P. 1
ISHRANA

ISHRANA

|Views: 121|Likes:
Published by Vahid Pucic

More info:

Published by: Vahid Pucic on Sep 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/12/2014

pdf

text

original

ISHRANA

Energija Energija se definise kao sposobnost za vrsenje rada. Sastavljena je od: 1. ugljenih hidrata 2. masti 3. proteina 3. metabolicka procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a su: 1. fosfagenski 2. laktacidni (glikoliza) 3. aerobni (oksidativi) FOSFAGENSKI ENERGETSKI SISTEM Prilikom razgradnje ATP-a dolazi do odvajanja neorganskog fosfata (Pi) I oslobadjanja energije (8-10 Kcal). Tada nastaje ADP jedinjenje koje vrlo brzo biva fosforilisano neorganskim fosfatom pri cemu se ponovo formira ATP. Najbrzu sintezu ATP-a omogucuje CP odakle se oslobadja energija I kreatin. Ovaj sistem je aktivan u anaerobnim uslovima. Energija za vrsenje rada je 5-6 sekundi. GLIKOLITICKI (LAKTACIDNI) ENERGETSKI SISTEM Ukoliko se rad viskog intenziteta nastavlja, u proces obezbedjenja energije se ukljucuje I anaerobna glikoliza. Tada glikogen biva razlozen na mlecne kiseline I njene soli odakle se osobadja ATP (manja kolicina). Velika brzina stvaranja energije-rad visokog intenziteta (20sec-1-2min) – znacajan je na pocetku svakog rada bez obzira na njegov intenzitet.

AEROBNI (OKSIDATIVNI) ENERGETSKI SISTEM Uslovi za aktivnost ovog sistema – kada je potrosnja kiseonika jednaka intenzitetu aerobnog rada. Osnovni hemijski supstrati ovog sistema su ugljeni hidrati I masti. Sto je intenzitet izvrsenog rada veci, veci je udeo ugljenih hidrata a manji udeo masti. CHO su zastupljeni kada je intenzitet vrlo visok (60%). Masti karakterisu laki rad, nekoliko sati, kada je utrosak kiseonika manji od 50%. Faktori koji odredjuju da li ce ucestvovati masti ili CHO su: intenzitet rada, utreniranost, dostupnost pojedinih supstrata, neki faktori spoljasnje sredine. Razlaganje glukoze zapocinje glikolizom, nastavlja se u krebsovom ciklusu I zavrsava se stvaranjem 38 molekula ATP-a, vode I ugljen dioksida. METABOLIZAM Obuhvata sve fizicke I hemijske procese. Cine ga 2 suprotna procesa: 1. Anabolizam (stvaranje) – procesi sinteze novih jedinjenja, enzima I hormona koji omogucavaju rast, obnavljanje tkiva I organa. 2. Katabolizam – razgradnja razlicitih jedinjenja na njihove proste delove. Osnovi deo metabolickog procesa su produkcija I utrosak energije. Dnevne energetske potrebe organizma cine sledece komponente: 1. 2. 3. 4. Energija za bazalni metabolizam Enertija potrebna za uobicajene aktivnosti Energija za fizicku aktivnost Metabolicki odgovor na hranu

Najznacajniji cinioci koji uticu na dnevne energetske potrebe: 1. 2. 3. 4. Pol Godine zivota Telesna masa Fizicka aktivnost

Faktori koji uticu na BM su: uzrast, pol, telesna masa UTICAJ FIZICKOG VEZBANJA NA METABOLIZAM Cinioci koji uticu na utrosak energije tokom fizickog rada: 1. 2. 3. 4. Intenzitet vezbanja Stepen uvezbanosti Odstupanje od optimalne telesne mase Preobilna ishrana

maltoza (pivo. maltoza(pivo. zitarice)) 3. saharoza. Suplementacija: uvece pred takmicenje obrok bogat CHO. slatkisi I med (prosti seceri) = vrlo brzo se apsorbuju u crevima te dovode do naglog povecanja glukoze u krvi (glikemija) . vodonik. NAMIRNICE KOJIMA SE OBEZBEDJUJE UNOS CHO: Obezbedjuje se dvema grupama namirnica: 1. kostunjavo voce. 10-20. tokom I odmah posle uzimati namirnice sa visokim glikeminskim indeksom. Velika kolicina CHO-kolaci. Disaharidi su sastavljeni od 2 molekula monosaharida (prosti seceri). Skrob (krompir. Monosaharidi (glukoza. Disaharidi (saharoza. Polisaharidi (maltodekstrini. laktoza. semenje. neposredno pre. med). Voce-povrce Umerena kolicina CHO. zitarice. fruktoza(voce). U jetri se nalazi 100g glikogena. dijetna vlakna) Monosaharidi: Jedino se glukoza moze iskoristiti za dobijanje energije dok fruktoza I galaktoza moraju biti pretvorene u glukozu.UGLJENI HIDRATI CHO = ugljenik. povecati unos CHO dva. tri dana posle iscrpljujuceg trcanja. CHO koji su zastupljeni u napicima su: glukoza.meso. Fruktoza (voce). glikogen. galaktoza(mlec. galaktoza (oslobadja se razlaganjem mlecnog secera-laktoza). U ishrani coveka najznacajnije su heksoze. kukuruz. maltodekstrini I skrob. banana. a kod treniranih 500g glikogena. pirinac. medju njima glukoza. klice semena) Oligosaharidi: 3-9 monosaharida (u razlicitom povrcu) Polisaharidi: 10 I vise monosaharida. torte. Postoje 2 vrste: amilopektin I amiloza. Oligosaharidi (povrce) 4. Hleb-cerealije (zitarice) 2. kiseonik. Saharoza se sastoji od glukoze I fruktoze (beli secer. mleko. secer)) 2. ne dozvoliti da dodje do umora pa onda uzimati CHO. u misicima netreniranih 300g.monosaharida-maltodekstrini a ostala 3 preko hiljadu molekula monosaharida. Prema hemijskoj strukturi dele se u 4 grupe: 1. zitarice) – treba da cini 50% celokupnog dnevnog unosa CHO. skrob.

Veoma je vazna u sportovima izdrzljivosti. Tezak fizicki rad nezamisliv je bez ugljenih hidrata 3. E. D. Ne preporucuju se rastvori CHO koji sadrze veci procenat dijetnih vlakana (usporavaju praznjenje zeluca) Skrob I glukoza su efektni u obezbedjivanju energije kada su dijetetna vlakna odstranjena. 10-20%(M) – u potkoznom masnom tkivu. K) – liposolubilni Masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola U procesu arterioskleroze masti imaju vaznu funkciju Reserve masti kod netreniranih: 20-35%(Z). 5-15%(M) Ukupan dnevni unos = 20-25%(max 30%) – kod nas 40%! Da bi se iz masti dobila max energija potrebno je 20 min (pre toga se rad odvija na racun CHO). Potrebno je unositi 40-60g CHO po casu tokom vezbanja koje dugo traje. Sportisti: 10-25%(Z). trajanje vezbanja. . uslovi spoljasnje sredine. MASTI Obuhvataju: 1. Unos CHO poboljsava dostignuce. Steroide (holesterol. polni hormoni) Funkcija: Termoizolator Znacajan energetski izvor Obezbedjuju snabdevanje esencijalnim masnim kiselinama Zatim vitaminima rastvorenim u mastima (A. Fosfolipide (celijska membrana) 3. Predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u celijama svih tkiva 2. Tokom vezbanja CHO treba unositi zajedno sa tecnoscu. U obliku glukoze ukljucuju se u energetski metabolizam koji treba da obezbedi misicnu aktivnost SUPLEMENTACIJA CHO Faktori koji uslovljavaju kolicinu unosa suplemenata CHO su: intenzitet.ULOGA CHO U ORGANIZMU: 1. pri cemu su rezerve CHO u misicima znacajno istrosene. Trigliceride (neutralne masti)-masne kiseline (glicerol I vise masne kiseline) 2.

Masne kiseline se mogu podeliti na: 1. Masti koje se nalaze u krvi su lipoproteini. leucin). vodonika. 3. kostunjavo voce Povrce. treonin. proteini). valin. povrca. PROTEINI (CHON) Sastoje se od: ugljenika. treba da dominiraju biljna ulja I na taj nacin bi bio redukovan unos zasicenih masnih kiselina. I neesncijalne (alanin. Mleko I proizvodi Meso Grasak. Monozasicene (u uljima-maslinovo)-12% 3. lako svarljivi obrocirazgradnja masti pocinje tek u 12-o palacnom crevu (CHO. ribu. Razgradnja nakon 2 sata. pasulj. triptofan. Amino-kiseline su povezane peptidnim vezama. masti 20-30%. cesti. imaju gradivnu I energetsku ulogu. Zasicene (ograniciti unos na 10%) 2. Omega 3 masne kiseline I druge polinezasicene masne kiseline povoljno uticu na oksigenaciju krvi sto je znacajno za one koji vezbaju na visini. Esencijalne se ne sintetisu u organizmu pa se unose hranom. maslinovo ulje – koristiti mediteransku ishranu. 5. Za sportiste izlozene dugotrajnim aktivnostima – mali. 2. Esencijalne masne kiseline treba da budu zastupljene u kolicini 7%. omega3) Treba jesti dosta voca. 3. 4. Sportisti: CHO 60-70%. asparagin. glicin. 4. 6. masti. Sastavljeni su od aminokiselina (20). tirozin). Ucestvuju u izgradnji razlicitih tkiva (organa) Grade antitela (imunoloska funkcija) Grade hormone Pomazu u odrzavanju balansa vode u organizmu Odrzavanje acidno-bazne ravnoteze Pomazu u procesima formiranja krvnih celija Transportna uloga . Sve amino-kiseline se dele na esencijalne (lizin. glutamin. 2. Polizasicene (u uljima-suncokretovo. 7. Namirnice kojima se obezbedjuje unos proteina: 1. Visak proteina se izlucuje I deponuje u obliku glikogena I masti. zrnasta hrana (manja kolicina) Uloga proteina: 1. a minimalni unos je 3% Kod planiranja redukovati unos masti a povecati unos CHO a pri tome sacuvati energetski bilans. voce. kiseonika I azota.

apatija. 3. a da pri tom ocuvaju balans azota. Cl. kolicina vode koja moze biti izgubljena zavisi od temperature. razdrazljivost).3-1. kalcijum. misici: 70-75%. Celokupan sadrzaj tecnosti koja se nalazi u intracelularnom prostoru iznosi 30l ili 2/3 ukupne telesne tecnosti.8l po casu.5l u intersticijumu I 3.0-1. Maratonci: 6-8% TM (6l) ili 2. Dnevno treba uneti 1. 2. Regulisu osmotski pritisak Regulisu acido-baznu ravnotezu Regulisu volumen krvi Regulisu aktivnost nerava I misica Ukljucuju elektrolite: Na. K.Unos proteina: Dnevni unos. Mg. Suplementacija proteina: Ocuvanje umerenog do visokog intenziteta snage – 1. 2.4% TM. Sastav znoja: hlor. vlaznosti vazduha. Uobicajeni gubici tokom treninga – 2-4% TM. Transmisiju nervnih impulsa Odrzavanje membranskog potencijala Misicne kontrakcije Ocuvanje normalnog krvnog pritiska I rada srca .8-0. Minimalne dnevne potrebe za nekim elektrolitima su: 500mg Na. natrijum. 4. strujanja vazduha. sunceve radijacije. Hipotermija – temperatura tela ispod normalne termperature (pospanost.5-2l vode. Ca. Kalijum: odrzavanje stabilne koncentracije kalijuma bitno je za: 1. za one koji se ne bave sportom treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog unosa – 2000-3000 kcal = 50-110g Preporuceni dnevni unos = 0. U ekstracelularnom prostoru kolicina vode iznosi 11. DEHIDRATACIJA I REHIDRATACIJA Voda: 45-70% TM.8g/kg telesne mase.5 u krvnim sudovima sto cini 15l ili 50% ukupne intracelularne tecnosti.6g/kg dnevno. 4. MINERALI Uloga: 1. Celokupni dnevni gubitak tecnosti u uobicajenim aktivnostima +/. 750mg Cl. kalijum. Gubitak tecnosti putem znoja: nekoliko stotina mililitara do vise od 2l po casu. 2000mg K. 3. kao I od individualnih karakteristika samog sportiste. Znojenje: nastaje iz intersticijalne tecnosti.9g/kg telesne mase. Sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada dnevno unose 1. magnezijum. a masno tkivo 10-15% vode.

Usled acidoze doci ce do porasta fosfata a usled alkaloze do snizenja. Unos Ca: mleko I mlecni proizvodi su osnovni izvor Ca a u manjim kolicinama u namirnicama biljnog porekla. adolesventi I trudnice 10-16 mg/kg/dan Namirnice: pirinac. Funkcije: kontraktilnost misica. a za zene nesto manje. jaja. Namirnice bogate K: banana. kardiovaskularnom. a 1% u celijama I telesnim tecnostima. Regulaciju apsorpcije ovog minerala posreduje vitamin D3. Nedostatak Mg izaziva znake na razlicitim sistenina organa: nervnom. mioglobina.90-100% unesenog K se apsorbuje u crevima a zatim dospeva u cirkulaciju. . badem. povrce. sir. pomorandze. slezini. kostanoj srzi.5g onima koji su izlozeni teskom fizickom radu I velikom znojenju. koagulacija krvi. 70% u organizmu je esencijalno. citohroma. pokretljivost celija. Znacaj: u aktivnosti natrijum-kalijum pumpe koja je bitna za normalan potencijal celijske membrane. razdrazljivost nervnih celija. Fosfor U kostima se nalazi 85% celokupnog fosfora. za muskarce 6 mg/kg/dan. Unos: preporuceni je 300-500mg/dan. Optimalni dnevni unos 1000-1500mg. a 85% se nalazi u sastavu hemoglobina. a ostatak u misicima I mekim tkivima. Kod nedovoljnog unosa prvo se smanjuju postojece rezerve a zatim se smanjuje koncentracija hemoglobina sto se manifestuje znacima anemije (smanjena sposobnost izdrzljivosti pri fizickom radu). skeletnom. Magnezijum 60% u kostima. Izvori: mleko. Dehidratacija koja se moze javiti tokom vezbanja uticace na povecanje fosfata u plazmi. Unos K: dnevni unos iznosi 2-6g. zeleni delovi biljaka. Kalcijum 99% se nalazi u kostima I zubima. neesencijalno se nalazi kao rezerva u jetri. preko 3. Normalni dnevni gubitak je 1mg. paradajz. krompir. meso. Svakodnevno se unese oko 10-20mg od cega se 10% apsorbuje. Posle vezbanja velika kolicina se gubi urinom. 1% u plazmi. Gvozdje Sastavni deo hemoglobina. meso. cerealije.

piridoksamin. B6. Ekstremno velike kolicine u nekim slucajevima mogu delovati toksicno (B3. C) 3.6-2mg/dan ili 0. Ucestvuje u procesima dekarboksilacije (osloboditi) I transmisije amino-kiselina. Izvori: pilece I svinjsko meso. lesnik. Unos: 1. piridoksal. On je kofaktor sa 2 enzima koji ucestvuju u sazrevanju eritrocita I metabolizmu nervnog tkiva. sir. Funkcionisu kao koenzimi ili kofaktori u enzimskim reakcijama izuzev vitamina C 4. Deficit se manifestuje kao megaloblastna anemija I javlja se kod vegetarijanaca I starijih osoba. Nedostatak jednog vitamina nepovoljno utice na sudbinu drugog Vitamin B6 (piridoksin) Ucestvuje u metabolizmu proteina. Nalazi se u 3 oblika: piridoksin. a u manjim kolicinama u psenici. znojenjem) Namirnice bogate: meso I namirnice biljnog porekla. jaja. povrce sa zelenim liscem. osim vitamina C I B12 2. Preveliki unos = ostecenje jetre. Cesto se zajedno nalaze u hrani (zitarice. pirincu. VITAMINI Vitamini rastvorljivi u vodi (zajednicke osobine): 1. kiki-riki. Izvori: meso I iznutrice. leguminoze-mahunarke. kvascu. riba. . Dnevni unos – 2 mikrograma. Povecan gubitak Fe (npr. iznutrice.016mg/g unesenih proteina.Klinicki kriterijum za anemiju jeste koncentracija hemoglobina ispod 120g/l kod zena I 140g/l kod muskaraca. Znacajan je u sportovima snage. integralne zitarice. 2 osnovna uzroka anemije kod sportista su: 1. Jedini vitamin koji se deponuje u jetri. Vitamin B12 (kobalamin) Funkcionise kao koenzim u metabolizmu nukleinskih kiselina a utice I na sintezu proteina. meso I mlecni proizvodi). Neadekvatan unos Fe 2. mleko.

apsorpciji gvozdja. mleku. odakle se oslobadja tokom stresa. . Kod dece. sargarepa. bitan je za rast. Unos: 60mg/dan (1 pomorandza ili 2 paradajza) Vitamin E Funkcije: najsnazniji prirodni liposolubilni antioksidans. jetri. Vitamin B2 (riboflavin): Preporuceni dnevni unos 0. Namirnice: mleko. ribi. pasulj. E.6mg. Vitamin B3 (niacin): Sintetise se iz triptofana. otklanjanje bola. dnevno 19mg za muskarce. povecava imunitet. biljna ulja. ucestvuje u sintezi hormona. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA – LIPOSOLUBILNI (A. oporavak posle napora. anaerobno I aerobno stvaranje energija. Vitamin C (askorbinska kiselina) Visok sadrzaj se nalazi u nadbubreznoj zlezdi. zelenom povrcu.Vitamin B1 (tiamin): Preporuceni dnevni unos 0. Funkcije: antioksidans. psenici. D. K) – NEMAJU DEPOE U ORGANIZMU – Vitamin A: Glavna funkcija ocuvanje normalnog vizuelnog sistema. hronicna upotreba multivitaminske-mineralne suplementacije moze dovesti do anoreksije. regenerise vitamin E. ucesce u metabolizmu selena. mleko. bundeva. poboljsava potenciju. Unos: 8-10mg. leguminozama. jaja. zastita od kardio-vaskularnih oboljenja. ima ga u jetri. ima ga u mesu. umora I drugih nezeljenih dejstva. kukuruz. SUPLEMENTACIJA VITAMINIMA I MASTIMA Razlozi za uzimanje vitamina I minerala kao suplemenata: povecanje misicne mase I snage. ima ga u svinjskom mesu.5mg. cvekla. obnavljanje povrsinskih delova sluzokoze I koze. poboljsanje mentalnih performansi. 15mg za zene. maslac. Ucestvuje u metabolizmu CHO. siru. jajima. iznutricama I krompiru. semenke. neophodan za rast kostanih I drugih celija. Izvori: kostunjavo voce. nije razjasnjena uloga u poboljsanju steriliteta I misicne distrofije. redukcija telesne masti. znacaj u imunom odgovoru.

piletina. Preporucen dnevni unos 6-11 porcija. Dugotrajno uzimanje velikih kolicina vitamina A I D dovodi do hipervitaminoze. Ove namirnice sadrze visok procenat masti. riblje ulje. Meso koje se preporucuje: junetina. Grupa: zitarice. Preporuceni dnevni unos 2-4 porcije. nekih minerala. Vitamin K: Vazan je jer ucestvuje u procesima zgrusavanja krvi. 2. kalijuma. Veliki deo dnevnih potreba za CHO moze se zadovoljiti unosom povrca (grasak. dijetnim vlaknima. 3. Treba se odluciti za hleb I peciva koja sadrze integralne zitarice I koje su od crnog brasna. jaja. mleko Pretezno su animalnog porekla. Namirnice: riba. Obojeno povrce ima vecu nutritivnu vrednost nego neobojeno. Grupa: povrce I voce Povrce je izvor vitamina C. Daje se prednost namirnicama koje su najmanje izgubile od svog prirodnog izgleda u postupku obrade (integralni pirinac.Vitamin D: Utice na izgradnju kostane mase regulisuci izlucivanje kalcijuma I fosfora. minerala I dijetnih vlakana. vitaminima (posebno C). Najvise zastupljen deo piramide. dijetnih vlakana. ceralije. PIRAMIDA ISHRANE 1. Mleko I mlecni proizvodi sadrze kalcijum. Dobar su izvor CHO. voce. fosfor I B vitamin. Cine ga hleb. testenine I drugi proizvodi od zitarica. krompir). Mg. Preporuceni dnevni unos 2-3 porcije. Grupa: meso. vitamina B grupe. semenje I proizvodi. kalijumom. jaja. kalijuma. riba. Kod sportista treba da obezbede 60-70% dnevnog unosa CHO. Preporuceni dnevni unos je 3-5 porcija. obezbedjuju esencijalne amino-kiseline dok meso sadrzi veliku kolicino cinka I gvozdja. Namirnice: karfiol. dijetnih vlakana. curetina. kupus. Voce je bogato CHO. riblje ulje. Ako su sacuvani u prirodnom obliku izvori su vitamina B grupe. pecurke. celo zrno psenice). pasulj. .

Namirnice koje su dobri izvori energije su: kostunjavo voce. glavobolju. mogu se ispoljiti neki deficiti ukoliko ishrana nije izbalansirana. Opsednutost fizickim izgledom prelazi u bolest. ceste oscilacije telesne mase. ali unose ribu i plodove mora. Pivo i vino sadrze B1 i B2. VEGETARIJANSTVO I FIZICKO VEZBANJE: Vegetarijanci se mogu podeliti na striktne (koji koriste iskljucivo namirnice biljnog porekla) i na one koji koriste namirnice zivotinjskog porekla: jaja ili mleko. Efekti alkohola: smanjenje ostrine vida. dolazi do hormonskog poremecaja (gubitak menstruacije-amenorea-izostanak menstruacije u periodu od 3 meseca). izolacija. . grasak. zitarice I preradjevine od celog zrna. Namirnice biljnog porekla sadrze manje energije pa je potrebno uneti vise hrane posebno kod osoba koje su visoko fizicki aktivne. nervoza. produzenje reakcionog vremena.4. pa samim tim povecava iskoriscavanje ovih supstanci i obezbedjuje energiju. povecava frekvenciju srca. bolest kosmatosti. placljivost. DEJSTVO KOFEINA I ALKOHOLA NA ORGANIZAM: Kofein – nema skoro nikakvu nutritivnu vrednost. Kod dece moze doci do zavisnosti od napitaka koji sadrze kofein (koka-kola). avocado. povecava se budnost. hiperaktivnost. koje se vrlo cesto kombinuju sa gladovanjem. Etanol iscezava iz krvi tek posle 8-10 casova. On deluje stimultativno na CNS. postoje i vegetarijanci koji ne unose crvene vrste mesa i piletinu. osetljivost na niske temperature. asocijalno ponasanje. cesto dolazi i do depresije i pokusaja samoubistva. ulja. Alkohol (etanol) – nutritivna vrednost je skoro beznacajna. zivahnost. Moze doci do deficita vitamina B12 (potrebno uvesti suplementaciju). Kod vegetarijanaca. Bulimija-podrazumeva epizode prevelikog uzimanja hrane. Najvisa koncentracija u krvi je 40min posle unosa. Jedna ili dve soljice mogu biti od koristi. Proteini biljnog porekla ne sadrze metionin. B2. zatim znacajni za metabolizam liposolubilnih vitamina I poboljsavaju ukus hrani. Dolazi do poremecaja psihicke prirode. a samim tim i volumen. Grupa: masti. U jetri se odvija oko 95-98% razlaganja alkohola. kalcijum. poremecaj koordinacije. posebno kod striktnih. euforija. to izaziva nervozu. lizin I triptofan. kalijum i gvozdje. tegobe sa grlom i zubima. kukuruz. slatkisi Prvenstveni znacaj je da povecaju energetsku vrednost obroka. suvo voce. Kofein posredstvom adrenalina doprinosi povecanom oslobadjanju visih masnih kiselina. POREMECAJI PONASANJA U ISHRANI: Anoreksija: podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje izaziva mrsavost i mali proncenat masnog tkiva. pasulj. snizena frekvencija srcanog rada.

Amino – kiseline koje se koriste kao suplementi su: arginin/ornitin. Pretpostavka je da bi suplementacija sportista izlozenih dugotrajnim aktivnostima uticala pozitivno na aerobni kapacitet i antioksidativnu odbranu. amino – kiseline racvastog lanca. INOZIN Inozin pripada grupi purin nukleotida. Povecana koncentracija CP doprinosi odlaganju umora.otklanjanje inhibicije. Ova sredstva su alternative anabolickim steroidima I drugim nedozvoljenim stimulativnim sredstvima u sportu. Ovom jedinjenju se pripisuje znacaj u aerobnoj produkciji energije. Osoba koja koristi alkohol cesto veruje da ima sposobnost za veliki uspeh. Smatra se da olaksava sintezu ATP-a i povecava dostupnost glikogena i kiseonika u tkivima. Protocol suplementacije podrazumeva uzimanje 5 dana pred takmicenje 5g dnevno podeljeno u 4 doze. Dosta dugo se koristi kao dozvoljeno sredstvo za poboljsanje fizickih sposobnosti. Pretpostavka je da bi suplementacija pospesila povecano iskoriscavanje lipida za dobijanje energije. a to bi vodilo ustedi glikogena. KREATIN Kreatin je jedinjenje koje je najznacajnije za brzu resintezu i ocivanje koncentracije ATPa u celiji. L – KARNITIN Karnitin stimulise oksidaciju dugolancanih masnih kiselina uticuci na njihov transport kroz unutrasnju membranu mitohondrija. . triptofan i aspartat. Namirnice: meso I riba. ERGOGENE MATERIJE. KOENZIM Q10 Koenzim Q10 je lipid prisutan u mitohondrijama. Cinjenice da neke amino – kiseline imaju uticaja na sekreciju pojedinih hormona i metabolizam u mozgu (budnost i umor) uslovila je koriscenje amino – kiselina kao suplemenata. SUPLEMENTI: Nutritivni ergogeni: imaju pozitivan efekat na neke fizicke i mentalne sposobnosti koje su bitne za sportska dostignuca. AMINO – KISELINE Danas se smatra da neke amino – kiseline imaju posebnog znacaja u metabolizmu tokom fizicke aktivnosti.

nekoliko meseci se ne preporucuje zacece. . VIRUSI Nemaju celiju. u grozdovima.5-8µm Jedna celija poseduje i sve celijske organele-sposobna je da sama funkcionise. ribozome ni enzime. utice na sluzokozu materice (nema zadebljanja). transformacija celije 3. ne postoji idealno sredstvo. Antibiogram-osetljivost bakterija na lekove. prvi dan ciklusa je prvi dan menstuacije) 1. razmnozavaju se samo u zivoj celiji i sve sto im je potrebno za razmnozavanje nadoknadjuju u inficiranoj celiji=inficiraju sve oblike zivota. Nema organele. Specificno se grupisu: u parovima. Prema obliku se dele na: loptaste-koke. Nisu sposobni da obavljaju bilo kakve biohemijske procese. rizik tromboza krvnih sudova nogu. smrt celije 2. Lecenje bakterijskih infekcija-antibiotici. Za identifikaciju=bojenje bo gramu. ne rastu). ovulacija je u sredini ciklusa (od 10-og do 17-og dana ciklusa su plodni dana kada ciklus traje 28 dana. U spoljasnjoj srednini ne pokazuju osobinu zivih bica (ne razmnozavaju se. koja je smestena u proteinskoj ljusci. oralno. nakon uzimanja. hormonska kontracepcija (estrogen i progesteron). stapicaste. hemijska sredstva: inhibiraju. Vidljive su pod mikroskopom. dijafragma. gojaznost. Dejstvo virusa na celije: 1. perzistentne infekcije (virus stalno prisutan u celijama ali ne pokazuje metabolicke promene-herpes) KONTRACEPCIJA Proces prekida reprodukcije u bilo kom momentu. Da bi mogli da identifikujemo i lecimo-sumnjiv materijal se zaseje na hranljive podloge i inkubira na 30º na odredjeno vreme i posmatramo da li je doslo do promena. jeftino.BAKTERIJE Dele se na gram pozitivne i gram negativne. mehanicka sredstva: prezervativ. ili ubijaju spermatozoide. Razmnozavanje prostom deobom-od jedne nastaju hiljade i hiljade. infektivni agensi. Nemaju jedro skoncentrisano na jednom mestu=rasuto je po citoplazmi. jednostavno da se koristi. Spore tetanusa (po nekoliko godina u zemlji)-klijaju u rani. vrlo nepouzdana zastita 3. cervikalne kape 2. Spore-rezistentne na nepovoljne uslove spoljasnje sredine. preko flastera (od 5-og dana menstruacije 21 tableta se uzima 21 dan) Nema ovulacije. Sadrze samo DNK I RNK (nukleinsku kiselinu). najcesce. Jednocelijski organizmi 0.

razdrazljivost. ulazna vrata-ostecenje sluzokoze. potpuno izlecenje). izaziva ostecenje jetre. oduzetost otežano disanje Znaci DB: . Od tezine gresaka u dekompresiji zavisi i tezina DB. slicno situaciji kada se otvori flasa kisele vode ili sampanjca. prenosi se preko krvi i telesnih tecnosti. Ronilacka bolest: Nju izazivaju mehurici azota u cirkulaciji posle brzog izrona kod ronjenja van granice krivulje sigurnosti. herpes genitalis.uzima se i da bi se odlagala menstuacija (jer ne postoji ovulacija dok se koriste hormonske tablete) 4. Hepatitis A (male epidemije. D. Simptomi DB • • • • • • neopravdan umor ili slabost svrabez i peckanje kože bol u rukama. najizrazenija na 2000m. organizam ih dozivljava kao strano telo (menja se pH. a da nema vidljivih rezultata (nastaje ciroza jetre). bolest se javlja brze i po pravilu biva tezi oblik.Ako se pritisak naglo smanjuje azot ce se oslobadjati brzo u vidu mehurica. moze da bude u organizmu. adaptacija=polublobulija (povecanje eritrocita). ulozak moze da ispadne. sifilis. Hepatitis B: vlada epidemija u svetu. nogama ili misicima izmaglica obamrlost. intrauterini ulosci (spirale): posebni oblici.a ako se simptomi javljaju kasnije obicno budu laksi oblici DB. biohemizam-nema zadebljanja). C. Planinska bolest: javlja se vec na 1000m. kada dodje do zacepljenja nekog od krvnih sudova javice se manifestacije DB. Kod inficiranih postoji latentan period – tj period kada se manifestuje. E. HIV-AIDS. nesanica. hipoksija (nedovoljno snabdevanje kiseonikom). Gasni mehurici noseni krvlju zacepljuju krvne sudove dovodeci do naglog smanjivanja kiseonika u predelima koje je taj krvni sud snabdevao. preventiva je sterilizacija instrumenata. neadekvatno vodosnabdevanje i kanalizacija. u uzlaznoj je putanji. trnci. postoji vakcina. Herpes genitalis: promene na grlicu materice i muskog polnog organa (crvenilo sa plikovima). POLNO PRENOSIVE BOLESTI: Hepatitis B. Ako su propusti u dekompresiji veci.

Najbolje su one tablice s kojima ronilac ima najvise iskustva. U hladnoj vodi ili kad ronilac vrsi tezi rad dekompresija obavezno mora biti stroga .• • • • • kožni osip paraliza slabost nestabilnost pri stajanju i hodu grčevit kašalj kolaps nesvest Napomena . Rezim sme biti samo stroziji od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skracivati. U teskim slucajevima simptomi se mogu javiti ranije. ili drugim sredstvom na vecu nadmorsku visinu. Podela DB sa simptomima .simptomi i znaci se javljaju obicno u roku od 15min do 12 sati posle izronjavanja.Pozitivno iskustvo sa nekim od rezima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim rezimima i svim okolnostima Ronilac treba da uz pomoc svog instruktora proceni sopstvene rizike i da shodno tome izabere vise ili manje konzervativan rezim profilakticke dekompresije.bira se kao da je maksimalna dubina bila veca. Naporan rad ili vruc tus posle ronjenja kao i letenje u roku od 24h posle ronjenja mogu provocirati DB. Preventiva : Tablice za profilakticku dekompresiju ne pruzaju apsolutnu sigurnost. a vreme na dnu duze od stvarnog. posebno ako se posle ronjenja putuje avionom. Kasnija pojava simptoma je retka ali moguca.

otpornost. adrenergicki stimulansi CNS-a amfetamin metamfetamin . Faktori: broj mikroorganizama.Infekcija je pojava kada bakterije prodru u organizam I u njemu nastave da se razmnozavaju I svojim prisustvom izazivaju promene. zivotinje. efedrin I analozi 2. Vrste: lokalna. adrenergicki vazokonstruktori: efedrin fenilefrin metoksamin metaraminol nafazolin 3. rasa. amfetamin I analozi 3. adrenergicki bronhodilatatori izoprenalin orcirenalin salbutalin terabutalin 4. STIMULANTI Stimulanti su supstance koje svoje efekte u organizmu ispoljavaju delujuci na CNS aktivirajuci adrenergicki sistem. mesovita. kateholamini: noradrenalin adrenalin dopamin 2. primarna. kokainici I drugo Supstance sa adrenergicnim dejstvom dele se u cetiri grupe: 1. Izvori: bolesni ljudi. Najznacajniji predstavnici ove grupe su: 1. pol. kliconose. sekundarna. povrede. starost.

3. 5. 5. dejstva se manifestuju i na CNS-u Najvaznija dejstva efedrina nakon oralne primene su: 1. bol olaksavaju fizicki napor povecavaju kontraktilnost misica redukuju telesnu masu Stetna dejstva ovih supstanci: 1. retencija urina 3. pri ponovljenoj primeni ispoljava se tahifilaksija (predstavlja akutni oblik tolerancije) 4. 2. 6. a manjim delom direktno na adrenergicke receptore. zedj. nervoza i nesanica . 2. glad. mogucnost kolapsa i letalnog (smrtnog) ishoda porast krvnog pritiska aritmija dehidratacija i hipertemija ili toplotni udar mogucnost nastanka zavisnosti agresivnost i strah EFEDRIN Efedrin je predstavnik grupa adrenergickih vazokonstruktora.Primena ovih supstanci u sportu: 1. znatno duze traju 2. 4. 4. 5. ubrzavaju mentalne procese otklanjaju umor. 3. 6. Dejstva efedrina se od kateholamina razlikuju u sledecem: 1. On najvecim delom deluje oslobadjajuci kateholamine. 2. 3. 4. vazokonstrikcija i povecanje krvnog pritiska bronhodilatacija midrijaza stimulacija CNS-a pojacana kontraktilnost skeletnih misica pojacana glikogenozila i lipoliza Najznacajnija nezeljena dejstva su: 1. nastupaju i posle oralne primene 3. tahikardija 2.

. 6. samopouzdanje Nakon povecanja. vazokonstirikcija i povecanje arterijskog pritiska povecanje frekvencije srca dilatacija bronhija sirenje zenica Metabolicki efekti amfetamina su: 1. 5. 2. 3. porast inicijative i raspolozenja Periferni efekti dejstva amfetamina: 1. 4. sto je praceno simptomima depresije. sledi pad koncentracije neurotransmitera. impulsivno ponasanje. pricljivost. insomnija jak motorni nemir halucinacije samoubilacke i ubilacke tendencije stetna dejstva na kardiovaskularni sistem razvoj narkomanije smanjenje apetita Preparat se uzima parentalno (intermuskularno) KOKAIN Smatra se da u odredjenim delovima mozga povecava oslobadjanje neurotransmitera. 3. 4. Manifestaciona dejstva kokaina su: 1. 7.AMFETAMIN Poznat kao brzi doping. koje su podsticaj za upotrebu ove supstance u sportu su (ova dejstva se ispoljavaju vec nakon 10-30min nakon uzimanja): 1. letargije i tuge. euforija pracena razdraganoscu. Deluje stimulativno na CNS. povecanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi Stetna dejstva: 1. 2. Psiholoski efekti primenjenog amfetamina. smanjenje umora 2. smehom i nemirom 2. povecanje potrosnje kiseonika i bazalnog metabolizma 2.

Ovo dejstvo je iznenadno i snazno.Kokain povecava frekvenciju srcanog rada i krvni pritisak. 5. 2. opijum morfin heroin metadon petidin kodein Farmakoloska dejstva: 1. 6. 7. 3. 2. 2. ubrzava srcani rad bol u grudima pojava aritmija povracanje vrtoglavica osecaj otezanog disanja strahovi smrtni ishodi NARKOTICI Predstavnici grupe narkotika su morfin kao i njegovi hemijski i farmakoloski analozi: 1. 2. 3. 4. 6. otklanjanje umora euforija povecanje samopouzdanja povecanje motivacije za rad otklanjanje bola Stetna dejstva: 1. 4. 5. 5. 8. 4. 3. 3. 4. mioza – suzavanje zenica usporavanje disanja opstipacija – zatvor snizenje pritiska . Kokain se u organizam moze unositi na razlicite nacine: parentalno usmrkavanje pusenje – krek Primena u sportu: 1.

odnosno razvoj narkomanije. povecanje motivacije za rad 3. 7. usporava praznjenje zeludca. Izrazita euforija rezultat je upotrebe kanabinoida i podsticaj za ponovljeno uzimanje. 4. 3. Deprimira disanje – smanjuje osetljivost respiratornog centra na ugljen-dioksid. otklanjanje umora i napetosti 2. a takodje i marihuana i hasis poticu iz iste biljke.Dejstva na CNS: Morfin otklanja najjace bolove a da pri tome ne izazove opstu depresiju niti gubitak svesti. otklanjaju bol 2. Najaktivniji kanabinoid iz ove grupe je THC. brzi razvoj tolerancije – narkomanije 2. euforija Stetna dejstva: 1. 9. omogucuju sportisti da nastavi sa treninzima i takmicenjem Stetna dejstva: 1. moze doci do nastanka ozbiljnihh povreda zbog eliminacije bola KANABINOIDI Psihoaktivne supstance koje poticu iz biljke kanabisa. efekti na CNS i KVS poremecaj koordinacije gubitak koncentracije povecanje srcane frekvencije povecanje apetita suva usta pospanost halucinacije redukovane sposobnosti da se izvrse tezi zadaci . Promene ponasanja – izaziva euforiju. 2. 6. Primena u sportu: 1. 5. Primena u sportu: 1. 8.

a redukcija masne komponente 2. Stetna dejstva: 1. uvecanje suve misicne mase. hepatitis arteroskleroza i hiperholesterolemija . 7. 4. Motivi primene u sportu su: 1. debelog creva infarkt miokarda tumori jetre. 2. bubrega. dizaci tegova. funkcije tokom embrionalnog/fetalnog razvoja muskog ploda rast i sazrevanje muskih polnih organa razvoj misica i retencija azota ucinak na rast kostiju i zadrzavanje kalcijuma povecanje bazalnog metabolizma povecanje broja crvenih krvnih zrnaca ucinak na bilans vode i elektrolita STEROIDI U sportu se koriste zbog anabolickog dejstva na misicno tkivo. 6. prirodni androgeni: . 5.metal-testosteron 2. plivaci. mada se motivi odnose i na sportove izdrzljivosti. kosarkasi.testosteron . 5. On nastaje u Lajdingovim celijama intersticijalnog tkiva testisa.fluoksimesteron Osnovni mehanizam testosterona je da pospesuje sitezu RNK i na taj nacin ubrzava proces sinteze odredjenih proteina. cerebrovaskularna i periferna tromboza adenokarcinom prostate. samopouzdanja i motivacije za trening Najcesci korisnici su bodibilderi.TESTOSTERON Testosteron je dominantan muski polni hormon. Najvazniji predstavnici androgena su: 1. sinteticki androgeni: . 4. 2.mesterlon . 3. 3. povecanje agresivnosti. Fizioloski efekti testosterona: 1.

3. 4. 4. 2. Stetno dejstvo: 1. Povecanje kolicine sintetskog eritropoetina sportisti zloupotrebljavaju u sportovima izdrzljivosti (plivanje. Wilmsov tumor 8. depresija i sklonost samoubistvu osecaj gubitka energije za rad smanjena koncentracija i nesanica smanjenje apetita praceno gubitkom telesne mase Stetna dejstva upotrebe anabolickih steroida kod zena su sledece: 1. povecanje viskoznosti i hematokrita 2. povecanje kosmatosti lica pojava alopecije – celavosti muskog tipa na temenu intenziviranje rasta akni povecanje klitorisa smanjenje velicine dojki produbljenje glasa PEPTIDNI HORMONI Predstavnici grupe peptidnih hormona su: 1. 3. 5. 6.6. infertilitet (neplodnost) Pratece pojave prestanka uzimanja anabolickih stereoida: 1. biciklizam) zato sto povecava aerobni kapacitet. eritropoetin hormon rasta i insulin humani horionski gonadotropin pituitarni i sinteticki gonadotropin insulin kortikotropni hormon ERITROPOETIN (EPO) – glikoprotein Sintetise se u bubrezima. hemoralgicni sok 7. 4. srcani i mozdani udar . 3. 5. a stimulise kostanu srz na produkciju eritrocita. 6. 2. 2.

Poremecaji u lucenju hormona rasta: 1. akromegalija dijabetes artritis miopatije stvaranje autoantitela na hormon rasta sto vodi u relativnu deficijenciju ovog hormona 6. 4. 5. diuretici . 2. 3. 3. Maskirnim agensima se smatraju: 1. dok rast traje gigantski rast patuljasti rast 2. uvecanje misicne mase redukovanje masti povecanje depoa glikogena ubrzanje obnove povredjenih misicno – skeletnih tkiva Koristi se u: 1. hepatitis i HIV/AIDS MASKIRNI AGENSI Uticu na vreme i kolicinu izlucenog dopinga i onemogucavaju doping kontrolu. 2. 4. misice i viscelarne organe. ukljucujuci kosti. sportovima snage i bodibildingu 2. sportovima po tipu izdrzljivosti Stetna dejstva: 1.HORMON RASTA Hormona rasta stimulise sintezu proteina i izaziva rast skoro svih tkiva organizma. kozu. kada se rast zavrsio akromegalija Primena u sportu: 1. Svoje dejstvo na rast tkiva ispoljava stimulisuci mitoze i porast volumena celija.

bodibilding. slabe Koriste se u sportovima gde postoji kategorizacija prema telesnoj masi kao sto su borilacki. . plazma ekspanderi DIURETICI Diuretici su lekovi koji doprinose povecanju zapremine izlucene mokrace i vezuju za sebe vodu. Posle treninga nadoknada tecnosti.2. 5. sportski napitci. Energetski (kalorijski) unos treba da bude smanjen. epitestosteron 3. supa. dehidratacija 2. probenecid 4. jake 2. Stetna dejstva: 1. diuretici brzog i snaznog delovanja diuretici koji stede kalijum osmotski diuretici inhibitori anhidraze ostali diuretici Prema jacini delovanja dele se na: 1. 3. Posle treninga: voda. konjicki. CHO i proteina. 2. aritmija ?bez naslova? Potrebno je sto pre nadoknaditi sve nutrijente a ujedno i stvoriti rezerve za naredni trening. hipokalemija 3. umerene 3. Uzimati 200240ml tecnosti tokom vezbanja radi sprecavanja dehidratacije. 4. elektrolita. 1. REDUKCIJA MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i smanjiti za najvise 20%. CHO. razni sokovi. Podela diuretika izvrsena prema mehanizmu njihovog dejstva: 1. ali da unos esencijalnih nutrienata ostane ocuvan.

Vestacki izvori: kvarcne lampe. sterilizacija. ZLOSTAVLJANJE DECE: Fizicko – 18. ucenivanje. 13% roditelji. Pored toga što je bolest sama po sebi. UV zracenje: najznacajniji prirodni izvor – sunce. hlor-dioksid. riba. Uvesti trening snage.5% radnika skole tuce decu. pozeljno je vise obroka dnevno visoke nutritivne vrednosti a male energetske vrednosti. Ginoidni tip – masno tkivo se rasporedjuje u trbuhu. 3. procesi topljenja metala. ananas. oksidativna sredstva (hlor. profesionalne aktivnosti). ultrazvuk. 20% ostali. Androidni tip – masno tkivo se rasporedjuje ravnomerno. Potrebno je da plan unosa hrane bude takav da se moze uklopiti u svakodnevne aktivnosti (trening. suvo grozdje. Seksualno – 66% slucajni prolaznici. a najcesce se koriste: ozon. Ne preporucuje se dnevni unos ispod 1200kcal. krompir. gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti. GOJAZNOST: Gojaznost je najcešci poremecaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastuci problem u zemljama u razvoju. tek krajem trece nedelje se gube masne celije. Povecanje masnog tkiva preko 20%. Emocionalno – pogrdna imena. neoksidativna sredstva (UV zraci. hlor-dioksid. DEZINFEKCIJA VODE: Proces kojim se unistavaju mikroorganizmi cime se njihov ukupan broj svodi na broj dozvoljen standardom. POVECANJE TELESNE MASE: Odrediti dnevne energetske potrebe i povecati za najvise 20% (optimalno). hloramin. jonizujuce zracenje) Idealno dezinfekciono sredstvo ne postoji. Zanemarivanje – onemogucava bioloski. ozon) 2. Postupci: 1. membranska i slojna mikrofiltracija) 3. U pocetku se 70% gubi voda. ostali postupci (pasterizacija. laseri. namirnice: pasulj. UV se deli na 3 podrucja: . Dijetu treba da cine namirnice koje odgovaraju ukusu pojedinca i da dobrim delom bude savladan osecaj gladi.2. vredjanje izgleda. psiholoski i socioloski razvoj. povecati unos hrane velike energetske i nutritivne vrednosti. banana. piletina.

bakteriolosko dejstvo – voda vazduh). UVB. UVA talasne duzine 315-400nm (slabo biolosko dejstvo) 2. .1. 280-315nm (izrazeno dejstvo na kozu) 3. UVC. 100-280nm (destrukcija tkivnih proteina i lipida.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->