NACIONALNA STRATEGIJA

ZA PREVENCIJU I ZATITU DECE OD NASILJA

("Sl. glasnik RS", br. 122/2008)

1. POLAZNE OSNOVE
Nasilje nad decom je opti problem koji proima sva drutva, sve kulture i sve regione sveta. Milioni dece svakodnevno trpe nasilje. Nasilje nad detetom predstavlja grubo krenje prava deteta. Nasilje izaziva patnju deteta, ozbiljno ugroava razvoj, dobrobit, pa i sam ivot deteta, a posledice su esto teke i dugotrajne. Nepovoljne socijalne i drutvene okolnosti u poslednjoj deceniji prolog i poetkom ovog veka izloile su decu u Republici Srbiji poveanom riziku od nasilja. Postojei podaci ukazuju na trend poveanja porodinog, a posebno vrnjakog nasilja meu decom i mladima. Pravo na zatitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta utvreno u Konvenciji o pravima deteta i drugim dokumentima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i ostalih meunarodnih organizacija, koje je drava Srbija ratifikovala kao lanica tih organizacija. Potvrivanjem (ratifikovanjem) Konvencije o pravima deteta (u daljem tekstu: Konvencija) naa zemlja je preuzela obavezu da preduzima mere za spreavanje nasilja nad decom i da obezbedi zatitu deteta od svih oblika nasilja u porodici, institucijama i iroj drutvenoj sredini, i to od: - fizikog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (lan 19), - svih oblika seksualnog izrabljivanja i seksualne zloupotrebe (lan 34), - nasilnog odvoenja dece i trgovine decom (lan 35), - svih drugih oblika eksploatacije tetnih za dete (lan 36), - muenja, nehumanih i poniavajuih postupaka i kanjavanja (lan 37). Konvencija takoe odreuje obavezu drave da obezbedi mere podrke za fiziki i psihiki oporavak deteta - rtve nasilja i njegovu socijalnu reintegraciju (lan 39). Potovanje ljudskih prava, a posebno prava deteta, i iskorenjivanje svih vidova nasilja nad decom, istaknuti su i kao prioriteti Saveta Evrope na Treem samitu efova drava u Varavi i operacionalizovani u programu "Izgradnja Evrope za decu i sa decom", i od kljunog su znaaja za budunost i stabilnost kohezivne Evrope za koju je Republika Srbija vrsto opredeljena.

Posveenost drave Srbije potovanju prava i unapreenju poloaja dece, a posebno spreavanju i zatiti dece od nasilja, ogleda se i u brojnim stratekim dokumentima Vlade i zakonima koje je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila, kao i u reformskim procesima u oblasti socijalne i zdravstvene zatite, obrazovanja, pravosua i policije i drugim oblastima, zapoetim nakon demokratskih promena 2000. godine. U Nacionalnom planu akcije za decu, koji je Savet za prava deteta izradio a Vlada Republike Srbije usvojila 2004. godine, i u kome se definie opta politika zemlje prema deci za period do 2015. godine, zatita dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja, iskoriavanja i nasilja istaknuta je kao jedan od prioritetnih ciljeva. U 2005. godini usvojen je novi Porodini zakon, koji definie i zabranjuje nasilje u porodici i ustanovljava obavezu drave da preduzme sve potrebne mere za zatitu deteta od zanemarivanja, fizikog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije. Izraen je i usvojen Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005), a zatim i posebni protokoli za ustanove socijalne zatite (2005), obrazovnovaspitni sistem (2007) i policiju (2007). Uraena je i situaciona analiza nasilja nad decom, a zatim je, kroz iroki konsultativni proces i javnu raspravu tokom 2006. godine, usaglaen i usvojen od strane Vlade Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja. U 2007. godini donet je dokument Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji. Za svaki globalni Milenijumski cilj, ustanovljeno je osam nacionalnih ciljeva, odnosno zadataka koji treba da budu dostignuti do 2015. godine. U okviru Milenijumskog cilja 3. koji se odnosi na unapreenje rodne ravnopravnosti i poboljanje poloaja ena, kao jedan od specifinih ciljeva postavljeno je smanjivanje nasilja nad enama i decom, s preporukom da se usvoji i sprovodi Nacionalni plan akcije protiv nasilja u svakodnevnom ivotu i uvede voenje rodno osetljive statistike o rtvama nasilja. Poetkom maja 2008. godine, na sednici od 9. maja 2008. godine, Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade, u kojoj je jedan deo posveen zatiti dece i mladih od nasilja. Krajem 2007. godine, Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije formirao je Radnu grupu sa zadatkom da izradi Nacrt nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece od nasilja. Izradom, usvajanjem i realizacijom Nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece od nasilja, Vlada e potvrditi svoju reenost da istraje na putu reformi koje je zapoela, sa ciljem da obezbedi dobrobit i pun obim potovanja ljudskih prava svih graana. Ujedno, Vlada na taj nain ispunjava svoje obaveze koje proistiu iz meunarodnih dokumenata donetih pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope koje je naa zemlja potvrdila (ratifikovala) i iz do sada usvojenih programskih dokumenata Vlade kao to su Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalni plan akcije za decu, Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji i drugi.

2. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA

2.1. Definicija deteta

Ustav Republike Srbije pod pojmom deteta podrazumeva osobu do navrene osamnaeste godine ivota, to je u skladu sa definicijom sadranom u Konvenciji o pravima deteta. Ovu definiciju usvajaju i Porodini zakon, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Prema odredbama lana 64. st. 1, 3. i 5. Ustava Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 98/06) proklamovano je da deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti. Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja. Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral, prema lanu 66. stav 4. Ustava. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03 - ispravka, 58/04, 62/04 - ispravka, 79/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon), pravi razliku izmeu pojma dete i uenik (l. 3, 44, 45. i 95). Prema krivinom zakonodavstvu Republike Srbije dete koje je navrilo 14 godina, a nije navrilo 18 godina naziva se maloletnikom (mlai maloletnik - lice koje je u vreme izvrenja krivinog dela navrilo 14, a nije navrilo 16 godina ivota; stariji maloletnik lice koje je u vreme izvrenja krivinog dela navrilo 16, a nije navrilo 18 godina ivota).

2.2. Definicije nasilja

Opta definicija nasilja, kao i definicije pojedinih vidova nasilja koje se koriste u ovom dokumentu, u skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o spreavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u enevi, 1999. godine, kao i sa definicijama nasilja u zakonodavstvu Republike Srbije. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog, odnosno emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja zdravlja deteta, njegovog preivljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljuuje odgovornost, poverenje ili mo (Svetska zdravstvena organizacija, 1999).

3. VIZIJA I PRINCIPI NACIONALNE STRATEGIJE ZA PREVENCIJU I ZATITU DECE OD NASILJA

3.1. Vizija
Vizija koja se promovie Nacionalnom strategijom za prevenciju i zatitu dece od nasilja (u daljem tekstu: Strategija) jeste da sva deca u Republici Srbiji, bez obzira na uzrast, pol, nacionalno ili etniko poreklo, porodini status i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta i njegove porodice, odrastaju u okruenju bezbednom od svake vrste nasilja, u kome se potuju linost i dostojanstvo deteta, uvaavaju

potrebe i razvojne mogunosti deteta, i omoguava detetu da razvija toleranciju i koristi nenasilne vidove komunikacije.

3.2. Osnovni principi

U izradi Strategije potovana je sutinska poruka Studije generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Nasilje nad decom, da nikakvo nasilje nad decom nije opravdano i da se sve vrste nasilja nad decom mogu spreiti. Osnovni principi na kojima se zasniva Strategija proizlaze iz vrednosnog sistema sadranog u Konvenciji o pravima deteta i Ustavu Republike Srbije, a koji su ugraeni i u Nacionalni plan akcije za decu. To su: 1. pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj; 2. nediskriminacija; 3. najbolji interes deteta; 4. participacija deteta. Strategija se odnosi na svu decu, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na porodini status, etniko poreklo i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta (pol, jezik, veroispovest, nacionalnost, mentalne, fizike ili druge specifinosti deteta i njegove porodice). Strategija se odnosi na decu u svim sredinama: u porodici (biolokoj, hraniteljskoj, usvojiteljskoj), u ustanovama gde deca borave privremeno ili trajno (kole, predkolske ustanove, letovalita, dnevni boravci, kolski internati, domovi za decu i druge ustanove), na ulici, sportskim, zabavnim ili drugim priredbama i drugim mestima gde se deca nalaze. Prevashodnost najboljeg interesa deteta podrazumeva da interes deteta ima prednost nad interesom roditelja, odnosno staratelja, ustanove ili zajednice, u situacijama kada se ovi interesi razlikuju od interesa deteta. Participacija deteta obezbeuje se tako to deca treba da budu pitana, da dobiju primerene informacije i mogunost da slobodno izraze svoje elje, stavove i miljenje o svim pitanjima koja ih se tiu i u svim fazama procesa zatite, i to na nain koji odgovara njihovom uzrastu i razvojnim mogunostima.

4. OPIS I ANALIZA STANJA

4.1. Deca u Republici Srbiji
Prema rezultatima popisa stanovnitva 2002. godine, u Republici Srbiji (bez podataka za AP Kosovo i Metohija) deca ine 19,6% (1.467.273) ukupne populacije. Devojice ine 18,5% (714.530) enske populacije, a deaci 20,6% (752.743) muke populacije.

Deca predkolskog uzrasta (mlaa od sedam godina) ine 6,6% (495.327) populacije Republike Srbije, a deca uzrasta od sedam do 14 godina starosti 9,1% (681.443). Maloletnika je 5,1% (384.862), i to maloletnih devojica je 4,9% (187.985), a maloletnih deaka je 5,4% (196.877).

4.2. Posebno ugroene grupe dece

Iako je dugotrajan nepovoljan drutveni kontekst tokom prethodne decenije izloio svu decu u Republici Srbiji poveanom riziku od nasilja, posebno su ugroene sledee najosetljivije grupe dece iji razvoj, oporavak a esto i ivot, zavise od podrke i solidarnosti drutva:

4.2.1. Deca iz siromanih porodica

Prema podacima iz izvetaja o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Republici Srbiji (2007), najvei procenat siromanih je upravo meu porodicama sa decom (oko 12%). Njihov rizik siromatva je gotovo za treinu vei od proseka populacije. Oni ine 23,7% ukupnog stanovnitva, a skoro treinu ukupnog broja siromanih.

4.2.2. Deca romske nacionalnosti

Deca romske nacionalnosti ine 37,5% (40.554) ukupne populacije Roma (108.193). Devojice ine 37,2% (19.943) enske populacije Roma, a deaci 37,8% (20.611) muke populacije Roma. Dece romske nacionalnosti predkolskog uzrasta (ispod sedam godina) je 15,8% (17.120), a dece romske nacionalnosti uzrasta od sedam do 14 godina je 15,9% (17.258). Preko dve treine (67%) dece romske nacionalnosti iz romskih naselja je siromano, 62% romskih domainstava sa decom ivi ispod linije siromatva, a preko 90% dece ivi u domainstvima za koja se smatra da su siromana.

4.2.3. Deca iz porodica izbeglih i raseljenih lica

Meu izbeglim stanovnitvom (izbeglo lice je lice koje je prinudno napustilo optinu stanovanja od 31. marta 1991. godine), prema rezultatima popisa 2002. godine, ima 379.135 osoba; ena 198.746, a mukaraca 180.389. Dece uzrasta do devet godina starosti je 3,65% (13.850), a od toga devojica 3,41 (6.771) i deaka 3,92% (7.079). Prema podacima UNHCR, na osnovu popisa iz 2000. godine, evidentirano je 206.071 raseljenih lica sa AP Kosovo i Metohija, od toga ukupno 45.143 dece, meu kojima je 23.289 muke i 21.854 enske dece.

4.2.4. Deca bez roditeljskog staranja, odnosno deca odvojena od roditelja

Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, u sistemu socijalne zatite 2007. godine bilo je zbrinuto 5.183 dece bez roditeljskog staranja. Najvei broj ove dece (3.350) smeten je u hraniteljske, srodnike ili druge porodice, a u ustanovama je na smetaju bilo 1.712. dece. U 2007. godini usvojeno je 131 dete bez roditeljskog staranja.

4.2.5. Deca u institucijama

U Republici Srbiji, po podacima Ministarstva rada i socijalne politike iz decembra 2007. godine, u ustanovama za decu i omladinu (17 ustanova za smetaj dece bez roditeljskog staranja, pet ustanova za decu ometenu u razvoju i tri zavoda za vaspitanje dece i omladine) na smetaju je bilo ukupno 1.712 dece do 18 godina starosti (1.062 deaka i 650 devojica).

4.2.6. Deca sa smetnjama u razvoju

Ne postoji jedinstvena evidencija o tanom broju dece sa smetnjama u razvoju (prema nekim procenama 7-10% od ukupne populacije dece ispoljava smetnje u razvoju, to iznosi izmeu 120.000 i 150.000 dece). Ova grupa obuhvata veliki broj dece sa veoma razliitim razvojnim tekoama. Veina dece ometene u razvoju ivi u svojim porodicama, a manji broj nalazi se na evidenciji centara za socijalni rad. Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, u 2006. godini evidentirano je 10.718 dece ometene u razvoju koja su koristila neke usluge ove slube. U ustanovama socijalne zatite u Republici Srbiji, u decembru 2007. godine, od ukupnog broja dece na smetaju u svim ustanovama socijalne zatite bilo je 996 dece ometene u razvoju do 18 godina. Od ovog broja, 614 su deaci i 382 devojice. Obrazovanjem i vaspitanjem dece sa smetnjama u razvoju (osnovne kole za decu sa smetnjama u razvoju, odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju pri redovnim kolama, razvojne grupe za decu sa smetnjama u razvoju u vrtiima) u kolskoj 2005/2006. godini bilo je obuhvaeno 7.707 uenika, a srednje kole za decu sa smetnjama u razvoju, u istom periodu, pohaalo je 1.465 uenika.

4.2.7. Deca u postupku readmisije (deca povratnici)

Prema procenama Saveta Evrope i zapadnih zemalja u postupku readmisije bie vraeno izmeu 50 000 i 100 000 ljudi, meu kojima je najvei broj Roma i to najvie iz Nemake. U ovim izvetajima ne pominje se broj dece koja su u procesu readmisije, ali se pretpostavlja da je njihov broj vei od jedne treine ukupnog broja osoba koje e biti vraene u zemlju. Deca povratnici suoavaju se s nizom tekoa i u poveanom su riziku od raznih oblika zlostavljanja i iskoriavanja.

4.3. Podaci o nasilju nad decom u Republici Srbiji

Tane podatke o stvarnim razmerama nasilja koje deca u Republici Srbiji trpe je teko dati s obzirom da ne postoji jedinstven sistem evidentiranja i praenja pojave. Institucije koje se bave problemima nasilja koriste razliite parametre za sagledavanje i registrovanje pojave, to ini podatke tekim za uporeivanje. Znaajan izvor podataka o nasilju nad decom predstavljaju istraivanja koja su sprovele pojedine naune institucije i nevladine organizacije u proteklih deset godina.

4.3.1. Podaci sistema socijalne zatite o nasilju nad decom

Prema podacima centara za socijalni rad u Republici Srbiji, broj zlostavljane i zanemarene dece koja se evidentiraju u sistemu socijalne zatite se znaajno poveava.

U 2005. godini evidentirano je za 2.000 vie dece nego u 2001. godini, to predstavlja desetostruko poveanje broja zlostavljane i zanemarene dece koja su prepoznata i evidentirana u sistemu socijalne zatite. U centrima za socijalni rad u 2005. godini evidentirano je 2.275 dece rtava zlostavljanja, a u 2006. godini 2.771, to je poveanje za 22%. Deca su u najveem broju sluajeva rtve razliitih i uzajamno povezanih oblika zlostavljanja. Najzastupljeniji vid zlostavljanja je grubo zanemarivanje potreba i razvoja deteta. U svakom petom sluaju dominantan oblik zlostavljanja je fiziko nasilje (22%), a emocionalno, odnosno psihiko zlostavljanje dece je utvreno kod jedne etvrtine dece (29%). Organ starateljstva je konstatovao da je u 88% sluajeva zlostavlja bio roditelj, pre svega otac (43%), ali u znatnom broju sluajeva i majka (19%) ili oba roditelja (26%). U Prihvatilitu za urgentnu zatitu zlostavljane dece u Beogradu, od 2003. do kraja februara 2008. zbrinuto je 177 dece i adolescenata, oba pola, sa najteim vidovima zlostavljanja i zanemarivanja. U strukturi dece bez roditeljskog staranja (7.953 dece), po podacima Ministarstva rada i socijalne politike iz 2006. godine, dominantno uee imaju deca roditelja koji ne vre adekvatno roditeljsko pravo (73%), to se ogleda u razliitim vidovima nezadovoljavanja razvojnih potreba dece, njihovog zanemarivanja ili zlostavljanja, ili u zloupotrebi roditeljskog prava. Tokom 2006. godine izreena je mera korektivnog nadzora nad vrenjem roditeljskog prava za 3.434 roditelja i pokrenuto 314 sudskih postupaka za potpuno ili delimino lienje roditeljskog prava. U centrima za socijalni rad vodi se evidencija i o broju podnetih krivinih prijava za krivina dela izvrena na tetu maloletnika. Od ukupnog broja krivinih prijava u 2006. godini (343), skoro polovinu (185 ili 54%) ine krivine prijave za delo zaputanja i zlostavljanja maloletnog lica (lan 193. KZ), a ove prijave uglavnom su podnete protiv roditelja maloletnika. Sluba za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima, koja radi pri Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, formirana je 2004. godine, kada je identifikovano 38 rtava trgovine ljudima, od ega 18 maloletnih, i to etiri deaka i 14 devojica. U 2005. godini su evidentirane 53 rtve, sve enskog pola, od ega 11 devojica. U 2006. godini su evidentirane 62 rtve, od ega 34 maloletnih, i to 32 devojice i dva deaka. U 2007. godini ukupan broj rtava je 60, od ega maloletnih 26, i to 24 devojice i dva deaka. Od svog osnivanja, 2005. godine, do danas, SOS Deija linija (www.decijalinija.com) imala je preko 24.000 poziva, od ega 7.600 u 2007. godini. U 2006. godini SOS Deija linija prihvatila je 7.576 poziva i obavila 2.682 savetodavna razgovora sa decom, mladim osobama i odraslima zabrinutim za decu. Pozivi su upueni iz gradova u 68% sluajeva, iz malih mesta u 20% i 12% sa sela. Najee pozive upuuju deca osnovnokolskog uzrasta.

4.3.2. Podaci sistema zdravstvene zatite o nasilju nad decom

Sistem redovnog statistikog izvetavanja u Republici Srbiji omoguava da se prati broj dece kod koje je, kao posledica nasilja, nastupio smrtni ishod. Podaci Republikog

zavoda za statistiku pokazuju da je od posledica nasilja u 2000. godini umrlo dvanaestoro, a u 2006. godini etvoro dece. Sistem zdravstvene zatite nema ustanovljen nain izvetavanja koji omoguava da se prate posledice po zdravlje dece nastale kao rezultat nasilja nad decom, a koje se nisu zavrile smrtnim ishodom. Najvei broj dece povreene usled nasilja ili zanemarivanja dospeva na dijagnostiku i leenje u zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa, tj. Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan upi" i Univerzitetsku deju kliniku. Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan upi" formirao je Struni tim za zatitu dece od zanemarivanja i zlostavljanja, i prema podacima ovog tima, u periodu od 2000. do kraja 2006. godine, ukupan broj leene dece pod sumnjom na zlostavljanje bio je 143 (65 mukog pola, 78 enskog pola). Najvei broj njih je osnovnokolskog uzrasta (46%), a potom predkolskog uzrasta (31%), ali nije zanemarljiv ni broj odojadi koja su hospitalizovana pod sumnjom na zlostavljanje (13%). Podaci uglavnom ukazuju na fizike oblike nasilja nad decom i njegove posledice po zdravlje. Nema podataka o emocionalnom zlostavljanju, kao ni o zanemarivanju dece. Po najnovijim podacima istog Instituta, u periodu od 2006. do prve polovine 2008. godine, ukupan broj dece, koja su primljena pod sumnjom na zlostavljanje i zanemarivanje, iznosio je 61 (20 mukog pola i 41 enskog pola). Kada je u pitanju uzrast zlostavljane i zanemarene dece, podaci pokazuju sledee: (1) u starosnoj grupi do dve godine zabeleeno je pet sluajeva; (2) u starosnoj grupi od tri do est godina zabeleeno je 19 sluajeva; (3) u starosnoj grupi od sedam do 14 godina zabeleeno je 30 sluajeva; (4) u starosnoj grupi od 15 do 18 godina zabeleeno je sedam sluajeva. U Institutu za mentalno zdravlje, od marta 2000. godine, formiran je zaseban Odsek za psiholoko-psihijatrijsku procenu i tretman zlostavljane i zanemarene dece i njihovih porodica. Godinje se u Odseku registruje i dobije pomo proseno 110 novih sluajeva. Najzastupljenije je emocionalno zlostavljanje (61%), zatim fiziko (51%) i seksualno zlostavljanje (17%) i zanemarivanje (26%) - esto se kod jednog deteta registruje vie vrsta zlostavljanja.

4.3.3. Podaci obrazovno-vaspitnog sistema o nasilju nad i meu decom

U obrazovno-vaspitnim ustanovama prisutni su najrazliitiji oblici i vrste nasilja. Deca su izloena vrnjakom nasilju, ali i nasilju odraslih. Predkolske ustanove, odnosno deiji vrtii, kole i kolska okruenja sve ee su mesta na kojima se ispoljavaju razni vidovi ugroavanja bezbednosti dece. Pojedine kole su naroito izloene negativnom uticaju mnogobrojnih faktora iz okruenja (blizina ugostiteljskih objekata, autobuske i eleznike stanice, zabavnih parkova, pijaca itd.). Rezultati razliitih istraivanja sprovedenih u osnovnim i srednjim kolama govore da su najzastupljeniji verbalni oblici nasilja, ali i drugi oblici psihikog nasilja, fiziko nasilje, seksualno uznemiravanje, kao i otimanje i unitavanje imovine. Razvoj savremenih komunikacionih tehnologija doveo je do pojave novog vida nasilja zloupotrebom informacionih tehnologija meu i nad decom (elektronsko nasilje): poruke

poslate elektronskom potom, SMS, MMS, putem veb-sajta, etovanjem, ukljuivanjem u forume i sl. Rezultati istraivanja koje je sprovedeno 2006. godine u pedeset osnovnih kola irom Republike Srbije u okviru programa kola bez nasilja, u kome su uestvovali svi uenici od treeg do osmog razreda i kompletno osoblje kola (26.947 uenika i 3.397 odraslih), pokazuju da je nasilno ponaanje prisutno u kolama, kao i da su mu skloni i stariji i mlai uenici, i deaci i devojice. Rezultati istraivanja govore da je 28% uenika ukljueno u nasilnu interakciju, kao rtva ili poinilac nasilja; 64% uenika bar jednom je, u poslednja tri meseca, lino doivelo nasilje vrnjaka; 44% uenika je jednom ili vie puta tokom celog kolovanja doivelo neki oblik vrnjakog nasilja. Najzastupljenije je verbalno nasilje - vreanje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, zatim ogovaranje, irenje lai i socijalna izolacija, a potom fiziko nasilje. Tokom kolovanja 23% uenika je jednom ili vie puta doivelo da ih neko od nastavnika uvredi, ismeje ili udari. Najfrekventniji oblici reagovanja dece na vrnjako nasilje su izbegavanje dece koja se nasilno ponaaju, vraanje istom merom, odvraanje alama i razgovor. Pomo od odraslih trai 30%, a od vrnjaka 25% dece. Zabrinjavajui su rezultati koji govore da 44% uenika ne ini nita i ostaje pasivno u situacijama nasilja kojima prisustvuju. Podaci takoe govore da veina uenika (75%) ima drugove u koli i opaa kolu kao prijateljsko mesto. Nastavnici smatraju da smanjenju nasilja u koli najvie moe doprineti bolja saradnja sa roditeljima (69%) i razvijanje vetine komunikacija (51%).

4.3.4. Podaci policije i pravosudnih organa o nasilju nad decom

Krivina dela na tetu maloletnih lica ine 4-5% od ukupnog broja prijavljenih krivinih dela na teritoriji Republike Srbije. Ministarstvo unutranjih poslova vodi jedinstvenu bazu podataka o maloletnim licima oteenim krivinim delima, a od poetka primene Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, vodi i statistiku rodne i starosne strukture za 27 taksativno nabrojanih krivinih dela u lanu 150. tog zakona. Iz ove grupe krivinih dela, u 2007. godini podneto je 976 krivinih prijava za 1.111 krivinih dela izvrenih na tetu 1.179 maloletnih lica, od ega 458 dece (184 mukog i 274 enskog pola), i 721 maloletnika (423 mukog i 298 enskog pola). U toku 2006. godine podneto je 966 krivinih prijava zbog izvrenja 1.152 krivina dela, kojima je oteeno 1.176 maloletnih lica, od ega 477 dece (213 mukog i 264 enskog pola) i 699 maloletnika (409 mukog i 290 enskog pola). Tokom poslednjih nekoliko godina belei se blagi pad maloletnike delinkvencije, prema broju podnetih krivinih prijava, otkrivenih i prijavljenih krivinih dela i njihovih uinilaca. Meutim, u poslednje vreme prisutan je izvestan porast krivinih dela sa elementima nasilja koja se vre kako na tetu maloletnih lica, tako i od strane maloletnih uinilaca. Meu ovim delima, u porastu je broj prijavljenih drskih kraa, iznuda i razbojnitava, zatim telesnih povreda, nedozvoljenih polnih radnji, nasilja u porodici i nasilja na sportskim priredbama.

Takoe, uoljivo je i poveanje broja maloletnih lica koja borave na javnim mestima bez nadzora roditelja, odnosno staratelja, izloenih raznim vidovima zloupotreba, zanemarivanja i eksploatacije.

4.3.5. Podaci nevladinih organizacija o nasilju nad decom

Nevladine organizacije koje su aktivne na polju prevencije i zatite dece od nasilja ve vie od deset godina, predstavljaju znaajan izvor podataka o nasilju nad decom u Republici Srbiji. Prema podacima iz etrnaestogodinjeg delovanja Incest trauma centra, (osnovan 1994), nedeljno se Centru prijavi u proseku devet novih sluajeva seksualnog zlostavljanja, a u vie od polovine sluajeva (61%) radi se o seksualnom zlostavljanju dece. Od petoro dece koja su seksualno zlostavljana, etiri su devojice i jedan deak, a proseni uzrast prvog incidenta zlostavljanja je est godina i est meseci. Najee se radi o zlostavljanju u porodici, ali kod 11% prijavljenih sluajeva radi se o seksualnom, fizikom ili emocionalnom zlostavljanju dece u institucijama od strane pomagaa. Od petoro poinilaca, etvoro su mukarci i jedna ena. U 37% sluajeva uinilac je otac, a u 47% neka druga osoba mukog pola. Period izmeu prvog incidenta i prijavljivanja u proseku je iznosio 11 godina i dva meseca. Najmlaa osoba koja je evidentirana u Centru zbog seksualnog zlostavljanja bilo je dete uzrasta od est meseci. Podaci Autonomnog enskog centra u okviru projekta Od dobrih namera do dobre prakse, realizovanog 2004. godine, u saradnji sa centrima za socijalni rad Beograda, ukazuju da maloletne rtve nasilja ine treinu uzorka (38%), a da su u vie od dve treine sluajeva nasilja u porodici (70%) deca bila ili direktne rtve ili svedoci u situacijama nasilja. Od ukupnog broja dece koja se nau u situaciji porodinog nasilja, telesno je povreeno 18%. SOS linija nevladine organizacije ASTRA primila je od poetka rada SOS linije, 2002. godine, do danas, 5.239 poziva od 1.328 klijenata. U tom periodu identifikovano je 230 rtava trgovine ljudima, od ega je 90 bilo mlae od 18 godina. SOS telefon NVO Iz kruga (podrka enama i deci invalidima i podrka porodicama osoba sa invaliditetom) zabeleio je 3.750 poziva od 1998. godine. Od toga je 13% poziva bilo od strane majki i odnosilo se na zlostavljanje dece sa invaliditetom. Savetovalitu protiv nasilja u porodici u Beogradu godinje se obrati za pomo preko 4.000 rtava porodinog nasilja, a u etiri Sigurne kue sklonite nae u proseku 130 ena i oko 150 dece godinje. Mobilni timovi za sveobuhvatnu zatitu dece nevladine organizacije Amity - Snaga prijateljstva, u saradnji sa centrima za socijalni rad, u dvanaest optina u Srbiji, u periodu 2002-2004. godine, identifikovali su 3.170 dece u riziku i obezbedili koordiniranu multidisciplinarnu strunu podrku i kontinuirano praenje rehabilitacije svakog pojedinanog deteta i porodice. Vie od 50% identifikovane dece u riziku bila su rtve zlostavljanja ili zanemarivanja.

4.3.6. Istraivanja o nasilju nad decom u Republici Srbiji

Dragoceni izvor podataka o nasilju nad decom u naoj sredini predstavljaju istraivanja koja su tokom proteklih deset godina sprovodile akademske institucije (Fakultet politikih nauka, Institut za psihologiju, Institut za kriminoloka istraivanja, Institut za mentalno zdravlje, Viktimoloko drutvo Srbije i drugi), meunarodne organizacije (UNICEF, Save the Children) i brojne domae nevladine organizacije (Centar za prava deteta, Spasimo decu, Incest trauma centar, Autonomni enski centar, Familia i drugi). Istraivanje viestrukih pokazatelja stanja i poloaja dece i ena u Republici Srbiji MICS3 (UNICEF, Republiki zavod za statistiku i Stratedik Marketing, 2005) na reprezentativnom uzorku od 9.953 domainstava, od kojih su 1.979 bila romska domainstva iz romskih naselja, pokazalo je da je fiziko kanjavanje kao metod disciplinovanja dece vrlo rairena pojava u Republici Srbiji. 73% dece uzrasta od dve do 14 godina doivelo je najmanje jedan oblik psiholokog ili telesnog kanjavanja od roditelja ili drugih osoba u porodici tokom mesec dana koji su prethodili ispitivanju. U sedam procenata sluajeva se radilo o tekim oblicima fizikog kanjavanja. U siromanim porodicama je ono bilo dva puta (14%), a u romskim porodicama iz romskih naselja ak tri puta ee (22%). Prema istom istraivanju, etiri procenata dece u Republici Srbiji, uzrasta pet do 14 godina, primorano je da radi, ee u seoskim nego gradskim sredinama (est procenata i tri procenta). Deji rad je dva puta ei kod dece iz siromanih i iz romskih porodica u romskim naseljima (sedam i osam procenata). Rezultati istraivanja Instituta za psihologiju i organizacije Save the Children UK, U lavirintu nasilja, sprovedenog maja 2007. godine u est ustanova za decu bez roditeljskog staranja u Republici Srbiji, koji je obuhvatio 189 dece uzrasta od 10 do 18 godina i 132 zaposlena u ustanovama, otkrivaju da praktino nema deteta koje je tokom boravka u ustanovi bilo poteeno nasilja: samo 2,6% dece je izjavilo da u ustanovi nije doivelo nijedan od nabrojanih oblika nasilja, a vie od dve treine ispitane dece (76%) bilo je izloeno bar jednom obliku nasilja vie puta. Najei oblici nasilja kojima su deca bila izloena su: ruganje, spletkarenje, pretnje fizikim nasiljem i razliiti oblici fizike agresije. Najmanje jedan oblik seksualnog zlostavljanja (dodirivanje na seksualni nain, svlaenje i pokazivanje polnog organa pred detetom, skidanje i gledanje deteta) doivelo je 35% dece uzrasta od 10 do 12 godina, i 28% dece uzrasta od 13 do 18 godina. Glavni akteri svih oblika nasilja su druga deca u domu, a kod pojedinih oblika nasilja (dodirivanje na seksualni nain, otimanje novca, prisiljavanje na runo ponaanje prema drugima, prisiljavanje na krau), deca su praktiki jedini akteri nasilja. Zaposleni u domovima najvie ugroavaju decu verbalnim nasiljem, vikanjem, pretnjama, vreanjem. Prema rezultatima istraivanja Deca koja ekaju (2004), sprovedenog uz podrku beogradske kancelarije Save the Children UK i Centra za prava deteta, na 200 sluajeva zlostavljanja i zanemarivanja deteta obraenih u dvadeset centara za socijalni rad u Republici Srbiji, gotovo sva uzorkom obuhvaena deca (94%) pogoena su viestrukim manifestacijama i kombinovanim oblicima zlostavljanja, koji najee imaju hronini (77%), odnosno ponavljani obrazac. Upadljiv procenat zlostavljane i zanemarene dece ivi sa jednim roditeljem (72%), gotovo svi roditelji ispoljavaju manifestacije devijantnog ponaanja, a u 59% porodica postoji podatak o porodinom nasilju. Visoka nezaposlenost (57% majki i 34% oeva), nizak obrazovni status roditelja i siromatvo odlika su ovih multiproblemskih porodica. Veliki broj porodica (85%) bio je izloen stresnim dogaajima ili promenama u prethodnih pet godina, a mrea socijalne podrke

prua povremenu i nedovoljnu pomo porodici (50%), dok podrka porodine mree najee izostaje (27%). Gotovo polovina dece i porodica nalaze se na evidenciji centara za socijalni rad due od tri godine, a ak jedna treina dece (33%) sedam i vie godina. Participativno istraivanje percepcije i razmiljanja dece i mladih o zlostavljanju, realizovano u saradnji UNICEF, Instituta za mentalno zdravlje i NVO Damad, obuhvatilo je 130 dece i mladih uzrasta 10-19 godina iz sedam optina u Republici Srbiji. Deca uesnici fokus grupa definisala su zlostavljanje kao krenje dejih prava i primoravanje deteta da radi neto to ne eli i ne moe, i izrazila su uverenje da 50% dece preivljava neku vrstu zlostavljanja, a da 10% preivljava teke oblike fizikog i seksualnog zlostavljanja. Kao zlostavljai identifikovani su oni koji imaju mo u porodici i drutvu: roditelji, odrasli uopte, nastavnici, ee mukarci, stariji deaci. Deca oklevaju da se obrate roditeljima i odgovarajuim slubama jer ne oekuju da e im iko verovati. Deca su izrazila oekivanja od roditelja da im posvete vie panje, da ih sasluaju i reavaju probleme razgovorom a ne batinama, a od vrnjaka da sasluaju, potuju poverljivost i prue podrku. Policija, centri za socijalni rad i kola su oznaeni kao slube koje treba da uestvuju u zatiti dece od zlostavljanja, ali deca smatraju da ove slube nisu prilagoene njihovim potrebama. Od uesnika su potekli brojni predlozi o tome kakve slube treba da postoje, kako treba da budu organizovane i kako zaposleni u njima treba da se ponaaju, kako bi deca stekla poverenje i hrabrost da im se obrate. Takoe, iskazan je predlog da bi vrnjaci mogli da se ukljue u proces zatite dece od zlostavljanja kao vrnjaki savetnici. Izneti podaci o obimu nasilja nad decom u Republici Srbiji, iako nepotpuni, ipak ukazuju da su svi vidovi nasilja, a posebno vrnjako nasilje, u porastu. Planiranje i sprovoenje odgovarajuih mera za spreavanje i zatitu dece od nasilja namee potrebu uspostavljanja jedinstvenog, usaglaenog i rodno senzitivnog sistema evidentiranja i praenja pojave i zbog toga je taj cilj istaknut kao jedan od prioriteta ove strategije.

5. ZATITA DECE OD NASILJA U REPUBLICI SRBIJI

5.1. Zakonodavni okvir zatite dece od nasilja
U Republici Srbiji ratifikovani meunarodni ugovori se neposredno primenjuju. Ali, bez obzira na to to Republika Srbija pripada monistikom pravnom sistemu, u praksi domaih organa meunarodni propisi se direktno primenjuju u zanemarljivom broju sluajeva, to namee obavezu dravnih organa da usklade domae zakonodavstvo sa meunarodnim normama i standardima. Uvoenje novih reenja je sporo i nije uvek propraeno punom koordinacijom relevantnih ministarstava i Narodne skuptine kao zakonodavnog tela, odnosno doslednom razradom adekvatnih mehanizama implementacije. U narednom periodu, neophodno je usmeriti se ka sveobuhvatnom sprovoenju relevantnih meunarodnih normi i standarda u oblasti zatite dece od nasilja, to bi se najbolje postiglo daljim usaglaavanjem nacionalnog zakonodavstva, a pre svega donoenjem posebnog Zakona o deci i Zakona o zatitniku prava deteta. Najvaniji rezultati koji su postignuti na zakonodavnom planu do 2007. godine kada je zapoeta izrada Strategije jesu: 2006. godine donet je Ustav koji izriito govori o pravima deteta, prvi put u ustavnopravnoj istoriji Republike Srbije. Najviim pravnim aktom zagarantovano je pravo na slobodan razvoj linosti. Prema Ustavu, ljudski ivot je

neprikosnoven (u Republici Srbiji nema smrtne kazne), fiziki i psihiki integritet je nepovrediv, niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno i ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti. Deca su zatiena od fizikog, psihikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebe. Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po svoje zdravlje ili moral. Usvojen je i veliki broj vanih zakona od kojih izdvajamo: - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjuje fiziko nasilje i vreanje linosti dece, odnosno garantuje pravo deteta (uenika) na zatitu od diskriminacije i nasilja (2003); zakon sadri i kaznene odredbe. Novanom kaznom za prekraj kanjava se ustanova i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove, ako pored ostalog ne propie nain i postupak za zatitu i bezbednost dece, odnosno uenika, ako vri fiziko nasilje i vrea linost dece i uenika. - Porodinim zakonom ustanovljena je obaveza drave da preduzme sve potrebne mere za zatitu deteta od zanemarivanja, od fizikog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije, kao i obaveza svih dejih zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zatite, pravosudnih i drugih sudskih organa, udruenja i graana da obaveste javnog tuioca ili organ starateljstva o potrebi i razlozima za zatitu prava deteta. Porodini zakon zabranjuje nasilje u porodici, ustanovljava pravo na zatitu od nasilja u porodici, definie nasilje u porodici, utvruje krug lica koja imaju pravo na zatitu od nasilja u porodici, predvia mere zatite i ureuje poseban sudski postupak za porodino-pravnu zatitu od nasilja. Porodini zakon, takoe, ustanovljava pravo deteta na nezavisno zastupanje u sluajevima kolizije interesa deteta i zakonskog zastupnika deteta. Porodini zakon uvodi specijalizaciju sudija za postupanje u porodinim stvarima i predvia obaveznu edukaciju sudija iz oblasti prava deteta. Porodini zakon ne definie pojam porodice i pojam deteta, izriito ne zabranjuje telesno kanjavanje dece i nejasno ureuje oblast ostvarivanja prava (2005); - Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, radi posebne zatite linosti maloletnih lica kao oteenih, odnosno oteenih koji se sasluavaju kao svedoci u krivinom postupku, izriito predvia uvoenje posebne specijalizacije svih aktera krivinog postupka (sudija koji predsedava veem, javni tuilac, istrani sudija, policijski slubenik i punomonik oteenog) u sluaju kada se sudi punoletnim uiniocima 27 taksativno nabrojanih krivinih dela, odnosno u svim onim sluajevima kada to proceni specijalizovani javni tuilac. Takoe, zakon sadri nova dokazna pravila koja su doivela znaajne procesne modifikacije i to, pre svega, u svetlu zatite maloletnog oteenog lica (usvojen 2005, u primeni od 1. januara 2006). - Krivini zakonik prvi put definie sam pojam maloletnog lica kao: "lice koje nije navrilo osamnaest godina" i propisuje iroku lepezu krivinih dela koja mogu biti uinjena "na tetu dece i maloletnika", a u cilju njihove krivinopravne zatite (usvojen 2005. godine, u primeni od 1. januara 2006);

- Zakonik o krivinom postupku jasno propisuje pravila vezana za prijavljivanje sumnje da je uinjeno krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti, odnosno sadri nova proceduralna pravila u smislu zatite oteenog (usvojen 2006, u primeni od 1. januara 2009); - Zakonom o zdravstvenoj zatiti garantovano je pravo svakog pacijenta da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg standarda ljudskih prava i vrednosti. Na taj nain, prvi put, dete-pacijent ima garantovano pravo na fiziki i psihiki integritet i na bezbednost svoje linosti, kao i na uvaavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeenja (2005); - Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006); - Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002); - Zakon o policiji uvodi specijalizaciju policijskih slubenika koji postupaju u sluaju krivinih dela na tetu maloletnih lica (2005); - Zakon o radu sadri posebne odredbe koje se odnose na to da se radni odnos moe zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota; da lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samo uz saglasnost roditelja, usvojitelja, ili staratelja i to ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, mora i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Pored navedenog, zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi kada se radi o naroito tekim poslovima koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na psihofizike sposobnosti. U pogledu duine punog radnog vremena, puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno, niti due od osam asova dnevno. Takoe, zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. U odnosu na noni rad zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim u sluajevima i pod uslovima propisanim lanom 88. Zakona o radu (2005. godina); - Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, prua jasne i obavezujue smernice svim pruaocima usluga, kako u vladinom tako i nevladinom i privatnom sektoru, za sprovoenje integrisane meusektorske saradnje u procesu zatite deteta (2005).

5.2. Nacionalni institucionalni mehanizmi za zatitu dece

U periodu nakon 2000. godine uspostavljeni su brojni novi ili ojaani postojei institucionalni mehanizmi za zatitu dece na nacionalnom nivou: - Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije (savetodavno telo Vlade, formirano 2002. godine). Zadaci Saveta su iniciranje mera za usklaivanje politike Vlade u oblastima koje se odnose na decu i mlade (zdravstvo, obrazovanje, kultura, socijalna pitanja), iniciranje mera za izgraivanje celovite i koherentne politike prema deci i mladima, definisanje preporuka za ostvarivanje vanih socijalnih indikatora u oblasti brige o deci i predlaganje politike ostvarivanja prava dece u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta, analiziranje efekata preduzetih mera nadlenih organa po decu,

mlade, porodice sa decom i natalitet, praenje ostvarivanja i zatite prava deteta u naoj zemlji. - Zatitnik prava graana koji se stara o zatiti i unapreenju ljudskih sloboda, ustanovljen je u Republici Srbiji od 2005. godine. On bira jednog od zamenika za oblast zatite prava deteta. U AP Vojvodini, nezavisni nadzor nad zatitom prava deteta obavlja i specijalizovani zamenik ombudsmana za prava deteta. Takoe, Odlukom o graanskom braniocu za grad Beograd propisano je da graanski branilac odreuje svog zamenika koji je specijalizovan za obavljanje poslova koji se odnose na zatitu prava deteta. U skuptinskoj proceduri nalazi se i Predlog zakona o zatitniku prava deteta, koji treba da uspostavi nezavisnu instituciju na republikom nivou za unapreenje i nadzor nad primenom Konvencije o pravima deteta u smislu promovisanja, unapreenja i zatite prava deteta u Republici Srbiji. - Nacionalni mehanizam za koordinaciju aktivnosti i kreiranje politike borbe protiv trgovine ljudima (formiran 2003). ine ga Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i Republiki tim za borbu protiv trgovine ljudima (strateki nivo) i Sluba za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima (osnovana 2004) zajedno sa policijom i pravosudnim organima (operativni nivo). - Republiki zavod za statistiku predstavlja instituciju od posebnog znaaja koja prikuplja podatke na nacionalnom nivou; u toku je reforma ove oblasti i primena koncepta rodno osetljive statistike. - SOS Deja linija, koju su formirali 2005. godine Ministarstvo za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, Fondacija princeze Katarine Karaorevi i Telekom Srbija. Zapoela je svoj rad kao projektna aktivnost, koja je prerasla u uslugu koja se finansira iz budetskih sredstava (Ministarstvo rada i socijalne politike), kao jedina telefonska linija ove vrste na nacionalnom nivou. - Resorna ministarstva za oblast socijalne politike, zdravstva, obrazovanja, unutranjih poslova, pravosua, omladine i sporta, kulture, lokalne samouprave predstavljaju znaajne mehanizme za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, svako iz okvira svoje nadlenosti.

5.3. Sektorski mehanizmi za zatitu dece od nasilja

Mehanizmi za zatitu dece od nasilja u Republici Srbiji tradicionalno postoje u svim relevantnim sektorima, u veoj ili manjoj meri, ali se multisektorski pristup intenzivno razvija tek u sklopu reformskih procesa u oblasti socijalne i zdravstvene zatite, obrazovanja, pravosua i policije i drugim oblastima, zapoetim nakon demokratskih promena 2000. godine.

5.3.1. Socijalna zatita

Kao osnovne slube socijalne zatite u lokalnoj zajednici, centri za socijalni rad, kojih u Republici Srbiji ima 139, ovlaeni su da obezbede pomo i podrku svoj deci i mladima, u situacijama kada su ugroeni njihovo zdravlje i razvoj. Nadlenost centra za socijalni rad, posebno kroz funkcije organa starateljstva, jeste da obezbedi osnovnu zatitu prava

i interesa deteta odgovarajuim intervencijama socijalne i porodino-pravne zatite deteta. Centar za socijalni rad ima konkretne zadatke i ovlaenja za primenu neodlonih mera pravne i socijalne zatite deteta koje je izloeno zlostavljanju i zanemarivanju u okviru porodice, ali i u svim drugim situacijama u kojima je neophodno reagovanje za zatitu prava deteta. Krajem decembra 2002. godine Ministarstvo za socijalna pitanja osnovalo je Prihvatilite za urgentnu zatitu zlostavljane dece, kao posebnu jedinicu Centra za zatitu odojadi, dece i omladine u Beogradu. Prihvatilite zbrinjava decu koja se izdvajaju iz porodinog okruenja zbog fizikog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, zanemarivanja ili ivotne ugroenosti deteta koje nastaje kao posledica bolesti roditelja, izdravanja zatvorske kazne roditelja i slino. Prema roditeljima deteta primenjuju se mere obavezujueg karaktera (preventivni, korektivni nadzor nad vrenjem roditeljskog prava), sa ciljem da se obezbede optimalni uslovi za razvoj deteta. Ukoliko ove mere ne daju rezultate, a i dalje postoji ozbiljna opasnost po ivot i razvoj deteta, ono se smeta u hraniteljsku, najee srodniku porodicu, a samo u sluajevima kada prethodno nije mogue, u postojee ustanove socijalne zatite za decu bez roditeljskog staranja. U tim sluajevima, prema roditeljima se pokreu odgovarajui sudski postupci za delimino ili potpuno lienje roditeljskog prava. Razlozi za potpuno lienje roditeljskog prava su razni vidovi zloupotrebe roditeljskog prava i grubog zanemarivanja roditeljskih dunosti (zlostavljanje deteta, izrabljivanje, podsticanje na vrenje krivinih dela i rave sklonosti, naputanje i nestaranje o detetu, neodravanje linih odnosa, izbegavanje obaveze izdravanja itd). Razlog za delimino lienje roditeljskog prava je nesavesno vrenje roditeljskih prava i dunosti. U sklopu reformskih procesa, Ministarstvo za socijalna pitanja, uz podrku UNICEF, Save the Children i drugih organizacija, zapoelo je 2001. godine aktivnosti u cilju razvoja sveobuhvatnog sistema za spreavanje i zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Sainjen je Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji je Vlada usvojila avgusta 2005. godine, i zapoeta je obuka intersektorskih timova za njegovu primenu, koja je do sada sprovedena u esnaest optina u Republici Srbiji koje su ukljuene u projekat Lokalni planovi akcije za decu. Paralelno sa podrkom razvoju Opteg protokola, UNICEF je, u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje, nacionalnim i meunarodnim konsultantima, omoguio sistematsku obuku strunjaka svih relevantnih sektora (socijalnog, zdravstvenog, obrazovanja, policije, pravosua, kao i nevladinog sektora) u sedam optina jugozapadne Srbije, u cilju unapreenja profesionalnih kompetencija za prepoznavanje i reagovanje u sluaju zlostavljanja i zanemarivanja dece i formiranja kljune grupe profesionalaca koja e aktivno delovati na poboljanju i osnaivanju sistema socijalne zatite na lokalnom, odnosno regionalnom nivou. Februara 2006. godine Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike donelo je Posebni protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovama socijalne zatite, kojim se propisuju mere za spreavanje i umanjenje rizika od

zlostavljanja i zanemarivanja i mere za zatitu i oporavak deteta, kada se zlostavljanje ve dogodilo. Obuka za primenu Posebnog protokola sprovedena je do danas samo delimino, u pojedinim ustanovama socijalne zatite. U okviru Projekta "Razvoj regionalnih slubi za hraniteljstvo", iji je nosilac Republiki zavod za socijalnu zatitu, predviena je u 2008. godini edukacija profesionalaca, koji e biti zaposleni u tim slubama, za podrku deci u hraniteljskim porodicama. Poseban naglasak stavljen je na razvoj specijalizovanog hraniteljstva, odnosno na jaanje kompetencija profesionalaca i hranitelja u zatiti dece sa posebnim potrebama. Ove obuke treba da obezbede prevenciju i zatitu dece od neadekvatnog postupanja, zatitu od nasilja i svih vidova zloupotrebe dece u hraniteljskim porodicama. Fond za socijalne inovacije, kao program Ministarstva nadlenog za socijalnu politiku, finansirao je, u periodu od 2004. do 2007. godine, preko dvadeset projekata koji se bave prevencijom i zatitom od nasilja, u okviru kojih su u sedam gradova u Republici Srbiji osnovana sklonita za ene i decu rtve nasilja. U okviru projekta "Uspostavljanje i primena sistema akreditacije programa obuke za pruaoce socijalnih usluga u Republici Srbiji", Ministarstvo rada i socijalne politike akreditovalo je ukupno 58 programa obuke, od ega su tri programa u oblasti zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja i petnaest programa koji se bave nasiljem u porodici, razliitim vidovima prevencije, programima podrke porodicama u riziku, tretmana rtava nasilja, nenasilne komunikacije, grupa za samopodrku i primene metoda savetovanja. SOS Deja linija 0800 123456 (besplatan poziv sa svih fiksnih telefona i telefonskih govornica u Republici Srbiji) zapoela je sa radom oktobra 2005. godine kao besplatna, poverljiva, dvadesetetvoroasovna savetodavna usluga deci starijoj od etiri godine i mladima, kao i odraslima zabrinutim za decu, dostupna 365 dana u godini. Osnivai SOS Deje linije su Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, Fondacija princeze Katarine Karaorevi i Telekom Srbija. Na pozive odgovaraju posebno obueni telefonski savetnici, koji su po osnovnoj profesiji: psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, specijalni pedagozi, andragozi, pravnici i zdravstveni radnici. Sluba za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima osnovana je marta 2004. godine, kao zajedniki projekat Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike i OEBS Misije pri Republici Srbiji. Sluba radi pri Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. Od juna 2005. godine sluba prua usluge koje se finansiraju iz budeta Republike Srbije (Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike). Sluba se bavi zatitom rtava trgovine ljudima, ukljuujui i decu, kroz identifikovanje i upuivanje rtava na adekvatne programe pomoi. S obzirom da sluba nema razvijene programe za rad sa decom rtvama, niti adekvatno sklonite za njihov prihvat, svim maloletnim rtvama trgovine ljudima prua se zatita kroz ukljuivanje centara za socijalni rad sa teritorije cele Republike. Ministarstvo rada i socijalne politike koordiniralo je i rad nekoliko radnih grupa i bilo ukljueno u izradu svih nacionalnih i meusektorskih dokumenata koji se bave zatitom dece uopte, a posebno zatitom dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

5.3.2. Zdravstvena zatita

Zdravstvena zatita dece je integralni deo zdravstvene zatite koja se obezbeuje celokupnom stanovnitvu. Organizovana je po nivoima sa dobro razvijenom mreom zdravstvenih ustanova u dravnom sektoru zdravstva, u kojem veliki broj lekara specijalista pedijatrije i medicinskih sestara pedijatrijskog smera, kao i brojni zdravstveni saradnici pruaju iroki spektar preventivnih i kurativnih zdravstvenih usluga. Ipak, pre devedesetih godina dijagnoza fizike i seksualne zloupotrebe deteta postavljala se izuzetno retko. Po pravilu su se koristile dijagnoze koje se odnose na posledice zlostavljanja i zanemarivanja, na primer, poremeaj ponaanja deteta, pokuaj samoubistva, depresivno reagovanje i slino, a bez oznaavanja zlostavljanja i zanemarivanja kao uzroka ovih poremeaja. Krajem devedesetih godina, u saradnji resornog ministarstva, meunarodnih organizacija (UNICEF, Fond za otvoreno drutvo, Save the Children i dr.) i nevladinog sektora zapoeta je senzibilizacija i jaanje kompetentnosti strunjaka za prepoznavanje i zbrinjavanje zlostavljane i zanemarene dece u sistemu zdravstvene zatite. Preko pet stotina pedijatara, patronanih i pedijatrijskih sestara uestvovalo je u tim edukacijama. U nekoliko velikih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji uspostavljeni su posebni timovi ili jedinice za spreavanje, rano otkrivanje i intervencije u radu sa zlostavljanom i zanemarenom decom i mladima (Institut za mentalno zdravlje, Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Odsek za adolescentnu psihijatriju Kliniko-bolnikog centra "Dr Dragia Miovi" Dedinje, Zavod za zdravstvenu zatitu studenata, Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan upi"). Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu formirao je ambulantu za dijagnostiku i dokumentovanje nasilja nad decom i enama kako bi im pomogli u eventualnim sudskim procesima. Ministarstvo zdravlja je takoe formiralo posebnu radnu podgrupu za zatitu mladih od zlostavljanja i zanemarivanja u okviru ekspertske grupe za zdravlje mladih, koja je napravila Predlog strategije za zdravlje i razvoj mladih u Republici Srbiji, a koji je Vlada usvojila 2006. godine. U pripremi je i poseban protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u sistemu zdravstvene zatite kojim e se uspostaviti mehanizam prevencije i zatite dece od zlostavljanja u sistemu zdravstvene zatite, to e se odraziti i na poboljanje kvaliteta i pouzdanost podataka o nasilju nad decom.

5.3.3. Obrazovanje i vaspitanje

Poetkom devedesetih godina u obrazovno-vaspitnim ustanovama, u saradnji sa meunarodnim organizacijama, resornim ministarstvima i nevladinim sektorom, pokrenuti su razliiti preventivni programi sa ciljem poboljanja kvaliteta komunikacije, razvijanja tolerancije na razliitosti, smanjenje nasilja i konstruktivno reavanje konflikata. U Katalogu programa strunog usavravanja zaposlenih u obrazovanju za kolsku 2007/2008 godinu, koji je izradio Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, nalazi se vie od 20 akreditovanih programa koji su u funkciji razvijanja nenasilne komunikacije, tolerancije na razliitosti i zatitu dece od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.

Razvijanju tolerancije i nenasilne komunikacije u osnovnim i srednjim kolama doprinelo je i uvoenje izbornog predmeta Graansko vaspitanje. Pored toga, kolama je omogueno da se kroz fakultativne delove programa same opredele za realizovanje sadraja koji su u skladu sa potrebama dece i zahtevima sredine. Program kola bez nasilja realizuje UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom unutranjih poslova, Ministarstvom rada i socijalne politike, Zavodom za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Savetom za prava deteta (u 126 osnovnih kola), i ima za cilj spreavanje i smanjenje nasilja nad i meu decom. Program prua konkretna znanja o tome kako se problem nasilja moe reiti uenjem tehnika ponaanja i procedura u prevazilaenju konflikta. Program doprinosi stvaranju bezbedne i nenasilne sredine za odrastanje dece, podstie izgradnju i negovanje prijateljskih odnosa, tolerancije i zdravih stilova ivota. U Ministarstvu prosvete takoe je, kao jedan od sistemskih koraka, uz podrku Britanskog saveta, UNICEF-a i organizacije Graanske inicijative, pripremljen i objavljen Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. U Posebnom protokolu su predstavljene preventivne aktivnosti i definisane procedure u zatiti dece od nasilja. Precizirana je uloga svih koji su ukljueni u ivot i rad obrazovno-vaspitne ustanove. Na osnovu Posebnog protokola, u skladu sa specifinostima rada, ustanova je u obavezi da u Godinjem programu rada definie Program zatite dece, odnosno uenika od nasilja i da formira Tim za zatitu dece, odnosno uenika od nasilja. Posebni protokol je namenjen direktorima, nastavnicima, vaspitaima, strunim saradnicima, nenastavnom osoblju, deci i uenicima, roditeljima, predstavnicima lokalne zajednice, kao i drugim relevantnim institucijama koje su ukljuene u prevenciju i reavanje problema nasilja. Ministarstvo prosvete, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u saradnji sa Pedagokim drutvom Republike Srbije i Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju realizovalo je program Edukacija kolskih timova o prevenciji prestupnikog ponaanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama za predstavnike kolskih timova iz est stotina kola u Beogradu, Niu, Kragujevcu, Kraljevu i Novom Sadu. Vie programa s ciljem unapreivanja bezbednosti dece realizuje se u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva unutranjih poslova (kolski policajac, Akcija pojaane kontrole saobraaja selektivnog sadraja - kola, Akcija pojaane kontrole zabrane prodaje i toenja alkoholnih pia maloletnicima, Preventivna delatnost kod kolske dece i omladine, Droga je nula, ivot je jedan). Program kolski policajac uveden je 2002. godine u jednom broju kola na teritoriji Republike Srbije, za koje je procenjeno da imaju najizraeniju bezbednosnu problematiku. Trenutno je na izvravanju poslova i zadataka na unapreenju bezbednosti angaovano 267 "kolskih policajaca" u 494 kole, ili 12,1% od njihovog ukupnog broja (260 osnovnih i 234 srednje kole).

5.3.4. Policija
U Ministarstvu unutranjih poslova izvrenje zadataka obezbeeno je jedinstvenom organizacijom na teritoriji Republike Srbije. U seditu Ministarstva unutranjih poslova, u okviru Uprave kriminalistike policije od 2006. godine, prvi put je uvedena posebna

organizaciona jedinica - Odsek za prevenciju i suzbijanje maloletnike delinkvencije u ijoj nadlenosti je praenje i analiza stanja i kretanja maloletnikog prestupnitva i krivinopravne zatite maloletnih lica, pruanje strune pomoi u primeni policijskih ovlaenja prema maloletnicima, organizacija i unapreenje funkcionisanja rada propisivanjem jedinstvenih standarda i procedura, kao i permanentno struno usavravanje policijskih slubenika, rasporeenih u 27 podrunih jedinica - policijskih uprava, sa 109 policijskih stanica - jedinica nadlenih za teritoriju jedne optine. Poslove prevencije i suzbijanja maloletnike delinkvencije i zatite dece od svih oblika nasilja po pravilu obavljaju policijski slubenici posebno osposobljeni za rad sa maloletnicima. (za sada njih 470, kojima su dodeljeni odgovarajui sertifikati u skladu sa lanom 165. Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica), kao i ostali policijski slubenici na bezbednosnom sektoru, u okviru pozornike, patrolne i drugih oblika delatnosti. U postupanju prema deci i maloletnicima jasno su definisana ogranienja u pogledu primene sredstava prinude. Prema detetu se ne smeju upotrebiti sredstva prinude, osim ako neposredno ugroava sopstveni ivot, ivot policijskog slubenika ili drugog lica. Prema maloletniku se mogu primeniti sredstva prinude, osim vatrenog oruja, koje se moe upotrebiti samo u sluaju kada je to jedini nain za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti. Policijski slubenik je duan da o svakoj upotrebi sredstava prinude saini izvetaj. Takoe, znaajno je ukazati da je donoenjem Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ukinuto zadravanje osumnjienih maloletnika do 48 asova, to je do tada bilo omogueno odredbama Zakonika o krivinom postupku. U cilju profesionalnog, etikog i na zakonu zasnovanog postupanja policije prema maloletnim licima, Ministarstvo unutranjih poslova donelo je dva obavezujua dokumenta: Uputstvo o postupanju policijskih slubenika prema maloletnim i mlaim punoletnim licima i Posebni protokol o postupanju policijskih slubenika u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja. Imajui u vidu injenicu da su uloga i zadaci policijskih slubenika u prevenciji i suzbijanju maloletnike delinkvencije i nasilja nad decom posebno sloeni, u saradnji sa UNICEF-om organizovana je dodatna obuka policajaca posebno osposobljenih za rad sa maloletnicima, sa ciljem unapreenja postojeih i sticanja novih profesionalnih znanja, stavova i vetina zasnovanih na savremenim etikim i psiholokim standardima u radu sa maloletnicima. Kao rezultat ove serije treninga, pripremljen je i publikovan prirunik "Deca i policija - Psiholoki i etiki aspekti uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje izmeu policije i dece u kontaktu, odnosno sukobu sa zakonom". Osim toga, znaajno je istai uee Ministarstva unutranjih poslova u izradi i promociji Nacionalnog Plana Akcije za decu i Lokalnog plana akcije za decu. Od 2002. godine, u okviru razvoja policije u zajednici, realizuju se brojni preventivni programi namenjeni deci i mladima.

5.3.5. Pravosue

U krivinom postupku radi posebne zatite maloletnih lica kao oteenih, kao i u krivinom postupku prema maloletnim uiniocima krivinih dela, izriito je predviena posebna specijalizacija tuilaca i sudija. O sticanju posebnih znanja i strunom usavravanju sudija i tuilaca koji rade u oblasti prava deteta, prestupnitva maloletnika i krivinopravne zatite maloletnih lica stara se Pravosudni centar za obuku i struno usavravanje, u saradnji sa relevantnim ministarstvima, nadlenim za pravosue, socijalnu politiku, unutranje poslove i Advokatskom komorom Republike Srbije. O obavljenim proverama znanja i strunom usavravanju Pravosudni centar izdaje odreene sertifikate. U sluajevima kada se sudi punoletnim uiniocima 27 taksativno nabrojanih krivinih dela inkriminisanih u Krivinom zakoniku Republike Srbije, poevi od lana 114. Krivinog zakonika, odnosno u svim onim sluajevima kada to proceni specijalizovani javni tuilac (tuilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivinopravne zatite maloletnih lica - u Republici Srbiji ima 109 optinskih i 30 okrunih javnih tuilatava), a oteeni je maloletno lice, primenjuju se posebne zakonske odredbe o njegovoj zatiti. Postupak u prvom stepenu u ovakvim sluajevima vodi se pred veem optinskih (ima ih 138) i okrunih sudova (30 sudova) kojima predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivinopravne zatite maloletnih lica. Istragu, takoe, sprovodi specijalizovani istrani sudija, a maloletno lice kao oteeni mora imati punomonika od prvog sasluanja okrivljenog iz reda specijalizovanih advokata. Poto u Republici Srbiji jo uvek nisu ustanovljeni apelacioni sudovi u drugom stepenu, nadlenost je na okrunim, odnosno Vrhovnom sudu Srbije, u kome postupaju takoe specijalizovane sudije. Krivini postupak prema maloletniku pokree se za sva krivina dela samo po zahtevu javnog tuioca za maloletnike (tuioca koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivinopravne zatite maloletnih lica). Postupak se u prvom stepenu vodi pred sudijom za maloletnike i veem za maloletnike okrunog suda. U drugom stepenu nadleno je takoe specijalizovano vee za maloletnike neposredno vieg suda. Trenutno, to je vee Vrhovnog suda Srbije iz razloga nepostojanja apelacionih sudova. U sistemu krivinih sankcija prema maloletnicima primat imaju vaspitne mere. Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica poznaje jedino kaznu maloletnikog zatvora, koja se izvrava u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu. Ova krivina sankcija moe se izuzetno izrei samo starijim maloletnicima. U pogledu institucionalnih vaspitnih mera mogue je izrei vaspitnu meru upuivanja u vaspitnu ustanovu, upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje i upuivanja u vaspitno-popravni dom. U Republici Srbiji postoji samo jedan vaspitno-popravni dom, u Kruevcu, pod jurisdikcijom Ministarstva pravde. U Vaspitno-popravnom domu u Kruevcu na dan 27. decembra 2007. godine, na izvrenju vaspitne mere od est meseci do etiri godine, bilo je 147 maloletnika, od kojih 140 mukog i sedam enskog pola. U Domu se trenutno nalazi 20 tienika za krivino delo ubistvo, 48 za krivino delo teki sluajevi razbojnitva i razbojnike krae, devet za silovanje, 73 za krivino delo teke krae i ostali, za druga krivina dela. U ovim institucijama posebna panja se posveuje potovanju prava deteta i ine se napori da se maloletnici zatite od svih oblika nehumanog postupanja i torture.

Maloletnici prema kojima se izvrava zavodska vaspitna mera ili kazna maloletnikog zatvora podvrgavaju se najmanje jedanput godinje sistematskom pregledu odgovarajue zdravstvene ustanove. Najmanje dva puta godinje sastavlja se izvetaj o psihikom stanju maloletnika i dostavlja sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i koji vri nadzor, odnosno ima uvid nad izvrenjem krivine sankcije.

5.3.6. Nevladin sektor

Domae i meunarodne nevladine organizacije igraju vanu ulogu u razliitim segmentima zatite dece od nasilja i zlostavljanja. One su imale, pionirsku ulogu u buenju svesti javnosti za problem nasilja prema enama i deci u Republici Srbiji. Tokom devedesetih godina brojne vladine i nevladine organizacije i naune institucije Institut za mentalno zdravlje, Fakultet politikih nauka, Centar za prava deteta i druge, uz podrku UNICEF, Fonda za otvoreno drutvo, Save the Children i drugih meunarodnih organizacija zapoele su da rade na senzibilizaciji javnosti, jaanju kompetentnosti strunjaka i razvoju mree za spreavanje i zatitu dece od zloupotrebe i zanemarivanja. Objavljena su i prva iskustva iz istraivanja i primene edukacije i formiranja multidisciplinarnih timova za zatitu dece, a grupa autora Centra za prava deteta napisala je i prvi Prirunik za rad na zatiti dece u socijalnim i srodnim slubama. Prve SOS linije, kao i savetovalita i sklonita za ene i decu rtve nasilja, takoe su formirane u okviru nevladinog sektora. Poetkom devedesetih godina poinje sa radom prvi SOS telefon u Beogradu, formiraju se Autonomni enski centar, Incest trauma centar, Savetovalite protiv nasilja u porodici, a zatim se mrea nevladinih enskih organizacija iri i u unutranjosti Republike Srbije. Od juna 2001. godine funkcionie Mrea poverenja protiv nasilja zasnovanog na rodnoj pripadnosti iji je osniva i koordinator Incest trauma centar. Mrea poverenja je interventni tim praktiara razliitih profila iz esnaest vladinih i nevladinih institucija i organizacija iz Beograda i drugih gradova u Republici Srbiji (Kraljevo, Subotica, Kruevac) koji pruaju psiholoku, pravnu, socijalnu, zdravstvenu i drugu pomo deci i odraslim rtvama nasilja. Zahvaljujui podrci meunarodnih i nevladinih organizacija pruena je mogunost mnogim strunjacima u javnom sektoru, saradnicima nevladinih organizacija, ali i predstavnicima relevantnih ministarstava da se upoznaju sa savremenim modelima zatite dece u zemljama u kojima sistem zatite od nasilja postoji ve vie decenija, kao to su Holandija, Norveka, vedska, Velika Britanija i SAD i da na taj nain unaprede svoja znanja i vetine i izbegnu mnoge zamke na putu razvoja sistema za prevenciju i zatitu od nasilja. Nevladine organizacije, takoe, iniciraju i zastupaju donoenje zakonskih i sistemskih promena i reenja, normi i standarda koji se zasnivaju na pravima deteta i treba da obezbede trajna i dugorona reenja u oblasti spreavanja nasilja i zlostavljanja i zatiti dece od svih njihovih oblika. Osamnaest organizacija, uz podrku Save the Children i UNICEF, pokrenulo je 2007. godine kampanju Uvek milom - nikad silom! Za detinjstvo bez kazne - za ivot bez nasilja, za zakonsku zabranu telesnog kanjavanja dece, kojoj se pridruilo i oko pedeset organizacija iz vladinog i nevladinog sektora.

Od odsudne je vanosti i prepoznavanje komplementarnosti uloga zvaninog sistema i nevladinog sektora i smanjivanje jaza i odsustva podrke, to bi znaajno doprinelo poveanju kohezije i boljoj koordinaciji efikasnog spreavanja i zatite od nasilja.

5.3.7. Multisektorska mrea i partnerstvo u zatiti dece od nasilja

Potreba za holistikim pristupom u kreiranju politike i planiranju zatite dece i za umreavanjem i usaglaavanjem rada organa i slubi nadlenih za preduzimanje mera s ciljem pravovremene i efikasne zatite dece i mladih, utvrena je stratekim dokumentima Vlade, u prvom redu Strategijom za smanjenje siromatva, Nacionalnim Milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji (2007), Strategijom razvoja sistema socijalne zatite (2005), Nacionalnim planom akcije za decu (2004), Optim protokolom za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005) i drugim dokumentima. Multisektorski pristup u radu na implementaciji prava deteta na zatitu od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja sprovodi se u sledeim oblastima: - u primeni Strategije za smanjenje siromatva. Tim potpredsednika Vlade u saradnji sa nevladinim sektorom formirao je mreu organizacija koje e na lokalnom nivou promovisati i pospeivati sprovoenje Strategije za smanjenje siromatva, posebno u delu koji se odnosi na zatitu prava deteta; - u primeni Strategije razvoja sistema socijalne zatite. S ciljem razvoja integralne socijalne zatite na lokalnom nivou pokrenuti su pilot programi u pet optina za zajedniku akciju u oblasti zatite od nasilja, zlostavljanja i maloletnike delinkvencije, za brigu o deci bez roditeljskog staranja i decu u sukobu sa zakonom; - u realizaciji Nacionalnog plana akcije za decu. U 21 optini u Republici Srbiji izraeni su Lokalni planovi akcija za decu, uz podrku UNICEF, Saveta za prava deteta, relevantnih ministarstava i lokalnih samouprava, s ciljem pribliavanja stratekih ciljeva i prioriteta lokalnim potrebama. U tim optinama su formirani i obueni meuresorski timovi za zatitu dece i u budetu optine su planirana sredstva za njihove aktivnosti na godinjem nivou; - u stvaranju sveobuhvatne baze podataka (DevInfo) koju je ustanovio Republiki zavod za statistiku i gde se dva puta godinje auriraju podaci, s ciljem prikupljanja i objedinjavanja relevantnih podataka iz svih sektora koji se odnose na zatitu prava i interesa deteta; - kroz Fond za socijalne inovacije, osnovan 2003. godine, s ciljem podrke razvoju usluga u oblasti socijalne zatite u okviru lokalnih zajednica i uspostavljanja partnerstva izmeu dravnih i nevladinih prualaca usluga i lokalnih samouprava. U periodu od 2004. do 2007. godine, Fond je podrao preko dvadeset projekata koji se bave prevencijom i zatitom od nasilja; - u saradnji policijskih slubenika, predstavnika socijalne zatite i Slube za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima, u skladu sa propisanom Instrukcijom o deurstvu sistema socijalne zatite u saradnji sa policijom (2007);

- u saradnji policijskih slubenika i predstavnika obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvene, socijalne zatite i pravosua u postupanju policijskih slubenika prema maloletnicima, shodno Uputstvu o postupanju policijskih slubenika prema maloletnim i mlaim punoletnim licima (2006); - u saradnji nevladinih i vladinih organizacija u formiranju lokalnih mrea i sklonita za zatitu rtava nasilja (Mrea poverenja protiv nasilja zasnovanog na rodnoj pripadnosti, Sklonita za ene i decu rtve nasilja i dr.).

6. PRIORITETNI PROBLEMI
Na osnovu analize postojee situacije izdvojeni su sledei problemi, odnosno prioriteti u prevenciji i zatiti dece od nasilja: - nizak nivo svesti meu stanovnitvom o prisutnosti nasilja, tolerancija na razliite oblike nasilja i nedovoljna, odnosno nedostajua edukacija javnosti kako da se suoe sa nasiljem nad decom; - nedostatak sveobuhvatnih strategija i sistemskih mehanizama prevencije i reagovanja na problem nasilja nad decom; - nedovoljno razvijeno zakonodavstvo u ovoj oblasti, kao i mehanizmi za njihovo sprovoenje i monitoring potreba za ratifikacijom relevantnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i razvijanjem vodia za prava dece u razliitim oblastima; - nedovoljno razvijena multisektorska mrea za zatitu dece od nasilja; - nerazvijen informacioni sistem za prikupljanje podataka o nasilju nad decom, nedostatak protokola za dokumentovanje nasilja i nerazvijena procedura izvetavanja; - nedovoljno istraivanja o uestalosti nasilja nad decom i procene rizika ranjivosti dece na nasilje i zlostavljanje.

7. CILJEVI STRATEGIJE
Na osnovu podataka iz opisa i analize stanja o nasilju nad decom u Republici Srbiji, izdvojenih prioritetnih problema i vrstog opredeljenja za potovanje prava svakog deteta da bude zatieno od svih oblika nasilja, istaknuta su dva opta strateka cilja: 1. Razvoj bezbednog okruenja u kome e biti ostvareno pravo svakog deteta da bude zatieno od svih oblika nasilja, 2. Uspostavljanje nacionalnog sistema prevencije i zatite dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Opti strateki ciljevi razraeni su kroz specifine ciljeve i mere koje vode ostvarenju tih optih ciljeva.

Opti cilj 1 Razvoj bezbednog okruenja u kome e biti ostvareno pravo svakog deteta da bude zatieno od svih oblika nasilja. Specifini cilj 1.1. Podizanje nivoa svesti graana, a posebno dece, uz njihovo aktivno uee, o problemu nasilja i formiranje stavova o neprihvatljivosti svih vidova nasilja i u svim okruenjima Mere i aktivnosti 1.1.1. Ispitivanje javnog mnjenja i sprovoenje istraivanja stavova i prakse vezane za nasilje nad decom radi utvrivanja polazne osnove za razvoj programa ciljanih ka promeni stavova i ponaanja. 1.1.2. Organizovanje javnih kampanja, uz uee dece, s ciljem promene kulturnih i drutvenih normi, stereotipa, predrasuda i tradicionalnih obiaja kojima se podstie i odrava nasilje. 1.1.3. Informisanje putem elektronskih i tampanih medija, tribina i publikacija o razmerama i posledicama nasilja i znaaju borbe protiv nasilja nad decom. 1.1.4. Uspostavljanje veb stranice sa relevantnim informacijama o prepoznavanju i prijavljivanju zlostavljanja i zanemarivanja dece i pomoi koja je dostupna u drutvu. 1.1.5. Donoenje i dosledna primena Kodeksa o izvetavanju o nasilju nad decom u tampanim i elektronskim medijima. 1.1.6. Angaovanje istaknutih javnih linosti u aktivnostima borbe protiv nasilja nad decom. 1.1.7. Promovisanje primera dobre prakse u borbi protiv nasilja nad decom. Specifini cilj 1.2. Razvijanje tolerancije razumevanjem i prihvatanjem razliitosti i negovanje nenasilnih vidova komunikacije. Mere i aktivnosti 1.2.1. Razvijanje i sprovoenje programa i projekata na temu tolerancije, prihvatanja razliitosti i komunikacijskih vetina u svim relevantnim sistemima (zdravstvena i socijalna zatita, obrazovanje, policija, pravosue). 1.2.2. Izrada i sprovoenje specijalizovanih programa za promociju nenasilja na nacionalnom i lokalnom nivou.

1.2.3. Uvoenje sadraja o toleranciji i nenasilnoj komunikaciji u obrazovno-vaspitne programe. Specifini cilj 1.3. Osnaivanje i podrka porodici (biolokoj, hraniteljskoj, usvojiteljskoj) u prevenciji i zatiti dece od nasilja. Mere i aktivnosti 1.3.1. Unapreivanje kvaliteta prenatalne i perinatalne zdravstvene zatite majke kao priprema za roditeljstvo. 1.3.2. Obuka majki i oeva za odgovorno roditeljstvo i za unapreivanje funkcionisanja porodice. 1.3.3. Razvijanje novih i unapreenje kvaliteta postojeih usluga za podrku roditeljima u staranju o svojoj deci (celodnevni vrtii, petodnevni boravak dece u vrtiima, volontersko uvanje dece, telefonska i druga savetovalita) u lokalnoj zajednici. 1.3.4. Osnaivanje slubi za polivalentnu patronau u identifikovanju i pruanju podrke porodicama sa rizikom za nasilje nad decom. 1.3.5. Osnaivanje slubi socijalne zatite u identifikovanju i pruanju podrke porodicama i deci sa rizikom za nasilje nad decom. 1.3.6. Razvoj programa za prevenciju i upravljanje stresom namenjenih roditeljima i osobama koje rade sa decom. Specifini cilj 1.4. Podrka razvoju programa za prevenciju nasilja nad decom. Mere i aktivnosti 1.4.1. Unapreenje urbane infrastrukture, kako fizike tako i socijalno-ekonomske, s ciljem prevencije svih oblika nasilja nad decom. 1.4.2. Uvoenje sadraja o prevenciji nasilja nad decom u nastavne planove i programe osnovnih i srednjih kola. 1.4.3. Podrka razvoju i irenju programa kola bez nasilja i drugih programa koji uspostavljaju sistem prevencije i intervencije u sluajevima nasilja u kolskom okruenju. 1.4.4. Izrada i sprovoenje programa za spreavanje i zatitu od nasilja dece u ustanovama socijalne zatite, akim domovima i internatima. 1.4.5. Podrka razvoju i primeni programa za spreavanje i zatitu od nasilja dece u ustanovama i zavodima za izvrenje krivinih sankcija prema maloletnicima.

1.4.6. Podrka razvoju i primeni programa za spreavanje i zatitu od nasilja dece na dugotrajnom bolnikom leenju. 1.4.7. Podrka razvoju i primeni programa za spreavanje i zatitu od nasilja dece sa smetnjama u razvoju i psihikim poremeajima. 1.4.8. Podrka razvoju i primeni programa nevladinih organizacija za spreavanje i zatitu dece od nasilja. Specifini cilj 1.5. Podsticanje i podrka ueu dece u razvoju i sprovoenju programa za prevenciju i zatitu od nasilja. Mere i aktivnosti 1.5.1. Organizovanje obuke o pravima dece, za decu i sa decom, kao i obuka za osnaivanje dece za prepoznavanje i prijavljivanje nasilja nad sobom i svojim vrnjacima. 1.5.2. Podsticanje i podravanje inicijativa i aktivnosti dece u organizovanju kulturnih, sportskih, zabavnih i drugih aktivnosti i manifestacija kojima se promovie tolerancija, uzajamno uvaavanje, saradnja, odgovornost i komunikacijske vetine. 1.5.3. Ukljuivanje dece u organizovanje kampanja, tribina, okruglih stolova, izlobi i drugih edukativnih dogaaja na temu borbe protiv nasilja, promocije tolerancije, konstruktivnog reavanja sukoba i slino. 1.5.4. Obuka i ukljuivanje dece u kreiranje i sprovoenje programa za prevenciju i zatitu od nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama i lokalnoj zajednici, s posebnim akcentom na vrnjako nasilje. 1.5.5. Jaanje uloge uenikih parlamenata u prevenciji i zatiti dece od nasilja. 1.5.6. Podrka razvoju i funkcionisanju vrnjakih timova u obrazovno-vaspitnim, zdravstvenim i ustanovama socijalne zatite, kao i u ne-vladinim organizacijama za prevenciju i zatitu dece od nasilja. 1.5.7. Podrka programima vrnjake medijacije u obrazovno vaspitnim, vaspitno popravnim i ustanovama socijalne zatite. Opti cilj 2 Uspostavljanje nacionalnog sistema prevencije i zatite dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Specifini cilj

2.1. Posveenost, spremnost i odgovornost donosilaca odluka na nacionalnom nivou u utvrivanju i sprovoenju politike prevencije i zatite dece od nasilja. Mere i aktivnosti 2.1.1. Jaanje uloge Saveta za prava deteta Vlade u prevenciji i zatiti dece od nasilja. 2.1.2. Podrka uspostavljanju i radu Zatitnika prava deteta. 2.1.3. Jaanje uloge Saveta za ravnopravnost polova i Saveta za osobe sa invaliditetom Vlade u prevenciji i zatiti dece od nasilja. 2.1.4. Razvijanje saradnje sa relevantnim meunarodnim i nevladinim organizacijama u cilju prevencije i zatite dece od nasilja. Specifini cilj 2.2. Stvaranje obuhvatnog zakonodavnog okvira za zatitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Mere i aktivnosti 2.2.1. Prihvatanje relevantnih meunarodnih dokumenata u oblasti zatite dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. 2.2.2. Usklaivanje relevantnog nacionalnog zakonodavstva sa preuzetim meunarodnim obavezama donoenjem novih zakona, odnosno izmenama i dopunama ve postojee zakonske regulative i zalaganje za njeno dosledno sprovoenje. 2.2.3. Usvajanje izriite zakonske zabrane fizikog kanjavanja dece u svim okruenjima. 2.2.4. Donoenje i usklaivanje postojeih podzakonskih akata i procedura u cilju stvaranja jedinstvenog sistema zatite dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. 2.2.5. Obezbeivanje sistema za praenje i vrednovanje primene propisanih procedura. Specifini cilj 2.3. Razvijanje delotvornih multisektorskih i multidisciplinarnih mrea za spreavanje i zatitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Mere i aktivnosti 2.3.1. Uspostavljanje saradnje meu relevantnim sektorima (zdravstvena i socijalna zatita, obrazovanje, policija, pravosue, nevladin sektor) u sprovoenju procedura i postupaka predvienih Optim i posebnim protokolima za zatitu dece od nasilja.

2.3.2. Jaanje koordinativne uloge centra za socijalni rad u prevenciji i zatiti dece od nasilja. 2.3.3. Jaanje sposobnosti svih sektora za prepoznavanje nasilja i nasilnih situacija i sprovoenje neodlonih intervencija. 2.3.4. Jaanje uloge razvojnih savetovalita, savetovalita za mlade i savetovalita za brak i porodicu za prevenciju i zatitu dece od nasilja. 2.3.5. Podrka lokalnim planovima akcija u planiranju i sprovoenju prevencije i zatite dece od nasilja u lokalnim zajednicama. 2.3.6. Finansijska i institucionalna podrka nevladinom sektoru u razvoju usluga, programa i projekata za zatitu dece od nasilja. 2.3.7. Jaanje partnerstva vladinog i nevladinog sektora u planiranju i sprovoenju programa za zatitu dece od nasilja. Specifini cilj 2.4. Razvoj slubi i usluga za rad sa rtvama i uiniocima nasilja. Mere i aktivnosti 2.4.1. Razvijanje savetovalita u vladinom i nevladinom sektoru za rad sa rtvama nasilja. 2.4.2. Razvijanje slubi SOS telefona za decu rtve nasilja. 2.4.3. Jaanje slubi i usluga za intenzivan rad sa porodicama u krizi. 2.4.4. Razvoj slubi na lokalnom nivou za povremeni i privremeni hitan prihvat dece rtava porodinog nasilja i rtava trgovine ljudima. 2.4.5. Razvijanje grupa podrke i samopodrke za rtve nasilja u vladinom i nevladinom sektoru. 2.4.6. Razvijanje terapijskih programa za rtve nasilja. 2.4.7. Razvijanje terapijskih programa za uinioce nasilja nad decom, ukljuujui maloletna lica. 2.4.8. Razvijanje slube za praenje i nadzor uinilaca krivinih dela nasilja nad decom (sluba probacije) kojima je izreena uslovna osuda, odnosno uslovni otpust (kako za punoletne, tako i za maloletne uinioce krivinih dela sa elementima nasilja). 2.4.9. Razvijanje i primena programa postpenalne pomoi za maloletne izvrioce krivinih dela.

2.4.10. Razvijanje i primena procedura za spreavanje sekundarne viktimizacije u radu sa rtvama nasilja. Specifini cilj 2.5. Sticanje novih znanja i vetina svih koji rade sa decom i za decu na spreavanju i zatiti dece od nasilja. Mere i aktivnosti 2.5.1. Razvijanje znanja i vetina strunjaka za prevenciju i zatitu dece od nasilja u svim relevantnim sektorima (zdravstvena i socijalna zatita, obrazovanje, policija, pravosue, nevladine organizacije), kroz poslediplomske studije i kontinuirano struno usavravanje. 2.5.2. Realizacija programa obuke za primenu Opteg protokola i posebnih protokola za zaposlene u sistemu socijalne zatite, kao i drugim relevantnim sektorima (obrazovanje, zdravstvena zatita, policija, pravosue, nevladin sektor). 2.5.3. Organizovanje obuka za nenasilnu komunikaciju i konstruktivno reavanje konflikata za zaposlene u svim relevantnim sektorima. 2.5.4. Unapreivanje kompetencija strunjaka i razvijanje programa za rad sa uiniocima nasilja. 2.5.5. Uvoenje modula o prevenciji i zatiti dece od nasilja u programe fakulteta na kojima se koluju strunjaci koji rade sa decom i porodicom. Specifini cilj 2.6. Unapreivanje sistema za prikupljanje i analizu podataka i izvetavanje o zlostavljanju, zanemarivanju i iskoriavanju dece. Mere i aktivnosti 2.6.1. Razvijanje jedinstvenog, rodno senzitivnog i usaglaenog sistema evidentiranja i praenja sluajeva nasilja u svim relevantnim sektorima (zdravstvena i socijalna zatita, obrazovanje, policija, pravosue, nevladine organizacije). 2.6.2. Poboljanje kvaliteta podataka o vrstama i ishodima nasilja nad decom u svim relevantnim sektorima. 2.6.3. Prikupljanje i publikovanje pokazatelja o posledicama nasilja nad decom i mladima. 2.6.4. Izrada i standardizovanje indikatora i ustanovljavanje nacionalnog sistema za prikupljanje i analizu podataka o nasilju nad decom. Specifini cilj

2.7. Podrka istraivanjima o stavovima o nasilju nad decom, o uzrocima, posledicama, trokovima, prevenciji i zatiti od nasilja nad decom. Mere i aktivnosti 2.7.1. Ustanovljavanje prioriteta u istraivanju nasilja nad decom, na nacionalnom i lokalnom nivou, u cilju utvrivanja polazne osnove za razvoj programa za prevenciju i zatitu dece od nasilja. 2.7.2. Praenje vrsta i uestalosti nasilja nad decom putem istraivanja. 2.7.3. Ispitivanje povezanosti socijalnih, ekonomskih i kulturnih uticaja na pojavu i posledice nasilja nad decom. 2.7.4. Prouavanje faktora rizika i zatite dece od nasilja. 2.7.5. Promovisanje evaluacionih istraivanja sa prikupljanjem i sistematizovanjem znanja o efektima realizovanih preventivnih programa i aktivnostima na zatiti dece od nasilja. 2.7.6. Promovisanje rodno senzitivnih istraivanja o nasilju nad decom.

8. PRAENJE I EVALUACIJA REALIZACIJE CILJEVA STRATEGIJE

Za praenje dostignua u realizaciji postavljenih optih ciljeva Strategije, preporuuje se da se prate na nacionalnom nivou, u godinjim intervalima, najmanje sledei pokazatelji, odnosno podaci o deci koja su pod rizikom ili rtve zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije (razvrstani prema uzrastu, polu, manjinskoj i etnikoj pripadnosti, kao i prema tome da li su iz domicilne ili raseljenike populacije, iz urbanih ili ruralnih sredina, itd.): - broj zabeleenih sluajeva nasilja nad decom, prema vrstama nasilja; - broj dece evidentirane kao rtve nasilja (od ukupnog broja zabeleenih sluajeva, izraeno u procentima) prema mestu gde se nasilje dogaa (kua, kola ili ostala mesta) i prema uiniocima nasilja (odrasli, vrnjaci); - broj zabeleenih sluajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece (od ukupnog broja zabeleenih sluajeva, izraeno u procentima) koji su rezultirali sudskim odlukama ili nekim merama; - broj dece rtava zlostavljanja i zanemarivanja (od ukupnog broja zabeleenih sluajeva, izraeno u procentima) koja su dobila pomo, odnosno savetovanje u toku oporavka; - broj dece rtava seksualne eksploatacije, prostitucije, pornografije i trgovine ljudima;

- broj dece rtava seksualne eksploatacije (od ukupnog broja zabeleenih sluajeva, izraeno u procentima) koja su u procesu oporavka dobila pomo i savetovanje; - broj dece koja su iskoriena kao deja radna snaga; - broj dece koja su preputena ulici - "deca ulice"; - broj prijavljenih krivinih dela izvrenih od strane osoba mlaih od 18 godina; - broj osoba mlaih od 18 godina koje su prijavljene zbog izvrenja krivinih dela; - broj izreenih mera nadzora nad vrenjem roditeljskog prava; - broj roditelja delimino i potpuno lienih roditeljskog prava; - broj sprovedenih postupaka za porodinopravnu zatitu dece od nasilja u porodici; - broj procesuiranih krivinih dela izvrenih protiv dece; - broj zlostavljane i zanemarene dece kojoj je postavljen kolizijski staratelj, odnosno privremeni zastupnik. Treba, takoe, obezbediti i pratiti na godinjem nivou podatke o funkcionisanju mehanizama za prevenciju i zatitu dece od nasilja koji su predvieni Strategijom. Znaajan pokazatelj kojeg treba pratiti na godinjem nivou jesu i finansijska sredstva koja se izdvajaju za zatitu dece iz budeta, kako na nacionalnom tako i na lokalnim nivoima. Neophodno je sprovoditi periodinu evaluaciju postignutih rezultata u realizaciji ciljeva Strategije, u trogodinjim intervalima, i na osnovu toga vriti dalje usklaivanje mera i aktivnosti sa postavljenim ciljevima Strategije. Finalna evaluacija e se vriti na kraju perioda koji je predvien za sprovoenje Strategije (2015. godina).

9. ODGOVORNE USTANOVE
Odgovornost drave za primenu Strategije i preduzimanje svih potrebnih mera proizlazi iz obaveza preuzetih ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih i domaih dokumenata. S obzirom na to da se prevencija i zatita dece od nasilja moe uspeno sprovoditi samo u partnerstvu svih sektora drutva-dravnih institucija, meunarodnih i domaih nevladinih udruenja, organa lokalne samouprave, naunih institucija, javnih glasila i sredstava javnog informisanja, neophodno je da se u proces sprovoenja Strategije ukljue i podre ga svi relevantni sektori. Koordinativnu funkciju u tom procesu treba da ima Savet za prava deteta Vlade.

10. IZVORI FINANSIRANJA I TROKOVI REALIZACIJE STRATEGIJE

Sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predvienih Strategijom obezbedie se iz budeta Republike Srbije. Takoe e se stimulisati izdvajanje sredstava iz budeta jedinica lokalne samouprave, od donatora i meunarodnih partnera, ukljuujui i privatni sektor. Za koordinativnu funkciju Saveta za prava deteta Vlade sredstva e se obezbediti iz budeta Republike Srbije.

11. PRIMENA I PRAENJE

11.1. Akcioni plan
Dalje aktivnosti na razradi dokumenta Strategije ukljuie izradu Akcionog plana i definisanje konkretnih mera, aktivnosti, nosilaca aktivnosti, rokova za realizaciju aktivnosti i potrebnih sredstava. Sprovoenjem Akcionog plana realizovae se ciljevi postavljeni ovim dokumentom. Sredstva za realizaciju Strategije bie predviena Akcionim planom u skladu sa sredstvima obezbeenim u budetu Republike Srbije. Akcioni plan za period 2009-2015. godine Vlada e utvrditi do 30. juna 2009. godine.

12. ZAVRNI DEO

Ova strategija sadri: Prilog 1 - Meunarodni ugovori koji sadre relevantne meunarodne norme i standarde; Prilog 2 - Domai i meunarodni relevantni strateki dokumenti i Prilog 3 - Pregled istraivanja o zlostavljanju i zanemarivanju dece u Republici Srbiji, koji su odtampani uz ovu strategiju i ine njen sastavni deo. Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 PREGLED MEUNARODNIH UGOVORA KOJI SADRE RELEVANTNE MEUNARODNE NORME I STANDARDE
Strategija prihvata sledee meunarodne norme i standarde: - Konvencija o pravima deteta ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 15/90) i ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97); - Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 22/02); - Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 22/02);

- Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 7/71); - Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 4/01); - Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 4/01); - Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 7/71); - Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/67); - Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih postupaka ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 9/91); - Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih postupaka ("Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", br. 16/05 i 2/06); - Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih postupaka ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 16/05); - Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 11/81); - Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 66/02); - Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ("Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", broj 6/01); - Protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudima, naroito enama i decom ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/01); - Protokol protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/01); - Protokol protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim orujem, njegovim delovima, sklopovima i municijom uz Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 11/05); - Konvencija o graanskopravnim aspektima meunarodne otmice dece ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 7/91); - Konvencija MOR broj 182 o najgorim oblicima dejeg rada i Preporuke MOR broj 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dejeg rada ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 8/03);

- Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i o njegovom unitavanju ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/00); - Evropska konvencija o priznanju i izvrenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 8/01); - Rimski statut Meunarodnog krivinog suda ("Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 5/01); - Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije ("Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 12/05); - Okvirna konvencija Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, sa prilozima ("Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 16/05). Ostala regulativa Saveta Evrope za zatitu dece od nasilja, meu kojima izdvajamo sledee konvencije, protokole i povelje: - Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli 11, 4, 6, 7, 12, 13. ("Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 9/03); - Protokol broj 14 uz Konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS No 194) (Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 5/05); - Evropska socijalna povelja (1961) i Evropska revidirana socijalna povelja (revidirana Evropska socijalna povelja 1996, poela da se primenjuje 1999. godine - potpisana 22. marta 2005. godine, nije ratifikovana); - Evropska konvencija o obeteenju rtava krivinih dela nasilja (usvojena 1983. godine, u primeni od 1988. godine - Republika Srbija je nije potpisala); - Evropska konvencija za prevenciju torture i nehumanog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja broj 126 (usvojena 1987, u Republici Srbiji se primenjuje od 1. jula 2004. godine); - Konvencija o kompjuterskom kriminalitetu br. 185 (usvojena 2001, poela sa primenom 1. jula 2004. godine - potpisana 7. aprila 2005. godine, ratifikovana); - Evropska konvencija o ostvarivanju prava deteta (usvojena 1996, u primeni od 2000. godine - Republika Srbija je nije potpisala); - Konvencija Saveta Evrope o zatiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja (usvojena od strane Komiteta ministara Saveta Evrope, 12. juna 2007. na 1002. zasedanju zamenika ministara - potpisana 25. oktobra 2007. godine, nije ratifikovana); kao i ostale preporuke i rezolucije Komiteta ministara Saveta Evrope i Skuptine Saveta Evrope.

Prilog 2 DOMAI I MEUNARODNI RELEVANTNI STRATEKI DOKUMENTI

- WHO. Report of the Consultation on Child Abuse Prevention, 29-31 March 1999. Geneva, WHO Geneva, (document WHO/HSC/PVI/99.1);
1

- Strategija za smanjenje siromatva. Vlada Republike Srbije: 2003; - Nacionalni plan akcije za decu. Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije: februar 2004. godine; - Studija Generalnog sekretara UN o nasilju nad decom. Prevod na srpski, UNICEF, Kancelarija Beograd: 2005; - Akcioni planovi za obrazovanje, zdravlje, stanovanje i zapoljavanje Roma u okviru Strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima. Zakljuak Vlade Republike Srbije, 28. januara 2005. godine;
2

- Polazni okvir Nacionalne strategije protiv nasilja: 2005; - Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja - zakljuak Vlade - 05 broj 011-5196/2005 od 25. avgusta 2005. godine; - Pregled realizacije Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Vlada Republike Srbije, 2005. godine; - Strategija razvoja sistema socijalne zatite ("Slubeni glasnik RS", broj 108/05); - Strategija razvoja zvanine statistike u Republici Srbiji, ("Slubeni glasnik RS", broj 111/2006); - Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, ("Slubeni glasnik RS", broj 111/2006); - Strategija za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji, ("Slubeni glasnik RS", broj 104/2006); - Nacionalna strategija reforme pravosua: 2006; - WHO/ISPCAN. Preventing Child Maltreatment: a guide to taking action and generating evidence. WHO Press; Geneva: 2006;
3

- Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2007); - Strategija razvoja zatite mentalnog zdravlja ("Slubeni glasnik RS", broj 8/2007);

- Nacionalna strategija za mlade, usvojena na sednici Vlade 9. maja 2008. godine. ____________________ Svetska zdravstvena organizacija. Konsultativni izvetaj o prevenciji zlostavljanja nad decom, 29-31. mart 1999. godine, eneva, Svetska zdravstvena organizacija eneva (dokument WHO/HSC/PVI/99.1).
1

Nacrt strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima izraen 2002. godine, Vlada jo nije usvojila, ali ju je usvojio Nacionalni savet romske nacionalne manjine. Na osnovu ove strategije izraeni su Akcioni planovi za oblast obrazovanja, zapoljavanja, stanovanja i zdravlja koje je prihvatila Vlada Republike Srbije na sednici odranoj 28. januara 2005. godine.
2

Svetska zdravstvena organizacija/Internacionalno udruenje za prevenciju zlostavljanja i zanemarivanja dece. Prevencija zlostavljanja dece: Vodi za preduzimanje akcija i usmeravanje evidencije. WHO Press; Geneva: 2006.
3

Prilog 3 PREGLED ISTRAIVANJA O ZLOSTAVLJANJU I ZANEMARIVANJU DECE U REPUBLICI SRBIJI

- Banjanin-urii N. Udarac po dui. Socioloka studija zlostavljanja dece u porodici. Beograd; Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Jugoslovenski centar za prava deteta: 1998; - Vujovi R, i sar. Deji rad u Srbiji: analiza zakonodavstva, prakse i pojavnih oblika dejeg rada. Beograd; Centar za prava deteta: 2006; - Ipanovi Radojkovi V, Ignjatovi T, Vujovi R, Stevanovi I, Srna J, egarac N. Prirunik za primenu Opteg protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd; Centar za prava deteta: 2006; - Kora N, Vranjeevi J. Nevidljivo dete, Slika deteta u medijima. Beograd; Jugoslovenski centar za prava deteta: 2001; - Milosavljevi M. (ur.). Nasilje nad decom. Beograd; Fakultet politikih nauka, igoja tampa: 1998; - Milosavljevi M. (ur.). Zlostavljanje i zanemarivanje dece. Beograd; Socijalnohumanitarno drutvo "Sauvajmo decu", 2004; - Mrevi Z. Incest izmeu mita i stvarnosti. Beograd; Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Margo art: 1997; - Nikoli-Ristanovi V. Porodino nasilje u Srbiji. Beograd; Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej: 2002;

- Obretkovi M, Pejakovi Lj. (ur.). Zatita deteta od zlostavljanja: prirunik za centre za socijalni rad i druge slube u lokalnoj zajednici. Beograd; Jugoslovenski centar za prava deteta: 2001; - Plut D, Popadi D. U lavirintu nasilja: istraivanje nasilja u ustanovama za decu bez roditeljskog staranja u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju i Save the Children UK, kancelarija u Beogradu: 2007; - Srna J. (ur.). Od grupe do tima: Multidisciplinarno usavravanje strunjaka u sistemu zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd; Centar za brak i porodicu; - Statistical Office of the Republic of Serbia & Strategic Marketing Research Agency. Republic of Serbia Multiple Indicator Cluster Survey 2005, Final Report. Belgrade: 2006; - egarac N. Deca koja ekaju: Izazovi i trendovi profesionalne prakse u zatiti dece od zlostavljanja. Beograd: Save the Children UK, program za Srbiju, Centar za prava deteta: 2004; - egarac N, Baucal A, Gvozden U. Niija deca. Trgovina decom u Srbiji i Crnoj Gori. Beograd; Save the Children UK, Beogradska kancelarija: 2005; - egarac N. Deca govore: rizik od trgovine ljudima i rezilijentnost dece u Jugoistonoj Evropi, izvetaj za Srbiju. Beograd: Save the Children UK, program za Srbiju: 2007; - UNICEF Izvetaj o dejoj zatiti u Srbiji, jun 2007. Kancelarija u Beogradu: 2007; - UNICEF Stanje dece u 2006: Siromatvo i socijalna iskljuenost dece, Kancelarija u Beogradu: 2006; - UNICEF Predstave i razmiljanja dece o zlostavljanju, kvalitativno istraivanje u sedam optina sa decom i mladima od 10-19 godina, Beograd: 2005. ____________ Republiki zavod za statistiku&Istraivaka agencija Stratedik marketing. Istraivanje viestrukih pokazatelja stanja i poloaja dece i ena u Republici Srbiji - MICS3, 2005, Finalni izvetaj. Beograd: 2006.
4