CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. pljeskanjem koje oznaËava odobravanje). Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima. U nekim zemljama (npr. Naziva se i jedan prenosivi glas. Glasanje se odvija razliËito (npr. Ovo pravo stiËu punoletni. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja. Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. poslovno sposobni dræavljani.acclamatio . GrËka. Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 .klicanje. U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost.. uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti. BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. prostim izvikivanjem. jednoglasno glasanje.).

jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). po pravilu. s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. u jednoj izbornoj jedinici se bira. Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. ne preskaËuÊi redosled. Koristi se u Irskoj. Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. potom drugom. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. redosledom koji sam izabere. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. S obzirom na naËin glasanja. biraË daje glas samo jednom kandidatu. Na primer: TreÊa. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. 10 . najpre prvom. u Australiji. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. kandidatu. na Malti. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. 11 Druga. U drugom sluËaju. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. treÊem itd. a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga.

Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. Glasovi (razlomak. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. jedinstvena. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. Na osnovu zbirnog ostatka glasova. godine. BiraËku sposobnost imaju punoletni. U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. BIAS (engleski . ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. nagib. poslovno sposobni dræavljani. dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. dræavna). BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). 13 . Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. Oni su izgubljeni. pa otuda naziv badenski sistem. jer ne doprinose osvajanju mandata. Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. Ali.kosina. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale.

Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora. Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima). Ël. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa. Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima. sudovi i sl. Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. 15 . U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. u propisanoj formi. Vodi se po sluæbenoj duænosti. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Ël. brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja. objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku. princip jedan Ëovek . BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici.jedan glas). Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira).). Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana. BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu. overeni izvod iz biraËkog spiska. BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. kako bi spiskovi bili aæurni. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. organi uprave. BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene. Upis. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. Za svako biraËko mesto sastavlja se. Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. 3 Protokola br. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora.

Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza). VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. Postoje razliËiti cenzusi. Na primer. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja). cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora. Odreen je kao apsolutan broj (npr. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika). Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. potom. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. dok su æene liπene toga prava) i dr. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. izmeu izbornih jedinica. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). On Êe biti razliËit od izbora do izbora. Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. pored opπtih uslova. Broj poslanika deli se. CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. kada bude poznata veliËina biraËkog tela. Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora.

1150.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. zaviËaj. Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta. . Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu. U iznetom primeru to Êe biti: 4000. 560. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. 460. 2300. jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) . jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400).kuÊa. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta.. . D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. Prvi put je primenjen u Belgiji 1899.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. 3. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. 2. 700. . 1333. stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. 2800.Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto. 450. i to od najveÊe do najmanje. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi. 933. 225 i 180. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. a za raspode19 . 300. To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik.Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. domus . Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: . ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici.. 1400. 800.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat. 766. jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000). Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja. 575. 2000. godine. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno. Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. 1000. profesora d' Honta. 900.

broj biraËa izaπlih na izbore . glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. apstinencija biraËa. ostane upraænjeno. U proporcionalnom izbornom sistemu. bespredmetna. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. Apsolutna veÊina se teπko postiæe. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka. Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote. Na primer: . koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. da bi oni bili punovaæni.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. taktiËko glasanje). mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) . Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine.ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1. iz razliËitih razloga. Bira21 . pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. gde biraËi glasaju za listu kandidata. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve. DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata.

U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. πto ima za posledicu gubitak na izborima. kao i razliËite tehnike glasanja (npr. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo. Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. Glasanje moæe biti javno ili tajno. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova.izreËan. odnosno brojeve iza decimale. Tajno se glasa o liËnosti (npr. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. odnosno politiËkoj stranci. glasanje sa dva glasa i sl. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr. Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste).). Naziva se joπ i zakonski prag. Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera. glasanje o zakonu). Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. kao opπti uslov validnosti izbora. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. kao elektorski kolegijum. procentualno izraæen. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. a koji potom. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. Eksplicitni prag glasova je. U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote.5 %). pa otuda kovanica gerrymander. biraju neposredno organe vlasti. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu.). otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). na glasaËkim listiÊima. 25 %. GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica. ili 12. explicitus . Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . kumuliranje glasova. GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). preferencijalno. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci). EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. alternativno. pomoÊu kuglica i sl. zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata. putem magnetnih kartica. a ne i razlomak. izbor poslanika).

Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava. Ako prekrπi njihove instrukcije. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. 25 . Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. ona moæe raËunati na 1 mandat. pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda. pa mandat ne moæe biti rasporeen. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. Drup kvota). jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. Naziva se joπ i vezani mandat. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. pri odluËivanju u parlamentu. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. poslanik moæe biti opozvan. imperijal kvota. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova.

uzdræavanje. jer se izborni sistemi menjaju. ekonomski. nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek .koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima. Postizanje optimalne usklaenosti ovih.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima. veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. istorijski. Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. raznorodnih Ëinilaca. implicitni prag glasova Êe biti nizak. dræavno ureenje. Ako je broj izbornih jedinica veliki. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti. veÊ ima i javno-pravne karakteristike. odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. Sadræina izbora. regionalni. Najzad. Naziva se joπ i prirodni prag. geografski. Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. IZBORI Izbori su sredstvo. i obrnuto. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Pored toga. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji.jedan glas). implicatus . veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. po mnogim svojstvima. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima. jeste razliËita. teritorijalna organizacija i dr. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. abstinentio .

odreivanje biraËkih mesta . S obzirom na redosled po kome se odvijaju. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). slabo strukturirane. njihove koalicije. 29 . uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. VeÊe (viπemandatne. IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica. graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. u proporcionalnim izbornim sistemima. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora. istiËu politiËke stranke. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. krute i dr.pripremanje izbornog materijala . U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas. plurinominalne izborne jedinice). IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa.donoπenje odluke o raspisivanju izbora . staranje o zakonitom sprovoenju izbora. pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku. Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne. Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka.izbornu kampanju . IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje. Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. vezane. kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav). slobodne. Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice. IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu. One obuhvataju: .kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) .prijem izbornog materijala.obrazovanje organa za sprovoenje izbora . Male (jednomandatne. Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici.obrazovanje izbornih jedinica .registraciju biraËa . Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. blokirane. »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci. izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora. a ne za kandidata.

otvaranje glasaËke kutije . izvan biraËkih mesta.utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik. Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima.proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji .dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama.saopπtavanje rezultata izbora . C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . B. NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista.utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore .odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa . Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama.utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa .Ëuvanje izbornog materijala. Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: . 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista. Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora. Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A. putem pisma).prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta .utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) . Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: .utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici .sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu . pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora.

zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni. a na listama preostane odreeni broj glasova. lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova.). procentualno izraæen.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. naime. a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. Smatralo se. lista B 3000 glasova. S obzirom na broj glasova koje je osvojila. IZBORNI PRAG Minimalno potreban. primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga. najveÊi proseËni broj. U najveÊem broju izbornih sistema. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. 33 . kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. Kada svi mandati nisu rasporeeni.

mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. nego glasovima koje je sam osvojio. Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. u ©paniji. Izuzetno. mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. A 51 B 49 ——— 100 Druga. koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. u SAD. potreban za osvajanje mandata. U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom). Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. »ileu. Brazilu i dr. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. Broj glasova. pravila izborne matematike. pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. „prvi uzima mesto“. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne). npr. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. sistem najveÊeg broja. A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva. Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. Engleskoj. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. Odnos glasovi .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. procesno izborno pravo. Kanadi. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega. pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). sistem jednokruænog glasanja. npr.

ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. brisanje pojedinih kandidata sa liste.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. . a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. promenljive liste istiËu politiËke stranke. Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. Liste kandidata se daju unapred. otvorene liste se ne utvruju unapred. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. a biraËi na to ne mogu uticati. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku. a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi.). Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. BiraË glasa za listu kandidata. a ne za kandidata sa liste. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama).listu kandidata istiËe politiËka stranka. 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature). a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr.Nevezane. KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi. Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne. a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi.Slobodne. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata.Vezane. dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. . izmena redosleda kandidata na listi. U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug). istiËu se na listama. a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. Kandidati. Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. zatvorene ili nepromenljive liste . .

godine). KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. po pravilu. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova. Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ . kurije).35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. odreeni stupanj obrazovanja i sl. Podela na klase je. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika. podeljeno u pojedine grupe (klase. i 1901.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . godine). A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 . Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu. Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. odnosno proporcionalnog sistema. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. matematiËaru. a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik. prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C. ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr. za tzv. meutim. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. BiraËko telo je. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. Nazvana je po markizu de Kondorseu. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo.). Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima. pismenost. kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika.Ëlan 100 Ustava iz 1888. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi.25 38 39 . koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. prednost ima kandidat A A 40 . godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani.

Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem. Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54.65 . pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi. a drugi listi C (kvota je 0. .Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja. . Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi . Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj.NajveÊi ostatak glasova. Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7.Najmanji ostatak glasova . a preostali man41 . . dok Êe listi C pripasti jedan mandat. Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova. meutim.ostatak glasova 448). Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. broj glasova. Na kandidatskim listama preostaje odreen. Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0.2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400). Ovakav metod raspodele preostalih mandata.60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7. ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja.50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2.65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4.75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67. I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D.ostatak glasova 400).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen. jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. veÊi ili manji.NajveÊi proseËni broj.60 . ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista. U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: . Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata.Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu.5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata.

predsednika republike). uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice. a moæe izazvati i sukobe meu njima. On glasa za pojedinaËnog kandidata. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. istaknute su Ëetiri liste A. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. elektori). 43 . Primer: bira se 5 kandidata. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. na nadmetanje stranaËkih krila. Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama. biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. regionalna ili lokalna). (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). koji su neposredno izabrani od strane graana. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova. B.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu. NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje.

najmanje 90 dana pre isteka mandata). Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka.666) od liste C (0. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta. kao i glasova datih za listu. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit. kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka). nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. a koje je ureeno u ustavu.333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. tako i stranaka na popunu mandata.neizvesno. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista.333). U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0. a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. Odreeni viπi stupanj obrazovanja. Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije.666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. 42 . Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. On Êe pripasti listi B. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore. po pravilu. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni.

obiËno imenovani od strane parlamenta. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). panashe . GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. po odreenom postupku. domicilni i dr. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. da budu diplomirani pravnici). i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista. posebno Ëlanova izbornih komisija. OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. smene poslanike koje su izabrali.meπovit. biraËi ga mogu opozvati. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski. ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora. pod uslovom da su poslovno sposobni. Status. mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. lokalni. a neki u ograniËenom (npr. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe. OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi. zahteva se kompetentnost (npr. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. PANA©IRANJE (franc. OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. OPOZIV Pravo biraËa da. regionalne. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni. a mogu i sami biti birani u organe vlasti. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. obrazovni.). Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.

PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom.jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 . StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo.Godine starosti. Ureuje se ustavom ili zakonom.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. savezni i drugi izbori. posedovanje svojine i dr. sudije. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893.). PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika. Pored parlamentarnih. PLURALNI VOTUM (lat.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne. PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. nastanjivanje. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. veÊ kasnije. pluralis . Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . godine. . Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti. Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava. i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. izuzetno i u veÊinskim. Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente. sudova). Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. stariji od 35 godina. . visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl.Dræavljanstvo. do 1919. . prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava. U nekim izbornim sistemima (npr. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne. Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. porodiËni status. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. Ëlanovi ustavnog suda. kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu.Stupanj obrazovanja (npr. dræavne ili profesionalne delatnosti). Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. javni tuæioci. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava.). javne ili profesionalne delatnosti. PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. predsedniËki. ali ga moæe upotrebiti razliËito.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole.mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta. postoje i lokalni. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava.

Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata.jedan glas). jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti.). U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak. posebno niæi izborni koliËnik. PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi). izbor u posebnim izbornim jedinicama. S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. povreda tajnosti glasanja. Oni mogu biti razliËiti. organizacija uprave. PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. viπestruko glasanje i dr. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice.). dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. npr. srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika. Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica. kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. a u velikim izbornim jedinicama visok. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr. posebna mesta na kandidatskim listama. organizacija sudova i dr. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema. posebne izborne kvote i sl. indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika. Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim. Ukoliko nastupi neka od tih povreda. regije. Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. veÊ se glasanje ponavlja. a njene granice ostaju nepromenjene. PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. UËinak srazmernosti (tzv.

5. Preferencijalno glasanje ima dva oblika. brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu... Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. po matematiËaru J. a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. (N-2) treÊepreferirani i tako redom.N). Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. 4. Poslednja preferencija. PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. 4. 2. koja je u primeru iznosila 3 boda. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu. veÊ svakome od kandidata. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). Na primer: Mandat osvaja kandidat B. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. Prvi. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova.N). πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat. prvim mestom u rangu. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 . ugrozila je njegovo mesto u rangu. u SAD). preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. 16.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. brojem 2 drugopreferiranog. posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. jer zauzima prvo mesto na rang listi. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu.. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova. BiraËi glasaju dodelom bodova. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1. 3. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa.. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata. 2. C.. Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. 8. nema nijednu poslednju preferenciju. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu.. Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima. (N-1) drugopreferirani. Za razliku od alternativnog glasanja.

U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË). Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata.1) bod. a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza. Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N . Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda. biraË dodeljuje 1 bod. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije.3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa. mandat bi osvojio kandidat E.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B. bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. bez ijedne prve preferencije. ali se umanjuju za 1. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju. kandidatu sa treÊom (N . a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne. moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Na primer: 54 55 .2) boda. kandidatu sa drugom preferencijom (N .

Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. dakle. raspuπtanjem parlamenta. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. srazmerno broju glasova koji su osvojile.jedan glas. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu. a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik. mandat poslanika prestaje i opozivom. PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 . U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat. jer se u obraËunavanju preferencija. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. ne preskaËuÊi redosled preferencija. pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu. biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. a u drugoj veÊi.jedan glas. MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. manji broj mandata. tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. ovaj nedostatak je ublaæavan. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava. BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. u osnovi arbitrarno. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika. smrÊu poslanika. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava.

vek). nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta.federacijama. Nemac R. d`Ont (19. Hagenbah-Biπof (19. Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. umesto brojem 2 sa 4.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. Pored redovnih. Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata). procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). Sen Lague (19. raspuπtanje parlamenta. Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima. Amerikanci A. vek). u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. koliko traje mandat poslanika. Danskoj i ©vedskoj. Nimajer (20. ©vajcarac E. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. vek). To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani. H. Hare (19. . Belgijanac V. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. Britanci T. umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Ova metoda primenjuje se npr. vek).). Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. To je modifikovana d’Ontova formula. vek). To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok. a defavorizuju veÊe politiËke stranke. . SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Meu njima su npr. Ovaj dom reprezentuje graane. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . E. vek) i T. vek).VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr. Dæeferson (18. V Hantington (20.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. R. Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Umesto brojem 1 sa 1. koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. vek). broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. postoje i vanredni izbori. Francuz A. 59 56 .4. Drup (19. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: .). u Norveπkoj. Druga. Hamilton (18. jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju.jedan glas). vek) i dr.Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate.

To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving. SVING (engl. BiraË svoj glas daje kandidatima. BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi.njihati se. Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou.deljenje. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas. ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). koriste se naredne preferencije. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom. ali u drugom znaËenju. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja. u NemaËkoj). vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. podvojenost. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. a ne samo dva kandidata. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. swing . PotiËe iz britanske izborne prakse. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa). Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. 61 . Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. SPLITING GLASOVA (eng. splitting . Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi.

Prvi je ograniËeni glas. Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima). Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. ali i graani neposredno. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. U takvim okolnostima nema izborne utakmice. ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. a najmanje dva. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. Ëesto samo izmeu dvojice. 63 . U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Svaki biraË ima viπe glasova. meusobno poraæavaju. KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji.princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost. nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. TaktiËkim glasanjem biraË. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. »este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. Saglasno tome.

Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. BiraË ima jedan glas. zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Najpre se izraËunava izborna kvota za listu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. BiraË raspolaæe jednim glasom. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati. ne dostigne 65 . Potom se obraËunavaju glasovi dati listi.onome koji uæiva njegovu naklonost. Lista nije ureena. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. ali ne po redosledu sa liste. tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. Ako postoji kumulativni glas. Taj postupak naziva se panaπiranje. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. Prvi. posle glasanja. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. URE–ENE (ZATVORENE. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici. Drugi. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. ree grupe graana. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. Na personalni sastav liste. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. Redosled kandidata na listi je znaËajan. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. Pri tom. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama.

stroæiji i blaæi oblik. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina. Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. 67 . Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. kumulativni glas. ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali). ili sistem viπekruænog glasanja. Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. blokirana lista. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. treÊi i N-ti kandidat. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. Potom se kreditira drugi. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. VEZANE LISTE Videti zatvorena. U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. kruta. VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. stupnjeviti glas. Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. blok glasova. umnoæeni glas. dobro ogranizovanih politiËkih partija. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu.

kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. na primer. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. ili nekodifikovani. Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. kada ih Ëini viπe zakona (npr. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. (Videti gomilanje glasova) 69 . a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama. Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. a πta zakonsku materiju. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. alfabet. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. To je pravo zakonodavnog tela. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. Sadræaj izbornih zakona. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani. zakon o biraËkim spiskovima. kockom). ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. zakon o izborima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Tako se. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. zakon o izbornim jedinicama). 68 Redosled kandidata na listi je vaæan.