ISHRANA

Energija Energija se definise kao sposobnost za vrsenje rada. Sastavljena je od: 1. ugljenih hidrata 2. masti 3. proteina 3. metabolicka procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a su: 1. fosfagenski 2. laktacidni (glikoliza) 3. aerobni (oksidativi) FOSFAGENSKI ENERGETSKI SISTEM Prilikom razgradnje ATP-a dolazi do odvajanja neorganskog fosfata (Pi) I oslobadjanja energije (8-10 Kcal). Tada nastaje ADP jedinjenje koje vrlo brzo biva fosforilisano neorganskim fosfatom pri cemu se ponovo formira ATP. Najbrzu sintezu ATP-a omogucuje CP odakle se oslobadja energija I kreatin. Ovaj sistem je aktivan u anaerobnim uslovima. Energija za vrsenje rada je 5-6 sekundi. GLIKOLITICKI (LAKTACIDNI) ENERGETSKI SISTEM Ukoliko se rad viskog intenziteta nastavlja, u proces obezbedjenja energije se ukljucuje I anaerobna glikoliza. Tada glikogen biva razlozen na mlecne kiseline I njene soli odakle se osobadja ATP (manja kolicina). Velika brzina stvaranja energije-rad visokog intenziteta (20sec-1-2min) – znacajan je na pocetku svakog rada bez obzira na njegov intenzitet.

AEROBNI (OKSIDATIVNI) ENERGETSKI SISTEM Uslovi za aktivnost ovog sistema – kada je potrosnja kiseonika jednaka intenzitetu aerobnog rada. Osnovni hemijski supstrati ovog sistema su ugljeni hidrati I masti. Sto je intenzitet izvrsenog rada veci, veci je udeo ugljenih hidrata a manji udeo masti. CHO su zastupljeni kada je intenzitet vrlo visok (60%). Masti karakterisu laki rad, nekoliko sati, kada je utrosak kiseonika manji od 50%. Faktori koji odredjuju da li ce ucestvovati masti ili CHO su: intenzitet rada, utreniranost, dostupnost pojedinih supstrata, neki faktori spoljasnje sredine. Razlaganje glukoze zapocinje glikolizom, nastavlja se u krebsovom ciklusu I zavrsava se stvaranjem 38 molekula ATP-a, vode I ugljen dioksida. METABOLIZAM Obuhvata sve fizicke I hemijske procese. Cine ga 2 suprotna procesa: 1. Anabolizam (stvaranje) – procesi sinteze novih jedinjenja, enzima I hormona koji omogucavaju rast, obnavljanje tkiva I organa. 2. Katabolizam – razgradnja razlicitih jedinjenja na njihove proste delove. Osnovi deo metabolickog procesa su produkcija I utrosak energije. Dnevne energetske potrebe organizma cine sledece komponente: 1. 2. 3. 4. Energija za bazalni metabolizam Enertija potrebna za uobicajene aktivnosti Energija za fizicku aktivnost Metabolicki odgovor na hranu

Najznacajniji cinioci koji uticu na dnevne energetske potrebe: 1. 2. 3. 4. Pol Godine zivota Telesna masa Fizicka aktivnost

Faktori koji uticu na BM su: uzrast, pol, telesna masa UTICAJ FIZICKOG VEZBANJA NA METABOLIZAM Cinioci koji uticu na utrosak energije tokom fizickog rada: 1. 2. 3. 4. Intenzitet vezbanja Stepen uvezbanosti Odstupanje od optimalne telesne mase Preobilna ishrana

Postoje 2 vrste: amilopektin I amiloza. u misicima netreniranih 300g. zitarice) – treba da cini 50% celokupnog dnevnog unosa CHO. tokom I odmah posle uzimati namirnice sa visokim glikeminskim indeksom. vodonik. Disaharidi (saharoza. pirinac. Saharoza se sastoji od glukoze I fruktoze (beli secer. banana. U jetri se nalazi 100g glikogena. glikogen. Prema hemijskoj strukturi dele se u 4 grupe: 1. klice semena) Oligosaharidi: 3-9 monosaharida (u razlicitom povrcu) Polisaharidi: 10 I vise monosaharida. Polisaharidi (maltodekstrini. maltoza (pivo. U ishrani coveka najznacajnije su heksoze. medju njima glukoza.meso. torte. semenje. Voce-povrce Umerena kolicina CHO. Suplementacija: uvece pred takmicenje obrok bogat CHO.UGLJENI HIDRATI CHO = ugljenik. kostunjavo voce. saharoza. zitarice)) 3. galaktoza(mlec. kukuruz. mleko. Monosaharidi (glukoza. Velika kolicina CHO-kolaci. maltoza(pivo. 10-20. neposredno pre. Oligosaharidi (povrce) 4. povecati unos CHO dva. Fruktoza (voce). dijetna vlakna) Monosaharidi: Jedino se glukoza moze iskoristiti za dobijanje energije dok fruktoza I galaktoza moraju biti pretvorene u glukozu. tri dana posle iscrpljujuceg trcanja. ne dozvoliti da dodje do umora pa onda uzimati CHO. fruktoza(voce). zitarice. secer)) 2. laktoza. NAMIRNICE KOJIMA SE OBEZBEDJUJE UNOS CHO: Obezbedjuje se dvema grupama namirnica: 1. a kod treniranih 500g glikogena. Hleb-cerealije (zitarice) 2. galaktoza (oslobadja se razlaganjem mlecnog secera-laktoza). skrob. kiseonik. med). maltodekstrini I skrob. CHO koji su zastupljeni u napicima su: glukoza.monosaharida-maltodekstrini a ostala 3 preko hiljadu molekula monosaharida. Skrob (krompir. slatkisi I med (prosti seceri) = vrlo brzo se apsorbuju u crevima te dovode do naglog povecanja glukoze u krvi (glikemija) . Disaharidi su sastavljeni od 2 molekula monosaharida (prosti seceri).

. polni hormoni) Funkcija: Termoizolator Znacajan energetski izvor Obezbedjuju snabdevanje esencijalnim masnim kiselinama Zatim vitaminima rastvorenim u mastima (A. Tokom vezbanja CHO treba unositi zajedno sa tecnoscu. 10-20%(M) – u potkoznom masnom tkivu. trajanje vezbanja. D.ULOGA CHO U ORGANIZMU: 1. pri cemu su rezerve CHO u misicima znacajno istrosene. Ne preporucuju se rastvori CHO koji sadrze veci procenat dijetnih vlakana (usporavaju praznjenje zeluca) Skrob I glukoza su efektni u obezbedjivanju energije kada su dijetetna vlakna odstranjena. E. Predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u celijama svih tkiva 2. MASTI Obuhvataju: 1. K) – liposolubilni Masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola U procesu arterioskleroze masti imaju vaznu funkciju Reserve masti kod netreniranih: 20-35%(Z). Trigliceride (neutralne masti)-masne kiseline (glicerol I vise masne kiseline) 2. Veoma je vazna u sportovima izdrzljivosti. Fosfolipide (celijska membrana) 3. Potrebno je unositi 40-60g CHO po casu tokom vezbanja koje dugo traje. uslovi spoljasnje sredine. Steroide (holesterol. Sportisti: 10-25%(Z). U obliku glukoze ukljucuju se u energetski metabolizam koji treba da obezbedi misicnu aktivnost SUPLEMENTACIJA CHO Faktori koji uslovljavaju kolicinu unosa suplemenata CHO su: intenzitet. Tezak fizicki rad nezamisliv je bez ugljenih hidrata 3. 5-15%(M) Ukupan dnevni unos = 20-25%(max 30%) – kod nas 40%! Da bi se iz masti dobila max energija potrebno je 20 min (pre toga se rad odvija na racun CHO). Unos CHO poboljsava dostignuce.

tirozin). maslinovo ulje – koristiti mediteransku ishranu. Mleko I proizvodi Meso Grasak. Omega 3 masne kiseline I druge polinezasicene masne kiseline povoljno uticu na oksigenaciju krvi sto je znacajno za one koji vezbaju na visini. leucin). proteini). kostunjavo voce Povrce. 5. triptofan. Za sportiste izlozene dugotrajnim aktivnostima – mali. glutamin. povrca. 3. vodonika. I neesncijalne (alanin. lako svarljivi obrocirazgradnja masti pocinje tek u 12-o palacnom crevu (CHO. asparagin. voce. Sportisti: CHO 60-70%. valin. masti. treba da dominiraju biljna ulja I na taj nacin bi bio redukovan unos zasicenih masnih kiselina. glicin. masti 20-30%. pasulj. 7. 3. Sve amino-kiseline se dele na esencijalne (lizin. omega3) Treba jesti dosta voca. Sastavljeni su od aminokiselina (20). Namirnice kojima se obezbedjuje unos proteina: 1. Esencijalne masne kiseline treba da budu zastupljene u kolicini 7%. Monozasicene (u uljima-maslinovo)-12% 3. 6. Polizasicene (u uljima-suncokretovo. imaju gradivnu I energetsku ulogu. treonin. zrnasta hrana (manja kolicina) Uloga proteina: 1. kiseonika I azota. 4. a minimalni unos je 3% Kod planiranja redukovati unos masti a povecati unos CHO a pri tome sacuvati energetski bilans.Masne kiseline se mogu podeliti na: 1. 2. Razgradnja nakon 2 sata. PROTEINI (CHON) Sastoje se od: ugljenika. cesti. 4. Zasicene (ograniciti unos na 10%) 2. Masti koje se nalaze u krvi su lipoproteini. Amino-kiseline su povezane peptidnim vezama. Esencijalne se ne sintetisu u organizmu pa se unose hranom. Visak proteina se izlucuje I deponuje u obliku glikogena I masti. 2. ribu. Ucestvuju u izgradnji razlicitih tkiva (organa) Grade antitela (imunoloska funkcija) Grade hormone Pomazu u odrzavanju balansa vode u organizmu Odrzavanje acidno-bazne ravnoteze Pomazu u procesima formiranja krvnih celija Transportna uloga .

6g/kg dnevno.3-1. 2. DEHIDRATACIJA I REHIDRATACIJA Voda: 45-70% TM. Gubitak tecnosti putem znoja: nekoliko stotina mililitara do vise od 2l po casu. Sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada dnevno unose 1. apatija. 2. kalijum.5l u intersticijumu I 3. Hipotermija – temperatura tela ispod normalne termperature (pospanost. 3. Maratonci: 6-8% TM (6l) ili 2. Celokupni dnevni gubitak tecnosti u uobicajenim aktivnostima +/. Minimalne dnevne potrebe za nekim elektrolitima su: 500mg Na. Regulisu osmotski pritisak Regulisu acido-baznu ravnotezu Regulisu volumen krvi Regulisu aktivnost nerava I misica Ukljucuju elektrolite: Na. Uobicajeni gubici tokom treninga – 2-4% TM. kolicina vode koja moze biti izgubljena zavisi od temperature.5 u krvnim sudovima sto cini 15l ili 50% ukupne intracelularne tecnosti. sunceve radijacije. Cl. Znojenje: nastaje iz intersticijalne tecnosti. Mg. natrijum.9g/kg telesne mase. misici: 70-75%. Dnevno treba uneti 1.8l po casu. magnezijum.5-2l vode. 4. a da pri tom ocuvaju balans azota.4% TM. 4. Sastav znoja: hlor.8-0. 750mg Cl. Ca. K. 3. kao I od individualnih karakteristika samog sportiste. Transmisiju nervnih impulsa Odrzavanje membranskog potencijala Misicne kontrakcije Ocuvanje normalnog krvnog pritiska I rada srca . strujanja vazduha. Kalijum: odrzavanje stabilne koncentracije kalijuma bitno je za: 1. MINERALI Uloga: 1.8g/kg telesne mase.Unos proteina: Dnevni unos. za one koji se ne bave sportom treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog unosa – 2000-3000 kcal = 50-110g Preporuceni dnevni unos = 0. 2000mg K.0-1. razdrazljivost). a masno tkivo 10-15% vode. Suplementacija proteina: Ocuvanje umerenog do visokog intenziteta snage – 1. Celokupan sadrzaj tecnosti koja se nalazi u intracelularnom prostoru iznosi 30l ili 2/3 ukupne telesne tecnosti. vlaznosti vazduha. U ekstracelularnom prostoru kolicina vode iznosi 11. kalcijum.

Kalcijum 99% se nalazi u kostima I zubima. 1% u plazmi. Usled acidoze doci ce do porasta fosfata a usled alkaloze do snizenja. Namirnice bogate K: banana. Gvozdje Sastavni deo hemoglobina. badem. Svakodnevno se unese oko 10-20mg od cega se 10% apsorbuje. meso. . neesencijalno se nalazi kao rezerva u jetri.90-100% unesenog K se apsorbuje u crevima a zatim dospeva u cirkulaciju. Unos K: dnevni unos iznosi 2-6g. skeletnom. Regulaciju apsorpcije ovog minerala posreduje vitamin D3.5g onima koji su izlozeni teskom fizickom radu I velikom znojenju. 70% u organizmu je esencijalno. Funkcije: kontraktilnost misica. za muskarce 6 mg/kg/dan. preko 3. Znacaj: u aktivnosti natrijum-kalijum pumpe koja je bitna za normalan potencijal celijske membrane. razdrazljivost nervnih celija. pomorandze. meso. a 1% u celijama I telesnim tecnostima. zeleni delovi biljaka. citohroma. Izvori: mleko. Unos Ca: mleko I mlecni proizvodi su osnovni izvor Ca a u manjim kolicinama u namirnicama biljnog porekla. krompir. Normalni dnevni gubitak je 1mg. Kod nedovoljnog unosa prvo se smanjuju postojece rezerve a zatim se smanjuje koncentracija hemoglobina sto se manifestuje znacima anemije (smanjena sposobnost izdrzljivosti pri fizickom radu). slezini. Fosfor U kostima se nalazi 85% celokupnog fosfora. a ostatak u misicima I mekim tkivima. sir. Nedostatak Mg izaziva znake na razlicitim sistenina organa: nervnom. Magnezijum 60% u kostima. kostanoj srzi. a za zene nesto manje. adolesventi I trudnice 10-16 mg/kg/dan Namirnice: pirinac. paradajz. Posle vezbanja velika kolicina se gubi urinom. Optimalni dnevni unos 1000-1500mg. jaja. mioglobina. Dehidratacija koja se moze javiti tokom vezbanja uticace na povecanje fosfata u plazmi. cerealije. kardiovaskularnom. koagulacija krvi. Unos: preporuceni je 300-500mg/dan. pokretljivost celija. povrce. a 85% se nalazi u sastavu hemoglobina.

Preveliki unos = ostecenje jetre. riba. integralne zitarice. Ucestvuje u procesima dekarboksilacije (osloboditi) I transmisije amino-kiselina.6-2mg/dan ili 0. VITAMINI Vitamini rastvorljivi u vodi (zajednicke osobine): 1. Izvori: meso I iznutrice. Funkcionisu kao koenzimi ili kofaktori u enzimskim reakcijama izuzev vitamina C 4. Nedostatak jednog vitamina nepovoljno utice na sudbinu drugog Vitamin B6 (piridoksin) Ucestvuje u metabolizmu proteina. Vitamin B12 (kobalamin) Funkcionise kao koenzim u metabolizmu nukleinskih kiselina a utice I na sintezu proteina. . Povecan gubitak Fe (npr. Izvori: pilece I svinjsko meso. On je kofaktor sa 2 enzima koji ucestvuju u sazrevanju eritrocita I metabolizmu nervnog tkiva. pirincu. piridoksal.016mg/g unesenih proteina. znojenjem) Namirnice bogate: meso I namirnice biljnog porekla. Znacajan je u sportovima snage. sir. jaja. C) 3. osim vitamina C I B12 2. Unos: 1. Dnevni unos – 2 mikrograma. Cesto se zajedno nalaze u hrani (zitarice. kvascu. Jedini vitamin koji se deponuje u jetri. leguminoze-mahunarke. povrce sa zelenim liscem. piridoksamin. mleko. Nalazi se u 3 oblika: piridoksin. kiki-riki. Ekstremno velike kolicine u nekim slucajevima mogu delovati toksicno (B3. iznutrice.Klinicki kriterijum za anemiju jeste koncentracija hemoglobina ispod 120g/l kod zena I 140g/l kod muskaraca. 2 osnovna uzroka anemije kod sportista su: 1. meso I mlecni proizvodi). Deficit se manifestuje kao megaloblastna anemija I javlja se kod vegetarijanaca I starijih osoba. lesnik. B6. a u manjim kolicinama u psenici. Neadekvatan unos Fe 2.

Unos: 60mg/dan (1 pomorandza ili 2 paradajza) Vitamin E Funkcije: najsnazniji prirodni liposolubilni antioksidans. hronicna upotreba multivitaminske-mineralne suplementacije moze dovesti do anoreksije. neophodan za rast kostanih I drugih celija. znacaj u imunom odgovoru. ima ga u jetri.6mg. pasulj. zelenom povrcu. E. poboljsava potenciju. bitan je za rast. leguminozama. ucestvuje u sintezi hormona. Vitamin C (askorbinska kiselina) Visok sadrzaj se nalazi u nadbubreznoj zlezdi. Kod dece. SUPLEMENTACIJA VITAMINIMA I MASTIMA Razlozi za uzimanje vitamina I minerala kao suplemenata: povecanje misicne mase I snage. Ucestvuje u metabolizmu CHO.Vitamin B1 (tiamin): Preporuceni dnevni unos 0. anaerobno I aerobno stvaranje energija. redukcija telesne masti. . semenke. ima ga u mesu. Unos: 8-10mg. mleku. Izvori: kostunjavo voce. Namirnice: mleko. zastita od kardio-vaskularnih oboljenja. ucesce u metabolizmu selena. ribi.5mg. odakle se oslobadja tokom stresa. dnevno 19mg za muskarce. biljna ulja. D. umora I drugih nezeljenih dejstva. regenerise vitamin E. sargarepa. Vitamin B3 (niacin): Sintetise se iz triptofana. kukuruz. Vitamin B2 (riboflavin): Preporuceni dnevni unos 0. iznutricama I krompiru. jajima. Funkcije: antioksidans. povecava imunitet. nije razjasnjena uloga u poboljsanju steriliteta I misicne distrofije. cvekla. K) – NEMAJU DEPOE U ORGANIZMU – Vitamin A: Glavna funkcija ocuvanje normalnog vizuelnog sistema. otklanjanje bola. psenici. oporavak posle napora. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA – LIPOSOLUBILNI (A. jaja. apsorpciji gvozdja. bundeva. siru. jetri. maslac. obnavljanje povrsinskih delova sluzokoze I koze. mleko. 15mg za zene. poboljsanje mentalnih performansi. ima ga u svinjskom mesu.

kupus.Vitamin D: Utice na izgradnju kostane mase regulisuci izlucivanje kalcijuma I fosfora. Meso koje se preporucuje: junetina. dijetnih vlakana. dijetnih vlakana. Grupa: meso. Najvise zastupljen deo piramide. Preporuceni dnevni unos 2-3 porcije. Namirnice: riba. Voce je bogato CHO. 2. fosfor I B vitamin. Daje se prednost namirnicama koje su najmanje izgubile od svog prirodnog izgleda u postupku obrade (integralni pirinac. obezbedjuju esencijalne amino-kiseline dok meso sadrzi veliku kolicino cinka I gvozdja. . Preporucen dnevni unos 6-11 porcija. ceralije. jaja. kalijumom. kalijuma. semenje I proizvodi. Kod sportista treba da obezbede 60-70% dnevnog unosa CHO. Obojeno povrce ima vecu nutritivnu vrednost nego neobojeno. Dobar su izvor CHO. nekih minerala. Ove namirnice sadrze visok procenat masti. dijetnim vlaknima. Cine ga hleb. minerala I dijetnih vlakana. celo zrno psenice). Mleko I mlecni proizvodi sadrze kalcijum. voce. riblje ulje. Preporuceni dnevni unos 2-4 porcije. Mg. Grupa: zitarice. Veliki deo dnevnih potreba za CHO moze se zadovoljiti unosom povrca (grasak. vitaminima (posebno C). pecurke. jaja. Preporuceni dnevni unos je 3-5 porcija. riba. pasulj. Grupa: povrce I voce Povrce je izvor vitamina C. krompir). Namirnice: karfiol. riblje ulje. Ako su sacuvani u prirodnom obliku izvori su vitamina B grupe. kalijuma. piletina. mleko Pretezno su animalnog porekla. Treba se odluciti za hleb I peciva koja sadrze integralne zitarice I koje su od crnog brasna. 3. vitamina B grupe. testenine I drugi proizvodi od zitarica. PIRAMIDA ISHRANE 1. Dugotrajno uzimanje velikih kolicina vitamina A I D dovodi do hipervitaminoze. curetina. Vitamin K: Vazan je jer ucestvuje u procesima zgrusavanja krvi.

Kod dece moze doci do zavisnosti od napitaka koji sadrze kofein (koka-kola). ulja. zitarice I preradjevine od celog zrna. mogu se ispoljiti neki deficiti ukoliko ishrana nije izbalansirana. posebno kod striktnih. Bulimija-podrazumeva epizode prevelikog uzimanja hrane. osetljivost na niske temperature. slatkisi Prvenstveni znacaj je da povecaju energetsku vrednost obroka. koje se vrlo cesto kombinuju sa gladovanjem. grasak. Pivo i vino sadrze B1 i B2. pa samim tim povecava iskoriscavanje ovih supstanci i obezbedjuje energiju. Jedna ili dve soljice mogu biti od koristi. U jetri se odvija oko 95-98% razlaganja alkohola. zatim znacajni za metabolizam liposolubilnih vitamina I poboljsavaju ukus hrani. DEJSTVO KOFEINA I ALKOHOLA NA ORGANIZAM: Kofein – nema skoro nikakvu nutritivnu vrednost. poremecaj koordinacije. B2. zivahnost. kalijum i gvozdje. ali unose ribu i plodove mora.4. izolacija. hiperaktivnost. Namirnice biljnog porekla sadrze manje energije pa je potrebno uneti vise hrane posebno kod osoba koje su visoko fizicki aktivne. On deluje stimultativno na CNS. nervoza. tegobe sa grlom i zubima. bolest kosmatosti. to izaziva nervozu. snizena frekvencija srcanog rada. povecava frekvenciju srca. Kod vegetarijanaca. lizin I triptofan. Namirnice koje su dobri izvori energije su: kostunjavo voce. Najvisa koncentracija u krvi je 40min posle unosa. Grupa: masti. kalcijum. a samim tim i volumen. placljivost. . Etanol iscezava iz krvi tek posle 8-10 casova. euforija. Dolazi do poremecaja psihicke prirode. ceste oscilacije telesne mase. POREMECAJI PONASANJA U ISHRANI: Anoreksija: podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje izaziva mrsavost i mali proncenat masnog tkiva. Opsednutost fizickim izgledom prelazi u bolest. dolazi do hormonskog poremecaja (gubitak menstruacije-amenorea-izostanak menstruacije u periodu od 3 meseca). glavobolju. suvo voce. Alkohol (etanol) – nutritivna vrednost je skoro beznacajna. kukuruz. pasulj. Proteini biljnog porekla ne sadrze metionin. avocado. postoje i vegetarijanci koji ne unose crvene vrste mesa i piletinu. Moze doci do deficita vitamina B12 (potrebno uvesti suplementaciju). asocijalno ponasanje. VEGETARIJANSTVO I FIZICKO VEZBANJE: Vegetarijanci se mogu podeliti na striktne (koji koriste iskljucivo namirnice biljnog porekla) i na one koji koriste namirnice zivotinjskog porekla: jaja ili mleko. Efekti alkohola: smanjenje ostrine vida. cesto dolazi i do depresije i pokusaja samoubistva. povecava se budnost. Kofein posredstvom adrenalina doprinosi povecanom oslobadjanju visih masnih kiselina. produzenje reakcionog vremena.

triptofan i aspartat. Amino – kiseline koje se koriste kao suplementi su: arginin/ornitin.otklanjanje inhibicije. Cinjenice da neke amino – kiseline imaju uticaja na sekreciju pojedinih hormona i metabolizam u mozgu (budnost i umor) uslovila je koriscenje amino – kiselina kao suplemenata. Protocol suplementacije podrazumeva uzimanje 5 dana pred takmicenje 5g dnevno podeljeno u 4 doze. amino – kiseline racvastog lanca. . AMINO – KISELINE Danas se smatra da neke amino – kiseline imaju posebnog znacaja u metabolizmu tokom fizicke aktivnosti. Pretpostavka je da bi suplementacija sportista izlozenih dugotrajnim aktivnostima uticala pozitivno na aerobni kapacitet i antioksidativnu odbranu. Pretpostavka je da bi suplementacija pospesila povecano iskoriscavanje lipida za dobijanje energije. Osoba koja koristi alkohol cesto veruje da ima sposobnost za veliki uspeh. INOZIN Inozin pripada grupi purin nukleotida. ERGOGENE MATERIJE. SUPLEMENTI: Nutritivni ergogeni: imaju pozitivan efekat na neke fizicke i mentalne sposobnosti koje su bitne za sportska dostignuca. KREATIN Kreatin je jedinjenje koje je najznacajnije za brzu resintezu i ocivanje koncentracije ATPa u celiji. KOENZIM Q10 Koenzim Q10 je lipid prisutan u mitohondrijama. Namirnice: meso I riba. Smatra se da olaksava sintezu ATP-a i povecava dostupnost glikogena i kiseonika u tkivima. L – KARNITIN Karnitin stimulise oksidaciju dugolancanih masnih kiselina uticuci na njihov transport kroz unutrasnju membranu mitohondrija. a to bi vodilo ustedi glikogena. Ova sredstva su alternative anabolickim steroidima I drugim nedozvoljenim stimulativnim sredstvima u sportu. Povecana koncentracija CP doprinosi odlaganju umora. Dosta dugo se koristi kao dozvoljeno sredstvo za poboljsanje fizickih sposobnosti. Ovom jedinjenju se pripisuje znacaj u aerobnoj produkciji energije.

Razmnozavanje prostom deobom-od jedne nastaju hiljade i hiljade. gojaznost. vrlo nepouzdana zastita 3. mehanicka sredstva: prezervativ. Jednocelijski organizmi 0. oralno. nakon uzimanja. utice na sluzokozu materice (nema zadebljanja). Spore tetanusa (po nekoliko godina u zemlji)-klijaju u rani. Antibiogram-osetljivost bakterija na lekove. ili ubijaju spermatozoide. Za identifikaciju=bojenje bo gramu. ne postoji idealno sredstvo. najcesce. u grozdovima. Nema organele. prvi dan ciklusa je prvi dan menstuacije) 1. hemijska sredstva: inhibiraju. Nisu sposobni da obavljaju bilo kakve biohemijske procese. razmnozavaju se samo u zivoj celiji i sve sto im je potrebno za razmnozavanje nadoknadjuju u inficiranoj celiji=inficiraju sve oblike zivota. Dejstvo virusa na celije: 1. ribozome ni enzime. hormonska kontracepcija (estrogen i progesteron). jednostavno da se koristi. nekoliko meseci se ne preporucuje zacece. transformacija celije 3. Da bi mogli da identifikujemo i lecimo-sumnjiv materijal se zaseje na hranljive podloge i inkubira na 30º na odredjeno vreme i posmatramo da li je doslo do promena. preko flastera (od 5-og dana menstruacije 21 tableta se uzima 21 dan) Nema ovulacije. cervikalne kape 2.5-8µm Jedna celija poseduje i sve celijske organele-sposobna je da sama funkcionise. infektivni agensi. Prema obliku se dele na: loptaste-koke. Nemaju jedro skoncentrisano na jednom mestu=rasuto je po citoplazmi. smrt celije 2. jeftino. rizik tromboza krvnih sudova nogu. .BAKTERIJE Dele se na gram pozitivne i gram negativne. Specificno se grupisu: u parovima. VIRUSI Nemaju celiju. stapicaste. perzistentne infekcije (virus stalno prisutan u celijama ali ne pokazuje metabolicke promene-herpes) KONTRACEPCIJA Proces prekida reprodukcije u bilo kom momentu. koja je smestena u proteinskoj ljusci. Spore-rezistentne na nepovoljne uslove spoljasnje sredine. ovulacija je u sredini ciklusa (od 10-og do 17-og dana ciklusa su plodni dana kada ciklus traje 28 dana. dijafragma. Vidljive su pod mikroskopom. Sadrze samo DNK I RNK (nukleinsku kiselinu). ne rastu). Lecenje bakterijskih infekcija-antibiotici. U spoljasnjoj srednini ne pokazuju osobinu zivih bica (ne razmnozavaju se.

nogama ili misicima izmaglica obamrlost. u uzlaznoj je putanji. biohemizam-nema zadebljanja).Ako se pritisak naglo smanjuje azot ce se oslobadjati brzo u vidu mehurica. E. POLNO PRENOSIVE BOLESTI: Hepatitis B. najizrazenija na 2000m. izaziva ostecenje jetre. Ronilacka bolest: Nju izazivaju mehurici azota u cirkulaciji posle brzog izrona kod ronjenja van granice krivulje sigurnosti. ulazna vrata-ostecenje sluzokoze. organizam ih dozivljava kao strano telo (menja se pH. a da nema vidljivih rezultata (nastaje ciroza jetre). bolest se javlja brze i po pravilu biva tezi oblik. neadekvatno vodosnabdevanje i kanalizacija. Gasni mehurici noseni krvlju zacepljuju krvne sudove dovodeci do naglog smanjivanja kiseonika u predelima koje je taj krvni sud snabdevao. Planinska bolest: javlja se vec na 1000m. Kod inficiranih postoji latentan period – tj period kada se manifestuje. potpuno izlecenje). Hepatitis A (male epidemije. moze da bude u organizmu. D. slicno situaciji kada se otvori flasa kisele vode ili sampanjca.a ako se simptomi javljaju kasnije obicno budu laksi oblici DB. ulozak moze da ispadne. HIV-AIDS. herpes genitalis. prenosi se preko krvi i telesnih tecnosti. trnci. preventiva je sterilizacija instrumenata. C. Ako su propusti u dekompresiji veci.uzima se i da bi se odlagala menstuacija (jer ne postoji ovulacija dok se koriste hormonske tablete) 4. nesanica. Hepatitis B: vlada epidemija u svetu. oduzetost otežano disanje Znaci DB: . adaptacija=polublobulija (povecanje eritrocita). hipoksija (nedovoljno snabdevanje kiseonikom). Od tezine gresaka u dekompresiji zavisi i tezina DB. postoji vakcina. intrauterini ulosci (spirale): posebni oblici. sifilis. Herpes genitalis: promene na grlicu materice i muskog polnog organa (crvenilo sa plikovima). Simptomi DB • • • • • • neopravdan umor ili slabost svrabez i peckanje kože bol u rukama. razdrazljivost. kada dodje do zacepljenja nekog od krvnih sudova javice se manifestacije DB.

Rezim sme biti samo stroziji od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skracivati.simptomi i znaci se javljaju obicno u roku od 15min do 12 sati posle izronjavanja.• • • • • kožni osip paraliza slabost nestabilnost pri stajanju i hodu grčevit kašalj kolaps nesvest Napomena .Pozitivno iskustvo sa nekim od rezima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim rezimima i svim okolnostima Ronilac treba da uz pomoc svog instruktora proceni sopstvene rizike i da shodno tome izabere vise ili manje konzervativan rezim profilakticke dekompresije. a vreme na dnu duze od stvarnog. U teskim slucajevima simptomi se mogu javiti ranije. Podela DB sa simptomima . U hladnoj vodi ili kad ronilac vrsi tezi rad dekompresija obavezno mora biti stroga . Kasnija pojava simptoma je retka ali moguca. ili drugim sredstvom na vecu nadmorsku visinu.bira se kao da je maksimalna dubina bila veca.Najbolje su one tablice s kojima ronilac ima najvise iskustva. Naporan rad ili vruc tus posle ronjenja kao i letenje u roku od 24h posle ronjenja mogu provocirati DB. posebno ako se posle ronjenja putuje avionom. Preventiva : Tablice za profilakticku dekompresiju ne pruzaju apsolutnu sigurnost.

Infekcija je pojava kada bakterije prodru u organizam I u njemu nastave da se razmnozavaju I svojim prisustvom izazivaju promene. mesovita. STIMULANTI Stimulanti su supstance koje svoje efekte u organizmu ispoljavaju delujuci na CNS aktivirajuci adrenergicki sistem. kliconose. rasa. adrenergicki vazokonstruktori: efedrin fenilefrin metoksamin metaraminol nafazolin 3. kokainici I drugo Supstance sa adrenergicnim dejstvom dele se u cetiri grupe: 1. zivotinje. kateholamini: noradrenalin adrenalin dopamin 2. Vrste: lokalna. starost. sekundarna. adrenergicki stimulansi CNS-a amfetamin metamfetamin . Faktori: broj mikroorganizama. otpornost. pol. Najznacajniji predstavnici ove grupe su: 1. efedrin I analozi 2. povrede. primarna. adrenergicki bronhodilatatori izoprenalin orcirenalin salbutalin terabutalin 4. amfetamin I analozi 3. Izvori: bolesni ljudi.

6. 5. vazokonstrikcija i povecanje krvnog pritiska bronhodilatacija midrijaza stimulacija CNS-a pojacana kontraktilnost skeletnih misica pojacana glikogenozila i lipoliza Najznacajnija nezeljena dejstva su: 1. nervoza i nesanica . znatno duze traju 2. 4. zedj. 2. 4. 6. mogucnost kolapsa i letalnog (smrtnog) ishoda porast krvnog pritiska aritmija dehidratacija i hipertemija ili toplotni udar mogucnost nastanka zavisnosti agresivnost i strah EFEDRIN Efedrin je predstavnik grupa adrenergickih vazokonstruktora. 3.Primena ovih supstanci u sportu: 1. 2. ubrzavaju mentalne procese otklanjaju umor. Dejstva efedrina se od kateholamina razlikuju u sledecem: 1. bol olaksavaju fizicki napor povecavaju kontraktilnost misica redukuju telesnu masu Stetna dejstva ovih supstanci: 1. tahikardija 2. 5. retencija urina 3. 3. glad. dejstva se manifestuju i na CNS-u Najvaznija dejstva efedrina nakon oralne primene su: 1. 4. pri ponovljenoj primeni ispoljava se tahifilaksija (predstavlja akutni oblik tolerancije) 4. nastupaju i posle oralne primene 3. On najvecim delom deluje oslobadjajuci kateholamine. 3. 5. a manjim delom direktno na adrenergicke receptore. 2.

letargije i tuge. 2. sto je praceno simptomima depresije. Manifestaciona dejstva kokaina su: 1. smehom i nemirom 2. 3. pricljivost. vazokonstirikcija i povecanje arterijskog pritiska povecanje frekvencije srca dilatacija bronhija sirenje zenica Metabolicki efekti amfetamina su: 1. 3. 5. povecanje potrosnje kiseonika i bazalnog metabolizma 2. samopouzdanje Nakon povecanja. 4. sledi pad koncentracije neurotransmitera. povecanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi Stetna dejstva: 1. Psiholoski efekti primenjenog amfetamina.AMFETAMIN Poznat kao brzi doping. smanjenje umora 2. . 2. euforija pracena razdraganoscu. 4. insomnija jak motorni nemir halucinacije samoubilacke i ubilacke tendencije stetna dejstva na kardiovaskularni sistem razvoj narkomanije smanjenje apetita Preparat se uzima parentalno (intermuskularno) KOKAIN Smatra se da u odredjenim delovima mozga povecava oslobadjanje neurotransmitera. Deluje stimulativno na CNS. 6. impulsivno ponasanje. koje su podsticaj za upotrebu ove supstance u sportu su (ova dejstva se ispoljavaju vec nakon 10-30min nakon uzimanja): 1. 7. porast inicijative i raspolozenja Periferni efekti dejstva amfetamina: 1.

otklanjanje umora euforija povecanje samopouzdanja povecanje motivacije za rad otklanjanje bola Stetna dejstva: 1. 4. 2. 2. 4. 5. 6. 5. 7. 4. Ovo dejstvo je iznenadno i snazno. 5. mioza – suzavanje zenica usporavanje disanja opstipacija – zatvor snizenje pritiska . 2. 3.Kokain povecava frekvenciju srcanog rada i krvni pritisak. 2. 3. Kokain se u organizam moze unositi na razlicite nacine: parentalno usmrkavanje pusenje – krek Primena u sportu: 1. 3. 6. 4. 8. ubrzava srcani rad bol u grudima pojava aritmija povracanje vrtoglavica osecaj otezanog disanja strahovi smrtni ishodi NARKOTICI Predstavnici grupe narkotika su morfin kao i njegovi hemijski i farmakoloski analozi: 1. 3. opijum morfin heroin metadon petidin kodein Farmakoloska dejstva: 1.

Najaktivniji kanabinoid iz ove grupe je THC. Primena u sportu: 1. a takodje i marihuana i hasis poticu iz iste biljke. Izrazita euforija rezultat je upotrebe kanabinoida i podsticaj za ponovljeno uzimanje. moze doci do nastanka ozbiljnihh povreda zbog eliminacije bola KANABINOIDI Psihoaktivne supstance koje poticu iz biljke kanabisa. 5. Primena u sportu: 1. otklanjaju bol 2. 4. 7. 2. 9. 3. povecanje motivacije za rad 3. 8. 6. omogucuju sportisti da nastavi sa treninzima i takmicenjem Stetna dejstva: 1. brzi razvoj tolerancije – narkomanije 2. efekti na CNS i KVS poremecaj koordinacije gubitak koncentracije povecanje srcane frekvencije povecanje apetita suva usta pospanost halucinacije redukovane sposobnosti da se izvrse tezi zadaci . euforija Stetna dejstva: 1. Deprimira disanje – smanjuje osetljivost respiratornog centra na ugljen-dioksid. usporava praznjenje zeludca. Promene ponasanja – izaziva euforiju.Dejstva na CNS: Morfin otklanja najjace bolove a da pri tome ne izazove opstu depresiju niti gubitak svesti. otklanjanje umora i napetosti 2. odnosno razvoj narkomanije.

5.TESTOSTERON Testosteron je dominantan muski polni hormon.metal-testosteron 2. cerebrovaskularna i periferna tromboza adenokarcinom prostate.mesterlon . mada se motivi odnose i na sportove izdrzljivosti. 6. 3. debelog creva infarkt miokarda tumori jetre. Stetna dejstva: 1.testosteron . hepatitis arteroskleroza i hiperholesterolemija . 4. uvecanje suve misicne mase. 2.fluoksimesteron Osnovni mehanizam testosterona je da pospesuje sitezu RNK i na taj nacin ubrzava proces sinteze odredjenih proteina. samopouzdanja i motivacije za trening Najcesci korisnici su bodibilderi. Fizioloski efekti testosterona: 1. a redukcija masne komponente 2. 5. kosarkasi. 7. bubrega. Najvazniji predstavnici androgena su: 1. povecanje agresivnosti. plivaci. 3. dizaci tegova. 2. sinteticki androgeni: . prirodni androgeni: . On nastaje u Lajdingovim celijama intersticijalnog tkiva testisa. 4. funkcije tokom embrionalnog/fetalnog razvoja muskog ploda rast i sazrevanje muskih polnih organa razvoj misica i retencija azota ucinak na rast kostiju i zadrzavanje kalcijuma povecanje bazalnog metabolizma povecanje broja crvenih krvnih zrnaca ucinak na bilans vode i elektrolita STEROIDI U sportu se koriste zbog anabolickog dejstva na misicno tkivo. Motivi primene u sportu su: 1.

srcani i mozdani udar .6. 5. 4. 2. povecanje kosmatosti lica pojava alopecije – celavosti muskog tipa na temenu intenziviranje rasta akni povecanje klitorisa smanjenje velicine dojki produbljenje glasa PEPTIDNI HORMONI Predstavnici grupe peptidnih hormona su: 1. 2. infertilitet (neplodnost) Pratece pojave prestanka uzimanja anabolickih stereoida: 1. 4. a stimulise kostanu srz na produkciju eritrocita. Stetno dejstvo: 1. 3. 2. 3. Wilmsov tumor 8. povecanje viskoznosti i hematokrita 2. eritropoetin hormon rasta i insulin humani horionski gonadotropin pituitarni i sinteticki gonadotropin insulin kortikotropni hormon ERITROPOETIN (EPO) – glikoprotein Sintetise se u bubrezima. 5. Povecanje kolicine sintetskog eritropoetina sportisti zloupotrebljavaju u sportovima izdrzljivosti (plivanje. 6. depresija i sklonost samoubistvu osecaj gubitka energije za rad smanjena koncentracija i nesanica smanjenje apetita praceno gubitkom telesne mase Stetna dejstva upotrebe anabolickih steroida kod zena su sledece: 1. 3. 6. biciklizam) zato sto povecava aerobni kapacitet. 4. hemoralgicni sok 7.

3. ukljucujuci kosti. diuretici . kozu. kada se rast zavrsio akromegalija Primena u sportu: 1. dok rast traje gigantski rast patuljasti rast 2. 4. sportovima snage i bodibildingu 2. 2.HORMON RASTA Hormona rasta stimulise sintezu proteina i izaziva rast skoro svih tkiva organizma. sportovima po tipu izdrzljivosti Stetna dejstva: 1. uvecanje misicne mase redukovanje masti povecanje depoa glikogena ubrzanje obnove povredjenih misicno – skeletnih tkiva Koristi se u: 1. Maskirnim agensima se smatraju: 1. misice i viscelarne organe. Poremecaji u lucenju hormona rasta: 1. Svoje dejstvo na rast tkiva ispoljava stimulisuci mitoze i porast volumena celija. 3. hepatitis i HIV/AIDS MASKIRNI AGENSI Uticu na vreme i kolicinu izlucenog dopinga i onemogucavaju doping kontrolu. 4. 5. akromegalija dijabetes artritis miopatije stvaranje autoantitela na hormon rasta sto vodi u relativnu deficijenciju ovog hormona 6. 2.

3. bodibilding. sportski napitci. elektrolita. CHO i proteina. REDUKCIJA MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i smanjiti za najvise 20%. slabe Koriste se u sportovima gde postoji kategorizacija prema telesnoj masi kao sto su borilacki. . plazma ekspanderi DIURETICI Diuretici su lekovi koji doprinose povecanju zapremine izlucene mokrace i vezuju za sebe vodu. 5. Podela diuretika izvrsena prema mehanizmu njihovog dejstva: 1. aritmija ?bez naslova? Potrebno je sto pre nadoknaditi sve nutrijente a ujedno i stvoriti rezerve za naredni trening. 4.2. supa. dehidratacija 2. jake 2. CHO. 2. konjicki. ali da unos esencijalnih nutrienata ostane ocuvan. 1. Posle treninga: voda. probenecid 4. umerene 3. hipokalemija 3. diuretici brzog i snaznog delovanja diuretici koji stede kalijum osmotski diuretici inhibitori anhidraze ostali diuretici Prema jacini delovanja dele se na: 1. Stetna dejstva: 1. Energetski (kalorijski) unos treba da bude smanjen. razni sokovi. epitestosteron 3. Posle treninga nadoknada tecnosti. Uzimati 200240ml tecnosti tokom vezbanja radi sprecavanja dehidratacije.

vredjanje izgleda. profesionalne aktivnosti). Emocionalno – pogrdna imena. psiholoski i socioloski razvoj. 20% ostali. Ne preporucuje se dnevni unos ispod 1200kcal. pozeljno je vise obroka dnevno visoke nutritivne vrednosti a male energetske vrednosti.5% radnika skole tuce decu. Androidni tip – masno tkivo se rasporedjuje ravnomerno. ZLOSTAVLJANJE DECE: Fizicko – 18. ananas. ultrazvuk. riba. krompir. Postupci: 1. hloramin. jonizujuce zracenje) Idealno dezinfekciono sredstvo ne postoji. 3. ostali postupci (pasterizacija. a najcesce se koriste: ozon. neoksidativna sredstva (UV zraci. gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti. Povecanje masnog tkiva preko 20%. sterilizacija. Vestacki izvori: kvarcne lampe. suvo grozdje. laseri.2. procesi topljenja metala. tek krajem trece nedelje se gube masne celije. hlor-dioksid. UV zracenje: najznacajniji prirodni izvor – sunce. ozon) 2. namirnice: pasulj. oksidativna sredstva (hlor. DEZINFEKCIJA VODE: Proces kojim se unistavaju mikroorganizmi cime se njihov ukupan broj svodi na broj dozvoljen standardom. hlor-dioksid. ucenivanje. banana. GOJAZNOST: Gojaznost je najcešci poremecaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastuci problem u zemljama u razvoju. Uvesti trening snage. Pored toga što je bolest sama po sebi. Ginoidni tip – masno tkivo se rasporedjuje u trbuhu. Zanemarivanje – onemogucava bioloski. piletina. Dijetu treba da cine namirnice koje odgovaraju ukusu pojedinca i da dobrim delom bude savladan osecaj gladi. membranska i slojna mikrofiltracija) 3. Seksualno – 66% slucajni prolaznici. Potrebno je da plan unosa hrane bude takav da se moze uklopiti u svakodnevne aktivnosti (trening. POVECANJE TELESNE MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i povecati za najvise 20% (optimalno). U pocetku se 70% gubi voda. 13% roditelji. UV se deli na 3 podrucja: . povecati unos hrane velike energetske i nutritivne vrednosti.

1. UVC. 100-280nm (destrukcija tkivnih proteina i lipida. UVB. . UVA talasne duzine 315-400nm (slabo biolosko dejstvo) 2. 280-315nm (izrazeno dejstvo na kozu) 3. bakteriolosko dejstvo – voda vazduh).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful