CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

Glasanje se odvija razliËito (npr. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa. Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova..acclamatio . BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti. GrËka. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. Ovo pravo stiËu punoletni. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 . Naziva se i jedan prenosivi glas. BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr. jednoglasno glasanje. U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja.klicanje.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat.). pljeskanjem koje oznaËava odobravanje). prostim izvikivanjem. uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. poslovno sposobni dræavljani. U nekim zemljama (npr. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima.

Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. 11 Druga. po pravilu. a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. Koristi se u Irskoj. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. biraË daje glas samo jednom kandidatu. Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. kandidatu. s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. 10 . Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. u jednoj izbornoj jedinici se bira. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. S obzirom na naËin glasanja. redosledom koji sam izabere. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. najpre prvom. treÊem itd. ne preskaËuÊi redosled. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. na Malti. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. U drugom sluËaju. u Australiji. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. Na primer: TreÊa. potom drugom.

Ali. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata. nagib. U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË. 13 . U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). BiraËku sposobnost imaju punoletni. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. BIAS (engleski . Glasovi (razlomak. BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. pa otuda naziv badenski sistem. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. dræavna). dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. Oni su izgubljeni. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. godine.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. poslovno sposobni dræavljani. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. jer ne doprinose osvajanju mandata. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini. Na osnovu zbirnog ostatka glasova. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu.kosina. jedinstvena. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919.

Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. 15 . overeni izvod iz biraËkog spiska. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana. organi uprave. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Ël. BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa.). BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. Za svako biraËko mesto sastavlja se. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu. Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. Vodi se po sluæbenoj duænosti. kako bi spiskovi bili aæurni. 3 Protokola br. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja. Upis. princip jedan Ëovek . Ël. U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima.jedan glas). Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu. u propisanoj formi. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima). Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira). Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. sudovi i sl.

Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. Postoje razliËiti cenzusi. VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . potom. dok su æene liπene toga prava) i dr. pored opπtih uslova. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. izmeu izbornih jedinica. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. kada bude poznata veliËina biraËkog tela. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza). Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Broj poslanika deli se. jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja). cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika). Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. Odreen je kao apsolutan broj (npr. On Êe biti razliËit od izbora do izbora. te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. Na primer. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena). mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik.

.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. 2800. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi.kuÊa. a za raspode19 . zaviËaj.. domus . jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400). Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. 225 i 180. Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja. .Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto. Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. . 575. 3. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). 2000. jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000). 1400.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat.Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. 766. 933. stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. 900. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. U iznetom primeru to Êe biti: 4000. BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. 2. 700. 1000. Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: . i to od najveÊe do najmanje. 560. To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. 1150. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. 1333.. 300. D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. 450. profesora d' Honta. 800. 460. jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) . godine. Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. 2300. Prvi put je primenjen u Belgiji 1899.

Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. Na primer: . Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata. Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine. gde biraËi glasaju za listu kandidata. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. U proporcionalnom izbornom sistemu. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. iz razliËitih razloga. apstinencija biraËa. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. taktiËko glasanje). Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata. koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve. bespredmetna. ostane upraænjeno. mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) .broj biraËa izaπlih na izbore . Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat. Bira21 .ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1. da bi oni bili punovaæni. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka. Apsolutna veÊina se teπko postiæe.

Tajno se glasa o liËnosti (npr. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). kao i razliËite tehnike glasanja (npr. odnosno brojeve iza decimale. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica.). Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. biraju neposredno organe vlasti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora. glasanje o zakonu). pomoÊu kuglica i sl. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). Eksplicitni prag glasova je. 25 %. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. kumuliranje glasova. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. na glasaËkim listiÊima. pa otuda kovanica gerrymander. kao elektorski kolegijum. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. glasanje sa dva glasa i sl. GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo. U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci). GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu. U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr. preferencijalno. Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. odnosno politiËkoj stranci. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . Glasanje moæe biti javno ili tajno. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova.izreËan. πto ima za posledicu gubitak na izborima. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. izbor poslanika). Naziva se joπ i zakonski prag. a koji potom.). U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr. zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata. Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote.5 %). Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. kao opπti uslov validnosti izbora. procentualno izraæen. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. a ne i razlomak. putem magnetnih kartica. ili 12. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. alternativno. explicitus .

Naziva se joπ i vezani mandat. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. ona moæe raËunati na 1 mandat. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen. Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Drup kvota). a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova. pa mandat ne moæe biti rasporeen. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. pri odluËivanju u parlamentu. IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Ako prekrπi njihove instrukcije. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. poslanik moæe biti opozvan. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. 25 . imperijal kvota. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata.

Pored toga. veÊ ima i javno-pravne karakteristike. Ako je broj izbornih jedinica veliki. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana.uzdræavanje. IZBORI Izbori su sredstvo. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. geografski. kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja. raznorodnih Ëinilaca.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. ekonomski. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju. nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . implicitni prag glasova Êe biti nizak. teritorijalna organizacija i dr. Sadræina izbora. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti. Naziva se joπ i prirodni prag. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. jeste razliËita. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama.jedan glas). dræavno ureenje. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima.koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. jer se izborni sistemi menjaju. i obrnuto. Postizanje optimalne usklaenosti ovih. implicatus . veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. po mnogim svojstvima. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. regionalni. Najzad. istorijski. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . abstinentio . Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice.

Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne. IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). istiËu politiËke stranke. Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje.obrazovanje organa za sprovoenje izbora .pripremanje izbornog materijala . a ne za kandidata. IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. VeÊe (viπemandatne. krute i dr.kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) . Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama.obrazovanje izbornih jedinica . graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. S obzirom na redosled po kome se odvijaju. blokirane.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica. Male (jednomandatne. staranje o zakonitom sprovoenju izbora. plurinominalne izborne jedinice). kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav).odreivanje biraËkih mesta . U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas. Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. vezane. odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora. Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. u proporcionalnim izbornim sistemima.prijem izbornog materijala. slabo strukturirane. Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice.izbornu kampanju . IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje. Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. slobodne. dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu.registraciju biraËa . Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. njihove koalicije. 29 . Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa. »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. One obuhvataju: . IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci.donoπenje odluke o raspisivanju izbora . pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku.

utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: . Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: .Ëuvanje izbornog materijala. Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista.saopπtavanje rezultata izbora .proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji .dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama. pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora. C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A.sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu .otvaranje glasaËke kutije .utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . B. izvan biraËkih mesta.utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) .odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa . Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama. 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista.prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta . NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. putem pisma).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima. primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista.utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore . Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora. Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik.utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici .

S obzirom na broj glasova koje je osvojila. da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. lista B 3000 glasova. Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. Kada svi mandati nisu rasporeeni. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga. specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova. naime. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. 33 . IZBORNI PRAG Minimalno potreban. kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. procentualno izraæen. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. Smatralo se. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni. ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova.). Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. a na listama preostane odreeni broj glasova. lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova. najveÊi proseËni broj. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. U najveÊem broju izbornih sistema.

Izuzetno. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne). A 51 B 49 ——— 100 Druga. pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva.mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. »ileu. biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo. potreban za osvajanje mandata. Brazilu i dr. sistem najveÊeg broja. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. Kanadi. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. npr. „prvi uzima mesto“. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. Odnos glasovi . Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). Engleskoj. Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega. pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). u ©paniji. sistem jednokruænog glasanja. nego glasovima koje je sam osvojio. pravila izborne matematike.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. u SAD. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom). Broj glasova. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata. JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. npr. procesno izborno pravo. pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova.

Slobodne. Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku.Nevezane. a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. brisanje pojedinih kandidata sa liste. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama). izmena redosleda kandidata na listi.Vezane. ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. . KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr.). Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. BiraË glasa za listu kandidata. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. Liste kandidata se daju unapred. Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne. a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem. dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski. promenljive liste istiËu politiËke stranke. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature). Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama. . kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. a ne za kandidata sa liste. Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. Kandidati. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo. Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. a biraËi na to ne mogu uticati. Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka. . zatvorene ili nepromenljive liste . otvorene liste se ne utvruju unapred. a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas. KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug). GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju.listu kandidata istiËe politiËka stranka. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. istiËu se na listama. U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika.

Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. prednost ima kandidat A A 40 . za tzv. ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr. matematiËaru. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. kurije). KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. BiraËko telo je. odnosno proporcionalnog sistema. meutim. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. po pravilu. pismenost. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . i 1901. Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ . Podela na klase je.35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika. kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 .Ëlan 100 Ustava iz 1888.). Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. Nazvana je po markizu de Kondorseu. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika.25 38 39 . prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. podeljeno u pojedine grupe (klase. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. odreeni stupanj obrazovanja i sl. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. godine). Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. godine). koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik.

Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi . veÊi ili manji. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168).ostatak glasova 400). DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata. Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. . Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7.Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja.NajveÊi ostatak glasova. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj.Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu.2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400).65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0. jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. a drugi listi C (kvota je 0. Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini.5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova. Na kandidatskim listama preostaje odreen.ostatak glasova 448). I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata.60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7. broj glasova.NajveÊi proseËni broj. Ovakav metod raspodele preostalih mandata. . . U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. dok Êe listi C pripasti jedan mandat. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3.50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2.75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen. pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi. a preostali man41 . ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja. ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova.Najmanji ostatak glasova . U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: .65 .60 . Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem. meutim.

C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. 43 . BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. B. ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. Primer: bira se 5 kandidata. krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi. biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. a moæe izazvati i sukobe meu njima. On glasa za pojedinaËnog kandidata. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. na nadmetanje stranaËkih krila. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. istaknute su Ëetiri liste A. elektori). Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. predsednika republike). a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. koji su neposredno izabrani od strane graana. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. regionalna ili lokalna). uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice.

333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka.666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. Odreeni viπi stupanj obrazovanja. 42 . Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit.333). On Êe pripasti listi B. NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije. NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi . po pravilu. Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta.neizvesno. jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore. a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). kao i glasova datih za listu. oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). najmanje 90 dana pre isteka mandata).666) od liste C (0. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista. tako i stranaka na popunu mandata. Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka). zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. a koje je ureeno u ustavu. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik.

lokalni. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl. koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme. PANA©IRANJE (franc. regionalne. prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. pod uslovom da su poslovno sposobni. a neki u ograniËenom (npr. obiËno imenovani od strane parlamenta.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu. OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. Status. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski.meπovit. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. posebno Ëlanova izbornih komisija. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. zahteva se kompetentnost (npr. i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista. raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. a mogu i sami biti birani u organe vlasti. GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. domicilni i dr. mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. po odreenom postupku. obrazovni. biraËi ga mogu opozvati. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat. OPOZIV Pravo biraËa da. da budu diplomirani pravnici). Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. smene poslanike koje su izabrali. panashe .). U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni. OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka.

savezni i drugi izbori.Godine starosti. izuzetno i u veÊinskim. Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente. posedovanje svojine i dr. Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. do 1919. visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. stariji od 35 godina. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole. veÊ kasnije. PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. .Dræavljanstvo.Stupanj obrazovanja (npr.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne. pluralis . predsedniËki. javni tuæioci. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. javne ili profesionalne delatnosti. prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava. Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. godine. istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava. Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti. porodiËni status. Ëlanovi ustavnog suda. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo. U nekim izbornim sistemima (npr. Ureuje se ustavom ili zakonom. postoje i lokalni.).). i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. ali ga moæe upotrebiti razliËito. Pored parlamentarnih.mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. . sudova). sudije. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne.jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 . PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta. dræavne ili profesionalne delatnosti). PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. . nastanjivanje. PLURALNI VOTUM (lat.

a u velikim izbornim jedinicama visok. npr. organizacija sudova i dr. kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. Ukoliko nastupi neka od tih povreda. izbor u posebnim izbornim jedinicama. posebne izborne kvote i sl. On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema. organizacija uprave. pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. UËinak srazmernosti (tzv. povreda tajnosti glasanja. posebna mesta na kandidatskim listama. PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. a njene granice ostaju nepromenjene. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas. regije.). U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim. Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika. Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika. dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . veÊ se glasanje ponavlja. indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. posebno niæi izborni koliËnik. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi). Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr. kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. viπestruko glasanje i dr.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Oni mogu biti razliËiti.). Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica.jedan glas).

. ugrozila je njegovo mesto u rangu. C.N). brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. BiraËi glasaju dodelom bodova. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine. (N-1) drugopreferirani. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1. jer zauzima prvo mesto na rang listi. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. Preferencijalno glasanje ima dva oblika. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 . 4. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. 4. brojem 2 drugopreferiranog. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim. Prvi. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata. veÊ svakome od kandidata. 2. nema nijednu poslednju preferenciju. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. 16. po matematiËaru J.. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova.N). 5. u SAD). 2. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. koja je u primeru iznosila 3 boda. posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat.. (N-2) treÊepreferirani i tako redom. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. 8. Za razliku od alternativnog glasanja. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima... 3. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu.. a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa. prvim mestom u rangu. Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. Poslednja preferencija. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu.

a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). mandat bi osvojio kandidat E.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju.1) bod. a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.2) boda. kandidatu sa treÊom (N . U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B. Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. biraË dodeljuje 1 bod. kandidatu sa drugom preferencijom (N . bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. ali se umanjuju za 1. Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N . Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË).3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod. bez ijedne prve preferencije. Na primer: 54 55 . Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne.

a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik. Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu.jedan glas. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. mandat poslanika prestaje i opozivom. biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna.jedan glas. smrÊu poslanika. raspuπtanjem parlamenta. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu. u osnovi arbitrarno. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji. tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika. ovaj nedostatak je ublaæavan. U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat. PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . srazmerno broju glasova koji su osvojile. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. a u drugoj veÊi. pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. dakle. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. ne preskaËuÊi redosled preferencija. jer se u obraËunavanju preferencija. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 . Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. manji broj mandata.

Dæeferson (18. To je modifikovana d’Ontova formula. umesto brojem 2 sa 4. nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr. Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. Francuz A. Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). Ova metoda primenjuje se npr. koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: . Umesto brojem 1 sa 1. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. d`Ont (19. vek). Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). raspuπtanje parlamenta.). broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. Sen Lague (19. Hare (19. Pored redovnih.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima. vek) i T. Nemac R. jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista.). koliko traje mandat poslanika. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Britanci T. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju. Belgijanac V. vek). Drup (19. u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. H. Meu njima su npr. postoje i vanredni izbori. R. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. 59 56 . umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Hamilton (18. Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata). U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica.Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate. vek). . nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta.4. procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. vek) i dr.jedan glas). Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. u Norveπkoj. SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . Ovaj dom reprezentuje graane.federacijama. Druga. V Hantington (20. vek). a defavorizuju veÊe politiËke stranke. E. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani. Hagenbah-Biπof (19. Nimajer (20. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. Amerikanci A. odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. . vek). To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok. ©vajcarac E.VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. Danskoj i ©vedskoj. vek). vek).

Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. splitting . Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. koriste se naredne preferencije. ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou. swing . Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. a ne samo dva kandidata. PotiËe iz britanske izborne prakse. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. SVING (engl. ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe.deljenje. (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. BiraË svoj glas daje kandidatima. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. podvojenost. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. SPLITING GLASOVA (eng. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. u NemaËkoj). ali u drugom znaËenju.njihati se. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa). Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving. vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom. STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. 61 .

»este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . Drugi je kumulativni glas. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). 63 . UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. a najmanje dva. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata.princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora. ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. TaktiËkim glasanjem biraË. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. ali i graani neposredno. Svaki biraË ima viπe glasova. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. Prvi je ograniËeni glas. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. Saglasno tome. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. Ëesto samo izmeu dvojice. meusobno poraæavaju. U takvim okolnostima nema izborne utakmice. nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima). Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama.

Redosled kandidata na listi je znaËajan. pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici. Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. ne dostigne 65 . ali ne po redosledu sa liste. Potom se obraËunavaju glasovi dati listi. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. BiraË raspolaæe jednim glasom. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa. URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. BiraË ima jedan glas. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste.onome koji uæiva njegovu naklonost. posle glasanja. URE–ENE (ZATVORENE. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. ree grupe graana. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. Lista nije ureena. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. Taj postupak naziva se panaπiranje. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. Prvi. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. Drugi. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. Ako postoji kumulativni glas. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. Pri tom. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. Najpre se izraËunava izborna kvota za listu. Na personalni sastav liste. tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana.

Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu. 67 . sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. blok glasova. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. stroæiji i blaæi oblik. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. kumulativni glas. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. ili sistem viπekruænog glasanja. VEZANE LISTE Videti zatvorena. Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina. stupnjeviti glas.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. treÊi i N-ti kandidat. Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali). blokirana lista. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. umnoæeni glas. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). dobro ogranizovanih politiËkih partija. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova. U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova. kruta. a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). Potom se kreditira drugi.

Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin. »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama. alfabet. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. ili nekodifikovani. prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. (Videti gomilanje glasova) 69 . ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. na primer. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. zakon o izbornim jedinicama). jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. Tako se. zakon o izborima. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. kockom). To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. kada ih Ëini viπe zakona (npr. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. zakon o biraËkim spiskovima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. a πta zakonsku materiju. 68 Redosled kandidata na listi je vaæan. Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. Sadræaj izbornih zakona. To je pravo zakonodavnog tela. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful