CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

Glasanje se odvija razliËito (npr. jednoglasno glasanje. Ovo pravo stiËu punoletni. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost.klicanje. pljeskanjem koje oznaËava odobravanje). U nekim zemljama (npr. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat. Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. Naziva se i jedan prenosivi glas. prostim izvikivanjem.. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima. poslovno sposobni dræavljani. BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 . U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr.acclamatio . uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja. GrËka. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa.). BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom.

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. redosledom koji sam izabere. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. u Australiji. potom drugom. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. S obzirom na naËin glasanja. Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. kandidatu. biraË daje glas samo jednom kandidatu. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. treÊem itd. Na primer: TreÊa. Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. 11 Druga. najpre prvom. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere. U drugom sluËaju. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. u jednoj izbornoj jedinici se bira. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. 10 . na Malti. Koristi se u Irskoj. ne preskaËuÊi redosled. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva. na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. po pravilu.

Ali. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË. poslovno sposobni dræavljani. Glasovi (razlomak. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. BiraËku sposobnost imaju punoletni.kosina. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. jer ne doprinose osvajanju mandata. Na osnovu zbirnog ostatka glasova. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. godine. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. dræavna). ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. BIAS (engleski . Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale. jedinstvena. 13 . nagib. Oni su izgubljeni. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. pa otuda naziv badenski sistem. BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava.

Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. Upis. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. sudovi i sl. Za svako biraËko mesto sastavlja se. BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. 3 Protokola br. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici. brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira). knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima). ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Ël. Ël.jedan glas). 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana. 15 . organi uprave. princip jedan Ëovek . Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. u propisanoj formi. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano.). overeni izvod iz biraËkog spiska. Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene. Vodi se po sluæbenoj duænosti. BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora. kako bi spiskovi bili aæurni. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku.

Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza). Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). dok su æene liπene toga prava) i dr. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika). cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. Postoje razliËiti cenzusi. Na primer. izmeu izbornih jedinica. domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena). Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora. Odreen je kao apsolutan broj (npr. On Êe biti razliËit od izbora do izbora. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. pored opπtih uslova. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. Broj poslanika deli se. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. kada bude poznata veliËina biraËkog tela. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. potom. VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja).

godine.kuÊa. Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: . stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat. Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno. 300. D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. . 1000. zaviËaj. 575. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. 2000. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). 560. 700. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi. 2300. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta. 2.Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. . jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) . U iznetom primeru to Êe biti: 4000. jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000). 225 i 180. a za raspode19 . To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik.. 450. profesora d' Honta.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. 900. Prvi put je primenjen u Belgiji 1899. Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. 460. Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. 1150.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. 1400.. 1333. jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400). SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja. Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. domus .Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. 933. 800. . Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. i to od najveÊe do najmanje. 3. 2800. 766.

apstinencija biraËa. bespredmetna. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine. njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. Apsolutna veÊina se teπko postiæe. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. U proporcionalnom izbornom sistemu.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) . Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata. DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. gde biraËi glasaju za listu kandidata. iz razliËitih razloga. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat. glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore. Bira21 . Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. ostane upraænjeno. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. da bi oni bili punovaæni.broj biraËa izaπlih na izbore .ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr. taktiËko glasanje). Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1. Na primer: .

Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora.5 %). U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu. zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. procentualno izraæen. EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. na glasaËkim listiÊima. GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica.). πto ima za posledicu gubitak na izborima. kao opπti uslov validnosti izbora. glasanje sa dva glasa i sl. 25 %. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). odnosno brojeve iza decimale. Tajno se glasa o liËnosti (npr. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. alternativno. a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. explicitus . oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote. izbor poslanika). kao i razliËite tehnike glasanja (npr. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova. Naziva se joπ i zakonski prag. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. Eksplicitni prag glasova je. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . Glasanje moæe biti javno ili tajno. a ne i razlomak. kao elektorski kolegijum. GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota.). glasanje o zakonu). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. ili 12. preferencijalno. Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. a koji potom. pomoÊu kuglica i sl. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. biraju neposredno organe vlasti. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. pa otuda kovanica gerrymander. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu. putem magnetnih kartica. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci).izreËan. odnosno politiËkoj stranci. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). kumuliranje glasova.

Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. pri odluËivanju u parlamentu. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. Naziva se joπ i vezani mandat. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. 25 . IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. imperijal kvota. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen. Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice. ona moæe raËunati na 1 mandat. pa mandat ne moæe biti rasporeen. Drup kvota). poslanik moæe biti opozvan. jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. Ako prekrπi njihove instrukcije. IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava.

veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. Pored toga. veÊ ima i javno-pravne karakteristike. regionalni. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti.jedan glas). IZBORI Izbori su sredstvo. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. geografski. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja. raznorodnih Ëinilaca. Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. implicitni prag glasova Êe biti nizak. jer se izborni sistemi menjaju. ekonomski. Postizanje optimalne usklaenosti ovih. Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. i obrnuto.koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. implicatus . Najzad. abstinentio . istorijski. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana. Naziva se joπ i prirodni prag. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . Ako je broj izbornih jedinica veliki. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima.uzdræavanje. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. teritorijalna organizacija i dr. veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. dræavno ureenje. po mnogim svojstvima. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Sadræina izbora. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. jeste razliËita. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju.

Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa. kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav). Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu. Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. S obzirom na redosled po kome se odvijaju. staranje o zakonitom sprovoenju izbora. Male (jednomandatne. Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga.obrazovanje organa za sprovoenje izbora .pripremanje izbornog materijala .kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) .odreivanje biraËkih mesta . graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice. Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka.izbornu kampanju . »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci. Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne. odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. One obuhvataju: . U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas. Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. vezane. uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje.donoπenje odluke o raspisivanju izbora .prijem izbornog materijala. izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora.obrazovanje izbornih jedinica .registraciju biraËa . IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. plurinominalne izborne jedinice). Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. 29 . krute i dr. istiËu politiËke stranke. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku. slobodne. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje. u proporcionalnim izbornim sistemima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica. a ne za kandidata. uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. slabo strukturirane. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene. njihove koalicije. VeÊe (viπemandatne. blokirane.

Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima.utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) . Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik.utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici . izvan biraËkih mesta.utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama. primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora. Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista.dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama. Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora. 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista.saopπtavanje rezultata izbora .prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta .utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . B.sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu .odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa . putem pisma). C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A.otvaranje glasaËke kutije .proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji .Ëuvanje izbornog materijala. NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: .utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore .

a na listama preostane odreeni broj glasova. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni. lista B 3000 glasova. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. naime.). Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. Smatralo se. ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. U najveÊem broju izbornih sistema. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova. 33 . da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. najveÊi proseËni broj. Kada svi mandati nisu rasporeeni. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. S obzirom na broj glasova koje je osvojila. procentualno izraæen. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. IZBORNI PRAG Minimalno potreban. a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga.

»ileu. nego glasovima koje je sam osvojio. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. sistem jednokruænog glasanja. pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka. koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. A 51 B 49 ——— 100 Druga. npr. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. Odnos glasovi . Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. pravila izborne matematike. u ©paniji. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). Broj glasova. pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne). jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom). Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega. „prvi uzima mesto“. U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo.mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. sistem najveÊeg broja. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Izuzetno. potreban za osvajanje mandata. npr. procesno izborno pravo. u SAD. Engleskoj. jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. Kanadi. Brazilu i dr. Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema.

listu kandidata istiËe politiËka stranka. . U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika. KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. a ne za kandidata sa liste. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata. promenljive liste istiËu politiËke stranke. izmena redosleda kandidata na listi. . Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku. a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. istiËu se na listama. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas. zatvorene ili nepromenljive liste . a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . Liste kandidata se daju unapred. a biraËi na to ne mogu uticati. ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi.Slobodne. kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. Kandidati. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. .Nevezane. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug). Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. otvorene liste se ne utvruju unapred.). podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature). a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. brisanje pojedinih kandidata sa liste. Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama. Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne. a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. BiraË glasa za listu kandidata. Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski.Vezane. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju. 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji).

kurije). godine). kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. odnosno proporcionalnog sistema. prednost ima kandidat A A 40 .). koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. i 1901. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. matematiËaru. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. za tzv. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima. Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. BiraËko telo je. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika. godine). Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. po pravilu.Ëlan 100 Ustava iz 1888. pismenost. Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu.35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova. ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ . odreeni stupanj obrazovanja i sl. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. meutim.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog. A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 . BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850. Nazvana je po markizu de Kondorseu. podeljeno u pojedine grupe (klase. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja.25 38 39 . Podela na klase je. BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak.

Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0.5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata. .NajveÊi ostatak glasova. Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7. dok Êe listi C pripasti jedan mandat.2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400). Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj. a drugi listi C (kvota je 0.65 . Ovakav metod raspodele preostalih mandata. Na kandidatskim listama preostaje odreen. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). meutim. .75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67.65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4. I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata. broj glasova.Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja.ostatak glasova 448). Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D.60 . Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja. U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: .Najmanji ostatak glasova . Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju. Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. .60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). a preostali man41 . veÊi ili manji. Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi . DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata. pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi.NajveÊi proseËni broj. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54.ostatak glasova 400).50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2. ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen. Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini.

elektori). biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje. predsednika republike). koji su neposredno izabrani od strane graana. regionalna ili lokalna). po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. On glasa za pojedinaËnog kandidata. na nadmetanje stranaËkih krila. istaknute su Ëetiri liste A. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice. a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. B. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. 43 . NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. Primer: bira se 5 kandidata. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. a moæe izazvati i sukobe meu njima. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu.

NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. najmanje 90 dana pre isteka mandata). izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi . Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni. jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore. On Êe pripasti listi B. Odreeni viπi stupanj obrazovanja.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr.666) od liste C (0. NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. po pravilu. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik. nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. kao i glasova datih za listu. U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob.333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. tako i stranaka na popunu mandata.333). oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka. Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta. a koje je ureeno u ustavu.666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista.neizvesno. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit. Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). 42 . kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka).

panashe . OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. po odreenom postupku. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. pod uslovom da su poslovno sposobni. i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista. OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). obiËno imenovani od strane parlamenta. posebno Ëlanova izbornih komisija. biraËi ga mogu opozvati. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . zahteva se kompetentnost (npr. obrazovni. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. regionalne.). a mogu i sami biti birani u organe vlasti. a neki u ograniËenom (npr. Status. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl. ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora.meπovit. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu. OPOZIV Pravo biraËa da. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme. pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. da budu diplomirani pravnici). prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi. GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. PANA©IRANJE (franc. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). smene poslanike koje su izabrali. domicilni i dr. lokalni. raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni.

Dræavljanstvo. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo. . Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole. istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. U nekim izbornim sistemima (npr. porodiËni status. pluralis . Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci. postoje i lokalni. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl. posedovanje svojine i dr.mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava. izuzetno i u veÊinskim. sudije. sudova). Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. ali ga moæe upotrebiti razliËito. PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente. stariji od 35 godina. javne ili profesionalne delatnosti. Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. Ëlanovi ustavnog suda. StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. Pored parlamentarnih. predsedniËki. dræavne ili profesionalne delatnosti). kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta. Ureuje se ustavom ili zakonom. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. veÊ kasnije. PLURALNI VOTUM (lat. . Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. do 1919. javni tuæioci.jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 .Stupanj obrazovanja (npr. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek .). nastanjivanje.Godine starosti. Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . savezni i drugi izbori.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. godine.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne.). PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. .

Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. viπestruko glasanje i dr. dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. UËinak srazmernosti (tzv. izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim.jedan glas). Oni mogu biti razliËiti. posebne izborne kvote i sl. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. veÊ se glasanje ponavlja. On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. organizacija uprave. plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika. npr. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas. regije. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. Ukoliko nastupi neka od tih povreda. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije.). PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . povreda tajnosti glasanja. organizacija sudova i dr. Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica. PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. a njene granice ostaju nepromenjene. TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi). jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. izbor u posebnim izbornim jedinicama. kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. a u velikim izbornim jedinicama visok. posebna mesta na kandidatskim listama. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak. Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici.). indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. posebno niæi izborni koliËnik. srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji.

posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. (N-2) treÊepreferirani i tako redom. 16. Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. jer zauzima prvo mesto na rang listi. Za razliku od alternativnog glasanja. PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. nema nijednu poslednju preferenciju.. 2. 8. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. 2. veÊ svakome od kandidata. Preferencijalno glasanje ima dva oblika. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1. brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu.N).. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. brojem 2 drugopreferiranog. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 . a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa. preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. 3. prvim mestom u rangu. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.. 5. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.. Poslednja preferencija. koja je u primeru iznosila 3 boda.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). Prvi. BiraËi glasaju dodelom bodova. po matematiËaru J. 4.. πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat. u SAD). (N-1) drugopreferirani. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim.. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima.N). Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. 4. sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova. ugrozila je njegovo mesto u rangu. C.

1) bod. Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda. bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. bez ijedne prve preferencije.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. kandidatu sa treÊom (N . kandidatu sa drugom preferencijom (N . moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). Na primer: 54 55 . a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. ali se umanjuju za 1. Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË). Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B. Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. mandat bi osvojio kandidat E.2) boda. Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N .3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod. biraË dodeljuje 1 bod. a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa. a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno.

pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela.jedan glas. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 . U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. manji broj mandata. Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava. ne preskaËuÊi redosled preferencija. raspuπtanjem parlamenta. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika. ovaj nedostatak je ublaæavan. biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. jer se u obraËunavanju preferencija. srazmerno broju glasova koji su osvojile. dakle. smrÊu poslanika.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. a u drugoj veÊi. mandat poslanika prestaje i opozivom. MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . u osnovi arbitrarno. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika.jedan glas. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji. ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik.

Hamilton (18. broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima.4. To je modifikovana d’Ontova formula. Hagenbah-Biπof (19. V Hantington (20.). Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. vek). vek).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. R. Nimajer (20. u Norveπkoj. Nemac R. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok.VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. vek). vek). Pored redovnih.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. Danskoj i ©vedskoj.). vek) i dr. vek). koliko traje mandat poslanika. Meu njima su npr. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Drup (19. jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora.jedan glas). . Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani. E. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima.federacijama. Belgijanac V. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta. koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. H. vek). odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. d`Ont (19. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr. Francuz A. procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. ©vajcarac E. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). 59 56 . Dæeferson (18. SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . vek) i T. Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. Amerikanci A. . Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata). Britanci T. Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Sen Lague (19. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. raspuπtanje parlamenta. Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: . a defavorizuju veÊe politiËke stranke. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju. Umesto brojem 1 sa 1. Hare (19. postoje i vanredni izbori. vek). umesto brojem 2 sa 4. SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima.Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate. Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). Druga. Ovaj dom reprezentuje graane. Ova metoda primenjuje se npr.

Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. ali u drugom znaËenju. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. a ne samo dva kandidata. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe. SPLITING GLASOVA (eng. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa).njihati se. 61 . ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. podvojenost. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. koriste se naredne preferencije. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. splitting . STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi. veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving. SVING (engl. BiraË svoj glas daje kandidatima. u NemaËkoj).deljenje. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. swing . potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata. PotiËe iz britanske izborne prakse. Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja.

KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. U takvim okolnostima nema izborne utakmice. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima). ali i graani neposredno. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana.princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu. UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. Svaki biraË ima viπe glasova. Ëesto samo izmeu dvojice. a najmanje dva. Prvi je ograniËeni glas. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. 63 . ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora. meusobno poraæavaju. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. »este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela. Saglasno tome. Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. TaktiËkim glasanjem biraË. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik.

jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. Najpre se izraËunava izborna kvota za listu. Na personalni sastav liste. Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste.onome koji uæiva njegovu naklonost. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. ree grupe graana. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. ne dostigne 65 . Potom se obraËunavaju glasovi dati listi. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. BiraË raspolaæe jednim glasom. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. URE–ENE (ZATVORENE. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. BiraË ima jedan glas. Taj postupak naziva se panaπiranje. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Ako postoji kumulativni glas. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. Prvi. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Pri tom. ali ne po redosledu sa liste. biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. posle glasanja. Lista nije ureena. Drugi. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Redosled kandidata na listi je znaËajan. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista.

ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali). U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova. ili sistem viπekruænog glasanja. 67 . Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina. blokirana lista. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova. stroæiji i blaæi oblik. Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. treÊi i N-ti kandidat.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. stupnjeviti glas. sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. kruta. Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. VEZANE LISTE Videti zatvorena. U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. kumulativni glas. Potom se kreditira drugi. Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. blok glasova. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. dobro ogranizovanih politiËkih partija. VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. umnoæeni glas. Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr.

Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. a πta zakonsku materiju. kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. na primer. zakon o biraËkim spiskovima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. zakon o izborima. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin. prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. alfabet. Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. Sadræaj izbornih zakona. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. 68 Redosled kandidata na listi je vaæan. jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote. To je pravo zakonodavnog tela. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. kockom). (Videti gomilanje glasova) 69 . postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. zakon o izbornim jedinicama). kada ih Ëini viπe zakona (npr. Tako se. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. ili nekodifikovani. »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful