CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja.klicanje. jednoglasno glasanje. prostim izvikivanjem.acclamatio . ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr. poslovno sposobni dræavljani. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 . Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. pljeskanjem koje oznaËava odobravanje).. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima. Naziva se i jedan prenosivi glas. U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. Ovo pravo stiËu punoletni. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. GrËka.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. U nekim zemljama (npr. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa. BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti.). AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. Glasanje se odvija razliËito (npr. Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja.

a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. U drugom sluËaju. S obzirom na naËin glasanja. najpre prvom. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. biraË daje glas samo jednom kandidatu. s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. treÊem itd. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. po pravilu. Koristi se u Irskoj. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga. kandidatu. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. ne preskaËuÊi redosled. 11 Druga. na Malti. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. potom drugom. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. 10 . Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. redosledom koji sam izabere. u jednoj izbornoj jedinici se bira. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. u Australiji. Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. Na primer: TreÊa.

U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale.kosina. 13 . BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. BiraËku sposobnost imaju punoletni. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. nagib. Na osnovu zbirnog ostatka glasova. Oni su izgubljeni. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. BIAS (engleski . Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. dræavna). Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. Glasovi (razlomak. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. jer ne doprinose osvajanju mandata. poslovno sposobni dræavljani. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. jedinstvena. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). Ali. ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. godine. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. pa otuda naziv badenski sistem.

BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. overeni izvod iz biraËkog spiska. 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). Ël. sudovi i sl. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Ël. Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa. u propisanoj formi. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima). Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. Za svako biraËko mesto sastavlja se. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima. organi uprave. kako bi spiskovi bili aæurni. U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici. a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu. Vodi se po sluæbenoj duænosti. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. 3 Protokola br. BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene.). Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora. princip jedan Ëovek . O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja. Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira). U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu.jedan glas). Upis. 15 .

VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza). domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena). potom. On Êe biti razliËit od izbora do izbora. Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. Odreen je kao apsolutan broj (npr. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja). Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. izmeu izbornih jedinica. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. dok su æene liπene toga prava) i dr. kada bude poznata veliËina biraËkog tela. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. Na primer. mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Postoje razliËiti cenzusi. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. Broj poslanika deli se. jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . pored opπtih uslova. Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika).

2. 2000.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. 2800.. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. .. 450. zaviËaj. 575. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno. Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. a za raspode19 . Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. 900. 3. U iznetom primeru to Êe biti: 4000. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi. stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. . 766. 800. 1400. 225 i 180. 300. Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: .kuÊa. To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik. 700. profesora d' Honta. 1000. BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. 460. jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) . godine.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. 2300. jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000). domus . 560. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400). 1150.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. . Prvi put je primenjen u Belgiji 1899. Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta.Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. 1333. i to od najveÊe do najmanje. 933. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu.Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto.

Bira21 .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve. ostane upraænjeno. pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr. iz razliËitih razloga. Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. gde biraËi glasaju za listu kandidata. DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto. Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. U proporcionalnom izbornom sistemu. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote. taktiËko glasanje). Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. bespredmetna. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. apstinencija biraËa. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore. Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti.ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) . koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata. Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. Apsolutna veÊina se teπko postiæe. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata. glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. da bi oni bili punovaæni. Na primer: . njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1.broj biraËa izaπlih na izbore .

Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). procentualno izraæen. Glasanje moæe biti javno ili tajno.). Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. kao opπti uslov validnosti izbora. zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata.izreËan. ili 12. Tajno se glasa o liËnosti (npr. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. glasanje o zakonu). ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. pa otuda kovanica gerrymander. U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr.). pomoÊu kuglica i sl. Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . glasanje sa dva glasa i sl. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. kao i razliËite tehnike glasanja (npr. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo. a koji potom. 25 %. biraju neposredno organe vlasti. odnosno politiËkoj stranci. Eksplicitni prag glasova je. alternativno. GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. preferencijalno. odnosno brojeve iza decimale. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora. otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). kao elektorski kolegijum. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. πto ima za posledicu gubitak na izborima. oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera. explicitus . a ne i razlomak. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci).5 %). Naziva se joπ i zakonski prag. izbor poslanika). putem magnetnih kartica. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). kumuliranje glasova. EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). na glasaËkim listiÊima. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova. Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu. EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat.

imperijal kvota. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. Naziva se joπ i vezani mandat. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. pri odluËivanju u parlamentu. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava. ona moæe raËunati na 1 mandat. Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. pa mandat ne moæe biti rasporeen. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. poslanik moæe biti opozvan. Ako prekrπi njihove instrukcije. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen. IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Drup kvota). 25 . pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda. Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova.

INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju. abstinentio . istorijski. raznorodnih Ëinilaca. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. Najzad. Naziva se joπ i prirodni prag. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela.jedan glas). Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. veÊ ima i javno-pravne karakteristike. teritorijalna organizacija i dr.uzdræavanje. odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. Pored toga. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . ekonomski. dræavno ureenje. jeste razliËita. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. jer se izborni sistemi menjaju. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. IZBORNA APSTINENCIJA (lat.koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . Ako je broj izbornih jedinica veliki. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Postizanje optimalne usklaenosti ovih. Sadræina izbora. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. implicitni prag glasova Êe biti nizak. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana. dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima. implicatus . Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. i obrnuto. IZBORI Izbori su sredstvo. po mnogim svojstvima. veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. regionalni. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. geografski. kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja.

kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) . odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora.izbornu kampanju . a ne za kandidata. Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. njihove koalicije. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje. Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. u proporcionalnim izbornim sistemima. kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav). krute i dr.donoπenje odluke o raspisivanju izbora . IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci. Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. VeÊe (viπemandatne. blokirane.odreivanje biraËkih mesta . Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne. Male (jednomandatne.registraciju biraËa . IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu. dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. 29 .obrazovanje izbornih jedinica . izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora. vezane. Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. slabo strukturirane.pripremanje izbornog materijala . staranje o zakonitom sprovoenju izbora. One obuhvataju: .obrazovanje organa za sprovoenje izbora . S obzirom na redosled po kome se odvijaju. IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. istiËu politiËke stranke. slobodne. Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku. Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice. »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene. plurinominalne izborne jedinice). Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas.prijem izbornog materijala. graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica.

utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) . Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A. Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama.utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore . putem pisma).odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa . Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik. B. 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima. Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: . NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora. Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista. C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora.prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta .utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa .proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji .Ëuvanje izbornog materijala.sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu . izvan biraËkih mesta.dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama.utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici .utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista.saopπtavanje rezultata izbora . Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: .otvaranje glasaËke kutije .

Kada svi mandati nisu rasporeeni. najveÊi proseËni broj. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga. kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika. ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). naime. lista B 3000 glasova. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. 33 . Zato se naziva i kriterijum eliminacije. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova. Smatralo se. U najveÊem broju izbornih sistema. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. S obzirom na broj glasova koje je osvojila. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. IZBORNI PRAG Minimalno potreban. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. procentualno izraæen.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor.). a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. a na listama preostane odreeni broj glasova. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni.

kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. sistem najveÊeg broja. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. sistem jednokruænog glasanja. Broj glasova. „prvi uzima mesto“. pravila izborne matematike. Brazilu i dr. u SAD. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne). u ©paniji. Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. procesno izborno pravo. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata. jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom). A 51 B 49 ——— 100 Druga. Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. nego glasovima koje je sam osvojio. Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Kanadi. »ileu. potreban za osvajanje mandata. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. Izuzetno. pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). Odnos glasovi . pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. npr. npr. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo. pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva. JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema.mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . Engleskoj.

Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama. kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. . a ne za kandidata sa liste. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne. Kandidati. BiraË glasa za listu kandidata. KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. istiËu se na listama. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas. Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. a biraËi na to ne mogu uticati. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. promenljive liste istiËu politiËke stranke. Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka. Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi. brisanje pojedinih kandidata sa liste. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. . Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr.Nevezane. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku. . podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature). izmena redosleda kandidata na listi. Liste kandidata se daju unapred. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama). Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice.listu kandidata istiËe politiËka stranka. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo.Slobodne. U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika. a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem. zatvorene ili nepromenljive liste . To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski.). Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi. a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . a ne za kandidate koje je ona istakla na listi.Vezane. otvorene liste se ne utvruju unapred.

Nazvana je po markizu de Kondorseu.25 38 39 . po pravilu.Ëlan 100 Ustava iz 1888. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika. matematiËaru. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. godine). u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. i 1901. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . za tzv.35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog.). BiraËko telo je. Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. pismenost. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850. prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. odreeni stupanj obrazovanja i sl. kurije). BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. Podela na klase je. ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr. odnosno proporcionalnog sistema. KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ . prednost ima kandidat A A 40 . Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. meutim. godine). godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 . kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima. podeljeno u pojedine grupe (klase. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C.

Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan.5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata.65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54.ostatak glasova 448). dok Êe listi C pripasti jedan mandat. Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. Na kandidatskim listama preostaje odreen.75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67.NajveÊi proseËni broj. . jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata.ostatak glasova 400). Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova.60 . U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi. Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem. Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3. .Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu.60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0.2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400).65 . . veÊi ili manji. Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju. Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). a drugi listi C (kvota je 0.Najmanji ostatak glasova . U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: . broj glasova. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D.50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj.NajveÊi ostatak glasova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen. ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata. meutim. Ovakav metod raspodele preostalih mandata. ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja. a preostali man41 .Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi .

a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu. elektori). kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova. ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje. po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. na nadmetanje stranaËkih krila. istaknute su Ëetiri liste A. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. koji su neposredno izabrani od strane graana. 43 . On glasa za pojedinaËnog kandidata. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. predsednika republike). Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. B. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta. NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. Primer: bira se 5 kandidata. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. regionalna ili lokalna). Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. a moæe izazvati i sukobe meu njima. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi.

Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore.666) od liste C (0. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa.333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik. kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka). Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni. a koje je ureeno u ustavu. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista. a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi . a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). kao i glasova datih za listu.neizvesno. Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije. 42 . jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta. Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. On Êe pripasti listi B.333). najmanje 90 dana pre isteka mandata). zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag).666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. tako i stranaka na popunu mandata. Odreeni viπi stupanj obrazovanja. po pravilu.

ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. a mogu i sami biti birani u organe vlasti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . biraËi ga mogu opozvati. GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. posebno Ëlanova izbornih komisija. panashe . U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. obrazovni. regionalne. OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama.meπovit. zahteva se kompetentnost (npr. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. Status. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. PANA©IRANJE (franc. OPOZIV Pravo biraËa da. GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. pod uslovom da su poslovno sposobni. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. a neki u ograniËenom (npr. OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. lokalni. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe. i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista. OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. po odreenom postupku. obiËno imenovani od strane parlamenta. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl. da budu diplomirani pravnici). mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. smene poslanike koje su izabrali. domicilni i dr.). Opoziv se vezuje uz imperativni mandat. koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni. ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista.

istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. Ëlanovi ustavnog suda.Godine starosti. sudije. Ureuje se ustavom ili zakonom. Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava.Dræavljanstvo. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. do 1919. porodiËni status. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. veÊ kasnije. nastanjivanje. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne. godine. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente. Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. dræavne ili profesionalne delatnosti). postoje i lokalni. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. javni tuæioci. PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. stariji od 35 godina. Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne. i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta.jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 . kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. U nekim izbornim sistemima (npr. savezni i drugi izbori. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti. predsedniËki. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole. javne ili profesionalne delatnosti. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo. posedovanje svojine i dr. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. pluralis . Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava. . prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava.). izuzetno i u veÊinskim. Pored parlamentarnih. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893.Stupanj obrazovanja (npr.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika.). sudova). ali ga moæe upotrebiti razliËito.mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . . . PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom. PLURALNI VOTUM (lat. visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl.

On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema. srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika.). Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. posebna mesta na kandidatskim listama. dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. povreda tajnosti glasanja. veÊ se glasanje ponavlja. PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. UËinak srazmernosti (tzv. kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. regije. posebne izborne kvote i sl. Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu.). izbor u posebnim izbornim jedinicama.jedan glas). Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. organizacija uprave. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas. TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi). PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. organizacija sudova i dr. Oni mogu biti razliËiti. a u velikim izbornim jedinicama visok. a njene granice ostaju nepromenjene. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. viπestruko glasanje i dr. izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. npr. plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. posebno niæi izborni koliËnik. Ukoliko nastupi neka od tih povreda.

Preferencijalno glasanje ima dva oblika. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. jer zauzima prvo mesto na rang listi. 8. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1.. 3. Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. 2. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. 2. brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu. nema nijednu poslednju preferenciju.. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. C.. brojem 2 drugopreferiranog. prvim mestom u rangu. (N-1) drugopreferirani. veÊ svakome od kandidata. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata.. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. ugrozila je njegovo mesto u rangu. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine.N). Za razliku od alternativnog glasanja.. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. po matematiËaru J. a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa. 4. 4. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 . 16. PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova.. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. Prvi. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. (N-2) treÊepreferirani i tako redom. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu.N). Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. Poslednja preferencija. BiraËi glasaju dodelom bodova. u SAD). koja je u primeru iznosila 3 boda. preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. 5.

Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N . Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa. Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza.3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË). Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.2) boda. kandidatu sa treÊom (N . Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda. biraË dodeljuje 1 bod. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju. a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. kandidatu sa drugom preferencijom (N . Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza.1) bod. a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije. Na primer: 54 55 . ali se umanjuju za 1. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. mandat bi osvojio kandidat E. bez ijedne prve preferencije. Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B.

PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela.jedan glas. VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika. jer se u obraËunavanju preferencija. to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu. U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat.jedan glas. biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. smrÊu poslanika. dakle. mandat poslanika prestaje i opozivom. pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 . MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. ne preskaËuÊi redosled preferencija.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. u osnovi arbitrarno. Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. a u drugoj veÊi. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. manji broj mandata. tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. srazmerno broju glasova koji su osvojile. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna. BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. raspuπtanjem parlamenta. ovaj nedostatak je ublaæavan. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji.

59 56 . . Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata).VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. vek). broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. Ova metoda primenjuje se npr. Ovaj dom reprezentuje graane.). To je modifikovana d’Ontova formula. V Hantington (20. postoje i vanredni izbori. raspuπtanje parlamenta. a defavorizuju veÊe politiËke stranke. To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok. Nimajer (20. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. vek). u Norveπkoj.4. nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta. Meu njima su npr. vek) i T. Amerikanci A. jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. H. d`Ont (19. SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: . Hamilton (18. Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju. Dæeferson (18. vek) i dr. procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani.federacijama. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. E. umesto brojem 2 sa 4. Drup (19. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima. koliko traje mandat poslanika. Britanci T. Druga. vek). vek). . u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. Hagenbah-Biπof (19. Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. ©vajcarac E. Nemac R. vek). Danskoj i ©vedskoj. Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. Pored redovnih. To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata.jedan glas). umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . Francuz A.Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate.). nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr. vek). Belgijanac V. Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. R. SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. vek). Hare (19. Umesto brojem 1 sa 1. Sen Lague (19.

SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. 61 . veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. SVING (engl. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. u NemaËkoj). STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja.njihati se. BiraË svoj glas daje kandidatima. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. splitting . Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom. Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa). podvojenost. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. PotiËe iz britanske izborne prakse. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja. To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. a ne samo dva kandidata. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. swing . ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. SPLITING GLASOVA (eng.deljenje. (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. koriste se naredne preferencije. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. ali u drugom znaËenju.

Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. a najmanje dva. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu. U takvim okolnostima nema izborne utakmice. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost. zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Drugi je kumulativni glas. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Svaki biraË ima viπe glasova. Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. meusobno poraæavaju. Saglasno tome. nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. Prvi je ograniËeni glas. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik. Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima). »este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. 63 . Ëesto samo izmeu dvojice. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata.princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. ali i graani neposredno.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. TaktiËkim glasanjem biraË. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela.

tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. ali ne po redosledu sa liste. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Prvi. Najpre se izraËunava izborna kvota za listu. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati. Taj postupak naziva se panaπiranje. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. URE–ENE (ZATVORENE. Pri tom. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. Na personalni sastav liste. ne dostigne 65 . Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. Redosled kandidata na listi je znaËajan. posle glasanja. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. BiraË ima jedan glas. Lista nije ureena. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. Drugi. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste. po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista. BiraË raspolaæe jednim glasom. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste.onome koji uæiva njegovu naklonost. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. Ako postoji kumulativni glas. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. Potom se obraËunavaju glasovi dati listi. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. ree grupe graana. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata.

Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. stupnjeviti glas. jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. umnoæeni glas. manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). kumulativni glas. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu. Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. kruta.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. blokirana lista. U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. ili sistem viπekruænog glasanja. Potom se kreditira drugi. U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova. treÊi i N-ti kandidat. Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. VEZANE LISTE Videti zatvorena. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali). stroæiji i blaæi oblik. blok glasova. sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). 67 . VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. dobro ogranizovanih politiËkih partija. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina.

Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. ili nekodifikovani. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. zakon o izbornim jedinicama). To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. zakon o biraËkim spiskovima. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. alfabet. Tako se. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. zakon o izborima. kockom). na primer. Sadræaj izbornih zakona.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. (Videti gomilanje glasova) 69 . Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. a πta zakonsku materiju. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani. 68 Redosled kandidata na listi je vaæan. kada ih Ëini viπe zakona (npr. To je pravo zakonodavnog tela. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful