CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja. Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima. uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. jednoglasno glasanje. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat.). Ovo pravo stiËu punoletni. U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. prostim izvikivanjem. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. U nekim zemljama (npr. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. pljeskanjem koje oznaËava odobravanje).acclamatio . Naziva se i jedan prenosivi glas. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr. GrËka. Glasanje se odvija razliËito (npr.. poslovno sposobni dræavljani. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani.klicanje. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa. BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti.

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. 10 . Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. redosledom koji sam izabere. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. po pravilu. potom drugom. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. treÊem itd. jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. kandidatu. Koristi se u Irskoj. Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost. na Malti. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. S obzirom na naËin glasanja. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. najpre prvom. U drugom sluËaju. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. Na primer: TreÊa. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. ne preskaËuÊi redosled. Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. u Australiji. u jednoj izbornoj jedinici se bira. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere. 11 Druga. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva. biraË daje glas samo jednom kandidatu.

Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini.kosina. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. Ali. jedinstvena. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. BiraËku sposobnost imaju punoletni.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. jer ne doprinose osvajanju mandata. Oni su izgubljeni. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. dræavna). Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. nagib. godine. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale. pa otuda naziv badenski sistem. dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. BIAS (engleski . poslovno sposobni dræavljani. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. Glasovi (razlomak. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. Na osnovu zbirnog ostatka glasova. 13 . U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË.

Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. sudovi i sl. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku. U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora. Vodi se po sluæbenoj duænosti. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene. kako bi spiskovi bili aæurni. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima).jedan glas). BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. Za svako biraËko mesto sastavlja se. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. 3 Protokola br. Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. u propisanoj formi. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja. ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. Ël. U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. Ël. Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira). Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. overeni izvod iz biraËkog spiska. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. Upis. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). princip jedan Ëovek . Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja.). BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu. 15 . BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici. organi uprave. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana. brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu.

Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora. domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena). Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. Na primer. dok su æene liπene toga prava) i dr. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. pored opπtih uslova. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja). Postoje razliËiti cenzusi. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Odreen je kao apsolutan broj (npr. Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). Broj poslanika deli se. utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. izmeu izbornih jedinica. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. potom. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). On Êe biti razliËit od izbora do izbora. kada bude poznata veliËina biraËkog tela. CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza).

800. Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: . Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. 450. 3. 1333. . Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta. Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. 933.Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi. jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000). .. profesora d' Honta. 1150. Prvi put je primenjen u Belgiji 1899. 575. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. zaviËaj. 560.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. U iznetom primeru to Êe biti: 4000. 1400.. Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. 460. jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400). 2000. . domus . i to od najveÊe do najmanje.Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja. D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). 700. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. 2300. 2. stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu. 766. 300. 1000.kuÊa. jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) . Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. 900.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. a za raspode19 .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat. 2800. 225 i 180. godine.

Apsolutna veÊina se teπko postiæe. Bira21 . U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. da bi oni bili punovaæni. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. U proporcionalnom izbornom sistemu. Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka. apstinencija biraËa. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. taktiËko glasanje). Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat. pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. iz razliËitih razloga.ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) . Na primer: . Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. gde biraËi glasaju za listu kandidata. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto. bespredmetna. Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. ostane upraænjeno. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr.broj biraËa izaπlih na izbore . Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote.

Naziva se joπ i zakonski prag. kao opπti uslov validnosti izbora. glasanje o zakonu).5 %). zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata. a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. explicitus . GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. alternativno.).izreËan. procentualno izraæen. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci). pa otuda kovanica gerrymander.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora. na glasaËkim listiÊima. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. kao elektorski kolegijum. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. a ne i razlomak. kumuliranje glasova. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr. izbor poslanika). putem magnetnih kartica. pomoÊu kuglica i sl. Glasanje moæe biti javno ili tajno. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova. Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. biraju neposredno organe vlasti. EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. preferencijalno. odnosno brojeve iza decimale. Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). odnosno politiËkoj stranci. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera. 25 %. Tajno se glasa o liËnosti (npr. πto ima za posledicu gubitak na izborima. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. a koji potom. Eksplicitni prag glasova je.). U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu. glasanje sa dva glasa i sl. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo. Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. ili 12. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). kao i razliËite tehnike glasanja (npr.

Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. imperijal kvota. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. pri odluËivanju u parlamentu. poslanik moæe biti opozvan. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Drup kvota). Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. pa mandat ne moæe biti rasporeen. Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. 25 . IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava. a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda. ona moæe raËunati na 1 mandat. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. Naziva se joπ i vezani mandat. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. Ako prekrπi njihove instrukcije. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom.

regionalni. teritorijalna organizacija i dr. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. jer se izborni sistemi menjaju. dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. veÊ ima i javno-pravne karakteristike. IZBORI Izbori su sredstvo. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. raznorodnih Ëinilaca. geografski.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. dræavno ureenje. nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. istorijski. po mnogim svojstvima. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. abstinentio . Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Postizanje optimalne usklaenosti ovih. svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. ekonomski. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. Ako je broj izbornih jedinica veliki.uzdræavanje. Naziva se joπ i prirodni prag. Pored toga. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. jeste razliËita. implicitni prag glasova Êe biti nizak. Najzad.koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . i obrnuto. veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. implicatus . Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. Sadræina izbora.jedan glas). Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima.

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica. VeÊe (viπemandatne.kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) . slobodne. odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora. IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu.registraciju biraËa .prijem izbornog materijala. S obzirom na redosled po kome se odvijaju. kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav). Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje.izbornu kampanju . Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice. Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa. Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. staranje o zakonitom sprovoenju izbora. a ne za kandidata. blokirane.obrazovanje izbornih jedinica . krute i dr. U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas. graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora. IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci.pripremanje izbornog materijala .obrazovanje organa za sprovoenje izbora . Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. 29 . dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. istiËu politiËke stranke.odreivanje biraËkih mesta . pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku. Male (jednomandatne. slabo strukturirane. »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne.donoπenje odluke o raspisivanju izbora . One obuhvataju: . njihove koalicije. uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). plurinominalne izborne jedinice). IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene. vezane. u proporcionalnim izbornim sistemima.

putem pisma). Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora. C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: . Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik. Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista.sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu .Ëuvanje izbornog materijala. 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista.otvaranje glasaËke kutije . izvan biraËkih mesta.utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) .utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa .utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici .utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa .saopπtavanje rezultata izbora .odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima.proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji .utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore . Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama. Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: . pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora.prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta . B. primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A.dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama.

a na listama preostane odreeni broj glasova. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. Smatralo se. naime. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga. primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika. Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. Kada svi mandati nisu rasporeeni. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. U najveÊem broju izbornih sistema. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova. a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. procentualno izraæen. lista B 3000 glasova. kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. S obzirom na broj glasova koje je osvojila. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. najveÊi proseËni broj. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). 33 .). zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. IZBORNI PRAG Minimalno potreban.

»ileu. nego glasovima koje je sam osvojio. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega. A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . npr. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka. Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. pravila izborne matematike. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. Broj glasova. potreban za osvajanje mandata. sistem jednokruænog glasanja. u ©paniji. „prvi uzima mesto“. jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata. pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. procesno izborno pravo. Brazilu i dr. Izuzetno. Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne). mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo. A 51 B 49 ——— 100 Druga. npr. Engleskoj. kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Odnos glasovi .mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. u SAD. Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). Kanadi. sistem najveÊeg broja. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva.

brisanje pojedinih kandidata sa liste. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. zatvorene ili nepromenljive liste . . . Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. a biraËi na to ne mogu uticati. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. . istiËu se na listama.listu kandidata istiËe politiËka stranka. izmena redosleda kandidata na listi. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo. 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. BiraË glasa za listu kandidata. KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama). U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji).). dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature). ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr. Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. Kandidati. U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug). a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. otvorene liste se ne utvruju unapred. KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju. Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka.Nevezane. a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. Liste kandidata se daju unapred. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. a ne za kandidata sa liste. Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne.Slobodne. ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. promenljive liste istiËu politiËke stranke. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. a ne za kandidate koje je ona istakla na listi.Vezane. kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku.

ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ . Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. godine). Nazvana je po markizu de Kondorseu. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. kurije). BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C. Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. Podela na klase je. pismenost. Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. BiraËko telo je. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. meutim. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika. za tzv. Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem.25 38 39 . Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika. podeljeno u pojedine grupe (klase. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima. prednost ima kandidat A A 40 . godine). kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 . koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate.Ëlan 100 Ustava iz 1888. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. po pravilu. Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850.35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. matematiËaru. i 1901. a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik.). odreeni stupanj obrazovanja i sl. odnosno proporcionalnog sistema. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873.

2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400). Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova.Najmanji ostatak glasova . pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi.60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7.65 . . ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista. I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata. jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. . U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). a preostali man41 .ostatak glasova 448). U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: . U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi .5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata. Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan.Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja.Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. .NajveÊi ostatak glasova.NajveÊi proseËni broj.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen. Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3. dok Êe listi C pripasti jedan mandat.65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54. veÊi ili manji. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj. Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. broj glasova.75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67. a drugi listi C (kvota je 0. Na kandidatskim listama preostaje odreen. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D. Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju.ostatak glasova 400).60 . Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini. ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja. Ovakav metod raspodele preostalih mandata.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0. meutim.50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2. Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem.

NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu. elektori). istaknute su Ëetiri liste A. C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. Primer: bira se 5 kandidata. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. a moæe izazvati i sukobe meu njima. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. predsednika republike). Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. regionalna ili lokalna). 43 . On glasa za pojedinaËnog kandidata. koji su neposredno izabrani od strane graana. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta. ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje. B. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi. kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama. biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. na nadmetanje stranaËkih krila. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova.

po pravilu. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta. On Êe pripasti listi B. oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka. 42 . kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka). NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. kao i glasova datih za listu.666) od liste C (0. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni. jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0.666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik. a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka.333). Odreeni viπi stupanj obrazovanja. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. tako i stranaka na popunu mandata.neizvesno.333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. najmanje 90 dana pre isteka mandata). izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit. a koje je ureeno u ustavu. Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije. nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne.

ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora. po odreenom postupku. Status. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. OPOZIV Pravo biraËa da. obiËno imenovani od strane parlamenta. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. regionalne. pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme. obrazovni. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). PANA©IRANJE (franc. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista.). posebno Ëlanova izbornih komisija. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. domicilni i dr. OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. biraËi ga mogu opozvati. OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. pod uslovom da su poslovno sposobni. OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.meπovit. smene poslanike koje su izabrali. OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. a neki u ograniËenom (npr. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. zahteva se kompetentnost (npr. OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. da budu diplomirani pravnici). ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . lokalni. mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. panashe . Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski. a mogu i sami biti birani u organe vlasti.

Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta.). . Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. U nekim izbornim sistemima (npr. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. izuzetno i u veÊinskim. kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Ureuje se ustavom ili zakonom. godine. pluralis . Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . dræavne ili profesionalne delatnosti). stariji od 35 godina. prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava. javne ili profesionalne delatnosti. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. savezni i drugi izbori. istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. porodiËni status. i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. Pored parlamentarnih.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . sudije. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu.Godine starosti. . PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne.Stupanj obrazovanja (npr. Ëlanovi ustavnog suda. ali ga moæe upotrebiti razliËito. nastanjivanje.). sudova). PLURALNI VOTUM (lat.Dræavljanstvo.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente.mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. javni tuæioci. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti. posedovanje svojine i dr. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci. postoje i lokalni. predsedniËki. . Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. veÊ kasnije. visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl. do 1919.jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 .

U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak. On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema. regije. Ukoliko nastupi neka od tih povreda. kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas. pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. a njene granice ostaju nepromenjene. a u velikim izbornim jedinicama visok. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr.jedan glas). organizacija uprave.). Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. UËinak srazmernosti (tzv. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. veÊ se glasanje ponavlja. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica. posebna mesta na kandidatskim listama. Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. npr. Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi). plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika. dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. viπestruko glasanje i dr. srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica.). PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. povreda tajnosti glasanja.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. Oni mogu biti razliËiti. indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. organizacija sudova i dr. Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. posebno niæi izborni koliËnik. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). izbor u posebnim izbornim jedinicama. smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. posebne izborne kvote i sl. PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim.

PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 .N). sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. C. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu. preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. Na primer: Mandat osvaja kandidat B.. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. u SAD). 16. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. ugrozila je njegovo mesto u rangu. Prvi. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata. po matematiËaru J. BiraËi glasaju dodelom bodova. πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1.N). Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. nema nijednu poslednju preferenciju. posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim. Za razliku od alternativnog glasanja. 2.. (N-1) drugopreferirani. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. jer zauzima prvo mesto na rang listi. 4. 2. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine. PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. prvim mestom u rangu. brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu.. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu.. 3. 4.. koja je u primeru iznosila 3 boda. veÊ svakome od kandidata. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. 8. Poslednja preferencija. 5. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. Na primer: Mandat osvaja kandidat B.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima. brojem 2 drugopreferiranog. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. (N-2) treÊepreferirani i tako redom. Preferencijalno glasanje ima dva oblika.

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije. kandidatu sa treÊom (N . biraË dodeljuje 1 bod. moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. ali se umanjuju za 1.2) boda. a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. Na primer: 54 55 . Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata.3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. mandat bi osvojio kandidat E. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda.1) bod. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B. a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N . bez ijedne prve preferencije. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne. kandidatu sa drugom preferencijom (N . Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa. Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË). Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.

manji broj mandata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. jer se u obraËunavanju preferencija. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. u osnovi arbitrarno. dakle. Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu.jedan glas. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika.jedan glas. tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. srazmerno broju glasova koji su osvojile. U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik. PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. a u drugoj veÊi. BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. mandat poslanika prestaje i opozivom. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna. ne preskaËuÊi redosled preferencija. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 . VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. raspuπtanjem parlamenta. smrÊu poslanika. ovaj nedostatak je ublaæavan. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu.

Hamilton (18.federacijama. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. vek) i dr. 59 56 . koliko traje mandat poslanika. Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima. R. vek). Dæeferson (18. procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. vek). Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. Pored redovnih. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. Sen Lague (19. Ovaj dom reprezentuje graane. postoje i vanredni izbori. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. raspuπtanje parlamenta. Amerikanci A. SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . Drup (19. nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Hagenbah-Biπof (19. ©vajcarac E. vek). Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). Meu njima su npr.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. V Hantington (20.). SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata). To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok. E. broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: .). umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. Belgijanac V.VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. .Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate. . vek). Ova metoda primenjuje se npr. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. Umesto brojem 1 sa 1. Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. vek). Danskoj i ©vedskoj. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju.jedan glas). koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. vek) i T. Britanci T.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. vek). a defavorizuju veÊe politiËke stranke. umesto brojem 2 sa 4. u Norveπkoj. Francuz A. d`Ont (19. Nimajer (20. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. Druga. To je modifikovana d’Ontova formula.4. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. Hare (19. H. Nemac R. nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr. Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. vek).

ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata. a ne samo dva kandidata. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. swing . SVING (engl. ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. ali u drugom znaËenju. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. podvojenost. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr.deljenje. vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. SPLITING GLASOVA (eng. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa). Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. koriste se naredne preferencije. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava.njihati se. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. PotiËe iz britanske izborne prakse. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. splitting . Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. u NemaËkoj).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas. BiraË svoj glas daje kandidatima. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi. 61 .

Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. Ëesto samo izmeu dvojice. UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica. 63 . Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Drugi je kumulativni glas. meusobno poraæavaju. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. »este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. a najmanje dva. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. TaktiËkim glasanjem biraË. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja.princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. ali i graani neposredno. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. Svaki biraË ima viπe glasova. Saglasno tome. UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. Prvi je ograniËeni glas. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). U takvim okolnostima nema izborne utakmice. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima).

Najpre se izraËunava izborna kvota za listu. pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati. ali ne po redosledu sa liste. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. BiraË ima jedan glas. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. Na personalni sastav liste. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. posle glasanja. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. Redosled kandidata na listi je znaËajan. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima.onome koji uæiva njegovu naklonost. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. Lista nije ureena. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista. BiraË raspolaæe jednim glasom. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. URE–ENE (ZATVORENE. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. Taj postupak naziva se panaπiranje. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. ne dostigne 65 . Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). Potom se obraËunavaju glasovi dati listi. po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa. Prvi. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Pri tom. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. Drugi. ree grupe graana. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. Ako postoji kumulativni glas. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici.

Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. treÊi i N-ti kandidat. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. 67 . manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). blok glasova. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. umnoæeni glas. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova. stroæiji i blaæi oblik. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu. stupnjeviti glas. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. VEZANE LISTE Videti zatvorena. kruta. VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. dobro ogranizovanih politiËkih partija. Potom se kreditira drugi. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina. ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. kumulativni glas. Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. blokirana lista. ili sistem viπekruænog glasanja. U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova.

Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). a πta zakonsku materiju. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. kockom). Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin. a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. kada ih Ëini viπe zakona (npr. ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. alfabet. na primer. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. zakon o izbornim jedinicama). zakon o biraËkim spiskovima. Sadræaj izbornih zakona. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama. ili nekodifikovani. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. Tako se. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. (Videti gomilanje glasova) 69 . jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. 68 Redosled kandidata na listi je vaæan. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. zakon o izborima. Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. To je pravo zakonodavnog tela. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful