P. 1
Hristov s., Higijena Smestaja i Drzanja Zivotinja, Za Ispit

Hristov s., Higijena Smestaja i Drzanja Zivotinja, Za Ispit

|Views: 349|Likes:
HIGIJENA SMESTAJA I DRZANJA ZIVOTINJA
HIGIJENA SMESTAJA I DRZANJA ZIVOTINJA

More info:

Published by: Marijana Makica Pejovic on Oct 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/19/2014

pdf

text

original

Sections

  • HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA GOVEDA
  • Tehnološki proces proizvodnje
  • Osnovni elementi smeštaja
  • Staje za vezano drţanje
  • Porodilište
  • Postupak sa plotkinjama pre poroĎaja
  • Telićarnik i zajedničko napajalište
  • Smeštaj i drţanje odraslih goveda
  • Staje za slobodno drţanje
  • Izmuzišta
  • Drţanje krava u otvorenim stajama
  • Higijena drţanja i smeštaja bikova
  • Higijena smeštaja i drţanja
  • HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA
  • Mikroklimatski i smeštajni uslovi
  • Staje za smeštaj ovaca i koza
  • Izmuzište
  • Staje za smeštaj podmlatka
  • Ovčarnici za tov jagnjadi i jaradi
  • Staje za smeštaj ovnova i jarčeva
  • Punkt za veštačko osemenjavanje
  • Ambulanta i stacionar za lečenje ţivotinja
  • HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA KONJA
  • Sistemi smeštaja i drţanja
  • Uslovi smeštaja i drţanja konja
  • Oprema i ureĎaji za ishranu konja
  • Ograničenja ishrane senom
  • Najčešće bolesti ţdrebadi i odraslih konja
  • HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA SVINJA
  • Bukarište
  • Prasilište
  • Postupci sa krmačama
  • Odgajivalište
  • Tovilište
  • Aktivnosti i reakcije krmača
  • Agresivno ponašanje
  • MeĎunarodni propisi u oblasti dobrobiti
  • HIGIJENA ŢIVINARNIKA
  • Higijena smeštaja i drţanja pilica i brojlera
  • Smeštaj i način drţanja podmlatka
  • Podni sistem drţanja kokoši nosilja
  • Baterijski sistem drţanja kokoši
  • Sistemi gajenja i problemi dobrobiti ţivine
  • Baterijski sistem drţanja ţivine
  • Korišcenje duboke prostirke, prostirke od
  • Veliki kavezni sistemi i dobrobit kokoši nosilja
  • Sistemi smeštaja, dobrobit i ekonomska osnova
  • Operativni zahvati, hvatanje i transport ţivine

HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA GOVEDA Uvod Gajenje goveda zahteva posebne organizacione i higijenske mere.

Ove mere treba da budu zasnovane na naučnim saznanjima. Pri njihovom sprovoĎenju treba da se vodi računa o fiziološkim karakteristikama goveda u različitim fazama reprodukcionog procesa, proizvodnje mleka i tova. Na farmama je potrebno izdvojiti odvijanje pojedinih faza proizvodnje mesa i mleka i time stvoriti mogućnost specijalizacije odgovarajućih zahvata koji su usmereni na sprovoĎenje higijenskih mera. Tehnološki proces proizvodnje Tehnološki proces reprodukcije, odnosno proizvodnje teladi, započinje prirodnim parenjem ili veštačkim osemenjavanjem junica i krava. Posle oplodnje plotkinje se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu, gde se zadrţavaju sve do na 3-5 dana pred poroĎaj. Krajem 7. meseca graviditeta krave se zasušuju i prebacuju u staju za zasušene krave. U ovoj staji formiraju se dve grupe krava, i to prva sa kravama od 7 do 8 meseci, a druga sa kravama od 8 do 9 meseci graviditeta. Na osnovu evidencije o izvršenom osemenjavanju, utvrĎenom graviditetu i orijentacionom danu poroĎaja, krave iz druge grupe se na 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za zasušene krave u porodilište. Dolaskom u porodilište plotkinje se najpre peru i dezinfikuju u posebnoj kabini, a zatim se uvode u boksove za poroĎaj u samom porodilištu. Kada se završi poroĎaj i izbaci posteljica, krave se prebacuju iz boksa na leţište porodilišta. U porodilištu one ostaju 10 do 15 dana, a zatim se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu. Telad se po roĎenju odvajaju od majke i posle pranja i dezinfekcije specijalnim kolicima odvoze u profilaktorijum i stavljaju u individualne boksove, u kojima se najpre hrane kolostrumom, a kasnije mlekom. Posle 7 do 15 dana telad se iz profilaktorijuma prebacuju u telićarnik i po 5 do 7 u grupi stavljaju u grupne boksove. Iz grupnih boksova se telad 2 do 3 puta dnevno puštaju u zajedničko napajalište, gde se hrane mlekom odnosno zamenom za mleko, a prihranjivanje senom i koncentratima vrši se u boksovima. U uzrastu od oko 100 dana telad se sa farme otprema u tovilište ili u druge pogone za dalje gajenje priplodnog podmlatka. Osnovni higijenski principi gajenja goveda Za uspešno gajenje u govedarstvu veoma je značajno očuvanje zdravstvenog stanja, odnosno sprečavanje pojave bolesti kod teladi. Profilaksa bolesti teladi počinje higijenom smeštaja i ishrane krava u zadnja 3 meseca, kada je razvoj fetusa posebno intenzivan, uz dnevno povećanje mase 600 -800 g. Ranije je već naglašeno da krave treba da se zasuše 6-8 nedelja pre teljenja. U periodu zasušenja krave treba da se hrane kao da daju 10 L mleka na dan, uz obezbeĎenje odgovarajućih količina makro - i mikroelemenata i vitamina. Posle roĎenja, sušenja i dezinfekcije pupka tele treba da konzumira kolostrum najkasnije do 6 sati. Neophodno je o ovome voditi računa zbog toga što se sastav kolostruma menja iz časa u čas, kao i propustljivost crevnog zida za imunoglobuline. Propustljivost crevnog zida za krupne molekule, kao što su imunoglobulini, drastično se smanjuje 24 sata posle roĎenja. Kako sirište još nije dovoljno razvijeno tele moţe odjednom da konzumira samo 1,0-1,5 L kolostruma. Zbog toga tele u prvoj nedelji treba napajati 3 puta na dan, sa ukupno 3-4 L kolostruma odnosno mleka. Na početku druge nedelje količina mleka se povećava na 6-7 L na dan, a sirište se razvija u dovoljnoj meri da moţe primiti ovu količinu u dva puta. Relativno dobro je poznato da vreme zgrušavanja mleka u sirištu zavisi od temperature mleka. Pored temperature značajna je i maksimalna higijena kod pripreme mleka. Higijensko-dijetetski propusti u prvim danima ţivota rezultiraju pojavom proliva. Loši higijenski uslovi smeštaja izazivaju u teladi afekcije respiratornog trakta, koje se manifestuju u starosti od 3 nedelje i dalje. Loši mikroklimatski uslovi generalno pogoduju razvoju respiratornih afekcija, primarno virusne etiologije, uz kasnije zapaljenje pluća pri sekundarnoj bakterijskoj infekciji. Osnovni predisponirajući faktori za pojavu respiratornih bolesti kod teladi su nedovoljna ventilacija, povećana vlaţnost i koncentracija amonijaka u klasičnim stajama. U 1

poluotvorenim stajama i u nadstrešnicama telad su često izloţena nepovoljnom delovanju atmosferskih padavina, direktnog udara vetra i sunčevih zraka, kao i vlaţnog leţišta. Najveći higijenski nedostaci utvrĎuju se u raznim, adaptiranim objektima u kojima se različiti negativni klimatski faktori često udruţuju sa promajom. Kao što je ranije naglašeno povećana temperatura sredine i tela nadraţuje preko receptora CNS, odnosno hipotalamus, posle čega slede različite promene u organizmu koje rezultiraju smanjenjem uzimanja hrane, količine mleka i prirasta. Savremena proizvodnja mleka i mesa ekonomična je samo u termički neutralnoj zoni. Termički neutralna zona, prema navodima brojnih autora, iznosi od 14,4 do 15,5 C. Proizvodnja mleka kod krava počinje da se smanjuje ako temperatura vazduha preĎe 20 C. Sa druge strane, mnogi podaci upućuju na to da niske temperature i ispod 0 C uz izdašnu ishranu ne moraju izazvati znatnije smanjenje proizvodnje mleka. Pri tome dolazi i do povećanja masnoće u mleku. Smeštaj goveda, a posebno teladi i junadi, na rešetkastim podovima iznad kanala za tečni stajnjak, uz neodgovarajuću ventilaciju i promaju, dovodi do prehlade i pogoduje pojavi afekcija respiratornih organa zarazne etiologije. To je posebno često u jesen i u proleće, odnosno u periodu visoke vlaţnosti vazduha. Treba imati u vidu da jaka i duţetrajnija izloţenost suncu moţe negativno delovati na spermatogenezu bikova. Osnovni elementi smeštaja muznih krava Staje za muzne krave treba da omoguće odgovarajući smeštaj krava i njihovog podmlatka sa povoljnim mikroklimatskim i drugim uslovima koji obezbeĎuju odgovarajuću dobrobit, ishranu, muţu i uklanjanje ekskremenata. Staja za muzne krave treba u prvom redu da zaštiti ove ţivotinje od loših vremenskih uslova. Načinom izgradnje leţišta i drugih površina u ovim stajama treba da se svede rizik od povreda na najmanju moguću meru. Uvek treba imati u vidu da dekubitis, šepavost, oštećenja vimena i sisa, kukova i druge povrede mogu nastati zbog klizavih podova, uskih leţišta, neodgovarajućih kanala za osoku, kao i manipulativnih prostora. Za ishranu i napajanje krava treba obezbediti adekvatan prostor i odgovarajuće ureĎaje. Pored toga, treba opremiti poseban prostor za lečenje, pripust ili osemenjivanje krava, korekciju papaka, kao i druge intervencije. Osnovni cilj u gajenju muznih krava je proizvodnja kvalitetnog i higijenski ispravnog mleka. Za raspodelu hrane, muţu i uklanjanje ekskremenata u staji se nalaze odgovarajući ureĎaji i oprema. Manipulativne prostore, u prvom redu hodnike koji sluţe za kretanje krava, treba na odgovarajući način sagraditi, da bi se izbeglo formiranje nepotrebnih uglova, prepreka, uskih grla, stepenica i klizavih podova. Farma se mora graditi u skladu sa zakonskim propisima, koji se odnose na mogućnosti izgradnje u blizini naseljenih mesta, vodotokova i zahteva zaštite prirodne sredine. S obzirom na velike količine otpadnih voda i drugih efluena ta, farma treba na odgovarajući način da ima rešeno pitanje kanalizacije. Farma treba da se nalazi na oceditom terenu radi lakšeg oticanja atmosferske vode. TakoĎe, ona treba da je dobro locirana s obzirom na saobraćajnice. Od izuzetnog značaja je obezbeĎenje odgovarajućih ratarskih površina za proizvodnju stočne hrane u neposrednoj okolini farme radi postizanja adekvatne rentabilnosti. Pri planiranju izgradnje treba voditi računa o mogućem proširenju farme ili uvoĎenju nove tehnologije. U svakom slučaju, dobro je projektovati objekte bez stubova, jer se time omogućava da se izgraĎena staja moţe koristiti za mnoge druge svrhe u slučaju napuštanja proizvodnje mleka. Bez obzira na tip staje, moraju se razmotriti najbitniji elementi tehnološkog procesa proizvodnje, kao što su muţa, skladištenje mleka i sistem za odrţavanje higijene opreme za muţu, ishrana, uklanjanje ekskremenata i skladištenje stajnjaka, gajenje podmlatka i dr. Na muţu otpada najmanje 3-4 časa od ukupnog radnog vremena. Dobijanje kvalitetnog mleka i njegovo odrţavanje u tom stanju su glavni faktori koji utiču na izbor i kvalitet opreme za muţu. U procesu proizvodnje mleka ishrana je veoma značajna. Za organizaciju i sprovoĎenje ishrane od značaja su skladišta hrane, linije za uzimanje i distribuciju, lokacije hranilišta i dr. Rukovanje stajnjakom uključuje kako opremu za sakupljanje tako i za obradu i korišćenje za fertilizaciju poljoprivrednih površina. Poteškoće oko uklanjanja ekskremenata iz staja, skladištenja i korišćenja stajnjaka 2

naročito dolaze do izraţaja pri povećanju stada muznih krava i zauzetosti zemljišta usevima. Ovde se nadovezuju i potrebe poštovanja propisa u pogledu zaštite ţivotne sredine. Kod izgradnje farme treba obavezno predvideti prostorije za posebne tretmane, mesta i površine za odmaranje krava, pomoćne objekte, koridore, puteve za snabdevanje hranom, hodnike za kretanje ţivotinja i dr. Najzad treba sagledati staje, opremu i ureĎaje za gajenje podmlatka, teladi i junadi u tovu, kao i junica za remont stada. Sve ove elemente treba ukomponovati u skladnu celinu, koja će omogućiti efikasno funkcionisanje celog sistema. Danas se pred one koji se opredeljuju za proizvodnju mleka najčešće stavljaju tri alternative: 1. proizvoditi u već postojećim objektima, zatim 2. izvšiti adaptiranje, proširenje i modernizovanje postojećih objekata i 3. graditi sasvim novu farmu za proizvodnju. Ako je proizvodnja rentabilna u postojećim objektima, logično je da se ista nastavi u njima. Zbog toga, teţište razmatranja problema izgradnje je pri adaptaciji ili podizanju novih objekata. Mnogo je lakše izvršiti projektovanje i izgradnju nove farme nego adaptirati staru, budući da njena postojeća organizacija i dimenzije objekata ograničavaju mogućnosti primene standarda koji se uvode za nove objekte i opremu u njima. Odluka o tome koji sistem i stepen mehanizacije treba prihvatiti, zavisi prvenstveno od klime, veličine stada, sistema ishrane, radne snage, ekonomske moći i ličnih ciljeva vlasnika farme. Mikroklimatski uslovi Goveda su kao vrsta znatno otpornija na nepovoljne klimatske uslove od ostalih domaćih ţivotinja. I pored toga, potrebno je nastojati da se i njima obezbede što je moguće bolji mikroklimatski i drugi uslovi smeštaja. Mikroklimatski uslovi pre svega utiču na zdravstveno stanje i proizvodnju ţivotinja. Najznačajniji od ovih uslova su: temperatura, sadrţaj vlage u vazduhu, brzina kretanja vazduha i koncentracija nadraţujućih gasova. Goveda su sposobna da podnesu veliki raspon temperature, odrţavajući pri tome konstantnom svoju telesnu temperaturu. Ako je temperatura izmeĎu 10 i 20°C, smatra se da se nalazi u okviru termičkog komfora. Na temperaturama izmeĎu +10°C i -4°C goveda se lako adaptiraju, ako imaju mogućnost kretanja i adekvatnu ishranu. MeĎutim, adaptacija na visoku temperaturu je teţa, a adaptacioni mehanizmi se aktiviraju već iznad 22°C. Sposobnost prilagoĎavanja je uvek oteţana pri visokom sadrţaju vlage u vazduhu, bilo da su u pitanju visoke ili niske temperature. Optimalne temperature za muzne krave kreću se od 10 do 15°C, a zona komfora iznosi od 5 do 21°C. Porastom temperature sredine povećava se stepen respiracije, koji je primarni mehanizam kojim evropska goveda odaju toplotu. Na primer brzina respiracije postaje pet puta učestalija kada se temperatura sredine poveća sa 10 na 40°C. Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24°C, smanjeno konzumiranje hrane praćeno je opadanjem proizvodnje mleka. Na pribliţno -15°C konzumiranje hrane se povećava, a proizvodnja mleka se smanjuje. Pri visokim temperaturama, proizvodnja mleka i konzumiranje hrane se automatski smanjuju, jer se aktivnosti organizma usmeravaju na odavanje toplote. U stvari, smanjeni apetit je primarni uzrok niţe proizvodnje mleka. Toplotni stres utiče u većoj meri na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naročito je štetan na vrhuncu laktacije. Proizvodnja mleka kod krava rase holštajn i smeĎeg švajcarskog govečeta se smanjuje kada temperatura spoljne sredine preĎe 27°C. Procenti mlečne masti i suve nemasne materije u mleku najveći su zimi, a najmanji leti. Krave koje se tele u jesen ili zimu proizvode više masti i suve materije bez masti od onih koje se tele u proleće i leto. Pri vrlo visokim temperaturama (iznad 30°C) proizvodnja mleka se često znatnije smanjuje od proizvodnje masti, što moţe dovesti do relativnog povećanja procenta masti mleka. Pri navedenim visokim temperaturama nastaje povećanje hlorida i smanjenje sadrţaja laktoze i proteina u mleku. Kada temperature padnu ispod 24°C, procenat masti i suve materije bez masti se povećava. ObezbeĎenje senke, korišćenje ventilatora, tuševa i rashlaĎenog vazduha smanjuju termalni stres u goveda. Poznato je da se pri povećanju relativne vlaţnosti vazduha pojačava uticaj hladnoće na organizam ţivotinja. Kada vazduh sadrţi znatne količine vlage, smanjuje se kapacitet apsorpcije vodene pare. Na niskim 3

potrebno su sledeći pokazatelji (za kravu telesne mase 500 kg): . toplota koju odaju krave koristi se za odrţavanje povoljne 4 . Idealno bi bilo da ventilacija funkcioniše tako da ne omogući povećanje relativne vlaţnosti u staji iznad 75-80%. Dopuštene koncentracije amonijaka iznose. S obzirom na način drţanja. Vaţnost ventilacionog sistema često se zanemaruje. Kod proračuna obima i intenziteta ventilacije u objektima za krave. U principu. ako je vlaţnost vazduha iznad maksimalnih ili ispod minimalnih granica.8 m3. mesta za vezivanje). Krave se sve vreme hrane. zatvor i dr.odavanje vodene pare po grlu . U takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti su značajni. povećava se sanitarni rizik. proliv. azota i ugljen-dioksida. IzmeĎu ova dva osnovna tipa postoji niz kombinacija i prelaznih oblika. Tokom većeg dela dana ili stalno krave su vezane na svom leţištu tako da im je moguće posvetiti maksimalnu individualnu paţnju. opreme i radne snage. a leti 5.7 m3 u minuti. Simultano dolazi do smanjenja otpornosti respiratornih organa prema delovanju patogenih uzročnika. Najznačajniji problemi su oni koji su povezani sa povećanom vlaţnošću. Oni uglavnom potiču od metaboličkih procesa preţivara i fermentacije otpadaka.temperaturama i visokoj vlaţnosti voda osloboĎena putem koţe ima tendenciju da vlaţi dlačni pokrivač. Krave se mogu hraniti individualno. Povećana temperatura uz veću vlaţnost vazduha od 80% uslovljava respiratorne teškoće i povišenje telesne temperature ţivotinje. Staja je obično zatvorenog tipa.). jaslama ili stolom za ishranu. Putem ventilacije se regulišu vaţni parametri mikroklimata u stajama. Staje za vezano drţanje Staje za vezano drţanje su klasične staje. pri tome uvek ostaje osnovni cilj koji se ogleda u povećanju rentabilnosti proizvodnje i efikasnosti iskorišćavanja mašina. S druge strane. tretiranje lekovima. kako je već ranije navedeno.450 g/h. centralnim hodnikom za hranjenje i hodnicima za opsluţivanje krava. a takoĎe su pristupačne za osemenjavanje. a silosi za hranu se nalaze u blizini. lakše se kod njih uočavaju poremećaji zdravstvenog stanja (prestanak uzimanja hrane.165 L/h i . Zaštita od loših vremenskih uslova je maksimalna. muzu i borave na stajalištu.odavanje CO2 . od 10-20 ppm. ugljen-dioksida 3000 ppm i sumpovodonika 0.4318 KJ/h. Vazduh kod relativne vlaţnosti ispod 50% suši sluzokoţe respiratornih puteva. Efikasni sistem izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se mora obezbediti kod izgradnje objekata za goveda. Smatra se prihvatljivim da relativna vlaţnost vazduha u stajama za mlečne krave iznosi 50-75%. U toku hladnog vremena. sadrţaj vodene pare i koncentracija štetnih gasova u vazduhu. negu ili druge zahvate. kao i sistem drţanja krava. Priručna mlekara je smeštena neposredno uz staju. zbog čega se smanjuje moć filtriranja vazduha u njima. sve dok se ne pojave problemi kod ţivotinja ili u stajama. . Većina ovih staja ima dva ili više redova stajališta (leţišta. sa kanalom za izĎubravanje. Pored kiseonika. naročito u pogledu mehanizacije i humanizacije rada. povećanje relativne vlaţnosti vazduha omogućuje preţivljavanje većine infektivnih agenasa. odnosno da obezbedi relativnu vlaţnost od 50 do 75%. u vazduhu staja prisutni su i drugi gasovi. Tipovi staja za krave Tehnologija proizvodnje mleka se stalno usavršava. kako za krave tako i za radnike. danas u svetu postoje dva osnovna tipa staja za muzne krave i to staje sa vezanim i staje sa slobodnim drţanjem. i spadaju u grupu iritirajućih. čime se povećava rizik za pojavu zaraznih bolesti. MeĎutim. temperatura vazduha.proizvodnja toplote . prema navodima većine autora. kao što su sadrţaj kiseonika.5-5 ppm. Preporučuje se da brzina ventilacije po kravi telesne mase 454 kg zimi iznosi 2. ^esto se u istoj staji nalaze boksovi za teljenje. a ventilacija se ostvaruje preko prozora i ventilatora. smeštaj teladi i skladišta za kabastu i zrnastu hranu.

uklanjanja stajnjaka. u vidu lanaca ili trake. Mnogo vremena se troši na odvezivanje krava i teranje u ispust i ponovno vezivanje radi muţe. krave su podloţnije povredama skočnog zgloba i sisa. zatim za elitna stada.00 m (10 cm iznad nivoa stajališta). izĎubrivači (uzduţni i poprečni za podiznim transporterom). Kompletan obrok se moţe raspodeliti prikolicom tipa mešalice sa bočnim istovarom. U odnosu na dispoziciju kabaste hrane moţe se koristiti prikolica sa zadnjim automatskim istovarom. dodatne opreme za ventilaciju i pregrade izmeĎu stajališta. leţište. šolje za minerale.50 m (dubina 0. Na jednom kraju staje je mlekara. Ako je potrebno krave se mogu u ovim stajama grupisati prema mlečnosti. potrebno je da krava ima dovoljno prostora da legne. U slučaju četvororedne staje raspored je identičan i za drugu polovinu. pre svega. hlaĎenja i skladištenja mleka. za krave holštajn-frizijske i simentalske rase preporučuje se izgradnja stajališta dimenzije 200 x 125 cm. ali se kod nas najčešće koristi Grabner-ov. 5 . pregrada izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0. instalacije za muţu. prostiranje slame.00 m. ureĎaji za pranje sistema. Mnogi poslovi u stajama sa vezanim sistemom drţanja su fizički teški za radnika. U pogledu smeštaja krave mogu biti postavljene „‟glavom u glavu‟‟ ili „‟repom u rep‟‟. HlaĎenje i skladištenje mleka moţe biti u hladioniku za celu farmu i u hladioniku za normu. u kojoj se nalaze reliser. Naime. Muţa moţe biti polustabilna sa individualnim kantama. Na primer. ogledaju u slabijem iskorišćavanju radne snage. pregrada izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0. a hraniva se često ručno moraju ubacivati u jasle.60 m. ima različite nivoe. Alternativne mogućnosti u klasičnoj staji mogu biti u pogledu smeštaja.50 m i manipulativni hodnik 1.50 m. Kao maksimalna duţina staje preporučuje se 80 m. a kod tečnih ekskremenata i rešetkastog poda moţe se primeniti prelivanje u jamu.temperature kako za njih tako i za telad. Troškovi za opremu su znatno veći nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja. kako sa stanovišta troškova izgradnje. tako i sa gledišta komfora krave. hladionik za mleko. hodnik za hranjenje. Mehanizacija procesa muţe i uklanjanje stajnjaka su obično skuplji nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja. Nagib stajališta prema kanalu za izĎubrivanje treba da iznosi 2%. mobilna sa individualnim kolicima i polustabilna sa muţom direktno u mlekovod. Veličina površine stajališta je veoma značajna. muţa uključuje bar 6 saginjanja u toku rada oko jedne krave. uključujući i sto za hranjenje. radi efikasnog rada ureĎaja za izĎubravanje. uglavnom zbog neodgovarajućih stajališta. za timarenje.50 m. To je veoma intenzivan sistem proizvodnje mleka. U klasičnim stajama obično se predviĎa ugradnja sledeće opreme: kapije. i u područjima hladnog klimata. koji je opravdan za mala stada kod kojih većinu radova obavljaju članovi porodice. zatim kao potomstvo nekog bika i sl. osvetljenje (iznad muzačkog mesta). kanal za izĎubravanje 0. muţe. za krave telesne mase 650 kg duţina 185 cm i širina 125 cm i za krave preko 650 kg duţina 200 cm i širina 125 cm.50 m. zatim ručnim istovarom i prikolica sa bočnim automatskim istovarom.10 m.25 m). Dimenzije za vezano drţanje krava po širini dvorednih staja iznose: manipulativni hodnik 1. Dimenzije po duţini staje iznose za manipulativni hodnik 1.10 m. koji je redovno betoniran. U klasičnoj staji. laboratorija. Radi lakšeg ispuštanja krava moguće je automatsko grupno odvezivanje krava. leţište 2. Postoji nekoliko tipova vezova. potrebna su znatna ulaganja za adaptaciju. Klasične staje imaju i nedostatke. moţe biti ručno i potisnom gredom i kosim transporterom. kanal za izĎubravanje 0. ali i da u stojećem stavu izbacuje feces u kanal za izĎubrivanje i na taj način odrţi čistoću tela i vimena. za rekuperaciju toplote. IzĎubravanje čvrstih ekskremenata. brojnijih pojilica. odnosno za prelazak na drugi sistem. klasične staje je teţe korist iti za druge svrhe po prestanku proizvodnje. kompjuterska soba i sanitarni čvor.60 m2. čeoni i zatiljačni zidovi 0. uključujući pregrade 1. Naime. Budući da njihov pod.00 m. prikolicom sa bočnim istovarom (mikser) i vagonetom sa programiranim količinama. ako je pod u celini betonski. Prema tome.0 m (sa branicima sa svake strane) i visine bar 3 m. širine 4. ako se drţe u istoj staji. Za dimenzije stajališta u zavisnosti od telesne mase krava preporučuje se: za krave telesne mase ispod 550 kg duţina 175 cm i širina 120 cm. manipulativni hodnik 1. pojilice za vodu. koji se. odnosno jasle 4. leţište 2. Raspoloţiva površina staje po kravi iznosi 7. bojler i pumpa za pretakanje mleka u cisternu mlekare. Dispozicija koncentrovane hrane se moţe vršiti ručno iz kolica. ramovi za Grabner-ov vez. bojleri i šuko utikači.00 m.25 m (po kravi u redu). Pored toga postoje odeljenja za vakuum pumpe. zbog izdataka za vezove. čišćenje jasala i manipulativnih hodnika. raspodele hrane.

normalno odvijanje poroĎaja i pruţanje stručne pomoći u toku i posle partusa. Kao što je pomenuto. jednostavno odrţavanje higijene i. dela koji sluţi za negu krava posle partusa i njihovih teladi sa 80% leţišta od ukupnog kapaciteta porodilišta. Posle pranja krave se uvode u boksove predviĎene za teljenje u porodilištu. namenjena kravama u zadnjim danima graviditeta. odeljenje za deţurnog porodiljca i prostoriju koja sluţi kao priručni magacin. Zidovi ovog odeljenja su presvučeni cementnim malterom i gletovani do crnog sjaja. na poroĎaju i 10-14 dana posle poroĎaja. Broj leţišta u porodilištu zavisi od broja krava na farmi i duţine njihovog boravka u njemu. Porodilište treba da omogući optimalne higijenske uslove drţanja i smeštaja krava i novoroĎene teladi. površine oko 8 m2. oprati i dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom. OgraĎeni su punim pregradama do visine skapulo-humerusnog zgloba krava. odgovarajuća kanalizacija.Porodilište Porodilište je posebna klasična staja. Na sredini kabine ugraĎen je specijalni boks sa ručnim tušem za pranje i dezinfekciju krava. Prethodno se moraju dobro mehanički očistiti. Ove higijenske mera su od velikog preventivnog značaja. sa dobrim termoizolacionim sposobnostima poda. sa ulaznim i izlaznim vratima. Porodilište u širem smislu obuhvata pored same staje porodilišta i pomoćna odeljenja. Na ulazu porodilišta gradi se kabina za čišćenje. IzmeĎu redova leţišta postavlja se hodnik širine 180 do 200 cm. Treba imati u vidu da kroz porodilište u toku jedne godine od ukupnog br oja krava prolazi njih 85-90%. pranje i dezinfekciju krava pre njihovog ulaska u samo porodilište. Taj broj obično iznosi 12% od ukupnog broja krava na farmi. odgovarajući broj leţišta sa ureĎajima za hranjenje i napajanje. zidova i tavanice-krova. leţišta se grade u tipu dugog ili srednje dugog leţišta sa nagibom prema kanalu za izĎubravanje od 1. a njihova širina iznosi 180 cm. U ovom objektu temperatura ne sme da padne ispod 7 C u toku zimskog perioda. najzad. i dela porodilišta koji sluţi za kolostralnu ishranu teladi. manipulativni prostori i komunikacije sa izolatorom (za krave čiji je puerperijum poremećen) i sa profilaktorijumom. U porodilištu treba da se na odgovarajući način reši pitanje ventilacije sa koeficijentom ventilacije 4 do 5. Hodnik koji u porodilištu sluţi za pomoć pri teljenju i za izĎubravanje treba da ima najmanju širinu 2 m.5-2%. Gradi se u tipu solidne klasične zatvorene staje. zavisno od broja krava na farmi. Jasle u ovim boksevima treba da budu niske. u njemu se krave zadrţavaju 10-14 dana. Leţišta u porodilištu mogu da se grade i u tipu kratkih leţišta sa delimično rešetkastim podom. funkcionalnu povezanost sa drugim stajama. a veštačko osvetljenje treba da iznosi 60-100 luksa. U uţem smislu porodilište se sastoji iz tri dela. i to: dela koji sluţi za smeštaj i drţanje krava u visokom graviditetu sa 20% leţišta od ukupnog kapaciteta porodilišta. krave se u ovom delu porodilišta drţe 2-3 dana. gde se ona zadrţavaju 5-7 dana. Kao što je već pomenuto. Prirodno osvetljenje se obezbeĎuje putem dvostruko zastakljenih prozora uz koeficijent osvetljenja 1:10. podom od nabijenog betona i odgovarajućom kanalizacijom. i to: kabinu za pranje i dezinfekciju krava. porodilište u uţem smislu je odeljenje u kome se obavlja poroĎaj krava i obezbeĎuje njihov smeštaj za vreme puerperijuma. jer se njima gravidne ţivotinje oslobaĎaju nečistoće i sa njom raznih 6 . jedan do tri boksa za poroĎaj. uspešnu borbu sa različitim puerperalnim bolestima kod krava. čist i uvek suv. Pod leţišta treba da bude topao. U porodilištu treba da se izgrade. To je odeljenje. sa srednje dugim ili dugim tipom leţišta. a u trećem delu od 7 C. Za poroĎaj krava kod slobodnog sistema gajenja boksovi se mogu graditi i u vidu posebnih odeljaka koji imaju komunikacije sa porodilištem. zaštitu novoroĎenih teladi od infekcija. Kapacitet leţišta u porodilištu iznosi oko 12% od ukupnog broja mlečnih krava na farmi. Postupak sa plotkinjama pre poroĎaja Krave se 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za zasušene krave u porodilište. U prvom i drugom delu porodilišta treba obezbediti najniţu temperaturu vazduha od 10 C. odgovarajuću higijenu ishrane i napajanja krava. Boksevi za poroĎaj grade se na početku redova leţišta.

trbuha i repa. koje se u odreĎenim koncentracijama nalazi u posebnom rezervoaru od 10 L iznad ţivotinje. Okupana ţivotinja posipa se insekticidom. pranje i dezinfekcija pomoću odgovarajućih ureĎaja i pribora. drţanje teladi u individualnim boksovima.fakultativno i obligatno patogenih mikroorganizama. Kabina za pranje ima odvodni šaht. Pranje počinje od skapulo-humerusnog zgloba i nastavlja se prema zadnjem delu tela sa posebnom paţnjom na predeo vulve.). naročito okolina polnih organa. Profilaktorijum Za gajenje teladi od roĎenja do uzrasta od 15 dana koristi se profilaktorijum. Osim tople vode koristi se kalijumov sapun i odgovarajuće dezinfekciono sredstvo (jodni preparat. u krava za 1 do 5 časova. jodni preparati i dr. Ako u toku boravka u porodilištu doĎe do pojave puerperalne infekcije. 7 . potencijalno opasnih za novoroĎenčad. primenom odreĎene tehnologije. ^išćenje se vrši pomoću češagije i to samo u pojedinim slučajevima.5%. Nakon temeljnog pranja i čišćenja pod i pregrade boksa se ribaju uz primenu deterdţenta i dezinfikuju 2% rastvorom NaOH.). kod nastupa trudova pere se temeljno zadnji deo tela. a dolazi iz bojlera koji se nalazi u ambulantnom delu reproduktivno-uzgojnog čvora. krava se prebacuje na jedno od leţišta u porodilištu. a da se susedna leţišta ne kvase. oprani i dezinfikovani pogodnim dezinfekcionim sredstvom. Posle toga. cink-sulfat. i higijensko napajanje teladi kolostrumom i mlekom. Temeljno se čiste papci korišćenjem drvenih i metalnih noţeva a vrši se i njihova dezinfikcija (bakar-sulfat. a pranje obavezno sa četkom za ribanje. Ona se pušta kroz perforirane metalne cevi i prska sa bočne strane sve do ramenog zgloba krava. vagine. Normalno je da placenta bude izbačena iz uterusa kratko vreme posle poroĎaja. Posle kupanja i dezinfekcije tele se odmah odvodi iz porodilišta u profilaktorijum. vimena. Zapaţeno je da plotkinje vrlo dobro podnose tretman pranja u kabini. ţivotinja se iz kabine uvodi u porodilište na leţište ili boks koji su prethodno temeljno očišćeni. tj. Posle završenog čišćenja i dezinfekcije. koji ima zadatak da. kvaternerno amonijumovo jedinjenje i sl. kojima se eventualno kontaminiralo na putu kroz poroĎajne organe. postoji poseban ureĎaj sa fiksnim tušem za pranje lumbo-sakralnog dela plotkinja i ručni tuš za pranje vimena i abdomena. Broj leţišta u izolatoru prema ukupnom broju krava treba da iznosi 1. Zbog toga se u porodilištu predviĎa specijalna kabina i boks u njoj za čišćenje. i to jedino ako se dovodi u zapat sa strane. a onda se prebacuje u svoju proizvodnu jedinicu. Na tom mestu krava ostaje do 15 dana (period babinja odnosno puerperijuma). Prostirka od slame se unosi onog momenta kada se nova plotkinja uvede u kabinu za pranje. U porodilištu je neophodno odrţavanje maksimalne higijene koja podrazumeva redovno čisćenje leţišta. čišćenje i pranje hodnika i kanalizacionog sistema i dezinfekciju svih površina. Ako posteljica krava ne bude izbačena 6 do 12 časova posle poroĎaja smatra se da je njeno izbacivanje oteţano. Pomoć u toku poroĎaja pruţa se čistim rukama i dezinfikovanim i/ili sterilisanim porodiljskim priborom. krava se sa svog leţišta prebacuje u izolator radi preduzimanja potrebne terapije. koji omogućava da upotrebljena voda odmah otiče zajedno sa prljavštinom. a na kraju kreče. Osim toga. obezbedi: maksimalne higijenske uslove smeštaja i drţanja teladi posle roĎenja. Posle poroĎaja krava se zadrţava u boksu za telenje do izbacivanja posteljice. Voda za pranje je obavezno zagrejana na temperaturu tela. Tele se nakon poroĎaja prihvata u specijalna metalna kolica sa perforiranim dnom koja su obavezno dezinfikovana. smeštenim u čiste i dezinfikovane boksove za teljenje. U njima se vrši masaţa i kupanje novoroĎenog teleta toplom vodom sa dodatkom blagog dezinficijensa. a zadrţavanje iste preko 12 časova smatra se patološkim stanjem. pri pruţanju pomoći ili neposredno posle poroĎaja na leţištu boksa. pranje i dezinfekciju krava. koja dolaze na svet nedovoljno zaštićena. Ove mere se preduzimaju da bi se tele oslobodilo patogenih mikroorganizama. Boks za poroĎaj je izgraĎen tako da posle upotrebe moţe da se podvrgne najoštrijoj dezinfekciji. Visoko gravidne ţivotinje ulaze najpre u boks gde se vrši čišćenje. Kravama.

Naročita paţnja u profilaktorijumu posvećuje se obezbeĎenju: optimalne temperature. pranje i dezinfekciju. Mnogobrojna istraţivanja su pokazala da je najbolje koristiti pokretne boksove. U njemu treba da se obavezno odrţavaju optimalni mikroklimatski uslovi. Uglavnom se koriste sudovi za kolostrum i mleko. pranju. koja kod ove kategorije iznosi 15-20 C. Površina poda profilaktorijuma presvlači se slojem bitumena.1 do 0.Profilaktorijum je odeljenje koje je funkcionalno povezano sa porodilištem. optimalne brzine strujanja vazduha. a ţenska većim delom u staje za gajenje reproduktivnog stada. Ovaj broj individualnih boksova se predviĎa zato što bi trebalo svaki boks posle upotrebe temeljno mehanički očistiti. Smatra se da površina poda treba da omogući smeštaj 50% više individualnih bokseva od ukupnog broja leţišta u porodilištu. Pored obezbeĎenja mogućnosti sprovoĎenja svih higijenskih mera i kontinuiranog odrţavanja higijenskih uslova na visokom nivou individualni boksovi treba da spreče meĎusobni kontakt teladi. Prethodno oprani i dezinfikovani sudovi omogućavaju da telad direktno piju ili sišu kolostrum ili mleko pomoću veštačke gumene sise. putem dvostruko zastakljenih prozora. 8 . a onda se oni unose u profilaktorijum i koriste posle 7 dana. Pod profilaktorijuma treba da bude topao. Telićarnik i zajedničko napajalište Telićarnik sluţi za smeštaj i drţanje teladi uzrasta od 15 dana do 3 odnosno 4 meseca. koja treba da iznosi od 0. Kapacitet profilaktorijuma zavisi od kapaciteta porodilišta i duţine vremena koje telad provodi u individualnim boksevima. Osim redovnog čišćenja. pere i dezinfikuje. oprati. pranje i dezinfekciju. betonsku ploču. obavezno treba da bude topao i da ima nagib 2-3% prema kanalizaciji. podvrgavaju temeljnom mehaničkom čišćenju. U telićarniku se telad drţi u grupnim boksovima. kada se muška telad sa farme prevodi u staje za tov. na koju se po potrebi uključuje crevo za pranje. zatim da omogućava temeljno mehaničko čisćenje. a ima mogućnost da izlazi u ispuste kada vremenski uslovi dozvoljavaju. Za provetravanje telićarnika koriste se dovodni i odvodni ventilacioni kanali. koji odgovaraju navedenom uzrastu teladi. dok se ishrana mlekom najčešće vrši u posebnom zajedničkom odeljenju. Na raspolaganju su različiti tipovi individualnih boksova. Osnovno je da oprema za napajanje teladi obezbedi što prirodniji način konzumiranja kolostruma i mleka i da moţe lako da se čisti. oni se iznose napolje i na. U njima se postavlja funkcionalna oprema za ishranu teladi kolostrumom i mlekom. koji se postavljaju na odreĎeno mesto u zidu boksa. Postoji različita oprema za napajane teladi.3 m/s. pranja i dezinfekcije površina profilaktorijuma. Pod telićarnika moţe biti pun ili rešetkast. optimalne relativne vlaţnosti. s tim da se izmeĎu redova boksova predviĎaju prolazi širine oko 100 cm. koja treba da iznosi 70-75%. U toku zime temperatura vazduha u ovom objektu ne sme da padne ispod 6 C. Ovi boksovi treba oblikom i upotrebljenim graĎevinskim materijalom da omogućavaju temeljno mehaničko čišćenje. ribanju i dezinfekciji sa 2% rastvorom natrijum hidroksida. Posle dezinfekcije treba omogućiti sušenje individualnih boksova. sa koeficijentom osvetljenja 1:10 i veštačkog osvetljenja u iznosu 50-60 luksa. za tu svrhu predviĎenu. a manjim delom takoĎe u staje za tov. a u većim objektima vrši se ugraĎivanje električnih ventilatora. prirodnog osvetljenja. pranje i dezinfekciju individualnih boksova kada se telad posle 15 dana premeštaju u grupne boksove telećarnika. Ako su u pitanju pokretni boksovi. dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom i ostaviti izvesno vreme slobodnim do sledeće upotrebe. posebnu paţnju treba obratiti na čišćenje. Na zidu profilaktorijuma predviĎa se točeće mesto sa slavinom. Nagib poda profilaktorijuma od 56% treba da bude usmeren prema slivniku za prihvatanje otpadnih voda. čiji je pod uzdignut od poda profilaktorijuma oko 25 cm. Telićarnik se gradi kao solidan objekat sa zidovima i krovom dobrih termoizolacionih sposobnosti. U profilak torijumu se postavljaju 3 ili 4 reda boksova za individualno drţanje teladi. Ishrana teladi moţe u potpunosti ili samo jednim delom da se obavlja u telićarniku (ishrana senom i koncentratima).

se odvija po pravilima socijalnog rangiranja. stajama za slobodno drţanje. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se na bazi koeficijenta osvetljenja od 1:10. U zajedničkom napajalištu postavlja se red specijalnih malih boksova u vidu stajališta za telad koja treba neometano da dolazi na napajanje. Pri pojedinačnom drţanju na odreĎenom leţištu ili stajalištu u objektu govedima je omogućeno individualno ponašanje. Veličina pojedinih grupnih bokseva zavisi od uzrasta teladi. Električno osvetljenje treba da ima jačinu 40-50 luksa. Na pregradama izmeĎu boksova postavljaju se dupli ureĎaji za ishranu teladi. Smeštaj i drţanje odraslih goveda Odrasla goveda se mogu drţati pojedinačno ili grupno. Zajedničko napajalište treba da bude graĎeno u tipu solidnog objekta od odgovarajućeg graĎevinskog materijala. a delom i kod teladi u tovu. Na prednjem delu ovih boksova postavljaju se ureĎaji u koje se stavljaju odgovarajući sudovi sa mlekom. broj teladi koji se smešta u jedan grupni boks kreće se od 5-10. Grupno drţanje goveda. U unutrašnjosti objekta nalazi se potreban broj grupnih boksova. čime se stvaraju uslovi za kvalitetno napajanje teladi. Nedostaci ovog načina drţanja se. a vlaţnost vazduha ne treba da prelazi 80%.5-2. Za pregrade grupnih bokseva koriste se metalne cevi ili drvene zaobljene letve. uz koeficijent osvetljenja 1:10. Prednosti ovakvog načina drţanja su obezbeĎen mir ţivotinjama i mogućnost individualne obrade ţivotinja od strane vlasnika. a električno treba da ima jačinu od 60 luksa. pre svega. Na juţnoj strani telićarnika nalazi se ograĎeni ispust. ţivotinje je potrebno gr upisati po polu. U telićarnicima većeg kapaciteta za ishranu teladi mlekom koristi se zajedničko napajalište.0 m2 .5 m2. jedno do dva točeća mesta sa slavinom. u tzv.0-2. U većim farmama grade se obično 2 odeljenja telićarnika. a u drugom starija telad od 2 meseca. Na kraju zajedničkog napajališta gradi se odeljenje u vidu kuhinje. U prvom odeljenju se drţi telad do uzrasta od 2 meseca. proturanjem glave kroz otvore ograde. odnosno socijalno izolovano ponašanje prema dnevnom ritmu drţanja. Smatra se da kapacitet telićarnika treba da iznosi 20% od ukupnog broja krava na farmi. 9 . koji se najčešće postavljaju u dva reda sa prolazom izmeĎu njih dovoljne veličine. uz samu njihovu ogradu. konzumira mleko. Tada se u hodniku po duţini grupnih bokseva. a njegova površina po teletu treba da iznosi 3 m2. Temperatura u njemu u toku zimskog perioda ne sme da padne ispod 6 C. uzrastu. Zbog toga se pojedinačno drţanje goveda primenjuje za visokovredna grla u proizvodnji mleka i završnom tovu. i širina prolaza izmeĎu boksova treba da iznosi 1. To je posebno odeljenje koje se nastavlja na telićarnik. za tele uzrasta od 90 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2. Pod zajedničkog napajališta se gradi od betona sa nagibom od 4-5% prema kanalizaciji. koje sluţi za pripremu mleka ili zamena za mleko. Telad se odvodi 2-3 puta dnevno po starosnim grupama iz svojih grupnih bokseva u zajedničko napajalište radi uzimanja mleka. postavlja postolje sa otvorima za smeštaj kofa iz kojih telad. zavisno od njegove veličine. kao i za pranje i čuvanje sudova za napajanje teladi. Pored valova postavljaju se automatske pojilice. Gradnjom zajedničkog napajališta postiţe se obavljanje jednog veoma značajnog posla na jednom mestu. koja omogućava pričvršćivanje gumenog creva za temeljno pranje svih površina.0 m2. Napajanje teladi mlekom moţe se vršiti u samom telićarniku. ostavljaju se prolazi. Individualno drţanje je uslovljeno kod teladi koja siše.5-2. za tele uzrasta od 60 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2. Pod ispusta je betoniran.5-3. sa jedne i sa druge strane. Da bi se hijerarhija po rangu svela na najmanju moguću meru. koji je podeljen na onoliko delova koliko ima grupnih boksova.0 m. smeštaja i eksploataciji. U zidu napajališta se ugraĎuju. Uz red bokseva.Prirodno osvetljenje u telićarniku postiţe se dvostruko zastakljenim prozorima. Svako odeljenje ispusta je povezano sa odgovarajućim grupnim boksom. i to: za tele uzrasta od 30 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 1. ogledaju u prevelikom utrošku ljudske radne snage po ţivotinji (1 radnik za 20-30 krava) i u većim investicijama za objekte i ureĎaje. stručnjaka stočarske ili veterinarske sluţbe. i to lotre za ishranu senom i valovi za ishranu koncentrovanim delom obroka.

Ţivotinje koje su u estrusu ili se nalaze neposredno pred partus treba obavezno izdvojiti iz grupe. U ovom sistemu drţanja. sa padom po duţini od 1%. Muţa krava se obavlja u zajedničkim izmuzištima po grupama krava u higijenski pogodnijim uslovima za ţivotinje i muzače.3 m. uz samo leţište podrazumeva se i izgradnja ureĎaja za hranjenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. na rubu jasala. naročito ako nemaju na raspolaganju dovoljno prostora. a širina 110-130 cm.mlečnosti i stadijumu graviditeta. ureĎaja i opreme. hodnika za hranjenje. Pri pojedinačnom drţanju ţivotinja na vezu postoje razlike u tipu i duţini leţišta. Na leţištu se koristi prostirka u količini 5-7 kg po ţivotinji dnevno. dugi tip leţišta ima niz nedostataka. Duţina ovog tipa leţišta iznosi 190-210 cm (prema drugim podacima 210-230 cm). investicije u staje i ureĎaje pri grupnom sistemu drţanja goveda su manje od investicija pri pojedinačnom drţanju. Naime. Unutrašnje ureĎenje staje ogleda se u pravilnom rasporedu leţišta. izbor junica i krava za veštačko osemenjavanje i merenje telesne mase ţivotinja. hodnika za čišćenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. Od nedostataka se pominju moguće socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama. MeĎutim. Grupno drţanje mlečnih krava primenjuje se na gazdinstvima sa više od 30 grla. redovi leţišta postavljaju se paralelno sa duţom osom staje. Jednoredne staje za drţanje ţivotinja na vezu upotrebljavaju se za stada do 15 krava. Krave na ovim leţištima imaju veće mogućnosti pokretanja i udobnijeg leţanja. S obzirom na duţinu postoji tri tipa leţišta. Dugi tip leţišta sreće se u stajama individualnih proizvoĎača i ponekad u porodilištima kod intenzivne proizvodnje. kao što je pomenuto. Prednost grupnog drţanja goveda se sastoji u rentabilnom korišćenju prostora. Dvoredne staje obično imaju jedinice sa 50-60 krava.1-1. Pri tome. Na zadnjem kraju leţišta nalazi se uzan kanal za mokraću. zbog toga što su potrebne velike količine prostirke. a u zadnjoj trećini od 2%. individualnim boksovima. uz različito rasporeĎene hodnike za hranjenje i čišćenje. U odnosu na duţinu staje. Najčešće su jednom svojom stranom ove staje prislonjene uz ostale objekte na farmi. a širina 1. Kao što je već istaknuto. Za to vreme krava se pomera napred za oko 60 cm i jedino tada moţe da defecira na 10 . Kada je ovaj ureĎaj (ram) zatvoren. Uz ovaj tip leţišta postavljaju se visoke jasle. Hranilišta se nalaze uz skladišta hrane i time otpada transport hrane. što je naročito povoljno za gravidne ţivotinje u poslednjoj trećini graviditeta.7-3. smeštene uz zid staje. što se znatno reĎe koristi.2 m. a teţe je na njemu odrţavati i čistoću. Za visoko produktivna stada krava primenjuje se kombinovano drţanje. što u visoko produktivnih rasa moţe izazvati smanjenje mlečnosti i prirasta. prema kanalu za feces i mokraću. moguće je pojedinačno drţanje ţivotinja na vezu i grupni smeštaj u stajama uz slobodno drţanje. postoji mogućnost da su ţivotinje okrenute glavom prema sredini staje ili prema uzduţnim zidovima. Duţina dugog tipa leţišta iznosi 2. Duţina pojedinih redova leţišta i hodnika najčešće iznosi 30-40 m. UreĎaj se otvara samo za vreme hranjenja ţivotinja. Dvoredna leţišta. grupno. Pri slobodnom sistemu drţanja oteţana je veterinarska kontrola. Socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama su najizraţenije u hranidbenom prostoru. što je veoma bitno sa stanovišta utroška radne snage. a ostale ţivotinje grupno u staji za slobodno drţanje. mada postoji mogućnost i poprečnog postavljanja. Ovo leţište je vezano za korišćenje prostirke. Srednje dugi tip leţišta predstavlja kombinaciju dugog i kratkog tipa leţišta uz iskorišćavanje njihovih prednosti i otklanjanje nedostataka. Uzduţni raspored leţišta i hodnika omogućuje mehanizaciju ishrane i uklanjanja izmeta. Smatra se da jedan muzač moţe u toku muţe pomusti bez vidnog napora 40-50 krava. Dugo leţište u prednje dve trećine ima nagib od 1%. čija širina obično iznosi 15 cm i dubina 5 cm. Pored toga. dva. a kasnije. u prvoj fazi tova. ureĎaj čijim se zatvaranjem sprečava da krave proturaju glavu iznad jasala. Nagib leţišta prema kanalu za feces iznosi 2%. kao i hodnika za čišćenje. na preseku ovalnog ili četvrtastog oblika. krave se u prvih 100 dana laktacije drţe pojedinačno na vezu. Dvoredne i višeredne staje imaju. jer ţivotinje defeciraju i uriniraju na samo leţište. Kada se govori o tipu leţišta kod drţanja vezanih krava. ţivotinja u staji bira mesta koja joj odgovaraju. postavljena paralelno sa duţom osom staje. u prvom redu. otpada ručno uklanjanje ekskremenata. iza kojeg se nalazi ploča ili kanal u koji direktno defeciraju i uriniraju. četiri i više redova leţišta. Telad se neposredno posle roĎenja drţi pojedinačno u tzv. Ovaj tip leţišta ima. po duţini staje postavljene redove leţišta. U širim stajama pri paralelnom smeštaju po duţini staje u više od dva reda ima teškoća u vezi sa obezbeĎenjem adekvatne ventilacije i odgovarajućeg osvetljenja. tri. U celini posmatrano. krave zadnjim nogama stoje na samom kraju leţišta. Staje za krave mogu da se grade sa jednim. susreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju staja za krave.

Treći način vezivanja ţivotinja je vezivanje uz pomoć vratnih okvira. cow-trainer) koji ţivotinju pri grbljenju leĎa (pri ulasku u valov ili defekaciji) prisiljava da se pomakne unazad. u toku prvih 100 dana laktacije. U kanalu se postavljaju mehanički ureĎaji za izĎubravanje na principu lančastih ili sličnih transportera. fiksni okvir za vrat je učvršćen lancem gore iznad glave ţivotinja i dole za pod ispred jasala. Kratki tip leţišta sa delimično rešetkastim podom danas dobija sve veći značaj. letvice rešetki se oblaţu gumenim profilima. što je potrebno pri raznim manipulacijama sa njima. Krave defeciraju i uriniraju direktno na rešetku kroz koju propadaju feces i urin u kanal. Kao što je pomenuto.10 m. tako da defeciraju i uriniraju direktno u kanal. Kratki tip leţišta sa punim podom je uobičajen u današnjoj gradnji staja. što u krajnjem slučaju doprinosi nastajanju prolapsusa vagine i materice. što moţe dovesti do raznih lezija i bolesti ovog organa. Feces ostaje na ploči. čija duţina iznosi 96-100 cm. Kod prve varijante kanal sluţi za istovremeno sakupljanje fecesa i mokraće. a nalazi se uz rub ploče. sa padom 2-4% prema kanalu za urin. nalazi se ploča za feces. duţina leţišta uz postojanje kanala za feces i urin u nastavku izračunava se iz relacije: L = R + 0. Da bi se obezbedila zadovoljavajuća termoizolacija rešetkastog dela poda i sprečile ozlede papaka. odmah iza leţišta. Treća varijanta je izgradnja kanala odmah iza leţišta koji se pokriva rešetkama. Ovaj pod ima obično nagib od 3% prema kanalizaciji. Kratki tipovi leţišta imaju prednosti. Zbog toga se koriste naročito za muzne krave. Na leţištima ovog tipa zadnji deo tela krava često visi iznad kanala za odlaganje fecesa. Prema konstrukciji postoje tri varijante ovih kanala. 11 . Postoji i varijanta sa ureĎajem za ručno grupno vezivanje i oslobaĎanje ţivotinja. Kod druge varijante. vime krava kod leţanja dolazi u kontakt sa ivicom leţišta. neposredno iza ovih leţišta nalazi se kanal za sakupljanje fecesa i mokraće. Zbog kratkoće leţišta krave često zadnjim nogama propadaju u kanal za feces. Duţina kratkog tipa leţišta iznosi 150-180 cm. a naročito u slučaju elementarne nesreće. čija širina iznosi 20-25 cm. Vertikalno vezivanje Grabnerovim lancem je najčešći način. Ţivotinje na leţištu stoje zadnjim nogama neposredno uz samu ivicu kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. a dubina 60-90 cm. oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog odvezivanja ţivotinja. gde je L duţina leţišta u metrima. nalazi se na istom nivou sa njim ili 10-15 cm niţe. s obzirom da se grade podovi sa dobrim termoizolacionim sposobnostima. čime se onemogućava zauzimanje kosog poloţaja krava pri leţanju. Osnovna karakteristika ovog tipa leţišta ogleda se u tome da se na istom nivou nalaze topli puni pod i rešetkasti pod. Uz kratki tip leţišta obavezno se grade niske jasle koje omogućavaju drţanje glave ţivotinje iznad njih u toku leţanja. Kada je u pitanju puni pod moţe da se koristi prostirka. tetiva i zglobova. Ova leţišta se takoĎe mogu koristiti za visoko gravidne krave. U suštini. Nedostatak im je što znatno ograničavaju pokretljivost ovih ţivotinja. koji omogućavaju da se sa jednog mesta vrši grupno odvezivanje krava. U preseku. ali i nedostatke u odnosu na druge tipove leţišta. koje pokreće elektromotor. širine 40-60 cm i dubine 8-25 cm. Najzad. U stajama većeg kapaciteta mogu se koristiti mehanički ureĎaji za vezivanje. Rešetka predstavlja produţetak leţišta. IzmeĎu dva susedna leţišta postavljaju se branici. kao i za smeštaj visokovrednih krava u slobodnom drţanju. što moţe da dovede do povreda i raznih bolesti papaka. Kanal ispod rešetke je na preseku oblika pravougaonika ili dubljeg korita sa iskošenim stranama i zaobljenim dnom. Donje učvršćenje ureĎaja za vezivanje u pod leţišta udaljeno je od zadnjeg ruba jasala 5-15 cm. a širina 110-130 cm. Ispod rešetkastog dela poda nalazi se kanal u kome propadaju feces i urin. koji posle hranjenja treba da se očisti. najčešće neposredno posle poroĎaja. Njegova primena je sve učestalija zbog eliminisanja korišćenja prostirke i prelaska na gazdovanje sa tečnim stajnjakom. Postoje tri načina vezivanja ţivotinja. Vremenom usled toga dolazi do popuštanja i olabavljenja mišića oko vagine. ali se ona danas sve manje primenjuje. Pri tome. a urin se odvaja i otiče u predviĎeni kanal za njega. a R duţina trupa ţivotinja u metrima. ovaj kanal je četvrtastog oblika. U principu. širine 40-60 cm. 10 -20 cm niţe od njega. Drugi način vezivanja ţivotinje je njihovo vezivanje uz električni ureĎaj (eng. što kasnije moţe da pogoduje pojavi ispadanja materice. Kod gravidnih krava za vreme leţanja plod vrši pritisak svojom masom prema zadnjem karličnom otvoru. Visina zadnjeg ruba (ruba do ţivotinje) ne sme da bude veća od 30 cm. Kratki tip leţišta je pogodan za primenu u područjima sa pašnjacima i tamo gde nema dovoljno slame za prostirku. Duţina punog poda iznosi 125-130 cm. Širina ovog kanala iznosi 80-100 cm. Kod njih je potrebno srazmerno manje prostirke i omogućavaju bolje odrţavanje čistoće u odnosu na duţe tipove leţišta.zadnji deo leţišta. a na njega se nastavlja rešetkasti pod.

ili su niţi 10-15 cm. Ako se primeni Grabnerov lanac za vezivanje sa horizontalno podešenim gornjim delom. Naime. za muzne krave. već zahvata hranu sa jedne i druge strane. odnosno u dva reda leţišta. moţe da se pribliţi jaslama. duţina leţišta odgovara prosečnoj duţini tela krave (oko 1.80 m). gde je L duţina leţišta u metrima. Pri tome je potrebno obezbediti da zadnji deo tela ţivotinje bude do rešetkaste ploče da bi bilo moguće propadanje fecesa i urina. u prvom redu. Pri tome je potrebno duţini tela pojedinih ţivotinje prilagoditi i opremu za vezivanje. Hodnici za čišćenje u zatvorenim stajama treba da omoguće izĎubravanje. Kod prvog načina prednji rub jasala prelazi prema hodniku za hranjenje u betonsku ploču sa nešto uzdignutim rubom na kraju. Za grupu ţivotinja sa duţim trupom. Izvodi se u varijantama sa prostirkom i bez nje. i to na dva načina. jer duţina trupa krava u okviru jednog stada moţe veoma varirati. nije moguće koristiti prostirku.65 i do 1. 110-120 cm. moţe se odrediti fukcionalna duţina leţišta prema ţivotinji sa najduţim telom u grupi. ako se koristi za krave jednog reda leţišta. kojim ona.60 m. Rameni zglob je krajnji deo tela krave. odnosno redu. Iz prakse je poznato da su odstupanja po duţini tela krava najčešće veća od 15 cm. U odnosu na leţišta hodnici mogu da budu postavljeni u istom nivou. a zajedno sa jaslama 120-130 cm. zbog potrebe da smeša fecesa i urina ostane tečna. ograničena ureĎajem za vezivanje. tada duţina leţišta iznosi 1. Ovi tehnički normativi zavise od dijagonalne duţine izmeĎu ramenog zgloba i vrha gubice krava kod vrata ţivotinje ispruţenog u valov u toku uzimanja hrane. Druga mogućnost je horizontalno pomicanje rešetkastog dela poda prema duţini tela ţivotinja. odrţavanje čistoće i obavljanje veterinarskih i zootehničkih zahvata. U tom slučaju duţina kratkog leţišta se odreĎuje prema ţivotinji sa najmanjom duţinom tela u grupi. Betonska ploča. koji sprečava ispadanje hrane.0-2. a za grupu ţivotinja sa kraćom duţinom tela. Pri korišćenju ovih relacija treba biti oprezan. koja sluţi kao sto za hranjenje. Visina dna jasala kod oba tipa leţišta iznosi 5-10 cm iznad nivoa leţišta. pranja i dezinfekcije. Njihova širina iznosi 1. Kod hranjenja. Grabnerovim lancem moguće je korigovati odstupanja u duţini tela za ±15 cm. Razumljivo je da ovaj način nije najadekvatnije rešenje u higijenskom pogledu zbog realne mogućnosti 12 . Oni treba da odgovaraju anatomskim i fiziološkim karakteristikama krava. Njihova širina zavisi od toga da li sluţe samo za krave jednog reda leţišta ili su zajednička za dva naspramna reda leţišta. Zbog toga se uz jasle grade i stolovi za hranjenje. Jasle mogu da se grade i sa šupljinom dugačkom koliko i sami redovi leţišta. Naime. Kod drugog načina. Kod jednorednih leţišta širina otvora jasala iznosi 60 cm.50 m.65 m).75 m. Ako se primenjuje prostirka u količini od 2-5 kg slame po ţivotinji na dan. Širina ovog stola za hranjenje iznosi 65-75 cm. a hodnici za hranjenje mogu biti i viši. a kod srednje dugog tipa 40-50 cm. pa je zbog toga najbolje krave podeliti u dve grupe. duţina leţišta iznosi 1. Leţišta je potrebno prekriti kvalitetnim termoizolacionim podom ili gumenim pločama. Za hranjenje krava sluţe jasle i stolovi. kao i od toga da li se za obavljanje pojedinih poslova koristi mehanizacija ili ne. Ovaj hodnik tada istovremeno sluţi kao sto za hranjenje i kao hodnik za donošenje i rasporeĎivanje hrane.30-1. U principu. širina kanala za tečni stajnjak se kreće od 0. kao i od horizontalne duţine izmeĎu vertikala koje prolaze kroz rameni zglob i vrh gubice kod ispruţenog vrata krava pri stajanju. koliko joj to dozvoljava oprema za vezivanje. t ako da svaka krava nema strogo odreĎeni deo jasala. kabasta hrana moţe da ispada iz jasala ako ona nisu dovoljno velika.0 m zavisno od toga da li su za jedan ili dva reda leţišta.40 m.05 m.Duţina kratkog leţišta uz postojanje rešetkaste ploče za propadanje fecesa i urina izračunava se iz izraza: L = R .0. zavisno od toga da li se radi o kratkom ili srednje dugom leţištu.10 m (najčešće oko 0. Način izgradnje jasala u velikoj meri zavisi od tipa leţišta i načina vezivanja krava. Materijal koji se koristi za njihovu gradnju treba da je nepropustljiv i da omogućava lako sprovoĎenje mehaničkog čišćenja. a kod dvorednih jasala. Takvo leţište je najčešće dugo samo 1. razumljivo uz uslov da se duţina leţišta odredi prema duţini krave sa najduţim telom. kao i o visini njihovog dna u odnosu na nivo leţišta. ima blagi pad prema otvoru jasala. čija duţina tela iznosi do 1. Ako se primeni kratko leţište sa rešetkom na ploči za feces i urin. objektivnim merenjima duţine trupa krava simentalske rase utvrĎene su razlike i do 63 cm. Kratko leţište sa kanalom za feces i urin je pogodno. kao sto za hranjenje sluţi hodnik izmeĎu dva reda jasala koji se gradi uzdignut do visi ne ruba jasala. U toku gradnje jasala treba voditi računa o njihovoj širini. Visina jasala kod kratkog tipa leţišta iznosi 25-30 cm. a R duţina trupa ţivotinja u metrima.

kontaminacije hodnika (time i stola) i jasala kod donošenja i rasporeĎivanja hrane. U stajama za muzne krave potrebno je. jer se one drţe nevezane. sastoji se u rasporedu lešišta. vezivanje horizontalnim ili vertikalnim lancima i sp ecijalnim ramovima. redovi leţišta postavljaju se paraleleno sa duţom stranom staje. koji omogućavaju da se sa jednog mesta krave grupno odvezuju. U intenzivnoj proizvodnji u govedarstvu moţe da se govori o tehnološkom procesu proizvodnje mleka i teladi i tehnnološkom procesu proizvodnje mesa. Drugi način omogućava slobodno kretanje krava u staji. ako se muţa obavlja u staji. a u stajama većeg kapaciteta 2. Visina staje treba da bude 2. a uz svaki uzduţni zid nalazi se zajednički hodnik za čišćenje i za donošenje hrane. Dvoredna leţišta sreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju staja za krave. U zatvorenim stajama treba da se obezbedi racionalno i uspešno obavljanje procesa hranjenja. a širinu 1.25 -1. čist i sveţ vazduh. a u većim stajama se reguliše i uz pomoć električnih ventilatora. U savremenim stajama ugraĎuju se individualna pojilišta za svaku ţivotinju ili zajedničko pojilište za susedne krave. NH3 100 ppm i H2S 20-50 ppm.da postoji razmeštaj kao u prethodnom slučaju.5 m i više. Mogu da se izgraĎuju na četiri načina. Za svaku kravu treba da se obezbedi površina poda od 8 -10 m2. Pitanje ventilacije se rešava izgradnjom dovodnih i odvodnih ventilacinih otvora. visećim vagonetima ili traktorom sa specijalnom prikolicom). . Staje za krave mogu da se grade sa dva. četiri i više redova leţišta uz različit raspored hodnika za hranjenje i čišćenje. U suštini. i u otvorenim stajama. i to tako: . Osim prirodnog treba obezbediti i veštačko osvetljenje koje treba da iznosi najmanje 100 luksa. u kojem ne sme da bude većih koncentracija štetnih gasova i čestica prašine. a hodnik po sredini sluţi za čišćenje. .da su krave jednog i drugog leţišta okrenute glavama prema uzduţnom zidu. Smeštaj i način drţanja krava u laktaciji moţe se rešiti na dva načina. već se sredinom staje izmeĎu redova leţišta gradi zajednički hodnik za čišćenje i donošenje hrane. napajanja. Nedostaci prvog načina drţanja su nepostojanje posebnog hodnika za hranjenje. Od tih ureĎaja poznati su Grabnerovi lanci. Vezivanje krava u stajama na njihovim leţištima u praksi se sreće kao najčešći način smeštaja i drţanja. Za vezivanje krava. kao što je već pomenuto. Oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog odvezivanja krava.83. s tim što se izmeĎu jasala nalazi centralni hodnik za hranjenje. hodnika za hranjenje.da su krave okrenute glavama prema sredini staje gde se nalaze sastavljene jedne i druge jasle.5 m2 svetlosne površine prozora). Prvi način podrazumeva drţanje vezanih krava na leţištima. maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 0. samo što na obe strane izmeĎu jasala i zida postoji hodnik za hranjenje. Pod zatvorenom stajom podrazumeva se solidan graĎevinski objekat sa četiri spoljašnja zida i tavanicom-krovom od materijala sa odgovarajućim termoizolacionim sposobnostima. ambijentni i higijenski uslovi u kojima se odvija prozvodnja treba da budu optimalni. Za smeštaj i drţanje vezanih muznih krava na farmama se izgraĎuje više zatvorenih staja koje su povezane u jednu funkcionalnu celinu.0 m.50 m.3-2.3-0. što je vaţno pri raznim manipulacijama sa njima ili u slučaju elementarne nesreće. način izgradnje stolova za hranjenje zavisi od načina dopremanja hrane u staju i načina rasporeĎivanja (ručno. optimalna relativna vlaţnost 70-80%.3%. Koeficijent osvetljenja u stajama treba da bude 1:10-1:15 (svakoj kravi pripada 0. i . vagonetima na koloseku. bez posebnog hodnika za hranjenje. Oba ova procesa mogu da se obavljaju u zatvorenim. a širina 1. Kod trećeg načina drţanja stvaraju se uslovi koji pogoduju širenju kapljičnih infekcija.5 m. koriste se specijalni ureĎaji i vezovi ugraĎeni na rubu jasala. tri. Time se obezbeĎuje napajanje ţivotinja po volji.5 m. 13 .2 m. Zapremna staje po kravi treba da iznosi 15-20 m3.da predstoji isti razmeštaj kao u prethodnom. U zatvorenim satajama potrebno je da se obezbedi optimalna temperatura i vlaţnost. Unutrašnje ureĎenje staje. hodnika za čišćenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. U stajama većeg kapaciteta mogu da se koriste mehanički ureĎaji za vezivanje.2-2. Vrata u manjim stajama treba da imaju visinu 2. klasičnim. Montiraju se automatske napajalice na vodovodnu instalaciju uz jasle na visini od 40 cm. Pored toga. Normativi za mikroklimatske uslove u zatvorenim stajama za krave su: optimalna temperatura 12-14 C. U odnosu na duţinu staje. dok u većim stajama visina istih treba da iznosi 2. muţe krava i procesa izĎubravanja. odgovarajuće prirodno osvetljenje.

telićarnik i odeljenje za obolele krave. a time i racionalizaciju procesa ishrane. Krave se teraju na muţu u zajedničko izmuzište iz odeljenja za krave u laktaciji. Krave za slobodni sistem drţanja treba obavezno da budu obezroţene. pri dubokoj prostirci. MeĎutim. Zato se kod unutrašnje izgradnje i ureĎenja ovakvih staja zahtevaju odvojene površine za leţišta. pod jednim krovom. Pri muţi. Zastrta površina kod staja sa dubokom prostirkom. kao i većim mogućnostima širenja uzročnika zaraznih bolesti zbog zajedničkog korišćenja hranilica i pojilica. MeĎutim. krave se kreću do čoveka i mašine. ^išćenje duboke prostirke se obavlja obično mehaničkim utovarivačem. porodilištu ili odeljenju za obolele ţivotinje. a ne obratno. Osnovna karakteristika ovog sistema drţanja je da se u jednoj graĎevinskoj celini. a to znači mogućnosti leţanja i slobodnog kretanja. Za muţu i imobilizaciju u cilju različitih tretmana (dijagnostika. Pri kretanju krava sa leţajnog prostora ka hranilištu i ka izmuzištu i nazad u prostorije za leţanje. što moţe dovesti do povreda. Leţajni boksovi omogućavaju kravama da budu čistije. u stajama se vrši ishrana kabastom hranom i koncentratom. To znači da i ovde vaţe svi oni ranije pomenuti osnovni principi u izgradnji staja. kvalitet mleka je bolji nego pri muţi u klasičnoj staji. a u slučaju promene ili napuštanja proizvodnje. ove staje mogu da budu i skuplje od klasičnih staja. kretanje i hranjenje. imaju komunikaciju sa izmuzištem. odeljenje za zasušene krave. čije je dopremanje mehanizovano. Grupno se hrane kabastim hranivima. količina potrebne prostirke je dva puta veća nego u klasičnoj staji. Drţanje nevezanih krava omogućava znatnu uštedu rada i troškova uz veće korišćenje mehanizacije i primenu principa samoishrane.Staje za slobodno drţanje U stajama krave mogu da se drţe i nevezane (slobodno se kreću i biraju mesto gde stoje ili leţe). odnosno znatno manje se zamara nego pri saginjanju i čučanju u klasičnoj staji.4 m2 po kravi. a ogledaju se u grupnom. uz manje korišćenje prostirke nego u klasičnoj staji. a radi potrebe odrţavanja suvog leţišta napajanje se vrši izvan leţišta i hranilišta. uvode se automatske hranilice povezane sa računarskim sistemom. U stajama za drţanje nevezanih krava potrebno je da se obezbede optimalni mikroklimatski uslovi. Uklanjanje ekskremenata je takoĎe mehanizovano.8-7. Kod oba sistema postoje odeljenja za muţu (izmuzišta) i odeljenja za ishranu i odmor ţivotinja. a u većem broju slučajeva kompletnim obrocima. Najveća prednost izmuzišta se ogleda u tome što radnik obavlja muţu u stojećem poloţaju. iznosi 5. Pošto se muţa odvija u posebnom zajedničkom izmuzištu. porodilište. a čvrsti 3 do 4 ili više puta godišnje kod duboke prostirke. U naporima da se krave individualno tretiraju po pitanju ishrane koncentrovanim delom obroka. prostirke i čestica stajske prašine. gradi odreĎeni broj odeljenja za krave u laktaciji. čija veličina se odreĎuje prema broju krava u stadu. ali prostorno razdvojeno. 14 . Prednosti staja sa slobodnim drţanjem ogledaju se u visokoj produktivnosti rada usled mehanizovanosti većeg dela procesa proizvodnje. što povlači za sobom povećano korišćenje elektronske opreme. jer se tečni ekskrementi izbacuju dnevno. Slobodne staje omogućavaju veću fleksibilnost. Kada nisu u laktaciji krave borave u odeljenju za zasušene krave. u zavisnosti od stepena automatizacije. i to na dubokoj prostirci i sa leţajnim boksovima. Broj krava se moţe povećati i bez dogradnje staje. što moţe povoljno da utiče na zdravlje ovih ţivotinja. Sličan je prirodnom slobodnom načinu drţanja. Kod slobodnog načina drţanja obično se primenjuju dva sistema. kao i od toga da li se ishrana kabastom hranom vrši po volji ili obročno. koncentrat krave mogu da dobijaju i u toku muţe u izmuzištu. Staje sa leţajnim boksovima mogu biti dvoredne i četvoredne. Način ureĎenja unutrašnjih površina zavisi od toga kako su postavljena i izgraĎena leţišta u odnosu na hranilište i komunikacije. meĎutim. staje halskog tipa se mogu lakše preurediti i koristiti za druge svrhe. Nedostaci kod staja sa slobodnim drţanjem takoĎe postoje. U ovom slučaju osim smeštaja. 3 do 4 puta godišnje. IzĎubrivanje se vrši na dva nivoa i vremenski je razdvojeno. pošto zahtevaju manje vodovodnih instalacija i mehaničke ventilacije. izolovano od hrane. Prostor za ishranu i odmor je zaštićen od nepovoljnih vremenskih uslova. umesto individualnom tretmanu krava. Staje su obično ekonomičnije za izgradnju. nailazi se na klizave podove i prolaze. zajedničko izmuzište. postoje velike razlike u ureĎenju staja za ovo drţanje krava. MeĎutim. Ovaj način drţanja ima odreĎenih prednosti. Sistem omogućava pakovanje stajnjaka na celom prostoru za leţanje tokom nekoliko meseci.

graničnik prema stajalištu 0.00 m. guranje. a preporučuje se i grupa od visoko steonih junica. U čekalištu i izmuzištu ugraĎuje se sledeća oprema: ograde i kapije u čekalištu. Poznato je da krave imaju potrebu da se izdvajaju iz grupe i da ne podnose da leţe sasvim blizu jedna pored druge.00 m.20 m. Situaciju olakšava mogućnost uvoĎenja automatskih hranilica. poseban problem predstavlja pregrupisavanje. boksovi izmuzišta (prema izboru tipa). leţajni boks 2. za krave od 630 kg 1.02 m. organizacija prostora je slična. gde je ţivotinjama pruţeno odvojeno nenasteljeno hranilište i izdašno nasteljeno leţište. laboratorija. Jedno od osnovnih pitanja pri drţanju krava u slobodnom sistemu je veličina grupe. su staja sa dubokom prostirkom i staja sa leţajnim boksovima. Odeljenje za lečenja krava. Prva etapa razvoja drţanja na dubokoj prostirci je slobodno drţanje na nasteljenom grupnom leţištu. stajalište hranilišta 3.14 m i za krave od 730 kg 1. visine 3. kompjuterska soba i sanitarni čvor. 2.00 m. pojilice (termo-pojilice) za napajanje vodom i električna i vodovodna instalacija. Ako se daju potpuno mešani obroci. redom. Kretanje krava zatim mleka. a visina pregrade 1. izbegavanje tretmana i borba) povećava se linearno sa veličinom grupe.15 m. ureĎaji za pranje.50 m. Ovakvo grupisanje krava se u praksi retko dosledno sprovodi zbog brojnih poteškoća. izmuzišta. Površina po kravi kod ovog sistema iznosi 10. muzne jedinice.15 m i 1. Uspostavljanje nove hijerarhijske dominacije utiče na skraćenje vremena leţanja.0 m. Primer mogućeg rasporeda u takvoj staji bio bi sledeći: leţište sa dubokom prostirkom 7. 2. jake nagibe i kapije koje se moraju otvarati i zatvarati.10 m. Time je površina leţišta po kravi od 10-12 m2 smanjena na 5-6 m2.00 m.26 m2.) treba obezbediti posebne prostorije. uobičajena je od 50 do 60 krava. koje se sastoji od čekališta.5 m. odnosno povećava period stajanja i znatno smanjuje dnevnu proizvodnju mleka pojedinih krava.osemenjavanje.82 m2 . timarenje i dr. graničnik prema stajalištu 0. tako da se krava moţe tamo usmeriti odmah po izlasku sa muţe. kao što je već naglašeno. širine 4. U ovom sistemu. leţajni boks 2. 2.10 m. a dnevne potrebe u prostirci po kravi sa 10-15 kg smanjene su na 5-7 kg. Površina po kravi u staji sa leţajnim boksovima iznosi 9. stajalište hranilišta 3. stajalište za hranjenje sa pregradom 3. duţina 2. što znači da treba izbegavati uglove.20 m.10 m. koje omogućava precizniju ishranu (naročito ako se ishrana vrši potpuno mešanim obrocima). kojima se raspodela koncentrovane hrane vrši prema visini proizvodnje krava.20 m. 15 .10 m i leţišta sa dubokom prostirkom 7. Ostale prostorije za oba sistema slobodnog drţanja krava su izmuzište sa mlekarom. obrazuju se 3 do 4 proizvodne grupe. ureĎaji za identifikaciju krava i elektronski ureĎaji za kontrolu mlečnosti. manipulativni hodnik 3.10 m. manipulativni hodnik 3.00 m. Po širini staje prostor se deli na leţajni boks u iznosu 2. Postoje uglavnom dve varijante staje sa leţajnim boksovima i to sa betonskim podom i evakuacijom stajnjaka skreperom i sa rešetkastim podom i evakuacijom stajnjaka gravitacijom.30 m i 1.07 m.10 m.20 i 1. a njihov odnos sa smanjenjem raspoloţivog prostora pokazuje signifikantnost.50 m. Dimenzije leţajnih boksova zavise od telesne mase krava. u zavisnosti od visine proizvodnje. ekskremenata i stajnjaka vaţno je da se vrši pravolinijski. Od ugraĎene opreme u stajama sa slobodnim drţanjem obično se predviĎaju kapije (viseće. Slobodno drţanje krava podrazumeva grupisanje. hodnik za hranjenje 4. pumpa za prepumpavanje mleka u cisternu). U stajama za slobodno drţanje krava na dubokoj prostirci. plus jedna od zasušenih krava.00 m.0 m. Za krave od 550 kg dimenzije leţajnih boksova iznose 1. odeljenje za vakuum pumpe.00 m. hvatači (pregrade) izmeĎu obora za leţanje i hranilišta.10 m. klizajuće).10 m. leţajni boks 2. olakšava otkrivanje estrusa i obezbeĎuje ujednačenije izmuzanje. obrezivanje papaka i druge veterinarske i zootehničke zahvate locirano je obično blizu izmuzišta. meĎutim. pregrada 0. hodnik za hranjenje sa stolom 4. a radi tih postupaka krave se moraju izdvajati.10 m. mada su u tom pogledu utvrĎene značajne razlike izmeĎu pojedinih rasa. ureĎaj za naterivanje krava u izmuzište. Mada maksimalna veličina grupe nije definisana. Ispoljavanje agonističkih pojava (ritanje. hrane. mlekare (hladionici. odeljenje za rekuperaciju toplote.10 m. stajalište za hranjenje sa pregradom 3. zdravstvenog stanja i dr. Na primer. osemenjavanje. ograde duţ koridora za komunikaciju sa izmuzištem. pregrada 0. s tim da nema leţajnih boksova. za krave telesne mase 450 kg širina ovih boksova iznosi 1. Alternativne mogućnosti kod staja sa slobodnim drţanjem. koje se često vrši iz organizacionih razloga. Veličina grupe treba da bude takva da krava ne ostane duţe od dva časa u čekalištu i izmuzištu. vodovi za mleko i vakuum. okretnice.

obrezivanje papaka. svakih 3-4 meseca. Ţivotinje se hrane na betoniranom ispustu. Na boks se moţe priključiti rampa za utovar. Leţišta u leţajnim boksovima grade se po merama za srednje duga leţišta. Uklanjanje čvrstog stajnjaka se vrši utovarivačem u prikolicu. Sledeći način drţanja goveda je slobodno drţanje u stajama sa leţajnim boksovima. oni treba da su funkcionalni nastavak hranilišta. Za ovaj sistem drţanja ne dolazi u obzir duboka prostirka. Širina hranilišta se odreĎuje na osnovu 1. automatskom prikolicom za svaki boks-obor i delom u izmuzištu a delom automatskom hranilicom.0 m. Muţa se moţe obavljati u raznim tipovima izmuzišta. U leţajnim boksovima ţivotinje leţe tako da izmetom ne mogu onečistiti leţište.Ţivotinjama se na taj način stvara mekano i toplo leţište nezavisno od spoljašnje temperature. Najzad.5 m. Širina hodnika izmeĎu redova leţajnih boksova iznosi 2. U suštini. Tečni stajnjak se uklanja sklapajućom strugalicom. Pregrade na valovima sprečavaju meĎusobno ometanje ţivotinja i rasipanje hrane. stajnjak gubi tečnu konzistenciju. traktorskim skreperom ili prelivanjem (oticanjem) u slučaju korišćenja rešetkastog poda. odnosno ostalih hodnika. rotaciona „‟riblja kost‟‟ i radijalno izmuzište. betona ili drveta ţivotinje izbegavaju zbog tvrdoće. Koncentrovana hrana se moţe rasporeĎivati ručno iz kolica. Pregrade boksa su od čvrstog metala visine 1. muţa se moţe obavljati u paralelnom sistemu izmuzišta. već same biraju leţišta i hranilišta.3 m. Da bi se izbeglo delovanje promaje visina tavanice kod ovih staja je smanjena na 2. Oprema se sastoji od boksa (stojnica) do kojeg ţivotinje ulaze levkasto suţenom ogradom duţine 4-5 m. jer biohemijski procesi u prostirci zahtevaju velike količine kiseonika. piljevinom. neminovna je pojava socijalnog rangiranja i agresije. za gradnju staja za slobodno drţanje goveda u leţajnim boksovima primeniti različite termoizolacione materijale. U svetu postoje različita automatska rešenja grupnog slobodnog drţanja krava.85 m. Pri grupnom slobodnom drţanju nuţno je postaviti opremu za individualnu obradu ţivotinja. Naznačena širina hodnika obezbeĎuje nesmetano izlaţenje i ulaţenje ţivotinja. merenje telesne mase i utovar ţivotinja. Višestrana izmuzišta mogu biti trigon ili poligon. Tu u celini otpada korišćenje prostirke ili se ona primenjuje ograničeno. Na taj način se izbegava socijalno rangiranje ţivotinja pri uzimanju hrane. kao i u prvoj fazi tova. Izmet se uklanja u prisutnosti ţivotinja automatski strugačem brzinom oko 5 cm/s. tandem sa bočnim otvaranjem i „‟riblja kost‟‟. Površine u leţajnim boksovima treba da se grade sa posebnom paţnjom jer je praksa pokazala da ih ţivotinje koriste samo ako im odgovaraju. Potpuno mešani obrok se moţe davati prikolicom mešalicom sa bočnim istovarom. Drugo rešenje je primena hodnika sa betonskim podom. uzdignuta 20 cm iznad hodnika. u hladioniku za svaku normu i putem pločastog hladionika i cisterne. zatim ručno i prikolicom sa bočnim istovarom. Zbog toga je potrebno. odnosno ishranu uz fiksiranje u boksovima za leţanje ţivotinja. Redukcija broja hranilišta na 2 -3 ţivotinje po hranidbenom mestu moguća je samo u stadima sa slabijom mlečnošću. daju impulse za doziranu ishranu. Iz boksa vodi povratni put prema staji za slobodno drţanje. ali samo u toj meri da ih ţivotinje ne mogu razneti na deo sa rešetkastim podom. zavisno od klimatskog područja. Hranidbeni prostor odreĎuje se prema broju ţivotinja. Temperatura vazduha u ovim stajama ne sme da padne ispod 5 C. Rotaciona izmuzišta mogu biti rotacioni tandem. što za krave iznosi 0. Stojnica je natkrivena i popločana kao i svi manipulativni hodnici.5-3. 16 . Raspodela kabaste hrane moţe se vršiti prikolicom sa zadnjim istovarom. Treba voditi računa da hodnici ne završavaju slepo. seckanom slamom ili tresetom. Za gradnju kvalitetnog i udobnog leţišta moţe se upotrebiti savremena termoizolacona ili gumena masa. U fazi su istraţivanja rešenja hranilišta sa boksovima za hranjenje. To se odnosi na veterinarske intervencije. a istovremeno se izdvajaju toplota. U protivnom. amonijak i drugi gasovi. Leţišta se mogu umereno posut i peskom. Ako taj rastresiti materijal prodre u tečni stajnjak. HlaĎenje mleka moţe se vršiti u hladioniku za celu farmu ili više staja. vodena para. Hranilište je uključeno u stajski prostor. Izmuzišta sa dvorednim stajalištima mogu biti tandem sa prednjim otvaranjem. prikolicom mešalicom sa bočnim istovarom. a automati im. Leţišta sagraĎena samo od asfalta. ako su markirane oscilatorima različitih frekvencija. Ograda izmeĎu leţajnih boksova izgraĎena je od metalnih cevi izmeĎu kojih je razmak od 0. Pri ovom načinu drţanja u zatvorenoj staji leţajni boksovi se nalaze u redovima uz hodnike za kretanje i hranilište.20 m.5 širine grudi. Ovaj način drţanja moguć je samo u otvorenim stajama. Tu ţivotinje nisu na vezu.

jer neki komercijalni preparati mogu biti neefikasni. Izmuzišta Higijenski uslovi u izmuzištu treba da obezbede dobijanje mleka sa što manjim početnim brojem bakterija. koja obuhvata mešanje i hlaĎenje na 4 C. Gust smeštaj sprečava agresiju i meĎusobno uznemiravanje junadi u tovu. Pre ručne ili mašinske muţe. Sadrţaj amonijaka u vazduhu staja je u tolerantnoj granici.0 do 3.5 m2 prostora po grlu. hlorheksidina i dodecil benzen sulfonske kiseline. izmeĎu kojih je niţe postavljen kanal za muzače. vime treba temeljno oprati toplom vodom i potpuno ga osušiti čistim platnenim ili papirnim ubrusom.5 cm. a širina razmaka izmeĎu prečki 2. To je povezano sa higijenom muţe. treba posebnu paţnju obratiti na izbor dezinficijensa i na koncentraciju dezinfekcionog sredstva u rastvoru. a širina razmaka izmeĎu prečki 3. Preventivno uranjanje sisa u rastvor dezinficijensa. Muţa krava koje se drţe slobodno u otvorenim stajama ili u zatvorenim stajama sa odeljcima obavlja se u izmuzištima. Postoje i rotaciona izmuzišta za veća stada od 17 . Mleko se cevovodima odvodi u mlekaru za primarnu obradu.5 do 3. Za ovu dezinfekciju koriste se dezinficijensi koji. potrebno je da su izgraĎene od termoizolacionog materijala. a širina razmaka izmeĎu prečki od 4. bilo zbog slabijeg delovanja na pojedine uzročnike mastitisa bilo zbog primene neodgovarajućih razreĎenja rastvora za dezinfekciju vimena.5 cm. imaju dozvolu za upotrebu pri proizvodnji hrane za ljude. Na raspolaganju su brojni preparati.0 cm. za 600 krava potrebna su 32 stajališta u obliku dvostruke kosti sa dva kanala i sa po 4 muzača. daje odlične rezultate u sprečavanju pojave novih infekcija mlečne ţlezde. pre svega.5 do 4. mleko je veoma izloţeno zagaĎivanju prašinom i mikroorganizmima iz vazduha. Širina prečki iznosi 10-12 cm. pranjem i dezinfekcijom vimena i ureĎaja za mehaničku muţu. uključujući i delove fecesa i prostirke. Taj način drţanja zbog skliskosti rešetki nije prikladan za mlečne krave. uništavaju uzročnike mastitisa i ispoljavaju produţeno delovanje na najčešće uzročnike mastitisa krava. Budući da prečke sluţe i kao leţište. U toku muţe krava u klasičnoj staji. Iz ekonomskih razloga tandemski raspored se primenjuje za stada manja od 20 do 30 krava uz muţu od 15 do 16 krava po muzaču na sat. a širina razmaka izmeĎu prečki do 3. kvaterernih amonijumovih jedinjenja. za mlečne krave od 500 do 600 kg širina prečki iznosi 12.5 cm. za junad od 1 do 2 godine širina prečki iznosi 12. a razmak izmeĎu prečki prema veličini ţivotinja 3. Telad i junad odrţavaju čiste prečke ako nemaju više od 1. U svim postojećim programima preventive mastitisa krava. naročito onih izazvanih stafilokokama i streptokokama. gde se ţivotinje drţe vezane. U nacionalnim programima preventive mastitisa brojnih zemalja predviĎa se ispitivanje efikasnosti primene dezinfekcije sisa vimena i aparata za muţu. muţa u zatvoreni sistem cevovoda sigurnija je od one u prenosne kante.0 do 5. Odavde se mleko posebnim tankovima odvozi u mlekaru na sekundarnu obradu.0 cm. prema brojnim istraţivanjima. Zato pre svakog praţnjenja kanala ili deponije za tečni stajnjak ţivotinje treba isterati iz staje. Takva izmuzišta su konstruisana sa stajalištima za krave. Posle muţe sise treba dezinfikovati uranjanjem u odgovarajući rastvor pogodnog dezinficijensa ili nanošenjem istog na sise putem prskanja. U tom smislu. Ako se radi o farmi sa većim brojem muznih krava.5 cm. sprovodi se dezinfekcija vimena krava i aparata za muţu posle muţe krava.0 cm. retko se utvrĎuje. značajno mesto ima dezinfekcija sisa vimena i aparata za muţu.5 do 3.U zatvorenim stajama moguće je sagraditi leţište sa celorešetkastim podom sa kanalima za oticanje tečnog stajnjaka i odgovarajućim deponijama za njegovo skladištenje. Tip stajališta i plan rada u izmuzištu različit je i zavisi od broja mlečnih krava u stadu. U našoj zemlji. u našoj zemlji. efekat dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji.4-4. Za rešetkasti pod od drveta ili armiranog betona za pojedine kategorije goveda daju se sledeće vrednosti: za telad do uzrasta od 6 meseci širina prečki iznosi 10 cm. Pri tome. osim posle manipulacije sa tečnim stajnjakom. izmuzišta se grade u nekoliko redova. za junad od 6-12 meseci širina prečki iznosi 12. kao i sagledavanje efekta sprovoĎenja dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji u celini. na primer. iako se on preporučuje. kao i nečistoće sa površine sisa. danas.5 cm. U intenzivnim uslovima gajenja krava. ali širu primenu su imala sredstva na bazi jodofora. ne oštećuju koţu papila.

da iznosi 10-12 m. Ovo se pitanje najbolje rešava istovremenom izgradnjom zimskog i letnjeg dela ispusta. . Na takvo leţište svakodnevno se nabacuje nova prostirka (slama) i stvara tzv. koji su meĎusobno razdvojeni ogradom i vratima. Ako postoje zimski i letnji deo tada bi trebalo da se po kravi obezbedi najmanje 8-10 m2 površine ispusta. Objektima koji se na njima izgraĎuju ili na njih nadovezuju stvaraju se uslovi za uvoĎenje i primenu racionalnog tehnološkog postupka u ishrani i napajanju. Ispusti omogućavaju delimičnu dekoncentraciju.da omogući kravama slobodno kretanje i biranje mesta za stajanje ili leţanje. naročito u slučajevima gde se njegova čitava površina koristi kao leţište. kao i da omogući sveţ i čist vazduh. Zbog toga je neophodno da širina staje bude nešto veća. Postoji mogućnost da vetar nanosi padavine u otvorenu staju i da onemogućava odrţavanje potrebne suvoće leţišta. koji treba da bude popločan betonskim pločama. duboka prostirka. Staja ima slobodan izlaz u ispust koji omogućava slobodno kretanje ţivotinja u staji ili ispustu. Sa veličinom ispusta ne treba preterivati iako veći ispust ima prednosti.0 m2 površine poda. slobodno kretanje krava i pruţanje ţivotinjama prirodnog mikroklimata.da izgradnja pojedinih delova naročito podova. kao i prodiranje spoljašnjih otpadnih voda na leţište. š to je jedan od osnovnih principa u slobodnom uzgoju. Ispust mora da bude dovoljne veličine. Istraţivanja su pokazala da je dovoljno da se po kravi obezbedi 4. Kod veće širine staja teško je obezbediti zadovoljavajuće provetravanje. Poseban značaj ima izgradnja poda staje. Kod izgradnje poda paţnju zasluţuje učvršćivanje ulaznog ruba prema ispustu radi sprečavanja nanošenja blata na samim ulazima. tj. a sam pod izgraĎen od betona sa padom 4-5% prema ispustu. . i . kao i u stvaranju povoljnih higijenskih uslova. a time i povoljni higijenski uslovi. što omogućava upotrebu mehaničkog utovarivača u izĎubravanju. U otvorenim stajama mogu da se kao leţišta koriste i individualni boksovi. Drţanje krava u otvorenim stajama Da bi otvorena staja mogla da obezbedi potrebne zoohigijenske uslove trebalo bi da udovolji sledećim zahtevima: . gde krave pristupaju u odeljke za muţu i napuštaju ih po taktu koji odreĎuje pokretna traka. a čišćenje letnjeg dela ispusta obavlja se jednom nedeljno. Mlekara za primarnu obradu treba biti prostorno odvojena od staje i izmuzišta. Pod u boksu-leţištu mora da se izgraĎuje kao topli pod i treba da je nešto viši od saobraćajnice izmeĎu redova boksova. Visina ovakvih staja kreće se do 3.5 m. . Nivo poda treba da bude uzdignut od okolnog terena za oko 10 cm. Ispust redovno po duţini odgovara duţini otvorene staje. a ako se na ovu odmah nadovezuje i senjak tada se ispust produţava i za njegovu duţinu. nepopločani deo ispusta. Otvorena staja u našim klimatskim područjima trebalo bi da se gradi kao solidan objekat od čvrstog materijala sa tri zida i jednom otvorenom stranom. u novije vreme se češće grade rešetkasti podovi. Kod izgradnje redova boks-leţište u stajama situacija je nešto drugačija. i slobodnu komunikaciju izmeĎu staja i ispusta.da se za izĎubravanje moţe da koristi mehanizacija.5-6. jer se time u staji obezbeĎuju povoljni mikroklimatski uslovi. omogućava suvoću leţišta u staji. 18 .nekoliko stotina krava. ^išćenje zimskog ispusta vrši se svakodnevno uz upotrebu odgovarajuće mehanizacije. a njegova širina moţe da bude različita. Saobraćajnice mogu da se izgraĎuju kao puni podovi. Leţišta u otvorenoj staji moraju da predstavljaju jedinstvenu površinu bez ikakvih unutrašnjih ureĎaja i prepreka. suv i da mu je deo površine popločan. Naziv otvorena staja govori da se radi o pokrivenim objektima bez tavanice i jednog ili više zidova. Na samu staju nadovezuje se zimski deo ispusta.da bude dovoljno velika za predviĎeni broj krava u njoj. Kod suvog vremena vrata na ogradi koja deli dva ispusta se otvaraju i krave mogu da koriste i letnji. Najbolje je da se strana koja gleda prema ispustu postavi prema jugu. Njihova uloga je značajna u odrţavanju suvoće leţišta u stajama.da su krave u njoj dovoljno zaštićene od vremenskih nepogoda. Letnji deo ispusta trebalo bi da je 2 puta veći u odnosu na zimski. Naročito se to odnosi na deo koji se nastavlja neposredno na otvorenu stranu staje. Ovakav način izgradnje i korišćenja omogućava da se na ispustima odrţava čistoća i suvoća.

0 m. Individualni boks za slobodno drţanje bikova u klasičnoj zatvorenoj staji je duţine 4. što je znatno bolje. a gore 50 cm. Najbolje je da ureĎaji za napajanje budu u ispustu u blizini fronta hranjenja senom da bi se tim e izbeglo nepotrebno kretanje krava. kojim se stajnjak zahvata i ubacuje u traktorsku prikolicu. Zbog toga se stvaraju povoljni uslovi za širenje parazitskih bolesti. Za sprečavanje smrzavanja vode u zimskom periodu postavljaju se termonapajalice koje imaju električna grejna tela.25-1.5 m i širine 1. a za leţanje slamom. u znatnoj meri onemogućeno je odrţavanje čistoće krava. naročito pri uzgoju teladi i junadi. ^išćenje otvorenih staja na farmama vrši se uz pomoć traktora i visokih utovarivača. 19 . Ukoliko se prihvati delimična samoishrana tada postoje tri varijante za rešenje ovog pitanja: 1. a širina 50 cm. Za ulazak u boks koriste se vrata čija širina iznosi 1. u njihovoj unutrašnjosti ne sme da bude nikakvih prepreka. pored toga. već se na staru prostirku svakodnevno dodaju nove količine sveţe slame. digestivnih. Ako je suva. a noseći stubovi staje moraju da budu meĎusobno razmaknuti najmanje 4 m. Otvorene staje se ne čiste svaki dan. a time i do stvaranja toplote koja doseţe 40 C. ObezbeĎivanje dovoljnih količina slame predstavlja značajan problem u slobodnom uzgoju krava. silosi i senjaci se grade kao zajednički objekti za čitavu farmu i to na periferiji bloka staja. pa se odatle seno i silaţa dovoze u krug. a sluţi za bikove u eksploataciji. Otvor na rešetki za hranjenje dole iznosi 25 cm. Pitanje udobnog leţaja u otvorenim stajama moţe uspešno da se rešava sa 3. prostirka predstavlja za krave udobno i toplo leţište. uz korišćenje dovoljnih količina slame. pa se senjak izgraĎuje u krugu svake osnovne proizvodne jedinice. Visina pregradnih ograda iznosi 2 m. Slobodno drţanje je naročito značajno za bikove u razvoju. u jesen i proleće. Da ne bi onemogućavale rad mehanizacije otvorene staje moraju da budu dovoljno visoke. a za ishranu zelenom hranom jasle sa krmnim stolovima. Drugi način drţanja bikova je na vezu u klasičnoj staji. a silosi se grade kao zajednički objekti na periferiji bloka otvorenih staja. za češće pojavljivanje mastitisa.0 m.5-5 m i širine 4.30 cm. Higijena drţanja i smeštaja bikova Bikovi za priplod se drţe isključivo u centrima za veštačko osemenjavanje.U slučaju da krave slobodno konzumiraju hranu po volji u krugu svake osnovne proizvodne jedinice (50 krava) moraju da se izgrade odgovarajući senjaci i površinski silosi. Stajnjak se dva puta godišnje. Osnovni zahtev koji treba da zadovolji duboka prostirka jeste da ona stvara za krave suv i topao leţaj naročito u zimskom periodu. primenjuje se princip potpune samoishrane silaţom za koju se izgraĎuju silosi u krugu svake osnovne proizvodne jedinice. Prostor za kretanje se zastire peskom.5 m.0 kg slame po kravi dnevno. Oni se najčešće drţe slobodno u boksovima u zatvorenim stajama sa ispustima. Pojilice se postavljaju na visini od 50 cm. Leţište je duţine 3. odnosno u valove i na krmne stolove svake osnovne proizvodne jedinice. iznosi iz staja direktno na njive. Slobodno drţanje u otvorenim i poluotvorenim stajama na čistom vazduhu uz kretanje daje robustnu konstituciju ţivotinja. u prostirci dolazi vrlo brzo do razvijanja fermentativnih procesa. i 3. respiratornih i reumatskih bolesti.0 m i širinu 3. Tu se postavljaju veliki valovi sa priticanjem vode. Za svaku proizvodnu jedinicu od 50 do 60 krava potrebno je 4-5 napajalica. Individualni boks za mladog bika moţe imati duţinu 4. Duţina valova polustola je 110 cm. Vlaţno leţište naprotiv stvara vrlo nepovoljan ambijent za ţivotinje. 2. primenjuje se princip potpune samoishrane senom. Visina valova od poda iznosi 40 cm. ili se ugraĎuje na jednom mestu odreĎen broj automatskih napajalica. Pri slobodnom drţanju goveda na dubokoj prostirci proizvode se velike količine kvalitetnog stajnjaka. Boks se sastoji iz prostora za kretanje i leţišta. a senjaci se podiţu kao zajednički objekti za potrebe čitave farme i to na periferiji bloka otvorenih staja. Kod dobre izgradnje poda u otvorenoj staji i sprečavanja unošenja vlage iz spoljne sredine. a širina istog po ţivotinji treba da iznosi 80 cm. Kvalitet duboke prostirke ima ekonomski i higijenski značaj. zapaljenja papaka. Na taj način visina prostirke neprestano raste do 80 cm odnosno čak i 150 cm.0-4. U takvoj prostirci nema pravilnog odvijanja fermentativnih procesa i stvaranja toplote. Kod ovakvog smeštaja. Opšte pravilo koje treba slediti je da se bikovima u stajama mora obezbediti mir.

Primarno se to odnosi na obezbeĎenje optimalne temperature vazduha (12-20 C). Naime. Nevezani način drţanja moţe da se primenjuje kod obezroţenih individua. Širina leţišta po svakom grlu iznosi 100 cm. u tovu teladi i junadi primenjuju se isti sistemi drţanja i smeštaja. NH3 i H2S. koţe i digestivnog trakta. U boksevima se postavlja puni topli pod sa nagibom od 3-4% prema kanalizaciji ili danas veoma često rešetkast pod. U boksu treba da se obezbedi po svakom junetu površina poda od 3 do 4 m2. U svakom boksu drţi se. Ako su mikroklimatski uslovi u staji neodgovarajući nastaju bolesti respiratornih organa. U principu. a ostalih 130-150 cm na rešetkasti pod.5 m2 površine poda boksa po junetu. Kod ovakvog sistema drţanja goveda u tovu leţište se moţe graditi u vidu punog toplog poda.5 m/s) i odgovarajući hemijski sastav vazduha.5 m2 površine poda boksa. u tovu mlade junadi mnogo češće se primenjuje slobodni. Staje za tov teladi i junadi se. s tim da se graĎevinski i tehnološki normativi usklaĎuju prema starosti tovljenika. Naime. Pri tome se u tovilištu postavljaju dva reda grupnih bokseva izmeĎu kojih se pruţa hodnik za hranjenje. takoĎe grade na sličan način kao i staje za krave u laktaciji. U svim ovim slučajevima za izgradnju leţišta i jasala u staji mogu se primeniti normativi kao za krave u laktaciji. U zimskom periodu temperatura vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude niţa od 10 C. Naime.Higijena smeštaja i drţanja junadi u tovu Tov junadi moţe da se odvija u zatvorenim klasičnim stajama i u poluotvorenim stajama na principu slobodnog gajenja. odgovarajuće brzine strujanja vazduha (0. moţe se obavljati i u poluotvorenim stajama. imajući pri tome u vidu neke specifičnosti i druge tehnološko-tehničke normative. u prvom slučaju u stajama za tov ove vrste ţivotinja postavljaju se dva reda ili reĎe više redova leţišta. na isti način kako je to opisano u delu o gradnji staja za krave u laktacionom periodu. s tim da 50-60 cm od ove duţine otpada na puni topli pod. sa periodom odmora objekta u trajanju od najmanje 7 dana izmeĎu praţnjenja i ponovnog punjenja. Odmah treba naglasiti da je potrebno izbegavati zajedničko drţanje različitih starosnih kategorija teladi i junadi i da se u korišćenju objekata po mogućnosti usvoji princip „‟sve unutra. što se postiţe dobrim termoizolacionim sposobnostima upotrebljenog graĎevinskog materijala. Tov goveda. Širina jasala za dva reda leţišta iznosi zavisno od telesne mase junadi 70 -100 cm. U principu. a dno šupljine jasala se postavlja 5-10 cm iznad nivoa leţišta. naročito u pogledu sadrţaja CO2. Unutrašnje ureĎenje ovakvih staja za tov goveda zavisi od toga da li se tovljenici drţe vezanim ili slobodnim načinom. ovaj sistem drţanja reĎe se koristi u tovu „‟baby-beef-a‟‟. sve napolje‟‟. MeĎutim. U svakom boksu postavljaju se jedna do dve automatske napajalice za vodu. U slučaju rešetkastog poda kao normativ za gustinu naseljenosti uzima se 2. kao što su volovi i škartirane krave. visina jasala iznosi 20-40 cm. Relativna vlaţnost vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude veća od 75%. Sa svake strane hodnika za hranjenje grade se zajedničke jasle. Duţina ovog tipa leţišta se kreće od 180 -210 cm. Pod leţišta ima nagib od 3-5% prema kanalizaciji. uzdignutost dna od poda 5-10 cm i visina 40-45 cm.5-3. Ovaj sistem drţanja primenjuje se i kada su u pitanju jalove junice. zavisno od uzrasta. u vidu slobodnog sistema drţanja. Postoje različite mogućnosti i rešenja u zavisnosti od toga da li se ţivotinje u tovu u stajama drţe vezane ili nevezane u boksevima. odnosno nevezani sistem drţanja. Vezani sistem drţanja goveda primenjuje se skoro redovno kod tova starijih goveda. optimalne relativne vlaţnosti vazduha (60-75%). Pri t ome se ima u vidu da junad u tovu ima velike adaptacione mogućnosti prema niskim i prema relativno visokim temperaturama spoljašnje sredine. za smeštaj tovne junadi u poluotvorenim stajama i za njihovu izgradnju vaţi sve ono što je rečeno kod smeštaja i drţanja krava mlečnog tipa u ovakvim objektima.1-0. Veliki značaj u stvaranju optimalnih mikroklimatskih uslova u stajama za tov goveda i u odrţavanju relativne čistoće vazduha u njima ima ventilacija. U stajama za tov teladi i junadi treba obezbediti optimalne mikroklimatske uslove. telad i junad u tovu se smeštaju u boksove u grupama od po 10 do 20 grla koje ne napuštaju do završetka tova.0 -2. U velikim stajama za tov goveda zatvorenog tipa adekvatno provetravanje se postiţe primenom električnih ventilatora. s tim da se po svakom grlu obezbeĎuje 2. kao kod krava u laktaciji. 10 do 20 grla junadi. odnosno valovi čije dimenzije iznose: širina 80-100 cm. mada je danas daleko češća gradnja leţišta sa delimično rešetkastim podom. 20 .

što je. Poznato je da su u prošlosti ovčarstvo i kozarstvo uglavnom tretirane kao ekstenzivne grane stočarstva. a u manjoj meri na proizvodnju mleka. Ova situacija uslovljava različita rešenja smeštajnih prostora. u suštini.6 m. a prema visokim temperaturama neposredno po šišanju. Izbor lokacije za izgradnju staja Brojni različiti faktori direktno ili indirektno utiču na izbor lokacije i veličinu farme za ovce i koze. ovce dobro podnose niske temperature. zatvorene samo preko noći u torove ograĎene pokretnim ogradama. vezano za područja sa povoljnim klimatskim uslovima. Zastupljen je u područjima gde se moţe obezbediti kvalitetna ishrana i primena savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji. Najznačajniji su oni faktori koji se odnose na veličinu i kvalitet raspoloţivih zemljišnjih površina koje sluţe za 21 . Izuzetak su ovce i koze u primorskim područjima. Objekti za gajenje ovaca i koza Zbog obraslosti vunom. Visina ograde torova treba da iznosi 1. Radi pravilne fertilizacije zemljišta torovi se svakih nekoliko dana premeštaju na drugo mesto. koje ostaju čitavu godinu na paši. U vreme pašnog perioda ovce i koze se drţe pod otvorenim nebom. pa čak i onima koji su prilično nepovoljni za ostale vrste domaćih ţivotinja. u odnosu na nivo primenjene tehnologije proizvodnje. moţe biti ekstenzivni i intenzivni. Iako ovce i koze. Drţanje ovaca i koza u ovom sistemu gajenja je najčešće kombinovano.3 do 1. najčešće. Do veće osetljivosti ovaca prema niskim temperaturama dolazi u periodu jagnjenja. Ovi uslovi podrazumevaju prirodne resurse hrane u vidu kvalitetnih pa{njaka i mogućnosti da se oni koriste {to duţe tokom godine. odnosno gde gajenje ovaca i koza ima odreĎenih prednosti u odnosu na gajenje drugih vrsta domaćih ţivotinja. i u tim periodima vlasnici treba da obrate posebnu paţnju. Proizvodnja se bazirala preteţno na gajenju nisko-produktivnih rasa i primeni ekstenzivnih metoda gajenja. u odnosu na druge vrste domaćih ţivotinja. Za letnji period mogu se graditi improvizovane nadstrešnice. Objekti za smeštaj i drţanje ovaca i koza bili su slabog kvaliteta i male trajnosti. a tek u kasnu jesen da dolaze u objekte koji nose naziv zimovnici. Intenzivna proizvodnja u ovčarstvu usmerena je na dobijanje vune i mesa. Intenzivni sistem gajenja ovaca i koza primenjuje se kod visoko-produktivnih rasa. Trebalo bi da ovce i koze borave veći deo godine na pašnjacima. Kod izgradnje objekata za smeštaj ovaca i koza korišćen i su uglavnom najjeftiniji graĎevinski materijali i.HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA OVACA I KOZA Uvod Objekti za ovce i koze danas se grade u područjima gde postoje odgovaraju}i uslovi za gajenje ovih vrsta domaćih ţivotinja. Sistemi gajenja ovaca i koza Sistem gajenja ovaca i koza. S tim u vezi govori se o objektima za proizvodni zapat i objektima za tov jagnjadi i jaradi. U novije vreme sve više se primenjuje intenzivni tov jagnjadi i jaradi uz korišćenje koncentrovanih hraniva. Ekstenzivni sistem gajenja se uglavnom primenjuje kod nisko-produktivnih rasa ovaca i koza u brdskoplaninskim predelima. Ovce i koze su vrste koje se veoma uspešno prilagoĎavaju različitim sistemima gajenja i uslovima ţivotne sredine. odnosno i stajsko i pašnjačko. imaju skromnije zahteve u pogledu smeštaja ipak je za zimski period potrebn o graditi odgovarajuće objekte. sasvim jednostavna ili improvizovana graĎevinska rešenja. Zahteva znatno veća investiciona ulaganja koja imaju opravdanja zbog toga što su i ekonomski efek ti primene ovog sistema po jedinici proizvodnog kapaciteta znatno veći nego kod primene ekstenzivnog sistema gajenja. ali su zato više osetljive prema visokim temperaturama. Ovaj sistem gajenja zahteva znatno niţa investiciona ulaganja za izgradnju objekata i organizovanje proizvodnje.

Ako su pašnjaci za letnju ispašu ovaca i koza suviše udaljeni od farme onda je potrebno da se tamo podignu nadstrešnice za zaštitu ovaca i koza od vremenskih nepogoda i letnjih ţega. Treba voditi računa da se objekti postave tako da sa najmanjom površinom budu izloţeni delovanju dominantnih hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Mikroklimatski i smeštajni uslovi Već je pomenuto da su ovce i koze znatno otpornije na nepovoljne uslove ţivotne sredine u odnosu na druge vrste domaćih ţivotinja. Pravilan raspored pojedinih objekata unutar farme je veoma vaţan za njihovu funkcionalnost. MeĎutim. raspoloţiva radna snaga i trţišni faktori. i pored toga. pri izradi projekta ili rekonstrukciji smeštajnih objekata na farmi potrebno je značajnu paţnju posvetiti obezbeĎenju što povoljnijih ambijentalnih uslova za sve kategorije ovih vrsta. moţe se veoma mnogo postići na planu zdravstvene zaštite ovaca i koza. naročito u prvim danima ţivota. zaštićena od hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Iznad ove vrednosti vlaţnost veoma nepovoljno utiče na organizam svih kategorija ovaca i koza. kao i stranu objekta sa vratima koja vode u ispuste. Pravilan izbor lokacije za farmu ovaca ili koza i optimalan razmeštaj objekata u krugu farme imaju izuzetan značaj za njeno uspešno poslovanje. Potrebno je nastojati da se farma gradi u blizini odgovarajućih saobraćajnica. sa temperaturom od najmanje 5 C. Najpovoljnije je da to bude juţna strana padine. Dosadašnja iskustva su pokazala da jedan radnik moţe opsluţiti stado od 300 -350 ovaca ili koza sa podmlatkom. proizvodne rezultate i ukupne ekonomske efekte. Pravilnim izborom lokacije. Farmu treba graditi na suvom i ocednom terenu. a produktivna od 5-28 C. Niţa temperatura od 5 C u ovim objektima deluje vrlo nepovoljno na sve kategorije. Optimalna temperatura za stariju jagnjad i jarad kreće se od 10-18 C. treba okrenuti prema jugu ili jugoistoku. To je ujedno i donja granica u pogledu veličine stada. njenim ograĎivanjem na odgovarajući način. Brzina strujanja vazduha u porodilištu treba da iznosi oko 0. Ovo je od izuzetnog značaja. koja omogućava organizovanje racionalne proizvodnje u uslovima normalne trţišne ekonomije. nešto uzdignutom u odnosu na okolno zemljište. Zato je potrebno staje za ovce i koze graditi kao zatvorene objekte i od tvrdog materijala. dok su jagnjad i jarad. Optimalna temperatura u stajama za odrasle ovce i koze iznosi 8-18 C. Farma ne sme da bude suviše udaljena od poljoprivrednih površina na kojima se proizvodi kabasta stočna hrana za potrebe ishrane ovaca ili koza. kao i zootehničke normative. Pored ovih faktora izvesnu ulogu imaju mogućnost obezbeĎenja vode.napasivanje ovaca i koza i proizvodnju kabaste stočne hrane za zimski period ishrane. Gornja granica podnošljive relativne vlaţnosti takoĎe za sve kategorije ovaca i koza iznosi 85%. a produktivna od 8-28 C. Za izgradnju farme treba izabrati podesnu lokaciju i teren koji ni u kom slučaju ne sme da bude sa visokim nivoom podzemnih voda. izgradnjom dezinfekcionih barijera na ulazu i sprovoĎenjem svih higijensko-sanitarnih i drugih veterinarskih mera. zbog relativno velike površine tela i male telesne mase vrlo osetljiva na njih.1 m/s. ali ne i suviše daleko. Pri projektovanju i izgradnji farme za ovce ili koze treba poštovati sve higijensko-sanitarne i druge veterinarske propise. a produktivna od 14-28 C. 22 . U područjima sa oštrim zimama ovcama i kozama treba obezbediti dobru zaštitu od padavina i vetrova i povoljne temperaturne uslove za vreme poroĎaja. Ovce i koze podnose nešto niţe temperature od drugih domaćih ţivotinja. ne suviše blizu naseljenog mesta. Odrasle ovce i koze relativno dobro podnose niske temperature. Najpovoljnija relativna vlaţnost za porodilište je 60%. Mikroklimatski uslovi ispoljavaju značajan uticaj na zdravstveno stanje ovaca i koza. Raspored saobraćajnica unutar farme treba da obezbedi najkraće puteve transporta. Ispuste uz objekte. Optimalna temperatura u porodilištu treba da se kreće od 18-22 C. a naročito na podmladak. One moraju biti dobro osvetljene i provetravane. koje su predviĎene za farmu ove namene. Optimalna relativna vlaţnost za sve kategorije ovaca i koza iznosi 50-80%. jer se samo tako mogu izbeći ozbiljni problemi do kojih moţe doći u pogledu zdravstvenog stanja zapata ovaca ili koza i realizacije proizvodnih ciljeva. a posebno na mladunčad. Druga grupa faktora koji su od značaja u ovom pogledu odnose se na klimatske uslove.

Objekti za ovce i koze se grade sa različitim kapacitetom. moţe se dovoljno efikasno rešiti pitanje ventilacije u objektima i to samo na bazi prirodne ventilacije. koriste se objekti koji se namenski grade za svaku kategoriju posebno. Za jagnjad i jarad je potrebno obezbediti 0. U zavisnosti od klimatskih uslova. Veštačko osvetljenje u objektima za ovce i koze treba da ima intenzitet 40-60 luksa. kapaciteta više hiljada ovaca i koza. Kod manjih stada.0-3. Površina ispusta treba da je oko 2 puta veća od površine objekta. obima ventilacije i broja izmena vazduha u jednici vremena.6 m.3-0.2-1. Od velikog značaja je obezbediti suvu prostirku u količini od 0. Kod leţišta u vidu duboke prostirke planira se porast nivoa za oko 0. dok duţina zavisi od broja ovaca ili koza. Visina objekta za ovce i koze kreće se 2. a visina oko 4 m. mikroklimat u objektima redovno postaje znatno nepovoljniji nego u onim objektima koji su raspolagali samo sa prirodnom ventilacijom. za ovcu ili kozu sa dva mladunčeta potrebno je obezbediti 1. Radi obezbeĎenja normalnih uslova za pravilnu ishranu svih grla u objektu potrebno je obezbediti odgovarajuću širinu pristupa jaslama.8 m2. veličine 200-300 ovaca i koza. staje za smeštaj priplodnog podmlatka. Intenzitet veštačkog osvetljenja u porodilištu treba da iznosi 80-100 luksa. veličine stada. U principu sistem ventilacije treba da omogući ulazak u objekat dovoljnih količina sveţeg vazduha bez stvaranja promaje.5 m2. proizvodni objekti na farmama za ovce i koze se mogu razvrstati na više načina.4 m i za ovcu sa jagnjetom 0. Za jagnjad i jarad treba obezbediti 2.6-0. potrebno je u objektima predvideti odgovarajuće površine poda.30 m. Njegov unutrašnji prostor se putem sistema ograda deli za potrebe svake pojedinačne kategorije.5-0. konstrukcionog rešenja i drugih faktora. Radi obezbeĎenja odgovarajućeg prirodnog osvetljenja u objektima potrebno je predvideti da ukupna površina prozora iznosi 1/20-1/25 od ukupne površine poda u objektu. u zavisnosti od tipa primenjene konstrukcije i vrste leţišta. Prema kategoriji koja je u njima smeštena razlikuju se sledeći proizvodni objekti: porodilišta. ambulanta i stacionar za lečenje i objekat za muţu koza i ovaca ako se ona vrši. staje za smeštaj priplodnoh ovnova i jarčeva. Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti 0.5 m duţine jasala. Odgovarajuća ventilacija postiţe se uspostavljanjem pravilnog odnosa izmeĎu broja ovaca ili koza po površini odnosno zapremini objekta. U takvim slučajevima. Da bi se omogućili normalni uslovi za smeštaj ţivotinja i sporovoĎenje planirane tehnologije. Maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 u vazduhu staja za ovce i koze iznosi 3500 ppm.5 do 1 kg po odraslom grlu za jedan dan. Istovremeno treba istu zapreminu vazduha i izvesti iz staje s tim da ne doĎe do značajnijih promena temperature. staje za smeštaj ovaca sa jagnjadima ili koza sa jaradima. Kod većih farmi.25-0.25 m2. nakon ispadanja iz pogona sistema za veštačku ventilaciju. njihovim pravilnim rasporedom i veličinom. za smeštaj svih kategorije najčešće se koristi jedan zajednički objekat. proizvodnog pravca.0 m2.7-3.5 -0. Ovo konstrukciono rešenje je uobičajeno kod individualnih porizvoĎača.8 m2.Ventilacija u objektima za smeštaj ovaca i koza treba da obezbedi da vlaţnost vazduha i koncentracije štetnih gasova ne premaše maksimalno dopuštene granice. U zimskim uslovima sistemom ventilacije u staju treba uneti 12 m3 sveţeg vazduha u toku jednog časa po odraslom grlu ovih vrsta. vlaţnosti i strujanja vazduha. za jagnje ili jare 0. punkt za osemenjavanje ovaca i koza. a za ovna ili jarca 2. Postavljanjem odgovarajućeg broja dovodnih i odvodnih otvora za ventilaciju.5 m3 vazdušnog prostora. za tovnu jagnjad 0. namene.4-0. U našim uslovima sistem veštačke ventilacije pomoću ventilatora obično kratko traje zbog korozivnog delovanja vodene pare i amonijaka. za šiljeţad 0. Gustina naseljenosti ovaca ili koza u objektima zavisi od rase i primenjenog sistema gajenja.0 m. za priplodni podmladak 0. u zavisnosti od organizacije tehnološkog procesa proizvodnje i kategorije ţivotinja. za šiljeţad 3 m3 i za ovna i jarca 4.2 m. NH3 30 ppm i H2S 5 ppm. Širina staja za ovce i koze sa dubokom prostirkom obično iznosi 8-10 m. Veći kapaciteti nisu poţeljni zbog opasnosti od pojave i širenja zaraznih i parazitskih bolesti.8 m. 23 . Ovcama i kozama u objektima treba obezbediti dovoljno podne površine i vazdušnog prostora.5 m3. Za ovcu sa jagnjetom i kozu sa jaretom do zalučivanja potrebno obezbediti je 1. Prema osnovnoj nameni svi objekti na farmama za ovce i koze mogu se podeliti na dve osnovne grupe: proizvodni (smeštajni) i pomoćni (infrastrukturni).

Veći broj boksova sa manjim grupama poskupljuje izgradnju objekta. a zatim se zajedno sa mladunčadima premeštaju u staju za odrasle ţivotinje. Visina zidova u porodilištu se kreće od 2. Ovaj objekat je najčešće potpuno zatvorenog tipa i bez ispusta. U principu zatvorene i poluzatvorene staje se najčešće grade u planinskim regionima sa oštrijim zimama. kao i u područjima gde je razvijena 24 .5 do 2. zidovi sa boljim termoizolacionim sposobnostima dopuštaju manju kondenzaciju vodene pare. Starija jagnjad. Ventilacija u porodilištu mora biti izvedena na način koji omogućava efikasno provetravanje objekta bez stvaranja promaje i suvišnog gubitka toplote. Prostirka mora biti uvek čista i suva. Veliki značaj ima mikroklima tokom jagnjenja i jarenja i u prvoj nedelji posle poroĎaja. Mnogi literaturni podaci ukazuju da se kod novoroĎene jagnjadi kod temperatura ispod 5 C javlja drhtanje. Najpovoljniji leţajni prostor za ovce i koze je sa prostirkom. kao i u područjima gde su zime blaţe i bez hladnih vetrova mogu se graditi i poluotvoreni ili otvoreni objekti. radi lakšeg pranja i dezinfekcije objekata. Kapacitet porodilišta se obično proračunava za mogućnost prihvatanja 20 do 30% od ukupnog broja odraslih plotkinja. ali oteţavaju zadrţavanje toplote kod veoma niskih spoljnih temperatura. takoĎe. Gravidne ţivotinje se uvode u ovaj obj ekat 2-3 dana pre poroĎaja. Kod temperatura ispod 5 C i relativne vlaţnosti iznad 80% dolazi do poremećaja termoregulacionih mehanizama. Objekat treba da poseduje dobra termička svojstva. odnosno manje orošavaju. Dalje sniţavanje temperature na -3 do -5 C u toku 3 do 4 dana dovodi do uginuća starije jagnjadi Merino rase. Duţina i širina objekta su diktirani potrebnim kapacitetom. jer to olakšava kontrolu i ishranu ţivotinja. Dimenzije ovih objekata variraju u zavisnosti od kapaciteta i odabranih tehničkih rešenja. ali i nekih drugih faktora vezanih za proizvodnu namenu objekta i visinu investicionih ulaganja. U ravničarskim regionima. Unutrašnje površine zidova treba da su ravne.Porodilište Porodilište sluţi za jagnjenje ovaca ili jarenje koza. ili u vidu duboke prostirke. duţ kojih se pruţa manipulativni hodnik.7 m. Osim što bolje odrţavaju toplotu u stajama. Veoma je korisno da se iznad svakog boksa instalira nekoliko priključnih mesta za infracrvene grejalice koje sluţe za sušenje i zagrevanje jagnjadi i jaradi. pošto su jagnjad i jarad u prvim danima ţivota veoma osetljiva na niske temperature. Kapaciteti ovih specijalizovanih objekata mogu biti različiti. Ovo je od posebnog značaja za novoroĎenu jagnjad. a visina do slemena od 3. što zavisi od materijala i korišćenog tehničkog rešenja. Staje za smeštaj ovaca i koza Ove staje sluţe za smeštaj ovaca sa jagnjadima odnosno koza sa jaradima posle premeštanja iz porodilišta. Visine bočnih zidova staja se obično kreću od 2. jedva kompenzuju temperaturu ispod 5 C. Unutrašnji prostor u objektu je podeljen na boksove za smeštaj ovaca. Zidovi i krovna konstrukcija su po pravilu termički izolovani.5 do 4. U ravničarskim regionima.5 do 3. poluzatvorene i otvorene.0 m. Rezerve energije kod njih se brzo utroše ukoliko je okolna temperatura manja od opt imalne. Posle poroĎaja ovce ili koze ostaju u njemu 3-5 dana. On se u objektima za ovce i koze koristi za manipulativne hodnike. kao i kod gajenja manje otpornih rasa koza i ovaca. Zidovi mogu biti manje ili više termoizolovani. U stajama za ovce i koze površina za leţanje moţe da bude od nabijene zemlje. Veća visina zidova i zapremina staje doprinosi stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova u objektu. ali su zato i gubici toplote u zimskom periodu znatno veći. Pod od betona nije poţeljan za ovce i koze. Podne površine su najčešće od nabijene zemlje na koju se nastire slama ili druga prostirka. koja moţe biti od slame ili piljevine. ali takav pristup ima svoje opravdanje naročito kod visokoproduktivnih rasa ovaca i koza. Veće visine obezbeĎuju veću zapreminu i uslove za povoljniji mikroklimat. mada se uobičajeno grade za smeštaj 300-500 odraslih ţivotinja sa podmlatkom.5 m. Koje će se rešenje primeniti na farmi prvenstveno zavisi od klimatskih uslova u odreĎenom regionu. ali su ambijentalni uslovi znatno nepovoljniji od ambijentalnih uslova u zatvorenim stajama. U zavisnosti od konstrukcionog rešenja spoljnih zidova sve staje za smeštaj ovaca i koza mogu se razvrstati u tri osnovne grupe: zatvorene. Poţeljno je da grupe u boksovima ne budu veće od 10-12 ovaca. pokrivene cementnom košuljicom ili premazane nekom plastificiranom bojom. Njihova izgradnja je znatno jeftinija. rešetkasta.

Treba obezbediti odgovarajuću dovodnu i odvodnu ventilaciju. Površina ispusta za ovna treba da iznosi 5 m2. Najpogodnije su dvostruke jasle koje istovremeno sluţe za kabastu i koncentrovanu hranu. One imaju duţinu 2 m a visinu 1 m. Poţeljno je da budu podeljena popreko u odnosu na visinu na dva dela. U novije vreme koriste se metalne-plastificirane rešetke.5 m. Oni se postavljaju na juţnoj strani i trebalo bi jednim delom da budu popločani. Pod staje se pravi od čvrstog materijala. Vrata na čeonim zidovima treba da imaju dimenzije koje omogućavaju ulazak odgovarajuće mehanizacije za dopremanje hrane i ukanjanje stajnjaka iz objekta. Vrata treba da budu širine 3. Uz staje za ovce i koze obavezno se grade ispusti. zbog bolje pokretljivosti. U poduţnim zidovima staje postavljaju se vrata radi povezivanja boksova unutar objekta sa spoljnim ispustima. One mogu biti izraĎene od metalnih montaţnih elemenata ili u vidu pokretnih lesa od zaobljenih drvenih letava. kao i pokrova protiv prodora padavina u staju. Vazduh treba da se odvodi duţ krovnog slemena odvodnim termoizolovanim kanalom preseka oko 30 cm. Tamo se mogu primenjivati podovi od nabijene zemlje i od drvenih rešetki. Vrata mogu biti klasična ili klizna. uz mogućnost podešavanja preseka. ali je znatno povoljnije za zdravstveno stanje ţivotinja. Uz ovčarnik je potrebno izgraditi odeljenja za smeštaj čuvara. Broj i veličina grupnih boksova mogu biti različiti. Ispod jasala za seno obično se postavlja valov za koncentrovanu hranu u koji upada i seno iz jasala. MeĎutim. U njima se moţe vršiti ishrana ovaca tokom suvih zimskih dana. Kod većih objekata za smeštaj ovaca i koza. Jedna automatska napajalica moţe da sluţi za 25 ovaca. Sa spoljne strane objekta. osim za hranjenje. ReĎe se izgraĎuju nepokretni boksevi. prostoriju za veštačko osemenjavanje ovaca i prostoriju za ovčarske pse. postavljaju se ispusti ili solarijumi. U tom slučaju nivo poda hranilišta mora biti fiksan u odnosu na visinu jasala. Njihova površina je najčešće zemljana i ima odgovarajući nagib radi brţeg oticanja vode. Unutrašnjost staje predstavlja jedinstvenu prostoriju u kojoj se prema potrebi mogu. za hranu. Pod i duboka prostirka moraju biti suvi. za bolesne ovce. obično se kreće od 2. Kada su vremenski uslovi povoljni gornji deo vrata se otvara radi poboljšanja ventilacije staja. U unutrašnjosti staja nalaze se pokretne jasle koje. Njihova duţina iznosi 2 m i na njima sa jedne i druge strane moţe istovremeno da konzumira hranu 10 ovaca ili koza. Objekat se po potrebi moţe podeliti na manje odeljke pletenom ţicom visine 2 m. Time se formira duboka prostirka koja se uklanja 2 do 3 puta godišnje. Jasle za seno se izraĎuju od drvenih letvica ili metalnih šipki.8 m. odnosno u istom smislu i za koze. računajući za svakog ovna 2-3 m2 podne površine. 25 . U ovčarniku se uglavnom preporučuje gravitaciona ventilacija uz postrane dovode vazduha kroz prozore ili kroz poduţne otvore široke 10-15 cm duţ poduţnih zidova ispod krova. Površina ispusta treba da bude do dva puta veća od površine unutrašnjih boksova. Ovčarnik po izgledu i načinu gradnje predstavlja graĎevinu sličnu stajama za krupne ţivotinje. jer vlaţan pod pogoduje nastanku šepavosti i raznih parazitskih bolesti kod ovaca. radi lakšeg sprovoĎenja odgovarajuće dezinfekcije.2-2. izmeĎu kojih se pruţa manipulativni hodnik. paralelno sa spoljnim zidovima. Osim toga u staji se mogu postaviti i ureĎaji za napajanje. za ovce sa mladunčadima i za jagnjad. ali mogu biti dugačke i do 4 m. a visine 2. Ograde boksova mogu biti fiksne ili pokretne.2 do 2. Vrata se izraĎuju od masivnijeg drveta. u planinskim regionima često to nije slučaj. Unutrašnji prostor u objektima ovog tipa i namene najčešće je podeljen na dva reda grupnih boksova. formirati boksovi. Pregradama se vrši grupisanje pojedinih kategorija ovaca ili koza. što zavisi od primenjenog tehnološkog rešenja. Povoljnije je da broj grupnih boksova bude što veći. mogu da sluţe i za pregraĎivanje.5 do 4 m. da se ne bi kvasile i unosile vlagu u objekat. uz pomoć pokretnih pregrada. a njihov broj odgovara broju boksova. Oni se formiraju za gravidne ovce. koji se pruţa po sredini cele duţine staje. Na njega se stavlja prostirka kojoj se svakodnevno dodaje nova. a broj ovaca ili koza u grupi što manji. Oni su podeljeni na isti broj boksova kao i unutrašnja površina staje i u stvari predstavljaju produţetak unutrašnjih boksova. mogu se postaviti i betonski valovi za silaţu i drugu kabastu hranu. Koeficijent prirodnog osveljenja treba da iznosi 1/15 do 1/20. Za vreme kišovitih dana ovce se ne puštaju u ispust. jer se njima oteţava mehanizacija izĎubravanja staja. Ovnovi se drţe u grupama (4 -6 grla). duţ obe strane krmnog hodnika. s tim da su ova druga funkcionalnija. To zahteva nešto veća investiciona ulaganja. Širina manipulativnog hodnika.drvna industrija obično su na raspolaganju dovoljne količine prostirke.

drveni ili betonski. Ovi objekti se grade bez ispusta sa kapacitetom do 2000 jagnjadi ili jaradi. U stajama za podmladak obavezno se mora izvršiti razdvajanje po polovima. Zbog manje potrebe za smeštajnim prostorom. jedino što je broj grla u boksovima srazmerno veći nego kod odraslih jedinki. Objekat se najčešće sastoji od: čekališta. IzĎubrivanje ovih objekata vrši se putem šlepera. dimenzija valova.Napajanje ovaca i koza se obavlja iz valova ili pomoću automatskih pojilica. moţe se na početku smestiti pribliţno trostruki. Staje za smeštaj ovnova i jarčeva Staje za smeštaj ovnova i jarčeva se kao zasebni objekti grade samo na većim farmama. jasala i pojilica i sl. ali se ovce i koze teţe navikavaju na uzimanje vode. Za napajanje ovaca i koza mogu se primenjivati i valovi u vidu plastične cevi promera 15 -20 cm sa isečenim otvorima sa gornje strane. Kod staja otvorenog tipa obavezno se primenjuju termopojilice ili drugi ureĎaji koji regulišu temperaturu vode za napajanje i sprečavaju njeno zamrzavanje u toku zimskog perioda. a obezbeĎuje i povoljniji sanitarno-higijenski kvalitet mleka. Ovčarnici za tov jagnjadi i jaradi Intenzivan tov jagnjadi i jaradi predstavlja industrijsku proizvodnju sa velikom koncentracijom grla na uskom prostoru. Za tov jagnjadi i jaradi grade se objekti koji omogućavaju stvaranje optimalnih mikroklimatskih uslova za ove kategorije. U izmuzištu je instalisana oprema za mašinsku muţu koza ili ovaca. prihvatanje i hlaĎenje namuţenog mleka. Valovi treba da budu sa fiksnom visinom od 50 cm u odnosu na nivo poda hranilica. u staje istih dimenzija kao za odrasla grla. Na većim farmama gde se primenjuje veštačko osemenjavanje ovaca i koza ovaj objekat se moţe graditi i u sklopu punkta za veštačko 26 . a u prihvatnoj mlekari oprema za prihvatanje i hlaĎenje mleka do momenta isporuke ili prerade. Valovi za napajanje mogu biti metalni. a razmak izmeĎu njih 2 cm. dok se na manjim farmama nalaze kao delovi staja u kojima su smeštena grla drugih kategorija. a kasnije dvostruko veći broj jagnjadi ili jaradi nego odraslih grla. U pogledu organizacije unutrašnjeg prostora objekti su podeljeni na grupne boksove na sličan način kao i kod odraslih grla. Prisutne razlike se odnose samo na neke detalje u izvoĎenju pregrada. Staje za smeštaj podmlatka Staje za smeštaj podmladka se u principu grade prema istim tehnološko-tehničkim rešenjima kao i staje za odrasla grla. Za ovu svrhu pokazali su se kao najbolji podovi metalne konstrukcije presvučeni polietilenskom podlogom pri čemu širina letvi iznosi 6 cm. Sve prostorije. Izgradnjom zasebnog objekta obezbeĎuju se znatno povoljniji uslovi za muţu. prihvatne mlekare. Ukoliko se tov jagnjadi i jaradi vrši samo putem peletirane hrane treba obezbediti automate za ishranu. pogonskog odeljenja i sanitarnog čvora. Jagnjad i jarad se obično drţe u grupnim boksovima do 100 grla na rešetkastom podu. Po jagnjetu ili jaretu treba obezbediti 0. Izmuzište omogućava znatno veći učinak kod muţe uz manje fizičke napore. Ove staje se mogu koristiti za smeštaj priplodnog podmlatka. a problemi mogu nastati i kod njihovog oštećenja.4 m2. Ove pojilice omogućavaju bolju higijenu napajanja. ali takoĎe i za tov jagnjadi odnosno jaradi. izmuzišta. Danas se najčešće koriste automatske pojilice koje rade na principu pritiska ili u vidu sisaljke. a posebno izmuzište i prihvatna mlekara moraju biti uraĎene uz strogo poštovanje higijenskosanitarnih standarda i propisa. a kod duboke prostirke treba da postoji mogućnost podizanja u zavisnosti od porasta nivoa poda. Izmuzište Na većim farmama za koze i onim farmama gde se vrši muţa ovaca gradi se poseban objekat za tu namenu.

Oni čak mogu da budu i poluotvorenog tipa. U sklopu ovog objekta nalaze se: laboratorija. u ovim sistemima izlazi se u susret nekim socijalnim potrebama konja. bunar za vodu. prostorije za doktora veterinarske medicine. izolaciju i oporavak ţivotinja. Ambulanta i stacionar za lečenje ţivotinja Radi obezbeĎenja odgovarajućih uslova za veterinarske intervencije na većim farmama ovaca ili koza gradi se poseban objekat za lečenje. 27 .osemenjavanje. što se negativno odraţava na zdravstveno stanje konja. samo što se dimenzije ovih objekata prilagoĎavaju manjem kapacitetu. sanitarni čvor i spoljni ispust. Pored toga. vrsta i tehnološko-tehničke karakteristike uslovljeni su veličinom i proizvodnom namenom farme. Veličina ovog objekta se usklaĎuje sa kapacitetom farme. disajne i kardiovaskularne organe. Od pomoćnih objekata na farmama za ovce i koze grade se sledeći: horizontalni silosi za silaţu. Objekti infrastrukture Da bi se omogućilo normalno funkcionisanje predviĎenog tehnološkog procesa proizvodnje na svakoj farmi se pored opisanih proizvodnih objekata gradi i jedan broj pomoćnih objekata. naročito na njihove respiratorne organe. Grupni sistem smeštaja i drţanja moţe se primenjivati bez ili sa korišćenjem ispusta. pre svega u pogledu radoznalosti. objekti za njihov smeštaj ne zahtevaju isti stepen termoizolacije. prostorija za uzimanje sperme. bazen za kupanje ovaca. magacin za koncentrovanu hranu. U prvom redu u stajama ne zadovoljavaju količina i kvalitet vazduha. nadstrešnice za seno. uz obezbe|enje većih količina i boljeg kvaliteta vazduha u stajama. sanitarnog čvora i stacionara za obolela grla. trafostanica. Kod izgradnje zasebnih staja za smeštaj ovnova i jarčeva koriste se ista tehnološko -tehnička rešenja kao i kod izgradnje objekata za odrasle ovce i koze. Ovi sistemi pruţaju odre|enu mogućnost kretanja. sanitarno -tehnički objekti. U okviru grupa razlikuju se pojedinačni i grupni sistem drţanja. dezinfekcione barijere. Pojedinačni slobodni sistemi smeštaja i drţanja su znatno povoljniji od prethodnih sistema. Stacionar se gradi u vidu manje staje sa individualnim ili manjim grupnim boksovima za prihvatanje i tretman obolelih ovaca ili koza. Po jednom odraslom grlu se obično predviĎa 3-4 m2 prostora u objektu i pribliţno dvostruko veća površina ispusta izvan objekta. kolska vaga. HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA KONJA Sistemi smeštaja i drţanja U principu razlikuju se dve osnovne grupe sistema drţanja i smeštaja konja. utovarno-istovarna rampa. Ovaj objekat se sastoji od: prostorije za pregled i tretman ţivotinja. Broj ovih objekata. Pojedinačni vezani sistemi smeštaja i drţanja još uvek su veoma rašireni iako su najnepovoljniji od svih ostalih sistema. U okviru grupa razlikuju se po dve podrupe smeštaja i drţanja ovih ţivotinja. laboratorije. spoljna ograda i dr. U ovim sistemima uglavnom se konjima ne obezbe|uje kretanje što se nepovoljno odraţava na lokomotorne. U pojedinačnom sistemu ţivotinje se mogu drţati vezanim ili slobodnim načinom drţanja. Punkt za veštačko osemenjavanje Objekat za veštačko osemenjavanje obično se gradi u neposrednoj blizini staja za smeštaj ovaca i koza. magacina za lekove. pomoćna radionica. saobraćajnice. U ovim sistemima smeštaja i drţanja obično vladaju nepovoljni mikroklimatski uslovi zbog neadekvatnih izgradnji staja. Pošto su ovnovi i jarčevi znatno otporniji na niţe temperature od ostalih kategorija.

Njegova osnovna prednost u odnosu na prvi podsistem se sastoji u boljem. kretanja. ako su staje sa zoohigijenske tačke gledišta odgovarajuće. Ţdrebad i male rase konja (poni) drţe se slobodno u boksovima na prostirci uz izdašan ispust.3 x 3. U hladnijim klimatskim zonama oni treba da budu gra|eni od materijala koji pruţa zadovoljavajuću toplotnu izolaciju. Ovi objekti treba da zadovoljavaju u pogledu obezbe|enja mikroklimatskih uslova. U pogonima gde se gaji ţdrebad grade se boksovi za slobodno drţanje kobila i ţdrebadi. a visokovredni priplodni konji i njihov podmladak u boksovima. Staje treba konjima primarno da pruţe zaštitu od vremenskih nepogoda. suvim i toplim stajama konji re|e oboljevaju. najpovoljniji sistem smeštaja i drţanja konja je grupni sa korišćenjem ispusta. Prvi podsistem je najrašireniji način smeštaja i drţanja. pre svega u pogledu ishrane. Za manju grupu (do 4 konja) sa ili bez automatskih stanica za koncentrovanu hranu predvi|a se da polovinu prostora (oko 12 x 10. na primer do 20 konja. delimičnog druţenja i dr. Pored toga u većoj meri se zadovoljavaju socijalne potrebe konja. Nehigijenske staje pomaţu širenju tzv. Radni konji se najčešće drţ e u stajama na leţištima. kiša) koji doprinose očvršćivanju njihovog organizma. sunce. Ovo rešenje je jeftino i u najvećoj meri prilago|eno potrebama konja. sa boksovima izvan staje ocenjuje se kao povoljniji. i to na prostor za odmor. stacionarnih infekcija kod konja. pastuve i kobile pri ţdrebljenju. Po najnovijim normama površina boksa ne bi trebalo da bude manja od 11 m2. često je nedovoljna veličina boksova. sigurnijem i lakšem rešavanju mikroklimatskih uslova. obavezno se koristi automatska stanica za koncentrovanu hranu. velikih hladnoća i vrućina. računa sa površinom od 10 m 2 po konju. Kod većih grupa.5 m) zauzima ispust. prostor za ishranu i prostor za lagerovanje hrane i prostirke. Drţanje priplodnih pastuva je često kombinovano kao pojedinačno slobodno. za smeštaj i drţanje konja treba graditi odgovarajuće objekte koji nisu skupi. Konji se drţe u zatvorenim gra|evinski solidno izgra|enim stajama. Tada se. u prvom redu. Grupa konja se drţi u jednom odeljenju ili objektu sa odgovarajućom površinom.5 m za izduţeni oblik do 3. U suštini. osim kretanja. U ovom sistemu smeštaja i drţanja povoljno je što se konji izlaţu delovanju klimatskih uslova (toplo i hladno vreme. Za slobodno grupno drţanje konja nameće se veliki broj praktičnih rešenja objekata i opreme. čak i sa manjim dimenzijama od 3 x 3 m. dok se druga polovina prostora pod krovom deli na tri dela. čistim. Ovaj sistem smeštaja i drţanja je pogodniji za robustne rase konja. ishrane i socijalnog ponašanja konja. Takvi ispusti pruţaju i neke mogućnosti slobodnog kretanja. One lakše formiraju ujednačenije grupe i sa manje izraţenim rangiranjem. Deo podloge ukupnog prostora ispusta i padoka trebalo bi da bude od peska. i to: sa boksovima u staji i boksovima izvan staje. Uslovi smeštaja i drţanja konja Značajan deo ţivota konji provode u stajama gde se uglavnom odmaraju od rada ili sportskih aktivnosti i konzumiraju hranu. ali sa odgovarajućom ventilacijom. U principu. dovoljno svetlim. U dobro sagra|enim. Boksovi se u ovom podsistemu postavljaju u toplim stajama i to u jedan ili dva reda. U principu. ako su sa optimalnom 28 . U ispustima se. stajskih. Za primenu ovog sistema potrebno je obezbediti odre|ene tehničko-tehnološke uslove. U umerenim klimatskim zonama objekti mogu biti jednostavni i toplotno neizolovani. Sve to doprinosi svakodnevnoj boljoj ugodnosti i obezbe|enju ukupnog boljeg zdravstvenog stanja konja.2 x 4. po pravilu. Ovaj sistem smeštaja i drţanja konja se ističe usaglašenim socijalnim ponašanjem u grupi i stalnim mogućnostima neograničenog kretanja.uvida u okolinu. Drugi podsistem. kao i veći broj pojedinačnih mesta za ishranu senom. U prvom redu to zavisi od broja konja. Kod ovih sistema smeštaja i drţanja razlikuju se dva podsistema. Pojedinačni boksovi predvi|aju se i za jahaće konje. Dimenzije boksova se kreću od 2. u značajnoj meri zadovoljavaju potrebe radoznalosti i socijalnog kontakta. Grupno drţanje bez ispusta podrazumeva formiranje grupa od po 5-10 konja. Me|utim.3 m za kvadratni oblik. koje nanose velike ekonomske štete konjarstvu. iako je povoljnije grupi konja omogućiti korišćenje većih površina. vetar. ali sa odre|enim ispustom ili padokom površine od bar 20 m2.

a najviša relativna vlaţnost ne treba da prelazi 85%. odnosi na odvajanje podmlatka od starijih konja. grade se posebne staje za ţdrebad i omad. konji mogu očuvati svoju telesnu otpornost. često galopiraju za šta im je potrebna duţa staza. kako bi u zimskom periodu bile u dovoljnoj meri zagrejane. Tabela 1. Osnovne dimenzije staje za srednje krupne rase konja. Staja za konje treba da bude pročeljem i jednom duţom stranom okrenuta na jug. dovoljno čvrst. U ispustu obavezno treba da bude postavljeno napajalište. Kao što je pomenuto.6-3.6-1. Najbolje je da ispust ima oblik pravougaonika jer konji. U ergelskom načinu smeštaja i drţanja odraslih konja. Treba izbegavati skupu gradnju staja. što se. uz staje je neophodno obezbediti prostrane ispuste ili pašnjake. sportsko-rekreativni ili ergelski konji). Optimalna temperatura u stajama za konje iznosi 10-15 C. Treba imati u vidu da kod suviše visokih tavanica staje postaju hladne u zimskom periodu jer se teško zagrevaju toplotom koju odaju tela ţivotinja. kao i od podneblja lokacije. a za priplodne i visokovredne ergelske konje treba obezbediti znatno prostraniji ispust. Pašnjaci se najčešće koriste na pregonski način. telesne mase 500 do 600 kg. Površina staja treba da odgovara veličini tela konja i njihovom broju.5 m 20-40 m3 1. U stajama za konje temperatura ne sme u zimskom periodu da padne ispod 7 C. a drugi za radna grla konja.5 m što zavisi od njene površine i zapremin e. 20 do 40 ţdrebadi i 20 do 40 plemenitih sportskih konja.2 m od poda 2. radnu i priplodnu kondiciju.4-0. Danas se za konje obično grade staje u kojima se mogu smestiti: 20 do 40 odraslih konja. Mesto za gradnju staja za konje mora biti uzdignuto od okolnog zemljišta i imati dovoljno prostora za ispust. staje za konje ni u kom slučaju ne treba da budu vlaţne i sa promajom. onda na istok kako bi udarcima vetra bila izloţena uţa strana zgrade. Staje za konje treba da budu dobro izolovane. naročito mladi. a u letnjem ne suviše tople. Za gradnju staja za konje upotrebljava se gra|evinski materijal koji je najjeftiniji. a uz pašnjake treba sagraditi letnje jednostavne staje. Radnim konjima dovoljan je i manji ispust (20-30 m2 po grlu). a ako su na lokaciji zastupljeni snaţni severni vetrovi.8 m 1. Osim staja za pastuve i kobile. 20 do 40 grla podmlatka radnih konja.3-2.8 m od poda 2. Osim toga.8-2.0 m 0. Osnovne dimenzije staja za konje Parametar visina staje zapremina staje po jednom grlu širina vrata u manjim stajama visina vrata u manjim stajama širina vrata u većim stajama visina vrata u većim stajama prozori u manjim stajama prozori u većim stajama duţina leţišta širina leţišta širina hodnika jednoredna leţišta dvoredna leţišta širina jasala Vrednost 2.5 m 2. a relativna vlaţnost 6570%. Ispust za manji broj konja (3 -5) ne bi trebalo da bude manji od 10 x 40 m.8-3.2 m 2.8 m 1.temperaturom i vlaţnošću vazduha i sa adekvatnom ventilacijom.0-2. u prvom redu.5 m 2. Svaka od ovih grupa konja ima specifične potrebe i zahteve u pogledu smeštaja i drţanja.8-2. Visina staje za konje se kreće od 2. Na ergelama se gradi više tipova staja za konje. postoji ergelski i stajski sistem smeštaja i drţanja konja. 4 do 40 plemenitih pastuva. Prvi se uglavnom koristi za plemenita. U njima se vrši razdvajanje prema kategoriji.0 m 2. trajan i funkcionalan.8-3. Male staje i staje u područjima sa oštrim zimama obično su niţe od velikih staja tamo gde su blage zime. čije ure|enje zavisi od namene (radni.5 m 29 . kod vezanog načina drţanja navedene su u tabeli 1. omadi i ţdrebadi.8 do 3.0 m 1.

Kada je otvoren.3-0.00 m. koji veći deo dana provode izvan staje. Nagib leţišta prema kanalu za mokraću treba da iznosi 1. Širina leţišta odre|uje se za svakog konja pojedinačno ili češće za par radnih konja.8 do 3. koje se koriste kod nemirnih i plemenitih rasa konja. Motke ili grede se postavljaju na visini od 80 -100 cm. Staje za konje treba da imaju vrata odgovarajuće veličine.0-5. Ako staklo nije armirano. Ular mora dozvoliti konju da neometano legne i ustane. koje su specijalnim ure|ajima pričvršćene za prednju ivicu jasala i za stub na zadnjem delu leţišta. a u stajama za plemenite rase konje 2. a u prednjem delu mogu biti i veće. koja treba da bude u saglasnosti sa visinom staje. a visina 2.0-3. Njihova visina iznosi 130 cm. Prozori staje mogu biti različiti po obliku i funkciji. a ne direktno na telo ţivotinja.2 m. Najednostavniji način odvajanja leţišta postiţe se glatkom. odnosno treba da se primenjuje njihovo kruţno iskorišćavanje. tako da ne mogu doći u kontakt sa susednim konjem. Razumljivo je da su pogodnija nešto prostranija leţišta. Pod leţišta gradi se u obliku pločnika. Najbolje je ako su konji vezani sa dva ulara. Vezivanje konja se vrši ularom o karike pričvršćene za jasle ili za zid pored hranilice. dovoljno debelom pokretnom motkom ili gredom (prečnica. Izraţeno u luksima osvetljenje na leţištu staje treba da iznosi najmanje 25-30 luksa. Širina vrata u manjim jednorednim stajam a treba da iznosi 1. a visina 1. kao i priplodnim grlima potrebno je obezbediti veću zapreminu staje. koja se otvaraju prema spolja.2 m. ali da pri tome ne moţe da uznemirava susedno grlo. čime ne dozvoljavaju da se konji upletu u njih. U principu. Sistem pričvršćivanja mora biti takav da omogućuje lako skidanje u slučaju potrebe.0 m. duţina leţišta (stajališta) za radne konje iznosi 2. koji omogućava oticanje mokraće.0 m. Oni se postavljaju na frontalnim stranama staje na gornjoj trećini zida čime se izbegava mogućnost da sunčeva svetlost direktno upada u oči konja.0 do 2. U većim stajama širina vrata treba da iznosi 2. štrajpan. a u većim dva reda leţišta sa hodnikom po sredini. U principu.8 m. Koeficijent osvetljenja u staji za konje treba da iznosi 1:10 do 1:15. ako to dozvoljava raspoloţiva podna površina. Za gornji sloj poda leţišta moţe da se upotrebi dobro pečena cigla.3 -2.8 m. za dva konja najmanje 3. a njihova visina 2. Leţište za jednog konja ima širinu 1. Poduţni nagib kanala za mokraću iznosi 2%. Drugi način odvajanja leţišta postiţe se postavljanjem stalnih nepokretnih drvenih pregrada od jasala do kraja leţišta. i to 20-25 m3. na njih ne ozlede.5 m2. Na zadnjem delu motku treba obloţiti guţvama slame ili nekim drugim materijalom koji ublaţava udarce nogama i sprečava povrede konja. moguće je obezbediti manju zapreminu staje.Zapremina staje po jednom grlu treba da iznosi 20-40 m3. U stajama za konje nije preporučljivo graditi dublje kanale sa oštrim ivicama zbog mogućih povreda kopita. Na svakih 6 leţišta predvi|a se po jedan boks za poro|aj kobila. Za jedno odraslo grlo u staji treba obezbediti površinu prozora od 0. vrata i hodnici moraju biti takvih dimenzija da se dva konja mogu normalno mimoići. prozor sa strane mora da ima štitnike koji vazduh usmeravaju ka tavanici. Obično se postavljaju dvokrilna vrata. dubine 4-5 cm.5 m. Iza leţišta i boksova postavlja se kanal ovalnog oblika.4 m. radnim konjima. Plemenitim rasama konja. Kanal za mokraću mora biti plitak i zaobljenih rubova. Izme|u dva poro|aja ove staje se mogu koristiti za smeštaj drugih kategorija konja. durunga ili doronga). ispred njega moraju biti rešetke da bi ga zaštitile od lupanja i da se konj eventualno ne bi povredio.24.6-1. Najbolje je da prozori budu izra|eni od metalnog okvira i armiranog stakla. U stajama za radne konje prozori se postavljaju 1. U manjim stajama nalazi se jedan red leţišta i iza njih hodnik.5-2%. Širina prozora iznosi 1. Unutrašnjost staje deli se na leţišta i hodnik koji sluţi za čišćenje i unošenje hrane. Na kraj ulara se stavljaju drvene kugle koje opterete ular i drţe ga stalno napetim. odnosno da se prilikom udaranja zadnjim nogama ili prilikom valjanja.20 m.2 m iznad poda. Površina boksa za poro|aj kobila treba da iznosi 15-20 m2. Razdvajanje leţišta za jednog ili za par konja vrši se pregradama koje treba da obezbede da se konji me|usobno ne uznemiravaju. odnosno obezbe|enjem optimalnih mikroklimatskih uslova u staji. Radi sprečavanja pojave i suzbijanja uzgojnih bolesti ţdrebadi staje ne treba da budu kontinuirano korišćene za poro|aj kobila. Samo njihova gornja polovina treba da se otvara i to prema unutra. Vrata se prave od tvrdog drveta. U principu. Smatra se da na svakih 20 radnih odnosno 10 plemenitih konja treba postaviti po jedna vrata. Radni konji drţe se obično na vezu razdvojeni pregradnim motkama.5 m i za četiri konja najmanje 5. Konji se vezuju na način koji obezbe|uje da su njihove glave okrenute prema zidu staje.8-2.8 m. ako konj legne na motku ili je prekorači. Prikladnija su vrata na klizanje. za tri konja najmanje 4. Visina zaštitne pregrade u prvoj polovini leţišta treba da 30 .

odnosno od individualnog ili grupnog (ergelski način) drţanja. zbog toga što čestice prašine iz sena mogu upadati konjima u oči i izazvati pojavu konjunktivitisa. Za podmladak je potrebno oko 12 m2 površine poda. Jasle se postavljaju uz uzduţne zidova staje. Za ţdrebad na sisi potrebno je obezbediti 2. Jasle od betona nisu najpogodnije.0 m2 površine poda. treba da se nalaze posebne hranilice za ţdrebad.8-3. od poda do njihovog gornjeg ruba. ukoliko konj u njemu provodi više vremena. betona ili cigle i opeke. Zidovi boksa mogu se graditi od dasaka do visine od 1.2 m.7 m.5 do 4 x 4 m. dok su pokretne hranilice one koje se samo prilikom hranjenja postavljaju na zid ili vrata boksa. Boks treba da je utoliko veći. U zajedničkom boksu za podmladak konja na svako ţdrebe.0 m. Kada je reč o slobodnom drţanju. a 70 cm iznad toga nalazi se rešetkasti zid od letava ili gvoţ|a. Za ţdrebljebnje kobila. Za individualnu ishranu konja u boksovima mogu se koristiti gvozdene. Nagib hodnika prema kanalu za tečne ekskremente treba da iznosi 2%.iznosi 180 cm da bi se sprečili me|usobni ugrizi konja.2-3. Mogu biti zajedničke za više konja ili pojedinačne koje sluţe za ishranu jednog konja. Stubovi koji drţe zadnji deo pregrada često sluţe za ostavljanje zapreţnog pribora. Asfalt je nešto teţi za čišćenje. Zidovi boksa mogu biti od drveta. Osnovni zahtev je da hranilice svojim oblikom ne pruţaju mogućnost da se konj povredi o njihove oštre ili isturene ivice. potreban je boks sa površinom od 15. Hodnik u staji za konje treba da obezbedi nesmetano unošenje hrane i iznošenje čvrstih ekskremenata. Uski hodnici su znak pogrešne ekonomije. a dubina 25 cm. Boksovi su u principu veći od leţišta. a u stajama sa dva reda leţišta hodnik sa dva kanala za tečne ekskremente ima širinu 2.5 m. a za starije 6. kao što je već pomenuto. Betonska podloga hodnika je laka za odrţavanje. Za podmladak konja jasle su niţe i njihova visina iznosi 50-70 cm.0 m2. U staji sa grupnim drţanjem ili u boksu. a kod zajedničkih jasala za podmladak na svako ţdrebe otpada po 50-60 cm. Visina jasala za odrasle konje. Korpe ili lestve ne bi trebalo da budu postavljene suviše visoko. Oni predstavljaju idealan sistem drţanja konja. a duţina 3. koje treba čistiti i prati posle upotrebe. Za jahaća grla konja potrebno je obezbediti površinu poda boksa u iznosu 10.8-2. Ove hranilice se postavljaju u jedan ugao staje. Hranilice mogu biti fiksirane (stalne) ili pokretne.5 m.0 m2. Drvo je svakako najbolje. U ergelama se grade boksovi za konje u kojima se oni obično drţe slobodno. Ovi ure|aji sluţe za i shranu konja sa koncentrovanom hranom i senom. Pravljene su od metala ili od plastične mase. U stajama sa jednim redom leţišta njegova širina iznosi 1. zavisno od visine konja.6 m. što je kod konja posebno vaţno. Širina jasala iznosi 40-50 cm. s tim da se za ishranu senom mogu koristiti posebne korpe ili lestve. odnosno oko 13 m2 površine poda boksa.0 do 11. Širina kanala za mokraću u boksu iznosi 12-14 cm.5 x 3. Nagib poda prema kanalu za mokraću treba da iznosi 2%. Individualne jasle su dugačke najmanje 60 cm. odnosno ome od 6 meseci pa do uzrasta od jedne godine. ali ako nije zaštićeno konji ga grizu i vremenom oštećuju. Visinom (oko 115 cm) ili širinom (oko 40 cm) 31 . Njihova širina u gornjem delu je nešto veća i iznosi 60 cm. Posebno je značajno što kod ţdrebadi suviše visoko postavljene korpe ili lestve mogu da prouzrokuju nepravilan razvoj kičmenog stuba.5-4. Zavisno od tipa staje. a duţina 2. U slučaju individualnog drţanja odraslih konja. kao i nesmetani izlazak ţivotinja.0-20. Površina poda boksa za radne konje kreće se od 9. dimenzije boksova se kreću od 3. Za odrasle radne konje širina boksa obično iznosi 3. Zato korpe za ishranu konja senom treba postavljati tako da se njihovo dno nalazi u visini gornjeg ruba jasala.0 m2.7 m. a kasnije se uklanjaju. odnosno površina poda boksa 13. Mogu biti izgra|ene od drveta i obloţene limom da konji ne mogu da ih grizu. konji se hrane iz jasala ili iz hranilica. Za kobile sa ţdrebetom neophodan je boks širine 3. potrebno je obezbediti 4. iznosi 70 -90 cm.0 m2.3 m (puni donji deo). Jasle se obično grade od betona ili dasaka.0-12. odnosno bez vezi vanja. pa su vrlo praktične za odrţavanje higijene. ali je hladna i klizava. emajlirane ili glinene posude. staja mora obezbediti dovoljno prostora za kretanje svim kategorijama konja.0-16. Korpe za seno grade se od drvenih letvica ili gvozdenih šipki. Izme|u boksova postavljaju se pregradni zidovi visine 2 m. za odbijenu ţdrebad 4-6 m2.6-3. Stalne hranilice su pravljene po istim principima kao i jasle.5 m2. jer konji o njih često taru zube. za godišnjake 6-8 m2 i za dvogoce najmanje 10-12 m2 površine po grlu. ispusta ili ogra|enog pašnjaka.5 m i duţine 3.0 m2. Za plemenite rase i priplodne konje širina boksa treba da iznosi 3. ali daje bolj i oslonac ekstremitetu.

razmaknuti 1-1. količina popijene vode. oko 4-5 cm dubokim i 20 cm širokim kanalima. zatim od betona. a pored toga. sakuplja i zadrţava neprijatne mirise. Godišnje. jer je on umereno vlaţan. Za izvlačenje onečišćenog vazduha mogu se postaviti i višebrzinski ventilatori odgovarajuće snage. Nedostatak ovakvog poda je što je klizav.5-2 m3 po grlu. teţak za čišćenje i dezinfekciju. a inače se slobodno kreću po prostoru čija površina iznosi 7-8 m2 po grlu. Koncentracije amonijaka. U boks se stavlja posebna hranilica iz koje ţdrebe moţe da jede dok je kobila vezana. U stajama sa vezanim načinom drţanja feces i urin se odvode otvorenim. Kapacitet osočne jame zavisi od broja konja. a računa se oko 1. drvenih i kamenih kocki i drugih sličnih materijala. Veličina jame za stajnjak zavisi od kategorije i namene konja (radna ili priplodna grla) i od načina drţanja (preteţno pašno ili stajsko drţanje).ulaza kobile se onemogućuju da u|u u ogra|en prostor gde se nalaze ove hranilice. na zidovima staja se postavljaju ventilacioni otvori dimenzija 15 x 15 cm. a t ime i intenzitet vertikalnog provetravanja. a ponekad konji kopaju i stvaraju udubljenja koja se moraju popravljati. a po potrebi voda se moţe u zimskim mesecima i zagrejati. prema potrebi. da bi se uklonili eventualno prisutni uzročnici infektivnih i parazitskih bolesti. Toplota i vodena para koje proizvode konji moraju se izbaciti napolje da bi se sprečile pojave kondenzacije i osloba|anja neprijatnih mirisa. Na mestu gde kanal ulazi u jamu za stajnjak postavljaju se rešetke koji zaustavljaju delove prostirke i druge čvsrte partikule nečistoće. Pored toga. Najveći izvori prašine su seno i slama. Kvarovi mehanizma. verovatno. kao primarna patološka manifestacija ili posledica nekih respiratornih bolesti prouzrokuje uginuća u oko 30% ţdrebadi. Sloj ilovače se prema mogućnosti skida jedanput godišnje i zamenjuje novim slojem. Automatske pojilice smanjuju upotrebu radne snage. Nedovoljno ventilisane staje su idealno mesto za pojavu respiratornih bolesti. Nekada je bio vrlo popularni pod od pobijenih kočića od tvrdog drveća. Za takvo drţanje treba obezbediti veće količine prostirke (4-5 kg na dan po grlu). vrata i kroz ventilacione otvore. Mnogi vlasnici i treneri više vole napajanje iz kofe. planira se osočna jama od oko 2 m3. pa duga izloţenost ovakvim uslovima stvara predispoziciju za pojavu pneumonije. Odraslom grlu je potrebno 50-70 m3 sveţeg vazduha tokom 1 časa. Neadekvatna ventilacija je. umesto staja sa klasičnim stajalištima. NH3 i H2S i količina vodene pare u vazduhu staja. U ergelama. neki od otvora zatvaraju šublerom ili slamom. Na tavanu postoji pokretni zasun kojim se moţe regulisati otvor. Zbog toga u staji treba drţati samo minimalne količine sena i slame. Pneumonija. tvrdi ili klizavi. Prašina je sledeći ozbiljan problem u mnogim stajama. U tom 32 . U ovim stajama konji se uz valove i jasle veţu samo prilikom konzumiranja hrane. Staje za konje se ventiliraju kroz prozore. Smatra se da se na takvom podu veoma uspešno odrţavaju kopita. a ostatak lagerovati odvojeno od staje u senjaku. ali na taj način da se u staji ne stvara promaja. Disanjem konja i osloba|anjem iz ekskremenata stalno se povećava koncentracija CO2. To moţe biti i 25-30 cm debela nabijena ilovača pomešana sa plevom. Leti je potrebno stalno drţati vrata i prozore otvorenim. najčešća greška koja se pravi prilikom izgradnje staje. smrzavanje i poplavljivanje su najčešći problemi koji se kod njih javljaju. Sistemi za napajanje konja su predmet mnogih rasprava. jer se na taj način proverava odnosno drţi pod kontrolom čistoća vode i kofe.2 m jedan od drugoga. Oni su dimenzija 40 x 40 cm završavaju se iznad krova i deluju kao sisaljke. Za gradnju tavanice i krova treba koristiti materijal koji pruţa dobru izolaciju od spoljašnjih temperatura. Zimi se. Ovaj vazduh najčešće se odvodi kroz otvore za vertikalnu ventilaciju postavljene na najvišem delu tavanice po sredini staje. Pod se pravi i od cigala pore|anih „‟na kant‟‟. umanjujući njihove odbrambene sposobnosti. jer se istrošeni topao vazduh podiţe uvis. uslovno grlo proizvede 5000-7000 kg stajnjaka. sumporvodonika i ugljen-dioksida u vazduhu staja moraju biti ispod maksimalno dozvoljenih nivoa. Negativna strana je što vlaţna glina predstavlja klizavu podlogu. ali zahtevaju svakodnevno čišćenje i proveravanje funkcionalanosti. Ventilacija staja je od velike vaţnosti. Na njima se moraju stavljati veće količine prostirke da bi se ublaţili pomenuti nedostaci. U stajama za konje podovi se grade od različitih materijala. Neposredno ispod tavanice. Ove pojilice se postavljaju na suprotnom zidu od hranilica da konji za vreme konzumiranja hrane ne piju vodu. Amonijak negativno deluje na respiratorni trakt mlade ţdrebadi. asfalta. Ovakvi podovi su suviše hladni. nalaze se slobodne staje. ovaj materijal treba da obezbedi da se na njemu ne kondenzuje vodena para. uz pad od oko 2%. Po uslovnom grlu koje godišnje proizvede oko 5000-10000 L mokraće.

Da bi se konji stalno odrţavali u stanju visoke kondicije kod smeštaja i drţanja treba obezbediti svakodnevno višečasovno kretanje od koga veći deo treba da bude izvan staja ili hala. četke. Pri tome se nastoji da se svi činioci i uslovi podjednako tretiraju i ispunjavaju. Plivanje odrţava kondiciju i povećava izdrţljivost bez štetnih efekata na tetive. Ishrana konja uglavnom počiva na kabastoj stočnoj hrani. ćebad i friţider za neophodne lekove. Drţanje konja u ovim objektima u toku leta povoljno utiče na njihovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost. češagije i dr . Minimalne dimenzije jahaonica su 20 x 30 m. Ovaj način treninga je pogodan za konje koji imaju problema sa nogama. a brzina šetanja konja se moţe podešavati. zimi se na njima kondenzuje vodena para koja se stalno sliva odnosno kaplje. kofe. Optimalna vrednost relativne vlaţnosti vazduha u stajama za ove konje kreće se od 60 i 70%. Uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi se to ostvarilo su pravilno postavljanje duţe strane staje prema izvoru sunčevih zraka i ravnomeran raspored prozora po duţini u gornjoj trećini na duţim stranama staje. Konj ima izraţene sposobnosti z a velike fizičke napore u kratkom vremenskom periodu u pogledu nošenja. Na sličan način treba nastojati da se ispune i drugi uslovi mikroklime. Ponekad se tu drţe trofeji sa takmičenja. U tom pogledu od značaja je korišćenje odgovarajućih ispusta. kolica za raznošenje hrane i vaga za merenje iste. Sve navedene vaţnije grupe uslova moraju se uzeti u obzir kod razmatranja objekata i tehničkotehnoloških rešenja.3 m/s. zglobove i ligamente nogu. Zatvorene jahaonice omogućuju rad sa konjima bez obzira na vremenske prilike. prozori staja ne treba da budu zaklonjeni drvećem ili drugim zgradama. gde se konji. koja se mora obezbediti kao uslov za odrţavanje zdravlja i kondicije konja. Betonske tavanice su hladne.1-0. Sportsko rekreativni konji imaju veće zahteve u pogledu mikroklimatskih uslova. 33 . Kod slobodnog sistema smeštaja i drţanja redovno se formiraju grupe u vidu familija oko jednog pastuva i grupe sa redosledom ili rangom gde predvodnika i jače konje slede slabiji. Konjima treba obavezno da se omogući svakodnevno kretanje. Na zdravlje. One štede ljudsku radnu snagu.). U prirodnim uslovima konji se kreću čak 2/3 od ukupnog dnevnog vremena.smislu kao materijali mogu da posluţe drvo i veštački izolatori. Šetalice se mog u nalaziti i ispod nadstrešnice. treninga ili trka. Ta količina kreće se od oko 50 m3/h zimi pa do čak 500 m3/h leti po odraslom konju. U svetu se danas veoma intenzivno izučava socijalno ponašanje konja koje je od velikog značaja za njihov smeštaj i drţanje. dobro ventilisana i slobodna od insekata. od kojih najveći značaj imaju temperatura. Bazen za kupanje i trening konja u vodi postaje sve popularniji u svetu. peru nakon dolaska sa rada ili treninga. kao i za čuvanje ostalog stajskog pribora (lopate. tako da vremenski uslovi nisu ograničavajući faktor za njihovu upotrebu. odnosno do 16 časova dnevno. Tavanica moţe biti i od nekih drugih materijala. Kod konja češće uzimanje manjih količina hrane ima izrazito povoljan uticaj. a osim toga. Omogućavanjem svakodnevnog kretanja ostvaruje se jedan od najvaţnijih opštih uslova smeštaja i drţanja konja. plodnost i ukupnu sposobnost konja veliki značaj ima svetlost. ali za javne priredbe one moraju biti bar dva puta veće. posebno zimi. Za letnji period treba graditi odgovarajuće nadstrešnice. Tavanica moţe biti od drvenih dasaka koje su odozgo premazane sa nekoliko santimetara blata. vuče i trčanja. Prostor za opremu mora biti tako|e čist i skladno ure|en. vlaţnost i brzina strujanja vazduha. Pored toga. Uz staje za konje grade se odgovarajuće nusprostorije: skladišta za hranu i prostorije za drţanje zapreţnog i jahaćeg pribora. kao i pašnjaka. odnosno „‟šupe‟‟ za drţanje konja. Skladišta za hranu moraju biti čista. Manje količine koncentrovane stočne hrane su neophodne u fiziološkom smislu radi podmirenja potreba i treba ih raspore|ivati prema diurnalnoj dinamici konzumiranja hrane radi boljeg iskorišćavanja. U nekim stajama postoje i posebna kupatila. ali se ne sme zaboraviti da je to radna prostorija. Time se kod konja stvaraju i navike u pogledu tačnosti vremena konzumiranja hrane. Tu se nalazi jahaća i oprema za prezanje. vile. alat za potkivanje. Šetalice su mehaničke sprave koje vode konje ukrug i omogućuju mu da se ohladi posle napornog rada. U ovom pojmu poseban značaj ima količina vazduha. Objekti za smeštaj i drţanje sportsko-rekreativnih konja trebalo bi da imaju ukupnu površinu prozora od oko 1:15 do 1:10 u odnosu na površinu poda staje da bi prirodna svetlost prodirala u odgovarajućem obimu. Temperatura vazduha u stajama za sportsko-rekreativne konje treba da je što bliţa optimalnoj vrednosti koja iznosi 10-15 C. miševa i pacova. Optimalna brzina strujanja vazduha u stajama za konje iznosi 0. Pri njihovoj izgradnji posebnu paţnju treba posvetiti ventilaciji i kvalitetu podloge. U njima se nalaze metalni sanduci za hranu.

Oprema i ureĎaji za ishranu konja Ponašanje konja kod grupnog sistema smeštaja i drţanja u momentu unošenja hrane karakterišu dve grupe parametara. Prva grupa parametara se odnosi na nagon, ţelju ili potrebe konja izraţene čak do poţude za hranom koja izaziva me|usobno uznemiravanje i konfliktne sitauacije. Druga grupa parametara odnosi se na potrebu da se hrana konzumira bez ometanja ili opterećenja, odnosno da se vreme ishrane obezbedi kao faza korisnog i mirnog zaposlenja konja. Na osnovu ovih grupa parametara proizilazi da se konjima moraju obezbediti uslovi za pojedinačnu ishranu. Vezivanje konja za vreme ishrane je sve teţe prihvatljivo iz bar dva razloga. Prvo, vezivanje ne odgovara konjima zbog manjeg broja obroka i većih količina hrane po obroku. Drugi razlog se odnosi na znatno veća ulaganja rada kod vezanog načina drţanja konja. Zbog toga se sve više grade i koriste pojedinačna mesta u vidu stajališta za ishranu konja. U ovom pogledu se nameću dva rešenja istog sistema. Prvo rešenje podrazumeva ručnu individualnu raspodelu sena i koncentrovane hrane. Broj mesta za ishranu treba da odgovara broju konja. Osnovne dimenzije stajališta (duţina, širina, visina pregrada) iznose 2,5 x 0,8 x 2,0 m. Pregrade izme|u stajališta treba da budu dovoljno guste radi sprečavanja me|usobnog fizičkog kontakta i uznemiravanja, ali omogućavanja me|usobnog vizuelnog komuniciranja konja. Pregrade stajališta od punog materijala nisu odgovarajuće, jer konji nerado ulaze i često izlaze u toku uzimanja hrane. Jednostavna izrada pojedinih mesta za ishranu je moguća samo kod vrlo ujednačenih grupa mirnijih rasa konja. Drugo rešenje podrazumeva individualnu raspodelu hrane sa elektronskim registrovanjem i prepoznavanjem grla. Ovde se pojavljuje veći broj rešenja, najčešće za pojedinačnu racionalnu podelu koncentrovane stočne hrane. Koncentrovana hrana je znatno skuplja od kabaste i daje se u manjim količinama. Zbog toga je vaţno da se daje u količinama koje se precizno odmeravaju prema potrebama svakog grla. Pored toga, ove količine treba da se daju u većem broju obroka manjih porcija. Za ovaj sistem raspodele hrane potrebno je obezbediti mesta za ishranu u koja staje po jedno grlo. Grla imaju senzor ili transponder za individualno raspoznavanje u vidu predajnika. Pristup hrani se reguliše preko pokretnih vrata ili pregrada, čije se otvaranje i zatvaranje najčešće vremenski podešava. Koncentrovana hrana se daje prema pojedinačnom odmeravanju za svako grlo uz pomoć pomenutih senzora. U stočarstvu, pre svega kod smeštaja i drţanja konja, goveda i svinja, odavno se u praksi koristi elektronsko raspoznavanje pojedinih grla. Elektronsko raspoznavanje grla podrazumeva korišćenje računara i odgovarajućih programa. Neposrednu opremu čine predajnici i prijemnici. Predajnik u vidu transpondera ili injektata nalazi se na svakom grlu. Transponder se nosi na vratu ili na glavi. Poslednjih godina predajnik se sve češće i skoro redovno koristi u vidu injektata. To su male ampule duţine oko 3 cm i prečnika oko 3 mm. Ubacuju se veoma jednostavno pomoću injekcionog pištolja pod koţu na vratu neposredno iza glave. Prijemnik se nalazi na mestima gde treba svako grlo „‟raspoznati‟‟. Najčešće je to na mestu podele koncentrovane hrane ili merenja telesne mase konja. Prijemnici trenutno reaguju na signale predajnika preko kojih se u stvari identifikuje i „‟saopštava‟‟ broj pojedinih grla. Na osnovu raspoznavanja grla odmah sledi sledeća naredba, kao što je na primer, merenje mase konja u prolazu preko vage. Ipak, najčešće korišćenje ovog sistema za identifikaciju konja je kod automatskih stanica za ishranu. Po prvobitnoj konstrukciji one su namenjene za individualnu višekratnu podelu koncentrovane stočne hrane. Danas se, me|utim, ovaj sistem koristi i za podelu briketa odnosno peleta sena. Automatske stanice imaju opremu za stočnu hranu, opremu za elektronsko raspoznavanje i opremu i ure|aje za ulaţenje i izlaţenje konja. Opremu za stočnu hranu čine rezervoar sa dozatorom i hranilica. Iz rezervoara hrana se pomoću dozatora, koji je najčešće sa puţnim mehanizmom, ubacuje u hranilicu. Količina hrane se odmerava na osnovu usaglašenog vremena rada dozatora i njegovog kapaciteta u jedinici vremena. Prethodno opisana oprema za elektronsko raspoznavanje sastoji se od predajnika na konjima, prijemnika na automatskim stanicama, računara i odgovarajućih programa. Opremu za ulaţenje i izlaţenje konja čine prolazni ogra|eni prostori u vidu mesta ili stajališta za ishranu. U principu, automatske stanice rade veoma jednostavno. Količina i broj obroka hrane unapred se programiraju za svako grlo, uključujući i vremenski razmak izme|u pojedinih obroka. Po dolasku u automatsku 34

stanicu grlo biva odmah identifikovano. Ako po programu ima pravo na porciju hrane uključuje se dozator i u hranilicu se spušta zadata količina hrane. Ispuštanje hrane u hranilicu je postepeno, usaglašeno sa brzinom konzumiranja (100 g hrane u minuti) i sa razmakom od po 1 minut izme|u svakog ubacivanja naznačene količine hrane. Ako grlo nema pravo na porciju hrane ono se tako|e identifikuje, ali se dozator ne uključuje. Ovaj sistem je stariji i sa značajnim nedostacima. Osnovni su da neka grla često dolaze u automatsku stanicu, ili u njoj duţe ostaju, iako ne dobijaju hranu u hranilici. Najnovije konstrukcije automatskih stanica za ishranu imaju dva nova dodatka koji uklanjaju ove nedostatke. Prvi dodatak se odnosi na to da se prijemnik postavlja ispred vrata automatske stanice. Time se identifikacija grla vrši pre ulaska u stajalište za ishranu. Na osnovu izvršene identifikacije ulazna vrata na automatskoj stanici se otvaraju ili ostaju zatvorena, čime se grlu dozvoljava ili onemogućava ulazak u automatsku stanicu. Drugi dodatak čini “elektronski bič‟‟ koji vrši isterivanje konja iz automatske stanice. Ovim ure|ajem se konj isteruje iz automatske stanice neposredno posle konzumiranja hrane ili neposredno nakon što se utvrdi da nema pravo na hranu. Automatske stanice, uključujući i elektronsku identifikaciju grla, u svetu se danas već standardno proizvode i koriste. Jedna automatska stanica moţe da opsluţi do 20 konja. Neki podaci od većeg broja istraţivanja u vezi korišćenja automatskih stanica, koji se odnose na ponašanje konja, zasluţuju posebnu paţnju. Istraţivanja su pokazala da su automatske stanice najčešće zauzete izme|u 8 i 18 časova sa po oko 30 do 52 minuta u toku jednog časa. Broj poseta pojedinih konja odnosno ulaza u automatsku stanicu ili dolaska do stanice je veoma različit i kreće se od samo jedne posete pa do 165 poseta nekog grla u toku jednog dana. Neki konji kod skoro svake posete imaju pravo na hranu dok drugi u više poseta nemaju pravo na hranu. Razlike u duţini zadrţavanja konja u automatskoj stanici su tako|e velike i kreću se od samo 10-20 minuta do čak preko 120 minuta dnevno. Ograničenja ishrane senom Kod ishrane konja senom poţeljna je tako|e odre|ena kontrola ili ograničavanje količine i vremena konzumiranja. U tom pogledu na raspolaganju su tri tehnička rešenja. Prvo tehničko rešenje za te svrhe ima elektronsku pregradu. Koriste se individualna mesta za ishranu, uz identifikaciju svakog grla i otvaranje ili neotvaranje pregrade prema senu. Vreme zadrţavanja grla kada se uzima seno (otvorena pregrada) podešava se na osnovu brzine uzimanja sena koja iznosi oko 16-18 g/minut i ukupne količine svake porcije sena. Ukupna dnevna količina sena po grlu, koja je odre|ena na osnovu potreba, deli se na odre|eni broj porcija ili uzimanja i raspore|uje u toku celog dana. Drugo tehničko rešenje se zasniva na pojedinačnoj ishrani cele grupe. Kod ovog rešenja svako grlo ima svoje mesto za ishranu. Pomoću satnog mehanizma pregrada prema senu se otvara 3 -4 puta dnevno i drţi otvorenom odre|eno vreme. Ceo ure|aj je najčešće tako pokretan da ga grla guraju prema senu onako kako se seno troši. Treće tehničko rešenje ima poseban prostor za ishranu senom. Ovde se vrši elektronska identifikacija grla kojima se potom omogućava ili sprečava ulazak u prostor za ishranu senom. Iz tog prostor a grla izlaze „‟dobrovoljno‟‟ posle 30-45 minuta, najčešće radi uzimanja vode. Ograde za konje Pri podizanju ograda na ispustima i pašnjacima osnovni zahtevi koji se postavljaju odnose se na obezbe|enje bezbednosti i sigurnosti konja. Kao što je više puta naglašeno, konji bi trebalo da provode što više vremena na pašnjacima ili u ispustima, pa su stoga pomenuti zahtevi sasvim razumljivi. Kao što je poznato, konji su, po prirodi, nomadi i stalne lutalice. Uz to, oni vrlo radoznalo i sistematski pretraţuju prostor, ali lako padaju u paniku, pa mogu uspaničeno odjednom da zagalopiraju bez nekog stvarnog razloga. Iz tih razloga ograde za konje moraju biti jake, dovoljno visoke i dobro uočljive. Ako su ograde takve moţe se očekivati da će konj skrenuti i da će odustati od namere da pro|e. Ograda mora biti sigurna u toj meri da spreči ovu snaţnu ţivotinju pri pokušaju da pro|e iznad, ispod ili kroz nju samu. 35

Već je pomenuto da ograde moraju biti dovoljno visoke, minimalno 140 do 150 cm i posebno dobro uočljive. Njihova sigurnost se postiţe upotrebom materijala odre|enih dimenzija. Posebno su vaţni stubovi u uglovima, na vratima i prolazima. Uglovi ograde na ispustima i pašnjacima treba da budu zaobljeni, jer ako to nisu predstavljaju potencijalnu opasnost za povre|ivanje. Ako se radi o ţičanoj ogradi, otvori na njoj moraju biti mali da konj ne moţe proturiti nogu, ili dovoljno veliki da je lako moţe, u slučaju da je zakoračio, vratiti nazad. Smatra se da su drvene ograde, različitog oblika, najsigurnije za čuv anje konja, pa se stoga sve druge ograde upore|uju sa njima. Upotreba ograda od ţice je moguća, ali ni u kom slučaju to ne sme biti bodljikava ţica. Ako nisu na raspolaganju drugi materijali mogu se primeniti improvizovani tipovi ograda, kao na primer, od nareĎanog kamenja. Daske se smatraju tradicionalnim materijalom za ograde za konje. Ograde od dasaka su veoma funkcionalne, a uz to i lepo izgledaju. Dovoljno su jake i elastične, i što je vrlo vaţno, dobro su uočljive. Nedostaci su im što su skupe za podizanje i odrţavanje. Konji ih grizu, a pri jačem udarcu mogu da se slome ili puknu. Bele daščane ograde zahtevaju farbanje svake dve godine, što predstavlja dodatni trošak. Daske za ogradu trebalo bi da su od tvrdog drveta. Njihova širina iznosi 15-20 cm, a debljina 1,5-2,5 cm. Stubovi mogu biti četvrtasti, poluokrugli ili okrugli. Razmak izmeĎu stubova ne bi trebalo da bude veći od 2,5 metara. Obično se ograda gradi od četiri daske, odnosno njena visina iznosi 140-150 cm. Ponekad se dodaje i peta daska, pa ukupna visina ograde iznosi oko 180 cm. Donja daska se postavlja na oko 12-17 cm od tla, a svaka sledeća na razmaku od po 20 cm. Kod korišćenja pet dasaka za ogradu, prva daska se postavlja na samom tlu. Ograde po principu šina deluju veoma dekorativno i lakše su za izgradnju, ali nisu toliko trajne i jake kao daščane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koji se prave u stubovima za prolaz poprečnica često pucaju. Uzimajući u obzir ove slabosti, ovakve ograde se ne preporučuju za padoke, mesta gde su pastuvi ili za mesta gde je velika koncentracija konja. Ţice za ograĎivanje konja moraju biti posebno pravljene za ovu namenu, a mogu biti od ţičane mreţe ili sajle. Ţičane ograde su jeftinije, brţe se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Otvori ţičane mreţe za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5-10 cm, pa konj ne moţe da proturi i zaglavi nogu. Postavljena daska povrh ţice daje ogradi još veću sigurnost. Sistem ţičanih ograda od dobro zategnutih sajli se već dugo (preko 30 godina) primenjuje u mnogim zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo rešenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno manje stubova, jer oni mogu da se postavljaju na razmaku i do 20 m. Nedostatak ovih ograda je što su slabo uočljive, ali pošto su vrlo elastične, povrede konja su retke. Električna ograda je tip ţičane ograde koja moţe biti primenjena sama ili u kombinaciji sa nekom drugom vrstom ograde. Ovaj tip ograde se danas uspešno koristi kod konja, naročito kod pregonskog napasivanja. Električne ograde su veoma ekonomične, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako i brzo postavljaju, meĎutim, konji se moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na trţištu ima plastičnih traka, širokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze električni provodnici. Trake su vrlo upadljivih boja, pa se lako uočavaju. Ograde za konje se mogu praviti i od PVC materijala, koji imitira izgled daske ili drveta. Ove ograde su dugovečne i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi za navodnjavanje, od lanaca i sličnih materijala, s tim da uvek treba imati u vidu obezbeĎenje sigurnosti konja, odnosno sprečavanje njihovog povreĎivanja. Najčešće bolesti ţdrebadi i odraslih konja Ţdrebad često oboljeva i uginjava od uzgojnih bolesti. Uzroke ovim bolestima treba traţiti prvenstveno u greškama pri gajenju ove kategorije. Od ovih bolesti često se javljaju dispepsije i intoksikacije, odnosno ţeludačno-crevni katari, koji se ispoljavaju u vidu proliva. Do pojave ovih bolesti najčešće dolazi usled grešaka u ishrani, drţanja i smeštaja. Pojave zaraznih bolesti i uginuća ţdrebadi mogu biti posledica infekcije raznim vrstama mikroorganizama, i to, najčešće, fakultativno patogenim mikroorganizmima, koji dolaze do izraţaja u 36

Sa izuzetkom sportskih konja. zavisno od duţine perioda sisanja prasadi. sportske bolesti. Kod brdskih i radnih konja u vrlo velikom broju slučajeva ustanovljavaju se hronični plućni alveolarni emfizem ili hronični bronhitis i hronični deformiteti na nogama. mekog nepca. kod svih rasa i kategorija konja. abortusi.nepovoljnim uslovima drţanja. Zastupljeni su i brojni nasledni poremećaji. zatim miopatije izazvane povećanim fizičkim naprezanjem. Krmače se u bukarištu osemenjavaju putem prirodnog pripuštanja ili veštačkog osemenjavanja. 37 . ishranu. Nivo zdravstvene zaštite konja se veoma razlikuje od sredine do sredine. s obzirom da zahvataju mahom sportske konje. Zdravstveni problemi kod sportskih konja imaju neke specifičnosti.). veoma česta raĎanja slabovitalnih ţdrebadi. Istoj grupi bolesti pripadaju i mnoge respiratorne infekcije. Kod trkačkih grla. kao i negovanje i smeštaj u odgovarajuće staje. U ovom objektu nazimice i krmače se drţe u grupne ili češće individualne boksove radi lakšeg ustanovljavanja estrusa. U bukarištu se drţe i nerastovi u individualnim boksovima. zatim. burzi i ligamenata. poremećaji metabolizma. kao i poremećaji transfera kolostralnih imunoglobulina. Kod punokrvnih konja posebnu paţnju privlače poremećaji reprodukcije: sterilitet. Tu se pre svega misli na influencu. gotovo u svim krajevima. Kod mlaĎih kategorija konja često se javljaju akutne virusne i bakterijske infekcije respiratornih puteva. cinka ili selena. najveći problem predstavljaju sportske povrede i tzv. prvenstveno u zavisnosti od nivoa razvoja konjarstva. Posmatrano u celini. ishrane i nege konja. danas sve češće u individualne. Kod najvećeg broja krmača smeštenih u bukarište estrus se javlja. prvenstveno vi rusne etiologije. najveći problemi se mogu videti upravo u sredinama gde je konjarstvo nerazvijeno. sportske bolesti ubrajaju se mnogi poremećaji izazvani prvenstveno povećanim fizičkim naprezanjem.sve napolje” prebacuju u prasilište. ishrane i eksploatacije najčešće nastaju akutne bolesti. koja u velikom procentu uginjavaju tokom prve nedelje ţivota. zglobova. Za sprečavanje pojave bolesti kod novoroĎenih ţdrebadi od velike vaţnosti je način njihovog prihvatanja neposredno po roĎenju. dok je pojava hroničnih bolesti. a naročito lošeg potkivanja. generalno posmatrano. Da bi ţdrebad bila vitalna na roĎenju treba voditi računa o njihovim roditeljima. kao što su deficit joda. reoviruse i parainfluenca viruse. 5 do 10 dana posle zalučenja. Salmonella spp. Tu se drţe u grupne boksove. To znači da treba briţljivo sprovoditi negu i ushranu kobila u vreme graviditeta. Kod odraslih konja kao posledica loših uslova drţanja. kao što su različite anomalije nosnih i sinusnih šupljina. skoro podjednake učestalosti na lokomotornom i respiratornom sistemu. dana graviditeta. Uglavnom zbog loših trkačkih staza veliki problem predstavljaju traumatska oštećenja tetiva. jer samo zdravi i genetski neopterećeni roditelji mogu dati zdrav odnosno vitalan podmladak. Kada je u pitanju lokomotorni aparat čini se da posebnu paţnju zasluţuju poremećaji kopita zbog neadekvatne nege. a tada se po principu “sve unutra . HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA SVINJA Tehnološki proces proizvodnje Tehnološki proces proizvodnje prasadi započinje uvoĎenjem nazimica u bukarište i prebacivanjem zalučenih krmača iz prasilišta u bukarište. gde ostaju 108-110. zatim brojna hronična oboljenja. koji mogu biti razlog smanjenoj vitalnosti ţdrebadi. koţna oboljenja. značajan problem predstavljaju parazitske invazije. i gde se još uvek ne moţe uočiti motiv vlasnika da ozbiljnije ulaţu u negu. često uslovljena neodgovarajućim lečenjem akutnih bolesti. i dr. reprodukciju i lečenje konja. Kod starijih konja češće se javljaju kolike. Profilaksa bolesti ţdrebadi sastoji se prvenstveno u obezbeĎenju njihove pravilne i briţljive nege od samog roĎenja. Sledeći veliki problem kod sportskih konja su mnogobrojni patološki poremećaji gornjih disajnih puteva. rino-. U tzv. zatim na herpesvirusne infekcije i na infekcije drugim respiratornim virusima poput adeno-. ^im se utvrdi da je nastupio graviditet krmače se iz bukarišta prebacuju u čekalište. ţdrela i grkljana. Od ovih bolesti zadnjih godina učestalo se javlja krvarenje iz pluća. coli. Kod ţdrebadi se uočava pojava neonatalne septikemije (E. neposredno pre i posle partusa.

Veštačko osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2 površine poda.4 m2). depoom za spermu. a ne ostanu gravidne isključuju se iz priploda.5 m. Krmače kod kojih se estrus ponavlja tri puta za redom. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se izgradnjom dvostruko zastaklj enih prozora na bazi koeficijenata osvetljenja 1:20. Boksovi se obično grade sa delimično rešetkastim podovima i bez korišćenja prostirke.5 m3/h na 1 kg telesne mase. Smeštaj krmača i nerastova moţe da se rešava gradnjom unutar bukarišta zajedničkog odeljenja. Za nerastove se izgraĎuju individualni boksovi koji zavisno od njihovog broja. laboratorijom. a na ulazu dovodnih ventilacionih kanala 3-5 m/s. Broj i vrsta pratećih prostorija zavisi od potrebe farme i od toga da li se osemenjavanje krmača vrši prirodnim ili veštačkim putem.200 x 400 cm (6. ukoliko to nije mehanizovano. s tim da na rešetkasti pod otpada 2-2. odeljenjem za sterilizaciju i sanitarnim čvorom. Krmače dolaze u bukarište iz prasilišta posle zalučenja. mogu da se postave u sredini odeljenja izmeĎu redova grupnih boksova za krmače. i najmanje još 21 dan posle osemenjavanja. Svinje su u tovu smeštene u grupne boksove po principu podnog načina drţanja. U intenzivnoj proizvodnji zalučenje prasadi vrši se najčešće u starosti od 3 do 5 nedelja. Pored toga značajno je pravovremeno osemenjavanje radi postizanja veće plodnosti nazimica i krmača. i to manjeg za smeštaj i drţanje nerastova i većeg za smeštaj i drţanje zalučenih krmača. do postizanja telesne mase 20 do 40 kg. U toku 5-10 dana kod njih treba da se javi estrus. tada se u manjem odeljenju izgraĎuju dva ili više redova boksova za individualno drţanje nerastova . gde se drţe u individualne boksove sa mogućnošću ograničenja kretanja krmača.5-8 m2 površine poda. u nastavku redova boksova za krmače.sve napolje”.davaoca sperme. premeštaju se u odgajivalište. osim odeljenja za smeštaj koncentrata. Prasad izlaze iz prasilišta sa 21 do 35 dana uzrasta. kao i izmeĎu susednih redova boksova izgraĎuju se hodnici koji sluţe za raznošenje hrane po boksovima. zalučene krmače i nerastovi. Za oko 120-150 dana uz dnevni prirast 600-650 g dostiţe se završna telesna masa u tovu kada se tovilište prazni po principu “sve unutra . U nekim slučajevima proces tova razdvaja se na predtov do postizanja telesne mase 40 do 60 kg i na završni tov do 90 odnosno 115 kg. U poslednjem slučaju. U prasilištu krmače se prase. Unutrašnje ureĎenje bukarišta sastoji se u razmeštaju boksova za krmače i nerastove i odgovarajućih komunikacija. a veći broj za smeštaj zalučenih krmača. gradi se punkt za veštačko osemenjavanje sa odeljenjem za uzimanje sperme. Odeljenja treba da budu dobro ventilisana pomoću električnih ventilatora koji funkcionišu na principu stvaranja podpritiska. Obim ventilacije u letnjem periodu treba da iznosi 1-1. doje prasad.sve napolje” prebacuju u tovilište.Krmače se na 5 do 7 dana pre prašenja iz čekališta odvode najpre u kabinu za pranje. dezinfekciju i dezinsekciju. Bukarište U intenzivnoj proizvodnji svinja značajno je da se stvore uslovi za pospešivanje. hrane se i napajaju sve do zalučenja prasadi. Brzina strujanja vazduha u odvodnom ventilacionom kanalu treba da iznosi 7 m/s. U ovom objektu ostaju još i one krmače kod kojih se 21 dan posle osemenjavanja ponovo javi estrus. Dimenzije boksova se kreću od 200 x 330 . Krmače se iz prasilišta prebacuju u bukarište gde započinje novi reproduktivni ciklus.kada se prebacuju u čekalište. a to je slučaj kada se vrši veštačko osemenjavanje. Puni 38 . pravovremeno i lakše otkrivanje estrusa. U zajedničkom smeštajnom prostoru krmača i nerastova grade se dva ili više redova boksova od kojih manji broj sluţi za drţanje nerastova. a tada se po principu “sve unutra . Nerastovi ostaju u bukarištu u toku čitavog njihovog eksploatacionog perioda. Ako se u bukarištu grade dva odeljenja. sve se više koriste individualni boksovi.sve napolje”. IzmeĎu zidova i redova boksova. gde se drţe grupno u boksovima na podnom sistemu ili u jednoetaţnim kavezima. ili gradnjom dva odeljenja. ili se postavljaju na jednom kraju odeljenja. odnosno do utvrĎivanja graviditeta . U bukarište se drţe polno zrele nazimice. a u zimskom periodu 1/10-1/6 od obima ventilacije u letnjem periodu. Umesto grupnih boksova za smeštaj i drţanje krmača. Aktom zalučenja prasilište se prazni po principu “sve unutra . a odatle se prebacuju u prasilište. Radi specifičnih potreba u odeljenju za smeštaj nerastova i zalučenih krmača gradi se tavanica-krov sa visinom zidova oko 2. U bukarištu krmače ostaju u toku estrusa i osemenjavanja.

Čekalište Čekalište sluţi za smeštaj krmača u graviditetu od 21. Duţina ovih leţišta iznosi 160-170 cm. Na farmama manjeg kapaciteta u bukarištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača u odgovarajućim boksovima čije su dimenzije niţe navedene. IzmeĎu redova odeljenja i redova boksova. do 108. a na ogradi iznad rešetkastog dela pod a. Ukoliko se u ovom periodu krmačama ne obezbede zadovoljavajući smeštajni uslovi. ili 110. Donje prečage postranih rešetkastih pregrada treba da su uzdignute od poda 15 cm. Čekalište se gradi sa tavanicom. nalazi rešetkasta ograda visoka 80 cm. Nerastovi se drţe u boksovima dimenzija 310-320 cm2. Danas se u intenzivnoj proizvodnji čekališta najčešće grade za individualni smeštaj krmača. Duţina takvog boksa zavisi od veličine krmače i iznosi 190-210 cm. Na 39 .2 m3/kg telesne mase. Individualni boksovi za drţanje krmača sastoje se od metalnih rešetkastih postranih ograda.deo poda prema rešetkastom delu treba da ima pad 2-3%. a prema valovu ograĎeno rešetkama. Prema hodniku za hranjenje postavlja se valov. Za gravidne krmače treba obezbediti prosečnu temperaturu od 16 C. Osnovna njihova karakteristika je da smanjuju kretanje krmača na minimum. kada se krmače prebacuju u prasilište. dana posle osemenjavanja. ugraĎuje se automatska klinasta napajalica. povećan embrionalni mortalitet. u duţini od 100 cm. na visini 60-70 cm. nemogućnost da se krmače hrane prema individualnim potrebama). Sa svih strana zatvoreni su metalnim rešetkastim pregradama ili branicima. Duţina bočnih pregrada iznosi 100-120 cm. a visina pregrada 100 cm. širina 60-70 cm. koje je spreda i sa obe strane po duţini ograĎeno rešetkastim pregradama. zavisno od toga da li je dopremanje hrane mehanizovano ili ne i da li se u boksovima koristi prostirka ili ne. a kod većih pogona češće sa tavanicom-krovom. čime se otklanjaju nedostaci grupnog drţanja (meĎusobno uznemiravanje ţivotinja. Drugi način individualnog smeštaja i drţanja krmača je njihovo vezivanje na leţištu. odnosno prirodnog svetla. Postoje različiti tipovi individualnih boksova. Krmače se u ovim leţištima vezuju vratnim ili grudnim vezovima. ali se gradi i bez prozora. kao i izmeĎu pojedinih redova boksova izgraĎuje se hodnik za hranjenje širine 150-160 cm. tada se sa svake strane leţišta. Treba da ima dvostruko zastakljene prozore sa koeficijentom osvetljenja 1:20. da krmača pri leţanju moţe ispruţiti noge ispod njih. na visini 70-80 cm. Za krmače smeštaj se obezbeĎuje izgradnjom dva ili više redova individualnih boksova za uklješteno drţanje ili izgradnjom redova leţišta za drţanje vezanih krmača. zbog čega čekalište treba da ima dobre termo-izolacione sposobnosti i dobro rešeno pitanje ventilacije. od prednje rešetkaste ograde sa valovom i zadnjeg branika koji onemogućava kretanje krmače u natrag. a smanjuje se i potrebna površina poda po krmači na 1-1. Unutrašnjost objekta podeljena je na veći deo koji sluţi za smeštaj krmača i manji za pomoćne prostorije. U drugom odeljenju koje je veće rešava se pitanje individualnog smeštaja zalučenih krmača i nerastovaprobača. U letnjem periodu temperatura ne treba da prelazi 26 C. Leţište je sa zadnje strane slobodno. Individualni način drţanja krmača u čekalištu moţe da se rešava izgradnjom dva ili više redova individualnih boksova ili redova boksova -leţišta sa vezivanjem krmača. Unutrašnje ureĎenje čekališta čini raspored boksova za smeštaj krmača i komunikacija. Ukoliko se primenjuje drţanje vezanih krmača. Puni delovi poda grade se u duţini od 1 m sa padom prema rešetkastim delovima od 1-2%. Boksovi se ograĎuju jakim metalnim rešetkastim ogradama visokim 120 cm sa vertikalnim prečagama rešetki. Veštačko osvetljenje ima jačinu 6-8 W/m2 površine poda. ukoliko se ne vrši hranjenje sa poda. Pod boksova je najčešće delimično rešetkast. a širina 60-70 cm. U njima se postavljaju valovi za hranjenje. izgraĎuje se automatska klinasta napajalica. Boksovi su poreĎani u dva ili više redova sa hodnicima za hranjenje i izĎubravanje i sa poprečnim komunikacijama. česte ozlede krmača. dok je zadnja strana slobodna. Širina hodnika iznosi oko 100-150 cm. a zimi 1/6-1/10 od letnjeg obima. s tim da se ono pomoću uklopnog sata programira na izmenjivanje tame i svetla. moţe doći do većeg procenta embrionog mortaliteta i nepravilnog razvoja fetusa. U pregradi boksa.2 m2. U boksovima se najčešće izgraĎuje delimično rešetkasti pod. Duţina i širina ovakvog leţišta su iste kao kod prethodnih boksova. Obim ventilacije u toku letnjeg perioda treba da iznosi 11. a visina 60-70 cm. uz obaveznu upotrebu ventilatora.

sve napolje”. Veći broj ţivotinja u grupnom boksu onemogućava kontrolu estrusa i povećava opasnost od embrionalne smrtnosti i abortusa. Prasilište Prasilište ima značajnu i delikatnu funkciju u toku proizvodnog ciklusa. prašenje i smeštaj krmača i prasadi odvija se u zatvorenim objektima.50 do 0. svakoj krmači i njenoj prasadi obezbeĎuje se individualni smeštaj. prašenje. Prasilište je.. kanalizacijom. inače. krmače i mlada prasad. Razni graĎevinski materijali koji se upotrebljavaju u njihovoj izgradnji imaju različitu sprovodljivost toplote. kao i ureĎajima za opšte i lokalno grejanje. dojenje i gajenje prasadi na sisi. Duţina hranilišta u kome je postavljen valov iznosi 2.5-0. ventilacijom. Hranilište se pregraĎuje rešetkastom ogradom. Zidovi. ali zbog čestih povreda koje krmačama nanose ovi vezovi. Na leţištu se moţe koristiti prostirka ili je ono termoizolovano.3-0. odnosno boks. te je potrebno da njihov izbor bude optimalan i usklaĎen sa potrebama intenzivne proizvodnje. Upravo u tim fazama mogu da se stvore uslovi za pojavu raznih anomalija kod prasadi i posledičnih gubitaka. unutrašnjim ureĎenjem. IzmeĎu leţišta i hranilišta je hodnik za balegu koji se pomičnom postranom pregradom za vreme mehaničkog čišćenja moţe odeliti od hranilišta i leţišta. Svaki od slojeva upotrebljenog materijala pruţa drugačiji otpor prolazu toplote. U njemu se odvajaju najosetljivije faze proizvodnog ciklusa.. koje se bitno razlikuju po fiziološkom statusu i zahtevima organizma u odnosu na ambijentne uslove smeštaja.50 m.10 m.20 m i leţišta 2. “k” vrednost tavanice: 0. 40 1 (W/m2K) Oz ranije m2 h C/kcal . pri čemu najveću ulogu imaju smeštajni kvaliteti prasilišta i ishrana krmača i prasadi.7 W/m2K. U grupnim boksovima se drţi najčešće 8-12 krmača. koji su na udaljenosti 25 cm od valova lancem pričvršćeni za alku na podu. + dn n Oz = m2 K / W Recipročna vrednost otpora prolazu toplote kroz materijale je faktor (vrednost) K K= Optimalne vrednosti tehnološko-tehničkih parametara za prasilište treba da se kreću u sledećim granicama: “k” vrednost zidova: 0. poda i tavanice jednak je količniku izmeĎu debljine sloja (d) i koeficijenta toplotne spovodljivosti materijala ( ): Oz = d1 1 d2 2 d3 3 .5 W/m2K.prednjem delu leţišta prema hodniku za hranjenje postavlja se valov duţine 40-50 cm po krmači. jer od njegovih kvaliteta u velikoj meri zavise proizvodni rezultati na farmi. što ukupno iznosi najmanje 5. odnosno jednaka je umnošku broja krmača i širine hranilišta od 0. Boks se sastoji od dela za leţanje i dela za hranjenje. U njegovom iskorišćavanju primenjuje se princip “sve unutra . Pod je i ovde najčešće delimično rešetkast. Tu se takoĎe postavlja pitanje ekonomičnosti izgradnje i iskorišćavanja prasilišta. hodnika za balegu najmanje 1. Ovaj otpor za svaki upotrebljeni sloj u graĎenju zida. a to su poslednji dani graviditeta krmače. Širina boksa zavisi od broja krmača. Krmače se vezuju vratnim vezovima. Tehnološko-tehnički parametri za izgradnju prasilišta mogu da variraju. pod i tavanica imaju vrlo vaţnu ulogu u formiranju toplotnih uslova u staji. U prasilištu se drţe 2 kategorije svinja. Pri grupisanju krmača vodi se računa o meĎusobnoj podnošljivosti.55 m. specijalnim boksovima i posebnom opremom. Kod izgradnje prasilišta postavljaju se specifični zahtevi u vezi sa obezbeĎenjem toplotnih i drugih mikroklimatskih uslova.80 m. Na farmama kapaciteta do 50 krmača u bukarištu i čekalištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača. zatvorena staja sa dobrom termoizolacijom. a time i različitu toplotno-izolacionu sposobnost. danas se više koriste koţni grudni vezovi. U intenzivnoj proizvodnji. a pruţa uslove za pojedinačnu ishranu.

odeljenje za smeštaj hrane i prostorija za ostavu i potrebe radnika. koji se priljubljuju jedan uz drugi. prosečan broj oprašene prasadi po leglu: 10. jer se u njima odvija prašenje i gajenje prasadi na sisi.5-5.2 kg. Zajednički hodnik za hranjenje i za čišćenje sa higijenskog stanovišta ne zadovoljava. Boksovi mogu da se postavljaju u jedan.8 m. 5 nedelja starosti 8-9 kg. čime se formiraju dva hodnika od kojih svaki sluţi i za hranjenje i za čišćenje. Ov aj 41 . 4 nedelje starosti 6-7 kg. Prasilište se sastoji od proizvodne i pomoćnih prostorija. duţina perioda sisanja prasadi: 3-5 nedelja. zapremina prasilišta po boksu: 25-28 m3. prosečna telesna masa oprašenog praseta: 1. širina hodnika za izĎubravanje: 120-150 cm. intenzitet veštačkog osvetljenja: 60 luksa. Na farmi se moţe nalaziti više proizvodnih prostorija. zbog povećanja njihove površine.7 dana. obim ventilacije po krmači zimi: 18 m3/h. Drugi način rasporeda boksova je sa centralnim hodnikom širine 130-150 cm za hranjenje. s tim da se oni mogu na različite načine razmestiti. a izmeĎu svakog reda boksova i zida postoji poseban hodnik za čišćenje iste širine. Pomoćne prostorije su kabine za pranje i dezinfekciju krmača pre njihovog uvoĎenja u prasilište. meĎutim.visina prasilišta : 2. Sa higijenskog stanovišta ovaj način ima prednosti nad već pomenutim. Razmeštaj boksova i komunikacija u prasilištu u velikoj meri utiče na organizaciju poslova ishrane. Prasilište ima najvaţniju funkciju na farmi koja u mnogo čemu zavisi od njegove unutrašnje izgradnje i ureĎenja. prosečna telesna masa odlučenog praseta sa: 3 nedelje starosti 4. U srednje velikim pogonima. boravak gravidne krmače u prasilištu pre prašenja: 5 . što se negativno odraţava na njihov porast. Kod izgradnje ovakvih prasilišta potrebno je. kao i negativno delovanje hladnih zidova na prasad. 5 nedelja 180-206 g. 4 nedelje 170-180 g. temperatura u toplom gnezdu: 32-22 C. prosečan dnevni prirast prasadi na sisi u starosti: 3 nedelje 155-170 g.2-2.0-10. odnosno prasilišta u uţem smislu reči. relativna vlaţnost: 60-70%. dva. širina hodnika za hranjenje: 80-100 cm. površina poda boksa: 3. Hodnici za čišćenje završavaju vratima.5-5 kg. U prvom načinu boksovi se postavljaju u redove uz oba duţa zida prasilišta sa hodnikom u sredini izmeĎu redova boksova. voditi računa o zapremini smeštajnog prostora da ne bi bilo suviše hladno. prasilište se izgraĎuje sa dva reda boksova. tri ili četiri reda sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu njih.0 m2. Treći način kod dvorednih prasilišta je postavljanje dva reda boksova po sredini prasilišta. Zapremina moţe da se koriguje smanjenjem visine prasilišta do dozvoljene granice. čišćenje i za uvoĎenje i izvoĎenje krmača. Hodnik sluţi za hranjenje. čišćenja i odrţavanja higijenskih uslova. koeficijent osvetljenja preko prozora: 1:15. obim ventilacije po krmači leti: 180 m3/h. Jednoredni boksovi koriste se na manjim individualnim gazdinstvima. Nedostatak ovog načina se sastoji u tome što su boksovi jednom svojom stranom direktno priljubljeni uz zidove.5. koji zimi mogu da budu suviše hladni i da prasadima oduzimaju znatne količine toplote. Izbegnuto je ukrštanje puteva za hranjenje i čišćenje. osnovna temperatura prasilišta: 18-20 C. vreme trajanja odmora objekta za temeljno čišćenje i dezinfekciju posle prašenja: 5-7 dana.

Zbog relativno uskog prostora krmača leţi vrlo oprezno. branicima i ogradama. a duţina 25 cm po prasetu. Krmača se u uklještenju ograničeno se pokreće. ili se pak radi o pomičnim pregradama uklještenog dela. koji se mogu podizati i spuštati. Duţina od vala do kraja boksa iznosi 210 do 220 cm. U srednjem delu je leţište za krmaču. s tim da sa svake strane ovog dvostrukog reda postoji hodnik za hranjenje i čišćenje. Krmača se u njima uklještava uz znatno ograničavanje površine njenog leţišta i mogućnosti kretanja uz slobodno kretanje prasadi. sa jedne i sa druge strane. visina 10 cm. jer je pomenutom prečagom u odeljenju za uklještenje krmače obezbedjen slobodan prolaz prasadi iza zadnjeg kraja krmače. da kretanje krmača svede na minimum uz neometano kretanje prasadi. da omogućava odvojeno hranjenje i napajanje prasadi. koliko su imali klasični duboki boksovi površina savremenih boksova svedena je na 3. Postavljanje boksova u tri reda reĎe se primenjuje. Pri tome mogu da se primene tri varijante. Kod njega je oteţano obezbeĎenje prirodnog osvetljenja boksovima u dovoljnoj meri. Donje prečage ograda uzdignuta su od poda 25 do 33 cm. Mnogo češće u velikim prasilištima boksovi se postavljaju u četiri reda. naročito prvih 14 dana posle prašenja kada dolazi do najvećeg procenta gnječenja prasadi. da ima topao i suv leţaj i da pruţa nesmetano čišćenje i odrţavanje higijenskih uslova u njemu. ograĎeno metalnim rešetkama ili lukovima visine 60 do 80 cm. hranjenje i napajanje krmača i njihove prasadi. da omogućava normalno odvijanje prašenja. Danas postoje uglavnom dve osnovne koncepcije tehničkih rešenja za prasilište.9 m2. Boks se sastoji od tri. Gradnja ovakvog boksa je manje sloţena u odnosu na prethodni tip. Na kraju leţište je slobodno bez 42 . Kod treće varijante formiraju se dva dupla reda boksova sa centralnim redom boksova izmeĎu duplih redova i sa po jednim hodnikom izmeĎu duţih zidova i duplih redova boksova. kako napred tako i nazad. U boksu se vrši prašenje. da svede na najmanju moguću meru gaţenje i gnječenje prasadi. Nema većih razlika u dimenzijama boksa. odnosno od načina raspodele hrane. Visina donje prečage od poda omogućava da prasad moţe slobodno da doĎe do vimena. Druga varijanta ima isti raspored boksova samo što se izmeĎu duţih zidova prasilišta i reda boksa ostavlja hodnik za čišćenje. Način rasporeda 4 reda boksova zavisi od tehnike hranjenja. a pored njega na visini od oko 70 cm automatska klinasta napajalica za vodu. Uklještenje krmače je mera koja je neophodna. Prema hodniku za čišćenje. Pokretljivost krmača kod ovog tipa boksova je nešto veća. a širina 150 do 180 cm.način zadovoljava u odnosu na toplotnu zaštitu prasadi. a ukrštaju se i putevi hranjenja i čišćenja. U srednjem delu nalazi se uklješteno leţište za krmaču sa bočnim ogradama od metalnih cevi visine 90 do 100 cm. postavljenim dijagonalno u odnosu na duţu osu boksa. Ovakvi boksovi pokazali su se kao funkcionalni u odnosu na čišćenje i odrţavanje higijene. a razmaci izmeĎu drugih prečaga iznose 30 cm. U boksu prasad moţe slobodno da se kreće iz jednog odeljenja u drugo. Po svojoj veličini treba da odgovara razvijenosti krmača i veličini legla prasadi. U drugom tipu boksova uklještenje se zamenjuje vezivanjem krmača. Kod leţanja krmači su noge isturene ispod donje prečage ograda. Prema hodniku za hranjenje postavljen je valov 40 cm širok i 50 cm dugačak. priljubljena jedan uz drugi. U prvom slučaju. Sa svake strane uklještenja za krmaču nalazi se odeljenje za prasad širine 30 do 40 cm koje je od susednih boksova odvojeno punom ogradom visine 60 cm. koje je. U nekim slučajevima mogu da se sretnu boksovi sa srednjim odnosno uklještenim delom za krmaču. Širina leţišta za krmaču iznosi 60 do 65 cm. Ovi zahtevi doveli su do velikog smanjenja površine boksova za prašenje u odnosu na veličinu u ekstenzivnoj proizvodnji. Širina valova za prasad iznosi 25 cm. Zbog toga se neki boksovi izgradjuju tako da se 14. Umesto 8 do 9 m2. gde se na 20 cm od ulaznih vrata nalazi i poprečna prečaga koja sprečava pomicanje krmače do kraja boksa. a u drugom odeljenju na suprotnoj strani uklješenja postavlja se valov za prihranjivanje prasadi. Na prednjem delu šireg odeljenja za prasad formira se toplo gnezno. uz svaki duţi zid prasilišta izgraĎuje se jedan red boksova a ostala dva.3 do 3. Kao prigovor stavlja im se nešto lošija preglednost krmača i legla. ugraĎuje se klinasta napajalica za prasad. dana posle prašenja jedna pregrada uklještaljke podiţe ili potpuno uklanja da bi se dobio veći prostor za kretanje krmače. meĎusobno odvojenih površina. na visini od 20 cm. Jedna od tih koncepcija jeste izgradnja stabilnih boksova u kojima se krmače drţe u punom smislu reči uklještene. u duţini od 120 cm. postavljaju se sredinom prasilišta. što omogućava da se prasad pravovremeno skloni i izbegne gnječenje. S toga on treba da bude funkcionalan i sa optimalnim smeštajnim uslovima.

Rešetke mogu da budu metalne. Upotrebom infracrvene lampe moguće je znatno smanjiti procenat uginjavanja prasadi i postići bolji razvoj i veći prirast prasadi. dana ţivota 23 C. Umesto ovih moţe da se koristi perforirani nerĎajući čelični ili aluminijumski lim sa otvorima 10x20 mm. Na punom delu poda moţe se stavljati manja količina slame. u kojem se nalazi mlada prasad. Na velikim farmama sve više se u prasilištima prelazi na celorešetkasti pod bez upotrebe prostirke. od velikog značaja je način izgradnje poda. Zagrevanje obično počinje u novembru i nastavlja se u zimskom periodu. Tu se jednim delom radi o prasadima koja su došla na svet nedovoljno razvijena i zbog toga veoma neotporna. a po drugim do 37 C u prvih nekoliko časova ţivota. zavisno od njihovog uzrasta iznose: 1. od 15. Vez je pričvršćen lancem za pod. jer se na takvim podovima često javljaju ozlede koţe i papaka kod prasadi. Na rešetkasti pod. Čim počne prašenje lampa se uključuje i ona greje prasad praktično do odlaska iz prasilišta. koja je vrlo dobar toplotni izolator. U kanal se ugraĎuje mehanički ureĎaj za izĎubravanje. postavljenim u pravcu uzduţne ose boksa i procepom izmeĎu njih širokim 8 do 9 mm. Treba još samo pomenuti da upotreba ovih podova zahteva višu temperaturu prasilišta koja treba da iznosi 20 C. Takvi boksovi su sa punim toplim podom koji u prednjem delu ima pad 2 do 3%. prema hodniku za čišćenje pruţa se 100 cm rešetkastog poda. To zagrevanje se deli na osnovno i dodatno. koji se pruţa hodnikom za čišćenje duţ reda boksova sa spoljašnje strane njihovih ograda. dana ţivota iznad 32 C po jednim autorima do 34 C. stavlja se gumena tabla ili neka izolaciona ploča na kojoj leţi prasad.ikakvih branika. Osnovnim zagrevanjem treba da se u zimskom periodu obezbedi temperatura od 16 do 20 C u čitavoj unutrašnjosti prasilišta. dana ţivota 25 C. sa gredicama širokim 25 cm. ili nepravilne ishrane i 43 . odnosno da se ne prelazi naglo iz viši u niţi temperaturni status. i od 22. jer je on u najuţoj vezi sa obezbeĎivanjem odgovarajućih toplotnih odnosa u boksu. a u zadnjem i do 5% prema kanalu za sakupljanje osoke. što je posledica nasledne opterećenosti roditelja. Kada je u pitanju temperature sredine za prasad najvaţnije je da se ona spušta postepeno. U boksovima prasilišta na pod se stavlja slama. Dodatno se zagreva samo toplo gnezdo. Ranije je rečeno da optimalna temperatura u prasilištu treba da iznosi 16 do 18 C. od 3. električnim ili gasnim grejalicama. a naročito prvih dana posle roĎenja i neposredno posle zalučenja. ove temperature odgovaraju krmačama. postepeno podiţe i tako reguliše potrebna temperatura. na mestu gde se formira toplo gnezdo za prasad. Osnovno zagrevanje se postiţe zagrevanjem vazduha celog prasilišta termogenom. Pri tome se lampa kako prasad raste. Naročito je značajno da se preseljavanje prasadi iz prasilišta u odgajivalište vrši usaglašeno sa potrebnom temperaturom sredine. Higijena gajenja i profilaksa uslovnih bolesti prasadi Oboljevanja i uginjavanja prasadi nastaju u toku čitavog njihovog razvoja. što je veoma bitno za mladu prasad. ali moţe i bez nje. Prednji deo poda boksa u duţini od 120 cm izgraĎuje se kao puni pod sa padom 2 do 3%. a iza njega. ili pletena mreţa od 5 do 6 mm debele pocinkovane čelične ţice sa otvorima 10x50 mm. Posebnu paţnju zasluţuje kvalitet lima i pletene ţice. Lampa treba da ima štitnik i ţičanu korpu zbog zaštite od razbijanja i postavlja se iznad toplog gnezda na visini od 70 cm. na udaljenosti 25 cm od valova. Sa svake strane leţišta i iza njega postoji prostor za k retanje prasadi. prasilište mora da se zagreva. Ovu temperaturu je u zimskom periodu teško obezbediti samo termoizolacionim sposobnostima objekata. Da bi se obezbedile navedene temperature. Uz to. U boksovima za prašenje koristi se i delimično rešetkasti pod. dana ţivota 28 C. Boks je ograĎen rešetkastom ogradom visine 70 cm. a sa celorešetkastim podom i 20 C. do 35. i 2. Infracrvena lampa je jačine 250 W. ispod kojeg se nalazi kanal dubine 30 cm za sakupljanje fecesa i mokraće. Krmače se vezuju koţnim vratnim ili grudnim vezovima. Vrši se infracrvenim lampama da bi se postigla napred navedena temperatura koja odgovara mladoj prasadi. Mlada prasad zahteva znatno više temperature koje. Za uspešnu primenu pomenutih tipova boksova. do 21. do 14.

Za gajenje prasadi i sprečavanje uzgojnih bolesti značajna je i nega krmača. Palpiranjem vimena treba kontrolisati da li postoje otvrdnuća ili drugi znaci zapaljenja. jer povećanje temperature na 39. Za priplod treba koristiti dovoljno razvijene nazimice. Veliko učešće u tim pojavama imaju greške u gajenju. Ova mera je potrebna da bi se sprečilo da krmače pojedu mrtvu prasad ili posteljicu. Krajem trećeg meseca graviditeta dostiţe tek 50% svog razvoja. Ishrana krmača za vreme graviditeta i posle prašenja mora da se vrši uvek u odreĎeno vreme. Do toga moţe dovesti i velika ţeĎ krmača. što redovno dovodi do uginjavanja legla prasadi. Krmače se pre ulaska u prasilište peru toplom vodom i blagim dezinficijensom u kabini za pranje. smeštajni uslovi i tehnološki postupak. veći procenat gnječenja od strane majke. a ostalih 50% razvoja završi se u 4. jer od toga u velikoj meri zavisi da li će se raĎati dobro razvijena prasad.5 C i više ukazuje na pojavu pomenutih poremećaja. kolibaciloza. Ovaj poremećaj u ponašanju krmača moţe da bude posledica nepravilne ishrane. Ova pojava se susreće i u krmača koje se hrane većim količinama sveţeg mesa i krvi. Posle prašenja iz boksova mora da se izbaci mrtvoroĎena prasad. neadekvatan smeštaj i drţanje. hladni i vlaţni podovi. Pri tome se posebna paţnja posvećuje pranju nogu. naročito u poslednjem mesecu graviditeta. Tek posle toga se krmača uvodi u čist i dezinfikovan boks prasilišta. Ako se ne sagledaju fiziološke karakteristike i potrebe mladih organizama u ranom ekstrauterinom ţivotu. Naročitu paţnju zasluţuje pranje krmače pre stavljanja u boksove za prašenje i neposredno pred prašenje. S toga način gajenja. Krmače mlekom izlučuju velike količine proteina. a naročito nedostatka u hrani mineralnih materija i vitamina. Osnovne mere u borbi protiv uzgojnih bolesti prasadi sastoje se u postupcima koji se odnose s jedne strane na higijenu drţanja. Ona se sastoji. u prvom redu. Treba imati u vidu i to da mlado prase kada dolazi na svet nema potpuno razvijene organe za varenje. Zbog toga treba već od prvog dana posle partusa kontrolisati temperaturu krmača. Brzo ustanovljavanje mastitisa i odgovarajuće blagovremeno tretiranje sprečava promenu kvaliteta kolostruma i mleka. ishranu i negu majke za vreme graviditeta. u pranju gravidnih i oprašenih krmača i u brizi o njihovim vimenima. Postupci i mere sa prasadima 44 . Postupci sa krmačama Brigu za zdravlje prasadi treba započeti već sa parenjem nazimica i krmača. ima izvanredan značaj. Vime treba često prati blagim dezinficijensom i brisati čistom krpom. klostridijalne infekcije i druge bolesti. nepovoljno se odraţava na vitalnost prasadi. koja moţe da izazove kod prasadi ozbiljne poremećaje u procesu varenja. jer se u suprotnom krmače frustriraju što se nepovoljno odraţava na razvoj fetusa i podmlatka. mineralnih materija (naročito Ca) i vitamina. Fetus se razvija nejednako u pojedinim periodima graviditeta. posteljica i načista slama. prehlade i dr. Zbog toga posebnu paţnju treba obratiti ishrani krmača u poslednjem mesecu bremenitosti. Iskustvo pokazuje da se najveći gubici javljaju kod slabije razvijene prasadi. upala zglobova. Značajna je i nega vimena radi pravovremenog ustanovljavanja i sprečavanja zapaljenja vimena. pa i intrauterinom razvoju. Drugi vaţan faktor za pravilan razvoj fetusa a kasnije i prasadi je ishrana majki. mesecu graviditeta. koja nastaje za vreme prašenja i neposredno po prašenju ako nije obezbeĎeno napajanje ad libitum. Nedostatak pojedinih hranljivih elemenata. a u prvom redu. Takva prasad u najvećem broju ugine u prvim danima svog ţivota.drţanja gravidne majke. dolazi ne samo do većeg procenta oboljenja i uginjavanja nego i do pojave krţljavaca. U nepovoljnim uslovima gajenja kod prasadi se susreću hipoglikamija. koje one nastoje da nadoknade ingestijom kostiju i mesa prasadi. posle čega ponekad jedu i svoju ţivu prasad. Teške posledice mogu da imaju i postpartalni poremećaji kod krmača koji dovode do prestanka ili inhibicije sekrecije mlečnih ţlezda. partusa i dojenja prasadi a s druge strane na smeštajne uslove i niz higijenskih i uzgojnih mera koje treba preduzimati u odnosu na samu prasad. Ishrani treba obratiti paţnju i za vreme laktacionog perioda. Nedovoljno razvijeni organi za varenje i neuravnoteţeni termoregulacioni sistem predstavljaju u prvim časovima ţivota vrlo osetljiva mesta mladog organizma. loša ishrana. kome naročito pogoduju loši smeštajni uslovi. zadnjeg dela tela i vimena.

veoma brzo se moţe uočiti učinjeni propust. No. hirurških zahvata. izbrisati čistom krpom i odmah staviti u toplo gnezdo ispod infracrvene sijalice. U gazdinstvima gde se ova mera ne primenjuje ima pojava povrede papile vimena majke oštrim sekutićima. a posle 36 časova praktično se gubi. što kod prasadi moţe dovesti do pojave anemije. telesna masa 7-7 kg) pa do postizanja telesne mase od 20-25 kg. Jedna od mera zaštite jeste uništavanje prasadi koja kod prašenja po svojoj telesnoj masi znatno odstupaju od uobičajenih srednjih vrednosti. intoksikacije i uginjavanja. Od ostalih postupaka sa prasadima treba navesti sečenje sekutića. pa krmača ne dozvoljava prasadima sisanje. koje postaju bolne. naročito u letnjem periodu. Kod prasadi mesnatih rasa svinja često u prvih 2 dana po prašenju dolazi do pojave hipoglikemije. Instrument za sečenje zuba mora biti oštar. Kod ovih zootehničkih i profilaktičnih mera moţe da doĎe do štetnih posledica ako se ne vodi računa o principima antisepse. slabije vitalnim odrediti prednje i srednje sise (prasad po navici kasnije sisa istu sisu). mogu da postanu atrijum za infekciju organizma prasadi. Zbog toga je potrebno da se stalno kontroliše njihovo pojavljivanje. naročito kod svinja u tovu. Prasad treba prvi put da sisaju najkasnije jedan sat posle prašenja da bi iskoristila punu vrednost kolostruma majke. Rane koje ostaju posle ovih. Poznato je da u jednom leglu ima ponekad nejednako razvijene prasadi od kojih ona najslabija pre ili kasnije oboljevaju ili uginjavaju ili pak zaostaju u rastu i kao krţljavci predstavljaju permanentnu opasnost za gajenje prasadi. ili bolesti majke. slabe pokretljivosti pa i uginuća. Za vreme sisanja u prvoj ili drugoj nedelji ţivota. što predstavlja preventivnu meru protiv kanibalizma. U stajama gde ne postoje zadovoljavajući toplotni uslovi. a u vezi s tim do gubljenja apetita. jedno ili više prasadi mora da se stavi pod drugu krmaču. što moţe da dovede do proliva. kod prvog stavljanja prasadi na sisu. Prasad treba najmanje 2 dana da sisaju svoju majku. Prvih dana prasad sa majčinim mlekom dobijaju dovoljno hrane sa svim potrebnim elementima. pa zato njuškaju i traţe hranu po podu. Sposobnost prasadi da apsorbuju imunoglobuline iz kolostruma već nakon 3 sata posle prašenja opada za oko 50%. Odgajivalište U ovom objektu prasad se drţi u kavezima od odlučivanja (uzrast 3-5 nedelja. Ima slučajeva da zbog velikog broja prasadi u leglu. Treba ih svaki dan čistiti i oprati od ostataka hrane. stvaraju se uslovi za njeno razgraĎivanje i oslobaĎanje raznih hemijskih jedinjenja. Treba da se ima u vidu da mleko krmače sadrţi vrlo malo gvoţĎa. U svakoj kasnijoj fazi proizvodnje sečenje zuba prasadima se znatno teţe obavlja. Da bi se izbegle pomenute neţeljene pojave. slabosti. vrši se i kastracija muške prasadi. jer je to manja šteta nego ona koju bi ovakvi krţljavci mogli da nanesu u kasnijem toku proizvodnje. Usled nastalih ozleda moţe da doĎe i do pojave mastitisa. Poznato je da su prednje i srednje sise vimena krmače bolje razvijene i da daju više mleka nego zadnje sise. poseban značaj ima pravovremeno i pravilno prihranjivanje prasadi specijalnim hranljivim smešama sa početkom najkasnije 7 do 10 dana po prašenju. da bi mogla da iskoristi njen kolostrum. Zadrţavanjem hrane u valovu. Ako se kao zadovoljavajuća prosečna telesna masa prasadi na roĎenju uzme 1200 g tada bi lakšu prasad od 700 g trebalo likvidirati. drhtanja. koje se vrši u prva 3 do 4 časa posle roĎenja. Dnevni prirast prasadi u 45 . niska temperatura povećava trošenje ograničenih zaliha glikogena i dolazi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja. koja je gotovo redovna prateća pojava intenzivne proizvodnje i jedan od uzroka povećanih gubitaka usled gnječenja prasadi. Da bi se sprečila ova pojava treba davati preparate gvoţĎa prasadima u prvih 3 do 4 dana ţivota. Zato se radi suzbijanja krţljavca mogu. kada se premeštaju u predtov. koja se oprasila u pribliţno isto vreme. Ako se prasadima zubi odmah ne iseku po roĎenju. To se obično čini posle uzimanja majčinog kolostruma. kod prasadi sa subnormalnim količinama glukoze u krvi. u suštini. već sa 5 do 6 dana starosti prasad često ne mogu sa majčinim mlekom da podmiruju potrebe za mineralnim materijama i vitaminima.Oprašenu prasad treba očistiti od sluzi. Naročitu paţnju zasluţuje higijena valova iz kojih se prasad hrani. a zubi moraju biti isečeni. odnosno tov. a ima manje leglo. a ne slomljeni ili zdrobljeni. koja mogu kod prasadi izazvati teške gastrointestrinalne promene. Istovremeno sa sečenjem sekutića seče se i 1/2 do 2/3 repa.

a zatim se pušta tečnost iz medikatora. Maksimalna širina leţišta iznosi 1. U njima se rastvara odreĎena količina medikamenta ili drugog preparata. širinu 30 cm i duţinu 18 cm po prasetu. koji su uzdignuti od poda oko 25 cm. Odgajivalište treba da bude u funkcionalnoj vezi sa prasilištem. a na strani okrenutoj prema hodniku ugraĎuje se hranilica koja vrši i ulogu vrata kaveza. uz “k” vrednosti za zidove 0. To su plastične ili limene posude sa poznatim volumenom. Uz sve to idu manja investiciona ulaganja po ţivotinji. U kavezima se ugraĎuje i klinasta automatska napajalica na suprotnoj strani od hranilice. Pri automatskoj ishrani na jedan otvor hranilice dolaze dva praseta.25-0. Veštačko električno osvetljenje sijalicama iznosi 6-8 W/m2 površine poda i programirano je uklopnim satom. Unutar objekta postavljaju se dva ili više kaveza u kojima se drţi prasad. Ekskrementi se mogu uklanjati iz staje kao tečni ili čvrsti.odgajivalištu iznosi 420-450 g. a za jedno prase se predviĎa 0. odnosno sa ekskrementima kao nosiocima najčešće uslovno patogenih mikroorganizama. a kod prasadi do 40 kg duţina treba da iznosi 23 cm po prasetu. U grupi moţe biti najviše 20 prasadi. U kaveze se smešta 10-12 prasadi (za svako prase obezbeĎuje se 0. Objekat ima jedno ili više odeljenja odnosno komora za smeštaj prasadi i pomoćne prostorije. Osim toga. nešto spuštena u odnosu na nivo poda boksa.58-0.20 m2 podne površine. čime se formiraju baterije kaveza. reĎe u tri. Kasnije se svake nedelje temperatura smanjuje za 1 C. Ispod rešetkastog poda kaveza izgraĎuje se kanal koji prihvata faces i urin i odvodi ih u kanalizaciju.5 m3 vazduha na čas po kg mase prasadi. osvetljenja i odrţavanja higijene. Podizanje kaveza je potrebno radi sprečavanja kontakta prasadi sa podom. Hranilica za odlučenu prasad do 20 kg ima visinu 60 cm. koji po potrebi svaraju prostor za majku sa prasadima i prostor za odbijenu prasad. Ventilacija treba da se reši putem električnih ventilatora uz mogućnost obezbeĎenja u letnjem periodu 2. Tri stranice kaveza izgraĎuju se od gvozdenih rešetki visine do 65 cm. Relativna vlaţnost vazduha treba da iznosi 60-70%. Ono se izgraĎuje kao samostalan objekat ili pod istim krovom sa prasilištem. On treba da bude tako izgraĎen da kroz otvore na njemu lako propadaju feces i urin i da ne ozleĎuje koţu i papke prasadima. čija širina iznosi 1. koje se postavljaju na višem mestu u objektu. kao i način njegove izgradnje i unutrašnjeg ureĎenja. a duţina hranilice po prasetu 15 cm. koji su najčešći uzročnici visokih stopa morbiditeta i mortaliteta kod ovih ţivotinja. U ovako formiranim boksovima prasad ostaju do 20 kg telesne mase. Iskustvo je pokazalo da upotreba dvoetaţnih. Smanjuje se i utrošak hrane i obim poslova. širine 0. u objektu treba predvideti dodatno zagrevanje plinskim grejalicama ili drugim izvorima toplote. Prasad se odreĎeno vreme ostavljaju bez vode da oţednu.sve napolje” kod punjenja i praţnjenja objekata. a naročito troetaţnih baterija ima niz higijenskih nedostataka jer su one nepregledne. a eliminiše i upotreba prostirke. teško je rešiti problem ventilacije. Površina za 46 .30 m2 površine poda kaveza). Kavezi su uzdignuti od poda 25-30 cm. U nekim slučajevima prasad se drţi u odgajivalištu i do telesne mase od 35-40 kg.4-0. U odeljenjima za smeštaj prasadi treba da vlada relativno visoka temperatura.6 W/m2x C. Pri tome vaţno je usklaĎivanje kapaciteta ovog objekta sa ostalim objektima farme. koji reguliše smenu perioda svetlosti i tame. U svakom boksu se montira po jedna automatska napajalica. kavezi se postavljaju u jedan ili dva etaţa.2 m. sa hodnicima za hranjenje izmeĎu redova kaveza. pa se tada prebacuju u tov. a time i sporovoĎenje principa “sve unutra .50-0. Zbog teţnje da se što više iskoristi smeštajni prostor. Drugi način drţanja prasadi je podni u boksovima. Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem dvostruko zastakljenih prozora i koeficijenta osvetljenja 1:20.70 W/m2x C i za tavanicu 0. Najboljim su se pokazali jednoetaţni kavezi. Posebnu paţnju zasluţuje pod kaveza koji je rešetkast ili mreţast od perforiranog aluminijskog ili čeličnog lima. Svako prase uzima odreĎenu količinu vode sa medikamentom ili drugim preparatom. koja u uzrastu od tri nedelje treba na početku da iznosi 25-26 C. a time i bez prirodnog osvetljenja. Izgradnja odgajivališta omogućava na farmama ostvarivanje kontinuirane grupne proizvodnje. Za ovaj način drţanja se koriste pokretne pregrade boksova za prašenje. U zadnjem delu boksa je površina za ekskremente. s tim da se u zimskom periodu obim ventilacije moţe svesti na 1/10 od navedenog normativa.60 cm. koji se rastvaraju u vodi za piće. U novije vreme sve više se grade objekti bez prozora. sve do postizanja temperature od 20 C.10 m. Objekat treba da ima dobre termoizolacione sposobnosti.0-1. Na vodovodnoj mreţi u odgajivalištu montira se sistem za automatsko kurativno ili preventivno tretiranje prasadi sa medikamentima i drugim preparatima (medikator). U ovim specijalizovanim objektima procenat uginjavanja prasadi smanjuje se na ispod 3%.

a manji. Sve ovo treba da se ima u vidu pri izgradnji tovilišta. kada je korišćena prostirka. a uz to postoje i različiti tehnološki procesi koji se primenjuju u tovu. Svinje u tovu se drţe u grupnim boksovima. boksovima se delimično rešetkastim podom. uklanjanja ekskremenata i odrţavanja higijenskih uslova. Ovakvi boksovi mogu da imaju ispuste koji su povezani sa otvorima na zidu. Vrata na pregradi izmeĎu dva pomenuta dela stalno su otvorena prema vlaţnom delu boksa i odvajaju ovaj deo od susednog istog dela. ali se ovi objekti mogu graditi i bez prozora.3 cm. u stvari. u kojima se hranjenje vrši iz dugih valova ili automatskih hranilica postavljenih paralelno sa hodnikom za hranjenje. poreĎanim u redove sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu redova i zidova i izmeĎu pojedinih redova. Pri unutrašnjem ureĎenju osnovno je voditi računa o funkcionalnosti. iz valova ili automatskih hranilica. MeĎu ovim tipovima najpoznatiji je danski tip boksa. a u nekim slučajevima i do 50 kg telesne mase.70 W/m2x C. sluţi za defeciranje i uriniranje svinja. mogućnostima boljeg i intenzivnijeg iskorišćavanja smeštajnog prostora. Razlike postoje i u načinu hranjenja. bez obzira da li se suva ili tekuća hrana raspodeljuje u valove ili hranilice ručno ili uz korišćenje mehanizacije i bez obzira da li se u boksovima izgraĎuju puni ili rešetkasti podovi. kao i o mogućnostima korišćenja mehanizacije. Zidovi treba da imaju “k” vrednost 0. U zimskom periodu ovi otvori se zatvaraju. Obim ventilacije kreće se leti od 1. u kojima su valovi ili automatske hranilice postavljeni uz jednu od ograda boksova pod pravim uglom i sa ručnom ili mehanizovanom raspodelom suve ili tečne hrane. tip kratkog boksa. vlaţni deo. Tov u dve faze ima prednosti te se danas sve više prihvata. a u zimskom periodu iznosi 1/10 od letnjeg. Tov moţe da se odvija u jednoj fazi (naseljena prasad ostaju u istom smeštajnom prostoru do završetka tova) ili u dve faze. koje moţe da bude obročno ili po volji. pa ulogu tavanice kao toplotnog izolatora preuzima krov. moţe se govoriti o: boksovima sa punim podom.2 m3 vazduha po 1 kg telesne mase na čas.0 cm i razmaka 1. sa većom duţinom i manjom širinom. U odnosu na način hranjenja i postavljanja ureĎaja za hranjenje moţe se govoriti o: kratkim boksovima. a tavanica 0. tovilište mora da ima dobra termoizolaciona svojstva. sa većom širinom i manjom duţinom. To je. rastavljena meĎusobno pregradom. mada se i danas koriste. Za odvijanje procesa tova veliki značaj imaju tip boksova i njihove karakteristike. Kada postignu ovu telesnu masu svinje se iz predtova prebacuju u odeljenje za završni tov. U zimskom periodu treba da se predvidi dodatno zagrevanje plinskim grejačima ili nekim drugim izvorima toplote. koji mogu da budu vrlo različiti. Tovilišta se izgraĎu ju sa dvostruko zastakljenim prozorima i koeficijentom osvetljenja 1:20. Svinje slobodno i neometano prelaze iz jednog dela u drugi. Tovilište Tovljenici različite starosti imaju različite zahteve u pogledu uslova smeštaja. Tovilišta se često grade bez tavanica. Premda su mikroklimatski zahtevi za svinje u tovu (temperatura 16-20 C i relativna vlaţnost 60-70%) nešto blaţi no u prasilištu i odgajivalištu. Koeficijent ventilacije iznosi leti 25-30. Veštačko osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2 površine poda. Svinje se u predtovu i tovu drţe u boksovima.0-1. vlaţnom hranom iz valova i ručnom ili mehanizovanom raspodelom hrane.59-0. postavljanju racionalnije organizacije i praktičnog rešavanja poslova oko hranjenja. Svaka od ovih faza odvija se u zasebnim odeljenjima. rešava i pitanje hranjenja i napajanja i način uklanjanja ekskremenata. ali najčešće bez prostirke. Veći deo boksa predstavlja suvo leţište. Boksovi sa punim podovima poznati su iz ranije prakse. U predtovu svinje se drţe obično od 20-25 kg do 35-40 kg. suvom hranom. i boksovima sa celorešetkastim podom. Za vreme čišćenja tovilišta svinje se sateraju 47 . i to kao predtov i završni tov. uz korišćenje prostirke ili bez nje. sastoji se iz dva dela.46 W/m2x C. dugim boksovima. uz smeštaj. na kojoj se nalaze vrata.uklanjanje ekskremenata se pokriva rešetkom gredica koje su širine 3. U tovilištima je potrebno ugraditi grupne boksove u kojima se. Prema načinu izgradnje i korišćenja poda.

potreban je kavez dimenzija 240 x 170 cm.60-0. a razmak izmeĎu prečaga iznosi 8-10 cm. pod pravim uglom u odnosu na hodnik za hranjenje. Kavez je ograĎen jakom pocinkovanom ţicom. a 33 cm po grlu u završnom tovu. odnosno 60 cm. Danas se u tovilištima. u predtovu mogu da se koriste i jednoetaţni kavezi. U ovim boksovima površina poda po tovljeniku u predtovu treba da iznosi 0.50 m2. Time se u redu boksova od njihovih vlaţnih delova formira hodnik za čišćenje. Obično se radi o dugim. automatska zdeličasta napajalica ili na visini od 55. širina 40 cm. Njihova visina iznosi 85 cm.70 m2 po tovljeniku. a u završnom tovu 0. slično kao što je to opisano kod drţanja prasadi u orgajivalištu. U delimično rešetkastim boksovima pod je jednim delom izgraĎen kao puni pod koji sluţi kao leţište. odnosno 34 cm po svakom grlu. a u poslednje vreme se u njih uključuju i vrsta i intenzitet mirisa. sa perforiranim metalnim podom. dubokim boksovima. Rešetkasti podovi grade se od betonskih gredica čija nagazna širina iznosi 10 cm.45-0. U jedan boks se smešta 10-12 tovljenika. Na njegovoj prednjoj strani. Boksovi sa delimično i celorešetkastim podovima ograĎuju se rešetkastim ogradama od metalnih cevi visine 90 cm. prema hodniku za hranjenje. tada širina boksa za 10 tovljenika moţe da bude 225 cm. u kojih je širina manja nego duţina. Kada se kreću u preporučljivim optimalnim granicama mikroklimatski faktori deluju stimulativno na fiziološke funkcije organizma svinja.70 m2 podne površine.70 m2. Organizam svinja nastoji da se prilagodi mikroklimatskim uslovima. kao što su: fizičke osobine i hemijski sastav vazduha. zavisno od toga da li se radi o predtovu ili završnom tovu. ali mogu da imaju različiti nivo. a razmak izmeĎu gredica 2. pod se moţe izgraĎivati od perforiranog nerĎajućeg lima ili jake ţičane mreţe.45-0. nivoi buke i vibracija. Puni i rešetkasti deo poda nisu meĎusobno razdvojeni pregradom. Kod izgradnje ovakvih boksova postoje razne kombinacije.55 m2 po tovljeniku. hranilicom i klinastom napajalicom. a duţina 27 cm po grlu u predtovu. Kod postavljanja valova paralelno sa hodnikom za hranjenje najmanja širina boksa za 10 tovljenika treba da iznosi 330 cm. Umesto rešetki u predtovu. prisustvo mikroorganizama i čestica prašine.60-0. brzinu kretanja. U drugom slučaju nailazi se na obrnuti redosled. iz kojeg se ručno ili mehanizovano vrši izĎubravanje objekata. Bolje je da se rešetke grade od nekorodirajućeg metala ili livenog gvoţĎa. Duţina valova. Pri tome za grlo u predtovu treba da se obezbedi 0. Leţišni deo boksa izgraĎuje se kao topli pod sa padom od 3% prema vlaţnom delu.40 m2 površine čitavog boksa po svinji. na visini od 45. a u predtovu 0. a na njega se nastavlja rešetkasti deo poda. a dubina 330 cm. najpre dolazi rešetkasti deo. Danas se češće grade objekti za tov sa boksovima koji imaju delimično rešetkast ili celorešetkast pod. a za grlo u završnom tovu 0. prema hodniku za hranjenje. a drugim delom kao rešetkasti pod. Razlike postoje i u postavljanju opreme za hranjenje. postavlja se valov sa otvorom širine 35-40 cm i visine 17 cm. a dubina 200 cm. pre svega njegovu temperaturu i vlaţnost. U jednom slučaju puni pod se nalazi u prednjem delu boksa. U vlaţnom delu boksa postavlja se. Automatske hranilice mogu se postavljati u prednjem delu boksa paralelno sa hodnikom za hranjenje. kao i nivoi jonizacije i radijacije. sadrţaj gasova. visine 80 cm. Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje obuhvataju sve faktore njihove neposredne okolne sredine.60-0. Valovi ili automatske hranilice postavljaju se kao i u boksovima sa delimično rešetkastim podom. ali i poprečno. a u završnom tovu oko 60%.na leţišni deo i pomenuta vrata se zatvaraju. Pri tome kod svinja u predtovu otpada oko 55% površine na puni pod. Ako se valov postavlja poprečno u odnosu na hodnik za hranjenje. intenzitet osvetljenja.30 m2 površine poda na leţištu. Donja prečaga rešetke uzdignuta je od poda 5-7 cm. Površina poda boksa u završnom tovu treba da iznosi 0. koji je uzdignut od poda 20 cm. a na njega se nastavlja puni pod. a u predtovu i do 20. u našoj zemlji. odnosno 70 cm klinasta napajalica. Ograda boksova sastoji se od metalnih cevastih rešetki visine 90-100 cm. Za deset prasadi u predtovu do 25 kg. odnosno 0. Automatske napajalice ugraĎuju se iznad rešetkastog dela poda. MeĎutim.5 cm. Osim navedenih tipova boksova i njihovih karakteristika. zavisno od toga da li su u boksu smeštene svinje u predtovu ili u završnom tovu. Ostale dimenzije odgovaraju danskom tipu boksa. iznosi 25. izgraĎuju i celorešetkasti podovi. najčešće mikroklimatski činioci nisu u optimalnim granicama i ispoljavaju neposredno 48 . a naročito u završnom tovu.

prelaze u novu sredinu. Ovo prilagoĎavanje iziskuje promene mnogih fizičko-hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu. U uzrastu od oko 30 dana. Osnovni uzroci uginuća prasadi u ovom periodu su izgladnelost. ozeblo prase je usporeno i nezainteresovano za okolinu. Često su indirektni gubici.5 C konzumiraju samo 50 g hrane dnevno.8 kg. Zbog svega toga istraţivači se slaţu da je ambijentna temperatura osnovni tehnološki parametar koji treba zadovoljiti u prasilištu kod prasadi do tri nedelje starosti. Prasadima u prva dva sata po roĎenju u normalnim okolnostima rektalna temperatura pada za oko 2 C. dok prasad na nešto niţoj temperaturi od 28. Ipak osnovni problemi kod novoroĎene prasadi nastaju zbog nerazvijenog termoregulacionog sistema i smanjenog metabolizma. Istraţivanjima je ustanovljeno da oko 20-30% ţivoroĎene prasadi uginu pre zalučenja. pored kvalitativno različitih fizičkih faktora ţivotne sredine. a krajnje posledice se manifestuju kasnije. nisu ustanovljene razlike izmeĎu odgovarajućih konstantnih i ciklirajućih temperatura. Brz porast. Radi poštovanja principa sve unutra . a uz sve to poseduju i male zalihe energije. 39-40 C neposredno po roĎenju. Jedno od novijih i znatno boljih rešenja je podno grejanje dela poda gde prasad leţi. čime se omogućava postizanje optimalne temperature za krmače u laktaciji koja iznosi 16 C. Sadrţaj masti u organizmu prasadi iznosi samo 1-2%. prignječenje i razne organske i infektivne bolesti. jer istovremeno ostaju bez majke. narušavanja zdravlja. zbog neracionalnog utroška energije ili zaostajanja prasadi u porastu. i nova mikroflora. Zbog toga se prasad u prasilištu dodatno zagrevaj u.i posredno nepovoljno delovanje na organizam svinja. značajno povećanje konzumiranja i konverzije hrane.8 C konzumiraju duplo veću količinu hrane. U manjem broju. kod prasadi na 5 C ostvareno je visoko. na novu hranu i uslove smeštaja. MeĎutim. jer se grejanjem poda efikasno zagrevaju prasad što povoljno utiče na njihov razvoj i preţivljavanje. koji se pri intenzivnoj razmeni materija naglo smanjuje. moţe biti prignječeno od majke. prasad se u momentu zalučenja uvode u prazne. Kada se izloţe niskoj temperaturi prasad vidno drhte i leţu u gomili. Pored toga raĎaju se bez potkoţnog masnog tkiva. pad telesne temperature. Postoje različiti načini zagrevanja prasadi. Sa 4 kg telesne mase prasad drţana na temperaturi od 30. Kod mnogih uginuća često je teško odrediti koji je uzrok u pitanju. Kod prasadi telesne mase 15. Na početku. Time se ona podvrgavaju delovanju više snaţnih stresora. dolazi do smanjenja proizvodnih osobina. Ova odstupanja deluju veoma nepovoljno i iziskuju posebne napore organizma svinja u cilju prilagoĎavanja uslovima sredine. Njihov organizam opterećuje. kao zaostajanje u porastu i uginuća. Prasad smanjuju zahtev za toplotnom energijom uporedo sa uzrastom i povećanjem njihove telesne mase. zbog čega u manjoj ili većoj meri. koja nisu ni u kom slučaju bez značaja u pogledu zdravstvenog stanja i proizvodnje svinja. često nedovoljno zagrejane objekte odgajivališta. zalučena prasad se iz prasilišta premeštaju u odgajivalište. higijenski veoma zapuštenih objekata utvrĎuju se ekstremna odstupanja u vrednostima pojedinih mikroklimatskih faktora. teško dolazi do sise. Ovo je vaţno znati zbog toga što gubici u proizvodnji prasadi ne nastaju samo usled uginuća. nemaju dlačni pokrivač. Ovaj pad moţe biti izraţeniji ukoliko osnovna temperatura u objektima i dodatna u toplom gnezdu nisu u optimalnim granicama. izgladnjuje i. a u ekstremnim slučajevima i do uginuća ţivotinja. mnogo veći nego što su gubici zbog uginuća. Da bi se efekti pomenutih stresora smanjili 49 . Odgajivači po tome mogu saznati da je prasadima hladno. Za razliku od drugih sisara krmača ne liţe svoju mladunčad neposredno po roĎenju. posledice izloţenosti prasadi niskoj temperaturi su bolesti respiratornih organa u vidu čestih prehlada. koja znatno smanjuju rentabilnost proizvodnje. a glikogena u krvi 60 mg%. Na primer. drţanih na četiri različita tretmana: konstantna temperatura 5 ili 20 C i ciklirajuća temperatura 5 12 i 20 12 C sa dnevnim maksimumom i minimumom u 12 i 20 časova. U većini objekata ustanovljavaju se mala ods tupanja vrednosti mikroklimatskih činioca od optimalnih granica. NovoroĎena prasad imaju veoma nepovoljan odnos mase i površine tela.sve napolje. uz smanjenje prirasta u odnosu na prasad koja je drţana na 20 C. temperatura u ostalom delu prasilišta se moţe znatno smanjiti. Druga ispitivanja su pokazala da čak i na temperaturama većim od 21 C dolazi do smanjenja dnevnog prirasta kod prasadi telesne mase od 16-30 kg. sticajem okolnosti. odnosno tovilištu. minimalni utrošak hrane i lekova kod svinja u tovu moţe se ostvariti samo ako su prasad dobro negovana i pripremljena za uslove u odgajivalištu. Ukoliko se obezbedi dovoljno topao pod.

18 i 1. redom. Svaki stepen povećanja temperature u prasilištu od 20 do 30 C. izazvan naglim povećanjem temperature.5 i 11. Na to ukazuje i činjenica da nazimice roĎene u jesen dostiţu polnu zrelost ranije od nazimica roĎenih u proleće. su pokazala da se potpuno pravilno smanjuje visina koncepcije u toku toplih letnjih meseci. odnosno one nastaju usled smanjenog lučenja gonadotropnog rilizing hormona. smanjuje dnevno konzumiranje sa 5. Visoka ambijentna temperatura ne ispoljava značajan uticaj na ukupnu veličinu legla i broj ţivoroĎenih prasadi u leglu.5 na 21 kg hrane kod krmača u laktaciji. pepela i vode za 3. Visoke temperature smanjuju procenat prašenja kod krmača.2 kg za svaki stepen porasta temperature iznad 18 C.2 na 23. Pored značaja ambijentalne temperature kod prasadi na sisi i odgoju.3 dana.8 g/kg W0. redom u odnosu na temperaturu. prirast 617. telesne mase 90 kg. koja su prasad napustila. Zbog toga što nagla povećanja temperature ispoljavaju negativan uticaj najkvalitetniji nerastovi se u centrima za veštačko osemenjavanje drţe u objektima sa erkondišnom. a povećava se broj abnormalnih i mrtvih spermatozoida. a kod drugopraskinja sa 7. koji se drţe na visokoj fluktuirajućoj temperaturi od 22. starije kategorije svinja su osetljivije na visoke temperature. Ovo je u skladu sa ustanovljenim rezultatima kod prasadi koja su odbijena sa 21 dan i drţana na 12. kao i veterinarskih intervencija. pri povećanju brzine strujanja vazduha i smanjenju temperature. Nerastovi su veoma osetljivi na temperaturni stres. ako maksimalna temperatura dostigne 33 C. manji je broj uginuća.75. Povećanje ambijentne temperature u prasilištu sa 21 na 27 C.2 dana. 13 drugih evropskih zemalja i 11 iz drugih delova sveta. Kada se zalučena prasad u komori izlaţu strujanju vazduha od 0. veliku ulogu ima i brzina strujanja vazduha.1 do 0. imaju prolongirani period od zalučenja do fertilnog estrusa. Pored toga. tovljenici smanjuju 50 . U uslovima vlaţne tropske klime u periodu hladne sezone. Izgladnele krmače nakon zalučenja ispoljavaju sindrom mršavih krmača. Mada ova pojava moţe biti pod uticajem sezone (duţina fotoperioda). a kod krmača sa 80 na 57% u toplijem periodu godine od marta do avgusta u odnosu na preostali.6 kg.85 i 1. Ona su ostvarila.71 kg. Krmače u laktaciji su takoĎe osetljive na delovanje visoke temperature. koji se manifestuje oteţanim ulaskom u novi reprodukcioni ciklus. 0. Uzrok ovih pojava leţi na relaciji hipotalamus-hipofiza-ovarijum. konverziju 2. na početku nešto veće. a procenat prašenja veći za 8%. Posledica toga je smanjeno lučenje mleka što dovodi do smanjenja telesne mase prasadi na zalučenju. Procenat prašenja kod nazimica rase landras i veliki jorkšir se smanjuje sa 68 na 49%. u praksi je poznato. ona utiče na povećanje embrionalnih gubitaka tokom prve tri nedelje suprasnosti. Ovaj pozitivni efekat se u tovnih kategorija produţava i rezultira u postizanju veće završne telesne mase. Sa svakim stepenom povećanja temperature iznad 20 C. Zapremina ejakulata i procenat pokretljivih spermatozoida se smanjuje.21 kg.4.11 do 0. koja se ni kvalitetnim prihranjivanjem ne moţe nadoknaditi. Konzumiranje hrane kod krmača u laktaciji se smanjuje od 0. Ako se prasad u periodu od 35 do 63 dana starosti drţi na temperaturi od 5 C u odnosu na onu koja se drţi na 25 C ostvaruje se manji dnevni prirast i manje deponovanje proteina. Kod prvopraskinja ovaj interval se u periodu april .estrus je kraći za oko 14 dana. 639 i 576 g i dnevno konzumiranje hrane 1. hladniji period godine. anestrijom i u krajnjem slučaju izlučenjem krmača iz priploda.avgust u odnosu na preostali deo godine povećava sa 12. Opseţna istraţivanja u Italiji. period zalučenje . 1. Tovljenici.1%.37 kg dnevno i imaju za 150 g manji dnevni prirast. Zbog smanjenih rezervi energije.2 na 4. Ove.7 dana.preporučuje se da temperatura u odgajivalištu bude u početku nešto veća od temperature u prasilištu. povećava interval zalučenje . Suprotno od prasadi.3% a pri temperaturi preko 28 C 81.pripust za 0. takva prasad zaostaju u porastu i nakon zalučenja. reĎe su pojave proliva i respiratornih poremećaja kod prasadi u odgajivalištu.40 m/s i temperaturi od 23. Uz to znatno je i manji broj tovljenika sa promenama na plućima. 1. 18 i 25 C. Na primer. u jednom istraţivanju je ustanovljeno da procenat prašenja kod krmača osemenjenih sveţim semenom pri temperaturi manjoj od 22 C iznosi 94.9 do 35 C registruje se smanjenje površine leţanja.10. masti.5 do 35 C u odnosu na tovljenike na konstantnoj temperaturi od 20 C konzumiraju manje hrane za 0. 3.05. a povećava gubitak telesne mase sa 13. MeĎutim. da krmače zalučene u letnjem periodu.0 na 12. kao i kasnije optimalne temperature u odgajivalištu doprinose ostvarivanju bolje konverzije hrane i odgovarajućeg dnevnog prirasta.2.

Treba imati u vidu. Niska fluktuirajuća temperatura od 5 do 8 C u odnosu na konstantnu temoneutralnu od 20 C u trajanju od 21 dan kod tovljenika od 84 kg dovodi do smanjenja dnevnog prirasta za 0. uz posledičnu pojavu odgovarajućih patomorfoloških promena. Pojavni oblici ovog sindroma mogu biti različiti (pleuriti. mora obezbediti dodatno 16 KJ/kg W0. Nisu retke ni sekundarne infekcije streptokokama. Zaštita zdravlja od stresora iz okoline i dobrobiti svih kategorija svinja je od značaja kako za proizvoĎače tako i za potrošače. kao i sistemske reakcije na toksičnost organske prašine. Za nerasta od 200 kg to pribliţno znači oko 65 g dodatne hrane dnevno. gde tok i ishod bolesti veoma često odreĎuju mikroklimatski faktori. a u upotrebi su i računarski programi.6 g. misli i na energiju hrane. U našoj zemlji postoje inicijative za donošenje zakonskih propisa koji bi regulisali sva pitanja ambijentnih uslova u objektima za ţivotinje. jer se na niskim temperaturama retencija azota značajno smanjuje. a njegovo lučenje iz organizma povećava. vezan je uglavnom za virusne infekcije (virus influence. jer se za svaki stepen ispod donje kritične granice. Smatra se da pri drţanju na rešetkastom podu optimalna temperatura za tovljenike treba da se kreće izmeĎu 24 i 25 C. Sadrţaj relativne vlage u objektima za svinje treba da se kreće od 50 do 60%.3 do 0. Visoka fluktuirajuća temperatura od 28 do 34 C u odnosu na konstantnu od 24 C u trajanju od 4 nedelja kod tovljenika početne telesne mase 34. Ako se nerastovi drţe na temperaturi od 5 C gube 156 g. ambijentni faktori utiču i na zdravstveno stanje radnika sa radnim mestom u objektima za svinje. mikoplazmama ili odreĎenim serotipovima aktinobacilusa. stafilokokama i drugim uzročnicima. meĎutim. da se sa povećanjem brzine strujanja vazduha povećava i koncentracija prašine u 51 . U Francuskoj su tehnološki parametri ambijentnih uslova propisani zakonom od 1976.75. U zapatima sa učestalom pojavom pleuritisa konstatovan je značajno niţi dnevni prirast u odnosu na zapate slobodne od ovog pojavnog oblika bolesti. Dnevni prirast je niţi kod prasadi u odgajivalištu za 24 g. Ovim programima je moguća kalkulacija cene i troškova alternativnih sistema ventilacije ili projektovanje stanja parametara i šteta zbog uginuća ţivotinja. Postoje i sloţeni ekspertski sistemi koji omogućava korisniku da utvrdi razlog nastanka ambijentnih problema u objektu. tzv. Prema drugim podacima sa svakim stepenom kod ambijentne temperature izmeĎu 20 i 30 C dolazi do smanjenja konzumiranja hrane za 73 g. Regulisanje ambijentnih uslova značajno je i sa aspekta utroška energije za grejanje i hlaĎenje objekata za svinje. dok su u tovilištu i za odrasle svinje preporučljive vrednosti 0. veće konzumacije hrane (3. a kod svinja u tovu za 28 g kod zapata sa pleuritisom. tako i sa gledišta utroška energije. Prema istraţivanjima ovaj pojavni oblik respiratornog sindroma u Holandiji i zemljama Skandinavije javlja se kod 2. To takoĎe znači štednju skupih i količinski limitiranih proteina. od kojih temperatura vazduha predstavlja jedan od bitnih činilaca. Relativna vlaţnost u stajama potencira uticaj visoke i niske temperature. U mnogim zemljama postoje zakonske i druge preporuke i uputstva u vezi sa mikroklimatskim uslovima. pneumonije.dnevni prirast za 17.4 m/s.28 kg. Brzina strujanja vazduha veća od 0. Aujeskijeve bolesti i reproduktivnog i respiratornog sindroma PRRS). Temperatura predstavlja jedan od ključnih predisponirajućih faktora u nastanku bolesti organa respiratornog sistema. Pleuriti se javljaju kao posledica infekcije pasterelama. Tokom leta preporučuju se 2 do 3 puta veće vrednosti brzine strujanja vazduha. a dnevni prirast za 40 g. Pri tome se. za svaki stepen ispod 20 C.7 kg dovodi do smanjenja dnevnog konzumiranja hrane za 0. naročito za starije svinje.33 prema 3. abscesi) i u principu su odreĎeni vrstom primarnog uzročnika. s obzirom da direktno i indirektno utiče na aktivnost svih odbrambenih mehanizama respiratornog sistema. a dopunjeni 1992. Kod ovih radnika veoma su zastupljene akutne i hronične infekcije disajnih organa. Sa gledišta utroška energije propisivanje parametara mikroklimatskih uslova je od interesa za društvenu zajednicu u celini.67 kg dnevno) i lošije konverzije hrane (5. što ukazuje da se pri niskoj temperaturi proteini koriste kao izvor energije. pored energije za grejanje ili hlaĎenje objekta. a pri temperaturi od 20 C dobijaju 41 g više masti dnevno pri jednakom nivou ishrane. koja za nerastove iznosi 20 C.73). godine. Pneumonični oblik respiratornog sindroma.5 g.15 m/s tokom zime je nepovoljna za mlade kategorije svinja. kako sa gledišta zdravstvenih i proizvodnih uslova.19 kg i dnevnog prirasta za 84 g. a njegova učestalost zavisi od učestalosti svake od pomenutih infekcija. Pored direktnog uticaja na nivo proizvodnje i zdravstveni status svinja.8-17% komercijalnih zapata svinja. respiratornog sindroma.88 prema 3. ako doĎe do kvara ventilacije. To se postiţe automatizovanom opremom. a konzumiranje hrane za 43.

vazduhu. naročito kada su u pitanju sistemi kanalizacije i ventilacije. Ako je pod rešetkast ili neizolovan i vlaţan. predstavlja granicu ispod koje svinje počinju da koriste energiju obroka za proizvodnju toplote. koncentracije ţivotinja. sumporvodonika 5 ppm i amonijaka 10 ppm. odnosno za uzdrţne potrebe. zapostavljanje. hvatanje. vrste poda i dr. kada su frustrirane ili podvrgnute neprijatnim situacijama. jer ona zavisi od načina drţanja. u objektima sa optimalnim strujanjem vazduha i pri njegovoj optimalnoj relativnoj vlaţnosti. Problemi dobrobiti svinja Brojna etološka izučavanja pokazuju svu sloţenost ponašanja svinja i moţdanih mehanizama koji ga kontrolišu. bolesti organa za disanje. Maksimalno dozvoljena koncentracija ugljen-dioksida iznosi 0.%. načina i nivoa ishrane. Najznačajniji problemi dobrobiti svinja uključuju one koji se odnose na fizičko zlostavljanje. Na primer. Veoma koristan u pogledu kontrole temperature i drugih kvaliteta vazduha u stajama je sistem koji koristi ventilatore za istovremeno ubacivanje i izvlačenje vazduha.gornja kritična temperatura. Svinje poseduju znatnu kognitivnu sposobnost i veoma razvijeno socijalno ponašanje. MMA sindrom. bolesti. MlaĎe kategorije svinja zahtevaju veće vrednosti temperature. premeštanje. Tabela 1. Termoneutralna zona za odrasle kategorije svinja u intenzivnim uslovima gajenja kreće se izmeĎu 14 i 25 C. Ovi uticaji na dobrobit mogu se do dati onima koji nastaju kao rezultat povreda. temperatura sredine kod svih kategorija se mora povećati z a oko 2 C i suprotno. temperatura sredine se moţe smanjiti za 34 C. brojne zootehničke postupke i bolesti. a 52 . predstavlja granicu iznad koje svinje traţe način da smanje svoju telesnu temperaturu. da se odrţi telesna temperatura ili obezbedi adekvatno staranje o sebi ili svojim mladunčadima. Preporuke vrednosti temperature ambijenta u C za razne kategorije svinja Kategorija/telesna masa DKT* GKT** Optimalna temperatura NovoroĎena prasad 35 41 37 Prasad od 2 kg 29 35 30 Nazimad od 20 kg 14 22 20 Tovne svinje od 60 kg 14 22 20 Tovne svinje od 100 kg 15 20 16 Suprasne krmače 18 20 18 Krmače u laktaciji 13 23 16 Nerastovi 18 20 18 *DKT . Optimalnu ambijentnu temperaturu u objektima za svinje teško je precizno preporučiti. koja moţe da utiče na pojavu oštećenja respiratornog sistema direktno ili češće indirektno kao vektor različitih uzročnika bolesti. ako se koristi prostirka od slame u sloju 2-3 cm. a to postiţu smanjenjem količine konzumirane hrane i većim prljanjem poda boksa da bi mogle da se kaljuţaju. koja predstavlja interval izmeĎu donje i gornje kritične temperature. nanošenja drugih vrsta bolova ili fizičkih teškoća.donja kritična temperatura. u cilju samozagrevanja i odrţavanja temperature tela na 39 C. problemi dobrobiti nastaju kod nemogućnosti da se izbegne agresivnost druge jedinke. Od bolesti koje remete dobrobit svinja u našoj zemlji najznačajnije su dizenterija svinja. Koncentracija štetnih gasova moţe biti znatno povećana ako staje za svinje nisu na odgovarajući način sagraĎene.3 vol. kvalitetne ishrane i grupnog smeštaja svinja na punom podu. u kome se ne troši dodatna količina energije iz hrane za odrţavanje telesne temperature. Problemi dobrobiti kod ove vrste ţivotinja po pravilu nastaju kao posledica nemogućnosti kontrole zbivanja u njihovoj neposrednoj okolini. obima i koeficijenta ventilacije. Svinje imaju veoma usku termoneutralnu zonu. transport. U tabeli 1 su navedene vrednosti temperature za standardne uslove. **GKT .

istaći da se kod grupnog sistema drţanja i smeštaja javlja drugi problem koji moţe doprineti sprečavanju pojave estrusa. jer se podaci baziraju na srednjim vrednostima. a to je meĎusobna borba. U svetu se koristi nekoliko sistema smeštaja i drţanja gravidnih krmača i nazimica. Mora se. Objavljeno je da vezane nazimice dostiţu prvi estrus 4 dana kasnije od nazimica koje se gaje grupno u objektima. tipa poda. naročito u pogledu obezbeĎenja mikroklimata. obroka i učestalosti ishrane. meĎutim.povremeno i klasična kuga svinja. U komparativnim izučavanjima. kao i činjenica da li se koristi slama. Individualni način gajenja u poreĎenju sa grupnim rezultira u manjem broju gravidnih krmača posle prirodnog parenja ili veštačkog osemenjavanja. Naime. korišćenja slame ili druge vrste prostirke. ali se najčešće on dovodi u vezu sa neodgovarajućim uslovima drţanja i smeštaja. Ovi reproduktivni poremećaji ili slabiji proizvodni rezultati nastaju zbog toga što su krmače podvrgnute nepovoljnim uslovima gajenja odnosno zbog toga što imaju poteškoće u pokušaju prilagoĎavanja na njih. Drugi aspekti reproduktivnih problema mogu reflektovati lošu dobrobit u toku gestacionog perioda i na poroĎaju. Precizan mehanizam nastanka ovih poteškoća teško je sagledati iz više razloga. ali dosadašnja naučna sagledavanja nedvosmisleno ukazuju na veće probleme kod nazimica i krmača gajenih vezano i u uklještenjima od onih koje se gaje u dobro osmišljenom grupnom sistemu drţanja i smeštaja. u individualnim boksovima. grupno uz elektronski programiranu ishranu. krmače koje imaju dobru proizvodnju i odgovarajuću dobrobit mogu maskirati druge koje su loše u tom pogledu. Kvaliteti tehnološkog procesa proizvodnje i upravljanja su značajni faktori. Mnogi farmeri su uočili veće poteškoće u koncepciji nazimica i krmača kada se one gaje vezano ili uklješteno u individualnim boksovima. grupno uz ishranu sa poda ili putem zajedničkih hranilica. znaci estrusa mogu biti tihi i zbog toga neotkriveni na vreme. Neke informacije o dobrobiti mogu se ustanoviti pruţanjem ţivotinjama mogućnosti da biraju način smeštaja i ishrane. Postoje izvesne varijacije unutar svakog od nabrojanih sistema drţanja i smeštaja. koji utiču na dobrobit svinja i uspeh proizvodnje. U prvom redu. Problemi dobrobiti mogu nastati iz više razloga čime je oteţano detaljno razmatranje pojedinačnog udela. Reproduktivni problemi Neke krmače se uklanjaju iz dalje proizvodnje zbog poremećaja u reprodukciji. grupno u boksovima sa valovima za hranu. PoreĎenja pojave MMA sindroma kod 53 . grupno na pašnjaku ili u ograĎenom dvorištu i eksperimentalno u familijarnom farmskom sistemu. Ove ţivotinje se drţe kao privezane. Brojni su indikatori koji mogu ukazati na probleme dobrobiti svinja. Ako je tehnološki proces proizvodnje u nekom sistemu drţanja i smeštaja na odgovarajući način organizovan manja je mogućnost pojave problema dobrobiti kod svinja. odnosno prostirka od drugog materijala. Mnogi faktori dovode do pojave anestrusa. Za zoohigijenu od posebnog značaja su problemi dobrobiti koji nastaju kao rezultat nepovoljnih uticaja sistema drţanja i smeštaja. TakoĎe je ustanovljeno da se posle odbijanja estrus javlja kasnije kod krmača u individualnim boksovima nego u krmača koje se gaje grupno. Većina izučavanja takvih problema su usloţnjena činjenicom da ugodnost krmača u toku graviditeta i poroĎaja moţe biti pod uticajem brojnih faktora. a druge zbog toga što imaju mala legla. Od posebnog značaja za ispoljavanje razlika u ponašanju svinja su sistem smeštaja i način drţanja. U najvećem broju izučavanja na prvom mestu se stavljaju problemi koji u tom smislu nastaju zbog načina drţanja i smeštaja. MeĎusobna borba individua moţe biti u nekim situacijama veoma izraţena i u duţem vremenskom periodu stvarati ozbiljne probleme u pogledu pojave estrusa. meĎutim. često je teško otkriti koji broj individua ima probleme dobrobiti u nekom proizvodnom sistemu i u kom stepenu su ti problemi izraţeni. Uticaj uslova gajenja na pojavu estrusa mora se proučavati na način koji omogućava kontrolu svih značajnih varijabli. Ustanovljene su čak i veće razlike u vremenu dostizanja prvog estrusa izmeĎu nazimica koje se gaje u boksovima i onih koje se gaje grupno u objektima. Rast i proizvodnja prasadi Moguće je da nazimice sa teškoćama u polnom sazrevanju ili krmače sa veoma malim leglima imaju probleme koji zadiru u dobrobit mada brojni drugi faktori mogu doprinositi znatnim varijacijama u proizvodnji individua.

Detaljna izučavanja uticaja uslova gajenja na pojavu bolesti pokazala su da relativni udeo pojave bolesti u različitim sistemima gajenja moţe biti u znatnoj meri pod uticajem razlika u korišćenju antibiotika. U proizvodnim jedinicama gde se krmače drţe u uklještenju ili vezane velika je učestalost pojave koţnih lezija. Trajanje prašenja je signifikatno niţe (srednje 234 minuta) kod krmača u slobodnom sistemu gajenja od trajanja kod uklještenih (srednje 335-352 minuta). Uočena je relativno visoka pojava takvih poremećaja u vezanih krmača. povrede koje češće nastaju kod lošeg gajenja u grupi mogu imati ozbiljan štetan efekat po dobrobit krmača. Učestalost pojavljivanja i vrsta lokomotornih poremećaja zavisi u znatnoj meri od vrste poda.krmača u uklještenju i krmača u boksovima bez uklještenja pokazala su veću incidencu ove bolesti kod prvih. Očigledno je da nedostatak kretanja ima nepovoljan uticaj na dobrobit krmača.1% traumatskih povreda kod krmača u uklještenju. Ranije je smatrano da uslovi smeštaja i drţanja (ograničeni i slobodni način) ne utiču značajno na broj ţivoroĎene prasadi. TakoĎe je utvrĎeno da vezane krmače manje piju vodu i reĎe uriniraju nego krmače u slobodnom sistemu gajenja. U jednom izučavanju ustanovljeno je 6. i najmanje razlike u reprodukciji mogu ukazati na probleme dobrobiti. koje se u nekim zapatima kreće i do 20%. koje podrazumeva odgovarajuće postupke i mere. uklještenje i odsustvo kretanja uzrokuju pojavu šepavosti kod krmača. tako da je urin kod prvih znatno koncentrovaniji. Znatno učestalije su i traumatske povrede kod krmača u ograničenom prostoru. Ustanovljeno je da su krmače u ograničenom individualnom prostoru znatno osetljivije na pojedine bolesti od krmača koje se gaje slobodno ili grupno. vlasnika. Pored toga. ishrane i uslova gajenja. ako imaju mogućnost da leţe na svom fecesu. prost irke i njene količine. adekvatnu ishranu i odrţavanje stabilnih grupa moţe minimizirati meĎusobnu borbu i konsekventne povrede krmača. rane. Znatnije uklještenje krmača doprinosilo je i duţem trajanju graviditeta i teţem prašenju. Šepavost se u visokom procentu kod krmača javlja kod korišćenja mekane podloge. Novija istraţivanja sve više ukazuju da se kod ograničenog načina smeštaja i drţanja mrtvoroĎenja češće uočavaju. U Francuskoj je ustanovljeno da se učestalost pojave urinarnih poremećaja povećava kada se sve veći broj krmača sputava. mada kod donošenja ovakvog zaključka treba imati u vidu da na pojavu bolesti mogu uticati brojni drugi faktori. Bolesti i povrede Bolesti same po sebi remete dobrobit i zbog toga njihova pojava moţe biti pouzdan indikator loše dobrobiti. Sličan odnos zabeleţen je i kada je u pitanju MMA sindrom kod krmača u različitim sistemima gajenja. Kod manjih proizvodnih jedinica uočavaju se individualne reproduktivne razlike koje ometaju donošenje zaključaka o uticaju sistema gajenja. torzije creva i ulkusi znatno češće su posledica uticaja uslova spoljašnje sredine i pokušaja ţivotinja da se prilagode njima. Ustanovljeno je dvostruko češće oboljevanje krmača na partusu kod gajenja u boksovima nego kod slobodnog gajenja. razlike u reprodukciji svinja izmeĎu sputanog i slobodnog sistema gajenja nisu značajne. Neinfektivne ili manje infektivne bolesti. Loše uraĎen i odrţavan pod rezultira u učestaloj pojavi povreda nogu i papaka i zbog toga čestom isključivanju sasvim mladih krmača iz reprodukcije. MeĎutim. a ponekad i od tereta parazita. Posebno je to izraţeno u manjim proizvodnim jedinicama u kojima su lošiji uslovi gajenja. Krmače u uklještenju češće pate od urinarnih bolesti i problema nogu. Ako su krmače izloţene klasičnim infektivnim bolestima kao što su Aujeskijeva bolest ili klasična kuga svinja onda se mogu inficirati bez obzira na njihovu prethodnu dobrobit. dok grupno drţane od povreda koje nanosi prasad. Povrede kao rezultat agresije drugih individua mogu biti ozbiljne u uslovima grupnog načina drţanja. čak i kod odgovarajućeg poda. a sugeriše se da krmače mogu biti znatno naklonjenije prema urinarnim poremećajima. U zapatima svinja gde 54 . U intenzivnim sistemima gde su uslovi gajenja znatno bolji. a samo 0. Danas je sasvim pouzdano utvrĎeno da slobodno drţanje. znatno češće se uočava i ozbiljno šepanje kod krmača u uklještenju. odgovarajući pod i dobra prostirka u dovoljnoj količini povoljno utiču na zdravstveno stanje. naročito po pitanju smanjenja pojave šepavosti i time poboljšanja dobrobiti krmača. MeĎutim. MeĎutim. Ţivotinje koje često opterećuju koru nadbubreţne ţlezde slabe funkcije imunog sistema i povećavaju prijemljivost prema bolestima. Dobro gajenje.8% kod krmača koje se gaje slobodno u staji. te bakterije imaju mogućnost da duţe deluju u urinarnom traktu. Ovaj problem je verovat no posledica manje aktivnosti ţivotinja i zbog toga manjeg uzimanja vode.

vezane ili na drugi način sputane svinje u stajama nisu u mogućnosti da neometano timare same sebe. Najzad. Naročito to dolazi do izraţaja kod nemogućnosti nesmetanog izraţavanja materinske brige zbog uklještavanja krmača. Mnogi izveštaji o maloj učestalosti stereotipija. Stereotipije Uklještene. Dodavanje visoko kabastog materijala koncentrovanoj hrani uzrokuje redistribuciju 55 . na bilo koji način sputane svinje u duţem vremenskom periodu neredovno konzumiraju hranu i obično u manjim količinama. U seriji eksperimentalnih istraţivanja ustanovljeno je da sputane svinje u boksovima izraţavaju manju reaktivnost prema hrani od svinja koje se grupno drţe u stajama. kao i uticaj čoveka koji moţe biti štetan. 9 i 24 časa kod vezanih svinja pokazala su da stereotipno ponašanje angaţuje 1. treba imati u vidu da su neke svinje veoma neaktivne. kao i unutar jednog te istog sistema u veličini ispoljavanja stereotipija. Izraţavanje seksualnog ponašanja u vidu meĎusobnih kontakta izmeĎu ţenskih i muških jedinki u intenzivnim uslovima gajenja je potpuno onemogućeno. različitih manipulacija sa vezanim visećim lancima ili gumama na podu. Svinje nastoje da se prilagode nepovoljnim uslovima ţivotne sredine. Jedna od vrlo značajnih posledica sputavanja je da jedinke ne mogu nesmetano ispoljavati interakcije sa drugim jedinkama. Postoje. Nazimice izraţavaju manje sterotipija u odnosu na krmače. ali sa veoma malom prosečnom učestalošću pojavljivanja. kada nastaju povrede. Posle hranjenja stereotipije kod svinja u boksovima angaţuju 11% vremena u toku 8 časova. Ustanovljene su razlike u nivoima aktivnosti svinja posle ogranićenja. Ove razlike u aktivnosti ţivotinja su pod uticajem pariteta. kao što je npr. griţe vulve i repa. Većina istraţivača je ustanovila da pregradama ograničene u boksovima ili pak vezane krmače posle oslobaĎanja izraţavaju neaktivnost u duţem vremenskom periodu u odnosu na grupno drţane krmače. Ovo ponašanje se ispoljava u vidu griţenja pregradnih šipki. Mnogo je korisnije detaljno izučavanje individualnog ponašanja i sagledavanje reagovanja na precizan način.5-29% vremena. ali seckana slama nema taj efekat. laţnog ţvakanja i različitih drugih aktivnosti koje se ponavljaju. Posmatranja u trajanju od 2. Ako su neaktivnost uz prateće nereagovanje i stereotopno ponašanje alternativne strategije prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima ukupno sagledavanje aktivnosti svinja u odreĎenim uslovima drţanja nije od velike koristi. svinje u ovim uslovima gajenja ne mogu izbeći delovanje bilo kojih nepovoljnih faktora. odnosno ograničenog kontakta sa potomstvom u boksovima. rezultat su neuočavanja nekih vrsta stereotipija. znatna variranja u reagovanju kod svinja koje se grupno drţe u stajama. a druge pokazuju izrazito stereotipno ponašanje. meĎutim. Ponekad se takvo ponašanje uočava i kod svinja ko je se grupno drţe.0%. Sistem drţanja i smeštaja svinja u kome se u znatnoj meri ispoljavaju agresivnosti i meĎusobne borbe u vidu kanibalizma. Ako se hrani u obliku manipulativnog materijala doda neseckana slama nastaje znatno smanjenje pojave stereotipija. ali postoje jasne znatne varijacije izmeĎu različitih sistema smeštaja i drţanja. Ishrana moţe uticati na pojavu stereotipija. 10-14% tokom 24 časa i 22% tokom njihovog budnog stanja. naročito od video rekordera. Aktivnosti i reakcije krmača Kao indikatori loše dobrobiti kod svinja sluţe abnormalno mali nivoi aktivnosti i izostajanja njihove reakcije na dogaĎaje u ţivotnoj sredini. U vrlo nepovoljnim uslovima neke svinje ispoljavaju stereotipno ponašanje u trajanju od 80% u toku 24 časa. Rezultati koji se dobijaju u takvim istraţivanjima zavise od efikasnosti metode praćenja. MeĎutim. Jedan od odgovora koji se ispoljava u takvim uslovima. Stereotipije kod ovih kategorija nisu podjednako rasporeĎene tokom dana. gde ove ţivotinje imaju nedovoljnu kontrolu nad okruţenjem je stereotipno ponašanje. 15% i 14.8-28. makar i za mali broj jedinki. očigledno bez ikakve funkcije.se jedinke meĎusobno napadaju lezije koje pri tome nastaju treba na odgovarajući način sagledavati i procenjivati. laţno ţvakanje. Manji broj istraţivača nije ustanovio razlike ili je ustanovio suprotno. stadijuma graviditeta i lokomotornih poremećaja u vidu šepanja. redom. One mogu imati poteškoća u odrţavanju telesne temperature zbog narušavanja procesa termoregulacije. a moguća je i izvesno smanjenje ispoljavanja stereotipija kada su prisutni ljudi kao posmatrači. meĎutim. TakoĎe. jasno je loš u pogledu dobrobiti. hranilica i napajalica.

ponašanju i dobrobiti ţivotinja navedeni su podaci o propisima koje su usvojile neke članice Evropske Unije u vezi udobnosti svinja. Često relativno niski nivoi ishrane kod gravidnih krmača doprinose pojavi loše dobrobiti. 0. Agresivno ponašanje Dobrobit svinja koje povreĎuju druge individue iste vrste.00 m2 za prosečnu telesnu masu iznad 110 kg. U poglavlju o stresu. površina smeštajnog prostora ili boksa ne sme biti manja od površine koja se izračunava kvadriranjem duţine tela svinje.20 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi izmeĎu 10 i 20 kg.15 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi do 10 kg.65 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 85 i 110 kg. Naredbom Evropske Unije EU 91/630/EEC odgajivač je u obavezi da ispuni sledeće uslove: svakoj svinji koja se drţi u ograĎenom prostoru mora da se obezbedi mogućnost da. godine. koji ţivotinje koriste u cilju prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima ili su patološka posledica pri pokušaju prilagoĎavanja. ali su ipak ograničenja i uklještenja glavni uzroci tome.25 kg/dan/nazimica). Agresivno ponašanje nastaje u meĎusobnoj kompeticiji za hranu. godine primenjivati nad svim objektima za smeštaj svinja. Iako se agresivno ponašanje često javlja u boksovima ili stajama kod grupnog načina drţanja fizički efekti napada na individuama mogu biti mali. 0. da bez teškoća i u svako vreme. najčešće u toku 30 minuta od davanja hrane. Navedene odredbe Evropske Unije odnose se na sve objekte u izgradnji i na postojeće objekte u fazi rekonstrukcije. 0. moţe da se okrene. naročito onih koje znatno sputavaju kretanje. 0. ali će se od 2001. Bez sumnje pojave stereotipija su indikator loše dobrobiti kod svinja.40 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 30 i 50 kg. HIGIJENA ŢIVINARNIKA 56 .30 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 20 i 30 kg. bez obzira na datum izgradnje. Visok nivo ishrane (4 kg/dan/nazimica) rezultira u znatnom manjoj stopi ispoljavanja stereotipija u odnosu na niski nivo (1. 0.55 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 50 i 85 kg.stereotipija tokom dana. kao i vezano ili uklješteno drţanje priplodnih grla ili se ovim zakonima rokupotrebe takvih objekata ograničavao do 1998. Novi standardi za zalučenu prasad u odgajivalištu i tovljenike predviĎaju površinu smeštajnog prostora od: 0. i 1. Noviji sistemi ishrane koji uključuju primenu elektronske opreme u velikoj meri sprečavaju pojavu agresivnog ponašanja kod svinja u grupi. Bez obzira šta je u pitanju činjenica je da ako ţivotinje u duţem vremenskom periodu pokazuju stereotipije u pitanju je veoma abnormalno ponašanje. odnosno ograničavaju pokrete svinja. nijedna strana objekta ili boksa ne sme imati duţinu manju od 75% duţine tela svinje koja je tu smeštena. Mnoge debate vode se oko toga da li su stereotipije fiziološki mehanizam. One se učestalo javljaju u većini staja ili boksova. koje često bivaju napadane i gonjene i kojima je kretanje znatno ograničeno zbog prisustva drugih dominantnih individua je svakako loša. ali ne i smanjenje njihovog trajanja. MeĎunarodni propisi u oblasti dobrobiti Većina novih zakona u evropskim zemljama zabranjuje izgradnju novih objekata zatvorenog tipa namenjenih gajenju svinja.

i to: 1. ali se najcešce smatra da na 1 m2 površine poda treba staviti 12-15 pilica.Intenzivni nacin drţanja ţivine podrazumeva gajenje ţivine u objektu tokom cele godine. U ovim objektima cesto se ne gradi tavanica. U odgajivalištu pilici borave od pocetka do završetka proizvodnog procesa ako se radi o brojlerima (brojlernici). Vec je naglašeno da se pod dubokom prostirkom podrazumeva prostirka koja se formira u ţivinarnicima na odredeni nacin i koja se ne uklanja svakodnevno. ali i nedostatke. mada postoji mogucnost njihovog drţanja i u kavezima baterijskog sistema. Za izgradnju poda koristi se beton.jug. Pored toga. Zidovi se grade od dobrog izolacionog materijala. ili do prebacivanja u druge staje za ţivinu za obnavljanje jata. uklanjaju se jedna po jedna pregrada. Sa unutrašnje strane zidovi treba da su sagradeni na taj nacin da ih ţivina ne moţe oštetiti kljucanjem. od 18 nedelja uzrasta do iskljucenja iz procesa eks -ploatacije. Preporuke za naseljenost pilica u objektima se razlikuju prema raznim autorima. Pilici u toku ovog proizvodnog procesa brzo rastu i zbog toga treba voditi racuna o velicini smeštajnog prostora. trajanje dana. oni treba da su glatki. koji omogucava dobru toplotnu zaštitu. Prirodno osvetljenje se obezbeduje postavljanjem prozora na frontalnim stranama objekta. da bi mu se obezbedio neophodan ţivotni prostor. U objektima bez prozora sm anjuje se gubitak 57 . Gajenje kokoši za proizvodnju konzumnih jaja i brojlera je u pravom smislu reci vrhunac industrijske proizvodnje u ţivinarstvu. a posle uklanjanja druge pregrade obicno nije više potrebno dodatno zagrevanje. Kako podmladak raste. jer je podmladak vec odrastao. Oba sistema drţanja mladih pilica zahtevaju krakteristican nacin smeštaja. koji se nazivaju odgajivališta. Higijena smeštaja i drţanja pilica i brojlera Savremeni objekti za odgoj pilica su halskog tipa sa dobro rešenim sistemom za grejanje i provetravanje. Naglašeno je da sluţi za upijanje vlage iz fecesa i njegovo obavijanje. operjao i uspostavio u dovoljnoj meri termoregulaciju. U principu. jer to moţe imati štetne posledice za proizvodnju. faza gajenja kokoši u periodu proizvodnje. 1/3 hoblovine i 1/3 secka ne slame. i 2. Koeficijent prirodnog osvetljenja treba da iznosi 1:15 do 1:25. Takode je poznato da se odgajivališta mogu graditi i bez prozora. Sa stanovišta zoohigijene odgovarajuci pravac postavljanja objekata je sever . U principu. Pri gajenju mladih pilica uglavnom se koristi podni sistem. Naime. U proizvodnji jaja za konzum postoje dve faze. Pema nekim autorima. U principu. Optimalna telesna masa 18-nedeljnih kokoši treba da bude adekvatna predvidenim normama za odredeni hibrid. Nivo poda ţivinarnika treba da bude nešto viši od okolnog terena i dobro zašticen od prodiranja vode i glodara. Pomenuto je da osvetljenje moţe biti prirodno i veštacko. da bi omogucili sprovodenje adekvatnog sanitarnog pranja i dezinfekcije. Kavezno drţanje ţivine je oblik intenzivnog drţanja pod kojim se podrazumeva individualno ili grupno drţanje ţivine u kavezima poredanim u jedan ili više spratova. odnosno duţina perioda osvetljenosti objekta moţe se regulisati prema ţeljenom svetlosnom programu. Prostor izmedu prve i druge pregrade se minimalno zagreva. faza odgoja kokoši do uzrasta od 18 nedelja. To se cini radi uštede energije. svaki od ovih sistema ima svoje prednosti. a uklanja posle njegovog završetka. jer se podmladak u prvim danima ţivota smešta u jedan deo objekta i samo se on greje. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti suvišno nagomilavanje pilica. U objektu se obicno postavljaju 2-3 pokretne pregrade kojima se njegova površina deli na 3 ili 4 dela. a to je od 1450 do 1550 g. ako su u pitanju kokoši nosilje. a njegova duţina zavisi od broja planiranih pilica. Obezbeduje povoljnu toplotnu izolaciju poda i štiti ţivinu od rashladivanja i nagnjecenja nogu i grudi. što se postiţe primenom odgovarajuceg gradevinskog materijala za njihovu gradnju. ona se formira pre pocetka proizvodnog procesa. Brojne varijante intenzivnog drţanja ţivine mogu se svesti na dva osnovna oblika: podni sistem drţanja na dubokoj prostirci i kavezni sistem drţanja. Smeštaj se rešava izgradnjom specijalizovanih objekata. Objekti koji sluţe za smeštaj i drţanje pilica treba da imaju dobre termoizolacione sposobnosti. najbolja smeša za duboku prostirku je kombinacija 1/3 treseta. širina objekta krece se od 12-14 m. vec ulogu zatvaranja smešt ajnog prostora i toplotnog izolatora vrši krov. U stajama bez prozora mikroklimat je neznatno pod uticajem spoljašnjih faktora. Unutrašnjost odgajivališta predstavlja prostoriju koja se moţe podeliti u manipulacione prolaze i odreden broj odeljenja. što je najcešce u uzrastu od 72-76 nedelja.

Najcešce se u objektima za pilice primenjuje princip dvojnog mikroklimata.125 m/s. termostatski kontrolisana. najcešce instališu centralni sistem grejanja. Velike komercijalne farme. a cena objekta je manja zbog jednostavnih zidova. koje drţe 5000 do 25000 i više pilica po objektu. Smatra se da za 200 pilica uzrasta do 35 dana treba obezbediti veštacku kvocku površine 1 m2. a završavaju sa 0. Moguce je i ventralno zagrevanje pilica. Intenzivna svetlost deluje u pravcu uznemiravanja pilica. Sijalice u objektima za drţanje pilica ne treba da budu postavljene na vecoj visini od 2.toplote zimi i primanje toplote leti. Zbog toga se cesto prozorska stakla premazuju crvenom bojom. i sa pogonom na mazut. Radi sprecavanja stvaranje promaje treba voditi racuna o brzini strujanja vazduha u objektu. u kojima se nalazi zagrejana voda ili para. Vecina od njih je visoko automatizovana. širenja respiratornih infekcija. Ranije je vec izloţeno da se posebna paţnja posvecuje obezbedenju optimalnih temperatura pilicima u uzrastu od 1. postoje zapaţanja da pri jacem intenzitetu svetlosti kod pilica dolazi u vecoj meri do pojave kanibalizma. vec samo pilice. koja treba da iznosi 60-75%. keratoko-njunktivitisa i drugih bolesti. pomocu ugradenih cevi u sam pod odgajivališta odnosno brojlernika. gas.3 m/s. Adekvatnom ventilacijom odrţava se optimalna vlaţnost u brojlernicima. mazut ili gas. Jedna sijalica od 250 W je dovoljna za zagrevanje 60 do 100 pilica. treba imati u vidu. Uz to. dana koja treba da iznosi od 30 do 36 C. a leti 15 i nešto više izmena vazduha u toku 1 casa.5 m. da se sa povecanjem telesne mase pilica povecava i potrebna kolicina vazduha. Nekoliko tipova centralnog sistema grejanja je razvijeno za takvo korišcenje. U suštini. i to nedeljno za oko 2 C. Na taj nacin se duţ cele staje u širini od 150 do 160 cm oko cevi obezbeduje ambijent sa optimalnom temperaturom za pilice. Odrţavanje optimalne temperature moţe se postici ogradivanjem prostora ispod veštacke kvocke kartonom ili nekim drugim materijalom. Postoji više varijanti svetlosnih programa. a najmanje 10 luksa. Sve to moţe dovesti do znatnih gubitaka kod pilica. 58 . Za zagrevanje veštacke kvocke koristi se elektricna energija. Centralno grejanje moţe da obezbedi toplotu kroz toplu vodu (cev ili grejanje zracenjem) ili putem toplog vazduha (direktno ili indirektno).5 W/m2 površine poda. i to u uţem ambijentu pomocu veštacke kvocke (prenosivi grejaci) i u širem ambijentu putem centralnog zagrevanja citave staje. Sa rastom pilica smanjuje se temperatura vazduha u objektu. U zimskom periodu ona treba da ima niţe vrednosti jer se u protivnom teško odrţava suvoca prostirke. Da bi se odrţali optimalni mikroklimatski uslovi uporedo sa rastom pilica potrebno je povecanje koeficijenta ventilacije. Optimalan intenzitet veštackog svetla za naše klimatske uslove treba da iznosi 20 luksa. ili 5. koji reflektuju odnosno usmeravaju toplotu prema podu i na taj nacin obezbeduju optimalnu temperaturu. Dalje. Za pilice u odgajivalištu postavljaju se veštacke kvocke ispod kojih je temperatura uvek viša od one u samom objektu. a kod brojlera u završnoj fazi proizvodnje od 0. Zbog toga optimalno provetravanje predstavlja u ovakvoj proizvodnji jedan od osnovnih zoohigijenskih zahteva. ali svi pocinju sa intenzitetom osvetljenja od 3 W/m2 površine poda. do 10. nedelje uzrasta pilica. Intenziteti osvetljenosti objekata preko 35 luksa ne ispoljavaju vidan uticaj na telesni razvoj. Navedene optimalne temperature u stajama za pilice treba obavezno obezbediti narocito u zimskom periodu. Ţivina ima veliki obim plucne ventilacije i izlucuje velike kolicine ugljen-dioksida i vodene pare. Prema preporukama broj-nih autora brzina strujanja vazduha kod jednodnevnih pilica ne bi smela da bude veca od 0. Centralno grejanje je cetvrti nacin zagrevanja prostora za odgoj pilica. Pilici u toku rasta zahtevaju razlicite temperature objekta u kome se nalaze. Ove lampe ne greju okolni vazduh. Uredaji za provetravanje u objektima bez prozora rade efikasnije. te se iz ekonomskih razloga ne preporucuju. sve do temperature od 21 C na kraju 4. ovi objekti su zavisni od stalnog obezbedenja elektricne energije za napajanje uredaja za provetravanje i osvetljenje. kao direktni suncevi zraci. One se grade u obliku kape. levka ili krova sa grejnim telom i usmerivaca toplote. Veštacke kvocke su obešene o tavanicu na odredenu visinu. Infracrvene lampe su druga mogucnost lokalnog zagrevanja. Medutim. a plava svetlost ih cini gotovo slepim. koeficijent ventilacije treba da iznosi 8 do 10. koja se podešava prema potrebnoj temperaturi. koja treba da iznosi 12-18 C. U objektu se postavljaju na visinu od 40-70 cm od površine prostirke. te se zbog toga radi sprecavanja rizika od prekida elektricne energije moraju snabdeti sopstvenim agregatom za struju. ugalj ili elektricnu energiju. Upotrebom duboke prostirke uz stvaranje vodene pare dolazi do nakupljanja vecih kolicina amonijaka. Ako se cevi postave 30 cm iznad poda obezbeduje se dorzalno zagrevanje pilica. koja deluje u pravcu smirivanja pilica i smanjivanja pojave kanibalizma.

Jednofazni tov je sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda. nedelja i odvija se u baterijama u kojima gustina naseljenosti pilica iznosi 30 grla na 1 m2 površine poda. Svaki red baterije sadrţi 3 ili 4 sprata kaveza. U baterijama sa ugradenim grejnim telima pilicima u prvim danima ţivota mora biti obezbedena temperatura od 32 do 35 C. rucne pojilice od 3 ili 5 L. Objekti u kojima se drţe baterije moraju biti solidno izgradeni. i troši se za druge namene u objektu. a u druge se vrši centralno zagrevanje celog objekta. Po jednom grlu predvida se oko 19. ali bez stvaranja uslova za promaju. zavisno od uzrasta pilica. a odvija se u baterijama bez ugradenih grejaca. Dovodni ventilacioni kanali postavljaju se na visini od 90-145 cm iznad poda. Na svakih 100 pilica potrebno je obezbediti površinu za ishranu od 0. Na cilindricnu hranilicu kapaciteta 7 kg hrane racuna se 45 mladih ili 30 odraslih pilica. koji nisu velika smetnja kod cišcenja traktorom. ovaj nacin drţanja brojlera od strane etologa se danas podvrgava oštroj kritici zbog ogranicavanja njihovih brojnih aktivnosti. U njima temperatura treba da iznosi 22 C preko dana i 24 C preko noci.5 cm2 otvora odvodnih kanala i 9. smanjuje se opasnost od širenja zaraznih bolesti i poboljšava kontrola produktivnosti. on treba da bude dovoljno topao (u skladu sa ranije iznetim podacima o temperaturi ţivotne sredine). Visece hranilice se u pocetnom periodu postavljaju na visini od 4 -5 cm. Izmedu redova bat erija nalaze se manipulativni hodnici. Medutim.6 m2. Treca faza tova odvija se od 7. Baterijski nacin drţanja koristi se u brojlerskoj proizvodnji. Ako se koriste duţinske hranilice. Kolicine popijene vode u velikoj meri zavise od temperature vazduha i nacina ishrane. Brojlerski pilici danas se tove svega 42-45 dana. jer nemaju ugradena grejna tela. a kasnije se koriste automatske visece pojilice. i za to vreme ostvare telesne mase od 1. onda se na 1 m duţine racuna 30 pilica uzrasta 5 nedelja ili 20 starijih pilica.U brojlernicima najbolji efekti ventilacije postiţu se primenom elektricnih ventilatora. Za starije pilice koriste se automatske visece ili duţinske hranilice. Kapacitet varira. Prema tome da li su ugradeni grejaci ili ne. Drveni ili celicni krovovi tipa rešetke se sve cešce zamenjuju sa jednim ili dva reda stubova. a prostirka da bude u dovoljnoj meri suva. zbog manjih troškova kod izgradnje. Tov pilica u baterijskom nacinu drţanja moţe biti jednofazni. Jedne su sa ugradenim grejacima. od kojih se formiraju baterije. a kod pilica uzrasta 5 do 9 nedelja na 1 m duţine valov pojilica racuna se 10 do 40 pilica. dvofazni i trofazni. U prvoj fazi u trofaznom tovu obuhvaceni su pilici uzrasta od 1.7 cm2 otvora dovodnih kanala. ali u najnovijim objektima on se krece od 7200 do 20000 59 . nedelje pa do kraja tova u baterijama u kojima se smešta 20 pilica na 1 m2 površine poda. dobro osvetljeni. suvu i komfornu sredinu za pilice tokom celog turnusa. dobrih termo izolacionih sposobnosti i dobro ventilirani. U savremenoj komercijalnoj proizvodnji brojlera ţivina provede ceo ţivot u jednom objektu. Dalje. Za napajanje podmlatka u prvim danima ţivota koriste se tzv. nedelje sa gustinom nase-ljenosti 60 pilica na 1 m2 površine poda. U baterijskom nacinu drţanja pilici se stavljaju u kaveze.0 kg. Prva faza u dvofaznom tovu do uzrasta od 4. što ukljucuje i potrebe vode za odrţavanje higijene.8-2. a vecina njih u proseku ima duţinu 90 do 120 m. nipl-pojilice ili valov-pojilice. Objekat za brojlere treba da obezbedi cistu. Njime se pored boljih higijenskih uslova postiţe veca proizvodnja i bolje korišcenje podne površine. Smatra se da je na svakih 100 pilica dovoljna jedna pojilica. Ishrana pilica do uzrasta od 7 dana obavlja se ispod veštacke kvocke upotrebom plitkih sudova. prospe se prilikom napajanja. a odvodni ispod same strehe. Druga faza tova obuhvata pilice uzrasta od 4. do 3. uz relativnu vlaţnost 60-70%. pošto odredena kolicina vode ispari iz pojilica. razlikuju se dve vrste baterija. a u kasnijem periodu na nešto vecoj visini. pilici uzimaju srazmerno vece kolicine vode. Danas je proizvodnja brojlera maksimalno mehanizovana i automatizovana. Druga faza obuhvata pilice od 5 nedelja pa do kraja tova sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda. Vecina novih objekata za brojlere koji se sada podiţu je širine 6 do 12 m sa krovom na dve vode. do 6. koje se u objektima redaju u nekoliko redova. Sveţ vazduh u objektu treba da cirkuliše neprekidno. Dnevna potrošnja vode po piletu iznosi 150 250 cm3. Pri višoj temperaturi vazduha. Medutim. kolicine vode koje se moraju obezbediti su 300-400 cm3 po grlu dnevno. uz utrošak hrane ispod 2 kg za 1 kg prirasta. Duţina objekata varira od 60 do 180 m. nedelje odvija se u baterijama sa grejacima i uz gustinu naseljenosti do 40 pilica na 1 m2 površine poda. Pilici ostaju u baterijama sve do klanja.

Osim toga. Izolacija objekta mora biti maksimalno korektno uradena. a posebno onaj sa šoljom. Uginule pilice treba staviti u plasticnu kesu i sacuvati na odgovarajucem mestu da ih doktor veterinarske medicine pregleda. isecenih kutija i uloţaka za jaja stavljenih na pod. konvejeri za raznošenje hrane i automatske hranilice su najskuplji deo opreme. izuzev u prvoj nedelji ţivota pilica. prvi je korak za uspešnu proizvodnju. 60 . ima za posledicu veliku stopu smrtnosti. Nipl-sistem. Oni su precnika oko 3 m. Dobra izolacija štedi mnogo energije. a kasnije one treba da se zamene automatskim visecim pojilicama. uz visinu ograde od 20-30 cm.brojlera. na primer. ali oni pruţaju ravnomerno snabdevanje pilica hranom i velike uštede u radnoj snazi. Za vreme i posle završetka naseljavanja proverava se temperatura sredine u visini leda pilica i to na obodu kruga i u celoj prostoriji. 5-6 puta dnevno. u vidu krkljanja. uz odgovarajuci broj ventilatora. od 1200 do 2500 brojlera. kako bi pilici imali stalno vode na raspolaganju bez veceg kretanja. Ovim rasporedom postiţe se normativ: minimum 50 pilica na 1 m2 podne površine. zidovi i pod moraju biti glatki. kako bi se izbegla kontaminacija. Odmah po stavljanju u krugove pilici se hrane iz plitkih tacni ili cistih uloţaka za jaja. jer se propusti negativno odraţavaju na konacne rezultate tova. jer je grejanje vaţna stavka u troškovima proizvodnje brojlera. svako nenormalno ponašanje. Oprema za grejanje brojlera je identicna opremi za odgoj pilica za podmladak. U ove krugove stavlja se 20 tacni hranilica i 10 malih pojilica za smeštaj oko 700 jednodnevnih pilica. a ponekad i kutija u kojima su transportovani. U prvim danima ţivota pilici se hrane davanjem manjih kolicina hrane. kao i opšte stanje jata. kijanja. ali najnoviji trend je povratak gajenja u manjim jatima. pri cemu se kontroliše njihovo opšte stanje. Svako nevitalno i slabo pile treba odmah odvojiti. Svaki savremeni ţivinarnik za proizvodnju brojlera mora biti opremljen sistemom za ventilaciju. Unošenje pilica u nedovoljno zagrejan objekat. nevitalni i škart pilici moraju se izdvojiti iz jata prvog dana. i da se voda prilikom njihovog pranja ne prosipa. Treba nadgledati da pojilice ne cure. u prvim danima ţivota. Od samog useljavanja pilica pocinje njihova nega i nadgledanje normalnog odvijanja tehnološkog procesa proizvodnje. visecih. napajanje i ventilaciju. Na ovaj nacin oni se hrane samo prvih 10 dana. Kada pilici rado uzimaju hranu i vodu to ukazuje na zdravo jato. moguce je koristiti za napajanje pilica vec od prvog dana ţivota. Pilici se ne vade iz kutija hvatanjem rukama. jer su one iskljucivo za jednokratnu upotrebu. U sledecem stadijumu brojleri se mogu hraniti iz valov-hranilica. Razmeštaj pojilica po objektu mora biti pravilan. Silosi (binovi). Pojilice od 5 L su najprikladnije za pilice. Osnovni svakodnevni zadatak radnika je obilazak celog objekta. a i rasturanje hrane. nakostrešenosti perja i slabog apetita. Pravilnim odrţavanjem pojilica sprecava se vlaţenje prostirke. Prestanak ili slabije uzimanje hrane i vode treba odmah prijaviti doktoru veterinarske medicine. Krugovi se formiraju od lesonita ili kutija u kojima su pilici transportovani. Na adekvatan nacin formirana i odrţavana prostirka znatno smanjuje zdravstvene probleme u tovu. Voda se sipa u male prirucne pojilice i stavlja u krugove 2-3 casa pre njihovog naseljavanja da bi se malo ugrejala. temperature 12-14 C. da su postavljene na odgovarajucu visinu. Kontrola konzumiranja hrane takode je veoma znacajna. Kutije se iznose iz objekta i spaljuju. Kontrola ambijentnih uslova u prvoj nedelji ţivota je od velikog znacaja. Danas se za brojlere koristi niplsistem napajanja. da izdrţe cesto pranje i dezinfekciju. Kasnije se prelazi na ishranu iz normalnih visecih hranilica ili podnog konvejera. Brojleri se uvek hrane po volji. Ostavljanje u tovu samo sposobnih pilica za normalni rast. Brojleri se danas gaje skoro iskljucivo u potpuno kontrolisanim objektima. Slabi. vec blagim izrucivanjem. Krov. a uginule pilice tokom transporta evidentirati. Kod lokalnog zagrevanja. Nase-ljavanje pilica pocinje uvek od kraja objekta i završava se poslednjim krugom. kontrola pojilica i hranilica i izdvajanje uginulih pilica. Broj uginulih pilica se svakodnevno evidentira. cevastog tipa ili putem automatskih hranilica. kao i prehlada u prvim danima ţivota. Najcešce se ovi objekti grade bez pregradivanja na boksove. najprakticnije je da se formira odreden broj krugova ispod grejaca. Kvalitetni pilici odmah staju na noge i traţe hranu i vodu. kada treba da bude za 1-2 C niţa od sobne temperature. kao i znatno slabiji prirast preţivelih pilica. Mali pilici se mogu hraniti iz plasticnih tacni. treba da je na raspolaganju sve vreme gajenja brojlera. koji je najbliţi vratima. takode treba redovno prijavljivati strucnim veterinarskim i zootehnickim sluţbama. ^ista voda. Od pocetka do kraja tova brojlera treba sistematski nadgledati funkcionisanje sistema za ishranu.

mada se to moţe rešiti i izmenom recepture hrane. Za svako grlo podmlatka u uzrastu od 8 do 12 nedelja potrebno je obezbediti 0. navlaţeni deo prostirke treba ukloniti iz objekta i zameniti je novom i suvom. Korisna su zbog lakšeg odrţavanja higijenskih uslova u objektima. Po završetku turnusa tova treba nastojati da se utovljeni pilici što pre isporuce na klanje.2 m2. kao i redovno odrţavanje dezinfekcionih barijera u funkcionalnom stanju. kako bi se one postepeno privikavale na njih. U stajama za podmladak ţivine nema potrebe za dopunskim zagrevanjem. Vaţno je da im se onemoguci nocenje u gnezdima. Gajenje u kavezima ima svoje opravdanje samo ako podmladak boravi u kavezima za vreme citave proizvodnje. a njegova duţina zavisi od broja grla podmlatka. ni duţi od 20 dana. najdalje u toku sledeceg dana. Ako se mlade kokoši prebacuju iz objekta za odgoj u objekat za nošenje. U preventivnoj zaštiti od z nacaja je redovna vakcinacija prema programu koji propisuje i sprovodi veterinarska sluţba. Zato je dobro da udaljenost izmedu proizvodnih objekata i klanice ne bude veca od 100 km. kako bi se mlade kokoši postepeno navikavale da ulaze u njih. Transport do klanice se obavlja u što kracem vremenskom roku. Najmanje 12 casova pre isporuke pilicima se prestaje davati hrana. ali i u baterijskim kavezima. Kako se pribliţavaju polnoj zrelosti treba uvesti dodatne valove za kalcijum. vremenskih uslova i duţine transporta do klanice. on ima i brojne nedostatke. Takode. U kontroli funkcionisanja sistema za ishranu bitno je pratiti rad uredaja za hranjenje i utvrditi da li dovoljne kolicine hrane dospevaju u hranilice. koji prethodno moraju biti oprani i dezinfikovani. U objektima za podni sistem smeštaja podmlatka koristi se duboka prostirka. Objekat se duţom osovinom postavlja u pravcu sever-jug. Postupak hvatanja i stavljanja u kavez mora biti blag da se pilicima ne lome krila i noge. danas se istice ogranicavanje kretanja i drugih aktivnosti kod podmlatka. Hranilice i pojilice treba locirati tako da obezbeduju hranu i vodu podmlatku bez veceg kretanja od 4-5 m. Po završetku tova. Gajenje podmlatka vrši se najcešce u objektima sa dubokom prostirkom. visine oko 2. pa do 5 meseci. kao što su: maksimalno korišcenje prostora. Gnezda treba obezbediti neposredno pred pronošenje. Sedala se cesto ne koriste u odgajivanju podmlatka. Smeštaj i način drţanja podmlatka Podmladak je kategorija ţivine uzrasta od 2 meseca. ali su ona poţeljna. Smeštaj i nacin drţanja kokoši nosilja 61 . Ţivinarnik za podmladak je širine 12 do 14 m. Na 1 m duţine sedala dolazi 20 do 25 jedinki. Dug i neudoban transport moţe znatno uticati na povecanje kala i pojavu vece stope mortaliteta brojlera. Takav nacin drţanja ima svoje prednosti. Plasticni kavezi se moraju u kamionu pravilno sloţiti. kako bi se u što kracem vremenu objekti pripremili za prijem nove partije pilica. od 3 do 4 meseca 0.4 m2 podne površine. a na 1 m duţine napajalice 50 grla. stvaranje mogucnosti da se u okviru jednog objekta gaji više starosnih grupa i najzad postojanje mogucnosti dobre kontrole i nadzora. U kaveze se stavlja 12-17 brojlera. U njima se mogu stavljati sedala za spavanje. Valovi za mleveni kamen (grit) su prateca oprema koja se najcešce obezbeduje podmlatku u odgoju tokom perioda rasta. Preseljenje mladih kokoši odgojenih u kavezima u objekte sa podnim sistemom deluje u vidu stresa koji moţe doprineti smanjenju nosivosti. Ranije je u znatnoj meri u svetu primenjivano baterijsko drţanje podmlatka. Na 1 m duţine hranilice racuna se 20 do 25 grla. smanjenje opasnosti od širenja infekcije putem fecesa. kada se mlade kokoši koriste za zamenu proizvodnog jata. svi pilici moraju biti isporuceni u klanicu. Organizacija isporuke brojlera mora biti besprekorna. što za-visi od njihove telesne mase. Posle toga pilici se hvataju pri prigušenom svetlu i stavljaju u plasticne kaveze. ona povecavaju komfor ţivine u periodu toplog vremena i pomaţu da se stekne navika za sedenjem u periodu nošenja.Ako dode do vlaţenja prostirke i stvaranja pokorice. Pri stavljanju u kaveze mora se voditi racuna o pravilnom rasporedu pilica. potrebno je obezbediti samo nekoliko gnezda. Medutim.5 m.3 m2 i za stariji podmladak 0. a u prvom redu. Optimalni period izmedu dva uzastopna turnusa ne bi trebalo da bude kraci od 10.

koja omogucavaju sve predvidene mehanizovane manipulacije. a podovi sa prostirkom do bocnih zidova objekta. Kod nosilja teškog tipa postavljaju se na visini 30 -50 cm. onda se racuna sa koeficijentom osvetljenja 1:15. uglavnom kao parni kavezi. jer se društvo za zaštitu ţivotinja u tim zemljama vec izborilo za prirodno drţanje ţivine. a jaja za nasad su cistija nego kod drugih sistema. dok se kod elitnih jata primenjuje drţanje u objektima sa dubokom prostirkom. U prakticnim uslovima se cesto od punog poda do rešetki ukoso postavljaju letve u vidu merdevina kako bi se ţivina lakše obostrano kretala.0-2. a visine 2. Ako su u objektima postavljeni prozori. i 3. omogucava bolju termoizolaciju objekta i pravilno podešavanje veštacke svetlosti u ţivinarniku. Ako je objekat previše širok. Baterije su postavljene na dva. Na ceonim stranama ţivinarnika ostavljaju se dovoljno široka vrata. ili uvuceni za 1/2 dubine kaveza dajuci stepenasti izgled baterije. Pod se gradi od betona sa dobro izolovanom podlogom. Duţina ţivinarnika odreduje se prema broju kokoši koje treba smestiti. U prvoj kombinaciji po jedna polovina rešetki postavlja se na svakoj strani a prostirka po sredini objekta. Ostala trecina je puni pod koji je pokriven prostirkom. pod sa dubokom prostirkom. Za naše uslove 62 . Ovaj sistem zahteva minimalnu kolicinu opreme. u nekoliko redova se postavljaju dodatni podupiraci. Uklanjanje izmeta se vrši posebnom opremom (skreperima). Unutrašnje strane krova moraju biti dobro termoizolovane. U kavezima. a gnezda su obicno poredana na jednoj ili obe strane objekta. posebno kod rasa i hibrida za meso. celorešetkasti pod. pod sa dubokom prostirkom. podnim ili kaveznim drţanjem. mogu se drţati tri. Pri tome se kod gajenja kokoši za proizvodnju konzumnih jaja smeštaj rešava na dva nacina. mali ţicani kavezi postavljeni su jedan do drugog. Za gradnju staja sa podnim sistemom drţanja kokoši preporucuje se isti materijal kao za gradnju odgajivališta. što zavisi od tipa nosilja. Mora se napomenuti da je sudbina kaveznog sistema drţanja ţivine u mnogim zemljama neizvesna. u dugim redovima.2 m do strehe. U kaveznom sistemu. drugi sprat odnosno red kaveza i kasniji redovi se mogu postavljati direktno iznad niţih redova. Staje za kokoši su širine 12-14 m. U tom sistemu grede se postavljaju najcešce na 2/3 podne površine. ali se moţe cistiti i jednom na kraju svakog turnusa. Kada se koriste višespratni kavezi. Njegova duţa osovina postavlja se u prav cu sever-jug. cija velicina nije standardizovana. 2. U drugoj kombinaciji rešetke se postavljaju po sredini. Rešetke se postavljaju na razlicitoj visini od poda. U objek tu se postavljaju grede. i to za proizvodnju konzumnih jaja i za reprodukciju. da bi mogli da izdrţe teret ţivine. s tim da sa svake strane ovakve baterije postoji manipulativni hodnik. Podni sistem drţanja kokoši nosilja Mesto na kome se gradi ţivinarnik treba da bude ocedito. Kao što je vec naglašeno podni sistem drţanja kokoši nosilja ima tri varijante: 1. i to poprecno od jednog do drugog duţnog zida na posebne nosace. Objekti za nosilje se grade bez prozora što sma njuje troškove izgradnje. Korišcenje rešetke ili ţicane mreţe nad celim podom je druga mogucnost gajenja nosilja. dekadno. Podni sistem drţanja kokoši nosilja ima tri varijante: 1. Eks-krementi se sakupljaju ispod rešetki i mogu se odstraniti mehanickim cistacem. obicno metalne ili drvene. ^išcenje poda moţe biti nedeljno. Takav sistem omogucava dobru plodnost. Hranilice i pojilice su locirane na prostirci. kombinacija rešetki i duboke prostirke. celorešetkasti pod. Danas se više od 90% nosilja drţi u kavezima. Pitanje smeštaja i nacina drţanja rešava se na slican nacin u oba pravca proizvodnje. Sastoji se od prostirke koja pokriva ceo pod. a kod lakog na visini 60-80 cm. sa hranilicama i pojilicama lociranim na rešetkama. Do nedavno je to bio tip objekta za ekskluzivno gajenje nosilja. na pogodnoj radnoj visini za radnika. Kokoši nosilje danas se drţe u tipskim objektima sa betonskim podovima. cetiri ili maksimalno pet kokoši nosilja. mesecno. kombinacija rešetki i duboke prostirke. Postavljaju se u jedan ili više redova. širine 70-90 m. Ţivinarnik treba da bude dobro toplotno izolovan i dobro provetravan. Kombinacija rešetkastog i punog poda sa dubokom prostirkom je cesta kombinacija kod ţivine koja proizvodi jaja za nasad. 2.Gajenje kokoši usmerava se u dva pravca. i 3. ali i opremom montiranom na traktoru. U ovom sistemu postoje dve osnovne kombinacije rešetkastog i punog poda. tri ili više spratova. Najstariji sistem je gajenje kokoši nosilja na punom podu sa dubokom prostirkom.

koja mogu biti individualna ili zajednicka. u jednocasovnim razmacima.5 W/m2 podne površine. U ventilacione kanale postavljaju se elektricni ventilatori. jer je manje intenzivan od kaveznog sistema. kojim se moţe uticati na nosivost. jata koja se drţe na podu imaju manju proizvodnju jaja od jata u kavezima. Iskorišcavanje objekta je 2-3 puta manje nego pri drţanju nosilja u baterijama. Iako odrasle kokoši imaju dobro izraţenu sposobnost prilagodavanja na uslove spoljašnje sredine. Pored uticaja na izlucivanje hormona svetlost odvaja period kretanja i ishrane od perioda mirovanja ţivine. Na jedno individualno gnezdo racuna se 4 do 5 kokoši ili oko 75 63 . Za vece proizvodace je taj sistem gajenja nosilja manje interesantan. Osim toga. zavisno od godišnjeg doba. Kokoši nose jaja u gnezdima. pre svega tokom zimskih meseci. zbog vece aktivnosti nosilja na podu.5 m. i organizam kokoši nije u stanju da izdrţi celodnevno osvetljenje tokom celog perioda nosivosti. a koeficijent ventilacije. do nekoliko stotina grla. visoko 35 cm i široko 30 cm. Ovaj sistem je danas uglavnom zastupljen u malom procentu. Varijante programa svetlosnog dana opisane su ranije u ovom poglavlju. Racuna se da je za jednu kokoš potrebno obezbediti 0. ali kod vecine dolazi do maksimalnog produţenja dana na 15 casova. jer smanjuje ocekivani pad nosivosti. Koristi se i šok ili blic osvetljenje. Drugi vaţan deo opreme ţivinarnika predstavljaju gnezda. racunajuci 3. vec im se ulaz i izlaz nalaze sa strane. Zajednicka gnezda nisu spreda otvorena. kao što je vec naglašeno. Individualna gnezda se obicno koriste u selekcijske svrhe radi kontrole nosivosti. Ovakav sistem osvetljenja moţe se koristiti jedino u zimskim mesecima i na kraju perioda nošenja. koji tada normalno nastaje. Postoji mogucnost korišcenja osvetljenja u trajanju od 24 casa. Sa druge strane. Postoji više varijanti programa osvetljavanja nosilja. izborilo za zabranu gajenja ţivine u kavezima. Intenzitet optimalnog prirodnog osvetljenja u objektima za nosilje iznosi 20 luksa. pa je zasnivanje ove proizvodnje prihvatljivo za proizvodace sa manjim kapitalom. U proizvodnji komercijalnih jaja mnogo se cešce koriste zajednicka gnezda.75 m3 vazdušnog prostora. Najbolja mogucnost za programiranje osvetljenja postoji u objektima bez prozora. pa je veci procenat jaja sa prljavom ljuskom nego u baterijskom sistemu gajenja. Optimalna temperatura u objektima za kokoši nosilje iznosi 12-20 C. Ovaj metod osvetljenja takode sluţi jedino za povecanje nosivosti tokom jeseni i zime. Iako ovakvo osvetljenje deluje stimulativno na nosivost. Ovakva gnezda grade se sa duţinom od 1. a sluţe za 60 kokoši. U odnosu na druge programe osvetljenja “šok svetlo” ima prednosti. one se ipak moraju štititi od nepovoljnih mikroklimatskih uslova. Obicno se više ovakvih gnezda u dve etaţe povezuje u jedan zajednicki objekat. ima slicno dejstvo kao i trajno svetlo. snabdevanje kokoši hranom i vodom i odrţavanje i cišcenje duboke prostirke. ali jedan broj njih i van gnezda. Pod ovim se podrazumeva postupak osvetljavanja sa intenzitetom svetlosti od 300 do 1500 W u kratkom vremenskom periodu (5 do 35 sekundi). predstavlja vaţno sredstvo. mada nije iskljuceno da ce opet biti aktuelan. ne sme se primenjivati na pocetku perioda nošenja. a postiţe se putem prozora sa koeficijentom osvetljenja 1:15-20.kao standard moţe se uzeti 5 do 7 kokoši na površini poda od 1 m2. Svako individualno gnezdo je duboko 35 do 38 cm. jer ne dozvoljava nosiljama da napuštaju sedala i na taj nacin ne dovodi do produţetka hranidbenog dana. Ovaj sistem je pogodan za gajenje manjih jata. U objektima za nosilje odvijaju se tri osnovne radnje: sakupljanje jaja. Utrošak hrane po grlu takode je nešto veci nego u baterijama. Navedeno osvetljenje. jer se društvo za zaštitu ţivotinja u mnogim zemljama. Sakupljanje jaja vrši se otvaranjem poklopca koji se nalazi sa strane ili odozgo. Svetlost ima presudan uticaj na nosivost ţivine. Za jednu kokoš potrebno je obezbediti 20 cm duţine sedala. a optimalna relativna vlaţnost 60-75%. Za odmor kokoši postavljaju se specijalna sedala koja mogu biti nepokretna i pokretna. Ako je pod delom sa rešetkama gustina naseljenosti se moţe povecati na 10-12 po 1 m2. u kojima je iskljuceno delovanje dnevnog svetla. Plansko upravljanje svetlom putem razlicitih svetlosnih programa. uz odgovarajuci intenzitet osvetljenja. Za gajenje nosilja na podu potrebna su manja ulaganja u opremu i objekte. Svetlost deluje takode i na izlucivanje folikularnog hormona hipofize i na broj zrelih folikula. Ritam svetla i tame stoji u neposrednoj vezi sa izlucivanjem luteinizirajuceg hormona hipofize za pokretanje ovulacije. Veštacko osvetljenje se obezbeduje sijalicama. krece se od 8 do 12. jer kasnije dovodi do opa-danja nosivosti.

a na prednjem 12. a iznad njega valov za napajanje. Poznato je da najveci broj jaja kokoši snesu u prvoj godini iskorišcavanja. sastavljena od 60 i više kaveza. Poţeljno je što manje uznemiravanje kokoši.5 cm. Hranilice su najcešce obešene i uzdignute iznad poda u visini ramenog zgloba kokoši. o cemu se govori na kraju ovog poglavlja. dobijanje cistih jaja. sakupljanja jaja i cišcenja izmeta. jer je kod ovog sistema drţanja ţivine potreban znatno veci obim ventilacije. Tek posle toga prelazi se na formiranje nove duboke prostirke. Kavez ima gvozdeni okvir ograden ţicom. sanit arno pranje i dezinfekcija. Poţeljno je da se ţivinarnik posle cišcenja i dezinfekcije radi biološkog odmora ostavi 10 do 20 dana prazan. Pod se završava 15 cm iznad kaveza i savijen je na gore. Više ovakvih baterija reda se u dva ili više redova sa odgovarajucim manipulativnim prolazima. redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa širinom ţivinarnika. To je i razlog što je u proizvodnji jaja danas prihvaceno drţanje kokoši samo godinu dana. Pored toga. lakše izdvajanje obolelih jedinki. Na taj nacin dobija se kanal koji sluţi za sakupljanje jaja.0 do 37. 64 . Oko pojilica. a odatle na pakovanje. Iznad kanala za sakupljanje jaja nalazi se valov za hranjenje.5 cm. Izmedu redova baterija ostavljaju se manipulativni hodnici koji su povezani sa dva prolaza izmedu duţih zidova ţivinarnika i redova baterija. Najcešce se koriste protocne pojilice. Pod je na zadnjem delu uzdignut od podloge 22. naslanjaju svojom zadnjom stranom jedan na drugi cime formiraju jednu bateriju. To se odnosi na svu opremu. koji omogucavaju izuzetno veliku gustinu naseljenosti objekata.kokoši na 1 m2 zajednickog gnezda. ali treba imati u vidu i to da je za smeštaj kokoši kod ovog sistema potreban manji broj objekata. Ako je u ţivinarniku bilo ranije ţivine. i to obicno svaki red sa tri ili cetiri etaţa kaveza. automatizacija ishrane. što ukupno posmatrano smanjuje potrebne investicije za njihovu izgradnju. Obicno se na svakih 10 do 15 kokoši racuna 1 m duţine valov-hranilice. Na dnu kaveza nalazi se koso poloţeni pod od ţice. maksimalna gustina naseljenosti kokoši po 1 m 2 podne površine. Ţivinarnici za smeštaj baterija grade se u osnovi po istom principu. Redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa duţim zidom ţivinarnika. U drugoj se broj snešenih jaja smanjuje na 75 do 80%. koje se postavljaju u 2. Za prevoţenje podmlatka koriste se kavezi u kojima moţe stati 20 do 30 grla. Snabdevanje kokoši vodom vrši se primenom automatskih pojilica razlicitog oblika. vrši se njegovo temeljno mehanicko cišcenje. Kod njihove konstrukcije vaţno je da je onemoguceno zagadivanje hrane ekskrementima. a dalje proizvodnja jaja progresivno opada. Hranjenje kokoši vrši se iz hranilica koje su cilindricnog oblika ili u vidu valova. a posebno na hranilice i pojilice. U drugom slucaju.5 cm. automatske pojilice sa ventilom. Ovaj sistem ima citav niz dobrih strana. Kod toga se obicno dva reda. dubine 45 cm i visine 45 cm. povoljniji uslovi za rad i dr. Veliku paţnju treba posvetiti i planiranju kapaciteta ventilacionih uredaja. kao i oni kod podnog sistema drţanja ţivine. ovom sistemu smeštaja ozbiljni prigovori se stavljaju zbog krajnjeg ogranicenja kretanja i drugih aktivnosti kokoši nosilja. Na ovom mestu moţe da se nalazi automatska neprekidna traka za sakupljanje jaja. Sa ove trake jaja se prebacuju u mašinu za sortiranje. Za baterijsko drţanje kokoši koriste se kavezi širine 35. manja ucestalost pojavljivanja zaraznih i parazitskih bolesti i kanibalizma. kako bi se izbeglo vlaţenje duboke prostirke. Pri tome se dobija jedan centralni uzduţni i dva bocna prolaza. površina mora biti drenirana. 3 ili više redova u ţivinarniku. napajanja. kapljaste i nipl-pojilice. jer ono deluje kao stresogeni faktor. Baterijskom nacinu drţanja ţivine stavlja se kao prigovor velika investiciona ulaganja za opremu ţivinarnika. kao i ispod njih. a to su: veca proizvodnja. Raspored baterija kaveza u ţivinarniku moţe se vršiti uglavnom na dva nacina. Baterijski sistem drţanja kokoši U ovom sistemu kokoši se drţe individualno ili po više njih u kavezima svrstanih u baterije. Treba voditi racuna o ravnomernom osvetljavanju baterija i kaveza u njima. a to se u znatnoj meri odraţava na proizvodnju jaja. pri cemu se uzima da se u gnezdima nalazi oko 24% kokoši. Prebacivanje podmlatka u objekte za kokoši nosilje trebalo bi da se vrši ujutru ili rano popodne kako bi se mlade jedinke još u toku dana prilagodile na novi ambijent.

Posledice delovanja ovih visokih temperatura su smanjeni apetit. Bez obzira na duţinu trajanja i uslove transporta. povecanje koeficijenta ventilacije i dr. ulepljenošcu perja i opadanjem proizvodnje jaja. pa su toplotni udari i štete od visokih temperatura retke. dehidriranost nosilja. Pored toga. prevoz i cekanje na istovar). te je davanje vode prva i najvaţnija tehnološka mera nakon useljavanja. smanjeno konzumiranje hrane i manja proizvodnja jaja. U proizvodnji konzumnih jaja danas se koriste uglavnom trospratne baterije. Najveca je šteta od povecanog procenta jaja s a mekom ljuskom. U uslovima naše klime. U svaki kavez u bateriji se stavlja 2-3 ili 4-5 kokoši. a prve kapi vode podstaknu kokoši koje su ţedne da piju. a procenat jaja sa slabom ljuskom naglo raste. i kod niţe i kod više vlaţnosti smanjuje se otpornost organizma. koja idu u preradu ili prodaju po niţim cenama. nakon use-ljavanja nije moguce izvoditi bilo kakve radove. Ucenje se sastoji u tome što se štapicem provucenim kroz kavez dodirne vrh nipl-pojilica. Smatra se da je optimalna temperatura u ţivinarniku za kokoši nosilje 18-22 C. mada mogu da se koriste i druge kombinacije. sveţije su noci. Kavezi i citav objekat moraju se posle ovakvog proizvodnog turnusa temeljno ocistiti. Mlade kokoši se moraju dopremiti kamionima u posebnim kavezima. gde su koristile visece ili protocne pojilice. davanje vitamina C nekoliko dana pred povecanje temperature. ishrane. cekanje do utovara u kamion. iako su letnje temperature visoke. a uz to je i vazduh koji se ubacuje ventilacijom topao. cak i do 6 spratova. odrţavanje maksimalne higijene. moraju se uciti na nipl-pojilicu. Pri useljavanju mora se obratiti paţnja na kondiciju i opšti utisak o zdravstvenom stanju jedinki u jatu. nege i zdravlja optimalni. pa i smanjenje nosivosti. vlaţnost i reţim osvetljenja. Optimalna vlaţnost za kokoši nosilje iznosi 65 do 75%. Vecinom su kratkotrajne. Proizvodnja jaja je zavisna od duţine trajanja dana i izmene ritma dan-noc. U našoj zemlji visoke temperature su uglavnom u julu i u prvoj polovini avgusta. kada se privode klanju. iskljucivo rucno. cak i do 33 C. pocevši od zadnjeg dela objekta. odnosno gajbama direktno do objekta. kada su spoljne temperature visoke. U tim periodima. Da bi se ublaţili negativni uticaji visokih temperatura preduzima se: povecanje procenta proteina u smeši. odnosno ekonomicnost drţanja jata. pa se uz odredene mere predostroţnosti mogu u znatnoj meri ublaţiti štetni efekti. dolazi do povecanja ambijentne temperature. Pracena je nervozom nosilja. Reţim osvetljenja i mehanizam delovanja svetlosti na proizvodnju jaja kod kokoši nosilja je ranije objašnjen. stvarajuci nervozu u jatu. Pre nego što se nasele u proizvodne objekte kokoši nosilje moraju biti vakcinisane prema odgovarajucem programu preventivne zaštite koji propisuje proizvodac datog hibrida. U našim uslovima problemi u vezi sa temperaturom sredine nastaju u toku letnjih meseci. Ako kokoši dolaze sa podnog sistema drţanja. U letnjem periodu se transport obavlja u jutarnjim casovima ili uvece po zalasku sunca. oprati i dezinfikovati. U ovakve kaveze kokoši se stavljaju u starosti od 4. Za postizanje odgovarajuce rentabilne proizvodnje od znacaja su pravilna ishrana i odgovarajuci ambijentni uslovi. kada je povecano odavanje telesne toplote. Zanemarivanje bilo kog od ovih faktora negativno se odraţava na zdravstveno stanje kokoši. polivanje krova hladnom vodom. ali dolazi do izraţaja samo ako su uslovi drţanja. Ucenje kokoši na nipl-pojilicu traje 5-6 dana. Niska vlaţnost negativno deluje na nosilje. Ljuska je cesto meka. Kada jedna kokoš pocne uzimati vodu ostale joj se vrlo brzo pridruţuju. a potrebno je proveriti svaki kavez u pogledu uzimanja vode. U uslovima naseljenosti oko 20-25 kokoši po 1 m2 podne površine objekta (60 grla po duţnom metru baterije). Kada se dovezu do objekta. Preventivna zaštita u 65 . kokoši se vade iz kaveza za transport i useljavaju u kaveze objekta.5 do 5 meseci i ostaju godinu dana. u zavisnosti od tipa kaveza. što je neophodno kako ne bi usled dugog neuzimanja vode dehidrirale. a svakako i na proizvodne rezultate. a da to nema veoma loše posledice na proizvodnju jaja. kokoši provedu nekoliko casova bez vode (hvatanje. Visoka produktivnost linijskog hibrida je genetski uslovljena. Naseljavanje se vrši po spratovima paralelno. Transport 18-nedeljnih kokoši ne treba da se vrši po velikim vrucinama ili jakoj zimi. Ekstremno niske ili visoke temperature imaju dalekoseţne negativne posledice po mlade nosilje. Od ambijentnih uslova od na-jveceg znacaja su temperatura. pa su prodori infekcija olakšani. Svaku kokoš koja nije postigla odgovarajucu telesnu masu (1450 -1550 g) treba izdvojiti i naseliti samo odabrane jedinke u jato. Prevelika vlaţnost takode ima negativan uticaj na organizam kokoši. u kaveznom sistemu. što znatno smanjuje potrebne investicije za izgradnju ovakvog sistema.Danas je usvojen princip drţanja po 2 ili 3 kokoši u jednom kavezu. opravke ili tehnološke zahvate.

zbog toga malo naucnika opisivalo njihove više intelektualne sposobnosti. Ovakav odnos prema kokošima. Zbog toga je danas dobrobit kokoši veoma znacajan predmet naucnih proucavanja. Komercijalne nosilje danas u toku jednog proizvodnog ciklusa (jedne godine) proizvedu 280-300 jaja. Kada se individualno kokoši podvrgnu nekom eksperimentalnom tretmanu koji zahteva proces ucenja. Naucnici koji su detaljno izucavali domacu ţivinu zahtevaju da se veca paţnja posveti jedinkama ovih vrsta. Sistemi gajenja i problemi dobrobiti ţivine Odnos ljudi prema gajenju ţivine i naucnika u proucavanju ponašanja bitno se razlikuje od dosadašnjeg odnosa u tom smislu prema sisarima domacih ţivotinja. Najdalje u toku 1-3 dana po završetku perioda nošenja sve izlucene kokoši moraju biti isporucene klanici. Sistemi drţanja kokoši nosilja 66 . na farmi se redovno moraju odrţavati dezinfekcione barijere u funkcionalnom stanju. ^ulne sposobnosti ţivine su veoma dobro razvijene u poredenju sa senzornim sposobnostima ljudi i sisara domacih ţivotinja. U preventivnu zaštitu spada i povremeno davanje ţivini vitaminskih preparata kroz vodu za pice. što covek danas koristi vrlo efikasno.periodu nošenja podrazumeva pravilnu is-hranu. Vadenje i stavljanje nosilja u plasticne kaveze i njihov utovar u kamione obavlja se rucno. Ona je veoma uspešna vrsta u proizvodnji. Nakon toga se vrši temeljna dezinfekcija objekta. Primeri problema ocuvanja dobrobiti ţivine. samo neznatno objektivnih razlika u ponašanju ptica. koji se navode u ovom udţbeniku. Rangiranje ili hijerarhija sile kod ovih vrsta ţivine se uspostavlja putem kljucanja. Treba uvesti pravilo da u objekat za nosilje mogu da ulaze samo zaposleni radnik i strucno osoblje. one ispune postavljene zahteve na sasvim odgovarajuci nacin. zato što je najveci broj istraţivanja izvršen upravo na ovoj vrsti ptica i zato što je brojcano ona najzastupljenija. odnose se na kokoši. uz potrošnju oko 40 kg koncentovane hrane. ako su u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. Poznato je da moderan koncept sagledavanja pojave rangiranja u socijalnoj grupi ţivotinja proizilazi iz radova na kokošima. Kokoši se za vreme mnogih aktivnosti cesto nalaze u situacijama u kojima dominira strah od ljudi. u cilju odrţavanja iste. ima znacajan uticaj na procenu koje uslove ove vrste ptica zahtevaju i koje veterinarske i odgajivacke tretmane one mogu podnositi. njegovo zatvaranje i odmor u trajanju 10-20 dana. Ustanovljene su neke razlike u ponašanju izmedu divljih i odgovarajucih vrsta domacih ptica. te je. Radnici moraju obavljati poslove u zaštitnim mantilima i gumenim cizmama. do 72. Ove ptice se retko posmatraju kao jedinke. Po isporucivanju kokoši odmah se vrši detaljno cišcenje i sanitarno pranje objekta. uvek i jedino u odeci i obuci koja je prethodno dezinfikovana. Da bi se sprecila pojava bolesti. Smatra se da su kokoši najcešce podvrgnute patnji u procesu proizvodnje zbog neodgovarajucih postupaka ljudi u poredenju sa drugim vrstama ptica i sisara domacih ţivotinja. coveka i domacih ţivotinja. razlike u dozivanju. postoje brojni uzroci koji narušavaju dobrob it ove vrste ptica u toku procesa proizvodnje jaja ili mesa. Domaca kokoš je najzastupljenija vrsta ptice u svetu sa oko 9-10 biliona jedinki. redovno napajanje kvalitetnom i bakteriološki ispravnom vodom. cini se. Zbog toga farmeri nisu sposobni da pravilno procene sloţenost ponašanja kokoši i njihovu svesnost o ţivotnoj sredini. a u slicnoj meri i prema drugoj ţivini. Medutim. odrţavanje maksimalne higijene u objektu. odnosno od 18. a njihova socijalna organizacija je vrlo kompleksna i zahteva angaţovanje znacajnih psihickih procesa. a ne izaziva pojavu straha. ucenje i pamcenje. Oni smatraju da je paţnja prema grupi vec u dovoljnoj meri zastupljena. Nedovol jno poznavanje individualnog ponašanja ţivine delom je posledica drţanja veoma velikog broja jedinki ovih ptica na jednom mestu. Na najmanju mogucu meru se moraju svesti posete lica koja ne rade u ţivinarniku. paradiranju i drugim vrstama ponašanja izmedu odgovarajucih divljih i domacih vrsta ptica su veoma impresivne. Posle isticanja perioda odmora objekat se još jednom dezinfikuje i provetri i tek nakon toga se pocinje sa useljavanjem jata 18 -nedeljnih kokoši za novi proizvodni ciklus. Naime. nedelje starosti. cini se. kao što su kognicija. delom cinjenice da se ljudi teţe poistovecuju sa pticama nego sa sisarima i. Kokoši nosilje konzumnih jaja se u proizvodnim objektima uglavnom gaje 54 nedelje.

Ako je gustina naseljenosti velika u slobodnom sistemu gajenja opasnost prenošenja parazitskih i zaraznih bolesti putem fecesa moţe poprimiti zabrinjavajuce razmere. pojava infestacije helmintima i kokcidioze najmanje je 10 puta cešca u slobodnom sistemu gajenja nego u baterijskim kavezima. Na primer. vlaţnost i ventilacija u staji se mogu kontrolisati 67 . skoro isto kao i kod grupnog stajskog smeštaja. godine. U toku zime. U skorašnje vreme. a 10-15 godina kasnije u baterijskim kavezima pod strogo kontrolisanim uslovima. kako se sistem razvijao. ne ţeli da kupuje jaja koja poticu od kokoši gajenih u baterijskim kavezima. Kokoši se uvode u ciste prazne staje neposredno pre pronošenja. a u zemljama Severne Amerike cak i više. godini. Zatvarane su u nekim vrstama staja za vreme noci. U slobodnim sistemima gajenja cesto dolazi do uznemiravanja ţivine od strane ptica grabljivica. beleţi se pojedinacno vracanje na slobodni sistem i modifikovani sistem grupnog stajskog gajenja ţivine. tako da su konzumenti imali znatne beneficije u finansijskom smislu. Baterijski sistem drţanja ţivine Korišcenje redova kaveza za kokoši u stajama. Jasno je da se narušavanje ugodnosti kokoši moţe smanjiti na sasvim mali nivo kod slobodnog nacina gajenja. najveci broj kokoši koristi i najmanju mogucnost da šeta.7 m2 po jedinki). Domaca kokoš potice od tropskih vrsta. kao što naglašavaju mnogi istraţivaci. slican je onome koji je korišcen u proizvodnim jedinicama pre 1950. Medutim. Ova opasnost se moţe znatno smanjiti premeštanjem ţivine na novu površinu. odnosno preko deflektora (skretaca). Kokoši cesto same ostaju u stajama kod slobodnog sistema gajenja u toku perioda kiše. zbog cega se nošenje jaja moţe znacajno smanjiti. zbog cega se u zimskim uslovima ne treba da izlaţe niskim temperaturama i drugim spoljašnjim opasnostima. pod uticajem udruţenja za zaštitu prava ţivine. gde su mikroklimatski uslovi u velikoj meri kontrolisani. Dalje smanjenje ucestalosti pojave bolesti posledica je primene principa „‟all -in allout‟‟ u sistemu gajenja. Kod ovog sistema. medutim. što ima velike prednosti kada je u pitanju kontrola zaraznih i parazitskih bolesti. Ako se gustina naseljenosti kokoši poveca bez premeštanja na nove površine. Uz to. Feces se moţe uklanjati pokretnom trakom ispod kaveza ili moţe upadati direktno. Moderni baterijski sistemi omogucavaju potpuno odvajanje ţivine od njihovog fecesa. ţivina u slobodnom sistemu gajenja nije zašticena od delovanja ekstremnih vremenskih prilika. kljuca ili da ispolji razne socijalne interakcije. cena jaja je opala u poredenju sa drugim vrstama namirnica. iznosi 1000 kokoši/ha. treba imati u vidu da se sve prednosti slobodnog sistema gajenja ţivine mogu ispoljiti jedino ako se uz slobodno kretanje koriste dobro izgradene staje. Naime. Medutim. opasnost od pojave bolesti takode raste. jer deo stanovništva u mnogim zemljama. ipak je potrebno predvideti mogucnost da se onemoguci njihov izlazak. Slobodni sistem gajenja ţivine podrazumeva pristup otvorenom prostoru (dvorištu ili polju). Ovaj prostor. Medutim. trebalo bi uzeti u obzir kada se procenjuje stanje ugodnosti odnosno dobrobiti ţivine. kada se za to ukaţe potreba. u sabirnu jamu. a sve se uklanjaju u starosti od oko 72 nedelje. Nakon navedene godine usledila je promena nacina gajenja i kokoši nosilje su uglavnom drţane u ţivinarnicima. Povecanjem efikasnosti proizvodnje. Redovi kaveza nazvani su baterije kaveza i termin baterijski kavezi postepeno je ušao u širu primenu. Nisu na raspolaganju sasvim pouzdana izucavanja koja bi pokazala cešci izbor kokoši izmedu boravka u polju i u velikim stajama. i to najpre na dubokoj prostirci. Zbog toga što je broj jedinki koji medusobno kontaktira u ovom sistemu ogranicen.Kokoši nosilje su uglavnom gajene slobodno u svim zemljama sveta do 1950. leprša krilima. Uticaj loših vremenskih uslova moţe se smanjiti izgradnjom dobro izolovanih i ventilisanih staja. Zbog toga je potrebno da objekti koji se koriste kod slobodnog sistema gajenja budu u celini dobro sagradeni. Zbog toga je Savet o dobrobiti farmskih ţivotinja u Velikoj Britaniji preporucio maksimalnu gustinu naseljenosti 375 jedinki/ha (26. gustina naseljenosti regulisana zakonskim propisima i u Evropskoj Uniji. Oba faktora. kod ove gustine naseljenosti nastaju problemi koji se ogledaju u velikoj stopi zagadivanja jedinicnih površina izmetom jer se ne vrši njegovo uklanjanje. ceprka. prenošenje bolesti je dodatno limitirano. vetra i hladnoce. U evropskim zemljama se u kavezima cesto drţi 5 kokoši. Srednja temperatura. koji omogucava 10 m2 po jedinki. bolesti i predatore. pocelo je u SAD u 1930. a u toku dana omogucavano je tumaranje po dvorištima razlicitih dimenzija ili cak i širim poljima. Loši vremenski uslovi bi s toga trebalo da efikasno sprecavaju izlazak kokoši iz staja. godine. ugodnost ţivine moţe biti veoma loša u slobodnom sistemu gajenja.

zakljuciti koliko je ovaj problem izraţen. Verovatno su najznacajniji dokazi loše ugodnosti pojave slomljenih kostiju koje se otkrivaju na klanju. s obzirom da danas cesto postoji opasnost od izbijanja poţara u baterijskim stajama. ali to još uvek ostaje ozbiljan problem. jedinke koje borave u kavezima u dugom periodu vremena rado ih ne napuštaju. Zbog toga je otpor lomljenju humerusa i tibije kod kokoši iz kaveza manji. Manja ucestalost pojave bolesti. sedeti. koja p redstavlja potencijalnu pretnju kod svih staja. kokoši treba da se drţe na takav nacin da se mogu brzo evakuisati iz staja u slucaju izbijanja poţara. Medutim. ako se ima u vidu da postoje mnogi nacini postavljanja kaveza. u istom sistemu. U jednom istraţivanju je ustanovljeno da se prelomi krilnih kostiju rede javljaju kod kokoši koje se slobodno krecu (0. Na primer. 68 . Pojilice mogu biti blokirane. Pored toga. konstantna mogucnost korišcenja vode i redovno snabdevanje kvantitativno i kvalitativno izbalansiranom hranom su veoma znacajne prednosti baterijskog sistema gajenja u odrţanju dobre ugodnosti kokoši. samo na osnovu duţine ispoljavanja. a hrana se daje redovno obicno automatski korišcenjem sistema pokretne trake ili lanca. Na primer. a neki od njih dozvoljavaju nadgledanje svih kaveza u sasvim prihvatljivoj meri. mahati krilima. Sugeriše se da se i slabost mišica znatno cešce javlja kod ţivine u kavezima. postoji i niz nedostataka. medutim. Medutim. Nadgledanje ţivine u mnogim baterijskim kavezima je relativno lako.uz veliku preciznost. u kavezima se kod sledecih 9. a postoje i znatna ogranicenja u ukupnom ispoljavanju komfornog ponašanja u poredenju sa grupnim i slobodnim drţanjem ţivine. Da bi se sagledali neposredni efekti bilo koje vrste ogranicenja koriste se testovi uskracivanja i sagledavanja obavljene aktivnosti posle razlicitih perioda trajanja uskracivanja iste. perušati se u prašini ili kljucati po zemljištu. Razlike u nekim osobinama mišica ţivine u razlicitim sistemima gajenja su jasne na osnovu izucavanja kvaliteta mesa. Ptice u kavezima imaju manju masu i vecu lomljivost kostiju od ptica koje imaju više slobode u kretanju. pored ovih nesumnjivih prednosti. zahteva se primena alarmnih sistema i paţljivo nadgledanje. dobri mikroklimatski uslovi. sistemi ventilacije i grejanja mogu prestati da funkcionišu efikasno. kao i kod pojave bolesti ili zaplitanja u ţicanu mreţu. One se ne mogu slobodno kretati. Baterijski kavezi pruţaju malo prostora za ceprkanje nogama ili cišcenja kljunom. pojedini istraţivaci smatraju da donji redovi kaveza ne bi trebalo da budu malo odnosno površno nadgledani. Mnogi od problema koji nastaju kod kokoši u baterijskim kavezima su posledica aktivnosti koje one ne mogu da ispolje. je izbijanje poţara. ishrane i regulisanja mikroklimatskih uslova mogu cesto iz raznih razloga zatajiti. Posledice ovih ogranicenja su pojave frustracija. da je preglednost jedinki u donjim redovima kaveza manja. U svakoj od ovih situacija. Pored toga. Slobodno drţane kokoši znatno više šetaju nego kokoši koje se drţe u kavezima ili u grupama na ţicanom podu. jer ih odgajivaci ne mogu nadgledati bez saginjanja. Voda je uglavnom kontinuirano na raspolaganju putem pojilica.5% kokoši ustanovljava prelom kostiju posle klanja. kokoši u znatnoj meri ispoljavaju lepršanje krilima. Generalno. Medikacija se sprovodi putem hrane. Dobri odgajivaci mogu redovno nadgledati sve jedinke u baterijskim stajama i blagovremeno identifikovati neki izraţeniji problem ugodnosti. medusobnog kljucanja i nekih abnormalnosti u rastu i obliku tela kokoši. i to srazmerno duţini perioda gajenja u kavezima. Dugotrajno uskracivanje kretanja se odraţava na kostima i mišicima ţivine. Druga opasnost za ugodnost ţivine.5%). Posle premeštanja iz baterijskih kaveza na vece površine. Jasno je da lepršanje krilima nastaje zbog prisutnog problema u ugodnosti.5%) u odnosu na kokoši u kavezima (6. Alarmi i sistemi gašenja mogu pomoci u smanjenju šteta od ovog rizika. Dobro je poznato. ali to ne mora obavezno da pruţa informacije o stanju njihove ugodnosti. Mahanje krilima u kavezima je potpuno spreceno. Pojava osteomalacije i osteoporoze je znacajno ucestalija kod ţivine u kavezima nego kod ţivine koja se gaji grupno na podnom ili u potpuno slobodnom sistemu. graditi gnezda pre nošenja jaja. To predstavlja ozbiljan nedostatak ovog sistema gajenja. u slucaju izbijanja poţara potreban je veoma dug period vremena za otvaranje svih kaveza u baterijskim stajama sa 100000 jedinki. Nisu poznate sve pojedinosti o neposrednim efektima ogranicenog kretanja na organizam ptica. kolicina popijene vode moţe se meriti posle razlicitih perioda uskr acivanja vode. ceprkati za hranom. vode ili finog spreja kapljica. konvejeri hrane mogu zatajiti u prenošenju hrane do nekih kaveza. Vadenje kokoši iz kaveza i vešanje na liniji klanja su oznaceni kao postupci koji najcešce dovode do povreda. ali je teško. U Velikoj Britaniji je ustanovljen prelom kostiju kod 29% kokoši u baterijskim kavezima. a cešce se javlja i hromost kod ptica u kavezu. Automatski sistemi napajanja. Kokoši iz kaveza su znatno manje aktivne od kokoši koje koriste sistem sa sedalima ili Elsonov terasni sistem.

Ţivina u kavezima ima malo mogucnosti za ispoljavanje kljucanja. Koncentracija kortikosterona se povecava pre samog nošenja jaja bez obzira da li postoji gnezdo ili ne. najveci deo vremena koriste za slobodno kretanje. Ako kokoši mogu da biraju izmedu dva kaveza sa prethodnim podovima one cešce biraju kavez sa prostirkom. One cesto guraju na stranu zamišljeni materijal od planiranog mesta za nošenje jaja. ali koriste oba ako im stoje na raspolaganju. kao što je slucaj sa izborom izmedu kaveza i slobodnog kretanja. Takode je kod iste vrste ispitivan izbor poda od ţicane mreţe i poda sa prostirkom. a pokazuju i druga ponašanja pre nošenja jaja kao i mlade divlje kokoši. što sugeriše da je to povecanje verovatno posledica pripreme za nošenje jaja. ali ona zahtevaju kombinovanje sa uticajima uskracivanja prostirke. Kokošima u kavezima ne stoji na raspolaganju materijal za pravljenje gnezda i mirno tamno mesto na kome bi leţale. Kokoši koriste sedala ako su im na raspolaganju. uostalom kao i kod drugih ţivotinja. vec to cine povremeno. medutim. Ako se posle drţanja u kavezima. Hvatanje i transport ţivine su najizrazitiji primeri u tom pogledu. Kokoši provode mnogo vremena na pretraţivanje njihove okoline. Mada u kavezima imaju na raspolaganju hranu i u njima su blizu drugih jedinki kokoši. Sugeriše se da je glavni razlog kljucanja perja u baterijskim kavezima to što kokoši nemaju na raspolaganju druge stvari na kojima bi ispoljile ovo ponašanje. Kod kokoši je izucavana ucestalost biranja poda od razlicitih vrsta metala. U vreme kada bi normalno trebalo da se gradi gnezdo kokoši šetaju tamo-amo po kavezu ponavljajuci putanju kretanja. Izvesne stereotipije u vidu kljucanja su takode ustanovljene kod ţivine u kavezima. ali najjasniji indikator ponašanja pre nošenja jaja je stereotipno kretanje. Ova izucavanja obezbeduju informacije o stepenu izbora kokoši kada je u pitanju pod sa prostirkom. Ako se kokošima iz baterijskih kaveza pruţi mogucnost izbora izmedu ostajanja u kavezima ili kretanja. Podove sa prostirkom obicno biraju neposredno pre i u toku nošenja jaja i zbog toga najveci broj jaja se snese na prostirci. ^injenica da se kljucanje ne vrši samo zbog traţenja hrane dokazana je nalazima da ptice kljucaju po okolini iako im hrana stoji na raspolaganju. ali nema sumnje da prelome kostiju prati snaţan bol. što se obavlja putem kljucanja predmeta. perje i kloaku. Ako se skrati vreme za hranu u kavezima i stavi na raspolaganje pod sa prostirkom one biraju kavez i hranu. ako se ţeli da izbegne ucestala pojava preloma nogu. na primer. Njihov kljun je bogato snabdeven senzornim receptorima. one posle perioda u trajanju od 4 casa. Zbog uskracenog perušanja u prašini u kavezima se javlja abnormalno ponašanje u vidu pokušaja perušanja u hrani ili pokreta perušanja u vazduhu kaveza. u kome uglavnom ostaju u kavezima. ali one koriste i niţa sedala. Kokoši radije ulaze u veoma male kaveze sa prostirkom nego u znatno vece sa ţicanom mreţom. Kada se obezbede sedala na nekoliko nivoa. Kokoši se karakteristicno oglašavaju neposredno pre nošenja jaja u vidu kokodakanja. kada one cesto sede zajedno blizu jedna drugoj. Izbor vecine kokoši sugeriše da je obez bedenje sedala neophodno za poboljšanje dobrobiti. u kojima tamno mesto ne postoji.Kretanje je u korelaciji sa debljinom i cvrstinom kostiju kod kokoši. a narocito u nacinu hvatanja ţivine. Stepen uznemirenosti se smanjuje ako kokoši mogu da koriste sedala. ali kokoši ne koriste uvek dosledno vece prostore. a obezbedenje sedala doprinosi i povecanju cvrstine kostiju nogu. Ponašanje u vidu kljucanja ne javlja se samo radi traţenja hrane. Kokoši kojima je uskracena hrana. Kokoši u kavezima ponekad perzistentno kljucaju predmete. narocito nocu. Intenzitet oglašavanja je tri puta snaţniji ako se kokoši nalaze u baterijskim kavezima. Potrebno je uvek vršiti detaljnu analizu svakog izbora. Nije poznato u kojoj meri je potpuno ograniceno kretanje povezano sa pojavama osteomalacije i osteoporoze. Kokoši koje su drţe napolju uvek biraju prostranije površine. Ovo moţe da ukazuje na vecu frustraciju. kao i perušati se u prašini. Oni nisu isti problem kod ţivine koja se slobodno krece i one koja se nalazi u kavezima. Kokoši u kavezima ne mogu ceprkati po tlu i traţiti hranu. Mada je jasno ustanovljeno da tamno mesto nije neophodno. kokoši biraju sedala koja se nalaze visoko iznad poda. kokošima stavi na raspolaganje prašina za perušanje one izraţavaju ponašanje perušanja u prašini srazmerno trajanju vremena uskracivanja. 69 . radije biraju kaveze sa ţicanim podom u kojima se nalazi hrana nego kaveze sa prostirkom bez hrane. postoje raznovrsni dokazi o pojavi frustracije kod kokoši u kavezima. Sve što dovodi do pojave preloma kosti ju predstavlja izrazit problem za dobrobit. Domace kokoši grade i pretraţuju gnezdo. izlaze i kasnije se odlucuju za kretanje. Jasno je da postoji potreba za neke bitne promene u drţanju. Drugi nedostatak baterijskih kaveza koji sprecava izraţavanje normalnog ponašanja je ţicani pod. ^injenica da kokoši iz slobodnog sistema gajenja koriste znatne površine za šetanje u dobrim vremenskim uslovima je dokaz za radiji izbor vecih u odnosu na manje prostore.

prsti ili kandţi (15%).27-0. 1442 cm2 i 2888 cm2 po jedinki). Sistem sa dubokom prostirkom je raširen u celom svetu za gajenje ţivine i on je ge-neralno prihvatljiv za industrijsku proizvodnju u ţivinarstvu. pa cak i uginuca.14 m2 za lake. na slami dubokoj 30 cm. korišcenjem ţicanih mreţa ne vecih od 25 x 35 mm i izbegavanjem korišcenja kaveza koji imaju oštre ivice izmedu strana i poda kaveza. ili delom na letvicama. a kljucanje perja je retko. odnosno dizajna kaveza. kljun i kandţe mogu rasti do velicine koja ih ozbiljno deformiše. ako se daje peletirana hrana. Strmi podovi. Ovo ponašanje je znatno ucestalije ako se hrana ogranici. Pojava deformiteta moţe se znatno smanjiti obezbedenjem sedala u kavezima. Obezbedenje abrazivnih traka u kavezima moţe rešiti ovaj problem. sakupljanje jaja je znatno teţe nego u baterijskim kavezima. U svakom od ovih sistema kokoši imaju znatnu slobodu kretanja. Takva upadanja odnosno uplitanja koja ocigledno remete dobrobit. da je korišcenje sedala uglavnom univerzalno.Kljucanje perja se javlja znatno cešce posle hranjenja i nošenja jaja. Takvo kljucanje i agresivni napadi na druge jedinke uglavnom ne predstavljaju ozbiljan problem u baterijskim kavezima. i u njemu ţivina nije uvek direktno na podu. pocinje kod mladih kokoši u vidu kljucanja kloake i izazivanja ozbiljnih povreda. U sistemu sa dubokom prostirkom. ako su sedala na raspolaganju kokošima od ranog uzrasta. Kanibalizam. odnosno kljucanje koje se snaţno ispoljava. su bili veoma rašireni u svetu ranih šezdesetih godina. koje se ne javljaju u baterijskim stajama. Ova gustina naseljenosti je slicna velicini od 0. 70 . Dobri odgajivaci treba da identifikuju kokoši sa problemima zdravlja i blagovremeno ih odvoje od grupe. ako je intenzitet svetlosti veliki i ako je pod napravljen od ţice. trebalo bi minimizirati uprošcavanjem prednje strane kaveza. Površina poda po jednoj kokoši je bila najcešce 0. Drugo cesto mesto uplitanja ţivine je prednji zid kaveza. uz 0. korišcenjem horizontalnih.18 m2 za teške rase i 0. medutim. Postavljanje punih zidova smanjuje habanje perja za 15%. mada u njima postoje izvesna socijalna ogranicenja. a ne vertikalnih rešetki. Najcešce mesto upadanja ţivine je praznina izmedu deflektora izmeta i branika jaja. Jedan problem koji se javlja u stajama sa mnogo sedala odnosi se na to da neke mlade jedinke koje su dopremljene u staju ne koriste sedala. Postoje. što se moţe izbeci. ţivina ima na raspolaganju najveci deo raspoloţivog prostora u staji. Mnoge druge povrede i deformiteti mogu se ispraviti poboljšanjem oblika. ako su obezbedene letvice i 0. neki problemi dobrobiti koji nastaju usled toga što je moguca veca pojava zaraznih i parazitskih bolesti. Korišcenje duboke prostirke. Agresivnost pojedinih kokoši moţe izazvati znatne povrede kod manjeg broja kokoši. U kavezima od ţicane mreţe cesto nastaje habanje perja. Nekontrolisan rast kljuna i kandţi kod ţivine moţe biti problem u baterijskim kavezima. prostirke od slame i sistema sa sedalima Sistemi sa dubokom prostirkom.27 m2 površine po ţivini u baterijskim stajama u celini. na primer. skocnih zglobova (13%) ili nekog drugog dela tela. Gubitak perja vodi gubitku toplote i povecanju konzumiranja hrane narocito pre mitarenja. korišcenjem deflektora izmeta bez praznine ili bez velike praznine u odnosu na postrane delove kaveza.36 m2 ako ne postoje letvice. Medusobno napadanje ţivine zavisi i od raspoloţive površine (vece je kod 824 cm2 nego kod 412 cm2. Treci sistem ovog opšteg tipa je pokriveni pod sa slamom. U Holandiji 15% jaja dolazi iz sistema gajenja sa dubokom prostirkom i ona se prodaju 9-23% skuplje nego jaja koja poticu iz baterijskih kaveza. Neka automatizacija sakupljanja jaja iz boksova koji sluţe kao gnezda je moguca ali. na primer. izuzimajuci poteškoce u sakupljanju jaja. Sistem sa sedalima se razvio iz sistema sa dubokom prostirkom. medutim. u kojima se veliki broj kokoši gaji zajedno na istoj vrsti prostirke. Vršena su istraţivanja takvih problema i sacinjene preporuke kako ih treba rešiti. generalno. Ovaj sistem je jeftin za gradnju i u njemu se moţe smestiti oko 200 kokoši. medutim. sa nagibom od 23% dovode do visokog nivoa deformiteta nogu zbog klizanja i upadanja u ţicanu mreţu poda. ako se koristi nagib ne veci od 12%. tela ili krila (28%). a ponekad dovode i do uginuca. verovatno zato što su jedinke u proseku starije i suviše dugo zajedno da bi ispoljile potpuno agresivno ponašanje.27 m2 po kokoši. Ţivina se uplice u ţicanu mreţu kaveza proturanjem glave ili vrata (29%). Ako ne postoji mogucnost da ih ţivina pohaba. a cesto su i u znatnoj meri zaprljana. Glavni ekonomski problem predstavlja to što neke jedinke ne nose jaja u boksovima koji sluţe kao gnezda tako da je njihova jaja teško naci u prostirci. u stajama sa mnogo boksova gnezda. Moguce je ispoljavanje razlicitih normalnih aktivnosti.18-0. vec se povremeno nalazi na nizu sedala razlicite visine u staji. Ustanovljeno je.

U svim ovim sistemima postoji kontakt sa izmetom. i drugim grupnim stajskim sistemima. Pri tome treba imati u vidu da ako jedan sistem duplira cenu jaja nema šanse da se prihvati. Švajcarski etaţni volijeri su komercijalno raspoloţivi sa 590 cm2 podne površine po jedinki. prostranijim kavezima i avijarima je bolja nego u baterijskim kavezima. sedala i prostor sa peskom za perušanje. mada mnogi autori preporucuju 1000 cm2. ali noviji. Inspekcija ţivine u ovim kavezima je cesto sasvim oteţana i svi problemi dobrobiti ţivine se ne mogu uvek i na vreme otkriti. Avijari i volijeri poseduju dodatni pod od ţice ili tankih letvica. kao na primer. Savremeni razvoj u mnogim evropskim zemljama cini mogucim da ce neki od brojnih grupnih stajskih sistema biti uskoro sasvim prihvatljivi u prakticnom smislu i u pogledu dobrobiti. koji su konstruisani u Švajcarskoj. buduci da je osnovni problem kokoši u baterijskim kavezima nedostatak prostora koji omogucava da se izbegne medusobno kljucanje. odnosno vecim kavezima sa podovima koji su malo prostraniji nego u konvencionalnim kavezima. Medutim. duţinske hranilice i pojilice. pojava agresivnih ponašanja se moţe smanjiti obezbedenjem uniformnog osvetljenja bez svetlijih prostora. oni u Velikoj Britaniji. Sistemi smeštaja. ali moglo bi da bude teško obezbedenje materijala za gnezda. koje izbacuju feces i drţe niţi nivo vlaţnosti u objektima. imaju gnezda. holandskim vezanim ţicanim podnim jedinicama i danskim Hans Kierovim sistemima javlja se manji nivo agresivnog ponašanja medu jedinkama. Ova površina se otvara samo popodne. Postavljanje sedala u baterijskim kavezima takode je razmatrano. Medutim. Dodatni prostor za ispo-ljavanje ceprkanja i lepršanja krila ţivine treba obezbediti u modifikovanim. Hans Kierove jedinice i vezane ţicane podne jedinice. imaju poboljšanja u pogledu toga. U švajcarskim etaţnim volijerima. zbog cega je rizik od pojave kokcidioze znatno veci. kao i gnezda u obliku boksa na podu. Obezbedenje ukalupljenih mesta za gnezda izgleda da je od velikog znacaja. Hans Kierov sistem ima 7 m2 ţicane podne površine sa nagibom i brojna sedala na visini od 5 cm. Kljucanje perja i druga agresivna ponašanja su veoma malo zastupljena u ovom sistemu. Takode je znacajno da ne postoje oštri uglovi u kavezima koji bi dozvoljavali zaglavljivanje. U avijarijima. volijeri. medutim. U svakom avijaru na raspolaganju je najmanje 14 cm sedala po jedinki. koja iznosi 20% od ukupne podne površine. postoji malo uvecanje cene jaja.Modifikovani kavezi Neke modifikacije baterijskih kaveza koje sma-njuju pojavu povreda ali ne daju ţivini više slobode u ispoljavanju normalnog ponašanja pomenute su ranije. U jedinici u kojoj se nalazi 75 kokoši na raspolaganju je peskom pokrivena površina. u kojima se kokoši sakupljaju i medusobno kljucaju. onda se 71 . Konstrukcija ovakvih kaveza unapredena je u Holandiji. Konstruisani su kavezi koji omogucavaju izbegavanje kljucanja. Veliki kavezni sistemi i dobrobit kokoši nosilja Izmedu kaveza koji omogucavaju izvesno kretanje i staja sa sedalima nalaze se avijari. Stariji avijari. jer ce samo mali broj ljudi kupovati ta jaja. Ako. su imali velike probleme zbog pojave agresivnosti kod kokoši. a odvojena je elektricno kontrolisanim pregradnim kapcima. Problemi dobrobiti egzistiraju kod nekih individua koje ne mogu da pronadu pojilice u obliku nipla ili koje napadaju druge jedinke. postoje mogucnosti za modifikaciju kaveza koji mogu doprineti poboljšanju dobrobiti. štale volijera i etaţni volijeri. dobrobit i ekonomska osnova Dobrobit ţivine u higijenskim stajama sa sedalima. Prakticni nedostaci ovih kaveza manifestuju se velikim brojem razbijenih i zaprljanih jaja i poteškocama oko njihovog sakupljanj a. Neki od ovih sistema omogucavaju korišcenje traka. Ovi kavezi sluţe za smeštaj oko 20 kokoši u dva nivoa. dobrobit jedinki koje se cesto ometaju od drugih ili koje oboljevaju u ovim sistemima je lošija nego kod ţivine u baterijskim kavezima.

koje omogucavaju nadgledanje. prostranijim kavezima ili u stajama sa sedalima je prihvatljiv-kada je u pitanju dobrobit ţivine. Tabela 1. malo se zna o efektima takvog nagomilavanja brojlera po jedinici površine. Jednodnevni pilici se nase-ljavaju u staju u gustini koja ce na kraju perioda tova iznositi 34 kg/m2. bile bi poţeljne promene u broju jedinki gajenih u jednoj staji i u dizajnu staje. povredeni ili bolesni pilici cesto ne otkrivaju na vreme. Na pocetku perioda tova pilici imaju na raspolaganju izobilje prostora. za koji period vremena se postiţe telesna masa od 1. Prelazak na gajenje u avijarima. sistemima površinu zemljišta b ukljucuje i zakupninu zemljišta Troškovi. nedelje staje postaju prenaseljene. Gajenje brojlera je masovno tako da svaki problem dobrobiti ukljucuje mnogo individua.% 100 105 115 100 102 102 110 115 105-108 118 130 135 (140b) 150 (170b) u ekstenzivnim U osnovi postepene promene sistema gajenja ţivine u Evropi povecavaju cenu jaja do 15% što ne utice bitnije na prihode farmera.5-2. Troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja (Elson. Tipican broj brojlera u stajama je 10000-20000. Glavni problem kod sistema gajenja brojlera na dubokoj prostirci sastoji se u tome što je na jednom mestu prisutan veliki broj pilica.prodaja jaja nece smanjiti. u stajama podnu površinu staja. Druga negativna strana kod gajenja velikog broja pilica u jednoj staji dolazi do izraţaja kod naglih plašenja i pojave ponašanja u vidu histerije. Ako to nije moguce prošireni kavezi sa 4 ili 5 je-dinki sledeca je najbolja alternativa u pogledu dobrobiti. Ako se to ima u vidu. farmeri mogu ekonomski opstati. jer se pojava agresivnosti znatno smanjuje. Tipicna staja za brojlere je slicna staji za kokoši nosilje sa dubokom prostirkom. mnoge jedinke se krecu brzo do kraja staje.0 kg. 1985) Sistem Prostor* 2 Kavezi za nosilje 450 cm /jedinka Kavezi za nosilje 560 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 750 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo + gnezdo Plitki kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka Kavezi koji omogucavaju bekstvo. ali na kraju 7. narocito kada se gustina naseljenosti pribliţava krajnjem nivou od 34 kg mase ţivine po 1 m2. staje sa sedalima i više povezane 20 jedinki/m2 površine Staje sa dubokom prostirkom 7-10 jedinki/m2 Slamena polja 3 jedinke/m2 Poluintenzivni 1000 jedinki/m2 Slobodni sistem 400 jedinki/m2 *Prostor oznacava: u kavezima podnu površinu kaveza. Veliki broj ovih pilica uginjava i njihova tela ostaju u prostirci. tako da se slabi. Moderni hibridi brojlera rastu veoma brzo i na-jveci broj se danas ekonomski iskorišcava sa 7 nedelja starosti. Ako se uplaše. U tabeli 1 prikazani su dodatni troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja prema Elsonu (1985). a dobrobit ţivine ce se znatno poboljšati. zbog cega je mala mogucnost nadgledanja. To je pravougaona staja širine 20 m sa dobrim ventilacionim i temperaturnim kontrolnim sistemima. 2 reda Avijari 10-12 jedinki/m2 Avijari. Pre useljavanja pilica ocišceni pod se pokriva prostirkom od drvene strugotine ili slame debljine oko 15 cm. Gajenje i dobrobit tovnih pilica U literaturi postoji mali broj podataka o dobrobiti brojlerskih pilica. Slabije jedinke uginjavaju zbog gaţenja u borbi za prostor i hranu. gde se nagomilavaju i medusobno gnjece 72 . Iako predstavlja evidentan problem.

a izucavanja takvih sistema gajenja danas se vrše u Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama. Ne iznenaduje stoga. u delu koji se odseca. imaju oštecene grudi i noge. Izucavanja ponašanja pri konzumiranju hrane i broja belih krvnih zrnaca posle secenja kljuna potvrduju ovaj zakljucak. Nacin hvatanja zavisi od uslova gajenja ţivine. Povecanje koncentracije kortikosterona posle grubog utovara ukazuje na stresnu reakciju. Razliciti hibridi i linije se ispituju u pogledu podesnosti za slobodni sistem gajenja. 73 . Operativni zahvati. zbog cega je potrebno menjat i nacin gajenja ili rasu ţivine. korpe ili gajbe. Ove korpe se pakuju u prevozna sredstva. a primaju oko 15 jedinki. Dokazano je da oţiljno tkivo ostaje na kraju patrljka i da se neke dermalne i nervne strukture ipak regenerišu u oţiljnom tkivu. Odsecanje dela kljuna izaziva neregenerativni gubitak senzitivnosti dodira i osecaja toplote. ali se uobicajeno sastoji od naglog hvatanja jedne ili više jedinki i stavljan ja u plasticne kaveze. Brzi rast brojlera nije ravnomeran u svim delovima njihovog tela. što je dokazano brojnim histološkim izucavanjima. koja poticu od regenerisanih nerava u neuromasi. Naime. koje prethodi transportu.45 ng/ml i 4. rastu sporije. Selekcija treba da pospeši brţi rast nogu ili da smanji brzinu rasta mišica. To je u svakom slucaju bilo pogrešno shvatanje. gde stoji prevozno sredstvo i najzad se kokoši trpaju u korpe za transport. tako da brojleri koji duţe sede na podu. takvo hvatanje vrlo cesto prati pojava preloma kostiju. dodaju se drugoj osobi-koja drţi 2 do 5 kokoši u svakoj ruci i nosi ih do izlaznih vrata staje. pa i uginuca. redom). iako postoji nekoliko tipova slobodnih sistema. hvata se jedna ili više kokoši za noge. koja su senzorni receptori. U izucavanjima u kojima je umereni postupak pri hvatanju uporedivan sa grubim. Postupak odsecanja kljuna ukljucuje stavljanje kljuna pileta u rezac. Fekalne materije se nagomilavaju veoma brzo u brojlerskim stajama. narocito kosti nogu. ima znatan uticaj na dobrobit ţivine. U svakom slucaju brojlere ne bi trebalo drţati na fecesom pokrivenoj prostirci. Tada postoji mogucnost da slabije jedinke budu zgaţene ili da se kontakt njihovog tela sa prostirkom prolongira. neuromasa je osetljiva na bol. Da brojleri pate i da je njihova dobrobit ugroţena pokazuje abnormalna spontana aktivnost regenerisanih nerava. koje takode kauterizuje patrljak. tako da pilici dugo pate posle secenja kljuna. izvlace se iz kaveza. Ako se kokoši nalaze u baterijskim kavezima najpre se oni otvaraju. Na taj nacin se cesto ne uocavaju promene na zglobovima i ne sagledava narušena dobrobit brojlera tokom ţivota. i zbog toga nastaju brojne povrede ili cak i uginuca. U Francuskoj etiketa prirodno proizvedene hrane daje se samo slobodno gajenim pilicima. Ocigledno je da ove ozbiljne promene na koţi i zglobovima nogu mogu imati znatan uticaj na dobrobit ţivine. Sledeca posledica svega toga je da su mnogi trupovi brojlera degradirani do te mere da se ne mogu da koriste za dalju obradu. jer se time znatno remeti njihova dobrobit. Kao što je ranije pomenuto. Jedna od posledica toga je da su noge brojlera krace. Kljun pilica ima mnoga Herbstova i Merkelova telašca. i mnogo slobodnih nervnih završetaka. a negativni efekti u vidu gaţenja ako se postave pregrade u staji. Ošteceni nervi se razvijaju u neuromasi. Ranije se smatralo da je uklonjeni deo kljuna samo roţni materijal bez nervnih završetaka i da ţivina ne oseti bol pri secenju ili nešto kasnije. hvatanje i transport ţivine Kod pilica koji se gaje grupno sprovodi se odsecanje kljuna. Ova zapaljenja mogu biti veoma raširena u brojlerskim jedinicama. a najcešce postaju vidljiva na klanici. koji odseca jednu trecinu duţine kljuna pomocu zagrejanog seciva. Pilici se veoma uznemiravaju pri neposrednom kontaktu sa ljudima i ţivotinjama. jer se ponekad javlja izraţeno kljucanje. da hvatanje. tako da se prostirka sasvim pokriva fecesom pri kraju perioda tova. Veoma malo brojlera se gaji na neki drugi nacin. mišici rastu veoma brzo. Registruju se elektricni impulsi na primarnim aferentnim vlaknima. Feces i njegovi razgradni produkti imaju iritativni efekat na koţu.do povreda. a kosti. narocito kada je u pitanju ţivina iz baterijskih kaveza. a druga da se one moraju da odseku bliţe telu prilikom klanja. ustanovljeno je da je koncentracija kortikosterona u plazmi znatno veca posle grubog postupka (1. Uticaj grubog hvatanja na dobrobit kokoši pre transporta moţe se pratiti preko reakcije adrenalne ţlezde i drugih stresnih reakcija. Kao posledica toga. što se manifestuje u vidu pojave zapaljenja mišica i koţe grudi i skocnih zglobova. koja nastavlja da raste najmanje 10 nedelja posle operativnog zahvata. Generalno. Pojava histerije se moţe smanjiti kontinuiranim dobrim gajenjem. noge ne mogu da izdrţe masu tela pri kraju tova.30 ng/ml.

a drugi put posle tova kada se odvoze na klanicu. Ustanovljeno je da ţivin a pre transporta ima nivo kortikosterona 1. Novoizleţeni pilici zahtevaju odredene fizicke uslove.6 ng/ml. Pored kokoši transportuju se i curke i patke. stavljaju u korpe. Duţetrajniji transporti i duga cekanja pre klanja imaju znatan adverzivni efekat na kvalitet mesa. Koncentracija glukoze se povecava nakon sekrecije kortikosterona. Duţetrajniji transport moţe stvoriti znatne probleme. ucvršcuju na karike. Izucavanja pokazuju da hvatanje kokoši ima veci adverzivni efekat na dobrobit od kratkotrajnog transporta. cak i ukoliko su oni odgovarajuci mogu nastati problemi u vidu preloma nogu.Transport u kamionu u trajanju od jednog casa dovodi do manjeg povecanja koncentracije kortikosterona nego grubi postupci pri utovaru. 74 . ali to povecanje nije znatno zbog toga što se ona troši tokom transporta. povecava na 4.0-1. Hvatanje se moţe vršiti pomocu mašina koje poseduju rotirajuce gume za saterivanje brojlera na traku i dalje u korpu. Fizicki uslovi tokom transporta su veoma znacajni za dobrobit brojlera.5 ng/ml.5 ng/ml u krvi. Brojleri sakupljani na ovaj nacin pokazuju brţe povecanje frekvencije pulsa od brojlera koji su hvatani od strane radnika. omamljuju udarcem i kolju. Kada brojleri dostignu telesnu masu oko 2 kg sakupljaju se u stajama. podliva krvi ili smanjenja kvaliteta mesa. Noradrenalin je neurotransmiter koji se troši tokom hvatanja i transporta. transportuju do klanice. hvataju. Pri uobicajenoj proceduri u kojoj grupa radnika ulazi u staju i hvata brojlere za noge dolazi do znatne reakcije njihovog organizma. glukoze i hipotalamusnog noradrenalina u krvnoj plazmi. Uticaji transporta na ţivinu i fizickih faktora tokom transporta detaljno su opisani ranije. kao jednodnevni pilici. Loš kvalitet mesa je cesto u korelaciji sa preţivljenim stresnim reakcijama i abnormalnog ponašanja u toku nekoliko casova koji prethode klanju. Brojleri se transportuju dva puta tokom ţivota. iznose iz korpi. koji nastaju tokom transporta. narocito kada je u pitanju temperatura. Bolja dobrobit kada se koristi mašina za hvatanje naglašava adverzivni uticaj ljudi prilikom hvatanja ţivine. u trajanju od 2 casa. Postupci pri utovaru i sam transport dovode do povecanja koncentracije kortikosterona. a posle transporta u trajanju od 4 casa na 5. Malo je podataka o problemima dobrobiti kod jednodnevnih pilica. dok se koncentracija istog hormona posle hvatanja i transporta. Prvi put transport se vrši u veoma mladom uzrastu. Postoji niz fizioloških reakcija organizma na hvatanje i transport.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->