednosti ili pojedine crte linosti. U ovu grupu spadaju emocije koje se odnose na samoocenu: oseanja uspeh i neuspeha, ponosa, srama, krivice i kajanja. Oseanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljan ishod izaziva oseanje neuspeha; obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoom aspiracije i motivom postignua; to je razlog to se zadovoljstvo zbog uspeha i nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u intelektualne emocije. Oseanje ponosa javlja se uz doivljaj relativno visoke vrednosti svoje linosti ili svoje uloge; obrnuto, oseanje srama javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili nedolinim postupcima. Ove emocionalne reakcije mogu da se kod deteta jave tek kad se formira psihiko Ja (trea godina); najpre se koriste spoljanji socijalni standardi za vrednovanje ponaanja a kasnije se samoocena vri na osnovu interiorizovanih standarda o ispravnom/pogrenom. Oseanje krivice javlja se kod osobe koja doivljava da se ogreila o moralne norme ponaanja; prati je "gria savesti". Psihoanalitiari je tumae kao oblik samokanjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja koji nisu bili usaglaeni sa superegom. Kajanje je neprijatna emocija koja se javlja kad se seamo naeg ponaanja zbog koga nam je "nemirna savest". Intenzitet ove emocije, vezane za ranija iskustva, uveava svest o nemoi da se ravi postupci isprave. Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mrnja, prezir, zavist, saaljenje, divljenje, strahopotovanje. Kre i Krafild daju "mapu" emocionalnih odnosa prema drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije - sentimenti: trajni afektivni i konativni odnosi prema poznanicima (v. sliku 111).
Slika 111: Prikaz emocionalnih odnosa prema drugima (prema: Kre i Krafild, 1973)

Ljubav je sentiment koji sadri oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema osobi koja nas privlai, sa kojom se nae Ja u velikoj meri identifikuje. Kod dece se naklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu poetkom druge 288

godine. Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornija od nas, izaziva oseanje divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatina, a procenjena kao inferiornija od nas, izaziva oseanje saaljenja. Mrnja je sentiment u ijoj su strukturi oseanja nenaklonosti, averzije i odvratnosti. Meutim, da su to jedine komponente one bi dovele do reakcije izbegavanja objekta mrnje. injenice ukazuju da je to emocija koja u sebi sadri i tenju za pristupanjem objektu mrnje sa destruktivnim namerama. Sledea njena odlika je relativna trajnost, jer mrzimo samo psiholoki blisku osobu (koja je u naem ivotnom prostoru). Kre i Krafild smatraju da se najintenzivnije mrzi osoba koja je slinih sposobnosti kao to su nae, slina po mnogim drugim osobinama ali se od nas razlikuje po nekim kritinim negativnim osobinama i uz to "opasno" ugroava nae ciljeve. Isti autori ukazuju da superiornija osoba, koja je objekt nenaklonosti, izaziva oseanje zlobe, a inferiornija prezir i omalovaavanje. Ljubomora je sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili zamiljenu opasnost da e voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upuena naklonost voljene osobe. Kod dece se javlja polovinom druge godine. Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novoroena beba (brat ili sestra), kada se obino panja roditelja premeta na novoroene. Ljubomorno dete reaguje otvoreno (fizika ili verbalna agresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje, enureza); skrivene reakcije su nesvesne. Frojd je opisao ljubomoru na odnos izmeu majke i oca (Edipov kopleks, Elektra kompleks). Ljubomora se manifestuje kao gnev, mrnja, teskoba, oseanje potitenosti, srama, da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost. Produena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne nezrelosti. Masen i saradnici (1984) savetuju roditeljima da u periodu dolaska prinove ne zanemaruju stariju decu. I roditeljima i nastavnicima se sugerie da izbegavaju situacije koje su pogodan okvir za pojavu ljubomore. Zavist je negativna emocija koja se kod linosti javlja u situaciji kada opaa da njoj psiholoki bliska osoba poseduje ili ostvaruje neto za ime i sama udi. Intenzitet zavisti uveavaju inioci koji smanjuju njene anse: ako je u pitanju redak objekt, ako je nepravedno steen, ako se radi o osobi koja ima centralno mesto u njenom ivotnom prostoru. Od emocija vezanih za procenjivanje izdvajamo estetska oseanja. Estetskom emocijom je obuhvaen kompleks emocionalnih doivljaja lepog koje izaziva objekt ili situacija koju doivljavamo ili smo je doivljavali. Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se standardi lepog i runog menjaju, meutim, individualni estetski doivljaj esto zavisi i od trenutnog psihofizikog stanja. U psihologiji muzike ispitivano je afektivno reagovanje dece preko sledeih reaktivnih potencijala: sposobnosti estetskog procenjivanja, preferencija i muzikog ukusa. Nalazi pokazuju da je uoavanje estetskog znaenja muzike najvii vid muzikalnosti; uoeno je da se na uzrastu 8-11 godine znaajno uveava sposobnost estetskog procenjivanja. Sa uzrastom se postepeno ostvaruje spoj kognitivnog i afektivnog; sredina i obrazovanje mogu znaajno da ubrzaju proces razvoja estetskog procenjivanja. Sistem podsticaja treba obezbediti u kritinim periodima detetovog razvoja: temelji preferencija, estetskog procenjivanja i estetskog ukusa postavljaju se u predkolskom periodu.

Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju

Goleman (1998) smatra da dolazi vreme kada e kole uiti decu "emocionalnoj pismenosti". To je preduslov da se razviju komponente emocionalne inteligencije. On svoju studiju poinje citirajui Aristotela: "Svako se moe razljutiti - to je lako. Ali, naljutiti 289

se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi nain to nije lako". Aristotelov izazov se nalazi u usklaivanju emocionalnog ivota sa intelektualnim; problem nije u emocionalnosti ve u tome kako emocije ukljuiti u reavanje problema i dostizanje vrednosti, umesto da se deava obrnuta pojava. Goleman kae da je osnovna razlika izmeu uspenih i neuspenih uenika u tome to prve, u dobroj meri, na uenje pokree intrinsika, unutranja motivacija (doivljaj prijatnosti pri aktivnostima i rezultatima uenja); kod neuspenih je unutranja motivacija ukljuena samo pri aktivnostima koje nisu kolsko uenje. Goleman definie emocionalnu inteligenciju oslanjajui se na Gardnerovu (Gardner, 1993) kategoriju personalne inteligencije, odnosno na podruja koja izdvaja Salovej (Salovey, 1990), a to su: samosvest - prepoznavanje emocije u trenutku kada se ispoljava; upravljanje emocijama - sposobnost savladavanja i upravljanje emocijama; samomotivacija - emocionalna samokontrola, upravljanje emocijama koje vode nekom cilju; empatija - prepoznavanje emocija kod drugih; umee odravanja meusobnih odnosa, vetina razumevanja tuih emocija. Blok (Block, J. 1995) za emocionalnu inteligenciju radije koristi termin "prilagodljivost ega": samoodreivanje, kontrola impulsa, oseanje sopstvene vrednosti i socijalna inteligencija. Goleman ukazuje da programi koji podstiu emocionalno uenje mogu da ponu, ako su dobro osmiljeni, ve u drugoj godini (empatija, emocionalna samoregulacija). Tokom predkolskog uzrasta mora se uvaavati emocionalni "raspored" razvoja (tempo sazrevanja neokorteksa i stepen njegove interakcije sa potkornim centrima). Emocionalne lekcije treba davati po spiralnom sistemu: na nain koji odgovara dostignutom dejem razvoju. Na primer, svest o oseanju skromnosti javlja se u petoj godini (pre toga se deca "hvaliu"). Polazak u osnovnu kolu je znaajan trenutak dejeg prilagoavanja uz pomo razvijajue emocionalne inteligencije. U kolama, koje primenjuju program emocionalnog razvoja, deca u poetnim razredima ue o samosvesti, prijateljstvu (druenju), donoenju odluka; od etvrtog razreda da budu empatina i kontroliu svoje nagone. Za razvijanje samokontrole, obuzdavanje impulsivnog reagovanja i ljutnje, koristi se postupak "signalno svetlo":
Crveno uto 1. Stani, smiri se i razmisli pre nego to odreaguje. 2. Iznesi svoj problem i reci kako se osea. 3. Postigni pozitivan rezultat. 4. Razmisli o moguim reenjima. 5. Unapred razmiljaj o posledicama. 6. Kreni i pokuaj da ostvari najbolji plan.

Zeleno

Nain na koji se vetine formiraju i atmosfera u kojoj se stie emocionalna pismenost - su kljune, od najvee vanosti. To znai da za realizaciju programa razvoja emocionalne inteligencije vaspitai moraju biti posebno edukovani. Uz to moraju da uvide i uvae injenicu da su kognitivna, afektivna i konativna svojstva uenika i preduslovi i produkti uspenog kolskog uenja. 290

RAZVOJ MORALNOSTI
U svakom drutvu postoje merila za pojedine vrste ponaanja. Svako drutvo proklamuje svoj moral kao bitan uslov drutvenog i individualnog opstanka i razvoja. Pri tome u nekim segmentima ponaanja drutvo moe biti strogo, iznad deklarisanih zahteva, u drugim oblastima moe biti veoma tolerantno. Slina dinamika postoji i u ponaanju pojedinca. Treba istai da moralnost ini zavrnu sekvencu u razvoju linosti adolescenta, ne samo sa vrednosnog ve i sa psiholokog stanovita. I ne samo da se javlja kao sekvenca koja zahteva dui period za dostizanje relativne zrelosti, razvoj moralnosti se za razliku od drugih psiholokih dimenzija, protee u duboku starost. Meutim, valja naglasiti da raspadanje linosti ide u suprotnom smeru - od zadnjih instanci razvoja (a to znai da je moralnost prva ugroena; slino je i kod razvoja korteksa: neokorteks poslednji dostie zrelost a u sluaju bolesti obino je prvi ugroen). U teorijama psihikog razvoja nalazimo razliita shvatanja razvoja moralnosti.

Psihoanalitika teorija
Psihoanalitiko shvatanje razvoja moralnosti istie da novoroene nije ni moralno ni nemoralno - tek sa kasnijim razvojem doi e do obrazovanja nadja (superega), sloja linosti iji se sadraji sastoje od etikih i estetskih normi. Po psihoanalitikoj teoriji itav psihiki ivot se zasniva na energiji libida koja se investira na mnogo naina, a vode je princip zadovoljstva i princip realnosti. U poetku dominira hedonistiki princip a sa razvojem sve se vie uvaavaju realne okolnosti. Dakle, pokretai su pobude voene prvim (hedonistikim) a izvrenje je usmereno drugim principom (realnosti). U ovoj dinamici funkcioniu i razvijaju se id, ego i superego. Bioloki deo - id, pokree motive; psiholoki deo - ego, izvrava samo deo zahteva. Neke ne dostie zato to su objektivno neostvarivi a druge "cenzurie", odbacuje superego, socijalni sloj linosti. Analitiari kau da se ego nalazi izmeu dva mona gospodara: ida i superega. Normalno stanje je kad se sva tri dela linosti nalaze u stanju dinamike uravnoteenosti. Ego do izvesne mere moe "preruavati" zahteve ili "omekavati" norme superega - da bi ih realizovao. Meutim, jae konflikte, ugroenost ega prati oseanje nesigurnosti, anksioznosti, strepnje od dezintegracije linosti. Kako se razvija superego? Na poetku razvoja dete je "neutralno" u odnosu na moralnost. Sa razvojem najpre se javlja primarni narcizam, a pri jaem investiranju libida na objekte javlja se i "sekundarni" narcizam, u obliku "ego ideala" koji sadri i mnoge socijalne vrednosti. Dete "ulazi" u obrasce ponaanja i identifikacijom sa roditeljima. Uz identifikaciju Frojd uoava razvoj Edipovog (Elektra) kompleksa. Kroz njegovo razreavanje raa se superego koji upravlja moralnim ponaanjem pojedinca. Anksioznost prati i sve docnije sukobe linosti sa svojim superegom jer to ona doivljava kao pretnju sopstvenom integritetu. Frojd je dao klasino tumaenje razvoja moralnosti ali e neopsihoanaliza manje naglaavati ulogu ida a vie ega i superega, tj. uenja i podraavanja.

Bihevioristiko shvatanje
Bihevioristika teorija razvoja moralnosti polazi od uenja moralnosti (slino ostalim ponaanjima) putem uslovljavanja i operantnog uenja, putem potkrepljenja kanjavanja. Objektivista, dakle, smatra da kroz stalno procenjivanje dejeg ponaanja, i odgovarajuim odnosom prema pojedinim oblicima ponaanja (nagraivanje ili 291

kanjavanje) - vodi put razvoja moralnosti. Meutim, to dalje znai da je moralno vaspitanje prvenstveno spoljni proces a unutranji procesi se svode na poznate mehanizme uenja. Dakle, moralna naela bie "ugraena" u linost nagraivanjem i kanjavanjem, bez obzira na prirodu tih naela. Meutim, ako je ovo uenje u stanju da objasni jednostavnije vidove moralnosti, kod tumaenja sloenih, univerzalnih ljudskih forme moralnosti nailazi na ozbiljne tekoe.

Kognitivno-razvojna teorija
Kognitivno-razvojna shvatanja prvi daje Pijae analizirajui moralna suenja kod dece. On polazi od pretpostavke o meusobnoj uslovljenosti celokupnog psihikog ivota. Istovremeno Pijae smatra da uzajamnost odnosa ljudi predstavlja jedan od glavnih izvora moralnosti. Iz odnosa deteta sa odraslima razvija se moralna heteronomija koja se zasniva na prinudi (do 7 - 8 godine). Odnosi su jednosmerni, dete potuje autoritet starijih; tu je i moralni realizam: dete smatra normativno ponaanje objektivno datim. Ukratko, to je: autoritarna moralnost - biti dobar znai biti posluan, moral je dunost koja proizilazi iz potovanja (ljubavi i straha) prema roditeljima; zapovesti su neprikosnovene; dete potuje slovo, a ne duh normativa, rigidno prihvata pravila; merila dobrih i ravih postupaka ne spori; krivica se "iskupljuje" kaznom; objektivizacija odgovornosti - vaan je objektivni in ponaanja a ne subjektivna namera, motiv; krivica se zasniva na na veliini objektivne tete. Uoljivo je da je razvoj moralnosti uslovljen ukupnim, posebno kognitivnim razvojem, ali i obrazovno-vaspitnim uticajem. Ako roditelji naglaavaju nameru u ponaanju - deca i pre 7 - 8 godine shvate subjektivnu odgovornost. U prelaznoj fazi ona znaju da je lo postupak izvren namerno - loiji od sluajnog (zato predkolsko dete eksploatie izgovor da se neto "desilo sluajno", da bi izbeglo posledice kazne za prekraj). Druga, zrelija faza moralnosti poinje oko 10-te godine i njena osnovna odlika i tekovina je razvoj autonomije u moralnom rasuivanju, dete shvata recipronost i uzvratnost pravde. Biti dobar ne znai vie biti posluan, ve pravedan a pravednost je dvosmerna. Gubi se moralni realizam, normativi ponaanja se shvataju kao unutranja obeleja ljudi. Pravila se mogu menjati ako se veina o tome dogovori. Razvija se uvianje optih posledica nemoralnog ponaanja. Sada laganje nije loe samo zbog kanjavanja, krivice - ve zbog mogunosti gubljenja poverenja. Kod prestupa vie nije panja samo na kazni krivca ve na otklanjanju tete i obeteenju rtve. Shvatanje Kolberga*, koji u analizi razvoja moralnosti polazi od uenja Pijaea, izloeno je u poglavlju o teorijama psihikog razvoja i treba ga koristiti kao sastavni deo ovog poglavlja.

Humanistika teorija
Humanistiko shvatanje razvoja moralnosti povezano je sa razvojem samoaktualizacije i vrednosnog sistema linosti. Autori ove orijentacije smatraju da nisu samo vani formalni principi morala, ve koliko oni uvaavaju ovekovo unutranje bie, koliko potuju bitne vrednosti oveka. Oni zameraju to se u moralnom razvoju legalizuje ono to "jeste" a ne ono to "treba" u ovekovom moralnom razvoju. Humanisti autoritarnom pristupu suprotstavljaju samoaktualizaciju.
* Kolbergova teorija moralnog razvoja (str. 84).

292

Oigledno je da se ovde radi o dugotrajnom kompleksnom procesu razvoja (socijalizacije) linosti pa se nijedno izloeno shvatanje ne moe prihvatiti kao ono koje je u potpunosti obuhvatilo i objasnilo razvoj moralnosti. I kod razvoja moralnosti moe se govoriti o sazrevanju i uenju. Pijae (1960) istie: "Svekolika moralnost sastoji se iz sistema pravila, a sutinu moralnosti treba traiti u potovanju koje jedna linost trai za ta pravila". I kod razvoja moralnosti odigrava se proces interiorizacije, na ta ukazuju istraivai koji tragaju za unutranjim regulatorima moralnog ponaanja, kao to su: moralna svest, vrednosti, moralno suenje. Njihovi nalazi potvruju da je ispravno stanovite da se moralnost sastoji iz sistema pravila, a da se sutina moralnosti moe odrediti posredstvom oseanja, suenja i ponaanja linosti. Pri tome istraivai ne zanemaruju i druge relevantne inioce, posebno se vodi rauna o spoljanjim iniocima i okolnostima, pa se uz primenu multivarijantne analize dobijaju sve validniji podaci.

Razvoj moralnih vrednosti dece i adolescenata

Novoroene reaguje u skladu sa stepenom (ne)zadovoljenja svojih osnovnih potreba. Neki autori to oznaavaju "nultom" fazom moralnosti - norme mu ne znae nita. U prvom detinjstvu preovlauje hedonizam - dete tei da ini ono to mu priinjava zadovoljstvo; meutim, okolina reaguje prihvatanjem (nagraivanjem) ili neprihvatanjem (kanjavanjem) njegovih postupaka to postepeno dovodi da se dete pri kraju ovog perioda ponaa u skladu sa nekim optim normama sredine. Ali ono jo nema razvijeno unutranje oseanje dunosti, a bez moralne svesti nema ni grie savesti. Dete u toku ranog detinjstva obogauje obrasce ponaanja koji se uklapaju u zahteve sredine ali tek pri kraju ovog perioda poinju da se razvijaju pojmovi "dobar" postupak i "rav" postupak. Meutim, mnoge "dobre" ili "rave" postupke nee smo primetiti ili izdvojiti - ono ih tako shvata tek kad mu na to neko drugi posebno skrene panju. Polazak u kolu i potreba prilagoavanja normama ponaanja u novoj sredini oznaava prekretnicu u socijalizaciji deteta. Dete se jo vie uklapa u grupne norme ponaanja u koli i grupi vrnjaka. Oko desete godine poinje da shvata principe koji lee u osnovi standarda ponaanja. Prvo se javlja verbalno razumevanje tih principa a zatim se razvija sve snanije unutranje oseanje pravde i dunosti. Vrednosti se odreuju kao sloene dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socijalnoj komunikaciji i izraavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije linosti. S obzirom da je odreenje pojma "vrednosti" jo uvek predmet rasprave, ukazujemo kako je njihovo formiranje koncipirano u taksonomiji za afektivno podruje (Krathwohl et al. 1964). Na grafikom prikazu (slika 112) ilustrovani su ciljevi i znaenja pojmova u taksonomiji. Autori daju hijerarhijski model vrednosti: primanje, reagovanje, vrednovanje, organizacija i karakterizacija. To je prikaz procesa interiorizacije vrednosti, gde razvoj tee po principu: od konkretnog ka apstraktnom. Pri tome se od poetnih oblika reagovanja, preko usmerene panje, interesovanja za saznato, procenjivanja, miljenja, stavova - stie do vrednovanja i usvajanja vrednosti koje se konceptualizuju, organizuju u sistem i na vrhu ine ivotnu filozofiju linosti. Bitan atribut vrednosti je poeljnost ("usvajanje", "preferiranje" i "pristajanje uz vrednosti"). Vrednosti imaju integrativnu funkciju jer formirani sistem vrednosti ima funkciju "opteg usmeravanja", to predstavlja osnovu doslednosti ponaanja linosti. Autori nisu propustili ni priliku da vaspitaima ukau na znaajan element vrednosti: 293

njihovu funkciju u prilagoavanju gde slue kao orijentiri, kriterijumi i standardi u ivotu linosti, njenoj interakciji sa okolinom.
Slika 112: Ilustracija optih pojmova taksonomije za afektivno podruje (Krathwohl et
al. 1964)

Shvatanja koja pod vrednosnim orijentacijama podrazumevaju smernice, uverenja i ciljeve koji reguliu aktivnosti linosti su pogodan okvir za tumaenje nalaza istraivanja razvoja moralnih vrednosti.
Dobri i ravi postupci

U empirijskom istraivanju provedenom na uzrastu uenika osnovne i srednje kole (Popovi i Mioinovi, 1977) od ispitanika je traeno da sami izaberu svoj "dobar" ili "rav" postupak (doivljaj) i navedu razloge za takav izbor. Rezultati istraivanja pokazuju da se na vrhu liste dobrih postupaka nalazi pruanje fiziko materijalne pomoi drugima (tabela 39, slika 113).
Tabela 39: Lista dobrih postupaka
M % Rang

Postupak Fiziko-materijalna pomo Psiholoko-socijalna pomo Uspeh u koli Posedovanje pozitivnih osobina linosti Bavljenje sportom, hobijem Izvravanje naloga roditelja Pomo i nega ivotinja Vraanje izgubljenih stvari Sticanje znanja i vetina Potovanje reda u koli i kui

Rang

37 7 18 3 10 6 3 7 3 2

1 4 2 7 4 6 9 5 8 10

34 17 16 6 6 6 4 2 2 2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

294

Slika 113: Prikaz uestalosti navoenja dobrih postupaka (M i ) *

U grafikonu brojevi dobrih postupaka oznaavaju: 1. fiziko-materijalna pomo, 2. psiholokosocijalna pomo, 3. uspeh u koli, 4. posedovanje pozitivnih osobina linosti, 5. bavljenje sportom, hobijem, 6. izvrenje naloga roditelja, 7. pomo i nega ivotinja, 8. vraanje izgubljene stvari, 9. sticanje znanja, 10. potovanje reda u kui i koli.

Nalazi istraivanja ukazuju da se sa uzrastom menja shvatanje o vrednostima pojedinih dobrih postupaka. Dok je u sedmoj godini pruanje fiziko-materijalne pomoi najbolji postupak za 53. 9% deaka i 51. 2% devojica, u sedamnaestoj godini on taj status ima samo kod 13. 4% mladia i 12. 0% devojaka (slika 114 a i b). Obrnuta pojava je naena kod pruanja psiholoko-socijalne pomoi drugima. Kod deaka to je u 7. godini najbolji postupak za 5% a u 17. godini za 17, 5%; kod devojaka u 7. godini za 5% a u 17. godini za 33, 3%. Ovi podaci istovremeno potvruju da se kod devojica ranije razvijaju i pojedine psiholoke karakteristike linosti.
Slika 114: Prikaz promena vrednovanja dobrih postupaka sa uzrastom

a. Uenici

b. Uenice

Na vrhu liste ravih postupaka nalazi se verbalna agresija za uenice i fizika agresija za uenike (tabela 40, slika 115). Meu ravim postupcima slede: izazivanje materijalne tete (deaci), neuspeh u koli (deaci i devojice), laganje (devojice).

295

Tabela 40: Lista ravih postupaka

M Rang % Rang

Postupak Verbalna agresija Fizika agresija Laganje Neuspeh u koli Izazivanje materijalne tete Neizvravanje naloga roditelja Kraa Krenje reda u koli i kui Posedovanje negativnih osobina linosti Uskraivanje fiziko-materijalne pomoi Odavanje tajne Uskraivanje psiholoko-socijalne pomoi Muenje ivotinja Prestanak bavljenja omiljenom aktivnou

12 20 5 9 12 9 6 5 4 3 2 3 2 2

3 1 7 4 2 5 6 8 9 10 13 11 12 14

19 11 10 9 8 6 6 6 4 4 3 3 2 2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Sa uzrastom se menjaju i shvatanja o ravim postupcima, posebno o verbalnoj i fizikoj agresiji. Dok u 7. godini verbalnu agresiju samo 4, 5% deaka smatra najloijim postupkom, u 17. godini ona je na vrhu liste za 26, 9% mladia; istovremeno u 7. godini verbalna agresije je najloiji postupak za 3, 7% devojica a u 15. godini za 30, 4% i 17. godini za 23, 1% devojaka. Kod vrednovanja fizike agresije situacija je obrnuta: 53, 9% deaka u 7. godine izdvaja je kao najloiji postupak a u 17 godini 13, 4%; kod devojica u 7. godini fiziku agresiju izdvaja na prvo mesto 26, 2% a u 17. godini samo 0, 9% (slika 116).
Slika 115: Prikaz uestalosti navoenja ravih postupaka (M i ) *

U grafikonu brojevi ravih postupaka oznaavaju: 1. verbalna agresija, 2. fizika agresija, 3. laganje, 4. neuspeh u koli, 5. izazivanje materijalne tete, 6. neizvravanje naloga roditelja, 7. kraa, 8. krenje reda u koli i kui, 9. posedovanje negativnih osobina linosti, 10. uskraivanje fiziko-materijalne pomoi, 11. odavanje tajne, 12. uskraivanje psiholoko-socijalne pomoi, 13. muenje ivotinja, 14. prestanak bavljenja omiljenom aktivnou

296

Slika 116: Prikaz promena ocena ravih postupaka sa uzrastom (M i )

a. Uenici

b. Uenice

Razlozi dobrih i ravih postupaka

Najee navoen motiv ili dobar razlog karakteristian za ponaanje na mlaem uzrastu je briga o drugima, zatim dolazi potovanje autoriteta starijih i iskustvo dobre posledice po sebe. Dobri razlozi za starije uzraste su: zadovoljstvo sobom, predvianje dobrih posledica po sebe, uzvratnost, uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto, ponaanje u skladu sa uzorom i prihvatanje optih normi (slika 117).
Slika 117: Lista razloga dobrog ponaanja (M i ) *

* U grafikonu brojevi razloga dobrog ponaanja oznaavaju: 1. briga o drugima, 2. zadovoljstvo sobom, 3. predvianje dobrih posledica po sebe, 4. potovanje autoriteta starijih, 5. uzvratnost, 6. iskustvo dobre posledice po sebe, 7. uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto, 8. prihvatanje optih normi, 9. ponaanje u skladu s uzorom, 10. izbegavanje oseanja krivice.

Postupci su svrstani u rave zbog sledeih razloga (slika 118): - nepotovanje autoriteta starijeg, vrednosti razbijenog predmeta, iskustva loe posledice po sebe (mlai uzrast); - nebrige o drugima, nezadovoljstva sobom, neuzvratnosti, odstupanja od uzora, uvianja na osnovu stavljanja na tue mesto, oseanja krivice, krenja optih normi (stariji uzrast). 297

Slika 118: Lista razloga ravog ponaanja (M i ) *

* U grafikonu brojevi razloga ravog ponaanja oznaavaju: 1. nepotovanje autoriteta starijih, 2. nebriga o drugima, 3. iskustvo loe posledice po sebe, 4. nezadovoljstvo sobom, 5. predvianje loe posledice po sebe, 6. oseanje krivice, 7. neuzvratnost, 8. odstupanje od uzora, 9. vrednost razbijenog predmeta, 10. uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto, 11. krenje optih normi.

Autori smatraju da se fizika agresija konvertuje u verbalnu agresiju - za isti pokretaki motiv promenio se nain pranjenja. Kod drugih se dogaa inverzija - dok sa uzrastom opada navoenje kolskog uspeh kao dobrog dela, raste navoenje kolskog neuspeha kao ravog dela (Popovi i Mioinovi, 1977, str. 162-163). U celini gledano nalazi otkrivaju tri perioda u razvoju moralnosti: od 7-9 godina (dominiraju konkretna dela, heteronomna moralnost); 11-13 godina (period promena, smena kriterijuma vrednovanja; 15-17 godina (dominiraju unutranji razlozi, nastaje apstraktna autonomna moralnost). Moglo bi se rei da su nalazi i zakljuci ovog istraivanja u skladu sa Pijaeovom i Kolbergovom teorijom moralnosti.

298

RAZVOJ LINOSTI
Linost je jedinstvena organizacija osobina koja je u stalnom razvoju i dinamikoj promeni. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Olport naglaava da je linost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja" - njenu jedinstvenu podeenost prema svojoj sredini. Razvoj linosti zahteva da se potencijali deteta razvijaju (diferencijacija) i da se skladno ukljue u celovitu organizaciju koju nazivamo linost (integracija). U procesu nastajanja linost se stalno menja ali se menjaju i zahtevi koje joj postavlja sredina. U toj interakciji dete je aktivan uesnik koji je sposoban da do izvesne mere bira ta e iz sredine usvojiti - najpre zato to je osetljivije na neke drai nego na druge, a sa razvojem stie sposobnost da to sve vie ini svesno i voljno.

Poeci razvoja linosti

Za dete u prvoj godini ivota (novoroene i odoje) se ne moe rei da je linost koja ima "karakteristinu organizaciju psihofizikih sistema", za malo dete moemo rei da ima "potencijalnu linost", da je "psiholoko bie" koje ve ima dispozicije i karakteristike koje ine njegove individualne osobine koje e dalje da se razvijaju. Najpre se ispoljavaju razlike u temperamentu beba: po nainu reagovanja na drai iz okoline, po nainu sisanja, po svojstvima plaa, po ispoljenom stepenu energije. Eli Montegju kae: "Biti ovek nije status sa, ve prema kome se neko raa. Mora se nauiti da se bude ovek" (A. Montagu, 1950, prema: mit, 1992, str. 54). Skoro sve poznate teorije psihikog razvoja, uz naglaavanje razliitih faktora, istiu znaaj prvog detinjstva za ukupan razvoj, a posebno razvoj linosti (v. teorije psihikog razvoja - Frojdovo i Eriksonovo uenje). Ako su odlike novoroeneta i odojeta takve da u najveem stepenu zavise od brige i nege odraslih, onda je najpovoljnije da taj problem prve godine bude razreen tako da dete ima pouzdan oslonac u "integritetu drugog" (Olport), da preko odgovarajue nege, preko afektivnog vezivanja - kao primarne potrebe - stekne bazino poverenje (Erikson), to e biti najbolja osnova za uspostavljanje normalnog toka psihikog razvoja, da se ostvari preduslov da se u kasnijim godinama razvije dobro integrisana linost, samoaktualizovana linost, zrela linost.

Razvoj svesti o sebi

U prvoj godini dete uspostavlja afektivnu komunikaciju sa osobama u svojoj okolini; ponaa se na "senzomotoran" nain, ali ne izdvaja sebe iz okoline jer jo nije formirano oseanje sebe. Sa ovladavanjem kategorijom objekta, u 8. mesecu, dete poinje da razlikuje sebe od okoline. Time dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti "ja" od fizike okoline i ljudi. Najpre dete izdvaja ono to se nalazi van njega ili "ne-ja": predmete okoline i druge osobe. Identitet drugih prethodi samosvesti. Dete od 8 meseci plae kada se pojavi strana osoba a, nasuprot tome, pojava poznatih lica izaziva pozitivne socijalne reakcije: osmehivanje i radosno gukanje. Ovakvo diferencirano reagovanje prema razliitim osobama nije samo pouzdan znak afektivnog vezivanja, privrenosti deteta za osobe koje se najvie bave njime. Dok Frojd ovo naziva afektivnim "izborom objekta", Hartman i Rapaport pojavljivanje ovih "objekatskih" odnosa opisuju kao uzajamne: stvaranje "ja" diferenciranog od osobe drugog i stvaranje drugog koji postaje objekt afektivnosti. Za Pijaea stvaranje "objekatskih" odnosa je u uskoj vezi sa nastajanjem sheme postojanog objekta, a ta

afektivna decentracija je u uzajamnoj vezi sa saznajnom decentracijom. Pijae u tom kontekstu tumai pojam "hospitalizacije", reakcije deteta na odvajanje od majke ili osobe 299

koja ga neguje. Odvajanjem se izaziva odsustvo faktora koji ima glavnu ulogu u razvoju; dete reaguje na "nedostatak podsticajnih meudejstava, naime ta meudejstva mogu da se vezuju za majku, no, ne samo za osobu koja je majka, ve za jedan, ukoliko je stvoren, poseban nain optenja izmeu jedne takve osobe sa svim svojim osobinama i deteta, pak, sa svojim" (Pijae & Inhelder, 1990). Olport veruje da je prvi vid samosaznanja deteta oseanje telesnog ja. Malo dete pored organskih senzacija iz unutranjih organa, miia, zglobova - kada od 8. meseca pone da puzi, u dodiru i sudaru sa vrstim predmetima, saznaje za granice svoga tela. Tako se telo prvo izdvaja i to "telesno oseanje ostaje doivotna kotva za nau svest o sebi" (Olport, 1991). Razvojni psiholozi preporuuju roditeljima da uz pomo ogledala dovode dete u priliku da posmatra sebe; pored toga dete treba podsticati da imitira pokrete nevidljivih delova tela: usta, oiju, lica. Jedan od najvanijih oslonaca samosvesti je lino ime. Tokom druge godine ubrzano se razvija govor i drugi se detetu stalno obraaju njegovim imenom. I samo dete poinje sebe da oslovljava svojim imenom, Tek krajem druge godine dete poinje da upotrebljava linu zamenicu "ja". Ali i tada, po nalazima ruskih psihologa, poetna upotreba zamenice je sa glagolskim oblikom, kao da je u pitanju imenica: "Ja spava". Tek u narednoj, treoj godini, lina zamenica Ja se pravilno upotrebljava, to je jedan od vanih znakova pojave psihikog ja - oseanja trajnog identiteta sebe. Jedan od vanih inilaca pojave samosvesti, formiranja linosti sa odreenim osobinama i slikom o samom sebi, jeste odnos drugih ljudi prema detetu. Deje oseanje sebe je proizvod ponaanja drugih prema njemu - drugi su ogledalo koje pomae detetu da shvati da je odreenih odlika, da je roditeljima sin ili ki, druga deca u porodici se prema njemu odnose kao prema bratu ili sestri a nepoznate osobe kao prema strancu. Vigotski (1966) kae: "Prema tome moemo rei da mi postajemo "mi" kroz druge i da ovo pravilo ne vai samo za linost kao celinu, ve i za razvoj svake pojedine funkcije". Trei aspekt svesti o sebi je potreba za autonomijom i tenja deteta da preuredi socijalne odnose sa odraslima, to se javlja u treoj godini. Dete je svesno svojih postignua i demonstrira ih odraslima. Javlja se samocenjenje i ponos. Ako odrasli ne primeuju te deje tenje javlja se izraeniji negativizam. Vigotski to naziva krizom tree godine. Dete se opire svemu to od njega trae odrasli. Razlog je to svaki predlog odraslih dete tumai kao ugroavanje njegovog identiteta. Psiholog Levi navodi primer deteta, sa izraenim negativizmom u treoj godini, koje je svako jutro odlazilo do kue svoje bake da joj, bez ikakvog povoda, objavi: "Bako, ja neu!" Na uzrastu izmeu etvrte i este godine javljaju se jo dva aspekta samosvesti: proirenje sebe i slika o sebi. Izmeu tree i etvrte godine dete tei da se takmii i nadmaa druge - javlja se potreba za samopotovanjem i pohvalama. Uz to se javlja i oseanje posedovanja, vlasnitva. Doivljaj vlastitosti se prenosi sa svog tela i sebe i na svoja odela, igrake, bliske osobe. Dete voli da kae: "Moja mama ... moj tata ... moj auti ..." U interakciji sa okolinom dete saznaje kakvo je ono, ta roditelji oekuju od njega i poredi to sa svojim ponaanjem. Na taj nain se stvara poetna, rudimentirana slika o sebi - jer dete jo ne zamilja kakvo bi i ta bi elelo da bude. Pred polazak u kolu javlja se kriza sedme godine - iji je ishod da dete postaje svesno svoje socijalne uloge, javlja se socijalno ja. Meutim, po miljenju ruskih psihologa, taj nivo samoocene i ocene uloga drugih je slian spontanim pojmovima. A to znai da nema jo dubljih uoptavanja, kritike samoocene - vie je u pitanju 300

samooseanje, intuitivno saznanje. Ali i to je dovoljno za preuzimanje uloge aka u sedmoj godini, odnosno za shvatanje uloge uitelja. U periodu posle este godine, a posebno sa polaskom u kolu, dete postaje svesno svoje sposobnosti miljenja, da misli o miljenju (refleksija). Otuda Olport ovaj aspekt samosvesti naziva "ja kao razumni reavalac". Poslednji aspekt u razvoju samosvesti vezan je za funkcionisanje formalnog miljenja, za dalekosene namere i udaljene ciljeve, i zato Olport to naziva "samosvojnim tenjama". Ovaj aspekt samosvesti je osnova integriteta linosti. U toj fazi linost je svesna svojih mogunosti i osposobljena je za autonomiju u odnosima sa drugim ljudima. Olport istie da svih ovih sedam aspekata Ja ine "stanja jedne Ja relevantnosti koju oseamo". Zato je smatrao da ih treba spojiti jednim imenom i odabrao je naziv proprium, kojim obuhvata i Ja ,,kao objekat znanja i oseanja. Formirano samosaznanje, Ja linosti, je subjektivni entitet koji omoguuje integraciju opaanja, oseanja i misli o vlastitoj linosti. Ono omoguuje: samoposmatranje, zauzimanje distance u odnosu na sebe i svoje impulse, formiranje pojma o sebi. Meu najvanije izvore stabilnosti "Ja oseanja" dolaze odnosi drugih ljudi prema nama. Posle konflikta veina ima doivljaj konfuzije vlastite linosti. Takoe i nagla popularnost moe voditi konfuziji u doivljavanju vlastite linosti i neodgovarajueg ponaanja. Ako je osoba u realnom ivotnom prostoru onda e JA biti najizraeniji deo tog prostora. Meutim, egocentrini imaju JA blie centru nego refleksivni, koji imaju JA kao posmatraa. U jednom momentu mi smo svesni samo dela ivotnog prostora koji obuhvatamo pojmom psiholoka situacija. Nalazi o verodostojnosti opaanja sebe ukazuju da se najtanije opaa telesno Ja. Neto manje tano opaamo kome "tipu" ljudi pripadamo po sposobnostima, navikama, stavovima ... kakav nam je status u grupi, kako nas drugi vrednuju. Inteligencija se doivljava sutinskijim delom JA, nego radne navike (marljivost). Svoje stavove i vrednosne orijentacije vie vrednujemo od znanja steenih u koli. Kad nastane kriza, kad linost izgubi imovinu, dragu osobu, socijalni status - jedni se uz pridravanje vrednosti i uverenja vraaju u ravnoteu, a kod drugih ostaje samo strast za osvetom. Idealno Ja, predstava koju ovek ima o sebi u buduem vremenu, kad ostvari bitne ciljeve, je znaajan aspekt slike o sebi. Otuda i ima najvii nivo u hijerarhiji ovekovog JA, Meutim, tek realna slika o sebi omoguuje oveku da se priblii idealu samoaktualizacije. Ako ovek razvije potencijale koje ima i dobije priliku da ih primeni produktivan je, zadovoljan je, kreativan je; ako nema prilike da ih iskoristi - frustriran je u znatno veoj meri nego ovek koji i nije razvio svoje potencijale. Za funkcionisanje linosti i njenu motivaciju vano je da distanca izmeu "idealnog Ja" i "realnog Ja" bude u zoni narednog razvitka - da su ciljevi ostvarljivi uz ulaganje napora i reavanje date problem situacije. Takve osobe odlikuje formiran identitet i dobar integritet linosti.

301

Pojam identiteta se odreuje kao jedinstvo linosti u toku jednog vremenskog perioda; kao karakteristike linosti bilo da su u planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji ili pak u predelu nesvesnog. Pod pojmom integriteta linosti se podrazumeva jedinstvena organizacija osobina linosti; proces tokom koga se organska, psiholoka i socijalna svojstva kombinuju na viem nivou: integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovoljstvo sobom. Prema Olportu najiri pojam je organizam, on obuhvata linost a u njoj se odigrava svesno doivljavanje - svest, a ono ega smo neposredno svesni o sebi je JA.

Petofaktorski model linosti

Petofaktorski model linosti (Five Factor Model - FFM, Costa & McCrae, 1985) odnosno model Velikih pet (Big five, Digman, 1990; Goldberg, 1990) postao je dominantna paradigma u psihologiji linosti poslednjih godina, s obzirom na njegov teorijski, istraivaki i praktini znaaj. Model pretpostavlja da se prostor bazine strukture linosti moe opisati du sledeih pet irih dimenzija: Neuroticizam (Neuroticism - N), Ekstraverzija (Exstraversion - E), Otvorenost (Opennes - O), Saradljivost (Agreeableness - A) i Savesnost (Conscientiousness - C). Autori ovog modela pretpostavljaju da pet opisanih crta odraavaju prirodne, nearbitrarne klasifikacione kategorije linosti. Vrline ovog modela su njegova snana empirijska utemeljenost i konceptualna obuhvatnost. Danas, uglavnom, postoji saglasnost oko konceptualnog statusa modela i instrumenata za merenje bazinih crta linosti. U osnovi pristupa prouavanju linosti u modelu "Velikih pet" je tzv. leksika hipoteza koja je posluila za svrsishodnu selekciju varijabli za opis strukture i funkcionisanja linosti. Najvanije dimenzije linosti su univerzalne i nepromenljive, pojavljuju se dosledno u razliitim uzorcima, procedurama analize, kulturama, pa tako i u razliitim jezicima. Model nastoji da predstavlja potpunu taksonomiju personalnih atributa, tako da ukljuuje i horizontalne i vertikalne karakteristike njihovih znaenja. Petofaktorski model integrie vie metodskih pristupa koji su ranije bili prisutni: ideje o hijerarhijskoj organizaciji modela, leksiku hipotezu i oslanjanje na faktorsku analizu. Osnovnih pet faktora nazivani su domeni (domains) koji podrazumevaju skupine razliitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje mogu da se grupiu na razliite naine. Aspekti (facets) su ue crte, hijerarhijski nieg nivoa, koje blie odreuju sadraj osnovnih domena (v. tabelu 41). Dimenzije i aspekti FFM modela
NEUROTICIZAM (N) opta tendencija da se doive negativni afekti Anksioznost (N1) straljivost; zabrinutost; napetost Hostilnost (N2) gnev, frustriranost, iritiranost i ogorenost Depresivnost (N3) krivica, tuga, bespomonost i usamljenost Socijalna nelagodnost (N4) stid; uznemirenost; inferiornost

302

 Impulsivnost (N5) nemogunost kontrole impulsa i nagona Vulnerabilnost (N6) osetljiv na stres; ranljiv; neotporan N+: preterano zabrinuta osoba, lako se uznemiri, teko se smiri, reaguje iracionalno, tee se prilagoava, slabije kontrolie impulse, osetljivija na stres i sklonija razvoju razliitih mentalnih poremeaja N-: emocionalno stabilna osoba, prilagodljiva, staloena, otporna na stres Tabela 41: Dimenzije i aspekti FFM modela (Costa & McCrae, 1997) NEUROTICIZAM ANKSIOZNOST HOSTILNOST DEPRESIVNOST SOCIJALNA
NELAGODNOST

EKSTRAVERTNOST TOPLINA DRUELJUBIVOST ASERTIVNOST AKTIVITET POTRAGA ZA UZBUENJEM POZITIVNE EMOCIJE

OTVORENOST/
INTELEKT

SARADLJIVOST POVERENJE ISKRENOST ALTRUIZAM POPUSTLJIVOST SKROMNOST BLAGA NARAV

SAVESNOST KOMPETENCIJA RED DUNOST POSTIGNUE SAMODISCIPLINA PROMILJENOST

FANTAZIJA ESTETIKA OSEANJA AKCIJA IDEJE VREDNOSTI

IMPULSIVNOST VULNERABILNOST

EKSTRAVERZIJA (E) socijabilnost Toplina (E1) emocionalnost; prijateljska nastrojenost; Drueljubivost (E2) nastojanje da se bude okruen drugim ljudima Asertivnost (E3) dominacija; snaga; socijalni uspon Aktivitet (E4) brz tempo; snani, energijom nabijeni pokreti; Potraga za uzbuenjem (E5) udnja za uzbuenjem i stimulacijom Pozitivne emocije (E6) nastojanje da se iskuse pozitivne emocije kao to su radost, srea, ljubav i uzbuenje E+: Drutveni, aktivni, vedri, pozitivni, priljivi, vole uzbuenja E-: Rezervisani, zatvoreni, odmereni, nezavisni OTVORENOST (O) radoznalost u odnosu na spoljni svet, otvorenost prema unutranjim iskustvima Fantazija (O1) iva imaginacija; esta dnevna sanjarenja; Estetika (O2) jaka naklonost i oduevljenje za umetnost i lepo Oseanja (O3) visoka receptivnost za sopstvena oseanja; Akcija (O4) elja da se probaju razliite aktivnosti; preferencija novine Ideje (O5) intelektualna radoznalost; otvorenost uma; Vrednosti (O6) otvorenost u odnosu na vrednosti; spremnost da se preispitaju socijalne, politike i religiozne vrednosti O+:matovitost, intelektualna radoznalost, osetljivost za lepo, preferencija novog i nekonvencionalnog, kritini prema autoritetu i dogmama, u oblasti politikih stavova: liberalni, progresivni O-: rigidni, skloni tradiciji, konvencionalni, preferiraju poznato i provereno u odnosu na novo, snanije povlae granicu izmeu svoje grupe i svih ostalih, imaju tendenciju ka autoritarnosti, lake razvijaju stereotipe

303

 SARADLJIVOST (A) osobine koje dolaze do izraaja u meuljudskim odnosima Poverenje (A1) vera da su drugi ljudi poteni i dobronamerni Iskrenost (A2) iskrenost, potenje, estitost Altruizam (A3) aktivna briga za dobrobit drugih; Popustljivost (A4) inhibicija agresivnosti; potovanje drugih; Skromnost (A5) skromnost, povuenost Blaga narav (A6) simpatija i briga za druge; humanost; A+: kapacitet da se izgrade bliski, iskreni odnosi sa drugima, odsustvo agresivnosti, kompetitivnosti, spremnost da se pomogne i sposobnost da se saosea A-: nedostatak saoseanja prema drugima, nesocijalizovana agresivnost, veoma nizak skor upuuje na mogunost psihopatskih tendencija linosti SAVESNOST (C) sposobnost samokontrole i disciplinovanog stremljenja ka definisanim ciljevima Kompetencija (C1) oseaj sopstvene efikasnosti, snage, sposobnosti; poverenje u sebe Red (C2) istoa, urednost, dobra organizovanost Dunost (C3) ponaanje voeno oseajem dunosti i etikim principima; Postignue (C4) visok motiv za postignuem i nivo aspiracije; Samo-disciplina (C5) sposobnost da se pone i zavri neki posao; Promiljenost (C6) dispozicija da se paljivo promisli pre nego to se krene u neku akciju. C+: osoba koja je organizovana, ima jasne i visoke ciljeve kojima tei unato ometanjima, ima poverenje u sebe i svoje sposobnosti. C+ je povezano sa akademskim i profesionalnim uspehom C-: osoba sa niskim motivom postignua, sklonija hedonistikoj orijentaciji, bezbrinija u pogledu ostvarivanja ciljeva

Razliita kros-kulturalna istraivanja su dala potvrdu tezi o univerzalnosti bazinih dimenzijau razliitim kulturama gde se koriste razliiti jezici. NEO PI-R je preveden na razliite jezike i korien u prikupljanju podataka. Rezultati navedenih studija (tabela 42) snano govore u prilog replikabilnosti bazine strukture licnosti nezavisno od kulturinih i jezikih tradicija u kojima su pojedinci odrasli. Meutim, nisu potvrena oekivanja socijalnih konstruktivista o presudnoj formativnoj ulozi jezika i kulture na individualne razlike u bazinoj strukturi linosti.
Tabela 42: Koeficijenti faktorske kongruencije sa amerikim normativnim uzorkom (prema Costa & McCrae, 1997) DIMENZIJE FFM Jezik Nemaki Portugalski Hebrejski Kineski Korejski Japanski N .97 .98 .98 .97 .97 .94 E .96 .89 .92 .93 .94 .78 O .96 .89 .96 .92 .94 .92 A .97 .93 .94 .93 .95 .68 C .98 .96 .95 .97 .96 .92

304

inioci razvoja linosti

I razvoj linosti se odvija u interakciji faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Poto je ve bilo rei o ovim faktorima ovde izdvajamo neke od nalaza koji govore o uticaju pojedinih socijalnih inilaca.
Uticaj porodine sredine

Pek i saradnici izdvajaju dimenzije porodine dinamike prema njihovom stepenu povezanosti sa razvojem linosti:
Tabela 43: Povezanost porodinih dimenzija sa razvojem linosti Dimenzija uzajamno poverenje konzistencija demokratinost blagost/grubost r 0.64 0.58 0.26 0.16

Dete koje raste u neharmoninoj porodici u nepovoljnoj je situaciji jer nema prilike da se identifikuje i razvija po uzoru na roditelja, nema realne nagrade za oblike ponaanja koji se razvijaju uz podrku i odobravanje, nema ni dosledne kazne za prekraje moralnog kodeksa. Masen i saradnici (1984) dolaze do dve osnovne dimenzije porodinih odnosa: prihvatanje - odbacivanje i autonomija - kontrola (slika 119). Njihovi nalazi ukazuju da su deca najbolje napredovala ako se roditelji i dete nalaze u toplim uzajamnim odnosima, kada se kao osnovna sredstva vaspitanja pojavljuju panja i podsticanje i objanjavanje postupaka.

Slika 119: Shema klasifikacije ponaanja roditelja

Masen i saradnici analiziraju i rezultate ispitivanja drugih autora o efektima razliitih modela ponaanja roditelja na socijalizaciju dece. Nalazi pokazuju da autoritativni stil ponaanja roditelja (1. model ponaanja roditelja) utie na formiranje socijalno zrelog ponaanja deteta (1. model ponaanja deteta). Roditelji koji su sledili ovaj model ponaanja sakupili su najvei broj poena po sva etiri ispitivana obeleja: kontrola, zahtevanje zrelosti, nivo optenja i blagonaklonost. Oni su se odnosili prema svojoj deci 305

neno, toplo i sa razumevanjem, blagonaklono i puno su sa njima optili, kontrolisali de cu da usvoje ponaanja koja oni podravaju, ali da ih svesno prihvate (videti tabelu 44 i sliku 120). Drugi model ine roditelji zapovednikog, autokratskog stila - ija deca su nedovoljno samouverena, povuena i nepoverljiva (2. model). Trei model oznaava popustljivo ponaanje roditelja, to za posledicu ima nizak nivo socijalnog razvoja deteta - jer ova su deca ispoljila najmanju samouverenost, najnii nivo kontrole i zrelosti ponaanja (3. model).
Tabela 44: Uporedni pregled modela ponaanja roditelja i ponaanja deteta

Model roditelja 1. Autoritativan 2. Zapovedniki 3. Popustljivi

Model deteta 1 Socijalno zrelo dete Povueno, nesamouvereno dete Nizak nivo socijalnog razvoja deteta 2 3

Slika 120: Uporedni pregled ponaanja roditelja/model ponaanja dece (prema: Baumrind,
1973)

306

Autori na sledei nain odreuju sadraje ponaanja roditelja kod ispitivanih obeleja: kontrola: uticanje na postupke deteta da se u ponaanju pridrava prihvaenog kodeksa; zahtevi zrelosti: vrenje pritiska da postupci deteta budu visokog socijalnog i emocionalnog nivoa; nivo optenja: roditelji se slue objanjavanjem svojih stavova da bi dobili eljeno ponaanje deteta; blagonaklonost: roditelj je zainteresovan, topao, saosea i raduje se sa detetom. iroko su izuavana tri tipa uticaja roditelja: upotreba vlasti, to jest prinude; takozvana induktivna tehnika, koja se realizuje u vidu objanjenja; liavanje roditeljske ljubavi. Rezultati tih ispitivanja su jasno pokazali da ponaanje dece u osnovi zavisi o itavog kompleksa vaspitnih interakcija (uticaja). Obe grupe roditelja - autoritativni i zapovedniki - nastoje da kontroliu decu, ali to ostvaruju razliitim nainima. Zapovedniki roditelji iskljuivo se uzdaju u upotrebu sile, trae da se dete potinjava bez razmiljanja. Autoritativni, obrnuto, koriste induktivnu tehniku vaspitanja. Oni uvaavaju miljenje dece, odazivaju se na njihove probleme, dozvoljavaju deci da ispolje samostalnost i inicijativu.
Meusobni odnosi dece

Masen i saradnici (1984) naglaavaju da porodina socijalizacija ne zavisi samo od meusobnih odnosa roditelja i deteta. Nalazi pokazuju da je uticaj roene brae i sestara veoma veliki, posebno na decu uzrasta od 2 - 10 godina. Braa i sestre uspostavljaju odreene norme ponaanja, predstavljaju modele za podraavanje, daju savete koji se prihvataju i igraju dopunsku ulogu u razvijanju i usavravanju navika optenja. Oni meusobno poveravaju svoje tajne i pruaju jedno drugom podrku u periodu emocionalnih stresova. Ali u tim odnosima ima i konfliktnih situacija iz kojih se izlazi sa iskustvima kako treba reavati sporove. Formiranje linosti deteta zavisi od uzajamnih odnosa koji nisu jednaki za svu decu: prvene, srednje dete, najmlae dete. Roenjem novog deteta menja se porodina struktura i karakter meudejstava u uzajamnim odnosima njenih lanova. Roditelji se najvie bave prvencem, poklanjaju mu najvie panje, uporno ga podstiu, ee razgovaraju s njim - ali i vie zahtevaju i oekuju od njega. Prvencu je najee model za podraavanje roditelj a kasnije uitelj, dok su za ostalu decu uzori roditelj i stariji brat ili sestra. Prvene u poreenju sa ostalom decom ima jai motiv postignua, tenje je vezano za porodicu i ume da sarauje, savesnije je, odgovornije, manje je agresivno i lako prua pomo drugima. Mlaoj deci (drugom, treem ...) roditelji se obraaju drugaije nego prvencu - njihov odnos i nain vaspitanja su pod uticajem prethodno steenog iskustva. Mlaa deca su u situaciji da moraju da uzimaju u obzir interese i elje starije dece, da bi optila i slagala se sa njima. U odnosima sa starijom decom mlaa stiu neophodne socijalne vetine i ona su, otuda, u odnosima sa vrnjacima socijalno prilagoenija, komunikativnija, nego prvenci. 307

Sa roenjem drugog deteta privilegije starijeg brata ili sestre prestaju ili se ograniavaju. Starije dete mora sada da se bori za panju roditelja, ali ne samo njih, jer i okolina u veoj meri obraa panju na mlae dete. Odnosi roditelja sa svakim detetom, posebno majke, odraavaju se na odnose izmeu dece. Longitudinalne studije pokazuju da se poetni odnosi starije dece prema mlaoj stabilno odravaju. Starije dete koje pokazuje (ne)prihvatanje mlaeg u prve tri nedelje od njegovog roenja, pokazuje socijalno (ne)poeljno ponaanje i kada ono napuni 14 meseci. To ukazuje na vanost pripremanja i prilagoavanja starijeg deteta pre i neposredno posle roenja mlaeg. Odnosi brae i sestara na predkolskom uzrastu odlikuju se time to starije stremi vostvu, bilo da su u pitanju korisne akcije ili neposlunost. Starija braa odravaju svoje prvenstvo, ee nego devojice, koristei fiziku snagu; starije sestre su vie sklone objanjavanju, ispoljavanju razumevanja. Deaci koji rastu uz starijeg brata u veoj meri ispoljavaju interesovanja svoga pola, nego devojice koje rastu uz stariju sestru. Devojice koje imaju starijeg brata su astoljubivije, agresivnije, sa vie maskulinih crta, ali bolje reavaju i testove inteligencije, nego vrnjakinje koje su rasle uz starije sestre. Devojice, starije sestre, su bolje u ulozi "uitelja", pokazuju vie empatije, raspolau sa vie povratnih informacija. Ako je vie dece u porodici mlaa deca za obuavanje radije trae pomo starije sestre, nego starijeg brata (Mussen et al., 1984).
Nepotpuna porodica

Posebni problemi nastaju kada doe do raspada porodine zajednice: razvoda, smrti jednog od roditelja, dueg odvajanja od kue. Jedna treina amerikih porodica postaje nepotpuna pre nego to deca napune 18 godina ivota (Mussen et al., 1984). U razvedenim brakovima deca uglavnom ostaju sa majkom (u 90% sluajeva), koja dobija decu na staranje. Meutim, uporedo sa porastom broja razvoda, raste i broj ponovnog ulaenja u brak razvedenih osoba. To esto dovodi do sloenog seta porodinih odnosa u koje ne ulaze samo ouh i maeha, deca iz prethodnih brakova, ve i babe, dede ... Nalazi ukazuju da osobenosti razvoja linosti u nepotpunoj porodici zavise od pola i uzrasta deteta, razloga koji su doveli do raspada porodice, odnosa majke-oca, od toga da li u porodici ima jo dece, roaka koji u nekoj meri mogu da zamene oca ili majku. Deaci sa mnogo vie posledica proivljavaju odsustvo oca nego devojice. Deaci koji se razvijaju bez oca pokazuju znakove zaostajanja u socijalnom, emocionalnom i kognitivnom razvoju. Takvi deaci ispoljavaju manje maskulinih crta, manju samostalnost a vie su nemirni i agresivni nego vrnjaci iz potpune porodice. Osobine devojica koje rastu samo uz majku malo se po emu razlikuju od vrnjakinja iz potpunih porodica. Meutim, ove devojice manje su uspene na testovima kognitivnih sposobnosti. I deaci i devojice koje rastu samo sa majkom imaju razvijenije verbalne sposobnosti nego numerike. Nalazi ukazuju da na decu i na njihov razvoj negativno utiu konflikti roditelja koji su prethodili razvodu ili se nastavljaju posle razvoda - oko podele imovine, poretka vianja dece ... Longitudinalna ispitivanja su pratila da li su vee negativne posledice za decu ako ive u potpunoj porodici sa roditeljskim "kavgama" ili u nepotpunoj porodici, nakon razvoda. Nalazi ukazuju da su negativnije posledice po razvoj deteta izazvale dve godine ivota u "potpunoj" porodici sa konfliktima roditelja. Kako deca reaguju na pojavu ouha ili maehe, u novom braku roditelja? Ispitivanja pokazuju da deca na uzrastu od 9-13 godina najburnije (negativno) reaguju na ponovni brak roditelja. Meutim, ako su deca mlaa ili starija od ovog uzrasta, lake se 308

prilagoavaju i stiu se povoljniji uslovi za razvoj u porodici sa novim uspenim brakom, nego u nepotpunoj porodici. Ponovo udate majke bile su nenije, odreenije u zahtevima prema sinovima, nego razvedene majke koje nisu "preudesile" svoju sudbinu. Novi brak nije samo prilika da se ublae materijalne tekoe, ve da se prevlada samoa, dobije podrka za reavanje problema i odvoji vie snage i vremena za decu. Ali, nije svaki novi brak uspean. U jednom broju sluajeva on je jo vie komplikovao odnose, posebno kad se udrue dva nezrela partnera sa decom iz prethodnih brakova (Mussen et al., 1984).

Uticaj vrnjaka
Vrnjaci imaju znaajan uticaj na razvoj linosti i ponaanje deteta i adolescenta. Pri ovome se posebno misli na vrnjake sa kojima se dete drui. Grupa vrnjaka je manje odreena socijalna grupa od porodice i otuda je istraivaima tee da steknu uvid u njihove odnose. Zato i postoji vea razlika autora u proceni uticaja vrnjaka na razvoj linosti. Dok jedni smatraju da su vrnjaci u periodu adolescencije uticajniji faktor od porodice, drugi misle da vrnjaci samo pojaavaju i kristalizuju ve ranije ispoljene tendencije u ponaanju koje je dete steklo u porodici. Ukljuivanje u grupu vrnjaka smatra se prvim ozbiljnijim testom relativne zrelosti linosti na odreenom uzrastu. Istovremeno doprinos vrnjaka nije samo stvaranje optimalnih uslova za samoocenu; optenje i zajednika delatnost sa vrnjacima dozvoljava da se vrednuju i usvoje ili odbace odgovarajui postupci, ovlada vetinama koordiniranja svojih radnji sa akcijama drugih. Na taj nain formiraju se realni stavovi prema sebi, prema drutvu, prema koli, seksu i suprotnom polu. Meutim, deca koja do ukljuivanja u grupu vrnjaka nisu postigla potreban stepen zrelosti imaju tekoa u prilagoavanju na grupne norme. U kolskom uzrastu krug drugova poinje da se uveava a privrenost postaje stabilnija. U sve veoj meri druenja su orijentisana na dostizanja zajednikog cilja. Optenje postaje uspenije zbog toga to deca poinju da shvataju motive postupanja vrnjaka, to doprinosi stvaranju uzajamnog razumevanja. Na mlaem kolskom uzrastu (6-8 godina) obrazuju se neformalne grupe sa odreenim pravilima ponaanja ali one nisu trajne. U periodu odrastanja (10-14 godina) grupe vrnjaka postaju stabilnije, odnosi se sada zasnivaju na strogim pravilima, veu ulogu igra slinost interesa. Na ovom uzrastu mladi se vie drue meusobno nego sa odraslima. Adolescent sam trai i bira prijatelja. Nov kvalitet odnosa ini uzajamno razumevanje i, to je posebno vano, potovanje razlika meu linostima. Odanost postaje sastavni deo prijateljstva, to je samo jedan vid uzajamnog razumevanja. Intimnost je sledea znaajna odlika novog kvaliteta odnosa. Ona je uslov za poverenje, oseanje prihvaenosti i spremnosti za pruanje podrke. Ako se posumnja u poverenje onda je veza znatno ugroena ali se ne kida odmah, kao u detinjstvu, ve se razgovara o nesporazumu i esto prevazilaze smetnje. Devojke su ee spremne da se povere nego mladii. Kroz ovakve procese druenja ostvaruju se vane funkcije prijateljstva: dogovorno vrednovanje - uzajamno poveravanje radi dobijanja komentara i evaluacije, bez rizika od konflikta - kao kad se doivljaj poveri roditelju; graenje principa bliskih prijateljskih veza: - meusobnog potovanja, - poverenja, zainteresovanosti za ono to se prijatelju deava; princip individuacije - osamostaljivanja, ali ostajanja u vezi sa prijateljem, bez potrebe udaljavanja, kao pri individuaciji u porodici.

309

Uticaj kole
kola je znaajan integriui faktor socijalizacije kao drutvenog procesa u kome deca i adolescenti dostiu drutvene norme i pravila ponaanja u drutvu, osnovne principe uzajamnih odnosa meu ljudima. U koli deca naue da osim linih postoje i interesi njihove grupe, ali i jo iri interesi, o kojima moraju voditi rauna kad postavljaju neke zahteve. kola moe znaajno da stabilizuje oseanje sigurnosti ali je preduslov za to da dete bude prihvaeno od nastavnika i vrnjaka i da je uspeno u koli. Kada dete nije prihvaeno i kada doivljava neuspeh u koli, kumulativno se pogorava slika o sebi, javlja se emocionalna nestabilnost, agresivnost ili povlaenje. Takvi uenici ne realizuju intelektualne i druge potencijale i zaostaju u ukupnom razvoju linosti.
U narednom prilogu dajemo uporedni pregled razliitih metoda podsticanja uenika u koli (Mussen et al., 1984): Tabela 45: Efekti razliitih naina podsticanja uenika Efektivno podsticanje uitelj uenik 1. Ostvaruje se stalno. 2. Pohvala se saoptava im je zasluena. 3. Nastavnik pokazuje zainteresovanost za uspeh uenika. 4. Nastavnik podstie dostizanje odreenih rezultata. 5. Rezultate saoptava vrednujui ih po znaaju. 6. Usmerava uenike na vetine organizovanja uenja u cilju postizanja boljih rezultata. 7. Nastavnik daje uporedni pregled prolih i sadanjih dostignua konkretnog uenika. 8. Podsticaj konkretnom ueniku srazmeran je njegovom uloenom naporu. 9. Povezuje dostignuti uspeh sa uloenim naporom, ukazujui da takav uspeh moe biti dostizan i ubudue. 10. Utie na motivacionu sferu oslanjajui se na unutranju motivaciju: interesovanja, radoznalost, zadovoljstvo koje prati proces uenja i reavanja zadataka. 11. Skree panju uenika na to da poveanje uspenosti zavisi od realizacije potencijalnih mogunosti uenika. 12. Doprinosi da se pojavi zainteresovanost za nove aktivnosti, kada je prethodno uraeno. Neefektivno podsticanje uitelj uenik 1. Ostvaruje se od sluaja do sluaja. 2. Pohvala se saoptava uopteno. 3. Nastavnik poklanja minimalnu formalnu panju uspehu uenika. 4. Nastavnik podstie uee u radu uopte. 5. Daje uenicima obavetenja o rezultatima ne istiui njihovu vrednost. 6. Usmerava uenike na takmienje dajui rezultate svih i mogunost uporeivanja. 7. Dostignue uenika ocenjuje se u odnosu na uspeh drugih. 8. Podsticaji ne zavise od uloenog napora uenika. 9. Povezuje postignuti rezultat samo sa postojanjem sposobnosti ili povoljnih okolnosti. 10. Oslanja se na spoljanju motivaciju: pohvalu, pobedu u takmienju, dobijenu ocenu ili nagradu. 11. Skree panju uenika na to da njegovo napredovanje u uenju zavisi od truda nastavnika. 12. Prisiljava uenika na proces uenja, to ga udaljava od prihvatanja neophodnosti postojanog rada.

310

ADOLESCENCIJA
Psihologija adolescencije, nauno prouavanje razvoja psihikog ivota u prelaznom periodu od detinjstva do ranog odraslog doba (priblino izmeu 11.-13. i 23.-24. godine), konstituisana je na poetku dvadesetog veka. To znai da adolescencija koja obuhvata: predpubertet, pubertet, srednju i kasnu adolescenciju nastaje tek u modernom drutvu. Sve do poetka 20. veka adolescencija nije bila formalno definisana kao poseban period. Stenli Hol je 1904 publikovao prvu studiju o adolescenciji. Ranije je preovlaivalo shvatanje da sa pubertetom prestaje detinjstvo a poinjao period odraslosti. Savremena razvojna psihologija ne shvata adolescenciju kao artefakt; ona ne prihvata ni stav da je to "period bura i oluja", ve o adolescenciji govori kao o periodu odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. Pri tome se uzima u obzir kulturno-istorijski kontekst i uvaavaju individualne specifinosti razvoja svakog pojedinca. Za ovaj novi pristup zasluni su i antropolozi koji su ukazali da se procesi socijalizacije bitno razlikuju u predindustrijskom, industrijskom i postindustrijskom periodu. U savremenom tehnolokom drutvu i odrasli i mladi moraju da ispolje sposobnost suavanja sa promenama, da prihvataju novine i prilagoavaju strategije za novonastale probleme. Mladi danas ranije i bioloki sazrevaju, to se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali znatno kasnije ulaze u period odraslosti zbog produene pripreme za zahteve svakodnevnog i profesionalnog ivota. Razdoblje puberteta odlikuje intenzivan fiziki razvoj i dostizanje polne zrelosti. Adolescencija obuhvata i dostizanje ostalih vidova zrelosti - to je period svih razvojnih promena kojima se prelazi od detinjstva do odraslosti. Lake je odrediti poetak adolescencije, po vidljivim telesnim promenama, nego gornju granicu - koju odreuje dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti. Razvojni psiholozi adolescenciju obino dele na: - ranu adolescenciju (do priblino 14. godine), - srednju adolescenciju (do priblino 17. ili 18. godine), - poznu adolescenciju (do priblino 22. ili 24. godine). Razvojni zadaci adolescencije su: prilagoavanje na telesne promene; izgraivanje emocionalne nezavisnosti od porodice i drugih; oblikovanje socijalne polne uloge; razvijanje intelektualnih vetina i postizanje intelektualne zrelosti; oblikovanje novih i stabilnih socijalnih odnosa sa vrnjacima; postizanje vetina komuniciranja i razvoj socijalno odgovornog ponaanja; profesionalno opredeljenje i oblikovanje odnosa prema radu i pozivu; priprema za sticanje ekonomske nezavisnosti; priprema za brak i porodine obaveze; stvaranje nove slike o sebi koja ukljuuje nastale promene; formiranje linog identiteta (to se smatra kljunim zadatkom adolescencije); stvaranje vlastitog pogleda na svet i oblikovanje vrednosnih usmerenja. 311

(Ne)uspeno ovladavanje razvojnim zadaciima vodi do socijalnog (ne)odobravanja, predstavlja (ne)prilagoeno ponaanje u drutvu, a na nivou pojedinca dolazi do njegovog subjektivnog (ne)zadovoljstva. Od uspenosti ovladavanja razvojnim zadacima ovog perioda zavisi i kako e pojedinac savlaivati razvojne zadatke u narednom razvojnom periodu.

Promene u adolescenciji
Fiziki razvoj
Uz nagle telesne promene (visine i teine), javljanje primarnih i sekundarnih polnih karakteristika - menja se slika o svome fizikom izgledu (fiziko Ja), to dovodi do opteg (ne)prihvatanja sebe i (ne)zadovoljstva sobom. Devojke su osetljivije na (ne)povoljnu sliku o sebi. Posebno reaguju na svojstva koja su atipina za vlastiti pol. Postoje vremenske razlike poetka i zavretka faze puberteta kod devojica i deaka. Prosek za devojice je 12-14 godina a za deake 13-15 godina. Razvojni psiholozi posebno analiziraju posledice ranog/kasnog poetka puberteta na psihiki razvoj, posebno socijalni razvoj. I kod promena u fizikom razvoju prisutna je heterohronija. "Skok rasta" poinje na razliitom uzrastu, kod jednih on moe poeti onda kada se kod drugih zavrava. Isto tako, kao i skok rasta, polno sazrevanje moe poeti kod deaka i devojica na razliitom uzrastu. Zbog toga su i psiholoki aspekti ranijeg i zakasnelog sazrevanja kod deaka i devojica predmet iziavanja razvojnih psihologa. Deaci koji rano sazrevaju imaju poetne prednosti u socijalnim odnosima i kontaktima, ali zbog preranog ulaska u odraslost kasnije mogu biti rigidniji ako se jave potrebe prilagoavanja - tada ele da zadre status uspenosti bez osetljivosti na socijalni kontekst. Deaci koji kasno sazrevaju imaju poetne probleme adaptacije ali postepeno sazrevanje ih dovodi na vii nivo socijabilnosti. Meutim, tipian pubertetski konflikt "nezavisnosti - zavisnosti" traje kod njih obino due, nego kod deaka sa ranim sazrevanjem. Devojice koje rano sazrevaju mogu razliito reagovati. Formirana fizika privlanost moe ih uvesti u socijalne odnose karakteristine za neto starije devojke, ali e zato preskoiti neka vana iskustva koja se stiu u druenju sa vrnjacima. Ove okolnosti utiu na uspostavljanje odnosa sa osobama suprotnog pola sa nedovoljno razvijenom psihikom zrelou. Devojice koje kasne u razvoju takoe gube blisku vezu sa vrnjacima i mogu da brinu o tome zato zaostaju i da li e biti sve u redu sa njima. Smiruje ih, kao i deake koji kasno sazrevaju, informacija da u tom periodu svako ima svoj individualni tempo razvoja i da su i raniji ili kasniji, i bri ili sporiji razvoj u granicama normalnosti.

Socijalni razvoj
U adolescenciji dolazi do znaajnih promena u svim oblastima socijalnog ivota: u porodici, kontaktu sa vrnjacima, kontaktu sa kolom i drugim institucijama - gde od posrednih odnosa preko porodice adolescent prelazi na direktnu komunikaciju (polaganje prijemnih ispita, upis, prvo glasanje, ...). Kakva je priroda tih promena u socijalnim odnosima? 312

Odnosi u porodici se menjaju ali meusobni uticaj ostaje i veina adolescenata zadrava bliske odnose, uestvuje u porodinim aktivnostima i planovima, deli sistem vrednosti, gradi sline moralne stavove. To sve potvruje da roditelji na (in)direktan nain utiu na razvoj mladih. ta se menja u odnosima roditelji - adolescent? Menja se kvalitet odnosa. Od deje poslunosti interakcija se sve vie zasniva na recipronosti. Roditelji koji primeuju da njihovo dete ne menja samo fiziki izgled, nego i da poseduju sve razvijenije intelektualne sposobnosti (miljenja, zakljuivanja), i to uvaavaju u komunikaciji - obino nemaju problema u odnosima. Ali roditelj je taj koji treba da primeti promene kod svog deteta i njegova nastojanja da u odnose, interakciju unese vie dogovaranja, uea u odluivanju. Praktino u tom periodu treba da se dogaa obostrana socijalizacija, da se menjaju i prilagoavaju i roditelji, jer to je preduslov da ne nastanu problemi u odnosima. Adolescent je u komunikaciji sa roditeljima selektivan: o nekim temama razgovara sa ocem, o drugima sa majkom, a o nekima ni sa jednim od roditelja. Oevi su vie u toku kolskog ivota i planova za budunost. Majke su neposrednije ukljuene u socijalni i emocionalni ivot dece. Ali ni jedan ni drugi roditelj nema sve informacije - nekada zato to ih ne trai potujui privatnost, a drugi put zato to adolescent "cenzurie" informacije. Kvalitativna novina je da adolescent postepeno naputa deja nerealna gledanja i vrednovanja roditelja - da je to osoba koja moe da uradi sve ono to je njemu nedostupno, a namesto toga formira se realnija slika - sa vrlinama i manama svakog od roditelja. Ova transformacija se bre odvija u odnosima sa majkom, jer u veini sluajeva deca sa njom vie i opte u vezi sa svakodnevnim problemima. Otac i dalje vai kao autoritet koji postavlja odreena oekivanja pred dete. Adolescent se postepeno odvaja od porodice, oslobaa stanja zavisnosti, ali nastoji da ostane u vezi sa roditeljima. Meutim, potreba za osamostaljivanjem moe u pubertetu biti, naroito u prvoj fazi, ispoljena u formi otre diferencijacije od roditelja kroz negativizam i kritiki stav. U drugoj fazi adolescent praktikuje, "uvebava" tu svoju nezavisnu poziciju. Veernji izlasci, za koje se "izborio", svakodnevno se praktikuju iako nema uvek posebnog plana o njihovom sadraju. Tada su novosteene veze sa vrnjacima neka vrsta zamene za smanjene emocionalne veze sa porodicom. Meutim, kad se formira oseanje nezavisnosti javlja se bojazan od potpunog kidanja veze sa roditeljima, javlja se potreba za vrim osloncem u svojoj kui. Tada poinje trea faza koja je u znaku ponovnog pribliavanja sa roditeljima, ali i njen poetak i tempo zavise od subjektivnog doivljaja adolescenta da je dobio sopstvenu autonomnost. To se pre javlja u porodicama gde su se roditelji prilagodili nastalim promenama, shvatili da je umesto zahtevanja automatske poslunosti deteta potrebno dogovaranje. U etvrtoj fazi se odnosi meu adolescentom i roditeljima ustaljuju - kvalitativno se preoblikuju tako, da adolescent dobija srazmerno ravnopravan poloaj u odnosu sa roditeljima, od njih je istovremeno nezavisan i sa njima umereno emocionalno povezan. Dakle, nova bliskost uslovljena je dobrovoljnom saradnjom i oekivanom slobodom odluivanja svih uesnika komunikacije. To je uslov i da u zadnjoj fazi osamostaljivanja adolescent gradi identitet koji obuhvata sva prethodna iskustva kao bazu za nezavisnost i individualnost. Uz oseanje nezavisnosti prihvaeno je i oslanjanje na roditelje jer to adolescentu vie ne ugroava vienje samog sebe kao samostalne linosti. O toku sekundarne individuacije u kojoj se adolescent na emocionalnom, vrednosnom i ponaajnom planu osamostaljuje od roditelja videti u tabeli 46. Istraivana je povezanost kvaliteta afektivne vezanosti, formirane u detinjstvu, i deavanja u procesu osamostaljivanja. Nalazi ukazuju da kvalitet vezanosti utie na nain roditeljskog i adolescentovog reagovanja na dogaaje odvajanja. Pri sigurnom 313

unutranjim modelu vezanosti roditelji pozitivno reaguju na proces odvajanja od svojih adolescenata, doivljavaju to kao pozitivnu etapu u adolescentovom razvoju i pruaju mu primerenu podrku. Pri nesigurnom-izbegavajuem unutranjem modelu vezanosti roditelji poimaju osamostaljivanje adolescenta kao odbijanje ili ugroavanje integriteta njihovog odnosa, to vodi u konfliktne odnose sa adolescentom.
Tabela 46: Razvojne faze sekundarne individuacije (Josselyn, 1971; Josselson, 1980; prema: Marjanovi i sar., 2004 ) RAZVOJNA FAZA RAZVOJNI (POD)PERIOD KARAKTERISTIKE - saznanje o psiholokoj razliitosti od roditelja; - pad idealizovanja roditelja; - dileme i odbijanje roditeljskih gledita, predloga, saveta; - proveravanje razliitog ponaanja, stvari itd. bez obzira na savete i upozorenja; - ulogu roditelja preuzimaju vrnjaci; - naglaavanje razliitosti od roditelja; - verovanje u vlastitu svemogunost; - ponovno poverenje u roditelje, potovanje njihovog autoriteta; - potreba za naklonou roditelja; - ambivalentnost prema roditeljima (tenja za odvajanjem i povezanou); - razumevanje sebe i drugih kao nezavisnih, posebnih, a meusobno povezanih pojedinaca; - opadanje ambivalentnosti.

Diferencijacija Pozno detinjstvo, rana adolescencija Praktikovanje Rana adolescencija

Pribliavanje Srednja adolescencija

Stabilizacija

Pozna adolescencija

Nalazi istraivanja pokazuju da su i adolescenti sa sigurnim unutranjim modelom vezanosti za roditelje izraavali najmanju anksioznost odvajanja i najmanju potrebu za negiranjem vezanosti za oba roditelja. Suprotno od njih reagovali su adolescenti sa nesigurno-izbegavajuim unutranjim modelom afektivne vezanosti. Moe se zakljuiti da je veina istraivaa na stanovitu da je u interakciji roditelja sa adolescentom vano: ukljuiti ga u odluivanje, poi od jasnih normi i vrednosti, paljivo sasluati i njegovo miljenje i tek nakon toga traiti zajedniko reenje; adolescent pre prihvata sugestije roditelja ako shvata da oni vre kontrolu njegovog ponaanja a ne i linosti; podsticati adolescenta da formira vlastita gledita; "primeivati" i njegova pozitivna ponaanja i stavove; podsticati ga na samoocenjivanje, biti sprema na pruanje pomoi ali ga ne prezatiivati. To ilustruje opis roditelja koje daju esnaestogodinjak: "Ja mislim da je glavna vrlina mojih roditelja - u poreenju sa roditeljima mnogih drugih mojih vrnjaka - u tome to oni vode rauna i o mom miljenju. Oni razumeju da na kraju krajeva ja ivim svoj sopstveni ivot i za to se treba pripremiti. Obino kada im objasnim to to nameravam da uinim oni se saglaavaju sa mnom. Ponekad oni ukazuju na posledice koje me oekuju ako pogreim, ili daju savete u vezi s tim. A ponekad neto jednostavno zabrane, ali tada uvek objasne zato, a sa tim je lake pomiriti se sa zabranom" (Conger, 1979).

314

Autori su takoe saglasni da su neefikasna ponaanja roditelja kada su najee na repertoaru: vika, pridika, pretnje, kanjavanje, izazivanje krivice i sl. - jer oni intenziviraju konfliktnu situaciju a ne razreavaju je. Neki nalazi ukazuju da se vie konfliktnih situacija izmeu roditelja i adolescenta javlja u srednjoj adolescenciji nego u ranoj adolescenciji. Uestalost i sadraj neslaganja sa roditeljima prikazan je na sl. 121. Najvea neslaganja su po pitanjima: uspenog ivljenja, nepodobnog ponaanja, smisla dobrih ocena i nezavisnosti i slobode adolescenata u tom vrednovanju.
Slika 121: Uestalost i sadraj neslaganja sa roditeljima izmeu rane i srednje adolescencije (Puklek).

Istraivan je i uticaj kole na socijalizaciju adolescenata. Naeno je da adolescenti koji se identifikuju sa kolom bez veih problema prihvataju svet odraslih, sami dostiu relativnu psiholoku zrelost i ulaze u mlae odraslo doba. U suprotnom, ako izostane ta identifikacija, obino nastaju vei problemi u prilagoavanju koli, drutvu i zahtevima odraslog doba. Odnosi sa vrnjacima Na ovom razvojnom uzrastu odnosi sa vrnjacima su ei nego to su bili u detinjstvu i dobijaju sloenije forme. Na ovom uzrastu mladi se vie drue meusobno 315

nego sa odraslima. Nov kvalitet je tenja bliskom prijateljstvu, odanosti uz uzajamno potovanje razlika meu linostima. Druenje sa vrnjacima omoguuje aktivnu ulogu u razvoju tj. pri njegovom osamostaljivanju od primarne porodice, formiranju identiteta, sticanju socijalnih vetina, moralnom suenju i ponaanju, pri uspostavljanju odnosa sa suprotnim polom. Prijatelju se izlau svoje ideje, ocene i shvatanja o sebi i svetu oko sebe, zauzimaju stavovi u odnosu na budunost - to dovodi do otvorene i simetrine komunikacije radi dobijanja emocionalne podrke i povratnih informacija: komentara, primedbi, kritikih ocena - radi testiranja novonastalih vrednosti i nove slike o sebi. Na taj nain se lake shvata sopstvena linost, modifikuje sopstveno ponaanje, stie vetina ophoenja sa drugima - osposobljava za samostalno kompetentno funkcionisanje. Nalazi istraivanja ukazuju da je kvalitet vrnjakih, posebno prijateljskih odnosa u adolescenciji najbolja prognoza pojedinevog prilagoavanja u odraslosti. ta oekuju i/ili dobijaju adolescenti od ukljuivanja u vrnjaku grupu? Rezultati istraivanja prikazani su u tabeli 47 gde autori (Brown, Eicher i Petrie, 1986) efekte druenja razvrstavaju u est kategorija.
Tabela 47: Razlozi druenja adolescenata Identitet Socijalni poloaj i ugled Slinost Instrumentalni i emocionalni oslonac Prijateljstvo Slobodne aktivnosti U grupi adolescenata saznaje svoje ciljeve, interese, sposobnosti i karakteristike linosti. Sa pripadnou grupi adolescent ostvaruje socijalni poloaj. U grupi adolescent nalazi vrnjake, koji imaju sline interese, elje i verovanja. U grupi adolescent dobija eljene informacije i emocionalni oslonac. U grupi adolescent nalazi prijatelje. Vrnjaka grupa predstavlja kontekst za provoenje slobodnog vremena.

Od kojih karakteristika adolescenta zavisi visok / nizak socijalni status u grupi? U kojoj meri je izraena prihvaenost / usamljenost (odbaenost, prezir) kod adolescentata? U istraivanjima u Sloveniji oko 30% devojaka i 25% mladia navelo je da su usamljeni. Koje osobine su odluujue za status prihvaenosti? U amerikim istraivanjima naeno je da mladii ostvaruju visok socijalni poloaj meu vrnjacima pre svega sa sportskim i intelektualnim postignuima, posedovanjem automobila, drutvenou, omiljenou kod suprotnog pola, telesnom privlanou i sa ueem u razliitim aktivnostima u koli. Kod devojke za visok socijalni poloaj od znaaja su spoljanji izgled, drutvenost, intelektualna postignua i javni nastupi. U tabeli 48 navedene su karakteristike linosti po kojima se znaajno razlikuju prihvaeni, odbaeni i prezreni pojedinci od strane vrnjaka. Kod adolescenata je ispitivan i konformizam. U poreenju sa poznim detinjstvom u ranoj adolescenciji se poveava nivo konformisanja, traje do srednje adolescencije i zatim uporedo sa porastom samostalnosti adolescenta dosledno opada u poznoj adolescenciji (Mussen, Gonger, Kagan i Huston, 1990). Vee konformisanje vrnjacima obino izraavaju adolescenti sa niskom samoocenom i sa niskim socijalnim poloajem u vrnjakoj grupi; manje oni koji su uvereniji u vlastitu kompetentnost i koji imaju pozitivnija gledita o odraslim. Manje se konformiu adolescenti iji si roditelji sa autoritativnim stilom vaspitanja, nego roditelja sa autoritarnim i permisivnim stilom. 316

Tabela 48: Karakteristike adolescenata, koje vrnjaci (a) prihvataju, (b) odbijaju i (c) preziru. PRIMLJENI - drutvenost - socijalna inicijativnost - ivahnost - optimizam - smisao za humor - strpljenje - visoka asertivnost - prihvatanje i razumevanje drugih - spontano ponaanje - poznavanje vrnjakih pravila i normi - prilagodljivost - samopotovanje - niska anksioznost ODBIJENI - usmerenost na sebe - snana tenja za panjom drugih - egoizam - precenjivanje sebe - visoka agresivnost - zanemarivanje potreba drugih - sarkastinost PREZRENI - visoka samoreflektivnost - socijalna uzdranost - niska samosvest - socijalna pasivnost - zamerljivost - niska asertivnost - beanje u odbrambene situacije

Razvoj druenja u adolescenciji prema Danfiju (Danphy, 1963) prolazi kroz pet stadijuma (slika 122):

5. stadijum: parovi 4. stadijum: povezane heteroseksualne grupe 3. stadijum: poetak formiranja heteroseksualnih grupa 2. stadijum: poetak interakcije grupa istog pola 1. stadijum: izolovane grupe lanova istog pola

Slika 122: Stadijumi razvoja grupnog ivota u adolescenciji (prema: Dunphy, 1963)

317

- izolovane grupe lanova istog pola, - poetak interakcije grupa istog pola, - poetak formiranja heteroseksualnih grupa, - povezane heteroseksualne grupe, - parovi. Prijateljstva imaju posebno znaajno mesto u ivotu adolescenta i ona se temelje na visokoj meusobnoj otvorenosti, poverenju, uzajamnosti nego u detinjstvu i odraslosti. Prijateljske veze doprinose razvoju efikasnih strategija kako za samootkrivanje tako i za uravnoteavanje vlastitih emocija i ponaanja; kroz otvorene razgovore o skoro svim aspektima ivljenja (lina iskustva, planovi za budunost, oekivanja, dileme) i potpuno i uzajamno prihvatanje u prijateljskom odnosu adolescent oblikuje svoj identitet, suoava se sa konfliktima, teskobama i dilemama. U ispitvanjima je naeno da su kod devojaka prijateljstva intimnija i uzajamnija nego kod mladia, kod kojih su prijateljstva brojnija jer ele da u raznim aktivnostima imaju stalnog pratioca (Fischer, 1981; tabela 49).
Tabela 49: Tipovi prijateljstva u srednjoj i poznoj adolescenciji UZORAK PRIJATELJSTVA Druenje - relativna uzajamnost Prijateljski Intimni Integrisani KARAKTERISTIKE Nisko prijateljstvo, niska intimnost Visoko prijateljstvo, niska intimnost Nisko prijateljstvo, visoka intimnost Visoko prijateljstvo, visoka intimnost UESTALOST U POVEZANOSTI SA POLOM
ADOLESCENTA

Vea u mladikim prijateljstvima Vea u mladikim prijateljstvima Vea u devojakim prijateljstvima Vea u devojakim prijateljstvima

Legenda: prijateljstvo = stepen dobrovoljnog ukljuivanja pojedinaca u uzajamne aktivnosti sa odreenom osobom (prijateljem); intimnost = stepen psiholoke blizine, vezanosti, uzajamnog izraavanja pozitivnih emocija, manja usmerenosti na sebe, lakoa komunikacije.

Razvoj partnerskih odnosa poinje u srednjoj adolescenciji (devojke i mladii poinju "ii sa nekim"). Uspostavljanje intimnih odnosa sa partnerom (suprotnog pola) je dugotrajan proces, zahteva vii nivo iskustva, obostrano uivljavanje u stanovite drugoga i neto drugaije socijalne vetine nego formiranje intimnog odnosa sa sebi slinim pojedincima (istopolnim vrnjacima). U poznoj adolescenciji na trajnost veze utiu zajedniki interesi, uzajamno razumevanje, intimnost, slinost ciljeva za budunost i dugorona privlanost partnera (Conger, 1991). Kakav je uticaj uzajamnih odnosa sa vrnjacima na dalju adaptaciju pojedinca? Nesloga u uzajamnim odnosima sa vrnjacima, u detinjstvu i adolescenciji, vodi najrazliitijim formama emocionalne i socijalne neprilagoenosti (Hartup, 1983). I niz drugih longitudinalnih istraivanja (npr. Cowen et al., 1973) nalazi da od svih merenih pokazatelja najvernije predviaju budue mentalno zdravlje linosti njeni uspeni uzajamni odnosi sa vrnjacima u detinjstvu.

318

Kognitivni razvoj
Adolescencija predstavlja poslednji period brzih promena u razvoju opte intelektualne sposobnosti. Rana adolescencija ne predstavlja samo skok u fizikom rastu ve i intelektualni skok koji se u proseku deava oko dvanaeste godine (u rasponu od 11-14 g). Te brze promene se najvie ispoljavaju u poveanju sposobnosti procesiranja informacija to doprinosi efikasnosti reavanja misaonih zadataka. Do poveanja intelektualnog kapaciteta dovode promene i u drugim kognitivnim procesima: poveanju i trajanju namerne panje, sposobnosti inhibicije panje na nerelevantne podatke, u kapacitetu radnog pamenja, to i omoguava pojedincu efikasno misaono kombinovanje podataka. Ovi nalazi potvruju hipotezu o povezanosti opte telesnog i neurolokog sazrevanja i intelektualnog skoka (Kre i Krafild, 1973). Kvalitativni skok u intelektualnom razvoju je dostizanje stadijuma formalnih operacija na uzrastu 11-12 godine. Pojavljuje se hipotetiko-deduktivno miljenje koje omoguava anticipaciju dogaaja, da se razmilja o sopstvenim procesima miljenja (metakognicija), da se javi vii nivo sistema pojmova koji proiruju mogunosti apstraktnog miljenja. Pri usvajanju informacija odigrava se dvosmerna interakcija izmeu kognitivnih struktura i novih konceptualnih sadraja. Adolescent ulazi u novo uenje s postojeim kognitivnim operacijama, a zavisno od domena znanja i zadatka razvie se kognitivna ponaanja (procedure i strategije reavanja zadataka) koje povratno utiu na menjanje kognitivnih struktura, njihovu koordinaciju i povezivanje u sloeniji sistem. Time se sve vie uveava kompetentnost adolescenta i od njega se mogu oekivati sve sloeniji produkti miljenja. (Osnovne odlike formalnih operacija date su u tabeli 50; detaljniji prikaz videti u Pijaeova teorija kognitivnog razvoja)
Tabela 50: Karakteristike stadijuma formalnih operacija Razumevanje naela konzervacije (nivo apstraktnosti). Razumevanje logike klasa (nivo apstraktnosti). Razumevanje logike odnosa (nivo apstraktnosti). Razumevanje pojmova i odnosa drugog reda (pojmovi o pojmovima, odnosi izmeu odnosa). Hipotetiko deduktivno miljenje. Propoziciono miljenje. Kombinatorika objekata i kombinatorika iskaza. Grupa logikih operacija dve reverzibilnosti INRC.

Ove kognitivne promene utiu na ukupan razvoj adolescenta. One ozbiljno utiu na uzajamne odnose adolescenta sa roditeljima, vrnjacima, na javljanje novih crta karaktera, na razvoj samosaznanja ali i na kritiki odnos prema sebi i okolini. Sve postaje predmet razmiljanja, analize i samoanalize. Ali mnoge njihove "plodotvorne" teorije o mogunostima preureivanja postojeih odnosa u opticaju su samo u razmiljanjima. Meutim, iako adolescent pribegava intelektualizmu, esto zbog potrebe da izbegne sukobe i nemir, pri svemu tome on se ui da apstraktno misli, postavlja probleme, formulie i proverava hipoteze - anticipira budua deavanja.

Moralni razvoj
U periodu adolescencije dolazi do kvalitativnih promena u sposobnosti zauzimanja socijalnog stanovita, koja se odnosi na razumevanje kako se take gledita drugih ljudi meu sobom povezuju i usklauju (Selman, 1980). Njemu su prethodili zauzimanje stanovita 319

recipronosti (srednje i pozno detinjstvo) i uzajamnog stanovita u poznom detinjstvu. Prikazi uzajamnog i socijalnog stanovita dati su na slici 123.
Slika 123: Prikazi uzajamnog i socijalnog stanovita (prema: Marjanovi i sar., 2004 )

Legenda: (a) Zauzimanje uzajamnog stanovita: pojedinac "moe" opaati interakciju sebe sa drugom osobom (ili samim sobom) sa stanovita neutralne, tj. tree osobe - samo tako moe uskladiti dva razliita stanovita; (b)zauzimanje socijalnog stanovita: pojedinac moe zauzeti opte socijalno stanovite, sa koga moe "opaati interakcije sebe sa drugima (ili drugih meusobno) i usklaivati razliite nivoe stanovita.

Razvoj zauzimanja socijalnog stanovita se odraava na razliita podruja meusobnog razumevanja i samorazumevanju, razumevanju prijateljstva, vrnjakih grupa i odnosa sa roditeljima. Pojedinac na tom stadijumu prijateljstvo razume kao odnos meu samostalnim, a istovremeno uzajamno zavisnim pojedincima. Sa razvojem socijalnog stanovita adolescent poinje da razume mreu pravila i uzajamnih obaveza i odgovornosti, koje povezuju ljude u drutvu. U adolescenciji postepeno preovlauje konvencionalna usmerenost u moralnom suenju nad predkonvencionalnim, pored toga u srednjoj adolescenciji pojavljuje se i postepen prelaz ka postkonvencionalnoj usmerenosti, koja poinje u odreenim grupama razvijenijih adolescenata preovlaivati u poznoj adolescenciji. Meutim, Kolbergovi nalazi ukazuju da veina ostaje na konvencionalnom nivou, treem i etvrtom stadijumu. U 16 godini 23% adolescenata je u treem a 33% u etvrtom stadijumu; istovremeno na postkonvencionalnom nivou je 25% adolescenata - u petom stadijumu 19% i estom stadijumu 6% (Kolberg, 1976, videti sliku 23, str. 80). Pojedinci sa viim stepenom formalno dostignutog obrazovanja ee dostiu postkonvencionalni nivo moralnog suenja nego oni sa srednjim i niim obrazovanjem. Kolberg (1970) je u jednom izmeu svojih istraivanja utvrdio, da morali razvoj u daljem ivotu ostaje na istom stupnju, koji je pojedinac dostigao pri kraju svoga obrazovanja. Prema Pijaeovom shvatanju moralnosti u adolescenciji se javlja autonomna moralnost koja se zasniva na uzajamnom potovanju i recipronosti. Sa promenama u nainima moralnog prosuivanja se povezuju mnogi sredinski inioci: stil porodinog vaspitanja, obrazovanje, meusobni odnosi u vrnjakoj grupi, sudelovanje u drutvenim pokretima, kultura u kojoj pojedinac ivi. Meutim, ispitivanje moralnog ponaanja adolescenata ukazuje da je veza izmeu moralnih stavova i ponaanja vrlo sloena i esto u raskoraku. Postupci ispitivanja doslednosti u moralnom ponaanju su: otpor na iskuenje, altruizam, oseanje krivice i poslunosti (da li moralno rasuivanje podlee uticaju autoriteta). Veina empirijskih 320

istraivanja, u kojima su autori prouavali nivo povezanosti meu moralnim suenjem i ponaanjem pojedinca u laboratorijskim situacijama, navodi umerene korelacije. Za analizu i praenje pojedinih naina moralnog ponaanja u pojedinim situacijama Rest (1984) daje model sa etiri komponente koje su prikazane u tabeli 51.
Tabela 51: etiri komponente moralnog ponaanja po Restu (prema: Marjanovi i sar., 2004) KOMPONENTA 1. Interpretacija moralne situacije 2. Moralno prosuivanje moguih postupaka 3. Odreivanje prioriteta, moguih postupaka 4. Sposobnost izvoenja moralnog postupka OPIS Odreivanje moguih postupaka u danoj situaciji, koga bi doticali i kako. Utvrivanje pravilnosti, pravinosti postupaka, prosuivanje o tome ta bi pojedinac morao uraditi u danoj situaciji. Oblikovanje odluke, izbor najprimerenijeg postupka u danoj situaciji. Vrenje izbora, istrajnost, prevazilaenje prepreka na putu do cilja.

Nalazi istraivanja ukazuju da je moralno ponaanje zavisno od: saznajnih, emocionalnih, motivacionih, socijalnih i situacionih inilaca, koji deluju u interakciji. Nain moralnog suenja je samo jedna od varijabli, koja ima znaajnu ulogu u pojedinevom moralnom ponaanju, tako da se moe govoriti o umerenoj povezanosti meu suenjem (hipotetike moralne situacije) i ponaanja u stvarnim ivotnim situacijama.

Formiranje identiteta
Jedan od osnovnih psihosocijalnih zadataka razvoja u adolescenciji je formiranje identiteta. Poetak adolescencije je u znaku nastojanja da se otkrije vlastita priroda, a kraj oznaava formiranje oseanja identiteta. Meutim, u odeljku o razvoju linosti ukazano je da formiranje identiteta zapoinje u detinjstvu, intenzivira u adolescenciji a nastavlja do kasne odraslosti. Na pitanje zato je period adolescencije u znaku formiranja linog identiteta psiholozi odgovaraju da je to u skladu sa nastalim fiziolokim i psiholokim promenama koje zahtevaju redefinisanje slike o sebi i vlastitom mestu i odnosu na sredinu. Proces formiranja identiteta ukljuuje evaluaciju osobina, ubeenja, stavova, motiva, sistema vrednosti, stila ponaanja, ranijih uzora ali i sadanjih uzora, usmerenja i elja. Identitet obuhvata i kognitivne i afektivne komponente od kojih su kljuni faktori samorazumevanje i samopotovanje. Taj proces vodi integraciji razliitih aspekata sebe u jedan jedinstven doivljaj sebe. Smer razvoja je od fizikih ("povrinskih") ka psiholokim ("dubinskim") svojstvima linosti. U skladu sa tim se menja samoposmatranje i socijalna percepcija. to je struktura identiteta razvijenija to je osoba svesnija svoje jedinstvenosti (osobenosti) ali i slinosti sa drugima. Osobe slabog identiteta imaju potrebu da se stalno "ogledaju" u drugima, da na osnovu reakcija drugih sebe procenjuju. Formiranje identiteta olakavaju povoljna klima u porodici, bliski odnosi sa oba roditelja. Posebno je znaajno da je roditelj istog pola poeljan model identifikacije koga uvaava i drugi roditelj. Istovremeno i stepen zrelosti postignute nezavisnosti od porodice je i faktor postizanja i indikator ostvarenja linog identiteta. Istraivai ukazuju da je proces formiranja identiteta jedinstven za svaku osobu. Ima pokuaja da se, na osnovu nalaza istraivanja, klasifikuju adolescenti prema nivou formiranog identiteta (Marcia, 1966). Izdvojene su etiri kategorije: 321

 postignut identitet (konano formiran identitet linim izborom); odloeno formiranje identiteta (jo nije proao period krize i osoba traga za konanim izborom); prihvaen identitet (izbor je izvren bez kriznog perioda ali pod uticajem drugih); difuzija identiteta (osoba se nije opredelila, niti dalje pokuava da doe do izbora. Pojedine kategorije identiteta odreuje prisutnost ili odsutnost dva bitna elementa: same krize (tj. perioda odmeravanja, ispitivanja, preispitivanja alternativa i odluivanja) i opredeljenja za odreene ciljeve i vrednosti (tabela 52).
Tabela 52: etiri kategorije i prisutnost/odsutnost krize i opredeljenja. Dostignut identitet bila je pre, trenutno je nema da Odloen identitet ima je nema ga ili je delimino Prihvaen identitet nema je da Difuzija identiteta nema je ili je delimino prisutna nema ga

Kriza Opredeljenje

Polazei od nalaza Mara i drugi autori su ispitivali karakteristike adolescenata pojedinih kategorija identita. U tabeli 53 prikazani su nalazi u kojoj meri su pojedine karakteristike adolescenata zastupljene kod odreenih kategorija identiteta.
Tabela 53: Karakteristike pojedinih kategorija identiteta (Marcia, 1980; Berzonsky, 1989; Kroger, 1993). KARAKTERISTIKE Anksioznost Odnos prema roditeljima Samopotovanj e Predrasude Moralno suenje DOSTIGNUTI IDENTITET Niska umerena Naklonost brinost Visoko do i ODLOENI
IDENTITET

PREUZETI IDENTITET Suzbijena anksioznost Naklonost potovanje

DIFUZIJA
IDENTITETA

Visoka do umerena Pokuava da se psiholoki udalji Visoko

Visoka do umerena Nepovezan, ambivalentan Nisko

Male Postkonvencion alno Nezavisan Puno razmilja; pri odluivanju trai nove podatke i uvaava predloge drugih.

Srednje Postkonvenci onalno ili konvencional no Nezavisan Puno razmilja; pri odluivanju izbegava predloge, savete, norme.

Umereno (zavisno od reagovanja drugih) Velike Konvencionalno ili predkonvencional no Veoma zavisan Pojednostavljuje kompleksne probleme; pri odluivanju uvaava duge.

Srednje Predkonvencional no Zavisan Komplikuje jednostavne probleme; pri odluivanju zavisan od drugih.

Zavisnost Saznajni procesi

322

Pratei promene u kategorijama identiteta autori su nali da neki pojedinci koji su u toku pozne adolescencije zauzimali poloaj preuzetog i difuznog identiteta, ukoliko im krizu obnove socijalna oekivanja, najpre su napredovali u odloeni i zatim u dostignuti identitet. Ispitivanja u Sloveniji, na uzorku uenika 8. razreda i uenika srednje kole (slika 124), pokazuju da tek pri kraju srednje kole oko 20% adolescenata je u kategoriji dostignutog identiteta, dok je najvei procenat u poloaju odloenog identiteta (preko 60%). Stabilnost postignutog identiteta poveava se sa uzrastom. Studenti prve godine pokazuju vea kolebanja nego oni koji su u zavrnoj godini.
Slika 124: Prikaz razvoja identiteta od 8 razreda do kraja srednje kole (prema: Marjanovi i sar., 2004 )

Koje su manifestacije postignutog identiteta? Karakterie ih visoko samopotovanje, otporni su na stres, manje se konformiu, sposobniji su da izraavaju svoju naklonost, sigurniji u svoja ivotna opredeljenja, vieg motiva postignua (Kapor-Stanulovi, 1988).

Razvoj emocija
U istraivanjima emocija adolescenata psiholozi se usredsreuju na njihovo subjektivno opaanje emocionalnih stanja i prate povezanost emocija sa linim iskustvom, ponaanjem, tipom temperamenta i karakteristikama linosti pojedinca. Potvrena je srazmerno visoka povezanost preovlaujuih emocionalnih stanja i karakteristika temperamenta. Sa emocionalnim stanjem povezane su i dimenzije linosti, ekstravertnost i otvorenost sa izraavanjem pozitivnih emocija, a neuroticizam sa izraavanjem neraspoloenja. Longitudinalna istraivanja emocija ukazuju da su naini emocionalnog reagovanja adolescenata u kontinuitetu sa reagovanjima u detinjstvu; na oba uzrasta oni zavise od karakteristika temperamenta i preovlaujuih vrsta iskustva pojedinca. Znanje o emocionalnom iskustvu osobe je kritino za nae razumevanje sutine te osobe. Emocionalne reakcije otkrivaju individualne vrednosti i ciljeve. Istraivanje emocionalnog iskustva predstavlja poseban izazov za psihologe. Emocije su sloen fenomen koji se mora razumeti na osnovu viestrukih nivoa analize. Uroeni kvaliteti doprinose razlikama u afektivnom iskustvu. Lini ciljevi, standardi, uverenja o kontroli i gledita o selfu, oblikuju emocionalne reakcije. Kulturni sistemi ue ljude kako da 323

interpretiraju svoja oseanja i odreuju tip emocionalne reakcije u odreenim dogaajima. Psiholog mora uzeti u obzir svaki od ovih nivoa analize da bi postigao potpuno razumevanje linih razlika i intraindividualnih varijacija i koherentnosti u afektivnom iskustvu. Sloena emocionalna reakcija ukljuuje odreeni broj odvojenih komponenata koje imaju razliite funkcije. Mogu se razlikovati etiri emocionalne komponente. Tri su sistemi koji postaju aktivni za vreme emocionalnog iskustva. To su fizioloki mehanizmi koji posreduju i podravaju emocionalne reakcije, izraajnost u ponaanju, koja ukazuje na emocionalno stanje pojedinca, i subjektivni doivljaji koji prate emocionalne reakcije. etvrti sistem je najvaniji prethodnik emocije; taj sistem obuhvata kognitivne mehanizme procene okolnosti, koji izazivaju emocionalnu reakciju. Razlike izmeu individua se mogu nai u svim ovim komponentama emocionalne reakcije. Ljudi se mogu razlikovati po nainu na koji procenjuju sredinu, u svojim fiziolokim reakcijama na tu procenu, u svojim tendencijama da izraze ili potisnu emocionalnu reakciju kada se ona javi, i u svom subjektivnom doivljavanju afektivnih stanja. Kognitivne procene usmeravaju ljude na izvore njihovih emocija, omoguavajui im da ue iz svojih emocionalnih iskustava. Putem te, emocijom izazvane, samorefleksije, ljudi mogu izbei emocionalno neprijatne situacije i kontrolisati okolnosti sa kojima se susreu. Subjektivna afektivna iskustva takoe pruaju povratne informacije o prirodi ivotnih okolnosti konkretne osobe. Procesi kognitivne procene, fizioloki mehanizmi koji posreduju u reakciji organizma na sredinske pretnje, mehanizmi emotivne ekspresivnosti koji ukazuju ljudima na namere odreene osobe i subjektivni doivljaji emotivnih stanja su interaktivni sistemi linosti. Svaki od ovih sistema moe doprineti individualnim razlikama u emocionalnom iskustvu i varijacijama u afektivnom iskustvu date osobe u razliitim okolnostima. Veina istraivanja individualnih razlika u afektima nije prouavala konkretne emocije. Istraivai su, umesto toga, prouavali ire dimenzije afektivnog iskustva, koji vie spadaju u faktore raspoloenja nego u emocije. Intenzivna emocionalna stanja su relativno kratka i relativno retka.
Slika 125: Profil emocija u adolescenciji (Horvat i Zupani, 1995)

Legenda: 1, Radost (reprodukcija), 2. Prihvatanje (ukljuivanje), 3. Impulsivnost (nekontrolisanost), 4. Strah (samozatita), 5. alost (liavanje), 6. Gnuanje (odbijanje), 7. Oekivanje (eksploracija), 8. Ogorenje (agresivnost)

324

Horvat i Zupani (1995) su na osnovu nalaza kod uenika gimnazije (16 g i 18 g, autori su longitudinalno pratili iste ispitanike) uradili profil emocija (slika 125). Najvie vrednosti ima radost (reprodukcija), pozitivno emocionalno stanje i ponaanje; visoke vrednosti ima prihvatanje (ukljuivanje). Sledee mesto pripada impulsivnosti (nekontrolisanosti) po emu se adolescenti najvie razlikuju od ispitanika u odraslosti. Za proveru viedimenzionalnog modelu emocija (Plutchik, 1962) korien je instrument koji pored profila emocija prikazuje stepen u kome se svaka od emocija izraava i nain njihovog povezivanja sa ponaanjem pojedinca (tabela 54)
Tabela 54: Emocionalna stanja, postupci linosti i rezultati testa Profil indeks emocija (Plutchik i Kellerman, 1974) EMOCIONALNO
STANJE

POSTUPCI
LINOSTI

VISOK REZULTAT Veseo, drutven, prijateljski, srdaan

NIZAK REZULTAT Retko govori, usamljen, ima samo odabrane prijatelje Teko prima ljude i dogaaje, nepoverljiv, promiljen Protivi se novinama, tei ka stabilnosti i gotovosti, krut, stereotipan. Nerazuman, sklon riziku, preterano se izlae. Zadovoljan, optimistian. Neodluan, zavisan, submisivan, neborben, predusretljiv Niska kontrola nad ponaanjem, neorganizovan. Pasivan, neekspanzivan, uzdran.

Radost Prihvatanje Impulsivnost

Reprodukcija Ukljuenje

Poverljiv, posluan, sugestivan, lakoveran Nekontrolisanost Impulsivan, prednost daje novinama, radoznao, pustolovan, aktivan Obazriv, paljiv, anksiozan, brian. alostan, snuden, pesimistian, nehajan. Tvrdoglav, zlovoljan, sarkastian, pasivno agresivan Organizovan, isplaniran, precizan, ambiciozan, svestan sa visokom samokontrolom. Svaalica, buntovnik, destruktivan, sa snanom tenjom za samodokazivanjem.

Strah alost Gnuanje Oekivanje

Samozatita Liavanje Protivljenje (Odbijanje) Eksploracija

Ogorenje (ljutnja)

Agresivnost (Unitavanje)

Koristei viedimenzionalni model emocija Kelerman (1980) je nastojao da preovlaujua emocionalna stanja linosti povee sa odgovarajuim odbrambenim mehanizmima koji se paralelno sa njima razvijaju. Autor je uradio instrument koji ispituje tu povezanost, pri emu polazi od sledeih veza odbrambenih mehanizama i emocija: premetanje - ljutnja, represija - strah, reakciona formacija - radost, kompenzacija - alost, negiranje - primanje, projekcija gnuenje, intelektualizacija - oekivanje, regresija - iznenaenje. Nalazi dobijeni Kelermanovim upitnikom, kod ispitanika rane i pozne adolescencije, prikazani su na slici 126. Nalazi pokazuju da mlai adolescenti (14 g) vie upotrebljavaju mehanizme odbrane nego stariji. U ranoj adolescenciji je najvie koriena reakciona formacija, a zatim premetanje, represija i projekcija. Stariji adolescenti (20 g) su najvie upotrebljavali intelektualizaciju i projekciju, a najree premetanje, regresija i represiju. Analiza podataka ukazuje da se razvojni trend mehanizama odbrane u adolescenciji kree u smeru od reakcione formacije ka negiranju, kompenzaciji, projekciji i intelektualizaciji. 325

Razvojni psiholozi ukazuju da se primeri intelektualizivanja mogu nai u zapisima adolescenata (pesmama, dnevnicima).
Slika 126: Profil odbrambenih mehanizma u ranoj i poznoj adolescenciji

Legenda: 1. Reakciona formacija, 2. Negiranje, 3. Regresija, 4. Represija, 5. Kompenzacija, 6. Projekcija, 7. Intelektualizacija, 8. Premetanje

Kliniki psiholozi navode pak, da adolescent, koji ima tekoe sa savlaivanjem svojih agresivnih impulsa, tei ka bezlinom intelektualizovanju i filozofskim diskusijama sa vrnjacima o nasilju.

Linost adolescenta
Retultati istraivanja ukazuju da se pet faktora linosti, u poreenju sa srednjim i poznim detinjstvom nastavlja da diferencira, korelacija meu njima se sniava (r = 0.20 i nia). Makrej i sar. (2000) si izveli kroskulturalnu studiju u kojoj su poredili rezultate pet faktora linosti (v. tabelu 41, kod poglavlja Razvoj linosti) kod pet starosnih grupa, od srednje adolescencije do zakljuno srednje odraslosti. Iz adolescencije u ranu odraslost su u svim kulturama dosledno opadali rezultati kod dimenzija neuroticizam i ekstraverzija, poveavala se savesnost. Manje poveanje su istraivai otkrili u pogledu saradljivosti, dok uzrasne promene kod otvorenosti u razliitim kulturama nisu bili dosledni. I u adolescenciji dimenzije linosti se takoe povezuju sa emocionalnim i ponaajnim tekoama odn. sa socijalnom prilagoenou. Adolescenti, koji su manje saradljivi, savesni i otvoreni, izraavaju vee ponaajne tekoe u koli nego oni, koji dostiu vie rezultate u tim dimenzijama linosti, dok se neuroticizam pozitivno povezuje sa emocionalnim tekoama (tekoama interiorizacije, tj. sa anksioznou i depresivnou). U poslednje vreme sve vie razvojnih psihologa se u izuavanju uzrasnih promena linosti opredeljuje za tipoloki pristup. Najpre su to uinili autori koji su u longitudinalnim studijama pratili tipove temperamenta, njihovu stabilnost sa uzrastom i povezanost sa socijalnom prilagoenou i karakteristikama linosti. Na slinu tipologiju su ukazali autori 326

nakon klasterske analize upitnika Velikih pet na uzorku vie hiljada adolescenata izmeu 12 i 18 godina (v. tabelu 55).
Tabela 55: Prikaz tipova i podtipova linosti u adolescenciji Tip linosti Karakteristian profil pet faktora linosti Nadprosean kod svih pet faktora Prosena saradljivost niska ekstravertnost Podtip linosti Nezavisan Meuzavisan Usmeren postignuu Ranjiv Impulsivan Antisocijalan Profil podtipa pet faktora Ekstravertniji, emocionalno stabilan i otvoren za iskustva Saradljiviji i savestan Prosena savesnost, emocionalno stabilan i otvoren Manja savesnost, emocionalno stabilan i otvoren Veoma visoka savesnost, prosena emocionalna stabilnost Nia ekstravertnost i saradljivost, via savesnost i otvorenost, via emocionalna stabilnost

Fleksibilni

Sa preteranom kontrolom Sa nedostatko m kontrole

Visoka ekstravertnost, niska saradljivost i savesnost

Najpre su izdvojena tri tipa linosti: a. fleksibilni, b. sa preteranom kontrolom i c. sa nedostatkom kontrole. U narednim istraivanjima dolo se do zakljuka da se podela na tri tipa moe poboljati uvoenjem dva podtipa u svakom od njih. Fleksibilni na a. nezavisan i b. meuzavisan; sa preteranom kontrolom na a. usmeren postignuu i b. ranjiv; sa nedostatkom kontrole na a. impulsivan i b. antisocijalan. Uoljivo je da je izmeu svakog tipa i podtipova unutar njega, karakteristina mala razlika u profilu linosti, a srazmerno velika razlika u nainu socijalnog prilagoavanja podtipova. Nalazi ukazuju da se u sklopu pripadnosti tipovima i podtipovima linosti pojavljuju znaajne polne razlike. Unutar fleksibilnog tipa skoro je podjednako mladia i devojaka, meutim, mladii vie pripadaju nezavisnom, devojke pak meuzavisnom podtipu. Tipu sa preteranom kontrolom pripadaju neto vie devojke nego mladii, razlike meu polovima su znaajne kod ranjivog podtipa (oko 65% devojaka). Unutar tipa sa nedostatkom kontrole preovlauju mladii (oko 70%), posebno u okviru antisocijalnog podtipa (oko 80%). Navedene razlike ostaju prilino stabilne iz adolescencije u odraslost i izraavaju se u prilagoenosti socijalnog ponaanja odraslih.

327

328

ODRASLO DOBA
Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mogu objasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihikih funkcija? Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interesovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema koji trae precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje kod odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom ivotu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odraslih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvoja u ovom ivotnom dobu. Jedan od razloga za sistematsko prouavanje psihologije odraslih bio je i pomeranje paradigme od prouavanja razlika meu uzrasnim grupama istraivanjima poprenim presekom na longitudinalna istraivanja. Ta promena je usledila nakon saznanja da utvrivanje uzrono-posledinih odnosa u studijama razvoja zahteva prouavanje istih ispitanika u razliitim vremenskim intervalima. Od sedamdesetih godina dvadesetog veka realizuju se studije kojima se sistematski izuavaju odrasli na saznajnom (Perry, 1970, 1981; Schaie, 1977-78), socijalno-moralnom podruju (Neugarten, 1968; Kohlberg, 1973) i linosnti odraslih (Levinson, 1978; Costa & McCrae, 1980). Time poinje da se prevazilazi propust i paradoks da su u "centru" izuavanja razvojne psihologije najraniji i poslednji period ontogeneze, a na "periferiji" izuavanja najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba (, 1977 str. 336).

Osnovni razvojni zadaci rane zrelosti

To je period koji zapoinje izmeu 20 i 25 godina i traje do etrdesetih godina. U psihofizikom smislu rana zrelost predstavlja punu zrelost. Tada osoba dostie maksimalan razvoj fizikih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika. Osnovni razvojni zadaci su: zavravanje kolovanja; zapoljavanje i prilagoavanje na radnu ulogu; samostalnost, uspostavljanje ekonomske nezavisnosti; izbor branog partnera i uspostavljanje brane zajednice; stabilizacija odnosa na poslu i u braku; prilagoavanje na roditeljstvo i poetak brige za decu; razvoj pripadnosti drutvenim zajednicama. Iz razvojnih zadataka se vidi da je rana zrelost prihvatanje zahteva odraslog doba i prilagoavanje na njih. Iz adolescencije u ranu odraslost se prenosi razvojni zadaci zavravanje kolovanja i osamostaljivanja od porodice, to vodi emocionalnom i 329

finansijskom osamostaljivanju. Struna kompetentnost i uspenost u pozivu postaje znaajan aspekt ivotnog zadovoljstva kod mladih odraslih i doprinosi davanju smisla njihovom ivljenju. U ulozi roditelja se mladi odrasli suoavaju sa prilagoavanjem na finansijskom, socijalnom i emocionalnom podruju. Karakteristike ponaanja odraslih zavise od dostignute relativne psiholoke zrelosti u koju su ukljueni razliiti aspekti zrelosti - od fizike do moralne zrelosti (Hurlock, 1959; , 1977). Fiziki razvoj, i strukturalno i funkcionalno, dostie nivo zrelosti oko dvadesetih godina. U veini kultura osoba se tada smatra i pravno zrela (punoletna). Promene u fizikom razvoju utiu na promene u psihikom razvoju (emocionalne reakcije postaju stabilnije, menja se slika o sebi i ponaanje prema osobama suprotnog pola, menjaju se stavovi, interesovanja i vrednosne orijentacije). Veina mladih odraslih je telesno zdrava i ne oboleva od teih akutnih ili hroninih bolesti i nema teih telesnih smetnji. Sa redovnim telesnim vebama mladi mogu da jo poboljaju svoje telesne sposobnosti i podignu nivo imunog sistema. Tada je pojedinac najsposobniji za dostizanje vrhunskih sportskih postignua. I intelektualni razvoj dostie nivo zrelosti oko dvadesetih godina. Kao kriterijume odreivanja intelektualne zrelosti E. Harlok istie: zrelost interesovanja (intelektualno zrela osoba uspeva da se decentrira i da sa problema vezanih za sebe usmeri interesovanja na svet oko sebe, nastoji da ga razume); zrelost stavova (samostalnost i fleksibilnost u formiranju i menjanju stavova); odsustvo predrasuda i sujevernih uverenja i realnost samoprocene (svog izgleda, sposobnosti, socijalnog statusa). Emocionalna zrelost se manifestuje kroz emocionalnu samokontrolu, emocionalnu stabilnost, prihvatanje posledica za uraeno i sposobnost uspostavljanja dubljih emocionalnih odnosa. Socijalna zrelost se ispoljava kroz samostalan i kritiki pristup u interakciji sa drugima (uzajamnost i usaglaavanje zahteva, potreba, posledica). Psihoseksualna zrelost se odlikuje ulaskom u fazu intimnosti (izborom partnera, uspostavljanjem stabilnije i dublje veze sa osobom suprotnog pola) bez izrazitih tenji ka dominaciji ili potinjavanju. Dostizanje moralne zrelosti je meuzavisnoj vezi sa intelektualnim i socijalnim razvojem. Zrela moralnost je potovanje duha normi, oseanje za pravdu, uzajamno potovanje, a uzajamnost zavisi od sposobnosti stavljanja na tue mesto. Svi aspekti zrelosti ine jedinstvenu celinu - zrelost linosti: stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta linosti.

Osnovni razvojni zadaci srednje i pozne zrelosti

To je period izmeu 40-tih i 60-70 godina. Visok nivo funkcionisanja postignut u prethodnoj etapi razvoja odrava se i ak poboljava poveanom motivacijom i iskustvom koje nadoknauje poetak opadanja fizikih i drugih funkcija. Osnovni zadaci su: prilagoavanje na telesne promene; uspostavljanje i odravanje ekonomskog standarda porodice; ukljuivanje u uu socijalnu grupu roaka i prijatelja; 330

 revitalizacija partnerstva / brane zajednice; dostizanje zadovoljstva i uspeha u pozivnoj ulozi; ukljuivanje u ire grupe i prihvatanje vee drutvene odgovornosti preko novih uloga; pomaganje deci da se razviju u zdrave i zrele osobe; prihvatanje i prilagoavanje na fizioloke promene i slabljenje organizma; prilagoavanje na probleme starenja kod vlastitih roditelja; oblikovanje novih ciljeva, planova i traenje ivotnog smisla u budunosti; pronalaenje kreativnih naina korienja slobodnog vremena. O razvojnim promenama u odraslom dobu do sedamdesetih godina dvadesetog veka nije bilo mnogo sistematskih istraivanja. Furlan (1981) ukazuje da o osobinama odraslih vie govorimo na osnovu opte prihvaenih shvatanja da je to doba "stabilnosti i staloenosti, da se u to vreme u ljudi ne menjaju ni radne sposobnosti ni mentalni kapaciteti". Ako se pri kraju tog perioda kapaciteti neto i smanje, to se kompenzira veim iskustvom, racionalnijim izborom poslova i zadataka. U poreenju sa mladim odraslim osobe srednjih godina u proseku dobijaju neto u telesnoj teini. Kod ena se u srednjoj odraslosti pojavljuje menopauza. Nalazi istraivanja pokazuju da do perioda od 40 godina 10% osoba ima probleme sa vidom, a do 60 godina 30%. Osobe preko 40 godina nisu u stanju da uju zvukove u rasponu normalnog sluha (oscilacije izmeu 16 i 16000). Meutim, tu postoje velike individualne razlike, npr. kod muziara nisu naeni problemi opaanja visine tonova do duboke starosti. U periodu srednje odraslosti je zapaeno i opadanje brzine vremena reakcije koje u velikoj meri nadometa steeno iskustvo. Nalazi pokazuju da postoje velike individualne razlike u promeni psihomotornih sposobnosti sa uzrastom. Vreme reakcije u periodu od 20 do 60 godine opada za 1020%. Izvesno smanjenje brzine u navedenom periodu javlja se i kod lokomotornih vetina, vetina obavljanja raznih poslova, vetina komuniciranja. Meutim, ako je korienje ovih vetina primereno mogunostima osobe - onda odrasli pokazuju veu tanost i uspenost u njima, nego adolescenti. Ispitivanja sposobnosti uenja i pamenja ne nalaze bitnije smanjenje uspenosti odraslih. Posle 40 godine dolazi do manjih promena u sposobnosti neposrednog pamenja (brzini obrade informacija), dok kod dugoronog pamenja nema razlika. Longitudinalna ispitivanja ne nalaze ni znaajne promene inteligencije. Srednja i pozna zrelost su obino najproduktivniji periodi za struni i stvaralaki rad. Na specifinom podruju svoga zanimanja pojedinci u ovom razdoblju su veoma efikasni i esto mentori mlaim kolegama. Roditelje u ovim godinama oekuju dva prilagoavanja. Najpre da se suoe i prihvate samostalnost svoje dece koja odrastaju a zatim, kad deca odu u svoju kuu, partneri se prilagoavaju na ivljenje bez dece u zajednikom domainstvu. Tada sledi pokuaj revitalizacije partnerskih odnosa, koji moe imati kao ishod poveanje intimnosti, ali kod nekih vodi i do razilaenja. U ovom periodu se pojedinci postepeno usmeravaju na svoje roditelje koji stare, posveuju im vie vremena i panje i preuzimaju odreene mere odgovornosti za njih, pa koliina razliitih vrsta pomoi dece roditeljima sa godinama raste. Odraslost je najdui period u kome osoba mora da kritiki procenjuje svoja ostvarenja i u skladu sa tim oblikuje nove ciljeve, planove u traenje ivotnog smisla u budunosti. 331

Meutim, nalazi govore da to vie uspeva onima koji su se snali i u "sadanjosti": u porodici, na poslu i pronali kreativne naine korienja slobodnog vremena. Motivacioni profil odrasle osobe je "preduslov i produkt" uspenosti u braku i na poslu. Psiholozi humanisti smatraju da odraslo doba - u kome osoba realnije opaa stvarnost, sebe i druge, imaju razvijeno oseanje za zajednicu - prua mogunosti za razvoj viih motiva usmerenih ka samoaktualizaciji. Ako je ta potreba osujeena onda su aktuelni problemi prilagoavanje tekoama. Od poloaja i uloga pojedinca zavisi i proces socijalizacije - dostignuti stepen (ne)zadovoljstva drugima i sobom. Veina istraivanja potvruje da je osnovna karakteristika emocionalnog razvoja odraslih povezana sa realnim stavom prema ivotu i ivotnim iskustvima. Od ivotnog bilansa zavisi i ukupan razvoj linosti. Prema Eriksonu ako je osoba uspena onda e u odraslom dobu dostii vrline koje nastaju u fazama intimnosti, stvaralatva i dobrog integriteta. Meutim, esti su i drugaiji ishodi. Zato najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba, treba istraivati pa da razvojna psihologija ima dovoljno naunih podataka za objanjenja i predvianja i usmeravanja razvoja ovog doba (, 1977 str. 336).

Saznajni razvoj u odraslom periodu

Nalazi istraivanja ukazuju da se u ranoj odraslosti razvoj miljenja kree u smeru postformalnog miljenja koje se prilagoava kontekstu u kome se nalaze osobe u ranoj zrelosti. Promene idu i u smeru poveanja brzine procesiranja informacija na specifinim podrujima misaonog delovanja. Na uestalost upotrebe formalnologikih operacija u odraslosti utiu: nivo opte inteligencije, nivo obrazovanja, zanimanje i kognitivni stil pri reavanju misaonih problema (Brodzinsky, 1985). ea upotreba je kod osoba koje su vie inteligencije, obrazovanja i kognitivnog stila nezavisnog od polja. Utie i uzrast: kod adolescenata (studenti 20g) formalne operacije pri zakljuivanju koristi 85% pojedinaca, kod odraslih (40g) sa visokim obrazovanjem 78% (Hartley, 1981).
Postformalno miljenje odraslih

Savremeni razvojni psiholozi na bazi empirijskih istraivanja, smatraju, da se miljenje u odraslosti moe razvijati u smeru vee sloenosti od onog, karakteristinog za formalnologiki stadijum koji je Pijae opisao kao razvojno najvii. Postformalno miljenje odraslih bi u poreenju sa formalnologikim bilo fleksibilnije i na nove naine prilagoeno svakodnevnom ivotu. Odrasli razvijaju naine miljenja, koji su kvalitativno drugaiji od konkretnog ili formalnologikog, vezani pre svega za konkretni profesionalni i socijalni kontekst, u kome deluju. Adolescenti misaono deluju u svetu mogunosti, odrasli pak u pragmatinom okviru, jer to od njih zahtevaju okolnosti na poslu, u porodici i ostalim podrujima delovanja. Odrasli integriu logiku analizu problema, sa kojima se suoavaju, u konkretne pragmatine granice, unutar kojih se problem pojavljuje (Perry, 1981). Usredsreivanje na konkretne specifine svakodnevne ivotne situacije ne znai promene u smeru manje razvojnog kompleksnog nivoa saznajnog delovanja, nego u smeru od hipotetikog ka upotrebnom, u kome ovladavanje logikom postaje orue za reavanje stvarnih problema. Odrasli tee ka integrisanju racionalnih i apstraktnih delova problemske situacije sa konkretnim (kontekstualnim) delovima. Kako e pojedinac integraciju izvesti, to je u najveoj meri zavisno od njegovih prolih iskustava. Integracija se naime oslanja kako na subjektivna iskustva i intuiciju tako na logiku, karakteristinu za formalnologike operacije, 332

i pojedincu omoguava efikasno suoavanje sa neodreenim situacijama, sa kojima se esto sree u svakodnevnom ivljenju. Kao ilustraciju razvoja postformalnog miljenja odraslih navodimo ejovu stadijalnu teoriju kognitivnog razvoja koja obuhvata itavu ontogenezu. ejova teorija sve Pijaeove stadijume stavlja u "stadijum sticanja", a dalji kognitivni razvoj posle adolescencije prikazuje kroz naredna tri stadijuma (slika 127) iji nazivi ukazuju da je autor svoje nalaze interpretirao kao promene u raznovrsnosti upotrebe intelekta uz razvoj novih saznajnih kompetentnosti u razliitim periodima odraslosti i starosti (Schaie i Willis, 1991).
Slika 127: Grafiki prikaz ejeve stadijalne teorije saznajnog razvoja

eje smatra da Pijaeovi stadijumi saznajnog razvoja opisuju i tumae razvoj progresivnog rasta efikasnosti dobijanja novih informacija, na naine koji su po svojoj kompleksnosti i strukturi uporedivi sa metodama naunog miljenja (STADIJUM STICANJA ZNANJA). Odrasli u nainu dobijanja znanja vie ne napreduje, ve se kod njega sada javljaju promene u raznovrsnosti upotrebe intelekta i upotrebe znanja. STADIJUM UPOTREBE ZNANJA je karakteristian za misaono delovanje u periodu rane odraslosti. Mladi odrasli svoju panju sve vie preusmeravaju od sticanja ka upotrebi onoga, to ve zna. Problem mora sam da rei i pri tome se usmerava kako na sam problem tako i kontekst, procenjuje posledice moguih reenja (za porodicu, za struku), usmerava se na kontrolu kvaliteta svog reenja. Reenje mora da odgovara datom kontekstu ali i dugoronim ciljevima koje ima pojedinac. STADIJUM ODGOVORNOSTI poinje preovlaivati u srednjoj i poznoj zrelosti. Dok je u prethodnom stadijumu mlada odrasla osoba ovladala kvalitetom samostalnog reavanja uglavnom linih problema, na ovom stadijumu socijalna odgovornost se proiruje jer ukljuuje odgovornost za druge (radnike preduzea, studente fakulteta). Osobe na vodeim drutvenim poloajima dostiu RAZVOJNI STADIJUM VOENJA, poseduju visoke organizacione sposobnosti i usklauju organizacione aktivnosti kako vremenski tako i po hijerarhijskoj lestvici nivoa odgovornosti. 333

REINTEGRATIVNI STADIJUM preovlauje u periodu starosti, iako se njegove komponente delimino pojavljuju jo u prethodnim razvojnim periodima. Stare osobe menjaju ivotni kontekst i suoavaju se sa proveravanjem i reintegracijom svojih interesa, stavova i vrednosti. Svoje kognitivne sposobnosti, vetine i potencijale koriste selektivno u skladu sa procenom koliko reavanje odreenih problema ima znaaja za njih same.
Kvalitativne promene u miljenju

Postformalni stadijumi u kognitivnom razvoju odnose se pre svega na misaono delovanje u svakodnevnom stvarnom ivotnom kontekstu. Umesto traganja za potpuno pravilnim odgovorom mladi odrasli miljenje postepeno preoblikuju u relativistiko i pragmatino. Relativistiko miljenje (u Perijevoj teoriji) je pristup u reavanju misaonih problema, u okviru koga daje pojedinac prednost oblikovanju multiplih reenja, od kojih je svako relativno u zavisnosti od specifinog konteksta. Pragmatino miljenje je ono miljenje, pri kome pojedinac upotrebljava logiku kao orue za reavanje ivotnih problema, istovremeno u svojim zakljucima prihvata i nedoslednosti i nepotpunost reenja. Saznajno menjanje od formalnog ka pragmatinom miljenju izmeu ostalog motivie potreba za specijalizacijom koja vodi selektivnoj optimizaciji znanja, brem procesiranju informacija, ekspertskom reavanju problema u uoj struci i pojavi stvaralake produkcije. Ekspertnost u saznajnom delovanju predstavlja produkt procesa specijalizacije saznanja, dobijanja ireg i produbljenijeg znanja na srazmerno uskom podruju pojedinevog saznajnog delovanja. U pronalazako stvaralatvo ukljuene su sposbnosti divergentnog miljenja, prostorne sposobnosti, verbalna fluentnost, induktivno zakljuivanje. Ove sposobnosti se razvijaju jo u ranoj odraslosti i kod pronalazaa dostiu vrhunac oko pedesetih godina. Kristalizovana inteligencija ostaje relativno dosledno izraena ili blago raste u srednjoj i poznoj zrelosti, posebno njena izraenost na specifinim podrujima, na kojima je pojedinci stalno upotrebljavaju. Neki autori su strukturne promene u miljenju, koje su izrazitije u periodu srednje odraslosti, oznaili kao promene od relativistikog ka dijalektikom miljenju. Dijalektiko miljenje je tok dokazivanja koji se kree kroz suprotnosti (teza-antiteza-sinteza); nain miljenja pri kome pojedinac istovremeno uvaava dve protivurene strane problema istovremeno, pri tome je svestan, da je svako reenje problema privremeno i delimino, to implicira i svoju protivurenost. Rezultati empirijskih istraivanja ukazuju, da se mudrost samo uslovno moe povezati sa starou i velikim iskustvom odraslih. Oni su nuan ali ne i dovoljan uslov za razvoj mudrosti. Mudrost je ekspertsko znanje i promiljanje, vezano za stvarne ivotne situacije i probleme. Autori izraz mudrost upotrebljavamo samo u sluajevima veoma visokog nivoa izraenosti tih sposobnosti, dok na prosenom nivou izraenosti govore o "za mudrost vezanom znanju" (tabela 56 /Staudinger, 1999; Baltes, Smith i U. M. Staudinger, 1992/; prema Marijanovi i sar., 2004). U periodu odraslosti razvija se, i u veini podruja dostie vrhunac, stvaralaka produkcija (slika 128). Stvaralatvo se temelji na ekspertnosti, koja je nuan ali ne i dovoljan uslov za stvaralaku delatnost. Stvaralatvo zahteva i divergentno miljenje,

334

toleranciju za dvosmislenost, motiv za postignuem i spremnost da se istraje na putu do cilja uprkos privremenih zastoja (Sternberg i Lubart, 1995).
Tabela 56: Karakteristike za mudrost vezanoga znanja MERILO Faktografsko znanje Proceduralno znanje Sveivotni kontekstualizam Vrednosni relativizam Savlaivanje neodreenosti OPIS Opseno (i uopteno i specifino) znanje o ivotnim pitanjima Ovladavanje strategijama za odluivanje, samouravnoteavanje, tumaenje i planiranje ivljenja Uvaavanje prolog, sadanjeg i mogueg ivotnog konteksta u budunosti i mnogih specifinih okolnosti, u kojima se moe problem pojaviti Uvaavanje raznolikih vrednosti, ivotnih prioriteta i znaaja taaka gledanja razliitih ljudi u njihovom vlastitim kontekstima vrednosti i ivotnim ciljevima uprkos relativno malom nizu univerzalnih vrednosti Upotreba efikasnih strategija za objanjenje i suoavanje sa neodreenim situacijama (npr. optimizacija odnosa izmeu dobitaka i gubitaka)

Slika 128: Procenat vrhunskih dela, na razliitim podrujima stvaralatva, ostvarenih na pojedinim uzrastima

Umetnici i naunici prirodnih nauka dostiu vrhunac stvaralake produkcije oko pedesetih godina, ali e kod naunika biti blai pad ostvarenja u poznijim godinama. Na podruju humanistikih nauka postoji blag rast u celom periodu srednje i pozne zrelosti a vrhunac dostiu u sedmoj deceniji; kod njih se visok nivo stvaralake produktivnosti zadrava i u poznoj starosti.
Saznajni razvoj u funkciji efikasnijeg ivljenja

Nemaki razvojni psiholozi (Baltes &. Baltes, 1990) su razvili model razvojnog upravljanja ponaanjem (ivljenjem) koji ine tri strategije: selekcija, optimizacija i kompenzacija. 335

Strategija selekcije je u upotrebi pri postavljanju ciljeva i promene ciljeva. Pri tome se vri alternativno usmeravanje energije i posveenosti ciljevima koji su izabrani kao prioritet, a kod vie ciljeva usredsreivanje na najznaajniji. Zavisno od vrste ciljeva i podruja aktivnosti razvija se strategija optimizacije: sticanje, upotreba i usavravanje odgovarajuih sredstava/strategija, sa kojima se dostiu postavljeni ciljevi. U tom sklopu su dobra koncentarcija panje, izbor pravog trenutka zapoinjanja ostvarenja, istrajnost. Dok se strategija selekcije vie odnosi na promene ciljeva pojedinca, strategija kompenzacije implicira posebno promene sredstava za dostizanje ciljeva - upotrebu alternativnih sredstava. Te promene mogu biti vezane za uvoenje efikasnijih naina delovanja ali i za prilagoavanje opadanju sposobnosti sa uzrastom (telesnih, perceptivnih ili saznajnih sposobnosti). Nalazi istraivanja ukazuju da se sa uzrastom sve vie izraavaju preferencije ali i vea efikasnost upotrebe strategija selekcije, optimizacije i kompenzacije. Pri tome osobe srednje i pozne zrelosti su relativno najefikasnija starosna grupa u reavanju svakodnevnih problema (na poslu, u porodici i ostalim podrujima).
Kvantitativne promene primarnih sposobnosti u odraslom dobu

Psihometrijski nalazi, dobijeni u transverzalnom ispitivanju, pokazuju da kod prostorne orijentacije i verbalnog razumevanja u odraslom dobu dolazi do blagog opadanja. Kod numerikih sposobnosti posle poetnog opadanja u 25 godini dolazi do blagog porasta, a od srednje zrelosti do blagog opadanja. Induktivno zakljuivanje i verbalna fluentnost su u porastu sve do pozne zrelosti (Schaie, 1994, slika 129).
Slika 129: Kvantitativne promene primarnih sposobnosti u odraslom dobu (transverzalne
studije)

Legenda: S - spacijalne sposobnosti; V - verbalno razumevanje; N - numerike sposobnosti; R - induktivno zakljuivanje; W verbalna fluentnost

Nalazi longitudinalnih studija pokazuju da su u ranoj odraslosti u porastu sve merene sposobnosti (do 33 g, sl. 130). Sposobnost prostorne orijentacije, verbalnog razumevanja i induktivnog zakljuivanja nastavljaju da rastu do srednje odraslosti.

336

Verbalno razumevanje od srednje odraslosti blago opada, meutim, spacijalne sposobnosti i induktivno zakljuivanje rastu do pozne zrelosti a onda poinje blag pad. Numerike sposobnosti i verbalna fluentnost blago opadaju od pedesetih godina (Schaie, 1994,).
Slika 130: Kvantitativne promene primarnih sposobnosti u odraslom dobu (longitudinalne
studije)

Legenda: S - spacijalne sposobnosti; V - verbalno razumevanje; N - numerike sposobnosti; R - induktivno zakljuivanje; W verbalna fluentnost

Vredni panje su nalazi longitudinalne studije (Schaie, 1990) da veina odraslih do sedamdesetih godina zadrava nivo primarnih sposobnosti (tabela 57). To znai samo kod jedne petine odraslih pad sposobnosti je osetniji, to utie na prosene vrednosti kod svih ispitanika u uzorku (koje su prikazane na slici 130).
Tabela 57: Procenat odraslih osoba kod kojih primarne intelektualne sposobnosti nisu u padu do kraja ezdesetih (Schaie, 1990 ) Primarna sposobnost Verbalno razumevanje Prostorna orijentacija Induktivno zakljuivanje Numerika sposobnost Verbalna fluentnost

Od 53-60 g %
85 78 88 85 77

I mere opte inteligencije u longitudinalnim studijama, koje su pratile pojedince od 25. do 65. godine, pokazuju relativnu stabilnost. Vei rast i kasnije i manje opadanje javlja se kod ispitanika sa viim obrazovanjem i veim stepenom ukljuenosti u radne i socijalne aktivnosti. Obrnuta je situacija kod osoba sa manjim obrazovanjem i niim nivoom ukljuenosti u aktivnosti. Nalazi o kognitivnom razvoju u odraslom dobu pokazuju da veina Ijudi zadrava sposobnosti za uenje i u srednjoj i poznoj zrelosti. Obrazovanje odraslih ima znaajne pozitvne uinke na ouvanje sposobnosti, efikasnost na pozivnom podruju, finansijski i socijalni poloaj, bolje su pripremljeni za suoavanje i sa drugim ivotnim izazovima. 337

Socijalni razvoj u odraslosti

Ve je reeno da se socijalna zrelost mladih odraslih ispoljava kroz samostalan i kritiki pristup u interakciji sa drugima (uzajamnost i usaglaavanje zahteva, potreba, posledica). U istraivanjima se ispituje nivo socijalnih sposobnosti pojedinca pri odluivanju i preuzimanju odgovornosti, preko stepena intimnosti, naina komunikacije i opaanja roditelja. Kakvi su odnosi mladih odraslih sa roditeljima? Najee oblici pomoi roditelja svojoj odrasloj deci je uvanje unuka, pomo u domainstvu, umerena finansijska pomo i emocionalni oslonac. U tabeli 58 prikazani su nalazi istraivanja amerikih autora (Frank, Avery i Laman, 1988) na uzorku mladih odraslih od 22 do 32 godine. Autori su naene oblike odnosa klasifikovali kao: - individualizovani, - kompetentno povezani, - pseudonezavisni, - identifikacija, - zavisni i - konfliktni odnosi.
Tabela 58: Oblici odnosa medu mladim odraslim i roditeljima OBLIK ODNOSA Individualizovani OPIS Uzajamno potovanje, malo konflikta, odrasli eli da je sa roditeljima, povremeno eli savete ili pomo, emocionalni odnosi sa roditeljima su umerenog intenziteta. Odrasli je veoma nezavisan, njegovi stavovi i izjave se prilino razlikuju od stavova i izjava roditelja, za roditelje je vezan vie nego pojedinac u individualizovanom odnosu, konflikte sa roditeljima pokuava da ublai, vie pomae roditeljima, razume ih, potuje i uvaava; kao i oni njega. Pojedinac se pretvara, da ga konflikti sa roditeljima ne brinu, i radije se sklanja od interakcije, nego da se otvoreno suoi sa roditeljima, roditelji imaju tekoa da prihvate odraslog takvim, kakav je. Odrasli je u veoma intimnim odnosima sa roditeljima, prihvata njihove vrednosti i stavove, pri znaajnim odluivanjima od njih esto trai pomo i savete, roditelji mu nude veliki oslonac, sigurnije se osea, ako zna, da su dostupni, meu njima je malo konflikta. Odrasli se sa svakodnevnim ivotom ne moe suoiti bez pomoi roditelja, to ga brine, ali ne moe da se promeni; sa roditeljima se dobro razume, povremeno se kao dete sa njima bori za socijalnu mo u meusobnim odnosima; od roditelja eli vie oslonca i njih opaa kao previe usmerene na sebe. Odrasli eli intimnije i vie pozitivne odnose sa ocem, mada on takve odnose nije sposoban oblikovati; interakcije su preteno konfliktne.

Kompetentno povezani

Pseudonezavisni

Identifikacija

Zavisni

Konfliktni (samo u odnosu na oca)

338

I kod mladih odraslih vrnjaci i prijatelji imaju znaajnu ulogu u socijalnom razvoju. Dobri odnosi sa vrnjacima su izvor pozitivnih socijalnih iskustava i omoguavaju efikasnije suoavanje sa stresnim dogaajima i razvojnim zadacima u ovom periodu. Nalazi istraivanja (Eronen i Nurmi, 1999) otkrivaju i kod mladih odraslih pet kvalitativno razliitih poloaja, koje pojedinci mogu zauzimati u svojoj grupi vrnjaka (npr. u prijateljskoj druini, na poslu, u kontekstu daljeg obrazovanja): popularni (imaju visok socijalni uticaj i poeljni su), proseni (proseni socijalni uticaj i eljenost u grupi), kontroverzni (visok socijalni uticaj, relativno visoka poeljnost/nepoeljnost u vrnjakoj grupi) prezreni (nizak socijalni uticaj, niska eljenost), odbaeni (nizak socijalni uticaj, relativno visoko nepoeljni i nisko poeljni). Autori smatraju da stil socijalnog reagovanja, subjektivno zadovoljstvo sa socijalnim odnosima i povratni odzivi, koje pojedinci primaju od svojih vrnjaka, dvosmerno i kumulativno utiu na razvoj socijalnih odnosa vrnjakih grupa mladih odraslih.
Razvoj partnerstva

Kod mladih odraslih partnerski odnosi postaju stalniji nego u adolescenciji. Dato je nekoliko modela izbor partnera. Saeto emo prikazati proces izbora stalnog partnera kroz redosled "sita" (Udry, 1974). Model sadri est sita: geografska blizina, telesna privlanost i privlanost svojstava linosti, socijalna primerenost partnera, skladnost meu svojstvima linosti, vrednostima, stavovima, potrebama, oekivanjima, obiajima i interesima, komplementarnost karakteristika linosti, spremnost za razvoj stalne partnerske veze. Sternberg (1986) je razvio trougaoni model partnerske ljubavi, koji je opisao sa tri karakteristike: intimnost (dimenzija emocionalne razmene i stepena prisnosti meu partnerima), strast (elja za telesnom blizinom, iskazivanje naklonosti i polni odnosi) i odlunost (saznajni i motivacioni aspekt partnerskog odnosa). Sternberg svoj model prikazuje trouglom u kome duina starnice predstavlja izraenost pojedine dimenzije kod pojedinca. Sa partnerskim odnosom su zadovoljniji oni partneri, koji imaju skladnije trouglove; najbolji partnerski odnos prikazuje ravnostrani trougao (slika 131). Kombinujui izraenost pojedinih dimenzija Stemberg je opisao osam oblika partnerske ljubavi: 1. Kod prazne ljubavi sve tri dimenzije su nisko izraene (veza traje iz praktinih razloga). 2. Kod intimne ljubavi su strast i odlunost nisko izraeni, intimnost pak visoko (visok stepen razumevanja). 3. Za strasnu ljubav je karakteristina snana telesna privlanost, dok su odlunost i intimnost nisko izraeni (poinje kao "ljubav na prvi pogled", kratkotrajna je). 339

Slika 131: Sternbergov trougaoni model prtnerskih odnosa

4. Kod rutinske ljubavi su strast i intimnost nisko izraeni, odlunost pak visoko (vezu odrava socijalna sigurnost). 5. Romantinu ljubav odlikuje velika intimnost i strast, odlunost je nisko izraena (veza kratko traje). 6. Za drugarsku ljubav karakteristina je intimnost i odlunost, strast je nisko izraena (ostvaruju plan o zajednikoj budunosti). 7. Kod letee ljubavi je intimnost meu partnerima nisko izraena, a strast i odlunost visoko (obino se relativno brzo raziu). 8. U uravnoteenoj ljubavi sve tri dimenzije su visoko izraene (uravnoteen i trajan parterski odnos). Kvalitet i trajanje partnerskih odnosa zavisi od prilagoavanja, uspenosti reavanja razvojnih zadataka koje otvara partnerstvo (Rice, 1998), koje navodimo u tabeli 59.
Tabela 59: Razvojni zadaci partnerstva (Rice, 1998; prema Marijanovi i sar., 2004) PODRUJE PRILAGOAVANJA Intimnost Line navike i ivotni stil Komunikacija i reavanje konflikta Odluivanje Seksualnost Materijalna pitanja Pozivna karijera Odnosi sa srodnicima Socijalni odnosi slobodno vreme Deca Domainstvo Vrednosni sistem i RAZVOJNI ZADATAK Razvoj intimnog odnosa meu partnerima Saznavanje linih navika partnera (npr. u pogledu ishrane, line higijene, troenja novca), njegovo korienje slobodnog vremena. Sticanje vetina za konstruktivno reavanje meusobnih konflikta. Sticanje vetina za zajedniko donoenje i ostvarivanje odluka. Upoznavanje i zadovoljavanje seksualnih potreba partnera. Dogovaranje o zajednikoj imovini i deljenju trokova za Usklaivanje zahteva pozivne karijere i partnerstva odnosno di Odre ivanje odnosa sa roditeljima i roacima partnera. Razvoj zajednikih i ouvanje individualnih prijateljskih odnosa i korienje slobodnog vremena. Prilagoavanje na trudnou, roenje i briga za dete (decu). Postizanje saglasnosti meu partnerima u pogledu deobe poslova u domainstvu i gajenja dece. Upoznavanje i prilagoavanje na partnerov vrednosni sistem, ciljeve, oekivanja i verovanja.

340

Roditeljska uloga

U opisu psihologije trudnice naglaeno je da period trudnoe oznaava i razvoj identiteta roditelja; in roenja deteta oznaava i "roenje" roditelja (Kapor-Stanulovi, 1985). Roditelji se po roenju deteta suoavaju i prihvataju multiple zahteve: gajenje deteta, odnosi sa partnerom i zahtevi posla. Smanjuje se vreme koje su partneri namenjivali jedno drugome, zajednikim ili individualnim slobodnim i socijalnim aktivnostima. Potrebno je upoznati deje potrebe, njegov ritam sna/budniosti i naina ponaanja detata u budnom stanju, tehnike za njegovo smirivanje kad je uznemireno. Nalazi istraivanja pokazuju da se veina roditelja efikasno prilagoava navedenim zahtevima. Pokazalo se da pojedinci, koji su imali veih tekoa prilagoavanja na partnera pre roenja deteta, imaju vee tekoe i sa prilagoavanjem na roditeljsku ulogu. U istraivanjma se kvalitet partnerskih odnosa po roenju deteta povezuje sa kvalitetom oblika afektivne vezanosti izmeu roditelja i deteta. Roditelji sigurno vezane dece su u poreenju sa roditeljima dece ugroene vezanosti saoptavali o veoj panji od strane partnera, vie telesnih kontakta i reih konflikta i prepirki po dejem roenju. Te razlike u izraavanju meusobne naklonosti su bile najvee upravo u fazi razvoja afektivne vezanosti, u prvoj godini deejeg ivota. Roditeljska uloga ima formativnu funkciju - utie na proirivanje pojma o sebi, u koji se sada ukljuuje pojam sebe kao roditelja. Kroz koje sve faze prolazi razvoj roditeljske uloge? Longitudinalno praenje razvoja roditeljstva kod ispitanika od rane do pozne zrelosti (Galinsky, 1987) navelo je autora da odredi est stadijuma: stadijum oblikovanja (period trudnoe, priprema za roditeljsku ulogu, idealizovana oekivanja); stadijum negovanja (prihvatanje uloge roditelja, formiranje afektivne vezanosti, uspostavljanje ravnotee izmeu raznih uloga); autoritativni stadijum (do este godine deteta, kritiko preispitivanje sebe u ulozi stvarnog roditelja i poetnih /idealizovanih/ oekivanja); integrativni stadijum (kolski period do adolescencije, uloga roditelja u detetovom kolovanju, poreenje svojih oekivanja sa detetovim stvarnim kolskim postignuem); nezavisni stadijum (suoavanje i prihvatanje samostalnosti adolescenta, reciproni odnosi); odlazni stadijum (dete odlazi u svoju kuu ("prazno gnezdo"), pokuaj revitalizacije partnerskih odnosa).
Odnosi odraslih sa roditeljima

Veina mladih odraslih uva redovne i este kontakte sa roditeljima, kvalitet odnosa sa njima se jo unekoliko poboljava u poreenju sa odnosima u adolescenciji, a posebno, kad mlada odrasla deca formiraju svoju porodicu. Veina pojedinih roditelja je u srednjoj odraslosti u odlaznom stadijumu roditeljstva. Nalazi pokazuju da je kvalitet i brzina prilagoavanja po odlasku dece u pozitivnoj korelaciji sa znaajem drugih socijalnih uloga i stepenom zadovoljstvasa partnerom (Kapor Stanulovi, 1988). Roenje unuka veina odraslih ocenjuje kao znaajan pozitivan socijalni ivotni dogaaj. Uloga babe i dede i preovlaujue aktivnosti menjaju se sa uzrastom unuka (od nege, pomoi u uenju do posrednika porodinih i irih socijalnih vrednosti). 341

U odraslom periodu se pojedinci postepeno usmeravaju na svoje roditelje koji stare, posveuju im vie vremena i panje i preuzimaju odreene mere odgovornosti za njih, pa koliina razliitih vrsta pomoi dece roditeljima sa godinama raste. Kvalitet odnosa meu osobama srednje i pozne zrelosti i njihovih roditelja se povezuje sa kvalitetom njihovih odnosa u prolosti i sadanjosti. Nalazi istraivanja pokazuju da veina odraslih dobrovoljno vodi brigu o svojim roditeljima sve dok im objektivne okolnosti to doputaju, ne pokuavaju da ih ukljue u domove sa stare. Odrasli, koji ive u zajednikom domainstvu sa roditeljima, za koje brinu, doivljavaju vie nsporazuma sa njima nego oni, koji sa roditeljima ne ive zajedno. To se dogaa najee zbog razliitih naina voenja domainstva i stilova ivljenja ali i zbog promena linosti roditelja u poznoj starosti.
Odnosi sa srodnicima i prijateljima u odraslosti

Odnosi sa braom/sestrama kod odraslih postaju jo znaajniji. Poveava se broj kontakta i poboljanja kvaliteta odnosa. Psiholoka povezanost se poveava pri razliitim znaajnim ivotnim dogaajima (npr. bolest roditelja, razvod brata/sestre). Stepen psiholoke blizine je vei meu sestrama nego meu braom. Naeno je da kvalitet odnosa srodnika pozitivno korelira sa njihovim karakteristikama linosti i sa kvalitetom njihovih odnosa u detinjstvu i adolescenciji; uestalost kontakta je zavisna kako od psiholoke blizine tako i geografske blizine srodnika (Berk, 1998). Broj prijatelja kod osoba srednje i pozne zrelosti opada, dok kvalitet relativno trajnih prijateljskih odnosa se poveava. Sa godinama raste selektivnost pri ouvanju prijateljskih odnosa.

Razvoj linosti u odraslom dobu

U poglavlju Razvoj linosti upoznali smo teorije razvoja linosti koje daju Olport (razvoj svesti o sebi - razvoj Ja) i petofaktorski model linosti Koste i Makreja. Poslednji aspekt u razvoju samosvesti kod Olporta ("samosvojne tenje") vezan je za razvoj i funkcionisanje formalnog miljenja i osnova je razvoja identiteta i integriteta adolescenta. Za osnovnu strukture dimenzija linosti u petofaktorskom modelu Kosta i Makrej i njihovi saradnici nalaze doslednost i stabilnost sa uzrastom. U skladu sa tim nalazom dimenzije linosti vie odreuju nain ivljenja pojedinca nego obratno. Za razvojne psihologe koji izuavaju psihologiju odraslog doba ni Olportov "proprijum" ni petofaktorski model ne opisuju kvalitativne promene u razvoju linosti posle adolescencije. U Eriksonovoj teoriji psihikog razvoja upoznali smo njegovu psihosocijalnu, stadijalnu teoriju razvoja linosti u ontogenezi, u kojoj je pojavljivanje pojedinih stadija determinisano naelom epigeneze. Razvojne faze su interaktivne i povezane integrativnim uenjem a prelaske prati kriza zbog pomeranja energije na razvoj nove faze. Prema tim specifinim psihosocijalnim krizama Erikson je imenovao razvojne stadijume. Eriksonove stadijume: intimnost/izolacija, plodnost (generativnost)/stagnacija i integritet/oajanje razvojni psiholozi koriste pri tumaenju linosti u odraslom dobu. U poslednjim decenijama razvijena su dva teorijska modela za opis i tumaenje kvalitativnih promena linosti u odraslosti: normativno krizni model i model uzrasnog pojavljivanja znaajnih dogaaja. Oba modela pridaju formativnu ulogu uzrasnim promenama u sadraju i nainu ivljenja odraslih, koje su povezane sa prilagoavanjem na bioloke promene i socijalne zahteve koji variraju sa uzrastom.

342

Normativno krizni model

Autori ovog modela opisuju razvoj linosti pojedinca u odraslosti kao predvidljiv niz sa uzrastom povezanih biolokih i psihosocijalnih promena (Levinson, 1978, 1996; Gould, 1978 i Vaillant, 1977). Pojam krize u ovom modelu koristi se u smislu traganja, probanja mogunosti i alternativnih izbora sa namenom, da se pojedinac za neke od njih opredeli. Moemo uoiti slinost sa pojmom krize koju Mar (Marcia, 1966,1980) koristi u opisu kategorije odloenog identiteta ili razvojne krize koju Vigotski vezuje za "socijalne prelaze". Levinson je svoj model gradio na osnovu nalaza vie izvedenih studija. Autor je razdelio razvoj u odraslom dobu na etiri kvalitativno razliita perioda: - predodraslost (do 22. godine); - rana odraslost (izmeu 17. i 45. godine); - srednja odraslost (izmeu 40. i 65. godine); - pozna odraslost (od 60./65. godine do kraja ivota). Levinson se usredsredio na promene u ivotnoj strukturi pojedinca. ivotna struktura u njegovom modelu razvoja predstavlja temeljne naine ivljenja koji ukljuuju razliite socijalne uloge, line preferencijie, uverenja i vrednosti. Svakom od perioda prethodi prelazni podperiod (slika 132).
Slika 132: Levinsonov model ivotnih struktura linosti u odraslosti

To je vremenski period vrednovanja odreene ivotne strukture koja je do tada dominirala i promene prioriteta, stavova, uverenja, naina ivljenja. Dakle, u ovom modelu periode odlikuje stabinost linosti a prelazne podperiode nestabilnost, preispitivanje naina ivljenja i promena ivotne strukture; u novoj e od prethodne ostati samo neke komponente koje su ocenjene kao pozitivne i efektivne. Levinson u kontekstu 343

prelaznih podperioda upotrebljava pojam krize. Prelaznu krizu pokree saznanje pojedinca da mu postojea ivotna struktura ne omoguava vie zadovoljavajue i efikasno delovanje u postojeem okruenju. Veina ispitanika u prelaznom podperiodu tridesetih izjavljuje da su pri postavljanju ciljeva u dvadesetim godinama bili previe idealisti, zato se usmeravaju u traenje primerenijih, realno dostinijih ciljeva. Na poetku srednje odraslosti po Levinsonu pojedinci se suoavaju sa etiri konfliktne (bipolarne) tenje linosti, na kojima temelji promene u toku stabilnih i prelaznih podperioda: (a) mladosti i starosti; (b) destruktivnosti i konstruktivnosti; (c) maskulini i feminini; (d) povezivanjem sa drugima i odvajanjem od njih. Guld (Gould, 1972, 1978) je nakon opsenih istraivanja dao model u kome prikazuje razvojne periode od srednje adolescencije do pozne odraslosti, i u tom kontekstu je odredio sedam razvojnih perioda (slika 133). Dok je u "bazi sigurnosti" dete je zavisno od znaajnih drugih koji ga brane od opasnosti i obezbeuju mu doivljaj sigurnosti. U tom kontekstu dete razvija niz pogrenih pretpostavki o ivljenju, koje stvaraju sadrinski razliite mitove koji deluju na nesvesnom nivou. Zato je po autorovom miljenju temeljni razvojni zadatak pojedinca u procesu osamostaljivanja odbacivanje pogrenih pretpostavki.
Slika 133: Prikaz Guldovog modela

Guld u svom modelu prikazuje kako se pojedinac u razliitim razvojnim periodima postepeno suoava sa njihovom iluzornom prirodom (raskorakom izmeu stvarnosti i vlastitim uverenjima). To je uslov za razvoj samostalne nezavisne linosti. Izmeu 22. i 28.-29. godine se mladi odrasli suoavaju sa dostizanjem nezavisnosti. Tada mladi odrasli nove uloge preuzimaju jednostavno sa visokom merom optimizma, 344

samopouzdanja i odlunosti, ne postavljajui pitanja o njihovom smislu. Takvo ponaane zasniva se nesvesnom mitu da e uspeti, ako bude delovao odluno i istrajno radio ono to od njega oekuju drugi (iteriorizovano od znaajnih drugih). Meutim pred ivotnom realnou ovaj mit postupno pada i mladi odrasli prihvata punu odgovornost za tok svoga ivljenja. Kao odbrana pred anksioznou sada nezavisnom pojedincu slui poslednji mit: da je ivljenje jednostavno, savladivo i da on sam nema protivurenih tenji. Izmeu 29. i 34.-35. sledi otkrivaje psiholoke stvarnosti to ima za posledicu odbacivanje prethodnog mita. Preispitujui ivljenje u poslednjoj deceniji pojedinac konstatuje da je bio postavio previe nestvarne (naivne) ciljeve, sada shvata da je samostalno ivljenje tee, nego to je pretpostavljao, sebe prihvata takvim kakav je. Najznaajniji razvojni zadatak pojedinca u periodu 35-45 godine je reorganizacija vlastitog ivljenja prihvatajui vlastitu odgovornost za pogrene izbore i ponaanja u svome proteklom ivotu jer sada i kod sebe vide neeljena svojstva koja su ranije zapaali samo kod drugih. U ovom periodu odbacuje i mit da se u ivotu moemo uspeno suoiti sa svime. Nakon 45 godine sledi period ustaljivanja, u kome preovlauje usmerenost na sebe. Odrasli sebe i u budunosti anticipira kao takvog "kakvim je postao". U poslednjem periodu, izmeu 53. i 60. godine, Guld nalazi da pojedinac poinje pozitivnije da vrednuje sebe i osobe iz najblieg okruenja pa je taj period oznaio kao toleranciju i prihvatanje kako sebe tako i socijalnog okruenja. Na osnovu rezultata metaanlize razliitih studija razvoja linosti u odraslosti moe se zakljuiti da se nain ivljenja pojedinaca u odraslosti u veoj meri menja pod uticajem znaajnih ivotnih dogaaja nego hronoloke starosti.
Model uzrasnog pojavljivanja dogaaja

Prema ovom modelu promene kod ljudi su reakcije na odreene dogaaje, koji se pojavljuju na razliitim uzrastima u njihovom ivotu (Neugarten & Neugarten, 1987). Drutvena oekivanja u pogledu najprimerenijeg uzrasta za pojavljivanje ivotnih dogaaja se sa razvojem drutva menjaju i takoe su specifina zavisno od kulture. Na znaajne dogaaje, koji su u odreenom ivotnom periodu oekivani (normativni) se primerenije i bre prilagoavaju nego na neoekivane (nenormativne) dogaaje. Kao podruja znaajnih dogaaja istraivani su: porodica (ukljuujui i partnerski odnos), odnosi sa roditeljima, radna karijera, obrazovanje i materijalni poloaj. Ispitanici su u pozitivne dogaaje uvrstili: uspean zavretak kolovanja, prvo zaposlenje, finansijsko osamostaljivanje od roditelja, poetak novog partnerskog odnosa, bitno poboljanje materijalnog stanja, zajedniko domainstvo sa partnerom, trudnoa (ene), roenje deteta. Ka negativne dogaaje navedeni su: bolest ispitanika, smrt dede, babe, vee finansijske tekoe, razvod ili prekid partnerske veze, veliki lini neuspeh (razliita podruja), smrt partnera, bolest roditelja, smrt roditelja, smrt prijatelja. Istraivai smatraju da na promenu pojedinca pri znaajnim dogaajima utie sklop vie inilaca. U literaturi se najee navodi sistem etiri S (self trajna karakteristika; strategies promenljiva karakteristika; support socijalni oslonac; situation za situaciju vezana ocena dogaaja; Schlossberg i dr., 1995; slika 134). Kritiari ovog modela naglaavaju da je u tumaenju lilnosti previe naglaena varijabilnost u periodu odraslosti za koji je upravo karakteristina stabilnost. Pored toga zanemarena je formativna funkcija svakodnevnih dogaaja koji se ponavljaju.

345

Slika 134: Prikaz sistema 4S

Uporedni pregled stadijalnih modela razvoja linosti u odraslosti

Na osnovu nalaza longitudinalne studije ameriki psiholozi (Vaillant i Vaillant, 1990) su potvrdili i proirili Eriksonove nalaze. Izmeu stadijuma intimnost/izolacija i generativnost/ stagnacija ugraen je razvojni stadijum ustaljivanje karijere na uzrastu izmeu 25. i 35. godine starosti. Ovaj stadijum odlikuje, pored brige za porodicu, snana angaovanost na razvoju strune karijere i tenji razvoja strune kompetentnosti, bez samokritikog analiziranja primerenosti takvih nastojanja. Kad pone da obraa panju na druge, stadijum se zavrava i poinje faza generativnosti. U drugoj polovini srednje odraslosti kod veine pojedinaca dolazi do poveane brige prema drugim ljudima, strpljenju prema sebi i drugima (stadijum zadravanja smisla), zato je taj stadijum oznaen kao "mirne pedesete godine". Kosta i Makrej smatraju da razvoj linosti u odraslosti nije stadijalan, da se nain razmiljanja, oseanja i ponaanje kvalitativno ne menjaju u tom periodu. Meutim, poreenje nalaza istraivanja dimenzija linosti sa stadijalnim modelima ukazuju da opadanje ekstravertnosti u srednjoj odraslosti je u skladu sa usmerenou na introspekciju, porast saradljivosti sa generativnou i strpljenjem, opadanje neuroticizma sa umerenou i prihvatanjem ivota takvim kakav jeste. Interesantno je zapaanje da dok pojam o sebi kod osoba srednjih godina ostaje relativno stabilan i dosledan, pojedinci u poreenju sa ranom odraslou prilino menjaju pojam o moguem sebi. Pojam o moguem sebi je predstava o sebi usmerena u budunost, o tome, ta neko eli i/ili ega se boji, da e postati (Berk, 1998),. Rezultati razliitih longitudinalnih studija (npr. Vaillant, 1976) ukazuju da se u srednjoj odraslosti razvijaju efikasne strategija za suoavanje sa stresom. Osobe srednjih godina se vie usmeravaju na problem nego na emocije. Tome doprinosi i razvoj sposobnosti reavanja praktinih svakodnevnih problema. Na slici 135 dat je uporedni pregled kako autori tri stadijalne teorije prikazuju linost u srednjoj odraslosti (Erikson, Vaillant i Gould).

346

Slika 135: Poreenje perioda srednje odraslosti (prema Eriksonu, Vaillantu i Gouldu)

Analiza individualnih razlika suoavanja sa stresom otkriva razliite dispozicije linosti koje su povoljne/nepovoljne za suoavanje sa tekoama. Osobe koje odlikuje krajnja kompetitivnost, abicioznost, netrpeljivost, neprijateljstvo, provale ljutnje i esto doivljavaju vremenske presije, na fiziolokom planu izrazito reaguju na stres. Suprotan uticaj na suoavanje sa stersom ima pojedinac koga odlikuje svojstvo vstine linosti. vrstina linosti je karakteristika linosti, koja se sastoji iz unutranjeg mesta kontrole, line angaovanosti i koja tekou smatra izazovom; ta karakteristika ima znaajnu ulogu na efikasno suoavanje sa stresom.

347

348

STARAKO DOBA
Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava starenje kao proces i psihike promene u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posledica regresivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opadaju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe: sadraja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Starako doba poinje sa 60-70-tim godinama i traje do kraja ivota. U ovom periodu dolazi do promena u ponaanju koje su posledica opadanja fizike snage, brzine, zdravlja i mogunosti organizma da se prilagoava promenama. Svi ovi gubici i brzina i elastinost reagovanja mogu se donekle nadoknaivati kumuliranim iskustvom i ekonomskom i drutvenom moi. Moderna shvatanja gerontopsihologije prebacuju teite sa biolokog uzroka opadanja sposobnosti u starosti na socijalne faktore. Drutveno definisana uloga starih u modernom drutvu propisuje smanjenje ili prestanak aktivnosti, telesne i socijalne, to dovodi do stvarnog slabljenja sposobnosti i do ubrzanja procesa degeneracije i zavisnosti od okoline. Istovremeno, od starih se oekuje niz novih prilagoavanja uz oteane materijalne, emocionalne i socijalne uslove.

Osnovni zadaci starakog doba

Osnovni zadaci ovog doba su: ouvanje zdravlja i prilagoavanje na smanjenu fiziku snagu; prilagoavanje na penziju - naputanje radne aktivnosti; ouvanje finansijske nezavisnosti - prilagoavanje na primanja; preoblikovanje identiteta i socijalnog poloaja; prilagoavanje na smrt branog partnera; ouvanje partnerstva i prijateljstva i uspostavljanje novih sa penzionerima; odravanje kontakta sa irom socijalnom zajednicom; odravanje zadovoljavajue brige za vlastite potrebe; prihvatanje i osmiljavane prolog i sadanjeg ivljenja. Ouvanje zdravlja i prilagoavanje na smanjenu fiziku snagu. U ovom periodu efikasnost delovanja nekih telesnih sistema opada bre nego drugih (rad probavnog sistema i jetre ostaje relativno efikasan). Najvee promene se pojavljuju u radu srca (aritmija: oko sranog miia se nakupi masnoa, koja oslabi njegov rad), mnogima je povien krvni pritisak. Telesna teina i visina posle 60. godine obino neto opadaju. Pojavljuju se starosne pege, pre svega na rukama i licu. Redovna telesna aktivnost i u starakom dobu je veoma znaajna: doprinosi ouvanju snage, brzine i izdrljivosti, podstie rad srca i disanja, poboljava opte raspoloenje, a svi ti efekti poveavaju ivotni vek. Kod starih osoba ouvanog zdravlja promene u mozgu su male i malo utiu na njihove svakodnevne aktivnosti. Nalazi pokazujz da do 90-te godine korteks izgubi 10% 349

svoje teine. Dok u centrima za vid, sluh i motoriku izumre do 50% neurona, u frontalnom renju dolazi do mnogo manjih promena. U ovom dobu dolazi do znaajnijeg slabljenja ulne osetljivosti. Najvie je ispitivan vid, jer je to ulo preko koga ovek prima najvie informacija. Ustanovljeno je da do slabljenja otrine vida dolazi zbog promena (smanjenja) zenice i promena onog soiva (smanjene sposobnosti akomodacije). Posledice starenja odraavaju se i na sposobnost adaptacije ula vida na mrak. U toku starenja neznatno se smanjuje sposobnost razlikovanja boja. U poznoj starosti sposobnosti vidnog opaanja nastavljaju da opadaju zbog novih strukturnih promena ne samo u spoljanjim delovima oka, nego i na mrenjai i centralnom nervnom sistemu. Vea oteenja vidnog sistema mogu znaajno uticati na svakodnevno ivljenje starih osoba, jer im npr. uzrokuju tekoe pri vonji automobila; zbog smanjene efikasnosti opaanja dubine i prilagoavanja na svetlost/tamu spotiu se u toku etnje, nisu vie u stanju da sami vre popravke u domainstvu. Slabljenje opaanja zvuka visoke frekvencije koje je zapoelo u srednjoj odraslosti, nastavlja se u ovom periodu, ali poinje da opada i opaanje niskofrekventnih zvukova. Kod ula sluha karakteristino je smanjenje sposobnosti za zvuke odreenih raspona oscilacija (npr. posle 65 godina osobe imaju tekoe da uju zvuke iznad 10 000 oscilacija). Na njihove socijalne odnose i ivotno zadovoljstvo utie posebno tekoa sa opaanjem govor. Za razgovor sa drugom osobom biraju prostor bez ometajuih zvukova ili upotrebljavaju sluni aparat. Nalazi pokazuju da se i kod ostalih ula u poznim godinama javlja opadanje osetljivosti ali se u tome javljaju velike individualne razlike. Starenjem se usporava celokupno ponaanje osobe - opada brzina reakcije, to je povezano sa promenama u ulnoj osetljivosti i centralnom nervnom sistemu. Kod psihomotornih vetina brzina tih regresivnih promene bre raste posle 70. godine. Stare osobe moraju da prilagode tempo obrade informacija u procesu uenja i pamenja. Zbog promena ulne osetljivosti, brzine reakcija i nervnog sistema potrebno je srazmerno due vreme za uenje i pamenje, pa da efekti budu zadovoljavajui. U poznoj starosti zbog smanjenja osetljivosti receptornih elija, koje u mozgu posreduju podatke o poloaju tela u prostoru, opada takoe osetljivost za ouvanje telesne ravnotee. Gubljenje ravnotee poveava verovatnost padova, a strah da se to ne desi moe doprineti smanjenom ukljuivanju starih osoba u fizike i socijalne aktivnosti. Prilagoavanje na penziju. Socijalna mrea, koju je uspostavio u srednjoj odraslosti, pojedinac pokuava da zadri i nakon odlaska u penziju. Meutim, vrlo brzo se suoava sa redukcijom druenja i potrebom prilagoavanja kada izgubi prijatelja, jer smrtnost u tim godinama raste. Preoblikovanje identiteta i socijalnog poloaja. Penzionisanje je tesno povezano sa razvojnim zadatkom preoblikovanja identiteta i socijalnog poloaja, jer pojedinac penzionisanjem izgubi jednu od znaajnih socijalnih uloga. Dolazi do preraspodela vremena i energije na aktivnosti u drugim ulogama koje je zadrao. Meutim, ta preraspodela zahteva i preoblikovane identiteta. Za stare osobe je ouvanje finansijske nezavisnosti veoma znaajno. Penzije su ogranien finansijski prihod pa stare osobe poinju briljivije i dugoronije planirati, postaju tedljiviji. Stare osobe uglavnom ele da to due ive relativno samostalno u svom domu. 350

Ouvanje partnerstva i prijateljstva i uspostavljanje novih sa penzionerima. Jedna od psihosocijalnih tekoa kod starih moe biti usamljenost. To je period u kome se poveava verovatnost gubljenja partnera i pojedinih prijatelja i poznanika. Narastajuu socijalnu usamljenost stari u prilinoj meri kompenziraju sa redovnim susretima i izletima u drutvu penzionera i odravanjem estih kontakta sa prijateljima. Nalazi istraivanja pokazuju da se na promene u starosti efikasnije prilagoavaju oni koji su razvili relativno stabilne oblike slobodnih aktivnosti u srednjoj odraslosti. Prilagoavanje na nove socijalne uloge. Neke promene u socijalnim ulogama ve smo pomenuli (penzionisane, gubljenje partnera i prijatelja). Znaajni ivotni dogaaji starih su sve ono to se dogaa deci i unucima. Oni koji se svemu tome uspeno prilagode zadravaju optimistian pogled na svoje ivljenje. Prihvatanje i osmiljavane prolog i sadanjeg ivljenja. Ovo je prema Eriksonovom (1959) tumaenju ontogenetskog razvoja najznaajniji razvojni zadatak u starosti. Sinteza iskustva i realna ocena sebe vodi dobrom integritetu i samopotovanju. Osobe sa negativnim ivotnim bilansom su razoarane i nepoverljive prema sebi i drugima, to se sa godinama pojaava.

Teorije starenja
Bioloke teorije starenja taj proces tumae biolokim promenama koje utiu na smanjenje telesne kompetentnosti. Nabrojaemo neke od njih: (a) teorija korienja i istroenosti, (b) teorija naslea, (c) teorija starenja elija (maksimalan broj deoba elija u svakom organizmu), (d) teorija programiranog starenja (prestanak rada gena koji kontroliu izluivanje hormona), (e) teorija prostih radikala (tete u organizmu nastaju od slobodnih radikala), (f) teorija postepenog skraivanja telomera (to zaustavlja deobu elija i vodi propadanju), (g) teorija propadanja DNK (uzroci su zraenja i slobodni radikali), (h) teorija smanjenja imuniteta organizma ili greke u delovanju sistema imuniteta. Bioloka tumaenja starosnih promena se meusobno dopunjavaju. Najverovatnije je da genetski inioci "obeavaju" optimalni ivotni vek a individualne razlike u sredini i nainu ivota utiu u kojoj meri e se pojedinci pribliiti tom maksimumu. Socijalno-psiholoke teorije starenja objanjavaju starosne promene sa uestalou i kvalitetom socijalnih aktivnosti. Neke rane teorije, nastale ezdesetih godina dvadesetog veka, suvie pojednostavljuju starosne promene u socijalnim odnosima: - teorija prekidanja socijalnog ukljuivanja (stari se dobrovoljno izmiu iz socijalnih aktivnosti, smanjuju stres); - teorija aktivnosti (sa starou se gube odreene uloge npr. sa penzijom, sa smru partnera - koje ele da nadomeste drugima); Novije teorije, nastale u posllednje dve decenije, kompleksije shvataju proces starenja i naglaavaju znaaj individualnih razlika u socijalnim aktivnostima starih osoba: - teorija emocionalno-socijalnog biranja (stari postaju "izbirljivi" i ostvaruju komunikacije radi: - dobijanja informacija, - ouvanja pojma o sebi i - uravnoteavanja emocija);

351

- teorija socijalnih odnosa (koncentrini krugovi socijalnih odnosa sa razliitim stepenom intimnosti, unutar kojih stara osoba dobija pomo, zadovoljstvo i socijalni oslonac - u unotranjem krugu su partner, deca i unuci); - teorija kontinuiteta (znaaj povezanosti izmeu prolosti i sadanjosti: primereno mogunostima ouvati nain ivljenja); - teorija ivotnog stila linosti (stara osoba bira aktivnost u skladu sa karakteristikama linosti koje odreuju nain njenog starenja).

Promene u saznajnim sposobnostima kod starih osoba

Istraivae je interesovalao da li su saznajne sposobnosti starih ouvane u meri koja im omoguava da relativno efikasno obavljaju svakodnevne aktivnosti. Nalazi pokazuju da u poznoj starosti opada sposobnost deljenja panje, zadravanja panje na vie stvari u isto vreme i kontrola panje. Ovo opadanje je povezano sa smanjenjem brzine procesiranja informacija; meutim nalazi ukazuju da se tekoa deljenja panje pojavljuje samo kada stari reavaju kompleksne misaone zadatke, dok u svakodnevnim aktivnostima ih to smanjenje obino ne remeti. Opadanje panje tee postepeno pa pojedinci naue kako da to kompenziraju, koje informacije moraju u odreenom kontekstu traiti, i koji stimulusi ih ometaju. U poznoj odraslosti senzorno pamenje se zadrava a slabe radna i dugorona memorija, posebno za nedavne dogaaje i za planove aktivnosti koje eli da izvede u budunosti. Koliina informacija koju pojedinac moe zadrati u radnom pamenju blago opada. Meutim, nalazi istraivanja pokazuju da promene u radnom pamenju zavise od nivoa sposobnosti i aktivnosti pojedinca (Shimamura i dr., 1995). Kapacitet radnog pamenja univerzitetskih profesora u starosti izmeu 60. i 71. godine bio je npr. na specifinom podruju njihovog delovanja jednako dobar kao kapacitet njihovih 23-godinjih studenata. Kod kontrolne grupe, osoba izmeu 60. i 71. godine, obim radne memorije je bio znaajno nii. Nalazi pokazuju da se sposobnost skladitenja informacija sa starou bolje odrava nego sposobnost reprodukcije. Sposobnost zadravanja i reprodukcije stari poboljavju sa vebom u upotrebi strategija pamenja. Ako koriste strategiju ograniavanja koliine podataka, onda biraju podatke koji za njih lino imaju znaaja. Sposobnost dugotrajnog pamenja za podatke iz prolosti kod starih ostaje na doslednom nivou, i to kako za faktografska znanja, tako za proceduralna znanja, za znanja iz struke i autobiografska seanja. Rezultati psihometrijskih nalaza ukazuju da unutar iste generacije pojedinaca krivulje razvoja opte inteligencije iz odraslog u starako doba nisko do umereno variraju, pre svega u pogledu na obrazovanje ispitanika, nivo njihove misaone aktivnosti, zdravlje i stepen ukljuenosti u socijalne aktivnosti. U veoma poznoj starosti nivo opte inteligencije i specifinih sposobnosti naglo opadaju. Faktorska analiza strukture inteligencije starih osoba pokazuje da se zadrava viedimenzionalnost inteligencije: brzina opaanja, zakljuivanje, pamenje, fluentnost i znanje /praktino znanje, renik/ (Lindenberger i Baltes, 1997; slika 136). Predstavljeni model objanjava dve treine varijabilnosti u optoj inteligenciji starih osoba. Hronoloka starost i sociobiografske karakteristike su u tom modelu nepovezani inioci, koji nezavisno utiu na intelektualne sposobnosti starih osoba. Starosne razlike u inteligenciji su najznaajnije povezane sa ulnim i senzomotornim promenama. 352

Slika 136: Viedimenzionalna struktura sposobnosti u starosti

Sposobnost kristalizovane inteligencije ima sporije opadanje nego fluidna inteligencija, pri emu su naene velike individualne razlike. Brz i relativno veliki pad sposobnosti sa starou je najzapaeniji pri tzv. testovima brzine (zavisne od brzine procesiranja). Meu svim intelektualnim sposobnostima ostaje najmanje umanjeno verbalno razumevanje (govorno, pisano). Sa poznom starou opadanje pokazuju dve komponente govornog izraavanja: prizivanje rei iz dugorone memorije i povremene tekoe pri upotrebi eljenih rei (trenutno ne moe da se seti, mada ih zna). Kompenzirajui smanjen obim radne memorije stari se u govoru prilagoavaju tako to pojednostavljuju strukturu reenice, u kratkim reenicama govore samo bitno, isputaju injenice a umesto njih daju line zakljuke i moralne implikacije dogaaja. Longitudinalne studije razvoja sposobnosti ukazuju da se sa uzrastom deavaju kvantitativne i kvalitativne promene. Meutim, ovaj postupak praenja korigovao je ranije nalaze o relativno brzom opadanju. Naeno je da brzina opadanja zavisi od vrste sposobnosti, nivoa sposobnosti, nivoa obrazovanja i poslova kojima se osobe bave (koliko esto, aktivno i kontinuirano angauju odreene sposobnosti). Kako se menjaju pojedine vrste sposobnosti pokazuju nalazi psihologa Majlsa (tabela 60). Majls nalazi da je najsporije i najmanje opadanje sposobnosti kod nadprosenih koji su aktivni do/i u periodu starosti. Ovi nalazi potvreni su i u drugim istraivanjima. Kod osoba niih sposobnosti i nie aktivnosti opadanje se javlja najranije i znatno je bre. Dosadanja istraivanja pokazuju da je stvaralaka produkcija zavisna od oblasti stvaralatva, uzrasta i individualnih karakteristika. Neki nalazi ukazuju da je najvie velikih ostvarenja i u nauci i u pronalazatvu i umetnikoj produkciji izmeu 20 i 50 godina. Meutim, kod najistaknutijih naunika i umetnika najee nema opadanja stvaralatva, posebno kvaliteta produkcija, sa starenjem. 353

Tabela 60: Promene kognitivnih sposobnosti sa starenjem (prema: Miles, W.R.)*

Sposobnosti Motorne sposobnosti Mehaniko pamenje Brzina reagovanja Uenje lavirinta Uporeivanje i rasuivanje Vizuelna tanost
*

10-17 92 90 87 95 72 100

18-29 100 100 100 100 100 95

Uzrast 30-49 98 98 98 92 100 93

50-59 88 79 79 83 87 76

70-89 70 71 71 55 69 46

Podaci u tabeli su izraeni u procentima.

Efikasno saznajno delovanje u poznoj odraslosti ukljuuje upotrebu strategija upravljanja sa ivljenjem: selekcije, optimizacije i kompenzacije (videti Odraslo doba, Saznajni razvoj u funkciji efikasnijeg ivljenja) sa kojom stari nadometaju opadanje svojih saznajnih sposobnosti na specifinim podrujima (Baltes, 1997). Oni, koji ih upotrebljavaju ee uspeniji su u svakodnevnom ivljenju, a optimizacija se najdoslednije i najsnanije povezuje sa ivotnim zadovoljstvom Umerena telesna aktivnost je povezana sa telesnim zdravljem, koje ima povoljan uinak na saznajno delovanje u starosti. Intelektualna aktivnost (npr. posete kulturnim priredbama, itanje, reavanje ukrtenica) ima povoljan uinak na zadravanje saznajnih sposobnosti Istraivana je svakodnevna kompetentnost u poznoj i veoma poznoj starosti. Na osnovu nalaza ona je podeljena na izvrenje osnovnih aktivnosti (lina higijena, hranjenje, oblaenje, kupovine) i iru kompetentnost koja je vezana za sloenije instrumentalne aktivnosti (voenje svojih finansija, putovanje, posete priredbama). Naeno je da obe zavise od stanja zdravlja pojedinca. Relativno najea psihika smetnja u poznoj odraslosti postaju demencija i depresija. Noviji nalazi ukazuju da svega 10% starih ulazi u pravu senilnost ili nemo i nesposobnost koja je posledica promene nervnog sistema, prvenstveno mozga. Neaktivnost i socijalna izolacija smatraju se danas glavnim uzrocima negativnog psihofizikog razvoja u starosti. To znai kreativnost i fizika aktivnost, kao i angaovanost u porodici i socijalnoj zajednici prolongiraju posledice starenja daleko iza prosenog veka ljudi. Porast opteg standarda pomera granicu prosenog ivota ljudi i populacija starih je sve vea, to pred drutvo postavlja nove zadatke. To u prvom redu zahteva redefiniciju uloge starih ljudi. To sigurno ne treba da budu neaktivnost i izolacija i stare drutvo mora edukovati kako svrsishodno da upotrebe svoje slobodno vreme.

Socijalni razvoj u starakom dobu

Socijalni odnosi starih osoba, u poreenju sa onim iz prethodnog razvojnog perioda, menja se i to kako u pogledu broja interakcija tako i kvaliteta. Meu najznaajnije karakteristike socijalnih odnosa autori uvruju: opseg socijalne mree, socijalni oslonac i ocenu podrke pojedica, tj. njegovo zadovoljstvo sa podrkom koju prima i daje. Rezultati longitudinalnih istraivanja pokazju da dve treine starih i dalje odrava svoje socijalne komunikacije, dok kod jedne treine belee znaajnije opadanje aktivnosti u socijalnim ulogama. Sa starou ostaju stabilniji socijalni odnosi meu starim osobama i porodinim lanovima nego odnosi sa prijateljima i poznanicima. U tabeli 61 dat je uporedni prikaz obima komunikacije starih i veoma starih sa referentnim osobama. 354

Tabela 61: Referentne osobe sa kojima stare i veoma stare osobe odravaju komunikaciju (Wagner i dr., 1999; prema Marijanovi i sar., 2004) REFERENTNE OSOBE STARE OSOBE Odrasla deca tri etvrtine Prijatelji dve treini Drugi srodnici Unuci Poznanici Srodnici Snahe i zetovi Susedi Partneri Praunuci Drugi pojedinci dve treini tri petine polovina polovina dve petine treina etvrtina VEOMA STARE OSOBE tri petine manje od pola dve treini vie od pola polovina treina treina manje od treine manje od desetine

manje od petine manje od treine manje od petine manje od petine

Ispititivana je struktura socijalnih odnosa u pogledu na stepen intimnosti i pri tom je korien instrument "Zadaci krugova". Stare osobe su razvrstavale u prvi krug one sa kojima su delili najvei stepen intimnosti, a zatim ostale u drugi i trei krug. Rezultati studije (Smith i Baltes, 1999) prikazani su na slici l37.
Slika 137: Prosean broj navedenih osoba u tri kruga

Nalazi pokazuju da su stare osobe na malaem uzrastu (70-84 g) u proseku navele znaajno vie referentnih osoba u sva tri kruga, nego osobe u poznoj starosti (85 i vie g). Rezultati longitudinalne studije takoe ukazuju, da je grupa starih, koja je doivela stotu godinu, u prethodnim godinama saoptavala o intimnim odnosima sa vie osoba nego grupa pojedinaca, koja nije doivela 90. godine. Iz toga sledi da je odravanje veoma intimnih odnosa jedan od inilaca dugovenosti. Istraivai su od starih osoba saznali da im vie od vremena koje provode u socijalnim kontaktima, znai da imaju bar jednu osobu, u koju se mogu pouzdati i osloniti se na nju kad im zatreba pomo. Stari, koji se u svojoj socijalnoj okolini oseaju sigurno, efikasnije se 355

suoavaju sa bolestima, stresom i drugim oteavajuim okolnostima u svakodnevnom ivljenju. Kvalitetni socijalni odnosi predstavljaju i sigurnosni inilac u odravanju ivotnog optimizma, zadovoljstva, smisla ivljenja i zdravlja i povezuju se sa duinom ivljenja pojedinca. Istraivai najee govore o instrumentalnoj i emocionalnoj podrci starim osobama. Instrumentalna podrka je za stare osobe izvor konkretne pomoi u njihovom svakodnevnom ivljenju. Oni joj sami pripisuju i znaaj brige i simpatije, koju doivljavaju u svojoj socijalnoj okolini. Ova vrsta pomoi raste u poznoj starosti. Starim osobama u braku u manjoj meri nedostaje emocionalna podrka i naklonost nego svim drugim grupama. Stari u domovima za stare primaju bitno manje neformalne pomoi, emocionalne i socijalne podrke nego stari, koji ive kod kue. Istraivanja usamljenosti starih osoba ukazuju da se tu moe govoriti o dve nezavisne vrste usamljenosti: socijalnoj usamljenosti i emocionalnoj usamljenosti. Emocionalna usamljenost je problem posebno kod veoma starih osoba koje us izgubile prijateljevrnjake. Porodini lanovi i mlai prijatelji mogu da zadovolje njihove socijalne potrebe, ali ne i potrebu za intimnim kontaktima sa vrnjacima.

Razvoj linosti u starakom dobu

Rezultati mnogih studija razvoja linosti u starakom dobu dozvoljavaju da se zakljui, da se linost menja u manjoj meri, u poreenju sa telesnim, perceptivnim, motornim i saznajnim sposobnostima. Makrej i Kosta (McCrae i Costa, 1988) su prouavali kako pojedinci opisuju sebe (uzrast izmeu 32 i 84 godine), i saoptili o pozitivnim vezama izmeu uzrasta ispitanika i uestalosti opisa sebe u smislu starosti, zdravlja, ivotnih dogaaja, ivotnih okolnosti, interesovanja i hobija i linih vrednosti. Negativne starosne povezanosti su otkrili sa uestalou opisa uloge pojedinaca u porodici, socijalnim odnosima i optim karakteristikama linosti. Nalazi drugih istraivaa takoe potvruju usmerenost starih osoba na ukolinu, razmiljanje o sebi i njihovu motivisanost za povezivanje sa drugim ljudima. Manje od 10% starih osoba je pominjalo spoljanji izgled ili smrt, to je u suprotnosti sa karakteristikama, koje mlai odrasli pripisuju starim osobama. U celini gledano pozitivni opisi sebe su bili dva puta ei nego negativni. Opti pozitivan pojam o sebi se povezuje i sa nalazima o raskoraku izmeu stvarnih godina i subjektivnog doivljavanja starosti, koji se sa uzrastom poveava (slika 138). Nalazi ukazuju da stare osobe u proseku opaaju da su 12 godina mlae, nego to u stvarnosti jesu, i misle, da izgledaju 9.5 godina mlae, dok ele da budu u proseku 25 godina mlae, nego to su sad. Drugi razlog za povoljnu sliku o sebi je to veina starih osoba povoljno razmilja o moguem sebi; najea podruja, na kojima stare osobe zamiljaju sebe u budunosti, su karakteristike linosti i zdravlje. Makrej i Kosta (McCrae i Costa, 1990) nalaze da se nivo ekstravertnosti i neuroticizma meu razliito starim ne menjaju do priblino 80. godine; te dve karakteristike ostaju stabilne iz srednje i pozne zrelosti do pozne starosti.

356

Slika 138: Raskorak izmeu stvarne i eljene starosti u starakom dobu (Smith i Baltes, 1999)

Jedan broj autora je pruavao funkcionalne (poeljne) i nefunkcionalne (nepoeljne) osobine starih osoba (npr. Smith i Baltes, 1999). Funkcionalne karakteristike kod starih osoba su one, koje pojedincu omoguavaju efikasno delovanje u svakodnevnom ivljenju. U ove osobine svrstane su: ekstravertnost, otvorenost, doivljavanje pozitivnih emocija, unutranje mesto kontrole. U nepoeljne osobine uvrene su: neuroticizam, negativne emocije i uverenja, spoljanje mesto kontrole. Posle osamdesetih godina unekoliko su opadali ekstravertnost i uestalost doivljavanja pozitivnih emocija, a rasla je uestalost doivljavanja spoljanje kontrole nad ivljenjem. Strategije upravljanja sa ivljenjem: selekcija, optimizacija i kompenzacija su povezane sa etiri o velikih pet dimenzija linosti, i to ekstravertnou, neuroticizmom, otvorenou i savesnou. Neuroticizam se sa strategijama povezuje negativno, poto emocionalna nestabilnost doprinosi neefikasnom prilagoavanju pojedinca na promene (Costa i McCrae, 1993). Ekstravertniji pojedinci ee upotrebljavaju strategiju optimizacije i kompenzacije, ree dobrovoljnu selekciju. Otvorenost za nove doivljaje se povezuje sa pojedinevim prepoznavanjem relevantnih ciljeva. Savesnost se pozitivno povezuje sa uestalou upotrebe svih strategija. Stare osobe koje uravnoteeno doivljavaju pozitivna i negativna oseanja ili kod kojih pozitivna emocionalna iskustva preovlauju nad negativnim, izraavaju veu psiholoku fleksibilnost pri suoavanju sa telesnim i socioekonomskim tekoama, nego pojedinci, kod kojih preovlauju negativna emocionalna doivljavanja. Zadovoljstvo starenjem je pokazatelj psiholoke fleksibilnosti u starakom dobu. Sa psiholokom fleksibilnou neuroticizam je umereno negativno povezan, a ekstravertnost nisko pozitivno, dok se otvorenost nije povezivala sa fleksibilnou (Staudinger i dr., 1999). Blag pad uestalosti pozitivnih emocija se pojavljuje oko 85. godine starosti, jer prag emocionalnog reagovanja u poznoj starosti raste, to se povezuje sa sistematskim fiziolokim promenama u organizmu koji stari. Ekstravertnost, saradljivost i neuroticizam i njihove poddimenzije se sa starou nisu karakteristino menjale, isto tako se starci i starice nisu meu sobom razlikovali u pogledu etiri dimenzije linosti (saradljivost, otvorenost, neuroticizam i savesnost). 357

Mukarci su u proseku izrazili neto vei nivo ekstravertnosti nego ene, i to pre svega zbog karakteristinih razlika meu polovima na poddimenziji dominantnost. Istraivai nalaze da stare osobe i u kontekstu sve veih i brojnijih objektivnih ivotnih smetnji uspevaju da sauvaju svoje ivotno zadovoljstvo ak i u veoma poznoj starosti. Pri tome subjektivne ocene ivotnih uslova kod starih imaju bitno veu ulogu pri ouvanju zadovoljstva nego objektivni pokazatelji, to ukazuje na visoku meru psiholoke fleksibilnosti i u poznoj starosti. Nalazi dobijeni u razliitim kulturnim sredinama o problemima starih su slini: ukazuju da neaktivnost i socijalna izolacija ubrzavaju negativne psihofizike promene u starosti. Meutim, istovremeno se, zahvaljujui porastu opteg i zdravstvenog standarda, produuju prosene godine ivota i uveava populacija osoba u starakom dobu. To drutvu namee potrebu organizovanog pristupa problemima koje donosi starenje. Osmiljavanje i realizovanje takvih programa bie delotvornije ako se zasniva na poznavanju psihologije starenja.

358

LITERATURA
Acceto, M., Kenda, R. & Bele-Potonik, Z. (1988). DRPT. Denverski razvojni presejalni test. Prironik. Ljubljana: Zavod SR Slovenije za produktivnost dela. Ainsworth, M., Blehar, M. & Waters, E. (1978). Patterns of attachment, Hillsdale, NJ: Erlbaum. , . . (1977). , : . Anastasi, A (1958). Heredity, environment, and the question "How?". Psychological Review. 65. 197-208. Andrilovi, V. (1986). Metode i tehnike istraivanja u psihologiji odgoja i obrazovanja, Zagreb: kolska knjiga. Andrilovi, V. i udina, M. (1986). Osnovi ope i razvojne psihologije, Zagreb: kolska knjiga. Antropova, M. V. i Koljcova, M. M. (ur., 1986). Psihofizioloka zrelost dece, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Arijes, F. (1989). Vekovi detinjstva, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Barker, D. P. & Fall, C. H. (1993). Fetal and infant origins of adult disease. Archives of Disease in Childhood, 68, 797-799. Baucal, A. (1998). Kognitivni razvoj: Kognitivno-informacioni pristup, Beograd: Institut za psihologiju. Bowlby, J. (1973). Attachment and Loss, Vol. 2: Separation: Anxiety and Anger. London: Hoga rth Press and Institute of Psycho-Analysis Braine, M. D. S. (1963). The Ontogeny of English Phrase Structure the First Phase, Language, 3John Bowlby and Mary Ainsworth. Developmental psychology,28, 759-775. Bretherton, I. (1994). The Origins of Attachment Theory: Bretherton, John Bowlby and Mary Ainsworth. Development Psychology, 28, 759-775. , . (1994). , : . , . (2000). , : . Brodzinsky, D. M. (1985). On the relationship between cognitive styles and cognitive structures. V: E. Neimark in R. DeLisi (ur.) Modemtors of competence. Hillsdale, NJ: Erlbaum. Bronfenbrenner, U. (1989). Ecological systems theory. U. R. Vasta (1989), Annals of child development (Vol 6, str. 187-351). Greenwich: JAI Press. Bronfenbrenner, U. (1995). The bioecological model from a life course perspective: Reflections of a participant observer. U: P. Moen, G. H. Elder, Jr. in K. Luscher (ur.), Examining lives in context (str. 599-618). Washington: American Psychological Assosiation. Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Bruner, J. S. & Greenfield, P. M. (1969). Kultura i kognitivni razvoj, Psihologija, 1. Bruner, J.(1983). Child Talk. New York: Norton. Bukvi, A. (1982). Naela izrade psiholokih testova, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Case, R.(1985). Intellectual development: Birt to adulthood. Orlando: Academic Press. Caspi, A. (2000). The child is father of the man: Personality continuities from childhood to adulthood. Journal of Personality and Social Psychology, 78 (0, 158-173.

359

Chapman, A. (2010). Erik and Joan Erikson psychosocial development theory 1950-97; review and contextual material 2006-2010; http: //www. businessballs.com/erik_erikson_psychosocial _theory. htm Chomsky, N.. (1972). Gramatika i um, Beograd: Nolit. Clarizio, H.F. et al. Eds.(1977). Contemporary Issues in Educational Psychology, Boston: Allyn and Bacon. Collins, N.L. & Read,J. (1994). Cognitive reprezentations of attachment: The structure and function of working models. U K. Bartholomew & D. Pelman (ur.) Advances in Personal Relationships: Vol. 5 Attachment Processes in Adulthud, str. 53-59. London: Jessica Kingsley. Conger, J.J. (1979). Adolescence: Generation under pressure. New York: Harper & Row.

deMause, L. Ed. (1974). The History of Childhood, New York: Psychohistory Press.
Donaldson, M. (1978). Um deteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. aenko, O. M. i Lavrentjeva, T. V. (1998): Psihiki razvoj predkolske dece, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. , . (1984). , : . , . (1994). , : . Evans, R. (1988). Graditelji psihologije, Beograd: Nolit. Elkonjin, D. B. (1981). Psihologija deje igre, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Fantz, R.L. (1958). Pattern vision in young infants, Psychological Racord, 8. Flavell, J.H.(1977). Cognitive development. Englewood cliffs, New Jersey: Prentice-hall. Furth, H.G. (1970). Piaget for teachers. Englewood cliffs, New Jersey: Prentice-hall.
Furlan, I. (1981). ovjekov psihiki razvoj, Zagreb: kolska knjiga George, C.N., Kaplan, N. & Main, M. (1985). An Adult Attachment Interview: Iterview Protocol, University of California, Berkeley, Department of Psychology. Gibson, E.J. & Walk, R.D. (1960). The "Visual Cliff". Scientific American. Gibson, E.J, Osser, H. & Pick, A. (1963). A study in the development of grapheme-phoneme correspondences, Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 2 . Greg, V. (1980). Ljudsko pamenje, Beograd: Nolit. Grin, Y. (1978). Miljenje i jezik, Beograd: Nolit. Grupa autora (1985). Ekoloka deja psihologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Grupa autora (1983). Igra i igrake, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Grupa autora (1982). Kognitivni razvoj deteta, Zbornik radova iz razvojne psihologije, Beograd: Savez drutava psihologa Srbije (2006). , , : Harlow, H. (1961). The development of affectional patterns in infant monkeys. U.B. Foss (ur) Determinants of infant behaviour. London: Methuen. Hartley, A. A. (1981). Adult age differences in deductive reasoning proces. Joumal of Gerontology, 36, 700-706. Hartup, W.W. The peer system. In P.H.Mussen (Ed). Handbook of child psychology (Vol.4): E.M.Hetherington (Ed) Personality, and social development . New York: Wiley, 1983.

360

Hazan, C. & Shaver, P.R. (1987). Romantic love conceptualized as an attachment process. Journal of Personality ans Social Psychology, 52, 511-524. Hinde, R. A. (1989). Ethological and relationship approaches. U: R. Vasta (ur.),Annals of child development (Vol. 6, str. 351-385). Greenwich: JAI Press. Hock, E., Eberly, M.. Bartle-Haring, S., Ellwanger, P. in Wildaman, K. F. (2001). Separation anxiety in parents of adolescents: Theoretical significance and scale development. Child Development, 73 (1), 284-298. Horvat, L. (1986). Predkolsko vaspitanje i intelektualni razvoj, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Horn, J. (1991). Uspon i pad ljudske sposobnosti, Pshologija, 3-4, str. 25-48 Howes, C. & Hamilton, C. E. (1992). Children's relationships with caregivers: Mothers and child care teachers. Child Development, 63, 859-866. Howes, G. & Hamilton, G. E. (1993). The changing experience of child care: Changes in teachers and in teachier-child relationships and children's social competence with peers. Earlj Childhood Research Quarterly, 8, 15-32. , . . (1989). , : . Ivi, I. i dr. (1976). Razvoj i merenje inteligencije, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Ivi, I. (1978). ovek kao animal symbolicum, Beograd: Nolit. Ivi, I. i dr. (1983). Vaspitanje dece ranog uzrasta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Ingli, H. B. i Ingli, A. . (1872). Obuhvatni renik psiholokih i psihoanalitikih pojmova, Beograd: Savremena administracija. Jaroevski, M. G. (1976). Psihologija XX stoljea, Sarajevo: Zavod za udbenike. Josselson, R. (1980). Ego development in adolescence. V: J. Adelson (ur.). Handbook of adolescent psychology (str. 188-310). NewYork; JohnWiley & Sons. Josselyn, I. M. (1971). Adolescence. NewYork: Harper and Row. , . (1974). , : . Kami, K. (1971). Skica programa za predkolsko obrazovanje izraena na osnovu Pijaeove teorije, Beograd: Predkolsko dete, br. 4, Kapor-Stanulovi, N. (1985). Psihologija roditeljstva, Beograd: Nolit. Kapor-Stanulovi, N. (1988). Na putu ka odraslosti, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kaprara, .V. & ervone, D. (2003). Linost, determinante, dinamika i potencijali, Beograd: Dereta. , . . (1990). , , : . Klark, A. M. i Klark, A. D. B. (1987). Rano iskustvo, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kneevi, G., Damonj-Ignjatovi, T. & uri-Joi, D. (2004). Petofaktorski model linosti, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Khler, W. (1925). The mentalizy of apes, N.J. Harcourt. Kohlbrg, L. (1976). "The child as a moral philosopher" u Psychology today, 1968, vol. 2, 25-30.

361

Kohlbrg, L. (1976). The Development of Chidrens Orientations Toward a Moral Order: Sequence in the Development of Moral Thought, u knjizi: Neubauer, M. D. (Ed.), The Process of Child Development, New York: A Meridian Book, pp. 143-163 Kohlbrg, L. (1984). Essays on moral development. Vol. 2: The Psychology of moral development, San Francisco: Harper & Row Koks, M. (2000). Deji crtei, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kon, I. S. (1991). Dete i kultura, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kre, D. i Krafild, R. (1973). Elementi psihologije, Beograd: Nauna knjiga. Krsti, D. (1980). Uenje i razvoj, Beograd: Nauna knjiga. Lagercrantz, H. & Ringstedt, T. (2001). Epigenetic and functional organization of the neuronal circuits in the CNS during development. u: M. I. Levene, F. A. Chervenak & M. J. Whittle (ur.) Fetal na neonatal neurology and neurosurgery (str. 3-9). London: Churchill, Livingstone. Langer, D. (1981). Teorije psihikog razvoja, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Leve, R. (1980). Childhood, the study of development, New York: Pergamon Press. Levinson, D. J. (1978). The seasons of a man's life. NewYork: Knopf. Luki, V. (1970). Uticaj gradske i seoske sredine na veliinu pasivnog renika uenika osnovnokolskog uzrasta, Beograd: Nauna knjiga. Lurija, A. R. (1982). Osnovi neurolingvistike, Beograd: Nolit. Marfi, G. (1963). Istorijski uvod u savremenu psihologiju, Beograd: Savremena kola Marjanovi, Lj. U. i sar. (2004). Razvojna psihologija, Ljubljana: Zaloba Rokus Maslow, A.H. (1954). Motivation and personality, N.Y.: Harper & Row. Maslow, A.H. (1982). Motivacija i linost, Beograd : Nolit. Mateji-urii, Z. (1994). Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. McCrae, R.R. & Costa, P.T. (1989). The structure interpersonal traits: Wiggin's circumplex and the five factor model. Journal of Personality and Social Psychology, 56, 586-595 Mekgark, H. (1978). Razvoj i promena, Beograd: Nolit. Milanovi-Nahod, S. (1988). Kognitivne teorije i nastava, Beograd: Prosveta. Miller, P. H. (1993). Theories of developmental psychology. NewYork: W. H. Freeman. Miri, J. & Dimitrijevi, A. (Ur.) (2006). Afektivno vezivanje, Eksperimentalni i kliniki pristup, Zbornik 7, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Momirovi, K. (ured., 1998). Realnost psiholokih konstrukata, Beograd: Institut za psihologiju Mussen, P. H. (Ed.) (1969). Prirunik o istraivakim metodama dejeg razvoja, Beograd: "Vuk Karadi". Musen P. H., Conger J. J., Kagan J. & Huston A. C. (1984). Child development and personality, Nenj York: Harper &Ronj, Publishers, Inc. Neugarten, B. L. (ur.) (1968). Middle age and aging. Chicago: University of Chicago Press. Ozgud, . (1963). Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji, Beograd: Savremena kola. Pek, D. i Vitlou, D. (1975). Teorije linosti, Beograd: Nolit. Pejak, V. (1984). Stvaranje psihologije, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

362

Perry, W. G. (1970). Forms of intellectual and ethical development in the college years. New York: Holt. Perry, W. G.(1981). Cognitive and ethical growth. V: A. Ghickering (ur.), The moern American college (str. 76-116). San Francisco: Jossey-Bass. Piaget, J. (19760. Piagets Theory, u knjizi: Neybauer, M. D. (Ed.), The Process of Child Develoment, New York: A Meridian Book, pp. 164-212. Pijae, . i Inhelder, B. (1977). Intelektualni razvoj deteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Pijae, . i Inhelder, B. (1990). Psihologija deteta, Novi Sad: Dobra vest. Petrovskij, A. V. (1979, ured.). Vozrastna i pedagogieska psihologi, Moskva: "Prosveennie". Podakov, N. N. (1984). Praktino miljenje kod dece, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Popovi, B i Mioinovi, Lj. (1977). Moralne vrednosti dece i mladih i njihov razvoj, Beograd: Prosveta. Roberts, T. B. (Ed.) (1975). Four Psychologies Applied to Education, New York: John Wiley & Sons. Sandstrom, C.I. (1976). The Psychology of Childhood and Adolescence, Penguin Books. Schaie, K. W. (2000). The impact of longitudinal studies on understanding development from young adulthood to old age. International Journal of Behavioral Development, 34. (3), 357-366. Scammonu R. E.(1930). "The Measurement of the Body in Childhood", Minneapolis. Siegler, R. S. (1996). Emerging minds: The process of change in children's thinking. Oxford: Oxford University Press. Siegler, R. S. (1997). Concepts and methods for studying cognitive change. U: E. Amsel in K. A. Renninger (ur.), Change and development. Issues of theori, method and application (str. 77-98). Mahwah, London: Lawrence Erlbaum Associates, Publishers. Siegler, R. S. (1991). Children's thinking (2. izd.). New Jersey: Prentice Hall. Skinner, B. F. (1957). Verbal Biheviour, Nenj York: Appleton-Century-Grafts. Smiljani, V. (1979). Psihologija starenja, Beograd: Nolit. Smiljani, V. (1989). Razvojna psihologija, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd. Sperry, R. W., Gazzaniga, M. S. & Bogen, J. E. Interhemispheric relationships: the neocortical commissures; syndromes of hemisphere disconnection. In: P. J. Vinken & G. W. Bruyn (Eds.), Handbook of Clinical Neurology. Amsterdam: North-Holland Publishing Company, 1969, 4, 177-184. Stankov, L. (1991). Savremene perspektive u istraivanju inteligencije, Pshologija, 3-4, str. 13-24. Stanojevi, T.S. (2000). Afektivno vezivanje, transgeneracijski pristup, Neobjavljeni magistarski rad, Beograd. -, . (2006). () , : (2006): , , : Sternberg, R. J. (1989). Mechanisms of cognitive development. New York: Cambridge University Press. Sternberg, R.J. & Lubart, T.I. (1995). Defyng the crowd. New Zork; Basic Books. mit, V. H. O. (1992). Razvoj deteta, Beograd: Piccadilly Books Co. Tarner, D. (1979). Saznajni razvoj, Beograd: Nolit.

363

Thomas, A. & Chess, S. (1977). Temperament and development. NewYork: Brunner/Mazel. Thomas, A. & Chess, S. (1984). Genesis and evolution of behavioral disorders: From infancy to adult life. American Journal of Orthopsychiatry, 141 (1), 1-9.
Turner, J. (1977). Pschicology For the Classroom, London: Methuen. Tarner, D. (1979). Saznajni razvoj, Beograd: Nolit Valon, A. (1985). Psihiki razvoj deteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Valsiner, J. (1997). ovekov razvoj i kultura, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Van Ijzendoorn, M.H., Goldberg, S., Kroonenberg, P.M. & Frenkel, O.J. (1993): The relative effects of maternal and child problems on the attachment in clinical samples. Child Development, 63, 840-858. Vasi,S., Luki,V., Knafli,V., Krsti,D. i Mioinovi, LJ.(1972). Govorno ponaanje uenika osnovnokolskog uzrasta, Beograd: Nauna knjiga, 1972 Vigotski, L. S. (1977). Miljenje i govor, Beograd: Nolit. Vigotski, L. S. (1996). Deja psihologija, etvrti tom sabranih dela, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Weiner, B. (1979). A Theory of Motivation for Some Classroom Experiences, Journal of Educational Psychology, 3-25. Wellman, H. M. (1990). The child's theory of mind. Cambridge, MA: MITPress. Wisser, J., Kurmanavicius, J., Lauper, U., Zimmermann. R., Hucb, R. in Huch, A. (1997). Successful treatment of fetal megavesica in the first half of pregnancy. American Journal of Obstetrics and Gynecology, 177, 685-689. Zazo, R. (1980). Poreklo ovekove oseajnosti, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Zaporoec, A. V i Elkonjin, D. B. (ur., 1967). Psihologija predkolskog deteta, Beograd: Jugoslovenski zavod za prosvetna pitanja. *** (1981), Razvoj govora kod deteta, Izabrani radovi, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. *** (1973), Deji govor, Zbornik 6, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd: Nauna knjiga.

364

RENIK PSIHOLOKIH POJMOVA

a
ABREAKCIJA - smanjenje emocionalne napetosti, naboja, mentalnog sukoba ili kompleksa, koji su najee prethodno bili potisnuti. Ponovnim doivljavanjem (iivljavanjem) otklanjaju se tekoe linosti (katarza). Ima veliku mentalnohigijensku ili terapeutsku ulogu; abreakcije su este bilo kao spontani dogaaji, bilo kroz terapeutsku provokaciju i voenje abreakcije. ADAPTACIJA - (Pijae) ravnotea asimilacije i akomodacije, opti oblik psiholoke ravnotee izmeu misaonih struktura i okoline. ADITIVNI NAIN NASLEIVANJA - je nain nasleivanja, po kome svaki gen, koji se vezuje za odreenu karakteristiku, aktivno doprinosi njenom konanom izrazu. ADOLESCENCIJA - razvojna faza izmeu detinjstva i odraslog doba; faza u kojoj pojedinac postie fiziku i (relativnu) psiholoku zrelost (intelektualnu, emocionalnu, socijalnu, psihoseksualnu i moralnu zrelost). Poetak adolescencije se lake odreuje - preko specifinih fiziolokih kriterijuma, dok se kraj, granica izmeu adolescencije i odraslog doba, moe samo priblino odrediti. Konvencionalne granice adolescencije najee se vezuju za uzrast od 12-13 do 21-22 godine. ADOLESCENTNI RECIPRONI AUTORITET - znai, da adolescenti pri komunikaciji sa roditeljima postaju sve vie ravnopravni partneri. Istovremeno sa razvojem adolescentovih saznajnih, sociokognitivnih i psihosocijalnih kompetentnosti i pomeranjem autoriteta roditelja od jednosmernog ka recipronom poinju adolescenti svoje roditelje poimati kao linosti sa pozitivnim i negativnim karakteristikama, a ne vie kao svemogue osobe, i da je roditeljska uloga samo jedna izmeu njihovih socijalnih uloga. ADOLESCENTNSKA DRUINA - je manja grupa pojedinaca sline starosti, koji dele sline preferencije, interesovanja, i naklonost, srazmerno su dobro organizovani i tesno meusobno povezani. ADOLESCENTNSKA MASA - je srazmerno veliki, labavo povezan skup pojedinaca, obino pojedinih grupa, koje imaju bar neke sline karakteristike, i deluju zato da bi dostigle zajedniki cilj. ADOLESCENTNA SEKUNDARNA INDIVIDUACIJA - je proces, pri kome se adolescent na ponaajnom, emocionalnom i vrednosnom podruju osamostaljuje od svojih roditelja. ADOLESCENTNA SELEKTIVNA KOMUNIKACIJA - je oblik komunikacije, pri kome adolescent roditelju pria izabrane informacije u izabranom vremenu i na izabran (selektivan) nain. ADOLESCENTNA STERILNOST - je fizioloko stanje kod devojica u pubertetu, koje poinje sa menarhom i traje, dok se ne uspostavi ovulacioni ciklus. AFAZIJA - poremeaj govora koji je posledica povrede korteksa. Senzorna afazija (slepilo za rei ili gluvoa za rei) je nesposobnost razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Motorna afazija je nesposobnost izgovaranja rei. AFEKAT - vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praeno izrazitim telesnim promenama i burnim reakcijama. Afekat esto dovodi do "suenja svesti" to ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuraunljivo ponaanje. AFEKTIVNA VEZANOST - bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree primarna potreba (R. Zazo, Bowlby). Nastaje u ranom detinjstvu, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja. Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje. Vezanost predstavlja poseban sistem ponaanja koji se definie kao traenje u odravanje blizine sa drugom jedinkom; u taj sistem ponaanja ukljuena su najjaa oseanja. Sainjava ga est glavnih komponenata: pla,

365

osmeh, nenutritivno sisanje, privijanje, praenje, dozivanje (ukljuuje se kasnije u razvoju). Teorija afektivne vezanosti je objanjenje procesa, u kome se razvija afektivna veza i reciproan odnos meu osobama. Empirijske provere (Ejnsvort i drugi) nalaze sledee oblike vezanosti: (A) Sigurna vezanost je kvalitet vezanosti, za koji su karakteristina detetov distres pred i po odvajanju od referentne osobe te brzo smirivanje pri ponovnom susretu; (b) Izbegavajua vezanost je kvalitet ugroene vezanosti, za koji nije karakteristian detetov distres za vreme odvojenosti od referentne osobe, odlikuje je izbegavanje te osobe pri ponovnom susretu; (c) Ambivalentna vezanost je kvalitet ugroene vezanosti, karakteristi na za decu, koja trae veliku bliskost sa referentnom osobom pred odvajanje od nje i izraavaju ljutnju, ponaanje odbijanja, kad se ona ponovo vrati; (d) Dezorganizovana/dezorijentisana vezanost je kvalitet ugroene vezanosti, karakteristi an za decu, koja se odzivaju na smuen i protivre an na in kad je prisutna, odvojena i po vra anju referentne osobe. AFEKTIVNI TON - doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti pri emocionalnom stanju. AFEKTIVNO UENJE - razvijanje odnosa privlaenja ili odbijanja - formiranje sudova, interesovanja, stavova i vrednosti. Ono odreuje optu usmerenost i sistem vrednosti pojedinca. AFILIJATIVNA POTREBA - potreba za udruivanjem sa drugim radi saradnje, druenja, ljubavi. AFILIJACIJA - Tenja pojedinca za udruivanjem, da bude u drutvu drugih ljudi. "AHA!" DOIVLJAJ - afektivni doivljaj koji prati iznenadno uvianje ili reenje problema, kako tanog tako i pogrenog. AGNOZIJA - nesposobnost tumaenja ulnih utisaka (vizuelnih, taktilnih i auditivnih) koja nastaje kao posledica povrede korteksa. Gubi se mogunost prepoznavanja i identifikovanja ranije poznatih objekata i svojih delova tela. AGRAFIJA - oblik motorne afazije koji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja. AGRESIJA - napad na prepreku koja je na putu do cilja. Agresija moe biti stvarna i zamiljena, verbalna i fizika, na pravu prepreku ili pomerena na drugi objekt. AGRESIVNOST - tendencija ka agresiji. Agresivnost ima za cilj da nanese psihiku ili fiziku povredu. AKCELERACIJA - ubrzanje, ubrzano napredovanje; razvojna: dostizanje vieg stepena razvoja u nekoj funkciji, u odnosu na vrnjake; vaspitna: ubrzano napredovanje darovitih uenika koje moe biti izraeno: kao napredovanje u kolskim razredima (na primer: dva razreda za jednu kolsku godinu) ili kao vii stepen postignua u nekoj oblasti, ustanovljen standardnim merilima. AKOMODACIJA - (Pijae) jedan od procesa adaptacije: promena kognitivnih struktura; da se preudese strukture kako bi mogle da se primene u danoj problem situaciji, na novim informacijama; da se ponaanje organizma uskladi sa sredinom. AKSON - ili nervno vlakno - je deo nervne elije (neurona), po kome se iri uzbuenje spram srednjeg dela elije (perikarionu) koji tada nazivaju dendrit. Kada se nadraaj iri stranom srednjeg dela neurona, je neurit. AKTIVAN RENIK - skup rei kojima se sluimo u vlastitom govornom komuniciranju - izraavanju. Aktivan renik je znatno manji od pasivnog renika, skupa rei koje razumemo (posedujemo) ali ne upotrebljavamo. ALGORITAM - propis, sistem pravila i operacija ijim izvravanjem se sigurno dolazi do cilja, tanog reenja. Algoritamski model miljenja odlikuje determinisanost (propis), masovnost (primena na sve zadatke iste klase) i rezultativnost (propis garantuje pravilnost i istovetnost reenja). ALGORITMIZACIJA UENJA - pristup uenju u kome su postupci traenja reenja poreani u logiki niz ili algoritam. Uspenost svake etape u tom uenju zavisi od uspenosti prethodne etape.

366

ALEKSIJA - oblik senzorne afazije koji se ispoljava kao gubitak sposobnosti itanja rei, iako je neoteeno vienje i/ili inteligencija. ALEL - je mogui oblik nekog gena (npr. a1, a2). ALOCENTRINA ORIJENTACIJA - znai sposobnost deteta, da se u prostoru snae uz pomo orijentacionih taaka i karata. Devetogodinjaci ve znaju orijentaciju uz pomo geografskih karata. ALOMORFNI RAZVOJ - razvoj spoljnjih oslonaca mentalnih funkcija: tehnikih sredstava, pomagala i instrumenata - koji uveavaju efikasnost reavanja problema. AMBIVALENCIJA - psihiko stanje linosti u kome se istovremeno doivljavaju dvostruki, opreni odnosi prema drugim osobama, aktuelnoj situaciji ili vlastitoj linosti; na primer: afektivni odnos (ljubav i mrnja), motivaciono stanje (privlaenje i odbijanje, prihvatanje i odbacivanje). AMNEZIJA - gubitak pamenja, nesposobnost da se prepozna ili javi seanje na prola iskustva. Moe se javiti kao posledica povrede korteksa ali i kao posledica potiskivanja. Zavisno od vremena, mesta, obima ili tipa iskustva amnezija dobija i specifian naziv. ANALIZA - proces rastavljanja celine na delove. Analizom se objekt miljenja rastavlja na jednostavnije delove. ANALIZA KOVARIJANSE - metoda statistike kontrole zavisnih varijabli. Analiza kovarijanse definie se kao srednja vrednost unakrsnih proizvoda devijacije, to postie proirenjem analize varijanse "prilagoavanjem" srednjih vrednosti kvadrata devijacija uzimanjem u obzir korelacija izmeu rezultata poetnog i zavrnog testiranja. ANALIZA KRITERIJUMA - faktorska analiza koja ukljuuje kriterijsku varijablu u testovnu matricu koja se faktorizuje. ANALIZA VARIJANSE - metoda testiranja znaajnosti razlika (izraene kao varijansa) naenih u zavisnoj promenljivoj, kad se ona izloi uticaju jedne ili vie eksperimentalnih promenljivih. F odnos predstavlja odnos izmeu meugrupne i unutargrupne varijanse. ANALOGIJA - objanjavanje i/ili reavanje problema uporeivanjem neeg sa neim drugim slinim. ANDROGENIJA od lat. andros - muki, gynes - enski) - oznaava osobe (oba pola) koje su uspeno spojile u sebe i u svom ponaanju kako tradicionalno muke, tako i tradicionalno enske psiholoke karakteristike. ANEUPLOIDNOST - nedostatak ili suviak jednog ili vie hromozoma; je uslov, u kome nedostaje jedan ili vie hromozoma u haploidnom nizu, ili je pak u tom nizu dodatni hromozom. Nastaje zbog spontanih ili induciranih greaka u mejozi ili mitozi. ANIMIZAM - tendencija kod dece da stvari smatraju ivima i obdarene voljom; kada dete karakteristike ivog pripisuje neivim stvarima i predmetima. ANKETA - istraivaka tehnika kojom se pomou upitnika, intervjua ili skale procene prikupljaju podaci na uzorku ispitanika. ANKSIOZNOST - doivljaj strepnje, teskobe, u kome uzrok nije jasno opaen kao u strahu. esto je pokree anticipacija budue opasnosti i zla. Anksioznost je pokreta odbrambenih mehanizama i dinamiki centar neuroza. Socijalna anksioznost je oblik anksioznosti, koja se pojavljuje u stvarnim ili zamiljenim socijalnim interakcijama. ANOREKSIJA - je nedostatak elje za hranom; teak gubitak apetita iji su razlozi emocionalne prirode.

367

ANTICIPACIJA - primanje / reagovanje unapred, pre nego to se dobije prava dra - reagovanje na signale koji "najavljuju" (ne)oekivano. ANTROPOMETRIJSKE MERE - su mere ovekovog tela sa upotrebom tano odreenog poloaja tela, izabranog

mesta merenja i instrumenata.

APCISA - horizontalna osnovna linija jednog grafikona (obeleava se sa ("x") APRAKSIJA - nesposobnost da se izvede nameran pokret (izuzev govora) koja je posledica povrede korteksa, a forma apraksije zavisi od mesta povrede. APSTRAKTNO MILJENJE - oblik miljenja u kome se kao komponente kojima se reava problem koriste simboli (apstraktni pojmovi). ARITMETIKA SREDINA - (M) srednja vrednost, najee koriena mera centralne tendencije. Dobija se kada se aritmetiki zbir svih pojedinanih vrednosti podeli sa brojem sluajeva. ARTIFICIJELIZAM - nain miljenja, tendencija kod dece da smatraju da su prirodne pojave prouzrokovali ljudi (na primer, ljudi su napravili planine, reke,...). ARHETIP - (Jung) naziv za nasleene modele koji su reprezentanti kolektivnog nesvesnog iskustva; filogenetski engrami prolosti (praslike). Po Jungu arhetipovi su apriorni organizatori iskustva koji se javljaju u snovima, halucinacijama, tvorevinama kulture i umetnosti. Najpoznatiji arhetipovi su: persona - predstavlja javnu linost, usvojenu ulogu nastalu pod uticajem drutvenih zahteva; anima - enska svojstva u prirodi mukarca; animus - muke premise u psihi ene; senka - tamne strane ljudske prirode, animalni deo koji uzrokuje individualno i svetsko zlo, eli i ini sve ono to ego odbacuje; nadsvest - arhetip koji integrie sve sisteme linosti. ASERTIVNOST - je jedan od naina na koji osoba moe braniti svoj lini prostor i uticati na druge ljude na nedestruktivan nain. Asertivno obraanje drugima je zauzimanje za svoja prava, a da istovremeno ne naruavamo prava drugih. Asertivna osoba koristi metode komunikacije koje joj omoguuju da zadri samopotovanje, zadovolji svoje potrebe, ostvari svoja prava i odbrani svoj lini prostor tako da istovremeno ne iskoriava ili ne dominira drugim ljudima. Druge osobe e nas najbolje razumeti (i najverovatnije nam udovoljiti) ako se izraavamo u obliku JA-poruka koje istiu oseanja govornika, primalac ih doivljava kao poziv na zajedniko reavanje problema, izazivaju elju za saradnjom. Ja poruka opisuje ponaanje koje smeta, izraava oseanja i pojanjva konkretne posledice. ASIMILACIJA - (Pijaeova teorija) slui za interpretaciju novih iskustava; postojee kognitivne strukture se primenjuju na nove podatke, u novoj situaciji i ostaju nepromenjene; asimilacija spoljanjeg sveta u ve obrazovane strukture. ASOCIJACIJA - funkcionalna povezanost izmeu psihikih pojava, uspostavljena u toku iskustva prisustvo jedne tei da izazove drugu. ASOCIJACIONIZAM - psiholoka kola; klasini asocijacionizam uzima za predmet izuavanja pojave svesti, introspekciju za metodu, a elementi koji asociranjem izgrauju sloeni duhovni ivot su oseti i njihove "kopije" predstave; moderni asocijacionizam za predmet izuavanja uzima ponaanje organizma, objektivno posmatranje za metodu, a elementi koji se asociraju su drai i odgovori (SR). ASTENIKI TIP - tip telesne konstitucije; osobenosti: visoka mrava osoba. Kremer u svojoj tipologiji ovaj telesni tip povezuje sa izoidnim tendencijama. ATRIBUCIJA - teorija motivacije koja ukazuje da kod linosti postoji generalizovano oekivanje koji uzroci, spoljanji ili unutranji, presudnije utiu na njeno ponaanje i postignue. U taksonomiji uzroci se razvrstavaju i prema dimenzijama: stabilnosti (stabilan / nestabilan), mesta (unutranji / spoljanji) i kontrole (pod kontrolom / van kontrole).

368

AUTIZAM - tendencija povlaenja u svet fantazije i simbolike a gubitak kontakta sa realnou. AUTISTINO DETE - (deja psihoza), bolesno stanje u kome je, u manjoj ili veoj meri, izgubljen kontakt sa realnou, dete se povuklo u sebe, smanjen je ili prekinut prijem povratnih informacija iz okoline; izvori autizma potiu iz celokupne linosti - njene saznajne, afektivne i konativne sfere; javljaju se smetnje govora, neadekvatne reakcije na spoljanje stimuluse, manirizam i druge reakcije koje ukazuju da je realnost odbaena i na subjektivnom planu izopaena. AUTOMATIZACIJA - proces kojim jedan akt postaje rutinski, automatski, bez svesne namere ili upravljanja; dete zahvaljujui tome moe paziti na druge aspekte problema, koje zato reava uspenije; to je poveanje efikasnosti kognitivnih operacija koja je posledica uenja ili treninga. AUTONOMNA MORALNOST - je Pijaeov drugi stupanj moralnog razvoja, dete shvata recipronost i uzvratnost pravde. Biti dobar ne znai vie biti posluan, ve pravedan a pravednost je dvosmerna. Gubi se moralni realizam, normativi ponaanja se shvataju kao unutranja obeleja ljudi. Pravila se mogu menjati ako se veina o tome dogovori. Razvija se uvianje optih posledica nemoralnog ponaanja. AUTORITATIVNA ATMOSFERA - socijalna atmosfera koja nastaje u grupi u kojoj je primenjen autoritativan nain voenja. Autoritativni roditelji puno zahtevaju od dece, ali su istovremeno odzivni na njegove potrebe i poglede. Racionalno i prilino demokratino postavljaju granice detetovom ponaanju, daju objanjenja detetu o tome i naklonjeni su mu. AUTORITARNO (RUKO)VOENJE - nain voenja u kome rukovodilac, nastavnik ili roditelj sam odreuje smernice, planove i donosi odluke, ne obrazlae svoje postupke i ne obzire se na miljenja grupe. Autoritarni roditelji puno zahtevaju od deteta, a malo se odzivaju na njegove potrebe, interese, prava. Od deteta pre svega oekuju konformizam i bezuslovno poslunost i esto ispoljavaju svoju mo nad detetom. AUTOZOM - je svaki hromozom, osim polnih; atozom ili autozomni hromozom (telesni hromozom) je vrsta hromozoma u humanom kariotipu oveka koji nosi gene za odreivanje telesnih osobina. Razlikuje se od polnih hromozoma kojima se determinie pol kako oveka tako i drugih biolokih vrsta. AVKSOLOGIJA - je nauka o biolokom rastu i razvoju oveka.

b
BEZUSLOVNA DRA - prirodna dra koja bez ikakvog uslova, vebanja odmah izaziva reakciju. BEZUSLOVNA REAKCIJA - uroena reakcija koju bezuslovna, prirodna dra izaziva bez ikakvog uenja. BESMISLENI SLOG - verbalni materijal za eksperimente u kojima se ispituje proces uenja i pamenja (Ebinghaus), a sastavljen je sluajnim udruivanjem suglasnika - samoglasnika - suglasnika; slogovi bez smisla (znaenja) eliminiu faktor iskustva. BIHEJVIORIZAM - psiholoka kola koja odbacuje svesne doivljaje kao predmet a introspekciju kao metodu psihologije; prihvata ponaanje kao predmet a objektivno posmatranje kao metodu psihologije; uvodi S-R emu psiholokih problema i zakona. BILINGVIZAM - uenje dva jezika u isto vreme. Kod dece koju ista osoba ui oba jezika moe biti emocionalnih smetnji, ako su oba jezika podjednako savladana, ako se javi konflikt kojim jezikom da se komunicira.

369

BINOKULARAN - gledanje sa dva (oba) oka. Binokularno gledanje najznaajniji je faktor opaanja dubine. Binokularni znaci dubine su znaci, nastali zbog prijema unekoliko razliitih slika vidnog polja svakog oka, koje se u mozgu udruuju u jednu stvarajui trodimenzionalnu sliku. BIOLOKO NASLEE - (hereditet) celokupnost uticaja prenetih genima od predaka na potomka, koji ine naslednu determinaciju razvoja (uz uticaj faktora sredine i aktivnosti pojedinca i njihovu interakciju). BIORITAM - periodino menjanje, povienje i snienje fizike, intelektualne i emocionalne aktivnosti pojedinca, pod uticajem interakcije spoljanjih i unutranjih faktora u pojedinim vremenskim ciklusima. BIT - (binary digit) merna jedinica iznosa informacije (bit = log2 k, gde je k broj alternativa); bit je onaj iznos koji, kad se stavi u odreeni skup poznatog broja alternativnih ishoda za neki dogaaj, smanjuje alternative za jednu polovinu. BLASTOCISTA - je mlad zametak kod sisara, koji je sastavljen iz unutranjeg embrioblasta i okruujueg trofoblasta. BLASTOMER - je elija, koja nastaje pri brazdanju oploenog jajeta i sastavlja morulu i blastulu. BLIZANCI - identini: razvijaju se podelom jednog oploenog jajeta ili zigota; fraternalni: razvijaju se iz dva posebno oploena jajeta. Identini su uvek istog pola i pretpostavlja se da imaju isto bioloko naslee (hereditet), dok fraternalni blizanci nisu blii od obine brae i sestara. BRBLJANJE (SLOGOVANJE) - (v. VOKALIZACIJA) BROJ - je misaoni odn. logini konstrukt, sa kojim izraavamo koliinu jedinica u nekoj mnoini (masi). Broj je originalna nova sinteza koja se obrazuje u uskoj vezi sa serijacijom i klasifikacijom. Pojam broja nastaje kao sinteza redosleda nizanja sa inkluzijom (ukljuivanjem, obuhvatanjem) BUDNOST - neuralna: neurofizioloko stanje visoke spremnosti za diskriminaciju i reagovanje na stimuluse; lina osobina da ovek brzo obrati panju na izloene ideje i sredinske promene. BULIMIJA - je smetnja ishrane, za koju je karakteristino prejedanje i prisilno povraanje. Bulimija se moe javiti sama za sebe ili naizmenino sa anoreksijom.

c
CEFALOKAUDALNOST - psihofiziki princip razvoja koji ukazuje da se rast i razvojne funkcije miia kreu u smeru od "glave prema repu", od glave nadole. CENTRACIJA - nemogunost deteta na preoperacionom stupnju razvoja da se u toku miljenja istovremeno usmeri na vie od jedne karakteristike predmeta. CIRKULARNA REAKCIJA - kruna reakcija, jedan ciklus ponaanja (reakcija) koji je dra za sopstveno ponavljanje. Cirkularna (kruna) reakcija je organizovan nain osmiljavanja iskustva, sa kojom odojad pokuavaju da ponove prethodni dogaaj, koji su proizveli vlastitim pokretima. CNS - centralni nervni sistem. CRTE LINOSTI - relativno trajne dispozicije ili osobine linosti koje omoguavaju da se objasni / predvidi relativna doslednost u ponaanju. Termin crta se ee koristi za afektivno-konativnu oblast a za kognitivnu - sposobnosti.

370


ITANJE - kognitivna sposobnost koju ini opaanje, razumevanje i povezivanje pisanih simbola i sistema simbola i shvatanje njihovih poruka; proces itanja sadri dve glavne faze: (a) fiksacione pauze, mirovanje oiju pri emu se obuhvata odreen broj znakova koje treba dekodirati - tada se odvija itanje: (b) pokrete oiju sa jednog dela na drugi deo teksta, sa reda na red, pri emu se znakovi ne opaaju i ne razumeju. U nastavi itanja mogu se javiti specifine tekoe u itanju nesposobnost razumevanja simbola, nemogunost povezivanja simbola sa onim to on predstavlja (slova sa glasom, rei sa predmetom); najei oblik, koji uslovljavaju primarni i/ili sekundarni uzroci, je disleksija, a najtei oblik, koji izaziva organski nedostatak, je legastenija. ITANJE - VIZUELNO - odvija se uz uee vida i centralnih modanih procesa, a bez zaetaka motornih pokreta govornih organa, to doprinosi i brem itanju i boljem razumevanju. ITANJE - KREATIVNO - da uenik upotrebi svoje iskustvo kad tumai ili kritikuje tekst. Ako uenik ima sopstveno originalno miljenje o tekstu koji je proitao to je znak da ita kreativno. Kreativno itanje se podstie ako se od uenika trai da d naslov proitanom tekstu, da nastavi priu prema svojoj zamisli, da iznese svoj doivljaj o proitanom, da otkrije implicitno obuhvaena znaenja pieve namere i emocionalna stanja koja su indirektno izraena u tekstu. ITANJE - KRITIKO - evaluacija teksta koji se ita. Uenik je ovladao kritikim itanjem ako je u stanju da o proitanom tekstu iznese svoje sopstvene ocene. Da bi se razvijalo kritiko itanje treba podsticati uenike da saoptavaju svoje sudove i naine doivljavanja proitanog. ITANJE - FLEKSIBILNO - podeavanje brzine itanja prema tekstu koji se ita, cilju i zadacima itanja. Cilj itanja moe biti: traenje odreenih injenica, pronalaenje redosleda zbivanja ili pronalaenje glavne ideje, poruke teksta. ITANJE - FUNKCIONALNO - upoznavanje izvora iz kojih se mogu dobiti podaci, upoznavanje knjige i njenih delova, nalaenje i pravilno tumaenje tabela, grafikona i drugih ilustracija. Funkcionalno itanje zavisi od optih znanja kako pronai knjigu u biblioteci ili pojam u enciklopediji ili reniku. ITLJIVOST - kvalitet pisanog teksta koji omoguava lako itanje i razumevanje; psiholoke mere itljivosti teksta su: brzina itanja, broj regresivnih pokreta, itanje kratko izloenih materijala, itanje na daljinu, posredno itanje i itanje pri smanjivanju osvetljenja. Faktori itljivosti su: to vei kontrast slova i osnove, optimalna duina reda (105 mm), optimalna veliina i oblik slova. ULNE ILUZIJE - ulne obmane, pogreno opaanje spoljanjih objekata; jedan broj iluzija zavisi od rasporeda drai, druge su centralnog porekla, pod uticajem psiholokih faktora, kao: oekivanja, prethodna znanja, oseanja. Najee su iluzije ula vida.

d
DAROVITO DETE - obdareno dete, dete koje ima visok stepen nekog specijalnog talenta; obdarene odlikuje i veoma visoka opta intelektualna sposobnost. Darovitim se smatra dete koje ima specifinu strukturu linosti koja mu omoguava da u jednom ili vie podruja stvaralatva konstantno ostvaruje nadprosene rezultate. DARVINOV REFLEKS - refleks hvatanja, ako se nekim predmetom odgovarajue veliine dotakne dlan novoroeneta ono e vrsto uhvatiti taj predmet. DECENTRACIJA - mehanizam prevladavanja egocentrizma linosti; mogunost deteta da se u toku miljenja usmeri istovremeno na vie karakteristika predmeta (dostie se oko 7. godine); decentracija je obrnut proces od centracije i oznaava sposobnost, da dete u isto vreme razmilja o vie aspekata situacije odn. problema.

371

DEJA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja se bavi istraivanjem i prouavanjem dejeg psihikog razvoja; savremenu deju psihologiju karakterie nastojanje da otkrije zakonitosti psihikog razvoja dece, a osnovni cilj je objanjavanje tog razvoja. DEDUKTIVNO ZAKLJUIVANJE - nain razmiljanja koji polazi od premisa ili propozicija iz kojih se izvodi validan zakljuak; dedukcijom utvrujemo da ono to vai uopte - vai i u pojedinanim sluajevima. DEKODIRANJE - prevoenje simbola u ono to oni znae; proces pri kome primalac prevodi signale u poruke. DEMENCIJA - je psihopatoloki sindrom, koji se sastoji iz niza smetnji u saznajnom delovanju pojedinca (obino starih osoba), koja je ve imala u prethodnim periodima normativno razvijene saznajne sposobnosti. Porast saznajnog pada se odraava i na promene linosti pojedinca i na podruje njegovih socijalnih odnosa. DEMOKRATSKI NAIN (RUKO)VOENJA - odlikuje stil voenja u kome svi lanovi grupe donose odluku i dele odgovornost za realizaciju. Demokratski voa razjanjava ciljeve, predlae reenja, razmatra zakljuke i dogovara se sa grupom ("mi..."), podstie samoinicijativu. DESURGENCIJA (Katel) - izvorna crta koja se manifestuje zaplaenim, pesimistikim, brinim, utljivim, trezvenim, osamljenim ponaanjem. DETERMINIRAJUA TENDENCIJA - opta usmerenost linosti koja je rezultat prihvatanja cilja da se rei neki zadatak (problem); pri reavanju zadatka angauju se svi psihiki procesi, ali determinirajua tendencija posebno usmerava i strukturire misaone operacije. DETINJSTVO - period od roenja do puberteta (rane adolescencije). DIFERENCIJACIJA - psihofizika pravilnost u razvoju: odnosi se na suavanje od masovnih, simultanih sklopova mnogih odgovora na nekoliko kontrolisanih odgovora; ponaanje je najpre generalizovano a sa razvojem se diferenciraju specifini pokreti. DIJALEKTIKO MILJENJE - tok dokazivanja koji se kree kroz suprotnosti (teza-antiteza-sinteza); nain miljenja pri kome pojedinac istovremeno uvaava dve protivurene strane problema istovremeno, pri tome je svestan, da je svako reenje problema privremeno i delimino, to implicira i svoju protivurenost. DIMENZIJE - svaki merljiv obim ili veliina, svaka karakteristika na osnovu koje se neki dogaaj, doivljaj ili crta moe staviti u kvantitativnu seriju. DINAMIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja se bavi motivacijom ovekovog ponaanja, uzrono posledinim odnosima; kada se govori o dinamikim aspektima linosti uvode se motivi, emocije, stavovi i drugi pokretai aktivnosti linosti. DIPLOIDNE ELIJE - su elije, koje imaju po dva kompleta hromozoma. DIREKCIJA - usmerenost misaonog toka, model traganja koji omoguuje i odreuje kombinovanje datih elemenata ili starih iskustava u novu celinu - sredstvo kojim se reava problem. DISCIPLINA - (u koli) oblici prihvatljivog ponaanja koji ne ometaju nastavni proces, a koji istovremeno znae usmerenost panje na sadraje rada u koli; samodisciplina - je sposobnost linosti da se ne angauje u aktivnostima koje su nesaglasne sa usvojenim ciljevima (normama). DISHABITUACIJA - predstavlja obnovu panje na nove drai. Nova dra (promena u okolini) uzrokuje porast reagovanja na poetni nivo, koji je bio prisutan pre habituacije. Dishabituacija detetu omoguava, da usmeri panju na one objekte okoline o kojima najmanje zna.

372

DISKRETNI MOTORNI ZADACI - motorne navike, sastoje se od odvojenih reakcija, ponaanja - na osnovu kojih zakljuujemo da je dolo do relativno trajnih promena u organizmu u toku uenja. DISKRIMINATIVNOST - svojstvo koje omoguava da se predmeti ili dogaaji razlikuju od nekih drugih; merna odlika instrumenta koja ukazuje kolike se male razlike meu merenim veliinama mogu otkriti. DISKRIMINATIVNO UENJE - je vrsta uenja pri kome deca svoje ponaanje prilagoavaju draima, koje signaliziraju priliku za pozitivno potkrepljenje ili opasnost kanjavanja. DISIMBOLIJA - nesposobnost razumevanja simbola, koja proizilazi iz nemogunosti da se povee simbol sa onim to predstavlja (slova sa glasom, rei sa predmetom - disleksija, disgrafija; broja sa koliinom - diskalkulija), koja je najee posledica organskih oteenja (primarni uzrok). DISPOZICIJA - organizovan i trajan deo celokupne psiholoke i psihofizioloke organizacije na osnovu koje e neko lice relativno dosledno se ponaati uprkos varijacije uslova; nasleene organske nervne i druge strukture, koje su osnova nekog razvoja i/ili delovanja. DISTINKCIJA - svojstvo koje ini mogunom diskriminaciju izmeu bilo koje dve pojedinosti. DISTRIBUCIJA - (stat.) - sistematsko grupisanje podataka u klase ili kategorije, prema uestalosti javljanja vrednosti. DIVERGENTNO MILJENJE - sposobnost nalaenja vie odgovora koji zadovoljavaju dani uslov ili informaciju; originalnost i fluentnost ideja; sposobnost misaonog reavanja onih problema, pri kojima su mogua razliita reenja. DNK - dezoksiribonukleinska kiselina, strukturalna komponenta gena koja je nosilac koda naslea, "pamenja vrste". DOKIMOLOGIJA - nauka koja identifikuje i prouava faktore koji utiu na ocene i postupak ocenjivanja. DOMINANTNI ALEL - je alel, koji produkuje odreeni fenotip, ako je prisutan u heterozigotnom obliku. DOMINANTNOST - nametanje, tendencija ka potvivanju i prevlasti u odnosu na druge; kontrolisati sredinu, uticati na ponaanje drugih ili upravljati njima sugestijom, ubeivanjem ili vostvom. DOMINANTNO-RECESIVNI NAIN NASLEIVANJA - je nain nasleivanja, po kome jedan alel u paru (dominantni) deluje kontrolno na drugi (recesivni) tako, da prekriva njegov uticaj. DOSADA - psiholoko stanje u koje linost zapada pod uticajem retke ili jednoline stimulacije, koje prati uznemirenost, neugodnost, tenja da se situacija promeni. DOWNOVA BOLEST (sindrom) - uroena bolest sa teom duevnom nerazvijenou i karakteristinim telesnim znacima (meu ostalim kos poloaj onih otvora ("mongoloidno"), nizak rast, veliki jezik...) oteen je 21. hromozom. Kliniki se ispoljava kao mentalna retardacija razliitog stupnja i poremeajima u nizu organskih sistema. DUBINSKA STRUKTURA - (omski) jezika je pojam koji se odnosi da uroeno znanje, koje imaju ljudi o karakteristikama jezika. U svim jezicima je veoma slina. Dubinska struktura ulazi u semantike komponente i dobija semantiku interpretaciju, i tako se sa transformacionim pravilima preslikava u odgovarajuu povrinsku strukturu. DUGORONO PAMENJE - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja: skladite obraenih informacija, pojmova i pravila, motornih vetina.

373

DVOJEZINOST - odn. viejezinost je sposobnost razumevanja i saoptavanja u dva ili vie jezika. Simultano usvajanje je lingvizam (bilingvizam). Uenje sa vremenskim razmakom je glotizam (bi/poli/glotizam). DVOSMERNA KOMUNIKACIJA - komunikacija izmeu izvora i primaoca informacija koja se ostvaruje uz pomo povratnih informacija.

d
DEMS-LANGEOVA TEORIJA EMOCIJA - oba autora, nezavisno jedan od drugog, su iznela shvatanje da telesne promene nisu samo pratilac emocija, niti su njihova posledica - ve su njihov uzrok; emocija, po njima, nije nita drugo do doivljaj telesnih promena, svest o tim promenama je - skup oseanja koja su eho tih promena.

e
EBINGHAUSOVA KRIVA - krivulja toka zaboravljanja materijala koji je potpuno nauen; ona ukazuje da je zaboravljanje najvee neposredno posle uenja a sa vremenom opadanje preostalog je sve sporije. EGZISTENCIJALISTIKA PSIHOLOGIJA - psiholoki pravac koji odlikuje idiografski pristup, da se prouava konkretna, celovita linost, onakva kakva egzistira u stvarnosti, pri emu se koristi fenomenoloka metoda. EGO - (psihoanalit.) - psiholoka komponenta linosti, sistem saznajnih procesa: opaanje, miljenje, planiranje i odluivanje. Ego posreduje izmeu ida (bioloke komponente linosti), sredine i superega (socijalne komponente linosti). EGO IDEAL - (psihoanalit.) - deo ega tesno povezan sa superegom - predstavlja zbir pozitivnih identifikacija sa roditeljima, od kojih proistiu svesno eljeni standardi izvrsnosti, onoga to neko istinski eli da bude. EGOIZAM - pojava kada je vlastiti interes osnova motivacije, ponaanja. Ova vrednosna orijentacija linosti suprotna je tendencija od altruizma. EGOCENTRIZAM - poznavanje i priznavanje iskljuivo vlastitih potreba, period nerazlikovanja vlastitog bia i okoline, svoga stanovita od tueg - otuda ponaanjem upravljaju sopstveni interesi. Egocentrizam u ranom detinjstvu znai, da dete nije u mogunosti da razlikuje svoju perspektivu (svoje aktivnosti, svoga opaanja, miljenja, doivljavanja) od perspektive drugih. EGOCENTRINI GOVOR - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i aktivnosti. Dok Pijae ovaj oblik smatra prelaznim od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je monolog stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da prelazi u unutranji govor, interiorizuje se. EDIPOV KOMPLEKS - psihoanalitiko uenje da deak nesvesno upravlja erotska oseanja ka majci. Frojd smatra da su fiksacija libida na toj fazi razvoja i potisnute elje - kod odrasle linosti uzrok svih neuroza. EDUKACIJA - poeljne i progresivne promene linosti koje su posledica obuke i uenja. EFEKTOR - izvrni organ, organ koji odgovara na naredbe (podraaje) iz nervnog sistema; efektori kod oveka su miii i lezde.

374

EFIKASNOST - uspenost (intelektualna, kognitivna, radna, obrazovna, socijalna). Spoljanji kriterij efikasnosti je uspeh u ivotu. Unutranji kriterij je vezan za stepen oslobaanja latentnih sposobnosti - koji se izvodi iz razlike potencijalnih sposobnosti i realizovanih sposobnosti. EKLEKTICIZAM - pristup da se u graenju neorginalnog sistema uzimaju kompatibilni delovi iz razliitih izvora; na taj nain se kombinuju u skladnu celinu svi validni delovi (elementi). EKOLOKA PSIHOLOGIJA - interdisciplinarna oblast koja se bavi psiholokim aspektima interakcije oveka i sredine, posebno istraujui posledice ekoloke krize na psihiki ivot i problem kako da ovek motivie da uvaava ekoloke zakonitosti. Ekoloka sistemska teorija objanjava razvoj unutranjeg kompleksnog sistema odnosa na razliitim nivoima sredine, kao to su porodini, vaspitno-obrazovni do ire kulture. Meusobni odnosi unutar neposrednog okruenja nazivaju se mikrosistem. Drugi sredinski nivo je mezosistem koji sadri povezanosti meu trenutnim sredinskim sistemima individue (mikrosistemi). Egzosistem je okolina u koju se pojedinac ne ukljuuje neposredno, koja ipak utie na njegovo iskustvo u trenutnom okruenju, npr. radna sredina detetovih roditelja, zdravstvene i socijalne institucije. Makrosistem predstavlja kulturu, vrednosti, zakone, socijalne obiaje u zajednici, koji utiu na iskustvo pojedinca i njegove interakcije na niim nivoima okoline. Hronosistem sadri vremensku dimenziju: nizanje dinaminih promene u okolini pojedinca, koje dovode do promena uslova ivljenja. EKSPERIMENT - metoda psiholokog istraivanja uzrono-posledine veze izmeu ispitivane pojave (zavisne varijable) i uvedenih uslova (nezavisne varijable) i kontrolisanih uslova (kontrolne varijable). Kvazi eksperiment je studija, u kojoj na ispitanike eksperimentalne grupe uti e svakodnevno, prirodno iskustvo. EKSPERIMENTALNA PSIHOLOGIJA - ispitivanje psihikih pojava korienjem eksperimentalne metode i/ili tehnika koje otkrivaju empirijske podatke i uzrono posledine veze. EKSPERTSKO ZNANJE - je ekstenzivno i produbljeno znanje na podruju delovanja pojedinca, do koga vodi proces specijalizacije. Mudrost je ekspertsko znanje i promiljanje, vezano za stvarne ivotne situacije i probleme. EKSTERIORIZACIJA - proces prelaska od unutranje psihike delatnosti na spoljanju aktivnost (ponaanje), na primer prelaz od unutranjeg na spoljanji govor. EKSTRAPOLACIJA - odreivanje vrednosti jedne promenljive izvan njenog opsega, na osnovu zakljuivanja iz varijacija te promenljive unutar poznatog opsega; u psihologiji ekstrapolacija ima ogranienu vrednost - ne moe se bez rezerve prihvatiti da uslovi u laboratoriji simuliraju situaciju u porodici ili koli; problemi nastaju i pri ekstrapolisanju nalaza na relaciji odrasli - dete, ivotinja dete, dete - dete razliitih kultura. EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA - odgovor na neki spoljni dogaaj koji se ne pojavljuje ni pred jednim poznatim ulom. EKSTRAVERZIJA - orijentacija linosti ka spoljanjem svetu, otvorenost, srdanost, lako ukljuivanje u drutvo, bezbrinost. EKSTRINZINA MOTIVACIJA - spoljanja motivacija, tenja da se aktivnou postigne nagrada ili izbegne kazna koja dolazi spolja. ELABORACIJA - umenost da se u detalje razvije originalna ideja reenja. ELEKTRA KOMPLEKS - psihoanalitiko uenje da devojica nesvesno upravlja erotska oseanja ka ocu. Frojd smatra da su fiksacija libida na toj fazi razvoja i potisnute elje - kod odrasle linosti uzrok svih neuroza.

375

EMBRION - organizam u poetnoj fazi prenatalnog razvoja, od privrivanja ovuma za zid materice pa do kraja drugog meseca od zaea, tj. u periodu, kada intenzivno nastaju organi i organski sistemi. EMOCIJE - psihiki procesi kojim vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog) doivljaja ove procese odlikuju organske promene i emocionalno ponaanje. EMOCIJE SAMOOCENE - su emocije, koje ukljuuju negativno ili pozitivno doivljavanje sebe; npr. sram, neprijatnost, krivica, zavist i ponos EMOCIONALNA STABILNOST - karakteristika linosti koja reaguje suzdrano, postojano, odmereno, koja je visoke samokontrole i snanog ega. EMOCIONALNI RAZVOJ - jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja. EMPATIJA - uivljavanje, stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome razumevanje oseanja i potreba druge osobe i odzivanje sa komplementarnim oseanjima; kao i mogunost predvianja ta e drugi uraditi u pojedinim situacijama. EMPIRIZAM - shvatanje da je iskustvo jedini faktor razvoja i jedini izvor znanja (ovek je samo proizvod svoje okoline i prilika u kojima ivi). ENDOKRINOLOGIJA - je nauka o hormonima, njihovom nastanku i delovanju. ENGRAM - kod, nervni model, mnemika shema, mnemogram - organska promena u nervnoj eliji kojom se objanjava retencija. EPIGENEZA - termin je preuzet iz embriologije i njime se oznaava javljanje u toku razvoja svojstava i pojava koje nisu sadrane u prethodnoj etapi razvoja. Erikson "epigenezom" naziva osam stadija razvoja u ontogenezi; on smatra da je pojavljivanje pojedinih stadija razvoja determinisano naelom epigeneze: stadiji se javljaju po planu i svaki ima "kritino vreme" nastajanja u kome se energija u njega investira, a to je preduslovljeno kodom sazrevanja. EPIFENOMEN - pojava koja prati neki drugi dogaaj a da nije s njim u kauzalnoj vezi. EPIFENOMENALIZAM - (metafiz.) - doktrina da su mentalne aktivnosti samo nusprodukti nervnih procesa. EPISTAZA - je neaditivna interakcija meu genima na razliitim lokusima. uinak jednoga gena je zavisan od uinka drugoga. EPISTEMOLOGIJA - teorija saznanja, prouavanje (filozofski) porekla, prirode i granica ljudskog saznanja. ERGONOMIJA - interdisciplinarno prouavanje oveka u proizvodnoj aktivnosti i optimizacijom odnosa ovek-maina u psihikom i fizikom pogledu. U sklopu ergonomije koriste se saznanja inenjerske psihologije, fiziologije i higijene rada, antropologije, organizacije rada, kibernetike, tehnikog dizajna, teorije sistema, automatskog upravljanja i dr. ESTETSKA ORIJENTACIJA - vrednosna orijentacija u kojoj je traenje i stvaranje lepog osnovni ivotni cilj. ETNOLOGIJA - nauka koja izuava etnike grupe, njihovo poreklo, obiaje i kulturu. ETNOPSIHOLOGIJA - ogranak socijalne psihologije koji izuava uticaj etnosa na proces i forme socijalizacije; produkti materijalne kulture i psiholoke karakteristike etnosa su inioci i rezultat tog procesa.

376

ETOLOGIJA - u prvobitnom znaenju nauka o etici; u savremenoj upotrebi ovaj termin oznaava nauku o biolokim osnovama i obrascima ponaanja koji su rezultat prilagoavanja uslovima odreene sredine. ETOLOKA TEORIJA - objanjava razvoj ponaanja sa adaptivnom vrednou ponaanja i njegovom istorijskom evolucijom. Svaka vrsta je u razvoju razvila oblike adaptivnog ponaanja, koja su potrebna za preivljavanje (reprodukciju). Etolozi su otkrili pojavu utiskivanja (impriting), brzog uenja u vremenu kritinog perioda. EUGENIKA - primena genetike radi poboljanja uroenih osobina rase ili soja posebno ljudi; poveanjem razmnoavanja pogodnih ili spreavanjem razmnoavanja nepogodnih naslednih svojstava. EUFORIJA - oseanje poviene prijatnosti i poleta, koje se esto javlja bez vidljivog objektivnog povoda. EVALUACIJA - kritiko procenjivanje, odreivanje relativne vanosti neega u pojmovima jednog standarda. EVOLUCIONA TEORIJA - objanjava ontogenetski razvoja sa intraindividualnim varijacijama u individualnom izboru efikasnijeg ponaana. Ona ukazuje da su ponaajne strategije u ontogenezi u borbi za ekonomsku efikasnost - za bre, jednostavnije, optimalnije reenje problema, za koje e pojedinac istovremeno utroiti manje napora. Naputanje odreenih ponaanja i upotreba nekih drugih, prilagoenijih, je stalan proces. Nove strategije za reavanje problema se ponovo takmie kako meusobno tako i sa starim strategijama, istovremeno se pojavljuju jo novije strategije.

f
FAKTORSKA ANALIZA - korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova stavljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti. Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura linosti - u faktorskim teorijama. FAKTORSKO-ANALITIKA TEORIJE LINOSTI - teorije koje se zasnivaju na faktorskoj analizi (R. Katel). Po Katelu faktori nastaju inerakcijom faktora naslea i sredine; faktori se mogu grupisati u dinamike, sposobnosti i temperament. FANTAZIJA - (v. IMAGINACIJA) FENOTIP - je celina svih svojstava organizma - skup vidljivih struktura, stanja, funkcija ostvarenih iz genotipa (skupa naslednih karakteristika); razvija se u interakciji gena i sredine FETUS - (v. PRENATALNI PERIOD) FIZIKI RAZVOJ - razvoj tkiva i organa koji se progresivno odvija u prvih 20 godina; faze ubrzanog razvoja su na poetku ranog detinjstva i u predpubertetu. U osnovi telesnog razvoja su: osifikacija, rast miia i mijelinizacija. Spolja se taj razvoj uoava preko promena telesne visine, telesne teine i promene telesnih proporcija. FIZIKO ISKUSTVO - (Pijae) iskustvo koje dete dobija neposrednim opaanjem i manipulisanjem predmetima svoje okoline; iskustvo koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta apstrakcijom jednih a zanemarivanjem drugih, nebitnih, svojstava. Za sticanje fizikog iskustva u procesu nastave dovoljno je obezbediti potreban materijal (princip oiglednosti) i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta. FIZIOGNOMIJA - procenjivanje strukture, prirode linosti na osnovu izgleda i pojedinih crta lica. Psiholoka ispitivanja uglavnom nisu potvrdila uenje fiziognomije. FIZIOLOKA PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi odnosima fiziolokog, posebno centralnog nervnog sistema i endokrinog sistema, i pojava psihikog ivota.

377

FIKSACIJA - uvrivanje i kasnija nepromenljivost stanja ili funkcije. FILOGENEZA - poreklo i evolucija vrste; filogenetsko se odnosi na ono to je nasleeno u vrsti ili varijetetu. FINA MOTORIKA - su pokreti, koji zahtevaju upotrebu sitnih miia (kontrola onih pokreta, pokreti prstiju - hvatanje i dohvatanje). FLEGMATIK - tip temperamenta koji odlikuju spore, retke i slabe reakcije; slabih je oseanja ali je vedar i optimista; Ajzenk istie da se flegmatian temperament dobija kombinacijom stabilnosti i introverzije i ini ga sledei sindrom crta: pasivnost, briljivost, misaonost, miroljubivost, kontrolisanost, pouzdanost, ravnodunost i mirnoa. FLEKSIBILNOST - prilagodljivist, spremnost na promene, nalaenje alternativnih mogunosti. FLUENTNOST - brz tok rei - verbalna fluentnost, brz tok ideja; kod Terstona je fluentnost jedan od primarnih intelektualnih faktora (W); fluentnost je pozitivno povezana sa razvojem divergentnog i kreativnog miljenja. FLUIDNA INTELIGENCIJA - (R. Katel) jedan od faktora inteligencije koji je presudno odreen naslednim faktorom, ali se ta inteligencija "investira" u sticanje iskustva i razvoj drugog intelektualnog faktora - kristalizovane inteligencije; fludna inteligencija opada sa starenjem. FOBIJA - preteran i, sa neutralnog stanovita, bezrazloan strah od nekih spoljnjih situacija, objekata ili sopstvenih unutranjih stanja. Fobije su specifian oblik anksioznog stanja. Od vie desetina fobija najee se pominju: klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora), agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visine), aglofobija (strah od bola), tanatofobija (strah od smrti), glasofobija (strah od govora). FONEM - glas u govoru (jeziku) koji ima funkciju semantikog razlikovanja; fonem je glas koji menja znaenje rei, sam pak nema znaenje. FORMALNE OPERACIJE - (Pijae) javljaju se u etvrtom stadijumu intelektualnog razvoja koji poinje u pubertetu; to su logike operacije sa apstraktnim pojmovima i simbolima, u zamiljenim i hipotetikim situacijama i pri zakljuivanju uoptava pravila propozicione logike. One omoguavaju refleksiju: miljenje o sopstvenom miljenju. FRENOLOGIJA - doktrina, uenje da mentalne sposobnosti zavise od veliine, sa njima povezanih, oblasti mozga, a to se moe odrediti po razvijenosti lobanje koja obuhvata tu oblast. Ovo uenje se oslanja na ideju o lokalizaciji kognitivnih, afektivnih i konativnih funkcija. Istraivanja psihologije su opovrgla uenje frenologa. FRUSTRACIJA - (frustratio = osujeenost) stanje koje nastaje ometanjem i osujeenjem zadovoljenja motiva; frustracija menja motivaciono i/ili afektivno stanje, mogu je pratiti: nesigurnost, anksioznost, napetost, agresivnost, regresija, apatija; vrste i intenzitet reakcija zavisi kako od vrste potreba ije zadovoljenje je osujeeno tako i od prepreka koje do toga dovode, odnosno karakteristika linosti koja je frustrirana. FRUSTRACIONA TOLERANCIJA - sposobnost linosti, snaga ega da u stanju frustracije ne menja prethodno razvijeno ponaanje; izostaju agresija, regresija, fiksacija na frustraciju. Otpornost, tolerancija su u naelu ea pojava kod dobro integrisane linosti, ali uz to i linosti koja ima optimalno iskustvo sa frustracionim situacijama. Na problem usmereno suoavanje je nain suoavanja sa frustracijom/stresom, pri kome se pojedinac neposredno usmerava na reavanje problema. Na emocije usredsreeno suoavanje je nain suoavanja sa stresom, pri kome je pojedinac usmeren na uravnoteavanje svojih emocionalnih stanja, koja su se pojavila kao reakcija na problem. FUNKCIONALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja odreuje mentalne pojave kao procese ili aktivnosti; otuda i kao osnovni predmet psihologije istiu funkcionalnu prirodu svih psihikih operacija i

378

njihove uloge kako u odnosu sa sredinom, tako i obezbeivanju skladnog funkcionisanja celog organizma. Danas se pojavljuje u kibernetikim nainima miljenja u psihologiji. Funkcionalisti tumae emocije kao centralne mehanizme adaptacije i razvoja svih vidova ovekove aktivnosti. FUNKCIONALNA AUTONOMIJA MOTIVA - (Olport) mehanizam sticanja novih motiva; pojava da jedan obrazac ponaanja postane nezavisan od dinamikog izvora (primarnog motiva) od koga je vodio poreklo, i nastavi da samostalno podstie na aktivnost. FUNKCIONALNA IGRA - je igra sa senzomotornim funkcijama. Dete se igra svojim telom i njegovim funkcijama sa i bez rekvizita. Jednostavniji oblici funkcionalnih igara, npr. igra prstiima, pojavljuju se ve oko 3. mjeseca ivota. U tu grupu spadaju razliiti naini kretanja (na prstima, na petama, etveronoke, puzei, skaui...). Kroz funkcionalne igre dete istrauje sebe i svet, stie kontrolu nad pokretima, razvija koordinaciju, razvija osjete i motoriku.

g
GAENJE - redukcija i prestanak uslovnog odgovora ako uslovnu dra ne prati bezuslovna dra. GENERALIZACIJA - (a) pojava pri uslovljavanju da dolazi do izazivanja uslovne reakcije draima koje su sline uslovnoj drai. (b) uoptavanje, proces povezivanja bitnih osobina razliitih objekata miljenja u jednu celinu - pojam. GENERALNI FAKTOR (g) - faktor koji se izdvaja u testovima sposobnosti pri faktorskoj analizi; zajedniki koren inteligentnog ponaanja. GENERATIVAN - (nlat. generativus): koji slui raanju, stvaranju, koji je u vezi sa raanjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki, rodilaki. GENETSKA ANTICIPACIJA - je proces, u kome odreena smetnja postaje intenzivnija i/ili se kod potomaka pojavljuje u znatno ranijim razvojnim periodima. Neke smetnje uzrokuje meugeneracijsko proirivanje ponovljenih nizova DNK. GENETSKA MATRICA - genetski paket u hromozomima, struktura naslednih komponenata; razlikuju se muka i enska genetska matrica. GENI - elementarne nasledne estice, sastoje se od molekulskih lanaca DNK, dezoksiribonukleinske kiseline, koji prenose nasledne osobine, programiraju i vode razvoj organizma od zaea pa nadalje. Gen je odsek na DNK, koji kodira odreene proteinske produkte (ovek ima oko 30000 gena). GENOM - predstavlja svu DNK nekog organizma za jednog pripadnika hromozomskog para; skup gena koje sadri jedna haploidna elija. Geni se nalaze na hromozomskoj DNK i predstavljaju linearni raspored nukleotida u toj DNK. GENOMSKO UTISKIVANJE - je proces, u kome se alel na donjem lokusu izraava razliito u zavisnosti od toga, da li je nasleen od majke ili oca. GENOTIP - je pojedineva genetska konstitucija - skup naslednih karakteristika nekog organizma; skup naslednih faktora koji imaju uzrono dejstvo na razvoj. U uem smislu genotip je takoe kombinacija alela na odreenom lokusu. GERONTOLOGIJA - nauka koja se bavi prouavanjem starih osoba. GERONTOPSIHOLOGIJA - psihologija starosti, bavi se prouavanjem psihikih promena kod osoba u starakom dobu. GESTACIJSKA STAROST - ili trajanje noenja je vreme, koje traje od implantacije oploenog jajeta u matericu, odnosno vremenski period intrauterinog razvoja ploda.

379

GETALTISTIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja istie celovitost doivljaja; u opaanju celine, getalti su primarno dati i nesvodivi su na sumu elemenata. GETALT (CELOVITOST PREDMETA) - je poimanje predmeta kao jedinstvenih bez obzira na to, da ih pojedinac ne moe opaziti u celini (jer su delimino zaklonjeni). GLOBALNA METODA - metoda uenja celina gradiva; njeno korienje se usklauje sa karakteristikama gradiva i karakteristikama linosti koja ui. GNEV - primarna emocija izazvana ometanjem, pretnjom ili povredom koju prati otvorena ili prikrivena agresija kojom se redukuje napetost. GOVOR - sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei su nosioci pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Jedna od komponenti govora je oblik govora, koji ukljuuje npr. oblike rei, strukture reenica, izgovor glasova, izgled pisanih jezikih znakova. Sadraj govora je druga komponenta govora i stvara znaenje rei i reenica (signifikativnu funkciju). Sadraj govora je povezan sa razumevanjem rei i odnosima meu reima. Funkcija govora razvija se veoma brzo i u kontekstu drugih psihikih funkcija: emocija, socijalne interakcije, socijalne kognicije, miljenja, metakognicije. GOVORNO MILJENJE - sutinska karakteristika rei jeste njeno znaenje; uei govor dete usvaja i prve oblike miljenja - interiorizacijom govorne aktivnosti (v. ETAPNO FORMIRANJE UMNIH RADNJI). GRADIJENT CILJA - promena privlanosti ili odbojnosti cilja sa promenom (psiholoke) udaljenosti cilja. GRAFOLOGIJA - svako ispitivanje rukopisa; disciplina koja prema karakteristikama rukopisa pokuava da odredi karakteristike linosti. GRAMATIKA - veine jezika ukljuuje tri glavne komponente, i to redosled rei (sintaksa), deklinaciju i konjugaciju (menjanje, oblike) i akcentovanje (intonacija). GREKE MERENJA - u naunim istraivanjima nastaju: (a) Uinak vebe - to je promena u spontanim odgovorima ispitanika, koju je prouzrokovalo ponovno izlaganje ispitnom materijalu. Ispitanici u istraivanju naue tane odgovore ili vetine, to im pomae da bre i efikasnije ree zadatke testa. (b) U inak u e a u studiji je u inak snanog dejstva saznanja ispitanika da su postali predmet studije. Zbog toga ne odgovaraju spontano, ve u smeru socijalne poeljnosti. (c) Uinak vremena merenja je uinak, koji se pojavljuje ako u trenutku izvoenja studije postoje snana drutvena deavanja. To moe uticati na odgovore ispitanika. (d) Generacijski u inak je u inak kulturno-istorijskih doga anja na rezultate razvojne studije. Na razvoj pojedinaca, koji su bili ro eni u odre enom istorijskom periodu, uti u posebni kulturni i istorijski uslovi; na pojedince, koji su bili ro eni u drugom periodu uti u drugi uslovi. Razlike u socioistorijskim uslovima mogu voditi do razlika me u uzrasnim grupama. GRUPA - skup od dve ili vie osoba sa uzajamnim zavisnim odnosima i zajednikim normama, verovanjima i vrednostima - koje reguliu njihova uzajamna ponaanja. GRUPNA DINAMIKA - pojam oznaava sloene odnose u grupi u kojoj na ponaanje utiu povratne informacije; nain kako se grupa obrazuje i funkcionie. GUDINAF TEST - test inteligencije. Koristi se kod dece. Od subjekata se trai da nacrtaju ljudsku figuru a zatim sadraj figure boduje i odreuje mentalni uzrast.

380

h
HABITUACIJA - navikavanje, proces kojim se organizam ui da zanemari stimulaciju koja se ponavlja koje ne moemo pripisati jednostavnoj promeni u njegovom stanju, ve najverovatnije odraava porast poznavanja drai. Habituacija je bitan preduslov za selektivnu panju - usmeravanje na vane i nove stimuluse a zanemarivanje poznatih i nevanih. U stanju habituacije repetitivne stimuluse mozak prati na niem, nesvesnom nivou, i reaguje na male promene u stimulaciji. HALO-EFEKAT - tendencija pri (pr)ocenjivanju ili donoenju miljenja da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opteg utiska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije. HALUCINACIJA - privienje, prihvatanje ulne imaginacije kao stvarnog opaanja, lani opaaj - koji nije proizaao iz ulne stimulacije ve je centralnog porekla a praen je subjektivnim uverenjem da je realan. Javlja se u svim ulnim modalitetima, obino kod duevnih oboljenja, ali ponekad i kod zdravih osoba. HAPLOIDNE ELIJE - su elije, koje imaju po jedan komplet neparnih hromozoma. HEDONIZAM - psiholoka doktrina da je osnovni pokreta ljudi tenja za uivanjem, odnosno averzija prema patnji, bolu, neugodnostima. Hedonistiko shvatanje je u osnovi psihoanalize (princip zadovoljstva) i biheviorizma (princip potkrepljenja). HEMIZIGOTNOST JE PRISUTNOST SAMO JEDNOG ALELA NA ODREENOM LOKUSU X-HROMOZOMA U POLNOM PARU HROMOZOMA KOD MUKARACA, JER ODGOVARAJUI LOKUS NA Y-HROMOZOMU NE POSTOJI.

HETERONOMIJA - individualna ili kolektivna podreenost normama, zakonima i principima, potrebama koje su van samog Ja, koja izaziva nesamostalnost u donoenju odluka i njihovom sprovoenju. Heteronomna moralnost je Pijaeov prvi stupanj moralnog razvoja, na kome deca pravila razumeju kao stalna, nepromenljiva, "dana od spolja", njihovo krenje pak kao apsolutno pogreno. HETEROZIGOTNOST - je prisutnost razliitih alela na odreenom lokusu oba pripadnika hromozomskog para. HEURISTIKE STRATEGIJE - samostalno razlaganje problema na potprobleme sa kojima je lake operisati i doi do otkria i glavnog problema; heuristika strategija razvija kreativno miljenje jer izbor operacija i njihov redosled preputa onom ko ui reavanjem problema, ime razvija samostalni misaoni rad, pronalazatvo. HIJERARHIJA MOTIVA - najpoznatija je ona koju daje Maslov u svome uenju: najosnovnije su fizioloke potrebe, ouvanje telesnog integriteta (sigurnost), potreba za afektivnom vezom, potreba za uvaavanjem i potovanjem i na kraju potreba za samoaktuelizacijom. U naelu vii nivo se ne javlja dok se ne zadovolji nii motiv, meutim, u praksi linosti nije uvek tako. HIPERMNEZIJE - pojmom se oznaava fenomen izuzetnog pamenja, moe se odnositi na obim i/ili vremensku duinu pamenja; navode se primeri osoba koje su suoene sa opasnou za ivot imale hipermnezije - brzi protok u svesti "line istorije", tj. javili su im se davno zaboravljeni sadraji kojih se nisu seali u normalnim situacijama. HIPERPLAZIJA - je elijski rast sa elijskom deobom (mitoza) - uveavanje broja elija. HIPERTROFIJA - je elijski rast sa gomilanjem materijala unutra svake elije - poveanje same elije. HIPNOZA - izmenjeno stanje svesti u kome je pojedinac poveane prijemivosti za sugestije hipnotizera i pokazuje veliku reaktivnost - izvrava sugerisano, u okviru vlastitog fiziolokog i psiholokog repertoara ponaanja, ali neke od tih mogunosti postaju izvrne tek u hipnotikom stanju (anestezija, paraliza, amnezija, stanje u miiima, i dr.). Uvoenje u hipnotiko stanje odigrava se preko unutranjih procesa, otuda je za hipnozu bitnija uloga subjekta (da je on prihvata i moe da ue u

381

hipnotiki set); hipnotizer igra ulogu spoljanjeg stimulusa. Ovaj fenomen se najee tumai sa pozicija refleksologije i psihoanalitikog uenja, ali je jo nedovoljno razjanjen. HIPOFIZA - je lezda sa unutranjim izluivanjem koja proizvodi najmanje osam hormona znaajnih za rast, razvoj i delovanje ostalih lezda sa unutranjim izluivanjem. HIPOKSIJA - je nizak nivo kiseonika u tkivu. HIPOMNEZIJA - pojava smanjene sposobnosti zapamivanja novih informacija i/ili korienja starih doivljaja; uzroci su povrede, bolest, skleroze, psiholoke traume. HIPOTALAMUS - je evoluciono stara struktura meumozga, koja kod sisara omoguava povezivanje izmeu nervnog i endokrinog sistema. Hipotalamus oveka izluuje hormone, koji ubrzavaju ili koe proizvodnju hormona hipofize. Regulativne funkcije: telesnu temperaturu, srani ritam, cirkulacija krvni, hranjenje i pijenje, a uz to upravlja i aktivnou autonomnog nervnog sistema i (preko hipofize) endokrinog sistema. Takoe ima vanu ulogu u emocijama i motivaciji. HIPOTETIKO-DEDUKTIVNO MILJENJE - je nain reavanja problema, pri kome pojedinac unapred, na mentalnom planu (manipuliui pretpostavkama, idejama, verbalnim iskazima), pretpostavi mogue odgovore i pri tome je svestan, da su to samo mogunosti, ija istinitost mora jo da se dokae. Dokazuje ih sistematskim proveravanjem svake od hipoteza. HOLISTIKA PSIHOLOGIJA - skup psiholokih kola (personalistika, holistika, organizmika), koje polaze od shvatanja da organizam, i u fiziolokom i u psiholokom smislu, moe da funkcionie samo kao celina; otuda i ponaanje se moe objasniti ako je polazna taka celina, totalitet, a ne pojedinani nezavisni elementi. HOLOFRAZA - je jedna re, obino imenica, koja ima znaenje itave reenice; javlja se u govoru deteta u drugoj godini na poetku razvoja reenice. Sa holofrazom poinje proces razvoja sintaksikog nivoa jezikog sistema. HOMEOSTAZA - je samoregulacioni proces, odravanje stalnih odnosa ili ravnotee u telesnim procesima i automatska aktivnost organizma za uspostavljanjem ravnotee, kad se poremeti; odravanje fizioloke ravnotee, sa kojim bioloki sistemi obezbeuju stabilnost, ako se prilagoavaju na uslove, koji su optimalni za preivljavanje. Poto je sastavni deo ivotnih procesa, homeostaza nastoji da uspostavlja narueni sklad mehanizmom povratne veze (engl. feed back), automatski, bez svesne namere reguliu se svi vei poremeaji ravnotee u unutarsomatskim, socijalnim ili psihikim procesima. HOMOZIGOTNOST PARA.
JE PRISUTNOST JEDNAKIH ALELA NA DANOM LOKUSU OBA PRIPADNIKA HROMOZOMSKOG

HORMIKA PSIHOLOGIJA - (v. SVRSISHODNA PSIHOLOGIJA) HORMONI - su hemijske materije, koje izluuju odreena tkiva, neposredno u krv, s kojom putuju do mesta delovanja. Funkcija hormona je da slui kao signal do ciljne elije; aktivnost hormona je determinisana nainom sekrecije i prenosnim signalom primajueg tkiva. Hemijski glasnici, koje sintetizuju neuroni ine neuro-hormone, a druge posebne elije sintetizuju "klasine" hormone. Najpoznatiji hormoni su proizvedeni u endokrinim lezdama. HORMON RASTA - (= somatotropin = GH = growth hormon) je peptidni hormon koga lui prednji reanj hipofize (adenohipofiza); on je glavni pokreta (koji ubrzava) bioloki rast, koji izluuje hipofiza pod nadzorom hipotalamusa, a ima ulogu i u regulaciji raznih metabolikih procesa. HOSPITALIZACIJA - reakcija deteta na odvajanje od blinjih. Posledice hospitalizacije su vee to je dete mlae i/ili ako dugo traje. Separacijska anksioznost je detetova distresna reakcija na odvajanje od poznate osobe, sa kojom je uspostavilo afektivnu vezanost. Ove injenice uvaavaju savremene deje bolnice pa smetaju dete na leenje zajedno sa majkom.

382

HROMOZOM - je struktura, sastavljena iz DNK i proteina, koji se nalaze u jedru elije. HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA - obuhvata nekoliko uenja kojima je zajedniko: nain miljenja i humanistika (vrednosna) orijentacija. Najvei deo psihologa je sa anglosaksonskog podruja (Maslov i dr.) koji smatraju da je problem psihologije kako objanjenje tako i razumevanje realno postojeeg i u osnovi zdravog i kreativnog pojedinca - osnovni je problem da ovek ostvari svoje potencijale, da postane ono to jeste. Ovom uenju pridruuje se i jedan broj psihologa sa dalekog istoka, koji naglaavaju vie ulogu tela (bioenergetika, meditacija).

i
ID - ono, prema psihoanalitikoj teoriji to je bioloka komponenta linosti (nesvesni deo linosti) koja nije strukturirana ni organizovana i uvek je u podsvesti ali je izvor osnovnih i instinktivnih energija koje tee da neposredno dovedu do zadovoljenja osnovnih biolokih potreba i elja (princip zadovoljstva). IDENTITET - u konkretnim operacijama (Pijae) identitet je misaona operacija pomou koje dete razume, da je neki predmet isti, iako se promenio njegov oblik. IDENTITET LINOSTI - je koherentno i celovito organizovano poimanje sebe kao od drugih razliitog pojedinca, koje ukljuuje vrednosti, uverenja, ciljeve, za koje se pojedinac opredelio, kontinuiranost i istovetnost tih atributa u vremenu i socijalnu uzajamnost (poimanje sebe je slino, mada ne potpuno jednako poimanju, koji o pojedincu imaju drugi ljudi). Pojam identiteta (Hrnjica) se odreuje kao jedinstvo linosti u toku jednog vremenskog perioda; kao karakteristike linosti bilo da su u planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji ili pak u predelu nesvesnog.

Dostignuti identitet po Marcii je onaj identitet, koji sledi krizu, pojedinac je ispitivao, probao i sam se opredelio za razliite ivotne ciljeve i vrednosti. Kategorija preuzetog identiteta je po Marcii stanje
opredeljenosti odreenim ivotnim ciljevima i vrednostima, koje pojedinac u procesu proba nije sam izabrao, nego su ih za njega oblikovali druge znaajne osobe u njegovom ivotu. IDENTIFIKACIJA - poistoveivanje, sebe sa nekim licem ili grupom. Moe biti razvojna (primarna identifikacija sa roditeljima) i odbrambena - mehanizam odbrane (sekundarna identifikacija). IDIOGRAFSKI - individualni pristup u ispitivanju; koji prikazuje ono to je individualno; opis onoga to se samo jednom desi i vie se ne ponavlja. IGRA - aktivnost koja se vri sa uivanjem ili oekivanjem uivanja; u igri moe biti podele uloga i odreenih pravila izvoenja; svrha igre je rekreacija, uenje, troenje vika energije, takmienje. IGRA ULOGA - je igra u kojoj dete preuzima odreenu ulogu i pretvara se, da je neko drugi. Sociodramska igra je igra uloga, koja protie na osnovi interakcije meu bar dvoje dece suigraa, koja preuzimaju svako svoju ulogu. IGRE S PRAVILIMA - je igra, koja od deteta zahteva prepoznavanje, prihvatanje i podreivanje unapred datim, dogovorenim i prihvaenim pravilima. U prvom detinjstvu to su razliite didaktike igre (ovjee ne ljuti se, Memori). Deca razvijaju govor (dok se dogovaraju oko pravila), ue pravila i ue da se ponaaju prema pravilima IKONIKO PAMENJE - senzorno pamenje, kratkotrajno zadravanje reprezentanata u senzornom registru, u ovom sluaju vidnih doivljaja u vizuelnom registru dok se ikone ne kodiraju u operativnom pamenju, ili se gube (za nekoliko desetina milisekundi). ILUZIJA - pogreno opaanje predmeta i pojava; spoljanji stimulusi postoje ali je percepcija iskrivljena, pogrena - zbog sklopa drai i/ili unutranjih stanja, inilaca.

383

IMAGINACIJA - mata, fantazija, proces zamiljanja, rekombinovanje delova prolog iskustva. IMITACIJA - radnja koja kopira neiju tuu radnju, sa namerom ili bez namere. Uenje imitacijom je ponaanje, koje je vezano za posmatrano i jednako je ili slino ponaanju modela. Selektivna imitacija se javlja zbog inhibicije odgovora za ona ponaanja modela koje je kanjavano. U prvom detinjstvu dete imitira osobu za koju je afektivno vezano. INDIVIDUA - pojedinaan, jedinstven organizam; znaenje naglaava distinktivnost pojedinanog od grupe i od sredine. INDIVIDUALIZACIJA - uzimanje u obzir, u vaspitno-obrazovnom procesu, individualnih osobina i potreba i u skladu s tim podeavanje vaspitnog procesa i/ili nastave. INDIVIDUALNE RAZLIKE - razlike koje su karakteristine za pojedince razliitih kategorija; distinktivna svojstva. INDUKCIJA - zakljuivanje iz pojedinanog o optem; kao vaspitna tehnika: detetu predstavljamo uinke njegovog neprihvatljivog ponaanja na druge ljude ili razloge za nae ponaanje u situacijama, u kojima smo opazili neprihvatljivo ponaanje njegovo ili drugih ljudi. INDUKTIVNO MILJENJE - misaoni tok koji polazi od pojedinanog i posebnog a u zakljuku se izvodi opti stav, zakonitost meu pojavama; indukcija je postupak generalizacije. INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA - najrazvijeniji deo psihologije rada koja se bavi psiholokim pitanjima rada u industriji, sa ciljem da se poboljaju uslovi rada i povea uinak. INFORMACIJA - obavetenje, novost, jedinica optenja; (PRIJEM) prijem informacija ukljuuje identifikaciju kritinih informacija u odreenoj situaciji i njihovu upotrebu za planiranje, miljenje. INHIBICIJA - zadravanje ili zaustavljanje jednog procesa da pone ili da se nastavi; hipotetiko nervno stanje ili proces koji dovodi do spreavanja. INHIBIRANO DETE - je dete koje se udaljava (izbegava) i pokazuje negativno raspoloenje za nove drai. INKLUZIJA KLASA - znai detetovu sposobnost, da u mislima uporeuje broj predmeta u celini (npr svih igraaka) i njenih podcelina - sastavih delova (npr. medvedia). INKUBACIJA - stadijum stvaralakog miljenja u kome se "svesno" ne radi na problemu, meutim, iznenadno javljanje ideje reenja u toku perioda inkubacije ukazuje da se i u njoj odvija reavanje problema - iako to nije opaljivo. INRC - je skup od etiri logike transformacije (identitet, negacija, recipronost i korelativnost - grupa dve reverzibilnosti /inverzija N i reciprocitet R/), koje su kljune u razvoju formalnologikog miljenja. Identitet (I) je logika transformacija jednakosti. Znai, da se sastojci samo naizgled razliiti ili da za iste sastojke upotrebljavamo razliite simbole. Negacija (N) je logika transformacija, koja ponitava neku drugu logiku operaciju (npr. sabiranje poniti oduzimanjem). Recipronost (R) je logika transformacija, pri kojoj jedna varijabla nadometa drugu, tako da se stanje stvari ne menja. Pri tome ne ponitava uinke neke varijable, nego ga neutralizuje. Korelativnost (C) je logika transformacija, pri kojoj istu logiku transformaciju izvodimo na vie komponenti tako, da se konano stanje stvari ne menja (npr. jednainu na obe strane delimo sa istim brojem). INSPIRACIJA - iluminacija, iznenadno uvianje reenja problema, otkrivanje, osvetljavanje bitnih odnosa i veza - shvatanje reenja (v. "AHA" DOIVLJAJ). INSTRUMENTALNO UENJE - oblik uenja reavanja problema putem pokuaja i pogreaka u kome se postepeno uvruje ona reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja potrebe, reenja problema.

384

INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE - uenje koje zavisi od posledica koje prate odreena spontana reagovanja. Ponaanja koja su nagraena tee da se ponove, kanjena reakcija se inhibira. Uenje se odvija i bez namere subjekta. INTEGRITET - jedinstvena organizacija osobina linosti; proces tokom koga se organska, psiholoka i socijalna svojstva kombinuju i organizuju u kompleksnu celinu na viem nivou: dobar integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovoljstvo sobom. INTELEKT - najee se odnosi na inteligenciju, na sposobnosti reavanja problema miljenjem; kognitivni procesi zakljuivanja, suenja, poimanja. INTELEKTUALIZACIJA - je odbrambeni mehanizam, preko koga se pojedinac kloni emocionalnih implikacija ugroavajueg dogaaja ili aspekta sebe tako, da predmet anksioznosti obrauje (raspravlja) samo na intelektualnom nivou. INTELEKTUALNI SKOK - je srazmerno brz kvantitativni i kvalitativni rast misaonih sposobnosti u odreenom uzrastu (najoigledniji je u ranoj adolescenciji /kad i telesni rast/, a ispoljava se u poveanju i trajanju namerne panje, sposobnosti inhibicije panje na nerelevantne podatke, u kapacitetu radnog pamenja, mogunosti efikasnog misaonog kombinovanja podataka - formalne operacije). INTELIGENCIJA - sposobnost snalaenja u problem situacijama (novim situacijama) u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih odnosa i veza i konstruisanjem sredstva reenja. INTENCIONALNO UENJE - namerno uenje, orijentacija da se odreeno gradivo naui. U senzomotornom periodu dete voljno kombinuje razliite sheme, da bi reilo problem. INTENCIONALNO SEBE - je specifini oblik detetovog razumevanja sebe kao intencionalnog posrednika dogaaja u spoljanjoj okolini. Sadri svesnost vlastitih ciljeva te aktivno biranje meu razliitim sredstvima, pomou kojih su ti ciljevi dostini. INTERVJU - istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom prikupljaju informacije u svrhu naune analize, savetovanja, dijagnoze i dr. - od ega zavisi i nain voenja razgovora. Moe biti otvoren i stukturiran razgovor. Pored odgovora u toku intervjua mogu se pratiti i neverbalne reakcije ispitanika. INTERESOVANJE - pozitivan stav koji ima dinamiko dejstvo, pokree ponaanje linosti; tendencija ka angaovanju u jednoj aktivnosti jedino iz zadovoljstva od angaovanja u njoj. INTERPOLACIJA - umetanje jednog ili vie lanova izmeu dve vrednosti nekog niza, pod uslovom da oni sadre sve osobine podataka niza i na taj nain ga dopunjuju. INTERFERENCIJA - inhibicija u uenju, uzajamno ometanje razliitih tragova, slabljenje tragova i smanjivanje nivoa upotrebljivosti. INTERIORIZACIJA - pounutranjavanje, formiranje unutranjih psihikih struktura usvajanjem, unoenjem socijalnih odnosa i struktura (normi i vrednosti, govora). Ovo je kljuni pojam kulturnoistorijske teorije psihikih pojava koju je dao Vigotski: svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, na dva plana: najpre na socijalnom, a potom na psiholokom, najpre meu ljudima kao inter psiholoka kategorija, a zatim unutar deteta kao intrapsihika kategorija (unutranji govor). INTERMODALNO OPAANJE - je kombinacija informacija, koje je pojedinac primio pomou razliitih senzornih sistema (analizatora). INTIMNI PARTNERSKI ODNOS - znai partnerski odnos, u kome su partneri meusobno nezavisni, u isto vreme su poverljivi i emocionalno snano povezani.

385

INTRIZIKA MOTIVACIJA - unutranja motivacija u kojoj se zadovoljenje postie u samoj aktivnosti; uivanju u samoj aktivnosti. INTROVERZIJA - okrenutost linosti unutra ka samoj sebi; svojstva itrovertnog tipa linosti su: rezervisan, ne vezuje se, kritian, blage naravi, visoke osetljivosti. INTROSPEKCIJA - samoposmatranje, opaanje vlastitih doivljaja i stanja. Introspekcija moe biti eksperimentalna i neeksperimentalna metoda istraivanja psihikih doivljaja. INVENTARI LINOSTI - upitnik zatvorenog tipa sa veim brojem pitanja ili tvrdnji kojima se ispituje odreeno svojstvo linosti. INENJERSKA PSIHOLOGIJA - prouavanje sistema ovek maina; psihologija operatora. IREVERZIBILNOST - je jedno od ogranienja detetovog miljenja na preoperacionom stadijumu, koje mu onemoguava da razume, da mislene operacije teku u dva ili vie smerova. IZBOR ZANIMANJA - opredeljenje za jednu alternativu od moguih izbora poziva; period zamiljanja je doba u pozivnom razvoju, u kome deca zamiljaju svoje pozivne opcije u igri mate; period proveravanja je doba u pozivnom razvoju, u kome adolescenti razmiljaju, "vagaju", probaju, uporeuju pozivne opcije sa svojim interesovanjima, sposobnostima i svojstvima; realistiki period je doba u pozivnom razvoju, u kome se stariji adolescenti i mladi odrasli usredsreuju na odreenu vrstu poziva, neto kasnije ustaljuju se u specifinom pozivu.

j
JA - psiholoki deo linosti, svest o sebi; sve to je jedno lice sklono da nazove moje; doivljaj samog sebe (fizikih, socijalnih, emocionalnih komponenti). JA-KONCEPT - slika o sebi koja obuhvata stavove, samoocenu sebe, vrednosni sistem, ukljuuje kognitivnu, socijalnu i emocionalnu komponentu - za koje pojedinac veruje da ga odreuju; u samooceni osoba zauzima poloaj subjekta u odnosu na sopstvenu linost koja je tada objekt posmatranja i procene. Pojam o moguem sebi je predstava o sebi usmerena u budunost, o tome, ta neko eli i/ili ega se boji, da e postati. JAVNO MNJENJE - mnjenje, miljenje, stav populacije ili grupe ljudi o nekom dogaaju, osobi, aktuelnom pitanju; opti trend miljenja koje podrava grupa. JEDINE - jedino dete u porodici; ta okolnost utie na status i razvoj jedineta, strukturu linosti i ponaanje. JEDINSTVEN - unikatan, sklop karakteristika koji osobu, predmet ili dogaaj ini jedinim u vrsti ili klasi; idiosinkratian. JEDINSTVO - funkcionlno: svi delovi nekog sistema rade kao celina, ne ometajui jedan drugog; celina: stanje takve slinosti svojstava da sva pripadaju istoj kategoriji. JEZIK - sistem znakova, verbalnih ili neverbalnih, kojima se predstavljaju odreena znaenja, kao i sistem pravila kojima se upravlja upotrebom znakova u komunikaciji; govorno (verbalno) ponaanje.

k
KARAKTER - vrednovana linost, aspekt linosti kojim se oznaavaju moralne i konativne osobine; integrisan sistem crta linosti koje oveku omoguavaju da se ponaa, uprkos preprekama, na relativno dosledan nain.

386

KARDINALNOST - je naelo koje znai, da zadnji broj u prebrojanom nizu znai broj u nizu. KARIOTIP - je potpuna hromozomska slika pojedinca; skup svih hromozoma. Kariotip kod oveka (2n = 46; n = 23). KATARZA - otklanjanje tenzije i anksioznosti emocionalnim rastereenjem (izlivom) saoptavanjem problema i konflikta; ienje emocija suoavanjem sa uzrocima tekoa. KAZNA - svaka neprijatna posledica pretrpljena zbog prethodnog postupka (ponaanja); naruavanje integriteta organizma linosti zbog nekog njenog prethodnog postupka koji po oceni drugih nije u skladu sa normama ponaanja. KIBERNETIKA - nauka o upravljanju; kibernetika naglaava kontrolne mehanizme (povratne sprege), teoriju informacija i teoriju komunikacija; primena u psihologiji zasniva se na pretpostavci da se psiholoki i fizioloki procesi mogu posmatrati kao procesi razmene informacija uz rad samoregulacionih i kontrolnih mehanizama. KIBERNETIKA PSIHOLOGIJA - smer u psihologiji koji se bavi simulacijom psihikih procesa radi njihovog izuavanja. Na primer, pomou "vetake inteligencije" simuliraju se procesi miljenja. KIFOZA - je ukrivljenost kime nazad kod zdravih odraslih, u predelu grudnog koa i krsta. KINETIKI ZNACI DUBINE - su znaci, koje proizvode pokreti tela pri kretanju u okolni ili pri manipulaciji sa predmetima. KLASIFIKACIJA - mentalna operacija kojom se vri grupisanje neega u uzajamno iskljuive klase ili kategorije, prema datim kriterijima; u poetnim oblicima kod dece se javlja oko 4. godine, a zahtevi klasifikacije su: (a) uvianje zajednikih osobina svih lanova klase (intenzija) i (b) uvianje obuhvata klase (ekstenzija). KLINIKA METODA ISPITIVANJA - je metoda, koju je Pijae esto upotrebljavao pri ispitivanju dejeg miljenja. Eksperimentator ima pripremljena poetna pitanja, kasnije pak, uvaavajui deje konkretne odgovore, postavlja nova pitanja. KLINIKA PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi dijagnostikom, savetovanjem i leenjem (terapijom) psihikog poremeaja; klinika psihologija primenjuje metode i saznanja ostalih psiholokih disciplina. KOD - znak kojim se neki sadraj moe preneti i nedvosmisleno opisati. Kodovi se prouavaju i koriste u teoriji informacija. KODIRANJE - proces kojim se jedna poruka prevodi u signal, ili signal u poruku; u procesu uenja kodiranje znai obradu i oznaavanje informacije, pretvaranje u oblik saznanja pogodan za kasniju upotrebu; dekodiranje u upotrebi saznanje pretvara u prikladnu informaciju. Kodiranje moe biti psiholoko (nova kognitivna struktura, pojam) i fizioloko (promene u nervnim strukturama). KOEFICIJENT INTELIGENCIJE - odnos izmeu mentalnog uzrasta, odreenog rezultatom u testu inteligencije, i kalendarskog uzrasta pojedinca izraenog mesecima starosti (IQ = MU/KU 100). Zasniva se na pretpostavci o postojanju odnosa izmeu mentalnog i kalendarskog uzrasta i uverenju da se taj odnos moe utvrditi. Prosena vrednost IQ se kree izmeu 90 i 109. KOEFICIJENT KORELACIJE - (r indeks) broj koji pokazuje stepen povezanosti varijabli. Potpuno slaganje izmeu njih (prirataj u jednoj varijabli pra en je priratajem u drugoj) izraeno je sa +1. 00; potpuno neslaganje izmeu njih (ako u jednoj dolazi do poveanja a u drugoj do opadanja) izraeno je sa -1. 00; potpuno odsustvo povezanosti ili potpuna nezavisnost varijabli izraena je sa 0. 00. KOEFICIJENT OBRAZOVANJA - indeks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta, rezultata na testu znanja, i kalendarskog uzrasta (OK= OU/KU 100).

387

KOEFICIJENT POSTIGNUA - indeks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta - rezultata na testu znanja, i mentalnog uzrasta - rezultata na testovima inteligencije (KP = OU/MU 100). KOGNITIVNA TEORIJA UENJA - teorija koja za uenje postulira centralne modane procese kao intermedijatore; naueno je rezultat procesa saznanja, vie jedna kognitivna struktura nego jedan odgovor. Uenje nastaje kao rezultat uvianja, vienja stvari iz novih uglova, to dovodi do razvoja novih saznajnih struktura. KOGNITIVNI STIL - saznajni stil, nain kako pojedinac upoznaje okolinu i u njoj deluje; nain kako obrauje i upotrebljava informacije; sticanje znanja specifinim nainom opaanja, pamenja, miljenja i reavanja problema; dispozicije koje uslovljavaju reakcije oveka na veliki broj kognitivnih zadataka sa slinim oblicima ponaanja. Neki od kognitivnih stilova: preferencija senzornih modaliteta (vizuelna, auditivna, psihomotorna); zavisnost/nezavisnost od polja, impulsivnost / refleksivnost, rigidnost / fleksibilnost panje, konceptualni / perceptualni stil, kognitivna kompleksivnost / simplifikativnost, i dr. KOGNICIJA - saznanje. Opti pojam za proces kojim pojedinac postaje svestan unutranje i spoljanje realnosti i stie znanja o njima. Kognitivni ili saznajni procesi su opaanje, uenje, pamenje i miljenje. KOHEZIVNOST GRUPE - oseanje pripadnosti lanova jedne grupe; stepen privlanosti jedne grupe za svakog od njenih lanova i meusobne privlanosti lanova grupe. Ukoliko je kohezivnost vea zahtevi u pogledu komformisanja lanova grupe sa nekim standardima su izraeniji. KOLERIK - tip temperamenta, Hipokrat ga prikazuje kao linost sa brzim i intenzivnim reakcijama koje due traju; plahovit ovek - sklon ljutnji. Prema Ajzenkovoj teoriji crte kolerika ine: osetljivost, uznemirenost, agresivnost, razdraljivost, promenljivost, impulsivnost, optimizam i aktivnost. KOMBINATORIKO MILJENJE - je nain miljenja, pri kome pojedinac iz pojedinih sastojaka oblikuje sve mogue vrednosti svih varijabli. KOMPENZACIJA - (meh. odbrane) nadoknada, nastojanje da se prevlada neuspeh ili nedostatak pojaanom aktivnou u drugom podruju gde se postie uspeh (substitucija) ili slinom podruju gde se javio neuspeh (nadkompenzacija).

U konkretnim operacijama (Pijae) u ogledu presipanja tenosti dete kae "aa je via ali i ua, pa je to onda isto" (kompenzacija ili reverzibilnost reciprociteta odnosa).
KOMPLEKS - (psihoanalit.) uzajamno povezani sklop, viedimenzionalno iskustvo; sklop emocionalno povezanih misli, delimino ili potpuno potisnut i nesvesne prirode - koji se smatra uzrokom psihoneuroze i neprilagoenog ponaanja (Edipov, Elektra, Kain, Dijana kompleks i dr.). KOMPETICIJA - takmienje, nadmetanje u neemu, dostizanje nekih ciljeva i/ili vrednosti u utakmici sa drugima; suparnitvo, esto znai raditi protiv uspeha svog rivala koliko i na svom vlastitom uspehu. KOMPETENTNOST (MERODAVNOST) - sposobnost za neku vrstu posla, delatnosti; stanje u kome je neko sposoban da bira (odluuje), otuda je i zakonski odgovoran za svoje akcije. Saznajna kompetentnost je pojedinevo uverenje o tome, ta moe, ukljuuje i uverenje o sposobnostima za odreeno podruje aktivnosti i oekivanje uspeha pri izvoenju odreene aktivnosti. KOMPETENTNOST (POZIVNA) - ine je sposobnosti, vetine, znanja, koja pojedinac upotrebljava pri obavljanju poslova poziva; ukljuuje i motivisanost za rad, lini stil i odnos prema sebi i pozivnoj ulozi. KOMUNIKACIJA - prenoenje i/ili primanje informacija, signala ili poruka posredstvom gestova, rei ili drugih simbola, od jednog do drugog organizma. U psihologiji se govori o komunikaciji, interakciji ljudi; kod dece se najpre javlja afektivna komunikacija, pa gestovna i saznajna komunikacija.

388

KONACIJA - jedna od tri osnovne dimenzije psihikog sa optim znaenjem voljnog, namernog u ponaanju; dimenzija namere i htenja u mentalnoj i motornoj operaciji. KONCENTRACIJA - usmeravanje panje na jedan ogranien predmet ili aspekt predmeta; usredsreivanje psiholokih procesa u jednu taku. KONFLIKT - sukob dva ili vie neudruivih procesa ili stanja priblino jednake snage. Obuhvata saznajne funkcije, motivaciju i emocije. Konflikti se javljaju u tri osnovna oblika: (a) dvostruko privlaenje, (b) dvostruko odbijanje (izbegavanje) i (c) privlaenje - odbijanje. KONFORMIZAM - saobraavanje, prilagoavanje standardima, stavovima, miljenju grupe (sredine), uprkos drugaijem (poetnom) vlastitom stanovitu; preterano prilagoavanje koje najee dovodi do gubljenja autonomije linosti. Vrnjaki konformizam je pojedineva tenja, da prilagodi svoje mnjenje, gledita, radnje itd. preovlaujuim karakteristikama vrnjake grupe. KONKRETNA OPERACIJA - (Pijae) period razvoja inteligencije koji poinje oko 6-7 godine i zavrava se na poetku puberteta. Odlikuje ga pojava reverzibilnosti i razvoj kauzalnih odnosa, razvoj konzervacije, ispravno formiranje pojmova - ali je miljenje konkretno, ogranieno na konkretnu realnost i prisutnu sadanjost. KONKRETNI POJAM - pojam koji se odnosi na objekt iz konkretne stvarnosti. KONKRETNO MILJENJE - miljenje koje se preteno koristi opaajima i predstavama kao simbolima kojima operie. KONOTACIJA - dodatno znaenje rei. Konotacija podrazumeva ne samo apstraktna ve i emocionalna svojstva vezana za rei (termine). KONSTANTNOST OPAAJA - stalnost opaaja; tendencija da se objekat (njegova veliina, svetlina, oblik), opaa na ustaljen nain iako se menjaju sklopovi spoljanjih drai. Na pr. sto je okrugao bez obzira na ugao pod kojim se gleda - menja sklop drai na mrenjai oka. Pojava konstantnosti zavisi od iskustva, od odnosa izmeu delova u jednom sklopu drai, od cilja posmatranja: stalnost ostaje ako je posmatra orijentisan na objekt a smanjuje se ako je orijentisan na drai. KONSTRUKCIONA IGRA - je igra u kojoj dete od komponenti igraaka neto gradi. Tu spadaju Lego kocke, igra plastelinom, perlicama, igra kolaom, lepljenje razliitih materijala. Nekad je svrha samo igra, a nekad zbilja stvaraju neto, najee igraku. KONSTRUKCIONO PAMENJE - oznaava oblik procesa pamenja pri kome deca neto zapamte (ali ne sve), pa nedostajue informacije u mislima dodaju i urede ih u misaonu celinu. KONTEKST - okolina, sredina u kojoj se neto javlja. Znaenje rei, smisao poruke moe potpuno razumeti samo u okviru celine (okoline) u kojoj se javlja. KONTEKSTUALNOST RAZVOJA - razvojni psiholozi govore o tri kontekstualna sistema: (a) uzrasno normativni uticaji su faktori koji se vezuju za odreenu uzrasnu grupu ljudi u zajednici pa su predvidljivi u pogledu toga kad se javljaju i koliko traju (npr. pubertet, penzionisanje); (b) istorijski normativni uticaji su jednokratni inioci u specifinom istorijskom trenutku (npr. rat), koji doivljavaju svi ljudi u zajednici u kojoj su se pojavili; (c) nenormativni uticaji su nepredvidljivi faktori, koji se dogaaju pojedincima ili nekim pojedincima i utiu na njihov razvoj (npr. roenje blizanaca, premija na lutriji). KONTINUIRANA VETINA - optiji oblik vetine da se izvode operacije u nekoj oblasti. Razvija se kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su prilagodljivi novim okolnostima. KONTROLA EMOCIJA - socijalizacija izraavanja emocija, socijalna okolina stvara kod deteta navike da neke emocije prikrije, smanji njihov intenzitet izraavanja ili da ih izraava na socijalno prihvatljiv nain.

389

KONTROLNA VARIJABLA - (v. VARIJABLA) KONTROLNI MEHANIZAM - unutranja reprezentacija zahteva situacije. Omoguuje procenu i svojih i tuih aktivnosti. Ue znaenje je kriterijski obrazac za samoprocenu. KORTEKS - modana kora koja je centar svesnih psihikih doivljaja. KONVENCIONALNI NIVO - je drugi nivo moralnog suenja po Kolbergu, koji ukljuuje trei i etvrti stadijum. Na tom nivou moralno suenje se temelji na konformisanju socijalnim pravilima, koja su potrebna za dobre odnose meu ljudima. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica" je trei stadijum u Kolbergovoj teoriji, koji se temelji na pojedinevoj tenji ka socijalnom odobravanju od strane referentne grupe. Dete moe dostii trei stadijum moralnog suenja, ako je razvilo sposobnost razlikovanja izmeu vlastite take gledita i gledita druge osobe i (referentne) grupe. Orijentacija zakonom i redom je etvrti stadijum u moralnog suenja u Kolbergovoj teoriji, koji se temelji na potovanju stanovita velike drutvene grupe - drutvenih zakona. KONVERGENTNO MILJENJE - sposobnost nalaenja jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov ili informaciju; sposobnost misaonog reavanja onih problema, koji imaju samo jedno pravilno reenje. KONVERZIJA - obrtanje: stavova, verovanja, sistema vrednosti; prevoenje psihikih sukoba u telesne simptome. KONZERVACIJA - nepromenjenost; u razvojnoj psihologiji oznaava dostignuti razvoj sposobnosti da se shvati da je materija zadrala masu ako je promenila oblik (oko 7. godine). Obrazovanje pojmova konzervacije za Pijaea je merilo pojave konkretnih operacija (ovladavanje reverzibilnou). Nalazi ukazuju da deca ovladavaju konzervacijom sledeim redosledom: materija, teina, zapremina. Misaona konzervacija znai razumevanje, da dva predmeta ostaju ista (npr. u koliini, duini, teini) bez obzira na spoljanje promene (npr. promene oblika), ako se nita ne doda niti oduzme. KRATKORONO PAMENJE (RADNA MEMORIJA) - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U njemu se obrauju informacije i iz njega skladite u dugoronom pamenju. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. Opseg kratkoronog (neposrednog, operativnog) pamenja je 7 2 elemenata (u proseku). KREATIVNO MILJENJE - oblik miljenja koji dovodi do otkrivanja povezanosti pojava na nov i originalan nain, to dovodi do stvaranja novih produkata (reenja problema, proizvoda). Kreativno miljenje prolazi kroz etiri faze: preparaciju, inkubaciju, iluminaciju i verifikaciju. KREATIVNOST - sposobnost da se stvore nova reenja problema, nov nain umetnikog izraza - koji su drutveno korisni produkti; u irem znaenju: ostvarenje reenja, izraza, proizvoda koji su novi za individuu (a ne i za druge). KREATIVNA IMAGINACIJA - novi sklop ili sekvenca slika ili ideja koje omoguavaju uvianje novih relacija, stvaranje novih pojmova, reenje problema. Stvaralako zamiljanje zavisi od strukture linosti i naina njenog funkcionisanja. KREATIVNI STAV - tenja ka orginalnosti, radoznalo i istraivako prilaenje reavanju problema u kome se ispoljava nekonvencionalno i nekomformistiko ponaanje - prilaz problemu na neuobiajen i neoekivan nain. To dovodi do stvaranja originalnih ideja reenja. Otuda je razvijanje kreativnog stava u osnovi razvijanja stavralakih sposobnosti linosti. KRITERIJ - merilo, polazite u proceni; objekt poreenja, standard. KRITERIJSKI TEST - test u kome se rezultat pojedinca ocenjuje prema unapred postavljenom kriteriju (traenom procentu uspenosti). Ocenjivanje pojedinca ne zavisi od rezultata drugih, ve od toga da li je dostignut kriterij ili nije.

390

KRITINI PERIOD - je invarijanta ontogeneze i oznaava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje poveanom senzitivnou na odreene spoljne i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo na datoj taki razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naroito znaajne, (ne)povoljne posledice. Danas se naglaava da je kritini period kratko i otro omeeno doba u kome je pojedinac prijemiv za specifine uticaje sredine. Kritini periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu pedagoku vanost, optimalan razvoj e se dogoditi ako podsticaji iz okoline dou blagovremeno. KRIVULJA ZABORAVLJANJA - (v. EBIGHAUSOVA KRIVA) KRIVULJA NORMALNE RASPODELE - Gausova kriva, zvonastog oblika prema kojoj je mogue odrediti procenat odreene veliine u pojedinim delovima krive. Prilikom merenja kod gotovo svih osobina ljudi dobijaju se normalne raspodele. KRIVULJA UENJA / NAPREDOVANJA - grafiki prikaz odnosa izmeu vremena uenja i koliine nauenog, koji pokazuje brzinu i tok napredovanja procesa uenja i vebanja. Napredovanje uenja se ispoljava: (a) u porastu koliine nauenog, (b) smanjenju vremena potrebnog za izvoenje ili novo uenje i (c) smanjenju broja greaka. Oblik krivulje zavisi od jedinica koje se unose na apcisu i ordinatu i od vrste uenog materijala. Opti tipovi krivulja su: (a) ispupena (negativnog ubrzanja ako se ui lako gradivo i/ili ako postoji pozitivan transfer), (b) izdubljena (pozitivnog ubrzanja karakteristina za uenje tekog gradiva i/ili ako nema transfera), (c) kombinovana - sa jednim ili drugim poetkom /nastavkom. KRIZA IDENTITETA - u kontekstu razvoja identiteta je period istraivanja, premiljanja o znaajnim gleditima ivljenja, kome slede znaajne odluke. Opredeljenje predstavlja izbor ciljeva, preferencija, stilova ivljenja, planova, vrednosti, koje je pojedinac u procesu isprobavanja izabrao, kao sebi primerene. Kategorija rasprenog identiteta po Marcii je stanje delimine krize identiteta ili njene odsutnosti, jer pojedinac aktivno ne razmilja, istrauje, preispituje razliite uloge na pojedinim podrujima svoga ivljenja. Neopredeljen je i opredeljivanje ga i ne zanima. Odloeni identitet po Marcii predstavlja stanje krize identiteta, u kojoj se pojedinac jo nije ili se samo delimino opredelio u pogledu izbora znaajnih podruja u svom ivotu. KRIZA - RAZVOJNA (v. RAZVOJNA KRIZA) KRIZA SREDNJIH GODINA - je period intenzivnih doivljaja psiholoke neravnotee ("nemira"), dileme u efikasnost i primerenost vlastitog ponaanja, sutinskog reorganizovanja linosti. Obino se pojavljuje na prelazu u srednju odraslost. Takvi doivljaji su karakteristini za manji deo odraslih. KRUPNA MOTORIKA - su pokreti, pri kojima upotrebljavamo velike miine skupine (sedenje, puzanje, stajanje, hodanje, tranje, skakanje). KULTURNO-ISTORIJSKA TEORIJA RAZVOJA - teorija Vigotskog kojom objanjava razvoj viih psihikih funkcija. Svaka via psihika funkcija javlja se dva puta: (a) kao spoljna socijalno-simbolika (interpsihika) i (b) kao individualni proces (intrapsihika). Pretvaranje znakova u psihike strukture vri se interiorizacijom. U tim procesima vri se i socijalizacija deteta. Iz ove teorije vodi uenje o etapnom formiranju umnih radnji.

l
LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - istraivanje se obavlja u laboratoriji uz strogu kontrolu uslova ali i vii stepen artificijelnosti situacije. LAD - SREDSTVA ZA USVAJANJE JEZIKA - (omski, Language Acquisition Device - LAD) je uroeni mehanizam za obradu govornih informacija, mehanizam za analizu govora, koji detetu omoguava, da brzo usvoji jezik, kome je izloeno u neposrednom okruenju. LATERALIZACIJA - razvoj dominantne upotrebe leve ili desne strane tela (ruke, noge, oka), to se ustaljuje oko 4. godine. Lateralizacija se ispoljava u funkcionaloj asimetriji leve i desne modane

391

hemisfere. Meutim, lateralnost nije iskljuivo fizioloki fenomen - utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj fenomen ini jo sloenijim. LA KOD DECE - laljivost, osobina dejeg ponaanja koja nije prirodan deo razvoja ve se javlja, po pravilu, u porodicama gde dete nema dobar status. La se javlja u situacijama kada treba izbei kaznu. Promena ponaanja deteta podrazumeva i promenu ponaanja roditelja. LEGASTENIJA - nesposobnost povezivanja slova s glasom koja izaziva tekoe u itanju i pisanju. To je najtei oblik disleksije kome je, najee, uzrok organske prirode. LEVORUKOST - tenja da se vie koristi leva ruka, leva strana tela; levatvo, dominantna upotreba leve ruke. LIBIDO - (psihoanal.) oznaava osnovnu psihiku energiju. Libido se razvija prolazei odreene faze: oralnu, analnu, falusnu, latencije i genitalnu. U svakoj fazi postoji mogunost da doe do zastoja u razvoju - fiksacije. Psihiki poremeaji mogu se povezati sa nepravilnostima u razvoju libida. Dok Frojd libido povezuje sa seksualnim nagonom za Junga libido predstavlja optu mentalnu energiju, to je kasnije prihvaeno i od ostalih psihoanalitiara. LINOST - jedinstvena organizacija osobina, koja je u stalnom razvoju i dinamikoj promeni, koja odreuje karakteristian i relativno dosledan nain ponaanja osobe. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Olport naglaava da je linost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja" - njenu jedinstvenu podeenost prema svojoj sredini. Linost je celovita organizacija telesnih, intelektualnih, socijalnih i emocionalnih karakteristika pojedinca. LIDERSTVO - vostvo; osobine ili umenja karakteristina za vou ili za funkciju voenja; akcija koja utie na grupu u njenim stremljenjima ka cilju ili zadovoljavajuoj meusobnoj interakciji. LIMBIKI SISTEM - deo mozga (srednji donji potkorni) za koji se pretpostavlja da ima ulogu u emocionalnim procesima i uestvuje u regulaciji odnosa prema realnosti. Limbiki sistem ima brojne veze s novim korteksom i retikularnom formacijom. LOBOTOMIJA - hirurko presecanje nervnih vlakana koja povezuju frontalne renjeve sa talamusom; primenjuje se radi saniranja ponaanja kod teih mentalnih poremeaja. LOGIKO MILJENJE - zasniva se na odredbama rei i njihovim znaenjima definisanim pojmovima i logikim zakonima; to je najrazvijeniji tip miljenja - analiza i sinteza mogu se ostvarti i operacionalizovati samo u jeziko-logikim kategorijama. LOGIKO ZAKLJUIVANJE - sledi iz danih premisa, logiki je validno bez obzira na njegovu empirijsku validnost. Zakljuak je empirijski validan, ako je u skladu sa empirijskom stvarnou (injenicama). Silogizam je oblik logikog zakljuivanja, koje je sastavljeno iz tvrdnji ili pretpostavki (premisa) i zakljuka, koji nuno sledi iz danih tvrdnji. LOGIKO-MATEMATIKO ISKUSTVO - je iskustvo gde je saznanje dedukcijom izvueno iz operacije koja se vri na objektima (Pijae). Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksivna apstrakcija koja je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogauje novim elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu strukturu. Iz ovog proizilaze znaajne implikacije za obrazovanje jer za sticanje novog znanja potrebne su takoe vlastite invencije uenika i odgovarajue kognitivne sheme ili strukture. LOGOPEDIJA - nauno izuavanje i leenje poremeaja govora. LOKALIZACIJA PSIHIKIH FUNKCIJA - samo su jednostavne senzorne i motorne funkcije precizno lokalizovane u mozgu, u sloenim ponaanjima integrisani su razliiti delovi mozga. Ni sam korteks nije dovoljan za obavljanje sloenih psihikih funkcija. Naunici su razvili koncept o labilnom siste-

392

mu sa mnogo karika u stalnoj dinamikoj interakciji - oteenje jedne dovodi do niza lananih posledica. LOKOMOCIJA - pokretanje u prostoru; premetanje jednog organizma u prostoru sopstvenim pokretima.

LOKUS - (gen.) je mesto specifinog gena na hromozomu.

LOKUS KONTROLE - mesto kontrole; generalizovano oekivanje linosti koji e uzroci, unutranji ili spoljanji, presudno uticati na njeno ponaanje i/ili postignue. "Unutranji" veruju da su sami odgovorni za svoje ponaanje dok "spoljanji" ne prihvataju odgovornost jer veruju da na njih utiu spoljanji uzroci koji su van njihove kontrole. LONGITUDINALNI PRISTUP - uzduno istraivanje, praenje subjekta kroz razliite periode i prikupljanje kontinuiranih podataka o razvoju ispitivanih pojava. Osim tekoa u odravanju uzorka ostaje problem adekvatnosti instrumenta sa promenom uzrasta. LORDOZA - je ukrivljenost kime napred kod zdravih odraslih, u predelu vrata i bubrega.

lj
LJUBAV - sentiment: oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema nekome ili neemu. LJUBOMORA - stav ili sentiment koji je reakcija na realnu ili zamiljenu opasnost da e voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upuena naklonost voljene osobe. Manifestuje se kao gnev, mrnja, teskoba, oseanje potitenosti, srama, da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost.

m
MALADAPTACIJA - loe prilagoavanje, neuspean odgovor na zahtev sloenih uslova situacije; neuspeno bioloko prilagoavanje - organizam koji nije uspeo da razvije karakteristike korisne za interakciju sa sredinom. MATURACIJA - promene u organizmu i njegovoj funkciji koje su prevashodno rezultat delovanja faktora naslea (genetskog koda) i zbog toga se manifestuju kod svih pripadnika iste vrste na isti nain i priblino u isto vreme. MATA - (v. IMAGINACIJA) MEDIJANA - Md - pedeseti percentil, vrednost koja deli sve sluajeve u rangovanoj distribuciji na polovinu. MEDIJATOR - (teorija komunik.) sistem u kome se kombinuju funkcije destinacije i izvora, koji se umeu izmeu prijemnika i predajnika. MEDICINSKA PSIHOLOGIJA - psihologija za medicinske radnike; disciplina koja se bavi svim psiholokim problemima u okviru zdravstva. MEJOZA - je elijska deoba koja se pojavljuje pri oblikovanju gameta i izraava se tako to se podeli broj hromozoma tako, da svaka gameta sadri po jedan pripadnik svakog hromozomskog para. Pri deobi dolazi do izmene nizova DNK kod pripadnika pojedinih hromozomskih parova. U MEJOZI od jedne diploidne elije nastaju 4 haploidne elije MELANHOLIK - tip temperamenta koji retko, intenzivno reaguje, preovlauju neprijatna oseanja tuge i zabrinutosti; melanholinu osobu odlikuje: potitenost, uznemirenost, rigidnost, uzdranost, pesimizam, rezervisanost, nedrutvenost i mirnoa.

393

MEMORIJA - pamenje, opta funkcija oivljavanja i ponovnog preivljavanja prolog iskustva; govori se o etiri faze memorije: (a) uenje ili memorizovanje, (b) retencija, (c) prepoznavanje ili rekognicija i (d) seanje ili reprodukcija. Savremena psihologija govori o senzornom pamenju, neposrednom (opreativnom) pamenju i dugoronom sistemu pamenja. U psihologiji muzike se mentalno predstavljanje muzikih struktura vezuje za funkcije: (a) tonske memorije - prepoznavanje i reprodukovanje izolovanih tonova; (b) muzike memorije - davanje odgovora o onome to se ulo: harmonijska, melodijska i/ili ritmika celina. MENARHA - je prvi menstrualni ciklus u pubertetu. MENOPAUZA - je izdenadni ili postupni prestanak menstrualnog ciklusa, posle koga prestaje aktivnost jajnika, a samim tim i kraj reproduktivne funkcije ene. MENTALNA ZAOSTALOST - pojam obino oznaava sve oblike subnormalnosti intelektualnog razvoja. Razlikuje se granina zaostalost (IQ 70-80), blaga zaostalost (IQ 55-69), umerena zaostalost (IQ 40-54), teka zaostalost (IQ 25-39, potpuna zaostalost (IQ ispod 25). MENTALNA ZRELOST - zreli nivo funkcionisanja svih vanijih sposobnosti, ili svih funkcija ponaanja; prosean nivo sposobnosti odraslih. MENTALNA KONDICIJA - efekat dueg sistematskog uenja kojim se poboljava psihofiziko stanje za uenje. ine je osposobljenost za efikasnu organizaciju uenja, aktivno osmiljeno uenje, kreativan pristup u obradi i upotrebi sadraja uenja i sve bolje poznavanje vlastitog sistema pamenja. Linost sa dobrom mentalnom kondicijom moe da se due vreme bavi sloenim intelektualnim radom. MENTALNA HIGIJENA - nauka koja primenom psiholokih principa pomae da se postigne i odri zadovoljavajue prilagoavanje na ivotne probleme - radi ouvanja mentalnog zdravlja. Usmerena je i na pojedinca i na drutvo ukazujui koji su to optimalni naini reavanja problema koji ne ugroavaju i/ili poboljavaju mentalno zdravlje oveka. MENTALNA REPREZENTACIJA - je predstava o odsutnom predmetu ili prethodnim radnjama, dogaajima. MENTALNI KAPACITET - potencijalna sposobnost mentalne prirode. MENTALNI RAZVOJ - progresivne promene u mentalnoj organizaciji od zaea do smrti individue. Posledica je zrenja, uenja i aktivnosti pojedinca. Uticaji sva tri faktora se prepliu (interakcionistika teorija). MENTALNI UZRAST - rezultat na testu; sposobnost izvoenja mentalnih operacija koje se smatraju standardnim za odreeni uzrast. MENTALNO ZDRAVLJE - deo opteg zdravlja koji se pozitivno definie kao: dobro integrisana linost koja ima usklaen odnos sa okolinom, tei stvaralakoj egzistenciji (samoaktuelizaciji), uspeno funkcionie uprkos tekoama. MERENJE - je proces, pri kome dete uporeuje koliinu razliitih stvari (npr. u pogledu teine, duine, trajanja). Operacija merenja nastaje oko 7. ili 8. godine i prethodi joj niz faza spontanog dejeg merenja. Razvojni procesi merenja: - operacija deljenja kontinuuma, odgovara inkluziji, i poiva na blizinama, a ne na slinostima; - sreivanje delova, to odgovara serijaciji; i - sinteza deljenja i premetanja = merenje. MERNE KARAKTERISTIKE TESTA - su valjanost: sadrajna, dijagnostika, prediktivna, objektivnost, pouzdanost i osetljivost. METAKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI - su sposobnosti koje omoguavaju upoznavanje samog sebe kao saznajnog bia; sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredujuu funkciju.

394

METAKOGNICIJA - znanje o sopstvenoj kogniciji, o vlastitim misaonim procesima, koje kao jezgro ima proces formiranja naunih pojmova. Po Vigotskom u toku kognitivnog razvoja dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumeva akt kognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktivnosti. METALINGVISTIKA SVESNOST - je sposobnost refleksije jezika kao komunikacijskog orua i sebe kao korisnika jezika. METAMEMORIJA - znanje o procesima vlastitog pamenja i zaboravljanja, znanje o sadraju vlastitog sistema dugoronog pamenja, kao i znanje kako se razliiti sadraji (informacije) transponuju / reprodukuju na relaciji kratkorono-dugorono pamenje. Metamemorija se razvija sa uzrastom i najvea je u zreloj dobi. MEHANIKO UENJE - uenje napamet, memorisanje materijala onako kako je dat; rutinsko uenje bez razumevanja koje zahteva vei broj ponavljanja do uspenog reprodukovanja. MEHANIZMI ODBRANE - mentalne strukture koje odreuju ponaanje i deluju nesvesno; javljaju se kao reakcije na povienu anksioznost (stvorenu konfliktima, frustracijama) i slue da se redukuje napetost i "popravi" slika o sebi. Javljaju se u razliitim oblicima. Jedna od klasifikacija (Kameron) ih deli na: (a) mehanizme u kojima je ponaanje usmereno na problem, ali je nain reavanja nerealan (identifikacija, kompenzacija, racionalizacija, projekcija, reakciona formacija) i (b) mehanizme u kojima je reakcija u sutini bekstvo od problema (izolacija, negativizam, regresija, represija, sanjarenje, insulacija). METODE PSIHOLOGIJE - nain istraivanja psiholokih problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze: formulisanje problema, izrada projekta istraivanja, sprovoenje istraivanja, obrada podataka, analiza i tumaenje podataka. Prema nainu istraivanja mogu biti eksperimentalne i neeksperimentalne, a prema predmetu istraivanja dele se na objektivne i subjektivne metode. Korienje istraivakih metoda u razvojnoj psihologiji znai upotrebu objektivnih, merljivih i ponovljivih metoda, tehnika i pristupa, koje istraivai koriste za prikupljanje podataka, prouavanje odnosa meu pojavama i vrednovanje konstatacija. METODE UENJA - najee su prouavane i procenjivane sledee metode: globalna - partitivna metoda (uenje u celini ili po delovima), vremenski raspodeljeno ili koncentrisano uenje, aktivno ili pasivno uenje. Empirijski nalazi ukazuju da su uspenije metode aktivnog uenja i vremenski raspodeljenog uenja, dok primena globalne ili partitivne metode (ili njihove kombinacije) zavisi od gradiva (vrste i teine) i osobina linosti koja ui (uzrasta i sposobnosti). METODOLOGIJA - sistematsko i logiko izuavanje i formulisanje principa i metoda; nain izbora i definisanja problema, principa, obrada i interpretacija podataka. MIJELINIZACIJA - je proces ovijanja neurona mijelinskom opnom, koja je elijska opna oligodendrocita (jedne vrste modanih glija elija). Mijelinizacija funkcionie kao izolator koji ubrzava prenos neuralnog signala. Kortikalna mijelinizacija prvo poinje i najbre napreduje u podrujima direktno povezanim s modanim deblom i primarnim senzornim i motorikim podrujima, a najkasnije poinje i najsporije napreduje u traktovima i slojevima zaduenim za interkortikalne veze i u asocijacionim podrujima. Senzorna i motorika podruja obino zavravaju mijelinizaciju pre 2. godine ivota, ali integrativni sastav moe nastaviti mijelinizaciju i mnogo due (do druge i tree decenije ivota). Kako mijelinizacija olakava kognitivne operacije? Case je 1985. istaknuo dve primarne funkcije mijelina. Jedna je ubrzavanje neuralnog prenoenja (transmisije), a druga je da kao izolator spreava curenje du neuralnog puta. Nakon mijelinizacije brzina linearnog prenosa je velika, a lateralni prenos zanemariv. Posljedica toga je veliko poveanje efikasnosti neuralnog prenosa. MIKROGENETSKI PRISTUP U ISTRAIVANJU - u razvojnoj psihologiji je prikupljanje podataka, sa kojim pratimo iste grupe jednako starih pojedinaca od trenutka, kada zaponu promene da se pojav-

395

ljuju, do uravnoteavanja ponaanja, npr. od trenutka, kada ispitanici ponu uenje nove vetine, pa sve do trenutka, kada ovladaju tom vetinom. MISAONA SHEMA - je organizovan uzorak ponaanja, u kojima se odraavaju pojedinani naini interakcije odojeta sa okolinom, fleksibilne aktivnosti, pomou kojih dete u tom periodu razume sebe i svet oko sebe. To je Pijaeovo poimanje misaonih struktura kod novoroeneta i odojeta. Pijae: "Shemom radnje emo nazvati ono u jednoj radnji to se moe prenositi, uoptavati i diferencirati sa jedne situacije na drugu ili, drugim reima, ono to je zajedniko u razliitim ponavljanjima i primenama jedne radnje" MISAONA STRUKTURA - je nain miljenja, koji je, po Pijaeu, karakteristian za odreeni stadijum. Za misaonu strukturu je karakteristino, da se u razvoju menja i da je fleksibilna. MILJENJE - mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvianjem i otkrivanjem (bitnih) odnosa i veza; osnovne forme miljenja su apstrahovanje, poimanje, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, seanje (anticipacija, zamiljanje unapred); strategije miljenja su pristupi koje pojedinac koristi za reavanje problema. MIT - je unutranji koherentan sklop uverenja o psiholokoj sigurnosti pojedinca, koji deluje na nesvesnom nivou. Odbacivanje iracionalnih dejih mitova (Guld, 1978; McCrae i Costa, 1990) je uslov za razvoj samostalne, slobodne linosti, koja je sposobna da usklauje svoje potrebe sa drutvenim zahtevima i svome ivljenju pripie odgovarajui smisao. MITOZA - je deoba telesnih elija. Sastoji se od: kariokineze deobe naslednog materijala; citokineze deobe citoplazme. Faze kariokineze su: profaza, metafaza, anafaza i telofaza. U mitozi od jedne diploidne elije nastaju 2 diploidne elije. MLADOST - (v. ADOLESCENCIJA) MNEMOGRAM - trag pamenja, engram, nervni model - hipotetiki konstrukt koji opisuje promene nastale u nervnom sistemu kao posledica uenja. Pretpostavlja se da promene nastaju u strukturi RNK u nervnim elijama mozga. MNEMOTEHNIKA - tehnika zapamivanja. Obino se koristi za uenje nepovezanih sadraja i sadraja bez smisla. Sistem postupaka moe se primeniti na koncentraciju i prijem informacija, strukturisanje gradiva ("osmiljavanje"), razvijanje asocijativnih shema i naina reprodukcije. MNJENJE - iskazano miljenje o neemu; obino se smatra da je ono zasnovano na odgovarajuim saznanjima, da je lieno pristrasnosti i otvoreno za dalje razmatranje, ponovnu evaluaciju. Meutim, kako se mnjenje vie vezuje za kognitivne a stav za emocionalne procese - i veina mnjenja su izrazi elja i strukture linosti, vie nego to onaj ije je mnjenje i pretpostavlja. Ispitivanja pokazuju da iza promena mnjenja stoje i promene stavova i drugih nekognitivnih dimenzija linosti. Skup mnjenja koja su uzeta kao uzorak mnjenja neke socijalne grupe predstavlja javno mnjenje. MOD - (stat.) najea vrednost ili klasa vrednosti u jednoj seriji; vrh ili vrhovi u jednoj krivulji distribucije. MODEL - uzor, ono to treba kopirati, idealan ili savren oblik neega ili kopija uzora; na pr. u kibernetikoj psihologiji model pamenja: prijem, prenos, obrada i upotreba informacija (senzorno, operativno i dugorono pamenje). MODEL PARTNERSKE LJUBAVI - (Stenberg) je opisan sa tri karakteristike: intimnost (emocionalna razmena), strast (polni aspekt) i odlunost (saznajni i motivacioni aspekt). U pogledu na izraenost pojedinih dimenzija Stenberg je opisao osam oblika partnerske ljubavi: (1) prazna ljubav (sve tri dimenzije su nisko izraene); (2) intimna ljubav (strast i odlunost su nisko izraeni, intimnost visoko); (3) strasna ljubav (polni aspekt / snana telesna privlanost, odlunost i intimnost su nisko izraeni); (4) rutinska ljubav (strast i intimnost nisko izraeni, odlunost visoko); (5) romantina ljubav (velika intimnost i strast, niska odlunost); (6) drugarska ljubav (visoka intimnost i odlunost,

396

niska strast); (7) letea ljubav (intimnost niska, strast i odlunost visoki); (8) uravnoteena ljubav (sve tri dimenzije su visoko izraene). MODEL SITA - je model, koji tumai proces izbora partnera. Pri tome se najee koriste sledea "sita": (1) fizika blizina, (2) telesna privlanost i privlanost svojstava linosti partnera, (3) socijalna primerenost partnera (starost, narodnost, obrazovanje...), (4) uzajamna skladnost meu svojstvima linosti (vrednostima, stavovima, potrebama, oekivanjima, obiajima...) (5) komplementarnost svojstava linosti, (6) pripremljenost za razvoj stalne partnerske veze. MODELOVANJE - opservacijsko uenje. A. Bandura je identifikovao posebnu vrstu socijalnog uenja koje se zasniva na posmatranju tueg ponaanja, gde se bez namere uenja dogaa transfer ponaanja. Modelovanje nije samo podraavanje, ono obuhvata: (a) preko opservacije sticanje novog sklopa ponaanjaa esto sa odloenim reprodukovanjem, (b) pojaavanje ili slabljenje ranije nauenog ponaanja, u zavisnosti od toga da li se nagrauju ili kanjavaju takve akcije kod modela. Ukratko, ovde se ui i bez "metode vlastite koe". MODELOVANJE PROCESA UENJA - odvija se kao: (a) modelovanje strukture sadraja koji treba da budu naueni u skladu sa strukturom saznanja savremene nauke u toj disciplini i psiholokim preduslovima uenja tih sadraja, (b) modelovanje strukture postupka uenja i razvoja odgovarajuih mentalnih operacija za tu naunu oblast. Oba modela su uzajamno povezana - pri oblikovanju jednog mora se anticipirati onaj drugi. MOLARAN - molarizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju krupnih psiholokih jedinica; odnosi se na ono to je relativno veliko i neanalizovano. MOLEKULARAN - molekularizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju najmanjih jedinica ponaanja; karakterie ono to je relativno malo, ili to je proizvod podrobne analize. MONOTONIJA - monotona situacija: retki i jednolini stimulusi; subjektivni doivljaj monotone situacije je dosada: uznemirenost, emocionalna neugodnost, elja za promenom situacije. Na pojavu i manifestacije monotonije pored spoljanjih stimulusa utiu i karakteristike linosti. MORAL - skup obiaja i merila ponaanja; lina merila linosti o ponaanju kao dobrom ili ravom koja su najee nastala u toku socijalizacije, preuzeta od osoba i grupa sa kojima se individua identifikuje. MORALNI KODEKS - definisana grupa pravila koja su prihvaena u datom drutvu, pisana ili nepisana. Njihovo krenje dovodi do sankcija grupe kojoj pojedinac pripada. MORALNI RAZVOJ - je povezan sa razvojem celokupne linosti i menja se paralelno sa promenama standarda u intelektualnom razvoju. Pijae govori o: (a) premoralnom stadiju (jo nema pravila), (b) heteronomnom stadiju (4-8 god. kada se pravila izjednauju sa poslunou) i (c) autonomnom stadiju (8-12 god. gde se razmatra cilj i posledica sleenja pravila). Kolberg daje jo razueniju klasifikaciju sa tri nivoa, a na svakom po dva stadija moralnog razvoja: I. prekonvencionalni nivo: (1) poslunost i orijentacija kaznom i (2) instrumentalno - realistika orijentacija - dete razlikuje dobre radnje od loih prema njihovim posledicama; II. konvencionalni nivo: (3) interpersonalno slaganje - dobro je ono ponaanje koje se dopada drugima, (4) orijentacija zakonom i redom - ispravno je ponaanje koje je u skladu sa pravilima i zahtevima autoriteta; III. postkonvencionalni nivo autonomni nivo u kome se postupci ocenjuju kao dobri ili ravi prema posledicama koje se tiu prava drugih: (5) orijentacija prema drutvenoj dobrobiti i (6) orijentacija prema univerzalnim etikim normama - ovek je cilj a ne sredstvo, potuj njegovu linost i dostojanstvo. MORALNI REALIZAM - je razumevanje socijalnih pravila kao spolja opaljivih fizikih crta istinitosti a ne kao naela, koja oblikuju ljudi, da bi usklaivali svoje namere; objektivizacija odgovornosti vaan je objektivni in ponaanja a ne subjektivna namera, motiv; krivica se zasniva na veliini objektivne tete. Karakteristian je heteronomni stupanj moralnog suenja.

397

MORALNOST - svojstvo linosti, vladanje u odnosu na moralni kodeks i kriterije ponaanja sredine; moral ima svoju manifestaciju (preko ponaanja) i unutranju (posebno intencionalnu) dimenziju. MORULA - zaetni stadijum u razvitku organizma, skup elija odn. vrsta gomila blastomera, nastalih brazdanjem oploenog jajeta. MOTIV - unutranji faktor koji pokree, usmerava i integrie ponaanje linosti. Izvori motiva su potrebe - organske ili psiholoke. MOTIVACIJA - aktivnost pokrenuta unutranjim faktorima (motivima) koji je integriu i usmeravaju (ka cilju) da bi se zadovoljila potreba; pojam motivacije obuhvata sve ono to dinamiki odreuje neko ponaanje, ima regulativnu (usmerava i kontrolie) i integrativnu funkciju (integrie sve procese ka odreenom cilju). MOTIVACIONI CIKLUS - oznaava ponavljanje tri glavna stanja u motivacionim procesima: (a) potreba, (b) aktivnost (ka cilju), (c) redukcija potrebe (nakon dostizanja cilja). Posle izvesnog vremena normalne ivotne aktivnosti ponovo se javlja potreba i zapoinje novi motivacioni ciklus. MOTIV POSTIGNUA - tenja da se uloi vei napor kako bi se dostiglo neto to se u datoj kulturi visoko vrednuje i obezbeuje presti; orijentacija ka postignuu se postie angaovanjem ega, uenik bira cilj koji smatra znaajnim i korisnim, dok je oekivanje da e ga dostii reprezentovano pomou subjektivne verovatnoe uspeha - a ona je povezana sa samoocenom sposobnosti, oseanjem kompetentnosti, samodeterminacije i procenom teine zadataka. Uenika sa razvijenim motivom postignua privlae tei zadaci. MOTORIKA - miini pokreti koji su posledica eferentne nervne aktivnosti. MOTORNA VETINA - kompleks koordiniranih pokreta koji se izvode ekonomino i tano. Razvija se kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su prilagodljivi novim uslovima. Uenje i izvravanje vetina ukljuuje senzornu kontrolu, posebno kinestetskih oseta, kako o zahtevima situacije tako i o uincima izvrenih pokreta (na osnovu povratnih informacija). Tri su osnovne faze u razvoju motorne vetine: kognitivna (analiza zadatka i plan akcije), asocijativna (uvebavaju se, povezuju i uvruju tani sklopovi ponaanja) i autonomna (poveava se brzina i tanost). MOTORNA NAVIKA - dobro nauena motorna radnja koja se automatski, s lakoom i stereotipno moe ponavljati u slinim situacijama (oblaenje, pokretanje neke poluge, iskljuivanje prekidaa). MOTORNI REPERTOAR - ini motorne navike i motorne vetine. Neki autori prve oznaavaju kao diskretne, a druge kao kontinuirane zadatke. MODANI TALASI - spontana aktivnost, elektrino pranjenje elija mozga, posebno u cerebralnom korteksu. Tehnikom EEG mogu se registrovati talasi a grafiki prikaz je elektroencefalogram. Prema karakteristikama talasa razlikuju se: Alfa (mentalna neaktivnost), Beta (mentalna aktivnost), Delta (san ili oboljenje), Theta (emocionalna stanja), Gama, Kappa (nedovoljno proueni). EEG slui u dijagnostici povreda i tumora mozga. MRNJA - sentiment, trajna dispozicija koja sem oseanja odbojnosti, netrpeljivosti, odvratnosti i dr. u svojoj sri ima tenju (elju) da se objekat mrnje uniti (fiziki i/ili psihiki). MUCANJE - govorna mana, poremeaj ritma (zastajkivanje, ponavljanje slogova ili glasova, gr govornih organa); uzrok mucavosti nije jasno odreen - vezuje se za emocionalne uzroke i organske faktore. MULTIPLA KLASIFIKACIJA - je sposobnost deteta, da istovremeno pazi na vie karakteristika nekog predmeta (npr. boju i veliinu ili boju, broj i smer). Primer: dete od 6; 6g klasifikuje kvadrate i krugove, i

jedni i drugi su crveni i plavi; poinje sa kolekcijama oblika kvadrati i krugovi, zatim ih deli prema boji (crveni i plavi), tada zapaa da se crveni i plavi mogu spojiti nezavisno od oblika i stavlja crvene krugove ispod crvenih kvadrata, a plave krugove ispod plavih kvadrata to predstavlja tabelu sa dva ulaza. 398

MULTIVARIJANTNO ISTRAIVANJE - statistika procena istovremenog uticaja vie varijabli, na pr. faktorskom analizom se otkriva ta je u razliitim ponaanjima zajedniko te se tako odreuju (ekstrahuju) temeljni faktori ponaanja. MUTACIJA - nagla i trajna promena osobina (prirode) jednog gena. Uvedene promene u nasleivanju mogu biti neprimetne, male ili znatne (oigledne) u menjanju osobina roda ili vrste. MUZIKE SPOSOBNOSTI - mogu biti opte i specifine; one obrazuju sistem sloene dinamike povezanosti koji je hijerarhijski organizovan: senzornog nivoa (sposobnost slune diskriminacije, percepcija visine tonova); asocijativnog nivoa (muzika memorija); relacioni nivo (fluidne i kristalizovane muzike sposobnosti); muziki talenat ukljuuje pored senzornih sposobnosti i kvaliteta muziko predstavljanje, matu i pamenje, muziku inteligenciju (muziko miljenje), oseanja i muziko izvoenje.

n
NAGON - svesno doivljena potreba koja pokree na aktivnost da se ponovo uspostavi poremeena ravnotea. NAGRADA - u instrumentalnom i operantnom uenju to je stimulus ili objekt koji ima znaaj za organizam u datom motivacionom stanju - koji prua zadovoljstvo to se stie posle uspeno izvrenog zadatka. Nagraeni akt ili odgovor se ui, uvruje (v. ZAKON EFEKTA). NARCIZAM - samozaljubljenost, samodopadanje; za nekog se kae da je narcisoidan ako je toliko opsednut samim sobom da ga to spreava da se interesuje za druge (termin izveden iz imena Narcis - linosti iz grke legende). NASLEE - (gen.) celokupnost uticaja, bioloki prenetih od roditelja na potomstvo genetskom matricom (definisani hromozomima, genima i DNK). NASTAVA - najorganizovaniji vid obrazovanja i vaspitanja. Osnovni zadaci nastave su: (a) sticanje znanja, umenja i navika, (b) razvijanje sposobnosti, (c) razvijanje osobina linosti. Pouavanje (nastavnika) i uenje (uenika) dve su strane jedinstvenog procesa nastave u kome se ostvaruju navedeni zadaci. NATIVIZAM - uenje da je faktor naslea jedini, ili bar odluujui, inilac u toku razvoja struktura ili funkcija jednog organizma. NAUNI POJMOVI - su apstraktni pojmovi, koje dete naui pouavanjem, oni su optiji i meusobno povezaniji nego spontani pojmovi. Nauni pojmovi se formiraju "uoptavanjem misli", refleksivnom apstrakcijom. Nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i karakteriu se isposredovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. Razvoj naunih pojmova poinje od svesnosti i voljnosti i nastavlja ka konkretnosti (primerima). Vigotski zakljuuje da stepen ovladavanja svakodnevnim pojmovima pokazuje nivo aktuelnog razvitka deteta, a stepen ovladavanja nau nim pojmovima - zonu najblieg razvitka. Zato uenje naunih pojmova igra ogromnu ulogu i presudnu ulogu u psihikom razvoju deteta. NAVIKA - steena reakcija ije se ispoljavanje, usled ponovljenog izvoenja, skoro automatizovalo (v. MOTORNA NAVIKA); nervozne navike javljaju se u situacijama tenzije i svrha im je da je redukuju; senzorne navike oznaavaju steeni obrazac opaanja; navike se mogu odnositi i na sloenije dinamike stereotipe: jezike, miljenje, i dr. NEGATIVIZAM - tvrdoglavost, prkos, otpor, dosledno odbijanje da se uradi kako je predloeno - bez oiglednog objektivnog razloga. Javlja se kod dece u 3. godini i u pubertetu (u oba sluaja je izraz tenje za samostalnom pozicijom linosti i u funkciji je formiranja slike o sebi). Aktivan negativizam: radi suprotno od predloenog ili nareenog; pasivni negativizam: ne radi ono to je normalno,

399

uobiajeno ili se oekuje; u oba sluaja sam od sebe prolazi ako nije suzbijan represivnim merama. NEGACIJA - mehanizam odbrane kojim se Ja brani od opasnosti; negiranje ili odbacivanje opasnosti od linosti koja nee (ne moe) da se suoi sa realnou (na primer: prirodom svoje bolesti). NEDISCIPLINA - ne potovanje propisanog reda (u koli), oblici neprihvatljivog ponaanja u koli (agresivnost, neposlunost, krae, i dr.); ponaanje koje ometa nastavni proces (nemir, bavljenje onim to nije u vezi s nastavom, ukljuivanje i drugih u te akcije); uzroci nediscipline su u detetu i okolini: kolskoj, porodinoj. NEDONOE - fetalna beba (novoroene), roena nakon sedam meseci, koja zahteva specijalnu negu (inkubator) da bi uspeno nastavila proces razvoja van uterusa. Ona se i izgledom i po teini razlikuje od donesenog deteta (roenog nakon devet meseci). Uz pravilnu negu nedonoe se razvija ak neto bre nego da je ostalo u uterusu majke. Zdravo nedonoe nema posledica prevremenog poroaja ako se samo u poetku specijalno neguje a kasnije gaji bez prezatiivanja, kao i normalno roena deca. NEINHIBIRANO DETE - je dete koje tei pribliavanju i izraava pozitivno raspoloenje za nove drai. NENAMERNA PANJA - usmerenost mentalne aktivnosti na odreene drai, situacije, koje svojim karakteristikama - intenzitetom, iznenadnom pojavom - izazivaju akt panje. NEOFROJDIZAM - sinonim za neopsihoanalizu koju razvijaju Frojdovi sledbenici koji, iako sebe smatraju njegovim uenicima, znatno modifikuju ortodoksno psihoanalitiko gledite dajui veu ulogu egu i spoljnim uticajima. (v. PSIHOANALIZA). NEPOSREDNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE) NERVNI SISTEM - svi organi koji se sastoje od nervnog tkiva (neurona) i koji su funkcionalno povezani u organizmu. Strukturalno je podeljen na centralni i periferni nervni sistem; funkcionalno je podeljen na autonomni i somatski. Nervni sistem je najvanija osnova psihikog ivota i ima tri glavne funkcije: (a) regulaciju i usklaivanje rada pojedinih organa i organizma u celini, (b) uspostavljanje veze organizma sa okolinom, i (c) obradu, povezivanje i upotrebu primljenih informacija. NESVESNA MOTIVACIJA - motivacija o kojoj se zakljuuje na osnovu ispoljenog ponaanja neke linosti koja ni sama nije svesna porekla svojih potreba i elja. NESVESNO - zajedniki naziv za nesvesne psihike aktivnosti; kolektivno nesvesno (Jung): deo nesvesnog koji je nasleen i koji je zajedniki svim lanovima vrste; lino nesvesno: onaj deo nesvesnog koji se razvija kao rezultat linog iskustva i ispoljava izvan kontrole rezonovanja (u snovima, intuiciji, emocionalnim reakcijama). NEUROZA - blai poremeaj u psihikom funkcionisanju pri kome je smanjena sposobnost prilagoavanja ali i neurotiar tano ocenjuje da ima tekoa; dinamiko jezgro neuroze je anksioznost a najee reakcije su: opsesivno-kompulzivne reakcije (prisilne misli i radnje), fobine reakcije (snaan strah od objekata i/ili situacija koje ne predstavljaju realnu opasnost), histerine reakcije (fiziki simptomi bez organskog uzroka), neurotska depresija (jaka i dugotrajna tuga neprimerena povodu); neurotini simptomi umanjuju socijalnu i radnu efikasnost. NEUROLINGVISTIKA - psiholoka disciplina koja se bavi ispitivanjem govora i njegovih neurofiziolokih mehanizama; istrauje i posledice oteenja CNS na govor. Njen razvoj vezan je za napredak u neuropsihologiji i radove Lurije i njegovih sledbenika. NEURON - osnovna strukturalna jedinica nervnog sistema; nervna elija sa svim svojim delovima: telo elije iz koga polaze vlakna dendrit i akson (neurit). Mesto na kome se sastaju akson i dendrit drugog neurona je sinapsa. Neuroni mogu biti senzorni (koji je u dodiru sa receptorom), vezivni i motorni (koji se zavrava u efektoru).

400

NEUROPSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi pruavanjem fiziolokih osnova viih psihikih funkcija, posebno fiziolokim mehanizmima oteenja (zbog bolesti, povreda, i sl.) i psihikih funkcija. NEUROTIZAM - tendencija neurotskog ponaanja koje se moe (neuroza) i ne mora izraziti. NEUSPEH - subjektivno oseanje koje prati rezultat ili subjektivnu ocenu neke delatnosti kojom linost nije zadovoljna. NEZAVISNOST - linosti: tenja ka autonomiji, nezavisnost u miljenju i suenju, stav samopouzdanja; tenja ka nezavisnosti izraena je u adolescenciji; logika: istinitost jedne propozicije ne zavisi od istinitosti drugih propozicija. NIVO ASPIRACIJE - nivo tenji, rezultat to ga pojedinac na osnovu poznavanja svog uspeha/neuspeha u nekom poslu predvia kao svoj sledei rezultat u toj oblasti zadataka; postavljeni subjektivni kriterijum za stepen dostignua u nekoj uoj oblasti; postavljeni nivo zavisi od prethodnih rezultata i osobina linosti (slike o sebi); standard na osnovu koga jedno lice procenjuje svoje dostignue (izvoenje) kao uspeh ili neuspeh - da li je na visini onog to oekuje od sebe. NOMOTETSKI - prilaz ili postupak kojim se otkrivaju opti zakoni, opte osobine, opti pojmovi; psiholozi nomotetske orijentacije bave se osobinama koje se mogu generalizovati, ponaanje objanjavaju optim terminima, u istraivanju koriste eksperiment i kvantitativne postupke radi utvrivanja optih tendencija kod pojava koje ispituju. NONKONFORMIZAM - tendencija da se ne prihvati miljenje veine i postupa na svoj nain. Empirijski nalazi pokazuju da osobe koje su u stanju da ouvaju nezavisnost, i pored pritiska, odlikuje: visoka inteligencija, originalnost, snaga ega, samopouzdanje, odsustvo anksioznosti, tolerantnost, odgovornost. Ruski autori nonkonformizam esto oznaavaju kao sinonim sa negativizmom. NORMATIVNI TEST - test u kome se pojedinani rezultat ocenjuje prema normi izraunatoj za grupu tako da taj rezultat ili moe biti prosean, iznad proseka ili ispod proseka, to ini individualni rezultat relativnim, zavisnim od rezultata lanove grupe. NOVOROENE - dete na uzrastu do mesec dana posle roenja; dete ovladava disanjem, varenjem i regulacijom toplote; na ovom uzrastu ispoljavaju se uroeni refleksi a zapoinje senzomotorni period. NOVOROENE SA POVEANIM RIZIKOM - je dete koje je ugroeno zbog deavanja u toku noenja, na poroaju ili posle raanja, mada (jo) nije kliniki bolesno. To su najee nedonoad i zahirano novoroene - koje je roeno sa telesnim merama ispod 10. percentila. NULTA HIPOTEZA - primenjuje se u statistikom zakljuivanju gde se polazi od hipoteze da izmeu merenih varijabli ne postoji razlika (da je jednaka 0); ako se nulta hipoteza moe da dokae kao pogrena, njena kontradiktornost se dokazuje kao tana - odnosno da izmerene razlike nisu sluajne, ve proizvod delovanja odreenih faktora. NUMERIKI FAKTOR - (N) sposobnost da se tano i brzo manipulie brojevima (aritmetiki raun).

o
OBDARENO DETE - (v. DAROVITO DETE) OBJEKTIVNOST - merna karakteristka testa koja ukazuje u kolikoj meri je rezultat nezavisan od ispitivaa. Ako ispitivai koriste isto uputstvo za rad (primenu), adekvatno utvrene norme i ako razliiti ispitivai dolaze do jednakih rezultata merei istu varijablu - znai da je postupak merenja objektivan.

401

OBRADA INFORMACIJA - proces analize informacija u kratkoronom pamenju iji ishod zavisi od perceptivnih i misaonih procesa sa kojima je neka informacija bila razmatrana. U namernom uenju informaciju treba razumeti (kodirati), izabrati (transferno dejstvo) ili formirati reakciju, odgovor i zapamtiti (transponovati u dugorono pamenje). OCENJIVANJE (OCENA) - procena, koja je sastavni deo institucionalnih sistema (kola), i razvrstavanje u kvalitativne kategorije a zatim pretvaranje tih kategorija u kvantitativne vrednosti (ocene) koje su dogovoreni nazivi tih kvalitativnih kategorija i nije ih opravdano sabirati, deliti i sl. jer su one tranzitivne, nema ekvidistance izmeu stupnjeva (na pr. ocena dva ne oznaava dva puta manje znanja od ocene etiri). Proces ocenjivanja je u dananjoj kulturi bitan uslov napredovanja pojedinca otuda i potreba za usavravanjem ocenjivanja pouzdanim i doslednim kriterijima. ODMOR - namerno prekidanje aktivnosti s ciljem da se zaustave i odstrane negativni uticaji umora. Vreme, broj i trajanje odmora zavisi od vrste rada. Odmor treba zapoeti im doe do opadanja uinka. Aktivan odmor je promena a ne prestanak aktivnosti. Pasivan odmor je prekid aktivnosti: sedenje, leanje, spavanje. ODNOS - relacija, ono to stvara vezu izmeu dve stvari; srodnost, neto to je zajedniko za nezavisne jedinice; uoavanje relacija predstavlja osnovu inteligencije. ODRASLO DOBA - je faza u ovekovom ivotnom ciklusu, koja poinje dvadesetih godine, ili doba u ivotu, kada pojedinac dostie nivo delovanja (telesnog, emocionalnog, saznajnog, socijalnog i moralnog) zrele osobe (odraslog). Prvi deo traje to kraja perioda plodnosti (pozne etrdesete godine) i to je vreme home-

ostaze u fiziologiji. Starost oznaava smanjenu funkcionalnost tkiva i organskih sistema. Pozna faza odraslosti traje od kraja perioda plodnosti do smrti.

OKVIR REFERENCIJE - sistem standarda ili vrednosti, obino samo implicitnih, na koje se oslanja i poziva neki sistem tvrdnji, ili neka pojedinana tvrdnja. U datom okviru iskazi i tvrdnje se prihvataju kao ve dokazani i slue kao posredan dokaz za nove tvrdnje koje se pozivaju na taj okvir referencije. OMETENOST U RAZVOJU - pojava da jedan broj dece zaostaje od brzine, nivoa i kvaliteta razvojnog toka koji prolazi veina iz generacije. Ta grupa nije jedinstvena ni po oblicima ni po uzrocima ometenosti. Uzroci mogu biti bioloki (oteenja organske prirode), socijalni (kulturno-obrazovna deprivacija) ili viestruko, interaktivno delovati. Oblici ometenosti: mentalna retardiranost, telesna hendikepiranost (invalidnost), poremeaji sluha, vida i govora, poremeaji u ponaanju. ONO - (v. ID). ONTOGENEZA - ivotna istorija individue; postanak i razvoj nekog organizma od zaea do kraja ivota; podrazumeva i nastanak nekog organa i njegovih funkcija. OPAAJ - percepcija, saznajna funkcija zasnovana na ulnim podacima kojim se uspostavlja odnos sa realnou (spoljanjom i unutranjom). Opaaj je svest o predmetu u celini, sklop organizovanih informacija o dogaaju. Opaaj nastaje prijemom i obradom ulnih nadraaja pri emu vanu ulogu igra ranije iskustvo. Taj dogaaj je prvenstveno kognitivan ali u nastajanju opaaja uestvuju i afektivni i konativni procesi - pa je opaaj sloaj kogntivnih, afektvnih i konativnih iskustava. OPAANJE - saznajni proces kojim postajemo svesni predmeta, pojava, dogaaja, u naoj okolini ili u nama samima - prvenstveno preko ula. Pri opaanju je obino angaovano vie od jednog ula to doprinosi da slika bude realnija ili postojana. OPAANJE ODVOJENIH PREDMETA - je deja sposobnost opaanja (poimanja) predmeta, koji je u skupu sa drugim predmetima, kao odvojenog on onih, sa kojima se dodiruje, npr. na osnovu razlike u boji, teksturi, nezavisnim pokretanjem oba predmeta. OPERANTNO UENJE - (v. INSTRUMENTALNO UENJE)

402

OPERANTNO USLOVLJAVANJE - (v. INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE) OPERATIVNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE) OPERACIJA - delanje; u psihologiji moe biti empirijska i logiko-matematika; poseduje odgovarajuu strukturu unutar koje se promene izvode; logiko-matematika: menja odnose meu simbolima prema pravilima logike i matematike, izvodi se na mentalnom planu i poseduje strukturu izvoenja i odnosi se na promenu i uvianje odnosa to dovodi do novog saznanja (reenja) - konstruktivnog je karaktera. OPERACIONALIZACIJA CILJA - jasno formulisanje rezultata kojima se smera, identifikovanje relevantnih varijabli i njihovo odreivanje u kvantitativnim pojmovima, merenje njihovih promena u datoj situaciji uz utvrivanje kako te varijable meusobno deluju; operacionalizacija cilja u nastavi znai navoenje ta uenici nakon realizacije odreenog programa treba da ovladaju i pokau da znaju. OPISNO OCENJIVANJE - kvalitativna analiza i razvrstavanje u opisne kategorije - ta neko zna/ne zna. OPOZICIJA PALCA - u psihomotornom razvoju ruke i prstiju izmeu 36. i 60. nedelje palac razvija elastiniju pokretljivost od ostalih prstiju ruke i na kraju se javlja ljudski nain hvatanja prstima: suprotstavljanje, opozicija palca svim ostalim prstima. Hvatanje sa jagodicama palca i kaiprsta nazivaju i pincetno hvatanje. OPONAANJE - imitacija, podraavanje, ono to je uraeno po ugledu na model. OPSERVACIJA - posmatranje; ako se vodi po pravilima metodologije prikupljanja podataka onda je re o sistematskom posmatranju (v. SISTEMATSKO POSMATRANJE). OPSESIJA - misao, ideja koja progoni linost i koje ona ne moe da se oslobodi; protiv opsesije, kojoj se ne zna razlog javljanja, linost se bori odbrambenim ritualima koji menjaju njeno ponaanje i nastaje opsesivna neuroza. OPTA PSIHOLOGIJA - generalna psihologija, koja prouava osnovne psiholoke funkcije normalnog odraslog oveka: opaanje, uenje, pamenje, zaboravljanje, miljenje, emocije, motivaciju i linost. ORALNI KARAKTER - karakteristike linosti koje odraavaju njene doivljaje iz njene oralne faze (jer je ostala fiksirana ili regredirana na tu fazu); odlike su: oralni erotizam, optimizam/pesimizam, euforija/depresija, govorljivost, pohlepa, zavisnost, pasivnost, sklonost ka jelu i puenju, ispunjavanje elja sanjarenjem. ORDINALNOST - je naelo pri kome konkretan broj znai uzastopnost jedinice u nizu. ORDINATA - vertikalna osa u koordinantnom sistemu (obeleava se sa "y"). ORGANIZACIJA LINOSTI - integracija linosti, proces objedinjavanja ili stanje objedinjenosti delova u celinu - iji je rezultat unutranja doslednost i svoenje unutranjih sukoba na najmanju meru. Takvu linost odlikuje dobar integritet i konvergentni procesi u razvoju i ponaanju. ORIGINALAN - izvorni, neobini i retki odgovori, reenja, ponaanja, produkcije. ORIGINALNOST - izvornost, osobenost, samostalnost, prvobitnost. ORIJENTACIONI REFLEKS (REAKCIJA) - izazivaju ga nove i potencijalno vane drai; manifestuje se inhibiranjem refleksa koji su se upravo odvijali uz usmeravanje organizma i saznajnih funkcija prema izvorima drai; u poetku je generalizovana reakcija koju ini sistem bezuslovnih refleksa: okretanje glave, irenje modanih krvnih sudova a skupljanje perifernih, poveanje tonusa miia, promena psihogalvanskog refleksa, i aktivnosti korteksa a tek kasnije reakcija moe biti specifina ili generalizovana reakcija prestaje (ako je procena da situacija nema znaaja, nije nova, nije opasna). Ruski psiholozi smatraju da iz njega proizilazi radoznalost, da je vaan za neposredan odnos

403

sa realnou, da ima udela u procesu uenja i stvaranju individualnih razlika u sposobnostima i da je znaajan za nauno i drugo stvaralatvo oveka. ORTOGENEZA - doktrina da jedan organizam ima normalan tok razvoja kojim ide ako ga ne spree neke jake promene sredine; linost ima jake intrinsike pokretae za zdrav i normalan razvoj i ponaanje, ako nije pod uticajem snanih deformiuih sila spolja. OSET - oset je svest o prisustvu drai i njenim osobinama to je ishod centralnih procesa; oset je subjektivni doivljaj svojstava okoline (kvalitet, intenzitet, trajanje) koji nastaje delovanjem fizikih procesa (energija) na ulne organe u kojima se stvaraju impulsi koji se nervnim vlaknima prenose u modane centre gde se pristigle informacije obrauju i tumai njihovo znaenje. OSETLJIVOST (v. DISKRIMINATIVNOST) OSETLJIVOST ZA PROBLEME - sposobnost da se problem zapazi - da se otkrije u emu je problem. OSEANJE (NE)ADEKVATNOSTI - oseanje (ne)odgovarajueg psiholokog stanja za odreenu aktivnost koja je u toku ili predstoji. Oseanje adekvatnosti odlikuje: staloenost, samouverenost, kompetentnost, smirenost, optimizam, zadovoljstvo sobom. Oseanje neadekvatnosti javlja se u irem rasponu. Ono je est simptom depresivnog stanja kada se linost ne osea kompetentnom da izvri bilo ta to zahteva napor ili sposobnost. OSEANJE ZAVISNOSTI - psiholoka zavisnost, vezanost - emocionalne i kognitivne prirode - koja ako doe do prekida veze, stvara oseanje odbaenosti ili naputenosti u emocionalnoj sferi, ili oseanje nesigurnosti u saznajnim funkcijama. Razvija se u detinjstvu ali ostaje kasnije menjajui se po sadraju i stepenu. Najee se tumai pojmovima identifikacije (psihoanalitiari) ili sekundarnog potkrepljenja (bihejvioristi) (v. ZAVISNOST). OSEANJE IDENTITETA - znanje osobe ko je ona - Ja-oseanje; oseanje sopstvene istovetnosti bez obzira na promene koje se uoavaju u sebi. OSEANJE INFERIORNOSTI - oseanje manje vrednosti, tendencija ka nepovoljnom samoocenjivanju, bilo da je na osnovu injeninog stanja opravdano ili ne. Posledica toga doivljaja je oseanje potitenosti ili stida. Ovo oseanje moe pokrenuti kompenzacione mehanizme koji vode dostizanju superiornosti i okreu linost prema pozitivnim vrednostima budunosti. OSEANJE INTEGRITETA - opaanje svoje linosti, svoga selfa, kao stabilne strukture koja je odvojena od drugih i dosledna, ali ne samo tokom kraeg perioda, ve tokom vremena (v. INTEGRITET). OSEANJE KRIVICE - oseanje linosti da se ogreila o norme ponaanja - koje esto nije obrazloeno ili je nerelevantno vezano za neke dogaaje. Osoba sklona oseanju krivice je bojaljiva, samoprekorna, nesigurna, sumnjiava, depresivna. Psihoanalitiari je tumae kao oblik samokanjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja koji nisu bili usaglaeni sa superegom. OSETLJIVOST NA KONTRAST - je razlika u kontrastu izmeu dva vidna uzorka drai: odoje preferira onaj, koji ima vei kontrast - razliku u koliini svetline figure i pozadine. OSIFIKACIJA - razvoj kotanog tkiva iz hrskaviavog i vezivnog tkiva - koji se zavrava u adolescenciji. OSNOVNA OSEANJA - (v. PRIMARNE EMOCIJE) OVUM - jaje, enska polna elija; faza ovuma: 10-14 dana nakon zaea kada se oploena elija delenjem poinje razmnoavati (do prirastanja za zid materice kada poinje faza embriona).

404

p
PAMENJE - proces uvanja prolog iskustva - zadravanje fiziolokih reprezentanata (kodova, tragova) i ema ponaanja, steenih uenjem. Razlikuju se tri stupnja pamenja: senzorno, kratkorono i dugorono pamenje. Senzorno pamenje znai senzorno skladite, koje zadrava informaciju veoma kratko vreme u obliku koji je jednak ulaznoj informaciji (podatku). U kratkoronom (radnom) pamenju poinju mentalne operacije, kao to su prebrojavanje i kategorizacija; nakon obrade informacije se iz njega skladite u dugorono pamenje. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. Dugorono pamenje je skladite obraenih informacija, pojmova, pravila, motornih vetina iz dueg vremenskog perioda. PANJA - usmerenost ulne i mentalne aktivnosti na odreene drai (spoljanje ili unutranje) koja dovodi do selektivnog izbora i poveane svesti o jednom ogranienom delu opaajnog polja. Panja je proces, pomou koga pojedinac aktivno vri selekciju informacija iz okoline. Zajedniki povezana panja je trijadno ponaanje, koje se pokazuje u referentnom trouglu dete odrasli - predmet (dogaaj) i sa kojim dete i odrasli dele panju o istom predmetu (dogaaju) dakle panja je istovremeno usmerena na isti predmet ili dogaaj. PEDAGOKA INVERZIJA - termin kojim se oznaava zamena uloga: roditelj/dete, nastavnik/uenik. Tada se dogaa da potkrepljenje kontroliu dete ili uenik, i tada oni postaju "vaspitai". PEDAGOKA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja prouava psiholoku stranu procesa vaspitanja i obrazovanja, posebno uslove od kojih zavisi uspenost uenja i razvoja. Otuda se sve ee govori o psihologiji vaspitanja i obrazovanja, kao adekvatnijem nazivu za ovo podruje. PERCEPCIJA - (v. OPAANJE) PERIODIZACIJA - podela celokupnog razvoja na razdoblja, periode, prema nekom usvojenom kriteriju ili kombinaciji kriterija: psiholokim, pedagokim, prema karakteristinom fizikom stepenu razvoja i drutveno definisanoj ulozi. Glavna razvojna razdoblja, koja odlikuju posebne zakonitosti promena, su: detinjstvo, adolescencija, odraslo doba i starost.

PERSONALISTIKA TEORIJA - njeni autori zastupaju opte uenje da je linost jedinstvena, neponovljiva celina - crte u linosti ine specifian sloaj i zato ova teorija metodoloki ima idiografski prilaz. PETOFAKTORSKI MODEL LINOSTI - se predstavlja kao sveobuhvatna taksonomija crta linosti koja sa pet faktora obuhvata normalno i patoloko u jedinstveno polje linosti; svaka dimenzija se sastoji od est crta; : FFM model Koste i Makreja (dimenzije i aspekti):
Ekstravertnost Saradljivost Savesnost Emocionalna (ne)stabilnost Otvorenost/ intelekt

Toplina Drueljubivost Asertivnost Aktivitet Potraga za uzbuenjem Pozitivne emocije

Poverenje Iskrenost Altruizam Popustljivost Skromnost Blaga narav

Kompetencija Red Dunost Postignue Samodisciplina Promiljenost

Anksioznost Hostilnost Depresivnost Socijalna nelagodnost Impulsivnost Vulnerabilnost

Fantazija Estetika Oseanja Akcija Ideje Vrednosti

PETOFAKTORSKA SHEMA LINOSTI - je taksonomija, oblikovana na osnovu semantikog razvrstavanja slobodnih opisa detetovih karakteristika, koje se po svojoj sadrini i strukturi pribliuje petofaktorskom modelu tz. velikih pet robustnih dimenzija linosti, to su ekstravertnost, saradljivost, savesnost, neuroticizam i otvorenost. Kod dece u prvom detinjstvu izraeni su ekstravertnost, saradljivost i otvorenost/intelekt; manje su u opisima prikazivani savesnost i emocionalna (ne)stabilnost.

405

PISANI GOVOR - razlikuje se od usmenog ne samo po korienju slova za zapisivanje ve i po sintaksi i stilu. Pisani govor mora biti briljivo ureen da drugi u proitanom nau poruku pisca - a to znai da pisana govorna komunikacija zahteva veu elaboriranost od usmene. PLATO - zaravan, deo krivulje uenja koji pokazuje zastoj u napredovanju koji nastaje zbog: (a) potrebe da se uz nie mentalne strukture ukljue vie strukture, (b) pada u motivaciji. Plato je oekivana pojava u uenju i on se nastavkom aktivnosti uz adekvatne mere moe vie puta otkloniti, sve dok ne doe do "plafona", fizioloke granice u uenju i napredovanju. PLEOTROPIJA - kada jedan gen moe da utie na izraavanje vie razliitih karakteristika. POVRATNA INFORMACIJA - obavetenje organizmu ili maini o njegovom stanju ili uinku. Jedna je od osnovnih pretpostavki regulisanja ponaanja. Povratna informacija kod organizma nazvana je biofidbek, za razliku od one kod maine - fidbek (povratna sprega). PODSTICAJ - insentiv, privlani objekt ili drutveni sadraj koji pojedinca pobuuje na odreenu aktivnost, budi latentan motiv. Motivacija koja nastaje na taj nain zove se insentivna motivacija i ona se naroito koristi u psihologiji reklame. POGRENO UVERENJE - je shvatanje da pojedinac veruje neto, to nije tano. POHVALA - izraz iskrenog odobravanja ili priznanja linosti njenih dela ili proizvoda. POISTOVEIVANJE - (v. IDENTIFIKACIJA) POJAM - koncept, mentalni sadraj o optim svojstvima vie od jedne pojave; reprezentovanje apstrahovanih atributa. Pojam predstavlja simboliku zamenu za bitnu zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva. Sa pojmovima dete dosee sutinu, bit saznatog. POJAM O SEBI - (v. JA - KONCEPT) POJAM POLA - znai razvoj mentalnih struktura pojedinca u smeru od polnog identiteta do polne stalnosti. Polni identitet je pojam osobe o sebi kao deaku ili devojici, koji se preslikava u tvrdnje, kao to su ja sam deak, ja sam devojica. Polna shema je saznajna struktura, koju pojedinac upotrebljava za organizaciju podataka, koji se odnose na vlastiti pol. Polna diferencijacija ukljuuje formiranje polnog identiteta i polne uloge odn. sve procese, koji su u pozadini njihovog razvoja. POKUAJI I POGREKE - (v. INSTRUMENTALNO UENJE) POLIGENSKE KARAKTERISTIKE - su karakteristike, koje se ispoljavaju uz sadejstvo vie gena. POLNI STEREOTIP - je verovanje o tome, ta znai biti devojica a ta deak. Ukljuuje informacije o spoljanjem izgledu, poloaju, interesovanjima, psiholokim karakteristikama, socijalnim odnosima, zanimanju. POLNA ULOGA - diferencijacija ponaanja, statusa, prava i obaveza, stavova, u zavisnosti od polne pripadnosti, za koje se u nekom drutvu smatra da dolie vie jednom polu nego drugom. Ta uloga se ui putem obiaja, propisa, primera (modela). Polna uloga je tip ponaanja i poloaja, koji je primeren za devojice ili deake u kulturi u kojoj ive. Meutim, u savremenim drutvenim odnosima se uloge znaajno menjaju, uz emancipaciju ena. Istie se da ne postoji ni jedan akt, osim poroaja i dojenja, koji ne bi predstavljao i deo muke uloge, a takoe ni jedan akt koji ne bi bio deo enske uloge. Androginost je vrsta identiteta polne uloge, koji ukljuuje izraavanje kako tradicionalnih mukih tako i enskih psiholokih karakteristika. PONAVLJANJE - repeticija, uzastopno vrenje jedne iste mentalne ili radne operacije. Najpoznatije je kod uenja novog ili ponovnog uenja i osveavanja nauenog gradiva. Obino ponavljanje je svesno zadravanje informacija u obliku u kome je primljena. Integracijsko ponavljanje znai da se nova informacija ugrauje u postojee strukture i izaziva transformacije - stvaranje novih kognivnih

406

struktura. Obino ponavljanje se odvija po kriterijumu repetitivnosti a integracijsko sadri inovaciju (kreaciju). PONAANJE - delatnost organizma. Termin se danas koristi mnogo ire nego kod klasinog biheviorizma i sem spoljanjeg ponaanja znai i odgovor u datoj situaciji, jeziko ponaanje, i dr. POSTIGNUE - dostignue, uspeh u izvesnoj oblasti; stepen ili nivo uspeha dostignutog u nekoj oblasti znanja. POSTFORMALNO MILJENJE - odraslih bi u poreenju sa formalnologikim bilo fleksibilnije i na nove naine prilagoeno svakodnevnom ivotu. Odrasli integriu logiku analizu problema, sa kojima se suoavaju, u konkretne pragmatine granice, unutar kojih se problem pojavljuje. To ne znai promene u smeru manje razvojno kompleksnog nivoa saznajnog delovanja, nego u smeru od hipotetikog ka upotrebnom, u kome ovladavanje logikom postaje orue za reavanje stvarnih problema. Odrasli tee ka integrisanju racionalnih i apstraktnih delova problemske situacije sa konkretnim (kontekstualnim) delovima. Kako e pojedinac integraciju izvesti, to je u najveoj meri zavisno od njegovih prolih iskustava. Integracija se naime oslanja kako na subjektivna iskustva i intuiciju tako na logiku, karakteristinu za formalnologike operacije, i pojedincu omoguava efikasno suoavanje sa neodreenim situacijama, sa kojima se esto sree u svakodnevnom ivljenju. POSTKONVENCIONALNI NIVO (AUTONOMNI) - je trei nivo moralnog suena po Kolbergu i ukljuuje peti i esti stadijum moralnog suenja. Na tom nivou moralno suenje se temelji na optim principima i vrednostima i kao takvo upotrebljivo je u svim situacijama i drutvima. Promene koje se javljaju na ovom nivou povezane su sa kognitivnim razvojem, strukturama formalnih operacija. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru je peti stadijum moralnog suenja u Kolbergovoj teoriji. Temelji se na uoptavanju drutvenih zakona i pravila kao promenljivih sredstava, koji slue potrebama svih ljudi. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama (zlatno pravilo, kategoriki imperativ) je esti stadijum. Pravda postaje ne samo normativ ve razlog delanja. Na ovaj stadijum moralnog suenja stiu retki pojedinci koji formiraju univerzalna etika naela koja najvei znaaj daju ovekovom ivljenju, dostojanstvu, pravima, jednakosti i pravinosti. POTINJAVANJE - biti pod kontrolom drugog lica, podlegati tuem miljenju, biti pod uticajem vrnjaka, raditi po uputstvima drugih, prihvatiti vostvo i sugestije. POTISKIVANJE - represija, odreenih psiholokih sadraja u nesvesno linosti, spreavanje odreenih psiholokih sadraja da ponovo dou u svest. Potiskivanje ima centralno mesto u dubinskoj psihologiji i u vezi je sa mnogim mehanizmima odbrane linosti, ali je i samo mehanizam odbrane, posebno protiv strahova i oseanja krivice. POTKREPLJENJE - uspostavljanje odnosa izmeu dve aktivnosti, dva dogaaja A i B - u kojoj B uvruje/inhibra A, jer je B nagrada/kazna (pozitivno/negativno potkrepljenje), odnosno smanjenje/poveanje tenzije, i sl. Potkrepljenje je posledica, koja poveava verovatnost ponaanja, nakon koga se pojavila. Razlikujemo primarno potkrepljenje (zadovoljenje osnovnih potreba na koje se reaguje bez uenja) i sekundarno potkrepljenje (zadovoljenje vie, tipino ljudske potrebe koja je nauena, steena). POTREBA - manjak ili viak neega, zbog ega nastaje stanje napetosti i spremnosti na aktivnost. Potrebe se dele na primarne (unutranje, uroene), sekundarne (steene, izvedene), organske (manjak ili viak materija), psiholoke (socijalne, intelektualne). Potrebe su izvori motiva i postoje nezavisno od toga da li ih svesno doivljavamo. POUAVANJE - nastavnikova delatnost koja se sastoji u neposrednom pruanju pomoi ueniku u procesu nastave i uenja sa krajnjim ciljem da, kod uenika podstakne i razvije proces samovaspitanja i samoobrazovanja. POUNUTRANJAVANJE - (v. INTERIORIZACIJA)

407

POUZDANOST - relijabilnost, doslednost, merna karakteristika testa ili drugog postupka, koji se ogleda u istoj i slinoj vrednosti rezultata dva uzastopna merenja iste veliine. Doslednost mere ukazuje da nema uticaja nekontrolisanih faktora - to omoguuje dalji rad i upotrebu mera (rezultata). POVRINSKA STRUKTURA - (omski) se odnosi na nain udruivanja rei i izraza u govornom jeziku, koji se moe od jednog do drugog govornog jezika znaajno razlikovati. Povrinska struktura daje fonoloka pravila i odgovarajuu fonetsku interpretaciju. PRAGMATINO MILJENJE - je miljenje pri kome pojedinac upotrebljava logiku kao orue za reavanje ivotnih problema, istovremeno u svojim zakljucima (reenjima) prihvata i nedoslednosti i nepotpunost reenja. PRAVILA IZRAAVANJA EMOCIJA - su pravila, koja odreuju, gde, kada i kako je primereno izraavati emocije. PRAVILA PONAANJA - mogu biti: (a) Moralna pravila, koja uvaju dobrobit i pravdu ljudi. (b) Konvencionalna pravila su arbitrarna socijalna pravila, kao npr. stil oblaenja, ponaanje za stolom, rituali u socijalnim interakcijama. (c) Lina pravila su ona, koja se odnose na line preferencije pojedinca i u naelu ne utiu na dobrobit, prava drugih ljudi i ne smetaju aktivnostima grupe. PREDIKATIVNA VALIDNOST - stepen uspenog predvianja ponaanja i postignua u nekoj oblasti na osnovu rezultata (skorova) testa; osobina mernog procesa koja dozvoljava da se dobijeni skorovi mogu da koriste za predvianje neke druge varijable; mera za empirijsku validnost; korelacija je mera validnosti sa kojom se druge varijable mogu predviati. PREDRASUDA - stav ili sentiment, povoljno ili nepovoljno verovanje, koje pojedinca ini sklonim da opaa, misli, dela na nain koji je u skladu sa predrasudom. Otuda su kod predrasuda emocionalna i delatna komponenta veoma izraene, dok je kognitivna komponenta nedovoljno razvijena, u drugom planu. PREDSTAVA - mentalna slika predmeta ili dogaaja razvijena na osnovu prolog ulnog iskustva i imaginacije. Predstave se dele prema ulnom poreklu: vidne, slune, i dr. PREKONVENCIONALNI NIVO - je prvi nivo moralnog suenja po Kolbergu, koji ukljuuje prva dva stupnja moralnog razvoja. Dete razumevanje pravilnosti / nepravilnosti delovanja temelji na konkretnim posledicama postupanja, nagraivanju i kanjavanju i na verovanju u mo autoriteta ili na jednostavnoj recipronoj razmeni obostranih koristi. Stadijum poslunosti i straha pred kaznom je prvi stadijum moralnog prosuivanja u Kolbergovoj teoriji, koji se temelji na pojedinevom egocentrinom potovanju superiorne moi autoriteta i na strahu pred kaznom. Instrumentalno realistika orijentacija je drugi stadijum moralnog suenja u Kolbergovoj teoriji, koji se temelji na recipronoj izmeni moi i privilegija meu konkretnim pojedincima. "Ako ti meni - ja u tebi", i nema ni rei o lojalnosti, zahvalnosti i pravednosti. PRENATALNI PERIOD - period pre roenja (traje 10 lunarnih meseci) - od zaea do roenja; deli se na tri faze: (a) ovum (prve dve nedelje), (b) embrion (do kraja drugog meseca), (c) fetus (od kraja drugog meseca do roenja), na kraju perioda organizam je sposoban za samostalno disanje, hranjenje, izluivanje, termoregulaciju. PRENAUENOST (overlearning) oznaava nastavak uenja (vebanja) i kad se ueno izvodi bez greke, kad je repertoar ponaanja razvijen u celini. Efekti su da na tako (pre)naueni materijal manje utiu faktori zaboravljanja. PREOPERACIONA FAZA - razvojni period miljenja, od 18 meseci do 7. godine, koji odlikuje razvoj simbolikih funkcija, razvoj jezika, ali period odlikuje ireverzibilnost miljenja i predkauzalnost; umesto pojmova dete raspolae kategorijama vremena, prostora, shvata jednine i mnoine, razvija se stvaralaka igra.

408

PREOPTEREENOST - veliki broj i predugo trajanje kolskih aktivnosti, to ide na raun odmora i rekreacije, odnosno dovodi do umora u koli. PREPARACIJA - faza stvaralakog miljenja, sastoji se u pripremi za reavanje problema - upoznavanju sa problemom i prikupljanje podataka. U njoj dolazi do traenja ideje reenja i prvih pokuaja koji, kod teih problema, obino nisu uspeni. Ako u ovoj fazi doe do reenja onda je ovo i jedina faza reavanja. PREPOZNAVANJE - svesnost da je neki objekt, sadraj koji sada opaamo ve ranije doivljen; svesnost znaenja nekog simbola: prepoznavanje rei. PREIROKO ZNAENJE REI - kada dete u ranom govornom razvoju upotrebljava rei za oznaavanje veeg broja predmeta, ljudi, aktivnosti, nego to ih oznaava pojedina re. PREUSKO ZNAENJE REI - kada dete u ranom govornom razvoju upotrebljava rei, koje oznaavaju uu skupinu predmeta, aktivnosti, nego to ih oznaava pojedina re. PRIJATELJSTVO - je odnos koji traje due vreme izmeu najmanje dve osobe za koje su karakteristini prisnost, uzajamna privlanost, recipronost, poverenje. PRILAGOAVANJE - proces promena u samom sebi ili u svojoj sredini da bi se postigla relativna prilagoenost; sposobnost prilagoavanja u dati socijalni kontekst zavisi od strukture linosti i od datih socijalnih uslova. Pri tome su od osobina linosti posebno znaajne socijalna percepcija, socijalna inteligencija, motivaciona struktura i sistem vrednosti linosti. PRIMARNE EMOCIJE - osnovne emocije koje se javljaju u ranom detinjstvu kod dece u svim kulturama i odravaju se tokom itavog ivota; moemo ih neposredno prepoznati na osnovu izraza na licu. One su po pravilu povezane sa tenjom ka cilju i visokim stepenom tenzije, optim oseanjem prijatnosti i neprijatnosti. To su: strah, gnev, radost i alost. PRIRODNI EKSPERIMENT - je postavljen u prirodnim uslovima. U pedagokoj psihologiji ogledi se vre za vreme normalnog kolskog rada - u eksperimentalnu grupu se uvodi i eksperimentalni faktor, dok se u kontrolnoj grupi nastava odvija na raniji nain. Zavisna varijabla je obino uspeh u uenju ili promene u nekim osobinama linosti. PROAKTIVNA INHIBICIJA - pojava da naueno gradivo koi uenje sledeeg slinog gradiva (negativan transfer). to su gradivo ili aktivnost bolje naueni manje podleu interferenciji (v. INTERFERENCIJA). PROBLEM - zadatak, situacija koja trai reenje. Problem se moe javiti kod linosti u psiholokoj sferi - sa brojnim varijacijama, to zavisi od psiholokog konteksta. U nauci termin se odnosi na definiciju predmeta istraivanja. PROBLEM DETE - dete koje, u porodici ili koli, kri norme ponaanja, i uz to ne pokazuje uobiajenu osetljivost na vaspitne mere to namee potrebu za posebnim tretmanom u vaspitanju i obrazovanju. Meutim, ovde su esto u pitanju problemi odraslih u odnosu sa decom, kako u porodici tako i u koli - to se mora imati u vidu pri razmatranju ovog problema. PROBLEMSKO UENJE - uenje koje zahteva od uenika postavljanje problema / zadatka ili da zadat problem samostalnom misaonom aktivnou zapone reavanje, otkrije ono to nedostaje da se rei problem, potrai informacije i otkrije reenje. Ovaj oblik uenja razvija refleksivne vetine, motivaciju za stvaralaki rad - unutranju motivaciju. Osnovna ogranienja ire primene u kolama su to ovaj pristup uenju zahteva edukovanje nastavnika za ovaj rad i odgovarajuu strukturu uenika / studenata u grupi. PRODUKTIVNO MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE) PROGRAMIRANO UENJE - posebno organizovano uenje, u kome je odreeno ta i kako e se uiti, i u kome se pravilno smenjuju primanje i obrada informacija. Kod linearnog programiranja teorijsku

409

osnovu ine principi operantnog uenja. Programirano uenje se provodi pomou posebnih programiranih udbenika i programiranih maina (kompjutera). Danas se programi uvode u okviru celovitog nastavnog procesa samo za oblasti gde su oni najefikasniji. PROJEKTIVNE TEHNIKE - postupak za otkrivanje karakteristinih naina ponaanja jedne linosti (njenih stavova, motiva ili dinamikih crta) na osnovu njenih odgovora/ponaanja na relativno nestrukturiranu, dvosmislenu ili nejasnu situaciju koju sadri projektivni materijal (nedovrene reenice, prie, Rorahov test ili TAT). PROJEKCIJA - u psihologiji linosti odbrambeni mehanizam: proces nesvesnog pripisivanja vlastitih (ne)poeljnih osobina, stavova, elja, oseanja - drugima; proces opaanja objektivnih drai u skladu sa linim eljama, strahovanjima ili oekivanjima - posebno u situacijama kada drai nisu dovoljno strukturirane (na tome se zasnivaju projektivne tehnike). PROKSIMODISTALNOST - pravac razvoja koji je karakteristian za ljudsko bie - progresivni razvoj tee od centralnog dela (kimenog stuba) ka periferiji. Na primer: prvo se razvija kontrola pokreta ramena, lakta, aka, prstiju,... PROPOZICIONO MILJENJE - je oblik miljenja, za joj je karakteristino logiko zakljuivanje o izjavama (propozicijama) bez obzira na njihovu sadrinu. PROSOCIJALNO PONAANJE - je ponaanje sa kojim pojedinac deluje za druge ljude, i od tih radnji uopte ne oekuje koristi za sebe. PROVERAVANJE - u nastavi prikupljanje podataka (ispitivanjem, procenom) o tome koliko i kako se uenici/nastavnici pribliavaju postavljenim ciljevima. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA - informisanje, savetovanje i usmeravanje pojedinca radi realnog i zrelog donoenja odluke o izboru zanimanja. Ona se sastoji od programa putem kojih se mladi upoznaju sa zahtevima zanimanja, kola ili fakulteta, svojim sposobnostima i drugim relevantnim faktorima za racionalno donoenje odluke. PROFESIONALNA SELEKCIJA - izbor onog kandidata za koga, na osnovu zahteva zanimanja i profila osobina, postoji najvea verovatnoa za uspeh u kolovanju i/ili poslu. PROFESIONALNI RAZVOJ - kontinuiran proces sazrevanja profesionalne odluke u skladu sa elementima od kojih zavisi verovatnost uspeha u izabranom zanimanju: (a) vlastitih osobina, (b) zahteva zanimanja, (c) optih drutvenih uslova. PROMENA - sve to neto ini drugaijim; (a) kvantitativna promena je promena u uestalosti, intenzitetu ponaanja; (b) kvalitativna promena je promena u vrsti, nainu, strukturi, organizaciji ponaanja; progresivna promena je promena u smeru vee sloenosti/efikasnosti ponaanja; regresivna promena je promena u smeru manje sloenosti/efikasnosti ponaanja. PRVA RE - je re, koju dete izgovara i ima znaenje; prva re je izgovorena grupa glasova koja mora imati znaenje i biti u vezi sa neim to se pojavljuje kada se izgovara: osobom, predmetom ili radnjom / situacijom; osim toga ona izraava i neko emocionalno stanje deteta: elju, tenju, potrebu. PSIHIKI IVOT - ine psihiki procesi (intelektualni: opaanje, uenje, pamenje i miljenje; emocionalni: oseanja; konativni ili voljni: motivacija i voljne radnje); psihike osobine: relativno trajne odlike pojedinca (navike, sposobnosti, temperament, karakter); psihika stanja: kada jedan doivljajni kvalitet privremeno ili relativno trajno daje ton psihikom ivotu. PSIHOANALIZA - je naziv za uenje, doktrinu koju je zasnovao S. Frojd a modifikovali brojni sledbenici - iji su osnovni pojmovi, za tumaenje ponaanja linosti, nesvesna motivacija, konflikti i simbolizam. Praktini zadatak psihoanalize je psihoterapija - otkrivanje konflikta i nesvesnih motiva kako bi se odstranio uzrok poremeaja ponaanja.

410

PSIHODRAMA - vrsta grupne terapije kod koje pacijent glumi situacije koje su dovele do oboljenja i ponovo ih svesno i emocionalno doivljava. Publika i drugi glumci su sastavni deo tog postupka i nakon odigravanja sluaja zajedno ga analiziraju. PSIHOGALVANSKI REFLEKS - elektrine reakcije na koi koje otkriva galvanometar - smanjenje elektrinog otpora na povrini koe usled poveanog znojenja pod uticajem emocionalnog stanja. PSIHOFIZIKA - nauna oblast koja se bavi izuavanjem odnosa izmeu drai i oseta (odnos energije drai i intenziteta oseta). Veber/Fehnerov zakon: intenzitet oseta jednak je logaritmu intenziteta drai. PSIHOFIZIKE METODE - eksperimentalne metode za odreivanje osetljivosti ulnih organa na spoljanje drai: metoda granica, metoda konstantnih podraaja i metoda srednje greke. PSIHOLINGVISTIKA - psihologija jezika i govora; izuavanje odnosa izmeu komunikacija ili poruka i karakteristika lica koja opte; obuhvata procese kodiranja i dekodiranja znakova i simbola. PSIHOLOGIJA - nauka koja se bavi sistematskim izuavanjem psihikog ivota na osnovu prouavanja ponaanja i neposrednog iskustva o mentalnim sadrajima linosti. PSIHOLOGIJA POUAVANJA - je deo pedagoke psihologije koji se bavi psiholokom stranom procesa pouavanja - uvoenja uenika u proces saznavanja sa ciljem da efekti uenja budu odreene promene u njihovom ponaanju - istraivakom uenju, od reproduktivnog prema produktivnom, kreativnom uenju, a tei ka samopouavanju kao krajnjem cilju. PSIHOLOKA SITUACIJA okolnosti koja utie na linost, koja moe da potraje tokom nekog perioda a moe da bude i trenutna; u kontekstu, u dinamikoj interakciji, mogu da budu prole i sadanje, unutranje i spoljanje, realne i imaginarne determinante. PSIHOLOKE POLNE RAZLIKE - razlike koje se javljaju izvan primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Nalazi ukazuju da o tim razlikama postoji mnogo stereotipija, neverifikovanih hipoteza i jedan mali broj potvrenih razlika: enski pol pokazuje bolje rezultate u izvoenju operacija u jezikom simbolikom sistemu; muki pol pokazuje bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju angaovanje neverbalnog simbolikog sistema - u prostornim i matematikim relacijama. To se manifestuje u kolskom uenju. Devojke su bolje u jezikim disciplinama a mladii u matematikim i prirodnim naukama. PSIHOMETRIJA - psiholoka disciplina koja se bavi pitanjima razvoja i primene postupaka merenja psihikih procesa i osobina. PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI - sposobnosti izvoenja miinih pokreta (motornih radnji) koji zahtevaju brzinu, preciznost i koordinaciju: spretnost prstiju, spretnost ruku, mirnoa ruku / tremor, koordinacija pokreta delova tela, senzomotorna koordinacija, sposobnost odravanja ravnotee. PSIHOMOTORNI RAZVOJ - obuhvata razvoj koordinacije pokreta glave i trupa, razvoj senzomotorike, razvoj hvatanja, razvoj hoda i razvoj lateralnosti. PSIHOMOTORNI REPERTOAR - repertoar ponaanja koji ine motorne navike (diskretni zadaci) i motorne vetine (kontinuirani zadaci) koji su deo dugoronog pamenja (v. REPERTOAR PONAANJA). PSIHOPATA - osoba koja je zbog poremeaja ponaanja u stalnom sukobu sa socijalnom sredinom normama ponaanja i moralom. Kod takve osobe ne postoji ili je ogranien uvid da vre prestup. PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA - poremeaj funkcije nekog organa pod dejstvom psihikih faktora, intenzivnog i trajnog emocionalnog stanja/reagovanja. Dominiraju dva objanjenja nastanka psihosomatskog poremeaja: (a) uslovljavanjem (vieg reda) zamenom signala koji pokree funkciju organa i (b) psihoanalitiko tumaenje, da se radi o mehanizmu prebacivanja psihike tenzije u fizioloke funkcije (abreakciji).

411

PSIHOSOCIJALNA TEORIJA - je Eriksonova teorija razvoja, koja naglaava socijalne inioce na svakom stadijumu razvoja. Razvoj svake linosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno ostvaruju razvojni zadaci. Zahtevi drutva na jednoj strani podstiu razvoj pojedine linosti, a razvijaju vetine i druge naine ponaanja, koji su potrebni za aktivno uee u zajednici. Nain delovanja ega je u Eriksonovoj teoriji spoljanji (socijalni) nain delovanja, preko koga ego pojedinca komunicira sa okolinom i razreava psihosocijalne krize. Psihosocijalna kriza je razvojni period pojedinca u kome se on suoava sa specifinim nainima delovanja svoga ega na socijalnu okolinu i delovanje te okoline na njega, koja u njemu stvara odreenu napetost, specifian konflikt. Po tim specifinim konfliktima, psihosocijalnim krizama, Erikson je imenovao razvojne stadijume: 1. poverenje/nepoverenje; 2. autonomija/srama i sumnje; 3. inicijativa/krivica; 4. marljivost/inferiornost; 5. identitet/konfuzija identiteta; 6. intimnost/izolacija; 7. produktivnost/stagnacija i 8. integritet/oaj. PSIHOZE - ozbiljni psihiki poremeaji koji imaju karakteristino poreklo, tok i simptome. Osnovna odlika im je delimino ili potpuno gubljenje dodira sa realnou (halucinacije). Dele se na organske (na pr. senilnost) i funkcionalne psihoze (na pr. izofrenija, manino-depresivne psihoze, paranoidna stanja). PUBERTET - rana adolescencija koju oznaava ponovna aktivacija centralnog nervnog sistema, koji kontrolie polni razvoj, kada se javljaju sekundarne polne karakteristike i dostie polna zrelost. Poetak puberteta prati intenzivno poveanje izluivanja polnih hormona i ubrzan i zavrni razvoj sekundarnih polnih odlika. Pored karakteristinih telesnih promena: ubrzanog rasta teine i visine, odlikuju ga i psiholoke promene: negativizam, emocionalna preosetljivost, kritiki stav, tekoe u radu i uenju. Ovaj period odlikuje pojaana tenja za druenjem sa vrnjacima, razvoj karakternih osobina i apstraktnog miljenja.

r
RACIONALIZACIJA - kao mehanizam odbrane linosti ima dve funkcije: (a) da opravda neko ponaanje, neuspeh i (b) da sakrije pravu motivaciju ponaanja (od samog sebe). U oba sluaja linost to ini nesvesno, pravi razlozi su potisnuti, i linost veruje da se rukovodi stvarnim razlozima. Racionalizacija u kojoj se nedostignuti cilj omalovaava nazvana je "kiselo groe", a u drugom sluaju, kada se velia beznaajan uspeh dat je naziv "slatki limun". RAD - usmerena svesna aktivnost, koja zahteva odreene telesne i mentalne operacije, kojima se postiu unapred postavljeni ciljevi ili izvrenje nekog psiholokog zadatka. RADNA KULTURA - termin oznaava pozitivan odnos prema radu (voleti raditi) i razvijene navike i sposobnosti za uspenu organizaciju i praktinu realizaciju zadataka (umeti raditi). RADNA NAVIKA - kod uenika/studenata najee se dele na navike vremena i navike mesta uenja. Navike vremena uenici stiu uz pomo pravljenja plana rada za uenje. Ustaljeno vreme rada olakava poetak rada. Navika mesta olakava rad jer omoguava stvaranje optimalnih uslova ureivanjem radnog mesta. RADOZNALOST - tenja ka ispitivanju novog ili preispitivanju poznatog; tenja da se dobije informacija. Pozitivno korelira sa inteligencijom i kreativnou linosti. RANO DETINJSTVO - neki autori pod ranim detinjstvom oznaavaju drugu i treu godinu ivota (to drugi nazivaju prvim detinjstvom) koje karakterie poetak hodanja, govora, sticanje navika higijene - odnosno javljanje odlika ljudske vrste; ee se pod ranim detinjstvom podrazumeva itav period do polaska u kolu (od druge do sedme godine) koji drugi oznaavaju kao predkolsko doba. RASEJANOST - obuhvata razne oblike fluktuacije panje: od one koju uzrokuje visoka koncentracija panje na specifine sadraje, usled ega je panja za sve drugo povrna - do fluktuacije panje kod hiperaktivnosti, nedostatka interesovanja, kod retardiranih i dr.

412

RASPOLOENJE - prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog je intenziteta. Dominirajua raspoloenja su karakteristina za odreene tipove linosti i temperamenta. RAZREDNA KLIMA - najee analizirane dimenzije razredne klime su: (a) socijalna atmosfera koju stvara nastavnik kao rukovodilac, (b) razredne interakcije koje zavise od odreenih oblika komunikacije, (c) atmosfera kooperacije (saradnje) ili kompeticije (takmienja) i (d) emocionalna atmosfera u razredu (sentimentalna, topla, hladna). Razrednu klimu odreuju i meusobni odnosi samih uenika. RAZVOJ - se u najirem smislu rei shvata kao (a) promena u karakteristikama organizma i ponaanju i vrste i pojedinca. Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog - gde svaka jedinka razvija svoj bioloki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka", dok kod ljudi na individualni razvoj utie ne samo bioloki plan ve i socijalno iskustvo koje se kumulira i svaka generacija zna vie od prethodne; (b) viesmernost razvoja znai da razvoj nije ogranien na poveanje ili smanjenje svojstava, sposobnosti, naprotiv u svim periodima dolazi kako do poveanja tako i smanjenja specifinih ponaanja; doslednost u razvoju se odnosi na prosenu doslednost sa uzrastom s obzirom na odreenu osobinu/sposobnost; stabilnost razvoja odraava doslednost relativnog poloaja pojedinca u uzrasnoj grupi s obzirom na neku osobinu/sposobnost; multivarijantnost razvoja znai na promene ponaanja (linosti) individue utiu meuodnosi razliitih podruja (kognitivnog, emocionalnog, konativnog); kontiniitet (povezanost) je poimanje razvoja kao kumulativnog procesa dodavanja novih karakteristika, vetina, sposobnosti iste vrste onima koje su kod individue ve izraene; diskontinuitet (nepovezanost) je poimanje razvoja kao procesa u kome se pojavljuju sasvim novi naini ponaanja (kvaliteti) u odreenim periodima razvoja. RAZVOJNA KRIZA - javlja se u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih potreba i reorganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan psihofiziki ili socijalnopsiholoki dogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize (prelazak iz jedne razvojne faze u drugu, polazak u kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak...) ne moe biti shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronolokim uzrastom osobe, (b) grupnom pripadnou pojedinca i (c) vremenom zbivanja tog dogaaja (kulturno-istorijskom varijablom). RAZVOJNA RAZDOBLJA - (v. PERIODIZACIJA) RAZVOJNA PSIHOLOGIJA - prouava razvoj psihikog ivota ivih bia u toku njihove evolucije (filogeneza) i ispituje razvoj savremenog oveka od zaea do smrti (ontogeneza). Pri tome ona nastoji da opie pojave razvoja, kako razvoj tee i da objasni fenomenologiju razvoja - utvrdi pravilnosti i zakonitosti pojedinih razvojnih razdoblja. RAZVOJNI TEST - je standardni postupak, sa kojim utvrujemo trenutni razvojni status pojedinca u poreenju sa relevantnim prosekom njegovih jednako starih vrnjaka. RAZVOJNI ZADATAK - ine vetine, znanja, naini ponaanja itd., koje pojedinac mora na datom uzrastu svoga ivota, u jednom datom drutvu, usvojiti jer se smatraju kao potrebni ili podesni za socijalno prihvatljivo funkcionisanje. REAKCIONA FORMACIJA - uspostavljanje crte ili stalnog oblika ponaanja koje je direktno suprotno snanoj nesvesnoj (potisnutoj) tendenciji; navodi se kao mehanizam odbrane ali i istie da je trajnija i obuhvata veu oblast linosti nego odbrambene reakcije. REALISTIKI CRTE - znai crtanje figura i predmeta, koji su po izgledu, veliini, u srazmeri slinoj stvarnim figurama i predmetima. Euklidovski prostor u dejem crtanju znai da dete uzima kao ishod koordinantni sistem i u prostor unosi pojedine metrijske korespondencije kao npr. odreene oblike, razmere, prikaz u perspektivama. REALISTIKO MILJENJE - koristi se za reavanje problema pomou logikog razmatranja i zakljuivanja.

413

REALIZAM - (Pijae) je nemogunost razlikovanja izmeu mentalnih i fizikih entiteta. RECENCIJA - njen efekat se manifestuje u veem uticaju kasnije datih informacija na formiranje impresije, nego ranije i pre datih informacija. Efekat recencije psiholozi ne obajanjavaju samo delovanjem zaboravljanja a ranije infrormacije nego i znaajem novih podataka kojima se zamenjuju raniji podaci. RECEPTIVNA IGRA - je igra u kojoj dete izraava razumevanje odnosa (poimanje, sleenje i davanje zahteva, poimanje odnosa). U tu vrstu igre svrstava se: sluanje, posmatranje, imitacija i itanje. Ta vrsta igre podstie razvoj govornog razumevanja i izraavanja, razumevanja uzronoposledinih odnosa i usmeravanje panje. RECEPTIVNA AKTIVNOST - aktivnost primanja informacija itanjem, sluanjem - koje su manjeg intenziteta angaovanja jer ostavljaju primaoca pasivnim. RECEPTOR - ulni organ, specijalizovan organ za otkrivanje promena u okolini i samom organizmu; osnovna klasifikacija vri se prema ulnom modalitetu ili smetaju i funkciji (interoceptori, eksteroceptori). RECESIVNI ALEL - je alel, koji produkje odreeni fenoip samo, ako je prisutan u homozigotnom obliku. RE - najmanja jezika jedinica koja je nosilac samostalnog znaenja i moe da stoji samostalno (na pr. imenice i zamenice). Rei se izuavaju u okviru morfologije (sastav), fonetike (glasovi), sintakse (reenine strukture), leksike (struktura renika) i semantike (znaenja). REENICA - je strukturna celina, sastavljena iz delova (rei), koji su u meusobnom odnosu. Faza potpune reenice javlja se u 4. i 5. godini i odlikuje se korienjem svih vrsta rei REDUNDANTNOST - (redundatia = obilje) u teoriji informacija oznaava viak signala; u nastavi, predavanju je to ono to nije novo, to se od ranije zna, a pomae shvatanju novog, transformisanju u vlastite kognitivne strukture. Predavanje ili tekst u kome nema ponavljanja poznatog teko se saima i teko ui. REFERENTNI STIL GOVORA - je karakteristian za onu decu, kod kojih su u ranom reniku preovlaujue imenice, sa kojima dete imenuje predmete, stvari, osobe. REFERENTNA GRUPA - grupa koja slui kao model, obrazac ponaanja (po vrednosnim orijentacijama, ciljevima, normama, standardima) i kao oslonac u proceni drugih. Uticaj referentne grupe ide izvan ovog okvira - preko procesa identifikacije linosti proiruje se na proces socijalizacije, na razvoj linosti. REFLEKSI - vrlo prost akt koji je odgovor organizma, posredstvom nervnog sistema, na stimulus. Odigrava se automatski, bez voljne kontrole. Ako se posebno ne navede vrsta misli se na uroene reflekse (bezuslovne reflekse). Neki su karakteristini samo za period odojeta i odraavaju normalni motorni razvoj od prenatalnog perioda do blizu 9. meseca po roenju, drugi se u razvoju zadravaju (kijanje, zevanje, irenje zenica u tami). REFLEKSI NOVOROENETA - su uroene reakcije koje mu obezbeuju preivljavanje (disanje, sisanje, gutanje, kijanje, povraanje). Drugi su karakteristini samo za ovo razdoblje (refleks hvatanja Darvinov refleks, refleks Babinskog, hodanja, plivanja, grljenja - Moroov refleks). REFLEKSIVNA APSTRAKCIJA - (Pijae) izvlaenje saznanja iz misaone operacije koja se vri na objektima. (Vigotski) in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Samo poimanje unutranje psihike delatnosti oznaeno je kao refleksivna vetina, refleksivna apstrakcija, kontrola vlastitog miljenja. REFLEKSOLOGIJA - psiholoki pravac, doktrina prema kojoj se svako ponaanje moe objasniti pomou refleksa (posebno uslovnih refleksa) i njihovih kombinacija.

414

REFRAKTORNA FAZA - vremenski period za koji je nervno vlakno koje je provelo impuls neosetljivo za sledeu stimulaciju, provoenje novog impulsa (traje jedan hiljaditi deo sekunde). REGRESIJA - se javlja kao samostalan mehanizam odbrane ili u sklopu drugih mehanizama linosti. Regresija je vraanje ponaanja na razvojno nii, primitivniji nivo. Javlja se kao reakcija na neuspeh, frustraciju. Tekoe strukturisanja i restrukturisanja linosti mogu biti praene regresijom i tada ona slui kao predah linosti koja nastoji da se prilagodi, reorganizuje na novim osnovama. RELATIVISTIKO MILJENJE - (u Perijevoj teoriji) je pristup u reavanju misaonih problema, u okviru koga daje pojedinac prednost oblikovanju multiplih reenja, od kojih je svako relativno u zavisnosti od specifinog konteksta. REM - oznaka za brze pokrete oiju pri spavanju (rapid eye movemente). Ako probudimo spavaa koji mie oima obino izvetava da je sanjao. Meutim, ima snova i bez pokreta oiju. REMINISCENCIJA - u savremenoj psihologiji termin se koristi da oznai pojavu poboljane reprodukcije, bogatijeg seanja, posle protoka nekog vremena i nekorienja uenog materijala. To spontano poboljanje seanja pripisuje se prestanku delovanja nekih faktora (emocionalnih, inhibitornih) a delimino ostaje neobjanjeno. REPERTOAR PONAANJA - reakcije (odgovori) koji su funkcionalno povezani i mogu se grupisati u smisaonu i funkcionalnu celinu. Repertoari ili programi ponaanja mogu biti misaono-verbalni i psihomotorni. Oni se ue, razvijaju i primenjuju u skladu sa zahtevima situacije. Ako se u nekoj novoj situaciji mogu primeniti "gotovi programi" onda se dogaa transfer. REPRESIJA - (v. POTISKIVANJE) REPREZENTATIVNI UZORAK - onaj uzorak koji tano odraava svaku relevantnu ili zahtevanu karakteristiku populacije. REPRODUKTIVNO UENJE - uenje napamet, bez razumevanja gradiva, isto zapamivanje materijala onako kako je dat i reprodukovanje u datom obliku. Obino zahteva veliki broj ponavljanja. Podlono je brzom zaboravljanju. RESPONDENTNA AKTIVNOST - oznaava reakciju ili odgovor uenika na primljenu informaciju. Ako bi intenzitet tih reakcija (angaovanje) reali po progresiji imamo: podvlaenje teksta, beleenje, izrada pregleda, samostalno prepriavanje, diskusija, suprotstavljanje miljenja, reavanje problema. RETENCIJA - (v. ZADRAVANJE) RETIKULARNA FORMACIJA - splet neurona u modanom stablu. Uzlazni "stub" prima impulse iz receptora i alje ih u korteks a silazni prima impulse iz kore velikog mozga. Smatra se da retikularna formacija deluje na budnost, regulaciju sna, da koi ili ubrzava senzorne i motorne impulse i modifikuje voljne i refleksne pokrete. Neke njene sloene funkcije jo nisu istraene. RETROAKTIVNA INHIBICIJA - koenje unatrag, pojava da novo naueno gradivo utie na zaboravljanje ranije (prethodno) nauenog gradiva, oteava upotrebu pre nauenog. Retroaktivna inhibicija je manja ako je prethodno dobro naueno, ako se uzastopno ue to razliitija gradiva, ako se pravi razmak izmeu uenja. Najmanja je ako posle uenja sledi odmor spavanjem (v. INTERFERENCIJA). RETROGRADNA AMNEZIJA - je gubljenje sposobnosti pamenja i seanja onih dogaaja koji su se odigrali neposredno pre oteenja ili oka, gubitka svesti. Ako je psihogenog porekla i ima odbrambenu funkciju - brani integritet linosti od izrazito dezintegrirajuih sadraja. REAVANJE PROBLEMA - proces razreenja situacije koju postavlja neki problem; nalaenje odgovora koji zadovoljava zahteve situacije (v. PROBLEMSKO UENJE).

415

REVERZIBILNOST - povratnost nekih odnosa i/ili procesa. Reverzibilni psiholoki procesi javljaju se u 6/7 godini - misaone operacije koje detetu omoguavaju praenje procesa obrnutim redosledom. Reverzibilne operacije dostiu se tek sa punom formalizacijom miljenja. RIGIDNOST - krutost, termin se koristi da oznai pojavu nespremnosti ili nesposobnosti subjekta da se prilagodi novim okolnostima, bilo u kognitivnom, afektivnom ili konativnom podruju. RNK - ribonukleinska kiselina; psiholozi je povezuju sa procesima uenja i pamenja, jer se menja u tom procesu - to daje povoda da se povezuje sa njenim ueem u kodiranju zapamenog. ROBOTIZACIJA - psiholoki aspekt: izrada robota i manipulatora vri se po mentalnim modelima, analogno ovekovim nainima funkcionisanja. Robot sadri tri podsistema: za prijem informacija, planiranje i prepoznavanje (klasifikacija) i izvrenje aktivnosti. Meutim, robotizacija ima povratno dejstvo i na psiholoka istraivanja jer daje empirijski materijal o modelima psiholoki analognih procesa. ROENJE - je kraj poraanja, koje protie u vie faza od trudova, otvaranja usta materice i istiskivanja ploda. RUKOVOENJE - voenje grupe da bi se postigao unapred postavljen cilj, rezultat. Voa svojim delanjem modifikuje, usmerava i kontrolie stavove ili akcije lanova grupe (v. AUTORITATIVNO / DEMOKRATSKO (RUKO)VOENJE).

s
SAGOREVANJE NA POSLU - je sindrom emocionalne iscrpljenosti, doivljaj niskog linog ispunjavanja i depersonalizacije, koja se pojavljuje kod nekih pojedinaca kao posledica duge izloenosti stresu pri radu u emocionalno zahtevnim okolnostima (obino pri radu sa ljudima). SAMOAKTUALIZACIJA - termin koji potie iz humanistike psihologije (Maslov) i njime se ukazuje na proces ostvarenja ukupnih razvojnih potencijala, sposobnosti i talenta, razumevanje i prihvatanje samog sebe, usklaivanje egzistencije sa datom realnou; osnovni smisao samoaktualizacije jeste kreativni razvoj linosti primeren vlastitim mogunostima - stanje koje je rezultat ovih procesa. SAMOKONTROLA EMOCIJA - je sposobnost prilagoavanja emocionalnog stanja na primereni nivo intenziteta, koji omoguava produktivno ukljuivanje pojedinca u okolinu. SAMOKONTROLA PONAANJA - je sposobnost inhibicije reagovanja na trenutne drai iz okoline, koja pojedincu omoguava da sledi predstavu cilja zapoete aktivnosti. Samokontrola je sposobnost inhibicije impulsa, koji bi pojedinca vodili do krenja moralnih standarda ili pravila. SAMOOCENA - kako subjekt vidi sebe sama - vrednovanje ili procena svojih linih kvaliteta ili crta, vrednosti vlastite linosti. Slika o sebi nastaje na osnovu reakcija i procena okoline, na osnovu uporeivanja sebe sa drugima, da bi se od tog okvira Ja - drugi (interpsihike kategorije) prelo na vii nivo Ja-Ja (intrapsihiku kategoriju) koja ukljuuje samopoznavanje i emocionalno-vrednosni odnos prema sebi. SAMOPOSMATRANJE - (v. INTROSPEKCIJA) SAMOPOTOVANJE - jedna od dimenzija Ja-koncepta i integriteta linosti; ine ga kognitivni i afektivni sadraji o svome Jastvu - akademskom Ja, fizikom Ja, socijalnom Ja i emocionalnom Ja - i samoocena da se Ja i kao subjekt i kao objekt nalazi u okviru uvaenih standarda. Za humanistiku psihologiju to je jedan od aspekata samoaktualizacije. SAMOSVEST - svesnost sopstvenog Ja; znanje o sebi kao jedinstvenoj i osobenoj linosti; uz ovo se znanje pridruuju samoocene - kako sebe doivljavamo i kakve tenje imamo u vezi sa znanjem o sebi kao osobi.

416

SANGVINIK - tip temperamenta koji odlikuju brze a slabe reakcije koje kratko traju, sklon je vedrom raspoloenju. Ajzenk ga u svojoj teoriji linosti opisuje kao temperament koji je kombinacija ekstraverzije i stabilnosti, sa sledeim crtama: drutvenost, komunikativnost, govorljivost, odgovornost, spokojstvo, veselost, bezbrinost i superiornost. SASTAV ORGANIZMA - je uee apsolutne i relativne koliine masnog tkiva, miine mase, skeletne mase, unutranjih organa i drugih tkiva u telu. SAVESNOST - procenjivanje sopstvene linosti - namera i delatnosti sa vrednosne i moralne strane i pridravanje pravila; to je jedan od manifestnih oblika moralnosti oveka - snage superega. SEKULARNI TREND - je proces, koji uzrokuje prosene promene veliina ili oblika pojedinaca u populaciji iz jedne generacije u drugu. Ti trendovi mogu biti pozitivni (poveanje veliine) ali i negativni (smanjenje veliine). SEKVENCIJALNI PRISTUP ISTRAIVANJU - u razvojnoj psihologiji je prikupljanje podataka pri kome zahvatamo uzdune i popre ne komponente, te komponente uzrasnog uzorka: kod razli ito starih grupa ispitanika pratimo razvoj. Sa poprenosekvencijalnim pristupom grupe razliitog uzrasta ukljuujemo u prouavanje bar dva puta tako izbegavamo uinak vebe i uea u studiji, koji se pojavljuju u uzdunim studijama, bar delimino odvajamo generacijski uinak i uinak vremena merenja od uinka uzrasta. U uzdunosekvencionom pristupu bar dve razli ite generacije ispitanika pratimo u razvoju to daje veu mogunost za utvrivanje uticaja starosti, generacije i vremena merenja na prouavano svojstvo. SEMANTIKA - nauka o znaenjima rei i drugih simbola; lingvistika semantika bavi se znaenjima sa psiholokog (subjektivnog) stanovita znaenja; opta semantika prouava ljudske odgovore na simbole i znakove. SEMANTIKI DIFERENCIJAL - bipolarna skala za ispitivanje i merenje znaenja. Ona ispitaniku nudi pojam, simboliki sadraj, i pridevsku skalu koja najee ima sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i desno opisuju polarizovan gradijent odnosa. Ispitanik na skali belei intenzitet svog odnosa (kognitivnog, afektivnog i konativnog). Osnovni metodoloki problem je izbor pojmova i prideva od kojih se prave polarizovane skale jer taj izbor treba da obezbedi reprezentativni uzorak predmeta ispitivanja. U obradi podataka, da bi se prikazao viedimenzionalni semantiki prostor, koristi se trodimnzionalni koordinantni sistem na kome se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), potencija (snaga) i aktivitet. SENZITIVNI PERIOD - je razdoblje koje je optimalno za pojavu i/ili uenje odreenih sposobnosti i u kome je pojedinac posebno osetljiv na sredinske uticaje. Savremeni razvojni psiholozi naglaavaju da su granice toga razdoblja manje strogo omeene nego kritinog razdoblja; govore o mesecima i godinama, a ne samo o nedeljama ili danima, razdoblje izvan granica senzitivnosti moemo da smatramo razdobljem smanjene verovatnosti za razvoj pojedinih svojstava/ponaanja. SENZORNE SPOSOBNOSTI - ulne sposobnosti, koje su klasifikovane prema pojedinim ulnim modalitetima: vid na blizinu, irina vidnog polja, razlikovanje boja, razlikovanje tonova, otrina sluha, itd.). SENTIMENT - kompleksna dispozicija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni odnos prema neemu (drugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje kako objektom tako i centralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova ga razlikuje priroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloenje. Sloenost sentimenta ilustruju oseanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema detetu izaziva strah ili ljutnji u sluaju ugroenosti deteta, zavisno od toga da li opasnost jo traje ili je prola). SERIJACIJA - je sposobnost deteta, da predmete uredi po vrsnom redu (npr. po veliini). Sistematska serijacija zahteva razumevanje dvostruke relacije > i < (reverzibilnost redosleda). Serijacija pokazuje da je dete ovladalo principom tranzitivnosti.

417

SIMBOLIKI CRTE - dete crta predmete onako kako ih doivljava - u likovnom izrazu povezani su delovi koji u stvarnosti ne idu zajedno. Simboliko crtanje odlikuje: intelektualni realizam, veliine i boje zavise od dejeg raspoloenja, nacrtani modeli su bez vizuelne perspektive i sa "rendgenskim" nainom prikazivanja. Intelektualni realizam je crtanje, pri kome dete crta to to o predmetima, osobama, ivotinjama zna odn. poznaje. Shematski stupanj je drugi stupanj simbolikog crtanja, za koji je karakteristino, da dete crta jednake sheme za iste predmete, ljude, ivotinje - sheme su takoe sve slinije stvarnim predmetima, ljudima, ivotinjama, koje reprezentuju. Vizuelni realizam je nain shematskog crtanja, pri kome se dete u velikoj meri oslanja na to, ta na predmetima, osobama, ivotinjama vidi, i zato ih takoe pokuava to primerenije nacrtati. SIMBOLIKA IGRA - je igra u kojoj dete reprezentuje neto iz stvarnog ili zamiljenog sveta. Dete zamilja uloge, prostor i situaciju i kroz igru se stavlja u njih. Pojavljuje se u 2. godini i menja se do 7-8 godina. Sa 2 godine dete oponaa odrasle (kuvanje, popravljanje, minkanje, briga o lutki...). Sa 4 godine deca se ve dogovaraju ko e koju ulogu uzeti. Sa 7 godina dete ukljuuje u igru potpunu situaciju iz stvarnog ivota (uloge, odnosi, emocije). Deca se igraju uglavnom u grupi, mada mogu i pojedinano. Razvija se mata, govor, komunikacija i socijalizacija. Rezultati ispitivanja pokazuju, da se takoe rana simbolika igra najpre pojavljuje u socijalnom kontekstu u toku interakcije sa iskusnijim partnerom. Zreliji i kompetentniji partner od deteta moe podsticati detetov razvoj i voditi ga u zonu narednog razvoja. SIMBOLIKO MILJENJE - je sposobnost korienja npr. mentalnih slika, rei, pokreta, likovnih izraza kao simbola za oznaavanje neeg drugog. Simboliko miljenje drugog reda je sposobnost razmiljanja i zakljuivanja o predstavama, pojmovima, odnosima, idejama, itd. SINAPSA - je spoj meu susednim neuronima, gde se uzbuenje ili konica uzbuenja prevodi sa neurona na neuron, ili spoj izmeu neurita i efektora, takoe prebacivanje. Postoje dve razliite vrste sinspsi: elektrine i hemijske. SINTEZA - spajanje delova u celinu; celina koja je nastala spajanjem delova; psiholoka sinteza obavlja fuziju: potpuno sjedinjavanje gde se delovi ne mogu vie identifikovati. U jedinstvenu celinu mogu biti sintetizovani kognitivni, afektivni i konativni sadraji. Miljenje u obliku sinteze poinje da se razvija u periodu konkretnih operacija (ime se prevazilazi sinkretizam), a u punoj meri se oblikuje u periodu formalnih operacija. Kreativna sinteza je kombinacija elemenata koji daju novi sadraj, sloeniji od proste sume prethodnih elemenata. SISTEM VREDNOSTI - skup vrednosti u samoj strukturi linosti koje je ona usvojila i u kojima procesi vrednovanja imaju svoje izvore, koji joj obezbeuju unutranju doslednost. U sluaju poremeaja linosti ili drutva dolazi i do promena u vrednosnom sistemu. SISTEMATSKO POSMATRANJE - kod sistematskog posmatranja je unapred odreen cilj - predmet i svrha posmatranja, plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatranoj pojavi se belee sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz kontrolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava. Moe biti slobodno, otvorenog tipa i strukturirano posmatranje; pojave se mogu posmatrati u prirodnoj okolini i u laboratoriji. SKALE PROCENE - psiholoka lestvica merenja u kojoj je ovek "instrument". U vaspitno-obrazovnom radu najee se koriste verbalne, numerike i grafike skale radi procene: karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti za neki posao, estetskih preferencija i kolskih ocena. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Procenjiva treba da bude kompetentan (da poznaje ono to procenjuje) i uveban (da je osetljiv i poznaje mogue izvore greaka u procenjivanju). SKOLOZA - je bona, bolesna ukrivljenost kime. SLIKOVNI ZNACI DUBINE - su znaci, koji stvaraju utisak trodimenzionalnosti, npr. promene teksture, maskiranje premeta.

418

SOCIJALIZACIJA - proces prenoenja normi, vrednosti i obrazaca ponaanja i razvoja kod linosti funkcija neophodnih za aktivno i pasivno uestvovanje u drutvenim odnosima. Traje itavog ivota ali su detinjstvo i adolescencija najvaniji periodi. Odvija se spontano (dete raste u datoj socijalnoj sredini i izloeno je uticaju uzora) i namerno (vaspitanjem) u porodici i drutvenim institucijama. Za objanjenje procesa socijalizacije kao dvosmernog procesa v. INTERIORIZACIJA i PEDAGOKA INVERZIJA. SOCIJALNA IMITACIJA - je namerno ponavljanje ponaanja druge osobe, pri emu dete pre svega imitira njenu ponaajnu nameru. Sposobnost imitacije intencionalnih radnji sa predmetima je ontogenetski prvi oblik kulturnog uenja. Ona detetu pomae da razume konvencionalnu upotrebu predmeta i na temelju toga sa razumevanjem dalje ui o ovekovoj intencionalnoj upotrebi odreenih predmeta, o tome, emu predmeti slue, koja je njihova namena (alomorfni razvoj). SOCIJALNA KOGNICIJA - je pojedinevo razumevanje dinaminih meusobnih interakcija i povezana je kako sa misaonim i emocionalnim razvojem tako i ponaanjem. Stupanj samorefleksivnog i recipronog zauzimanja stanovita je stupanj u razvoju socijalne kognicije, za koju je karakteristino, da pojedinci mogu sebe da razumeju i vrednuju sa stanovita drugoga. (a) Zauzimanje uzajamnog stanovita: pojedinac "moe" opaati interakciju sebe sa drugom osobom (ili samim sobom) sa stanovita neutralne, tj. tree osobe - samo tako moe uskladiti dva razliita stanovita; (b) zauzimanje socijalnog stanovita pojedinac moe zauzeti opte socijalno stanovite, sa koga moe "opaati interakcije sebe sa drugima (ili drugih meusobno) i usklaivati razliite nivoe stanovita. Za ovaj razvojni stadijum u razvoju socijalne kognicije karakteristina je apstrakcija svih neutralnih stanovita na socijalnoj ravni. SOCIJALNA POELJNOST - pojava da se kod izbora odgovora ponuenih u upitniku, inventaru linosti, introspektivnom saoptenju - mogu birati socijalno prihvatljiviji odgovori, umesto onih koji blie opisuju linost a nisu socijalno poeljni (prema proceni ispitanika). SOCIJALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja prouava uticaj socijalnih faktora na razvoj linosti, kao i ulogu psiholokih faktora u socijalnim zbivanjima. Posebno se bavi pitanjima socijalizacije, opaanja i ocenjivanja drugih, razliitim oblicima interakcije meu ljudima - ukratko: prouavanjem ponaanja i doivljavanja pojedinca u socijalnim situacijama. SOCIJALNI OSMEH - je osmeh koji kod odojeta izaziva opaanje ljudskog lica. Etoloka teorija spontani socijalni osmeh tumai kao uroeni signal, pomou koga odoje odrava ili poveava socijalnu stimulaciju, te ukazuje na poetak faze oblikovanja afektivne vezanosti. Kognitivna teorija pak zagovara tezu, da se osmeh pojavljuje zaradi odojetove asimilacije okolnih dogaaja u sredinju saznajnu shemu. Osmeh dakle odraava odojetovo prepoznavanje drai iz okoline, to vodi do zadovoljstva, ako je odoje u tome uspeno SOCIJALNO DOZIVANJE - je detetovo pozivanje na reakcije drugih ljudi, da bi na taj nain pridobili podatke, sa kojima bi mogli da osmisle odreenu situaciju. Ako dete prie novom objektu, koji moe biti potencijalno opasan ili prijatan, ono pogleda majku/oca, da bi dobilo informaciju o kvalitetu novog objekta i u skladu sa dobijenim znacima postupa. SOCIJALNO REFERENTNA KOMUNIKACIJA - je komunikacija pri kojoj govornik sluaocu opisuje npr. predmet, osobu, koje ta osoba ne vidi; govornikova poruka treba da bude uverljiva i relevantna, da bi slualac ostvario primerenu predstavu o predmetu odn. osobi o kojima je re. SOCIOGRAM - grafiki prikaz rezultata sociometrijskog ispitivanja - struktura grupe i odnosi u njoj (konkretne interakcije). SOCIJALNO EKSPRESIVNI STIL GOVORA - je karakteristian za decu, kod koje je u ranom reniku najvie prisutna pragmatina (ekspresivna) upotreba govora. SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK - tehnika za ispitivanje dinamike i strukture male grupe. Ona se zasniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociometrijski kriterij na kome se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedniko uee u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe - on ispi-

419

tanike motivie da daju iskrene odgovore. Ovim postupkom se moe ispitati: a. sociometrijski status pojedinca u grupi (da li je vie biran ili odbijen), b. unutargrupni odnosi u grupi, (c) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe. SOMATOTIP - je odreivanje i imenovanje stasa pojedinca na osnovu somatotipologije. SOMATOTIPOLOGIJA - je metoda razvrstavanja ovekovog stasa, koja se temelji na spoljanjem pregledu oblika tela na osnovu atropometrijskih mera ili fotografija. Svrha somatotipiziranja je nalaenje povezanosti izmeu oblika stasa, fiziolokih funkcija, ponaanja, riziku ka nekim bolestima, uspenou u sportu. (v. ELDONOVA TIPOLOGIJA ) SPONTANI POJMOVI - su pojmovi, koje dete oblikuje u svome svakodnevnom ivotu na osnovu vlastitog iskustva (Vigotski). Spontani pojmovi su "uoptavanja stvari". Kod spontanih dete poznaje predmet, pojam o njemu, ali nije svesno pojma, svog misaonog ina pomo u kog predstavlja taj predmet . Spontani pojmovi deteta su van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza; slabost spontanih pojmova u nesposobnosti apstrahovanja. SREDINA KOJU POJEDINCI NISU DELILI - predstavlja uticaje sredine, koji doprinose razlikama meu lanovima porodice. SREDINA KOJU SU POJEDINCI DELILI - predstavlja inioce sredine, koji doprinose slinostima meu lanovima porodice. SPOSOBNOSTI - osobine pojedinca koje omoguavaju da se neposredno izvedu telesne i/ili mentalne operacije sa uspenim ishodom u datoj situaciji. Sposobnost podrazumeva izvrnu mogunost, da se zadatak, operacija za reenje zadatka, moe obaviti sada, ako su dati potrebni uslovi - nije potrebno dodatno vebanje. Pojedinci se prema sposobnostima znatno razlikuju - to se vidi iz razlika u nivou i kvalitetu koji postiu u istim aktivnostima. Dele se na opte i specifine sposobnosti (v. INTELIGENCIJA i STRUKTURA SPOSOBNOSTI). STADIJ RAZVOJA - je kvalitativna promena kod pojedinca (u ponaanju), koja se pojavljuje u odreenom periodu razvoja. Psiholozi koji zastupaju ideju da se razvoj odvija u vidu stadijuma (npr. Pijae), koji se pojavljuju konstantnim redom, sastoji se od nekoliko meusobno povezanih pretpostavki: (a) pretpostavka o homogenosti ponaanja na odreenom stadijumu; (b) pretpostavka o kvalitativnoj razlici; (c) pretpostavka o diskontinuitetu; (d) pretpostavka o istovremenosti razvojnih promena. Svaki razvojni stadijum se kvalitativno razlikuje od prethodnog i budueg. STALNOST OBLIKA - je opaanje oblika odreenog predmeta kao istog, bez obzira na promene oblika njegove slike na mrenjai. STALNOST PREDMETA - postojanost predmeta, je (deje) razumevanje, da predmeti postoje takoe i onda, kad ih ne moemo opaziti. STANJE BUDNOSTI - ili takoe stupnjevi prisutnosti (ovde i sada) su karakteristina stanja ponaanja novoroeneta, opisana obino sa sledeom skalom: dubok san, aktivno stanje sa brzim pokretima oiju (REM - san), stanje pospanosti, stanje budnog mirovanja, stanje nemira, pla. STAVOVI - jedno postojano mentalno i/ili neuralno stanje da se pozitivno ili negativno reaguje prema odreenim situacijama, objektima i osobama. Stavovi se ue (stiu) i teko se menjaju (relativno su trajni). Imaju uticaj na kognitivne procese (selektivnost u opaanju) i na ponaanje (direktivno i dinamiko dejstvo). Imaju i niz drugih psiholokih funkcija: da se pojedinac lake prilagodi standardima grupe i dostigne odreene ciljeve (utilitarni); esto pomau linosti da razrei unutranje sukobe (ego-odbrana). STARAKO DOBA - period koji poinje 60/70-tih godina i traje do kraja ivota. Starenje je proces sa starou povezanim univerzalnim opadanjem ovekovog biolokog delovanja. U njemu dolazi do promena ponaanja koje su posledica opadanja fizike snage, brzine i mogunosti organizma da se prilagoava promenama. Meutim, ovi gubici se najee nadoknauju akumuliranim iskustvom

420

i ekonomskom i drutvenom moi. Savremena gerontopsihologija ukazuje da je znatan broj tekoa u prilagoavanju starih osoba u socijalnim, a ne samo biolokim uzrocima. STIL SOCIJALNOG REAGOVANJA - je nain kako pojedinac reaguje u socijalnim interakcijama i ukljuuje saznajnu, emocionalnu i motivacionu komponentu ponaanja. STVARALAKO MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE) STRAH - primarna emocija koja se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu organizma (linosti) - koju prate intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih organa, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija). STRATEGIJE PAMENJA - su tehnike, koje pojedinac upotrebljava da bi odreene stvari lake upamtio. STRUKTURA SPOSOBNOSTI - pod ovim pojmom najee se govori o strukturi intelektualnih sposobnosti, meutim, pod njim se mogu podrazumevati i sve sposobnosti koje psihologija razlikuje: telesne, senzorne, psihomotorne i intelektualne sposobnosti. SUBLIMACIJA - kao odbrambeni mehanizam linosti sastoji se u transformisanju energije sa drutveno neprihvatljivih ili neostvarivih - na drutveno prihvatljive i ostvarive motive (ponaanja, ciljeve). Sublimacija znai i oplemenjivanje, uzviavanje, pretvaranje neega u vii oblik. Otuda mehanizam sublimacije, ne retko, moe biti doveden u vezu sa intelektualnim, umetnikim, etikim, politikim i kulturnim razvojem linosti. SUPEREGO - nad-ja, socijalni sloj u strukturi linosti koji se sastoji od moralnih, estetskih i drugih unutranjih obrazaca i normi. Periodizacija razvoja superega ukazuje na tri faze: (a) period koji odlikuje slepo prihvatanje roditeljskih zabrana (do 6/7 godine), (b) faza heteronomnog morala, razvoj ego-ideala, identifikacije (do oko 12. godine), i (c) faza koju odlikuje autonomna moralnost (posle 12. godine).

ELDONOVA TIPOLOGIJA - zasnovana je na telesnoj konstituciji i po tom kriteriju svi ljudi se mogu svrstati u tri telesna tipa: endomorfni, mezomorfni i ektomorfni. Svaki telesni tip ima poseban sklop osobina linosti: viscerotonini (endomorfni), somatotonini (mezomorfni) i cerebrotonini (ektomorfni). KOLSKI USPEH - (v. USPEH) KOLSKO UENJE - primanje, obrada i upotreba informacija u namernom i sistematskom uenju, koje je obino uspenije ako se obavlja u stanju kada postoji spremnost uenika za tu aktivnost, kada postoji odgovarajua motivacija. Na kolsko uenje utiu i drugi brojni faktori: fizioloki faktori, karakteristike gradiva, psiholoki faktori (osobine linosti, motivacija, sposobnosti, mentalna kondicija), mikro-klimatski uslovi, organizacioni faktori i metode uenja. KRABANJE - je prvi stupanj detetovog crtanja, ostavljanje tragova olovkom na podlozi; krabanje istovremeno znai detetovu motornu aktivnost i izraz, ono se u stvari, tako igra. Sluajni realizam je razvojni stupanj na prelazu sa stupnja krabana na predshematski stupanj simbolikog crtanja. Dete nacrtanu krabu imenuje i odmah joj doda jo neki element.

t
TACITNO ZNANJE - je praktinog znanja, steeno u situacijama, u kojima podaci, vezani za odreen problem/situaciju, nisu potpuno jasno izraeni (tacitni su), teko ih je artikulisati, izraziti reima ili nekako drugaije odrediti.

421

TAKMIENJE - tenja dva ili vie lica da se u istoj delatnosti bude superiorniji, bolji od konkurenata. Empirijski nalazi pokazuju da takmienje razvija meusobnu agresivnost i rivalitet, poveava osetljivost za opaanje onog to je suprotno od interesa rivala, a cilj moe postati smanjivanje izgleda i uinka drugih. U optimalnim okvirima, takmienja za grupu i sa ravnopravnim protivnicima, razvoj takmiarskog duha doprinosi razvoju linosti. TAKSONOMIJA - klasifikacija podataka ili skup principa na osnovu kojih se klasifikuju, sreuju podaci. U psihologiji su poznate taksonomije ciljeva vaspitanja i obrazovanja za kognitivno (Bloom), afektivno (Krathwol) i psihomotorno podruje (Harrow). TAT - projektivni test, tehnika za ispitivanje motiva, potreba, stavova, konflikta. ini ga 30 crno/belih fotografija (slika) koje predstavljaju neku od tipinih individualnih ili socijalnih situacija. Od ispitanika se zahteva da o svakoj slici kae svoju priu. Na taj nain se linost projektuje a ispitiva zatim vri obradu (ocenjivanje) i interpretaciju podataka. TELESNE OSOBINE - kao karakteristike linosti utiu na ponaanje i linost indirektno - preko vlastitog miljenja o sopstvenom izgledu ili povratnih informacija od drugih, to se kumulira u samoocenu telesnih osobina - fiziko Ja. Opti telesni razvoj odnosi se na rast i razvoj visine i teine, a to istovremeno znai skeleta, miia i drugih organa; za ovaj sistem je karakteristino da ima ravnomeran razvoj, sa ubrzanjem u prvim godinama posle roenja i u predpubertetu, kada se dostie maksimalan rast skeleta i miia (mladalaki rastni skok). TELEGRAFSKI GOVOR - je rani oblik detetovog govornog saoptavanja, po pravilu to su reenice sa dve rei. Ovaj govor odlikuje i to da ne ukljuuje rei nepotpunog funkcionalnog znaenja, npr. pomone glagole, predloge, veznike. Kombinovanje dve rei (imenica i glagol) javlja se krajem druge godine. TELEOLOGIJA - uenje koje ukazuje da svako ponaanje ima svrhu; teleoloko je ono to je u vezi sa ciljevima i svrhama. TEMPO RAZVOJA - pojam oznaava individualne razlike u brzini razvoja pojedinih funkcija, koje se moraju uzimati u obzir pri istraivanju. TEMPERAMENT - jedna od osnovnih crta, karakteristika linosti koja se odreuje najee kao dispozicija za emocionalno reagovanje (nain, brzina, snaga i trajanje) a u irem smislu i kao osobina koja pokazuje i karakteristian nain ispoljavanja svih ostalih aktivnosti. To je celovita organizacija srazmerno stabilnih individualnih karakteristika, kvaliteta i intenziteta emocionalnog reagovanja, karakteristian stil reagovanja linosti na okolinu, koji ima primarno bioloke osnove. Prvu tipologiju temperamenta dao je Hipokrat koji je verovao da na ponaanje utie preovlaujue dejstvo telesnih sokova (krvi, ute i crne ui i sluzi) - otuda i nazivi etiri temperamenta: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik.

Faktorska analiza ispitivanja temperamenta dece ukazuje na sledee tipove: (a) Lako vaspitljivo dete je dete, koje brzo uspostavlja uredan ciklus zadovoljenja svojih biolokih potreba, koje je dobro raspoloeno i brzo se prilagoava novim iskustvima. (b) Teko dete je dete, koje ima neredovan ciklus biolokih potreba, sporo se prilagoava novim iskustvima i reaguje snano i negativno. (c) Sporo dete je dete, koje je pasivno, blago i sporo reaguje na okolinu i sporo se prilagoava novim iskustvima. Psiholozi ukazuju na neophodnost adekvatnih uslova sredine za decu, npr. za aktivno dete je primerenije proivljavanje pola dana na dejem igralitu nego u malom stanu.
TENTATIVAN - probni, prethodni, eksperimentalani, privremeni. TEORIJA ETAPNOG FORMIRANJA UMNIH RADNJI - pojam je vezan za sledbenike uenja Vigotskog (Galjperin i dr.) koji razvijaju model uenja koji prolazi kroz est etapa: (a) motivisanje da se savladaju predviene operacije, (b) stvaranje orijentacione eme osnovne aktivnosti, (c) izvoenje operacije u materijalnom (materijalizovanom) obliku, (d) izvoenje operacije uz glasan govor, opis aktivnsoti, (e) izvoenje operacije uz govor u sebi (unutranji govor), (f) u zavrnoj etapi interiori-

422

zovana operacija se izvodi na mentalnom planu, sve saetije i uoptenije, automatski. Ruski psiholozi posebno ukazuju da se ovom metodom planski i sistematski vodi uenje i razvoj. TEORIJA IGRE - matematiki model koji se koristi u istraivanju konfliktnih situacija i procesa ili procesa i mehanizama donoenja odluka. Pri tome se uzima u obzir interakcija vie relevantnih varijabli i izraunava optimalan ishod. TEORIJA UMA - su misli i uverenja, koja se odnose na misaoni svet. Odnosi se na detetovo poimanje i razumevanje vlastitih mentalnih stanja i mentalnih stanja drugih ljudi. TEORIJE RAZVOJA - teorija o psihikom razvoju ima veoma mnogo, a tome treba dodati da o razvoju govore i teorije linosti. Razvojna teorija je sistematski niz tvrdnji i principa, sa kojima autor objanjava razvoj pa oblikuje okvir za postavljanje hipoteza, koje je potrebno u istraivanjima potvrditi. Psihoanalitika teorija razvoj deli na faze polazei prvenstveno od psihoseksualnog razvoja, ali kako prouava i razvoj linosti iz toga proizilaze odreene sugestije i za vaspitanje i obrazovanje. Sledbenici psihoanalize dali su i teoriju psihosocijalnog razvoja deteta - gde se posebno istie Eriksonova periodizacija koja daje razvojne zadatke za osam faza koji mogu imati pozitivne/ negativne ishode i posledice. Pijaeova teorija govori o stadijalnosti intelektualnog razvoja, Kolbergova o stadijalnosti moralnog razvoja, Vigotski daje kulturno-istorijsku teoriju razvoja koja kao klju za razumevanje psihikog razvoja uzima uenje, vaspitanje i obrazovanje (socijalni konstrktivizam) - proces interiorizacije. Iz ovog uenja proizala je teorija etapnog formiranja umnih radnji. Navedene i druge teorije razvoja sve vie uvaavaju drutvenu prirodu oveka i ukazuju da su vaspitanje i psihiki razvoj meusobno povezani i zavisni. TEORIJE UENJA - postoji vie prilaza problemima uenja. Prvu grupu teorija ine one koje uenje objanjavaju specifinim asocijacijama (uslovljavanjem, operantnim uenjem, zakonom efekta). Druge vide uenje kao optu i celovitu promenu strukture (getalta). Kognitivna teorija naglaava da je uenje proces saznanja a ne sticanje novih odgovora (reakcija). Po ovoj teoriji uvianje je osnova procesa uenja (ime se pribliava getalt teoriji). Kulturno - istorijski prilaz govori o procesima interiorizacije/eksteriorizacije, i iz njega proizilazi teorija etapnog formiranja umnih radnji. TERATOGEN - je inilac, koji uzrokuje malformacije; koji prouzrokuje nakaznost ploda; npr. teratogeni lekovi (talidomid); teratogena oboljenja (rubeole). TERATOGENEZA - je nastajanje malformacija. TEST - merni instrument sastavljen od niza zadataka (problema), sistematski odabranih, pomou kojih se na objektivan nain, na uzorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca. Da bi test bio standardizovan merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i ocenjivanje i norme za vrednovanje dobijenih podataka TESTIRANJE HIPOTEZE - proveravanje radne hipoteze i dobijanje povratnih informacija; u psihometriji nulta hipoteza se proverava kao definisana i operacionalizovana pretpostavka koja se testira pomou statistiko-matematikih modela opisa i zakljuivanja. TENJA - opti izraz za usmerenost ponaanja koja proizilazi iz nagona i motiva; ona nije, kao elja, usmerena ka odreenom objektu ve ka nekoj vrsti objekata i situacija. TIPOLOGIJA LINOSTI - klasifikovanje pojedinaca na osnovu dominantnih osobina ili oblika ponaanja u tipove. Tipologije su najee bile zasnovane na psihikim osobinama i telesnoj konstituciji. Najstarija je Hipokratova tipologija temperamenta koja u osnovi razvrstava pojedince prema dimenzijama: emocionalnost / neemocionalnost, promenljivost / nepromenljivost. Pavlov je te dve dimenzije spojio u jedinstvenu dimenziju stimulacija / inhibicija. Jung svoju tipologiju razvija du dimenzije ekstravertnost / introvertnost. Meutim, u savremenoj psihologiji ee se koristi pojam sindromni tip linosti - u kome se povezano javlja vie osobina, ali ni jedna nije posebno dominantna.

423

TIP LINOSTI SA NEGATIVNOM EMOCIONALNOU - je agresivan, otuen, sklon rizik i ima nisku kontrolu nad ponaanjem. TIP LINOSTI SA POZITIVNOM EMOCIONALNOU - ima primerenu kontrolu nad svojim ponaanjem, preteno pozitivno reaguje na ljude, stvari i dogaaje. TIP DOBRO PRILAGOENE LINOSTI - je fleksibilna linost, relativno ekstravertna, saradljiva, savesna, emo-

cionalno stabilna i otvorena za iskustva.

TIP LINOSTI SA NEDOSTATKOM KONTROLE - je srazmerno ekstravertan, umereno emocionalno stabilan i otvoren za iskustva i nesaradljiv i nesavesan. TIP LINOSTI SA PRETERANOM KONTROLOM - je relativno saradljiv, savesan i otvoren, introvertan i emocionalno labilan. TOLERANCIJA DVOSMISLENOSTI - prihvatanje alternativnih mogunosti, injenice da je situacija ili funkcija objekta dvosmislena; osoba sa niskom tolerancijom dvosmislenosti se pokazuje u tenji da sve vidi kao crno/belo; linost sklona kreativnosti pokazuje toleranciju dvosmislenosti. TOLERANCIJA FRUSTRACIJE - (v. FRUSTRACIONA TOLERANCIJA) TONSKA MEMORIJA - (v. MEMORIJA) TOPOLOKA PSIHOLOGIJA - (K. Levin) opis i klasifikacija psiholokih fenomena polazi od topologije linosti; ova psihologija se bavi dinamikim odnosima u okviru strukture linosti, polja ponaanja, kao i meusobnim dinamikim odnosima. Linost se sastoji iz senzomotornog dela koji odrava vezu izmeu okoline i unutranjeg dela linosti (motivacije, emocija, s jedne, i stavova, miljenja i ponaanja, s druge strane). TRAG - (v. ENGRAM) TRANSFER - prenos, dejstvo ranijeg uenja (vebanja) na kasnije uenje i kasnije aktivnosti. Moe biti pozitivan, poboljavati novo uenje i negativan (interferencija), ometati uenje nove aktivnosti. Ako su poboljanja u kognitivnoj operaciji govorimo o transferu uenja. Ako su operacije afektivnokonativne, govorimo o transferu emocionalnih odnosa. Ako se prenosi uvebanost s jedne strane tela na drugu govorimo o bilateralnom transferu. Transfer ima veliki znaaj za vaspitno-obrazovni proces jer se na pretpostavci da e se transfer dogaati zasniva kolovanje. TRANSVERZALNI PRISTUP - horizontalni presek, istraivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli) na ispitanicima razliitog uzrasta u priblino isto vreme i na osnovu dobijenih podataka utvruje veza uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian i prikladan za ispitivanje optih zakonitosti psihikog razvoja. Ogranienja postupka su pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja. TRANSFORMACIONA PRAVILA - (omski) predstavljaju niz pravila, vezanih za sredstva usvajanja jezika, po kojima se povrinska struktura jezika menja u dubinsku strukturu, za koju dete ima uroeno razumevanje. TRANZITIVNOST - jedna od osobina logikog odnosa elemenata skupa; ukazuje na pravac prohodnosti odnosa. Na primer: ako A stoji u odreenom odnosu sa B a B stoji u istom takvom odnosu sa C, onda A stoji u istom takvom odnosu prema C. Za razliku od fizikih kvaliteta koji su tranzitivni, psihiki kvaliteti ili aktivnosti ne moraju nuno da budu tranzitivni. TRIZOMIJA - je numerika aberacija, aneuploidija, hromozoma pri kojoj se u diploidnoj telesnoj eliji umesto para nalaze tri pojedinana hromozoma. U ukupnom broju elija ima jedan hromozom vie od normalnog broja za tu bioloku vrstu, a fenotipski se to odraava kao odreeno oboljenje.

424

u
UENIKI STIL - (v. KOGNITIVNI STIL) UENJE - saznajni proces koji dovodi do relativno trajnog menjanja ponaanja pojedinca pod uticajem njegove prethodne aktivnosti (opaanja i vebe/treninga). UENJE PUTEM POUAVANJA - pouavanje je navoenje uenika na uenje bilo koje vrste, a sa ciljem da se kod njih izazovu promene u ponaanju. UDALJAVANJE IZ SITUACIJE - je blai oblik "kanjavanja", sa kojim dete udaljavamo iz situacije, u kojoj se vlada neprimereno, dok ne pokae spremnost, da e se vladati na prihvatljiv nain. UMENJE - umenost, ovladavanje aktivnostima koje su potrebne i kao samostalne i za ovladavanje i izvoenje drugih aktivnosti; bazina obrazovna umenja su: itanje, pisanje, sabiranje, oduzimanje, pravopis, i dr. UMNI RAD - intelektualni rad, pojam se koristi da oznai psihonervnu aktivnost koja se najveim delom zbiva u korteksu. Za to vreme hemijska energija se pretvara u bioelektrinu. UMOR - predstavlja reverzibilno pogoranje spremnosti ili mogunosti za rad odreene vrste koje nastaje zbog same aktivnosti. Kao psiholoki fenomen umor je veoma kompleksan doivljaj: nelagodnosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, koji podstie da se aktivnost prekine ili promeni. UNUTRANJA EFIKASNOST - vaspitno-obrazovnog procesa: izraena je uspehom uenika koji pokazuje u kom stepenu su ostvareni ciljevi nastave (kolski uspeh se najee izraava prosenom ocenom uenika). Meutim, efikasnost nastave se proverava i preko spoljanje uspenosti - iznosa transfera, nivoa uspenosti u nastavku kolovanja i na poslu. UNUTRANJI RADNI MODEL (URM) - u afektivnoj vezanosti deteta sastoje se od tri osnovne komponente: model druge osobe (da li je raspoloiva kada treba ili nije), model sebe (da li je vredan-a neijeg staranja ili nije) i model odnosa. Svaki unutranji radni model je, po Bolbiju prilino verna slika onoga to se stvarno dogaa u socijalnoj ravni. UOPTAVANJE - (v. GENERALIZACIJA) UPITNIK - tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se pitanja i odgovori daju pismeno; sistem pitanja sastavlja se po odreenim principima i uz proveru mernih karakteristika instrumenta; upitnik moe biti otvorenog tipa (slobodni odgovori) i zatvorenog tipa (izbor od ponuenih odgovora) URAVNOTEENOST - (ekvilibrij, Pijae) je kognitivno stanje, u kome postaju asimilacija i akomodacija uravnoteeni i pojedinac moe prilagoeno odgovoriti na stimulaciju okoline. Predstavlja neprestanu interakciju izmeu detetovog miljenja i realnosti. USLOVLJAVANJE - jednostavni oblik uenja koji dovodi do stvaranja uslovnog odgovora (reakcije); procesom klasinog uslovljavanja dolazi do povezivanja neke reakcije sa stimulusom koji je ranije nije izazivao, ali se ponavljano javljao, istovremeno ili neto pre, sa stimulusom (bezuslovnom/primarnom drai) koji izaziva tu reakciju. USPEH - u pojmu uspeha sadrano je i subjektivno oseanje koje prati rezultat, subjektivna samoocena da je rezultat povoljan, jer se to povezuje sa nivoom aspiracije; uspenost se odnosi na efikasnost, odnos uloenog rada prema ishodima, rezultatima. USPRAVNI HOD - ljudska odlika; uspravan hod se smatra kljunom fazom u evoluciji, razvoju oveka; prohodavanje predstavlja prekretnicu u dejem razvoju jer ima znaajne psiholoke posledice. Hod nastaje kao rezultat sazrevanja u prvih 60 nedelja ivota, obuavanje ne ubrzava prohodavanje; tek od nastanka senzitivnog perioda obuavanje daje efekte.

425

UTEDA - "uteda" u vremenu ili broju ponavljanja na osnovu koje se odreuje mera zadravanja (retencije), odnosno stepen zaboravljanja, kada se primenjuje metoda utede koja se zasniva na ponovnom uenju nakon protoka vremena. Na osnovu razlika u vremenu uenja ili broju ponavljanja izmeu originalnog i ponovnog uenja odreuje se iznos zadranog/zaboravljenog (na pr. ako je originalno uenje zahtevalo 10 ponavljanja, a ponovljeno samo 4, to znai da je 40% bilo zaboravljeno a 60% "uteda"). UTISKIVANJE - (impriting) utampavanje, vrsta ranog uenja koju odlikuje brzo sticanje a sporo gaenje (zaboravljanje); mehanizam je bioloki vaan jer omoguava mladunetu zapamivanje i identifikaciju roditelja. (Utiskivanje je opisao K. Lorenc navodei da je sluajnou bio jedini objekt koji su videli tek izlegli paii to je dovelo do utiskivanja i aktivnosti upornog praenja naunika kao "majke"). UVERAVANJE - ubeivanje, proces kojim se postie da neko drugi prihvati razloge i dokaze za neku tvrdnju, predlog; ubeenje se zasniva na racionalnoj argumentaciji ali i emocionalnom odnosu. UVID - shvatanje bitnih elemenata u problem situaciji, uoavanje relacija izmeu dva ili vie elemenata situacije, to su i bitne odredbe inteligencije. UVIANJE - nagla reorganizacija svesti, proces pomou koga smisao, znaenje, sklop, situacija ili upotreba nekog predmeta postaju jasni; za iznenadno uvianje koristi se termin inspiracija ili iluminacija; getaltisti njime oznaavaju smisaono uenje u kome su misaoni procesi konstruktivnog karaktera, u onoj meri koliko to situacija zahteva. UZDRANI TIP LINOSTI - ima visoku kontrolu nad svojim ponaanjem, izbegava rizike i nanoenje tete drugim i nije socijalno ekspanzivan. UZOR - model, ono to treba kopirati; mala kopija stvarne stvari. UZORAK - a. Reprezentativni uzorak je deo populacije koji po svojim svojstvima i obelejima moe da predstavlja osobine populacije u celini. Tako e zakljuci do kojih se dolo na osnovu uzorka biti valjani za celu populaciju. Populacija moe da se odnosi na ljude, predmete, dogaaje, operacije, i dr. to je uzorak reprezentativniji, to su i zakljuci valjaniji. Zbog toga je primena metoda za izbor uzorka vaan sastavni deo svakog istraivanja. b. Uzrasni uzorak u razvojnoj psihologiji je prikupljanje podataka kod jednako starih grupa ispitanika, koje pripadaju razli itim generacijama, pa podatke od tih grupa prikupljamo u razli ito vreme. c. Pristrasni uzorak je greka pri izboru ispitanika: u studiji nije izabran reprezentativni uzorak populacije. UZRAST - u psihologiji se najee uzima kao hronoloki uzrast, vreme od roenja pa do odreenog trenutka; starost; razliiti uzrasti odreeni su periodizacijom (v. MENTALNI UZRAST). UZROK - pojava koja prethodi, proizvodi posledicu (efekat).

v
VALIDNOST - valjanost, svojstvo koje ukazuje da je proces zakljuivanja ispravan. Test (instrument) je valjan ako zaista meri ono emu je namenjen. VARIJABLA - promenljiva, je pojava koja nema stalno odre ene vrednosti u pojedinim situacijama tj. moe promeniti vrednosti kod pojedinih dimenzija, koje prou avamo; kontrolna: relevantni faktor, pojava koju eksperimentator ne uvodi jer ona ve postoji i mora se kontrolisati da se ne bi njen uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru; zavisna: pojava koja se u eksperimentu posmatra i meri da bi se odredilo koji su uslovi povezani sa tim promenama; nezavisna: ona se u eksperimentu varira (uvodi, izvodi) da bi se videlo koliko i kako utie na ispitivanu pojavu (zavisnu varijablu).

426

VASPITANJE - najiri pedagoki pojam koji obuhvata proces i uslove ali i rezultate formiranja linosti u socijalnoj sredini, najee uz njeno aktivno uee. Vaspitanje je deo ireg procesa razvijanja pojedinca kao drutvenog bia - namerna socijalizacija. VERBALNI FAKTOR - sposobnost da se uspeno reavaju problemi koji obuhvataju verbalne simbole. VERBALVNO UENJE - uenje da se verbalno odgovara na verbalne stimuluse; javlja se u dva osnovna oblika: (a) memorisanje, mehaniko uenje i (b) uenje sa razumevanjem, uvianjem odnosa. VETINA - odreeni sled operacija koji se skladno izvodi; razlikujemo motorne i verbalne vetine. Vetinu odlikuje fleksibilnost da se moe ispoljiti ne samo u nauenim ve i u izmenjenim uslovima. VEBA - ponovljeno izvoenje jedne radnje u cilju uenja, uz poznavanje naina izvoenja i pojaanje tih reakcija. Uinak vebe se mora kontrolisati u naunim istraivanjima, da ne doe do promena u spontanim odgovorima ispitanika, koju je prouzrokovalo ponovno izlaganje istom ispitnom materijalu. Uinak vebe je kad ispitanici u istraivanju naue tane odgovore ili vetine, to im pomae da bre i efikasnije ree zadatke testa. VIZUELAN - pripada vienju, iskustvo koje pripada ulu vida. VIZUELIZACIJA - sposobnost za vizuelno zamiljanje; vizuelna (re)prezentacija predmeta i dogaaja. VLASTITOST - svest o sebi, struktura koja objedinjuje sve aspekte linosti u jednu celinu, otuda je ovom pojmu blizak pojam integritet linosti. VOKALIZACIJA - glasovni fenomen u prelingvistikoj fazi razvoja govora koji poinje sa 2/3 mesecom a posebno je izraen oko 8/10 meseca. Vokalizacija poinje sa osnovnim vokalima a zatim se kombinuju vokali sa konsonantima. Ova predveba audio-artikulacionih procesa je polazna osnova za razvoj jezika i govora jer se preko sistema povratne sprege govorna aktivnost usmerava i suava na okvire fonema maternjeg jezika. Na vokalizaciju utiu sazrevanje i sredina. VOLJA - sposobnost da se izvri izbor i da se zapone namerna aktivnost; sposobnost za kontrolisanje nekih impulsa i oslobaanje drugih. VOLJNA RADNJA - namerna akcija, aktivnost kojoj prethodi preferencija i izbor cilja. VREDNOVANJE - evaluacija, merenje i ocena postignua vaspitno-obrazovnih ciljeva - koja uzima u obzir uslove koji su (ne)povoljno delovali na rezultate. VREDNOSNE ORIJENTACIJE - sloene dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socijalnoj komunikaciji i izraavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije linosti. VREME REAKCIJE - interval izmeu stimulusa i poetka reagovanja subjekta. Vreme reakcije zavisi od vrste i kompleksnosti signala, s jedne, i karakteristika subjekta, sa druge strane. VRNJAK - pojam koji se u uem znaenju upotrebljava za oznaku jednakosti u godinama; u irem znaenju znai jednak (ne samo u godinama). VRNJAKA KULTURA - (Corsaro) znai strukturu meusobnih odnosa, koji ukljuuju kako interakcije meu vrnjacima tako i interakcije sa odraslima, i uenje, koje ukljuuje pre svega meusobno razumevanje, reciprone i otvorene komunikacije. VRNJAKE SOCIJALNE GRUPE - grupe pojedinaca, za koje je karakteristian odreeni stupanja recipronog uticanja jednog na drugog.

427

z
ZABORAVLJANJE - gubljenje sposobnosti da se neeg setimo, da neto prepoznamo ili uinimo; pojava da tragovi pamenja nisu dostupni pa se gubi, privremeno ili trajno, neto to je ranije naueno. ZADATAK - zahtev koji izvriocu postavlja neko drugi ili on sam. Zadatak ukljuuje cilj, uslove (dato i zadato). Kada zadatak prihvatimo i reavamo on postaje logiko-psiholoka kategorija. ZADRAVANJE - retencija onog to je prethodno naueno, pa su steene reakcije ili znanja pristupana u kasnijoj prilici. ZAKON EFEKTA - uenje, uvrivanje reakcije koja je nagraena, dovodi do cilja, zadovoljenja motiva; izbegavanje reakcija koje su kanjene. ZAVISNOST - obim u kome se lanovi jedne grupe oslanjaju jedni na druge u obrazovanju svojih pojmova o (drutvenoj) stvarnosti; odsutna individualnost, nezavisnost. ZAVISNOST OD POLJA - kognitivni stil: koliko linost u proceni nejasne situacije zavisi od opaajnog polja. Zavisni su manje uspeni u analitikoj obradi polja, manje fleksibilni i sporiji u zakljuivanju, vie se orijentiu na druge kao izvore informacija. ZIGOT - je oploen enski gamet koji nastaje spajanjem mukog i enskog gameta, odnosno, spermatozoida i jajne elije; zigot je diploidna elija, nastala udruivanjem enske i muke polne elije, dok se ne podeli. ZNAK - simbol koji predstavlja zamenu za neto drugo. ovek posebno koristi znakove u procesu miljenja (predstave, rei, pojmove). ZNANJE - poznavanje i razumevanje injenica, odnosa, pravila, metoda, i dr. (pojedinca ili kulture). ZNAAJNI DRUGI - osobe koje su uzor, prama kojima su usmerena pozitivna oekivanja, od kojih dolaze povratne informacije o naem ponaanju. ZNAENJE REI - signifikantna funkcija govora: rei su nosioci pojmova - uopteno odraavanje stvarnosti. ZONA NAREDNOG RAZVITKA - pojam kojim Vigotski oznaava preduslov da obuka, uenje vodi za sobom razvoj; uenje moe da budi i razvija ceo niz funkcija koje se nalaze u zoni narednog razvitka ako se deci daju zadaci takve teine koji su izazov, nov problem i koje ono moe da rei uz malu pomo i podrku - umesto da se daju zadaci koje reava bez iije pomoi (zona aktuelnog razvitka). Zona narednog razvitka je razlika izmeu: (a) onoga to dete/uenik moe da dostigne individualno i (b) onoga to dete/uenik moe da dostigne u saradnji sa sposobnijim drugima. Meutim, da bi se kvalifikovalo kao zona narednog razvitka, voenje mora biti internalizovano, da je intrapsiholoko tako da se izvoenje na viem kognitivnom nivou deteta javlja nezavisno od te socijalne inerpsiholoke interakcije sa sposobnijim drugim ili drugima. ZOOPSIHOLOGIJA - sistematsko prouavanje psihikog ivota ivotinja u filogenetskom i ontogenetskom pristupu. ZRELOST - pojam koji se koristi u vie znaenja: (a) kao najsavreniji oblik ponaanja kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces; (b) relativna zrelost - kao ponaanje koje je zrelo u odnosu na uzrast; (c) kao bioloka spremnost organizma za novo ponaanje; (d) zrelost kao pripremljenost ili gotovost za npr. kolovanje, koja ukljuuje sazrevanje i potrebno iskustvo; (e) kao status odraslog, kada pojedinac dostie nivo delovanja odraslog (telesnog, intelektualnog, emocionalnog, socijalnog i moralnog), priblino izmeu 21. i 65. godine ivota. Zrelost se ne dostie istovremeno na svim podrujima.

428

ZRELOST LINOSTI - stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti; pojam oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i postignua i uspenosti integracije u drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vrednostima sredine kojoj linost pripada. ZRENJE - sazrevanje, one razvojne promene koje podstie faktor naslea; proces postizanja zrelosti koji prati princip istovetnosti razvojnog reda.

ELJA - o elji je re kada se uz doivljaj potrebe (nagon) javi predstava o privlanom cilju koji moe da zadovolji datu potrebu. ENEVSKA KOLA - (Pijae) - zastupa tezu da je uenje subordinirano razvoju i moe menjati svoje mehanizme u zavisnosti od odreenog nivoa razvoja; razvoj se odvija po sopstvenim zakonitostima bioloke i socijalne prirode. IVOTNA FILOZOFIJA - obuhvata osnovne ciljeve ivota i tenju ka ostvarenju tih ciljeva. Ona odreuje misaone tokove i karakteristine oblike ponaanja i u njenoj osnovi se nalazi vrednosni sistem linosti. U Levinsonovom modelu razvoja predstavlja temeljne naine ivljenja pojedinca, koji ukljuuju razliite socijalne uloge, line preferencije, uverenja, vrednosti. IVOTNI CIKLUS - je pojam kojim se oznaava ciklino kretanje fiziolokih promena u ivotu pojedinca: roenje, rast, sazrevanje, starenje, smrt. Pojam ne ukljuuje socijalne interakcije i individualne varijacije linosti. IVOTNO DOBA - starost, hronoloki uzrast. IVOTNI PROSTOR - oznaava ukupno shvatanje sveta pojedinca u kome on postoji i u kome se ponaa. U ivotnom prostoru i zamiljene pojave imaju bar jednaku vanost kao i stvarne. IVOTNI PUT - pojam kojim se oznaava mnotvo razliitih tendencija i linija razvoja jedne iste linosti u interakciji sa sredinom koja je okruuje. Polazei od viedimenzionalnosti ivotnog puta ruski psiholog Kon odreuje razvojnu psihologiju kao nauku koja prouava "individuu koja se razvija u svetu koji se menja".

429

CIP - , 159.922 , ., 1937Razvojna psihologija / Aleksa D. Brkovi. - aak : Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, 2011 (aak : Svetlost). - 430 str. : ilustr. ; 25 cm Tira 300. - Renik psiholokih pojmova: str. 365-430. - Bibliografija: str. 359-364. ISBN 978-86-911757-4-0 a) COBISS.SR-ID 181798924

430