ISHRANA

Energija Energija se definise kao sposobnost za vrsenje rada. Sastavljena je od: 1. ugljenih hidrata 2. masti 3. proteina 3. metabolicka procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a su: 1. fosfagenski 2. laktacidni (glikoliza) 3. aerobni (oksidativi) FOSFAGENSKI ENERGETSKI SISTEM Prilikom razgradnje ATP-a dolazi do odvajanja neorganskog fosfata (Pi) I oslobadjanja energije (8-10 Kcal). Tada nastaje ADP jedinjenje koje vrlo brzo biva fosforilisano neorganskim fosfatom pri cemu se ponovo formira ATP. Najbrzu sintezu ATP-a omogucuje CP odakle se oslobadja energija I kreatin. Ovaj sistem je aktivan u anaerobnim uslovima. Energija za vrsenje rada je 5-6 sekundi. GLIKOLITICKI (LAKTACIDNI) ENERGETSKI SISTEM Ukoliko se rad viskog intenziteta nastavlja, u proces obezbedjenja energije se ukljucuje I anaerobna glikoliza. Tada glikogen biva razlozen na mlecne kiseline I njene soli odakle se osobadja ATP (manja kolicina). Velika brzina stvaranja energije-rad visokog intenziteta (20sec-1-2min) – znacajan je na pocetku svakog rada bez obzira na njegov intenzitet.

AEROBNI (OKSIDATIVNI) ENERGETSKI SISTEM Uslovi za aktivnost ovog sistema – kada je potrosnja kiseonika jednaka intenzitetu aerobnog rada. Osnovni hemijski supstrati ovog sistema su ugljeni hidrati I masti. Sto je intenzitet izvrsenog rada veci, veci je udeo ugljenih hidrata a manji udeo masti. CHO su zastupljeni kada je intenzitet vrlo visok (60%). Masti karakterisu laki rad, nekoliko sati, kada je utrosak kiseonika manji od 50%. Faktori koji odredjuju da li ce ucestvovati masti ili CHO su: intenzitet rada, utreniranost, dostupnost pojedinih supstrata, neki faktori spoljasnje sredine. Razlaganje glukoze zapocinje glikolizom, nastavlja se u krebsovom ciklusu I zavrsava se stvaranjem 38 molekula ATP-a, vode I ugljen dioksida. METABOLIZAM Obuhvata sve fizicke I hemijske procese. Cine ga 2 suprotna procesa: 1. Anabolizam (stvaranje) – procesi sinteze novih jedinjenja, enzima I hormona koji omogucavaju rast, obnavljanje tkiva I organa. 2. Katabolizam – razgradnja razlicitih jedinjenja na njihove proste delove. Osnovi deo metabolickog procesa su produkcija I utrosak energije. Dnevne energetske potrebe organizma cine sledece komponente: 1. 2. 3. 4. Energija za bazalni metabolizam Enertija potrebna za uobicajene aktivnosti Energija za fizicku aktivnost Metabolicki odgovor na hranu

Najznacajniji cinioci koji uticu na dnevne energetske potrebe: 1. 2. 3. 4. Pol Godine zivota Telesna masa Fizicka aktivnost

Faktori koji uticu na BM su: uzrast, pol, telesna masa UTICAJ FIZICKOG VEZBANJA NA METABOLIZAM Cinioci koji uticu na utrosak energije tokom fizickog rada: 1. 2. 3. 4. Intenzitet vezbanja Stepen uvezbanosti Odstupanje od optimalne telesne mase Preobilna ishrana

kukuruz. Postoje 2 vrste: amilopektin I amiloza. u misicima netreniranih 300g. kostunjavo voce. Monosaharidi (glukoza.monosaharida-maltodekstrini a ostala 3 preko hiljadu molekula monosaharida.UGLJENI HIDRATI CHO = ugljenik. Oligosaharidi (povrce) 4. Fruktoza (voce). Velika kolicina CHO-kolaci. fruktoza(voce). CHO koji su zastupljeni u napicima su: glukoza. klice semena) Oligosaharidi: 3-9 monosaharida (u razlicitom povrcu) Polisaharidi: 10 I vise monosaharida. ne dozvoliti da dodje do umora pa onda uzimati CHO. medju njima glukoza. torte. Saharoza se sastoji od glukoze I fruktoze (beli secer. Voce-povrce Umerena kolicina CHO. semenje.meso. zitarice) – treba da cini 50% celokupnog dnevnog unosa CHO. tri dana posle iscrpljujuceg trcanja. Polisaharidi (maltodekstrini. U jetri se nalazi 100g glikogena. laktoza. med). slatkisi I med (prosti seceri) = vrlo brzo se apsorbuju u crevima te dovode do naglog povecanja glukoze u krvi (glikemija) . Skrob (krompir. NAMIRNICE KOJIMA SE OBEZBEDJUJE UNOS CHO: Obezbedjuje se dvema grupama namirnica: 1. a kod treniranih 500g glikogena. Hleb-cerealije (zitarice) 2. maltoza (pivo. U ishrani coveka najznacajnije su heksoze. maltoza(pivo. Disaharidi su sastavljeni od 2 molekula monosaharida (prosti seceri). zitarice)) 3. saharoza. povecati unos CHO dva. Disaharidi (saharoza. secer)) 2. neposredno pre. galaktoza(mlec. Prema hemijskoj strukturi dele se u 4 grupe: 1. kiseonik. 10-20. pirinac. galaktoza (oslobadja se razlaganjem mlecnog secera-laktoza). glikogen. banana. zitarice. tokom I odmah posle uzimati namirnice sa visokim glikeminskim indeksom. maltodekstrini I skrob. Suplementacija: uvece pred takmicenje obrok bogat CHO. mleko. vodonik. skrob. dijetna vlakna) Monosaharidi: Jedino se glukoza moze iskoristiti za dobijanje energije dok fruktoza I galaktoza moraju biti pretvorene u glukozu.

uslovi spoljasnje sredine. MASTI Obuhvataju: 1. K) – liposolubilni Masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola U procesu arterioskleroze masti imaju vaznu funkciju Reserve masti kod netreniranih: 20-35%(Z).ULOGA CHO U ORGANIZMU: 1. trajanje vezbanja. Veoma je vazna u sportovima izdrzljivosti. polni hormoni) Funkcija: Termoizolator Znacajan energetski izvor Obezbedjuju snabdevanje esencijalnim masnim kiselinama Zatim vitaminima rastvorenim u mastima (A. Trigliceride (neutralne masti)-masne kiseline (glicerol I vise masne kiseline) 2. U obliku glukoze ukljucuju se u energetski metabolizam koji treba da obezbedi misicnu aktivnost SUPLEMENTACIJA CHO Faktori koji uslovljavaju kolicinu unosa suplemenata CHO su: intenzitet. Tezak fizicki rad nezamisliv je bez ugljenih hidrata 3. E. D. Tokom vezbanja CHO treba unositi zajedno sa tecnoscu. . 10-20%(M) – u potkoznom masnom tkivu. Unos CHO poboljsava dostignuce. Potrebno je unositi 40-60g CHO po casu tokom vezbanja koje dugo traje. Fosfolipide (celijska membrana) 3. Steroide (holesterol. pri cemu su rezerve CHO u misicima znacajno istrosene. Sportisti: 10-25%(Z). Ne preporucuju se rastvori CHO koji sadrze veci procenat dijetnih vlakana (usporavaju praznjenje zeluca) Skrob I glukoza su efektni u obezbedjivanju energije kada su dijetetna vlakna odstranjena. Predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u celijama svih tkiva 2. 5-15%(M) Ukupan dnevni unos = 20-25%(max 30%) – kod nas 40%! Da bi se iz masti dobila max energija potrebno je 20 min (pre toga se rad odvija na racun CHO).

Ucestvuju u izgradnji razlicitih tkiva (organa) Grade antitela (imunoloska funkcija) Grade hormone Pomazu u odrzavanju balansa vode u organizmu Odrzavanje acidno-bazne ravnoteze Pomazu u procesima formiranja krvnih celija Transportna uloga . zrnasta hrana (manja kolicina) Uloga proteina: 1. Sportisti: CHO 60-70%. PROTEINI (CHON) Sastoje se od: ugljenika. treonin. masti 20-30%. 2. 3. pasulj. ribu. Polizasicene (u uljima-suncokretovo. valin. maslinovo ulje – koristiti mediteransku ishranu. Namirnice kojima se obezbedjuje unos proteina: 1. Amino-kiseline su povezane peptidnim vezama. vodonika. Esencijalne se ne sintetisu u organizmu pa se unose hranom. kiseonika I azota. kostunjavo voce Povrce. leucin). lako svarljivi obrocirazgradnja masti pocinje tek u 12-o palacnom crevu (CHO. 4. Sastavljeni su od aminokiselina (20). Visak proteina se izlucuje I deponuje u obliku glikogena I masti. glicin. 7. cesti. omega3) Treba jesti dosta voca. glutamin. voce. Mleko I proizvodi Meso Grasak. Esencijalne masne kiseline treba da budu zastupljene u kolicini 7%. I neesncijalne (alanin. Zasicene (ograniciti unos na 10%) 2. Omega 3 masne kiseline I druge polinezasicene masne kiseline povoljno uticu na oksigenaciju krvi sto je znacajno za one koji vezbaju na visini. 3. Monozasicene (u uljima-maslinovo)-12% 3. asparagin. proteini).Masne kiseline se mogu podeliti na: 1. povrca. Za sportiste izlozene dugotrajnim aktivnostima – mali. Masti koje se nalaze u krvi su lipoproteini. imaju gradivnu I energetsku ulogu. Sve amino-kiseline se dele na esencijalne (lizin. Razgradnja nakon 2 sata. treba da dominiraju biljna ulja I na taj nacin bi bio redukovan unos zasicenih masnih kiselina. masti. 2. 4. 6. a minimalni unos je 3% Kod planiranja redukovati unos masti a povecati unos CHO a pri tome sacuvati energetski bilans. triptofan. tirozin). 5.

0-1. 3. magnezijum. Kalijum: odrzavanje stabilne koncentracije kalijuma bitno je za: 1.8-0. 3.6g/kg dnevno.5-2l vode. a da pri tom ocuvaju balans azota. Cl. za one koji se ne bave sportom treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog unosa – 2000-3000 kcal = 50-110g Preporuceni dnevni unos = 0. kolicina vode koja moze biti izgubljena zavisi od temperature. Minimalne dnevne potrebe za nekim elektrolitima su: 500mg Na. Maratonci: 6-8% TM (6l) ili 2. kalcijum. DEHIDRATACIJA I REHIDRATACIJA Voda: 45-70% TM. 4. Suplementacija proteina: Ocuvanje umerenog do visokog intenziteta snage – 1. 2. K. 2. a masno tkivo 10-15% vode. Mg. Celokupan sadrzaj tecnosti koja se nalazi u intracelularnom prostoru iznosi 30l ili 2/3 ukupne telesne tecnosti. misici: 70-75%. Celokupni dnevni gubitak tecnosti u uobicajenim aktivnostima +/.8l po casu. apatija.5l u intersticijumu I 3. Znojenje: nastaje iz intersticijalne tecnosti. Dnevno treba uneti 1. kao I od individualnih karakteristika samog sportiste.9g/kg telesne mase. Gubitak tecnosti putem znoja: nekoliko stotina mililitara do vise od 2l po casu.4% TM. Transmisiju nervnih impulsa Odrzavanje membranskog potencijala Misicne kontrakcije Ocuvanje normalnog krvnog pritiska I rada srca . 750mg Cl. MINERALI Uloga: 1. Regulisu osmotski pritisak Regulisu acido-baznu ravnotezu Regulisu volumen krvi Regulisu aktivnost nerava I misica Ukljucuju elektrolite: Na. kalijum. Sastav znoja: hlor.8g/kg telesne mase. razdrazljivost).Unos proteina: Dnevni unos. strujanja vazduha. Sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada dnevno unose 1. Ca. natrijum. 2000mg K.5 u krvnim sudovima sto cini 15l ili 50% ukupne intracelularne tecnosti. U ekstracelularnom prostoru kolicina vode iznosi 11. Uobicajeni gubici tokom treninga – 2-4% TM.3-1. vlaznosti vazduha. sunceve radijacije. 4. Hipotermija – temperatura tela ispod normalne termperature (pospanost.

paradajz. Unos: preporuceni je 300-500mg/dan. 1% u plazmi. meso. . Kalcijum 99% se nalazi u kostima I zubima. preko 3. Funkcije: kontraktilnost misica. mioglobina. Optimalni dnevni unos 1000-1500mg. a 85% se nalazi u sastavu hemoglobina.5g onima koji su izlozeni teskom fizickom radu I velikom znojenju. slezini. kostanoj srzi. badem. Kod nedovoljnog unosa prvo se smanjuju postojece rezerve a zatim se smanjuje koncentracija hemoglobina sto se manifestuje znacima anemije (smanjena sposobnost izdrzljivosti pri fizickom radu). pokretljivost celija. Znacaj: u aktivnosti natrijum-kalijum pumpe koja je bitna za normalan potencijal celijske membrane. Unos K: dnevni unos iznosi 2-6g. neesencijalno se nalazi kao rezerva u jetri. pomorandze. razdrazljivost nervnih celija. Usled acidoze doci ce do porasta fosfata a usled alkaloze do snizenja. Normalni dnevni gubitak je 1mg. povrce. skeletnom. Izvori: mleko. za muskarce 6 mg/kg/dan.90-100% unesenog K se apsorbuje u crevima a zatim dospeva u cirkulaciju. Magnezijum 60% u kostima. a ostatak u misicima I mekim tkivima. jaja. Svakodnevno se unese oko 10-20mg od cega se 10% apsorbuje. adolesventi I trudnice 10-16 mg/kg/dan Namirnice: pirinac. cerealije. a 1% u celijama I telesnim tecnostima. krompir. citohroma. Nedostatak Mg izaziva znake na razlicitim sistenina organa: nervnom. a za zene nesto manje. Regulaciju apsorpcije ovog minerala posreduje vitamin D3. kardiovaskularnom. Gvozdje Sastavni deo hemoglobina. Posle vezbanja velika kolicina se gubi urinom. meso. Namirnice bogate K: banana. sir. Fosfor U kostima se nalazi 85% celokupnog fosfora. Unos Ca: mleko I mlecni proizvodi su osnovni izvor Ca a u manjim kolicinama u namirnicama biljnog porekla. Dehidratacija koja se moze javiti tokom vezbanja uticace na povecanje fosfata u plazmi. zeleni delovi biljaka. 70% u organizmu je esencijalno. koagulacija krvi.

6-2mg/dan ili 0. kiki-riki. meso I mlecni proizvodi).016mg/g unesenih proteina. Nalazi se u 3 oblika: piridoksin. piridoksamin. Ekstremno velike kolicine u nekim slucajevima mogu delovati toksicno (B3. jaja. sir. Ucestvuje u procesima dekarboksilacije (osloboditi) I transmisije amino-kiselina. a u manjim kolicinama u psenici. On je kofaktor sa 2 enzima koji ucestvuju u sazrevanju eritrocita I metabolizmu nervnog tkiva. piridoksal. Znacajan je u sportovima snage. Jedini vitamin koji se deponuje u jetri. B6.Klinicki kriterijum za anemiju jeste koncentracija hemoglobina ispod 120g/l kod zena I 140g/l kod muskaraca. Nedostatak jednog vitamina nepovoljno utice na sudbinu drugog Vitamin B6 (piridoksin) Ucestvuje u metabolizmu proteina. Unos: 1. iznutrice. Vitamin B12 (kobalamin) Funkcionise kao koenzim u metabolizmu nukleinskih kiselina a utice I na sintezu proteina. . mleko. Izvori: meso I iznutrice. riba. integralne zitarice. leguminoze-mahunarke. znojenjem) Namirnice bogate: meso I namirnice biljnog porekla. Preveliki unos = ostecenje jetre. Neadekvatan unos Fe 2. pirincu. kvascu. lesnik. VITAMINI Vitamini rastvorljivi u vodi (zajednicke osobine): 1. Povecan gubitak Fe (npr. Dnevni unos – 2 mikrograma. C) 3. 2 osnovna uzroka anemije kod sportista su: 1. povrce sa zelenim liscem. Deficit se manifestuje kao megaloblastna anemija I javlja se kod vegetarijanaca I starijih osoba. Funkcionisu kao koenzimi ili kofaktori u enzimskim reakcijama izuzev vitamina C 4. osim vitamina C I B12 2. Izvori: pilece I svinjsko meso. Cesto se zajedno nalaze u hrani (zitarice.

Vitamin B2 (riboflavin): Preporuceni dnevni unos 0. leguminozama. sargarepa. jaja. Funkcije: antioksidans. poboljsanje mentalnih performansi. SUPLEMENTACIJA VITAMINIMA I MASTIMA Razlozi za uzimanje vitamina I minerala kao suplemenata: povecanje misicne mase I snage. maslac. Kod dece. siru. kukuruz. znacaj u imunom odgovoru. dnevno 19mg za muskarce. mleku. umora I drugih nezeljenih dejstva. pasulj. ribi. K) – NEMAJU DEPOE U ORGANIZMU – Vitamin A: Glavna funkcija ocuvanje normalnog vizuelnog sistema. psenici. ima ga u jetri. ima ga u svinjskom mesu. Vitamin B3 (niacin): Sintetise se iz triptofana. ima ga u mesu. biljna ulja. Vitamin C (askorbinska kiselina) Visok sadrzaj se nalazi u nadbubreznoj zlezdi. mleko. ucestvuje u sintezi hormona.5mg. ucesce u metabolizmu selena. poboljsava potenciju. otklanjanje bola. obnavljanje povrsinskih delova sluzokoze I koze. hronicna upotreba multivitaminske-mineralne suplementacije moze dovesti do anoreksije. jajima. Izvori: kostunjavo voce. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA – LIPOSOLUBILNI (A. zastita od kardio-vaskularnih oboljenja. regenerise vitamin E. Namirnice: mleko. redukcija telesne masti. bitan je za rast. . Unos: 8-10mg. 15mg za zene. D. cvekla. neophodan za rast kostanih I drugih celija. bundeva. iznutricama I krompiru.Vitamin B1 (tiamin): Preporuceni dnevni unos 0.6mg. zelenom povrcu. jetri. anaerobno I aerobno stvaranje energija. oporavak posle napora. povecava imunitet. Unos: 60mg/dan (1 pomorandza ili 2 paradajza) Vitamin E Funkcije: najsnazniji prirodni liposolubilni antioksidans. E. apsorpciji gvozdja. semenke. nije razjasnjena uloga u poboljsanju steriliteta I misicne distrofije. odakle se oslobadja tokom stresa. Ucestvuje u metabolizmu CHO.

Namirnice: karfiol. dijetnih vlakana. Preporuceni dnevni unos 2-3 porcije. nekih minerala. riblje ulje. Kod sportista treba da obezbede 60-70% dnevnog unosa CHO. Obojeno povrce ima vecu nutritivnu vrednost nego neobojeno. Mg. obezbedjuju esencijalne amino-kiseline dok meso sadrzi veliku kolicino cinka I gvozdja.Vitamin D: Utice na izgradnju kostane mase regulisuci izlucivanje kalcijuma I fosfora. Meso koje se preporucuje: junetina. vitamina B grupe. Treba se odluciti za hleb I peciva koja sadrze integralne zitarice I koje su od crnog brasna. Preporucen dnevni unos 6-11 porcija. fosfor I B vitamin. Dugotrajno uzimanje velikih kolicina vitamina A I D dovodi do hipervitaminoze. Vitamin K: Vazan je jer ucestvuje u procesima zgrusavanja krvi. Ove namirnice sadrze visok procenat masti. jaja. pasulj. kupus. minerala I dijetnih vlakana. testenine I drugi proizvodi od zitarica. Ako su sacuvani u prirodnom obliku izvori su vitamina B grupe. piletina. vitaminima (posebno C). curetina. Daje se prednost namirnicama koje su najmanje izgubile od svog prirodnog izgleda u postupku obrade (integralni pirinac. Veliki deo dnevnih potreba za CHO moze se zadovoljiti unosom povrca (grasak. voce. Preporuceni dnevni unos je 3-5 porcija. krompir). Grupa: meso. kalijumom. Dobar su izvor CHO. PIRAMIDA ISHRANE 1. pecurke. 2. mleko Pretezno su animalnog porekla. Cine ga hleb. dijetnih vlakana. Mleko I mlecni proizvodi sadrze kalcijum. riba. 3. Voce je bogato CHO. . celo zrno psenice). dijetnim vlaknima. Grupa: zitarice. semenje I proizvodi. kalijuma. riblje ulje. kalijuma. jaja. Preporuceni dnevni unos 2-4 porcije. Najvise zastupljen deo piramide. Grupa: povrce I voce Povrce je izvor vitamina C. ceralije. Namirnice: riba.

Kofein posredstvom adrenalina doprinosi povecanom oslobadjanju visih masnih kiselina. cesto dolazi i do depresije i pokusaja samoubistva. ulja. Bulimija-podrazumeva epizode prevelikog uzimanja hrane. On deluje stimultativno na CNS. Proteini biljnog porekla ne sadrze metionin. kukuruz. Opsednutost fizickim izgledom prelazi u bolest. povecava se budnost. Pivo i vino sadrze B1 i B2. Efekti alkohola: smanjenje ostrine vida. povecava frekvenciju srca. zatim znacajni za metabolizam liposolubilnih vitamina I poboljsavaju ukus hrani. produzenje reakcionog vremena. Namirnice biljnog porekla sadrze manje energije pa je potrebno uneti vise hrane posebno kod osoba koje su visoko fizicki aktivne. hiperaktivnost. postoje i vegetarijanci koji ne unose crvene vrste mesa i piletinu. tegobe sa grlom i zubima. to izaziva nervozu. Dolazi do poremecaja psihicke prirode. Etanol iscezava iz krvi tek posle 8-10 casova. a samim tim i volumen. Jedna ili dve soljice mogu biti od koristi. glavobolju. DEJSTVO KOFEINA I ALKOHOLA NA ORGANIZAM: Kofein – nema skoro nikakvu nutritivnu vrednost. pa samim tim povecava iskoriscavanje ovih supstanci i obezbedjuje energiju. placljivost. kalijum i gvozdje. koje se vrlo cesto kombinuju sa gladovanjem. pasulj. Kod vegetarijanaca.4. VEGETARIJANSTVO I FIZICKO VEZBANJE: Vegetarijanci se mogu podeliti na striktne (koji koriste iskljucivo namirnice biljnog porekla) i na one koji koriste namirnice zivotinjskog porekla: jaja ili mleko. B2. U jetri se odvija oko 95-98% razlaganja alkohola. dolazi do hormonskog poremecaja (gubitak menstruacije-amenorea-izostanak menstruacije u periodu od 3 meseca). posebno kod striktnih. lizin I triptofan. snizena frekvencija srcanog rada. grasak. mogu se ispoljiti neki deficiti ukoliko ishrana nije izbalansirana. slatkisi Prvenstveni znacaj je da povecaju energetsku vrednost obroka. nervoza. zitarice I preradjevine od celog zrna. ali unose ribu i plodove mora. izolacija. Grupa: masti. osetljivost na niske temperature. asocijalno ponasanje. Alkohol (etanol) – nutritivna vrednost je skoro beznacajna. suvo voce. Najvisa koncentracija u krvi je 40min posle unosa. ceste oscilacije telesne mase. bolest kosmatosti. Namirnice koje su dobri izvori energije su: kostunjavo voce. poremecaj koordinacije. Kod dece moze doci do zavisnosti od napitaka koji sadrze kofein (koka-kola). zivahnost. Moze doci do deficita vitamina B12 (potrebno uvesti suplementaciju). kalcijum. . euforija. avocado. POREMECAJI PONASANJA U ISHRANI: Anoreksija: podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje izaziva mrsavost i mali proncenat masnog tkiva.

amino – kiseline racvastog lanca. Dosta dugo se koristi kao dozvoljeno sredstvo za poboljsanje fizickih sposobnosti. Smatra se da olaksava sintezu ATP-a i povecava dostupnost glikogena i kiseonika u tkivima. Protocol suplementacije podrazumeva uzimanje 5 dana pred takmicenje 5g dnevno podeljeno u 4 doze. SUPLEMENTI: Nutritivni ergogeni: imaju pozitivan efekat na neke fizicke i mentalne sposobnosti koje su bitne za sportska dostignuca. Cinjenice da neke amino – kiseline imaju uticaja na sekreciju pojedinih hormona i metabolizam u mozgu (budnost i umor) uslovila je koriscenje amino – kiselina kao suplemenata. Pretpostavka je da bi suplementacija pospesila povecano iskoriscavanje lipida za dobijanje energije. AMINO – KISELINE Danas se smatra da neke amino – kiseline imaju posebnog znacaja u metabolizmu tokom fizicke aktivnosti. KOENZIM Q10 Koenzim Q10 je lipid prisutan u mitohondrijama. triptofan i aspartat. ERGOGENE MATERIJE. a to bi vodilo ustedi glikogena. .otklanjanje inhibicije. INOZIN Inozin pripada grupi purin nukleotida. Amino – kiseline koje se koriste kao suplementi su: arginin/ornitin. Ova sredstva su alternative anabolickim steroidima I drugim nedozvoljenim stimulativnim sredstvima u sportu. KREATIN Kreatin je jedinjenje koje je najznacajnije za brzu resintezu i ocivanje koncentracije ATPa u celiji. Pretpostavka je da bi suplementacija sportista izlozenih dugotrajnim aktivnostima uticala pozitivno na aerobni kapacitet i antioksidativnu odbranu. Namirnice: meso I riba. Osoba koja koristi alkohol cesto veruje da ima sposobnost za veliki uspeh. Povecana koncentracija CP doprinosi odlaganju umora. L – KARNITIN Karnitin stimulise oksidaciju dugolancanih masnih kiselina uticuci na njihov transport kroz unutrasnju membranu mitohondrija. Ovom jedinjenju se pripisuje znacaj u aerobnoj produkciji energije.

smrt celije 2. ili ubijaju spermatozoide. najcesce. nakon uzimanja. u grozdovima. Jednocelijski organizmi 0.BAKTERIJE Dele se na gram pozitivne i gram negativne. perzistentne infekcije (virus stalno prisutan u celijama ali ne pokazuje metabolicke promene-herpes) KONTRACEPCIJA Proces prekida reprodukcije u bilo kom momentu. U spoljasnjoj srednini ne pokazuju osobinu zivih bica (ne razmnozavaju se. Prema obliku se dele na: loptaste-koke. ne postoji idealno sredstvo.5-8µm Jedna celija poseduje i sve celijske organele-sposobna je da sama funkcionise. Vidljive su pod mikroskopom. Nema organele. utice na sluzokozu materice (nema zadebljanja). prvi dan ciklusa je prvi dan menstuacije) 1. Spore tetanusa (po nekoliko godina u zemlji)-klijaju u rani. stapicaste. mehanicka sredstva: prezervativ. jeftino. preko flastera (od 5-og dana menstruacije 21 tableta se uzima 21 dan) Nema ovulacije. jednostavno da se koristi. ovulacija je u sredini ciklusa (od 10-og do 17-og dana ciklusa su plodni dana kada ciklus traje 28 dana. infektivni agensi. koja je smestena u proteinskoj ljusci. Specificno se grupisu: u parovima. Antibiogram-osetljivost bakterija na lekove. hormonska kontracepcija (estrogen i progesteron). gojaznost. rizik tromboza krvnih sudova nogu. nekoliko meseci se ne preporucuje zacece. ne rastu). Dejstvo virusa na celije: 1. vrlo nepouzdana zastita 3. dijafragma. Da bi mogli da identifikujemo i lecimo-sumnjiv materijal se zaseje na hranljive podloge i inkubira na 30º na odredjeno vreme i posmatramo da li je doslo do promena. Spore-rezistentne na nepovoljne uslove spoljasnje sredine. Nisu sposobni da obavljaju bilo kakve biohemijske procese. . cervikalne kape 2. VIRUSI Nemaju celiju. hemijska sredstva: inhibiraju. Razmnozavanje prostom deobom-od jedne nastaju hiljade i hiljade. razmnozavaju se samo u zivoj celiji i sve sto im je potrebno za razmnozavanje nadoknadjuju u inficiranoj celiji=inficiraju sve oblike zivota. oralno. Lecenje bakterijskih infekcija-antibiotici. Sadrze samo DNK I RNK (nukleinsku kiselinu). Za identifikaciju=bojenje bo gramu. ribozome ni enzime. transformacija celije 3. Nemaju jedro skoncentrisano na jednom mestu=rasuto je po citoplazmi.

moze da bude u organizmu. kada dodje do zacepljenja nekog od krvnih sudova javice se manifestacije DB. Herpes genitalis: promene na grlicu materice i muskog polnog organa (crvenilo sa plikovima). a da nema vidljivih rezultata (nastaje ciroza jetre). HIV-AIDS. POLNO PRENOSIVE BOLESTI: Hepatitis B. organizam ih dozivljava kao strano telo (menja se pH. Planinska bolest: javlja se vec na 1000m. Ako su propusti u dekompresiji veci. Ronilacka bolest: Nju izazivaju mehurici azota u cirkulaciji posle brzog izrona kod ronjenja van granice krivulje sigurnosti. intrauterini ulosci (spirale): posebni oblici. Od tezine gresaka u dekompresiji zavisi i tezina DB. neadekvatno vodosnabdevanje i kanalizacija. nogama ili misicima izmaglica obamrlost. ulozak moze da ispadne. najizrazenija na 2000m. izaziva ostecenje jetre. bolest se javlja brze i po pravilu biva tezi oblik. E. nesanica. biohemizam-nema zadebljanja). trnci. preventiva je sterilizacija instrumenata. D. C. hipoksija (nedovoljno snabdevanje kiseonikom). Hepatitis B: vlada epidemija u svetu. Kod inficiranih postoji latentan period – tj period kada se manifestuje. razdrazljivost. u uzlaznoj je putanji. sifilis.Ako se pritisak naglo smanjuje azot ce se oslobadjati brzo u vidu mehurica. slicno situaciji kada se otvori flasa kisele vode ili sampanjca. postoji vakcina. Simptomi DB • • • • • • neopravdan umor ili slabost svrabez i peckanje kože bol u rukama. Hepatitis A (male epidemije. prenosi se preko krvi i telesnih tecnosti. Gasni mehurici noseni krvlju zacepljuju krvne sudove dovodeci do naglog smanjivanja kiseonika u predelima koje je taj krvni sud snabdevao. herpes genitalis.a ako se simptomi javljaju kasnije obicno budu laksi oblici DB. ulazna vrata-ostecenje sluzokoze. oduzetost otežano disanje Znaci DB: .uzima se i da bi se odlagala menstuacija (jer ne postoji ovulacija dok se koriste hormonske tablete) 4. adaptacija=polublobulija (povecanje eritrocita). potpuno izlecenje).

Pozitivno iskustvo sa nekim od rezima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim rezimima i svim okolnostima Ronilac treba da uz pomoc svog instruktora proceni sopstvene rizike i da shodno tome izabere vise ili manje konzervativan rezim profilakticke dekompresije. U teskim slucajevima simptomi se mogu javiti ranije. U hladnoj vodi ili kad ronilac vrsi tezi rad dekompresija obavezno mora biti stroga . Preventiva : Tablice za profilakticku dekompresiju ne pruzaju apsolutnu sigurnost. ili drugim sredstvom na vecu nadmorsku visinu. Kasnija pojava simptoma je retka ali moguca.bira se kao da je maksimalna dubina bila veca.• • • • • kožni osip paraliza slabost nestabilnost pri stajanju i hodu grčevit kašalj kolaps nesvest Napomena . posebno ako se posle ronjenja putuje avionom. Rezim sme biti samo stroziji od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skracivati. Naporan rad ili vruc tus posle ronjenja kao i letenje u roku od 24h posle ronjenja mogu provocirati DB. a vreme na dnu duze od stvarnog.simptomi i znaci se javljaju obicno u roku od 15min do 12 sati posle izronjavanja.Najbolje su one tablice s kojima ronilac ima najvise iskustva. Podela DB sa simptomima .

otpornost. Izvori: bolesni ljudi. adrenergicki bronhodilatatori izoprenalin orcirenalin salbutalin terabutalin 4. adrenergicki vazokonstruktori: efedrin fenilefrin metoksamin metaraminol nafazolin 3. adrenergicki stimulansi CNS-a amfetamin metamfetamin . STIMULANTI Stimulanti su supstance koje svoje efekte u organizmu ispoljavaju delujuci na CNS aktivirajuci adrenergicki sistem. kliconose. kateholamini: noradrenalin adrenalin dopamin 2. Vrste: lokalna. amfetamin I analozi 3. primarna. zivotinje. starost. rasa. kokainici I drugo Supstance sa adrenergicnim dejstvom dele se u cetiri grupe: 1. mesovita. pol. efedrin I analozi 2. sekundarna.Infekcija je pojava kada bakterije prodru u organizam I u njemu nastave da se razmnozavaju I svojim prisustvom izazivaju promene. Faktori: broj mikroorganizama. povrede. Najznacajniji predstavnici ove grupe su: 1.

6. 4. retencija urina 3. ubrzavaju mentalne procese otklanjaju umor.Primena ovih supstanci u sportu: 1. a manjim delom direktno na adrenergicke receptore. 2. dejstva se manifestuju i na CNS-u Najvaznija dejstva efedrina nakon oralne primene su: 1. 4. 3. 5. bol olaksavaju fizicki napor povecavaju kontraktilnost misica redukuju telesnu masu Stetna dejstva ovih supstanci: 1. 3. 5. 6. glad. 2. 4. mogucnost kolapsa i letalnog (smrtnog) ishoda porast krvnog pritiska aritmija dehidratacija i hipertemija ili toplotni udar mogucnost nastanka zavisnosti agresivnost i strah EFEDRIN Efedrin je predstavnik grupa adrenergickih vazokonstruktora. znatno duze traju 2. nervoza i nesanica . tahikardija 2. vazokonstrikcija i povecanje krvnog pritiska bronhodilatacija midrijaza stimulacija CNS-a pojacana kontraktilnost skeletnih misica pojacana glikogenozila i lipoliza Najznacajnija nezeljena dejstva su: 1. nastupaju i posle oralne primene 3. pri ponovljenoj primeni ispoljava se tahifilaksija (predstavlja akutni oblik tolerancije) 4. 5. Dejstva efedrina se od kateholamina razlikuju u sledecem: 1. zedj. 3. On najvecim delom deluje oslobadjajuci kateholamine. 2.

samopouzdanje Nakon povecanja. 3.AMFETAMIN Poznat kao brzi doping. porast inicijative i raspolozenja Periferni efekti dejstva amfetamina: 1. povecanje potrosnje kiseonika i bazalnog metabolizma 2. impulsivno ponasanje. sto je praceno simptomima depresije. euforija pracena razdraganoscu. koje su podsticaj za upotrebu ove supstance u sportu su (ova dejstva se ispoljavaju vec nakon 10-30min nakon uzimanja): 1. sledi pad koncentracije neurotransmitera. 4. 3. 7. letargije i tuge. . insomnija jak motorni nemir halucinacije samoubilacke i ubilacke tendencije stetna dejstva na kardiovaskularni sistem razvoj narkomanije smanjenje apetita Preparat se uzima parentalno (intermuskularno) KOKAIN Smatra se da u odredjenim delovima mozga povecava oslobadjanje neurotransmitera. Psiholoski efekti primenjenog amfetamina. smanjenje umora 2. smehom i nemirom 2. povecanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi Stetna dejstva: 1. 2. Deluje stimulativno na CNS. 6. 4. vazokonstirikcija i povecanje arterijskog pritiska povecanje frekvencije srca dilatacija bronhija sirenje zenica Metabolicki efekti amfetamina su: 1. Manifestaciona dejstva kokaina su: 1. pricljivost. 5. 2.

2. 8. Ovo dejstvo je iznenadno i snazno. mioza – suzavanje zenica usporavanje disanja opstipacija – zatvor snizenje pritiska . 3. 4. 3. 4. 7. 4. 3. 5. 5. 6. 6. 2. ubrzava srcani rad bol u grudima pojava aritmija povracanje vrtoglavica osecaj otezanog disanja strahovi smrtni ishodi NARKOTICI Predstavnici grupe narkotika su morfin kao i njegovi hemijski i farmakoloski analozi: 1. 3. 4. 2. Kokain se u organizam moze unositi na razlicite nacine: parentalno usmrkavanje pusenje – krek Primena u sportu: 1.Kokain povecava frekvenciju srcanog rada i krvni pritisak. opijum morfin heroin metadon petidin kodein Farmakoloska dejstva: 1. 2. 5. otklanjanje umora euforija povecanje samopouzdanja povecanje motivacije za rad otklanjanje bola Stetna dejstva: 1.

Izrazita euforija rezultat je upotrebe kanabinoida i podsticaj za ponovljeno uzimanje. 5. omogucuju sportisti da nastavi sa treninzima i takmicenjem Stetna dejstva: 1. Primena u sportu: 1. efekti na CNS i KVS poremecaj koordinacije gubitak koncentracije povecanje srcane frekvencije povecanje apetita suva usta pospanost halucinacije redukovane sposobnosti da se izvrse tezi zadaci . brzi razvoj tolerancije – narkomanije 2.Dejstva na CNS: Morfin otklanja najjace bolove a da pri tome ne izazove opstu depresiju niti gubitak svesti. Deprimira disanje – smanjuje osetljivost respiratornog centra na ugljen-dioksid. 7. euforija Stetna dejstva: 1. odnosno razvoj narkomanije. 9. Najaktivniji kanabinoid iz ove grupe je THC. otklanjaju bol 2. 2. moze doci do nastanka ozbiljnihh povreda zbog eliminacije bola KANABINOIDI Psihoaktivne supstance koje poticu iz biljke kanabisa. 6. 3. povecanje motivacije za rad 3. Promene ponasanja – izaziva euforiju. otklanjanje umora i napetosti 2. a takodje i marihuana i hasis poticu iz iste biljke. 8. 4. usporava praznjenje zeludca. Primena u sportu: 1.

plivaci. 2. kosarkasi. 4. bubrega. cerebrovaskularna i periferna tromboza adenokarcinom prostate. debelog creva infarkt miokarda tumori jetre. dizaci tegova. mada se motivi odnose i na sportove izdrzljivosti. 4. hepatitis arteroskleroza i hiperholesterolemija . 5. prirodni androgeni: . Najvazniji predstavnici androgena su: 1. 7. 2. samopouzdanja i motivacije za trening Najcesci korisnici su bodibilderi. povecanje agresivnosti. 3.mesterlon .TESTOSTERON Testosteron je dominantan muski polni hormon.testosteron . a redukcija masne komponente 2. Stetna dejstva: 1. Fizioloski efekti testosterona: 1. 3.fluoksimesteron Osnovni mehanizam testosterona je da pospesuje sitezu RNK i na taj nacin ubrzava proces sinteze odredjenih proteina. On nastaje u Lajdingovim celijama intersticijalnog tkiva testisa. Motivi primene u sportu su: 1. funkcije tokom embrionalnog/fetalnog razvoja muskog ploda rast i sazrevanje muskih polnih organa razvoj misica i retencija azota ucinak na rast kostiju i zadrzavanje kalcijuma povecanje bazalnog metabolizma povecanje broja crvenih krvnih zrnaca ucinak na bilans vode i elektrolita STEROIDI U sportu se koriste zbog anabolickog dejstva na misicno tkivo. 5. uvecanje suve misicne mase. sinteticki androgeni: .metal-testosteron 2. 6.

2. eritropoetin hormon rasta i insulin humani horionski gonadotropin pituitarni i sinteticki gonadotropin insulin kortikotropni hormon ERITROPOETIN (EPO) – glikoprotein Sintetise se u bubrezima. 6. 2. povecanje viskoznosti i hematokrita 2. depresija i sklonost samoubistvu osecaj gubitka energije za rad smanjena koncentracija i nesanica smanjenje apetita praceno gubitkom telesne mase Stetna dejstva upotrebe anabolickih steroida kod zena su sledece: 1. 5. hemoralgicni sok 7. Stetno dejstvo: 1. 3. infertilitet (neplodnost) Pratece pojave prestanka uzimanja anabolickih stereoida: 1. 6. povecanje kosmatosti lica pojava alopecije – celavosti muskog tipa na temenu intenziviranje rasta akni povecanje klitorisa smanjenje velicine dojki produbljenje glasa PEPTIDNI HORMONI Predstavnici grupe peptidnih hormona su: 1. 4.6. Wilmsov tumor 8. 3. biciklizam) zato sto povecava aerobni kapacitet. 4. 4. a stimulise kostanu srz na produkciju eritrocita. 2. 3. Povecanje kolicine sintetskog eritropoetina sportisti zloupotrebljavaju u sportovima izdrzljivosti (plivanje. srcani i mozdani udar . 5.

ukljucujuci kosti. Svoje dejstvo na rast tkiva ispoljava stimulisuci mitoze i porast volumena celija. uvecanje misicne mase redukovanje masti povecanje depoa glikogena ubrzanje obnove povredjenih misicno – skeletnih tkiva Koristi se u: 1. Maskirnim agensima se smatraju: 1.HORMON RASTA Hormona rasta stimulise sintezu proteina i izaziva rast skoro svih tkiva organizma. misice i viscelarne organe. Poremecaji u lucenju hormona rasta: 1. hepatitis i HIV/AIDS MASKIRNI AGENSI Uticu na vreme i kolicinu izlucenog dopinga i onemogucavaju doping kontrolu. kozu. 5. 2. 3. 3. 4. 4. dok rast traje gigantski rast patuljasti rast 2. sportovima snage i bodibildingu 2. diuretici . akromegalija dijabetes artritis miopatije stvaranje autoantitela na hormon rasta sto vodi u relativnu deficijenciju ovog hormona 6. 2. sportovima po tipu izdrzljivosti Stetna dejstva: 1. kada se rast zavrsio akromegalija Primena u sportu: 1.

4. 2. slabe Koriste se u sportovima gde postoji kategorizacija prema telesnoj masi kao sto su borilacki. razni sokovi.2. plazma ekspanderi DIURETICI Diuretici su lekovi koji doprinose povecanju zapremine izlucene mokrace i vezuju za sebe vodu. jake 2. REDUKCIJA MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i smanjiti za najvise 20%. Energetski (kalorijski) unos treba da bude smanjen. umerene 3. sportski napitci. elektrolita. supa. Uzimati 200240ml tecnosti tokom vezbanja radi sprecavanja dehidratacije. . aritmija ?bez naslova? Potrebno je sto pre nadoknaditi sve nutrijente a ujedno i stvoriti rezerve za naredni trening. Posle treninga nadoknada tecnosti. epitestosteron 3. Podela diuretika izvrsena prema mehanizmu njihovog dejstva: 1. 1. konjicki. hipokalemija 3. dehidratacija 2. CHO. diuretici brzog i snaznog delovanja diuretici koji stede kalijum osmotski diuretici inhibitori anhidraze ostali diuretici Prema jacini delovanja dele se na: 1. CHO i proteina. Posle treninga: voda. 3. Stetna dejstva: 1. ali da unos esencijalnih nutrienata ostane ocuvan. probenecid 4. 5. bodibilding.

pozeljno je vise obroka dnevno visoke nutritivne vrednosti a male energetske vrednosti. 13% roditelji. krompir.2. U pocetku se 70% gubi voda. laseri. ananas. profesionalne aktivnosti).5% radnika skole tuce decu. Potrebno je da plan unosa hrane bude takav da se moze uklopiti u svakodnevne aktivnosti (trening. gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti. ultrazvuk. Postupci: 1. a najcesce se koriste: ozon. Seksualno – 66% slucajni prolaznici. UV zracenje: najznacajniji prirodni izvor – sunce. Androidni tip – masno tkivo se rasporedjuje ravnomerno. Vestacki izvori: kvarcne lampe. tek krajem trece nedelje se gube masne celije. Ne preporucuje se dnevni unos ispod 1200kcal. ucenivanje. procesi topljenja metala. 20% ostali. suvo grozdje. Zanemarivanje – onemogucava bioloski. hlor-dioksid. sterilizacija. Pored toga što je bolest sama po sebi. GOJAZNOST: Gojaznost je najcešci poremecaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastuci problem u zemljama u razvoju. vredjanje izgleda. piletina. jonizujuce zracenje) Idealno dezinfekciono sredstvo ne postoji. Povecanje masnog tkiva preko 20%. psiholoski i socioloski razvoj. 3. Emocionalno – pogrdna imena. namirnice: pasulj. DEZINFEKCIJA VODE: Proces kojim se unistavaju mikroorganizmi cime se njihov ukupan broj svodi na broj dozvoljen standardom. riba. Ginoidni tip – masno tkivo se rasporedjuje u trbuhu. banana. POVECANJE TELESNE MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i povecati za najvise 20% (optimalno). membranska i slojna mikrofiltracija) 3. neoksidativna sredstva (UV zraci. povecati unos hrane velike energetske i nutritivne vrednosti. hlor-dioksid. oksidativna sredstva (hlor. hloramin. UV se deli na 3 podrucja: . ostali postupci (pasterizacija. Uvesti trening snage. ozon) 2. ZLOSTAVLJANJE DECE: Fizicko – 18. Dijetu treba da cine namirnice koje odgovaraju ukusu pojedinca i da dobrim delom bude savladan osecaj gladi.

UVB. 280-315nm (izrazeno dejstvo na kozu) 3.1. UVC. UVA talasne duzine 315-400nm (slabo biolosko dejstvo) 2. bakteriolosko dejstvo – voda vazduh). 100-280nm (destrukcija tkivnih proteina i lipida. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful