ISHRANA

Energija Energija se definise kao sposobnost za vrsenje rada. Sastavljena je od: 1. ugljenih hidrata 2. masti 3. proteina 3. metabolicka procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a su: 1. fosfagenski 2. laktacidni (glikoliza) 3. aerobni (oksidativi) FOSFAGENSKI ENERGETSKI SISTEM Prilikom razgradnje ATP-a dolazi do odvajanja neorganskog fosfata (Pi) I oslobadjanja energije (8-10 Kcal). Tada nastaje ADP jedinjenje koje vrlo brzo biva fosforilisano neorganskim fosfatom pri cemu se ponovo formira ATP. Najbrzu sintezu ATP-a omogucuje CP odakle se oslobadja energija I kreatin. Ovaj sistem je aktivan u anaerobnim uslovima. Energija za vrsenje rada je 5-6 sekundi. GLIKOLITICKI (LAKTACIDNI) ENERGETSKI SISTEM Ukoliko se rad viskog intenziteta nastavlja, u proces obezbedjenja energije se ukljucuje I anaerobna glikoliza. Tada glikogen biva razlozen na mlecne kiseline I njene soli odakle se osobadja ATP (manja kolicina). Velika brzina stvaranja energije-rad visokog intenziteta (20sec-1-2min) – znacajan je na pocetku svakog rada bez obzira na njegov intenzitet.

AEROBNI (OKSIDATIVNI) ENERGETSKI SISTEM Uslovi za aktivnost ovog sistema – kada je potrosnja kiseonika jednaka intenzitetu aerobnog rada. Osnovni hemijski supstrati ovog sistema su ugljeni hidrati I masti. Sto je intenzitet izvrsenog rada veci, veci je udeo ugljenih hidrata a manji udeo masti. CHO su zastupljeni kada je intenzitet vrlo visok (60%). Masti karakterisu laki rad, nekoliko sati, kada je utrosak kiseonika manji od 50%. Faktori koji odredjuju da li ce ucestvovati masti ili CHO su: intenzitet rada, utreniranost, dostupnost pojedinih supstrata, neki faktori spoljasnje sredine. Razlaganje glukoze zapocinje glikolizom, nastavlja se u krebsovom ciklusu I zavrsava se stvaranjem 38 molekula ATP-a, vode I ugljen dioksida. METABOLIZAM Obuhvata sve fizicke I hemijske procese. Cine ga 2 suprotna procesa: 1. Anabolizam (stvaranje) – procesi sinteze novih jedinjenja, enzima I hormona koji omogucavaju rast, obnavljanje tkiva I organa. 2. Katabolizam – razgradnja razlicitih jedinjenja na njihove proste delove. Osnovi deo metabolickog procesa su produkcija I utrosak energije. Dnevne energetske potrebe organizma cine sledece komponente: 1. 2. 3. 4. Energija za bazalni metabolizam Enertija potrebna za uobicajene aktivnosti Energija za fizicku aktivnost Metabolicki odgovor na hranu

Najznacajniji cinioci koji uticu na dnevne energetske potrebe: 1. 2. 3. 4. Pol Godine zivota Telesna masa Fizicka aktivnost

Faktori koji uticu na BM su: uzrast, pol, telesna masa UTICAJ FIZICKOG VEZBANJA NA METABOLIZAM Cinioci koji uticu na utrosak energije tokom fizickog rada: 1. 2. 3. 4. Intenzitet vezbanja Stepen uvezbanosti Odstupanje od optimalne telesne mase Preobilna ishrana

Fruktoza (voce). Oligosaharidi (povrce) 4. tri dana posle iscrpljujuceg trcanja. kiseonik.monosaharida-maltodekstrini a ostala 3 preko hiljadu molekula monosaharida. vodonik. Disaharidi su sastavljeni od 2 molekula monosaharida (prosti seceri).UGLJENI HIDRATI CHO = ugljenik. neposredno pre. tokom I odmah posle uzimati namirnice sa visokim glikeminskim indeksom. Polisaharidi (maltodekstrini. semenje. laktoza. zitarice. U jetri se nalazi 100g glikogena. Disaharidi (saharoza. torte. pirinac. U ishrani coveka najznacajnije su heksoze. zitarice)) 3. banana. Monosaharidi (glukoza. povecati unos CHO dva. glikogen. Skrob (krompir. Postoje 2 vrste: amilopektin I amiloza. kukuruz. dijetna vlakna) Monosaharidi: Jedino se glukoza moze iskoristiti za dobijanje energije dok fruktoza I galaktoza moraju biti pretvorene u glukozu. med). mleko.meso. kostunjavo voce. galaktoza (oslobadja se razlaganjem mlecnog secera-laktoza). NAMIRNICE KOJIMA SE OBEZBEDJUJE UNOS CHO: Obezbedjuje se dvema grupama namirnica: 1. klice semena) Oligosaharidi: 3-9 monosaharida (u razlicitom povrcu) Polisaharidi: 10 I vise monosaharida. Saharoza se sastoji od glukoze I fruktoze (beli secer. fruktoza(voce). Velika kolicina CHO-kolaci. secer)) 2. saharoza. slatkisi I med (prosti seceri) = vrlo brzo se apsorbuju u crevima te dovode do naglog povecanja glukoze u krvi (glikemija) . a kod treniranih 500g glikogena. zitarice) – treba da cini 50% celokupnog dnevnog unosa CHO. u misicima netreniranih 300g. CHO koji su zastupljeni u napicima su: glukoza. maltoza (pivo. Prema hemijskoj strukturi dele se u 4 grupe: 1. skrob. ne dozvoliti da dodje do umora pa onda uzimati CHO. maltoza(pivo. maltodekstrini I skrob. Hleb-cerealije (zitarice) 2. medju njima glukoza. 10-20. galaktoza(mlec. Voce-povrce Umerena kolicina CHO. Suplementacija: uvece pred takmicenje obrok bogat CHO.

D.ULOGA CHO U ORGANIZMU: 1. Fosfolipide (celijska membrana) 3. Potrebno je unositi 40-60g CHO po casu tokom vezbanja koje dugo traje. U obliku glukoze ukljucuju se u energetski metabolizam koji treba da obezbedi misicnu aktivnost SUPLEMENTACIJA CHO Faktori koji uslovljavaju kolicinu unosa suplemenata CHO su: intenzitet. Tokom vezbanja CHO treba unositi zajedno sa tecnoscu. 5-15%(M) Ukupan dnevni unos = 20-25%(max 30%) – kod nas 40%! Da bi se iz masti dobila max energija potrebno je 20 min (pre toga se rad odvija na racun CHO). Unos CHO poboljsava dostignuce. 10-20%(M) – u potkoznom masnom tkivu. MASTI Obuhvataju: 1. E. Predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u celijama svih tkiva 2. trajanje vezbanja. uslovi spoljasnje sredine. Tezak fizicki rad nezamisliv je bez ugljenih hidrata 3. . Trigliceride (neutralne masti)-masne kiseline (glicerol I vise masne kiseline) 2. Ne preporucuju se rastvori CHO koji sadrze veci procenat dijetnih vlakana (usporavaju praznjenje zeluca) Skrob I glukoza su efektni u obezbedjivanju energije kada su dijetetna vlakna odstranjena. Steroide (holesterol. K) – liposolubilni Masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola U procesu arterioskleroze masti imaju vaznu funkciju Reserve masti kod netreniranih: 20-35%(Z). Sportisti: 10-25%(Z). Veoma je vazna u sportovima izdrzljivosti. pri cemu su rezerve CHO u misicima znacajno istrosene. polni hormoni) Funkcija: Termoizolator Znacajan energetski izvor Obezbedjuju snabdevanje esencijalnim masnim kiselinama Zatim vitaminima rastvorenim u mastima (A.

Masne kiseline se mogu podeliti na: 1. Zasicene (ograniciti unos na 10%) 2. masti. 7. maslinovo ulje – koristiti mediteransku ishranu. I neesncijalne (alanin. Za sportiste izlozene dugotrajnim aktivnostima – mali. Amino-kiseline su povezane peptidnim vezama. zrnasta hrana (manja kolicina) Uloga proteina: 1. Sve amino-kiseline se dele na esencijalne (lizin. vodonika. 2. kostunjavo voce Povrce. imaju gradivnu I energetsku ulogu. masti 20-30%. 3. glutamin. treba da dominiraju biljna ulja I na taj nacin bi bio redukovan unos zasicenih masnih kiselina. Sastavljeni su od aminokiselina (20). voce. povrca. Mleko I proizvodi Meso Grasak. 2. triptofan. ribu. Masti koje se nalaze u krvi su lipoproteini. 5. kiseonika I azota. Monozasicene (u uljima-maslinovo)-12% 3. 4. treonin. 4. leucin). proteini). asparagin. a minimalni unos je 3% Kod planiranja redukovati unos masti a povecati unos CHO a pri tome sacuvati energetski bilans. tirozin). Sportisti: CHO 60-70%. Razgradnja nakon 2 sata. 3. cesti. Ucestvuju u izgradnji razlicitih tkiva (organa) Grade antitela (imunoloska funkcija) Grade hormone Pomazu u odrzavanju balansa vode u organizmu Odrzavanje acidno-bazne ravnoteze Pomazu u procesima formiranja krvnih celija Transportna uloga . glicin. Polizasicene (u uljima-suncokretovo. pasulj. Omega 3 masne kiseline I druge polinezasicene masne kiseline povoljno uticu na oksigenaciju krvi sto je znacajno za one koji vezbaju na visini. Esencijalne masne kiseline treba da budu zastupljene u kolicini 7%. PROTEINI (CHON) Sastoje se od: ugljenika. Esencijalne se ne sintetisu u organizmu pa se unose hranom. Visak proteina se izlucuje I deponuje u obliku glikogena I masti. valin. omega3) Treba jesti dosta voca. 6. lako svarljivi obrocirazgradnja masti pocinje tek u 12-o palacnom crevu (CHO. Namirnice kojima se obezbedjuje unos proteina: 1.

4. Sastav znoja: hlor. vlaznosti vazduha.3-1. apatija.8g/kg telesne mase. Kalijum: odrzavanje stabilne koncentracije kalijuma bitno je za: 1. Hipotermija – temperatura tela ispod normalne termperature (pospanost. Dnevno treba uneti 1. a da pri tom ocuvaju balans azota. 2000mg K. Mg. magnezijum. sunceve radijacije. Suplementacija proteina: Ocuvanje umerenog do visokog intenziteta snage – 1. U ekstracelularnom prostoru kolicina vode iznosi 11. Celokupni dnevni gubitak tecnosti u uobicajenim aktivnostima +/.8-0.Unos proteina: Dnevni unos. 4. 2. kalijum. a masno tkivo 10-15% vode. strujanja vazduha.4% TM. Celokupan sadrzaj tecnosti koja se nalazi u intracelularnom prostoru iznosi 30l ili 2/3 ukupne telesne tecnosti. Regulisu osmotski pritisak Regulisu acido-baznu ravnotezu Regulisu volumen krvi Regulisu aktivnost nerava I misica Ukljucuju elektrolite: Na. razdrazljivost).6g/kg dnevno. 3. 2. Gubitak tecnosti putem znoja: nekoliko stotina mililitara do vise od 2l po casu.0-1. K. Cl. za one koji se ne bave sportom treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog unosa – 2000-3000 kcal = 50-110g Preporuceni dnevni unos = 0. Sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada dnevno unose 1.5 u krvnim sudovima sto cini 15l ili 50% ukupne intracelularne tecnosti. kalcijum.8l po casu. 3. Maratonci: 6-8% TM (6l) ili 2. Uobicajeni gubici tokom treninga – 2-4% TM. misici: 70-75%.5l u intersticijumu I 3.5-2l vode. DEHIDRATACIJA I REHIDRATACIJA Voda: 45-70% TM. 750mg Cl. Transmisiju nervnih impulsa Odrzavanje membranskog potencijala Misicne kontrakcije Ocuvanje normalnog krvnog pritiska I rada srca . natrijum.9g/kg telesne mase. kolicina vode koja moze biti izgubljena zavisi od temperature. kao I od individualnih karakteristika samog sportiste. MINERALI Uloga: 1. Minimalne dnevne potrebe za nekim elektrolitima su: 500mg Na. Znojenje: nastaje iz intersticijalne tecnosti. Ca.

pokretljivost celija. Izvori: mleko. Usled acidoze doci ce do porasta fosfata a usled alkaloze do snizenja. meso. Regulaciju apsorpcije ovog minerala posreduje vitamin D3. Unos Ca: mleko I mlecni proizvodi su osnovni izvor Ca a u manjim kolicinama u namirnicama biljnog porekla. . Optimalni dnevni unos 1000-1500mg. neesencijalno se nalazi kao rezerva u jetri. Normalni dnevni gubitak je 1mg. a 85% se nalazi u sastavu hemoglobina. mioglobina.90-100% unesenog K se apsorbuje u crevima a zatim dospeva u cirkulaciju. preko 3. Posle vezbanja velika kolicina se gubi urinom. za muskarce 6 mg/kg/dan. krompir. kostanoj srzi. badem. Svakodnevno se unese oko 10-20mg od cega se 10% apsorbuje. Nedostatak Mg izaziva znake na razlicitim sistenina organa: nervnom. Namirnice bogate K: banana. Znacaj: u aktivnosti natrijum-kalijum pumpe koja je bitna za normalan potencijal celijske membrane. slezini. 1% u plazmi. a 1% u celijama I telesnim tecnostima. Magnezijum 60% u kostima. Unos K: dnevni unos iznosi 2-6g.5g onima koji su izlozeni teskom fizickom radu I velikom znojenju. sir. pomorandze. Gvozdje Sastavni deo hemoglobina. meso. a za zene nesto manje. cerealije. 70% u organizmu je esencijalno. paradajz. razdrazljivost nervnih celija. Dehidratacija koja se moze javiti tokom vezbanja uticace na povecanje fosfata u plazmi. Fosfor U kostima se nalazi 85% celokupnog fosfora. jaja. citohroma. a ostatak u misicima I mekim tkivima. Kod nedovoljnog unosa prvo se smanjuju postojece rezerve a zatim se smanjuje koncentracija hemoglobina sto se manifestuje znacima anemije (smanjena sposobnost izdrzljivosti pri fizickom radu). skeletnom. zeleni delovi biljaka. Funkcije: kontraktilnost misica. kardiovaskularnom. Unos: preporuceni je 300-500mg/dan. Kalcijum 99% se nalazi u kostima I zubima. povrce. adolesventi I trudnice 10-16 mg/kg/dan Namirnice: pirinac. koagulacija krvi.

Deficit se manifestuje kao megaloblastna anemija I javlja se kod vegetarijanaca I starijih osoba. riba. Neadekvatan unos Fe 2.6-2mg/dan ili 0. piridoksamin. kiki-riki. Izvori: pilece I svinjsko meso. Ekstremno velike kolicine u nekim slucajevima mogu delovati toksicno (B3. mleko. Znacajan je u sportovima snage. Povecan gubitak Fe (npr. Unos: 1. meso I mlecni proizvodi).016mg/g unesenih proteina. jaja. povrce sa zelenim liscem. integralne zitarice. a u manjim kolicinama u psenici. iznutrice. Ucestvuje u procesima dekarboksilacije (osloboditi) I transmisije amino-kiselina. lesnik. leguminoze-mahunarke. Vitamin B12 (kobalamin) Funkcionise kao koenzim u metabolizmu nukleinskih kiselina a utice I na sintezu proteina. B6. Nalazi se u 3 oblika: piridoksin. pirincu. Jedini vitamin koji se deponuje u jetri. osim vitamina C I B12 2. Preveliki unos = ostecenje jetre. 2 osnovna uzroka anemije kod sportista su: 1. Cesto se zajedno nalaze u hrani (zitarice. On je kofaktor sa 2 enzima koji ucestvuju u sazrevanju eritrocita I metabolizmu nervnog tkiva. VITAMINI Vitamini rastvorljivi u vodi (zajednicke osobine): 1. Dnevni unos – 2 mikrograma. Izvori: meso I iznutrice. Nedostatak jednog vitamina nepovoljno utice na sudbinu drugog Vitamin B6 (piridoksin) Ucestvuje u metabolizmu proteina. znojenjem) Namirnice bogate: meso I namirnice biljnog porekla.Klinicki kriterijum za anemiju jeste koncentracija hemoglobina ispod 120g/l kod zena I 140g/l kod muskaraca. . sir. piridoksal. kvascu. Funkcionisu kao koenzimi ili kofaktori u enzimskim reakcijama izuzev vitamina C 4. C) 3.

Funkcije: antioksidans. Unos: 8-10mg. bitan je za rast. Vitamin B2 (riboflavin): Preporuceni dnevni unos 0. cvekla. pasulj. Ucestvuje u metabolizmu CHO. semenke. ima ga u svinjskom mesu. .5mg. povecava imunitet. oporavak posle napora. redukcija telesne masti. zastita od kardio-vaskularnih oboljenja. regenerise vitamin E. Kod dece. K) – NEMAJU DEPOE U ORGANIZMU – Vitamin A: Glavna funkcija ocuvanje normalnog vizuelnog sistema. poboljsava potenciju.6mg. mleko. odakle se oslobadja tokom stresa. jetri. psenici. anaerobno I aerobno stvaranje energija. siru. Namirnice: mleko. iznutricama I krompiru. maslac. mleku. poboljsanje mentalnih performansi. nije razjasnjena uloga u poboljsanju steriliteta I misicne distrofije. 15mg za zene. hronicna upotreba multivitaminske-mineralne suplementacije moze dovesti do anoreksije. Vitamin C (askorbinska kiselina) Visok sadrzaj se nalazi u nadbubreznoj zlezdi. E. kukuruz. ribi. SUPLEMENTACIJA VITAMINIMA I MASTIMA Razlozi za uzimanje vitamina I minerala kao suplemenata: povecanje misicne mase I snage. sargarepa. D. ima ga u jetri. jaja. bundeva. biljna ulja. umora I drugih nezeljenih dejstva. apsorpciji gvozdja. zelenom povrcu. ima ga u mesu. leguminozama. Vitamin B3 (niacin): Sintetise se iz triptofana. znacaj u imunom odgovoru. Unos: 60mg/dan (1 pomorandza ili 2 paradajza) Vitamin E Funkcije: najsnazniji prirodni liposolubilni antioksidans.Vitamin B1 (tiamin): Preporuceni dnevni unos 0. dnevno 19mg za muskarce. otklanjanje bola. ucesce u metabolizmu selena. Izvori: kostunjavo voce. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA – LIPOSOLUBILNI (A. ucestvuje u sintezi hormona. jajima. neophodan za rast kostanih I drugih celija. obnavljanje povrsinskih delova sluzokoze I koze.

Meso koje se preporucuje: junetina. Ako su sacuvani u prirodnom obliku izvori su vitamina B grupe. Mg. kalijumom. PIRAMIDA ISHRANE 1. 3. Veliki deo dnevnih potreba za CHO moze se zadovoljiti unosom povrca (grasak. Ove namirnice sadrze visok procenat masti. jaja. Mleko I mlecni proizvodi sadrze kalcijum. Daje se prednost namirnicama koje su najmanje izgubile od svog prirodnog izgleda u postupku obrade (integralni pirinac. kalijuma. Preporuceni dnevni unos je 3-5 porcija. fosfor I B vitamin. riba. Namirnice: karfiol. nekih minerala. Voce je bogato CHO. Treba se odluciti za hleb I peciva koja sadrze integralne zitarice I koje su od crnog brasna.Vitamin D: Utice na izgradnju kostane mase regulisuci izlucivanje kalcijuma I fosfora. Preporucen dnevni unos 6-11 porcija. 2. pasulj. riblje ulje. mleko Pretezno su animalnog porekla. voce. Namirnice: riba. jaja. Preporuceni dnevni unos 2-3 porcije. Cine ga hleb. Preporuceni dnevni unos 2-4 porcije. piletina. pecurke. kalijuma. celo zrno psenice). Najvise zastupljen deo piramide. Dugotrajno uzimanje velikih kolicina vitamina A I D dovodi do hipervitaminoze. . Grupa: zitarice. dijetnih vlakana. testenine I drugi proizvodi od zitarica. Kod sportista treba da obezbede 60-70% dnevnog unosa CHO. vitamina B grupe. obezbedjuju esencijalne amino-kiseline dok meso sadrzi veliku kolicino cinka I gvozdja. Grupa: povrce I voce Povrce je izvor vitamina C. semenje I proizvodi. Obojeno povrce ima vecu nutritivnu vrednost nego neobojeno. minerala I dijetnih vlakana. riblje ulje. Vitamin K: Vazan je jer ucestvuje u procesima zgrusavanja krvi. curetina. dijetnim vlaknima. kupus. vitaminima (posebno C). Dobar su izvor CHO. ceralije. Grupa: meso. dijetnih vlakana. krompir).

hiperaktivnost.4. osetljivost na niske temperature. Alkohol (etanol) – nutritivna vrednost je skoro beznacajna. VEGETARIJANSTVO I FIZICKO VEZBANJE: Vegetarijanci se mogu podeliti na striktne (koji koriste iskljucivo namirnice biljnog porekla) i na one koji koriste namirnice zivotinjskog porekla: jaja ili mleko. . mogu se ispoljiti neki deficiti ukoliko ishrana nije izbalansirana. kalijum i gvozdje. DEJSTVO KOFEINA I ALKOHOLA NA ORGANIZAM: Kofein – nema skoro nikakvu nutritivnu vrednost. avocado. tegobe sa grlom i zubima. povecava se budnost. Namirnice biljnog porekla sadrze manje energije pa je potrebno uneti vise hrane posebno kod osoba koje su visoko fizicki aktivne. pasulj. placljivost. Dolazi do poremecaja psihicke prirode. povecava frekvenciju srca. Bulimija-podrazumeva epizode prevelikog uzimanja hrane. asocijalno ponasanje. kalcijum. cesto dolazi i do depresije i pokusaja samoubistva. dolazi do hormonskog poremecaja (gubitak menstruacije-amenorea-izostanak menstruacije u periodu od 3 meseca). B2. Grupa: masti. postoje i vegetarijanci koji ne unose crvene vrste mesa i piletinu. glavobolju. produzenje reakcionog vremena. Najvisa koncentracija u krvi je 40min posle unosa. bolest kosmatosti. Pivo i vino sadrze B1 i B2. Jedna ili dve soljice mogu biti od koristi. suvo voce. nervoza. ceste oscilacije telesne mase. koje se vrlo cesto kombinuju sa gladovanjem. Moze doci do deficita vitamina B12 (potrebno uvesti suplementaciju). snizena frekvencija srcanog rada. U jetri se odvija oko 95-98% razlaganja alkohola. posebno kod striktnih. ulja. to izaziva nervozu. ali unose ribu i plodove mora. lizin I triptofan. euforija. zivahnost. grasak. On deluje stimultativno na CNS. Etanol iscezava iz krvi tek posle 8-10 casova. Kod vegetarijanaca. Kod dece moze doci do zavisnosti od napitaka koji sadrze kofein (koka-kola). slatkisi Prvenstveni znacaj je da povecaju energetsku vrednost obroka. pa samim tim povecava iskoriscavanje ovih supstanci i obezbedjuje energiju. poremecaj koordinacije. Efekti alkohola: smanjenje ostrine vida. Kofein posredstvom adrenalina doprinosi povecanom oslobadjanju visih masnih kiselina. Opsednutost fizickim izgledom prelazi u bolest. kukuruz. zatim znacajni za metabolizam liposolubilnih vitamina I poboljsavaju ukus hrani. POREMECAJI PONASANJA U ISHRANI: Anoreksija: podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje izaziva mrsavost i mali proncenat masnog tkiva. Proteini biljnog porekla ne sadrze metionin. izolacija. a samim tim i volumen. zitarice I preradjevine od celog zrna. Namirnice koje su dobri izvori energije su: kostunjavo voce.

ERGOGENE MATERIJE. Namirnice: meso I riba. SUPLEMENTI: Nutritivni ergogeni: imaju pozitivan efekat na neke fizicke i mentalne sposobnosti koje su bitne za sportska dostignuca.otklanjanje inhibicije. amino – kiseline racvastog lanca. a to bi vodilo ustedi glikogena. Ova sredstva su alternative anabolickim steroidima I drugim nedozvoljenim stimulativnim sredstvima u sportu. KREATIN Kreatin je jedinjenje koje je najznacajnije za brzu resintezu i ocivanje koncentracije ATPa u celiji. Amino – kiseline koje se koriste kao suplementi su: arginin/ornitin. . Ovom jedinjenju se pripisuje znacaj u aerobnoj produkciji energije. Dosta dugo se koristi kao dozvoljeno sredstvo za poboljsanje fizickih sposobnosti. INOZIN Inozin pripada grupi purin nukleotida. Pretpostavka je da bi suplementacija sportista izlozenih dugotrajnim aktivnostima uticala pozitivno na aerobni kapacitet i antioksidativnu odbranu. Protocol suplementacije podrazumeva uzimanje 5 dana pred takmicenje 5g dnevno podeljeno u 4 doze. Smatra se da olaksava sintezu ATP-a i povecava dostupnost glikogena i kiseonika u tkivima. AMINO – KISELINE Danas se smatra da neke amino – kiseline imaju posebnog znacaja u metabolizmu tokom fizicke aktivnosti. Osoba koja koristi alkohol cesto veruje da ima sposobnost za veliki uspeh. L – KARNITIN Karnitin stimulise oksidaciju dugolancanih masnih kiselina uticuci na njihov transport kroz unutrasnju membranu mitohondrija. KOENZIM Q10 Koenzim Q10 je lipid prisutan u mitohondrijama. Cinjenice da neke amino – kiseline imaju uticaja na sekreciju pojedinih hormona i metabolizam u mozgu (budnost i umor) uslovila je koriscenje amino – kiselina kao suplemenata. triptofan i aspartat. Pretpostavka je da bi suplementacija pospesila povecano iskoriscavanje lipida za dobijanje energije. Povecana koncentracija CP doprinosi odlaganju umora.

Prema obliku se dele na: loptaste-koke. vrlo nepouzdana zastita 3.BAKTERIJE Dele se na gram pozitivne i gram negativne. Vidljive su pod mikroskopom. Lecenje bakterijskih infekcija-antibiotici. Razmnozavanje prostom deobom-od jedne nastaju hiljade i hiljade. transformacija celije 3. Nisu sposobni da obavljaju bilo kakve biohemijske procese. Za identifikaciju=bojenje bo gramu. ovulacija je u sredini ciklusa (od 10-og do 17-og dana ciklusa su plodni dana kada ciklus traje 28 dana. Sadrze samo DNK I RNK (nukleinsku kiselinu). oralno. Spore-rezistentne na nepovoljne uslove spoljasnje sredine. jeftino. jednostavno da se koristi. gojaznost. utice na sluzokozu materice (nema zadebljanja). nakon uzimanja. . smrt celije 2. U spoljasnjoj srednini ne pokazuju osobinu zivih bica (ne razmnozavaju se. hormonska kontracepcija (estrogen i progesteron). mehanicka sredstva: prezervativ.5-8µm Jedna celija poseduje i sve celijske organele-sposobna je da sama funkcionise. Spore tetanusa (po nekoliko godina u zemlji)-klijaju u rani. u grozdovima. cervikalne kape 2. razmnozavaju se samo u zivoj celiji i sve sto im je potrebno za razmnozavanje nadoknadjuju u inficiranoj celiji=inficiraju sve oblike zivota. Jednocelijski organizmi 0. ne rastu). koja je smestena u proteinskoj ljusci. najcesce. hemijska sredstva: inhibiraju. ne postoji idealno sredstvo. stapicaste. Nema organele. Antibiogram-osetljivost bakterija na lekove. dijafragma. Da bi mogli da identifikujemo i lecimo-sumnjiv materijal se zaseje na hranljive podloge i inkubira na 30º na odredjeno vreme i posmatramo da li je doslo do promena. infektivni agensi. Specificno se grupisu: u parovima. Dejstvo virusa na celije: 1. ribozome ni enzime. nekoliko meseci se ne preporucuje zacece. perzistentne infekcije (virus stalno prisutan u celijama ali ne pokazuje metabolicke promene-herpes) KONTRACEPCIJA Proces prekida reprodukcije u bilo kom momentu. rizik tromboza krvnih sudova nogu. preko flastera (od 5-og dana menstruacije 21 tableta se uzima 21 dan) Nema ovulacije. VIRUSI Nemaju celiju. ili ubijaju spermatozoide. prvi dan ciklusa je prvi dan menstuacije) 1. Nemaju jedro skoncentrisano na jednom mestu=rasuto je po citoplazmi.

intrauterini ulosci (spirale): posebni oblici. herpes genitalis. Ronilacka bolest: Nju izazivaju mehurici azota u cirkulaciji posle brzog izrona kod ronjenja van granice krivulje sigurnosti. bolest se javlja brze i po pravilu biva tezi oblik. ulazna vrata-ostecenje sluzokoze. Gasni mehurici noseni krvlju zacepljuju krvne sudove dovodeci do naglog smanjivanja kiseonika u predelima koje je taj krvni sud snabdevao. D. Ako su propusti u dekompresiji veci. Hepatitis B: vlada epidemija u svetu. potpuno izlecenje). trnci. E. nogama ili misicima izmaglica obamrlost. organizam ih dozivljava kao strano telo (menja se pH.a ako se simptomi javljaju kasnije obicno budu laksi oblici DB. HIV-AIDS. nesanica. moze da bude u organizmu. preventiva je sterilizacija instrumenata. biohemizam-nema zadebljanja).Ako se pritisak naglo smanjuje azot ce se oslobadjati brzo u vidu mehurica. u uzlaznoj je putanji. POLNO PRENOSIVE BOLESTI: Hepatitis B. Od tezine gresaka u dekompresiji zavisi i tezina DB. najizrazenija na 2000m. C. neadekvatno vodosnabdevanje i kanalizacija. prenosi se preko krvi i telesnih tecnosti. kada dodje do zacepljenja nekog od krvnih sudova javice se manifestacije DB.uzima se i da bi se odlagala menstuacija (jer ne postoji ovulacija dok se koriste hormonske tablete) 4. Planinska bolest: javlja se vec na 1000m. Herpes genitalis: promene na grlicu materice i muskog polnog organa (crvenilo sa plikovima). sifilis. adaptacija=polublobulija (povecanje eritrocita). oduzetost otežano disanje Znaci DB: . razdrazljivost. slicno situaciji kada se otvori flasa kisele vode ili sampanjca. Hepatitis A (male epidemije. izaziva ostecenje jetre. ulozak moze da ispadne. postoji vakcina. Simptomi DB • • • • • • neopravdan umor ili slabost svrabez i peckanje kože bol u rukama. a da nema vidljivih rezultata (nastaje ciroza jetre). hipoksija (nedovoljno snabdevanje kiseonikom). Kod inficiranih postoji latentan period – tj period kada se manifestuje.

ili drugim sredstvom na vecu nadmorsku visinu. Preventiva : Tablice za profilakticku dekompresiju ne pruzaju apsolutnu sigurnost. Kasnija pojava simptoma je retka ali moguca.Najbolje su one tablice s kojima ronilac ima najvise iskustva. Podela DB sa simptomima . Naporan rad ili vruc tus posle ronjenja kao i letenje u roku od 24h posle ronjenja mogu provocirati DB. U teskim slucajevima simptomi se mogu javiti ranije. U hladnoj vodi ili kad ronilac vrsi tezi rad dekompresija obavezno mora biti stroga . a vreme na dnu duze od stvarnog.simptomi i znaci se javljaju obicno u roku od 15min do 12 sati posle izronjavanja.bira se kao da je maksimalna dubina bila veca.Pozitivno iskustvo sa nekim od rezima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim rezimima i svim okolnostima Ronilac treba da uz pomoc svog instruktora proceni sopstvene rizike i da shodno tome izabere vise ili manje konzervativan rezim profilakticke dekompresije.• • • • • kožni osip paraliza slabost nestabilnost pri stajanju i hodu grčevit kašalj kolaps nesvest Napomena . Rezim sme biti samo stroziji od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skracivati. posebno ako se posle ronjenja putuje avionom.

Izvori: bolesni ljudi. kokainici I drugo Supstance sa adrenergicnim dejstvom dele se u cetiri grupe: 1.Infekcija je pojava kada bakterije prodru u organizam I u njemu nastave da se razmnozavaju I svojim prisustvom izazivaju promene. primarna. adrenergicki bronhodilatatori izoprenalin orcirenalin salbutalin terabutalin 4. STIMULANTI Stimulanti su supstance koje svoje efekte u organizmu ispoljavaju delujuci na CNS aktivirajuci adrenergicki sistem. starost. adrenergicki vazokonstruktori: efedrin fenilefrin metoksamin metaraminol nafazolin 3. amfetamin I analozi 3. zivotinje. povrede. efedrin I analozi 2. sekundarna. adrenergicki stimulansi CNS-a amfetamin metamfetamin . rasa. mesovita. otpornost. kliconose. Vrste: lokalna. kateholamini: noradrenalin adrenalin dopamin 2. Najznacajniji predstavnici ove grupe su: 1. pol. Faktori: broj mikroorganizama.

nastupaju i posle oralne primene 3. glad. 2. nervoza i nesanica . 6. 2. 5. 3.Primena ovih supstanci u sportu: 1. znatno duze traju 2. 3. Dejstva efedrina se od kateholamina razlikuju u sledecem: 1. On najvecim delom deluje oslobadjajuci kateholamine. retencija urina 3. 2. bol olaksavaju fizicki napor povecavaju kontraktilnost misica redukuju telesnu masu Stetna dejstva ovih supstanci: 1. 5. 3. 5. dejstva se manifestuju i na CNS-u Najvaznija dejstva efedrina nakon oralne primene su: 1. ubrzavaju mentalne procese otklanjaju umor. 6. 4. a manjim delom direktno na adrenergicke receptore. pri ponovljenoj primeni ispoljava se tahifilaksija (predstavlja akutni oblik tolerancije) 4. tahikardija 2. 4. zedj. 4. vazokonstrikcija i povecanje krvnog pritiska bronhodilatacija midrijaza stimulacija CNS-a pojacana kontraktilnost skeletnih misica pojacana glikogenozila i lipoliza Najznacajnija nezeljena dejstva su: 1. mogucnost kolapsa i letalnog (smrtnog) ishoda porast krvnog pritiska aritmija dehidratacija i hipertemija ili toplotni udar mogucnost nastanka zavisnosti agresivnost i strah EFEDRIN Efedrin je predstavnik grupa adrenergickih vazokonstruktora.

3. 5. samopouzdanje Nakon povecanja. povecanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi Stetna dejstva: 1. letargije i tuge. 2. Deluje stimulativno na CNS. 7. 4. povecanje potrosnje kiseonika i bazalnog metabolizma 2. smanjenje umora 2. insomnija jak motorni nemir halucinacije samoubilacke i ubilacke tendencije stetna dejstva na kardiovaskularni sistem razvoj narkomanije smanjenje apetita Preparat se uzima parentalno (intermuskularno) KOKAIN Smatra se da u odredjenim delovima mozga povecava oslobadjanje neurotransmitera. Manifestaciona dejstva kokaina su: 1. . euforija pracena razdraganoscu. 2. koje su podsticaj za upotrebu ove supstance u sportu su (ova dejstva se ispoljavaju vec nakon 10-30min nakon uzimanja): 1. 4. impulsivno ponasanje.AMFETAMIN Poznat kao brzi doping. Psiholoski efekti primenjenog amfetamina. sledi pad koncentracije neurotransmitera. 6. vazokonstirikcija i povecanje arterijskog pritiska povecanje frekvencije srca dilatacija bronhija sirenje zenica Metabolicki efekti amfetamina su: 1. porast inicijative i raspolozenja Periferni efekti dejstva amfetamina: 1. smehom i nemirom 2. pricljivost. sto je praceno simptomima depresije. 3.

Kokain se u organizam moze unositi na razlicite nacine: parentalno usmrkavanje pusenje – krek Primena u sportu: 1. 5. Ovo dejstvo je iznenadno i snazno. 2. 2. otklanjanje umora euforija povecanje samopouzdanja povecanje motivacije za rad otklanjanje bola Stetna dejstva: 1.Kokain povecava frekvenciju srcanog rada i krvni pritisak. 3. 4. 4. 4. 3. 8. mioza – suzavanje zenica usporavanje disanja opstipacija – zatvor snizenje pritiska . 5. 2. 3. 6. 6. 4. 5. 2. ubrzava srcani rad bol u grudima pojava aritmija povracanje vrtoglavica osecaj otezanog disanja strahovi smrtni ishodi NARKOTICI Predstavnici grupe narkotika su morfin kao i njegovi hemijski i farmakoloski analozi: 1. opijum morfin heroin metadon petidin kodein Farmakoloska dejstva: 1. 3. 7.

Primena u sportu: 1. usporava praznjenje zeludca. otklanjanje umora i napetosti 2. Izrazita euforija rezultat je upotrebe kanabinoida i podsticaj za ponovljeno uzimanje. Promene ponasanja – izaziva euforiju. 2. euforija Stetna dejstva: 1. otklanjaju bol 2. 7. 6.Dejstva na CNS: Morfin otklanja najjace bolove a da pri tome ne izazove opstu depresiju niti gubitak svesti. 9. 5. Primena u sportu: 1. moze doci do nastanka ozbiljnihh povreda zbog eliminacije bola KANABINOIDI Psihoaktivne supstance koje poticu iz biljke kanabisa. povecanje motivacije za rad 3. 4. Deprimira disanje – smanjuje osetljivost respiratornog centra na ugljen-dioksid. efekti na CNS i KVS poremecaj koordinacije gubitak koncentracije povecanje srcane frekvencije povecanje apetita suva usta pospanost halucinacije redukovane sposobnosti da se izvrse tezi zadaci . 3. omogucuju sportisti da nastavi sa treninzima i takmicenjem Stetna dejstva: 1. a takodje i marihuana i hasis poticu iz iste biljke. Najaktivniji kanabinoid iz ove grupe je THC. brzi razvoj tolerancije – narkomanije 2. 8. odnosno razvoj narkomanije.

povecanje agresivnosti. kosarkasi. debelog creva infarkt miokarda tumori jetre. dizaci tegova. 3. prirodni androgeni: . cerebrovaskularna i periferna tromboza adenokarcinom prostate. 3. funkcije tokom embrionalnog/fetalnog razvoja muskog ploda rast i sazrevanje muskih polnih organa razvoj misica i retencija azota ucinak na rast kostiju i zadrzavanje kalcijuma povecanje bazalnog metabolizma povecanje broja crvenih krvnih zrnaca ucinak na bilans vode i elektrolita STEROIDI U sportu se koriste zbog anabolickog dejstva na misicno tkivo.fluoksimesteron Osnovni mehanizam testosterona je da pospesuje sitezu RNK i na taj nacin ubrzava proces sinteze odredjenih proteina. sinteticki androgeni: . Stetna dejstva: 1. Motivi primene u sportu su: 1. 7. a redukcija masne komponente 2. 5. plivaci. Najvazniji predstavnici androgena su: 1. 5. 4. 4.mesterlon . On nastaje u Lajdingovim celijama intersticijalnog tkiva testisa.TESTOSTERON Testosteron je dominantan muski polni hormon. hepatitis arteroskleroza i hiperholesterolemija . Fizioloski efekti testosterona: 1. samopouzdanja i motivacije za trening Najcesci korisnici su bodibilderi. 6. uvecanje suve misicne mase. 2.testosteron .metal-testosteron 2. mada se motivi odnose i na sportove izdrzljivosti. bubrega. 2.

depresija i sklonost samoubistvu osecaj gubitka energije za rad smanjena koncentracija i nesanica smanjenje apetita praceno gubitkom telesne mase Stetna dejstva upotrebe anabolickih steroida kod zena su sledece: 1. 3. 2. srcani i mozdani udar . 5. infertilitet (neplodnost) Pratece pojave prestanka uzimanja anabolickih stereoida: 1. 4. povecanje kosmatosti lica pojava alopecije – celavosti muskog tipa na temenu intenziviranje rasta akni povecanje klitorisa smanjenje velicine dojki produbljenje glasa PEPTIDNI HORMONI Predstavnici grupe peptidnih hormona su: 1.6. 6. povecanje viskoznosti i hematokrita 2. Povecanje kolicine sintetskog eritropoetina sportisti zloupotrebljavaju u sportovima izdrzljivosti (plivanje. a stimulise kostanu srz na produkciju eritrocita. 4. eritropoetin hormon rasta i insulin humani horionski gonadotropin pituitarni i sinteticki gonadotropin insulin kortikotropni hormon ERITROPOETIN (EPO) – glikoprotein Sintetise se u bubrezima. 3. Stetno dejstvo: 1. hemoralgicni sok 7. 2. biciklizam) zato sto povecava aerobni kapacitet. Wilmsov tumor 8. 5. 3. 4. 6. 2.

dok rast traje gigantski rast patuljasti rast 2. Maskirnim agensima se smatraju: 1. diuretici . kozu. 2. uvecanje misicne mase redukovanje masti povecanje depoa glikogena ubrzanje obnove povredjenih misicno – skeletnih tkiva Koristi se u: 1. hepatitis i HIV/AIDS MASKIRNI AGENSI Uticu na vreme i kolicinu izlucenog dopinga i onemogucavaju doping kontrolu. 4. Poremecaji u lucenju hormona rasta: 1. 4. 5. sportovima snage i bodibildingu 2. sportovima po tipu izdrzljivosti Stetna dejstva: 1. 3. ukljucujuci kosti. Svoje dejstvo na rast tkiva ispoljava stimulisuci mitoze i porast volumena celija. kada se rast zavrsio akromegalija Primena u sportu: 1. akromegalija dijabetes artritis miopatije stvaranje autoantitela na hormon rasta sto vodi u relativnu deficijenciju ovog hormona 6. 2. misice i viscelarne organe.HORMON RASTA Hormona rasta stimulise sintezu proteina i izaziva rast skoro svih tkiva organizma. 3.

ali da unos esencijalnih nutrienata ostane ocuvan. razni sokovi. probenecid 4. Podela diuretika izvrsena prema mehanizmu njihovog dejstva: 1. hipokalemija 3. umerene 3. CHO. dehidratacija 2. epitestosteron 3. aritmija ?bez naslova? Potrebno je sto pre nadoknaditi sve nutrijente a ujedno i stvoriti rezerve za naredni trening. jake 2. REDUKCIJA MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i smanjiti za najvise 20%. 3. konjicki. supa. 1. 5. Posle treninga: voda. Energetski (kalorijski) unos treba da bude smanjen. sportski napitci. Uzimati 200240ml tecnosti tokom vezbanja radi sprecavanja dehidratacije. Posle treninga nadoknada tecnosti. 4. elektrolita. slabe Koriste se u sportovima gde postoji kategorizacija prema telesnoj masi kao sto su borilacki. plazma ekspanderi DIURETICI Diuretici su lekovi koji doprinose povecanju zapremine izlucene mokrace i vezuju za sebe vodu. 2.2. bodibilding. Stetna dejstva: 1. CHO i proteina. . diuretici brzog i snaznog delovanja diuretici koji stede kalijum osmotski diuretici inhibitori anhidraze ostali diuretici Prema jacini delovanja dele se na: 1.

Povecanje masnog tkiva preko 20%. gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti. jonizujuce zracenje) Idealno dezinfekciono sredstvo ne postoji. Pored toga što je bolest sama po sebi. a najcesce se koriste: ozon. GOJAZNOST: Gojaznost je najcešci poremecaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastuci problem u zemljama u razvoju. hlor-dioksid. vredjanje izgleda. 3. U pocetku se 70% gubi voda. ananas. neoksidativna sredstva (UV zraci. POVECANJE TELESNE MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i povecati za najvise 20% (optimalno). ozon) 2. Uvesti trening snage. UV zracenje: najznacajniji prirodni izvor – sunce. Dijetu treba da cine namirnice koje odgovaraju ukusu pojedinca i da dobrim delom bude savladan osecaj gladi. tek krajem trece nedelje se gube masne celije. hlor-dioksid.5% radnika skole tuce decu. Seksualno – 66% slucajni prolaznici. Zanemarivanje – onemogucava bioloski. sterilizacija. ostali postupci (pasterizacija. 20% ostali. Ne preporucuje se dnevni unos ispod 1200kcal.2. hloramin. Ginoidni tip – masno tkivo se rasporedjuje u trbuhu. Emocionalno – pogrdna imena. ultrazvuk. Potrebno je da plan unosa hrane bude takav da se moze uklopiti u svakodnevne aktivnosti (trening. pozeljno je vise obroka dnevno visoke nutritivne vrednosti a male energetske vrednosti. profesionalne aktivnosti). membranska i slojna mikrofiltracija) 3. suvo grozdje. psiholoski i socioloski razvoj. oksidativna sredstva (hlor. Vestacki izvori: kvarcne lampe. laseri. Androidni tip – masno tkivo se rasporedjuje ravnomerno. ucenivanje. Postupci: 1. DEZINFEKCIJA VODE: Proces kojim se unistavaju mikroorganizmi cime se njihov ukupan broj svodi na broj dozvoljen standardom. riba. krompir. piletina. banana. namirnice: pasulj. procesi topljenja metala. povecati unos hrane velike energetske i nutritivne vrednosti. ZLOSTAVLJANJE DECE: Fizicko – 18. 13% roditelji. UV se deli na 3 podrucja: .

UVB. UVC. . 100-280nm (destrukcija tkivnih proteina i lipida. bakteriolosko dejstvo – voda vazduh).1. UVA talasne duzine 315-400nm (slabo biolosko dejstvo) 2. 280-315nm (izrazeno dejstvo na kozu) 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful