HIGIJENA SMETAJA I DRANJA GOVEDA Uvod Gajenje goveda zahteva posebne organizacione i higijenske mere.

Ove mere treba da budu zasnovane na naunim saznanjima. Pri njihovom sprovoenju treba da se vodi rauna o fiziolokim karakteristikama goveda u razliitim fazama reprodukcionog procesa, proizvodnje mleka i tova. Na farmama je potrebno izdvojiti odvijanje pojedinih faza proizvodnje mesa i mleka i time stvoriti mogunost specijalizacije odgovarajuih zahvata koji su usmereni na sprovoenje higijenskih mera. Tehnoloki proces proizvodnje Tehnoloki proces reprodukcije, odnosno proizvodnje teladi, zapoinje prirodnim parenjem ili vetakim osemenjavanjem junica i krava. Posle oplodnje plotkinje se vraaju u svoju proizvodnu jedinicu, gde se zadravaju sve do na 3-5 dana pred poroaj. Krajem 7. meseca graviditeta krave se zasuuju i prebacuju u staju za zasuene krave. U ovoj staji formiraju se dve grupe krava, i to prva sa kravama od 7 do 8 meseci, a druga sa kravama od 8 do 9 meseci graviditeta. Na osnovu evidencije o izvrenom osemenjavanju, utvrenom graviditetu i orijentacionom danu poroaja, krave iz druge grupe se na 3 do 5 dana pred poroaj prebacuju iz staje za zasuene krave u porodilite. Dolaskom u porodilite plotkinje se najpre peru i dezinfikuju u posebnoj kabini, a zatim se uvode u boksove za poroaj u samom porodilitu. Kada se zavri poroaj i izbaci posteljica, krave se prebacuju iz boksa na leite porodilita. U porodilitu one ostaju 10 do 15 dana, a zatim se vraaju u svoju proizvodnu jedinicu. Telad se po roenju odvajaju od majke i posle pranja i dezinfekcije specijalnim kolicima odvoze u profilaktorijum i stavljaju u individualne boksove, u kojima se najpre hrane kolostrumom, a kasnije mlekom. Posle 7 do 15 dana telad se iz profilaktorijuma prebacuju u teliarnik i po 5 do 7 u grupi stavljaju u grupne boksove. Iz grupnih boksova se telad 2 do 3 puta dnevno putaju u zajedniko napajalite, gde se hrane mlekom odnosno zamenom za mleko, a prihranjivanje senom i koncentratima vri se u boksovima. U uzrastu od oko 100 dana telad se sa farme otprema u tovilite ili u druge pogone za dalje gajenje priplodnog podmlatka. Osnovni higijenski principi gajenja goveda Za uspeno gajenje u govedarstvu veoma je znaajno ouvanje zdravstvenog stanja, odnosno spreavanje pojave bolesti kod teladi. Profilaksa bolesti teladi poinje higijenom smetaja i ishrane krava u zadnja 3 meseca, kada je razvoj fetusa posebno intenzivan, uz dnevno poveanje mase 600 -800 g. Ranije je ve naglaeno da krave treba da se zasue 6-8 nedelja pre teljenja. U periodu zasuenja krave treba da se hrane kao da daju 10 L mleka na dan, uz obezbeenje odgovarajuih koliina makro - i mikroelemenata i vitamina. Posle roenja, suenja i dezinfekcije pupka tele treba da konzumira kolostrum najkasnije do 6 sati. Neophodno je o ovome voditi rauna zbog toga to se sastav kolostruma menja iz asa u as, kao i propustljivost crevnog zida za imunoglobuline. Propustljivost crevnog zida za krupne molekule, kao to su imunoglobulini, drastino se smanjuje 24 sata posle roenja. Kako sirite jo nije dovoljno razvijeno tele moe odjednom da konzumira samo 1,0-1,5 L kolostruma. Zbog toga tele u prvoj nedelji treba napajati 3 puta na dan, sa ukupno 3-4 L kolostruma odnosno mleka. Na poetku druge nedelje koliina mleka se poveava na 6-7 L na dan, a sirite se razvija u dovoljnoj meri da moe primiti ovu koliinu u dva puta. Relativno dobro je poznato da vreme zgruavanja mleka u siritu zavisi od temperature mleka. Pored temperature znaajna je i maksimalna higijena kod pripreme mleka. Higijensko-dijetetski propusti u prvim danima ivota rezultiraju pojavom proliva. Loi higijenski uslovi smetaja izazivaju u teladi afekcije respiratornog trakta, koje se manifestuju u starosti od 3 nedelje i dalje. Loi mikroklimatski uslovi generalno pogoduju razvoju respiratornih afekcija, primarno virusne etiologije, uz kasnije zapaljenje plua pri sekundarnoj bakterijskoj infekciji. Osnovni predisponirajui faktori za pojavu respiratornih bolesti kod teladi su nedovoljna ventilacija, poveana vlanost i koncentracija amonijaka u klasinim stajama. U 1

poluotvorenim stajama i u nadstrenicama telad su esto izloena nepovoljnom delovanju atmosferskih padavina, direktnog udara vetra i sunevih zraka, kao i vlanog leita. Najvei higijenski nedostaci utvruju se u raznim, adaptiranim objektima u kojima se razliiti negativni klimatski faktori esto udruuju sa promajom. Kao to je ranije naglaeno poveana temperatura sredine i tela nadrauje preko receptora CNS, odnosno hipotalamus, posle ega slede razliite promene u organizmu koje rezultiraju smanjenjem uzimanja hrane, koliine mleka i prirasta. Savremena proizvodnja mleka i mesa ekonomina je samo u termiki neutralnoj zoni. Termiki neutralna zona, prema navodima brojnih autora, iznosi od 14,4 do 15,5 C. Proizvodnja mleka kod krava poinje da se smanjuje ako temperatura vazduha pree 20 C. Sa druge strane, mnogi podaci upuuju na to da niske temperature i ispod 0 C uz izdanu ishranu ne moraju izazvati znatnije smanjenje proizvodnje mleka. Pri tome dolazi i do poveanja masnoe u mleku. Smetaj goveda, a posebno teladi i junadi, na reetkastim podovima iznad kanala za teni stajnjak, uz neodgovarajuu ventilaciju i promaju, dovodi do prehlade i pogoduje pojavi afekcija respiratornih organa zarazne etiologije. To je posebno esto u jesen i u prolee, odnosno u periodu visoke vlanosti vazduha. Treba imati u vidu da jaka i duetrajnija izloenost suncu moe negativno delovati na spermatogenezu bikova. Osnovni elementi smetaja muznih krava Staje za muzne krave treba da omogue odgovarajui smetaj krava i njihovog podmlatka sa povoljnim mikroklimatskim i drugim uslovima koji obezbeuju odgovarajuu dobrobit, ishranu, muu i uklanjanje ekskremenata. Staja za muzne krave treba u prvom redu da zatiti ove ivotinje od loih vremenskih uslova. Nainom izgradnje leita i drugih povrina u ovim stajama treba da se svede rizik od povreda na najmanju moguu meru. Uvek treba imati u vidu da dekubitis, epavost, oteenja vimena i sisa, kukova i druge povrede mogu nastati zbog klizavih podova, uskih leita, neodgovarajuih kanala za osoku, kao i manipulativnih prostora. Za ishranu i napajanje krava treba obezbediti adekvatan prostor i odgovarajue ureaje. Pored toga, treba opremiti poseban prostor za leenje, pripust ili osemenjivanje krava, korekciju papaka, kao i druge intervencije. Osnovni cilj u gajenju muznih krava je proizvodnja kvalitetnog i higijenski ispravnog mleka. Za raspodelu hrane, muu i uklanjanje ekskremenata u staji se nalaze odgovarajui ureaji i oprema. Manipulativne prostore, u prvom redu hodnike koji slue za kretanje krava, treba na odgovarajui nain sagraditi, da bi se izbeglo formiranje nepotrebnih uglova, prepreka, uskih grla, stepenica i klizavih podova. Farma se mora graditi u skladu sa zakonskim propisima, koji se odnose na mogunosti izgradnje u blizini naseljenih mesta, vodotokova i zahteva zatite prirodne sredine. S obzirom na velike koliine otpadnih voda i drugih efluena ta, farma treba na odgovarajui nain da ima reeno pitanje kanalizacije. Farma treba da se nalazi na oceditom terenu radi lakeg oticanja atmosferske vode. Takoe, ona treba da je dobro locirana s obzirom na saobraajnice. Od izuzetnog znaaja je obezbeenje odgovarajuih ratarskih povrina za proizvodnju stone hrane u neposrednoj okolini farme radi postizanja adekvatne rentabilnosti. Pri planiranju izgradnje treba voditi rauna o moguem proirenju farme ili uvoenju nove tehnologije. U svakom sluaju, dobro je projektovati objekte bez stubova, jer se time omoguava da se izgraena staja moe koristiti za mnoge druge svrhe u sluaju naputanja proizvodnje mleka. Bez obzira na tip staje, moraju se razmotriti najbitniji elementi tehnolokog procesa proizvodnje, kao to su mua, skladitenje mleka i sistem za odravanje higijene opreme za muu, ishrana, uklanjanje ekskremenata i skladitenje stajnjaka, gajenje podmlatka i dr. Na muu otpada najmanje 3-4 asa od ukupnog radnog vremena. Dobijanje kvalitetnog mleka i njegovo odravanje u tom stanju su glavni faktori koji utiu na izbor i kvalitet opreme za muu. U procesu proizvodnje mleka ishrana je veoma znaajna. Za organizaciju i sprovoenje ishrane od znaaja su skladita hrane, linije za uzimanje i distribuciju, lokacije hranilita i dr. Rukovanje stajnjakom ukljuuje kako opremu za sakupljanje tako i za obradu i korienje za fertilizaciju poljoprivrednih povrina. Potekoe oko uklanjanja ekskremenata iz staja, skladitenja i korienja stajnjaka 2

naroito dolaze do izraaja pri poveanju stada muznih krava i zauzetosti zemljita usevima. Ovde se nadovezuju i potrebe potovanja propisa u pogledu zatite ivotne sredine. Kod izgradnje farme treba obavezno predvideti prostorije za posebne tretmane, mesta i povrine za odmaranje krava, pomone objekte, koridore, puteve za snabdevanje hranom, hodnike za kretanje ivotinja i dr. Najzad treba sagledati staje, opremu i ureaje za gajenje podmlatka, teladi i junadi u tovu, kao i junica za remont stada. Sve ove elemente treba ukomponovati u skladnu celinu, koja e omoguiti efikasno funkcionisanje celog sistema. Danas se pred one koji se opredeljuju za proizvodnju mleka najee stavljaju tri alternative: 1. proizvoditi u ve postojeim objektima, zatim 2. izviti adaptiranje, proirenje i modernizovanje postojeih objekata i 3. graditi sasvim novu farmu za proizvodnju. Ako je proizvodnja rentabilna u postojeim objektima, logino je da se ista nastavi u njima. Zbog toga, teite razmatranja problema izgradnje je pri adaptaciji ili podizanju novih objekata. Mnogo je lake izvriti projektovanje i izgradnju nove farme nego adaptirati staru, budui da njena postojea organizacija i dimenzije objekata ograniavaju mogunosti primene standarda koji se uvode za nove objekte i opremu u njima. Odluka o tome koji sistem i stepen mehanizacije treba prihvatiti, zavisi prvenstveno od klime, veliine stada, sistema ishrane, radne snage, ekonomske moi i linih ciljeva vlasnika farme. Mikroklimatski uslovi Goveda su kao vrsta znatno otpornija na nepovoljne klimatske uslove od ostalih domaih ivotinja. I pored toga, potrebno je nastojati da se i njima obezbede to je mogue bolji mikroklimatski i drugi uslovi smetaja. Mikroklimatski uslovi pre svega utiu na zdravstveno stanje i proizvodnju ivotinja. Najznaajniji od ovih uslova su: temperatura, sadraj vlage u vazduhu, brzina kretanja vazduha i koncentracija nadraujuih gasova. Goveda su sposobna da podnesu veliki raspon temperature, odravajui pri tome konstantnom svoju telesnu temperaturu. Ako je temperatura izmeu 10 i 20C, smatra se da se nalazi u okviru termikog komfora. Na temperaturama izmeu +10C i -4C goveda se lako adaptiraju, ako imaju mogunost kretanja i adekvatnu ishranu. Meutim, adaptacija na visoku temperaturu je tea, a adaptacioni mehanizmi se aktiviraju ve iznad 22C. Sposobnost prilagoavanja je uvek oteana pri visokom sadraju vlage u vazduhu, bilo da su u pitanju visoke ili niske temperature. Optimalne temperature za muzne krave kreu se od 10 do 15C, a zona komfora iznosi od 5 do 21C. Porastom temperature sredine poveava se stepen respiracije, koji je primarni mehanizam kojim evropska goveda odaju toplotu. Na primer brzina respiracije postaje pet puta uestalija kada se temperatura sredine povea sa 10 na 40C. Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24C, smanjeno konzumiranje hrane praeno je opadanjem proizvodnje mleka. Na priblino -15C konzumiranje hrane se poveava, a proizvodnja mleka se smanjuje. Pri visokim temperaturama, proizvodnja mleka i konzumiranje hrane se automatski smanjuju, jer se aktivnosti organizma usmeravaju na odavanje toplote. U stvari, smanjeni apetit je primarni uzrok nie proizvodnje mleka. Toplotni stres utie u veoj meri na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naroito je tetan na vrhuncu laktacije. Proizvodnja mleka kod krava rase holtajn i smeeg vajcarskog goveeta se smanjuje kada temperatura spoljne sredine pree 27C. Procenti mlene masti i suve nemasne materije u mleku najvei su zimi, a najmanji leti. Krave koje se tele u jesen ili zimu proizvode vie masti i suve materije bez masti od onih koje se tele u prolee i leto. Pri vrlo visokim temperaturama (iznad 30C) proizvodnja mleka se esto znatnije smanjuje od proizvodnje masti, to moe dovesti do relativnog poveanja procenta masti mleka. Pri navedenim visokim temperaturama nastaje poveanje hlorida i smanjenje sadraja laktoze i proteina u mleku. Kada temperature padnu ispod 24C, procenat masti i suve materije bez masti se poveava. Obezbeenje senke, korienje ventilatora, tueva i rashlaenog vazduha smanjuju termalni stres u goveda. Poznato je da se pri poveanju relativne vlanosti vazduha pojaava uticaj hladnoe na organizam ivotinja. Kada vazduh sadri znatne koliine vlage, smanjuje se kapacitet apsorpcije vodene pare. Na niskim 3

temperaturama i visokoj vlanosti voda osloboena putem koe ima tendenciju da vlai dlani pokriva. U takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti su znaajni. S druge strane, poveanje relativne vlanosti vazduha omoguuje preivljavanje veine infektivnih agenasa, ime se poveava rizik za pojavu zaraznih bolesti. U principu, ako je vlanost vazduha iznad maksimalnih ili ispod minimalnih granica, poveava se sanitarni rizik. Smatra se prihvatljivim da relativna vlanost vazduha u stajama za mlene krave iznosi 50-75%. Vazduh kod relativne vlanosti ispod 50% sui sluzokoe respiratornih puteva, zbog ega se smanjuje mo filtriranja vazduha u njima. Poveana temperatura uz veu vlanost vazduha od 80% uslovljava respiratorne tekoe i povienje telesne temperature ivotinje. Simultano dolazi do smanjenja otpornosti respiratornih organa prema delovanju patogenih uzronika. Efikasni sistem izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo znaajnih zahteva koji se mora obezbediti kod izgradnje objekata za goveda. Putem ventilacije se reguliu vani parametri mikroklimata u stajama, kao to su sadraj kiseonika, temperatura vazduha, sadraj vodene pare i koncentracija tetnih gasova u vazduhu. Vanost ventilacionog sistema esto se zanemaruje, sve dok se ne pojave problemi kod ivotinja ili u stajama. Najznaajniji problemi su oni koji su povezani sa poveanom vlanou. Idealno bi bilo da ventilacija funkcionie tako da ne omogui poveanje relativne vlanosti u staji iznad 75-80%, odnosno da obezbedi relativnu vlanost od 50 do 75%, kako je ve ranije navedeno. Kod prorauna obima i intenziteta ventilacije u objektima za krave, potrebno su sledei pokazatelji (za kravu telesne mase 500 kg): - odavanje vodene pare po grlu - 450 g/h, - odavanje CO2 - 165 L/h i - proizvodnja toplote - 4318 KJ/h. Preporuuje se da brzina ventilacije po kravi telesne mase 454 kg zimi iznosi 2,8 m3, a leti 5,7 m3 u minuti. Pored kiseonika, azota i ugljen-dioksida, u vazduhu staja prisutni su i drugi gasovi. Oni uglavnom potiu od metabolikih procesa preivara i fermentacije otpadaka, i spadaju u grupu iritirajuih. Doputene koncentracije amonijaka iznose, prema navodima veine autora, od 10-20 ppm, ugljen-dioksida 3000 ppm i sumpovodonika 0,5-5 ppm. Tipovi staja za krave Tehnologija proizvodnje mleka se stalno usavrava, kao i sistem dranja krava, naroito u pogledu mehanizacije i humanizacije rada. Meutim, pri tome uvek ostaje osnovni cilj koji se ogleda u poveanju rentabilnosti proizvodnje i efikasnosti iskoriavanja maina, opreme i radne snage. S obzirom na nain dranja, danas u svetu postoje dva osnovna tipa staja za muzne krave i to staje sa vezanim i staje sa slobodnim dranjem. Izmeu ova dva osnovna tipa postoji niz kombinacija i prelaznih oblika. Staje za vezano dranje Staje za vezano dranje su klasine staje. Veina ovih staja ima dva ili vie redova stajalita (leita, mesta za vezivanje), sa kanalom za izubravanje, jaslama ili stolom za ishranu, centralnim hodnikom za hranjenje i hodnicima za opsluivanje krava. Krave se sve vreme hrane, muzu i borave na stajalitu. ^esto se u istoj staji nalaze boksovi za teljenje, smetaj teladi i skladita za kabastu i zrnastu hranu. Priruna mlekara je smetena neposredno uz staju, a silosi za hranu se nalaze u blizini. Staja je obino zatvorenog tipa, a ventilacija se ostvaruje preko prozora i ventilatora. Tokom veeg dela dana ili stalno krave su vezane na svom leitu tako da im je mogue posvetiti maksimalnu individualnu panju. Krave se mogu hraniti individualno, lake se kod njih uoavaju poremeaji zdravstvenog stanja (prestanak uzimanja hrane, proliv, zatvor i dr.), a takoe su pristupane za osemenjavanje, tretiranje lekovima, negu ili druge zahvate. Zatita od loih vremenskih uslova je maksimalna, kako za krave tako i za radnike. U toku hladnog vremena, toplota koju odaju krave koristi se za odravanje povoljne 4

temperature kako za njih tako i za telad, ako se dre u istoj staji. Ako je potrebno krave se mogu u ovim stajama grupisati prema mlenosti, zatim kao potomstvo nekog bika i sl. Klasine staje imaju i nedostatke, koji se, pre svega, ogledaju u slabijem iskoriavanju radne snage. Mehanizacija procesa mue i uklanjanje stajnjaka su obino skuplji nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja. Mnogo vremena se troi na odvezivanje krava i teranje u ispust i ponovno vezivanje radi mue, za timarenje, prostiranje slame, ienje jasala i manipulativnih hodnika. Mnogi poslovi u stajama sa vezanim sistemom dranja su fiziki teki za radnika. Na primer, mua ukljuuje bar 6 saginjanja u toku rada oko jedne krave, a hraniva se esto runo moraju ubacivati u jasle. Trokovi za opremu su znatno vei nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja, zbog izdataka za vezove, brojnijih pojilica, dodatne opreme za ventilaciju i pregrade izmeu stajalita. U klasinoj staji, krave su podlonije povredama skonog zgloba i sisa, uglavnom zbog neodgovarajuih stajalita. Budui da njihov pod, koji je redovno betoniran, ima razliite nivoe, klasine staje je tee korist iti za druge svrhe po prestanku proizvodnje. Naime, potrebna su znatna ulaganja za adaptaciju, odnosno za prelazak na drugi sistem. To je veoma intenzivan sistem proizvodnje mleka, koji je opravdan za mala stada kod kojih veinu radova obavljaju lanovi porodice, zatim za elitna stada, i u podrujima hladnog klimata. Dimenzije za vezano dranje krava po irini dvorednih staja iznose: manipulativni hodnik 1,50 m, kanal za izubravanje 0,50 m (dubina 0,25 m), leite 2,00 m, pregrada izmeu leita i hodnika za hranjenje 0,10 m, hodnik za hranjenje, ukljuujui i sto za hranjenje, odnosno jasle 4,00 m (10 cm iznad nivoa stajalita), pregrada izmeu leita i hodnika za hranjenje 0,10 m, leite 2,00 m, kanal za izubravanje 0,50 m i manipulativni hodnik 1,50 m. U sluaju etvororedne staje raspored je identian i za drugu polovinu. Dimenzije po duini staje iznose za manipulativni hodnik 1,00 m, leite, ukljuujui pregrade 1,25 m (po kravi u redu), manipulativni hodnik 1,50 m, eoni i zatiljani zidovi 0,60 m. Raspoloiva povrina staje po kravi iznosi 7,60 m2. Kao maksimalna duina staje preporuuje se 80 m, radi efikasnog rada ureaja za izubravanje. Veliina povrine stajalita je veoma znaajna, kako sa stanovita trokova izgradnje, tako i sa gledita komfora krave. Naime, potrebno je da krava ima dovoljno prostora da legne, ali i da u stojeem stavu izbacuje feces u kanal za izubrivanje i na taj nain odri istou tela i vimena. Za dimenzije stajalita u zavisnosti od telesne mase krava preporuuje se: za krave telesne mase ispod 550 kg duina 175 cm i irina 120 cm, za krave telesne mase 650 kg duina 185 cm i irina 125 cm i za krave preko 650 kg duina 200 cm i irina 125 cm. Prema tome, za krave holtajn-frizijske i simentalske rase preporuuje se izgradnja stajalita dimenzije 200 x 125 cm. Nagib stajalita prema kanalu za izubrivanje treba da iznosi 2%. Postoji nekoliko tipova vezova, ali se kod nas najee koristi Grabner-ov, u vidu lanaca ili trake. Radi lakeg isputanja krava mogue je automatsko grupno odvezivanje krava. U klasinim stajama obino se predvia ugradnja sledee opreme: kapije, irine 4,0 m (sa branicima sa svake strane) i visine bar 3 m, ramovi za Grabner-ov vez, instalacije za muu, pojilice za vodu, olje za minerale, izubrivai (uzduni i popreni za podiznim transporterom), osvetljenje (iznad muzakog mesta), bojleri i uko utikai. Na jednom kraju staje je mlekara, u kojoj se nalaze reliser, hladionik za mleko, ureaji za pranje sistema, bojler i pumpa za pretakanje mleka u cisternu mlekare. Pored toga postoje odeljenja za vakuum pumpe, za rekuperaciju toplote, laboratorija, kompjuterska soba i sanitarni vor. Alternativne mogunosti u klasinoj staji mogu biti u pogledu smetaja, raspodele hrane, mue, uklanjanja stajnjaka, hlaenja i skladitenja mleka. U pogledu smetaja krave mogu biti postavljene glavom u glavu ili repom u rep. U odnosu na dispoziciju kabaste hrane moe se koristiti prikolica sa zadnjim automatskim istovarom, zatim runim istovarom i prikolica sa bonim automatskim istovarom. Dispozicija koncentrovane hrane se moe vriti runo iz kolica, prikolicom sa bonim istovarom (mikser) i vagonetom sa programiranim koliinama. Kompletan obrok se moe raspodeliti prikolicom tipa mealice sa bonim istovarom. Mua moe biti polustabilna sa individualnim kantama, mobilna sa individualnim kolicima i polustabilna sa muom direktno u mlekovod. Izubravanje vrstih ekskremenata, ako je pod u celini betonski, moe biti runo i potisnom gredom i kosim transporterom, a kod tenih ekskremenata i reetkastog poda moe se primeniti prelivanje u jamu. Hlaenje i skladitenje mleka moe biti u hladioniku za celu farmu i u hladioniku za normu. 5

Porodilite Porodilite je posebna klasina staja, sa srednje dugim ili dugim tipom leita, namenjena kravama u zadnjim danima graviditeta, na poroaju i 10-14 dana posle poroaja. Kapacitet leita u porodilitu iznosi oko 12% od ukupnog broja mlenih krava na farmi. U uem smislu porodilite se sastoji iz tri dela, i to: dela koji slui za smetaj i dranje krava u visokom graviditetu sa 20% leita od ukupnog kapaciteta porodilita; krave se u ovom delu porodilita dre 2-3 dana, dela koji slui za negu krava posle partusa i njihovih teladi sa 80% leita od ukupnog kapaciteta porodilita; u njemu se krave zadravaju 10-14 dana, i dela porodilita koji slui za kolostralnu ishranu teladi, gde se ona zadravaju 5-7 dana. U prvom i drugom delu porodilita treba obezbediti najniu temperaturu vazduha od 10 C, a u treem delu od 7 C. Hodnik koji u porodilitu slui za pomo pri teljenju i za izubravanje treba da ima najmanju irinu 2 m. Porodilite treba da omogui optimalne higijenske uslove dranja i smetaja krava i novoroene teladi, normalno odvijanje poroaja i pruanje strune pomoi u toku i posle partusa, zatitu novoroenih teladi od infekcija, uspenu borbu sa razliitim puerperalnim bolestima kod krava, odgovarajuu higijenu ishrane i napajanja krava, jednostavno odravanje higijene i, najzad, funkcionalnu povezanost sa drugim stajama. Porodilite u irem smislu obuhvata pored same staje porodilita i pomona odeljenja, i to: kabinu za pranje i dezinfekciju krava, odeljenje za deurnog porodiljca i prostoriju koja slui kao priruni magacin. Na ulazu porodilita gradi se kabina za ienje, pranje i dezinfekciju krava pre njihovog ulaska u samo porodilite. To je odeljenje, povrine oko 8 m2, sa ulaznim i izlaznim vratima, podom od nabijenog betona i odgovarajuom kanalizacijom. Zidovi ovog odeljenja su presvueni cementnim malterom i gletovani do crnog sjaja. Na sredini kabine ugraen je specijalni boks sa runim tuem za pranje i dezinfekciju krava. Posle pranja krave se uvode u boksove predviene za teljenje u porodilitu. Kao to je pomenuto, porodilite u uem smislu je odeljenje u kome se obavlja poroaj krava i obezbeuje njihov smetaj za vreme puerperijuma. Gradi se u tipu solidne klasine zatvorene staje, sa dobrim termoizolacionim sposobnostima poda, zidova i tavanice-krova. U ovom objektu temperatura ne sme da padne ispod 7 C u toku zimskog perioda. U porodilitu treba da se na odgovarajui nain rei pitanje ventilacije sa koeficijentom ventilacije 4 do 5. Prirodno osvetljenje se obezbeuje putem dvostruko zastakljenih prozora uz koeficijent osvetljenja 1:10, a vetako osvetljenje treba da iznosi 60-100 luksa. U porodilitu treba da se izgrade, zavisno od broja krava na farmi, jedan do tri boksa za poroaj, odgovarajui broj leita sa ureajima za hranjenje i napajanje, odgovarajua kanalizacija, manipulativni prostori i komunikacije sa izolatorom (za krave iji je puerperijum poremeen) i sa profilaktorijumom. Broj leita u porodilitu zavisi od broja krava na farmi i duine njihovog boravka u njemu. Taj broj obino iznosi 12% od ukupnog broja krava na farmi. Kao to je ve pomenuto, leita se grade u tipu dugog ili srednje dugog leita sa nagibom prema kanalu za izubravanje od 1,5-2%. Pod leita treba da bude topao, ist i uvek suv. Leita u porodilitu mogu da se grade i u tipu kratkih leita sa delimino reetkastim podom. Izmeu redova leita postavlja se hodnik irine 180 do 200 cm. Boksevi za poroaj grade se na poetku redova leita. Ograeni su punim pregradama do visine skapulo-humerusnog zgloba krava, a njihova irina iznosi 180 cm. Jasle u ovim boksevima treba da budu niske. Za poroaj krava kod slobodnog sistema gajenja boksovi se mogu graditi i u vidu posebnih odeljaka koji imaju komunikacije sa porodilitem. Treba imati u vidu da kroz porodilite u toku jedne godine od ukupnog br oja krava prolazi njih 85-90%. Postupak sa plotkinjama pre poroaja Krave se 3 do 5 dana pred poroaj prebacuju iz staje za zasuene krave u porodilite. Prethodno se moraju dobro mehaniki oistiti, oprati i dezinfikovati odgovarajuim dezinficijensom. Ove higijenske mera su od velikog preventivnog znaaja, jer se njima gravidne ivotinje oslobaaju neistoe i sa njom raznih 6

fakultativno i obligatno patogenih mikroorganizama, potencijalno opasnih za novoroenad, koja dolaze na svet nedovoljno zatiena. Zbog toga se u porodilitu predvia specijalna kabina i boks u njoj za ienje, pranje i dezinfekciju krava. Visoko gravidne ivotinje ulaze najpre u boks gde se vri ienje, pranje i dezinfekcija pomou odgovarajuih ureaja i pribora. Voda za pranje je obavezno zagrejana na temperaturu tela, a dolazi iz bojlera koji se nalazi u ambulantnom delu reproduktivno-uzgojnog vora. Ona se puta kroz perforirane metalne cevi i prska sa bone strane sve do ramenog zgloba krava. Osim toga, postoji poseban ureaj sa fiksnim tuem za pranje lumbo-sakralnog dela plotkinja i runi tu za pranje vimena i abdomena. Pranje poinje od skapulo-humerusnog zgloba i nastavlja se prema zadnjem delu tela sa posebnom panjom na predeo vulve, vagine, vimena, trbuha i repa. Osim tople vode koristi se kalijumov sapun i odgovarajue dezinfekciono sredstvo (jodni preparat, kvaternerno amonijumovo jedinjenje i sl.), koje se u odreenim koncentracijama nalazi u posebnom rezervoaru od 10 L iznad ivotinje. ^ienje se vri pomou eagije i to samo u pojedinim sluajevima, a pranje obavezno sa etkom za ribanje. Temeljno se iste papci korienjem drvenih i metalnih noeva a vri se i njihova dezinfikcija (bakar-sulfat, cink-sulfat, jodni preparati i dr.). Okupana ivotinja posipa se insekticidom, i to jedino ako se dovodi u zapat sa strane. Zapaeno je da plotkinje vrlo dobro podnose tretman pranja u kabini. Kabina za pranje ima odvodni aht, koji omoguava da upotrebljena voda odmah otie zajedno sa prljavtinom. Posle zavrenog ienja i dezinfekcije, ivotinja se iz kabine uvodi u porodilite na leite ili boks koji su prethodno temeljno oieni, oprani i dezinfikovani pogodnim dezinfekcionim sredstvom. Boks za poroaj je izgraen tako da posle upotrebe moe da se podvrgne najotrijoj dezinfekciji, a da se susedna leita ne kvase. Nakon temeljnog pranja i ienja pod i pregrade boksa se ribaju uz primenu deterdenta i dezinfikuju 2% rastvorom NaOH, a na kraju kree. Prostirka od slame se unosi onog momenta kada se nova plotkinja uvede u kabinu za pranje. Kravama, smetenim u iste i dezinfikovane boksove za teljenje, kod nastupa trudova pere se temeljno zadnji deo tela, naroito okolina polnih organa. Pomo u toku poroaja prua se istim rukama i dezinfikovanim i/ili sterilisanim porodiljskim priborom. Tele se nakon poroaja prihvata u specijalna metalna kolica sa perforiranim dnom koja su obavezno dezinfikovana. U njima se vri masaa i kupanje novoroenog teleta toplom vodom sa dodatkom blagog dezinficijensa. Ove mere se preduzimaju da bi se tele oslobodilo patogenih mikroorganizama, kojima se eventualno kontaminiralo na putu kroz poroajne organe, pri pruanju pomoi ili neposredno posle poroaja na leitu boksa. Posle kupanja i dezinfekcije tele se odmah odvodi iz porodilita u profilaktorijum. Posle poroaja krava se zadrava u boksu za telenje do izbacivanja posteljice. Normalno je da placenta bude izbaena iz uterusa kratko vreme posle poroaja, tj. u krava za 1 do 5 asova. Ako posteljica krava ne bude izbaena 6 do 12 asova posle poroaja smatra se da je njeno izbacivanje oteano, a zadravanje iste preko 12 asova smatra se patolokim stanjem. Posle toga, krava se prebacuje na jedno od leita u porodilitu. Na tom mestu krava ostaje do 15 dana (period babinja odnosno puerperijuma), a onda se prebacuje u svoju proizvodnu jedinicu. Ako u toku boravka u porodilitu doe do pojave puerperalne infekcije, krava se sa svog leita prebacuje u izolator radi preduzimanja potrebne terapije. Broj leita u izolatoru prema ukupnom broju krava treba da iznosi 1,5%. U porodilitu je neophodno odravanje maksimalne higijene koja podrazumeva redovno isenje leita, ienje i pranje hodnika i kanalizacionog sistema i dezinfekciju svih povrina. Profilaktorijum Za gajenje teladi od roenja do uzrasta od 15 dana koristi se profilaktorijum, koji ima zadatak da, primenom odreene tehnologije, obezbedi: maksimalne higijenske uslove smetaja i dranja teladi posle roenja, dranje teladi u individualnim boksovima, i higijensko napajanje teladi kolostrumom i mlekom. 7

Profilaktorijum je odeljenje koje je funkcionalno povezano sa porodilitem. U njemu treba da se obavezno odravaju optimalni mikroklimatski uslovi, koji odgovaraju navedenom uzrastu teladi. Naroita panja u profilaktorijumu posveuje se obezbeenju: optimalne temperature, koja kod ove kategorije iznosi 15-20 C, optimalne relativne vlanosti, koja treba da iznosi 70-75%, optimalne brzine strujanja vazduha, koja treba da iznosi od 0,1 do 0,3 m/s, prirodnog osvetljenja, putem dvostruko zastakljenih prozora, sa koeficijentom osvetljenja 1:10 i vetakog osvetljenja u iznosu 50-60 luksa. Pod profilaktorijuma treba da bude topao, zatim da omoguava temeljno mehaniko isenje, pranje i dezinfekciju. Povrina poda profilaktorijuma presvlai se slojem bitumena. Nagib poda profilaktorijuma od 56% treba da bude usmeren prema slivniku za prihvatanje otpadnih voda. Na zidu profilaktorijuma predvia se toee mesto sa slavinom, na koju se po potrebi ukljuuje crevo za pranje. U profilak torijumu se postavljaju 3 ili 4 reda boksova za individualno dranje teladi, s tim da se izmeu redova boksova predviaju prolazi irine oko 100 cm. Kapacitet profilaktorijuma zavisi od kapaciteta porodilita i duine vremena koje telad provodi u individualnim boksevima. Smatra se da povrina poda treba da omogui smetaj 50% vie individualnih bokseva od ukupnog broja leita u porodilitu. Ovaj broj individualnih boksova se predvia zato to bi trebalo svaki boks posle upotrebe temeljno mehaniki oistiti, oprati, dezinfikovati odgovarajuim dezinficijensom i ostaviti izvesno vreme slobodnim do sledee upotrebe. Na raspolaganju su razliiti tipovi individualnih boksova. Mnogobrojna istraivanja su pokazala da je najbolje koristiti pokretne boksove, iji je pod uzdignut od poda profilaktorijuma oko 25 cm. Ovi boksovi treba oblikom i upotrebljenim graevinskim materijalom da omoguavaju temeljno mehaniko ienje, pranje i dezinfekciju. Pored obezbeenja mogunosti sprovoenja svih higijenskih mera i kontinuiranog odravanja higijenskih uslova na visokom nivou individualni boksovi treba da spree meusobni kontakt teladi. U njima se postavlja funkcionalna oprema za ishranu teladi kolostrumom i mlekom. Postoji razliita oprema za napajane teladi. Uglavnom se koriste sudovi za kolostrum i mleko, koji se postavljaju na odreeno mesto u zidu boksa. Prethodno oprani i dezinfikovani sudovi omoguavaju da telad direktno piju ili siu kolostrum ili mleko pomou vetake gumene sise. Osnovno je da oprema za napajanje teladi obezbedi to prirodniji nain konzumiranja kolostruma i mleka i da moe lako da se isti, pere i dezinfikuje. Osim redovnog ienja, pranja i dezinfekcije povrina profilaktorijuma, posebnu panju treba obratiti na ienje, pranje i dezinfekciju individualnih boksova kada se telad posle 15 dana premetaju u grupne boksove telearnika. Ako su u pitanju pokretni boksovi, oni se iznose napolje i na, za tu svrhu predvienu, betonsku plou, podvrgavaju temeljnom mehanikom ienju, pranju, ribanju i dezinfekciji sa 2% rastvorom natrijum hidroksida. Posle dezinfekcije treba omoguiti suenje individualnih boksova, a onda se oni unose u profilaktorijum i koriste posle 7 dana. Teliarnik i zajedniko napajalite Teliarnik slui za smetaj i dranje teladi uzrasta od 15 dana do 3 odnosno 4 meseca, kada se muka telad sa farme prevodi u staje za tov, a enska veim delom u staje za gajenje reproduktivnog stada, a manjim delom takoe u staje za tov. U teliarniku se telad dri u grupnim boksovima, a ima mogunost da izlazi u ispuste kada vremenski uslovi dozvoljavaju. Ishrana teladi moe u potpunosti ili samo jednim delom da se obavlja u teliarniku (ishrana senom i koncentratima), dok se ishrana mlekom najee vri u posebnom zajednikom odeljenju. Teliarnik se gradi kao solidan objekat sa zidovima i krovom dobrih termoizolacionih sposobnosti. Pod teliarnika moe biti pun ili reetkast, obavezno treba da bude topao i da ima nagib 2-3% prema kanalizaciji. U toku zime temperatura vazduha u ovom objektu ne sme da padne ispod 6 C. Za provetravanje teliarnika koriste se dovodni i odvodni ventilacioni kanali, a u veim objektima vri se ugraivanje elektrinih ventilatora. 8

Prirodno osvetljenje u teliarniku postie se dvostruko zastakljenim prozorima, uz koeficijent osvetljenja 1:10. Elektrino osvetljenje treba da ima jainu 40-50 luksa. Smatra se da kapacitet teliarnika treba da iznosi 20% od ukupnog broja krava na farmi. U unutranjosti objekta nalazi se potreban broj grupnih boksova, koji se najee postavljaju u dva reda sa prolazom izmeu njih dovoljne veliine. Veliina pojedinih grupnih bokseva zavisi od uzrasta teladi, i to: za tele uzrasta od 30 dana treba obezbediti povrinu poda boksa od 1,5-2,0 m2 , za tele uzrasta od 60 dana treba obezbediti povrinu poda boksa od 2,0-2,5 m2, za tele uzrasta od 90 dana treba obezbediti povrinu poda boksa od 2,5-3,0 m2, broj teladi koji se smeta u jedan grupni boks kree se od 5-10, i irina prolaza izmeu boksova treba da iznosi 1,5-2,0 m. U veim farmama grade se obino 2 odeljenja teliarnika. U prvom odeljenju se dri telad do uzrasta od 2 meseca, a u drugom starija telad od 2 meseca. Za pregrade grupnih bokseva koriste se metalne cevi ili drvene zaobljene letve. Na pregradama izmeu boksova postavljaju se dupli ureaji za ishranu teladi, i to lotre za ishranu senom i valovi za ishranu koncentrovanim delom obroka. Pored valova postavljaju se automatske pojilice. Na junoj strani teliarnika nalazi se ograeni ispust, koji je podeljen na onoliko delova koliko ima grupnih boksova. Svako odeljenje ispusta je povezano sa odgovarajuim grupnim boksom. Pod ispusta je betoniran, a njegova povrina po teletu treba da iznosi 3 m2. Napajanje teladi mlekom moe se vriti u samom teliarniku. Tada se u hodniku po duini grupnih bokseva, uz samu njihovu ogradu, postavlja postolje sa otvorima za smetaj kofa iz kojih telad, proturanjem glave kroz otvore ograde, konzumira mleko. U teliarnicima veeg kapaciteta za ishranu teladi mlekom koristi se zajedniko napajalite. To je posebno odeljenje koje se nastavlja na teliarnik. Telad se odvodi 2-3 puta dnevno po starosnim grupama iz svojih grupnih bokseva u zajedniko napajalite radi uzimanja mleka. Gradnjom zajednikog napajalita postie se obavljanje jednog veoma znaajnog posla na jednom mestu, ime se stvaraju uslovi za kvalitetno napajanje teladi. Zajedniko napajalite treba da bude graeno u tipu solidnog objekta od odgovarajueg graevinskog materijala. Temperatura u njemu u toku zimskog perioda ne sme da padne ispod 6 C, a vlanost vazduha ne treba da prelazi 80%. Prirodno osvetljenje obezbeuje se na bazi koeficijenta osvetljenja od 1:10, a elektrino treba da ima jainu od 60 luksa. Pod zajednikog napajalita se gradi od betona sa nagibom od 4-5% prema kanalizaciji. U zidu napajalita se ugrauju, zavisno od njegove veliine, jedno do dva toea mesta sa slavinom, koja omoguava privrivanje gumenog creva za temeljno pranje svih povrina. U zajednikom napajalitu postavlja se red specijalnih malih boksova u vidu stajalita za telad koja treba neometano da dolazi na napajanje. Na prednjem delu ovih boksova postavljaju se ureaji u koje se stavljaju odgovarajui sudovi sa mlekom. Uz red bokseva, sa jedne i sa druge strane, ostavljaju se prolazi. Na kraju zajednikog napajalita gradi se odeljenje u vidu kuhinje, koje slui za pripremu mleka ili zamena za mleko, kao i za pranje i uvanje sudova za napajanje teladi. Smetaj i dranje odraslih goveda Odrasla goveda se mogu drati pojedinano ili grupno. Pri pojedinanom dranju na odreenom leitu ili stajalitu u objektu govedima je omogueno individualno ponaanje, odnosno socijalno izolovano ponaanje prema dnevnom ritmu dranja, smetaja i eksploataciji. Prednosti ovakvog naina dranja su obezbeen mir ivotinjama i mogunost individualne obrade ivotinja od strane vlasnika, strunjaka stoarske ili veterinarske slube. Nedostaci ovog naina dranja se, pre svega, ogledaju u prevelikom utroku ljudske radne snage po ivotinji (1 radnik za 20-30 krava) i u veim investicijama za objekte i ureaje. Zbog toga se pojedinano dranje goveda primenjuje za visokovredna grla u proizvodnji mleka i zavrnom tovu. Individualno dranje je uslovljeno kod teladi koja sie, a delom i kod teladi u tovu. Grupno dranje goveda, u tzv. stajama za slobodno dranje, se odvija po pravilima socijalnog rangiranja. Da bi se hijerarhija po rangu svela na najmanju moguu meru, ivotinje je potrebno gr upisati po polu, uzrastu, 9

mlenosti i stadijumu graviditeta. ivotinje koje su u estrusu ili se nalaze neposredno pred partus treba obavezno izdvojiti iz grupe. Prednost grupnog dranja goveda se sastoji u rentabilnom korienju prostora, ureaja i opreme. U ovom sistemu dranja, ivotinja u staji bira mesta koja joj odgovaraju. Pored toga, otpada runo uklanjanje ekskremenata, to je veoma bitno sa stanovita utroka radne snage. Mua krava se obavlja u zajednikim izmuzitima po grupama krava u higijenski pogodnijim uslovima za ivotinje i muzae. Hranilita se nalaze uz skladita hrane i time otpada transport hrane. U celini posmatrano, investicije u staje i ureaje pri grupnom sistemu dranja goveda su manje od investicija pri pojedinanom dranju. Od nedostataka se pominju mogue socijalne konfliktne situacije meu ivotinjama, naroito ako nemaju na raspolaganju dovoljno prostora. Socijalne konfliktne situacije meu ivotinjama su najizraenije u hranidbenom prostoru, to u visoko produktivnih rasa moe izazvati smanjenje mlenosti i prirasta. Pri slobodnom sistemu dranja oteana je veterinarska kontrola, izbor junica i krava za vetako osemenjavanje i merenje telesne mase ivotinja. Grupno dranje mlenih krava primenjuje se na gazdinstvima sa vie od 30 grla. Smatra se da jedan muza moe u toku mue pomusti bez vidnog napora 40-50 krava. Za visoko produktivna stada krava primenjuje se kombinovano dranje. Naime, krave se u prvih 100 dana laktacije dre pojedinano na vezu, a ostale ivotinje grupno u staji za slobodno dranje. Telad se neposredno posle roenja dri pojedinano u tzv. individualnim boksovima, a kasnije, u prvoj fazi tova, grupno. Kao to je ve istaknuto, mogue je pojedinano dranje ivotinja na vezu i grupni smetaj u stajama uz slobodno dranje. Pri pojedinanom dranju ivotinja na vezu postoje razlike u tipu i duini leita. Unutranje ureenje staje ogleda se u pravilnom rasporedu leita, hodnika za hranjenje, hodnika za ienje i kanala za sakupljanje fecesa i mokrae. Staje za krave mogu da se grade sa jednim, dva, tri, etiri i vie redova leita, uz razliito rasporeene hodnike za hranjenje i ienje. U odnosu na duinu staje, redovi leita postavljaju se paralelno sa duom osom staje, mada postoji mogunost i poprenog postavljanja, to se znatno ree koristi. Dvoredna leita, postavljena paralelno sa duom osom staje, susreu se najee u unutranjem ureenju staja za krave. Jednoredne staje za dranje ivotinja na vezu upotrebljavaju se za stada do 15 krava. Najee su jednom svojom stranom ove staje prislonjene uz ostale objekte na farmi. Dvoredne i vieredne staje imaju, kao to je pomenuto, po duini staje postavljene redove leita. Pri tome, postoji mogunost da su ivotinje okrenute glavom prema sredini staje ili prema uzdunim zidovima. Uzduni raspored leita i hodnika omoguuje mehanizaciju ishrane i uklanjanja izmeta. Duina pojedinih redova leita i hodnika najee iznosi 30-40 m. Dvoredne staje obino imaju jedinice sa 50-60 krava. U irim stajama pri paralelnom smetaju po duini staje u vie od dva reda ima tekoa u vezi sa obezbeenjem adekvatne ventilacije i odgovarajueg osvetljenja. Kada se govori o tipu leita kod dranja vezanih krava, uz samo leite podrazumeva se i izgradnja ureaja za hranjenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokrae, kao i hodnika za ienje. S obzirom na duinu postoji tri tipa leita. Dugi tip leita sree se u stajama individualnih proizvoaa i ponekad u porodilitima kod intenzivne proizvodnje. Ovo leite je vezano za korienje prostirke. Duina dugog tipa leita iznosi 2,7-3,2 m, a irina 1,1-1,3 m. Dugo leite u prednje dve treine ima nagib od 1%, a u zadnjoj treini od 2%, prema kanalu za feces i mokrau. Krave na ovim leitima imaju vee mogunosti pokretanja i udobnijeg leanja, to je naroito povoljno za gravidne ivotinje u poslednjoj treini graviditeta. Meutim, dugi tip leita ima niz nedostataka, u prvom redu, zbog toga to su potrebne velike koliine prostirke, a tee je na njemu odravati i istou, jer ivotinje defeciraju i uriniraju na samo leite. Uz ovaj tip leita postavljaju se visoke jasle, smetene uz zid staje. Na zadnjem kraju leita nalazi se uzan kanal za mokrau, na preseku ovalnog ili etvrtastog oblika, sa padom po duini od 1%, ija irina obino iznosi 15 cm i dubina 5 cm. Srednje dugi tip leita predstavlja kombinaciju dugog i kratkog tipa leita uz iskoriavanje njihovih prednosti i otklanjanje nedostataka. Ovaj tip leita ima, na rubu jasala, ureaj ijim se zatvaranjem spreava da krave proturaju glavu iznad jasala. Kada je ovaj ureaj (ram) zatvoren, krave zadnjim nogama stoje na samom kraju leita, iza kojeg se nalazi ploa ili kanal u koji direktno defeciraju i uriniraju. Duina ovog tipa leita iznosi 190-210 cm (prema drugim podacima 210-230 cm), a irina 110-130 cm. Nagib leita prema kanalu za feces iznosi 2%. Na leitu se koristi prostirka u koliini 5-7 kg po ivotinji dnevno. Ureaj se otvara samo za vreme hranjenja ivotinja. Za to vreme krava se pomera napred za oko 60 cm i jedino tada moe da defecira na 10

zadnji deo leita, koji posle hranjenja treba da se oisti. Ova leita se takoe mogu koristiti za visoko gravidne krave, kao i za smetaj visokovrednih krava u slobodnom dranju, u toku prvih 100 dana laktacije. Kratki tip leita sa punim podom je uobiajen u dananjoj gradnji staja. Ovaj pod ima obino nagib od 3% prema kanalizaciji. Kada je u pitanju puni pod moe da se koristi prostirka, ali se ona danas sve manje primenjuje, s obzirom da se grade podovi sa dobrim termoizolacionim sposobnostima. Duina kratkog tipa leita iznosi 150-180 cm, a irina 110-130 cm. Uz kratki tip leita obavezno se grade niske jasle koje omoguavaju dranje glave ivotinje iznad njih u toku leanja. Visina zadnjeg ruba (ruba do ivotinje) ne sme da bude vea od 30 cm. Postoje tri naina vezivanja ivotinja. Vertikalno vezivanje Grabnerovim lancem je najei nain. Pri tome, fiksni okvir za vrat je uvren lancem gore iznad glave ivotinja i dole za pod ispred jasala. Donje uvrenje ureaja za vezivanje u pod leita udaljeno je od zadnjeg ruba jasala 5-15 cm. Drugi nain vezivanja ivotinje je njihovo vezivanje uz elektrini ureaj (eng. cow-trainer) koji ivotinju pri grbljenju lea (pri ulasku u valov ili defekaciji) prisiljava da se pomakne unazad. Postoji i varijanta sa ureajem za runo grupno vezivanje i oslobaanje ivotinja. Trei nain vezivanja ivotinja je vezivanje uz pomo vratnih okvira. ivotinje na leitu stoje zadnjim nogama neposredno uz samu ivicu kanala za sakupljanje fecesa i mokrae, tako da defeciraju i uriniraju direktno u kanal. U sutini, oprema za vezivanje treba da prua mogunost lakog odvezivanja ivotinja, to je potrebno pri raznim manipulacijama sa njima, a naroito u sluaju elementarne nesree. U stajama veeg kapaciteta mogu se koristiti mehaniki ureaji za vezivanje, koji omoguavaju da se sa jednog mesta vri grupno odvezivanje krava. Izmeu dva susedna leita postavljaju se branici, ime se onemoguava zauzimanje kosog poloaja krava pri leanju. Kao to je pomenuto, neposredno iza ovih leita nalazi se kanal za sakupljanje fecesa i mokrae. Prema konstrukciji postoje tri varijante ovih kanala. Kod prve varijante kanal slui za istovremeno sakupljanje fecesa i mokrae. U preseku, ovaj kanal je etvrtastog oblika, irine 40-60 cm i dubine 8-25 cm. U kanalu se postavljaju mehaniki ureaji za izubravanje na principu lanastih ili slinih transportera, koje pokree elektromotor. Kod druge varijante, odmah iza leita, 10 -20 cm nie od njega, nalazi se ploa za feces, irine 40-60 cm, sa padom 2-4% prema kanalu za urin, ija irina iznosi 20-25 cm, a nalazi se uz rub ploe. Feces ostaje na ploi, a urin se odvaja i otie u predvieni kanal za njega. Trea varijanta je izgradnja kanala odmah iza leita koji se pokriva reetkama. Krave defeciraju i uriniraju direktno na reetku kroz koju propadaju feces i urin u kanal. Reetka predstavlja produetak leita, nalazi se na istom nivou sa njim ili 10-15 cm nie. Kanal ispod reetke je na preseku oblika pravougaonika ili dubljeg korita sa iskoenim stranama i zaobljenim dnom. irina ovog kanala iznosi 80-100 cm, a dubina 60-90 cm. Kratki tipovi leita imaju prednosti, ali i nedostatke u odnosu na druge tipove leita. Kod njih je potrebno srazmerno manje prostirke i omoguavaju bolje odravanje istoe u odnosu na due tipove leita. Zbog toga se koriste naroito za muzne krave. Nedostatak im je to znatno ograniavaju pokretljivost ovih ivotinja. Zbog kratkoe leita krave esto zadnjim nogama propadaju u kanal za feces, to moe da dovede do povreda i raznih bolesti papaka, tetiva i zglobova. Na leitima ovog tipa zadnji deo tela krava esto visi iznad kanala za odlaganje fecesa. Vremenom usled toga dolazi do poputanja i olabavljenja miia oko vagine, to u krajnjem sluaju doprinosi nastajanju prolapsusa vagine i materice. Kod gravidnih krava za vreme leanja plod vri pritisak svojom masom prema zadnjem karlinom otvoru, to kasnije moe da pogoduje pojavi ispadanja materice, najee neposredno posle poroaja. Najzad, vime krava kod leanja dolazi u kontakt sa ivicom leita, to moe dovesti do raznih lezija i bolesti ovog organa. Kratki tip leita je pogodan za primenu u podrujima sa panjacima i tamo gde nema dovoljno slame za prostirku. Kratki tip leita sa delimino reetkastim podom danas dobija sve vei znaaj. Njegova primena je sve uestalija zbog eliminisanja korienja prostirke i prelaska na gazdovanje sa tenim stajnjakom. Osnovna karakteristika ovog tipa leita ogleda se u tome da se na istom nivou nalaze topli puni pod i reetkasti pod. Duina punog poda iznosi 125-130 cm, a na njega se nastavlja reetkasti pod, ija duina iznosi 96-100 cm. Ispod reetkastog dela poda nalazi se kanal u kome propadaju feces i urin. Da bi se obezbedila zadovoljavajua termoizolacija reetkastog dela poda i spreile ozlede papaka, letvice reetki se oblau gumenim profilima. U principu, duina leita uz postojanje kanala za feces i urin u nastavku izraunava se iz relacije: L = R + 0,10 m, gde je L duina leita u metrima, a R duina trupa ivotinja u metrima. 11

Duina kratkog leita uz postojanje reetkaste ploe za propadanje fecesa i urina izraunava se iz izraza: L = R - 0,05 m, gde je L duina leita u metrima, a R duina trupa ivotinja u metrima. Pri korienju ovih relacija treba biti oprezan, jer duina trupa krava u okviru jednog stada moe veoma varirati. Naime, objektivnim merenjima duine trupa krava simentalske rase utvrene su razlike i do 63 cm. Kratko leite sa kanalom za feces i urin je pogodno, u prvom redu, za muzne krave. Izvodi se u varijantama sa prostirkom i bez nje. Ako se primenjuje prostirka u koliini od 2-5 kg slame po ivotinji na dan, duina leita odgovara prosenoj duini tela krave (oko 1,65 m). Pri tome je potrebno duini tela pojedinih ivotinje prilagoditi i opremu za vezivanje. Naime, Grabnerovim lancem mogue je korigovati odstupanja u duini tela za 15 cm, razumljivo uz uslov da se duina leita odredi prema duini krave sa najduim telom. Iz prakse je poznato da su odstupanja po duini tela krava najee vea od 15 cm, pa je zbog toga najbolje krave podeliti u dve grupe, odnosno u dva reda leita, ija duina tela iznosi do 1,65 i do 1,75 m. Leita je potrebno prekriti kvalitetnim termoizolacionim podom ili gumenim ploama. Ako se primeni kratko leite sa reetkom na ploi za feces i urin, zbog potrebe da smea fecesa i urina ostane tena, nije mogue koristiti prostirku. Pri tome je potrebno obezbediti da zadnji deo tela ivotinje bude do reetkaste ploe da bi bilo mogue propadanje fecesa i urina. Ako se primeni Grabnerov lanac za vezivanje sa horizontalno podeenim gornjim delom, moe se odrediti fukcionalna duina leita prema ivotinji sa najduim telom u grupi. Za grupu ivotinja sa duim trupom, tada duina leita iznosi 1,60 m, a za grupu ivotinja sa kraom duinom tela, duina leita iznosi 1,50 m. Druga mogunost je horizontalno pomicanje reetkastog dela poda prema duini tela ivotinja. U tom sluaju duina kratkog leita se odreuje prema ivotinji sa najmanjom duinom tela u grupi, odnosno redu. Takvo leite je najee dugo samo 1,40 m. U principu, irina kanala za teni stajnjak se kree od 0,30-1,10 m (najee oko 0,80 m). Hodnici za ienje u zatvorenim stajama treba da omogue izubravanje, odravanje istoe i obavljanje veterinarskih i zootehnikih zahvata. Njihova irina iznosi 1,0-2,0 m zavisno od toga da li su za jedan ili dva reda leita, kao i od toga da li se za obavljanje pojedinih poslova koristi mehanizacija ili ne. U odnosu na leita hodnici mogu da budu postavljeni u istom nivou, ili su nii 10-15 cm, a hodnici za hranjenje mogu biti i vii. Za hranjenje krava slue jasle i stolovi. Oni treba da odgovaraju anatomskim i fiziolokim karakteristikama krava. Materijal koji se koristi za njihovu gradnju treba da je nepropustljiv i da omoguava lako sprovoenje mehanikog ienja, pranja i dezinfekcije. U toku gradnje jasala treba voditi rauna o njihovoj irini, kao i o visini njihovog dna u odnosu na nivo leita. Ovi tehniki normativi zavise od dijagonalne duine izmeu ramenog zgloba i vrha gubice krava kod vrata ivotinje ispruenog u valov u toku uzimanja hrane, kao i od horizontalne duine izmeu vertikala koje prolaze kroz rameni zglob i vrh gubice kod ispruenog vrata krava pri stajanju. Rameni zglob je krajnji deo tela krave, kojim ona, ograniena ureajem za vezivanje, moe da se priblii jaslama. Nain izgradnje jasala u velikoj meri zavisi od tipa leita i naina vezivanja krava. Njihova irina zavisi od toga da li slue samo za krave jednog reda leita ili su zajednika za dva naspramna reda leita. Kod jednorednih leita irina otvora jasala iznosi 60 cm, a kod dvorednih jasala, zavisno od toga da li se radi o kratkom ili srednje dugom leitu, 110-120 cm. Visina jasala kod kratkog tipa leita iznosi 25-30 cm, a kod srednje dugog tipa 40-50 cm. Visina dna jasala kod oba tipa leita iznosi 5-10 cm iznad nivoa leita. Jasle mogu da se grade i sa upljinom dugakom koliko i sami redovi leita, t ako da svaka krava nema strogo odreeni deo jasala, ve zahvata hranu sa jedne i druge strane, koliko joj to dozvoljava oprema za vezivanje. Kod hranjenja, kabasta hrana moe da ispada iz jasala ako ona nisu dovoljno velika. Zbog toga se uz jasle grade i stolovi za hranjenje, i to na dva naina. Kod prvog naina prednji rub jasala prelazi prema hodniku za hranjenje u betonsku plou sa neto uzdignutim rubom na kraju, koji spreava ispadanje hrane. Betonska ploa, koja slui kao sto za hranjenje, ima blagi pad prema otvoru jasala. irina ovog stola za hranjenje iznosi 65-75 cm, a zajedno sa jaslama 120-130 cm, ako se koristi za krave jednog reda leita. Kod drugog naina, kao sto za hranjenje slui hodnik izmeu dva reda jasala koji se gradi uzdignut do visi ne ruba jasala. Ovaj hodnik tada istovremeno slui kao sto za hranjenje i kao hodnik za donoenje i rasporeivanje hrane. Razumljivo je da ovaj nain nije najadekvatnije reenje u higijenskom pogledu zbog realne mogunosti 12

kontaminacije hodnika (time i stola) i jasala kod donoenja i rasporeivanja hrane. U sutini, nain izgradnje stolova za hranjenje zavisi od naina dopremanja hrane u staju i naina rasporeivanja (runo, vagonetima na koloseku, viseim vagonetima ili traktorom sa specijalnom prikolicom). U intenzivnoj proizvodnji u govedarstvu moe da se govori o tehnolokom procesu proizvodnje mleka i teladi i tehnnolokom procesu proizvodnje mesa. Oba ova procesa mogu da se obavljaju u zatvorenim, klasinim, i u otvorenim stajama. Za smetaj i dranje vezanih muznih krava na farmama se izgrauje vie zatvorenih staja koje su povezane u jednu funkcionalnu celinu. Pod zatvorenom stajom podrazumeva se solidan graevinski objekat sa etiri spoljanja zida i tavanicom-krovom od materijala sa odgovarajuim termoizolacionim sposobnostima. U zatvorenim stajama treba da se obezbedi racionalno i uspeno obavljanje procesa hranjenja, napajanja, mue krava i procesa izubravanja. Pored toga, ambijentni i higijenski uslovi u kojima se odvija prozvodnja treba da budu optimalni. U zatvorenim satajama potrebno je da se obezbedi optimalna temperatura i vlanost, ist i sve vazduh, u kojem ne sme da bude veih koncentracija tetnih gasova i estica praine. Normativi za mikroklimatske uslove u zatvorenim stajama za krave su: optimalna temperatura 12-14 C, optimalna relativna vlanost 70-80%, maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 0,3%, NH3 100 ppm i H2S 20-50 ppm. Zapremna staje po kravi treba da iznosi 15-20 m3. Visina staje treba da bude 2,3-2,5 m, a u stajama veeg kapaciteta 2,83,0 m. Vrata u manjim stajama treba da imaju visinu 2,2 m, a irinu 1,25 -1,50 m, dok u veim stajama visina istih treba da iznosi 2,2-2,5 m, a irina 1,5 m i vie. Za svaku kravu treba da se obezbedi povrina poda od 8 -10 m2. U stajama za muzne krave potrebno je, ako se mua obavlja u staji, odgovarajue prirodno osvetljenje. Koeficijent osvetljenja u stajama treba da bude 1:10-1:15 (svakoj kravi pripada 0,3-0,5 m2 svetlosne povrine prozora). Osim prirodnog treba obezbediti i vetako osvetljenje koje treba da iznosi najmanje 100 luksa. Pitanje ventilacije se reava izgradnjom dovodnih i odvodnih ventilacinih otvora, a u veim stajama se regulie i uz pomo elektrinih ventilatora. Smetaj i nain dranja krava u laktaciji moe se reiti na dva naina. Prvi nain podrazumeva dranje vezanih krava na leitima. Drugi nain omoguava slobodno kretanje krava u staji, jer se one dre nevezane. Vezivanje krava u stajama na njihovim leitima u praksi se sree kao najei nain smetaja i dranja. Unutranje ureenje staje, sastoji se u rasporedu leita, hodnika za hranjenje, hodnika za ienje i kanala za sakupljanje fecesa i mokrae. Staje za krave mogu da se grade sa dva, tri, etiri i vie redova leita uz razliit raspored hodnika za hranjenje i ienje. U odnosu na duinu staje, redovi leita postavljaju se paraleleno sa duom stranom staje. Dvoredna leita sreu se najee u unutranjem ureenju staja za krave. Mogu da se izgrauju na etiri naina, i to tako: - da su krave jednog i drugog leita okrenute glavama prema uzdunom zidu, bez posebnog hodnika za hranjenje, ve se sredinom staje izmeu redova leita gradi zajedniki hodnik za ienje i donoenje hrane; - da postoji razmetaj kao u prethodnom sluaju, samo to na obe strane izmeu jasala i zida postoji hodnik za hranjenje, a hodnik po sredini slui za ienje; - da su krave okrenute glavama prema sredini staje gde se nalaze sastavljene jedne i druge jasle, a uz svaki uzduni zid nalazi se zajedniki hodnik za ienje i za donoenje hrane; i - da predstoji isti razmetaj kao u prethodnom, s tim to se izmeu jasala nalazi centralni hodnik za hranjenje. Nedostaci prvog naina dranja su nepostojanje posebnog hodnika za hranjenje. Kod treeg naina dranja stvaraju se uslovi koji pogoduju irenju kapljinih infekcija. U savremenim stajama ugrauju se individualna pojilita za svaku ivotinju ili zajedniko pojilite za susedne krave. Montiraju se automatske napajalice na vodovodnu instalaciju uz jasle na visini od 40 cm. Time se obezbeuje napajanje ivotinja po volji. Za vezivanje krava, kao to je ve pomenuto, koriste se specijalni ureaji i vezovi ugraeni na rubu jasala. Od tih ureaja poznati su Grabnerovi lanci, vezivanje horizontalnim ili vertikalnim lancima i sp ecijalnim ramovima. Oprema za vezivanje treba da prua mogunost lakog odvezivanja krava, to je vano pri raznim manipulacijama sa njima ili u sluaju elementarne nesree. U stajama veeg kapaciteta mogu da se koriste mehaniki ureaji za vezivanje, koji omoguavaju da se sa jednog mesta krave grupno odvezuju.

13

Staje za slobodno dranje U stajama krave mogu da se dre i nevezane (slobodno se kreu i biraju mesto gde stoje ili lee). Ovaj nain dranja ima odreenih prednosti. Slian je prirodnom slobodnom nainu dranja, to moe povoljno da utie na zdravlje ovih ivotinja. Krave za slobodni sistem dranja treba obavezno da budu obezroene. Dranje nevezanih krava omoguava znatnu utedu rada i trokova uz vee korienje mehanizacije i primenu principa samoishrane, a time i racionalizaciju procesa ishrane. Osnovna karakteristika ovog sistema dranja je da se u jednoj graevinskoj celini, pod jednim krovom, ali prostorno razdvojeno, gradi odreeni broj odeljenja za krave u laktaciji, odeljenje za zasuene krave, zajedniko izmuzite, porodilite, teliarnik i odeljenje za obolele krave. Krave se teraju na muu u zajedniko izmuzite iz odeljenja za krave u laktaciji. Kada nisu u laktaciji krave borave u odeljenju za zasuene krave, porodilitu ili odeljenju za obolele ivotinje. U stajama za dranje nevezanih krava potrebno je da se obezbede optimalni mikroklimatski uslovi. To znai da i ovde vae svi oni ranije pomenuti osnovni principi u izgradnji staja. Meutim, postoje velike razlike u ureenju staja za ovo dranje krava. U ovom sluaju osim smetaja, a to znai mogunosti leanja i slobodnog kretanja, u stajama se vri ishrana kabastom hranom i koncentratom, meutim, koncentrat krave mogu da dobijaju i u toku mue u izmuzitu. Zato se kod unutranje izgradnje i ureenja ovakvih staja zahtevaju odvojene povrine za leita, kretanje i hranjenje, a radi potrebe odravanja suvog leita napajanje se vri izvan leita i hranilita. Nain ureenja unutranjih povrina zavisi od toga kako su postavljena i izgraena leita u odnosu na hranilite i komunikacije, kao i od toga da li se ishrana kabastom hranom vri po volji ili obrono. Kod slobodnog naina dranja obino se primenjuju dva sistema, i to na dubokoj prostirci i sa leajnim boksovima. Kod oba sistema postoje odeljenja za muu (izmuzita) i odeljenja za ishranu i odmor ivotinja. Prostor za ishranu i odmor je zatien od nepovoljnih vremenskih uslova. Zastrta povrina kod staja sa dubokom prostirkom, iznosi 5,8-7,4 m2 po kravi. Sistem omoguava pakovanje stajnjaka na celom prostoru za leanje tokom nekoliko meseci. ^ienje duboke prostirke se obavlja obino mehanikim utovarivaem, 3 do 4 puta godinje. Staje sa leajnim boksovima mogu biti dvoredne i etvoredne, imaju komunikaciju sa izmuzitem, ija veliina se odreuje prema broju krava u stadu. Prednosti staja sa slobodnim dranjem ogledaju se u visokoj produktivnosti rada usled mehanizovanosti veeg dela procesa proizvodnje. Pri mui, krave se kreu do oveka i maine, a ne obratno. Grupno se hrane kabastim hranivima, a u veem broju sluajeva kompletnim obrocima, ije je dopremanje mehanizovano. Uklanjanje ekskremenata je takoe mehanizovano. Staje su obino ekonominije za izgradnju, poto zahtevaju manje vodovodnih instalacija i mehanike ventilacije. Meutim, u zavisnosti od stepena automatizacije, ove staje mogu da budu i skuplje od klasinih staja. U naporima da se krave individualno tretiraju po pitanju ishrane koncentrovanim delom obroka, uvode se automatske hranilice povezane sa raunarskim sistemom, to povlai za sobom poveano korienje elektronske opreme. Leajni boksovi omoguavaju kravama da budu istije, uz manje korienje prostirke nego u klasinoj staji. Meutim, pri dubokoj prostirci, koliina potrebne prostirke je dva puta vea nego u klasinoj staji. Poto se mua odvija u posebnom zajednikom izmuzitu, izolovano od hrane, prostirke i estica stajske praine, kvalitet mleka je bolji nego pri mui u klasinoj staji. Najvea prednost izmuzita se ogleda u tome to radnik obavlja muu u stojeem poloaju, odnosno znatno manje se zamara nego pri saginjanju i uanju u klasinoj staji. Slobodne staje omoguavaju veu fleksibilnost. Broj krava se moe poveati i bez dogradnje staje, a u sluaju promene ili naputanja proizvodnje, staje halskog tipa se mogu lake preurediti i koristiti za druge svrhe. Nedostaci kod staja sa slobodnim dranjem takoe postoje, a ogledaju se u grupnom, umesto individualnom tretmanu krava, kao i veim mogunostima irenja uzronika zaraznih bolesti zbog zajednikog korienja hranilica i pojilica. Izubrivanje se vri na dva nivoa i vremenski je razdvojeno, jer se teni ekskrementi izbacuju dnevno, a vrsti 3 do 4 ili vie puta godinje kod duboke prostirke. Pri kretanju krava sa leajnog prostora ka hranilitu i ka izmuzitu i nazad u prostorije za leanje, nailazi se na klizave podove i prolaze, to moe dovesti do povreda. Za muu i imobilizaciju u cilju razliitih tretmana (dijagnostika, 14

osemenjavanje, timarenje i dr.) treba obezbediti posebne prostorije, a radi tih postupaka krave se moraju izdvajati. Kretanje krava zatim mleka, hrane, ekskremenata i stajnjaka vano je da se vri pravolinijski, to znai da treba izbegavati uglove, okretnice, jake nagibe i kapije koje se moraju otvarati i zatvarati. Slobodno dranje krava podrazumeva grupisanje, koje omoguava precizniju ishranu (naroito ako se ishrana vri potpuno meanim obrocima), olakava otkrivanje estrusa i obezbeuje ujednaenije izmuzanje. Jedno od osnovnih pitanja pri dranju krava u slobodnom sistemu je veliina grupe. Poznato je da krave imaju potrebu da se izdvajaju iz grupe i da ne podnose da lee sasvim blizu jedna pored druge. Ispoljavanje agonistikih pojava (ritanje, guranje, izbegavanje tretmana i borba) poveava se linearno sa veliinom grupe, a njihov odnos sa smanjenjem raspoloivog prostora pokazuje signifikantnost. Mada maksimalna veliina grupe nije definisana, uobiajena je od 50 do 60 krava, u zavisnosti od visine proizvodnje. U ovom sistemu, meutim, poseban problem predstavlja pregrupisavanje, koje se esto vri iz organizacionih razloga. Uspostavljanje nove hijerarhijske dominacije utie na skraenje vremena leanja, odnosno poveava period stajanja i znatno smanjuje dnevnu proizvodnju mleka pojedinih krava, mada su u tom pogledu utvrene znaajne razlike izmeu pojedinih rasa. Ako se daju potpuno meani obroci, obrazuju se 3 do 4 proizvodne grupe, plus jedna od zasuenih krava, a preporuuje se i grupa od visoko steonih junica. Ovakvo grupisanje krava se u praksi retko dosledno sprovodi zbog brojnih potekoa. Situaciju olakava mogunost uvoenja automatskih hranilica, kojima se raspodela koncentrovane hrane vri prema visini proizvodnje krava. Veliina grupe treba da bude takva da krava ne ostane due od dva asa u ekalitu i izmuzitu. Odeljenje za leenja krava, osemenjavanje, obrezivanje papaka i druge veterinarske i zootehnike zahvate locirano je obino blizu izmuzita, tako da se krava moe tamo usmeriti odmah po izlasku sa mue. Postoje uglavnom dve varijante staje sa leajnim boksovima i to sa betonskim podom i evakuacijom stajnjaka skreperom i sa reetkastim podom i evakuacijom stajnjaka gravitacijom. Po irini staje prostor se deli na leajni boks u iznosu 2,10 m, manipulativni hodnik 3,00 m, leajni boks 2,10 m, stajalite za hranjenje sa pregradom 3,00 m, hodnik za hranjenje 4,00 m, stajalite za hranjenje sa pregradom 3,00 m, leajni boks 2,10 m, manipulativni hodnik 3,0 m, leajni boks 2,10 m. Povrina po kravi u staji sa leajnim boksovima iznosi 9,82 m2 . Dimenzije leajnih boksova zavise od telesne mase krava. Na primer, za krave telesne mase 450 kg irina ovih boksova iznosi 1,10 m, duina 2,10 m, a visina pregrade 1,02 m. Za krave od 550 kg dimenzije leajnih boksova iznose 1,15 m, 2,15 m i 1,07 m, za krave od 630 kg 1,20 m, 2,20 i 1,14 m i za krave od 730 kg 1,20 m, 2,30 m i 1,20 m, redom. U stajama za slobodno dranje krava na dubokoj prostirci, organizacija prostora je slina, s tim da nema leajnih boksova. Primer mogueg rasporeda u takvoj staji bio bi sledei: leite sa dubokom prostirkom 7,50 m, graninik prema stajalitu 0,10 m, stajalite hranilita 3,00 m, pregrada 0,10 m, hodnik za hranjenje sa stolom 4,00 m, pregrada 0,10 m, stajalite hranilita 3,00 m, graninik prema stajalitu 0,10 m i leita sa dubokom prostirkom 7,50 m. Povrina po kravi kod ovog sistema iznosi 10,26 m2. Ostale prostorije za oba sistema slobodnog dranja krava su izmuzite sa mlekarom, koje se sastoji od ekalita, izmuzita, mlekare (hladionici, ureaji za pranje, pumpa za prepumpavanje mleka u cisternu), odeljenje za vakuum pumpe, odeljenje za rekuperaciju toplote, laboratorija, kompjuterska soba i sanitarni vor. Od ugraene opreme u stajama sa slobodnim dranjem obino se predviaju kapije (visee, klizajue), irine 4,0 m, visine 3,5 m, hvatai (pregrade) izmeu obora za leanje i hranilita, ograde du koridora za komunikaciju sa izmuzitem, pojilice (termo-pojilice) za napajanje vodom i elektrina i vodovodna instalacija. U ekalitu i izmuzitu ugrauje se sledea oprema: ograde i kapije u ekalitu, ureaj za naterivanje krava u izmuzite, boksovi izmuzita (prema izboru tipa), vodovi za mleko i vakuum, muzne jedinice, ureaji za identifikaciju krava i elektronski ureaji za kontrolu mlenosti, zdravstvenog stanja i dr. Alternativne mogunosti kod staja sa slobodnim dranjem, kao to je ve naglaeno, su staja sa dubokom prostirkom i staja sa leajnim boksovima. Prva etapa razvoja dranja na dubokoj prostirci je slobodno dranje na nasteljenom grupnom leitu, gde je ivotinjama prueno odvojeno nenasteljeno hranilite i izdano nasteljeno leite. Time je povrina leita po kravi od 10-12 m2 smanjena na 5-6 m2, a dnevne potrebe u prostirci po kravi sa 10-15 kg smanjene su na 5-7 kg. 15

ivotinjama se na taj nain stvara mekano i toplo leite nezavisno od spoljanje temperature. Ovaj nain dranja mogu je samo u otvorenim stajama, jer biohemijski procesi u prostirci zahtevaju velike koliine kiseonika, a istovremeno se izdvajaju toplota, vodena para, amonijak i drugi gasovi. Da bi se izbeglo delovanje promaje visina tavanice kod ovih staja je smanjena na 2,5 m. ivotinje se hrane na betoniranom ispustu. irina hranilita se odreuje na osnovu 1,5 irine grudi, to za krave iznosi 0,85 m. Pregrade na valovima spreavaju meusobno ometanje ivotinja i rasipanje hrane. Hranidbeni prostor odreuje se prema broju ivotinja. Na taj nain se izbegava socijalno rangiranje ivotinja pri uzimanju hrane. Redukcija broja hranilita na 2 -3 ivotinje po hranidbenom mestu mogua je samo u stadima sa slabijom mlenou, kao i u prvoj fazi tova. Sledei nain dranja goveda je slobodno dranje u stajama sa leajnim boksovima. Pri ovom nainu dranja u zatvorenoj staji leajni boksovi se nalaze u redovima uz hodnike za kretanje i hranilite. Tu u celini otpada korienje prostirke ili se ona primenjuje ogranieno. Za ovaj sistem dranja ne dolazi u obzir duboka prostirka. Temperatura vazduha u ovim stajama ne sme da padne ispod 5 C. Zbog toga je potrebno, zavisno od klimatskog podruja, za gradnju staja za slobodno dranje goveda u leajnim boksovima primeniti razliite termoizolacione materijale. Leita u leajnim boksovima grade se po merama za srednje duga leita, uzdignuta 20 cm iznad hodnika. Povrine u leajnim boksovima treba da se grade sa posebnom panjom jer je praksa pokazala da ih ivotinje koriste samo ako im odgovaraju. Za gradnju kvalitetnog i udobnog leita moe se upotrebiti savremena termoizolacona ili gumena masa. Leita se mogu umereno posut i peskom, piljevinom, seckanom slamom ili tresetom, ali samo u toj meri da ih ivotinje ne mogu razneti na deo sa reetkastim podom. Ako taj rastresiti materijal prodre u teni stajnjak, stajnjak gubi tenu konzistenciju. Leita sagraena samo od asfalta, betona ili drveta ivotinje izbegavaju zbog tvrdoe. U leajnim boksovima ivotinje lee tako da izmetom ne mogu oneistiti leite. Ograda izmeu leajnih boksova izgraena je od metalnih cevi izmeu kojih je razmak od 0,3 m. irina hodnika izmeu redova leajnih boksova iznosi 2,5-3,0 m. Naznaena irina hodnika obezbeuje nesmetano izlaenje i ulaenje ivotinja. Treba voditi rauna da hodnici ne zavravaju slepo. U sutini, oni treba da su funkcionalni nastavak hranilita, odnosno ostalih hodnika. U protivnom, neminovna je pojava socijalnog rangiranja i agresije. Drugo reenje je primena hodnika sa betonskim podom. Izmet se uklanja u prisutnosti ivotinja automatski strugaem brzinom oko 5 cm/s. Hranilite je ukljueno u stajski prostor. U fazi su istraivanja reenja hranilita sa boksovima za hranjenje, odnosno ishranu uz fiksiranje u boksovima za leanje ivotinja. U svetu postoje razliita automatska reenja grupnog slobodnog dranja krava. Tu ivotinje nisu na vezu, ve same biraju leita i hranilita, a automati im, ako su markirane oscilatorima razliitih frekvencija, daju impulse za doziranu ishranu. Raspodela kabaste hrane moe se vriti prikolicom sa zadnjim istovarom, zatim runo i prikolicom sa bonim istovarom. Koncentrovana hrana se moe rasporeivati runo iz kolica, prikolicom mealicom sa bonim istovarom, automatskom prikolicom za svaki boks-obor i delom u izmuzitu a delom automatskom hranilicom. Potpuno meani obrok se moe davati prikolicom mealicom sa bonim istovarom. Mua se moe obavljati u raznim tipovima izmuzita. Izmuzita sa dvorednim stajalitima mogu biti tandem sa prednjim otvaranjem, tandem sa bonim otvaranjem i riblja kost. Viestrana izmuzita mogu biti trigon ili poligon, Rotaciona izmuzita mogu biti rotacioni tandem, rotaciona riblja kost i radijalno izmuzite. Najzad, mua se moe obavljati u paralelnom sistemu izmuzita. Uklanjanje vrstog stajnjaka se vri utovarivaem u prikolicu, svakih 3-4 meseca. Teni stajnjak se uklanja sklapajuom strugalicom, traktorskim skreperom ili prelivanjem (oticanjem) u sluaju korienja reetkastog poda. Hlaenje mleka moe se vriti u hladioniku za celu farmu ili vie staja, u hladioniku za svaku normu i putem ploastog hladionika i cisterne. Pri grupnom slobodnom dranju nuno je postaviti opremu za individualnu obradu ivotinja. To se odnosi na veterinarske intervencije, obrezivanje papaka, merenje telesne mase i utovar ivotinja. Oprema se sastoji od boksa (stojnica) do kojeg ivotinje ulaze levkasto suenom ogradom duine 4-5 m. Na boks se moe prikljuiti rampa za utovar. Iz boksa vodi povratni put prema staji za slobodno dranje. Stojnica je natkrivena i poploana kao i svi manipulativni hodnici. Pregrade boksa su od vrstog metala visine 1,20 m. 16

U zatvorenim stajama mogue je sagraditi leite sa celoreetkastim podom sa kanalima za oticanje tenog stajnjaka i odgovarajuim deponijama za njegovo skladitenje. Taj nain dranja zbog skliskosti reetki nije prikladan za mlene krave. Telad i junad odravaju iste preke ako nemaju vie od 1,5 do 3,5 m2 prostora po grlu. Gust smetaj spreava agresiju i meusobno uznemiravanje junadi u tovu. Budui da preke slue i kao leite, potrebno je da su izgraene od termoizolacionog materijala. irina preki iznosi 10-12 cm, a razmak izmeu preki prema veliini ivotinja 3,4-4,5 cm. Sadraj amonijaka u vazduhu staja je u tolerantnoj granici, osim posle manipulacije sa tenim stajnjakom. Zato pre svakog pranjenja kanala ili deponije za teni stajnjak ivotinje treba isterati iz staje. Za reetkasti pod od drveta ili armiranog betona za pojedine kategorije goveda daju se sledee vrednosti: za telad do uzrasta od 6 meseci irina preki iznosi 10 cm, a irina razmaka izmeu preki 2,5 do 3,0 cm; za junad od 6-12 meseci irina preki iznosi 12,5 cm, a irina razmaka izmeu preki 3,0 do 3,5 cm; za junad od 1 do 2 godine irina preki iznosi 12,5 cm, a irina razmaka izmeu preki do 3,5 do 4,0 cm; za mlene krave od 500 do 600 kg irina preki iznosi 12,5 cm, a irina razmaka izmeu preki od 4,0 do 5,0 cm. Izmuzita Higijenski uslovi u izmuzitu treba da obezbede dobijanje mleka sa to manjim poetnim brojem bakterija. To je povezano sa higijenom mue, pranjem i dezinfekcijom vimena i ureaja za mehaniku muu. U svim postojeim programima preventive mastitisa krava, danas, znaajno mesto ima dezinfekcija sisa vimena i aparata za muu. Pre rune ili mainske mue, vime treba temeljno oprati toplom vodom i potpuno ga osuiti istim platnenim ili papirnim ubrusom. Posle mue sise treba dezinfikovati uranjanjem u odgovarajui rastvor pogodnog dezinficijensa ili nanoenjem istog na sise putem prskanja. Preventivno uranjanje sisa u rastvor dezinficijensa, prema brojnim istraivanjima, daje odline rezultate u spreavanju pojave novih infekcija mlene lezde, naroito onih izazvanih stafilokokama i streptokokama. Pri tome, treba posebnu panju obratiti na izbor dezinficijensa i na koncentraciju dezinfekcionog sredstva u rastvoru, jer neki komercijalni preparati mogu biti neefikasni, bilo zbog slabijeg delovanja na pojedine uzronike mastitisa bilo zbog primene neodgovarajuih razreenja rastvora za dezinfekciju vimena. U intenzivnim uslovima gajenja krava, u naoj zemlji, sprovodi se dezinfekcija vimena krava i aparata za muu posle mue krava. Za ovu dezinfekciju koriste se dezinficijensi koji, pre svega, imaju dozvolu za upotrebu pri proizvodnji hrane za ljude, ne oteuju kou papila, unitavaju uzronike mastitisa i ispoljavaju produeno delovanje na najee uzronike mastitisa krava. Na raspolaganju su brojni preparati, ali iru primenu su imala sredstva na bazi jodofora, kvaterernih amonijumovih jedinjenja, hlorheksidina i dodecil benzen sulfonske kiseline. U nacionalnim programima preventive mastitisa brojnih zemalja predvia se ispitivanje efikasnosti primene dezinfekcije sisa vimena i aparata za muu, kao i sagledavanje efekta sprovoenja dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji u celini. U naoj zemlji, efekat dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji, iako se on preporuuje, retko se utvruje. U toku mue krava u klasinoj staji, gde se ivotinje dre vezane, mleko je veoma izloeno zagaivanju prainom i mikroorganizmima iz vazduha, ukljuujui i delove fecesa i prostirke, kao i neistoe sa povrine sisa. U tom smislu, mua u zatvoreni sistem cevovoda sigurnija je od one u prenosne kante. Mua krava koje se dre slobodno u otvorenim stajama ili u zatvorenim stajama sa odeljcima obavlja se u izmuzitima. Takva izmuzita su konstruisana sa stajalitima za krave, izmeu kojih je nie postavljen kanal za muzae. Mleko se cevovodima odvodi u mlekaru za primarnu obradu, koja obuhvata meanje i hlaenje na 4 C. Odavde se mleko posebnim tankovima odvozi u mlekaru na sekundarnu obradu. Tip stajalita i plan rada u izmuzitu razliit je i zavisi od broja mlenih krava u stadu. Ako se radi o farmi sa veim brojem muznih krava, izmuzita se grade u nekoliko redova, na primer, za 600 krava potrebna su 32 stajalita u obliku dvostruke kosti sa dva kanala i sa po 4 muzaa. Iz ekonomskih razloga tandemski raspored se primenjuje za stada manja od 20 do 30 krava uz muu od 15 do 16 krava po muzau na sat. Postoje i rotaciona izmuzita za vea stada od 17

nekoliko stotina krava, gde krave pristupaju u odeljke za muu i naputaju ih po taktu koji odreuje pokretna traka. Mlekara za primarnu obradu treba biti prostorno odvojena od staje i izmuzita. Dranje krava u otvorenim stajama Da bi otvorena staja mogla da obezbedi potrebne zoohigijenske uslove trebalo bi da udovolji sledeim zahtevima: - da bude dovoljno velika za predvieni broj krava u njoj, - da omogui kravama slobodno kretanje i biranje mesta za stajanje ili leanje, i slobodnu komunikaciju izmeu staja i ispusta, - da su krave u njoj dovoljno zatiene od vremenskih nepogoda, kao i da omogui sve i ist vazduh, - da izgradnja pojedinih delova naroito podova, omoguava suvou leita u staji, i - da se za izubravanje moe da koristi mehanizacija. Istraivanja su pokazala da je dovoljno da se po kravi obezbedi 4,5-6,0 m2 povrine poda. Visina ovakvih staja kree se do 3,5 m, to omoguava upotrebu mehanikog utovarivaa u izubravanju. Postoji mogunost da vetar nanosi padavine u otvorenu staju i da onemoguava odravanje potrebne suvoe leita. Zbog toga je neophodno da irina staje bude neto vea, tj. da iznosi 10-12 m. Kod vee irine staja teko je obezbediti zadovoljavajue provetravanje. Leita u otvorenoj staji moraju da predstavljaju jedinstvenu povrinu bez ikakvih unutranjih ureaja i prepreka. Na takvo leite svakodnevno se nabacuje nova prostirka (slama) i stvara tzv. duboka prostirka. U otvorenim stajama mogu da se kao leita koriste i individualni boksovi. Staja ima slobodan izlaz u ispust koji omoguava slobodno kretanje ivotinja u staji ili ispustu, to je jedan od osnovnih principa u slobodnom uzgoju. Naziv otvorena staja govori da se radi o pokrivenim objektima bez tavanice i jednog ili vie zidova. Otvorena staja u naim klimatskim podrujima trebalo bi da se gradi kao solidan objekat od vrstog materijala sa tri zida i jednom otvorenom stranom. Najbolje je da se strana koja gleda prema ispustu postavi prema jugu, jer se time u staji obezbeuju povoljni mikroklimatski uslovi. Poseban znaaj ima izgradnja poda staje, naroito u sluajevima gde se njegova itava povrina koristi kao leite. Nivo poda treba da bude uzdignut od okolnog terena za oko 10 cm, a sam pod izgraen od betona sa padom 4-5% prema ispustu. Kod izgradnje poda panju zasluuje uvrivanje ulaznog ruba prema ispustu radi spreavanja nanoenja blata na samim ulazima, kao i prodiranje spoljanjih otpadnih voda na leite. Kod izgradnje redova boks-leite u stajama situacija je neto drugaija. Pod u boksu-leitu mora da se izgrauje kao topli pod i treba da je neto vii od saobraajnice izmeu redova boksova. Saobraajnice mogu da se izgrauju kao puni podovi, u novije vreme se ee grade reetkasti podovi. Ispusti omoguavaju deliminu dekoncentraciju, slobodno kretanje krava i pruanje ivotinjama prirodnog mikroklimata. Objektima koji se na njima izgrauju ili na njih nadovezuju stvaraju se uslovi za uvoenje i primenu racionalnog tehnolokog postupka u ishrani i napajanju. Njihova uloga je znaajna u odravanju suvoe leita u stajama, kao i u stvaranju povoljnih higijenskih uslova. Ispust mora da bude dovoljne veliine, suv i da mu je deo povrine poploan. Naroito se to odnosi na deo koji se nastavlja neposredno na otvorenu stranu staje. Ovo se pitanje najbolje reava istovremenom izgradnjom zimskog i letnjeg dela ispusta, koji su meusobno razdvojeni ogradom i vratima. Na samu staju nadovezuje se zimski deo ispusta, koji treba da bude poploan betonskim ploama. Kod suvog vremena vrata na ogradi koja deli dva ispusta se otvaraju i krave mogu da koriste i letnji, nepoploani deo ispusta. Ovakav nain izgradnje i korienja omoguava da se na ispustima odrava istoa i suvoa, a time i povoljni higijenski uslovi. ^ienje zimskog ispusta vri se svakodnevno uz upotrebu odgovarajue mehanizacije, a ienje letnjeg dela ispusta obavlja se jednom nedeljno. Ispust redovno po duini odgovara duini otvorene staje, a ako se na ovu odmah nadovezuje i senjak tada se ispust produava i za njegovu duinu, a njegova irina moe da bude razliita. Sa veliinom ispusta ne treba preterivati iako vei ispust ima prednosti. Ako postoje zimski i letnji deo tada bi trebalo da se po kravi obezbedi najmanje 8-10 m2 povrine ispusta. Letnji deo ispusta trebalo bi da je 2 puta vei u odnosu na zimski. 18

U sluaju da krave slobodno konzumiraju hranu po volji u krugu svake osnovne proizvodne jedinice (50 krava) moraju da se izgrade odgovarajui senjaci i povrinski silosi, a za ishranu zelenom hranom jasle sa krmnim stolovima. Ukoliko se prihvati delimina samoishrana tada postoje tri varijante za reenje ovog pitanja: 1. silosi i senjaci se grade kao zajedniki objekti za itavu farmu i to na periferiji bloka staja, pa se odatle seno i silaa dovoze u krug, odnosno u valove i na krmne stolove svake osnovne proizvodne jedinice; 2. primenjuje se princip potpune samoishrane silaom za koju se izgrauju silosi u krugu svake osnovne proizvodne jedinice, a senjaci se podiu kao zajedniki objekti za potrebe itave farme i to na periferiji bloka otvorenih staja; i 3. primenjuje se princip potpune samoishrane senom, pa se senjak izgrauje u krugu svake osnovne proizvodne jedinice, a silosi se grade kao zajedniki objekti na periferiji bloka otvorenih staja. Najbolje je da ureaji za napajanje budu u ispustu u blizini fronta hranjenja senom da bi se tim e izbeglo nepotrebno kretanje krava. Tu se postavljaju veliki valovi sa priticanjem vode, ili se ugrauje na jednom mestu odreen broj automatskih napajalica, to je znatno bolje. Za svaku proizvodnu jedinicu od 50 do 60 krava potrebno je 4-5 napajalica. Za spreavanje smrzavanja vode u zimskom periodu postavljaju se termonapajalice koje imaju elektrina grejna tela. Otvorene staje se ne iste svaki dan, ve se na staru prostirku svakodnevno dodaju nove koliine svee slame. Na taj nain visina prostirke neprestano raste do 80 cm odnosno ak i 150 cm. Stajnjak se dva puta godinje, u jesen i prolee, iznosi iz staja direktno na njive. Kvalitet duboke prostirke ima ekonomski i higijenski znaaj. Osnovni zahtev koji treba da zadovolji duboka prostirka jeste da ona stvara za krave suv i topao leaj naroito u zimskom periodu. Kod dobre izgradnje poda u otvorenoj staji i spreavanja unoenja vlage iz spoljne sredine, uz korienje dovoljnih koliina slame, u prostirci dolazi vrlo brzo do razvijanja fermentativnih procesa, a time i do stvaranja toplote koja dosee 40 C. Ako je suva, prostirka predstavlja za krave udobno i toplo leite. Vlano leite naprotiv stvara vrlo nepovoljan ambijent za ivotinje. U takvoj prostirci nema pravilnog odvijanja fermentativnih procesa i stvaranja toplote. Zbog toga se stvaraju povoljni uslovi za irenje parazitskih bolesti, za ee pojavljivanje mastitisa, zapaljenja papaka, digestivnih, respiratornih i reumatskih bolesti. Kod ovakvog smetaja, pored toga, u znatnoj meri onemogueno je odravanje istoe krava. Obezbeivanje dovoljnih koliina slame predstavlja znaajan problem u slobodnom uzgoju krava. Pitanje udobnog leaja u otvorenim stajama moe uspeno da se reava sa 3,0-4,0 kg slame po kravi dnevno. ^ienje otvorenih staja na farmama vri se uz pomo traktora i visokih utovarivaa, kojim se stajnjak zahvata i ubacuje u traktorsku prikolicu. Da ne bi onemoguavale rad mehanizacije otvorene staje moraju da budu dovoljno visoke, u njihovoj unutranjosti ne sme da bude nikakvih prepreka, a nosei stubovi staje moraju da budu meusobno razmaknuti najmanje 4 m. Pri slobodnom dranju goveda na dubokoj prostirci proizvode se velike koliine kvalitetnog stajnjaka. Slobodno dranje u otvorenim i poluotvorenim stajama na istom vazduhu uz kretanje daje robustnu konstituciju ivotinja, naroito pri uzgoju teladi i junadi. Higijena dranja i smetaja bikova Bikovi za priplod se dre iskljuivo u centrima za vetako osemenjavanje. Oni se najee dre slobodno u boksovima u zatvorenim stajama sa ispustima. Slobodno dranje je naroito znaajno za bikove u razvoju. Drugi nain dranja bikova je na vezu u klasinoj staji, a slui za bikove u eksploataciji. Opte pravilo koje treba slediti je da se bikovima u stajama mora obezbediti mir. Individualni boks za slobodno dranje bikova u klasinoj zatvorenoj staji je duine 4,5-5 m i irine 4,0 m. Individualni boks za mladog bika moe imati duinu 4,0 m i irinu 3,0 m. Boks se sastoji iz prostora za kretanje i leita. Prostor za kretanje se zastire peskom, a za leanje slamom. Leite je duine 3,5 m i irine 1,5 m. Visina pregradnih ograda iznosi 2 m. Visina valova od poda iznosi 40 cm, a irina 50 cm. Duina valova polustola je 110 cm, a irina istog po ivotinji treba da iznosi 80 cm. Pojilice se postavljaju na visini od 50 cm. Otvor na reetki za hranjenje dole iznosi 25 cm, a gore 50 cm. Za ulazak u boks koriste se vrata ija irina iznosi 1,25-1,30 cm. 19

Higijena smetaja i dranja junadi u tovu Tov junadi moe da se odvija u zatvorenim klasinim stajama i u poluotvorenim stajama na principu slobodnog gajenja. Odmah treba naglasiti da je potrebno izbegavati zajedniko dranje razliitih starosnih kategorija teladi i junadi i da se u korienju objekata po mogunosti usvoji princip sve unutra, sve napolje, sa periodom odmora objekta u trajanju od najmanje 7 dana izmeu pranjenja i ponovnog punjenja. U principu, u tovu teladi i junadi primenjuju se isti sistemi dranja i smetaja, kao kod krava u laktaciji. Staje za tov teladi i junadi se, takoe grade na slian nain kao i staje za krave u laktaciji. Postoje razliite mogunosti i reenja u zavisnosti od toga da li se ivotinje u tovu u stajama dre vezane ili nevezane u boksevima. Nevezani nain dranja moe da se primenjuje kod obezroenih individua. U stajama za tov teladi i junadi treba obezbediti optimalne mikroklimatske uslove. Primarno se to odnosi na obezbeenje optimalne temperature vazduha (12-20 C), optimalne relativne vlanosti vazduha (60-75%), odgovarajue brzine strujanja vazduha (0,1-0,5 m/s) i odgovarajui hemijski sastav vazduha, naroito u pogledu sadraja CO2, NH3 i H2S. Ako su mikroklimatski uslovi u staji neodgovarajui nastaju bolesti respiratornih organa, koe i digestivnog trakta. U zimskom periodu temperatura vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude nia od 10 C, to se postie dobrim termoizolacionim sposobnostima upotrebljenog graevinskog materijala. Relativna vlanost vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude vea od 75%. Veliki znaaj u stvaranju optimalnih mikroklimatskih uslova u stajama za tov goveda i u odravanju relativne istoe vazduha u njima ima ventilacija. U velikim stajama za tov goveda zatvorenog tipa adekvatno provetravanje se postie primenom elektrinih ventilatora. Unutranje ureenje ovakvih staja za tov goveda zavisi od toga da li se tovljenici dre vezanim ili slobodnim nainom. Naime, u prvom sluaju u stajama za tov ove vrste ivotinja postavljaju se dva reda ili ree vie redova leita, na isti nain kako je to opisano u delu o gradnji staja za krave u laktacionom periodu, s tim da se graevinski i tehnoloki normativi usklauju prema starosti tovljenika. Vezani sistem dranja goveda primenjuje se skoro redovno kod tova starijih goveda, kao to su volovi i kartirane krave. Ovaj sistem dranja primenjuje se i kada su u pitanju jalove junice. U svim ovim sluajevima za izgradnju leita i jasala u staji mogu se primeniti normativi kao za krave u laktaciji. Kod ovakvog sistema dranja goveda u tovu leite se moe graditi u vidu punog toplog poda, mada je danas daleko ea gradnja leita sa delimino reetkastim podom. Duina ovog tipa leita se kree od 180 -210 cm, s tim da 50-60 cm od ove duine otpada na puni topli pod, a ostalih 130-150 cm na reetkasti pod. Pod leita ima nagib od 3-5% prema kanalizaciji. irina jasala za dva reda leita iznosi zavisno od telesne mase junadi 70 -100 cm, visina jasala iznosi 20-40 cm, a dno upljine jasala se postavlja 5-10 cm iznad nivoa leita. irina leita po svakom grlu iznosi 100 cm. Meutim, ovaj sistem dranja ree se koristi u tovu baby-beef-a. Naime, u tovu mlade junadi mnogo ee se primenjuje slobodni, odnosno nevezani sistem dranja. Pri tome se u tovilitu postavljaju dva reda grupnih bokseva izmeu kojih se prua hodnik za hranjenje. U svakom boksu dri se, zavisno od uzrasta, 10 do 20 grla junadi, s tim da se po svakom grlu obezbeuje 2,5-3,5 m2 povrine poda boksa. U boksevima se postavlja puni topli pod sa nagibom od 3-4% prema kanalizaciji ili danas veoma esto reetkast pod. U sluaju reetkastog poda kao normativ za gustinu naseljenosti uzima se 2,0 -2,5 m2 povrine poda boksa po junetu. Sa svake strane hodnika za hranjenje grade se zajednike jasle, odnosno valovi ije dimenzije iznose: irina 80-100 cm, uzdignutost dna od poda 5-10 cm i visina 40-45 cm. U svakom boksu postavljaju se jedna do dve automatske napajalice za vodu. Tov goveda, u vidu slobodnog sistema dranja, moe se obavljati i u poluotvorenim stajama. Pri t ome se ima u vidu da junad u tovu ima velike adaptacione mogunosti prema niskim i prema relativno visokim temperaturama spoljanje sredine. U principu, za smetaj tovne junadi u poluotvorenim stajama i za njihovu izgradnju vai sve ono to je reeno kod smetaja i dranja krava mlenog tipa u ovakvim objektima, imajui pri tome u vidu neke specifinosti i druge tehnoloko-tehnike normative. Naime, telad i junad u tovu se smetaju u boksove u grupama od po 10 do 20 grla koje ne naputaju do zavretka tova. U boksu treba da se obezbedi po svakom junetu povrina poda od 3 do 4 m2. 20

HIGIJENA SMETAJA I DRANJA OVACA I KOZA Uvod Objekti za ovce i koze danas se grade u podrujima gde postoje odgovaraju}i uslovi za gajenje ovih vrsta domaih ivotinja, odnosno gde gajenje ovaca i koza ima odreenih prednosti u odnosu na gajenje drugih vrsta domaih ivotinja. Ovi uslovi podrazumevaju prirodne resurse hrane u vidu kvalitetnih pa{njaka i mogunosti da se oni koriste {to due tokom godine, to je, u sutini, vezano za podruja sa povoljnim klimatskim uslovima. Ovce i koze su vrste koje se veoma uspeno prilagoavaju razliitim sistemima gajenja i uslovima ivotne sredine, pa ak i onima koji su prilino nepovoljni za ostale vrste domaih ivotinja. Sistemi gajenja ovaca i koza Sistem gajenja ovaca i koza, u odnosu na nivo primenjene tehnologije proizvodnje, moe biti ekstenzivni i intenzivni. Ekstenzivni sistem gajenja se uglavnom primenjuje kod nisko-produktivnih rasa ovaca i koza u brdskoplaninskim predelima. Ovaj sistem gajenja zahteva znatno nia investiciona ulaganja za izgradnju objekata i organizovanje proizvodnje. Poznato je da su u prolosti ovarstvo i kozarstvo uglavnom tretirane kao ekstenzivne grane stoarstva. Proizvodnja se bazirala preteno na gajenju nisko-produktivnih rasa i primeni ekstenzivnih metoda gajenja. Kod izgradnje objekata za smetaj ovaca i koza korien i su uglavnom najjeftiniji graevinski materijali i, najee, sasvim jednostavna ili improvizovana graevinska reenja. Objekti za smetaj i dranje ovaca i koza bili su slabog kvaliteta i male trajnosti. Intenzivni sistem gajenja ovaca i koza primenjuje se kod visoko-produktivnih rasa. Zastupljen je u podrujima gde se moe obezbediti kvalitetna ishrana i primena savremenih tehnolokih reenja u proizvodnji. Zahteva znatno vea investiciona ulaganja koja imaju opravdanja zbog toga to su i ekonomski efek ti primene ovog sistema po jedinici proizvodnog kapaciteta znatno vei nego kod primene ekstenzivnog sistema gajenja. Intenzivna proizvodnja u ovarstvu usmerena je na dobijanje vune i mesa, a u manjoj meri na proizvodnju mleka. Dranje ovaca i koza u ovom sistemu gajenja je najee kombinovano, odnosno i stajsko i panjako. U novije vreme sve vie se primenjuje intenzivni tov jagnjadi i jaradi uz korienje koncentrovanih hraniva. Objekti za gajenje ovaca i koza Zbog obraslosti vunom, ovce dobro podnose niske temperature, ali su zato vie osetljive prema visokim temperaturama. Do vee osetljivosti ovaca prema niskim temperaturama dolazi u periodu jagnjenja, a prema visokim temperaturama neposredno po ianju, i u tim periodima vlasnici treba da obrate posebnu panju. Trebalo bi da ovce i koze borave vei deo godine na panjacima, a tek u kasnu jesen da dolaze u objekte koji nose naziv zimovnici. Izuzetak su ovce i koze u primorskim podrujima, koje ostaju itavu godinu na pai. Ova situacija uslovljava razliita reenja smetajnih prostora. U vreme panog perioda ovce i koze se dre pod otvorenim nebom, zatvorene samo preko noi u torove ograene pokretnim ogradama. Radi pravilne fertilizacije zemljita torovi se svakih nekoliko dana premetaju na drugo mesto. Visina ograde torova treba da iznosi 1,3 do 1,6 m. Za letnji period mogu se graditi improvizovane nadstrenice. Iako ovce i koze, u odnosu na druge vrste domaih ivotinja, imaju skromnije zahteve u pogledu smetaja ipak je za zimski period potrebn o graditi odgovarajue objekte. S tim u vezi govori se o objektima za proizvodni zapat i objektima za tov jagnjadi i jaradi. Izbor lokacije za izgradnju staja Brojni razliiti faktori direktno ili indirektno utiu na izbor lokacije i veliinu farme za ovce i koze. Najznaajniji su oni faktori koji se odnose na veliinu i kvalitet raspoloivih zemljinjih povrina koje slue za 21

napasivanje ovaca i koza i proizvodnju kabaste stone hrane za zimski period ishrane. Druga grupa faktora koji su od znaaja u ovom pogledu odnose se na klimatske uslove. Ovce i koze podnose neto nie temperature od drugih domaih ivotinja. Pored ovih faktora izvesnu ulogu imaju mogunost obezbeenja vode, raspoloiva radna snaga i trini faktori. Dosadanja iskustva su pokazala da jedan radnik moe opsluiti stado od 300 -350 ovaca ili koza sa podmlatkom. To je ujedno i donja granica u pogledu veliine stada, koja omoguava organizovanje racionalne proizvodnje u uslovima normalne trine ekonomije. Pravilan izbor lokacije za farmu ovaca ili koza i optimalan razmetaj objekata u krugu farme imaju izuzetan znaaj za njeno uspeno poslovanje. Farmu treba graditi na suvom i ocednom terenu, neto uzdignutom u odnosu na okolno zemljite. Za izgradnju farme treba izabrati podesnu lokaciju i teren koji ni u kom sluaju ne sme da bude sa visokim nivoom podzemnih voda. Najpovoljnije je da to bude juna strana padine, zatiena od hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Potrebno je nastojati da se farma gradi u blizini odgovarajuih saobraajnica, ne suvie blizu naseljenog mesta, ali ne i suvie daleko. Farma ne sme da bude suvie udaljena od poljoprivrednih povrina na kojima se proizvodi kabasta stona hrana za potrebe ishrane ovaca ili koza. Ako su panjaci za letnju ispau ovaca i koza suvie udaljeni od farme onda je potrebno da se tamo podignu nadstrenice za zatitu ovaca i koza od vremenskih nepogoda i letnjih ega. Pravilan raspored pojedinih objekata unutar farme je veoma vaan za njihovu funkcionalnost. Treba voditi rauna da se objekti postave tako da sa najmanjom povrinom budu izloeni delovanju dominantnih hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Ispuste uz objekte, kao i stranu objekta sa vratima koja vode u ispuste, treba okrenuti prema jugu ili jugoistoku. Raspored saobraajnica unutar farme treba da obezbedi najkrae puteve transporta. Pri projektovanju i izgradnji farme za ovce ili koze treba potovati sve higijensko-sanitarne i druge veterinarske propise, kao i zootehnike normative. Ovo je od izuzetnog znaaja, jer se samo tako mogu izbei ozbiljni problemi do kojih moe doi u pogledu zdravstvenog stanja zapata ovaca ili koza i realizacije proizvodnih ciljeva. Pravilnim izborom lokacije, njenim ograivanjem na odgovarajui nain, izgradnjom dezinfekcionih barijera na ulazu i sprovoenjem svih higijensko-sanitarnih i drugih veterinarskih mera, koje su predviene za farmu ove namene, moe se veoma mnogo postii na planu zdravstvene zatite ovaca i koza. Mikroklimatski i smetajni uslovi Ve je pomenuto da su ovce i koze znatno otpornije na nepovoljne uslove ivotne sredine u odnosu na druge vrste domaih ivotinja. Meutim, i pored toga, pri izradi projekta ili rekonstrukciji smetajnih objekata na farmi potrebno je znaajnu panju posvetiti obezbeenju to povoljnijih ambijentalnih uslova za sve kategorije ovih vrsta. Mikroklimatski uslovi ispoljavaju znaajan uticaj na zdravstveno stanje ovaca i koza, proizvodne rezultate i ukupne ekonomske efekte. U podrujima sa otrim zimama ovcama i kozama treba obezbediti dobru zatitu od padavina i vetrova i povoljne temperaturne uslove za vreme poroaja. Zato je potrebno staje za ovce i koze graditi kao zatvorene objekte i od tvrdog materijala. One moraju biti dobro osvetljene i provetravane, sa temperaturom od najmanje 5 C. Optimalna temperatura u stajama za odrasle ovce i koze iznosi 8-18 C, a produktivna od 5-28 C. Nia temperatura od 5 C u ovim objektima deluje vrlo nepovoljno na sve kategorije, a naroito na podmladak. Optimalna temperatura u porodilitu treba da se kree od 18-22 C, a produktivna od 14-28 C. Optimalna temperatura za stariju jagnjad i jarad kree se od 10-18 C, a produktivna od 8-28 C. Odrasle ovce i koze relativno dobro podnose niske temperature, dok su jagnjad i jarad, naroito u prvim danima ivota, zbog relativno velike povrine tela i male telesne mase vrlo osetljiva na njih. Optimalna relativna vlanost za sve kategorije ovaca i koza iznosi 50-80%. Najpovoljnija relativna vlanost za porodilite je 60%. Gornja granica podnoljive relativne vlanosti takoe za sve kategorije ovaca i koza iznosi 85%. Iznad ove vrednosti vlanost veoma nepovoljno utie na organizam svih kategorija ovaca i koza, a posebno na mladunad. Brzina strujanja vazduha u porodilitu treba da iznosi oko 0,1 m/s. 22

Ventilacija u objektima za smetaj ovaca i koza treba da obezbedi da vlanost vazduha i koncentracije tetnih gasova ne premae maksimalno doputene granice. Maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 u vazduhu staja za ovce i koze iznosi 3500 ppm, NH3 30 ppm i H2S 5 ppm. Odgovarajua ventilacija postie se uspostavljanjem pravilnog odnosa izmeu broja ovaca ili koza po povrini odnosno zapremini objekta, obima ventilacije i broja izmena vazduha u jednici vremena. Postavljanjem odgovarajueg broja dovodnih i odvodnih otvora za ventilaciju, njihovim pravilnim rasporedom i veliinom, moe se dovoljno efikasno reiti pitanje ventilacije u objektima i to samo na bazi prirodne ventilacije. U naim uslovima sistem vetake ventilacije pomou ventilatora obino kratko traje zbog korozivnog delovanja vodene pare i amonijaka. U takvim sluajevima, nakon ispadanja iz pogona sistema za vetaku ventilaciju, mikroklimat u objektima redovno postaje znatno nepovoljniji nego u onim objektima koji su raspolagali samo sa prirodnom ventilacijom. U principu sistem ventilacije treba da omogui ulazak u objekat dovoljnih koliina sveeg vazduha bez stvaranja promaje. U zimskim uslovima sistemom ventilacije u staju treba uneti 12 m3 sveeg vazduha u toku jednog asa po odraslom grlu ovih vrsta. Istovremeno treba istu zapreminu vazduha i izvesti iz staje s tim da ne doe do znaajnijih promena temperature, vlanosti i strujanja vazduha. Radi obezbeenja odgovarajueg prirodnog osvetljenja u objektima potrebno je predvideti da ukupna povrina prozora iznosi 1/20-1/25 od ukupne povrine poda u objektu. Vetako osvetljenje u objektima za ovce i koze treba da ima intenzitet 40-60 luksa, u zavisnosti od organizacije tehnolokog procesa proizvodnje i kategorije ivotinja. Intenzitet vetakog osvetljenja u porodilitu treba da iznosi 80-100 luksa. Gustina naseljenosti ovaca ili koza u objektima zavisi od rase i primenjenog sistema gajenja. Da bi se omoguili normalni uslovi za smetaj ivotinja i sporovoenje planirane tehnologije, potrebno je u objektima predvideti odgovarajue povrine poda. Za ovcu sa jagnjetom i kozu sa jaretom do zaluivanja potrebno obezbediti je 1,2-1,5 m2, za ovcu ili kozu sa dva mladuneta potrebno je obezbediti 1,8 m2. Za jagnjad i jarad je potrebno obezbediti 0,25 m2, za iljead 0,6-0,8 m2, a za ovna ili jarca 2,0-3,0 m2. Za jagnjad i jarad treba obezbediti 2,5 m3, za iljead 3 m3 i za ovna i jarca 4,5 m3 vazdunog prostora. Od velikog znaaja je obezbediti suvu prostirku u koliini od 0,5 do 1 kg po odraslom grlu za jedan dan. Povrina ispusta treba da je oko 2 puta vea od povrine objekta. Radi obezbeenja normalnih uslova za pravilnu ishranu svih grla u objektu potrebno je obezbediti odgovarajuu irinu pristupa jaslama. Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti 0,4-0,5 m duine jasala, za jagnje ili jare 0,2 m, za priplodni podmladak 0,25-0,30 m, za tovnu jagnjad 0,3-0,4 m i za ovcu sa jagnjetom 0,5-0,6 m. Objekti za ovce i koze se grade sa razliitim kapacitetom. Vei kapaciteti nisu poeljni zbog opasnosti od pojave i irenja zaraznih i parazitskih bolesti. Ovcama i kozama u objektima treba obezbediti dovoljno podne povrine i vazdunog prostora. Visina objekta za ovce i koze kree se 2,7-3,0 m, u zavisnosti od tipa primenjene konstrukcije i vrste leita. Kod leita u vidu duboke prostirke planira se porast nivoa za oko 0,5 -0,8 m. irina staja za ovce i koze sa dubokom prostirkom obino iznosi 8-10 m, a visina oko 4 m, dok duina zavisi od broja ovaca ili koza. U zavisnosti od klimatskih uslova, veliine stada, proizvodnog pravca, namene, konstrukcionog reenja i drugih faktora, proizvodni objekti na farmama za ovce i koze se mogu razvrstati na vie naina. Kod manjih stada, veliine 200-300 ovaca i koza, za smetaj svih kategorije najee se koristi jedan zajedniki objekat. Njegov unutranji prostor se putem sistema ograda deli za potrebe svake pojedinane kategorije. Ovo konstrukciono reenje je uobiajeno kod individualnih porizvoaa. Kod veih farmi, kapaciteta vie hiljada ovaca i koza, koriste se objekti koji se namenski grade za svaku kategoriju posebno. Prema osnovnoj nameni svi objekti na farmama za ovce i koze mogu se podeliti na dve osnovne grupe: proizvodni (smetajni) i pomoni (infrastrukturni). Prema kategoriji koja je u njima smetena razlikuju se sledei proizvodni objekti: porodilita, staje za smetaj ovaca sa jagnjadima ili koza sa jaradima, staje za smetaj priplodnoh ovnova i jareva, staje za smetaj priplodnog podmlatka, punkt za osemenjavanje ovaca i koza, ambulanta i stacionar za leenje i objekat za muu koza i ovaca ako se ona vri.

23

Porodilite Porodilite slui za jagnjenje ovaca ili jarenje koza. Gravidne ivotinje se uvode u ovaj obj ekat 2-3 dana pre poroaja. Posle poroaja ovce ili koze ostaju u njemu 3-5 dana, a zatim se zajedno sa mladunadima premetaju u staju za odrasle ivotinje. Kapacitet porodilita se obino proraunava za mogunost prihvatanja 20 do 30% od ukupnog broja odraslih plotkinja. Ovaj objekat je najee potpuno zatvorenog tipa i bez ispusta. Zidovi i krovna konstrukcija su po pravilu termiki izolovani. Podne povrine su najee od nabijene zemlje na koju se nastire slama ili druga prostirka. Objekat treba da poseduje dobra termika svojstva, poto su jagnjad i jarad u prvim danima ivota veoma osetljiva na niske temperature. Ventilacija u porodilitu mora biti izvedena na nain koji omoguava efikasno provetravanje objekta bez stvaranja promaje i suvinog gubitka toplote. Unutranji prostor u objektu je podeljen na boksove za smetaj ovaca, du kojih se prua manipulativni hodnik. Poeljno je da grupe u boksovima ne budu vee od 10-12 ovaca, jer to olakava kontrolu i ishranu ivotinja. Vei broj boksova sa manjim grupama poskupljuje izgradnju objekta, ali takav pristup ima svoje opravdanje naroito kod visokoproduktivnih rasa ovaca i koza. Veoma je korisno da se iznad svakog boksa instalira nekoliko prikljunih mesta za infracrvene grejalice koje slue za suenje i zagrevanje jagnjadi i jaradi. Veliki znaaj ima mikroklima tokom jagnjenja i jarenja i u prvoj nedelji posle poroaja. Ovo je od posebnog znaaja za novoroenu jagnjad. Rezerve energije kod njih se brzo utroe ukoliko je okolna temperatura manja od opt imalne. Kod temperatura ispod 5 C i relativne vlanosti iznad 80% dolazi do poremeaja termoregulacionih mehanizama. Mnogi literaturni podaci ukazuju da se kod novoroene jagnjadi kod temperatura ispod 5 C javlja drhtanje. Starija jagnjad, takoe, jedva kompenzuju temperaturu ispod 5 C. Dalje sniavanje temperature na -3 do -5 C u toku 3 do 4 dana dovodi do uginua starije jagnjadi Merino rase. Visina zidova u porodilitu se kree od 2,5 do 2,7 m. Vea visina zidova i zapremina staje doprinosi stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova u objektu, ali oteavaju zadravanje toplote kod veoma niskih spoljnih temperatura. Duina i irina objekta su diktirani potrebnim kapacitetom. Staje za smetaj ovaca i koza Ove staje slue za smetaj ovaca sa jagnjadima odnosno koza sa jaradima posle premetanja iz porodilita. Kapaciteti ovih specijalizovanih objekata mogu biti razliiti, mada se uobiajeno grade za smetaj 300-500 odraslih ivotinja sa podmlatkom. Dimenzije ovih objekata variraju u zavisnosti od kapaciteta i odabranih tehnikih reenja. U zavisnosti od konstrukcionog reenja spoljnih zidova sve staje za smetaj ovaca i koza mogu se razvrstati u tri osnovne grupe: zatvorene, poluzatvorene i otvorene. Koje e se reenje primeniti na farmi prvenstveno zavisi od klimatskih uslova u odreenom regionu, ali i nekih drugih faktora vezanih za proizvodnu namenu objekta i visinu investicionih ulaganja. U principu zatvorene i poluzatvorene staje se najee grade u planinskim regionima sa otrijim zimama, kao i kod gajenja manje otpornih rasa koza i ovaca. U ravniarskim regionima, kao i u podrujima gde su zime blae i bez hladnih vetrova mogu se graditi i poluotvoreni ili otvoreni objekti. Njihova izgradnja je znatno jeftinija, ali su ambijentalni uslovi znatno nepovoljniji od ambijentalnih uslova u zatvorenim stajama. Visine bonih zidova staja se obino kreu od 2,5 do 3,0 m, a visina do slemena od 3,5 do 4,5 m. Vee visine obezbeuju veu zapreminu i uslove za povoljniji mikroklimat, ali su zato i gubici toplote u zimskom periodu znatno vei. Zidovi mogu biti manje ili vie termoizolovani, to zavisi od materijala i korienog tehnikog reenja. Osim to bolje odravaju toplotu u stajama, zidovi sa boljim termoizolacionim sposobnostima doputaju manju kondenzaciju vodene pare, odnosno manje oroavaju. Unutranje povrine zidova treba da su ravne, pokrivene cementnom kouljicom ili premazane nekom plastificiranom bojom, radi lakeg pranja i dezinfekcije objekata. U stajama za ovce i koze povrina za leanje moe da bude od nabijene zemlje, reetkasta, ili u vidu duboke prostirke. Pod od betona nije poeljan za ovce i koze. On se u objektima za ovce i koze koristi za manipulativne hodnike. Najpovoljniji leajni prostor za ovce i koze je sa prostirkom, koja moe biti od slame ili piljevine. Prostirka mora biti uvek ista i suva. U ravniarskim regionima, kao i u podrujima gde je razvijena 24

drvna industrija obino su na raspolaganju dovoljne koliine prostirke. Meutim, u planinskim regionima esto to nije sluaj. Tamo se mogu primenjivati podovi od nabijene zemlje i od drvenih reetki. U novije vreme koriste se metalne-plastificirane reetke. Ovarnik po izgledu i nainu gradnje predstavlja graevinu slinu stajama za krupne ivotinje. Koeficijent prirodnog osveljenja treba da iznosi 1/15 do 1/20. Vrata treba da budu irine 3,5 do 4 m, a visine 2,2 do 2,8 m. Treba obezbediti odgovarajuu dovodnu i odvodnu ventilaciju. U ovarniku se uglavnom preporuuje gravitaciona ventilacija uz postrane dovode vazduha kroz prozore ili kroz podune otvore iroke 10-15 cm du podunih zidova ispod krova. Vazduh treba da se odvodi du krovnog slemena odvodnim termoizolovanim kanalom preseka oko 30 cm, uz mogunost podeavanja preseka, kao i pokrova protiv prodora padavina u staju. Pod staje se pravi od vrstog materijala, radi lakeg sprovoenja odgovarajue dezinfekcije. Na njega se stavlja prostirka kojoj se svakodnevno dodaje nova. Time se formira duboka prostirka koja se uklanja 2 do 3 puta godinje. Pod i duboka prostirka moraju biti suvi, jer vlaan pod pogoduje nastanku epavosti i raznih parazitskih bolesti kod ovaca. Uz ovarnik je potrebno izgraditi odeljenja za smetaj uvara, za hranu, za bolesne ovce, prostoriju za vetako osemenjavanje ovaca i prostoriju za ovarske pse. Unutranjost staje predstavlja jedinstvenu prostoriju u kojoj se prema potrebi mogu, uz pomo pokretnih pregrada, formirati boksovi. Oni se formiraju za gravidne ovce, za ovce sa mladunadima i za jagnjad, odnosno u istom smislu i za koze. Pregradama se vri grupisanje pojedinih kategorija ovaca ili koza. One imaju duinu 2 m a visinu 1 m, zbog bolje pokretljivosti, ali mogu biti dugake i do 4 m. Ree se izgrauju nepokretni boksevi, jer se njima oteava mehanizacija izubravanja staja. U unutranjosti staja nalaze se pokretne jasle koje, osim za hranjenje, mogu da slue i za pregraivanje. Najpogodnije su dvostruke jasle koje istovremeno slue za kabastu i koncentrovanu hranu. Njihova duina iznosi 2 m i na njima sa jedne i druge strane moe istovremeno da konzumira hranu 10 ovaca ili koza. Osim toga u staji se mogu postaviti i ureaji za napajanje. Jedna automatska napajalica moe da slui za 25 ovaca. Unutranji prostor u objektima ovog tipa i namene najee je podeljen na dva reda grupnih boksova, izmeu kojih se prua manipulativni hodnik. irina manipulativnog hodnika, koji se prua po sredini cele duine staje, obino se kree od 2,2-2,5 m. Broj i veliina grupnih boksova mogu biti razliiti, to zavisi od primenjenog tehnolokog reenja. Povoljnije je da broj grupnih boksova bude to vei, a broj ovaca ili koza u grupi to manji. To zahteva neto vea investiciona ulaganja, ali je znatno povoljnije za zdravstveno stanje ivotinja. U podunim zidovima staje postavljaju se vrata radi povezivanja boksova unutar objekta sa spoljnim ispustima. Vrata se izrauju od masivnijeg drveta, a njihov broj odgovara broju boksova. Vrata mogu biti klasina ili klizna, s tim da su ova druga funkcionalnija. Poeljno je da budu podeljena popreko u odnosu na visinu na dva dela. Kada su vremenski uslovi povoljni gornji deo vrata se otvara radi poboljanja ventilacije staja. Vrata na eonim zidovima treba da imaju dimenzije koje omoguavaju ulazak odgovarajue mehanizacije za dopremanje hrane i ukanjanje stajnjaka iz objekta. Uz staje za ovce i koze obavezno se grade ispusti. Oni se postavljaju na junoj strani i trebalo bi jednim delom da budu poploani. U njima se moe vriti ishrana ovaca tokom suvih zimskih dana. Za vreme kiovitih dana ovce se ne putaju u ispust, da se ne bi kvasile i unosile vlagu u objekat. Ovnovi se dre u grupama (4 -6 grla), raunajui za svakog ovna 2-3 m2 podne povrine. Povrina ispusta za ovna treba da iznosi 5 m2. Objekat se po potrebi moe podeliti na manje odeljke pletenom icom visine 2 m. Sa spoljne strane objekta, paralelno sa spoljnim zidovima, postavljaju se ispusti ili solarijumi. Oni su podeljeni na isti broj boksova kao i unutranja povrina staje i u stvari predstavljaju produetak unutranjih boksova. Njihova povrina je najee zemljana i ima odgovarajui nagib radi breg oticanja vode. Povrina ispusta treba da bude do dva puta vea od povrine unutranjih boksova. Ograde boksova mogu biti fiksne ili pokretne. One mogu biti izraene od metalnih montanih elemenata ili u vidu pokretnih lesa od zaobljenih drvenih letava. Jasle za seno se izrauju od drvenih letvica ili metalnih ipki. Ispod jasala za seno obino se postavlja valov za koncentrovanu hranu u koji upada i seno iz jasala. Kod veih objekata za smetaj ovaca i koza, du obe strane krmnog hodnika, mogu se postaviti i betonski valovi za silau i drugu kabastu hranu. U tom sluaju nivo poda hranilita mora biti fiksan u odnosu na visinu jasala. 25

Napajanje ovaca i koza se obavlja iz valova ili pomou automatskih pojilica. Valovi za napajanje mogu biti metalni, drveni ili betonski. Valovi treba da budu sa fiksnom visinom od 50 cm u odnosu na nivo poda hranilica, a kod duboke prostirke treba da postoji mogunost podizanja u zavisnosti od porasta nivoa poda. Za napajanje ovaca i koza mogu se primenjivati i valovi u vidu plastine cevi promera 15 -20 cm sa iseenim otvorima sa gornje strane. Danas se najee koriste automatske pojilice koje rade na principu pritiska ili u vidu sisaljke. Ove pojilice omoguavaju bolju higijenu napajanja, ali se ovce i koze tee navikavaju na uzimanje vode, a problemi mogu nastati i kod njihovog oteenja. Kod staja otvorenog tipa obavezno se primenjuju termopojilice ili drugi ureaji koji reguliu temperaturu vode za napajanje i spreavaju njeno zamrzavanje u toku zimskog perioda. Izmuzite Na veim farmama za koze i onim farmama gde se vri mua ovaca gradi se poseban objekat za tu namenu. Izgradnjom zasebnog objekta obezbeuju se znatno povoljniji uslovi za muu, prihvatanje i hlaenje namuenog mleka. Izmuzite omoguava znatno vei uinak kod mue uz manje fizike napore, a obezbeuje i povoljniji sanitarno-higijenski kvalitet mleka. Objekat se najee sastoji od: ekalita, izmuzita, prihvatne mlekare, pogonskog odeljenja i sanitarnog vora. U izmuzitu je instalisana oprema za mainsku muu koza ili ovaca, a u prihvatnoj mlekari oprema za prihvatanje i hlaenje mleka do momenta isporuke ili prerade. Sve prostorije, a posebno izmuzite i prihvatna mlekara moraju biti uraene uz strogo potovanje higijenskosanitarnih standarda i propisa. Staje za smetaj podmlatka Staje za smetaj podmladka se u principu grade prema istim tehnoloko-tehnikim reenjima kao i staje za odrasla grla. Prisutne razlike se odnose samo na neke detalje u izvoenju pregrada, dimenzija valova, jasala i pojilica i sl. Ove staje se mogu koristiti za smetaj priplodnog podmlatka, ali takoe i za tov jagnjadi odnosno jaradi. U stajama za podmladak obavezno se mora izvriti razdvajanje po polovima. Zbog manje potrebe za smetajnim prostorom, u staje istih dimenzija kao za odrasla grla, moe se na poetku smestiti priblino trostruki, a kasnije dvostruko vei broj jagnjadi ili jaradi nego odraslih grla. U pogledu organizacije unutranjeg prostora objekti su podeljeni na grupne boksove na slian nain kao i kod odraslih grla, jedino to je broj grla u boksovima srazmerno vei nego kod odraslih jedinki.

Ovarnici za tov jagnjadi i jaradi Intenzivan tov jagnjadi i jaradi predstavlja industrijsku proizvodnju sa velikom koncentracijom grla na uskom prostoru. Za tov jagnjadi i jaradi grade se objekti koji omoguavaju stvaranje optimalnih mikroklimatskih uslova za ove kategorije. Jagnjad i jarad se obino dre u grupnim boksovima do 100 grla na reetkastom podu. Po jagnjetu ili jaretu treba obezbediti 0,4 m2. Za ovu svrhu pokazali su se kao najbolji podovi metalne konstrukcije presvueni polietilenskom podlogom pri emu irina letvi iznosi 6 cm, a razmak izmeu njih 2 cm. Ovi objekti se grade bez ispusta sa kapacitetom do 2000 jagnjadi ili jaradi. Izubrivanje ovih objekata vri se putem lepera. Ukoliko se tov jagnjadi i jaradi vri samo putem peletirane hrane treba obezbediti automate za ishranu. Staje za smetaj ovnova i jareva Staje za smetaj ovnova i jareva se kao zasebni objekti grade samo na veim farmama, dok se na manjim farmama nalaze kao delovi staja u kojima su smetena grla drugih kategorija. Na veim farmama gde se primenjuje vetako osemenjavanje ovaca i koza ovaj objekat se moe graditi i u sklopu punkta za vetako 26

osemenjavanje. Kod izgradnje zasebnih staja za smetaj ovnova i jareva koriste se ista tehnoloko -tehnika reenja kao i kod izgradnje objekata za odrasle ovce i koze, samo to se dimenzije ovih objekata prilagoavaju manjem kapacitetu. Po jednom odraslom grlu se obino predvia 3-4 m2 prostora u objektu i priblino dvostruko vea povrina ispusta izvan objekta. Poto su ovnovi i jarevi znatno otporniji na nie temperature od ostalih kategorija, objekti za njihov smetaj ne zahtevaju isti stepen termoizolacije. Oni ak mogu da budu i poluotvorenog tipa. Punkt za vetako osemenjavanje Objekat za vetako osemenjavanje obino se gradi u neposrednoj blizini staja za smetaj ovaca i koza. U sklopu ovog objekta nalaze se: laboratorija, prostorija za uzimanje sperme, sanitarni vor i spoljni ispust. Ambulanta i stacionar za leenje ivotinja Radi obezbeenja odgovarajuih uslova za veterinarske intervencije na veim farmama ovaca ili koza gradi se poseban objekat za leenje, izolaciju i oporavak ivotinja. Ovaj objekat se sastoji od: prostorije za pregled i tretman ivotinja, magacina za lekove, prostorije za doktora veterinarske medicine, laboratorije, sanitarnog vora i stacionara za obolela grla. Stacionar se gradi u vidu manje staje sa individualnim ili manjim grupnim boksovima za prihvatanje i tretman obolelih ovaca ili koza. Veliina ovog objekta se usklauje sa kapacitetom farme. Objekti infrastrukture Da bi se omoguilo normalno funkcionisanje predvienog tehnolokog procesa proizvodnje na svakoj farmi se pored opisanih proizvodnih objekata gradi i jedan broj pomonih objekata. Broj ovih objekata, vrsta i tehnoloko-tehnike karakteristike uslovljeni su veliinom i proizvodnom namenom farme. Od pomonih objekata na farmama za ovce i koze grade se sledei: horizontalni silosi za silau, nadstrenice za seno, magacin za koncentrovanu hranu, bazen za kupanje ovaca, kolska vaga, pomona radionica, sanitarno -tehniki objekti, utovarno-istovarna rampa, dezinfekcione barijere, trafostanica, bunar za vodu, saobraajnice, spoljna ograda i dr. HIGIJENA SMETAJA I DRANJA KONJA Sistemi smetaja i dranja U principu razlikuju se dve osnovne grupe sistema dranja i smetaja konja. U okviru grupa razlikuju se po dve podrupe smetaja i dranja ovih ivotinja. U okviru grupa razlikuju se pojedinani i grupni sistem dranja. U pojedinanom sistemu ivotinje se mogu drati vezanim ili slobodnim nainom dranja. Grupni sistem smetaja i dranja moe se primenjivati bez ili sa korienjem ispusta. Pojedinani vezani sistemi smetaja i dranja jo uvek su veoma raireni iako su najnepovoljniji od svih ostalih sistema. U ovim sistemima smetaja i dranja obino vladaju nepovoljni mikroklimatski uslovi zbog neadekvatnih izgradnji staja. U prvom redu u stajama ne zadovoljavaju koliina i kvalitet vazduha, to se negativno odraava na zdravstveno stanje konja, naroito na njihove respiratorne organe. U ovim sistemima uglavnom se konjima ne obezbe|uje kretanje to se nepovoljno odraava na lokomotorne, disajne i kardiovaskularne organe. Pojedinani slobodni sistemi smetaja i dranja su znatno povoljniji od prethodnih sistema. Ovi sistemi pruaju odre|enu mogunost kretanja, uz obezbe|enje veih koliina i boljeg kvaliteta vazduha u stajama. Pored toga, u ovim sistemima izlazi se u susret nekim socijalnim potrebama konja, pre svega u pogledu radoznalosti, 27

uvida u okolinu, deliminog druenja i dr. Kod ovih sistema smetaja i dranja razlikuju se dva podsistema, i to: sa boksovima u staji i boksovima izvan staje. Prvi podsistem je najraireniji nain smetaja i dranja. Boksovi se u ovom podsistemu postavljaju u toplim stajama i to u jedan ili dva reda. Me|utim, esto je nedovoljna veliina boksova, ak i sa manjim dimenzijama od 3 x 3 m. Po najnovijim normama povrina boksa ne bi trebalo da bude manja od 11 m2. Dimenzije boksova se kreu od 2,2 x 4,5 m za izdueni oblik do 3,3 x 3,3 m za kvadratni oblik. Drugi podsistem, sa boksovima izvan staje ocenjuje se kao povoljniji. Njegova osnovna prednost u odnosu na prvi podsistem se sastoji u boljem, sigurnijem i lakem reavanju mikroklimatskih uslova. Pored toga u veoj meri se zadovoljavaju socijalne potrebe konja. Dranje priplodnih pastuva je esto kombinovano kao pojedinano slobodno, ali sa odre|enim ispustom ili padokom povrine od bar 20 m2. Deo podloge ukupnog prostora ispusta i padoka trebalo bi da bude od peska. Takvi ispusti pruaju i neke mogunosti slobodnog kretanja. U ovom sistemu smetaja i dranja povoljno je to se konji izlau delovanju klimatskih uslova (toplo i hladno vreme, sunce, vetar, kia) koji doprinose ovrivanju njihovog organizma. U ispustima se, osim kretanja, u znaajnoj meri zadovoljavaju potrebe radoznalosti i socijalnog kontakta. Sve to doprinosi svakodnevnoj boljoj ugodnosti i obezbe|enju ukupnog boljeg zdravstvenog stanja konja. Grupno dranje bez ispusta podrazumeva formiranje grupa od po 5-10 konja. Grupa konja se dri u jednom odeljenju ili objektu sa odgovarajuom povrinom. Tada se, po pravilu, rauna sa povrinom od 10 m 2 po konju, iako je povoljnije grupi konja omoguiti korienje veih povrina. Ovaj sistem smetaja i dranja je pogodniji za robustne rase konja. One lake formiraju ujednaenije grupe i sa manje izraenim rangiranjem. U sutini, najpovoljniji sistem smetaja i dranja konja je grupni sa korienjem ispusta. Ovaj sistem smetaja i dranja konja se istie usaglaenim socijalnim ponaanjem u grupi i stalnim mogunostima neogranienog kretanja. Za primenu ovog sistema potrebno je obezbediti odre|ene tehniko-tehnoloke uslove, pre svega u pogledu ishrane. Za slobodno grupno dranje konja namee se veliki broj praktinih reenja objekata i opreme. U prvom redu to zavisi od broja konja. Za manju grupu (do 4 konja) sa ili bez automatskih stanica za koncentrovanu hranu predvi|a se da polovinu prostora (oko 12 x 10,5 m) zauzima ispust, dok se druga polovina prostora pod krovom deli na tri dela, i to na prostor za odmor, prostor za ishranu i prostor za lagerovanje hrane i prostirke. Ovo reenje je jeftino i u najveoj meri prilago|eno potrebama konja. Kod veih grupa, na primer do 20 konja, obavezno se koristi automatska stanica za koncentrovanu hranu, kao i vei broj pojedinanih mesta za ishranu senom. U principu, za smetaj i dranje konja treba graditi odgovarajue objekte koji nisu skupi. Ovi objekti treba da zadovoljavaju u pogledu obezbe|enja mikroklimatskih uslova, kretanja, ishrane i socijalnog ponaanja konja. U hladnijim klimatskim zonama oni treba da budu gra|eni od materijala koji prua zadovoljavajuu toplotnu izolaciju. U umerenim klimatskim zonama objekti mogu biti jednostavni i toplotno neizolovani, ali sa odgovarajuom ventilacijom. Uslovi smetaja i dranja konja Znaajan deo ivota konji provode u stajama gde se uglavnom odmaraju od rada ili sportskih aktivnosti i konzumiraju hranu. U dobro sagra|enim, istim, dovoljno svetlim, suvim i toplim stajama konji re|e oboljevaju. Nehigijenske staje pomau irenju tzv. stajskih, stacionarnih infekcija kod konja, koje nanose velike ekonomske tete konjarstvu. Konji se dre u zatvorenim gra|evinski solidno izgra|enim stajama. Radni konji se najee dr e u stajama na leitima, a visokovredni priplodni konji i njihov podmladak u boksovima. U pogonima gde se gaji drebad grade se boksovi za slobodno dranje kobila i drebadi. drebad i male rase konja (poni) dre se slobodno u boksovima na prostirci uz izdaan ispust. Pojedinani boksovi predvi|aju se i za jahae konje, pastuve i kobile pri drebljenju. Staje treba konjima primarno da prue zatitu od vremenskih nepogoda, velikih hladnoa i vruina. U principu, ako su staje sa zoohigijenske take gledita odgovarajue, u prvom redu, ako su sa optimalnom 28

temperaturom i vlanou vazduha i sa adekvatnom ventilacijom, konji mogu ouvati svoju telesnu otpornost, radnu i priplodnu kondiciju. Staje za konje treba da budu dobro izolovane, kako bi u zimskom periodu bile u dovoljnoj meri zagrejane, a u letnjem ne suvie tople. Osim toga, staje za konje ni u kom sluaju ne treba da budu vlane i sa promajom. Optimalna temperatura u stajama za konje iznosi 10-15 C, a relativna vlanost 6570%. U stajama za konje temperatura ne sme u zimskom periodu da padne ispod 7 C, a najvia relativna vlanost ne treba da prelazi 85%. Kao to je pomenuto, postoji ergelski i stajski sistem smetaja i dranja konja. Prvi se uglavnom koristi za plemenita, a drugi za radna grla konja. Svaka od ovih grupa konja ima specifine potrebe i zahteve u pogledu smetaja i dranja. Na ergelama se gradi vie tipova staja za konje. U njima se vri razdvajanje prema kategoriji, to se, u prvom redu, odnosi na odvajanje podmlatka od starijih konja. Osim staja za pastuve i kobile, grade se posebne staje za drebad i omad. U ergelskom nainu smetaja i dranja odraslih konja, omadi i drebadi, uz staje je neophodno obezbediti prostrane ispuste ili panjake. Panjaci se najee koriste na pregonski nain. Danas se za konje obino grade staje u kojima se mogu smestiti: 20 do 40 odraslih konja, 20 do 40 grla podmlatka radnih konja, 4 do 40 plemenitih pastuva, 20 do 40 drebadi i 20 do 40 plemenitih sportskih konja. Mesto za gradnju staja za konje mora biti uzdignuto od okolnog zemljita i imati dovoljno prostora za ispust. Radnim konjima dovoljan je i manji ispust (20-30 m2 po grlu), a za priplodne i visokovredne ergelske konje treba obezbediti znatno prostraniji ispust. Najbolje je da ispust ima oblik pravougaonika jer konji, naroito mladi, esto galopiraju za ta im je potrebna dua staza. Ispust za manji broj konja (3 -5) ne bi trebalo da bude manji od 10 x 40 m. U ispustu obavezno treba da bude postavljeno napajalite. Staja za konje treba da bude proeljem i jednom duom stranom okrenuta na jug, a ako su na lokaciji zastupljeni snani severni vetrovi, onda na istok kako bi udarcima vetra bila izloena ua strana zgrade. Za gradnju staja za konje upotrebljava se gra|evinski materijal koji je najjeftiniji, dovoljno vrst, trajan i funkcionalan. Treba izbegavati skupu gradnju staja, a uz panjake treba sagraditi letnje jednostavne staje, ije ure|enje zavisi od namene (radni, sportsko-rekreativni ili ergelski konji). Povrina staja treba da odgovara veliini tela konja i njihovom broju. Osnovne dimenzije staje za srednje krupne rase konja, telesne mase 500 do 600 kg, kod vezanog naina dranja navedene su u tabeli 1. Visina staje za konje se kree od 2,8 do 3,5 m to zavisi od njene povrine i zapremin e, kao i od podneblja lokacije. Male staje i staje u podrujima sa otrim zimama obino su nie od velikih staja tamo gde su blage zime. Treba imati u vidu da kod suvie visokih tavanica staje postaju hladne u zimskom periodu jer se teko zagrevaju toplotom koju odaju tela ivotinja. Tabela 1. Osnovne dimenzije staja za konje Parametar visina staje zapremina staje po jednom grlu irina vrata u manjim stajama visina vrata u manjim stajama irina vrata u veim stajama visina vrata u veim stajama prozori u manjim stajama prozori u veim stajama duina leita irina leita irina hodnika jednoredna leita dvoredna leita irina jasala

Vrednost 2,8-3,5 m 20-40 m3 1,5 m 2,0 m 2,2 m 2,3-2,8 m 1,6-1,8 m od poda 2,0-2,2 m od poda 2,8-3,8 m 1,8-2,0 m 1,8-2,5 m 2,6-3,0 m 0,4-0,5 m 29

Zapremina staje po jednom grlu treba da iznosi 20-40 m3. U principu, radnim konjima, koji vei deo dana provode izvan staje, mogue je obezbediti manju zapreminu staje, i to 20-25 m3. Plemenitim rasama konja, kao i priplodnim grlima potrebno je obezbediti veu zapreminu staje. Staje za konje treba da imaju vrata odgovarajue veliine. Smatra se da na svakih 20 radnih odnosno 10 plemenitih konja treba postaviti po jedna vrata. irina vrata u manjim jednorednim stajam a treba da iznosi 1,5 m, a njihova visina 2,0 m. U veim stajama irina vrata treba da iznosi 2,2 m, a visina 2,3 -2,8 m. Vrata se prave od tvrdog drveta. Obino se postavljaju dvokrilna vrata, koja se otvaraju prema spolja. Prikladnija su vrata na klizanje. U principu, vrata i hodnici moraju biti takvih dimenzija da se dva konja mogu normalno mimoii. Prozori staje mogu biti razliiti po obliku i funkciji. Oni se postavljaju na frontalnim stranama staje na gornjoj treini zida ime se izbegava mogunost da suneva svetlost direktno upada u oi konja. U stajama za radne konje prozori se postavljaju 1,6-1,8 m, a u stajama za plemenite rase konje 2,0 do 2,2 m iznad poda. Za jedno odraslo grlo u staji treba obezbediti povrinu prozora od 0,3-0,5 m2. irina prozora iznosi 1,20 m, a visina 1,00 m. Samo njihova gornja polovina treba da se otvara i to prema unutra. Kada je otvoren, prozor sa strane mora da ima titnike koji vazduh usmeravaju ka tavanici, a ne direktno na telo ivotinja. Najbolje je da prozori budu izra|eni od metalnog okvira i armiranog stakla. Ako staklo nije armirano, ispred njega moraju biti reetke da bi ga zatitile od lupanja i da se konj eventualno ne bi povredio. Koeficijent osvetljenja u staji za konje treba da iznosi 1:10 do 1:15. Izraeno u luksima osvetljenje na leitu staje treba da iznosi najmanje 25-30 luksa. Unutranjost staje deli se na leita i hodnik koji slui za ienje i unoenje hrane. U manjim stajama nalazi se jedan red leita i iza njih hodnik, a u veim dva reda leita sa hodnikom po sredini. Konji se vezuju na nain koji obezbe|uje da su njihove glave okrenute prema zidu staje. U principu, duina leita (stajalita) za radne konje iznosi 2,8 do 3,8 m. irina leita odre|uje se za svakog konja pojedinano ili ee za par radnih konja. Leite za jednog konja ima irinu 1,8-2,0 m, za dva konja najmanje 3,0-3,2 m, za tri konja najmanje 4,24,5 m i za etiri konja najmanje 5,0-5,4 m. Na svakih 6 leita predvi|a se po jedan boks za poro|aj kobila. Povrina boksa za poro|aj kobila treba da iznosi 15-20 m2. Radi spreavanja pojave i suzbijanja uzgojnih bolesti drebadi staje ne treba da budu kontinuirano koriene za poro|aj kobila, odnosno treba da se primenjuje njihovo kruno iskoriavanje. Izme|u dva poro|aja ove staje se mogu koristiti za smetaj drugih kategorija konja. Razumljivo je da su pogodnija neto prostranija leita, ako to dozvoljava raspoloiva podna povrina, koja treba da bude u saglasnosti sa visinom staje, odnosno obezbe|enjem optimalnih mikroklimatskih uslova u staji. Nagib leita prema kanalu za mokrau treba da iznosi 1,5-2%. Pod leita gradi se u obliku plonika. Za gornji sloj poda leita moe da se upotrebi dobro peena cigla. Iza leita i boksova postavlja se kanal ovalnog oblika, dubine 4-5 cm, koji omoguava oticanje mokrae. Kanal za mokrau mora biti plitak i zaobljenih rubova. U stajama za konje nije preporuljivo graditi dublje kanale sa otrim ivicama zbog moguih povreda kopita. Poduni nagib kanala za mokrau iznosi 2%. Radni konji dre se obino na vezu razdvojeni pregradnim motkama. Vezivanje konja se vri ularom o karike privrene za jasle ili za zid pored hranilice. Ular mora dozvoliti konju da neometano legne i ustane, ali da pri tome ne moe da uznemirava susedno grlo. Na kraj ulara se stavljaju drvene kugle koje opterete ular i dre ga stalno napetim, ime ne dozvoljavaju da se konji upletu u njih. Najbolje je ako su konji vezani sa dva ulara, tako da ne mogu doi u kontakt sa susednim konjem. Razdvajanje leita za jednog ili za par konja vri se pregradama koje treba da obezbede da se konji me|usobno ne uznemiravaju, odnosno da se prilikom udaranja zadnjim nogama ili prilikom valjanja, na njih ne ozlede. Najednostavniji nain odvajanja leita postie se glatkom, dovoljno debelom pokretnom motkom ili gredom (prenica, trajpan, durunga ili doronga), koje su specijalnim ure|ajima privrene za prednju ivicu jasala i za stub na zadnjem delu leita. Sistem privrivanja mora biti takav da omoguuje lako skidanje u sluaju potrebe, ako konj legne na motku ili je prekorai. Motke ili grede se postavljaju na visini od 80 -100 cm. Na zadnjem delu motku treba obloiti guvama slame ili nekim drugim materijalom koji ublaava udarce nogama i spreava povrede konja. Drugi nain odvajanja leita postie se postavljanjem stalnih nepokretnih drvenih pregrada od jasala do kraja leita, koje se koriste kod nemirnih i plemenitih rasa konja. Njihova visina iznosi 130 cm, a u prednjem delu mogu biti i vee. Visina zatitne pregrade u prvoj polovini leita treba da 30

iznosi 180 cm da bi se spreili me|usobni ugrizi konja. Stubovi koji dre zadnji deo pregrada esto slue za ostavljanje zaprenog pribora. U ergelama se grade boksovi za konje u kojima se oni obino dre slobodno, odnosno bez vezi vanja. U sluaju individualnog dranja odraslih konja, dimenzije boksova se kreu od 3,5 x 3,5 do 4 x 4 m. Oni predstavljaju idealan sistem dranja konja. Boksovi su u principu vei od leita. Boks treba da je utoliko vei, ukoliko konj u njemu provodi vie vremena. Zidovi boksa mogu biti od drveta, betona ili cigle i opeke. Drvo je svakako najbolje, ali ako nije zatieno konji ga grizu i vremenom oteuju. Kada je re o slobodnom dranju, staja mora obezbediti dovoljno prostora za kretanje svim kategorijama konja. Za drebad na sisi potrebno je obezbediti 2,5-4,0 m2, za odbijenu drebad 4-6 m2, za godinjake 6-8 m2 i za dvogoce najmanje 10-12 m2 povrine po grlu. Za odrasle radne konje irina boksa obino iznosi 3,2-3,6 m, a duina 2,8-3,2 m. Povrina poda boksa za radne konje kree se od 9,0 do 11,0 m2. Za plemenite rase i priplodne konje irina boksa treba da iznosi 3,5 m, a duina 3,7 m, odnosno povrina poda boksa 13,0-16,0 m2. Za jahaa grla konja potrebno je obezbediti povrinu poda boksa u iznosu 10,0-12,0 m2. Za kobile sa drebetom neophodan je boks irine 3,5 m i duine 3,7 m, odnosno oko 13 m2 povrine poda boksa. Za drebljebnje kobila, kao to je ve pomenuto, potreban je boks sa povrinom od 15,0-20,0 m2. Za podmladak je potrebno oko 12 m2 povrine poda. U zajednikom boksu za podmladak konja na svako drebe, odnosno ome od 6 meseci pa do uzrasta od jedne godine, potrebno je obezbediti 4,5 m2, a za starije 6,0 m2 povrine poda. Nagib poda prema kanalu za mokrau treba da iznosi 2%. irina kanala za mokrau u boksu iznosi 12-14 cm. Izme|u boksova postavljaju se pregradni zidovi visine 2 m. Zidovi boksa mogu se graditi od dasaka do visine od 1,3 m (puni donji deo), a 70 cm iznad toga nalazi se reetkasti zid od letava ili gvo|a. Hodnik u staji za konje treba da obezbedi nesmetano unoenje hrane i iznoenje vrstih ekskremenata, kao i nesmetani izlazak ivotinja. U stajama sa jednim redom leita njegova irina iznosi 1,8-2,5 m, a u stajama sa dva reda leita hodnik sa dva kanala za tene ekskremente ima irinu 2,6-3,0 m. Uski hodnici su znak pogrene ekonomije. Nagib hodnika prema kanalu za tene ekskremente treba da iznosi 2%. Betonska podloga hodnika je laka za odravanje, ali je hladna i klizava. Asfalt je neto tei za ienje, ali daje bolj i oslonac ekstremitetu. Zavisno od tipa staje, odnosno od individualnog ili grupnog (ergelski nain) dranja, konji se hrane iz jasala ili iz hranilica. Osnovni zahtev je da hranilice svojim oblikom ne pruaju mogunost da se konj povredi o njihove otre ili isturene ivice. Jasle se postavljaju uz uzdune zidova staje. Mogu biti zajednike za vie konja ili pojedinane koje slue za ishranu jednog konja. Visina jasala za odrasle konje, od poda do njihovog gornjeg ruba, iznosi 70 -90 cm, zavisno od visine konja. Za podmladak konja jasle su nie i njihova visina iznosi 50-70 cm. irina jasala iznosi 40-50 cm, a dubina 25 cm. Njihova irina u gornjem delu je neto vea i iznosi 60 cm. Individualne jasle su dugake najmanje 60 cm, a kod zajednikih jasala za podmladak na svako drebe otpada po 50-60 cm. Jasle se obino grade od betona ili dasaka. Mogu biti izgra|ene od drveta i obloene limom da konji ne mogu da ih grizu. Jasle od betona nisu najpogodnije, jer konji o njih esto taru zube. Ovi ure|aji slue za i shranu konja sa koncentrovanom hranom i senom, s tim da se za ishranu senom mogu koristiti posebne korpe ili lestve. Korpe ili lestve ne bi trebalo da budu postavljene suvie visoko, zbog toga to estice praine iz sena mogu upadati konjima u oi i izazvati pojavu konjunktivitisa. Posebno je znaajno to kod drebadi suvie visoko postavljene korpe ili lestve mogu da prouzrokuju nepravilan razvoj kimenog stuba. Zato korpe za ishranu konja senom treba postavljati tako da se njihovo dno nalazi u visini gornjeg ruba jasala. Korpe za seno grade se od drvenih letvica ili gvozdenih ipki. Za individualnu ishranu konja u boksovima mogu se koristiti gvozdene, emajlirane ili glinene posude, koje treba istiti i prati posle upotrebe. Hranilice mogu biti fiksirane (stalne) ili pokretne. Stalne hranilice su pravljene po istim principima kao i jasle, dok su pokretne hranilice one koje se samo prilikom hranjenja postavljaju na zid ili vrata boksa, a kasnije se uklanjaju. Pravljene su od metala ili od plastine mase, pa su vrlo praktine za odravanje higijene, to je kod konja posebno vano. U staji sa grupnim dranjem ili u boksu, treba da se nalaze posebne hranilice za drebad. Ove hranilice se postavljaju u jedan ugao staje, ispusta ili ogra|enog panjaka. Visinom (oko 115 cm) ili irinom (oko 40 cm) 31

ulaza kobile se onemoguuju da u|u u ogra|en prostor gde se nalaze ove hranilice. U boks se stavlja posebna hranilica iz koje drebe moe da jede dok je kobila vezana. Sistemi za napajanje konja su predmet mnogih rasprava. Automatske pojilice smanjuju upotrebu radne snage, ali zahtevaju svakodnevno ienje i proveravanje funkcionalanosti. Ove pojilice se postavljaju na suprotnom zidu od hranilica da konji za vreme konzumiranja hrane ne piju vodu. Kvarovi mehanizma, smrzavanje i poplavljivanje su najei problemi koji se kod njih javljaju. Mnogi vlasnici i treneri vie vole napajanje iz kofe, jer se na taj nain proverava odnosno dri pod kontrolom istoa vode i kofe, koliina popijene vode, a po potrebi voda se moe u zimskim mesecima i zagrejati. Ventilacija staja je od velike vanosti. Odraslom grlu je potrebno 50-70 m3 sveeg vazduha tokom 1 asa. Koncentracije amonijaka, sumporvodonika i ugljen-dioksida u vazduhu staja moraju biti ispod maksimalno dozvoljenih nivoa. Staje za konje se ventiliraju kroz prozore, vrata i kroz ventilacione otvore. Leti je potrebno stalno drati vrata i prozore otvorenim, ali na taj nain da se u staji ne stvara promaja. Neposredno ispod tavanice, na zidovima staja se postavljaju ventilacioni otvori dimenzija 15 x 15 cm, razmaknuti 1-1,2 m jedan od drugoga. Zimi se, prema potrebi, neki od otvora zatvaraju ublerom ili slamom. Disanjem konja i osloba|anjem iz ekskremenata stalno se poveava koncentracija CO2, NH3 i H2S i koliina vodene pare u vazduhu staja. Ovaj vazduh najee se odvodi kroz otvore za vertikalnu ventilaciju postavljene na najviem delu tavanice po sredini staje. Oni su dimenzija 40 x 40 cm zavravaju se iznad krova i deluju kao sisaljke, jer se istroeni topao vazduh podie uvis. Na tavanu postoji pokretni zasun kojim se moe regulisati otvor, a t ime i intenzitet vertikalnog provetravanja. Za izvlaenje oneienog vazduha mogu se postaviti i viebrzinski ventilatori odgovarajue snage. Neadekvatna ventilacija je, verovatno, najea greka koja se pravi prilikom izgradnje staje. Toplota i vodena para koje proizvode konji moraju se izbaciti napolje da bi se spreile pojave kondenzacije i osloba|anja neprijatnih mirisa. Nedovoljno ventilisane staje su idealno mesto za pojavu respiratornih bolesti. Amonijak negativno deluje na respiratorni trakt mlade drebadi, umanjujui njihove odbrambene sposobnosti, pa duga izloenost ovakvim uslovima stvara predispoziciju za pojavu pneumonije. Pneumonija, kao primarna patoloka manifestacija ili posledica nekih respiratornih bolesti prouzrokuje uginua u oko 30% drebadi. Praina je sledei ozbiljan problem u mnogim stajama. Najvei izvori praine su seno i slama. Zbog toga u staji treba drati samo minimalne koliine sena i slame, a ostatak lagerovati odvojeno od staje u senjaku. U stajama sa vezanim nainom dranja feces i urin se odvode otvorenim, oko 4-5 cm dubokim i 20 cm irokim kanalima, uz pad od oko 2%. Na mestu gde kanal ulazi u jamu za stajnjak postavljaju se reetke koji zaustavljaju delove prostirke i druge vsrte partikule neistoe. Veliina jame za stajnjak zavisi od kategorije i namene konja (radna ili priplodna grla) i od naina dranja (preteno pano ili stajsko dranje), a rauna se oko 1,5-2 m3 po grlu. Godinje, uslovno grlo proizvede 5000-7000 kg stajnjaka. Kapacitet osone jame zavisi od broja konja. Po uslovnom grlu koje godinje proizvede oko 5000-10000 L mokrae, planira se osona jama od oko 2 m3. U stajama za konje podovi se grade od razliitih materijala. To moe biti i 25-30 cm debela nabijena ilovaa pomeana sa plevom. Sloj ilovae se prema mogunosti skida jedanput godinje i zamenjuje novim slojem, da bi se uklonili eventualno prisutni uzronici infektivnih i parazitskih bolesti. Smatra se da se na takvom podu veoma uspeno odravaju kopita, jer je on umereno vlaan. Negativna strana je to vlana glina predstavlja klizavu podlogu, a ponekad konji kopaju i stvaraju udubljenja koja se moraju popravljati. Pod se pravi i od cigala pore|anih na kant, zatim od betona, asfalta, drvenih i kamenih kocki i drugih slinih materijala. Ovakvi podovi su suvie hladni, tvrdi ili klizavi. Na njima se moraju stavljati vee koliine prostirke da bi se ublaili pomenuti nedostaci. Nekada je bio vrlo popularni pod od pobijenih koia od tvrdog drvea. Nedostatak ovakvog poda je to je klizav, teak za ienje i dezinfekciju, a pored toga, sakuplja i zadrava neprijatne mirise. U ergelama, umesto staja sa klasinim stajalitima, nalaze se slobodne staje. U ovim stajama konji se uz valove i jasle veu samo prilikom konzumiranja hrane, a inae se slobodno kreu po prostoru ija povrina iznosi 7-8 m2 po grlu. Za takvo dranje treba obezbediti vee koliine prostirke (4-5 kg na dan po grlu). Za gradnju tavanice i krova treba koristiti materijal koji prua dobru izolaciju od spoljanjih temperatura. Pored toga, ovaj materijal treba da obezbedi da se na njemu ne kondenzuje vodena para. U tom 32

smislu kao materijali mogu da poslue drvo i vetaki izolatori. Tavanica moe biti od drvenih dasaka koje su odozgo premazane sa nekoliko santimetara blata. Betonske tavanice su hladne, a osim toga, zimi se na njima kondenzuje vodena para koja se stalno sliva odnosno kaplje. Tavanica moe biti i od nekih drugih materijala. Sportsko rekreativni konji imaju vee zahteve u pogledu mikroklimatskih uslova. U ovom pojmu poseban znaaj ima koliina vazduha, koja se mora obezbediti kao uslov za odravanje zdravlja i kondicije konja. Ta koliina kree se od oko 50 m3/h zimi pa do ak 500 m3/h leti po odraslom konju. Na slian nain treba nastojati da se ispune i drugi uslovi mikroklime, od kojih najvei znaaj imaju temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha. Temperatura vazduha u stajama za sportsko-rekreativne konje treba da je to blia optimalnoj vrednosti koja iznosi 10-15 C. Optimalna vrednost relativne vlanosti vazduha u stajama za ove konje kree se od 60 i 70%. Optimalna brzina strujanja vazduha u stajama za konje iznosi 0,1-0,3 m/s. Na zdravlje, plodnost i ukupnu sposobnost konja veliki znaaj ima svetlost. Objekti za smetaj i dranje sportsko-rekreativnih konja trebalo bi da imaju ukupnu povrinu prozora od oko 1:15 do 1:10 u odnosu na povrinu poda staje da bi prirodna svetlost prodirala u odgovarajuem obimu. Uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi se to ostvarilo su pravilno postavljanje due strane staje prema izvoru sunevih zraka i ravnomeran raspored prozora po duini u gornjoj treini na duim stranama staje. Pored toga, prozori staja ne treba da budu zaklonjeni drveem ili drugim zgradama. Konjima treba obavezno da se omogui svakodnevno kretanje. Omoguavanjem svakodnevnog kretanja ostvaruje se jedan od najvanijih optih uslova smetaja i dranja konja. Konj ima izraene sposobnosti z a velike fizike napore u kratkom vremenskom periodu u pogledu noenja, vue i tranja. U prirodnim uslovima konji se kreu ak 2/3 od ukupnog dnevnog vremena, odnosno do 16 asova dnevno. Da bi se konji stalno odravali u stanju visoke kondicije kod smetaja i dranja treba obezbediti svakodnevno vieasovno kretanje od koga vei deo treba da bude izvan staja ili hala. U tom pogledu od znaaja je korienje odgovarajuih ispusta, kao i panjaka. Za letnji period treba graditi odgovarajue nadstrenice, odnosno upe za dranje konja. Dranje konja u ovim objektima u toku leta povoljno utie na njihovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost. Ishrana konja uglavnom poiva na kabastoj stonoj hrani. Kod konja ee uzimanje manjih koliina hrane ima izrazito povoljan uticaj. Manje koliine koncentrovane stone hrane su neophodne u fiziolokom smislu radi podmirenja potreba i treba ih raspore|ivati prema diurnalnoj dinamici konzumiranja hrane radi boljeg iskoriavanja. Time se kod konja stvaraju i navike u pogledu tanosti vremena konzumiranja hrane. Uz staje za konje grade se odgovarajue nusprostorije: skladita za hranu i prostorije za dranje zaprenog i jahaeg pribora, kao i za uvanje ostalog stajskog pribora (lopate, vile, kofe, etke, eagije i dr .). Skladita za hranu moraju biti ista, dobro ventilisana i slobodna od insekata, mieva i pacova. U njima se nalaze metalni sanduci za hranu, kolica za raznoenje hrane i vaga za merenje iste. Prostor za opremu mora biti tako|e ist i skladno ure|en. Ponekad se tu dre trofeji sa takmienja, ali se ne sme zaboraviti da je to radna prostorija. Tu se nalazi jahaa i oprema za prezanje, alat za potkivanje, ebad i friider za neophodne lekove. U nekim stajama postoje i posebna kupatila, gde se konji, posebno zimi, peru nakon dolaska sa rada ili treninga. Bazen za kupanje i trening konja u vodi postaje sve popularniji u svetu. Ovaj nain treninga je pogodan za konje koji imaju problema sa nogama. Plivanje odrava kondiciju i poveava izdrljivost bez tetnih efekata na tetive, zglobove i ligamente nogu. etalice su mehanike sprave koje vode konje ukrug i omoguuju mu da se ohladi posle napornog rada, treninga ili trka. One tede ljudsku radnu snagu, a brzina etanja konja se moe podeavati. etalice se mog u nalaziti i ispod nadstrenice, tako da vremenski uslovi nisu ograniavajui faktor za njihovu upotrebu. Zatvorene jahaonice omoguuju rad sa konjima bez obzira na vremenske prilike. Minimalne dimenzije jahaonica su 20 x 30 m, ali za javne priredbe one moraju biti bar dva puta vee. Pri njihovoj izgradnji posebnu panju treba posvetiti ventilaciji i kvalitetu podloge. U svetu se danas veoma intenzivno izuava socijalno ponaanje konja koje je od velikog znaaja za njihov smetaj i dranje. Kod slobodnog sistema smetaja i dranja redovno se formiraju grupe u vidu familija oko jednog pastuva i grupe sa redosledom ili rangom gde predvodnika i jae konje slede slabiji. Sve navedene vanije grupe uslova moraju se uzeti u obzir kod razmatranja objekata i tehnikotehnolokih reenja. Pri tome se nastoji da se svi inioci i uslovi podjednako tretiraju i ispunjavaju. 33

Oprema i ureaji za ishranu konja Ponaanje konja kod grupnog sistema smetaja i dranja u momentu unoenja hrane karakteriu dve grupe parametara. Prva grupa parametara se odnosi na nagon, elju ili potrebe konja izraene ak do poude za hranom koja izaziva me|usobno uznemiravanje i konfliktne sitauacije. Druga grupa parametara odnosi se na potrebu da se hrana konzumira bez ometanja ili optereenja, odnosno da se vreme ishrane obezbedi kao faza korisnog i mirnog zaposlenja konja. Na osnovu ovih grupa parametara proizilazi da se konjima moraju obezbediti uslovi za pojedinanu ishranu. Vezivanje konja za vreme ishrane je sve tee prihvatljivo iz bar dva razloga. Prvo, vezivanje ne odgovara konjima zbog manjeg broja obroka i veih koliina hrane po obroku. Drugi razlog se odnosi na znatno vea ulaganja rada kod vezanog naina dranja konja. Zbog toga se sve vie grade i koriste pojedinana mesta u vidu stajalita za ishranu konja. U ovom pogledu se nameu dva reenja istog sistema. Prvo reenje podrazumeva runu individualnu raspodelu sena i koncentrovane hrane. Broj mesta za ishranu treba da odgovara broju konja. Osnovne dimenzije stajalita (duina, irina, visina pregrada) iznose 2,5 x 0,8 x 2,0 m. Pregrade izme|u stajalita treba da budu dovoljno guste radi spreavanja me|usobnog fizikog kontakta i uznemiravanja, ali omoguavanja me|usobnog vizuelnog komuniciranja konja. Pregrade stajalita od punog materijala nisu odgovarajue, jer konji nerado ulaze i esto izlaze u toku uzimanja hrane. Jednostavna izrada pojedinih mesta za ishranu je mogua samo kod vrlo ujednaenih grupa mirnijih rasa konja. Drugo reenje podrazumeva individualnu raspodelu hrane sa elektronskim registrovanjem i prepoznavanjem grla. Ovde se pojavljuje vei broj reenja, najee za pojedinanu racionalnu podelu koncentrovane stone hrane. Koncentrovana hrana je znatno skuplja od kabaste i daje se u manjim koliinama. Zbog toga je vano da se daje u koliinama koje se precizno odmeravaju prema potrebama svakog grla. Pored toga, ove koliine treba da se daju u veem broju obroka manjih porcija. Za ovaj sistem raspodele hrane potrebno je obezbediti mesta za ishranu u koja staje po jedno grlo. Grla imaju senzor ili transponder za individualno raspoznavanje u vidu predajnika. Pristup hrani se regulie preko pokretnih vrata ili pregrada, ije se otvaranje i zatvaranje najee vremenski podeava. Koncentrovana hrana se daje prema pojedinanom odmeravanju za svako grlo uz pomo pomenutih senzora. U stoarstvu, pre svega kod smetaja i dranja konja, goveda i svinja, odavno se u praksi koristi elektronsko raspoznavanje pojedinih grla. Elektronsko raspoznavanje grla podrazumeva korienje raunara i odgovarajuih programa. Neposrednu opremu ine predajnici i prijemnici. Predajnik u vidu transpondera ili injektata nalazi se na svakom grlu. Transponder se nosi na vratu ili na glavi. Poslednjih godina predajnik se sve ee i skoro redovno koristi u vidu injektata. To su male ampule duine oko 3 cm i prenika oko 3 mm. Ubacuju se veoma jednostavno pomou injekcionog pitolja pod kou na vratu neposredno iza glave. Prijemnik se nalazi na mestima gde treba svako grlo raspoznati. Najee je to na mestu podele koncentrovane hrane ili merenja telesne mase konja. Prijemnici trenutno reaguju na signale predajnika preko kojih se u stvari identifikuje i saoptava broj pojedinih grla. Na osnovu raspoznavanja grla odmah sledi sledea naredba, kao to je na primer, merenje mase konja u prolazu preko vage. Ipak, najee korienje ovog sistema za identifikaciju konja je kod automatskih stanica za ishranu. Po prvobitnoj konstrukciji one su namenjene za individualnu viekratnu podelu koncentrovane stone hrane. Danas se, me|utim, ovaj sistem koristi i za podelu briketa odnosno peleta sena. Automatske stanice imaju opremu za stonu hranu, opremu za elektronsko raspoznavanje i opremu i ure|aje za ulaenje i izlaenje konja. Opremu za stonu hranu ine rezervoar sa dozatorom i hranilica. Iz rezervoara hrana se pomou dozatora, koji je najee sa punim mehanizmom, ubacuje u hranilicu. Koliina hrane se odmerava na osnovu usaglaenog vremena rada dozatora i njegovog kapaciteta u jedinici vremena. Prethodno opisana oprema za elektronsko raspoznavanje sastoji se od predajnika na konjima, prijemnika na automatskim stanicama, raunara i odgovarajuih programa. Opremu za ulaenje i izlaenje konja ine prolazni ogra|eni prostori u vidu mesta ili stajalita za ishranu. U principu, automatske stanice rade veoma jednostavno. Koliina i broj obroka hrane unapred se programiraju za svako grlo, ukljuujui i vremenski razmak izme|u pojedinih obroka. Po dolasku u automatsku 34

stanicu grlo biva odmah identifikovano. Ako po programu ima pravo na porciju hrane ukljuuje se dozator i u hranilicu se sputa zadata koliina hrane. Isputanje hrane u hranilicu je postepeno, usaglaeno sa brzinom konzumiranja (100 g hrane u minuti) i sa razmakom od po 1 minut izme|u svakog ubacivanja naznaene koliine hrane. Ako grlo nema pravo na porciju hrane ono se tako|e identifikuje, ali se dozator ne ukljuuje. Ovaj sistem je stariji i sa znaajnim nedostacima. Osnovni su da neka grla esto dolaze u automatsku stanicu, ili u njoj due ostaju, iako ne dobijaju hranu u hranilici. Najnovije konstrukcije automatskih stanica za ishranu imaju dva nova dodatka koji uklanjaju ove nedostatke. Prvi dodatak se odnosi na to da se prijemnik postavlja ispred vrata automatske stanice. Time se identifikacija grla vri pre ulaska u stajalite za ishranu. Na osnovu izvrene identifikacije ulazna vrata na automatskoj stanici se otvaraju ili ostaju zatvorena, ime se grlu dozvoljava ili onemoguava ulazak u automatsku stanicu. Drugi dodatak ini elektronski bi koji vri isterivanje konja iz automatske stanice. Ovim ure|ajem se konj isteruje iz automatske stanice neposredno posle konzumiranja hrane ili neposredno nakon to se utvrdi da nema pravo na hranu. Automatske stanice, ukljuujui i elektronsku identifikaciju grla, u svetu se danas ve standardno proizvode i koriste. Jedna automatska stanica moe da opslui do 20 konja. Neki podaci od veeg broja istraivanja u vezi korienja automatskih stanica, koji se odnose na ponaanje konja, zasluuju posebnu panju. Istraivanja su pokazala da su automatske stanice najee zauzete izme|u 8 i 18 asova sa po oko 30 do 52 minuta u toku jednog asa. Broj poseta pojedinih konja odnosno ulaza u automatsku stanicu ili dolaska do stanice je veoma razliit i kree se od samo jedne posete pa do 165 poseta nekog grla u toku jednog dana. Neki konji kod skoro svake posete imaju pravo na hranu dok drugi u vie poseta nemaju pravo na hranu. Razlike u duini zadravanja konja u automatskoj stanici su tako|e velike i kreu se od samo 10-20 minuta do ak preko 120 minuta dnevno. Ogranienja ishrane senom Kod ishrane konja senom poeljna je tako|e odre|ena kontrola ili ograniavanje koliine i vremena konzumiranja. U tom pogledu na raspolaganju su tri tehnika reenja. Prvo tehniko reenje za te svrhe ima elektronsku pregradu. Koriste se individualna mesta za ishranu, uz identifikaciju svakog grla i otvaranje ili neotvaranje pregrade prema senu. Vreme zadravanja grla kada se uzima seno (otvorena pregrada) podeava se na osnovu brzine uzimanja sena koja iznosi oko 16-18 g/minut i ukupne koliine svake porcije sena. Ukupna dnevna koliina sena po grlu, koja je odre|ena na osnovu potreba, deli se na odre|eni broj porcija ili uzimanja i raspore|uje u toku celog dana. Drugo tehniko reenje se zasniva na pojedinanoj ishrani cele grupe. Kod ovog reenja svako grlo ima svoje mesto za ishranu. Pomou satnog mehanizma pregrada prema senu se otvara 3 -4 puta dnevno i dri otvorenom odre|eno vreme. Ceo ure|aj je najee tako pokretan da ga grla guraju prema senu onako kako se seno troi. Tree tehniko reenje ima poseban prostor za ishranu senom. Ovde se vri elektronska identifikacija grla kojima se potom omoguava ili spreava ulazak u prostor za ishranu senom. Iz tog prostor a grla izlaze dobrovoljno posle 30-45 minuta, najee radi uzimanja vode. Ograde za konje Pri podizanju ograda na ispustima i panjacima osnovni zahtevi koji se postavljaju odnose se na obezbe|enje bezbednosti i sigurnosti konja. Kao to je vie puta naglaeno, konji bi trebalo da provode to vie vremena na panjacima ili u ispustima, pa su stoga pomenuti zahtevi sasvim razumljivi. Kao to je poznato, konji su, po prirodi, nomadi i stalne lutalice. Uz to, oni vrlo radoznalo i sistematski pretrauju prostor, ali lako padaju u paniku, pa mogu uspanieno odjednom da zagalopiraju bez nekog stvarnog razloga. Iz tih razloga ograde za konje moraju biti jake, dovoljno visoke i dobro uoljive. Ako su ograde takve moe se oekivati da e konj skrenuti i da e odustati od namere da pro|e. Ograda mora biti sigurna u toj meri da sprei ovu snanu ivotinju pri pokuaju da pro|e iznad, ispod ili kroz nju samu. 35

Ve je pomenuto da ograde moraju biti dovoljno visoke, minimalno 140 do 150 cm i posebno dobro uoljive. Njihova sigurnost se postie upotrebom materijala odre|enih dimenzija. Posebno su vani stubovi u uglovima, na vratima i prolazima. Uglovi ograde na ispustima i panjacima treba da budu zaobljeni, jer ako to nisu predstavljaju potencijalnu opasnost za povre|ivanje. Ako se radi o ianoj ogradi, otvori na njoj moraju biti mali da konj ne moe proturiti nogu, ili dovoljno veliki da je lako moe, u sluaju da je zakoraio, vratiti nazad. Smatra se da su drvene ograde, razliitog oblika, najsigurnije za uv anje konja, pa se stoga sve druge ograde upore|uju sa njima. Upotreba ograda od ice je mogua, ali ni u kom sluaju to ne sme biti bodljikava ica. Ako nisu na raspolaganju drugi materijali mogu se primeniti improvizovani tipovi ograda, kao na primer, od nareanog kamenja. Daske se smatraju tradicionalnim materijalom za ograde za konje. Ograde od dasaka su veoma funkcionalne, a uz to i lepo izgledaju. Dovoljno su jake i elastine, i to je vrlo vano, dobro su uoljive. Nedostaci su im to su skupe za podizanje i odravanje. Konji ih grizu, a pri jaem udarcu mogu da se slome ili puknu. Bele daane ograde zahtevaju farbanje svake dve godine, to predstavlja dodatni troak. Daske za ogradu trebalo bi da su od tvrdog drveta. Njihova irina iznosi 15-20 cm, a debljina 1,5-2,5 cm. Stubovi mogu biti etvrtasti, poluokrugli ili okrugli. Razmak izmeu stubova ne bi trebalo da bude vei od 2,5 metara. Obino se ograda gradi od etiri daske, odnosno njena visina iznosi 140-150 cm. Ponekad se dodaje i peta daska, pa ukupna visina ograde iznosi oko 180 cm. Donja daska se postavlja na oko 12-17 cm od tla, a svaka sledea na razmaku od po 20 cm. Kod korienja pet dasaka za ogradu, prva daska se postavlja na samom tlu. Ograde po principu ina deluju veoma dekorativno i lake su za izgradnju, ali nisu toliko trajne i jake kao daane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koji se prave u stubovima za prolaz poprenica esto pucaju. Uzimajui u obzir ove slabosti, ovakve ograde se ne preporuuju za padoke, mesta gde su pastuvi ili za mesta gde je velika koncentracija konja. ice za ograivanje konja moraju biti posebno pravljene za ovu namenu, a mogu biti od iane mree ili sajle. iane ograde su jeftinije, bre se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo odravanje. Otvori iane mree za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5-10 cm, pa konj ne moe da proturi i zaglavi nogu. Postavljena daska povrh ice daje ogradi jo veu sigurnost. Sistem ianih ograda od dobro zategnutih sajli se ve dugo (preko 30 godina) primenjuje u mnogim zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo reenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno manje stubova, jer oni mogu da se postavljaju na razmaku i do 20 m. Nedostatak ovih ograda je to su slabo uoljive, ali poto su vrlo elastine, povrede konja su retke. Elektrina ograda je tip iane ograde koja moe biti primenjena sama ili u kombinaciji sa nekom drugom vrstom ograde. Ovaj tip ograde se danas uspeno koristi kod konja, naroito kod pregonskog napasivanja. Elektrine ograde su veoma ekonomine, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako i brzo postavljaju, meutim, konji se moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na tritu ima plastinih traka, irokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze elektrini provodnici. Trake su vrlo upadljivih boja, pa se lako uoavaju. Ograde za konje se mogu praviti i od PVC materijala, koji imitira izgled daske ili drveta. Ove ograde su dugovene i ne zahtevaju skoro nikakvo odravanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi za navodnjavanje, od lanaca i slinih materijala, s tim da uvek treba imati u vidu obezbeenje sigurnosti konja, odnosno spreavanje njihovog povreivanja. Najee bolesti drebadi i odraslih konja drebad esto oboljeva i uginjava od uzgojnih bolesti. Uzroke ovim bolestima treba traiti prvenstveno u grekama pri gajenju ove kategorije. Od ovih bolesti esto se javljaju dispepsije i intoksikacije, odnosno eludano-crevni katari, koji se ispoljavaju u vidu proliva. Do pojave ovih bolesti najee dolazi usled greaka u ishrani, dranja i smetaja. Pojave zaraznih bolesti i uginua drebadi mogu biti posledica infekcije raznim vrstama mikroorganizama, i to, najee, fakultativno patogenim mikroorganizmima, koji dolaze do izraaja u 36

nepovoljnim uslovima dranja, ishrane i nege konja. Kod mlaih kategorija konja esto se javljaju akutne virusne i bakterijske infekcije respiratornih puteva. Profilaksa bolesti drebadi sastoji se prvenstveno u obezbeenju njihove pravilne i briljive nege od samog roenja. Da bi drebad bila vitalna na roenju treba voditi rauna o njihovim roditeljima, jer samo zdravi i genetski neoptereeni roditelji mogu dati zdrav odnosno vitalan podmladak. To znai da treba briljivo sprovoditi negu i ushranu kobila u vreme graviditeta, neposredno pre i posle partusa. Za spreavanje pojave bolesti kod novoroenih drebadi od velike vanosti je nain njihovog prihvatanja neposredno po roenju, kao i negovanje i smetaj u odgovarajue staje. Kod odraslih konja kao posledica loih uslova dranja, ishrane i eksploatacije najee nastaju akutne bolesti, dok je pojava hroninih bolesti, esto uslovljena neodgovarajuim leenjem akutnih bolesti. Kod starijih konja ee se javljaju kolike, kona oboljenja, zatim brojna hronina oboljenja, skoro podjednake uestalosti na lokomotornom i respiratornom sistemu. Zdravstveni problemi kod sportskih konja imaju neke specifinosti. Kod trkakih grla, generalno posmatrano, najvei problem predstavljaju sportske povrede i tzv. sportske bolesti. Uglavnom zbog loih trkakih staza veliki problem predstavljaju traumatska oteenja tetiva, zglobova, burzi i ligamenata, zatim miopatije izazvane poveanim fizikim naprezanjem. Kada je u pitanju lokomotorni aparat ini se da posebnu panju zasluuju poremeaji kopita zbog neadekvatne nege, a naroito loeg potkivanja. U tzv. sportske bolesti ubrajaju se mnogi poremeaji izazvani prvenstveno poveanim fizikim naprezanjem. Od ovih bolesti zadnjih godina uestalo se javlja krvarenje iz plua. Sledei veliki problem kod sportskih konja su mnogobrojni patoloki poremeaji gornjih disajnih puteva, kao to su razliite anomalije nosnih i sinusnih upljina, mekog nepca, drela i grkljana. Istoj grupi bolesti pripadaju i mnoge respiratorne infekcije, prvenstveno vi rusne etiologije, s obzirom da zahvataju mahom sportske konje. Tu se pre svega misli na influencu, zatim na herpesvirusne infekcije i na infekcije drugim respiratornim virusima poput adeno-, rino-, reoviruse i parainfluenca viruse. Kod punokrvnih konja posebnu panju privlae poremeaji reprodukcije: sterilitet, abortusi, zatim, veoma esta raanja slabovitalnih drebadi, koja u velikom procentu uginjavaju tokom prve nedelje ivota. Kod drebadi se uoava pojava neonatalne septikemije (E. coli, Salmonella spp. i dr.), poremeaji metabolizma, kao to su deficit joda, cinka ili selena. Zastupljeni su i brojni nasledni poremeaji, koji mogu biti razlog smanjenoj vitalnosti drebadi, kao i poremeaji transfera kolostralnih imunoglobulina. Sa izuzetkom sportskih konja, gotovo u svim krajevima, kod svih rasa i kategorija konja, znaajan problem predstavljaju parazitske invazije. Kod brdskih i radnih konja u vrlo velikom broju sluajeva ustanovljavaju se hronini pluni alveolarni emfizem ili hronini bronhitis i hronini deformiteti na nogama. Nivo zdravstvene zatite konja se veoma razlikuje od sredine do sredine, prvenstveno u zavisnosti od nivoa razvoja konjarstva. Posmatrano u celini, najvei problemi se mogu videti upravo u sredinama gde je konjarstvo nerazvijeno, i gde se jo uvek ne moe uoiti motiv vlasnika da ozbiljnije ulau u negu, ishranu, reprodukciju i leenje konja. HIGIJENA SMETAJA I DRANJA SVINJA Tehnoloki proces proizvodnje Tehnoloki proces proizvodnje prasadi zapoinje uvoenjem nazimica u bukarite i prebacivanjem zaluenih krmaa iz prasilita u bukarite. U ovom objektu nazimice i krmae se dre u grupne ili ee individualne boksove radi lakeg ustanovljavanja estrusa. Kod najveeg broja krmaa smetenih u bukarite estrus se javlja, zavisno od duine perioda sisanja prasadi, 5 do 10 dana posle zaluenja. Krmae se u bukaritu osemenjavaju putem prirodnog priputanja ili vetakog osemenjavanja. U bukaritu se dre i nerastovi u individualnim boksovima. ^im se utvrdi da je nastupio graviditet krmae se iz bukarita prebacuju u ekalite. Tu se dre u grupne boksove, danas sve ee u individualne, gde ostaju 108-110. dana graviditeta, a tada se po principu sve unutra - sve napolje prebacuju u prasilite. 37

Krmae se na 5 do 7 dana pre praenja iz ekalita odvode najpre u kabinu za pranje, dezinfekciju i dezinsekciju, a odatle se prebacuju u prasilite, gde se dre u individualne boksove sa mogunou ogranienja kretanja krmaa. U prasilitu krmae se prase, doje prasad, hrane se i napajaju sve do zaluenja prasadi. U intenzivnoj proizvodnji zaluenje prasadi vri se najee u starosti od 3 do 5 nedelja. Aktom zaluenja prasilite se prazni po principu sve unutra - sve napolje. Krmae se iz prasilita prebacuju u bukarite gde zapoinje novi reproduktivni ciklus. Prasad izlaze iz prasilita sa 21 do 35 dana uzrasta, premetaju se u odgajivalite, gde se dre grupno u boksovima na podnom sistemu ili u jednoetanim kavezima, do postizanja telesne mase 20 do 40 kg, a tada se po principu sve unutra - sve napolje prebacuju u tovilite. Svinje su u tovu smetene u grupne boksove po principu podnog naina dranja. U nekim sluajevima proces tova razdvaja se na predtov do postizanja telesne mase 40 do 60 kg i na zavrni tov do 90 odnosno 115 kg. Za oko 120-150 dana uz dnevni prirast 600-650 g dostie se zavrna telesna masa u tovu kada se tovilite prazni po principu sve unutra - sve napolje. Bukarite U intenzivnoj proizvodnji svinja znaajno je da se stvore uslovi za pospeivanje, pravovremeno i lake otkrivanje estrusa. Pored toga znaajno je pravovremeno osemenjavanje radi postizanja vee plodnosti nazimica i krmaa. U bukarite se dre polno zrele nazimice, zaluene krmae i nerastovi. Krmae dolaze u bukarite iz prasilita posle zaluenja. U toku 5-10 dana kod njih treba da se javi estrus. U bukaritu krmae ostaju u toku estrusa i osemenjavanja, i najmanje jo 21 dan posle osemenjavanja, odnosno do utvrivanja graviditeta - kada se prebacuju u ekalite. U ovom objektu ostaju jo i one krmae kod kojih se 21 dan posle osemenjavanja ponovo javi estrus. Krmae kod kojih se estrus ponavlja tri puta za redom, a ne ostanu gravidne iskljuuju se iz priploda. Nerastovi ostaju u bukaritu u toku itavog njihovog eksploatacionog perioda. Smetaj krmaa i nerastova moe da se reava gradnjom unutar bukarita zajednikog odeljenja, ili gradnjom dva odeljenja, i to manjeg za smetaj i dranje nerastova i veeg za smetaj i dranje zaluenih krmaa. Broj i vrsta prateih prostorija zavisi od potrebe farme i od toga da li se osemenjavanje krmaa vri prirodnim ili vetakim putem. U poslednjem sluaju, osim odeljenja za smetaj koncentrata, gradi se punkt za vetako osemenjavanje sa odeljenjem za uzimanje sperme, laboratorijom, depoom za spermu, odeljenjem za sterilizaciju i sanitarnim vorom. Radi specifinih potreba u odeljenju za smetaj nerastova i zaluenih krmaa gradi se tavanica-krov sa visinom zidova oko 2,5 m. Prirodno osvetljenje obezbeuje se izgradnjom dvostruko zastaklj enih prozora na bazi koeficijenata osvetljenja 1:20. Vetako osvetljenje reava se elektrinim sijalicama jaine 6-8 W/m2 povrine poda. Odeljenja treba da budu dobro ventilisana pomou elektrinih ventilatora koji funkcioniu na principu stvaranja podpritiska. Obim ventilacije u letnjem periodu treba da iznosi 1-1,5 m3/h na 1 kg telesne mase, a u zimskom periodu 1/10-1/6 od obima ventilacije u letnjem periodu. Brzina strujanja vazduha u odvodnom ventilacionom kanalu treba da iznosi 7 m/s, a na ulazu dovodnih ventilacionih kanala 3-5 m/s. Unutranje ureenje bukarita sastoji se u razmetaju boksova za krmae i nerastove i odgovarajuih komunikacija. U zajednikom smetajnom prostoru krmaa i nerastova grade se dva ili vie redova boksova od kojih manji broj slui za dranje nerastova, a vei broj za smetaj zaluenih krmaa. Za nerastove se izgrauju individualni boksovi koji zavisno od njihovog broja, mogu da se postave u sredini odeljenja izmeu redova grupnih boksova za krmae, ili se postavljaju na jednom kraju odeljenja, u nastavku redova boksova za krmae. Izmeu zidova i redova boksova, kao i izmeu susednih redova boksova izgrauju se hodnici koji slue za raznoenje hrane po boksovima, ukoliko to nije mehanizovano. Umesto grupnih boksova za smetaj i dranje krmaa, sve se vie koriste individualni boksovi. Ako se u bukaritu grade dva odeljenja, a to je sluaj kada se vri vetako osemenjavanje, tada se u manjem odeljenju izgrauju dva ili vie redova boksova za individualno dranje nerastova - davaoca sperme. Boksovi se obino grade sa delimino reetkastim podovima i bez korienja prostirke. Dimenzije boksova se kreu od 200 x 330 - 200 x 400 cm (6,5-8 m2 povrine poda, s tim da na reetkasti pod otpada 2-2,4 m2). Puni 38

deo poda prema reetkastom delu treba da ima pad 2-3%. Boksovi se ograuju jakim metalnim reetkastim ogradama visokim 120 cm sa vertikalnim preagama reetki. U njima se postavljaju valovi za hranjenje, ukoliko se ne vri hranjenje sa poda, a na ogradi iznad reetkastog dela pod a, na visini 70-80 cm, izgrauje se automatska klinasta napajalica. Izmeu redova odeljenja i redova boksova, kao i izmeu pojedinih redova boksova izgrauje se hodnik za hranjenje irine 150-160 cm. U drugom odeljenju koje je vee reava se pitanje individualnog smetaja zaluenih krmaa i nerastovaprobaa. Nerastovi se dre u boksovima dimenzija 310-320 cm2. Za krmae smetaj se obezbeuje izgradnjom dva ili vie redova individualnih boksova za ukljeteno dranje ili izgradnjom redova leita za dranje vezanih krmaa. Individualni boksovi za dranje krmaa sastoje se od metalnih reetkastih postranih ograda, od prednje reetkaste ograde sa valovom i zadnjeg branika koji onemoguava kretanje krmae u natrag. U boksovima se najee izgrauje delimino reetkasti pod. Ukoliko se primenjuje dranje vezanih krmaa, tada se sa svake strane leita, u duini od 100 cm, nalazi reetkasta ograda visoka 80 cm. Leite je sa zadnje strane slobodno, a prema valovu ograeno reetkama. Duina i irina ovakvog leita su iste kao kod prethodnih boksova. Krmae se u ovim leitima vezuju vratnim ili grudnim vezovima. Na farmama manjeg kapaciteta u bukaritu se moe primeniti i grupno dranje krmaa u odgovarajuim boksovima ije su dimenzije nie navedene. ekalite ekalite slui za smetaj krmaa u graviditetu od 21. do 108. ili 110. dana posle osemenjavanja, kada se krmae prebacuju u prasilite. Ukoliko se u ovom periodu krmaama ne obezbede zadovoljavajui smetajni uslovi, moe doi do veeg procenta embrionog mortaliteta i nepravilnog razvoja fetusa. Za gravidne krmae treba obezbediti prosenu temperaturu od 16 C. U letnjem periodu temperatura ne treba da prelazi 26 C, zbog ega ekalite treba da ima dobre termo-izolacione sposobnosti i dobro reeno pitanje ventilacije, uz obaveznu upotrebu ventilatora. Obim ventilacije u toku letnjeg perioda treba da iznosi 11,2 m3/kg telesne mase, a zimi 1/6-1/10 od letnjeg obima. ekalite se gradi sa tavanicom, a kod veih pogona ee sa tavanicom-krovom. Treba da ima dvostruko zastakljene prozore sa koeficijentom osvetljenja 1:20, ali se gradi i bez prozora, odnosno prirodnog svetla. Vetako osvetljenje ima jainu 6-8 W/m2 povrine poda, s tim da se ono pomou uklopnog sata programira na izmenjivanje tame i svetla. Unutranjost objekta podeljena je na vei deo koji slui za smetaj krmaa i manji za pomone prostorije. Unutranje ureenje ekalita ini raspored boksova za smetaj krmaa i komunikacija. Boksovi su poreani u dva ili vie redova sa hodnicima za hranjenje i izubravanje i sa poprenim komunikacijama. irina hodnika iznosi oko 100-150 cm, zavisno od toga da li je dopremanje hrane mehanizovano ili ne i da li se u boksovima koristi prostirka ili ne. Danas se u intenzivnoj proizvodnji ekalita najee grade za individualni smetaj krmaa, ime se otklanjaju nedostaci grupnog dranja (meusobno uznemiravanje ivotinja, povean embrionalni mortalitet, este ozlede krmaa, nemogunost da se krmae hrane prema individualnim potrebama), a smanjuje se i potrebna povrina poda po krmai na 1-1,2 m2. Individualni nain dranja krmaa u ekalitu moe da se reava izgradnjom dva ili vie redova individualnih boksova ili redova boksova -leita sa vezivanjem krmaa. Postoje razliiti tipovi individualnih boksova. Osnovna njihova karakteristika je da smanjuju kretanje krmaa na minimum. Sa svih strana zatvoreni su metalnim reetkastim pregradama ili branicima. Duina takvog boksa zavisi od veliine krmae i iznosi 190-210 cm, irina 60-70 cm, a visina pregrada 100 cm. Donje preage postranih reetkastih pregrada treba da su uzdignute od poda 15 cm, da krmaa pri leanju moe ispruiti noge ispod njih. Prema hodniku za hranjenje postavlja se valov. Pod boksova je najee delimino reetkast. Puni delovi poda grade se u duini od 1 m sa padom prema reetkastim delovima od 1-2%. U pregradi boksa, na visini 60-70 cm, ugrauje se automatska klinasta napajalica. Drugi nain individualnog smetaja i dranja krmaa je njihovo vezivanje na leitu, koje je spreda i sa obe strane po duini ograeno reetkastim pregradama, dok je zadnja strana slobodna. Duina ovih leita iznosi 160-170 cm, a irina 60-70 cm. Duina bonih pregrada iznosi 100-120 cm, a visina 60-70 cm. Na 39

prednjem delu leita prema hodniku za hranjenje postavlja se valov duine 40-50 cm po krmai. Pod je i ovde najee delimino reetkast. Krmae se vezuju vratnim vezovima, ali zbog estih povreda koje krmaama nanose ovi vezovi, danas se vie koriste koni grudni vezovi, koji su na udaljenosti 25 cm od valova lancem privreni za alku na podu. Na farmama kapaciteta do 50 krmaa u bukaritu i ekalitu se moe primeniti i grupno dranje krmaa. U grupnim boksovima se dri najee 8-12 krmaa. Pri grupisanju krmaa vodi se rauna o meusobnoj podnoljivosti. Vei broj ivotinja u grupnom boksu onemoguava kontrolu estrusa i poveava opasnost od embrionalne smrtnosti i abortusa. Boks se sastoji od dela za leanje i dela za hranjenje. Hranilite se pregrauje reetkastom ogradom, a prua uslove za pojedinanu ishranu. Izmeu leita i hranilita je hodnik za balegu koji se pominom postranom pregradom za vreme mehanikog ienja moe odeliti od hranilita i leita. Duina hranilita u kome je postavljen valov iznosi 2,10 m, hodnika za balegu najmanje 1,20 m i leita 2,50 m, to ukupno iznosi najmanje 5,80 m. irina boksa zavisi od broja krmaa, odnosno jednaka je umnoku broja krmaa i irine hranilita od 0,50 do 0,55 m. Na leitu se moe koristiti prostirka ili je ono termoizolovano. Prasilite Prasilite ima znaajnu i delikatnu funkciju u toku proizvodnog ciklusa, jer od njegovih kvaliteta u velikoj meri zavise proizvodni rezultati na farmi. U njemu se odvajaju najosetljivije faze proizvodnog ciklusa, a to su poslednji dani graviditeta krmae, praenje, dojenje i gajenje prasadi na sisi. Upravo u tim fazama mogu da se stvore uslovi za pojavu raznih anomalija kod prasadi i posledinih gubitaka, pri emu najveu ulogu imaju smetajni kvaliteti prasilita i ishrana krmaa i prasadi. U prasilitu se dre 2 kategorije svinja, krmae i mlada prasad, koje se bitno razlikuju po fiziolokom statusu i zahtevima organizma u odnosu na ambijentne uslove smetaja. U intenzivnoj proizvodnji, praenje i smetaj krmaa i prasadi odvija se u zatvorenim objektima, svakoj krmai i njenoj prasadi obezbeuje se individualni smetaj, odnosno boks. Kod izgradnje prasilita postavljaju se specifini zahtevi u vezi sa obezbeenjem toplotnih i drugih mikroklimatskih uslova, unutranjim ureenjem, specijalnim boksovima i posebnom opremom. Tu se takoe postavlja pitanje ekonominosti izgradnje i iskoriavanja prasilita. U njegovom iskoriavanju primenjuje se princip sve unutra - sve napolje. Tehnoloko-tehniki parametri za izgradnju prasilita mogu da variraju, te je potrebno da njihov izbor bude optimalan i usklaen sa potrebama intenzivne proizvodnje. Prasilite je, inae, zatvorena staja sa dobrom termoizolacijom, ventilacijom, kanalizacijom, kao i ureajima za opte i lokalno grejanje. Zidovi, pod i tavanica imaju vrlo vanu ulogu u formiranju toplotnih uslova u staji. Razni graevinski materijali koji se upotrebljavaju u njihovoj izgradnji imaju razliitu sprovodljivost toplote, a time i razliitu toplotno-izolacionu sposobnost. Svaki od slojeva upotrebljenog materijala prua drugaiji otpor prolazu toplote. Ovaj otpor za svaki upotrebljeni sloj u graenju zida, poda i tavanice jednak je koliniku izmeu debljine sloja (d) i koeficijenta toplotne spovodljivosti materijala ( ):

Oz =

d1
1

d2
2

d3
3

... +

dn
n

Oz = m2 K / W Reciprona vrednost otpora prolazu toplote kroz materijale je faktor (vrednost) K

K=

Optimalne vrednosti tehnoloko-tehnikih parametara za prasilite treba da se kreu u sledeim granicama: k vrednost zidova: 0,5-0,7 W/m2K; k vrednost tavanice: 0,3-0,5 W/m2K; 40

1 (W/m2K) Oz

ranije m2 h

C/kcal

visina prasilita : 2,2-2,8 m; zapremina prasilita po boksu: 25-28 m3; povrina poda boksa: 3,5-5,0 m2; irina hodnika za hranjenje: 80-100 cm; irina hodnika za izubravanje: 120-150 cm; koeficijent osvetljenja preko prozora: 1:15; intenzitet vetakog osvetljenja: 60 luksa; osnovna temperatura prasilita: 18-20 C; temperatura u toplom gnezdu: 32-22 C; relativna vlanost: 60-70%; obim ventilacije po krmai leti: 180 m3/h; obim ventilacije po krmai zimi: 18 m3/h; boravak gravidne krmae u prasilitu pre praenja: 5 - 7 dana; prosean broj opraene prasadi po leglu: 10,0-10,5; duina perioda sisanja prasadi: 3-5 nedelja; prosena telesna masa opraenog praseta: 1,2 kg; prosena telesna masa odluenog praseta sa: 3 nedelje starosti 4,5-5 kg, 4 nedelje starosti 6-7 kg, 5 nedelja starosti 8-9 kg; prosean dnevni prirast prasadi na sisi u starosti: 3 nedelje 155-170 g, 4 nedelje 170-180 g, 5 nedelja 180-206 g; vreme trajanja odmora objekta za temeljno ienje i dezinfekciju posle praenja: 5-7 dana. Prasilite se sastoji od proizvodne i pomonih prostorija. Pomone prostorije su kabine za pranje i dezinfekciju krmaa pre njihovog uvoenja u prasilite, odeljenje za smetaj hrane i prostorija za ostavu i potrebe radnika. Na farmi se moe nalaziti vie proizvodnih prostorija, odnosno prasilita u uem smislu rei, jer se u njima odvija praenje i gajenje prasadi na sisi. Prasilite ima najvaniju funkciju na farmi koja u mnogo emu zavisi od njegove unutranje izgradnje i ureenja. Razmetaj boksova i komunikacija u prasilitu u velikoj meri utie na organizaciju poslova ishrane, ienja i odravanja higijenskih uslova. Boksovi mogu da se postavljaju u jedan, dva, tri ili etiri reda sa odgovarajuim hodnicima izmeu njih. Jednoredni boksovi koriste se na manjim individualnim gazdinstvima. U srednje velikim pogonima, prasilite se izgrauje sa dva reda boksova, s tim da se oni mogu na razliite naine razmestiti. U prvom nainu boksovi se postavljaju u redove uz oba dua zida prasilita sa hodnikom u sredini izmeu redova boksova. Hodnik slui za hranjenje, ienje i za uvoenje i izvoenje krmaa. Nedostatak ovog naina se sastoji u tome to su boksovi jednom svojom stranom direktno priljubljeni uz zidove, koji zimi mogu da budu suvie hladni i da prasadima oduzimaju znatne koliine toplote, to se negativno odraava na njihov porast. Zajedniki hodnik za hranjenje i za ienje sa higijenskog stanovita ne zadovoljava. Drugi nain rasporeda boksova je sa centralnim hodnikom irine 130-150 cm za hranjenje, a izmeu svakog reda boksova i zida postoji poseban hodnik za ienje iste irine. Hodnici za ienje zavravaju vratima. Sa higijenskog stanovita ovaj nain ima prednosti nad ve pomenutim. Izbegnuto je ukrtanje puteva za hranjenje i ienje, kao i negativno delovanje hladnih zidova na prasad. Kod izgradnje ovakvih prasilita potrebno je, meutim, zbog poveanja njihove povrine, voditi rauna o zapremini smetajnog prostora da ne bi bilo suvie hladno. Zapremina moe da se koriguje smanjenjem visine prasilita do dozvoljene granice. Trei nain kod dvorednih prasilita je postavljanje dva reda boksova po sredini prasilita, koji se priljubljuju jedan uz drugi, ime se formiraju dva hodnika od kojih svaki slui i za hranjenje i za ienje. Ov aj 41

nain zadovoljava u odnosu na toplotnu zatitu prasadi. Kod njega je oteano obezbeenje prirodnog osvetljenja boksovima u dovoljnoj meri, a ukrtaju se i putevi hranjenja i ienja. Postavljanje boksova u tri reda ree se primenjuje. Mnogo ee u velikim prasilitima boksovi se postavljaju u etiri reda. Pri tome mogu da se primene tri varijante. U prvom sluaju, uz svaki dui zid prasilita izgrauje se jedan red boksova a ostala dva, priljubljena jedan uz drugi, postavljaju se sredinom prasilita, s tim da sa svake strane ovog dvostrukog reda postoji hodnik za hranjenje i ienje. Druga varijanta ima isti raspored boksova samo to se izmeu duih zidova prasilita i reda boksa ostavlja hodnik za ienje. Kod tree varijante formiraju se dva dupla reda boksova sa centralnim redom boksova izmeu duplih redova i sa po jednim hodnikom izmeu duih zidova i duplih redova boksova. Nain rasporeda 4 reda boksova zavisi od tehnike hranjenja, odnosno od naina raspodele hrane. U boksu se vri praenje, hranjenje i napajanje krmaa i njihove prasadi. S toga on treba da bude funkcionalan i sa optimalnim smetajnim uslovima. Po svojoj veliini treba da odgovara razvijenosti krmaa i veliini legla prasadi, da omoguava normalno odvijanje praenja, da svede na najmanju moguu meru gaenje i gnjeenje prasadi, da kretanje krmaa svede na minimum uz neometano kretanje prasadi, da omoguava odvojeno hranjenje i napajanje prasadi, da ima topao i suv leaj i da prua nesmetano ienje i odravanje higijenskih uslova u njemu. Ovi zahtevi doveli su do velikog smanjenja povrine boksova za praenje u odnosu na veliinu u ekstenzivnoj proizvodnji. Umesto 8 do 9 m2, koliko su imali klasini duboki boksovi povrina savremenih boksova svedena je na 3,3 do 3,9 m2. Krmaa se u njima ukljetava uz znatno ograniavanje povrine njenog leita i mogunosti kretanja uz slobodno kretanje prasadi. Danas postoje uglavnom dve osnovne koncepcije tehnikih reenja za prasilite. Jedna od tih koncepcija jeste izgradnja stabilnih boksova u kojima se krmae dre u punom smislu rei ukljetene. Duina od vala do kraja boksa iznosi 210 do 220 cm, a irina 150 do 180 cm. Boks se sastoji od tri, branicima i ogradama, meusobno odvojenih povrina. U srednjem delu nalazi se ukljeteno leite za krmau sa bonim ogradama od metalnih cevi visine 90 do 100 cm. Donje preage ograda uzdignuta su od poda 25 do 33 cm, a razmaci izmeu drugih preaga iznose 30 cm. irina leita za krmau iznosi 60 do 65 cm. Zbog relativno uskog prostora krmaa lei vrlo oprezno, to omoguava da se prasad pravovremeno skloni i izbegne gnjeenje. Kod leanja krmai su noge isturene ispod donje preage ograda. Visina donje preage od poda omoguava da prasad moe slobodno da doe do vimena. Krmaa se u ukljetenju ogranieno se pokree, kako napred tako i nazad, gde se na 20 cm od ulaznih vrata nalazi i poprena preaga koja spreava pomicanje krmae do kraja boksa. Prema hodniku za hranjenje postavljen je valov 40 cm irok i 50 cm dugaak, a pored njega na visini od oko 70 cm automatska klinasta napajalica za vodu. Sa svake strane ukljetenja za krmau nalazi se odeljenje za prasad irine 30 do 40 cm koje je od susednih boksova odvojeno punom ogradom visine 60 cm. Na prednjem delu ireg odeljenja za prasad formira se toplo gnezno, a u drugom odeljenju na suprotnoj strani ukljeenja postavlja se valov za prihranjivanje prasadi. irina valova za prasad iznosi 25 cm, visina 10 cm, a duina 25 cm po prasetu. Prema hodniku za ienje, na visini od 20 cm, ugrauje se klinasta napajalica za prasad. U boksu prasad moe slobodno da se kree iz jednog odeljenja u drugo, jer je pomenutom preagom u odeljenju za ukljetenje krmae obezbedjen slobodan prolaz prasadi iza zadnjeg kraja krmae. U nekim sluajevima mogu da se sretnu boksovi sa srednjim odnosno ukljetenim delom za krmau, postavljenim dijagonalno u odnosu na duu osu boksa, ili se pak radi o pominim pregradama ukljetenog dela, koji se mogu podizati i sputati. Ukljetenje krmae je mera koja je neophodna, naroito prvih 14 dana posle praenja kada dolazi do najveeg procenta gnjeenja prasadi. Zbog toga se neki boksovi izgradjuju tako da se 14. dana posle praenja jedna pregrada ukljetaljke podie ili potpuno uklanja da bi se dobio vei prostor za kretanje krmae. Ovakvi boksovi pokazali su se kao funkcionalni u odnosu na ienje i odravanje higijene. Kao prigovor stavlja im se neto loija preglednost krmaa i legla. U drugom tipu boksova ukljetenje se zamenjuje vezivanjem krmaa. Pokretljivost krmaa kod ovog tipa boksova je neto vea. Gradnja ovakvog boksa je manje sloena u odnosu na prethodni tip. Nema veih razlika u dimenzijama boksa. U srednjem delu je leite za krmau, koje je, sa jedne i sa druge strane, u duini od 120 cm, ograeno metalnim reetkama ili lukovima visine 60 do 80 cm. Na kraju leite je slobodno bez 42

ikakvih branika. Krmae se vezuju konim vratnim ili grudnim vezovima. Vez je privren lancem za pod, na udaljenosti 25 cm od valova. Sa svake strane leita i iza njega postoji prostor za k retanje prasadi. Boks je ograen reetkastom ogradom visine 70 cm. Za uspenu primenu pomenutih tipova boksova, od velikog znaaja je nain izgradnje poda, jer je on u najuoj vezi sa obezbeivanjem odgovarajuih toplotnih odnosa u boksu. U boksovima prasilita na pod se stavlja slama, koja je vrlo dobar toplotni izolator, to je veoma bitno za mladu prasad. Takvi boksovi su sa punim toplim podom koji u prednjem delu ima pad 2 do 3%, a u zadnjem i do 5% prema kanalu za sakupljanje osoke, koji se prua hodnikom za ienje du reda boksova sa spoljanje strane njihovih ograda. U boksovima za praenje koristi se i delimino reetkasti pod. Prednji deo poda boksa u duini od 120 cm izgrauje se kao puni pod sa padom 2 do 3%, a iza njega, prema hodniku za ienje prua se 100 cm reetkastog poda, ispod kojeg se nalazi kanal dubine 30 cm za sakupljanje fecesa i mokrae. U kanal se ugrauje mehaniki ureaj za izubravanje. Reetke mogu da budu metalne, sa gredicama irokim 25 cm, postavljenim u pravcu uzdune ose boksa i procepom izmeu njih irokim 8 do 9 mm. Umesto ovih moe da se koristi perforirani nerajui elini ili aluminijumski lim sa otvorima 10x20 mm, ili pletena mrea od 5 do 6 mm debele pocinkovane eline ice sa otvorima 10x50 mm. Posebnu panju zasluuje kvalitet lima i pletene ice, jer se na takvim podovima esto javljaju ozlede koe i papaka kod prasadi. Na punom delu poda moe se stavljati manja koliina slame, ali moe i bez nje. Na velikim farmama sve vie se u prasilitima prelazi na celoreetkasti pod bez upotrebe prostirke. Treba jo samo pomenuti da upotreba ovih podova zahteva viu temperaturu prasilita koja treba da iznosi 20 C. Na reetkasti pod, na mestu gde se formira toplo gnezdo za prasad, stavlja se gumena tabla ili neka izolaciona ploa na kojoj lei prasad. Ranije je reeno da optimalna temperatura u prasilitu treba da iznosi 16 do 18 C, a sa celoreetkastim podom i 20 C. Ovu temperaturu je u zimskom periodu teko obezbediti samo termoizolacionim sposobnostima objekata. Uz to, ove temperature odgovaraju krmaama. Mlada prasad zahteva znatno vie temperature koje, zavisno od njihovog uzrasta iznose: 1. i 2. dana ivota iznad 32 C po jednim autorima do 34 C, a po drugim do 37 C u prvih nekoliko asova ivota, od 3. do 14. dana ivota 28 C, od 15. do 21. dana ivota 25 C, i od 22. do 35. dana ivota 23 C. Da bi se obezbedile navedene temperature, prasilite mora da se zagreva. To zagrevanje se deli na osnovno i dodatno. Osnovnim zagrevanjem treba da se u zimskom periodu obezbedi temperatura od 16 do 20 C u itavoj unutranjosti prasilita. Osnovno zagrevanje se postie zagrevanjem vazduha celog prasilita termogenom, elektrinim ili gasnim grejalicama. Dodatno se zagreva samo toplo gnezdo, u kojem se nalazi mlada prasad. Vri se infracrvenim lampama da bi se postigla napred navedena temperatura koja odgovara mladoj prasadi. Infracrvena lampa je jaine 250 W. Lampa treba da ima titnik i ianu korpu zbog zatite od razbijanja i postavlja se iznad toplog gnezda na visini od 70 cm. im pone praenje lampa se ukljuuje i ona greje prasad praktino do odlaska iz prasilita. Pri tome se lampa kako prasad raste, postepeno podie i tako regulie potrebna temperatura. Zagrevanje obino poinje u novembru i nastavlja se u zimskom periodu. Upotrebom infracrvene lampe mogue je znatno smanjiti procenat uginjavanja prasadi i postii bolji razvoj i vei prirast prasadi. Kada je u pitanju temperature sredine za prasad najvanije je da se ona sputa postepeno, odnosno da se ne prelazi naglo iz vii u nii temperaturni status. Naroito je znaajno da se preseljavanje prasadi iz prasilita u odgajivalite vri usaglaeno sa potrebnom temperaturom sredine. Higijena gajenja i profilaksa uslovnih bolesti prasadi Oboljevanja i uginjavanja prasadi nastaju u toku itavog njihovog razvoja, a naroito prvih dana posle roenja i neposredno posle zaluenja. Tu se jednim delom radi o prasadima koja su dola na svet nedovoljno razvijena i zbog toga veoma neotporna, to je posledica nasledne optereenosti roditelja, ili nepravilne ishrane i 43

dranja gravidne majke. Takva prasad u najveem broju ugine u prvim danima svog ivota. Treba imati u vidu i to da mlado prase kada dolazi na svet nema potpuno razvijene organe za varenje. Nedovoljno razvijeni organi za varenje i neuravnoteeni termoregulacioni sistem predstavljaju u prvim asovima ivota vrlo osetljiva mesta mladog organizma. S toga nain gajenja, a u prvom redu, smetajni uslovi i tehnoloki postupak, ima izvanredan znaaj. Ako se ne sagledaju fizioloke karakteristike i potrebe mladih organizama u ranom ekstrauterinom ivotu, pa i intrauterinom razvoju, dolazi ne samo do veeg procenta oboljenja i uginjavanja nego i do pojave krljavaca. Veliko uee u tim pojavama imaju greke u gajenju, neadekvatan smetaj i dranje. U nepovoljnim uslovima gajenja kod prasadi se susreu hipoglikamija, vei procenat gnjeenja od strane majke, upala zglobova, kolibaciloza, klostridijalne infekcije i druge bolesti. Osnovne mere u borbi protiv uzgojnih bolesti prasadi sastoje se u postupcima koji se odnose s jedne strane na higijenu dranja, ishranu i negu majke za vreme graviditeta, partusa i dojenja prasadi a s druge strane na smetajne uslove i niz higijenskih i uzgojnih mera koje treba preduzimati u odnosu na samu prasad. Postupci sa krmaama Brigu za zdravlje prasadi treba zapoeti ve sa parenjem nazimica i krmaa. Za priplod treba koristiti dovoljno razvijene nazimice, jer od toga u velikoj meri zavisi da li e se raati dobro razvijena prasad. Iskustvo pokazuje da se najvei gubici javljaju kod slabije razvijene prasadi. Drugi vaan faktor za pravilan razvoj fetusa a kasnije i prasadi je ishrana majki. Fetus se razvija nejednako u pojedinim periodima graviditeta. Krajem treeg meseca graviditeta dostie tek 50% svog razvoja, a ostalih 50% razvoja zavri se u 4. mesecu graviditeta. Zbog toga posebnu panju treba obratiti ishrani krmaa u poslednjem mesecu bremenitosti. Nedostatak pojedinih hranljivih elemenata, naroito u poslednjem mesecu graviditeta, nepovoljno se odraava na vitalnost prasadi. Ishrani treba obratiti panju i za vreme laktacionog perioda. Krmae mlekom izluuju velike koliine proteina, mineralnih materija (naroito Ca) i vitamina. Ishrana krmaa za vreme graviditeta i posle praenja mora da se vri uvek u odreeno vreme, jer se u suprotnom krmae frustriraju to se nepovoljno odraava na razvoj fetusa i podmlatka. Za gajenje prasadi i spreavanje uzgojnih bolesti znaajna je i nega krmaa. Ona se sastoji, u prvom redu, u pranju gravidnih i opraenih krmaa i u brizi o njihovim vimenima. Naroitu panju zasluuje pranje krmae pre stavljanja u boksove za praenje i neposredno pred praenje. Krmae se pre ulaska u prasilite peru toplom vodom i blagim dezinficijensom u kabini za pranje. Pri tome se posebna panja posveuje pranju nogu, zadnjeg dela tela i vimena. Tek posle toga se krmaa uvodi u ist i dezinfikovan boks prasilita. Znaajna je i nega vimena radi pravovremenog ustanovljavanja i spreavanja zapaljenja vimena, kome naroito pogoduju loi smetajni uslovi, hladni i vlani podovi, loa ishrana, prehlade i dr. Vime treba esto prati blagim dezinficijensom i brisati istom krpom. Palpiranjem vimena treba kontrolisati da li postoje otvrdnua ili drugi znaci zapaljenja. Brzo ustanovljavanje mastitisa i odgovarajue blagovremeno tretiranje spreava promenu kvaliteta kolostruma i mleka, koja moe da izazove kod prasadi ozbiljne poremeaje u procesu varenja. Teke posledice mogu da imaju i postpartalni poremeaji kod krmaa koji dovode do prestanka ili inhibicije sekrecije mlenih lezda, to redovno dovodi do uginjavanja legla prasadi. Zbog toga treba ve od prvog dana posle partusa kontrolisati temperaturu krmaa, jer poveanje temperature na 39,5 C i vie ukazuje na pojavu pomenutih poremeaja. Posle praenja iz boksova mora da se izbaci mrtvoroena prasad, posteljica i naista slama. Ova mera je potrebna da bi se spreilo da krmae pojedu mrtvu prasad ili posteljicu, posle ega ponekad jedu i svoju ivu prasad. Ovaj poremeaj u ponaanju krmaa moe da bude posledica nepravilne ishrane, a naroito nedostatka u hrani mineralnih materija i vitamina, koje one nastoje da nadoknade ingestijom kostiju i mesa prasadi. Ova pojava se susree i u krmaa koje se hrane veim koliinama sveeg mesa i krvi. Do toga moe dovesti i velika e krmaa, koja nastaje za vreme praenja i neposredno po praenju ako nije obezbeeno napajanje ad libitum. Postupci i mere sa prasadima 44

Opraenu prasad treba oistiti od sluzi, izbrisati istom krpom i odmah staviti u toplo gnezdo ispod infracrvene sijalice. Kod prasadi mesnatih rasa svinja esto u prvih 2 dana po praenju dolazi do pojave hipoglikemije, a u vezi s tim do gubljenja apetita, drhtanja, slabosti, slabe pokretljivosti pa i uginua. U stajama gde ne postoje zadovoljavajui toplotni uslovi, kod prasadi sa subnormalnim koliinama glukoze u krvi, niska temperatura poveava troenje ogranienih zaliha glikogena i dolazi do pogoranja opteg zdravstvenog stanja. Prasad treba prvi put da sisaju najkasnije jedan sat posle praenja da bi iskoristila punu vrednost kolostruma majke. Sposobnost prasadi da apsorbuju imunoglobuline iz kolostruma ve nakon 3 sata posle praenja opada za oko 50%, a posle 36 asova praktino se gubi. Treba da se ima u vidu da mleko krmae sadri vrlo malo gvoa, to kod prasadi moe dovesti do pojave anemije, koja je gotovo redovna pratea pojava intenzivne proizvodnje i jedan od uzroka poveanih gubitaka usled gnjeenja prasadi. Da bi se spreila ova pojava treba davati preparate gvoa prasadima u prvih 3 do 4 dana ivota. Prasad treba najmanje 2 dana da sisaju svoju majku, da bi mogla da iskoristi njen kolostrum. Ima sluajeva da zbog velikog broja prasadi u leglu, ili bolesti majke, jedno ili vie prasadi mora da se stavi pod drugu krmau, koja se oprasila u priblino isto vreme, a ima manje leglo. To se obino ini posle uzimanja majinog kolostruma. Poznato je da u jednom leglu ima ponekad nejednako razvijene prasadi od kojih ona najslabija pre ili kasnije oboljevaju ili uginjavaju ili pak zaostaju u rastu i kao krljavci predstavljaju permanentnu opasnost za gajenje prasadi. Zbog toga je potrebno da se stalno kontrolie njihovo pojavljivanje. Jedna od mera zatite jeste unitavanje prasadi koja kod praenja po svojoj telesnoj masi znatno odstupaju od uobiajenih srednjih vrednosti. Ako se kao zadovoljavajua prosena telesna masa prasadi na roenju uzme 1200 g tada bi laku prasad od 700 g trebalo likvidirati, jer je to manja teta nego ona koju bi ovakvi krljavci mogli da nanesu u kasnijem toku proizvodnje. Poznato je da su prednje i srednje sise vimena krmae bolje razvijene i da daju vie mleka nego zadnje sise. Zato se radi suzbijanja krljavca mogu, kod prvog stavljanja prasadi na sisu, slabije vitalnim odrediti prednje i srednje sise (prasad po navici kasnije sisa istu sisu). Prvih dana prasad sa majinim mlekom dobijaju dovoljno hrane sa svim potrebnim elementima. No, ve sa 5 do 6 dana starosti prasad esto ne mogu sa majinim mlekom da podmiruju potrebe za mineralnim materijama i vitaminima, pa zato njukaju i trae hranu po podu, to moe da dovede do proliva, intoksikacije i uginjavanja. Da bi se izbegle pomenute neeljene pojave, poseban znaaj ima pravovremeno i pravilno prihranjivanje prasadi specijalnim hranljivim smeama sa poetkom najkasnije 7 do 10 dana po praenju. Naroitu panju zasluuje higijena valova iz kojih se prasad hrani. Treba ih svaki dan istiti i oprati od ostataka hrane. Zadravanjem hrane u valovu, naroito u letnjem periodu, stvaraju se uslovi za njeno razgraivanje i oslobaanje raznih hemijskih jedinjenja, koja mogu kod prasadi izazvati teke gastrointestrinalne promene. Od ostalih postupaka sa prasadima treba navesti seenje sekutia, koje se vri u prva 3 do 4 asa posle roenja. Ako se prasadima zubi odmah ne iseku po roenju, veoma brzo se moe uoiti uinjeni propust. U svakoj kasnijoj fazi proizvodnje seenje zuba prasadima se znatno tee obavlja. Instrument za seenje zuba mora biti otar, a zubi moraju biti iseeni, a ne slomljeni ili zdrobljeni. U gazdinstvima gde se ova mera ne primenjuje ima pojava povrede papile vimena majke otrim sekutiima, koje postaju bolne, pa krmaa ne dozvoljava prasadima sisanje. Usled nastalih ozleda moe da doe i do pojave mastitisa. Istovremeno sa seenjem sekutia see se i 1/2 do 2/3 repa, to predstavlja preventivnu meru protiv kanibalizma, naroito kod svinja u tovu. Za vreme sisanja u prvoj ili drugoj nedelji ivota, vri se i kastracija muke prasadi. Kod ovih zootehnikih i profilaktinih mera moe da doe do tetnih posledica ako se ne vodi rauna o principima antisepse. Rane koje ostaju posle ovih, u sutini, hirurkih zahvata, mogu da postanu atrijum za infekciju organizma prasadi. Odgajivalite U ovom objektu prasad se dri u kavezima od odluivanja (uzrast 3-5 nedelja, telesna masa 7-7 kg) pa do postizanja telesne mase od 20-25 kg, kada se premetaju u predtov, odnosno tov. Dnevni prirast prasadi u 45

odgajivalitu iznosi 420-450 g. U nekim sluajevima prasad se dri u odgajivalitu i do telesne mase od 35-40 kg, pa se tada prebacuju u tov. U ovim specijalizovanim objektima procenat uginjavanja prasadi smanjuje se na ispod 3%. Smanjuje se i utroak hrane i obim poslova, a eliminie i upotreba prostirke. Uz sve to idu manja investiciona ulaganja po ivotinji. Izgradnja odgajivalita omoguava na farmama ostvarivanje kontinuirane grupne proizvodnje, a time i sporovoenje principa sve unutra - sve napolje kod punjenja i pranjenja objekata. Pri tome vano je usklaivanje kapaciteta ovog objekta sa ostalim objektima farme, kao i nain njegove izgradnje i unutranjeg ureenja. Odgajivalite treba da bude u funkcionalnoj vezi sa prasilitem. Ono se izgrauje kao samostalan objekat ili pod istim krovom sa prasilitem. Objekat ima jedno ili vie odeljenja odnosno komora za smetaj prasadi i pomone prostorije. U odeljenjima za smetaj prasadi treba da vlada relativno visoka temperatura, koja u uzrastu od tri nedelje treba na poetku da iznosi 25-26 C. Kasnije se svake nedelje temperatura smanjuje za 1 C, sve do postizanja temperature od 20 C. Relativna vlanost vazduha treba da iznosi 60-70%. Objekat treba da ima dobre termoizolacione sposobnosti, uz k vrednosti za zidove 0,58-0,70 W/m2x C i za tavanicu 0,4-0,6 W/m2x C. Osim toga, u objektu treba predvideti dodatno zagrevanje plinskim grejalicama ili drugim izvorima toplote. Ventilacija treba da se rei putem elektrinih ventilatora uz mogunost obezbeenja u letnjem periodu 2,5 m3 vazduha na as po kg mase prasadi, s tim da se u zimskom periodu obim ventilacije moe svesti na 1/10 od navedenog normativa. Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem dvostruko zastakljenih prozora i koeficijenta osvetljenja 1:20. U novije vreme sve vie se grade objekti bez prozora, a time i bez prirodnog osvetljenja. Vetako elektrino osvetljenje sijalicama iznosi 6-8 W/m2 povrine poda i programirano je uklopnim satom, koji regulie smenu perioda svetlosti i tame. Unutar objekta postavljaju se dva ili vie kaveza u kojima se dri prasad, sa hodnicima za hranjenje izmeu redova kaveza, ija irina iznosi 1,0-1,2 m. Kavezi su uzdignuti od poda 25-30 cm. Podizanje kaveza je potrebno radi spreavanja kontakta prasadi sa podom, odnosno sa ekskrementima kao nosiocima najee uslovno patogenih mikroorganizama, koji su najei uzronici visokih stopa morbiditeta i mortaliteta kod ovih ivotinja. Zbog tenje da se to vie iskoristi smetajni prostor, kavezi se postavljaju u jedan ili dva etaa, ree u tri, ime se formiraju baterije kaveza. Iskustvo je pokazalo da upotreba dvoetanih, a naroito troetanih baterija ima niz higijenskih nedostataka jer su one nepregledne, teko je reiti problem ventilacije, osvetljenja i odravanja higijene. Najboljim su se pokazali jednoetani kavezi, koji su uzdignuti od poda oko 25 cm. U kaveze se smeta 10-12 prasadi (za svako prase obezbeuje se 0,25-0,30 m2 povrine poda kaveza). Tri stranice kaveza izgrauju se od gvozdenih reetki visine do 65 cm, a na strani okrenutoj prema hodniku ugrauje se hranilica koja vri i ulogu vrata kaveza. Hranilica za odluenu prasad do 20 kg ima visinu 60 cm, irinu 30 cm i duinu 18 cm po prasetu, a kod prasadi do 40 kg duina treba da iznosi 23 cm po prasetu. U kavezima se ugrauje i klinasta automatska napajalica na suprotnoj strani od hranilice. Posebnu panju zasluuje pod kaveza koji je reetkast ili mreast od perforiranog aluminijskog ili elinog lima. On treba da bude tako izgraen da kroz otvore na njemu lako propadaju feces i urin i da ne ozleuje kou i papke prasadima. Ispod reetkastog poda kaveza izgrauje se kanal koji prihvata faces i urin i odvodi ih u kanalizaciju. Na vodovodnoj mrei u odgajivalitu montira se sistem za automatsko kurativno ili preventivno tretiranje prasadi sa medikamentima i drugim preparatima (medikator), koji se rastvaraju u vodi za pie. To su plastine ili limene posude sa poznatim volumenom, koje se postavljaju na viem mestu u objektu. U njima se rastvara odreena koliina medikamenta ili drugog preparata. Prasad se odreeno vreme ostavljaju bez vode da oednu, a zatim se puta tenost iz medikatora. Svako prase uzima odreenu koliinu vode sa medikamentom ili drugim preparatom. Drugi nain dranja prasadi je podni u boksovima. Za ovaj nain dranja se koriste pokretne pregrade boksova za praenje, koji po potrebi svaraju prostor za majku sa prasadima i prostor za odbijenu prasad. U ovako formiranim boksovima prasad ostaju do 20 kg telesne mase. U grupi moe biti najvie 20 prasadi, a za jedno prase se predvia 0,20 m2 podne povrine. Maksimalna irina leita iznosi 1,10 m, a duina hranilice po prasetu 15 cm. Pri automatskoj ishrani na jedan otvor hranilice dolaze dva praseta. U svakom boksu se montira po jedna automatska napajalica. U zadnjem delu boksa je povrina za ekskremente, irine 0,50-0,60 cm, neto sputena u odnosu na nivo poda boksa. Ekskrementi se mogu uklanjati iz staje kao teni ili vrsti. Povrina za 46

uklanjanje ekskremenata se pokriva reetkom gredica koje su irine 3,0 cm i razmaka 1,3 cm. Ovakvi boksovi mogu da imaju ispuste koji su povezani sa otvorima na zidu. U zimskom periodu ovi otvori se zatvaraju. Tovilite Tovljenici razliite starosti imaju razliite zahteve u pogledu uslova smetaja, a uz to postoje i razliiti tehnoloki procesi koji se primenjuju u tovu. Tov moe da se odvija u jednoj fazi (naseljena prasad ostaju u istom smetajnom prostoru do zavretka tova) ili u dve faze, i to kao predtov i zavrni tov. Svaka od ovih faza odvija se u zasebnim odeljenjima. U predtovu svinje se dre obino od 20-25 kg do 35-40 kg, a u nekim sluajevima i do 50 kg telesne mase. Kada postignu ovu telesnu masu svinje se iz predtova prebacuju u odeljenje za zavrni tov. Tov u dve faze ima prednosti te se danas sve vie prihvata. Svinje u tovu se dre u grupnim boksovima, koji mogu da budu vrlo razliiti. Razlike postoje i u nainu hranjenja, koje moe da bude obrono ili po volji, suvom hranom, iz valova ili automatskih hranilica, vlanom hranom iz valova i runom ili mehanizovanom raspodelom hrane. Sve ovo treba da se ima u vidu pri izgradnji tovilita. Premda su mikroklimatski zahtevi za svinje u tovu (temperatura 16-20 C i relativna vlanost 60-70%) neto blai no u prasilitu i odgajivalitu, tovilite mora da ima dobra termoizolaciona svojstva. Zidovi treba da imaju k vrednost 0,59-0,70 W/m2x C, a tavanica 0,46 W/m2x C. Tovilita se esto grade bez tavanica, pa ulogu tavanice kao toplotnog izolatora preuzima krov. U zimskom periodu treba da se predvidi dodatno zagrevanje plinskim grejaima ili nekim drugim izvorima toplote. Tovilita se izgrau ju sa dvostruko zastakljenim prozorima i koeficijentom osvetljenja 1:20, ali se ovi objekti mogu graditi i bez prozora. Vetako osvetljenje reava se elektrinim sijalicama jaine 6-8 W/m2 povrine poda. Obim ventilacije kree se leti od 1,0-1,2 m3 vazduha po 1 kg telesne mase na as, a u zimskom periodu iznosi 1/10 od letnjeg. Koeficijent ventilacije iznosi leti 25-30. Svinje se u predtovu i tovu dre u boksovima, poreanim u redove sa odgovarajuim hodnicima izmeu redova i zidova i izmeu pojedinih redova. Pri unutranjem ureenju osnovno je voditi rauna o funkcionalnosti, mogunostima boljeg i intenzivnijeg iskoriavanja smetajnog prostora, postavljanju racionalnije organizacije i praktinog reavanja poslova oko hranjenja, uklanjanja ekskremenata i odravanja higijenskih uslova, kao i o mogunostima korienja mehanizacije. Za odvijanje procesa tova veliki znaaj imaju tip boksova i njihove karakteristike. U tovilitima je potrebno ugraditi grupne boksove u kojima se, uz smetaj, reava i pitanje hranjenja i napajanja i nain uklanjanja ekskremenata. Prema nainu izgradnje i korienja poda, moe se govoriti o: boksovima sa punim podom, uz korienje prostirke ili bez nje, boksovima se delimino reetkastim podom, i boksovima sa celoreetkastim podom. U odnosu na nain hranjenja i postavljanja ureaja za hranjenje moe se govoriti o: kratkim boksovima, sa veom irinom i manjom duinom, u kojima se hranjenje vri iz dugih valova ili automatskih hranilica postavljenih paralelno sa hodnikom za hranjenje, bez obzira da li se suva ili tekua hrana raspodeljuje u valove ili hranilice runo ili uz korienje mehanizacije i bez obzira da li se u boksovima izgrauju puni ili reetkasti podovi, dugim boksovima, sa veom duinom i manjom irinom, u kojima su valovi ili automatske hranilice postavljeni uz jednu od ograda boksova pod pravim uglom i sa runom ili mehanizovanom raspodelom suve ili tene hrane. Boksovi sa punim podovima poznati su iz ranije prakse, kada je koriena prostirka, mada se i danas koriste, ali najee bez prostirke. Meu ovim tipovima najpoznatiji je danski tip boksa. To je, u stvari. tip kratkog boksa, sastoji se iz dva dela, rastavljena meusobno pregradom, na kojoj se nalaze vrata. Vei deo boksa predstavlja suvo leite, a manji, vlani deo, slui za defeciranje i uriniranje svinja. Vrata na pregradi izmeu dva pomenuta dela stalno su otvorena prema vlanom delu boksa i odvajaju ovaj deo od susednog istog dela. Svinje slobodno i neometano prelaze iz jednog dela u drugi. Za vreme ienja tovilita svinje se sateraju 47

na leini deo i pomenuta vrata se zatvaraju. Time se u redu boksova od njihovih vlanih delova formira hodnik za ienje, iz kojeg se runo ili mehanizovano vri izubravanje objekata. Ograda boksova sastoji se od metalnih cevastih reetki visine 90-100 cm. Donja preaga reetke uzdignuta je od poda 5-7 cm, a razmak izmeu preaga iznosi 8-10 cm. Leini deo boksa izgrauje se kao topli pod sa padom od 3% prema vlanom delu. Na njegovoj prednjoj strani, prema hodniku za hranjenje, postavlja se valov sa otvorom irine 35-40 cm i visine 17 cm. Duina valova, zavisno od toga da li su u boksu smetene svinje u predtovu ili u zavrnom tovu, iznosi 25, odnosno 34 cm po svakom grlu. U vlanom delu boksa postavlja se, zavisno od toga da li se radi o predtovu ili zavrnom tovu, na visini od 45, odnosno 60 cm, automatska zdeliasta napajalica ili na visini od 55, odnosno 70 cm klinasta napajalica. U jedan boks se smeta 10-12 tovljenika, a u predtovu i do 20. Pri tome za grlo u predtovu treba da se obezbedi 0,30 m2 povrine poda na leitu, odnosno 0,40 m2 povrine itavog boksa po svinji, a za grlo u zavrnom tovu 0,60-0,70 m2 podne povrine. Danas se ee grade objekti za tov sa boksovima koji imaju delimino reetkast ili celoreetkast pod. Obino se radi o dugim, dubokim boksovima, u kojih je irina manja nego duina. U delimino reetkastim boksovima pod je jednim delom izgraen kao puni pod koji slui kao leite, a drugim delom kao reetkasti pod. Povrina poda boksa u zavrnom tovu treba da iznosi 0,60-0,70 m2 po tovljeniku, a u predtovu 0,45-0,55 m2 po tovljeniku. Pri tome kod svinja u predtovu otpada oko 55% povrine na puni pod, a u zavrnom tovu oko 60%, Kod izgradnje ovakvih boksova postoje razne kombinacije. U jednom sluaju puni pod se nalazi u prednjem delu boksa, prema hodniku za hranjenje, a na njega se nastavlja reetkasti deo poda. Puni i reetkasti deo poda nisu meusobno razdvojeni pregradom, ali mogu da imaju razliiti nivo. U drugom sluaju nailazi se na obrnuti redosled, najpre dolazi reetkasti deo, a na njega se nastavlja puni pod. Razlike postoje i u postavljanju opreme za hranjenje. Automatske hranilice mogu se postavljati u prednjem delu boksa paralelno sa hodnikom za hranjenje, ali i popreno, pod pravim uglom u odnosu na hodnik za hranjenje. Njihova visina iznosi 85 cm, irina 40 cm, a duina 27 cm po grlu u predtovu, a 33 cm po grlu u zavrnom tovu. Automatske napajalice ugrauju se iznad reetkastog dela poda. Danas se u tovilitima, a naroito u zavrnom tovu, izgrauju i celoreetkasti podovi. U ovim boksovima povrina poda po tovljeniku u predtovu treba da iznosi 0,45-0,50 m2, a u zavrnom tovu 0,60-0,70 m2. Valovi ili automatske hranilice postavljaju se kao i u boksovima sa delimino reetkastim podom. Kod postavljanja valova paralelno sa hodnikom za hranjenje najmanja irina boksa za 10 tovljenika treba da iznosi 330 cm, a dubina 200 cm. Ako se valov postavlja popreno u odnosu na hodnik za hranjenje, tada irina boksa za 10 tovljenika moe da bude 225 cm, a dubina 330 cm. Boksovi sa delimino i celoreetkastim podovima ograuju se reetkastim ogradama od metalnih cevi visine 90 cm. Ostale dimenzije odgovaraju danskom tipu boksa. Reetkasti podovi grade se od betonskih gredica ija nagazna irina iznosi 10 cm, a razmak izmeu gredica 2,5 cm. Bolje je da se reetke grade od nekorodirajueg metala ili livenog gvoa. Umesto reetki u predtovu, pod se moe izgraivati od perforiranog nerajueg lima ili jake iane mree. Osim navedenih tipova boksova i njihovih karakteristika, u predtovu mogu da se koriste i jednoetani kavezi, slino kao to je to opisano kod dranja prasadi u orgajivalitu. Kavez je ograen jakom pocinkovanom icom, sa perforiranim metalnim podom, hranilicom i klinastom napajalicom. Za deset prasadi u predtovu do 25 kg, potreban je kavez dimenzija 240 x 170 cm, visine 80 cm, koji je uzdignut od poda 20 cm. Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje obuhvataju sve faktore njihove neposredne okolne sredine, kao to su: fizike osobine i hemijski sastav vazduha, pre svega njegovu temperaturu i vlanost, brzinu kretanja, sadraj gasova, prisustvo mikroorganizama i estica praine, intenzitet osvetljenja, a u poslednje vreme se u njih ukljuuju i vrsta i intenzitet mirisa, nivoi buke i vibracija, kao i nivoi jonizacije i radijacije. Organizam svinja nastoji da se prilagodi mikroklimatskim uslovima. Kada se kreu u preporuljivim optimalnim granicama mikroklimatski faktori deluju stimulativno na fizioloke funkcije organizma svinja. Meutim, u naoj zemlji, najee mikroklimatski inioci nisu u optimalnim granicama i ispoljavaju neposredno 48

i posredno nepovoljno delovanje na organizam svinja. U veini objekata ustanovljavaju se mala ods tupanja vrednosti mikroklimatskih inioca od optimalnih granica, koja nisu ni u kom sluaju bez znaaja u pogledu zdravstvenog stanja i proizvodnje svinja. U manjem broju, higijenski veoma zaputenih objekata utvruju se ekstremna odstupanja u vrednostima pojedinih mikroklimatskih faktora. Ova odstupanja deluju veoma nepovoljno i iziskuju posebne napore organizma svinja u cilju prilagoavanja uslovima sredine. Ovo prilagoavanje iziskuje promene mnogih fiziko-hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu, zbog ega u manjoj ili veoj meri, dolazi do smanjenja proizvodnih osobina, naruavanja zdravlja, a u ekstremnim sluajevima i do uginua ivotinja. Istraivanjima je ustanovljeno da oko 20-30% ivoroene prasadi uginu pre zaluenja. Osnovni uzroci uginua prasadi u ovom periodu su izgladnelost, pad telesne temperature, prignjeenje i razne organske i infektivne bolesti. Kod mnogih uginua esto je teko odrediti koji je uzrok u pitanju. Na primer, ozeblo prase je usporeno i nezainteresovano za okolinu, teko dolazi do sise, izgladnjuje i, sticajem okolnosti, moe biti prignjeeno od majke. Za razliku od drugih sisara krmaa ne lie svoju mladunad neposredno po roenju. Prasadima u prva dva sata po roenju u normalnim okolnostima rektalna temperatura pada za oko 2 C. Ovaj pad moe biti izraeniji ukoliko osnovna temperatura u objektima i dodatna u toplom gnezdu nisu u optimalnim granicama. Novoroena prasad imaju veoma nepovoljan odnos mase i povrine tela. Pored toga raaju se bez potkonog masnog tkiva, nemaju dlani pokriva, a uz sve to poseduju i male zalihe energije. Sadraj masti u organizmu prasadi iznosi samo 1-2%, a glikogena u krvi 60 mg%, koji se pri intenzivnoj razmeni materija naglo smanjuje. Ipak osnovni problemi kod novoroene prasadi nastaju zbog nerazvijenog termoregulacionog sistema i smanjenog metabolizma. Zbog svega toga istraivai se slau da je ambijentna temperatura osnovni tehnoloki parametar koji treba zadovoljiti u prasilitu kod prasadi do tri nedelje starosti. Kada se izloe niskoj temperaturi prasad vidno drhte i leu u gomili. Odgajivai po tome mogu saznati da je prasadima hladno. Na poetku, posledice izloenosti prasadi niskoj temperaturi su bolesti respiratornih organa u vidu estih prehlada, a krajnje posledice se manifestuju kasnije, kao zaostajanje u porastu i uginua, koja znatno smanjuju rentabilnost proizvodnje. Zbog toga se prasad u prasilitu dodatno zagrevaj u. Postoje razliiti naini zagrevanja prasadi. Jedno od novijih i znatno boljih reenja je podno grejanje dela poda gde prasad lei, jer se grejanjem poda efikasno zagrevaju prasad to povoljno utie na njihov razvoj i preivljavanje. Ukoliko se obezbedi dovoljno topao pod, 39-40 C neposredno po roenju, temperatura u ostalom delu prasilita se moe znatno smanjiti, ime se omoguava postizanje optimalne temperature za krmae u laktaciji koja iznosi 16 C. Prasad smanjuju zahtev za toplotnom energijom uporedo sa uzrastom i poveanjem njihove telesne mase. Sa 4 kg telesne mase prasad drana na temperaturi od 30,5 C konzumiraju samo 50 g hrane dnevno, dok prasad na neto nioj temperaturi od 28,8 C konzumiraju duplo veu koliinu hrane. Kod prasadi telesne mase 15,8 kg, dranih na etiri razliita tretmana: konstantna temperatura 5 ili 20 C i ciklirajua temperatura 5 12 i 20 12 C sa dnevnim maksimumom i minimumom u 12 i 20 asova, nisu ustanovljene razlike izmeu odgovarajuih konstantnih i ciklirajuih temperatura. Meutim, kod prasadi na 5 C ostvareno je visoko, znaajno poveanje konzumiranja i konverzije hrane, uz smanjenje prirasta u odnosu na prasad koja je drana na 20 C. Druga ispitivanja su pokazala da ak i na temperaturama veim od 21 C dolazi do smanjenja dnevnog prirasta kod prasadi telesne mase od 16-30 kg. Ovo je vano znati zbog toga to gubici u proizvodnji prasadi ne nastaju samo usled uginua. esto su indirektni gubici, zbog neracionalnog utroka energije ili zaostajanja prasadi u porastu, mnogo vei nego to su gubici zbog uginua. Brz porast, minimalni utroak hrane i lekova kod svinja u tovu moe se ostvariti samo ako su prasad dobro negovana i pripremljena za uslove u odgajivalitu, odnosno tovilitu. U uzrastu od oko 30 dana, zaluena prasad se iz prasilita premetaju u odgajivalite. Time se ona podvrgavaju delovanju vie snanih stresora, jer istovremeno ostaju bez majke, prelaze u novu sredinu, na novu hranu i uslove smetaja. Njihov organizam optereuje, pored kvalitativno razliitih fizikih faktora ivotne sredine, i nova mikroflora. Radi potovanja principa sve unutra - sve napolje, prasad se u momentu zaluenja uvode u prazne, esto nedovoljno zagrejane objekte odgajivalita. Da bi se efekti pomenutih stresora smanjili 49

preporuuje se da temperatura u odgajivalitu bude u poetku neto vea od temperature u prasilitu, koja su prasad napustila. Ove, na poetku neto vee, kao i kasnije optimalne temperature u odgajivalitu doprinose ostvarivanju bolje konverzije hrane i odgovarajueg dnevnog prirasta. Pored toga, ree su pojave proliva i respiratornih poremeaja kod prasadi u odgajivalitu, manji je broj uginua, kao i veterinarskih intervencija. Ovaj pozitivni efekat se u tovnih kategorija produava i rezultira u postizanju vee zavrne telesne mase. Uz to znatno je i manji broj tovljenika sa promenama na pluima. Ako se prasad u periodu od 35 do 63 dana starosti dri na temperaturi od 5 C u odnosu na onu koja se dri na 25 C ostvaruje se manji dnevni prirast i manje deponovanje proteina, masti, pepela i vode za 3,2, 3,4, 0,5 i 11,8 g/kg W0,75, redom. Ovo je u skladu sa ustanovljenim rezultatima kod prasadi koja su odbijena sa 21 dan i drana na 12, 18 i 25 C. Ona su ostvarila, redom u odnosu na temperaturu, konverziju 2,10, 1,85 i 1,71 kg, prirast 617, 639 i 576 g i dnevno konzumiranje hrane 1,05, 1,18 i 1,21 kg. Pored znaaja ambijentalne temperature kod prasadi na sisi i odgoju, veliku ulogu ima i brzina strujanja vazduha. Kada se zaluena prasad u komori izlau strujanju vazduha od 0,11 do 0,40 m/s i temperaturi od 23,9 do 35 C registruje se smanjenje povrine leanja, pri poveanju brzine strujanja vazduha i smanjenju temperature. Suprotno od prasadi, starije kategorije svinja su osetljivije na visoke temperature. Na to ukazuje i injenica da nazimice roene u jesen dostiu polnu zrelost ranije od nazimica roenih u prolee. Mada ova pojava moe biti pod uticajem sezone (duina fotoperioda), u praksi je poznato, da krmae zaluene u letnjem periodu, imaju prolongirani period od zaluenja do fertilnog estrusa. Kod prvopraskinja ovaj interval se u periodu april - avgust u odnosu na preostali deo godine poveava sa 12,2 na 23,7 dana, a kod drugopraskinja sa 7,0 na 12,3 dana. Procenat praenja kod nazimica rase landras i veliki jorkir se smanjuje sa 68 na 49%, a kod krmaa sa 80 na 57% u toplijem periodu godine od marta do avgusta u odnosu na preostali, hladniji period godine. U uslovima vlane tropske klime u periodu hladne sezone, period zaluenje - estrus je krai za oko 14 dana, a procenat praenja vei za 8%. Uzrok ovih pojava lei na relaciji hipotalamus-hipofiza-ovarijum, odnosno one nastaju usled smanjenog luenja gonadotropnog rilizing hormona. Opsena istraivanja u Italiji, 13 drugih evropskih zemalja i 11 iz drugih delova sveta, su pokazala da se potpuno pravilno smanjuje visina koncepcije u toku toplih letnjih meseci. Visoke temperature smanjuju procenat praenja kod krmaa. Na primer, u jednom istraivanju je ustanovljeno da procenat praenja kod krmaa osemenjenih sveim semenom pri temperaturi manjoj od 22 C iznosi 94,3% a pri temperaturi preko 28 C 81,1%. Visoka ambijentna temperatura ne ispoljava znaajan uticaj na ukupnu veliinu legla i broj ivoroenih prasadi u leglu. Meutim, ona utie na poveanje embrionalnih gubitaka tokom prve tri nedelje suprasnosti. Krmae u laktaciji su takoe osetljive na delovanje visoke temperature. Poveanje ambijentne temperature u prasilitu sa 21 na 27 C, smanjuje dnevno konzumiranje sa 5,2 na 4,6 kg, a poveava gubitak telesne mase sa 13,5 na 21 kg hrane kod krmaa u laktaciji. Konzumiranje hrane kod krmaa u laktaciji se smanjuje od 0,1 do 0,2 kg za svaki stepen porasta temperature iznad 18 C. Posledica toga je smanjeno luenje mleka to dovodi do smanjenja telesne mase prasadi na zaluenju, koja se ni kvalitetnim prihranjivanjem ne moe nadoknaditi. Zbog smanjenih rezervi energije, takva prasad zaostaju u porastu i nakon zaluenja. Izgladnele krmae nakon zaluenja ispoljavaju sindrom mravih krmaa, koji se manifestuje oteanim ulaskom u novi reprodukcioni ciklus, anestrijom i u krajnjem sluaju izluenjem krmaa iz priploda. Svaki stepen poveanja temperature u prasilitu od 20 do 30 C, poveava interval zaluenje - pripust za 0,2 dana. Nerastovi su veoma osetljivi na temperaturni stres, izazvan naglim poveanjem temperature. Zapremina ejakulata i procenat pokretljivih spermatozoida se smanjuje, a poveava se broj abnormalnih i mrtvih spermatozoida, ako maksimalna temperatura dostigne 33 C. Zbog toga to nagla poveanja temperature ispoljavaju negativan uticaj najkvalitetniji nerastovi se u centrima za vetako osemenjavanje dre u objektima sa erkondinom. Tovljenici, telesne mase 90 kg, koji se dre na visokoj fluktuirajuoj temperaturi od 22,5 do 35 C u odnosu na tovljenike na konstantnoj temperaturi od 20 C konzumiraju manje hrane za 0,37 kg dnevno i imaju za 150 g manji dnevni prirast. Sa svakim stepenom poveanja temperature iznad 20 C, tovljenici smanjuju 50

dnevni prirast za 17,6 g, a konzumiranje hrane za 43,5 g. Prema drugim podacima sa svakim stepenom kod ambijentne temperature izmeu 20 i 30 C dolazi do smanjenja konzumiranja hrane za 73 g, a dnevni prirast za 40 g. Visoka fluktuirajua temperatura od 28 do 34 C u odnosu na konstantnu od 24 C u trajanju od 4 nedelja kod tovljenika poetne telesne mase 34,7 kg dovodi do smanjenja dnevnog konzumiranja hrane za 0,19 kg i dnevnog prirasta za 84 g. Niska fluktuirajua temperatura od 5 do 8 C u odnosu na konstantnu temoneutralnu od 20 C u trajanju od 21 dan kod tovljenika od 84 kg dovodi do smanjenja dnevnog prirasta za 0,28 kg, vee konzumacije hrane (3,88 prema 3,67 kg dnevno) i loije konverzije hrane (5,33 prema 3,73). Ako se nerastovi dre na temperaturi od 5 C gube 156 g, a pri temperaturi od 20 C dobijaju 41 g vie masti dnevno pri jednakom nivou ishrane. Smatra se da pri dranju na reetkastom podu optimalna temperatura za tovljenike treba da se kree izmeu 24 i 25 C. Temperatura predstavlja jedan od kljunih predisponirajuih faktora u nastanku bolesti organa respiratornog sistema, tzv. respiratornog sindroma. Pojavni oblici ovog sindroma mogu biti razliiti (pleuriti, pneumonije, abscesi) i u principu su odreeni vrstom primarnog uzronika. Pleuriti se javljaju kao posledica infekcije pasterelama, mikoplazmama ili odreenim serotipovima aktinobacilusa. Prema istraivanjima ovaj pojavni oblik respiratornog sindroma u Holandiji i zemljama Skandinavije javlja se kod 2,8-17% komercijalnih zapata svinja. U zapatima sa uestalom pojavom pleuritisa konstatovan je znaajno nii dnevni prirast u odnosu na zapate slobodne od ovog pojavnog oblika bolesti. Dnevni prirast je nii kod prasadi u odgajivalitu za 24 g, a kod svinja u tovu za 28 g kod zapata sa pleuritisom. Pneumonini oblik respiratornog sindroma, vezan je uglavnom za virusne infekcije (virus influence, Aujeskijeve bolesti i reproduktivnog i respiratornog sindroma PRRS), a njegova uestalost zavisi od uestalosti svake od pomenutih infekcija. Nisu retke ni sekundarne infekcije streptokokama, stafilokokama i drugim uzronicima, uz posledinu pojavu odgovarajuih patomorfolokih promena, gde tok i ishod bolesti veoma esto odreuju mikroklimatski faktori, od kojih temperatura vazduha predstavlja jedan od bitnih inilaca, s obzirom da direktno i indirektno utie na aktivnost svih odbrambenih mehanizama respiratornog sistema. Pored direktnog uticaja na nivo proizvodnje i zdravstveni status svinja, ambijentni faktori utiu i na zdravstveno stanje radnika sa radnim mestom u objektima za svinje. Kod ovih radnika veoma su zastupljene akutne i hronine infekcije disajnih organa, kao i sistemske reakcije na toksinost organske praine. Regulisanje ambijentnih uslova znaajno je i sa aspekta utroka energije za grejanje i hlaenje objekata za svinje. To se postie automatizovanom opremom, a u upotrebi su i raunarski programi. Ovim programima je mogua kalkulacija cene i trokova alternativnih sistema ventilacije ili projektovanje stanja parametara i teta zbog uginua ivotinja, ako doe do kvara ventilacije. Postoje i sloeni ekspertski sistemi koji omoguava korisniku da utvrdi razlog nastanka ambijentnih problema u objektu. Zatita zdravlja od stresora iz okoline i dobrobiti svih kategorija svinja je od znaaja kako za proizvoae tako i za potroae. U mnogim zemljama postoje zakonske i druge preporuke i uputstva u vezi sa mikroklimatskim uslovima. U Francuskoj su tehnoloki parametri ambijentnih uslova propisani zakonom od 1976, a dopunjeni 1992. godine. Sa gledita utroka energije propisivanje parametara mikroklimatskih uslova je od interesa za drutvenu zajednicu u celini. U naoj zemlji postoje inicijative za donoenje zakonskih propisa koji bi regulisali sva pitanja ambijentnih uslova u objektima za ivotinje, kako sa gledita zdravstvenih i proizvodnih uslova, tako i sa gledita utroka energije. Pri tome se, pored energije za grejanje ili hlaenje objekta, misli i na energiju hrane, jer se za svaki stepen ispod donje kritine granice, koja za nerastove iznosi 20 C, mora obezbediti dodatno 16 KJ/kg W0,75. Za nerasta od 200 kg to priblino znai oko 65 g dodatne hrane dnevno, za svaki stepen ispod 20 C. To takoe znai tednju skupih i koliinski limitiranih proteina, jer se na niskim temperaturama retencija azota znaajno smanjuje, a njegovo luenje iz organizma poveava, to ukazuje da se pri niskoj temperaturi proteini koriste kao izvor energije. Relativna vlanost u stajama potencira uticaj visoke i niske temperature. Sadraj relativne vlage u objektima za svinje treba da se kree od 50 do 60%. Brzina strujanja vazduha vea od 0,15 m/s tokom zime je nepovoljna za mlade kategorije svinja, dok su u tovilitu i za odrasle svinje preporuljive vrednosti 0,3 do 0,4 m/s. Tokom leta preporuuju se 2 do 3 puta vee vrednosti brzine strujanja vazduha, naroito za starije svinje. Treba imati u vidu, meutim, da se sa poveanjem brzine strujanja vazduha poveava i koncentracija praine u 51

vazduhu, koja moe da utie na pojavu oteenja respiratornog sistema direktno ili ee indirektno kao vektor razliitih uzronika bolesti. Veoma koristan u pogledu kontrole temperature i drugih kvaliteta vazduha u stajama je sistem koji koristi ventilatore za istovremeno ubacivanje i izvlaenje vazduha. Koncentracija tetnih gasova moe biti znatno poveana ako staje za svinje nisu na odgovarajui nain sagraene, naroito kada su u pitanju sistemi kanalizacije i ventilacije. Maksimalno dozvoljena koncentracija ugljen-dioksida iznosi 0,3 vol.%, sumporvodonika 5 ppm i amonijaka 10 ppm. Svinje imaju veoma usku termoneutralnu zonu, koja predstavlja interval izmeu donje i gornje kritine temperature, u kome se ne troi dodatna koliina energije iz hrane za odravanje telesne temperature, odnosno za uzdrne potrebe. Termoneutralna zona za odrasle kategorije svinja u intenzivnim uslovima gajenja kree se izmeu 14 i 25 C. Mlae kategorije svinja zahtevaju vee vrednosti temperature. Optimalnu ambijentnu temperaturu u objektima za svinje teko je precizno preporuiti, jer ona zavisi od naina dranja, koncentracije ivotinja, naina i nivoa ishrane, obima i koeficijenta ventilacije, vrste poda i dr. U tabeli 1 su navedene vrednosti temperature za standardne uslove, kvalitetne ishrane i grupnog smetaja svinja na punom podu, u objektima sa optimalnim strujanjem vazduha i pri njegovoj optimalnoj relativnoj vlanosti. Tabela 1. Preporuke vrednosti temperature ambijenta u C za razne kategorije svinja Kategorija/telesna masa DKT* GKT** Optimalna temperatura Novoroena prasad 35 41 37 Prasad od 2 kg 29 35 30 Nazimad od 20 kg 14 22 20 Tovne svinje od 60 kg 14 22 20 Tovne svinje od 100 kg 15 20 16 Suprasne krmae 18 20 18 Krmae u laktaciji 13 23 16 Nerastovi 18 20 18 *DKT - donja kritina temperatura, predstavlja granicu ispod koje svinje poinju da koriste energiju obroka za proizvodnju toplote, u cilju samozagrevanja i odravanja temperature tela na 39 C. **GKT - gornja kritina temperatura, predstavlja granicu iznad koje svinje trae nain da smanje svoju telesnu temperaturu, a to postiu smanjenjem koliine konzumirane hrane i veim prljanjem poda boksa da bi mogle da se kaljuaju. Ako je pod reetkast ili neizolovan i vlaan, temperatura sredine kod svih kategorija se mora poveati z a oko 2 C i suprotno, ako se koristi prostirka od slame u sloju 2-3 cm, temperatura sredine se moe smanjiti za 34 C. Problemi dobrobiti svinja Brojna etoloka izuavanja pokazuju svu sloenost ponaanja svinja i modanih mehanizama koji ga kontroliu. Svinje poseduju znatnu kognitivnu sposobnost i veoma razvijeno socijalno ponaanje. Problemi dobrobiti kod ove vrste ivotinja po pravilu nastaju kao posledica nemogunosti kontrole zbivanja u njihovoj neposrednoj okolini, kada su frustrirane ili podvrgnute neprijatnim situacijama. Na primer, problemi dobrobiti nastaju kod nemogunosti da se izbegne agresivnost druge jedinke, da se odri telesna temperatura ili obezbedi adekvatno staranje o sebi ili svojim mladunadima. Ovi uticaji na dobrobit mogu se do dati onima koji nastaju kao rezultat povreda, bolesti, nanoenja drugih vrsta bolova ili fizikih tekoa. Najznaajniji problemi dobrobiti svinja ukljuuju one koji se odnose na fiziko zlostavljanje, zapostavljanje, hvatanje, premetanje, transport, brojne zootehnike postupke i bolesti. Od bolesti koje remete dobrobit svinja u naoj zemlji najznaajnije su dizenterija svinja, MMA sindrom, bolesti organa za disanje, a 52

povremeno i klasina kuga svinja. Za zoohigijenu od posebnog znaaja su problemi dobrobiti koji nastaju kao rezultat nepovoljnih uticaja sistema dranja i smetaja. U svetu se koristi nekoliko sistema smetaja i dranja gravidnih krmaa i nazimica. Ove ivotinje se dre kao privezane, u individualnim boksovima, grupno u boksovima sa valovima za hranu, grupno uz ishranu sa poda ili putem zajednikih hranilica, grupno uz elektronski programiranu ishranu, grupno na panjaku ili u ograenom dvoritu i eksperimentalno u familijarnom farmskom sistemu. Postoje izvesne varijacije unutar svakog od nabrojanih sistema dranja i smetaja, naroito u pogledu obezbeenja mikroklimata, tipa poda, korienja slame ili druge vrste prostirke, obroka i uestalosti ishrane. Od posebnog znaaja za ispoljavanje razlika u ponaanju svinja su sistem smetaja i nain dranja, kao i injenica da li se koristi slama, odnosno prostirka od drugog materijala. Brojni su indikatori koji mogu ukazati na probleme dobrobiti svinja. Neke informacije o dobrobiti mogu se ustanoviti pruanjem ivotinjama mogunosti da biraju nain smetaja i ishrane. Rast i proizvodnja prasadi Mogue je da nazimice sa tekoama u polnom sazrevanju ili krmae sa veoma malim leglima imaju probleme koji zadiru u dobrobit mada brojni drugi faktori mogu doprinositi znatnim varijacijama u proizvodnji individua. U komparativnim izuavanjima, meutim, esto je teko otkriti koji broj individua ima probleme dobrobiti u nekom proizvodnom sistemu i u kom stepenu su ti problemi izraeni, jer se podaci baziraju na srednjim vrednostima. Naime, krmae koje imaju dobru proizvodnju i odgovarajuu dobrobit mogu maskirati druge koje su loe u tom pogledu. Ako je tehnoloki proces proizvodnje u nekom sistemu dranja i smetaja na odgovarajui nain organizovan manja je mogunost pojave problema dobrobiti kod svinja. Kvaliteti tehnolokog procesa proizvodnje i upravljanja su znaajni faktori, koji utiu na dobrobit svinja i uspeh proizvodnje. Reproduktivni problemi Neke krmae se uklanjaju iz dalje proizvodnje zbog poremeaja u reprodukciji, a druge zbog toga to imaju mala legla. Ovi reproduktivni poremeaji ili slabiji proizvodni rezultati nastaju zbog toga to su krmae podvrgnute nepovoljnim uslovima gajenja odnosno zbog toga to imaju potekoe u pokuaju prilagoavanja na njih. Mnogi faktori dovode do pojave anestrusa, ali se najee on dovodi u vezu sa neodgovarajuim uslovima dranja i smetaja. Objavljeno je da vezane nazimice dostiu prvi estrus 4 dana kasnije od nazimica koje se gaje grupno u objektima. Ustanovljene su ak i vee razlike u vremenu dostizanja prvog estrusa izmeu nazimica koje se gaje u boksovima i onih koje se gaje grupno u objektima. Individualni nain gajenja u poreenju sa grupnim rezultira u manjem broju gravidnih krmaa posle prirodnog parenja ili vetakog osemenjavanja. Takoe je ustanovljeno da se posle odbijanja estrus javlja kasnije kod krmaa u individualnim boksovima nego u krmaa koje se gaje grupno. Mnogi farmeri su uoili vee potekoe u koncepciji nazimica i krmaa kada se one gaje vezano ili ukljeteno u individualnim boksovima. Precizan mehanizam nastanka ovih potekoa teko je sagledati iz vie razloga. U prvom redu, znaci estrusa mogu biti tihi i zbog toga neotkriveni na vreme. Problemi dobrobiti mogu nastati iz vie razloga ime je oteano detaljno razmatranje pojedinanog udela. Uticaj uslova gajenja na pojavu estrusa mora se prouavati na nain koji omoguava kontrolu svih znaajnih varijabli, ali dosadanja nauna sagledavanja nedvosmisleno ukazuju na vee probleme kod nazimica i krmaa gajenih vezano i u ukljetenjima od onih koje se gaje u dobro osmiljenom grupnom sistemu dranja i smetaja. Mora se, meutim, istai da se kod grupnog sistema dranja i smetaja javlja drugi problem koji moe doprineti spreavanju pojave estrusa, a to je meusobna borba. Meusobna borba individua moe biti u nekim situacijama veoma izraena i u duem vremenskom periodu stvarati ozbiljne probleme u pogledu pojave estrusa. Drugi aspekti reproduktivnih problema mogu reflektovati lou dobrobit u toku gestacionog perioda i na poroaju. Veina izuavanja takvih problema su uslonjena injenicom da ugodnost krmaa u toku graviditeta i poroaja moe biti pod uticajem brojnih faktora. U najveem broju izuavanja na prvom mestu se stavljaju problemi koji u tom smislu nastaju zbog naina dranja i smetaja. Poreenja pojave MMA sindroma kod 53

krmaa u ukljetenju i krmaa u boksovima bez ukljetenja pokazala su veu incidencu ove bolesti kod prvih. Znatnije ukljetenje krmaa doprinosilo je i duem trajanju graviditeta i teem praenju. Trajanje praenja je signifikatno nie (srednje 234 minuta) kod krmaa u slobodnom sistemu gajenja od trajanja kod ukljetenih (srednje 335-352 minuta). Oigledno je da nedostatak kretanja ima nepovoljan uticaj na dobrobit krmaa. Ranije je smatrano da uslovi smetaja i dranja (ogranieni i slobodni nain) ne utiu znaajno na broj ivoroene prasadi. Novija istraivanja sve vie ukazuju da se kod ogranienog naina smetaja i dranja mrtvoroenja ee uoavaju. Posebno je to izraeno u manjim proizvodnim jedinicama u kojima su loiji uslovi gajenja. U intenzivnim sistemima gde su uslovi gajenja znatno bolji, razlike u reprodukciji svinja izmeu sputanog i slobodnog sistema gajenja nisu znaajne. Kod manjih proizvodnih jedinica uoavaju se individualne reproduktivne razlike koje ometaju donoenje zakljuaka o uticaju sistema gajenja, vlasnika, ishrane i uslova gajenja. Meutim, i najmanje razlike u reprodukciji mogu ukazati na probleme dobrobiti. Bolesti i povrede Bolesti same po sebi remete dobrobit i zbog toga njihova pojava moe biti pouzdan indikator loe dobrobiti. ivotinje koje esto optereuju koru nadbubrene lezde slabe funkcije imunog sistema i poveavaju prijemljivost prema bolestima. Detaljna izuavanja uticaja uslova gajenja na pojavu bolesti pokazala su da relativni udeo pojave bolesti u razliitim sistemima gajenja moe biti u znatnoj meri pod uticajem razlika u korienju antibiotika. Ako su krmae izloene klasinim infektivnim bolestima kao to su Aujeskijeva bolest ili klasina kuga svinja onda se mogu inficirati bez obzira na njihovu prethodnu dobrobit. Neinfektivne ili manje infektivne bolesti, rane, torzije creva i ulkusi znatno ee su posledica uticaja uslova spoljanje sredine i pokuaja ivotinja da se prilagode njima. Ustanovljeno je da su krmae u ogranienom individualnom prostoru znatno osetljivije na pojedine bolesti od krmaa koje se gaje slobodno ili grupno, mada kod donoenja ovakvog zakljuka treba imati u vidu da na pojavu bolesti mogu uticati brojni drugi faktori. Ustanovljeno je dvostruko ee oboljevanje krmaa na partusu kod gajenja u boksovima nego kod slobodnog gajenja. Slian odnos zabeleen je i kada je u pitanju MMA sindrom kod krmaa u razliitim sistemima gajenja. Krmae u ukljetenju ee pate od urinarnih bolesti i problema nogu, dok grupno drane od povreda koje nanosi prasad, a ponekad i od tereta parazita. U Francuskoj je ustanovljeno da se uestalost pojave urinarnih poremeaja poveava kada se sve vei broj krmaa sputava. Uoena je relativno visoka pojava takvih poremeaja u vezanih krmaa, a sugerie se da krmae mogu biti znatno naklonjenije prema urinarnim poremeajima, ako imaju mogunost da lee na svom fecesu. Takoe je utvreno da vezane krmae manje piju vodu i ree uriniraju nego krmae u slobodnom sistemu gajenja, tako da je urin kod prvih znatno koncentrovaniji, te bakterije imaju mogunost da due deluju u urinarnom traktu. Ovaj problem je verovat no posledica manje aktivnosti ivotinja i zbog toga manjeg uzimanja vode. Pored toga, znatno ee se uoava i ozbiljno epanje kod krmaa u ukljetenju, koje se u nekim zapatima kree i do 20%. Znatno uestalije su i traumatske povrede kod krmaa u ogranienom prostoru. U jednom izuavanju ustanovljeno je 6,1% traumatskih povreda kod krmaa u ukljetenju, a samo 0,8% kod krmaa koje se gaje slobodno u staji. Uestalost pojavljivanja i vrsta lokomotornih poremeaja zavisi u znatnoj meri od vrste poda, prost irke i njene koliine. epavost se u visokom procentu kod krmaa javlja kod korienja mekane podloge. Loe uraen i odravan pod rezultira u uestaloj pojavi povreda nogu i papaka i zbog toga estom iskljuivanju sasvim mladih krmaa iz reprodukcije. Danas je sasvim pouzdano utvreno da slobodno dranje, odgovarajui pod i dobra prostirka u dovoljnoj koliini povoljno utiu na zdravstveno stanje, naroito po pitanju smanjenja pojave epavosti i time poboljanja dobrobiti krmaa. Meutim, ak i kod odgovarajueg poda, ukljetenje i odsustvo kretanja uzrokuju pojavu epavosti kod krmaa. U proizvodnim jedinicama gde se krmae dre u ukljetenju ili vezane velika je uestalost pojave konih lezija. Povrede kao rezultat agresije drugih individua mogu biti ozbiljne u uslovima grupnog naina dranja. Dobro gajenje, koje podrazumeva odgovarajue postupke i mere, adekvatnu ishranu i odravanje stabilnih grupa moe minimizirati meusobnu borbu i konsekventne povrede krmaa. Meutim, povrede koje ee nastaju kod loeg gajenja u grupi mogu imati ozbiljan tetan efekat po dobrobit krmaa. U zapatima svinja gde 54

se jedinke meusobno napadaju lezije koje pri tome nastaju treba na odgovarajui nain sagledavati i procenjivati. Sistem dranja i smetaja svinja u kome se u znatnoj meri ispoljavaju agresivnosti i meusobne borbe u vidu kanibalizma, kada nastaju povrede, grie vulve i repa, jasno je lo u pogledu dobrobiti, makar i za mali broj jedinki. Aktivnosti i reakcije krmaa Kao indikatori loe dobrobiti kod svinja slue abnormalno mali nivoi aktivnosti i izostajanja njihove reakcije na dogaaje u ivotnoj sredini. Ustanovljene su razlike u nivoima aktivnosti svinja posle ogranienja. Veina istraivaa je ustanovila da pregradama ograniene u boksovima ili pak vezane krmae posle oslobaanja izraavaju neaktivnost u duem vremenskom periodu u odnosu na grupno drane krmae. Manji broj istraivaa nije ustanovio razlike ili je ustanovio suprotno. Ove razlike u aktivnosti ivotinja su pod uticajem pariteta, stadijuma graviditeta i lokomotornih poremeaja u vidu epanja. Meutim, treba imati u vidu da su neke svinje veoma neaktivne, a druge pokazuju izrazito stereotipno ponaanje. Ako su neaktivnost uz pratee nereagovanje i stereotopno ponaanje alternativne strategije prilagoavanja nepovoljnim uslovima ukupno sagledavanje aktivnosti svinja u odreenim uslovima dranja nije od velike koristi. Mnogo je korisnije detaljno izuavanje individualnog ponaanja i sagledavanje reagovanja na precizan nain. U seriji eksperimentalnih istraivanja ustanovljeno je da sputane svinje u boksovima izraavaju manju reaktivnost prema hrani od svinja koje se grupno dre u stajama. Postoje, meutim, znatna variranja u reagovanju kod svinja koje se grupno dre u stajama. Stereotipije Ukljetene, vezane ili na drugi nain sputane svinje u stajama nisu u mogunosti da neometano timare same sebe. One mogu imati potekoa u odravanju telesne temperature zbog naruavanja procesa termoregulacije. Takoe, na bilo koji nain sputane svinje u duem vremenskom periodu neredovno konzumiraju hranu i obino u manjim koliinama. Jedna od vrlo znaajnih posledica sputavanja je da jedinke ne mogu nesmetano ispoljavati interakcije sa drugim jedinkama. Naroito to dolazi do izraaja kod nemogunosti nesmetanog izraavanja materinske brige zbog ukljetavanja krmaa, odnosno ogranienog kontakta sa potomstvom u boksovima. Izraavanje seksualnog ponaanja u vidu meusobnih kontakta izmeu enskih i mukih jedinki u intenzivnim uslovima gajenja je potpuno onemogueno. Najzad, svinje u ovim uslovima gajenja ne mogu izbei delovanje bilo kojih nepovoljnih faktora, kao i uticaj oveka koji moe biti tetan. Svinje nastoje da se prilagode nepovoljnim uslovima ivotne sredine. Jedan od odgovora koji se ispoljava u takvim uslovima, gde ove ivotinje imaju nedovoljnu kontrolu nad okruenjem je stereotipno ponaanje. Ovo ponaanje se ispoljava u vidu grienja pregradnih ipki, hranilica i napajalica, razliitih manipulacija sa vezanim viseim lancima ili gumama na podu, lanog vakanja i razliitih drugih aktivnosti koje se ponavljaju, oigledno bez ikakve funkcije. Ponekad se takvo ponaanje uoava i kod svinja ko je se grupno dre, ali sa veoma malom prosenom uestalou pojavljivanja. Posle hranjenja stereotipije kod svinja u boksovima angauju 11% vremena u toku 8 asova, 10-14% tokom 24 asa i 22% tokom njihovog budnog stanja. Posmatranja u trajanju od 2, 9 i 24 asa kod vezanih svinja pokazala su da stereotipno ponaanje angauje 1,8-28,0%, 15% i 14,5-29% vremena, redom. U vrlo nepovoljnim uslovima neke svinje ispoljavaju stereotipno ponaanje u trajanju od 80% u toku 24 asa. Rezultati koji se dobijaju u takvim istraivanjima zavise od efikasnosti metode praenja, naroito od video rekordera, ali postoje jasne znatne varijacije izmeu razliitih sistema smetaja i dranja, kao i unutar jednog te istog sistema u veliini ispoljavanja stereotipija. Nazimice izraavaju manje sterotipija u odnosu na krmae. Stereotipije kod ovih kategorija nisu podjednako rasporeene tokom dana. Mnogi izvetaji o maloj uestalosti stereotipija, meutim, rezultat su neuoavanja nekih vrsta stereotipija, kao to je npr. lano vakanje, a mogua je i izvesno smanjenje ispoljavanja stereotipija kada su prisutni ljudi kao posmatrai. Ishrana moe uticati na pojavu stereotipija. Ako se hrani u obliku manipulativnog materijala doda neseckana slama nastaje znatno smanjenje pojave stereotipija, ali seckana slama nema taj efekat. Dodavanje visoko kabastog materijala koncentrovanoj hrani uzrokuje redistribuciju 55

stereotipija tokom dana, ali ne i smanjenje njihovog trajanja. Visok nivo ishrane (4 kg/dan/nazimica) rezultira u znatnom manjoj stopi ispoljavanja stereotipija u odnosu na niski nivo (1,25 kg/dan/nazimica). Mnoge debate vode se oko toga da li su stereotipije fizioloki mehanizam, koji ivotinje koriste u cilju prilagoavanja nepovoljnim uslovima ili su patoloka posledica pri pokuaju prilagoavanja. Bez obzira ta je u pitanju injenica je da ako ivotinje u duem vremenskom periodu pokazuju stereotipije u pitanju je veoma abnormalno ponaanje. Bez sumnje pojave stereotipija su indikator loe dobrobiti kod svinja. One se uestalo javljaju u veini staja ili boksova, naroito onih koje znatno sputavaju kretanje, odnosno ograniavaju pokrete svinja. esto relativno niski nivoi ishrane kod gravidnih krmaa doprinose pojavi loe dobrobiti, ali su ipak ogranienja i ukljetenja glavni uzroci tome. Agresivno ponaanje Dobrobit svinja koje povreuju druge individue iste vrste, koje esto bivaju napadane i gonjene i kojima je kretanje znatno ogranieno zbog prisustva drugih dominantnih individua je svakako loa. Iako se agresivno ponaanje esto javlja u boksovima ili stajama kod grupnog naina dranja fiziki efekti napada na individuama mogu biti mali. Agresivno ponaanje nastaje u meusobnoj kompeticiji za hranu, najee u toku 30 minuta od davanja hrane. Noviji sistemi ishrane koji ukljuuju primenu elektronske opreme u velikoj meri spreavaju pojavu agresivnog ponaanja kod svinja u grupi. Meunarodni propisi u oblasti dobrobiti Veina novih zakona u evropskim zemljama zabranjuje izgradnju novih objekata zatvorenog tipa namenjenih gajenju svinja, kao i vezano ili ukljeteno dranje priplodnih grla ili se ovim zakonima rokupotrebe takvih objekata ograniavao do 1998. godine. Naredbom Evropske Unije EU 91/630/EEC odgajiva je u obavezi da ispuni sledee uslove: svakoj svinji koja se dri u ograenom prostoru mora da se obezbedi mogunost da, da bez tekoa i u svako vreme, moe da se okrene, povrina smetajnog prostora ili boksa ne sme biti manja od povrine koja se izraunava kvadriranjem duine tela svinje, nijedna strana objekta ili boksa ne sme imati duinu manju od 75% duine tela svinje koja je tu smetena. Novi standardi za zaluenu prasad u odgajivalitu i tovljenike predviaju povrinu smetajnog prostora od: 0,15 m2 za prosenu telesnu masu prasadi do 10 kg, 0,20 m2 za prosenu telesnu masu prasadi izmeu 10 i 20 kg, 0,30 m2 za prosenu telesnu masu grla izmeu 20 i 30 kg, 0,40 m2 za prosenu telesnu masu grla izmeu 30 i 50 kg, 0,55 m2 za prosenu telesnu masu grla izmeu 50 i 85 kg, 0,65 m2 za prosenu telesnu masu grla izmeu 85 i 110 kg, i 1,00 m2 za prosenu telesnu masu iznad 110 kg. U poglavlju o stresu, ponaanju i dobrobiti ivotinja navedeni su podaci o propisima koje su usvojile neke lanice Evropske Unije u vezi udobnosti svinja. Navedene odredbe Evropske Unije odnose se na sve objekte u izgradnji i na postojee objekte u fazi rekonstrukcije, ali e se od 2001. godine primenjivati nad svim objektima za smetaj svinja, bez obzira na datum izgradnje. HIGIJENA IVINARNIKA

56

Intenzivni nacin dranja ivine podrazumeva gajenje ivine u objektu tokom cele godine. Brojne varijante intenzivnog dranja ivine mogu se svesti na dva osnovna oblika: podni sistem dranja na dubokoj prostirci i kavezni sistem dranja. Vec je naglaeno da se pod dubokom prostirkom podrazumeva prostirka koja se formira u ivinarnicima na odredeni nacin i koja se ne uklanja svakodnevno. Naime, ona se formira pre pocetka proizvodnog procesa, a uklanja posle njegovog zavretka. Naglaeno je da slui za upijanje vlage iz fecesa i njegovo obavijanje. Obezbeduje povoljnu toplotnu izolaciju poda i titi ivinu od rashladivanja i nagnjecenja nogu i grudi. Pema nekim autorima, najbolja smea za duboku prostirku je kombinacija 1/3 treseta, 1/3 hoblovine i 1/3 secka ne slame. Kavezno dranje ivine je oblik intenzivnog dranja pod kojim se podrazumeva individualno ili grupno dranje ivine u kavezima poredanim u jedan ili vie spratova. Gajenje kokoi za proizvodnju konzumnih jaja i brojlera je u pravom smislu reci vrhunac industrijske proizvodnje u ivinarstvu. U proizvodnji jaja za konzum postoje dve faze, i to: 1. faza odgoja kokoi do uzrasta od 18 nedelja, i 2. faza gajenja kokoi u periodu proizvodnje, od 18 nedelja uzrasta do iskljucenja iz procesa eks -ploatacije, to je najcece u uzrastu od 72-76 nedelja. Optimalna telesna masa 18-nedeljnih kokoi treba da bude adekvatna predvidenim normama za odredeni hibrid, a to je od 1450 do 1550 g. Higijena smetaja i dranja pilica i brojlera Savremeni objekti za odgoj pilica su halskog tipa sa dobro reenim sistemom za grejanje i provetravanje. Pri gajenju mladih pilica uglavnom se koristi podni sistem, mada postoji mogucnost njihovog dranja i u kavezima baterijskog sistema. U principu, svaki od ovih sistema ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Oba sistema dranja mladih pilica zahtevaju krakteristican nacin smetaja. Smetaj se reava izgradnjom specijalizovanih objekata, koji se nazivaju odgajivalita. U odgajivalitu pilici borave od pocetka do zavretka proizvodnog procesa ako se radi o brojlerima (brojlernici), ili do prebacivanja u druge staje za ivinu za obnavljanje jata, ako su u pitanju kokoi nosilje. Pilici u toku ovog proizvodnog procesa brzo rastu i zbog toga treba voditi racuna o velicini smetajnog prostora. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti suvino nagomilavanje pilica, jer to moe imati tetne posledice za proizvodnju. Preporuke za naseljenost pilica u objektima se razlikuju prema raznim autorima, ali se najcece smatra da na 1 m2 povrine poda treba staviti 12-15 pilica. U principu, irina objekta krece se od 12-14 m, a njegova duina zavisi od broja planiranih pilica. Objekti koji slue za smetaj i dranje pilica treba da imaju dobre termoizolacione sposobnosti, to se postie primenom odgovarajuceg gradevinskog materijala za njihovu gradnju. Sa stanovita zoohigijene odgovarajuci pravac postavljanja objekata je sever - jug. Zidovi se grade od dobrog izolacionog materijala, koji omogucava dobru toplotnu zatitu. Sa unutranje strane zidovi treba da su sagradeni na taj nacin da ih ivina ne moe otetiti kljucanjem. Pored toga, oni treba da su glatki, da bi omogucili sprovodenje adekvatnog sanitarnog pranja i dezinfekcije. U ovim objektima cesto se ne gradi tavanica, vec ulogu zatvaranja smet ajnog prostora i toplotnog izolatora vri krov. Za izgradnju poda koristi se beton. Nivo poda ivinarnika treba da bude neto vii od okolnog terena i dobro zaticen od prodiranja vode i glodara. Unutranjost odgajivalita predstavlja prostoriju koja se moe podeliti u manipulacione prolaze i odreden broj odeljenja. U objektu se obicno postavljaju 2-3 pokretne pregrade kojima se njegova povrina deli na 3 ili 4 dela. To se cini radi utede energije, jer se podmladak u prvim danima ivota smeta u jedan deo objekta i samo se on greje. Kako podmladak raste, uklanjaju se jedna po jedna pregrada, da bi mu se obezbedio neophodan ivotni prostor. Prostor izmedu prve i druge pregrade se minimalno zagreva, a posle uklanjanja druge pregrade obicno nije vie potrebno dodatno zagrevanje, jer je podmladak vec odrastao, operjao i uspostavio u dovoljnoj meri termoregulaciju. Pomenuto je da osvetljenje moe biti prirodno i vetacko. Prirodno osvetljenje se obezbeduje postavljanjem prozora na frontalnim stranama objekta. Koeficijent prirodnog osvetljenja treba da iznosi 1:15 do 1:25. Takode je poznato da se odgajivalita mogu graditi i bez prozora. U stajama bez prozora mikroklimat je neznatno pod uticajem spoljanjih faktora. U principu, trajanje dana, odnosno duina perioda osvetljenosti objekta moe se regulisati prema eljenom svetlosnom programu. U objektima bez prozora sm anjuje se gubitak 57

toplote zimi i primanje toplote leti. Uredaji za provetravanje u objektima bez prozora rade efikasnije, a cena objekta je manja zbog jednostavnih zidova. Medutim, ovi objekti su zavisni od stalnog obezbedenja elektricne energije za napajanje uredaja za provetravanje i osvetljenje, te se zbog toga radi sprecavanja rizika od prekida elektricne energije moraju snabdeti sopstvenim agregatom za struju. Optimalan intenzitet vetackog svetla za nae klimatske uslove treba da iznosi 20 luksa, a najmanje 10 luksa. Intenziteti osvetljenosti objekata preko 35 luksa ne ispoljavaju vidan uticaj na telesni razvoj, te se iz ekonomskih razloga ne preporucuju. Uz to, postoje zapaanja da pri jacem intenzitetu svetlosti kod pilica dolazi u vecoj meri do pojave kanibalizma. Zbog toga se cesto prozorska stakla premazuju crvenom bojom, koja deluje u pravcu smirivanja pilica i smanjivanja pojave kanibalizma. Intenzivna svetlost deluje u pravcu uznemiravanja pilica, a plava svetlost ih cini gotovo slepim. Sijalice u objektima za dranje pilica ne treba da budu postavljene na vecoj visini od 2,5 m. Postoji vie varijanti svetlosnih programa, ali svi pocinju sa intenzitetom osvetljenja od 3 W/m2 povrine poda, a zavravaju sa 0,5 W/m2 povrine poda. Pilici u toku rasta zahtevaju razlicite temperature objekta u kome se nalaze. Ranije je vec izloeno da se posebna panja posvecuje obezbedenju optimalnih temperatura pilicima u uzrastu od 1. do 10. dana koja treba da iznosi od 30 do 36 C. Sa rastom pilica smanjuje se temperatura vazduha u objektu, i to nedeljno za oko 2 C, sve do temperature od 21 C na kraju 4. ili 5. nedelje uzrasta pilica. Navedene optimalne temperature u stajama za pilice treba obavezno obezbediti narocito u zimskom periodu. Najcece se u objektima za pilice primenjuje princip dvojnog mikroklimata, i to u uem ambijentu pomocu vetacke kvocke (prenosivi grejaci) i u irem ambijentu putem centralnog zagrevanja citave staje. Za pilice u odgajivalitu postavljaju se vetacke kvocke ispod kojih je temperatura uvek via od one u samom objektu, koja treba da iznosi 12-18 C. Za zagrevanje vetacke kvocke koristi se elektricna energija, mazut ili gas. One se grade u obliku kape, levka ili krova sa grejnim telom i usmerivaca toplote, koji reflektuju odnosno usmeravaju toplotu prema podu i na taj nacin obezbeduju optimalnu temperaturu. Vetacke kvocke su obeene o tavanicu na odredenu visinu, koja se podeava prema potrebnoj temperaturi. Smatra se da za 200 pilica uzrasta do 35 dana treba obezbediti vetacku kvocku povrine 1 m2. Infracrvene lampe su druga mogucnost lokalnog zagrevanja. U objektu se postavljaju na visinu od 40-70 cm od povrine prostirke. Ove lampe ne greju okolni vazduh, vec samo pilice, kao direktni suncevi zraci. Jedna sijalica od 250 W je dovoljna za zagrevanje 60 do 100 pilica. Moguce je i ventralno zagrevanje pilica, pomocu ugradenih cevi u sam pod odgajivalita odnosno brojlernika, u kojima se nalazi zagrejana voda ili para. Ako se cevi postave 30 cm iznad poda obezbeduje se dorzalno zagrevanje pilica. Na taj nacin se du cele staje u irini od 150 do 160 cm oko cevi obezbeduje ambijent sa optimalnom temperaturom za pilice. Odravanje optimalne temperature moe se postici ogradivanjem prostora ispod vetacke kvocke kartonom ili nekim drugim materijalom. Centralno grejanje je cetvrti nacin zagrevanja prostora za odgoj pilica. Velike komercijalne farme, koje dre 5000 do 25000 i vie pilica po objektu, najcece instaliu centralni sistem grejanja. Nekoliko tipova centralnog sistema grejanja je razvijeno za takvo koricenje. Vecina od njih je visoko automatizovana, termostatski kontrolisana, i sa pogonom na mazut, gas, ugalj ili elektricnu energiju. Centralno grejanje moe da obezbedi toplotu kroz toplu vodu (cev ili grejanje zracenjem) ili putem toplog vazduha (direktno ili indirektno). ivina ima veliki obim plucne ventilacije i izlucuje velike kolicine ugljen-dioksida i vodene pare. Upotrebom duboke prostirke uz stvaranje vodene pare dolazi do nakupljanja vecih kolicina amonijaka. Sve to moe dovesti do znatnih gubitaka kod pilica, irenja respiratornih infekcija, keratoko-njunktivitisa i drugih bolesti. Zbog toga optimalno provetravanje predstavlja u ovakvoj proizvodnji jedan od osnovnih zoohigijenskih zahteva. Dalje, treba imati u vidu, da se sa povecanjem telesne mase pilica povecava i potrebna kolicina vazduha. Da bi se odrali optimalni mikroklimatski uslovi uporedo sa rastom pilica potrebno je povecanje koeficijenta ventilacije. U sutini, koeficijent ventilacije treba da iznosi 8 do 10, a leti 15 i neto vie izmena vazduha u toku 1 casa. Adekvatnom ventilacijom odrava se optimalna vlanost u brojlernicima, koja treba da iznosi 60-75%. U zimskom periodu ona treba da ima nie vrednosti jer se u protivnom teko odrava suvoca prostirke. Radi sprecavanja stvaranje promaje treba voditi racuna o brzini strujanja vazduha u objektu. Prema preporukama broj-nih autora brzina strujanja vazduha kod jednodnevnih pilica ne bi smela da bude veca od 0,125 m/s, a kod brojlera u zavrnoj fazi proizvodnje od 0,3 m/s. 58

U brojlernicima najbolji efekti ventilacije postiu se primenom elektricnih ventilatora. Dovodni ventilacioni kanali postavljaju se na visini od 90-145 cm iznad poda, a odvodni ispod same strehe. Po jednom grlu predvida se oko 19,5 cm2 otvora odvodnih kanala i 9,7 cm2 otvora dovodnih kanala. Ishrana pilica do uzrasta od 7 dana obavlja se ispod vetacke kvocke upotrebom plitkih sudova. Na svakih 100 pilica potrebno je obezbediti povrinu za ishranu od 0,6 m2. Za starije pilice koriste se automatske visece ili duinske hranilice. Visece hranilice se u pocetnom periodu postavljaju na visini od 4 -5 cm, a u kasnijem periodu na neto vecoj visini, zavisno od uzrasta pilica. Na cilindricnu hranilicu kapaciteta 7 kg hrane racuna se 45 mladih ili 30 odraslih pilica. Ako se koriste duinske hranilice, onda se na 1 m duine racuna 30 pilica uzrasta 5 nedelja ili 20 starijih pilica. Brojlerski pilici danas se tove svega 42-45 dana, i za to vreme ostvare telesne mase od 1,8-2,0 kg, uz utroak hrane ispod 2 kg za 1 kg prirasta. Kolicine popijene vode u velikoj meri zavise od temperature vazduha i nacina ishrane. Pri vioj temperaturi vazduha, pilici uzimaju srazmerno vece kolicine vode. Dnevna potronja vode po piletu iznosi 150 250 cm3, to ukljucuje i potrebe vode za odravanje higijene. Medutim, kolicine vode koje se moraju obezbediti su 300-400 cm3 po grlu dnevno, poto odredena kolicina vode ispari iz pojilica, prospe se prilikom napajanja, i troi se za druge namene u objektu. Za napajanje podmlatka u prvim danima ivota koriste se tzv. rucne pojilice od 3 ili 5 L, a kasnije se koriste automatske visece pojilice, nipl-pojilice ili valov-pojilice. Smatra se da je na svakih 100 pilica dovoljna jedna pojilica, a kod pilica uzrasta 5 do 9 nedelja na 1 m duine valov pojilica racuna se 10 do 40 pilica. U baterijskom nacinu dranja pilici se stavljaju u kaveze, od kojih se formiraju baterije, koje se u objektima redaju u nekoliko redova. Svaki red baterije sadri 3 ili 4 sprata kaveza. Izmedu redova bat erija nalaze se manipulativni hodnici. Prema tome da li su ugradeni grejaci ili ne, razlikuju se dve vrste baterija. Jedne su sa ugradenim grejacima, a u druge se vri centralno zagrevanje celog objekta, jer nemaju ugradena grejna tela. Tov pilica u baterijskom nacinu dranja moe biti jednofazni, dvofazni i trofazni. Jednofazni tov je sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 povrine poda. Pilici ostaju u baterijama sve do klanja. Prva faza u dvofaznom tovu do uzrasta od 4. nedelje odvija se u baterijama sa grejacima i uz gustinu naseljenosti do 40 pilica na 1 m2 povrine poda. Druga faza obuhvata pilice od 5 nedelja pa do kraja tova sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 povrine poda, a odvija se u baterijama bez ugradenih grejaca. U prvoj fazi u trofaznom tovu obuhvaceni su pilici uzrasta od 1. do 3. nedelje sa gustinom nase-ljenosti 60 pilica na 1 m2 povrine poda. Druga faza tova obuhvata pilice uzrasta od 4. do 6. nedelja i odvija se u baterijama u kojima gustina naseljenosti pilica iznosi 30 grla na 1 m2 povrine poda. Treca faza tova odvija se od 7. nedelje pa do kraja tova u baterijama u kojima se smeta 20 pilica na 1 m2 povrine poda. Objekti u kojima se dre baterije moraju biti solidno izgradeni, dobro osvetljeni, dobrih termo izolacionih sposobnosti i dobro ventilirani. U njima temperatura treba da iznosi 22 C preko dana i 24 C preko noci, uz relativnu vlanost 60-70%. U baterijama sa ugradenim grejnim telima pilicima u prvim danima ivota mora biti obezbedena temperatura od 32 do 35 C. Baterijski nacin dranja koristi se u brojlerskoj proizvodnji. Njime se pored boljih higijenskih uslova postie veca proizvodnja i bolje koricenje podne povrine, smanjuje se opasnost od irenja zaraznih bolesti i poboljava kontrola produktivnosti. Medutim, ovaj nacin dranja brojlera od strane etologa se danas podvrgava otroj kritici zbog ogranicavanja njihovih brojnih aktivnosti. U savremenoj komercijalnoj proizvodnji brojlera ivina provede ceo ivot u jednom objektu. Danas je proizvodnja brojlera maksimalno mehanizovana i automatizovana. Objekat za brojlere treba da obezbedi cistu, suvu i komfornu sredinu za pilice tokom celog turnusa. Dalje, on treba da bude dovoljno topao (u skladu sa ranije iznetim podacima o temperaturi ivotne sredine), a prostirka da bude u dovoljnoj meri suva. Sve vazduh u objektu treba da cirkulie neprekidno, ali bez stvaranja uslova za promaju. Vecina novih objekata za brojlere koji se sada podiu je irine 6 do 12 m sa krovom na dve vode. Drveni ili celicni krovovi tipa reetke se sve cece zamenjuju sa jednim ili dva reda stubova, zbog manjih trokova kod izgradnje, koji nisu velika smetnja kod cicenja traktorom. Duina objekata varira od 60 do 180 m, a vecina njih u proseku ima duinu 90 do 120 m. Kapacitet varira, ali u najnovijim objektima on se krece od 7200 do 20000 59

brojlera. Najcece se ovi objekti grade bez pregradivanja na boksove, ali najnoviji trend je povratak gajenja u manjim jatima, od 1200 do 2500 brojlera. Izolacija objekta mora biti maksimalno korektno uradena. Dobra izolacija tedi mnogo energije, jer je grejanje vana stavka u trokovima proizvodnje brojlera. Krov, zidovi i pod moraju biti glatki, da izdre cesto pranje i dezinfekciju. Mali pilici se mogu hraniti iz plasticnih tacni, isecenih kutija i uloaka za jaja stavljenih na pod. U sledecem stadijumu brojleri se mogu hraniti iz valov-hranilica, visecih, cevastog tipa ili putem automatskih hranilica. Silosi (binovi), konvejeri za raznoenje hrane i automatske hranilice su najskuplji deo opreme, ali oni pruaju ravnomerno snabdevanje pilica hranom i velike utede u radnoj snazi. ^ista voda, temperature 12-14 C, treba da je na raspolaganju sve vreme gajenja brojlera, izuzev u prvoj nedelji ivota pilica, kada treba da bude za 1-2 C nia od sobne temperature. Pojilice od 5 L su najprikladnije za pilice, a kasnije one treba da se zamene automatskim visecim pojilicama. Danas se za brojlere koristi niplsistem napajanja. Nipl-sistem, a posebno onaj sa oljom, moguce je koristiti za napajanje pilica vec od prvog dana ivota. Razmetaj pojilica po objektu mora biti pravilan, kako bi pilici imali stalno vode na raspolaganju bez veceg kretanja. Brojleri se danas gaje skoro iskljucivo u potpuno kontrolisanim objektima. Oprema za grejanje brojlera je identicna opremi za odgoj pilica za podmladak. Svaki savremeni ivinarnik za proizvodnju brojlera mora biti opremljen sistemom za ventilaciju, uz odgovarajuci broj ventilatora. Od samog useljavanja pilica pocinje njihova nega i nadgledanje normalnog odvijanja tehnolokog procesa proizvodnje. Slabi, nevitalni i kart pilici moraju se izdvojiti iz jata prvog dana. Ostavljanje u tovu samo sposobnih pilica za normalni rast, prvi je korak za uspenu proizvodnju. Kontrola ambijentnih uslova u prvoj nedelji ivota je od velikog znacaja, jer se propusti negativno odraavaju na konacne rezultate tova. Unoenje pilica u nedovoljno zagrejan objekat, kao i prehlada u prvim danima ivota, ima za posledicu veliku stopu smrtnosti, kao i znatno slabiji prirast preivelih pilica. Kod lokalnog zagrevanja, u prvim danima ivota, najprakticnije je da se formira odreden broj krugova ispod grejaca. Krugovi se formiraju od lesonita ili kutija u kojima su pilici transportovani. Oni su precnika oko 3 m, uz visinu ograde od 20-30 cm. U ove krugove stavlja se 20 tacni hranilica i 10 malih pojilica za smetaj oko 700 jednodnevnih pilica. Ovim rasporedom postie se normativ: minimum 50 pilica na 1 m2 podne povrine. Nase-ljavanje pilica pocinje uvek od kraja objekta i zavrava se poslednjim krugom, koji je najblii vratima. Pilici se ne vade iz kutija hvatanjem rukama, vec blagim izrucivanjem, pri cemu se kontrolie njihovo opte stanje. Svako nevitalno i slabo pile treba odmah odvojiti, a uginule pilice tokom transporta evidentirati. Kvalitetni pilici odmah staju na noge i trae hranu i vodu. Voda se sipa u male prirucne pojilice i stavlja u krugove 2-3 casa pre njihovog naseljavanja da bi se malo ugrejala. Odmah po stavljanju u krugove pilici se hrane iz plitkih tacni ili cistih uloaka za jaja, a ponekad i kutija u kojima su transportovani. Na ovaj nacin oni se hrane samo prvih 10 dana. Kasnije se prelazi na ishranu iz normalnih visecih hranilica ili podnog konvejera. Kutije se iznose iz objekta i spaljuju, jer su one iskljucivo za jednokratnu upotrebu. Brojleri se uvek hrane po volji. U prvim danima ivota pilici se hrane davanjem manjih kolicina hrane, 5-6 puta dnevno, kako bi se izbegla kontaminacija, a i rasturanje hrane. Za vreme i posle zavretka naseljavanja proverava se temperatura sredine u visini leda pilica i to na obodu kruga i u celoj prostoriji. Osnovni svakodnevni zadatak radnika je obilazak celog objekta, kontrola pojilica i hranilica i izdvajanje uginulih pilica. Uginule pilice treba staviti u plasticnu kesu i sacuvati na odgovarajucem mestu da ih doktor veterinarske medicine pregleda. Broj uginulih pilica se svakodnevno evidentira. Od pocetka do kraja tova brojlera treba sistematski nadgledati funkcionisanje sistema za ishranu, napajanje i ventilaciju, kao i opte stanje jata. Kontrola konzumiranja hrane takode je veoma znacajna. Kada pilici rado uzimaju hranu i vodu to ukazuje na zdravo jato. Prestanak ili slabije uzimanje hrane i vode treba odmah prijaviti doktoru veterinarske medicine. Osim toga, svako nenormalno ponaanje, na primer, u vidu krkljanja, kijanja, nakostreenosti perja i slabog apetita, takode treba redovno prijavljivati strucnim veterinarskim i zootehnickim slubama. Na adekvatan nacin formirana i odravana prostirka znatno smanjuje zdravstvene probleme u tovu. Pravilnim odravanjem pojilica sprecava se vlaenje prostirke. Treba nadgledati da pojilice ne cure, da su postavljene na odgovarajucu visinu, i da se voda prilikom njihovog pranja ne prosipa. 60

Ako dode do vlaenja prostirke i stvaranja pokorice, navlaeni deo prostirke treba ukloniti iz objekta i zameniti je novom i suvom. U kontroli funkcionisanja sistema za ishranu bitno je pratiti rad uredaja za hranjenje i utvrditi da li dovoljne kolicine hrane dospevaju u hranilice. U preventivnoj zatiti od z nacaja je redovna vakcinacija prema programu koji propisuje i sprovodi veterinarska sluba, kao i redovno odravanje dezinfekcionih barijera u funkcionalnom stanju. Po zavretku turnusa tova treba nastojati da se utovljeni pilici to pre isporuce na klanje, kako bi se u to kracem vremenu objekti pripremili za prijem nove partije pilica. Optimalni period izmedu dva uzastopna turnusa ne bi trebalo da bude kraci od 10, ni dui od 20 dana. Organizacija isporuke brojlera mora biti besprekorna. Po zavretku tova, najdalje u toku sledeceg dana, svi pilici moraju biti isporuceni u klanicu. Najmanje 12 casova pre isporuke pilicima se prestaje davati hrana. Posle toga pilici se hvataju pri priguenom svetlu i stavljaju u plasticne kaveze, koji prethodno moraju biti oprani i dezinfikovani. Pri stavljanju u kaveze mora se voditi racuna o pravilnom rasporedu pilica. Postupak hvatanja i stavljanja u kavez mora biti blag da se pilicima ne lome krila i noge. U kaveze se stavlja 12-17 brojlera, to za-visi od njihove telesne mase, vremenskih uslova i duine transporta do klanice. Plasticni kavezi se moraju u kamionu pravilno sloiti. Transport do klanice se obavlja u to kracem vremenskom roku. Dug i neudoban transport moe znatno uticati na povecanje kala i pojavu vece stope mortaliteta brojlera. Zato je dobro da udaljenost izmedu proizvodnih objekata i klanice ne bude veca od 100 km. Smetaj i nain dranja podmlatka Podmladak je kategorija ivine uzrasta od 2 meseca, pa do 5 meseci, kada se mlade kokoi koriste za zamenu proizvodnog jata. Gajenje podmlatka vri se najcece u objektima sa dubokom prostirkom, ali i u baterijskim kavezima. U stajama za podmladak ivine nema potrebe za dopunskim zagrevanjem. Za svako grlo podmlatka u uzrastu od 8 do 12 nedelja potrebno je obezbediti 0,2 m2, od 3 do 4 meseca 0,3 m2 i za stariji podmladak 0,4 m2 podne povrine. ivinarnik za podmladak je irine 12 do 14 m, visine oko 2,5 m, a njegova duina zavisi od broja grla podmlatka. Objekat se duom osovinom postavlja u pravcu sever-jug. U objektima za podni sistem smetaja podmlatka koristi se duboka prostirka. U njima se mogu stavljati sedala za spavanje. Na 1 m duine sedala dolazi 20 do 25 jedinki. Sedala se cesto ne koriste u odgajivanju podmlatka, ali su ona poeljna. Korisna su zbog lakeg odravanja higijenskih uslova u objektima. Takode, ona povecavaju komfor ivine u periodu toplog vremena i pomau da se stekne navika za sedenjem u periodu noenja. Hranilice i pojilice treba locirati tako da obezbeduju hranu i vodu podmlatku bez veceg kretanja od 4-5 m. Na 1 m duine hranilice racuna se 20 do 25 grla, a na 1 m duine napajalice 50 grla. Valovi za mleveni kamen (grit) su prateca oprema koja se najcece obezbeduje podmlatku u odgoju tokom perioda rasta. Kako se pribliavaju polnoj zrelosti treba uvesti dodatne valove za kalcijum, mada se to moe reiti i izmenom recepture hrane. Gnezda treba obezbediti neposredno pred pronoenje, kako bi se mlade kokoi postepeno navikavale da ulaze u njih. Vano je da im se onemoguci nocenje u gnezdima. Ako se mlade kokoi prebacuju iz objekta za odgoj u objekat za noenje, potrebno je obezbediti samo nekoliko gnezda, kako bi se one postepeno privikavale na njih. Ranije je u znatnoj meri u svetu primenjivano baterijsko dranje podmlatka. Takav nacin dranja ima svoje prednosti, kao to su: maksimalno koricenje prostora, smanjenje opasnosti od irenja infekcije putem fecesa, stvaranje mogucnosti da se u okviru jednog objekta gaji vie starosnih grupa i najzad postojanje mogucnosti dobre kontrole i nadzora. Medutim, on ima i brojne nedostatke, a u prvom redu, danas se istice ogranicavanje kretanja i drugih aktivnosti kod podmlatka. Gajenje u kavezima ima svoje opravdanje samo ako podmladak boravi u kavezima za vreme citave proizvodnje. Preseljenje mladih kokoi odgojenih u kavezima u objekte sa podnim sistemom deluje u vidu stresa koji moe doprineti smanjenju nosivosti. Smetaj i nacin dranja kokoi nosilja 61

Gajenje kokoi usmerava se u dva pravca, i to za proizvodnju konzumnih jaja i za reprodukciju. Pitanje smetaja i nacina dranja reava se na slican nacin u oba pravca proizvodnje. Pri tome se kod gajenja kokoi za proizvodnju konzumnih jaja smetaj reava na dva nacina, podnim ili kaveznim dranjem, dok se kod elitnih jata primenjuje dranje u objektima sa dubokom prostirkom. Kokoi nosilje danas se dre u tipskim objektima sa betonskim podovima. Podni sistem dranja kokoi nosilja ima tri varijante: 1. pod sa dubokom prostirkom, 2. celoreetkasti pod, i 3. kombinacija reetki i duboke prostirke. Najstariji sistem je gajenje kokoi nosilja na punom podu sa dubokom prostirkom. Pod se gradi od betona sa dobro izolovanom podlogom. Do nedavno je to bio tip objekta za ekskluzivno gajenje nosilja. Sastoji se od prostirke koja pokriva ceo pod. Hranilice i pojilice su locirane na prostirci, a gnezda su obicno poredana na jednoj ili obe strane objekta. Ovaj sistem zahteva minimalnu kolicinu opreme. Koricenje reetke ili icane mree nad celim podom je druga mogucnost gajenja nosilja. U objek tu se postavljaju grede, obicno metalne ili drvene, i to poprecno od jednog do drugog dunog zida na posebne nosace. Ako je objekat previe irok, u nekoliko redova se postavljaju dodatni podupiraci, da bi mogli da izdre teret ivine. Eks-krementi se sakupljaju ispod reetki i mogu se odstraniti mehanickim cistacem. ^icenje poda moe biti nedeljno, dekadno, mesecno, ali se moe cistiti i jednom na kraju svakog turnusa. Uklanjanje izmeta se vri posebnom opremom (skreperima), ali i opremom montiranom na traktoru. Kombinacija reetkastog i punog poda sa dubokom prostirkom je cesta kombinacija kod ivine koja proizvodi jaja za nasad, posebno kod rasa i hibrida za meso. Takav sistem omogucava dobru plodnost, a jaja za nasad su cistija nego kod drugih sistema. U tom sistemu grede se postavljaju najcece na 2/3 podne povrine, sa hranilicama i pojilicama lociranim na reetkama. Ostala trecina je puni pod koji je pokriven prostirkom. U ovom sistemu postoje dve osnovne kombinacije reetkastog i punog poda. U prvoj kombinaciji po jedna polovina reetki postavlja se na svakoj strani a prostirka po sredini objekta. U drugoj kombinaciji reetke se postavljaju po sredini, a podovi sa prostirkom do bocnih zidova objekta. Reetke se postavljaju na razlicitoj visini od poda, to zavisi od tipa nosilja. Kod nosilja tekog tipa postavljaju se na visini 30 -50 cm, a kod lakog na visini 60-80 cm. U prakticnim uslovima se cesto od punog poda do reetki ukoso postavljaju letve u vidu merdevina kako bi se ivina lake obostrano kretala. Danas se vie od 90% nosilja dri u kavezima. U kaveznom sistemu, mali icani kavezi postavljeni su jedan do drugog, u dugim redovima. Postavljaju se u jedan ili vie redova, uglavnom kao parni kavezi, s tim da sa svake strane ovakve baterije postoji manipulativni hodnik, irine 70-90 m. Baterije su postavljene na dva, tri ili vie spratova, na pogodnoj radnoj visini za radnika. Kada se koriste viespratni kavezi, drugi sprat odnosno red kaveza i kasniji redovi se mogu postavljati direktno iznad niih redova, ili uvuceni za 1/2 dubine kaveza dajuci stepenasti izgled baterije. U kavezima, cija velicina nije standardizovana, mogu se drati tri, cetiri ili maksimalno pet kokoi nosilja. Mora se napomenuti da je sudbina kaveznog sistema dranja ivine u mnogim zemljama neizvesna, jer se drutvo za zatitu ivotinja u tim zemljama vec izborilo za prirodno dranje ivine. Podni sistem dranja kokoi nosilja Mesto na kome se gradi ivinarnik treba da bude ocedito. Njegova dua osovina postavlja se u prav cu sever-jug. Za gradnju staja sa podnim sistemom dranja kokoi preporucuje se isti materijal kao za gradnju odgajivalita. Kao to je vec naglaeno podni sistem dranja kokoi nosilja ima tri varijante: 1. pod sa dubokom prostirkom, 2. celoreetkasti pod, i 3. kombinacija reetki i duboke prostirke. ivinarnik treba da bude dobro toplotno izolovan i dobro provetravan. Ako su u objektima postavljeni prozori, onda se racuna sa koeficijentom osvetljenja 1:15. Objekti za nosilje se grade bez prozora to sma njuje trokove izgradnje, omogucava bolju termoizolaciju objekta i pravilno podeavanje vetacke svetlosti u ivinarniku. Na ceonim stranama ivinarnika ostavljaju se dovoljno iroka vrata, koja omogucavaju sve predvidene mehanizovane manipulacije. Staje za kokoi su irine 12-14 m, a visine 2,0-2,2 m do strehe. Unutranje strane krova moraju biti dobro termoizolovane. Duina ivinarnika odreduje se prema broju kokoi koje treba smestiti. Za nae uslove 62

kao standard moe se uzeti 5 do 7 kokoi na povrini poda od 1 m2. Ako je pod delom sa reetkama gustina naseljenosti se moe povecati na 10-12 po 1 m2. Ovaj sistem je danas uglavnom zastupljen u malom procentu, mada nije iskljuceno da ce opet biti aktuelan, jer se drutvo za zatitu ivotinja u mnogim zemljama, kao to je vec naglaeno, izborilo za zabranu gajenja ivine u kavezima. Za vece proizvodace je taj sistem gajenja nosilja manje interesantan, jer je manje intenzivan od kaveznog sistema. Iskoricavanje objekta je 2-3 puta manje nego pri dranju nosilja u baterijama. Kokoi nose jaja u gnezdima, ali jedan broj njih i van gnezda, pa je veci procenat jaja sa prljavom ljuskom nego u baterijskom sistemu gajenja. Osim toga, jata koja se dre na podu imaju manju proizvodnju jaja od jata u kavezima. Utroak hrane po grlu takode je neto veci nego u baterijama, zbog vece aktivnosti nosilja na podu. Ovaj sistem je pogodan za gajenje manjih jata, do nekoliko stotina grla. Za gajenje nosilja na podu potrebna su manja ulaganja u opremu i objekte, pa je zasnivanje ove proizvodnje prihvatljivo za proizvodace sa manjim kapitalom. Iako odrasle kokoi imaju dobro izraenu sposobnost prilagodavanja na uslove spoljanje sredine, one se ipak moraju tititi od nepovoljnih mikroklimatskih uslova. Optimalna temperatura u objektima za kokoi nosilje iznosi 12-20 C, a optimalna relativna vlanost 60-75%. U ventilacione kanale postavljaju se elektricni ventilatori. Racuna se da je za jednu koko potrebno obezbediti 0,75 m3 vazdunog prostora, a koeficijent ventilacije, zavisno od godinjeg doba, krece se od 8 do 12. Svetlost ima presudan uticaj na nosivost ivine. Ritam svetla i tame stoji u neposrednoj vezi sa izlucivanjem luteinizirajuceg hormona hipofize za pokretanje ovulacije. Svetlost deluje takode i na izlucivanje folikularnog hormona hipofize i na broj zrelih folikula. Pored uticaja na izlucivanje hormona svetlost odvaja period kretanja i ishrane od perioda mirovanja ivine. Plansko upravljanje svetlom putem razlicitih svetlosnih programa, uz odgovarajuci intenzitet osvetljenja, predstavlja vano sredstvo, kojim se moe uticati na nosivost, pre svega tokom zimskih meseci. Najbolja mogucnost za programiranje osvetljenja postoji u objektima bez prozora, u kojima je iskljuceno delovanje dnevnog svetla. Postoji vie varijanti programa osvetljavanja nosilja, ali kod vecine dolazi do maksimalnog produenja dana na 15 casova. Varijante programa svetlosnog dana opisane su ranije u ovom poglavlju. Postoji mogucnost koricenja osvetljenja u trajanju od 24 casa. Iako ovakvo osvetljenje deluje stimulativno na nosivost, ne sme se primenjivati na pocetku perioda noenja, jer kasnije dovodi do opa-danja nosivosti. Sa druge strane, i organizam kokoi nije u stanju da izdri celodnevno osvetljenje tokom celog perioda nosivosti. Ovakav sistem osvetljenja moe se koristiti jedino u zimskim mesecima i na kraju perioda noenja, jer smanjuje ocekivani pad nosivosti, koji tada normalno nastaje. Koristi se i ok ili blic osvetljenje. Pod ovim se podrazumeva postupak osvetljavanja sa intenzitetom svetlosti od 300 do 1500 W u kratkom vremenskom periodu (5 do 35 sekundi). Navedeno osvetljenje, u jednocasovnim razmacima, ima slicno dejstvo kao i trajno svetlo. Ovaj metod osvetljenja takode slui jedino za povecanje nosivosti tokom jeseni i zime. U odnosu na druge programe osvetljenja ok svetlo ima prednosti, jer ne dozvoljava nosiljama da naputaju sedala i na taj nacin ne dovodi do produetka hranidbenog dana. Intenzitet optimalnog prirodnog osvetljenja u objektima za nosilje iznosi 20 luksa, a postie se putem prozora sa koeficijentom osvetljenja 1:15-20. Vetacko osvetljenje se obezbeduje sijalicama, racunajuci 3,5 W/m2 podne povrine. U objektima za nosilje odvijaju se tri osnovne radnje: sakupljanje jaja, snabdevanje kokoi hranom i vodom i odravanje i cicenje duboke prostirke. Za odmor kokoi postavljaju se specijalna sedala koja mogu biti nepokretna i pokretna. Za jednu koko potrebno je obezbediti 20 cm duine sedala. Drugi vaan deo opreme ivinarnika predstavljaju gnezda, koja mogu biti individualna ili zajednicka. Individualna gnezda se obicno koriste u selekcijske svrhe radi kontrole nosivosti. U proizvodnji komercijalnih jaja mnogo se cece koriste zajednicka gnezda. Svako individualno gnezdo je duboko 35 do 38 cm, visoko 35 cm i iroko 30 cm. Obicno se vie ovakvih gnezda u dve etae povezuje u jedan zajednicki objekat. Zajednicka gnezda nisu spreda otvorena, vec im se ulaz i izlaz nalaze sa strane. Sakupljanje jaja vri se otvaranjem poklopca koji se nalazi sa strane ili odozgo. Ovakva gnezda grade se sa duinom od 1,5 m, a slue za 60 kokoi. Na jedno individualno gnezdo racuna se 4 do 5 kokoi ili oko 75 63

kokoi na 1 m2 zajednickog gnezda, pri cemu se uzima da se u gnezdima nalazi oko 24% kokoi. Hranjenje kokoi vri se iz hranilica koje su cilindricnog oblika ili u vidu valova. Kod njihove konstrukcije vano je da je onemoguceno zagadivanje hrane ekskrementima. Hranilice su najcece obeene i uzdignute iznad poda u visini ramenog zgloba kokoi. Obicno se na svakih 10 do 15 kokoi racuna 1 m duine valov-hranilice. Snabdevanje kokoi vodom vri se primenom automatskih pojilica razlicitog oblika. Najcece se koriste protocne pojilice, automatske pojilice sa ventilom, kapljaste i nipl-pojilice. Oko pojilica, kao i ispod njih, povrina mora biti drenirana, kako bi se izbeglo vlaenje duboke prostirke. Ako je u ivinarniku bilo ranije ivine, vri se njegovo temeljno mehanicko cicenje, sanit arno pranje i dezinfekcija. To se odnosi na svu opremu, a posebno na hranilice i pojilice. Poeljno je da se ivinarnik posle cicenja i dezinfekcije radi biolokog odmora ostavi 10 do 20 dana prazan. Tek posle toga prelazi se na formiranje nove duboke prostirke. Prebacivanje podmlatka u objekte za kokoi nosilje trebalo bi da se vri ujutru ili rano popodne kako bi se mlade jedinke jo u toku dana prilagodile na novi ambijent. Za prevoenje podmlatka koriste se kavezi u kojima moe stati 20 do 30 grla. Poeljno je to manje uznemiravanje kokoi, jer ono deluje kao stresogeni faktor, a to se u znatnoj meri odraava na proizvodnju jaja. Poznato je da najveci broj jaja kokoi snesu u prvoj godini iskoricavanja. U drugoj se broj sneenih jaja smanjuje na 75 do 80%, a dalje proizvodnja jaja progresivno opada. To je i razlog to je u proizvodnji jaja danas prihvaceno dranje kokoi samo godinu dana. Baterijski sistem dranja kokoi U ovom sistemu kokoi se dre individualno ili po vie njih u kavezima svrstanih u baterije, koje se postavljaju u 2, 3 ili vie redova u ivinarniku, i to obicno svaki red sa tri ili cetiri etaa kaveza. Ovaj sistem ima citav niz dobrih strana, a to su: veca proizvodnja, maksimalna gustina naseljenosti kokoi po 1 m 2 podne povrine, automatizacija ishrane, napajanja, sakupljanja jaja i cicenja izmeta, manja ucestalost pojavljivanja zaraznih i parazitskih bolesti i kanibalizma, lake izdvajanje obolelih jedinki, dobijanje cistih jaja, povoljniji uslovi za rad i dr. Baterijskom nacinu dranja ivine stavlja se kao prigovor velika investiciona ulaganja za opremu ivinarnika, ali treba imati u vidu i to da je za smetaj kokoi kod ovog sistema potreban manji broj objekata, to ukupno posmatrano smanjuje potrebne investicije za njihovu izgradnju. Pored toga, ovom sistemu smetaja ozbiljni prigovori se stavljaju zbog krajnjeg ogranicenja kretanja i drugih aktivnosti kokoi nosilja, o cemu se govori na kraju ovog poglavlja. ivinarnici za smetaj baterija grade se u osnovi po istom principu, kao i oni kod podnog sistema dranja ivine. Treba voditi racuna o ravnomernom osvetljavanju baterija i kaveza u njima. Veliku panju treba posvetiti i planiranju kapaciteta ventilacionih uredaja, jer je kod ovog sistema dranja ivine potreban znatno veci obim ventilacije. Raspored baterija kaveza u ivinarniku moe se vriti uglavnom na dva nacina, koji omogucavaju izuzetno veliku gustinu naseljenosti objekata. Kod toga se obicno dva reda, sastavljena od 60 i vie kaveza, naslanjaju svojom zadnjom stranom jedan na drugi cime formiraju jednu bateriju. Vie ovakvih baterija reda se u dva ili vie redova sa odgovarajucim manipulativnim prolazima. Redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa duim zidom ivinarnika. Pri tome se dobija jedan centralni uzduni i dva bocna prolaza. U drugom slucaju, redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa irinom ivinarnika. Izmedu redova baterija ostavljaju se manipulativni hodnici koji su povezani sa dva prolaza izmedu duih zidova ivinarnika i redova baterija. Za baterijsko dranje kokoi koriste se kavezi irine 35,0 do 37,5 cm, dubine 45 cm i visine 45 cm. Kavez ima gvozdeni okvir ograden icom. Na dnu kaveza nalazi se koso poloeni pod od ice. Pod je na zadnjem delu uzdignut od podloge 22,5 cm, a na prednjem 12,5 cm. Pod se zavrava 15 cm iznad kaveza i savijen je na gore. Na taj nacin dobija se kanal koji slui za sakupljanje jaja. Na ovom mestu moe da se nalazi automatska neprekidna traka za sakupljanje jaja. Sa ove trake jaja se prebacuju u mainu za sortiranje, a odatle na pakovanje. Iznad kanala za sakupljanje jaja nalazi se valov za hranjenje, a iznad njega valov za napajanje. 64

Danas je usvojen princip dranja po 2 ili 3 kokoi u jednom kavezu, to znatno smanjuje potrebne investicije za izgradnju ovakvog sistema. U ovakve kaveze kokoi se stavljaju u starosti od 4,5 do 5 meseci i ostaju godinu dana, kada se privode klanju. Kavezi i citav objekat moraju se posle ovakvog proizvodnog turnusa temeljno ocistiti, oprati i dezinfikovati. Mlade kokoi se moraju dopremiti kamionima u posebnim kavezima, odnosno gajbama direktno do objekta. Transport 18-nedeljnih kokoi ne treba da se vri po velikim vrucinama ili jakoj zimi. U letnjem periodu se transport obavlja u jutarnjim casovima ili uvece po zalasku sunca. Ekstremno niske ili visoke temperature imaju dalekosene negativne posledice po mlade nosilje. Kada se dovezu do objekta, kokoi se vade iz kaveza za transport i useljavaju u kaveze objekta. Naseljavanje se vri po spratovima paralelno, pocevi od zadnjeg dela objekta, iskljucivo rucno. U svaki kavez u bateriji se stavlja 2-3 ili 4-5 kokoi, u zavisnosti od tipa kaveza. U uslovima naseljenosti oko 20-25 kokoi po 1 m2 podne povrine objekta (60 grla po dunom metru baterije), u kaveznom sistemu, nakon use-ljavanja nije moguce izvoditi bilo kakve radove, opravke ili tehnoloke zahvate, a da to nema veoma loe posledice na proizvodnju jaja. U proizvodnji konzumnih jaja danas se koriste uglavnom trospratne baterije, mada mogu da se koriste i druge kombinacije, cak i do 6 spratova. Pri useljavanju mora se obratiti panja na kondiciju i opti utisak o zdravstvenom stanju jedinki u jatu. Svaku koko koja nije postigla odgovarajucu telesnu masu (1450 -1550 g) treba izdvojiti i naseliti samo odabrane jedinke u jato. Bez obzira na duinu trajanja i uslove transporta, kokoi provedu nekoliko casova bez vode (hvatanje, cekanje do utovara u kamion, prevoz i cekanje na istovar), te je davanje vode prva i najvanija tehnoloka mera nakon useljavanja. Ako kokoi dolaze sa podnog sistema dranja, gde su koristile visece ili protocne pojilice, moraju se uciti na nipl-pojilicu, to je neophodno kako ne bi usled dugog neuzimanja vode dehidrirale. Ucenje kokoi na nipl-pojilicu traje 5-6 dana, a potrebno je proveriti svaki kavez u pogledu uzimanja vode. Ucenje se sastoji u tome to se tapicem provucenim kroz kavez dodirne vrh nipl-pojilica, a prve kapi vode podstaknu kokoi koje su edne da piju. Kada jedna koko pocne uzimati vodu ostale joj se vrlo brzo pridruuju. Visoka produktivnost linijskog hibrida je genetski uslovljena, ali dolazi do izraaja samo ako su uslovi dranja, ishrane, nege i zdravlja optimalni. Zanemarivanje bilo kog od ovih faktora negativno se odraava na zdravstveno stanje kokoi, a svakako i na proizvodne rezultate, odnosno ekonomicnost dranja jata. Za postizanje odgovarajuce rentabilne proizvodnje od znacaja su pravilna ishrana i odgovarajuci ambijentni uslovi. Od ambijentnih uslova od na-jveceg znacaja su temperatura, vlanost i reim osvetljenja. Smatra se da je optimalna temperatura u ivinarniku za kokoi nosilje 18-22 C. U naim uslovima problemi u vezi sa temperaturom sredine nastaju u toku letnjih meseci, kada su spoljne temperature visoke. U tim periodima, kada je povecano odavanje telesne toplote, a uz to je i vazduh koji se ubacuje ventilacijom topao, dolazi do povecanja ambijentne temperature, cak i do 33 C. Posledice delovanja ovih visokih temperatura su smanjeni apetit, smanjeno konzumiranje hrane i manja proizvodnja jaja. Ljuska je cesto meka, a procenat jaja sa slabom ljuskom naglo raste. Da bi se ublaili negativni uticaji visokih temperatura preduzima se: povecanje procenta proteina u smei, davanje vitamina C nekoliko dana pred povecanje temperature, polivanje krova hladnom vodom, odravanje maksimalne higijene, povecanje koeficijenta ventilacije i dr. U uslovima nae klime, iako su letnje temperature visoke, sveije su noci, pa su toplotni udari i tete od visokih temperatura retke. Najveca je teta od povecanog procenta jaja s a mekom ljuskom, koja idu u preradu ili prodaju po niim cenama. U naoj zemlji visoke temperature su uglavnom u julu i u prvoj polovini avgusta. Vecinom su kratkotrajne, pa se uz odredene mere predostronosti mogu u znatnoj meri ublaiti tetni efekti. Optimalna vlanost za kokoi nosilje iznosi 65 do 75%. Niska vlanost negativno deluje na nosilje, stvarajuci nervozu u jatu, dehidriranost nosilja, pa i smanjenje nosivosti. Prevelika vlanost takode ima negativan uticaj na organizam kokoi. Pracena je nervozom nosilja, ulepljenocu perja i opadanjem proizvodnje jaja. Pored toga, i kod nie i kod vie vlanosti smanjuje se otpornost organizma, pa su prodori infekcija olakani. Proizvodnja jaja je zavisna od duine trajanja dana i izmene ritma dan-noc. Reim osvetljenja i mehanizam delovanja svetlosti na proizvodnju jaja kod kokoi nosilja je ranije objanjen. Pre nego to se nasele u proizvodne objekte kokoi nosilje moraju biti vakcinisane prema odgovarajucem programu preventivne zatite koji propisuje proizvodac datog hibrida. Preventivna zatita u 65

periodu noenja podrazumeva pravilnu is-hranu, odravanje maksimalne higijene u objektu, redovno napajanje kvalitetnom i bakterioloki ispravnom vodom. U preventivnu zatitu spada i povremeno davanje ivini vitaminskih preparata kroz vodu za pice. Da bi se sprecila pojava bolesti, na farmi se redovno moraju odravati dezinfekcione barijere u funkcionalnom stanju. Radnici moraju obavljati poslove u zatitnim mantilima i gumenim cizmama. Na najmanju mogucu meru se moraju svesti posete lica koja ne rade u ivinarniku. Treba uvesti pravilo da u objekat za nosilje mogu da ulaze samo zaposleni radnik i strucno osoblje, uvek i jedino u odeci i obuci koja je prethodno dezinfikovana. Kokoi nosilje konzumnih jaja se u proizvodnim objektima uglavnom gaje 54 nedelje, odnosno od 18. do 72. nedelje starosti. Komercijalne nosilje danas u toku jednog proizvodnog ciklusa (jedne godine) proizvedu 280-300 jaja, uz potronju oko 40 kg koncentovane hrane. Najdalje u toku 1-3 dana po zavretku perioda noenja sve izlucene kokoi moraju biti isporucene klanici. Vadenje i stavljanje nosilja u plasticne kaveze i njihov utovar u kamione obavlja se rucno. Po isporucivanju kokoi odmah se vri detaljno cicenje i sanitarno pranje objekta. Nakon toga se vri temeljna dezinfekcija objekta, njegovo zatvaranje i odmor u trajanju 10-20 dana. Posle isticanja perioda odmora objekat se jo jednom dezinfikuje i provetri i tek nakon toga se pocinje sa useljavanjem jata 18 -nedeljnih kokoi za novi proizvodni ciklus. Sistemi gajenja i problemi dobrobiti ivine Odnos ljudi prema gajenju ivine i naucnika u proucavanju ponaanja bitno se razlikuje od dosadanjeg odnosa u tom smislu prema sisarima domacih ivotinja. Ove ptice se retko posmatraju kao jedinke, te je, cini se, zbog toga malo naucnika opisivalo njihove vie intelektualne sposobnosti. Nedovol jno poznavanje individualnog ponaanja ivine delom je posledica dranja veoma velikog broja jedinki ovih ptica na jednom mestu, delom cinjenice da se ljudi tee poistovecuju sa pticama nego sa sisarima i, cini se, samo neznatno objektivnih razlika u ponaanju ptica, coveka i domacih ivotinja. Kada se individualno kokoi podvrgnu nekom eksperimentalnom tretmanu koji zahteva proces ucenja, a ne izaziva pojavu straha, one ispune postavljene zahteve na sasvim odgovarajuci nacin, ako su u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. ^ulne sposobnosti ivine su veoma dobro razvijene u poredenju sa senzornim sposobnostima ljudi i sisara domacih ivotinja, a njihova socijalna organizacija je vrlo kompleksna i zahteva angaovanje znacajnih psihickih procesa, kao to su kognicija, ucenje i pamcenje, u cilju odravanja iste. Kokoi se za vreme mnogih aktivnosti cesto nalaze u situacijama u kojima dominira strah od ljudi. Zbog toga farmeri nisu sposobni da pravilno procene sloenost ponaanja kokoi i njihovu svesnost o ivotnoj sredini. Ovakav odnos prema kokoima, a u slicnoj meri i prema drugoj ivini, ima znacajan uticaj na procenu koje uslove ove vrste ptica zahtevaju i koje veterinarske i odgajivacke tretmane one mogu podnositi. Naucnici koji su detaljno izucavali domacu ivinu zahtevaju da se veca panja posveti jedinkama ovih vrsta. Oni smatraju da je panja prema grupi vec u dovoljnoj meri zastupljena. Ustanovljene su neke razlike u ponaanju izmedu divljih i odgovarajucih vrsta domacih ptica. Naime, razlike u dozivanju, paradiranju i drugim vrstama ponaanja izmedu odgovarajucih divljih i domacih vrsta ptica su veoma impresivne. Poznato je da moderan koncept sagledavanja pojave rangiranja u socijalnoj grupi ivotinja proizilazi iz radova na kokoima. Rangiranje ili hijerarhija sile kod ovih vrsta ivine se uspostavlja putem kljucanja. Primeri problema ocuvanja dobrobiti ivine, koji se navode u ovom udbeniku, odnose se na kokoi, zato to je najveci broj istraivanja izvren upravo na ovoj vrsti ptica i zato to je brojcano ona najzastupljenija. Domaca koko je najzastupljenija vrsta ptice u svetu sa oko 9-10 biliona jedinki. Ona je veoma uspena vrsta u proizvodnji, to covek danas koristi vrlo efikasno. Medutim, postoje brojni uzroci koji naruavaju dobrob it ove vrste ptica u toku procesa proizvodnje jaja ili mesa. Smatra se da su kokoi najcece podvrgnute patnji u procesu proizvodnje zbog neodgovarajucih postupaka ljudi u poredenju sa drugim vrstama ptica i sisara domacih ivotinja. Zbog toga je danas dobrobit kokoi veoma znacajan predmet naucnih proucavanja. Sistemi dranja kokoi nosilja 66

Kokoi nosilje su uglavnom gajene slobodno u svim zemljama sveta do 1950. godine. Zatvarane su u nekim vrstama staja za vreme noci, a u toku dana omogucavano je tumaranje po dvoritima razlicitih dimenzija ili cak i irim poljima. Nakon navedene godine usledila je promena nacina gajenja i kokoi nosilje su uglavnom drane u ivinarnicima, i to najpre na dubokoj prostirci, a 10-15 godina kasnije u baterijskim kavezima pod strogo kontrolisanim uslovima. Povecanjem efikasnosti proizvodnje, cena jaja je opala u poredenju sa drugim vrstama namirnica, tako da su konzumenti imali znatne beneficije u finansijskom smislu. U skoranje vreme, medutim, belei se pojedinacno vracanje na slobodni sistem i modifikovani sistem grupnog stajskog gajenja ivine, jer deo stanovnitva u mnogim zemljama, pod uticajem udruenja za zatitu prava ivine, ne eli da kupuje jaja koja poticu od kokoi gajenih u baterijskim kavezima. Slobodni sistem gajenja ivine podrazumeva pristup otvorenom prostoru (dvoritu ili polju). Kod ovog sistema, gustina naseljenosti regulisana zakonskim propisima i u Evropskoj Uniji, iznosi 1000 kokoi/ha. Ovaj prostor, koji omogucava 10 m2 po jedinki, slican je onome koji je koricen u proizvodnim jedinicama pre 1950. godine. Medutim, kod ove gustine naseljenosti nastaju problemi koji se ogledaju u velikoj stopi zagadivanja jedinicnih povrina izmetom jer se ne vri njegovo uklanjanje. Zbog toga je Savet o dobrobiti farmskih ivotinja u Velikoj Britaniji preporucio maksimalnu gustinu naseljenosti 375 jedinki/ha (26,7 m2 po jedinki). Ako se gustina naseljenosti kokoi poveca bez premetanja na nove povrine, opasnost od pojave bolesti takode raste. Na primer, pojava infestacije helmintima i kokcidioze najmanje je 10 puta ceca u slobodnom sistemu gajenja nego u baterijskim kavezima. U slobodnim sistemima gajenja cesto dolazi do uznemiravanja ivine od strane ptica grabljivica. Oba faktora, bolesti i predatore, trebalo bi uzeti u obzir kada se procenjuje stanje ugodnosti odnosno dobrobiti ivine. Uz to, kao to naglaavaju mnogi istraivaci, ivina u slobodnom sistemu gajenja nije zaticena od delovanja ekstremnih vremenskih prilika. U toku zime, ugodnost ivine moe biti veoma loa u slobodnom sistemu gajenja, zbog cega se noenje jaja moe znacajno smanjiti. Ako je gustina naseljenosti velika u slobodnom sistemu gajenja opasnost prenoenja parazitskih i zaraznih bolesti putem fecesa moe poprimiti zabrinjavajuce razmere. Ova opasnost se moe znatno smanjiti premetanjem ivine na novu povrinu. Uticaj loih vremenskih uslova moe se smanjiti izgradnjom dobro izolovanih i ventilisanih staja. Domaca koko potice od tropskih vrsta, zbog cega se u zimskim uslovima ne treba da izlae niskim temperaturama i drugim spoljanjim opasnostima. Zbog toga je potrebno da objekti koji se koriste kod slobodnog sistema gajenja budu u celini dobro sagradeni, skoro isto kao i kod grupnog stajskog smetaja. Kokoi cesto same ostaju u stajama kod slobodnog sistema gajenja u toku perioda kie, vetra i hladnoce. Loi vremenski uslovi bi s toga trebalo da efikasno sprecavaju izlazak kokoi iz staja. Medutim, ipak je potrebno predvideti mogucnost da se onemoguci njihov izlazak, kada se za to ukae potreba. Naime, najveci broj kokoi koristi i najmanju mogucnost da eta, lepra krilima, ceprka, kljuca ili da ispolji razne socijalne interakcije. Nisu na raspolaganju sasvim pouzdana izucavanja koja bi pokazala ceci izbor kokoi izmedu boravka u polju i u velikim stajama. Jasno je da se naruavanje ugodnosti kokoi moe smanjiti na sasvim mali nivo kod slobodnog nacina gajenja. Medutim, treba imati u vidu da se sve prednosti slobodnog sistema gajenja ivine mogu ispoljiti jedino ako se uz slobodno kretanje koriste dobro izgradene staje. Baterijski sistem dranja ivine Koricenje redova kaveza za kokoi u stajama, gde su mikroklimatski uslovi u velikoj meri kontrolisani, pocelo je u SAD u 1930. godini. Redovi kaveza nazvani su baterije kaveza i termin baterijski kavezi postepeno je uao u iru primenu, kako se sistem razvijao. Moderni baterijski sistemi omogucavaju potpuno odvajanje ivine od njihovog fecesa, to ima velike prednosti kada je u pitanju kontrola zaraznih i parazitskih bolesti. Feces se moe uklanjati pokretnom trakom ispod kaveza ili moe upadati direktno, odnosno preko deflektora (skretaca), u sabirnu jamu. Dalje smanjenje ucestalosti pojave bolesti posledica je primene principa all -in allout u sistemu gajenja. Kokoi se uvode u ciste prazne staje neposredno pre pronoenja, a sve se uklanjaju u starosti od oko 72 nedelje. U evropskim zemljama se u kavezima cesto dri 5 kokoi, a u zemljama Severne Amerike cak i vie. Zbog toga to je broj jedinki koji medusobno kontaktira u ovom sistemu ogranicen, prenoenje bolesti je dodatno limitirano. Srednja temperatura, vlanost i ventilacija u staji se mogu kontrolisati 67

uz veliku preciznost. Voda je uglavnom kontinuirano na raspolaganju putem pojilica, a hrana se daje redovno obicno automatski koricenjem sistema pokretne trake ili lanca. Medikacija se sprovodi putem hrane, vode ili finog spreja kapljica. Manja ucestalost pojave bolesti, dobri mikroklimatski uslovi, konstantna mogucnost koricenja vode i redovno snabdevanje kvantitativno i kvalitativno izbalansiranom hranom su veoma znacajne prednosti baterijskog sistema gajenja u odranju dobre ugodnosti kokoi. Medutim, u istom sistemu, pored ovih nesumnjivih prednosti, postoji i niz nedostataka. Automatski sistemi napajanja, ishrane i regulisanja mikroklimatskih uslova mogu cesto iz raznih razloga zatajiti. Pojilice mogu biti blokirane, konvejeri hrane mogu zatajiti u prenoenju hrane do nekih kaveza, sistemi ventilacije i grejanja mogu prestati da funkcioniu efikasno. U svakoj od ovih situacija, kao i kod pojave bolesti ili zaplitanja u icanu mreu, zahteva se primena alarmnih sistema i paljivo nadgledanje. Nadgledanje ivine u mnogim baterijskim kavezima je relativno lako. Dobri odgajivaci mogu redovno nadgledati sve jedinke u baterijskim stajama i blagovremeno identifikovati neki izraeniji problem ugodnosti. Dobro je poznato, medutim, da je preglednost jedinki u donjim redovima kaveza manja, jer ih odgajivaci ne mogu nadgledati bez saginjanja. Medutim, pojedini istraivaci smatraju da donji redovi kaveza ne bi trebalo da budu malo odnosno povrno nadgledani, ako se ima u vidu da postoje mnogi nacini postavljanja kaveza, a neki od njih dozvoljavaju nadgledanje svih kaveza u sasvim prihvatljivoj meri. Druga opasnost za ugodnost ivine, koja p redstavlja potencijalnu pretnju kod svih staja, je izbijanje poara. Generalno, kokoi treba da se dre na takav nacin da se mogu brzo evakuisati iz staja u slucaju izbijanja poara. Na primer, u slucaju izbijanja poara potreban je veoma dug period vremena za otvaranje svih kaveza u baterijskim stajama sa 100000 jedinki. Pored toga, jedinke koje borave u kavezima u dugom periodu vremena rado ih ne naputaju. To predstavlja ozbiljan nedostatak ovog sistema gajenja, s obzirom da danas cesto postoji opasnost od izbijanja poara u baterijskim stajama. Alarmi i sistemi gaenja mogu pomoci u smanjenju teta od ovog rizika, ali to jo uvek ostaje ozbiljan problem. Mnogi od problema koji nastaju kod kokoi u baterijskim kavezima su posledica aktivnosti koje one ne mogu da ispolje. One se ne mogu slobodno kretati, mahati krilima, sedeti, graditi gnezda pre noenja jaja, ceprkati za hranom, peruati se u praini ili kljucati po zemljitu. Posledice ovih ogranicenja su pojave frustracija, medusobnog kljucanja i nekih abnormalnosti u rastu i obliku tela kokoi. Slobodno drane kokoi znatno vie etaju nego kokoi koje se dre u kavezima ili u grupama na icanom podu. Mahanje krilima u kavezima je potpuno spreceno, a postoje i znatna ogranicenja u ukupnom ispoljavanju komfornog ponaanja u poredenju sa grupnim i slobodnim dranjem ivine. Baterijski kavezi pruaju malo prostora za ceprkanje nogama ili cicenja kljunom. Nisu poznate sve pojedinosti o neposrednim efektima ogranicenog kretanja na organizam ptica. Da bi se sagledali neposredni efekti bilo koje vrste ogranicenja koriste se testovi uskracivanja i sagledavanja obavljene aktivnosti posle razlicitih perioda trajanja uskracivanja iste. Na primer, kolicina popijene vode moe se meriti posle razlicitih perioda uskr acivanja vode. Posle premetanja iz baterijskih kaveza na vece povrine, kokoi u znatnoj meri ispoljavaju lepranje krilima, i to srazmerno duini perioda gajenja u kavezima. Jasno je da lepranje krilima nastaje zbog prisutnog problema u ugodnosti, ali je teko, samo na osnovu duine ispoljavanja, zakljuciti koliko je ovaj problem izraen. Dugotrajno uskracivanje kretanja se odraava na kostima i miicima ivine. Ptice u kavezima imaju manju masu i vecu lomljivost kostiju od ptica koje imaju vie slobode u kretanju, a cece se javlja i hromost kod ptica u kavezu. Pojava osteomalacije i osteoporoze je znacajno ucestalija kod ivine u kavezima nego kod ivine koja se gaji grupno na podnom ili u potpuno slobodnom sistemu. Sugerie se da se i slabost miica znatno cece javlja kod ivine u kavezima. Razlike u nekim osobinama miica ivine u razlicitim sistemima gajenja su jasne na osnovu izucavanja kvaliteta mesa, ali to ne mora obavezno da prua informacije o stanju njihove ugodnosti. Verovatno su najznacajniji dokazi loe ugodnosti pojave slomljenih kostiju koje se otkrivaju na klanju. U jednom istraivanju je ustanovljeno da se prelomi krilnih kostiju rede javljaju kod kokoi koje se slobodno krecu (0,5%) u odnosu na kokoi u kavezima (6,5%). Pored toga, u kavezima se kod sledecih 9,5% kokoi ustanovljava prelom kostiju posle klanja. U Velikoj Britaniji je ustanovljen prelom kostiju kod 29% kokoi u baterijskim kavezima. Vadenje kokoi iz kaveza i veanje na liniji klanja su oznaceni kao postupci koji najcece dovode do povreda. Kokoi iz kaveza su znatno manje aktivne od kokoi koje koriste sistem sa sedalima ili Elsonov terasni sistem. Zbog toga je otpor lomljenju humerusa i tibije kod kokoi iz kaveza manji. 68

Kretanje je u korelaciji sa debljinom i cvrstinom kostiju kod kokoi, uostalom kao i kod drugih ivotinja. Nije poznato u kojoj meri je potpuno ograniceno kretanje povezano sa pojavama osteomalacije i osteoporoze, ali nema sumnje da prelome kostiju prati snaan bol. Sve to dovodi do pojave preloma kosti ju predstavlja izrazit problem za dobrobit. Hvatanje i transport ivine su najizrazitiji primeri u tom pogledu. Oni nisu isti problem kod ivine koja se slobodno krece i one koja se nalazi u kavezima. Jasno je da postoji potreba za neke bitne promene u dranju, a narocito u nacinu hvatanja ivine, ako se eli da izbegne ucestala pojava preloma nogu. Kokoi koriste sedala ako su im na raspolaganju, narocito nocu, kada one cesto sede zajedno blizu jedna drugoj. Kada se obezbede sedala na nekoliko nivoa, kokoi biraju sedala koja se nalaze visoko iznad poda, ali one koriste i nia sedala. Stepen uznemirenosti se smanjuje ako kokoi mogu da koriste sedala, a obezbedenje sedala doprinosi i povecanju cvrstine kostiju nogu. Izbor vecine kokoi sugerie da je obez bedenje sedala neophodno za poboljanje dobrobiti. ^injenica da kokoi iz slobodnog sistema gajenja koriste znatne povrine za etanje u dobrim vremenskim uslovima je dokaz za radiji izbor vecih u odnosu na manje prostore, ali kokoi ne koriste uvek dosledno vece prostore, vec to cine povremeno. Ako se kokoima iz baterijskih kaveza prui mogucnost izbora izmedu ostajanja u kavezima ili kretanja, one posle perioda u trajanju od 4 casa, u kome uglavnom ostaju u kavezima, izlaze i kasnije se odlucuju za kretanje. Kokoi koje su dre napolju uvek biraju prostranije povrine. Potrebno je uvek vriti detaljnu analizu svakog izbora, kao to je slucaj sa izborom izmedu kaveza i slobodnog kretanja. Mada u kavezima imaju na raspolaganju hranu i u njima su blizu drugih jedinki kokoi, na primer, najveci deo vremena koriste za slobodno kretanje. Domace kokoi grade i pretrauju gnezdo, a pokazuju i druga ponaanja pre noenja jaja kao i mlade divlje kokoi. Kokoima u kavezima ne stoji na raspolaganju materijal za pravljenje gnezda i mirno tamno mesto na kome bi leale. One cesto guraju na stranu zamiljeni materijal od planiranog mesta za noenje jaja. Mada je jasno ustanovljeno da tamno mesto nije neophodno, postoje raznovrsni dokazi o pojavi frustracije kod kokoi u kavezima, u kojima tamno mesto ne postoji. Koncentracija kortikosterona se povecava pre samog noenja jaja bez obzira da li postoji gnezdo ili ne, to sugerie da je to povecanje verovatno posledica pripreme za noenje jaja. Kokoi se karakteristicno oglaavaju neposredno pre noenja jaja u vidu kokodakanja. Intenzitet oglaavanja je tri puta snaniji ako se kokoi nalaze u baterijskim kavezima. Ovo moe da ukazuje na vecu frustraciju, ali najjasniji indikator ponaanja pre noenja jaja je stereotipno kretanje. U vreme kada bi normalno trebalo da se gradi gnezdo kokoi etaju tamo-amo po kavezu ponavljajuci putanju kretanja. Drugi nedostatak baterijskih kaveza koji sprecava izraavanje normalnog ponaanja je icani pod. Kokoi u kavezima ne mogu ceprkati po tlu i traiti hranu, kao i peruati se u praini. Kod kokoi je izucavana ucestalost biranja poda od razlicitih vrsta metala. Takode je kod iste vrste ispitivan izbor poda od icane mree i poda sa prostirkom. Ako kokoi mogu da biraju izmedu dva kaveza sa prethodnim podovima one cece biraju kavez sa prostirkom, ali koriste oba ako im stoje na raspolaganju. Podove sa prostirkom obicno biraju neposredno pre i u toku noenja jaja i zbog toga najveci broj jaja se snese na prostirci. Kokoi radije ulaze u veoma male kaveze sa prostirkom nego u znatno vece sa icanom mreom. Kokoi kojima je uskracena hrana, medutim, radije biraju kaveze sa icanim podom u kojima se nalazi hrana nego kaveze sa prostirkom bez hrane. Ako se skrati vreme za hranu u kavezima i stavi na raspolaganje pod sa prostirkom one biraju kavez i hranu. Ova izucavanja obezbeduju informacije o stepenu izbora kokoi kada je u pitanju pod sa prostirkom, ali ona zahtevaju kombinovanje sa uticajima uskracivanja prostirke. Zbog uskracenog peruanja u praini u kavezima se javlja abnormalno ponaanje u vidu pokuaja peruanja u hrani ili pokreta peruanja u vazduhu kaveza. Ako se posle dranja u kavezima, kokoima stavi na raspolaganje praina za peruanje one izraavaju ponaanje peruanja u praini srazmerno trajanju vremena uskracivanja. Kokoi provode mnogo vremena na pretraivanje njihove okoline, to se obavlja putem kljucanja predmeta. Njihov kljun je bogato snabdeven senzornim receptorima. ivina u kavezima ima malo mogucnosti za ispoljavanje kljucanja. Ponaanje u vidu kljucanja ne javlja se samo radi traenja hrane. Izvesne stereotipije u vidu kljucanja su takode ustanovljene kod ivine u kavezima. ^injenica da se kljucanje ne vri samo zbog traenja hrane dokazana je nalazima da ptice kljucaju po okolini iako im hrana stoji na raspolaganju. Kokoi u kavezima ponekad perzistentno kljucaju predmete, perje i kloaku. Sugerie se da je glavni razlog kljucanja perja u baterijskim kavezima to to kokoi nemaju na raspolaganju druge stvari na kojima bi ispoljile ovo ponaanje. 69

Kljucanje perja se javlja znatno cece posle hranjenja i noenja jaja. Ovo ponaanje je znatno ucestalije ako se hrana ogranici, ako se daje peletirana hrana, ako je intenzitet svetlosti veliki i ako je pod napravljen od ice. Gubitak perja vodi gubitku toplote i povecanju konzumiranja hrane narocito pre mitarenja. Kanibalizam, odnosno kljucanje koje se snano ispoljava, pocinje kod mladih kokoi u vidu kljucanja kloake i izazivanja ozbiljnih povreda, pa cak i uginuca. Takvo kljucanje i agresivni napadi na druge jedinke uglavnom ne predstavljaju ozbiljan problem u baterijskim kavezima, verovatno zato to su jedinke u proseku starije i suvie dugo zajedno da bi ispoljile potpuno agresivno ponaanje. Medusobno napadanje ivine zavisi i od raspoloive povrine (vece je kod 824 cm2 nego kod 412 cm2, 1442 cm2 i 2888 cm2 po jedinki). Nekontrolisan rast kljuna i kandi kod ivine moe biti problem u baterijskim kavezima. Ako ne postoji mogucnost da ih ivina pohaba, kljun i kande mogu rasti do velicine koja ih ozbiljno deformie. Obezbedenje abrazivnih traka u kavezima moe reiti ovaj problem. Mnoge druge povrede i deformiteti mogu se ispraviti poboljanjem oblika, odnosno dizajna kaveza. Vrena su istraivanja takvih problema i sacinjene preporuke kako ih treba reiti. ivina se uplice u icanu mreu kaveza proturanjem glave ili vrata (29%), tela ili krila (28%), prsti ili kandi (15%), skocnih zglobova (13%) ili nekog drugog dela tela. Najcece mesto upadanja ivine je praznina izmedu deflektora izmeta i branika jaja. Drugo cesto mesto uplitanja ivine je prednji zid kaveza. Takva upadanja odnosno uplitanja koja ocigledno remete dobrobit, a ponekad dovode i do uginuca, trebalo bi minimizirati uprocavanjem prednje strane kaveza, na primer, koricenjem horizontalnih, a ne vertikalnih reetki, koricenjem deflektora izmeta bez praznine ili bez velike praznine u odnosu na postrane delove kaveza, koricenjem icanih mrea ne vecih od 25 x 35 mm i izbegavanjem koricenja kaveza koji imaju otre ivice izmedu strana i poda kaveza. Strmi podovi, na primer, sa nagibom od 23% dovode do visokog nivoa deformiteta nogu zbog klizanja i upadanja u icanu mreu poda, to se moe izbeci, ako se koristi nagib ne veci od 12%. Pojava deformiteta moe se znatno smanjiti obezbedenjem sedala u kavezima. U kavezima od icane mree cesto nastaje habanje perja. Postavljanje punih zidova smanjuje habanje perja za 15%. Koricenje duboke prostirke, prostirke od slame i sistema sa sedalima Sistemi sa dubokom prostirkom, u kojima se veliki broj kokoi gaji zajedno na istoj vrsti prostirke, ili delom na letvicama, u stajama sa mnogo boksova gnezda, su bili veoma raireni u svetu ranih ezdesetih godina. Povrina poda po jednoj kokoi je bila najcece 0,18 m2 za teke rase i 0,14 m2 za lake, ako su obezbedene letvice i 0,27-0,36 m2 ako ne postoje letvice. Ova gustina naseljenosti je slicna velicini od 0,18-0,27 m2 povrine po ivini u baterijskim stajama u celini. U sistemu sa dubokom prostirkom, medutim, ivina ima na raspolaganju najveci deo raspoloivog prostora u staji. Sistem sa dubokom prostirkom je rairen u celom svetu za gajenje ivine i on je ge-neralno prihvatljiv za industrijsku proizvodnju u ivinarstvu, izuzimajuci potekoce u sakupljanju jaja, koje se ne javljaju u baterijskim stajama. U Holandiji 15% jaja dolazi iz sistema gajenja sa dubokom prostirkom i ona se prodaju 9-23% skuplje nego jaja koja poticu iz baterijskih kaveza. Sistem sa sedalima se razvio iz sistema sa dubokom prostirkom, i u njemu ivina nije uvek direktno na podu, vec se povremeno nalazi na nizu sedala razlicite visine u staji. Jedan problem koji se javlja u stajama sa mnogo sedala odnosi se na to da neke mlade jedinke koje su dopremljene u staju ne koriste sedala. Ustanovljeno je, medutim, da je koricenje sedala uglavnom univerzalno, ako su sedala na raspolaganju kokoima od ranog uzrasta. Treci sistem ovog opteg tipa je pokriveni pod sa slamom. Ovaj sistem je jeftin za gradnju i u njemu se moe smestiti oko 200 kokoi, uz 0,27 m2 po kokoi, na slami dubokoj 30 cm. U svakom od ovih sistema kokoi imaju znatnu slobodu kretanja, mada u njima postoje izvesna socijalna ogranicenja. Moguce je ispoljavanje razlicitih normalnih aktivnosti, a kljucanje perja je retko. Postoje, medutim, neki problemi dobrobiti koji nastaju usled toga to je moguca veca pojava zaraznih i parazitskih bolesti. Agresivnost pojedinih kokoi moe izazvati znatne povrede kod manjeg broja kokoi. Dobri odgajivaci treba da identifikuju kokoi sa problemima zdravlja i blagovremeno ih odvoje od grupe. Glavni ekonomski problem predstavlja to to neke jedinke ne nose jaja u boksovima koji slue kao gnezda tako da je njihova jaja teko naci u prostirci, a cesto su i u znatnoj meri zaprljana. Neka automatizacija sakupljanja jaja iz boksova koji slue kao gnezda je moguca ali, generalno, sakupljanje jaja je znatno tee nego u baterijskim kavezima. 70

Modifikovani kavezi Neke modifikacije baterijskih kaveza koje sma-njuju pojavu povreda ali ne daju ivini vie slobode u ispoljavanju normalnog ponaanja pomenute su ranije. Postavljanje sedala u baterijskim kavezima takode je razmatrano. Dodatni prostor za ispo-ljavanje ceprkanja i lepranja krila ivine treba obezbediti u modifikovanim, odnosno vecim kavezima sa podovima koji su malo prostraniji nego u konvencionalnim kavezima. Obezbedenje ukalupljenih mesta za gnezda izgleda da je od velikog znacaja, ali moglo bi da bude teko obezbedenje materijala za gnezda. Medutim, postoje mogucnosti za modifikaciju kaveza koji mogu doprineti poboljanju dobrobiti. Konstruisani su kavezi koji omogucavaju izbegavanje kljucanja, buduci da je osnovni problem kokoi u baterijskim kavezima nedostatak prostora koji omogucava da se izbegne medusobno kljucanje. Konstrukcija ovakvih kaveza unapredena je u Holandiji. Ovi kavezi slue za smetaj oko 20 kokoi u dva nivoa, imaju gnezda, sedala i prostor sa peskom za peruanje. Prakticni nedostaci ovih kaveza manifestuju se velikim brojem razbijenih i zaprljanih jaja i potekocama oko njihovog sakupljanj a. Problemi dobrobiti egzistiraju kod nekih individua koje ne mogu da pronadu pojilice u obliku nipla ili koje napadaju druge jedinke. Inspekcija ivine u ovim kavezima je cesto sasvim oteana i svi problemi dobrobiti ivine se ne mogu uvek i na vreme otkriti.

Veliki kavezni sistemi i dobrobit kokoi nosilja Izmedu kaveza koji omogucavaju izvesno kretanje i staja sa sedalima nalaze se avijari, volijeri, tale volijera i etani volijeri, Hans Kierove jedinice i vezane icane podne jedinice. Avijari i volijeri poseduju dodatni pod od ice ili tankih letvica, duinske hranilice i pojilice, kao i gnezda u obliku boksa na podu. Stariji avijari, kao na primer, oni u Velikoj Britaniji, su imali velike probleme zbog pojave agresivnosti kod kokoi, ali noviji, koji su konstruisani u vajcarskoj, imaju poboljanja u pogledu toga. U vajcarskim etanim volijerima, holandskim vezanim icanim podnim jedinicama i danskim Hans Kierovim sistemima javlja se manji nivo agresivnog ponaanja medu jedinkama. U svakom avijaru na raspolaganju je najmanje 14 cm sedala po jedinki. vajcarski etani volijeri su komercijalno raspoloivi sa 590 cm2 podne povrine po jedinki, mada mnogi autori preporucuju 1000 cm2. Hans Kierov sistem ima 7 m2 icane podne povrine sa nagibom i brojna sedala na visini od 5 cm. U jedinici u kojoj se nalazi 75 kokoi na raspolaganju je peskom pokrivena povrina, koja iznosi 20% od ukupne podne povrine. Ova povrina se otvara samo popodne, a odvojena je elektricno kontrolisanim pregradnim kapcima. Kljucanje perja i druga agresivna ponaanja su veoma malo zastupljena u ovom sistemu. U avijarijima, i drugim grupnim stajskim sistemima, pojava agresivnih ponaanja se moe smanjiti obezbedenjem uniformnog osvetljenja bez svetlijih prostora, u kojima se kokoi sakupljaju i medusobno kljucaju. Takode je znacajno da ne postoje otri uglovi u kavezima koji bi dozvoljavali zaglavljivanje. U svim ovim sistemima postoji kontakt sa izmetom, zbog cega je rizik od pojave kokcidioze znatno veci. Neki od ovih sistema omogucavaju koricenje traka, koje izbacuju feces i dre nii nivo vlanosti u objektima. Sistemi smetaja, dobrobit i ekonomska osnova Dobrobit ivine u higijenskim stajama sa sedalima, prostranijim kavezima i avijarima je bolja nego u baterijskim kavezima. Medutim, dobrobit jedinki koje se cesto ometaju od drugih ili koje oboljevaju u ovim sistemima je loija nego kod ivine u baterijskim kavezima. Savremeni razvoj u mnogim evropskim zemljama cini mogucim da ce neki od brojnih grupnih stajskih sistema biti uskoro sasvim prihvatljivi u prakticnom smislu i u pogledu dobrobiti. Pri tome treba imati u vidu da ako jedan sistem duplira cenu jaja nema anse da se prihvati, jer ce samo mali broj ljudi kupovati ta jaja. Ako, medutim, postoji malo uvecanje cene jaja, onda se 71

prodaja jaja nece smanjiti, farmeri mogu ekonomski opstati, a dobrobit ivine ce se znatno poboljati. U tabeli 1 prikazani su dodatni trokovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja prema Elsonu (1985). Tabela 1. Trokovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja (Elson, 1985) Sistem Prostor* 2 Kavezi za nosilje 450 cm /jedinka Kavezi za nosilje 560 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 750 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo + gnezdo Plitki kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka Kavezi koji omogucavaju bekstvo, 2 reda Avijari 10-12 jedinki/m2 Avijari, staje sa sedalima i vie povezane 20 jedinki/m2 povrine Staje sa dubokom prostirkom 7-10 jedinki/m2 Slamena polja 3 jedinke/m2 Poluintenzivni 1000 jedinki/m2 Slobodni sistem 400 jedinki/m2 *Prostor oznacava: u kavezima podnu povrinu kaveza, u stajama podnu povrinu staja, sistemima povrinu zemljita b ukljucuje i zakupninu zemljita Trokovi,% 100 105 115 100 102 102 110 115 105-108 118 130 135 (140b) 150 (170b) u ekstenzivnim

U osnovi postepene promene sistema gajenja ivine u Evropi povecavaju cenu jaja do 15% to ne utice bitnije na prihode farmera. Prelazak na gajenje u avijarima, prostranijim kavezima ili u stajama sa sedalima je prihvatljiv-kada je u pitanju dobrobit ivine, jer se pojava agresivnosti znatno smanjuje. Ako to nije moguce proireni kavezi sa 4 ili 5 je-dinki sledeca je najbolja alternativa u pogledu dobrobiti. Gajenje i dobrobit tovnih pilica U literaturi postoji mali broj podataka o dobrobiti brojlerskih pilica. Gajenje brojlera je masovno tako da svaki problem dobrobiti ukljucuje mnogo individua. Moderni hibridi brojlera rastu veoma brzo i na-jveci broj se danas ekonomski iskoricava sa 7 nedelja starosti, za koji period vremena se postie telesna masa od 1,5-2,0 kg. Tipicna staja za brojlere je slicna staji za kokoi nosilje sa dubokom prostirkom. To je pravougaona staja irine 20 m sa dobrim ventilacionim i temperaturnim kontrolnim sistemima. Pre useljavanja pilica ociceni pod se pokriva prostirkom od drvene strugotine ili slame debljine oko 15 cm. Jednodnevni pilici se nase-ljavaju u staju u gustini koja ce na kraju perioda tova iznositi 34 kg/m2. Tipican broj brojlera u stajama je 10000-20000. Na pocetku perioda tova pilici imaju na raspolaganju izobilje prostora, ali na kraju 7. nedelje staje postaju prenaseljene. Iako predstavlja evidentan problem, malo se zna o efektima takvog nagomilavanja brojlera po jedinici povrine. Glavni problem kod sistema gajenja brojlera na dubokoj prostirci sastoji se u tome to je na jednom mestu prisutan veliki broj pilica, zbog cega je mala mogucnost nadgledanja, tako da se slabi, povredeni ili bolesni pilici cesto ne otkrivaju na vreme. Veliki broj ovih pilica uginjava i njihova tela ostaju u prostirci. Slabije jedinke uginjavaju zbog gaenja u borbi za prostor i hranu, narocito kada se gustina naseljenosti pribliava krajnjem nivou od 34 kg mase ivine po 1 m2. Ako se to ima u vidu, bile bi poeljne promene u broju jedinki gajenih u jednoj staji i u dizajnu staje, koje omogucavaju nadgledanje. Druga negativna strana kod gajenja velikog broja pilica u jednoj staji dolazi do izraaja kod naglih plaenja i pojave ponaanja u vidu histerije. Ako se uplae, mnoge jedinke se krecu brzo do kraja staje, gde se nagomilavaju i medusobno gnjece 72

do povreda, pa i uginuca. Pojava histerije se moe smanjiti kontinuiranim dobrim gajenjem, a negativni efekti u vidu gaenja ako se postave pregrade u staji. Brzi rast brojlera nije ravnomeran u svim delovima njihovog tela. Naime, miici rastu veoma brzo, a kosti, narocito kosti nogu, rastu sporije. Kao posledica toga, noge ne mogu da izdre masu tela pri kraju tova. Tada postoji mogucnost da slabije jedinke budu zgaene ili da se kontakt njihovog tela sa prostirkom prolongira. Fekalne materije se nagomilavaju veoma brzo u brojlerskim stajama, tako da se prostirka sasvim pokriva fecesom pri kraju perioda tova. Feces i njegovi razgradni produkti imaju iritativni efekat na kou, tako da brojleri koji due sede na podu, imaju otecene grudi i noge, to se manifestuje u vidu pojave zapaljenja miica i koe grudi i skocnih zglobova. Ova zapaljenja mogu biti veoma rairena u brojlerskim jedinicama, a najcece postaju vidljiva na klanici. Jedna od posledica toga je da su noge brojlera krace, a druga da se one moraju da odseku blie telu prilikom klanja. Na taj nacin se cesto ne uocavaju promene na zglobovima i ne sagledava naruena dobrobit brojlera tokom ivota. Sledeca posledica svega toga je da su mnogi trupovi brojlera degradirani do te mere da se ne mogu da koriste za dalju obradu. Ocigledno je da ove ozbiljne promene na koi i zglobovima nogu mogu imati znatan uticaj na dobrobit ivine, zbog cega je potrebno menjat i nacin gajenja ili rasu ivine. Selekcija treba da pospei bri rast nogu ili da smanji brzinu rasta miica. U svakom slucaju brojlere ne bi trebalo drati na fecesom pokrivenoj prostirci, jer se time znatno remeti njihova dobrobit. Veoma malo brojlera se gaji na neki drugi nacin, iako postoji nekoliko tipova slobodnih sistema. U Francuskoj etiketa prirodno proizvedene hrane daje se samo slobodno gajenim pilicima, a izucavanja takvih sistema gajenja danas se vre u Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama. Razliciti hibridi i linije se ispituju u pogledu podesnosti za slobodni sistem gajenja. Operativni zahvati, hvatanje i transport ivine Kod pilica koji se gaje grupno sprovodi se odsecanje kljuna, jer se ponekad javlja izraeno kljucanje, i zbog toga nastaju brojne povrede ili cak i uginuca. Postupak odsecanja kljuna ukljucuje stavljanje kljuna pileta u rezac, koji odseca jednu trecinu duine kljuna pomocu zagrejanog seciva, koje takode kauterizuje patrljak. Ranije se smatralo da je uklonjeni deo kljuna samo roni materijal bez nervnih zavretaka i da ivina ne oseti bol pri secenju ili neto kasnije. To je u svakom slucaju bilo pogreno shvatanje, to je dokazano brojnim histolokim izucavanjima. Kljun pilica ima mnoga Herbstova i Merkelova telaca, koja su senzorni receptori, i mnogo slobodnih nervnih zavretaka, u delu koji se odseca. Odsecanje dela kljuna izaziva neregenerativni gubitak senzitivnosti dodira i osecaja toplote. Dokazano je da oiljno tkivo ostaje na kraju patrljka i da se neke dermalne i nervne strukture ipak regeneriu u oiljnom tkivu. Oteceni nervi se razvijaju u neuromasi, koja nastavlja da raste najmanje 10 nedelja posle operativnog zahvata. Generalno, neuromasa je osetljiva na bol, tako da pilici dugo pate posle secenja kljuna. Registruju se elektricni impulsi na primarnim aferentnim vlaknima, koja poticu od regenerisanih nerava u neuromasi. Da brojleri pate i da je njihova dobrobit ugroena pokazuje abnormalna spontana aktivnost regenerisanih nerava. Izucavanja ponaanja pri konzumiranju hrane i broja belih krvnih zrnaca posle secenja kljuna potvrduju ovaj zakljucak. Pilici se veoma uznemiravaju pri neposrednom kontaktu sa ljudima i ivotinjama. Ne iznenaduje stoga, da hvatanje, koje prethodi transportu, ima znatan uticaj na dobrobit ivine. Nacin hvatanja zavisi od uslova gajenja ivine, ali se uobicajeno sastoji od naglog hvatanja jedne ili vie jedinki i stavljan ja u plasticne kaveze, korpe ili gajbe. Ove korpe se pakuju u prevozna sredstva, a primaju oko 15 jedinki. Ako se kokoi nalaze u baterijskim kavezima najpre se oni otvaraju, hvata se jedna ili vie kokoi za noge, izvlace se iz kaveza, dodaju se drugoj osobi-koja dri 2 do 5 kokoi u svakoj ruci i nosi ih do izlaznih vrata staje, gde stoji prevozno sredstvo i najzad se kokoi trpaju u korpe za transport. Kao to je ranije pomenuto, takvo hvatanje vrlo cesto prati pojava preloma kostiju, narocito kada je u pitanju ivina iz baterijskih kaveza. Uticaj grubog hvatanja na dobrobit kokoi pre transporta moe se pratiti preko reakcije adrenalne lezde i drugih stresnih reakcija. U izucavanjima u kojima je umereni postupak pri hvatanju uporedivan sa grubim, ustanovljeno je da je koncentracija kortikosterona u plazmi znatno veca posle grubog postupka (1,45 ng/ml i 4,30 ng/ml, redom). Povecanje koncentracije kortikosterona posle grubog utovara ukazuje na stresnu reakciju. 73

Transport u kamionu u trajanju od jednog casa dovodi do manjeg povecanja koncentracije kortikosterona nego grubi postupci pri utovaru. Postupci pri utovaru i sam transport dovode do povecanja koncentracije kortikosterona, glukoze i hipotalamusnog noradrenalina u krvnoj plazmi. Uticaji transporta na ivinu i fizickih faktora tokom transporta detaljno su opisani ranije. Koncentracija glukoze se povecava nakon sekrecije kortikosterona, ali to povecanje nije znatno zbog toga to se ona troi tokom transporta. Noradrenalin je neurotransmiter koji se troi tokom hvatanja i transporta. Izucavanja pokazuju da hvatanje kokoi ima veci adverzivni efekat na dobrobit od kratkotrajnog transporta. Duetrajniji transport moe stvoriti znatne probleme. Brojleri se transportuju dva puta tokom ivota. Prvi put transport se vri u veoma mladom uzrastu, kao jednodnevni pilici, a drugi put posle tova kada se odvoze na klanicu. Pored kokoi transportuju se i curke i patke. Novoizleeni pilici zahtevaju odredene fizicke uslove, narocito kada je u pitanju temperatura. Malo je podataka o problemima dobrobiti kod jednodnevnih pilica, koji nastaju tokom transporta. Kada brojleri dostignu telesnu masu oko 2 kg sakupljaju se u stajama, hvataju, stavljaju u korpe, transportuju do klanice, iznose iz korpi, ucvrcuju na karike, omamljuju udarcem i kolju. Fizicki uslovi tokom transporta su veoma znacajni za dobrobit brojlera, cak i ukoliko su oni odgovarajuci mogu nastati problemi u vidu preloma nogu, podliva krvi ili smanjenja kvaliteta mesa. Lo kvalitet mesa je cesto u korelaciji sa preivljenim stresnim reakcijama i abnormalnog ponaanja u toku nekoliko casova koji prethode klanju. Duetrajniji transporti i duga cekanja pre klanja imaju znatan adverzivni efekat na kvalitet mesa. Postoji niz fiziolokih reakcija organizma na hvatanje i transport. Ustanovljeno je da ivin a pre transporta ima nivo kortikosterona 1,0-1,6 ng/ml, dok se koncentracija istog hormona posle hvatanja i transporta, u trajanju od 2 casa, povecava na 4,5 ng/ml, a posle transporta u trajanju od 4 casa na 5,5 ng/ml u krvi. Pri uobicajenoj proceduri u kojoj grupa radnika ulazi u staju i hvata brojlere za noge dolazi do znatne reakcije njihovog organizma. Hvatanje se moe vriti pomocu maina koje poseduju rotirajuce gume za saterivanje brojlera na traku i dalje u korpu. Brojleri sakupljani na ovaj nacin pokazuju bre povecanje frekvencije pulsa od brojlera koji su hvatani od strane radnika. Bolja dobrobit kada se koristi maina za hvatanje naglaava adverzivni uticaj ljudi prilikom hvatanja ivine.

74