SOCIOLOGIJA

Sociologija je nauka koja proucava drustveni zivot

coveka,grupe I drustva.Sociologija nastaje krajem 18 I
pocetkom 19 vijeka u Francuskoj nakon Francuske
Burzoaske revolucije.
OGIST KONT
Ima mnogo onih koji su zasluzni za ranu sociolosku
misao.Posebno mesto daje se francuskom autoru
Ogistu Kontu.Kont je u pocetku koristio izraz
“drustvena fizika”,ali to su cinili I neki njegovi
oponenti.Kont je zeleo da svoja misljenja izdvoji od
njihovih pa je smislio pojam sociologija kako bi opisao
predmet koji je hteo da osnuje.On je smatrao da je
sociologija nauka koja ce se posljednja razviti posle
fizike,hemije I biologije ali da je najznacajnija I
najslozenija.Po njemu sociologija je u stanju da ucini
odbro covecanstvu time sto ce naucnim putem
pomoci u razumijevanju I predvidjanju covekovog
ponasanja.
EMIL DIRKEM
Radovi jos jednog francuskog autora Emila Dirkema
imali su trajniji uticaj na modernu sociologiju od onih
kontovih.Dirkem je mislio da su mnoge ideje njegovih
prethodnika preterano spekulativne I nejasne I da
Kont nije uspeo u svom programu izgradnje
sociologije na naucnoj osnovi.Da bi bila naucna
Dirkem kaze da sociologija mora da izucava drustvene
cinjenice.Njegovo prvo cuveno nacelo sociologije bilo
je –“proucavajte drustvene cinjenice kao da su
stvari.Dirkem je bio preokupiran promenama drustva
njegovog vremena.Verovao je da se drustvo drzi na
okupu kroz vrednosti koje su svima
zajednicke.Njegova analiza drustvene promene
zasnovana je na koncepciji podele rada.Po Dirkemu
podela rada postepeno je zamenila religiju kao
osnovu drustvene kohezije.
Jedan od Dirkemovih najcuvenijih radova bavi se
analizom samoubistva.To je na prvi pogled jedan
iskljucivo licni cin I rezultat krajnje intimne
nesrece.Dirkem je medjutim pokazao da drustveni
cinioci odlucujuce uticu na suicidalno ponasanje a
jedan o tih cinioca je anomija.
KARL MARKS
Idej Karla Marksa ostoro se razlikuju od ideja Konta I
Dirkema ali kao I oni on je pokusavao da objasni
promene u drustvu do kojih je doslo u vreme
industriske revolucje.Kao mlad dosao je u sukob sa
njemackim vlastima.Cak I njegovi najostriji kriticari
smatraju njegovo djelo znacajnim za razvoj
sociologije.Marksov stav zasnovan je na onome sto je
on nazvao materijalisticko shvatanje istorije.Po
Marksovim recima citava ljudska istorija do danas je
isorija klasnih borbi.Iako je pisao o raznim temama on
se usredsredio na promene u savremenom svetu.Po
njemu najvaznije promene povezane su sa razvojem
kapitalizma.Prema Marksu kapitalizam ce u
buducnosti biti zamenjen jednim drustvom u kome
nece biti klasa niti velikih razlika izmedju bogatih I
siromasnih.Marksov rad imao je dalekosezne
posljedice po svet 20 vijeka.Prije pada sovjetskog
komunizma vise od trecine stanovnistva zemlje zivjelo
je u drustvima cije su vlade tvrdile da svoju inspiraciju
crpe iz Marksovih ideja.
MAKS VEBER
Maks Veber nije bio samo sociolog njegova
interesovanja protezala su se na mnoge
oblasti.Rodjen u Njemackoj u kojoj je proveo najveci
deo svoje karijere on je bio covke velike erudicije.Iako
je bio pod uticajem Marksa snazno je kritikovao neke
njegove bitne koncepcije.Po Veberovom misljenju
ekonomski cinioci jesu znacajni ali na drustvene
promene uicu isto toliko I ideje I vrednosti.Proucavao
je religije Indije,Kine I Srednjeg Istoka.Poredeci velike
religiozne sisteme u Kini I Indiji sa onima na
Zapadu,Veber je zakljucio da su izvjesni aspekti
hriscanske vere snazno uticali na nastanak I razvoj
kapitalizma.Veberova koncepcija prirode modernih
drustavai razloga za sirenje zapadnih vrijednosti I
metoda u svetu takodje se bitno razlikuju od
Marksove.Po Veberu kapitalizam je kao poseban nacin
organizovanja ekonomske aktivnosti samo jedan od
mnogih bitnih cinilaca drustvenog razvoja.
NOVIJI MISLIOCI:MISEL FUKO I JIRGEN
HABERMAS
Medju najistaknutijim teoreticarima sociologije u
novije vrijeme treba pomenuti francuskog autora
Misela Fukoa I nemackog naucnika Jirgena
Habermasa.
Fuko je bio jedna od najbrilijantnijih figura u
socioloskoj misli 20-og vijeka.Njegova djela
posvecena su pitanjima koja je obradjivao I Veber kad
je govorio o birokratiji.Znacajna su I Fukoova
proucavanja seksualnosti I prirode licnosti.Po Fukou
“seksualnost’ nije uvek postojala vec je stvorena kroz
process razvoja drustva.Habermas je danas mozda
vodeci socioloski mislilac u svetu.Iako je posebno pod
uticajem Marksa I Vebera svoju misao zasniva I na
drugim koncepcijama iz proslosti.
JE LI SOCIOLOGIJA NAUKA?
Dirkem,Marks I drugi osnivaci sociologije mislili su
da ona ima sve karakteristike nauke.Sociologija jeste
naucni poduhvat.Njome se podrazumijeva postojanje
sistematskih metoda empiriskog istrazivanja,analize
podataka I ocjenjivanja teorije u svetlosti postojecih
dokaza I logickih argumenata.
KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOZE POMOCI U
ZIVOTU?
- Prvo sociologija nam dozvoljava da drustveni svet
posmatramo iz vise raznih perspektiva.
- Drugo sociolosko istrazivanje omogucava prakticnu
pomoc prilikom procjenjivanja politickih inicijativa.
-Trece I na neki nacin najvaznije sociologija nam
omogucuje da bolje shvatimo samoga sebe.
- Konacno mnogi sociolozi aktivno su angazovani kao
profesionalci u prakticnim poduhvatima u drustvu.Oni
su savetnici,urbani planeri I slicno.
 2.KULTURA,DRUSTVO I
POJEDINAC
Kad rec kultura upotrebljavamo u obicnom
razgovoru najcesce pri tom misimo na nesto vise
duhovno.Kultura se moze razlikovati od drustva ali
izmedju ta dva ojma postoju uska veza.
Drustvo je system medjuodnosa kojim se pojedinci
povezuju u jednu cjelinu.Kulture ne mogu postojati
bez drustva.
LJUDSKA VRSTA
Darvin je stvorio teoriju o razvitku ljudskih bica I
zivotinja.On je tvrdio da je ustanovio postojanje
kontinuiteta u razvitku od zivotinja do ljudskih
bica.Po njemu ljudske karakteristike nastale su u
jednom procesu bioloskih promena.
EVOLUCIJA
Po Darvinu do razvitka ljudske vrste doslo je kao
posledica jednog slucajnog procesa.Evolucija je
rezultat onoga sto je Darvin nazvao prirodna
selekcija.Ideja priridne selekcije je jednostavna.Da bi
prezivela sva organska bica zavise od hrane I drugih
uslova ziviota.Neprestani process prirodne selekcije
postoji zbog bioloskog mehanizma mutacije ili
menjanja.Mutacija je slucajna geneticka promena
bioloskih karakteristika jedinke u odredjenoj
vrsti.Vecina mutacija je stetna ili beskorisna u odnosu
na efekat prezivljavanja.
Prema opstem misljenju evolucija zivota je pocela
u okeanima..Prva kopnena stvorenja pojavila su se
pre oko 400 miliona godina.Neka od njih postepeno su
se razvila u velike gmizavce,ali su ih kasnije zamenili
sisari.Ljudska bica su deo grupe visih sisara ili
primate koji su se pojavili pre nekih 70 miliona
godina.Nasi najblizi rodjaci medju zivotinskim
vrstama su simpanze,gorile I orangutani.
SOCIOBIOLOGIJA
Sociobiologija je primena bioloskih nacela kod
objasnjavanja drustvenih aktivnosti svih drustvenih
zivotinja ukljucujuci I ljudska bica Izraz sociobiologija
potice od Amerikanca Edvarda Vilsona.
INSTIKTI I BIOLOSKE POTREBE
Instikt podrazumijeva slozeni obrazac ponasanja
koji je geneticki odredjen.
TEORIJE O RAZVOJU DETETA
O problemu nastanka shvatanja sebe mnogo se
raspravlja,ali jos nema opste saglasnosti o tom
pitanju.Rad velikog psihologa I osnivaca psihoanalize
Sigmunda Frojda usredsredjen je iznad svega na to
kako dete kontrolise svoje zebnje I zelje.Americki
filozof I sociology Dzordz Herbert Mid pak koncentrise
se uglavnom na to kako dete uci da koristi pojmove ja
I mene.Svajcarski naucnik Zan Pijaze pisao je o raznim
aspektima razvoja deteta.
FROJD I PSIHOANALIZA
Sigmund Frojd je bio jedan od vodecih intelektualnih
velikana 20 vijeka.Frojd nije samo bio proucavalac
ljudskih ponasanja,nego se bavio I lecenjem
neuroticnih pacijenata.Psihoanaliza je narocito
usredsredjena na secanja koja poticu iz najranijeg
detinstva.Frojd je dosao do zakljucka da se mnogo
onoga sto odredjuje nase ponasanje nalazi u
podsvesnom I podrazumijeva opstajanje sve do
odraslog doba.
RAZVOJ LICNOSTI
Prema Frojdu odojce je bice koje ima mnogo zahteva
I koje je puno energije koju ne moze da kontrolise.Po
Frojdovom misljenju odojcadi nisu potrebni samo
hrana I pice vec I erotsko zadovoljstvo.Prema
Frojdovom opisu covekov psiholoski razvoj je process
pun snaznih tenzija.On razlikuje nekoliko tipicnih faza
u razvoju sposobnosti odojceta I malog deteta.Pri tom
posebnu paznju obraca na onu izmedju cetvrte I pete
godine,kada je vecina dece u stanju da napusti
neprestano druzenje sa roditeljima I da se upusti u
spoljni svijet.Frojd taj period naziva edipovska
faza.Mali decaci nauce da ne mogu nastaviti da se
stalno drze za suknju svoje majke.Edipov kompleks se
prevazilazi kad dete suzbije I erotsku privrzenost
majci I antagonizam prema ocu.
TEORIJA DZ.H. MIDA
Mid je bio filozof koji je najveci deo zivota proveo
kao profesor na Cikaskom univerzitetu.Publikaciju po
kojoj je najvise poznat-“um sopstvena licnost I
drustvo”sastavili su njegovi studenti prema
beleskama sa predavanja I drugim izvorima.Midove
ideje imale su snaznog uticaja u sociologiji.Midov rad
pruza tumacenje najznacajnijih faza razvoja
deteta.Postoje zanimljive slicnosti izmedju Midovih I
Frojdovih gledista.Prema misljenju Mida naime
odojcad I mala deca razvijaju se kao drustvena bica
pre svega kroz podrazavanje akcija u njihovom
okruzenju.Prema Midu mi postizemo samosvest kad
naucimo da razlikujemo “mene” to jest “sebe” od
“ja”.Ja predstavlja nesocijalizovano odojce svezanj
spontanih zelja I zahteva.Mene predstavlja socijalno
jastvo Ili socijalno ja.Pojedinci dolaze do samosvesti
kako kaze Mid time sto uspevaju da sebe vide ocima
drugih.Do dalje faze u razvoju deteta dolazi prema
Midu kad ono napuni osam ili devet godina.To je doba
u kome deca teze da ucestvuu u organizovnim igrama
I kad prestaje da ih zanima jednostavna I
nesistematska igra.
PIJAZE: RAZVOJ SAZNAJNE
SPOSOBNOSTI
Pijaze je rodjen u Svajcarskoj 1896 on je najveci
deo zivota proveo rukovodeci jednim institutom za
razvoj deteta u Zenevi.Pijaze je gotovo citav svoj zivot
proveo opservirajuci ponasanje odojcadi male dece I
mladih.
Pijaze je snazno naglasavao znacaj sposobnosti
deteta da aktivno shvata svet oko sebe.Pijaze je
zakljucio da ljudska bica prolaze kroz nekoliko
odvojenih faza sticanja saznajne sposobnosti ili
ucenja dam isle o samima sebi I o svom okruzenju.
 Prva faza je culno motoricka I traje od rodjenja do
druge godine zivota.Sve do 4-og meseca odojce nije u
stanju sebe da razlikuje od okruzenja.
Sledeca faza nazvana pred-operativna predmet je
najvece Pijazeove paznje u istrazivanju.Ona traje od
sedme godine kad deca nauce da govore I postaju
sposobna da koriste reci.Karakteristican pogled na
svet deteta u ovoj fazi je egocentrizam.Kod
egocentricnog govora ono sto dete kaze vise ili manje
nema veze sa onim sto je prethodni govornik rekao.
Treca ili konkretna operativna faza traje od sedme
do jedanaeste godine.U njoj deca ovladavaju
apstraktnim I logickim pojmovima.Sposobna su da
shvataju ideje.Dete je sposobno da izvodi
matematicke radnje.
Godine izmedju jedanaeste I petnaeste pokrivaju
ono sto Pijaze naziva formalnim operativnim
periodom.Tokom adolescencije dete u razvoju postaje
sposobno da shvati krajnje apstraktne I hipoteticke
ideje.Mlada osoba u formalnoj operativnoj fazi ume da
shvati zasto su neka pitanja zagonetna.
Margaret Donaldson osporila je Pijazeovo glediste
da su deca u poredjenju sa odraslima izrazeno
egocentricna.Zadaci koje je Pijaze postavljao deci
kako ona kaze izlagani su sa tacke stanovista odraslih
tako da nisu bili razumljivi.
VEZE IZMEDJU TEORIJA
Ima velikih razlika izmedju pogleda Frojda,Mida I
Pijazea.Sva tri autora utvrdjuju da u prvim mesecima
najranijeg detinstva beba nema neku posebnu
predstavu o prirodi predmeta ili lica u svom
okruzenju.Froj je najverovatnije bio u pravu kad je
tvrdio da nacini na koje se dete borilo sa nevoljama
ostaju znacajni za razvoj celokupne licnosti.Razvoj
samostalnosti kod deteta verovatno podrazumijeva
vece emocionalne teskoce od onih koje I Mid I Pijaze
priznaju-I tu su Frojdove ideje posebno relevantne.
ZIVOTNI TOK
 Faze u covekovom zivotnom toku su po svojoj
prirodi I drustvene I bioloske.
DETINJSTVO
Mnogi od nas obicno o detinjstvu misle kao o jasno
omedjenoj I odredjenoj fazi u zivotu.Prema
francuskom istoricaru Filipu Arijeu detinjstvo kao
posebna faza razvoja nije postojalo u srednjem
vijeku.Na slikama iz tog doba deca su predstavljana
kao starmali.Ona su ucestvovala u radovima I drugim
aktivnostima.Do samog pocetka 20-og vijeka u
Britaniji deca od sedme I osme godine radial su puno
radon vrijeme.Zloupotreba dece tesno je povezana sa
onim sto se prema danasnjim merilima shvata kao
rasireno zlostavljanje dece u pred-modernoj Evropi.
SMENA GENERACIJA
Za nas je smrt nesto o cemu nema rasprave.Prema
Elizabeth Kibler-Ros proces prilagodjavanja
neizbeznosti smrti je sazeti process socijalzacije u
kome se podrazumeva nekoliko faza.
-Prva je poricanje.Kad pojedinac odbija da prihvati
cinjenice.
-Duga je bes I narocito je prisutna kod onih koji umiru
mladji I koji su ozlojedjeni.
-Treca faza je faza “pogadjanja” pojedinca sa
sudbinomu kojoj on samo zeli da umre u miru.
-Cetvrta faza je faza “mirenja sa sudbinom” u kojoj
cocek mirno prihvata smrt koja mu se priblizava.
SOCIJALIZACIJA I INDIVIDUALNA
SLOBODA
Socijalizacija je proces u kome bespomocno dete
postepeno postaje svesno sebe formirajuci se u
licnost.
3.TIPOVI DRUSTVA
U Proslosti su postojali razni tipovi
drustva.
NAJRANIJA DRUSTVA:LOVCI I
SKUPLJACI
Na ovoj planeti prvi tipovi drustva zivjela su u
lovackim I sakupljackim malim grupama.To su pigmeji
Mbuti,koji zive u Zairu,Centralnoj Africi.Lovci I
sakupljaci nisu mnogo zainteresovani da uvecaju
materijalno bogastvo.Najvise su bili okupirani
religioznim aktivnostima,ceremonijama I obredima.
PASTIRSKA I AGRARNA DRUSTVA
Pastirska drustva su ona koja se oslanjaju uglavnom
na stocarenje.
Agrarna drustva uglavnom gaje zitarice.
-U savremenom svijetu jos zive mnoga pastirska
drustva uglavnom koncetrisana u nekim oblastima
Afrike,Srednjeg Istoka I Azije..Ovakva drustva obicno
su veca od zajednica lovaca I sakupljaca.
-Agrarna drustva su nastala kada I stocarska.Kao
primer moze posluziti opis plemena Gururumba na
Novoj Gvineji,koje broji nesto vise od hiljadu ljudi I
zivi u sest sela.U svakom selu postoje porodicni vrtovi
u kojima rade I odrasli I deca.
NEINDUSTRIJSKE CIVILIZACIJE ILI
TRADICIONALNE DRZAVE
Za ova drustva karakteristicni su pismo I cvetanje
nauke.
Vecina tradicionalnih drzava bile su imperije a svoju
prostornu velicinu postigle su kroz osvajanje.Danas u
svetu tradicionalne drzave ne postoje.Najranije
tradicionalne drzave formirane su na Srednjem Istoku.
MODERNI SVET:INDUSTRISKA
DRUSTVA
Industrisko drustvo potpuno je drugacije od bilo
kojeg prethodnog tipa drustvenog poretka,a posledice
njegovog razvoja zahvatile su prostore daleko sire od
Evrope.Industrijalizacija je pocela u Engleskoj u 18
vijeku kao rezultat industriske revolucije.Te promene
obuhvatajju pronalazak novih masina.Najvaznija
osobina industriskih drustava danas je u tome da
najveci procenta zaposlenog stanovnistva radi u
fabrikama kancelarijama I prodavnicama a ne u
poljoprivredi.Dalja osobina modernih drustava tice se
politickih sistema koji su razvijeniji nego oblici
vladavine u tradicionalnim drzavama.Industriska
drustva bila su I prve drzave-nacije u istoriji.
DRUSTVA PRVOG,DRUGOG I TRECEG
SVETA
1.Drustva prvog tipa ukljucujuci I Ameriku postala su
industrijalizovana.
2.Ona drustva u drugoj kategoriji uglavnom su na
mnogo nizem nivou industriskog razvoja I o njima se
najcesce govori kao o drzavama treceg svijeta.U ta
drustva spadaju:Kina,Indija,zemlje Juzne Amerike
itd.Gotovo sva drustva prvog sveta imaju
visestranacki parlamentarni system
vladavine.Drustva drugog sveta obuhvatala su
komunisticka drustva nekadasnjeg Sovjetskog Saveza
I Istocne Evrope.
NOVO –INDUSTRIJALIZOVANE
ZEMLJE
3.Treci svijet nije neka jedinstvena cjelina.To su:
Brazil I Meksiko,a zatim Hongkong,Juzna
Koreja,Singapur I Tajvan.
4.DRUSTVENA INTERAKCIJA I SVAKODNEVNI
ZIVOT
PROUCAVANJE SVAKODNEVNOG
ZIVOTA
Proci pored nekoga na ulici I izmenjati nekoliko
rijeci sa prijateljem svakako kao aktivnost izgleda
sasvim nezanimljivo.To su stvari koje nam se
desavaju bezbroj puta dnevno I mi na njih uopste
ne mislimo.Proucavanje ovakvih naizgled
beznacajnih oblika drustvene interakcije od bitnog
je znacaja u sociologiji/Za to postoje dva razloga:
-Prvo nase svakodnevne I rutinske aktivnosti sto
znaci gotovo neprestane interakcije sa drugima
daju strukturu I oblik onome sto radimo.
-Drugo izjednacavanje drustvene interakcije u
svakodnevnom zivotu pomaze pri objasnjavanju
vecih drustvenih sistema I institucija.
VERBALNO KOMUNICIRANJE
 Drustvena interakcija zahteva raznovrsne oblike
neverbalnog komuniciranja.Takvo komuniciranje
naziva se govor tela.
Znacajan aspekt verbalne komunikacije je
ispoljavanje emocija izrazom lica.
DRUSTVENA PRAVILA I GOVOR
Dobar deo nasih interakcija ostvaruje se kroz govor
to jest kroz verbalnu razmenu saopstenja koja se
obavlja u vidu neformalnog razgovora.Na
izucavanje razgovora snazno je uticao rad Irvinga
Gofmana.
-.Etnometodologija je proucavanje etnometoda
narodskih ili laickih metoda koje ljudi koriste da bi
shvatili sta drugi cine I sta kazu.
LICE, TELO I GOVOR U INTERAKCIJI
Izrazi lica I pokreti tijel drugih ljudi sluze nam da
upotpunimo ono sto nam oni saopstavju verbalno
kao I da proverimo koliko su u tome
iskreni.Ponekad ipak pravimo verbalne greske u
kojimas e kako kaze Frojd nakratko otkriva ono sto
hocemo da sakrijemo svesno ili nesvesno.
SUSTRETI
U mnogim drustvenim situacijama upustamo se u
ono sto Gofman naziva koncetrisana interakcija.Do
ovakve interakcije dolazi kad god pojedinci
ispoljavaju uzajamnu svest o svom prisustvu.To se
obicno desava u vecim skupinama na primer na ulici
punoj prolaznika.Gofman slucaj koncetrisane
interakcije naziva susretom a veliki deo naseg
svakodnevnog zivota se I sastoji od susreta sa
drugim ljudima clanovima porodice ili
prijateljima.Kod koncetrisane interakcije svako
komunicira onoliko istom grimasom I gestom koliko
I recima.Gofman razlikuje izraze koje pojedinci
prikazuju I oni koji samo daju naslutiti.
Prvi se odnose na reci I izraze lica koje ljudi koriste
kako bi proizveli utisak na druge, a oni drugi samo
su znaci koje drugi mogu opaziti kao dokaz
iskrenosti .
 PRVA I DRUGA LINIJA
Najveci dio drustvenog zivota moze se podeliti na
prve i druge linije.
-U prvom slucaju pojedinci u odredjenim drustvenim
prilikama I susretima igraju svoje formalne uloge:
to su predstave na sceni.
-Druga linija je proctor na kome ljudi skupljaju
kostime I dekor za interakciju u formalnom
okruzenju.
PROSTOR OKO LICNOSTI
U definisanju prostora oko licnosti postoje
kulturne razlike.Edvard Hol koji se posebno bavio
neverbalnim komuniciranjem razlikuje 4 zone licnog
prostora.
- Intimno rastojanje od oko 45 centimetara
rezervisano je za veoma malo drustvenih
kontakata.
- Licna distanca-od 45 do 120 sentimetara je
normalan proctor kad je rec o susretima sa
prijateljima I dobrim poznanicama.
- Drustvena distance od 120 do 360 centimetara
predstavlja zonu koja se obicno uspostavlja u
formalnim prilikama kao sto su intervjui.
- Javna distance je ona distance od 3 metra I 60
centimetara a rezervisana je za one koji nastupaju
pred publikom.

INTERAKCIJA U VREMENU I
PROSTORU
Svaka interakcija je naime situirana ona se desava
na odredjenom mjestu I ima svoje posebno
trajanje.Koncept regionalizacije pomaze nam da
shvatimo kako je drustveni zivot rasporedjen po
vremenskim I prostornim zonama.
NAGON BLISKOSTI
Didre Boden I Harvi Moloc izucavali su nagon
bliskosti sto je u stvari potreba pojedinaca da se
susrecu sa drugima licem u lice.Po misljenju ovih
autora ljudi iz razloga koje je dokumentovao
Gofman u ovakvoj situaciji dolaze do mnogo
bogatijih obavestenja o tome sta drugi misle I
osecaju I jesu li pri tom iskreni.Saprisustvom se
kako kazu Boden I Moloc ostvaruje pristup onom
delu tela koji nikad ne laze ocima tim prozorima
duse.
MIKROSOCIOLOGIJA I
MAKROSOCIOLOGIJA
Proucavanje svakodnevnog ponasanja u
situacijama interakcije licem u lice obicno se naziva
mikrosociologija.
-Makrosociologija je pak analiza velikih drustvenih
sistema. One su tesno povezane.Makrosociologija je
od sustinskog znacaja za razumevanje
institucionalne podloge svakodnevnog zivota.Mikro
proucavanja su sa svoje strane potrebna za
rasvetljavanje sirokih institucionalnih obrazaca.
5. POL I SEKSUALNOST
SEKS, POL I BIOLOGIJA
Seks se odnosi na telesne razlike a pol se tice
psiholoskih razlika izmedju muskaraca I zena.
POLNA SOCIJALIZACIJA
Dosta je prucavan stepen u kome su polne razlike
rezultat drustvenih uticaja.Proucavanja interakcije
majke I deteta pokazuju da postoje razlike u
pristupu decacima I devojcicama cak I kad roditelji
veruju da su njihove reakcije prema njima
istovetne.Nasa shvatanja o polnom identitetu I
stavovi prema seksu formiraju se toliko rano u
zivotu da ih mi ne uzimamo zdravo za gotovo.Mi
drustveno reprodukujemo I iznova gradimo pol kroz
hiljade malih akcija u toku dana.Taj process nam
pomaze da razumemo pol kao drustvenu instituciju.
DVE TEORIJE O POLNOM IDENTITETU I
SEKSUALNOSTI
- FROJDOVA TEORIJA O RAZVITKU POLOVA
Mozda je najuticanija I najvise osporavana teorija
o nastanku polnog identiteta ona Sigmunda
Frojda.Prema Frojdu saznavanje polnih razlika kod
odojcadi I male dece usredsredjeno je na prisustvo
ili odsustvo penisa.Otprilike u cetvrtoj ili petoj
godini prema ovoj teoriji decak se oseca ugrozenim
disciplinom I samostalnoscu koje otac zahteva od
njega.Devojcice s druge strane prema ovoj teoriji
pate od zavisti zbog penisa jer nemaju taj vidljivi
organ koji razlikuje decake .Majka gubi ugled u
ocima devojcice koja vidi da ona nema penis I da
nije u stanju da ga pribavi.Kad ova faze prodje dete
je naucilo da suzbija erotska osecanja.Period oko
pete godine do puberteta prema Frojdu jeste period
latentnog stanja.
TEORIJA CODOROVE O POLNOM RAZVITKU
Mnogi autori koji su inace koristili Frojdov pristup u
proucavanju polnog razvitka uneli su u njega I
znatne izmene.Primer je sociology Nensi Codorov
koja dokazuje da sopznaja osecanja biti musko ili
zensko potice iz odojcetove privrzenosti roditeljima
u rano doba zivota.Ona mnogo vise nego Forjd
naglasava znacaj majke.Dete tezi da se
emocionalno veze za nju jer je njen uticaj u to odba
detinstva najdominantniji.Ona tvrdi da process
prekidanja nije isti kod decaka I kod
devojcica.Devojcice duze ostaju bliske majci I u
stanju sun a primer da nastavljaju sa grljenjem I
ljuljenjem.Decaci sticu osecanje sopstvene licnosti
preko radikalnijeg odbacivanja svoje prvobitne
bliskosti s majkom gradeci sovje shvatanje
muskosti od onoga sto nije zensko.Oni uce da ne
budu mekusci ili mamini sinovi.Muskost pre nego
zenskost definise se kao gubitak I lisavanje dalje
bliskosti s majkom.
Rad Codorove naisao je na razne kritike.Dzenet
Sejers tvrdi da se njime ne objasnjava savremena
borba zena da postanu samostalne.
SEKSUALNOST KOD COVEKA
- BIOLOGIJA I SEKSUALNO PONASANJE
 Jasno je da postoji bioloska osnova
seksualnosti,jer se zenska anatomija razlikuje od
muske a I dozivljaj orgazma je drugaciji.Isto tako
postoji I bioloski imperative razmnozavanja.Po
misljenju nekih postoji biolosko I evoluciono
objasnjenje za sklonost muskaraca za razliku od
zena ka promiskuitetu.Muskarci bioloski nastije da
oplode sto veci broj zena kako bi obezbedili da
njihovo seme ima najvecu sansu za opstanak.
DRUSTVENI UTICAJ NA SEKSUALNO
PONASANJE
Vecina ljudi u svim drustvima je heteroseksualna
to jest tezi drugom polu radi emocionalnog
vezivanja.Postoje I mnogi manjinski seksualni
ukusi I sklonosti.Dzudit Lorber razlikuje cak deset
posebnih seksualnih identiteta kod ljudskih
bica:heteroseksualna zena ;heteroseksualni
muskarac ;biseksualna zena ;zena lezbejka
;muskarac homoseksualac ;biseksualni muskarac
;zena tranvestit ;muskarac trznvestit.
Opsteprihvaceni tipovi seksualnog ponasanja
takodje variraju sto nam daje pravo da zakljucimo
da je vecina seksualnih reakcija
stecena.Najobimnije proucavanje u ovom domenu
obavili su Klelan Ford I Frenk Bic.U vecini kultura
norme u vezi sa seksualnom privlacnoscu usmerene
su ka fizickom izgledu.Na Zapadu se danas svi dive
vitkom I malenom stasu.
SEKSUALNOST U ZAPADNOJ KULTURI
Stavovi ljudi na Zapadu prema seksualnom
ponasanju gotovo dve hiljde godina oblikovali su se
prvenstveno pod uticajem hriscanstva.U 19 vijeku
religiozne pretpostavlke o seksualnosti delimicno
su zamenjene medicinskim.Neki lekari smatrali su
da je svaka seksualna aktivnost koja nije u vezi sa
radjanjem uzrok teskog fizickog ostecenja.U
viktorijanskoj epohi seksualna hipokrizija je
cvetala.Za cestite zene verovalo se da su
ravnodusne prema seksu.Mnogi viktorijanski
muskarci verni svojim suprugama redovno su
posecivali javne kuce.Na takvo ponasanje gledalo
se blagonaklono dok su postovane zene koje su
imale ljubavnike nailazile na zgrazanje okoline zbog
skandaloznog ponasanja.
KINSIJEVO PROUCAVANJE SEKSUALNOG
PONASANJA
Alfred Kinsi je u cetrdesetim I pedesetim
godinama poceo svoja istrazivanja u
americi.Njegovi nalazi su za vecinu bili iznenadjenje
a za dobar deo ljudi sok.On je nasao da gotovo 70
procenata muskaraca posecuje prostitutke I da 48
procenata ima predbracno iskustvo .Drzeci se
dvostrukog merila 40 procenata muskaraca je
ocekivalo da njihove supruge budu device u vreme
vencanja.Vise od 90 procenata muskaraca
praktikuje mastrubaciju a gotovo 60 procenata
upusta se u neki oblik oralnog seksa.
Seksualno ponasanje posle Kinsijevih istrazivanja
je pokazalo da su zene u kasnijim generacijama
bile slobodnije nego ranije.
PROSTITUCIJA
Prostitucija-se moze definisati kao pruzanje
seksualnih usluga za novac.Rec “prostitucija” je u
siroj upotrebi od kasnog 18 vijeka.Kljucni aspekt
kod savremene prostitucije je u tome sto se zene I
njihovi klijenti uglavnom ne poznaju.
Prostitutke danas u Velikoj Britaniji dolaze
uglavnom iz siromasnih slojeva.
Prostitucija cesto ukljucuje I decu.Prema Janusu I
Hajnu Brejsiju postoje tri kategorije:
-odbegla deca –koja napustaju uvijek kucu
-lutalice-ostaju van kuce po nekoliko noci
-odbacena deca-ona deca od kojih su se roditelji
odrekli.
7.PORODICA, BRAK I LICNI ZIVOT
Porodica je grupa lica direktno povezanih
srodnickim odnosom ciji su odrasli clanovi
odgovorni za brigu o deci.Srodstva su takvi odnosi
medju pojedincima koji se uspostavljaju bilo putem
braka bilo kroz nasledne radove koji povezuju krve
srodnike.Brak se moze definisati kao dozvoljena
seksualna veza izmedju dvoje odraslih pojedinaca.U
zapadnim drustvima je brak povezan sa
monogamijom.Nezakonito je da muskarac supa u
brak sa jednom ili vise zena.Postoje I dva tipa
poligamije:
Poliginija-kad muskarac moze biti istovremeno
ozenjen sa vise od jedne zene
Poliandrija-kod koje zena moze imati dva ili vise
muza.
RAZVOJ PORODICNOG ZIVOTA
Istoricar sociologije Lorens Ston prikazao je neke
promene u istoriskom razvoju porodice od 1500 do
1800 god.U samom pocetku tog perioda
preovladjuje oblik osnovne ili nuklearne porodice
koja zivi u prilicno malom domacinstvu.Kako kaze
Ston porodica u tom vijeku nije dugo trajala.
Ovaj tip porodice nasledio je prelazni tip koji je
trajao od ranog 17 vijeka do pocetka 18
vijeka.Karakteristican je za gornje slojeve drustva.
U trecoj fazi postepeno se razvio tip porodicnog
sistema koji je danas na Zapadu najpoznatiji.Ta
porodica je grupa povezana tesnim emocionalnim
vezama I u njoj postoji visok stepen domace
izolovanosti.
PROMENE U OBLICIMA PORODICE
SIROM SVETA
Najvaznije promene u sferi porodice su :
-prosirene porodice I duge srodnicke grupe gube
uticaj
-opsta tendencija slobodnog izbora bracnog druga
-sve veca prava zena
-srodnicki brakovi su sve manje uobicajeni
-visi nivo seksualne slobode
-pojavljuje se I opsta tendencija prosirenja prava
dece
 20.METODI SOCIOLOSKOG
ISTRAZIVANJA
Faze Istrazivackog procesa su :
1.Problem koji se istrazuje. Svako istrazivanje
pocinje od problema koji se istrazuje.
2.Procena prikupjlenog materijala.Posto je problem
identifikovan sledeci korak je utvrdjivanje koji je
material na terenu dostupan ispitivanju.
3.Preciziranje problema.Ovom fazom podrazumeva
se jasno formulisanje problema koji se istrazuje.
4.Razrada plana.Istrazivac mora da se odluci na koji
nacin istrazivacku material treba da se prikuplja..
5.Sprovodjenje istrazivanja.Kad se vec pristupi
konkretnom istrazivanju moguce je da se pojave
neocekivane prakticne teskoce.
6.Tumacenje rezultata istrazivanja.Kad je material
prikupljen istrazivaceve volje jos nisu nastale-
ponekad one tek pocinju.
7.Izvjestaj o nalazima.U istrazivackom izvestaju koji
prikazuju se priroda I tok istrazivanja I
argumentovano izlazu odgovarajuci zakljucci.Ovo je
krajnja faza samo u pogledu individualnog
istrazivackog projekta.
ISTRAZIVACKI METODI
1.Terenski rad.-Kod terenskog rada ili opserviranja
na licu mesta koje vrsi sam istrazivac rec je o tome
da on zivi zajedno sa grupom ili zajednicom koju
ispituje a ponekad I direktno ucestvuje u njihovim
aktivnostima. Terenski rad medjutim ima I svojih
velikih ogranicenja.Njime se ne mogu izucavati
samo sasvim male grupe..Zatim uspeh prilicno
zavisi od vestine samog istrazivaca u sticanju
poverenja
2.Eksperimenti.-Eksperiment kao pojam moze se
definisati kao pokusaj da se proveri hipoteza u
strogo kontrolisanim uslovima koje postavlja sam
ispitivac.
Eksperimentalni metodi se povremeno koriste u
sociologiji a jedan uspesan primer se odnosi na
eksperiment sa odglumljenim zatvorom koji je
sproveo Filip Zaimbardo. U njemu su ucestvovali
studenti koji su igrali uloge zatvorskih cuvara I
zatvorenika.Rezultati do kojih se doslo zaprepastitli
su istrazivace.Studenti koji su bili cuvari brzo su se
uziveli u svoju ulogu I poceli da maltretiraju druge
studente.
3.Pojedinacne biografije kao izvor podataka.- Ovde
je rec o biografskom materijalu koji se odnosi na
pojedince obicno dopunjenom objektivnim izvorima
radi provere verodostojnosti onoga sto su pojedinci
zapisali o sebi.
21.SOCIOLOSKA TEORIJA (Teoriski Pristupi)
Teorija je skup pretpostavki za koje mislimo da su
tacne.
-FUNKCIONALIZAM
Funkcionalizam je teoriski pristup koji govori o
tome da je drustvo system u kojem svaki dio
obavlja svoju funkciju.Nastao je 30-tih godina
proslog vijeka.Osnivac funkcionalizma je Emil
Dirkem.
Na razvoj funkcionalizma u njegovom modernom
obliku snazno je uticao rad antropologa.Dvojica
pionira u ovom smislu bili su Retklif Braun I
Bronislav Malinovski.
I Braun I Malinovski zastupaju ideju da jedno
drustvo treba proucavati kao celinu jer samo tako
mozemo razumjeti njihove glavne institucije I
objasniti ponasanje pojedinca u njima.
-STRUKTURALIZAM
Strukturalizam je bio pod uticajem Dirkemovih
spisa.Glavni podsticaj se nalazio u lingvistici.Djelo
Francuskog lingvistike Ferdinanda Sosira
najznacajniji je I kljucni izvor lingvistickoh ideja.
-MERTONOVA VERZIJA FUNKCIONALIZMA
Funkcionalizam se vratio u sociologiju kroz pisanje
Talkota Parsonsa I Roberta Mertona koji su smatrali
funkcionalisticku analizu kljucnim elementom u
razvoju socioloske teorije I socioloskog
istrazivanja.Merton razlikuje vidljive I latentne
funkcije.One prve su poznate ucesnicima
specificnog tipa drustvene aktivnosti I oni prema
njoj imaju pozitivno voljni odnos .Latentne funkcije
su posljedica one aktivnosti koje ucesnici nisu
svesni.Merton razlikuje funkcije od
disfunkcija.Disfunkcije se odnose na aspekte
drustvene aktivnosti koji imaju tendenciju stvaranja
promene zato sto predstavljaju pretnju drustvenoj
koheziji.
-SIMBOLICKI INTERAKCIONIZAM
Simbolickim interakcionizmom obraca se paznja
aktivnom I kreativnom pojedincu.Simbolicki
interakcionizam nastaje iz bavljenja jezikom.
-MARKSIZAM
Marksizam se moze podijeliti po linijama koje
odgovaraju granicama izmedju teoriske tradicije o
kojima smo govorili.Mnogi marksisti su precutno ili
izricito usvojili funkcionalisticki pristup istoriskom
materijalizmu.Njihova verzija marksizma sasvim je
drugacija od one koju zastupaju marksisti koji su
pod uticajem strukturalizma.a najpoznatiji autor
koji je ovu koncepciju razradio je Lui Altiser.U svim
svojim verzijama marksizam se razlikuje od
nemarksistickih tradicija u sociologiji.Vecina
marksistickih autora vidi marksizam kao deo paketa
socioloske analize I politicke reforme.Za marksizam
se pretpostavlja da generise program radikalne
politicke promene.
TEORISKE DILEME
Postoji nekoliko osnovnih teoriskih dilemma.
1.Jedna dilema odnosi se na ljudsku akciju I
drustvenu strukturu.Pitanje glasi: u kojoj smo meri
mi kao ljudska bica,aktivni I stvarni gospodari
sulova sopstvenog zivota.
2.Drugo teorisko sporno pitanje odnosi se na
konsenzus I konflikt u drustvu.Oni koji ovaj stav
zastupaju na primer Talkkot Parsons smatraju da su
kontinuitet I consensus najvidljivije karakteristike
drustva bez obzira na stepen promene kome one
vremenom mogu biti izlozene.Drugi sociolozi
nasuprot tome a narocito oni koji su pod velikim
uticajem Marksa I Vebera naglasavaju sveprisutnost
drustvenog konflikta.
3.Postoji I treca osnovna dilemma u sferi teorije
koje jedva I da je bilo u ortodoksnim tradicijama
sociologije,ali koja se vise ne moze ognorisati.Ona
se odnosi na ulogu I znacenje pola u drustvenom
zivotu.
4.Cetvrti problem ne tice se toliko generalnih
karakteristika covekovog ponasanja ili drustva kao
Celina koliko elemenata modernog drustvenog
razvoja.Taj problem se odnosi na ono sto se zove
“Sta utice na drustveni razvoj”.
TEORIJE
Moguce je povuci razliku izmedju teoriskog pristupa
s jedne strane I teorija s druge.Teorije su pak
usredsredjene na uzi domen I predstavljaju pokusaj
objasnjenja sklopova drustvenih uslova
dogadjanja.Do njih se obicno dolazi u procesu
istrazivanja.Robert Merton uverljivo istice da
sociolozi treba da se prvenstveno bave onim sto
naziva teorije srednjeg dometa.Teorije srednjeg
ranga su dovoljno specificne pa se mogu proveriti
neposredno putem empiriskog
istrazivanja.Veberova teorija zadovoljava nekoliko
kriterijuma teoriskog misljenja u oblasti sociologije.
1.Ona je kontraintuitivna, sto znaci da predlaze
jedno tumacenje koje raskida sa uobicajenim I
sablonskim pristupom stvarima.Tom teorijom se na
taj nacin pruza sveza perspektiva u izucavanju
problema na koje se ona odnosi.
2.Veberova teorija nije ni cisto-“strukturalna” ni
iskljucivo “individualna”
3.Ovom teorijom daje se smisao sto je pree toga
bilo zbunjujuce zasto bi ljudi zeljeli da zive stedljivo
dok u isto vreme cine velike napore da bi nagomilali
bogastvo.
4.Tom teorijom osvetljavaju se I okolnosti izvan
onih koje su u pocetku bile zamisljene kao predmet
zbog koga je ona stvorena.
5.Dobra teorija nije samo ona kod koje se dogodi da
je ispravna.To je ona koja radja nove ideje I
stimulise dalji istrazivacki rad.

GOOD LUCK