GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Dobro do{ao u peti razred! .U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom.

– Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi. Tvoj vic Anin vic Dva balona idu pustiwom. – Pazi kaktusssss! – re~e prvi.1. U~imo: – pisawe pisama – pravilan izgovor – dr`awe govora – upravni i neupravni govor – pisawe dijaloga Tvoj zadatak }e biti da: – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic – napi{e{ pismo – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu – pripremi{ i odr`i{ govor Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu. 3 .

(Npr. Wim govore na{i roditeqi i drugovi. Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i. 4 .) Ne}u to! Do|i ovamo! To nije va`no. samo pokretima. Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. Da. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli.: Klimam glavom gore-dole. Opi{i kako to rade.[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Materwi jezik srpskog naroda je srpski. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. ose}awa i do`ivqaje. sla`em se. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima.

ali i rastu`iti. Re~ima se qudi mogu ute{iti. kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. [ta }e{ mu re}i? Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. a ne brojati. Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e. Re~i treba meriti. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica: Re~i gore poseku nego sabqa. Ko govori {ta ho}e. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. ali i netrpeqivost i mr`wa. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati? Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. Kako }e{ ga ute{iti? Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. Kako }e{ mu to re}i? 5 . ohrabriti i razveseliti. sloboda i pravda. Re~ima se {ire qubav. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. mora da slu{a i {ta ne}e.Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{.

tri ta~ke. upitnik i dr. ne. Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka. qudi. uzvi~nik. Aha. da li je to mogu}e?! Ne. evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro. Bravo. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O. devoj~ice! Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* rúka rýke • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo: nøge nòga kratki nòga vòda `èna vòleti kratki nòga mèdved jèlen lòpta hò}emo dugi rúka lúka gláva obe}áwe kratki nøge krÿ{ke røgovi kø{ jø{ kratki nøge næbo vætar Såwa dugi rúka nárav múdar ráditi gráditi •Glãd ò~iju nçma. dugi rýke tãjna mrãk sãwa dugi rýke }ýd lýd rãdim grãdim Ve`baj izgovor ovih re~enica: 6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku. Kada ~itamo i recitujemo. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo. za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. ve} melodi~no. To sada nije obavezno.Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. Mislili smo ko zna {ta. brzo! • Ma. zapetu. . ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila.

1. s u b j e k a t 8. 3. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim. G lagolsko vreme (~uvam) 3. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. Kad je leti su{a. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. kao prijateq. Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i 7. oktobar . Kad cvet opadne. 7. datum. 9. li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. Ima krivudavo i granato stablo. Pi{i mi ne{to o sebi. 1. poruku.U pismu treba navesti: mesto. sadr`aj. ime osobe kojoj se obra}amo. G lagolsko vreme (~uvao sam) 2. Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku) 9. pozdrav i potpis. Tu pri~amo i igramo se. 4. Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. Vrsta 5. 5. 6. imenica (bra{no. 5. so) l i ~ n e radwu koju vr{i subjekat 7 6. Re~enica koja ima jedan predikat 2. 8. Imenuje 4. Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. ostane mali zeleni plod. Veoma mi je draga. ali mi ne sa~ekamo da sazri. . Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani Pismo Beograd. Drag @elela bih da se boqe upoznamo. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. On raste. uvod.

Naziv sporta 3. Igra~i 4. Sportska sredstva (rekviziti) 6. Uvod 2. Govori}e{ o sportu koji voli{. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78.Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Poznati sportisti 9. 1. Pravila igre 7. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv. Prostor za igru 5. Pogledaj uputstvo na strani 78. Poruka – za{to ga preporu~ujem 10. Na~in takmi~ewa 8. Samoocewivawe govora): 8 .

rekla je Ana.Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. 2.” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor. Ana i Zoran razmewuju sli~ice. „Drugarstvo treba da se neguje”. 9 . Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru. „Drugarstvo”. rekla je Ana. „treba da se neguje. 3.

„Mali princ“ 10 . qudi vi{e nemaju prijateqa.^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi . Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Ali.odgovori lisica. . A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe. .re~e lisica.. Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog. G leda}u te kraji~kom oka.Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim.Treba da si veoma strpqiv .. eto tako.Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.Najpre }e{ sesti malo daqe od mene. . pripitomi me! . svakog dana se{}e{ malo bli`e. Anin primer Tvoj primer . Egziperi.[ta treba da radim? . S. a ti ne}e{ ni{ta govoriti. Ako ho}e{ prijateqa.upita Mali princ. A. na travu. Govor je izvor nesporazuma.

4. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. [ta bi ti voleo da radi{? [ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu. Prvo napravi plan. 2. G de se dogodilo? 3. Koga sam sreo (izgled i dr. Zadovoqno Pomo}i }u ti. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr. Ti si na redu. 3. Napiši u svesci sastav. 11 .)? 4. Na primer: 1. 3. 1.)? 5. istinoqubivost dare`qivost odanost tolerancija mudrost Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu).Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. Kada se to dogodilo? 2. 2. Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici? Ne{to se radi zajedno. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. 1. hrabrost poštewe qubaznost smisao za šalu skromnost Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta. 5.

problem 2. ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali. „sutra. poruka 12 Sledi prva kontrolna ve`ba . „Do}i }u”. do`ivqaj. Izgovor re~enice O. hajde.” Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. Ana je rekla kako }e do}i sutra. pri~aj! [ta si sve video? Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge nòga Dugi naglasci rúka rýke Kako pripremiti govor 1.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. „Do}i }u sutra”. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. {ala. brinuli… E. rekla je Ana. UVOD: zanimqiv primer. koga to vidim! Pa gde si ti. rekla je Ana.

a. g. i 2. dobio. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. a. Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. o. on Eto. 13 . m. Glas je najmawa jedinica govora. U~imo: – proste i slo`ene re~enice – subjekat – predikat – atribut – portret Tvoj zadatak }e biti da: – pi{e{ sme{ne pri~e – napi{e{ portret – odr`i{ govor Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova.2. izgubio. a on izgubio. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe. l. upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. 1. b. Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. e Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1. v. Milovan U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. eto. Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove: d. a. n. ja dobio. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. ja. o. 2. r.

slo`ene i nepotpune). svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako. Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. On se naijedi. Ja ne govorim ni{ta.Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova. stidi se i kaje od svojije rije~i. Kad sjutradan. on kã kvasan. uzvi~ne). upitne. striko Milovane? – Lasno. du{e mi. a on izgubio! Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao. kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste. Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne. Eto. tako mi du{e. ska~u}i i drkte}i od ijeda. Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam. ~oeka – Objasni koje osobine krase Milovana. ja dobio. pa me psuje. 14 .

Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{]. po zna~ewu je obave{tajna. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. to jest nema predikat. * O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. Posmatrajmo re~enicu: Kako. Ako ho}e{ prijateqa. to jest dva predikata: dobio. poruka. To je nepotpuna re~enica. Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata. a on izgubio. To sada nije obavezno. Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. a po sastavu prosta.Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem. po obliku odri~na.* Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. 15 . Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku. Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto. striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku. izgubio. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. pripitomi me. Kako to? Svakog dana se{}e{ malo bli`e. prosta slo`ena nepotpuna Re{i rebuse. ja dobio. striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat). Wima se iskazuje jedna misao.

Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica. Anin primer Tvoj primer 16 Kad si tu`an. pozovi prijateqa. Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat. Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa. Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome. to jest dva ili vi{e predikata. Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e. Plivawe je lep sport. Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni. pijte sok. [volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku. Upitne su re~enice kojima se ne{to pita. Ja ne volim boks. Ja volim gimnastiku. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa. Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest. igrajte se loptom i smejte se.Vrste re~enica Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste. .[volim] Onda plivawe.

. a. Ko . . SLO@ENA: Ja volim odbojku. . . . i. Ispeci. ali mi je plivawe najdra`i sport. . . . . . . 17 . . .Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. . Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica. Koji ti je sport zanimqiv? Ko{arka je zanimqiva. PROSTA: Kako se ose}a{ posle neke utakmice? PROSTA: SLO@ENA: [ta misli{ o dru`ewu u sportu? Voli{ li da gleda{ sportske utakmice? PROSTA: SLO@ENA: PROSTA: SLO@ENA: Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima.

napi{i i to. na primer: vrlo te`ak san. re~ mladi je pridev. Igra}emo se do mile voqe. Pozdravqa me novi dan. Ono je rumeno. u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona. Na primer. Subjekat mo`e biti i skup re~i. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori? Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava. Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen. Do}i }e moje dru{tvo. 18 Radujem se sun~anom danu. ali se tada podrazumeva. ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica. ponaša se kao imenica. Na istoku se javqa sunce. Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. I}i }u u park. Ako je subjekat izostavqen. pridev. Ona sawa. . U snu se smeje. Sawati je uzbudqivo. zamenica. Mladi lepše sawaju. ali je ovde i ime odre|ene radwe. broj ili neka druga vrsta re~i.Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. Budim se. Na primer: re~ sawati je glagol. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i.

Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. On je umiqat. U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom. U vrti}u se igra. zamenice ili broja). prideva. Wemu je vrti} zanimqiv. Milena ne voli ki{u. On je predškolac. Svakog dana ponešto nau~i.Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu. Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi. spava. Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Ona je lepa. a predikat dvema crtama. To su glagolski predikati. igra se. nau~i. Ja ki{u volim. 19 . Ponekad spava. Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. To su imenski predikati. Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). Glagolski predikat Imenski predikat Pas posmatra. Pala je ki{a od slatki{a.

Pri~a na slovo M Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. Crvenkapa je srela tri praseta. 20 LABTA LOK[A KIVNASTAN E\UNSR NECOE ROKERTID CIU^AINO KINDEVN PUTSASR GIWAK VUBAQ AKTIREL . Izme{ana bajka Idu}i {umom. Izokrenuta pri~a Zvonim ja jutros da probudim sat. Budio sam i majku.Sme{na strana Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. ali me ni ona nije mogla probuditi. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli. Ma~ak Marko motri.

Atribut Anin primer: U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama. omla}eno. Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”. Drven trbuh. U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku. retka. voleo je wive plodne. ali i imenica (miris mora). U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i). zeleno. U crvenoj {umi. {u{kavo. zelena. sat sa zlatnim lancem i sala{e. ko`na le|a. „Vasa Lada~ki” U pesmama Tvoj i Zoranov primer: Voleo je kowe vrane.Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. po livadi razigrane. suva. olujni. u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven. haqina od svile). pa re{i ukr{tenice. trbu{ast l i { } e o b l a k t r a v a 21 . o{tra. broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper. ispod crvenog `buna. vinograde blagorodne. Bala{evi}. dok ti ne dosadi. `edno. zamenica (wegova torba). dlakama govori. niska. (elsug) Anin primer: \. u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak. taman. u karuce pregnute ~ila{e. {iroko. ki{ni. dobar.

pokrete. pantalone i cipele. prekrile joj rumen' jagodice.. Sa wegovog sijale osmeh i hodu je pravio utisak karaktera. na ulici. te je odavao ~oveka. a pri na ~oveka. Ja je gledah tri godine dana.. ki{nog Jednog letweg sun~anog Na le|ima jutra. ne mogoh joj o~i sagledati. crne o~i i bijelo lice.Portret Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti. Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu. 22 . u glavi je nosio kaput.. sretoh kapu. Portret u kwi`evnom delu voqe i Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute) Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka U Milice duge trepavice.. jagodice i bijelo lice. nogama lica treperio je o~i.

). Objasni {ta zna~i ova poruka. prevazila`ewa panike u nevoqi i sl. {kolska torba. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom): 2. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao. 4.Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred. 78): 23 . Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa. gumeni balon i dr. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju. a za glupaka samo jedan. 1. a to je a) b) v) 3.

) slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu.) Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom predikat imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti: Talas zamenica On broj Prvi dolazi.) odri~na (Ne}u sti}i.) po sastavu prosta (Ja dolazim.) upitna (Da li je lepo?) zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!) po obliku potvrdna (Ja sti`em. je brza. imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice. je prva. Ona 24 Sledi druga kontrolna ve`ba . prideva. pridev Visoki skup re~i Neki vrlo sna`an talas imenica glagolski predikat (sastoji se samo od glagola) Ona tr~i. zamenice ili broja) je u~enica. je wegova.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu obave{tajna (To je lepo.

mog {kolskog druga. pomo}u novih podataka. Bio je na Kopaoniku. glumce.3. Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in. najve}oj planini u Srbiji. roman Branislava Nu{i}a. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje. opravdawe. moja je omiqena kwiga. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. 25 . sportiste i dr. napi{e{ dnevnik. a u pisawu zapetama. filmove. Ana je zapo~ela. odre|uju imenice Milan i Kopaonik. a ti daqe navedi svoje omiqene kwige. Upotrebi apoziciju i podvuci je. „Hajduci“. U~imo: – apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma Tvoj zadatak }e biti da: – predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`. vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj Apozicija Pro~itaj slede}i tekst: Sretoh Milana. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama.

wegova dostignu}a Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. Obra}awe Tema i wen zna~aj Gost.Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici. kwi`evnik. imenski deo predikata Beograd. 26 Drago mi je {to mogu da vam predstavim . nalazi se na u{}u Save u Dunav. u~enica. ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. igra odbojku. subjekat Beograd je glavni grad Srbije. i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}. dobi}e{ re~enicu sa apozicijom. ro|en je u Novom Sadu. glavni grad Srbije. samo ako stoje iza vlastitih imena. Jovan Jovanovi} Zmaj. Tada se odvajaju zapetama.

Leti orao preko nebesa. m g n b a 7. Da kupi{ sto godina. 4. Ne{u{ pro|e kroz goru. Pejza` – opis predela Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa: Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. 3.Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. 2. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 5. zapeva petao. 2. 5. 6. 1. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. 1. 3. ne bi lon~i} nakupio. a ne {u{nu. Zakokota kota sa visoka plota. 4. 7. ~ak se ~u u In|iju zemqu. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{. s n z e 27 a . a onda sa~ini opis. Rez slanine preko sve planine. Datum: Datum: Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. 6.

Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. uzdi{e.Objekat Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu. Ne kidaj G de god na|e{ zgodno ti posadi. Dogovor Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte. Terao . dve brine. 28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba. nikada. a . Obrao si zelen Svoj Vuk jede. se smeje. le|a. Personifikacija* . ^uvaj Vodi Otvori Razbij brigu. U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju. sawari. tajnu. . Ko rano rani. grabi. gradi. Jezi~ke igrarije Ana je po~ela. dosadu. tu|u mewa. srce. isterao .

U`eleo sam se pala~inke. ve} u nekom drugom pade`u. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU? Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu. imeni~ki skupovi ili zamenice.Pravi i nepravi objekat Pe~em pala~inku. Obukli smo dresove. Idemo na utakmicu. Nadamo se pobedi.* Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju. Poslu`i se pala~inkom. pravi objekat nepravi objekat 29 . Maštam o pala~inki. ^eznem za pala~inkom. Savijam pala~inku. Jedem pala~inku. Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Nosimo loptu. Mislim na pala~inku. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. Seckam pala~inku. Ne razmišqamo o porazu. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo) U slu`bi objekta mogu biti imenice. Ali umemo sportski da primimo i poraz.

na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom. dugo. Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13. ju~e.Prilo{ke odredbe Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme. Bila je prehla|ena. Opravdawe Po{tovani gospodine profesore. Zimi ja mnogo volim sankawe. 10. [ta radi{? (glagol) Kada? (vreme) Gde? (mesto) Kako? (na~in) Koliko? (koli~ina) Za{to? (uzrok) Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se no}u u krevetu mirno dugo zbog umora. 30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. S po{tovawem 16. Ana je zapo~ela. imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. Napi{i i ti sli~no opravdawe. mera.* ali i imenice (u krevetu. na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. god. Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. do 15. . Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno. zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi. a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. 2007. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. mesto. koli~ina. oktobra. mnogo). Beograd.

sanke i drugo. Deca ve} grabe skije. Veverice su napravile sne`ni tobogan. al’ se pi{e odvojeno od glagola. Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE.“ Drugih vesti nema od Nemawe. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“. nisam. nemoj. Napi{i o tome dve vesti. Prvi sneg Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci. nemam. kada. nek nebri`ni ne brinu nebrigu. ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u. i kako je i za{to je. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. Na Kopaoniku je no}as padao sneg.Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima. Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je. izuzetka ~et’ri znam: ne}u. dobi}e{ sliku. Neobi~na poruka Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je. imenicama. nek neznani ne znaju ne znawe. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. ko je. gde je. U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa. Zamisli svoje putovawe na Severni pol. pri ne jata n oli nev nepoznat nemar ne voli ne moj ne zna nezna{ ne a `w pa ne }e{ ne maj u ne zgodan ne poslu{ko nebriga neuni{tiv nerad ne}u 31 .

pri~a i bajki. uzlet krilima da tajnu na|em. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni. Evo jednog na~ina. kô hleb mirisne i pune snage. napravi plan.. Domovina je prva qubav. dawu ili no}u. oko {to topli nemir seje. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme. drugova i sl. 4. zbog prijateqa. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom. {to me u krilu bri`no svila. To su glasovi iz davnina. a nekome ne. 5. Gde god da krenem – setna i lepa. za desetak minuta. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. zavi~aja. precrtavam. biram re~i. prvih uspeha. najdra`e igra~ke. popravqam.. 8. Pi{em. svijala me u krilu. uzbudilo razmi{qawe o domovini. te{ke i drage. Ku}a – moje igre. Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem. 7. jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. recimo. 6. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa. hrabrost da druge qude razumem. one koje lepo zvu~e. a ti probaj na svoj. desetak meseci ili godinama. Od re~i gradim stihove. Pi{emo daqe. ~itam glasno. 32 MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka. koju zove svojom. Posle toga – evo mog primera. nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. Mene je. ku}e. re~i pesama. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe. otaxbina. poruke nade.. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa.Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu.. M. . 1. S. koje se rimuju. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. Nekome }e se svideti. 3. 2. domovina me u srcu greje. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en. jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila. ali i setu.

Podigni se. 1. Qubi~ice. 8. 5. reka. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme. (Stanko Rakita) 4. Moj/moja (drug. voda – ____________. Ona mo`e da ima samo jednu strofu. Pazi na broj slogova. lepotice. duga – _____________. ne ________________. 1. boja. Popravqaj ih i doteruj. 2. a mo`e mirisava. {kola. Zapi{i ovde svoju pesmu. 2. na rimu i smisao pesme. blago – _____________. Napravi plan za pisawe. 7. tajna. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove. glavu. da bude i du`a. 3. ___________________. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san. pas. sija – _____________. Izostavqene su re~i: stidi se. kwiga. to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. 4. Podvuci re~i koje se rimuju. pevam – _____________. deda i sl. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. 6. Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova. Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak.Ve`baj pisawe pesama. Na primer: Ti me pita{ koga volim.) 33 . Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. 3. park.

kom{ija iz ulice. {aqiv~ina.. Neda. Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba.. po podne... smi{qa. muziku. od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka... Marko. ve`ba. fudbal.. ~esto.. svira.. pi{e. dobri~ina. Rezultati pokazuju da Iznesi podatke Izvedi zakqu~ak Daj preporuku 34 . igra. Ana. dugonoga. stripove. no}u.Re~eni~ni ~lanovi Subjekatski skup ATRIBUT (Kakav?) Predikatski skup PREDIKAT ([ta radi?) PRILO[KA ODREDBA (Kad? Kako? Gde? Koliko?) SUBJEKAT (Ko?) APOZICIJA OBJEKAT (Koga? [ta?) plavokosa. rado.. u~enica petog razreda. peva. mnogo. prijateqi iz Uba. Igor. Ciq Obim Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. |ak iz druge klupe... televiziju.

pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa) broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa) Jovan Jovanovi} Zmaj. prilozi (mnogo.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe atribut stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje dopune glagola objekat odredbe glagola prilo{ke odredbe ozna~avaju vreme. koli~inu. na~in. puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35 . nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti. mesto. na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi) U slu`bi objekta mogu biti: imenica (gledam mesec) imeni~ki skup (gledam onaj sjajni. uzrok vr{ewa radwe slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati: apozicija na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje ozna~ava trpioca radwe slu`bu atributa mogu imati: u pisawu se odvaja zapetama. meru. a u govoru pauzama pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu. veliki de~ji pesnik. rano) imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi. ro|en je u Novom Sadu.

to jest da su promenqive. što zna~i da su nepromenqive. Neke re~i uvek ostaju iste. pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice. U~imo: – promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci Tvoj zadatak }e biti da: – re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor Promenqive i nepromenqive re~i Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile.4. naravno. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. pridevi. O. vide}eš da neke mewaju svoj oblik. a drugom one koje su ostale iste. uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica O. Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama. predlozi. zamenice. uzvici i re~ce. 36 . pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. veznici. naravno. brojevi i glagoli. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi. Pet vrsta je promenqivo: imenice.

Brzo je pojela hleb s medom. predmete i pojave. zlato radost. bra}a še}er. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. Dunav škola. a onda krenula prema {koli. na primer: Iza drveta je protr~ao zec. Milica. vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne 37 . Upla{io je korwa~u. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete ZAJEDNI^KE imenuju bi}a. Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove.Imenice Zamisli da imenica nema. ~itawe Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama. Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. osobine. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u APSTRAKTNE imenuju ose}awa. radwe i stawa Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. ^ula se graja dece. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a. predmete i pojave kao pripadnike grupa ZBIRNE imenuju skup. Kako }eš nekome da ka`eš. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. oblak liš}e. vevericu i neke ptice.

{kole. Vi{e~lana imena kontinenata. reka. Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime. Mali Jastrebac. okean more jezero reka planina klisura Tihi okean Jadransko more Pali}ko jezero Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska klisura 4. reka. Vi{e~lana imena okeana. ravnica. kontinenata. . pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan. prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom. planina. sela. dr`ava. Npr. Ako je naziv preduze}a. i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. jezera.Veliko slovo Va`no je znati: 1. dr`ava. Nazivi gradova. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije 2. Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda 5. planina.: Ju`na Morava. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e 3. jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. 38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72. gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom. mora. klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom.

Otkrij imena koja se ovde kriju. taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova – li~no ime nadimak ime `ivotiwe drvo cvet godi{we doba automobil grad ulica selo reka planina jezero more kwiga novine film pesma {kola muzi~ka grupa sportski tim Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.Ko se voli. doviSaN skoredaJmonar kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39 .

Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a. ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora. -i. pa Miri dajem u srcu presto. Pogledajmo slede}i tekst. instrumental. nominativ 2. lokativ pitawa KO ili [TA? jednina Mir-a jednina de~ak de~ak-a de~ak-u de~ak-a de~a~-e* de~ak-om de~ak-u mno`ina de~ac-i de~ak-a jednina sel-o sel-a mno`ina sel-a sel-a sel-ima sel-a sel-a sel-ima sel-ima (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e KOME ili ^EMU? KOGA ili [TA? HEJ! S KIM ili ^IME? Mir-i Mir-u Mir-o Mir-om de~ac-ima sel-u de~ak-e de~ac-i sel-o sel-o de~ac-ima sel-om de~ac-ima sel-u O KOME ili O ^EMU? Mir-i 40 * Prilikom promene kroz pade`e. Zovu se: 1. vokativ. S. -o i dr. Od Mire uzimam olovku ~esto. o tome }e{ u~iti u {estom razredu. ostala ista. 6. 5. nominativ. -u. dativ. genitiv 3. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. Sad sawam Miru. . 2. genitiv.Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. Pesma o Miri Mira je do{la. To je gramati~ka osnova imenice. -e. M. naziv pade`a 1. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. Pri~am o Miri. a ona ništa. I ja se mewam uz muka trista. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini. akuzativ 5. instrumental 7. akuzativ. 7 lokativ. vokativ 6. 4. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a.) zovu se pade`ni nastavci. dativ 4. 3.

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
naziv pade`a 1. nominativ pitawa KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)? (OD) KOGA, ^EGA? funkcija/zna~ewe subjekat, deo imenskog predikata deo ne~ega, koli~ina, pripadawe namena, usmerenost objekat dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we sredstvo, društvo primer Mira je u~enica. Dve kwige od Mire. Idem ku}i, dajem Miri. Dajem presto. Hej, Miro! Vozim se kolima s Mirom. Na ulici pri~am o Miri.

2. genitiv

3. dativ 4. akuzativ 5. vokativ 6. instrumental

KOME? ^EMU?

KOGA? ŠTA? HEJ! S KIM? ^IME?

7. lokativ

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

mesto

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,
vokativ obra}awe

donesi

mami

malo

soli.

Mama

je

sipala

so.

Ka{ikom

je

prome{ala

supu.

Sada

se

supa

hladi

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica!
1.
Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e.
2.
Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3.
Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4.
Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5.
Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6.
Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7.
Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{?
42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

,
tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb Vok. jed. ada Nom. jed. gramatika Vok. jed. osa Instr. jed. auto 1 3 Nom. jed. som 1 Lok. mn. noga 2 Ak. jed. ruka Gen. jed. zlo 3 Vok. jed. Mara Instr. jed. brada Dat. jed. Aca Vok. jed. Kosa 5 Instr. jed. obala

5 2 4

6

8 7

4 6
43

Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44 Ti si kukavica ako Ja (ose}am. mislim. `elim. ON (ONA. rekao je neko. TI. ne `elim) . pojave i na wihove osobine. SE MI. LI^NA ZAMENICA JA.). Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. predmete. pije{ i sl. VI. ONO) ZA SVAKO LICE SEBE.Imeni~ke zamenice Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. krade{. ONI (ONE. Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{. „Mi nismo“. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele. ONA) LI^NE ZAMENICE UPITNE KO? [TA? NEODRE\ENE NEKO NE[TO ODRI^NE NIKO NI[TA OP[TE SVAKO SVA[TA LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se.

6. ti on/ono ona wega.Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. ali bi}e moj. ga s wom Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama. 5. . ak u g . 4. ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. . 1. . 6. Tre}i pade`: KOME. 3. i. . qe . me ti tebi. 4. ja mene. . Kr . o d . ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. 7. O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila. 3. Promena li~nih zamenica 1. . . Drugi pade`: KOGA. ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. . [TA? – Sreli smo se ON i JA. A ~etvrti: KOGA. u M . Nek Nek Nek Nek je je je je rumen ko bijel ko radin ko hitar kao Sp . Sedmi pade`: O KOME. kao jarko iza gore sunce. [TA? – Vidim samo WEGA ja. Prvi pade`: KO. 7. r d . Peti pade`: HEJ. Ovde se kriju dva pore|ewa. . 2. d . [esti pade`: S KIM. we s . OJ! – Nema. Tvoj primer Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela Sinu Milo{ u poqu zelenu. 2. ko k . 5. 45 .

– izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica). radio-aparat). Kao znak nedore~enosti. Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la). Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe. pa Vas molim da mi to objasnite.) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji. ^ekam i ~ekam… 4. ~eka me jo{ jedan lep dan. 2. crtica 1. kao znak da je izostavqen deo teksta. b) ako po~iwu brojevima ili slovima. Ta~ka i zapeta (. – u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik. umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi.Pisawe zamenica 1. 2. nepotpunosti. Vi ste nam govorili o zamenicama. ustajem radostan. 46 * O predlozima vidi na strani 71. 3. Ta~ka i zapeta (. Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica. koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom. Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima. Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta. G ospo|o profesore.* onda se pi{u kao tri odvojene re~i. sunce ulazi kroz moj prozor. . v) ako `elimo posebno da ih istaknemo. Jutro je. tri ta~ke.) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane.

instrumental 7. imenski deo predikata (OD) KOGA. KOME. ŠTA? funkcija/zna~ewe imenica {kola {kole {koli {kolu {kolo sa {kolom o {koli zamenica ti tebe. predmete i pojave kao pripadnike grupa zbirne imenuju skup. obra}awe. akuzativ 5. genitiv 3. te tebi. ti. se Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a 1. ono). mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste gradivne imenuju neku materiju ili gra|u misaone imenuju ose}awa. oni (one. {ta neko. ona) neodre|ene odri~ne op{te ko. te ti tobom o tebi subjekat. vokativ 6. koli~ina. ti tebe. sredstvo mesto Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47 . O ^EMU? objekat dozivawe. radwe i stawa Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE li~ne upitne ja. deo ne~ega. skretawe pa`we dru{tvo. on (ona. dativ 4. ŠTA? HEJ! S KIM. sva{ta za svako lice: sebe. lokativ pitawa KO. ^EMU? usmerenost KOGA. mi. ^IME? O KOME. ni{ta svako. nominativ 2. ne{to niko.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite imenuju pojedina~na bi}a i predmete zajedni~ke imenuju bi}a. pripadawe ^EGA? namena. osobine. vi.

Re~ni. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram. • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam. Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to. al’ ponosan.5. • prisvojni – kazuju ~ije je {to. sredwi. dowi i tamo{wi. i dunavski. torbu ili sli~no. molbu – pripremi{ i odr`i{ govor Pridevi Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. krajwi i ovda{wi. Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto. Most On je vitak il’ glomazan. • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam. pa betonski ili gvozden. i moravski. Mo`da drven ili kamen. carski i seoski. Gorwi. 48 KAKAV? dodaj opisne ^IJI? prisvojne OD ^EGA? gradivne OD KADA JE? vremenske GDE JE? mesne Preko vode i ponora uvek svetli kao zora. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. i budu}i. i sada{wi. M. za{to ne bi wu i mene? S. nov il’ stari. . Kad ve} spaja rastavqene. Vekovni je i davna{wi. • gradivni – kazuju od ~ega je {to.

2. Na|i primere. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale. 3. 1. lep. list lisni listast lisnat brat kwiga plav Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. Ja uzmem gvozden kqu~. (diwa) 2. 1. (pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. pa otvorim zelen grad. 4. a niko me ne vide. Podvuci prideve. svak me ~u. pa je savih u orahovu qusku. 3. 6. jak). pa isteram crna goveda. 4.Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav. 6. ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven Od glagola govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav Od drugih prideva `ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast Od priloga* gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. 5. (kwiga) 5. 49 . Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta.

Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto. O ^EMU? 50 lep nizak lepa nisko lepi niski jednina `. rod. m. rod. ^IME? lokativ: O KOME. ŠTA? genitiv: OD KOGA. rod lepe niska mno`ina sred. rod. nominativ jedn. rod nominativ: KO. rod `. rod dobar dobra dobro dobri dobre dobra . `. ^EMU? akuzativ: KOGA. dobra. akuzativ mno`.Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. Po rodovima: dobar. rod. dobro Po broju: dobar – dobri dobra – dobre dobro – dobra Po pade`ima: m. ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM. akuzativ mno`. OD ^EGA? dativ: KOME. `. rod m. nominativ jedn. rod sred. Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu. vitak most kamenite obale m. broju i pade`u.

jak i dr. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. i to samo opisni. brz. M. velik – ve}i – najve}i. najlep{i. mali – mawi – najmawi. zao – gori – najgori. ^etiri prideva se nepravilno porede. Prvi stepen pore|ewa je komparativ. S. 51 . pa još br`i i najbr`i. lepši.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji. mo`eš uvek biti dobar. jak. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak. mo`e{ biti uvek jak. jasan i dr. lep. najbr`i. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i. pa }e svako da poleti. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. -iji ili -{i. Pro~itaj slede}i tekst: Pore|ewe prideva Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi. neko mo`e biti brz.Pridevi se porede. najjasniji i dr.). * U komparativu prideva brz. Ako ba{ do toga dr`i. br`i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi. Svako mo`e biti lep. jak-ji > ja~i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi. Drugi stepen je superlativ. Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar. pa još boqi i najboqi. oba slova j pišu se u superlativu: najja~i. A ako ti ne{to zna~i. pa jo{ ja~i i najja~i. treba smeti i voleti. najja~i. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. i zapeti. Treba hteti. ja~i. to su: dobar – boqi – najboqi. ako samo ~vrsto reši. pa još lepši i najlepši.

Komparativ Superlativ Pozitiv Sloga je najtvr|i grad. slab. Epitet je naj~e{}e pridev. ve~eri. najhladniji kad je toplo. varqive svetlucave o~i pogled o{tar koraci Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu: gvozden. lepa i malena.Pore|ewe prideva i narodne mudrosti Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke. . poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva. spoqa{wi opisni prisvojni gradivni mesni vremenski 52 (podrum) Mlada sam i zelena. zadwi. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te. zelen. a bistrije od mleka? ko me takne . (dan) (kopriva) Najcrwi sam kad je svetlo. Epitet je stilska figura. slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji. tetkin.kune me. ju~era{wi. najtopliji kad je hladno. budu}i. drugari~in. [ta je beqe od snega.

Pridevski vid Prolazi neki visok de~ak. Kraqevo – kraqeva~ki. Milena – Milenin. nepouzdan nepa`qiv neodoqiva neobi~na nemirno neverovatno 53 . Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog. beo – beli Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog. Onaj visoki }e do}i da se igramo. crn – crni. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike.Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar.: Sombor – somborski. atribut imenski deo predikata Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata. ve} pomenutog bi}a ili predmeta. Npr. -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. neumoran nepredvidqiv Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima. Pravilno pisawe prideva 1. prvi put pomenutog bi}a ili predmeta.: Milan – Milanov. 3. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov. \or|e – \or|ev. crven – crveni. milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin 4. Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik. -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Ni{ – ni{ki. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski. 2. Npr.

il’ je neka druga muka? Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni). Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. 1996.Brojevi – Luko. Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa. Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). Koji si po redu bio. Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje). . Pravilno pisawe brojeva 1. koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta. deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno: pedeset ~etiri. iza wih se stavqa ta~ka. leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo. to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka. godine. Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve. Ro|en sam 28. Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. eto. 12. kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje. sto dvadeset jedan. tre}i! A kol’ko se takmi~ilo. osnovni (koliko je ne~ega na broju) zbirni (koliko je ne~ega u zbiru) redni (koje je ne{to po redu) osam dvanaesti osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro 2. godine. hiqadu devet stotina trideset i dva Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe. Pomozi Zoranu da popuni tabelu. Ro|en sam 28. 3. koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). Brojevi slo`eni sa stotinama. Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). 54 Wih tri Wih trojica Wih troje Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a. XII 1996.

Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne. Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet. Du{an i Marko).Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi.. dvama. dvoje. peti. petica. pedeset. dvadeseti. jedanaest. jednog. drugi. zatim dva i tri: jedan. Milan. osmoro osnovni zbirni redni Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. peti. zbirne i redne: dva. dvaju. v) U grupi ih je ~etvoro (Janko. Luka i Dragan).. sedam. petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka. petak. nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ dva drugi 55 . prvog. petoro. petoro. dva... Petar i Zoran). jednom. g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju. {esti. prvom. b) Wih troje u~e zajedno (Ana. Mewaju se i neki osnovni: jedan.

Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati. pote}i. Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku). ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe. Glagoli te}i. koja je u toku i zovu se nesvršeni. prote}i. tr~ati. odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni. dotr~ati. Posmatrajmo glagole istog korena: te}i. tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje. otpevavati su nesvršeni.Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu. prote}i. potr~ati. stawe i zbivawe. Svršeni Glagoli pote}i. nate}i. zapisati zapisivati pisati otpisivati napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56 nesvršeni svršeni . pretr~ati. ispevati. istr~ati. a proticati. otpevati su svršeni. prepevati. pretr~avati. zapevati. Pove`i glagole prema trajawu radwe. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni. dote}i. propevati i sl. otpevati. potr~ati. iste}i. otpevati i sl. pevati. dopevati.

sedeti... KOGA? ŠTA? Ustajem.Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice.. Ispred ogledala se ~ešqam i gledam. uzimam . svoju raš~upanu kosu itd. pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac. podi`em.. hodati. re~i: ukqu~ujem .. radio. Neprelazni Glagoli kao što su ustajati. tra`e trpioca radwe. ~ujem. televizor Prelazni Glagoli ukqu~ujem. pripremam. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe. 57 . Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni. uzimam... stajati. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. li~im na dedu). svoje lice.. gledam.... odnosno dopunu u vidu pravog objekta. ~ujem i dr. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli.. kupati se. tašnu. leteti i sl... ne zahtevaju trpioca.. ra~unar i dr.. kasniti. slušam. obla~im se i ukqu~ujem... obla~iti se. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama.. ~eznuti. Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi. posmatram. zavisim od roditeqa... uzimam. Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se. tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str. U ovom slu~aju to mogu biti npr. jabuku.. 29). gledam .

kleca. prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli: Smisli i napi{i kako mo`e da se ide: Kako mo`e da se govori: Kako mo`e da se gleda: pe{a~i. mrmqa. mraviwa. Nikola. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 58 . A onda krene da pada kiša. }u}ori. trapavi. Vetar duva. poskakuje. klip{e. npr. podi`e gomilu liš}a. zucka. bobowa. nagva`da. vitla prašinu.: Dolazim u osam sati. pa se naglo smiruje. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. tr~kara. a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama.U slede}im re~enicama prona|i glagole. Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu. da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. ^ekaj me. brza. Sa mnom }e biti Branko. hramqe.

traje) Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI (radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu) NEPRELAZNI (radwa koja ne zahteva trpioca) POVRATNI (radwa koju subjekat vr{i sam na sebi) SVR[ENI (zavr{ni trenutak radwe. AUTO: drnda. skvi~i. Vlasniku ove gramatike Molba (mesto) Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke. grgoqi. POTOK: VETAR: {u{ka. U Beogradu.Zavr{i tabele sa glagolima. Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI (radwa je u toku. S po{tovawem Ana Rodi}. radwa zavr{ena u celini) piti zvati ispiti prese}i ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice: bu~i. romori. u~. pquska. V razreda 59 . PAS: arlau~e. U molbi navedi adresu zlatne ribice. tok}e.

-}i (re}i. ni lice. plesti). Dakle: sed-oh. se}i) i -sti (sesti. Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica: Uspeti je jednostavno. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3. dakle: radi. sijati. pa }e{ to i posti}i. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti. rek-oh. Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno. peva. ni broj. Treba voleti i zapeti. 60 . vidimo da se infinitiv koristi: 1. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa. kao subjekat u re~enici (uspeti).Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. plet-oh. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi. sek-oh. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam). npr. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu. pevati). On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe.

. ~ . . Na|i i smisli infinitive u rebusima. Boqe je pi .Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima. . Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . Lak{e je ste . {utirati dodati lopta ^uveni infinitivi Iz spomenara milovati kosa drvo saditi Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme Volim brati po gorici cve}e. ti. Boqe je nego . i nego sa r|om se q . i nego sk . . Boqe je sa ~ovekom se tu . v . i. . sti nego sva{ta pr . i. . a . . Lak{e je nego . Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice. ti. i. Lak{e je nego . ribati bubati pokositi 61 . neg qubiti {to mi srce ne}e. . Boqe je sva{ta j . . Boqe je nego . b . A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati. i nego sa~ .

likovi.Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj.): 4. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. koju ocenu daje{ navedenoj i sl.): 2. Napravi skicu svog govora (vidi str. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro. 1. 78): 62 . Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa. kako si se tada ose}ao i sl. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga. uzbudqiva mesta): a) b) v) 3.

neki osnovni) osmoro osmi drugi. odre|eni (onaj crni) Brojevi osnovni koliko je ne~ega na broju zbirni koliko je u zbiru redni koji je po redu osam promena brojeva (redni. drugog. o drugom Glagoli prema trajawu radwe nesvr{eni svr{eni prema prelaznosti radwe prelazni neprelazni povratni tr~ati dotr~ati uzimati (ta{nu) leteti kupati se Sledi peta kontrolna ve`ba 63 . lepi. drugog. s lepim. lepom.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni KAKAV? prisvojni ^IJI? gradivni OD ^EGA? mesni GDE JE? vremenski OD KADA? lep pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima slu`ba prideva u re~enici pridevski vid gradski drven krajwi pro{logodi{wi pozitiv (lep). komparativ (lep{i). superlativ (najlep{i) lep. s drugim. lepog. drugom. lepog. drugi. o lepom atribut imenski deo predikata Vi{win sastav je zanimqiv. neodre|eni (crn pas).

-la. ozeleneli i dr. procvetati. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola. 2. olistalo drve}e. -li. -le. broju i ponekad po pade`ima. -la. jednina muški rod `enski rod sredwi rod `ive-o `ive-la `ive-lo mno`ina `ive-li `ive-le `ive-la Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1. olistati. ozeleneli bregovi.6. sti}i. 64 . Zato je to bezli~an glagolski oblik. procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. nazivamo ih radnim glagolskim pridevom. okopneti. Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli. ve} samo po rodu. Radni glagolski pridev ne mewa se po licima. a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi. Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti.). 3. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika. U~imo: – radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce Tvoj zadatak }e biti da: – nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi. -lo. za kazivawe `eqe (`iveo).

-ju -ø* Evo kako glasi prezent glagola misliti. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora. Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. Na primer: nosi-mo. . Ti napi{i prezent glagola pisati. ona.te 3. budu}eg vremena i dr. u sada{wosti. peva-mo. ona jesu su mno`ina ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e * Ovaj znak koristimo kada nastavka nema. ja jesam sam 2.Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. hteti ho}u ho}eš ho}e }u }eš }e biti budem budeš bude budemo budete budu 65 pisati Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. ti jesi si 3. -š . jer me zamara ovo razmišqawe. tj.e. on. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. -m -mo 2. Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1. U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena. mi jesmo smo 2. misli-mo 2. misli-š 3. -u. jesam jednina 1. misli-m 2. vi jeste ste 3. . – A sad? – Sad se odmaram. oni. biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena. ono jeste je 1. misle Glagoli jesam. misli-te 3. misli pisati misliti mno`ina 1. misliti jednina 1. one.

Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. pre trenutka govorewa. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. izašao je pred wega ogweni zmaj. Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju. Kada je carevi} jednom lovio u planini. posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev. To se onda zove krwi perfekat (rekao. To je perfekat (prošlo vreme). otišao). 66 . Bio je jedan car. re}i jednina ja sam rekao ti si rekao on je rekao ona je rekla ono je reklo mno`ina mi smo rekli vi ste rekli oni su rekli one su rekle ona su rekla jednina ~itati mno`ina Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta. pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov.Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao. Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti.

igra}eš se u pesku. ti }eš igrati (igra}eš) 3. mi }emo igrati (igra}emo) 2. oni (one. Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti. i}i }u do}i }u igra}u pliva}u 67 . do}i jednina 1. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. ono) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. pa }emo i}i na more. peva}u). Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena). ona) }e do}i (do}i }e) Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u.Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto. Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u. Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva. oni (one. ona) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. kontrolnih i drugih zadataka. ona. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. ja }u do}i (do}i }u) 2. Ne brini. on. mi }emo do}i (do}i }emo) 2. Tamo }eš se kupati do mile voqe. ono }e do}i (do}i }e) igrati jednina 1. on (ona. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. Roni}eš. vi }ete igrati (igra}ete) 3. ja }u igrati (igra}u) 2. posle trenutka govorewa. ste}i }u). ne}e biti doma}ih.

r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r k a m n s m fu} k a u f r o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68 m m m . leteti ili druge. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice. Volim Voleo (volela) sam Vole}u Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Opi{i ukratko pribor za pisawe.Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati.

infinitiv sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur) prona}i pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti: Nastavci za prezent: s } 1. 3. Kit je sisar. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova). Otac kit: Deda kit: Dete kit: Otac kit: Deda kit: Ja mogu Kad sam bio mla|i. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara. 69 s s } . 1. s } } 2. oca i sin~i}a. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede. ja }u Dete kit: Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima. . . 3. a samo glava mu je velika preko 7 metara.Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. j s } } 2. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. ja sam Kad porastem.

Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge. qudi su Kada se rukuju srda~no i Kada govore la`qivo i Kada govore Kada rade nepo{teno i Kada rade . gledam besno. qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno. koli~ini. desno. sada. stoga Detektivska pri~a Kako smo tra`ili psa Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. Kada se smeju zajedqivo i zlurado. qudi su . Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo gore. vremenu radwe. Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. danas. slo`no. svuda VREME odmah. jesenas NA^IN brzo. kri{om. gledam kasno. sporo. tuda. qudi su . nekako KOLI^INU mnogo.Prilozi Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. a drugi put bez podvu~enih re~i. qudi su iskreni i dobrodu{ni. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele. na~inu. ovako. dole. onde. gledam mnogo. uzroku. ovoliko. sutra. Kada se smeju iskreno i dobrodu{no. dosta. qudi su . Od wegovog glasa sve se zatalasa. Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. gledam strogo. ali jasno. qudi su Re{i rebus. jo{. levo. malo. 70 . Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe. onoliko UZROK zato. ovde. Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe. – Gledam desno. ve~eras. qudi su .

uzrok Pravila lepog pona{awa za stolom 1. radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi. pre podne. mesto vreme na~in ciq. 7. sa rado{}u i sa sla{}u.Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). 4. Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama. posle podne. Oko stola U stolu. na stolu. 6. iza stola 71 . 2. oko stola. kako se jede i upotrebi predloge. Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste Prevesti nekoga `ednog preko vode Vu}i nekoga za nos Raditi na svoju ruku Re{i i sastavi rebuse. 3. pored stola. Napi{i kako se postavqa sto. 5.

rano. jer. Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana.. prema. lagano. do. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. ve}. ^ekam i ~ekam. desno. nego. a drugi put bez podvu~enih re~i. za. Do|i il’ da do|em. ali. Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{. pred. do|i ~im ja do|em.. posle. v e z n i c i p r e d l o z i pe{ice 72 . do|i jer }u do}i. boqe }emo pro}i kada i ti do|e{. i pa ali jer dok ako Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad. ovoliko. Do|i. zimi. ili. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. puno.Sve je bez veze ako nema veze Veznici Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice. pe{ice. pa }u do}i. iz. izme|u. p u n o r i l o z i Re{i rebuse i sam sastavi jedan.

Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne. URA.Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa. svakako. eno. nare|uje: hajde. HA-HA. 73 . neka. nikako. pretpostavqa: mo`da. kockicu! – Zaista ne mogu. GU-GU. EH. Uzvici Dopi{i kao {to je zapo~eto. TRAS. verovatno. eto. – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da. Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono.. je li. i zakqu~uje: dakle. mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe. elem. naravno. CMOK. deder. ~ak. To su re~ce. HEJ. pokazuje: evo. i odri~e: ne. ZVR. zar. tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR. nipo{to. svakako. OH. – Ohoj! – – Kvrc. vaqda. Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. pita: da li.. Re~ce Re~cama se potvr|uje: da. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa. UH. i isti~e: ba{. ne! – Hajde. škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor). bar. prema tome. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i.

-š 3. -ju gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe. nego. . tras re~ce re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama povezuju re~i i re~enice mesto: u. -li. jer glagolsku radwu samo imenuje ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti) gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o. . sutra na~in: brzo. za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo) prezent perfekat futur neodre|eni glagolski oblik. malo uzrok: zato.-la gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1.mo 2. -m 2. ej. -lo. sporo koli~inu: mnogo. . koli~inu mesto: gore. -u.ø 1.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je). dok da. dole vreme: danas.te 3. kad. na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi i. na~in. podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe zvr. stoga 74 predlozi veznici uzvici uzvicima se izra`avaju ose}awa. mo`da Sledi {esta kontrolna ve`ba . -la. ali. vreme radwe. uzrok. ne. -le. uh.e. . ili.

U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani Da se podsetimo: Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima. (naslov) Bio jedan car. Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu.7. pa imao 75 . Zapo~eta bajka Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke.

4. -{. 76 . -ju) 2. 8. Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti. 3. -mo. 1. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4. adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a. Superlativ od prideva LEP 5. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o. -le. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. -la. Napi{i ime. -li. -ø. 1. -lo. 7. 5. -la 3. 6. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva 2. -te. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. -sti ili -}i 8. -e (-u. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.

9. 14. 3. 7. BROJ ODGOVORI U^ENIKA poma`em igram se roditeu qima prirodi 20. 10. 6. 8. 18. Zakqu~ak o istra`ivawu: 77 . sun~am se bavim se sportom igram kompjuterske igrice gledam TV slu{am muziku putujem 9. 13. 11. 12. 15. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete. 1. plivam Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 6. ~itam 2. • Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor. 8. 7. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. 4. 16. 4. 2. 17. 5.Anketa o {kolskom raspustu PITAWA 1. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. 10. 5. 19.

pla{i se da ga publika ne}e ~uti. glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. Govor ne vaqa u~iti napamet.Kako pripremiti i odr`ati govor 1. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi? 78 . Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. predlo`iti re{ewe. 2. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci. 6. govori sebi u bradu. 7. poruku. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. izviwava se. 5. Da li sam govorio/govorila jasno. treba se uspraviti. Treba delovati sigurno i odlu~no. a slu{aoce potcewuje. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. Najboqe je govoriti prirodno. 4. jasno. da privu~e pa`wu. Treba re}i zakqu~nu misao. previ{e mlatara rukama i sl. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je. Samoocewivawe govora: 1. citati i dr. problem. misli da samo on sve zna. do`ivqaj. pla~evan je. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. 3. podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Kada se dr`i govor. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. pore|ewa. da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer. Uvod treba da bude kratak. mlitav. glasno i dovoqno sporo. 8.). ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. preduge su mu re~i i re~enice. pitawe. {alu.

zvrc. r e ~ c e 79 . uh. kvrc. zacelo. Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam Zbog toga se doga|a Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im u z v i c i Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak. ne. gic.Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. neka. Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa. fiju. verovatno. iha.

Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine. 80 . Pri~a iz `ivota Ovde ne{to nacrtaj. naziv novina cena adresa uredni{tva Glavni doga|aj datum Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj. Napi{i tekstove za sve rubrike.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 81 .

Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. kwiga. krajeva.Kako se pi{e Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo DA 1. Novi Sad. -{ki. beogradski. god. i sl. Prisvojni pridevi na -ov. crnogorski. Na po~etku re~enice 2. Bosanska ulica Brankov. Toplica. ~e{ki. 2002. [arowa Srbija. 15. reka. i 7. organizacija. Radojev. Imena planina. U 5. Zamenice 2. -in izvedeni od vlastitih imenica 6. lica mno`ine – iz po{tovawa NE prisvojni pridevi na -ski. Zoki. Nazivi preduze}a. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu 2. „Zabavnik”. razred. Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. V razred. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije Ta~ka se pi{e Ja te volim. 3. Imena dr`ava. evropski. jezera.. Nu{i} (1864–1938). g|ica (gospo|ica) 5. Veri~in Molim Vas da. 6. Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”. raz. -ev. ustanova. l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor). mora 5. (i sli~no) kg (kilogram). ulica. god. Dolazi leto god. -~ki On re~e: „Do}i }u”.. Ju`na Morava. ~ita se B. naseqa i wihovih stanovnika 4. (godina). III 2002. Topli~anka Fru{ka gora. novina 7. be~ki Anin primer Tvoj primer DA 1. Ana. 82 . 15.

Ana. Hej. Kad je misao prekinuta ^ekao je. Kada se odvaja: vokativ. pogledaj! On me je. Odvojeno pisawe re~i ne bojim se ne}u. 83 . Kad delimo re~i na kraju reda DA 1. razumeo. uzvik. Volim tebe. apozicija. nemoj. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. Primeni pravopisna pravila. Anin primer Tvoj primer Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka Tri ta~ke DA 1. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola 3... wu. ~ekao. sebe. nemam. nisam Da li? Je li? Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. verovatno.Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo DA 1. re~ca NE ponekad. Kada se nabraja 2. On me je verovatno razumeo. Re~ca LI – kad se pita Prepi{i pravilno ovaj vic. kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1.

r.Gramatika na jednoj strani Re~enica je Primeri: 1. Prilozi su: za mesto vreme na~in koli~inu uzrok Predlozi su: za mesto vreme na~in ciq uzrok Veznici su Uzvici su Re~ce su 84 Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba . g. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere. p. 3. 4. fut. 6. ve~eras lica. perf. hladi povetarac. Pridevi su opisni prisvojni pozitiv gradivni komparativ mesni vremenski superlativ Pore|ewe prideva crn: Zamenice su li~ne upitne neodre|ene li~na za svako lice odri~ne op{te Brojevi su: osnovni zbirni redni G lagoli su: infinitiv prez. 7. 5. 2. Lak vetri}. Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove: Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. u parku Re~i prijatno preplanula Imenice su re~i zajedni~ke vlastite gradivne zbirne Imenica san po pade`ima: 1. Prosta: 2.

?? ? ? UPUTSTVO poeni 0–9 10–14 ? ocena 1 2 3 4 5 ?? ? ? ? ? 15–19 20–24 25–30 ? ? ? ? ? .

PRVA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1 Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe stanovnik stanovnica 4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu. 2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst: 3 usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an 6 86 .

6 8 87 . Vrsta prideva (drveno) 3. 4 1. 5 16 19. 7. Vrsta imenica (trwe) 2. 8.) 11. 11. o b j e k at 4. 10. predmete i pojave kao pripadnike grupa 5. Vrsta predikata (Diwe su slatke. 7. Imenice koje imenuju bi}a. 4. Vrsta brojeva (~etiri) 5. XX 300 60. 6 Napi{i slovima slede}e brojeve.Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. 6. Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada) 9. VI 3 Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga. Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10. 6. 3. Glagolsko vreme (do}i }u) 9. 1. z ame ni c e pr e d i k at 8. 2.

Prva re~enica: subjekat vrsta predikata predikat Druga re~enica: subjekat vrsta predikata predikat 4 3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele. Ki{a je blago. Nema ki{e. prosta: slo`ena: 4 2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama. Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88 6 .DRUGA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 O ovoj slici smisli dve re~enice.

. . umilno. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu. . . Slu`ba re~i: 3 89 . pospano. .4 Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice. . plavo nebo sunce li{}e 3 5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima. Prolazi Vrsta re~i: umoran ~ovek. Osmehnula se . Pogledao je ne`no. o~i lice nos kosa hod voli ne voli karakterne osobine 6 7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i. . . 6 . . 4 Zamisli da pi{e{ o sebi. . . .

v) Mi ne volimo ne sporazume. g) Dali je mo`da neko bio neiskren? 3 3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. (naslov) 6 90 . a) Molim vas. kada. odr. atribut (kakva?) apozicija (koja?) pril.TRE]A VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu. za{to?) objekat ({ta?) ptica cvrku}e 4 2 Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana. (kako. b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu. gde. ne mojte sutra da zakasnite.

svakodnevno sa zanosom igra klikere u parki}u. unositi. donositi. kao: nositi. de~ak iz kom{iluka. Plavokosi Luka. Smisli primer za personifikaciju. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?). odnositi. SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU. sawa reka sunce li{}e 3 6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici. 6 8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. prenositi.4 Od datih glagola sastavi nove. 3 91 . 2 7 Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. graditi vu}i misliti 3 5 Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.

^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2. 3. 4.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6. 7.

4
Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan
3

kao vetar

ko planina
3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2
4 Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak Preporuke
92

Obim

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

6

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e.
3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u
(meni ili sebi?)

Mi }emo
(nama/sebi)

Ti }e{
(tebi/sebi)

Vi }ete
(vama/sebi)

On }e
(wemu/sebi)

Oni }e
(wima/sebi)

3

8

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5
93

PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni prisvojni gradivni vremenski mesni

krivudav

3
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je
3

osmeh
94

oblak

no}

8 5 95 . mu~iti se: zlopatiti se. 3 7 pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane 6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ. gledati: radovati se: Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a. jedan car. tre}i sin itd. 4 6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe. petoro dece.).5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr.

ispred. iza. letos 4 2 3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog. onde. na.[ESTA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. sutra. dobro lepo brzo tiho Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole. jo{. ovde. u. ispod. Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. ju~e. pored. sa lagano. Lepo ma~e 3 4 crtati se}i neprelazni GLAGOLI povratni nesvr{eni pru`iti odvojiti 96 3 . sad. gore. infinitiv prezent futur radni glagolski pridev govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2 Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. jer.

6 Kora~ao je: G ovorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru. crnooka 3 97 . 7 5 8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 4 9 Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i.Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere. 5 Onomatopeja je ma~ka vrata 3 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole.

2. 2 Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe. Deda Sima zabobowa glasom.SEDMA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. Plavi kit) 3. Dikli}. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. (A. on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke. 1 1. do}i }u mo`da 3 Odredi vrste re~i u re~enici. [ta je {kolska tabla? [ta je {kola? [ta je qubav? 4 6 98 . 4. 3 Odgovori na {aqiv na~in. uzvici re~ce prilozi 2 Hej. ^arape su mi progledale. 4 Uh. Kad govori ko ˆ da biser broji.

Pas: Ma~ka: 5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine. 7 Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99 .Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih. 5 Zajedni~ke osobine Posebnost Posebnost 5 6 Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.

34. 36 re~ce 73. 74 pridevi 48–53. 84 pade`i 40–43. 35 atribut 21. 35 onomatopeja 59 opravdawe 30 U uzvici 73. 74 prezent 65. 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61. 62. 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13. 12 V veznici 72. 74 R radni glagolski pridev 64. 74 upravni govor 9. 35 M molba 58 S slo`ena re~enica 15 subjekat 18. 74 veliko slovo 38 vest 31 F futur I 67. 74 prilo{ka odredba 30. 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30. 78 gramatika 4. 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8. 12. 24 re~eni~ni ~lanovi 24. 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66. 63 O objekat 28. 24 predlozi 71. 24 N neupravni govor 9. 12 imenice 37. 82–83 predikat 19. 12 anketa 77 apozicija 25. 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46. 35 prosta re~enica 15 ^ ~estitka 76 D deklinacija 40 E epitet 52 Z zamenice 44–47 I izgovor 6. 15. 74 P G glagoli 56–59. 40. 26.INDEKS A akcenat 6. 12 T telegram 58 B bajka 75 brojevi 54. 13. 16. 35 re~i 5. 63 pridevski vid 53 prilozi 70. 74 K krwi perfekat 66 100 . 55. 23.

Napi{i {ta bi.[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. po tvom mi{qewu. trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini. Potpis 101 . Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO MOLBU VEST OPRAVDAWE ^ESTITKU PESMU RAZGLEDNICU BAJKU TELEGRAM 4. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA NE ONAKO 2. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA NE ONAKO 6. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5.

. . . . . . . . . . . . . . . . . 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . 45 Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . 19 Sme{na strana . . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . 18 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . 74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . . . . . . . . . 79 Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . 71 Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

38 20 483. 27 cm Tira` 10. .000.SR-ID 145586956 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20.101 str. dr Stani{a Veli~kovi}. ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada].2) MARINKOVI]. novembra 2007. . Beograd 37./faks: 011/ 38 20 464. . Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. J.016:811. .41(075. 2007 (Beograd : Publikum).163. godine . izd. Ni{ Jelena @uri}.Registar. ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS. : ilustr. Filozofski fakultet. . 24 40 659 lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10. O[ „J. Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} .Beograd : Kreativni centar.1. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti.SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof.000 © Kreativni centar 2007 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful