P. 1
elections recnik.pdf

elections recnik.pdf

|Views: 6|Likes:
Published by Marija Cvetanoski
izborni termini
izborni termini

More info:

Published by: Marija Cvetanoski on Nov 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/25/2015

pdf

text

original

CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA

OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdavaË CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ

I TERMINA O IZBORIMA

urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ

design & layout
Branko GavriÊ TOTAL DESIGN

lektor i korektor
Vidojko JoviÊ

πtampa
Tipografic, Beograd

tiraæ
500 primeraka

Beograd
august 2001.

CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net

• •

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

UVOD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih, inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo - pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu. Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema. Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo. Autor U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

7

Za glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. BiraË ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom.klicanje.). Razlozi za gubitak aktivnog biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne sposobnosti. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa. Glasanje se odvija razliËito (npr. U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. uzvikivanje) Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. Ovo pravo stiËu punoletni. GlasaËki listiÊ moæe imati dva oblika: 9 .. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Naziva se i jedan prenosivi glas. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe. GrËka. pristanak svih koji u glasanju sudeluju. Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost. ALTERNATIVNI GLAS Poseban naËin glasanja. U nekim zemljama (npr. jednoglasno glasanje. ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr.acclamatio . pljeskanjem koje oznaËava odobravanje). prostim izvikivanjem. U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. AKTIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja. BiraËi se ovim pravom mogu ali ne moraju koristiti.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA AKLAMACIJA (lat. poslovno sposobni dræavljani. nekolicini ili svim nominovanim kandidatima.

Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine. Na primer: TreÊa. sa alternativnim glasanjem i sa preferencijalnim glasanjem. po pravilu. a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. ne preskaËuÊi redosled. APSOLUTNA VE∆INA Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. ili uz redni broj 1 na glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. biraË daje glas samo jednom kandidatu. biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujuÊi ga. biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena kandidata pored odreenog broja. najpre prvom. U drugom sluËaju. moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine. 11 Druga. na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata. jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice). Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj. U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine. biraË moæe izabrati jednu od sledeÊih moguÊnosti: Prva. s obzirom na to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun apsolutne veÊine. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili sistem viπekruænog glasanja. Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. S obzirom na naËin glasanja. treÊem itd. Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa. na Malti. Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova. potom drugom. Koristi se u Irskoj. razlikuju se tri tipa apsolutne veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja. na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Na primer: U prvom sluËaju. u Australiji. Upisuje broj 1 uz ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost. a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. redosledom koji sam izabere. Ova veÊina naziva se blaæim oblikom apsolutne veÊine. KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja. poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za koga ima najmanje simpatija. u jednoj izbornoj jedinici se bira. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina: Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. kandidatu. Na primer: Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove slabosti. 10 .

BiraËku sposobnost imaju punoletni. Ali. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca izbornih lista (proπireni sastav). Na osnovu zbirnog ostatka glasova. ovi glasovi mogu biti od odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici. nagib. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“. naklonjenost) PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Primer: biraËko telo broji 100 000 biraËa na biralista je izaslo 40 000 biraËa za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine potrebno je najmanje 20 000 glasova. organizuje i rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za svaku od kandidatskih lista ponaosob. Bias izazivaju Ëinioci izvan izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na ishod izbora. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je. kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na ostale. BADENSKI SISTEM Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu.kosina. dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istiËe predlagaË. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici. BA»ENI GLASOVI "BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborne utakmice. Zbirni ostatak glasova za 10 svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu. ali se pri raspodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Naziv potiËe iz britanske izborne prakse. pa otuda naziv badenski sistem. baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti. jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. veÊ da se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje su istaknute u izbornim jedinicama. BIRA» Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u Ëijem izboru neposredno sudeluju graani. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje poslaniËkog mesta. dræavna). BIRA»KA SPOSOBNOST BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava. BIAS (engleski . Glasovi (razlomak. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim izbornim jedinicama. godine. 13 . preostali mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. jedinstvena. Ovakvim naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj veÊini. BIRA»KI ODBOR Organ za sprovoenje izbora koji priprema. jer ne doprinose osvajanju mandata. u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu popularnost. Oni su izgubljeni. poslovno sposobni dræavljani. a druga za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta. Raspodela mandata izmeu kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog od metoda proporcionalne raspodele mandata.

Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. BIRA»KO TELO Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje (npr. Ël. Tako biraËko telo za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom spisku. Obuhvata dva prava: pravo graana da biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno biraËko pravo). Za svako biraËko mesto sastavlja se. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. 3 Protokola br. knjiga biraËa) jeste evidencija o biraËima. Glasanje je tajno (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira). Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa. Ukupan broj biraËa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora. U biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo.jedan glas). princip jedan Ëovek . 1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). BiraËki spisak je javna isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu izvrπe potrebne izmene. Na teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj jedinici. brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o biraËkom pravu. ali ne moæe dati viπe od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. organi uprave. Organi koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu. Ël. BiraËko pravo je neposredno (svaki biraË liËno koristi svoje pravo). BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu. BiraËki spisak se vodi kao jedinstven spisak biraËa. Ako biraË nije upisan u biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga koristi i glasa na konkretnim izborima. kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do odreenog roka. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Vodi se po sluæbenoj duænosti. Osnovna svojstva biraËkog prava su: BiraËko pravo je opπte (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima). podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana. BiraËko pravo je jednako (svaki glas ima istu teæinu. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima. Koristi se pri glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima. dok biraËko telo za izbor poslanika u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u Republici Srbiji. Upis u biraËki spisak je i dokaz o biraËkom pravu graanina. sudovi i sl. kako bi spiskovi bili aæurni. Upis. U 14 unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. BiraË ima onoliko glasova koliko sediπta pokriva konkretna izborna jedinica. BIRA»KO PRAVO Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. u propisanoj formi.). U godini kada se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. overeni izvod iz biraËkog spiska. 15 . objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa. Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma. BIRA»KO PODRU»JE BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom mestu. BLOK GLASOVA Jedna od tehnika glasanja.

potom. dok su æene liπene toga prava) i dr. Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika). CENZUS Naziv za posebne uslove koje pojedinac. izmeu izbornih jedinica. domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena). pored opπtih uslova.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred odreen u ustavu ili izbornom zakonu. VeÊa apstinencija biraËa ima za posledicu manji broj poslanika i obrnuto. obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja). Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. Na primer. Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa 16 17 . Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore). kada bude poznata veliËina biraËkog tela. Primeri: Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 11 000 biraËa bira 1 poslanika (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira Izbori B 1 100 000 biraËa (stanovnika) 110 poslanika se bira Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih glasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 90 poslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraËa 800 000 palih glasova (80 %) 80 poslanika se bira CENZITARNO BIRA»KO PRAVO Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom propisanih cenzusa. poreski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume poreza). te je moguÊe da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. Broj poslanika deli se. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog iznosa poreza). Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. On Êe biti razliËit od izbora do izbora. cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci. to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraËa u njima. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u kome se pojavljuje biraËko pravo. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. i utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. Broj poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle sprovedenih izbora. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. jer zavisi od toga koliko Êe biraËa sudelovati u izborima. mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Odreen je kao apsolutan broj (npr. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika). Postoje razliËiti cenzusi. Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora do izbora.

2. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem najmanjeg zajedniËkog delitelja.Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta. godine. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. 1000. 700. U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu. jer i ona ima dva najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400). . jer ima 2 najveÊa izborna koliËnika (4000 i 2000).Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta. 460. 800. . 300. domus . Ona Êe biti dodeljena sledeÊim listama: . 2000. 575. 1333. 225 i 180.. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u njenoj biraËkoj masi. 900.Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. Najmanja od njih je zajedniËki delitelj. Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA DOMICILNI CENZUS (lat. Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna biraËka masa svake kandidatske liste. profesora d' Honta. 766. 1400. 1150. jer ona ima jedan najveÊi izborni koliËnik (2300) .Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto. stalno mesto stanovanja) Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. 2300. Sticanje biraËkog prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u odreenom vremenskom trajanju. Domicilni cenzus najËeπÊe se vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo. a za raspode19 . D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. 933.kuÊa. 2800. zaviËaj. Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 16 4000 4000 4000 4000 Izborni koliËnik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800 : : : : : : : : : 2 3 4 5 1 2 3 4 5 = 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560 Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni koliËnik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : : 1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180 Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. Potom se biraËka masa svake liste deli brojevima 1. 450. Prvi put je primenjen u Belgiji 1899. N (N je broj poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). BiraËka masa kandidatske liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. . To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa. U iznetom primeru to Êe biti: 4000. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih mesta ostane nerasporeeno. i to od najveÊe do najmanje. Posle rezultata dobijenih primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih mesta.. 560. 3.

apstinencija biraËa. Sistem dvokruænog glasanja eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Iako Drup kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1.broj biraËa izaπlih na izbore . Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata. u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun veÊih politiËkih stranaka. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg ostatka glasova. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje polovinu glasova. pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom od strane biraËa. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata.broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore. iz razliËitih razloga. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom. DVOKRUÆNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (npr. Apsolutna veÊina se teπko postiæe.ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema izuzetno retko) . glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. U proporcionalnom izbornom sistemu. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve. ostane upraænjeno. Potom se kvotni broj uveÊava joπ za 1. mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe) . njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma pune kvote. Na primer: . Ëesto je nuæno viπe uzastopnih glasanja. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata 20 koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali toj listi. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine.u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan mandat. taktiËko glasanje). Bira21 . DOPUNSKI IZBORI Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju kada poslaniËko mesto.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. gde biraËi glasaju za listu kandidata. koje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata. Drup kvota je modifikovani kvotni metod. naroËito ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. da bi oni bili punovaæni. Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima: U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. bespredmetna. U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko mesto. Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: ukupan broj glasova —————————— = izborna kvota + 1 broj poslanika + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom.

Mandat osvaja kandidat koji ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. putem magnetnih kartica. kao opπti uslov validnosti izbora. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. GERRYMANDERING U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo uËeπÊa u raspodeli mandata. Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). a koji potom. ili 12. Termin vodi poreklo iz 22 izborne prakse SAD. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke). Eksplicitni prag glasova je. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja graani biraju neposredno. GLASANJE Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo.). odnosno politiËkoj stranci. otvoren) Naziv za jednu od izbornih prepreka. Na kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova. Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. biraju neposredno organe vlasti. GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva izbornih kvota. kao elektorski kolegijum. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u 23 . odnosno brojeve iza decimale. Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli biraËkog tela. Ponekad se i u drugom krugu glasanja. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Tajno se glasa o liËnosti (npr. Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja (npr.5 %).izreËan. Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). explicitus . a ne i razlomak. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za kandidata. Javno se glasa kada se odluËuje o nekoj stvari (npr. U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata o kojima se glasa u drugom krugu. Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat moæe se uticati na dva naËina. 25 %. pomoÊu kuglica i sl. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na salamandera. glasanje o zakonu). EKSPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. oni koji ne Ëine ceo broj izborne kvote. izbor poslanika). a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada konaËno odluËuju o ishodu izbora. pa otuda kovanica gerrymander. Naziva se joπ i zakonski prag. glasanje sa dva glasa i sl. od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. Glasanje moæe biti javno ili tajno. preferencijalno.). Elektorski izbori su oblik posrednih izbora. Prvi se manifestuje postavljanjem granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu. kao i razliËite tehnike glasanja (npr. zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. πto ima za posledicu gubitak na izborima. alternativno. procentualno izraæen. EFEKAT GRANICE Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). na glasaËkim listiÊima. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj izborne kvote. kumuliranje glasova.

a samo manji broj ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. Visina poreza oznaËavala je ujedno i imovinsko stanje pojedinca. a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. doprinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA svakoj od izbornih jedinica. IMPERATIVNI MANDAT Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je poslanik obavezan da se. Ako prekrπi njihove instrukcije. Neπto kasnije za 24 istu metodu zalagao se i Hamilton. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. Ovaj postupak naziva se gomilanje glasova. IMOVINSKI CENZUS Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje biraËkog prava. Imovinski cenzus nisu mogli ispuniti svi graani. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno biraËko pravo. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. pridræava uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga izabrali. jer nijedna od kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote. Sticanje biraËkog prava vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju (nepokretnu ili pokretnu) imovinu. pa mandat ne moæe biti rasporeen. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. imperijal kvota. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Oni se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe raËunati na dva mandata itd. Drup kvota). Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa. Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) ———————————— = izborna kvota je 1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. 25 . pri odluËivanju u parlamentu. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika. Hagenbah-Biπofova metoda je jedan od oblika umanjene izborne kvote. Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule: ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. ona moæe raËunati na 1 mandat. Naziva se joπ i vezani mandat. pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda. Oni se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasporeen. jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. a lista stranke osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici. poslanik moæe biti opozvan.

Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Zbog znaËaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi Ëinioci: demografski. implicatus . Svakoj izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ i osnovna veza izmeu graana i vlasti. Postizanje optimalne usklaenosti ovih.koji se podrazumeva) Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. jer se izborni sistemi menjaju. veliËina biraËkog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. abstinentio .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje nerasporeen primenom celog kvotnog broja. kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja. Ako je broj izbornih jedinica veliki. Naziva se joπ i prirodni prag. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Laiciziranjem 26 politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. Imperijal kvota izraËunava se na sledeÊi naËin: ukupan broj glasova datih kandidatskim listama ——————————————————————— = imperijal kvota ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) ——————————————————— = izborna kvota 1429 5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . nalaæe briæljiv odnos prema formiranju 27 . dok se procedura i postupak izbora ureuju zakonima. a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. ekonomski. Pored toga. istorijski. implicitni prag glasova Êe biti nizak. raznorodnih Ëinilaca. dræavno ureenje. INDEKS PROPORCIONALNOSTI Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. veÊ i u okviru istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog razvoja. i obrnuto. IZBORNA JEDINICA Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. veÊ ima i javno-pravne karakteristike.jedan glas). svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom podruËju. po mnogim svojstvima. Sadræina izbora. Ustavom se ureuju osnovni izborni principi i naËela. Indeks proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima. regionalni. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom sistemu. Prednost imperijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. Najzad. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. jeste razliËita. teritorijalna organizacija i dr. geografski. Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. odustajanje) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore. Otuda izborno pravo nije samo subjektivno pravo graana.uzdræavanje. IZBORI Izbori su sredstvo. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela.

uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku. U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas. u proporcionalnim izbornim sistemima. krute i dr. njihove koalicije. »lanovi izbornih komisija se imenuju od strane parlamenta (stalni sastav). blokirane. IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju po postupku propisanom u ustavu i zakonu. 29 . IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu ili politiËkoj stranci. S obzirom na redosled po kome se odvijaju.izbornu kampanju . Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata (kandidatske liste). graani i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. vezane. odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora.pripremanje izbornog materijala . IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za poslanike koje. uninominalne izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika (viπemandatne. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista: zatvorene.prijem izbornog materijala.registraciju biraËa . dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja. Male (jednomandatne. plurinominalne izborne jedinice). Nadleænost izbornih komisija vezana je za organizovanje i pripremanje izbora. Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga.kandidovanje poslanika (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste) . Primer je za pristrasno oblikovane izborne jedinice. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (proπireni sastav). Izborna kvota izraæava ujedno i prirodni prag glasova. staranje o zakonitom sprovoenju izbora.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih jedinica. Nazivaju se joπ i kandidatskim listama. istiËu politiËke stranke.obrazovanje organa za sprovoenje izbora . One obuhvataju: . a ne za kandidata. slabo strukturirane. plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. izborne radnje se mogu grupisati na: Aktivnosti koje prethode glasanju Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora. Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog sistema. IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto.odreivanje biraËkih mesta . Izborna kvota se izraËunava tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. IZBORNA KOMISIJA Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija).obrazovanje izbornih jedinica . Svaki od ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. Primer: Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 % 28 U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa. VeÊe (viπemandatne.donoπenje odluke o raspisivanju izbora . slobodne. Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne.

pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora.dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izbornim komisijama.utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) .otvaranje glasaËke kutije . 30 IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od lista. Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju: .RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe aktivnosti: ureenje biraËkog mesta kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije utvrivanje identiteta biraËa glasanje (na biraËkim mestima.proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji . Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama.prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta .utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore . Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog postupka Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora.odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa . Primer: broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A. primenom sledeÊe formule: broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnik broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici Primer: 10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira) Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. B.Ëuvanje izbornog materijala.utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . Svakoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju glasova koji je osvojila kandidatska lista.utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici .utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa . C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je: 31 . Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: . Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima: Najpre se izraËunava izborni koliËnik. izvan biraËkih mesta.saopπtavanje rezultata izbora . NajznaËajnije meu njima su: posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa medijsko praÊenje izbora kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena. putem pisma).sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu .

U najveÊem broju izbornih sistema. (Videti eksplicitni prag glasova i implicitni prag glasova) IZBORNI SPOROVI Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. danas se reπavanje izbornih sporova poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan za osvajanje joπ jednog mandata. kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli mandata (prirodni prag). lista D 2000 glasova i lista C 1000 glasova. Razlikuju se prirodni (implicitni) i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. VeπtaËki izborni prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. S obzirom na broj glasova koje je osvojila. Kada svi mandati nisu rasporeeni.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA 4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni. Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000. Smatralo se. podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko naËina (najveÊi ostatak glasova. 33 . ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. U nekim izbornim sistemima obrazuju se posebni. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. Zakonski prag je uvek veÊi od prirodnog praga. a na listama preostane odreeni broj glasova. primena izbornog koliËnika dala bi sledeÊi rezultat: lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik) lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) 30 lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika. procentualno izraæen. broj glasova za osvajanje poslaniËkog mandata. specijalizovani sudovi (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova.). Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu. lista B 3000 glasova. zemaljska kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl. najveÊi proseËni broj. IZBORNI PRAG Minimalno potreban. Primer: ako bi lista A osvojila 4000 glasova. a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi. naime.

A 35 A 30 A 25 A 20 protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 35 A 15 A 11 protiv 85 protiv 89 34 . u ©paniji. nego glasovima koje je sam osvojio. jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte izlaze samo jednom). Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji su dati protiv njega. Engleskoj. Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne). pravila izborne geografije i tehniËka pravila o izborima). Takoe naziv za deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo. Brazilu i dr. Kanadi. Broj glasova. biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom poslaniËkom mestu. Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata. npr. „prvi uzima mesto“. Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Izuzetno. Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. npr. u SAD. koji je ujedno i apsolutna veÊina glasova. pravila izborne matematike. procesno izborno pravo. JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA IZBORNO PRAVO Termin koji ima viπe znaËenja. OznaËava skup prava i duænosti uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata. U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj utakmici. jer biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata. sistem jednokruænog glasanja. sistem najveÊeg broja. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina. Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog tela. kada kandidati osvoje identiËan broj glasova. A 51 B 49 ——— 100 Druga.mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru. mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog drugog kandidata. Na poslaniËko mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje poseduje kandidat za koga glasa). Odnos glasovi . pri dodeli mandata moguÊe su dve situacije: Prva. »ileu. potreban za osvajanje mandata. kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg broja. Primer: A 35 B 25 C 25 D 15 —— 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 —— 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 —— 100 A 20 B 15 C 15 D 15 E 15 F 10 G 10 —— 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 —— 100 A 11 B 10 C 10 D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 —— 100 PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat? A 50 B 50 ——— 100 U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka.

GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku stranku.listu kandidata istiËe politiËka stranka. a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. po pravilu onoliki broj koliko se poslanika bira. JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Ovi nedostaci ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima glasanja za kandidate na partijskoj listi. ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata. U izbornim sistemima koji kombinuju veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica. Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski. istiËu se na listama. a biraËi na to ne mogu uticati. otvorene liste se ne utvruju unapred. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka. a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. izmena redosleda kandidata na listi. Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis na predlog kandidature).Vezane. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima (npr. Podnosioci kandidatskih lista su najËeπÊe politiËke stranke. zatvorene ili nepromenljive liste . Nazivaju se joπ i jednonominalne ili uninominalne.). Otuda je moguÊe da kandidat sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte ne bude izabran. BiraË glasa za listu kandidata. KANDIDATSKE LISTE Jedan od naËina kandidovanja. veÊ se biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj Êe dodeliti svoj glas.Slobodne. KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. ali biraËi imaju moguÊnost intervencije u listi. . ali svoju listu kandidata mogu istaÊi i graani (grupa) neposredno. brisanje pojedinih kandidata sa liste.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. (Videti uninominalne izborne jedinice) KANDIDAT Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo. Liste kandidata se daju unapred. promenljive liste istiËu politiËke stranke. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka. a kandidovanje po listama za proporcionalni izborni sistem. U sistemu klasnog biraËkog prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko 37 . U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji). a ne za kandidata sa liste. Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje po listama.Nevezane. kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije (parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe kandidata (polinominalni izborni okrug). 36 Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama). KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i graanima. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. U jednoj izbornoj jedinici bira se se viπe poslanika. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku partiju. Kandidati. . Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Odlikuje ga nejednaka teæina glasova biraËa. Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu. a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. . a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da jednoj od lista. dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr.

Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik. Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu. a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj poslanika. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. odnosno proporcionalnog sistema. matematiËaru. A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 . Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima.Ëlan 100 Ustava iz 1888. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Iz grupe kandidata koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. Nazvana je po markizu de Kondorseu. Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke. KVALIFIKOVANI POSLANIK NaroËita grupa poslanika.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA pravo. kandidat A ima prednost Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat. meutim.40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 . ME©OVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (npr. KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. On je slobodan da raspoloæive glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. za tzv. Ostali kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. pismenost. prema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi broj poslanika. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. odreeni stupanj obrazovanja i sl. godine). Primer klasnog biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz 1850. Podela na klase je. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi broj prvih alternativnih glasova. godine).35 C 25 + 20 = 55 = 45 = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata B i C. ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ .25 38 39 . Njihovi glasovi dati kao drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji Ëine par u obraËunu. zasnovana na imovinskom stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. BiraËko telo je. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet u zemlji ili na strani. po pravilu. kandidat B ima prednost u odnosu izmeu kandidata A i C. prednost ima kandidat A A 40 . podeljeno u pojedine grupe (klase. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko glasova koliko se poslanika bira. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u nedostacima veÊinskog.). Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. Primer: prvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izmeu kandidata A i B. koji je u vreme Francuske revolucije predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. kurije). i 1901. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih poslanika.

2 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400).Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D.Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila najveÊeg broja.na osnovu koga se nerasporeeni mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova. Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666 Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7.75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67. Ëime je povreen osnovni princip srazmernog predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. Lista C koja u 40 odnosu na listu D ima preko 3. Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja. U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54. a drugi listi C (kvota je 0. Ovakav metod raspodele preostalih mandata. ProseËni broj se izraËunava dodelom preostalog mandata svakoj od lista.65) Lista B je osvojila 3000 glasova u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4. dok Êe drugi preostali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. . . a preostali man41 .60 . DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen.5 puta viπe glasova osvojiÊe 2 mandata. pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi. jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). dok Êe listi C pripasti jedan mandat. broj glasova.60) Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7.NajveÊi ostatak glasova. meutim. U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista moguÊe je primeniti: . .Najmanji ostatak glasova .50) Lista C je osvojila 1500 glasova u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2. Nerasporeeni mandati dodeljuju se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. Ovaj naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na kojima poËiva proporcionalni sistem.NajveÊi proseËni broj.25) Lista D je osvojila 400 glasova u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). jer dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja osvojenih glasova. Tako utvreni brojevi se rangiraju po veliËini. Na kandidatskim listama preostaje odreen. veÊi ili manji. Ostaci glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju.ostatak glasova 448).65 . I veoma male razlike u broju osvojenih glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje imaju najveÊi broj.ostatak glasova 400). U naπem primeru to Êe biti: Lista A 438 438 Lista B 336 336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 = 168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj listi .

istaknute su Ëetiri liste A. krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidata. regionalna ili lokalna). ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje. predsednika republike). C i D Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot. Potom se preostali mandati dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. uzimajuÊi u obzir samo ostatak glasova na nivou izborne jedinice. UoËljive su razlike u broju mandata koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. koji su neposredno izabrani od strane graana. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi). Mandati dodeljeni listi popunjavaju se onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova. 43 . Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati uticaja na izborni rezultat. Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta. a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila u stranci. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na kojoj se kandidat nalazi. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko telo dispergovano na πirem podruËju. Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice. biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna. Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim kolegijumima (izbornici. na nadmetanje stranaËkih krila. a moæe izazvati i sukobe meu njima. On glasa za pojedinaËnog kandidata. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. kada se sabiraju svi nerasporeeni mandati u svim izbornim jedinicama.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dati se prenose na zemaljsku listu. NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi 42 nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uæivaju najveÊe poverenje biraËa. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. Za razliku od jednakog prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu glasa. biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije biraËa. elektori). Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi. Primer: bira se 5 kandidata. B. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno. BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. kao i druge organe dræavne vlasti (npr. NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. koristeÊi se neposredno i liËno svojim biraËkim pravom. krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi.

a koje je ureeno u ustavu. oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka. U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i 45 Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili predsednik parlamenta. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit. Sticanje biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja biraËa. On Êe pripasti listi B. Proporcionalnost za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi dodelili kandidatu sa liste. najmanje 90 dana pre isteka mandata). Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva proizlazi iz ove proporcije. ako se u izbornoj jedinici bira jedan poslanik.333 Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan poslaniËki mandat. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). nezavisno od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆ GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za koga je biraË glasao (npr. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA krila stranke glasovi za krila izabran Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog postupka: Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26. NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. kategorija kvalifikovanih poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka XX veka). Pri donoπenju odluke organ koji je donosi vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore. a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). kao i glasova datih za listu.333). jer je ova lista imala veÊi deo razlomka (0. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu nerasporeeni. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa.666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je: 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13. 42 . a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanje mandata dodeljenih listi . tako i stranaka na popunu mandata. zahteva se za sticanje pasivnog biraËkog prava (npr.neizvesno.666) od liste C (0. Odreeni viπi stupanj obrazovanja. po pravilu.

OP©TI IZBORI Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne. OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko pravo u punom obimu. ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju izbore i utvrde rezultat izbora. obrazovni. PANA©IRANJE (franc. domicilni i dr. biraËi ga mogu opozvati. prava i obaveze stalnih Ëlanova organa za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj utakmici izjednaËeni su. a mogu i sami biti birani u organe vlasti. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. zahteva se kompetentnost (npr. Od momenta donoπenja odluke o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje izbornih radnji. OP©TE PRAVO GLASA Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva. Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav organa za sprovoenje izbora. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko okvira imperativnog mandata. lokalni. raznobojan) Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski. da budu diplomirani pravnici). a neki u ograniËenom (npr. centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove 46 organe.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA odluka o raspuπtanju parlamenta. Stalni Ëlanovi biraju se obiËno na duæe vreme. i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno kandidatskih lista. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.meπovit. mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti. pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. obiËno imenovani od strane parlamenta. pod uslovom da su poslovno sposobni. Ova metoda glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. panashe . OPOZIV Pravo biraËa da. po odreenom postupku. Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata. koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. lokalni izbori kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). Status. U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi. predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl.). OGRANI»ENO PRAVO GLASA Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi graani u istom obimu. OGRANI»ENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj izbor kandidata. posebno Ëlanova izbornih komisija. GlasajuÊi na ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za 47 . Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. regionalne. predsedniËki) i odreuje dan kada Êe se odræati glasanje. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). smene poslanike koje su izabrali. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat.

predsedniËki.Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja poslaniËke i neke druge javne. PASIVNO BIRA»KO PRAVO Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. koji su imali zakonitu decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza.Stupanj obrazovanja (npr. . kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Ureuje se ustavom ili zakonom. pluralis .Godine starosti. U nekim izbornim sistemima (npr. Pored parlamentarnih.Dræavljanstvo. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. Jedan biraË mogao je raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova sticanja biraËkog prava. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . postoje i lokalni. PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. Ëlanovi ustavnog suda. stariji od 35 godina. Pravo na dva dodatna glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole. . visoki funkcioneri u dræavnoj upravi i sl. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti. javni tuæioci. kao i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi. porodiËni status. . Personalni glas omoguÊava da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio predlagaË liste. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odreeni iznos godiπnje rente. Obrazuju se u proporcionalnim izbornim sistemima. PERSONALNI GLAS Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira viπe od jednog poslanika. i posebno naËela samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti (npr. StiËe se pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. dræavne ili profesionalne delatnosti). Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. savezni i drugi izbori. sudije. Glas koji biraË daje kandidatu naziva se personalni glas. Pravo na dodatni glas imali su oæenjeni muπkarci. izuzetno i u veÊinskim. u Italiji) za svaki od domova predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. javne ili profesionalne delatnosti.). Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. prebivaliπte ili duæina boravka u odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog biraËkog prava. do 1919.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl. istovremeno obavljanje poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca. PLURALNI VOTUM (lat.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA poslaniËku sposobnost. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe se odnose na: . godine.).jedan glas) i princip srazmernosti pred49 48 .mnoæina) Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil. veÊ kasnije. sudova). posedovanje svojine i dr. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije obavljaju i neke druge dræavne. ali ga moæe upotrebiti razliËito. nastanjivanje. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo.

On je pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema. izbor u posebnim izbornim jedinicama. posebna mesta na kandidatskim listama. pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. Glava porodice (oæenjeni muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji njegova porodica. UËinak srazmernosti (tzv. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak.). izbori na tom biraËkom mestu smatraju se neregularnim. viπestruko glasanje i dr. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. Rezultati glasanja na tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova. Oni mogu biti razliËiti. regije. PORODI»NI VOTUM Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za proporcionalni izborni sistem. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog prava smatraju bitnim (npr. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe. a u velikim izbornim jedinicama visok. Instrumenti pozitivne diskriminacije utvruju se izbornim zakonodavstvom. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. posebne izborne kvote i sl. Ukoliko nastupi neka od tih povreda. odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. povreda tajnosti glasanja. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. PodruËje na kome se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). S obzirom na broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. veÊ se glasanje ponavlja. Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela. organizacija sudova i dr. PREDSEDNI»KI IZBORI Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred- 48 51 . srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira preko deset poslanika. organizacija uprave. kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno samo sam biraË. PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek . indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas. a njene granice ostaju nepromenjene. plurinominalne izborne jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika.jedan glas). npr. posebno niæi izborni koliËnik. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava. Usklaivanja uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. POZITIVNA DISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice. Zavisno od toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano. TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom (gradovi).). Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici.

4. sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. (N-1) drugopreferirani. Za razliku od alternativnog glasanja. biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata. jer zauzima prvo mesto na rang listi. Poslednja preferencija. (N-2) treÊepreferirani i tako redom. 5. Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. Prvi. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat. po matematiËaru J. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja. BiraËi glasaju dodelom bodova.. u SAD). Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A. ugrozila je njegovo mesto u rangu. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu. koja je u primeru iznosila 3 boda. Stvarni znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane graana (npr. Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. 3. veÊ svakome od kandidata.. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova. 2. nema nijednu poslednju preferenciju. iako kandidat A ima viπe od polovine prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). PREFERENCIJALNO GLASANJE Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. 8. πto mu je obezbedilo prvo mesto u rangu i osvojeni mandat. Na primer: Mandat osvaja kandidat B. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje prvopreferiranom kandidatu. Preferencijalno glasanje ima dva oblika.. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53 52 . brojem 2 drugopreferiranog.N). Prvi je dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza (1. Drugi je dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA sednika republike biraju neposredno graani (npr. preferencijalno glasanje nalaæe da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim. C. brojem 3 treÊepreferiranog i tako redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu. a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa..N).. Dodela bodova po aritmetiËkom nizu Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u dva oblika. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Preferencijalno glasanje ima nedostataka. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata. 2.. prvim mestom u rangu. 16. 4. koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata.

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA dele bodova. Ako samo jedan biraË (u primeru to je Ëetvrti po redu biraË). Kandidatu koji uæiva najveÊu naklonost biraËa biraË daje (N . ali se umanjuju za 1. Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne. kandidatu sa treÊom (N . Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa. Njegov izbor je bliæi volji veÊine biraËa.2) boda.1) bod. biraË dodeljuje 1 bod. a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. kandidatu sa drugom preferencijom (N . Narednom i ostalim kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni ukupan izborni rezultat. Na primer: Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Na primer: Mandat osvaja kandidat A. dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno. nego u sluËaju u kome je mandat osvojio kandidat B. Na primer: 54 55 . bez ijedne prve preferencije. bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Na primer: Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata. Tako je manje ugroæena vrednost pojedinaËnog boda. mandat bi osvojio kandidat E. a time i meusobni odnos kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije.3) boda i tako redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni jedan bod. Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza.

to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava. biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata. Re56 prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek . BiraËi su u tom sluËaju u nejednakom poloæaju. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice i posebnim metodama glasanja. Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa. smrÊu poslanika. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. pa su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena u predstavniËkom telu. jer se u obraËunavanju preferencija. a u drugoj veÊi. mandat poslanika prestaje i opozivom. ne preskaËuÊi redosled preferencija. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu. VeÊa odstupanja u pogledu broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih 57 .jedan glas.jedan glas.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Sistemi bodovanja su nepouzdani. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova. raspuπtanjem parlamenta. manji broj mandata. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu veÊeg broja politiËkih partija. ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je poslanik izabran. Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. ovaj nedostatak je ublaæavan. srazmerno broju glasova koji su osvojile. a biraËko pravo nije jednako jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek . U izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat. Kako nejednakost biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna. PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. jer se jedan poslanik bira na nejednak broj graana (biraËa). tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova. dakle. kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj preferenciji. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. koji se dodeljuju pojedinim preferencijama. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B. a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik. MoguÊe je i taktiËko glasanje biraËa. a u nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika. u osnovi arbitrarno.

u Norveπkoj.Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih stranaka u poslaniËke mandate.jedan glas). raspuπtanje parlamenta. a defavorizuju veÊe politiËke stranke. vek). . procentualni izlazak biraËa na biralista i sl. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. vek). jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. Britanci T. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. Danskoj i ©vedskoj. One malim politiËkim strankama oteæavaju osvajanje mandata. u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. umesto brojem 2 sa 4. vek). Nemac R. Dæeferson (18.). Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: . Ova metoda primenjuje se npr. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornih sistema. H.VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u izborima. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista. postoje i vanredni izbori. vek). Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. Belgijanac V. Ovaj dom reprezentuje graane. Hare (19. vek). koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek . SAVEZNI IZBORI Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u sloæenim dræavnim zajednicama . Eliminiπu ih iz raspodele mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag (minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava uËeπÊe u raspodeli mandata). Hamilton (18.). nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta. Umesto brojem 1 sa 1. Amerikanci A. Hagenbah-Biπof (19. vek). Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). Druga. . vek) i T.Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag. Nimajer (20. broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. Drup (19. vek) i dr. Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice. Raspisuju se pre isteka mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: Prva. umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Vanredni izbori se najËeπÊe raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. Pored redovnih. To je modifikovana d’Ontova formula.federacijama. Teæi se optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. d`Ont (19. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju velike politiËke stranke. To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. V Hantington (20. Francuz A. koliko traje mandat poslanika. Meu njima su npr. Vanredni izbori se raspisuju pre isteka vremena na koje su poslanici izabrani. Sen Lague (19. 59 56 . SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. REDOVNI IZBORI Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima. R. Viπe od jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mandata. U dom federalnih jedinica biraju se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica ima jednak broj poslanika). odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata. ©vajcarac E. vek). Razlozi raspisivanja vanrednih izbora mogu biti razliËiti. E. To se postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks proporcionalnosti visok. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju.4. nemoguÊnost da se reπi sukob parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr.

SPLITING GLASOVA (eng. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. 61 . Spliting glasova je razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. cepanje) OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. Koristi se u veÊinskim izbornim si60 stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem biraËa. prvi glas) kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje politiËkoj stranci (tzv. PotiËe iz britanske izborne prakse. STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. (Videti personalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali. vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru odgovarajuÊe preferencije. a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe. ali u drugom znaËenju. Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na glasanju personalnim glasom. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. u NemaËkoj). swing . BiraË ima moguÊnost da menja redosled kandidata na listi. a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). potom treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. pri Ëemu dolazi do cepanja glasova istoga biraËa. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa). ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira. Predstavlja jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO Videti proporcionalni sistem. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. biraË glasa za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou. otklanja loπe posledice taktiËkog glasanja. BiraË svoj glas daje kandidatima. ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom. ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata.njihati se.deljenje. ljuljati) U izborima oznaËava oscilaciju glasova. podvojenost. ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim kandidatom. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. veÊ pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. To je srednja vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija. U ovom sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije u izborima za jedan isti organ vlasti. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja. koriste se naredne preferencije. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. splitting . SVING (engl. a ne samo dva kandidata. Oni se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim sistemima u kojima postoji alternativni glas.

ali i graani neposredno. a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. a najmanje dva. 63 . TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana koji raspolaæu biraËkim pravom. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Drugi je kumulativni glas. Kandidata moæe istaÊi politiËka stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima).princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. Ëesto samo izmeu dvojice. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim jedinicama. nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko mesto. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). »este promene granica omoguÊavaju pristrasno oblikovanje izbornih jedinica. UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE Jedan vid kandidovanja. Razlog tome je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. a ostavlja im se moguÊnost da biraju izmeu manjeg broja kandidata. UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim pravom) pri formiranju izborne jedinice. Oni samo mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. BiraË raspolaæe sa onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Jedan poslanik se bira na odreeni broj biraËa. ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve stanovnike odreenog podruËja. Izborna jedinica obuhvata odre62 eni deo biraËkog tela.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA TAKTI»KO GLASANJE Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju biraËa. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu svog kandidata. KarakteristiËno je za veÊinske izborne sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema. i one koji imaju biraËko pravo i one koji ovim pravom ne raspolaæu. uskraÊuje svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu favoriti izborne utakmice. BiraË raspolaæe sa viπe glasova. Saglasno tome. TaktiËkim glasanjem biraË. Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira jedan poslanik. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. U takvim okolnostima nema izborne utakmice. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. Svaki biraË ima viπe glasova. jer biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Postoje dva oblika glasanja sa viπe glasova. jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju izbori . Prvi je ograniËeni glas. meusobno poraæavaju. Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica.

URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena. Pri tom. kada biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu. Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se kandidatima sa te liste. a preostale glasove rasporeuje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda na izborni uspeh. Potom se obraËunavaju glasovi dati listi. Drugi. PoslaniËka mesta u izbornoj jedinici. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. Prvi. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj biraËa. redosled kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. On glasa za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. veÊ po redosledu koji su odredili biraËi. Redosled kandidata na listi je znaËajan. U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa.onome koji uæiva njegovu naklonost. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. nema potrebe za taktiËkim glasanjem. biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti izmeu nekolicine kandidata. biraË svojim glasom kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas. BiraË raspolaæe jednim glasom. Na personalni sastav liste. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali listi. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa liste. kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu . pa se redosled kandidata na njoj moæe menjati. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata koga preferira. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje svom preferiranom kandidatu. Najpre se izraËunava izborna kvota za listu. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove kojima raspolaæe. dok preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Lista nije ureena. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. πto je bitan nedostatak ovoga pravila. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je izloæen opravdanim kritikama. Najpre se prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok. Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih nominovale. jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. tako i svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne odraæava njegovu pravu volju. KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena lista. jer su njegovi efekti isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu ili neureenu listu. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana. Ako postoji kumulativni glas. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji).RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA Kada su istaknute ureene liste kandidata. URE–ENE (ZATVORENE. ne dostigne 65 . zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio. posle glasanja. O to64 me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura. dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. BiraË ima jedan glas. ali ne po redosledu sa liste. ree grupe graana. ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima. Taj postupak naziva se panaπiranje. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike.

VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje. treÊi i N-ti kandidat. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno 66 je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu. To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih politiËkih stranaka. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. dobro ogranizovanih politiËkih partija. umnoæeni glas. kumulativni glas. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira. sve dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA izbornu kvotu. Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu na listi je istaknuto 8 kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E 5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran ——————————————————————————————— 50 50 4 MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna veÊina. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je istakla njegovu nominaciju na listi. Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore). U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine. Sistem apsolutne veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu. kruta. VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih glasova. stupnjeviti glas. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina. VEZANE LISTE Videti zatvorena. 67 . U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa upisanih u biraËki spisak). Razlika izmeu stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova. VI©ESTRUKI GLAS Videti pluralni votum. blok glasova. blokirana lista. U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova. a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”. ili sistem viπekruænog glasanja. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem relativne veÊine. ali se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na izbore mali). Kada se u izbornoj jedinici bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno veÊi nego u drugom. stroæiji i blaæi oblik. Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja glasova izmeu brojnih kandidata. Sistem relativne veÊine ne poznaje glasanje u dva kruga. Potom se kreditira drugi. I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna veÊina glasova. manje glasova od broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore.

Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste. postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog sistema). 68 Redosled kandidata na listi je vaæan. alfabet. na primer. Ne postoje precizniji standardi o tome πta Ëini ustavnu. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani.RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema. zakon o izborima. a πta zakonsku materiju. prema datumu podnoπenja kandidatske liste organima za sprovoenje izbora. To je pravo zakonodavnog tela. kada ih Ëini viπe zakona (npr. kockom). Tako se. zakon o izbornim jedinicama). Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. ZnaËaj ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. Ovi glasovi se sabiraju i sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu rasporeeni na nivou izbornih jedinica. kada se u njima ureuje celokupna materija o izborima. koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo narodnog suvereniteta. jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote. jer se mandati koji pripadnu listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po redosledu koji zauzimaju na listi. Sadræaj izbornih zakona. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od kojih jednu Ëine veÊinski. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. ZATVORENA LISTA Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. zakon o biraËkim spiskovima. razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka. (Videti gomilanje glasova) 69 . »esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina. ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog predlagaËa po izbornim jedinicama. ili nekodifikovani. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata. izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak. To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na konkretnim izborima. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele poslaniËkih mandata. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->