ISHRANA

Energija Energija se definise kao sposobnost za vrsenje rada. Sastavljena je od: 1. ugljenih hidrata 2. masti 3. proteina 3. metabolicka procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a su: 1. fosfagenski 2. laktacidni (glikoliza) 3. aerobni (oksidativi) FOSFAGENSKI ENERGETSKI SISTEM Prilikom razgradnje ATP-a dolazi do odvajanja neorganskog fosfata (Pi) I oslobadjanja energije (8-10 Kcal). Tada nastaje ADP jedinjenje koje vrlo brzo biva fosforilisano neorganskim fosfatom pri cemu se ponovo formira ATP. Najbrzu sintezu ATP-a omogucuje CP odakle se oslobadja energija I kreatin. Ovaj sistem je aktivan u anaerobnim uslovima. Energija za vrsenje rada je 5-6 sekundi. GLIKOLITICKI (LAKTACIDNI) ENERGETSKI SISTEM Ukoliko se rad viskog intenziteta nastavlja, u proces obezbedjenja energije se ukljucuje I anaerobna glikoliza. Tada glikogen biva razlozen na mlecne kiseline I njene soli odakle se osobadja ATP (manja kolicina). Velika brzina stvaranja energije-rad visokog intenziteta (20sec-1-2min) – znacajan je na pocetku svakog rada bez obzira na njegov intenzitet.

AEROBNI (OKSIDATIVNI) ENERGETSKI SISTEM Uslovi za aktivnost ovog sistema – kada je potrosnja kiseonika jednaka intenzitetu aerobnog rada. Osnovni hemijski supstrati ovog sistema su ugljeni hidrati I masti. Sto je intenzitet izvrsenog rada veci, veci je udeo ugljenih hidrata a manji udeo masti. CHO su zastupljeni kada je intenzitet vrlo visok (60%). Masti karakterisu laki rad, nekoliko sati, kada je utrosak kiseonika manji od 50%. Faktori koji odredjuju da li ce ucestvovati masti ili CHO su: intenzitet rada, utreniranost, dostupnost pojedinih supstrata, neki faktori spoljasnje sredine. Razlaganje glukoze zapocinje glikolizom, nastavlja se u krebsovom ciklusu I zavrsava se stvaranjem 38 molekula ATP-a, vode I ugljen dioksida. METABOLIZAM Obuhvata sve fizicke I hemijske procese. Cine ga 2 suprotna procesa: 1. Anabolizam (stvaranje) – procesi sinteze novih jedinjenja, enzima I hormona koji omogucavaju rast, obnavljanje tkiva I organa. 2. Katabolizam – razgradnja razlicitih jedinjenja na njihove proste delove. Osnovi deo metabolickog procesa su produkcija I utrosak energije. Dnevne energetske potrebe organizma cine sledece komponente: 1. 2. 3. 4. Energija za bazalni metabolizam Enertija potrebna za uobicajene aktivnosti Energija za fizicku aktivnost Metabolicki odgovor na hranu

Najznacajniji cinioci koji uticu na dnevne energetske potrebe: 1. 2. 3. 4. Pol Godine zivota Telesna masa Fizicka aktivnost

Faktori koji uticu na BM su: uzrast, pol, telesna masa UTICAJ FIZICKOG VEZBANJA NA METABOLIZAM Cinioci koji uticu na utrosak energije tokom fizickog rada: 1. 2. 3. 4. Intenzitet vezbanja Stepen uvezbanosti Odstupanje od optimalne telesne mase Preobilna ishrana

Disaharidi (saharoza. laktoza. medju njima glukoza. Suplementacija: uvece pred takmicenje obrok bogat CHO. Oligosaharidi (povrce) 4. maltodekstrini I skrob.UGLJENI HIDRATI CHO = ugljenik. kostunjavo voce. semenje. Saharoza se sastoji od glukoze I fruktoze (beli secer. kiseonik. CHO koji su zastupljeni u napicima su: glukoza. ne dozvoliti da dodje do umora pa onda uzimati CHO. tri dana posle iscrpljujuceg trcanja. maltoza (pivo. neposredno pre. a kod treniranih 500g glikogena. tokom I odmah posle uzimati namirnice sa visokim glikeminskim indeksom. 10-20. med). zitarice) – treba da cini 50% celokupnog dnevnog unosa CHO. secer)) 2. Disaharidi su sastavljeni od 2 molekula monosaharida (prosti seceri). saharoza. vodonik. Prema hemijskoj strukturi dele se u 4 grupe: 1. Velika kolicina CHO-kolaci. zitarice. skrob. U ishrani coveka najznacajnije su heksoze. Postoje 2 vrste: amilopektin I amiloza. Fruktoza (voce). slatkisi I med (prosti seceri) = vrlo brzo se apsorbuju u crevima te dovode do naglog povecanja glukoze u krvi (glikemija) . Skrob (krompir. maltoza(pivo. Monosaharidi (glukoza. U jetri se nalazi 100g glikogena. Voce-povrce Umerena kolicina CHO. glikogen. NAMIRNICE KOJIMA SE OBEZBEDJUJE UNOS CHO: Obezbedjuje se dvema grupama namirnica: 1. banana. klice semena) Oligosaharidi: 3-9 monosaharida (u razlicitom povrcu) Polisaharidi: 10 I vise monosaharida. pirinac. torte. Hleb-cerealije (zitarice) 2. dijetna vlakna) Monosaharidi: Jedino se glukoza moze iskoristiti za dobijanje energije dok fruktoza I galaktoza moraju biti pretvorene u glukozu.monosaharida-maltodekstrini a ostala 3 preko hiljadu molekula monosaharida.meso. kukuruz. u misicima netreniranih 300g. galaktoza (oslobadja se razlaganjem mlecnog secera-laktoza). galaktoza(mlec. Polisaharidi (maltodekstrini. fruktoza(voce). mleko. zitarice)) 3. povecati unos CHO dva.

Steroide (holesterol.ULOGA CHO U ORGANIZMU: 1. K) – liposolubilni Masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola U procesu arterioskleroze masti imaju vaznu funkciju Reserve masti kod netreniranih: 20-35%(Z). uslovi spoljasnje sredine. Unos CHO poboljsava dostignuce. Ne preporucuju se rastvori CHO koji sadrze veci procenat dijetnih vlakana (usporavaju praznjenje zeluca) Skrob I glukoza su efektni u obezbedjivanju energije kada su dijetetna vlakna odstranjena. trajanje vezbanja. E. pri cemu su rezerve CHO u misicima znacajno istrosene. Predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u celijama svih tkiva 2. MASTI Obuhvataju: 1. 10-20%(M) – u potkoznom masnom tkivu. 5-15%(M) Ukupan dnevni unos = 20-25%(max 30%) – kod nas 40%! Da bi se iz masti dobila max energija potrebno je 20 min (pre toga se rad odvija na racun CHO). Tokom vezbanja CHO treba unositi zajedno sa tecnoscu. Tezak fizicki rad nezamisliv je bez ugljenih hidrata 3. Veoma je vazna u sportovima izdrzljivosti. Trigliceride (neutralne masti)-masne kiseline (glicerol I vise masne kiseline) 2. . Potrebno je unositi 40-60g CHO po casu tokom vezbanja koje dugo traje. Fosfolipide (celijska membrana) 3. polni hormoni) Funkcija: Termoizolator Znacajan energetski izvor Obezbedjuju snabdevanje esencijalnim masnim kiselinama Zatim vitaminima rastvorenim u mastima (A. Sportisti: 10-25%(Z). U obliku glukoze ukljucuju se u energetski metabolizam koji treba da obezbedi misicnu aktivnost SUPLEMENTACIJA CHO Faktori koji uslovljavaju kolicinu unosa suplemenata CHO su: intenzitet. D.

maslinovo ulje – koristiti mediteransku ishranu. triptofan. kostunjavo voce Povrce. treonin. 7. 2. kiseonika I azota. vodonika. I neesncijalne (alanin. Visak proteina se izlucuje I deponuje u obliku glikogena I masti. lako svarljivi obrocirazgradnja masti pocinje tek u 12-o palacnom crevu (CHO. zrnasta hrana (manja kolicina) Uloga proteina: 1.Masne kiseline se mogu podeliti na: 1. povrca. masti 20-30%. Esencijalne masne kiseline treba da budu zastupljene u kolicini 7%. Polizasicene (u uljima-suncokretovo. 4. Sve amino-kiseline se dele na esencijalne (lizin. Amino-kiseline su povezane peptidnim vezama. 5. Za sportiste izlozene dugotrajnim aktivnostima – mali. asparagin. Razgradnja nakon 2 sata. a minimalni unos je 3% Kod planiranja redukovati unos masti a povecati unos CHO a pri tome sacuvati energetski bilans. glutamin. 3. glicin. cesti. treba da dominiraju biljna ulja I na taj nacin bi bio redukovan unos zasicenih masnih kiselina. Omega 3 masne kiseline I druge polinezasicene masne kiseline povoljno uticu na oksigenaciju krvi sto je znacajno za one koji vezbaju na visini. valin. leucin). Zasicene (ograniciti unos na 10%) 2. Esencijalne se ne sintetisu u organizmu pa se unose hranom. tirozin). Ucestvuju u izgradnji razlicitih tkiva (organa) Grade antitela (imunoloska funkcija) Grade hormone Pomazu u odrzavanju balansa vode u organizmu Odrzavanje acidno-bazne ravnoteze Pomazu u procesima formiranja krvnih celija Transportna uloga . 3. 4. Mleko I proizvodi Meso Grasak. PROTEINI (CHON) Sastoje se od: ugljenika. voce. Sportisti: CHO 60-70%. 2. imaju gradivnu I energetsku ulogu. Masti koje se nalaze u krvi su lipoproteini. proteini). omega3) Treba jesti dosta voca. ribu. Monozasicene (u uljima-maslinovo)-12% 3. Namirnice kojima se obezbedjuje unos proteina: 1. pasulj. Sastavljeni su od aminokiselina (20). masti. 6.

Znojenje: nastaje iz intersticijalne tecnosti. kao I od individualnih karakteristika samog sportiste. Hipotermija – temperatura tela ispod normalne termperature (pospanost. Gubitak tecnosti putem znoja: nekoliko stotina mililitara do vise od 2l po casu.5-2l vode. Suplementacija proteina: Ocuvanje umerenog do visokog intenziteta snage – 1.8-0.5l u intersticijumu I 3. Cl. sunceve radijacije.6g/kg dnevno. MINERALI Uloga: 1. DEHIDRATACIJA I REHIDRATACIJA Voda: 45-70% TM.3-1.9g/kg telesne mase. Regulisu osmotski pritisak Regulisu acido-baznu ravnotezu Regulisu volumen krvi Regulisu aktivnost nerava I misica Ukljucuju elektrolite: Na. 3. 3. Maratonci: 6-8% TM (6l) ili 2. Transmisiju nervnih impulsa Odrzavanje membranskog potencijala Misicne kontrakcije Ocuvanje normalnog krvnog pritiska I rada srca .5 u krvnim sudovima sto cini 15l ili 50% ukupne intracelularne tecnosti. Ca. 2. 4.8g/kg telesne mase.8l po casu. 4. Celokupni dnevni gubitak tecnosti u uobicajenim aktivnostima +/. Sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada dnevno unose 1. natrijum. U ekstracelularnom prostoru kolicina vode iznosi 11. 750mg Cl. Celokupan sadrzaj tecnosti koja se nalazi u intracelularnom prostoru iznosi 30l ili 2/3 ukupne telesne tecnosti. vlaznosti vazduha. K.4% TM. Kalijum: odrzavanje stabilne koncentracije kalijuma bitno je za: 1. a da pri tom ocuvaju balans azota. kalijum. Mg. 2. kalcijum.0-1. Sastav znoja: hlor. kolicina vode koja moze biti izgubljena zavisi od temperature. a masno tkivo 10-15% vode. Dnevno treba uneti 1. za one koji se ne bave sportom treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog unosa – 2000-3000 kcal = 50-110g Preporuceni dnevni unos = 0. 2000mg K. razdrazljivost). strujanja vazduha. magnezijum. apatija. misici: 70-75%. Minimalne dnevne potrebe za nekim elektrolitima su: 500mg Na. Uobicajeni gubici tokom treninga – 2-4% TM.Unos proteina: Dnevni unos.

90-100% unesenog K se apsorbuje u crevima a zatim dospeva u cirkulaciju. kardiovaskularnom. a 85% se nalazi u sastavu hemoglobina. mioglobina. Regulaciju apsorpcije ovog minerala posreduje vitamin D3. Kod nedovoljnog unosa prvo se smanjuju postojece rezerve a zatim se smanjuje koncentracija hemoglobina sto se manifestuje znacima anemije (smanjena sposobnost izdrzljivosti pri fizickom radu). a ostatak u misicima I mekim tkivima. meso. jaja. meso.5g onima koji su izlozeni teskom fizickom radu I velikom znojenju. Dehidratacija koja se moze javiti tokom vezbanja uticace na povecanje fosfata u plazmi. Namirnice bogate K: banana. cerealije. Unos Ca: mleko I mlecni proizvodi su osnovni izvor Ca a u manjim kolicinama u namirnicama biljnog porekla. kostanoj srzi. za muskarce 6 mg/kg/dan. zeleni delovi biljaka. Magnezijum 60% u kostima. Gvozdje Sastavni deo hemoglobina. pomorandze. Optimalni dnevni unos 1000-1500mg. Unos K: dnevni unos iznosi 2-6g. citohroma. skeletnom. Izvori: mleko. Usled acidoze doci ce do porasta fosfata a usled alkaloze do snizenja. neesencijalno se nalazi kao rezerva u jetri. Svakodnevno se unese oko 10-20mg od cega se 10% apsorbuje. 70% u organizmu je esencijalno. Unos: preporuceni je 300-500mg/dan. Nedostatak Mg izaziva znake na razlicitim sistenina organa: nervnom. 1% u plazmi. Normalni dnevni gubitak je 1mg. adolesventi I trudnice 10-16 mg/kg/dan Namirnice: pirinac. pokretljivost celija. Posle vezbanja velika kolicina se gubi urinom. preko 3. paradajz. a za zene nesto manje. Fosfor U kostima se nalazi 85% celokupnog fosfora. Funkcije: kontraktilnost misica. razdrazljivost nervnih celija. badem. koagulacija krvi. Znacaj: u aktivnosti natrijum-kalijum pumpe koja je bitna za normalan potencijal celijske membrane. . slezini. Kalcijum 99% se nalazi u kostima I zubima. sir. krompir. a 1% u celijama I telesnim tecnostima. povrce.

povrce sa zelenim liscem. a u manjim kolicinama u psenici. Ucestvuje u procesima dekarboksilacije (osloboditi) I transmisije amino-kiselina. C) 3. Vitamin B12 (kobalamin) Funkcionise kao koenzim u metabolizmu nukleinskih kiselina a utice I na sintezu proteina. leguminoze-mahunarke.Klinicki kriterijum za anemiju jeste koncentracija hemoglobina ispod 120g/l kod zena I 140g/l kod muskaraca. pirincu. lesnik. Neadekvatan unos Fe 2. integralne zitarice. B6. sir. mleko. Nalazi se u 3 oblika: piridoksin. Znacajan je u sportovima snage. riba. znojenjem) Namirnice bogate: meso I namirnice biljnog porekla. Povecan gubitak Fe (npr. osim vitamina C I B12 2.016mg/g unesenih proteina. jaja. piridoksamin. Jedini vitamin koji se deponuje u jetri. Izvori: pilece I svinjsko meso. Deficit se manifestuje kao megaloblastna anemija I javlja se kod vegetarijanaca I starijih osoba. kvascu. 2 osnovna uzroka anemije kod sportista su: 1. Ekstremno velike kolicine u nekim slucajevima mogu delovati toksicno (B3. kiki-riki. VITAMINI Vitamini rastvorljivi u vodi (zajednicke osobine): 1. piridoksal. Dnevni unos – 2 mikrograma. meso I mlecni proizvodi). Preveliki unos = ostecenje jetre. Funkcionisu kao koenzimi ili kofaktori u enzimskim reakcijama izuzev vitamina C 4. Nedostatak jednog vitamina nepovoljno utice na sudbinu drugog Vitamin B6 (piridoksin) Ucestvuje u metabolizmu proteina. Cesto se zajedno nalaze u hrani (zitarice. iznutrice. On je kofaktor sa 2 enzima koji ucestvuju u sazrevanju eritrocita I metabolizmu nervnog tkiva. Unos: 1. . Izvori: meso I iznutrice.6-2mg/dan ili 0.

ima ga u jetri. semenke. apsorpciji gvozdja. neophodan za rast kostanih I drugih celija. odakle se oslobadja tokom stresa. ucesce u metabolizmu selena. iznutricama I krompiru. ucestvuje u sintezi hormona. bundeva. Vitamin C (askorbinska kiselina) Visok sadrzaj se nalazi u nadbubreznoj zlezdi. Vitamin B2 (riboflavin): Preporuceni dnevni unos 0. psenici. pasulj. Unos: 8-10mg. poboljsanje mentalnih performansi. Kod dece. ribi. sargarepa. zelenom povrcu. siru. SUPLEMENTACIJA VITAMINIMA I MASTIMA Razlozi za uzimanje vitamina I minerala kao suplemenata: povecanje misicne mase I snage. ima ga u mesu. cvekla. zastita od kardio-vaskularnih oboljenja.5mg. znacaj u imunom odgovoru. Namirnice: mleko. K) – NEMAJU DEPOE U ORGANIZMU – Vitamin A: Glavna funkcija ocuvanje normalnog vizuelnog sistema. bitan je za rast. leguminozama. mleko. hronicna upotreba multivitaminske-mineralne suplementacije moze dovesti do anoreksije. ima ga u svinjskom mesu. nije razjasnjena uloga u poboljsanju steriliteta I misicne distrofije. D. mleku. Vitamin B3 (niacin): Sintetise se iz triptofana. kukuruz. 15mg za zene. dnevno 19mg za muskarce. umora I drugih nezeljenih dejstva. Ucestvuje u metabolizmu CHO. Izvori: kostunjavo voce. E. redukcija telesne masti. Unos: 60mg/dan (1 pomorandza ili 2 paradajza) Vitamin E Funkcije: najsnazniji prirodni liposolubilni antioksidans.Vitamin B1 (tiamin): Preporuceni dnevni unos 0. . VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA – LIPOSOLUBILNI (A. anaerobno I aerobno stvaranje energija. oporavak posle napora. biljna ulja. obnavljanje povrsinskih delova sluzokoze I koze. jajima. jetri. otklanjanje bola. jaja.6mg. poboljsava potenciju. regenerise vitamin E. povecava imunitet. maslac. Funkcije: antioksidans.

testenine I drugi proizvodi od zitarica. Grupa: povrce I voce Povrce je izvor vitamina C. Veliki deo dnevnih potreba za CHO moze se zadovoljiti unosom povrca (grasak. jaja. vitaminima (posebno C). semenje I proizvodi. curetina. Dobar su izvor CHO. kupus. dijetnih vlakana. Mg. Treba se odluciti za hleb I peciva koja sadrze integralne zitarice I koje su od crnog brasna. Ove namirnice sadrze visok procenat masti. nekih minerala. Preporucen dnevni unos 6-11 porcija. 3. pasulj.Vitamin D: Utice na izgradnju kostane mase regulisuci izlucivanje kalcijuma I fosfora. Voce je bogato CHO. piletina. voce. Namirnice: karfiol. kalijuma. jaja. 2. Obojeno povrce ima vecu nutritivnu vrednost nego neobojeno. minerala I dijetnih vlakana. riba. pecurke. Dugotrajno uzimanje velikih kolicina vitamina A I D dovodi do hipervitaminoze. Preporuceni dnevni unos je 3-5 porcija. dijetnim vlaknima. Grupa: zitarice. Daje se prednost namirnicama koje su najmanje izgubile od svog prirodnog izgleda u postupku obrade (integralni pirinac. mleko Pretezno su animalnog porekla. Najvise zastupljen deo piramide. celo zrno psenice). Cine ga hleb. krompir). Meso koje se preporucuje: junetina. Namirnice: riba. PIRAMIDA ISHRANE 1. ceralije. . dijetnih vlakana. Ako su sacuvani u prirodnom obliku izvori su vitamina B grupe. Preporuceni dnevni unos 2-3 porcije. kalijumom. Kod sportista treba da obezbede 60-70% dnevnog unosa CHO. vitamina B grupe. riblje ulje. Mleko I mlecni proizvodi sadrze kalcijum. obezbedjuju esencijalne amino-kiseline dok meso sadrzi veliku kolicino cinka I gvozdja. riblje ulje. Vitamin K: Vazan je jer ucestvuje u procesima zgrusavanja krvi. fosfor I B vitamin. Preporuceni dnevni unos 2-4 porcije. Grupa: meso. kalijuma.

Kod vegetarijanaca. a samim tim i volumen. On deluje stimultativno na CNS. DEJSTVO KOFEINA I ALKOHOLA NA ORGANIZAM: Kofein – nema skoro nikakvu nutritivnu vrednost. . grasak. to izaziva nervozu. Kod dece moze doci do zavisnosti od napitaka koji sadrze kofein (koka-kola). Kofein posredstvom adrenalina doprinosi povecanom oslobadjanju visih masnih kiselina. mogu se ispoljiti neki deficiti ukoliko ishrana nije izbalansirana. slatkisi Prvenstveni znacaj je da povecaju energetsku vrednost obroka. Opsednutost fizickim izgledom prelazi u bolest. Moze doci do deficita vitamina B12 (potrebno uvesti suplementaciju). lizin I triptofan. suvo voce. ceste oscilacije telesne mase. Pivo i vino sadrze B1 i B2. Namirnice biljnog porekla sadrze manje energije pa je potrebno uneti vise hrane posebno kod osoba koje su visoko fizicki aktivne. avocado. nervoza. cesto dolazi i do depresije i pokusaja samoubistva. Jedna ili dve soljice mogu biti od koristi. zitarice I preradjevine od celog zrna. posebno kod striktnih. kalijum i gvozdje. pasulj. ali unose ribu i plodove mora. Bulimija-podrazumeva epizode prevelikog uzimanja hrane. Proteini biljnog porekla ne sadrze metionin.4. hiperaktivnost. ulja. Efekti alkohola: smanjenje ostrine vida. snizena frekvencija srcanog rada. dolazi do hormonskog poremecaja (gubitak menstruacije-amenorea-izostanak menstruacije u periodu od 3 meseca). euforija. poremecaj koordinacije. zatim znacajni za metabolizam liposolubilnih vitamina I poboljsavaju ukus hrani. kalcijum. bolest kosmatosti. Grupa: masti. povecava frekvenciju srca. kukuruz. koje se vrlo cesto kombinuju sa gladovanjem. Namirnice koje su dobri izvori energije su: kostunjavo voce. povecava se budnost. Etanol iscezava iz krvi tek posle 8-10 casova. tegobe sa grlom i zubima. glavobolju. POREMECAJI PONASANJA U ISHRANI: Anoreksija: podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje izaziva mrsavost i mali proncenat masnog tkiva. izolacija. asocijalno ponasanje. pa samim tim povecava iskoriscavanje ovih supstanci i obezbedjuje energiju. postoje i vegetarijanci koji ne unose crvene vrste mesa i piletinu. VEGETARIJANSTVO I FIZICKO VEZBANJE: Vegetarijanci se mogu podeliti na striktne (koji koriste iskljucivo namirnice biljnog porekla) i na one koji koriste namirnice zivotinjskog porekla: jaja ili mleko. placljivost. B2. Dolazi do poremecaja psihicke prirode. Alkohol (etanol) – nutritivna vrednost je skoro beznacajna. zivahnost. produzenje reakcionog vremena. osetljivost na niske temperature. Najvisa koncentracija u krvi je 40min posle unosa. U jetri se odvija oko 95-98% razlaganja alkohola.

amino – kiseline racvastog lanca. triptofan i aspartat. INOZIN Inozin pripada grupi purin nukleotida. Cinjenice da neke amino – kiseline imaju uticaja na sekreciju pojedinih hormona i metabolizam u mozgu (budnost i umor) uslovila je koriscenje amino – kiselina kao suplemenata.otklanjanje inhibicije. SUPLEMENTI: Nutritivni ergogeni: imaju pozitivan efekat na neke fizicke i mentalne sposobnosti koje su bitne za sportska dostignuca. L – KARNITIN Karnitin stimulise oksidaciju dugolancanih masnih kiselina uticuci na njihov transport kroz unutrasnju membranu mitohondrija. . Amino – kiseline koje se koriste kao suplementi su: arginin/ornitin. Povecana koncentracija CP doprinosi odlaganju umora. Ova sredstva su alternative anabolickim steroidima I drugim nedozvoljenim stimulativnim sredstvima u sportu. Pretpostavka je da bi suplementacija sportista izlozenih dugotrajnim aktivnostima uticala pozitivno na aerobni kapacitet i antioksidativnu odbranu. Smatra se da olaksava sintezu ATP-a i povecava dostupnost glikogena i kiseonika u tkivima. Namirnice: meso I riba. Ovom jedinjenju se pripisuje znacaj u aerobnoj produkciji energije. AMINO – KISELINE Danas se smatra da neke amino – kiseline imaju posebnog znacaja u metabolizmu tokom fizicke aktivnosti. Osoba koja koristi alkohol cesto veruje da ima sposobnost za veliki uspeh. a to bi vodilo ustedi glikogena. Dosta dugo se koristi kao dozvoljeno sredstvo za poboljsanje fizickih sposobnosti. ERGOGENE MATERIJE. Protocol suplementacije podrazumeva uzimanje 5 dana pred takmicenje 5g dnevno podeljeno u 4 doze. KOENZIM Q10 Koenzim Q10 je lipid prisutan u mitohondrijama. KREATIN Kreatin je jedinjenje koje je najznacajnije za brzu resintezu i ocivanje koncentracije ATPa u celiji. Pretpostavka je da bi suplementacija pospesila povecano iskoriscavanje lipida za dobijanje energije.

Vidljive su pod mikroskopom. Sadrze samo DNK I RNK (nukleinsku kiselinu). nekoliko meseci se ne preporucuje zacece. preko flastera (od 5-og dana menstruacije 21 tableta se uzima 21 dan) Nema ovulacije. cervikalne kape 2.5-8µm Jedna celija poseduje i sve celijske organele-sposobna je da sama funkcionise. Antibiogram-osetljivost bakterija na lekove. . koja je smestena u proteinskoj ljusci. utice na sluzokozu materice (nema zadebljanja). gojaznost. Prema obliku se dele na: loptaste-koke. Za identifikaciju=bojenje bo gramu. VIRUSI Nemaju celiju. Specificno se grupisu: u parovima. Da bi mogli da identifikujemo i lecimo-sumnjiv materijal se zaseje na hranljive podloge i inkubira na 30º na odredjeno vreme i posmatramo da li je doslo do promena. ili ubijaju spermatozoide. oralno. jeftino. Spore tetanusa (po nekoliko godina u zemlji)-klijaju u rani. Jednocelijski organizmi 0. hormonska kontracepcija (estrogen i progesteron). hemijska sredstva: inhibiraju. jednostavno da se koristi. nakon uzimanja. prvi dan ciklusa je prvi dan menstuacije) 1. u grozdovima. Nema organele. Razmnozavanje prostom deobom-od jedne nastaju hiljade i hiljade. najcesce. ribozome ni enzime. ne rastu). Spore-rezistentne na nepovoljne uslove spoljasnje sredine. rizik tromboza krvnih sudova nogu. stapicaste. vrlo nepouzdana zastita 3. Nemaju jedro skoncentrisano na jednom mestu=rasuto je po citoplazmi. Dejstvo virusa na celije: 1. U spoljasnjoj srednini ne pokazuju osobinu zivih bica (ne razmnozavaju se. perzistentne infekcije (virus stalno prisutan u celijama ali ne pokazuje metabolicke promene-herpes) KONTRACEPCIJA Proces prekida reprodukcije u bilo kom momentu. transformacija celije 3. razmnozavaju se samo u zivoj celiji i sve sto im je potrebno za razmnozavanje nadoknadjuju u inficiranoj celiji=inficiraju sve oblike zivota.BAKTERIJE Dele se na gram pozitivne i gram negativne. Lecenje bakterijskih infekcija-antibiotici. infektivni agensi. Nisu sposobni da obavljaju bilo kakve biohemijske procese. ovulacija je u sredini ciklusa (od 10-og do 17-og dana ciklusa su plodni dana kada ciklus traje 28 dana. ne postoji idealno sredstvo. smrt celije 2. dijafragma. mehanicka sredstva: prezervativ.

nesanica. ulozak moze da ispadne. Od tezine gresaka u dekompresiji zavisi i tezina DB. POLNO PRENOSIVE BOLESTI: Hepatitis B. Simptomi DB • • • • • • neopravdan umor ili slabost svrabez i peckanje kože bol u rukama. C. preventiva je sterilizacija instrumenata. potpuno izlecenje).uzima se i da bi se odlagala menstuacija (jer ne postoji ovulacija dok se koriste hormonske tablete) 4. a da nema vidljivih rezultata (nastaje ciroza jetre). nogama ili misicima izmaglica obamrlost. neadekvatno vodosnabdevanje i kanalizacija.a ako se simptomi javljaju kasnije obicno budu laksi oblici DB. oduzetost otežano disanje Znaci DB: . ulazna vrata-ostecenje sluzokoze. Herpes genitalis: promene na grlicu materice i muskog polnog organa (crvenilo sa plikovima). u uzlaznoj je putanji. prenosi se preko krvi i telesnih tecnosti. biohemizam-nema zadebljanja). Hepatitis B: vlada epidemija u svetu. HIV-AIDS. bolest se javlja brze i po pravilu biva tezi oblik. izaziva ostecenje jetre. E. D. sifilis. Hepatitis A (male epidemije. hipoksija (nedovoljno snabdevanje kiseonikom). Ronilacka bolest: Nju izazivaju mehurici azota u cirkulaciji posle brzog izrona kod ronjenja van granice krivulje sigurnosti. kada dodje do zacepljenja nekog od krvnih sudova javice se manifestacije DB. Ako su propusti u dekompresiji veci. trnci. Planinska bolest: javlja se vec na 1000m. postoji vakcina. Gasni mehurici noseni krvlju zacepljuju krvne sudove dovodeci do naglog smanjivanja kiseonika u predelima koje je taj krvni sud snabdevao. razdrazljivost. organizam ih dozivljava kao strano telo (menja se pH. herpes genitalis. Kod inficiranih postoji latentan period – tj period kada se manifestuje. najizrazenija na 2000m. slicno situaciji kada se otvori flasa kisele vode ili sampanjca. moze da bude u organizmu. intrauterini ulosci (spirale): posebni oblici.Ako se pritisak naglo smanjuje azot ce se oslobadjati brzo u vidu mehurica. adaptacija=polublobulija (povecanje eritrocita).

bira se kao da je maksimalna dubina bila veca. a vreme na dnu duze od stvarnog.Pozitivno iskustvo sa nekim od rezima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim rezimima i svim okolnostima Ronilac treba da uz pomoc svog instruktora proceni sopstvene rizike i da shodno tome izabere vise ili manje konzervativan rezim profilakticke dekompresije. Naporan rad ili vruc tus posle ronjenja kao i letenje u roku od 24h posle ronjenja mogu provocirati DB.simptomi i znaci se javljaju obicno u roku od 15min do 12 sati posle izronjavanja. Rezim sme biti samo stroziji od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skracivati.Najbolje su one tablice s kojima ronilac ima najvise iskustva. U hladnoj vodi ili kad ronilac vrsi tezi rad dekompresija obavezno mora biti stroga . Kasnija pojava simptoma je retka ali moguca. posebno ako se posle ronjenja putuje avionom.• • • • • kožni osip paraliza slabost nestabilnost pri stajanju i hodu grčevit kašalj kolaps nesvest Napomena . U teskim slucajevima simptomi se mogu javiti ranije. ili drugim sredstvom na vecu nadmorsku visinu. Preventiva : Tablice za profilakticku dekompresiju ne pruzaju apsolutnu sigurnost. Podela DB sa simptomima .

adrenergicki vazokonstruktori: efedrin fenilefrin metoksamin metaraminol nafazolin 3. efedrin I analozi 2. Faktori: broj mikroorganizama. otpornost. Vrste: lokalna. kateholamini: noradrenalin adrenalin dopamin 2. kokainici I drugo Supstance sa adrenergicnim dejstvom dele se u cetiri grupe: 1. mesovita.Infekcija je pojava kada bakterije prodru u organizam I u njemu nastave da se razmnozavaju I svojim prisustvom izazivaju promene. pol. Najznacajniji predstavnici ove grupe su: 1. primarna. povrede. kliconose. sekundarna. rasa. zivotinje. adrenergicki bronhodilatatori izoprenalin orcirenalin salbutalin terabutalin 4. STIMULANTI Stimulanti su supstance koje svoje efekte u organizmu ispoljavaju delujuci na CNS aktivirajuci adrenergicki sistem. starost. amfetamin I analozi 3. adrenergicki stimulansi CNS-a amfetamin metamfetamin . Izvori: bolesni ljudi.

4. 5. a manjim delom direktno na adrenergicke receptore. 4. pri ponovljenoj primeni ispoljava se tahifilaksija (predstavlja akutni oblik tolerancije) 4.Primena ovih supstanci u sportu: 1. 5. 5. nastupaju i posle oralne primene 3. 3. On najvecim delom deluje oslobadjajuci kateholamine. znatno duze traju 2. 2. zedj. 4. vazokonstrikcija i povecanje krvnog pritiska bronhodilatacija midrijaza stimulacija CNS-a pojacana kontraktilnost skeletnih misica pojacana glikogenozila i lipoliza Najznacajnija nezeljena dejstva su: 1. 6. retencija urina 3. mogucnost kolapsa i letalnog (smrtnog) ishoda porast krvnog pritiska aritmija dehidratacija i hipertemija ili toplotni udar mogucnost nastanka zavisnosti agresivnost i strah EFEDRIN Efedrin je predstavnik grupa adrenergickih vazokonstruktora. ubrzavaju mentalne procese otklanjaju umor. 2. 2. 6. tahikardija 2. glad. nervoza i nesanica . 3. dejstva se manifestuju i na CNS-u Najvaznija dejstva efedrina nakon oralne primene su: 1. 3. bol olaksavaju fizicki napor povecavaju kontraktilnost misica redukuju telesnu masu Stetna dejstva ovih supstanci: 1. Dejstva efedrina se od kateholamina razlikuju u sledecem: 1.

koje su podsticaj za upotrebu ove supstance u sportu su (ova dejstva se ispoljavaju vec nakon 10-30min nakon uzimanja): 1. euforija pracena razdraganoscu. . Psiholoski efekti primenjenog amfetamina.AMFETAMIN Poznat kao brzi doping. Manifestaciona dejstva kokaina su: 1. samopouzdanje Nakon povecanja. 2. 3. 4. porast inicijative i raspolozenja Periferni efekti dejstva amfetamina: 1. smanjenje umora 2. sto je praceno simptomima depresije. Deluje stimulativno na CNS. povecanje potrosnje kiseonika i bazalnog metabolizma 2. smehom i nemirom 2. 5. impulsivno ponasanje. insomnija jak motorni nemir halucinacije samoubilacke i ubilacke tendencije stetna dejstva na kardiovaskularni sistem razvoj narkomanije smanjenje apetita Preparat se uzima parentalno (intermuskularno) KOKAIN Smatra se da u odredjenim delovima mozga povecava oslobadjanje neurotransmitera. sledi pad koncentracije neurotransmitera. povecanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi Stetna dejstva: 1. 7. vazokonstirikcija i povecanje arterijskog pritiska povecanje frekvencije srca dilatacija bronhija sirenje zenica Metabolicki efekti amfetamina su: 1. 4. pricljivost. 2. 3. 6. letargije i tuge.

4. Ovo dejstvo je iznenadno i snazno. mioza – suzavanje zenica usporavanje disanja opstipacija – zatvor snizenje pritiska . 7. 2. Kokain se u organizam moze unositi na razlicite nacine: parentalno usmrkavanje pusenje – krek Primena u sportu: 1. 5. 4. 2. otklanjanje umora euforija povecanje samopouzdanja povecanje motivacije za rad otklanjanje bola Stetna dejstva: 1. 3. 5. ubrzava srcani rad bol u grudima pojava aritmija povracanje vrtoglavica osecaj otezanog disanja strahovi smrtni ishodi NARKOTICI Predstavnici grupe narkotika su morfin kao i njegovi hemijski i farmakoloski analozi: 1. 6. 2. 2. opijum morfin heroin metadon petidin kodein Farmakoloska dejstva: 1.Kokain povecava frekvenciju srcanog rada i krvni pritisak. 4. 3. 5. 8. 4. 6. 3. 3.

povecanje motivacije za rad 3.Dejstva na CNS: Morfin otklanja najjace bolove a da pri tome ne izazove opstu depresiju niti gubitak svesti. otklanjaju bol 2. Izrazita euforija rezultat je upotrebe kanabinoida i podsticaj za ponovljeno uzimanje. Najaktivniji kanabinoid iz ove grupe je THC. Deprimira disanje – smanjuje osetljivost respiratornog centra na ugljen-dioksid. Primena u sportu: 1. Primena u sportu: 1. brzi razvoj tolerancije – narkomanije 2. odnosno razvoj narkomanije. 8. 2. 3. 6. 5. 9. moze doci do nastanka ozbiljnihh povreda zbog eliminacije bola KANABINOIDI Psihoaktivne supstance koje poticu iz biljke kanabisa. omogucuju sportisti da nastavi sa treninzima i takmicenjem Stetna dejstva: 1. 4. a takodje i marihuana i hasis poticu iz iste biljke. Promene ponasanja – izaziva euforiju. otklanjanje umora i napetosti 2. euforija Stetna dejstva: 1. usporava praznjenje zeludca. efekti na CNS i KVS poremecaj koordinacije gubitak koncentracije povecanje srcane frekvencije povecanje apetita suva usta pospanost halucinacije redukovane sposobnosti da se izvrse tezi zadaci . 7.

4. hepatitis arteroskleroza i hiperholesterolemija . kosarkasi.metal-testosteron 2. 3. povecanje agresivnosti. mada se motivi odnose i na sportove izdrzljivosti. 5. cerebrovaskularna i periferna tromboza adenokarcinom prostate. uvecanje suve misicne mase. a redukcija masne komponente 2. funkcije tokom embrionalnog/fetalnog razvoja muskog ploda rast i sazrevanje muskih polnih organa razvoj misica i retencija azota ucinak na rast kostiju i zadrzavanje kalcijuma povecanje bazalnog metabolizma povecanje broja crvenih krvnih zrnaca ucinak na bilans vode i elektrolita STEROIDI U sportu se koriste zbog anabolickog dejstva na misicno tkivo. On nastaje u Lajdingovim celijama intersticijalnog tkiva testisa.mesterlon . debelog creva infarkt miokarda tumori jetre. 2. 3. Najvazniji predstavnici androgena su: 1.testosteron . Motivi primene u sportu su: 1. bubrega. 5. 6. Stetna dejstva: 1. Fizioloski efekti testosterona: 1. 4. 2. sinteticki androgeni: . plivaci. samopouzdanja i motivacije za trening Najcesci korisnici su bodibilderi.fluoksimesteron Osnovni mehanizam testosterona je da pospesuje sitezu RNK i na taj nacin ubrzava proces sinteze odredjenih proteina. 7. dizaci tegova.TESTOSTERON Testosteron je dominantan muski polni hormon. prirodni androgeni: .

6. Stetno dejstvo: 1. 3. Povecanje kolicine sintetskog eritropoetina sportisti zloupotrebljavaju u sportovima izdrzljivosti (plivanje. 6.6. depresija i sklonost samoubistvu osecaj gubitka energije za rad smanjena koncentracija i nesanica smanjenje apetita praceno gubitkom telesne mase Stetna dejstva upotrebe anabolickih steroida kod zena su sledece: 1. Wilmsov tumor 8. povecanje viskoznosti i hematokrita 2. 2. 4. biciklizam) zato sto povecava aerobni kapacitet. povecanje kosmatosti lica pojava alopecije – celavosti muskog tipa na temenu intenziviranje rasta akni povecanje klitorisa smanjenje velicine dojki produbljenje glasa PEPTIDNI HORMONI Predstavnici grupe peptidnih hormona su: 1. 3. srcani i mozdani udar . eritropoetin hormon rasta i insulin humani horionski gonadotropin pituitarni i sinteticki gonadotropin insulin kortikotropni hormon ERITROPOETIN (EPO) – glikoprotein Sintetise se u bubrezima. 3. 2. 4. infertilitet (neplodnost) Pratece pojave prestanka uzimanja anabolickih stereoida: 1. hemoralgicni sok 7. 2. 5. a stimulise kostanu srz na produkciju eritrocita. 5. 4.

5. akromegalija dijabetes artritis miopatije stvaranje autoantitela na hormon rasta sto vodi u relativnu deficijenciju ovog hormona 6. diuretici . Svoje dejstvo na rast tkiva ispoljava stimulisuci mitoze i porast volumena celija. 2. dok rast traje gigantski rast patuljasti rast 2. sportovima po tipu izdrzljivosti Stetna dejstva: 1. Maskirnim agensima se smatraju: 1. Poremecaji u lucenju hormona rasta: 1.HORMON RASTA Hormona rasta stimulise sintezu proteina i izaziva rast skoro svih tkiva organizma. ukljucujuci kosti. 3. kozu. 4. kada se rast zavrsio akromegalija Primena u sportu: 1. hepatitis i HIV/AIDS MASKIRNI AGENSI Uticu na vreme i kolicinu izlucenog dopinga i onemogucavaju doping kontrolu. misice i viscelarne organe. uvecanje misicne mase redukovanje masti povecanje depoa glikogena ubrzanje obnove povredjenih misicno – skeletnih tkiva Koristi se u: 1. sportovima snage i bodibildingu 2. 3. 4. 2.

Stetna dejstva: 1. razni sokovi. Posle treninga nadoknada tecnosti. Energetski (kalorijski) unos treba da bude smanjen. 4. Uzimati 200240ml tecnosti tokom vezbanja radi sprecavanja dehidratacije. umerene 3. aritmija ?bez naslova? Potrebno je sto pre nadoknaditi sve nutrijente a ujedno i stvoriti rezerve za naredni trening. Posle treninga: voda. epitestosteron 3. probenecid 4. hipokalemija 3. 1. CHO. bodibilding. ali da unos esencijalnih nutrienata ostane ocuvan. plazma ekspanderi DIURETICI Diuretici su lekovi koji doprinose povecanju zapremine izlucene mokrace i vezuju za sebe vodu. CHO i proteina. diuretici brzog i snaznog delovanja diuretici koji stede kalijum osmotski diuretici inhibitori anhidraze ostali diuretici Prema jacini delovanja dele se na: 1. dehidratacija 2.2. 2. slabe Koriste se u sportovima gde postoji kategorizacija prema telesnoj masi kao sto su borilacki. supa. . REDUKCIJA MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i smanjiti za najvise 20%. 3. konjicki. jake 2. sportski napitci. 5. Podela diuretika izvrsena prema mehanizmu njihovog dejstva: 1. elektrolita.

20% ostali. vredjanje izgleda. ultrazvuk. DEZINFEKCIJA VODE: Proces kojim se unistavaju mikroorganizmi cime se njihov ukupan broj svodi na broj dozvoljen standardom. suvo grozdje. laseri. psiholoski i socioloski razvoj. namirnice: pasulj. ZLOSTAVLJANJE DECE: Fizicko – 18. Seksualno – 66% slucajni prolaznici. U pocetku se 70% gubi voda. ananas. POVECANJE TELESNE MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i povecati za najvise 20% (optimalno). hloramin. Pored toga što je bolest sama po sebi. gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti. piletina. hlor-dioksid. Vestacki izvori: kvarcne lampe. Androidni tip – masno tkivo se rasporedjuje ravnomerno. profesionalne aktivnosti). 13% roditelji.2. procesi topljenja metala. UV zracenje: najznacajniji prirodni izvor – sunce. ostali postupci (pasterizacija. oksidativna sredstva (hlor. pozeljno je vise obroka dnevno visoke nutritivne vrednosti a male energetske vrednosti. Zanemarivanje – onemogucava bioloski.5% radnika skole tuce decu. Emocionalno – pogrdna imena. krompir. jonizujuce zracenje) Idealno dezinfekciono sredstvo ne postoji. hlor-dioksid. Povecanje masnog tkiva preko 20%. Uvesti trening snage. Ginoidni tip – masno tkivo se rasporedjuje u trbuhu. banana. a najcesce se koriste: ozon. Dijetu treba da cine namirnice koje odgovaraju ukusu pojedinca i da dobrim delom bude savladan osecaj gladi. Potrebno je da plan unosa hrane bude takav da se moze uklopiti u svakodnevne aktivnosti (trening. UV se deli na 3 podrucja: . GOJAZNOST: Gojaznost je najcešci poremecaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastuci problem u zemljama u razvoju. Ne preporucuje se dnevni unos ispod 1200kcal. 3. ozon) 2. sterilizacija. povecati unos hrane velike energetske i nutritivne vrednosti. Postupci: 1. riba. ucenivanje. membranska i slojna mikrofiltracija) 3. neoksidativna sredstva (UV zraci. tek krajem trece nedelje se gube masne celije.

280-315nm (izrazeno dejstvo na kozu) 3. UVA talasne duzine 315-400nm (slabo biolosko dejstvo) 2. bakteriolosko dejstvo – voda vazduh). UVB. 100-280nm (destrukcija tkivnih proteina i lipida. UVC. .1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful