Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.7% nego u 2011. Ako se ostvare. godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012.63%. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata. godini. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Za unos. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca.67%. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu.029 poslodavca. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. uključujući javna preduzeća. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. godinu iznosi 2. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka. • Posmatrano po makrosektorima.38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2.9 odsto. godini. 2.77% i 2. Međutim.03%.76%. godine na uzorku od 4. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011. naročito na nacionalnom nivou. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. u 2012.36%. obrazovne i zdravstvene ustanove). Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012.46%. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1.35% i 1. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova.7%. godini bili bi makrosektori trgovine. • Procenjuje se da bi u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. Neto stope kreiranja poslova u 2012.

već da budu korak ispred. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. prema ocenama ETF.2% i 26. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. Konkretno. Po mišljenju poslodavaca. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem.6% respektivno. 5 . prema Anketi o radnoj snazi. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post.18%. oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. npr. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). sa VII-1 stepenom stručne spreme. godini. a najčešće su to mala privatna preduzeća. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. Preduzeća planiraju da u 2012. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. godini mogu se izvući opšte preporuke. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08.36% i 1. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. naročito na nivou oblasti i regiona. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Šire kompetencije i lične karakteristike. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. izmerene najviše stope nezaposlenosti. veštinama i stručnim zvanjima. Takođe. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. kao i stručna znanja i veštine. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. 23. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. tj. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom.

6 . Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla.

Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. Takođe. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku. zaključci i preporuke. sa komponentom panela u uzorku. kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima. godini. veštinama i kompetencijama. analiza podataka i rezultati ankete. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. Takođe. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. kvalifikacija i veština. omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. 7 . dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. Redovno godišnje praćenje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. godine. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja.

uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola. dužinu trajanja sudskih sporova i slično. obično se polazi od 2000.1. Transition Report 2010. Međutim. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. Doing Business 2010. stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak.1 Takođe. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura. Međutim. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. plaćanje i povraćaj poreza. Global Competitiveness Index 2010-2011. 3 World Bank (2010). zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva). veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema. I zaista. naime. godine. Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. 8 . 2. Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. usporila je i ekonomski napredak Srbije. naplatu potraživanja. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. Međutim. 2 World Economic Forum (2010). desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. uknjižavanje imovine. Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama. kao i subvencije 1 EBRD (2010). Tada su se.

U periodu od 2001.3 odsto. godinu.8 odsto. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011.8 odsto. godini. pokazuje rast od 1. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija.7 odsto u 2009. koji obuhvata rudarstvo. ali je u 2010. do 2009.6 u 2001. redom. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0.5 odsto. gasom i parom.7 na 15.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. godinu sa projekcijama za 2012. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. decembar 2010. godine u Srbiju je pristiglo 13. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. 9 . godini. u prvom kvartalu 2012. od 2005. Međutim. 3. iznosio 1. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. bankrotstva i stečaje. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. da bi u 2004.4 odsto. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. i 2013. Nakon toga.5 odsto. Republički fond za razvoj je do 2009.6 odsto na 22. ekonomskom rastu. do 2007. godine odobrio 1. godini ekonomija počela polako da se oporavlja. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih.6 i 5. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. Udeo makrosektora Industrija. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora. naročito u poslednjem kvartalu. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. Povrh toga. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su. na 3.4 odsto.4.5 na 9. smanjen je sa 24. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3. godine. do 2009. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. a često i realnom jačanju nacionalne valute. prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom.3 odsto.8 odsto . Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom. dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4.3 odsto4.3 odsto. godini. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji. u poređenju sa 2010. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda. gasom i parom. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok. U 2009. Vlada Republike Srbije. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine. Prema podacima Narodne banke Srbije. U 2001. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. Beograd.3 milijarde evra državne pomoći. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. godine.

usled manje negativne stope rasta izvoza (-16.5%) u odnosu na uvoz (-28. Naime.8 odsto. 2008). 5 10 . godine inflacija iznosila 2 odsto. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. Beograd. odnosno granično zaposlenih. u 2008. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. 6 Narodna banka Srbije (2012). a stope nezaposlenosti 14. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada.6. 2010.2.3 na 4. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. Naime. 7. godine su. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54.0 i 53. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija.0%). što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata.6 na 63. dok je u prvom kvartalu 2012. 10. nakon veoma dugog perioda. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. da bi u 2009. a usluga sa 52.0 i 14. 2008.0 odsto. nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1. U 2010. Do 2009. godini stopa inflacije iznosila je redom 8. godine smanjena domaća tražnja. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala. maj 2012. koji je u 2009. Izveštaj o inflaciji. 6.3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3. nakon dužeg vremena. godine. Međutim. 2. Vlada Republike Srbije. u aprilu i oktobru 2008. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. S druge strane. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.3 odsto. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih. do 2020. 2009. veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. ali tek od 2010. ispod. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada.6. smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada.8%) i porast uvoza od 9.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. u aprilu 2008. ali uz visok rast izvoza (18. godini iznosio -7. godine.5 odsto.4 odsto. jun 2011. i 2011. Beograd. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. kategorija promenom anketnog upitnika. Naime. godini. godini. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva.7 odsto. nepovoljna globalna kretanja. godine.

...3 2011 59...0 35...1 12. 2010.. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije ..6 22.6 31.0 64.8 60. 15.6 28..3 28... .. 21. .0 76... Dok je BDP od 2004. .6 .6 58.5 2008 53.6 21....9 50...7 44. .9 86....4 43... FREN. Zaposlenost i plate. 2010.7 21.6 .3 76..8 43.5 Stopa nezaposlenosti 2008 14...1 10. .. do 2010..2 40.2 40.0 46.3 62.8 63.7 74.5 24..8 67. .9 18... .9 61.5 73.3 .3 37.8 58...4 15.8 14.9 54. .9 24.. . godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju..3 Stopa zaposlenosti 2009 50..1 58..8 60.8 10.. U istom periodu zaposlenost je.4 15.9 78. .. U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009. . .1 45...8 47..1 18.0 20.6 67. .4 66. Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.4 41. godini za oko 3%).0 84.3 21..9 20.2 85..0 49..1 47.2 2011 24.. došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna.6 52.0 .0 45.2 57.7 12.0 37.2 27.0 21.0 50.7 45.5 23. .7 54.4 39.8 68. ako se posmatraju uporedivi podaci.4 49.6 17.7 58. 46. .Brčerević. i 2007).9 68.9 61.. i 2011.2 32.6 23..5 79. 59.7 Izvor: Republički zavod za statistiku.. oba puta za zanemarljiv procenat.8 2011 45..5 37. .1 32. ....1 50.1 20..9 59. . . Kvartalni monitor br.5 2010 20. 2009.2 18.4 36.2 56.0 .. 11 . ..1 86.1 15. . godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto.4 16.0 58.3 28.1 62.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti. 20.3 19.3 7.5 2008 62. kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru.2 75...3 27.0 68. ..7 11. godine. nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu. .4 25..8 80. do 2010.9 51. Slučaj Srbije je važan izuzetak.8 43.9 32. . .0 19. S.8 44. i D.6 16. ..9 55.8 73. 50.0 35.1 13.6 2009 16. 7 Avlijaš.9 71.. Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti. ..4 .8 61.2 Stopa aktivnosti 2009 60.8 13.6 15.8 12.. Međutim.. .1 64.3 16. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije.4 71.9 52.8 25..1 2010 47.6 14. 59. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje..6 61..4 46.7 11. 50.5 61.7 2010 59. porasla samo tokom dve godine (2001.0 58..9 55.. .2 78.

Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. sa malim izuzetkom 2007. 12 . Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava. i Q1 2010.9 2. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. godine.8 Ova strategija. maj 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju.7 2.4 0. U svim ostalim zemljama iz tabele 2.0 6. čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja.1 0. Naime. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008.7 odsto.5.2 0. elasticitet zaposlenosti.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji.7 12.9 0. godine. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4. U Hrvatskoj je. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske.7 Srbija 4.6.6 5. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. u skladu sa očekivanjima. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji.0 0.6 Hrvatska 9. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. došlo tek do blagog pada zaposlenosti. Naime.2 (tj. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje.3 0. institucionalne probleme. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. Beograd.2 Mađarska 7. zaposlenost je ukupno opala za 12.0 1. uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji. godine.4 Poljska -4.7 1.8 -0.9 3. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005.1 Slovenija 7. sa vrednošću elasticiteta od 0.2 poena pada zaposlenosti). nije prešao 1. To je ipak samo deo objašnjenja. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske.2 0.2 Slovačka 7. Izvor: Avlijaš i Brčerević. 2010.9 Češka 4. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).5 2. na 1 poen pada BDP-a 0. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u. na primer. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka.1 Rumunija 9. potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020. što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina. do 2010. obrazovne.0 0.

Beograd. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije. godine udeo lica sa nižim. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku. Roma. U odnosu na prethodnu godinu.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. srednjim. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. M. do 2011. žitelja ruralnih sredina.. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. 10 Dinkić. 2010. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju.4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine.8 i 21.. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. Takođe. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). godine skoči na 61. kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. Naime. oktobar 2011. godinu. 13 . stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem. naravno. Dakle. Ljubinković B. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem. Tokom 2011.5.8 odsto. 2009. a da stopa nezaposlenosti padne na 10. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada. 56. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Ognjenović. Beograd. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. u 2011. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. (2008). žena. 2011). 2008. K. G. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba. starih. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. Rajkov.. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP.7 odsto. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina.

Grafikon 1.1 odsto). gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca. tj.6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5.2 naspram 52. 45. Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom. među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). a 41.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11. Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. godini je izgledala ovako: 19.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem. nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom.4 naspram 15. Za razliku od opšte populacije. 9. tabela 3). 67.5 procentnih poena.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3.7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. a 13. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). Struktura zaposlenih.5 naspram 8 odsto.4 procentnih poena. Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. godine među neaktivnima bilo 45.4 odsto završilo je srednju školu.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg. S druge strane. tj. Dok je u oktobru 2011. 14 .

8 Populacija 15 . godini u proseku činiti 31. oktobar 2011.5 51. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.0 14.4 8.2 9.0 11. 2010).4 15.0 Ukupno 45.6 15. 49. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.3 Ukupno 32.3 47. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020. Međutim.1 58.1 odsto visokostručnih.9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP.4 Muškarci 27.1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS.5 Žene 50. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020.3 45. 15 .5 41.74 Žene 37. godine.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3.3 52.

sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama). jedinstven matični broj poslodavca. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. 16 . godini (strukturirano po zanimanjima. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. adresa. veštinama i kompetencijama.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. MERR.  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme). sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. godine. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. i 2011. šifra pretežne delatnosti. drugih ministarstava i socijalnih partnera. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ. obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. godini. 3.1. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (struktuirano po zanimanjima.  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011.  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima. u elektronskoj formi. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zato je upitnikom za poslodavce. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (struktuirano po zanimanjima. na osnovu jedanaest definisanih pitanja. kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima. i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).

Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7.2. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009. pri čemu je za 2012. kao i za 2011. 2). P. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. 17 .T i U ne obuhvataju. B+D+E − Rudarstvo. Snabdevanje električnom energijom. S . Osim toga. mešovita. zadružna. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. godinu. Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010).2. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011.1. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3. Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010.2.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća). i 2011. s tim što se preduzeća iz sektora O. gasom i parom. 3. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010.2. šumarstvo i ribarstvo 2. 3. A − Poljoprivreda. izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11. 3. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. NACE rev. strana. Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012.

zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1.000 radnika. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Kao što se primećuje. Mala − 10−49 zaposlenih 2. osiguravajuća društva i berze. proporcionalno veličini bez ponavljanja. Izuzetno. Velika − 250 i više zaposlenih 3. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. inovacijske i tehničke delatnosti. K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. Usluge smeštaja i ishrane. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. Informisanje i komunikacije 7. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. u okviru su zadržane sve banke. Srednja − 50−49 zaposlenih 3. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. tj.3. 3. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. 5. 18 . Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). koja zbog toga nisu ušla u uzorak. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru. odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. 6. 4. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. Umetnost. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps. naučne. M+N+Q+R − Stručne.2. Poslovanje nekretninama 8.

28 98.146 18.48 100.94 99.93 99.815 16.35 97. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.96 94.97 100.084 13.94 99.43 98.83 93.00 94.95 99.31 98.922 12. U tim okruzima udeo 19 .94 99.166 18.945 16.90 99.92 99. najveći obuhvat je u Zaječarskom.206 Broj zaposlenih u okviru 862.644 4.112 29.456 15.91 99.892 15.98 99.74 95.25 93.95 99.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.92 94.246 23.94 97.89 99.10 98.303 16.719 12.66 94.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.356 23.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.114 13.96 100.736 19.145 4.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.939 389.96 99. što je i prirodno.98 99.745 13.831 18795 28.33 97.655 19.642 414 240 228 357 241 1.603 95. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.66 100.54 98.44 95.75 98.27 98.00 99.95 99.882 9.152 16.26 94.460 13.92 99.96 99.020 18.54 98.00 94. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku.356 23.94 99.94 99.669 4395 391 228 216 338 228 1. Kao što je prikazano tabelom 5.014 18.65 94.679 13.710 11.933 4.40 97.131 383.72 98.77 94.005 21.44 98.854 22.329 4.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.68 94.92 99.75 93.42 93.60 100.910 20.429 93.151 8.67 93.395 22.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.155 9.924 6.88 99.91 99.19 100.42 93. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.00 98.376 19159 29.61 94.627 19. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.652 18.981 29.245 12.94 94.68 94.66 94.590 14.10 97.75 98.88 99.64 94.96 99.31 98.751 6.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima.87 94.69 98.74 94.083 20.94 93.467 3.81 94.49 97.268 8.92 98.33 98.

dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.681 3.488 12. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.93 100.6 odsto.710 11.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.736 19.055 4.981 29.04 76.47 89.172 15.831 18.696 12.37 57.450 17.79 97.63 59.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.112 12.53 100.430 228.46 60.166 18.725 26.00 86.42 98.882 9.61 67.764 12.23 100.01 85.560 70. Tabela 5.63 79.345 23.943 15.206 Broj jedinica u uzorku 5.745 13.669 4.29 83.131 383.02 65.660 16.00 62.889 17.644 4.232 17.217 15.88 76.68 65.70 16.36 93.50 90.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.97 93.854 22.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).286 16.33 72.795 28.456 15.614 6.652 18.73 80.63 36.429 93.114 13.356 18. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .05 59.00 98.70 71.19 100.55 100.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.40 93.282 17.70 83.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.277 11.00 82.303 16.719 12.556 15.751 6.627 19.005 7.00 92.60 100.99 95.55 82.356 23.882 9.55 84.95 92. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.395 391 228 216 338 228 1.005 21.460 13.18 90.49 77.945 16.49 84. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.93 96.7 odsto.38 83.86 89.151 8.01 70.41 97.53 74.57 68.83 89.146 18.467 3.977 18.94 91.

693 44. u zavisnosti od sektora delatnosti.725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.84 60. što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja.568 130.80 72.869 137.190 1.529 1. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. 3.70 82.029.1%).17 odsto za velika preduzeća.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65.9 odsto.99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4. nalaze se u Aneksu* B. što se odnosi na energetske sektore delatnosti.378 84. Stopa realizacije.936 104.2 odsto. u elektronskoj formi.1 odsto. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99. pa do 85. Tabela 6.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.63 93.45 59.949 45.07 97.52 49. šumarstva i ribarstva (93.607 213.56 70.06 45.263 64.131 30.861 74.406 652 1. 21 .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97.779 293.86 99.4%) i sektor poljoprivrede. Registrovana stopa realizacije iznosi 73.487 49.80 76.669 502 410 3.02 79. kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5.450 412 398 1.233 84. pa do 74.083 3.92 53. zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.8%).333 Broj zaposlenih u okviru 862.706 44.20 35.898 72.88 odsto za mala preduzeća.9%).609 Broj jedinica u uzorku 5.3.465 157 1.430 28. varira u intervalu od 58.96 97.07 39. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.

Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63.00 76.54 76.89 72.46 72. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61.92 59.18 72. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2.038 81.09 73.329 1.63 72.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8.06 74.00 67.79 74.701 65.16 81. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region.57 60. dok je najniži bio u Beogradskom regionu.00 69.51 79. jer osim što ukazuju na stope realizacije.49 79.48 58.89 64. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije. Tabela 8.50 73. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja.140 727 110 605 5.00 77.15 0.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.42 74.00 77.72 0.52 74. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64.96 50.793 5.00 76.053 447 838 523 64 437 4.80 72.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.03 87.02 65.97 68.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.39 55.00 77.26 65.23 73. 2012.94 58.50 odsto.701 82.13 74.51 71.710 1.87 74.218 27 1.52 65.88 120 249 0 323 346 1. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79.37 85. Isto važi za region Vojvodine.49 odsto.72 71. 22 .15 odsto. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju).17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63.38 74.029 64.00 0. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77. Anketa poslodavaca.282 4. gde je stopa realizacije iznosila 71.452 331 336 1.58 73.72 odsto.421 647 1.70 60. koja su učestvovala u anketi.10 69.64 0.33 85.73 65.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7.029 81.28 73.452 454 964 0 1.47 66.90 245 676 0 916 864 2.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. i 2012. i iznositi 1.38 odsto. kao i privredni subjekti u mešovitom. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica. zabeležiti pad u odnosu na 2011. godinu iznose 2. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1. javnom i ostalim sektorima vlasništva. Stoga. godine. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu. 4. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. S druge strane. ali i manji broj kreiranih. 3. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća. uz neto stopu kreiranih poslova od 3.29 i 2. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova.14 odsto. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova.1. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2. manji broj ugašenih poslova. godini.46 odsto.67 odsto.13 i 2. Javna preduzeća u 2011. Grafikon 3.90.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti.11 odsto u privatnom. godini biti manji nego 2011. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou. 26 . Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012.3.

25 odsto u 2011.1.50 8. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2.89 4.19 0.02 odsto. 27 .25 2.00 7. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012.36 1.43 3.00 2.03 2.00 7. 2012.45 4. Međutim.52 7. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7.00 4. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka.77 0. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.36 2.81 4.59 0.07 odsto.51 5. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.4.45 3. Regioni Region Vojvodine je u 2011.96 0.07 1.05 0. S druge strane.18 1. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova. koja iznosi 2. Tabela 10.93 5.53 2.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4.25 2.42 2. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.18 1.00 2.00 5.87 1. Anketa poslodavaca. godini. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova.46 0. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011.00 2.25 6.02 2.

godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu.2. s tim da je 2009. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. godinu. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. godini. godini bilo je 285. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije. godine kumulativno povećan za 10. godinu. tako da je do 2009. 32. Istovremeno. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. novembar 2010. godini bilo ih je svega 529. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. godini. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1. na 14.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike.9 odsto u 2009.5 u 2006.827. Kao što je prethodno navedeno. U 2009. i to kako ukupnog broja zaposlenih. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. Međutim. str. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene.7 na 1. 28 . Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka.6 na 12. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314.1. do 2009. do 2009. dok je velikih preduzeća bilo 769.3 odsto. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. U periodu od 2004.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. U 2004. na svega 2.. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća.3 odsto u 2006. sa 22. 4. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala. do 2006. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku.8 u 2009.1 odsto.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Beograd.

6. Tabela 11.2 -24.5 -28.2 -9.8 -4.4 -56.7 -6. godinu.4 -4.3 -18. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao.7 -8. godinu.8 -24.6 -17. godini izmeren porast profita.3 -10. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009.1 Mikro 0.8 -16. Beograd.1 -14.8 -32.7 -31. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca.5 -17.1 -10.9 -5. godina. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.7 -6. 29 . Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora.9 -12.7 -11.2 -19. Međutim. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata.3 Mala -5.1 1.8 -8.3 -12.1 -23. u % Promena 2009.6 -5.0 -25.0 -13. str.. tako da je. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.5 -4.3 -15.1 -15.1 -1.2 -25.0 Velika -6.7 -12.8 -1.2 -33.4 -10.8 Ukupno 3.2 -14.2 -8.9 -14.1 -25.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.9 -24.6 Srednja -7. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici.7 -7.6 -9. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata.4 0.5 -16.2 -6.0 MSPP 3. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008. izraženo u apsolutnim brojevima.0 -19. novembar 2010.8 6.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5.8 -10. u odnosu na 2008. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009.2 -8. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.4 -34.9 -0. nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama.6 -37. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5.

30 . godinu. Stoga. izuzev kada je reč o javnim preduzećima. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac. str. Beograd. policiji i drugim bezbednosnim službama. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. Naime. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike. je donekle predvidiva.. Tabela 12. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. 176. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. godine. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. novembar 2010. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. usled pomenutih budžetskih ograničenja.

kao i u sektoru poslovnih usluga. zatim u Beogradskom regionu. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. Kretanje zaposlenosti u 2011.1. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. i to naročito u prerađivačkoj industriji. 31 . u elektronskoj formi. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. trgovini i popravci motornih vozila. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan. kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti. može se zaključiti da je u 2011. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. Analiza podataka i rezultati ankete 5. usled ovih razloga. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. značajan udeo pada broja zaposlenih. Međutim. Isti je i redosled po regionima. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14. ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

951 4.023 303 1.222 14.455 1.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.387 618 38 8 5.531 444 1.373 3.355 4.021 12.883 2.392 7 47 38 120 2.712 3.915 4.711 169 824 36.259 372 555 53 406 579 238 1.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.406 615 13.348 455 6.836 2.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.699 115 1.090 1.399 2.367 213 42 12 12 93 74 1.246 602 902 161 1.747 6.882 4.047 138 3.791 3.033 18 318 21 1.493 527 959 86 1.765 1.120 4.845 4.907 11.612 6. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.251 1.275 8.556 929 32.787 103.812 160 4.448 3.315 464 10.457 472 7.633 22.075 1.383 23.287 8.468 3.202 2.994 7.Tabela 13.895 11.866 993 1.257 1.791 310 2.775 1.551 1.170 742 23.604 3.

074 2.298 318 1.170 857 1. 2011.627 1.549 11.288 4.588 2.683 33.335 2. Anketa poslodavaca.648 7.994 13.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1.457 37 9 0 48 16 706 680 5.700 27.435 224 10 63 11 1.495 20.664 30 262 3.520 303 851 67 1.061 1.311 2.550 670 13 204 21 566 265 2.597 1.885 6.232 1.660 41.568 5.439 793 7.127 3.576 2.470 4.443 323 2.930 2.672 6.718 9.338 4.785 4.667 844 22.909 1.576 956 1.811 171 317 7.758 7.459 3.012 2. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.033 14.190 1.Tabela 14. .715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.372 453 2.581 128 386 12 706 4.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.468 5 194 895 2.026 19.291 1.783 12.393 1.058 107.421 509 9.257 73 65 4.553 342 1.640 1.343 10.928 645 13.932 8.

prenosiva znanja i veštine. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. u elektronskoj formi. godine. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). tj. i VII stepena stručne spreme. U odnosu na stepen stručne spreme. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. IV. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III. Takođe. IV. U grupi stručnih posebnih znanja i veština. kao i društveno-humanistička znanja i veštine. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. III stepena: uslužnost. preciznost. značajno povećanje zaposlenosti. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). IV i V stepena: komunikativnost. strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. trgovini (G) i građevinarstvu (F). u okviru II stepena: preciznost. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. 34 . A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. Zahteve vezane za posebna stručna. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. uslužnost i komunikativnost. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. U odnosu na stepen stručne spreme. 5. Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Posmatrano po sektorima delatnosti. godine prenose se i u 2012. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini.2. najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. godinu. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. u III. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. Od prenosivih znanja i veština. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti.

692 578 10.837 737 25 112 0 161 2.042 2.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.406 5.043 9.572 6 699 11.609 1.420 1.164 316 8.431 35. 2012.531 5.474 1.906 1.214 691 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.Tabela 15.753 2.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.017 0 0 437 1.160 1 192 1 608 1. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.250 46 1.399 651 1.985 1. Anketa poslodavaca. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno .646 1.098 3.460 3.225 1.457 4.120 836 669 309 152 73 0 1.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.257 5.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.691 476 5.121 2 52 2.889 1.200 2.883 1.138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.132 95 2.008 3.

031 1.029 1.281 15.167 2.Tabela 16.021 50.767 1.871 6 57 1.158 763 1.331 1.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.685 6. Anketa poslodavaca.978 6 361 837 2.047 5.466 1.837 1.357 5.347 304 182 31 3 2.791 4.380 7.504 1. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno .247 2.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.059 0 48 27 574 233 8.131 798 705 136 836 389 5.645 1.466 5.106 1.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.375 3.603 11.462 10.204 87 731 18.053 574 2.241 2.834 185 50 42 0 1. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.703 1.092 54 148 3.136 230 5.536 10.402 9 141 11 423 302 99 1.457 3.638 229 5.982 138 1. 2012.914 2.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.263 4.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.267 2.411 1.

Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Južne i Istočne Srbije. godine (Tabela 17). i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. prenosiva posebna znanja i veštine. Naime. kada je u pitanju rast obima aktivnosti. U ostalim regionima. a kod velikih preduzeća oko 58%. u sektoru prerađivačke industrije. biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. u ovim regionima. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. Šumadije i Zapadne Srbije. Istovremeno. u elektronskoj formi. gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. Međutim. u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. U Beogradskom regionu. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. U odnosu na rast obima aktivnosti. najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. Takođe. 37 .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. osim u regionu Vojvodine. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima.

140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka. 5. uslužnost 4.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. spremnost na timski rad 5. Tabela 17. Anketa poslodavaca. Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. A11 i A12 u Aneksu*). Naime. poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. 2012. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. 38 . u elektronskoj formi. preciznost 2. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1. zatim stranih jezika. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. motivisanost. kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. godinu. komunikativnost 3. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem.

19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca. za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika.7% na 35. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja. godine.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl. pozicijom. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva.1%. (CEDEFOP. i to ukupnog broja zaposlenih. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP. a usluge 52. godine. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. Podaci za 2012. godine. predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. Međutim. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama.9% na 50. funkcijom i sl. industrija 26. 18 Vlada Republike Srbije (2011). moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49. 39 . industrija 24. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. Prema projekcijama datim za 2020.4%% zaposlenih. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova). Beograd. godine smanjiti na 16.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020.6%.2% i usluge 51.4% i sa 27. Posmatrano prema stepenu stručnosti. godinu. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24. 2010). Udeo nestručnih lica će se 2020. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. U 2011. zahtevima. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. 17 CEDEFOP (2010). kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. Savremena administracija. godine. Dakle. sporazumnog prekida radnog odnosa. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020.5% u 2020. S druge strane. sa 22. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom.5% koliko je iznosio 2010. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. maj 2011. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%).4%.1%. 1998. Stoga. u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020.4%. 2010). godini.

Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.002 4. godini na nivou ukupnog broja lica. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto.267 32 1 50. 40 .772 5. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija.298 41.126 2. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011.928 228 9.286 101 4. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.164 439 1.642 127 5.193 122 4 59. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.807 24.980 4.718 9.136 52 5. 2012.204 18.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl. godinu.491 16.715 12.946 3. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti.097 5. Naime.904 Prognoza za 2012. stečaja.588 199 13 107.107 13. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća.664 706 2.372 22. Očekivani odliv zaposlenih u 2012.758 10. Anketa poslodavaca.871 236 1.506 29 1 19.761 3 0 31.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.500 267 1.231 3.811 10. godinu Zamena postojećih poslova 3.260 95 640 36 2. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto.614 12.137 7. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto.611 141 496 16 2. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godini. a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga.395 77 9 47.982 8.357 5. i očekivani odliv u 2012. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.

845 127 40 103. naročito na nivou oblasti i regiona.287 8.818 582 1. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. godinu po sektorima delatnosti. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.531 1.315 224 6. godini neće postojati proširena tražnja.399 57 3 35.127 133 4.662 54 0 18.300 2.610 137 581 13 1. tako i u očekivanjima za 2012.121 188 1. godina bazna godina.572 11.577 106 40 60.511 51 551 57 737 3 3 17.368 14.711 36. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10. godinu Pad obima aktivnosti 5. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20. godini bila su šivač tekstila. u 2012. 21. godini. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. najtraženija zanimanja u 2011. 5.800 3.494 Prognoza za 2012.424 5. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština.160 15.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23.047 3. godini. godinu.423 9. paker i pomoćni priučeni elektromonter. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv. 2012. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar. 41 . koja su se najčešće zapošljavala u 2011.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19. Kada je reč o II stepenu stručne spreme.944 4.551 21. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.188 91 2.917 12. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije.250 8. dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar.423 8.132 70 2.791 23.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.343 4.268 21 0 43.148 5.456 3. godini sa očekivanjima za 2012. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme.008 3. i to kako u 2011. bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja.708 1.713 465 2. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011.794 4. 22 i 23. Anketa poslodavaca. polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK).4. Pritom je 2011. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih.

474 1. god.328 939 337 330 322 83 54 25 2. god. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV .priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2.specijalista 98 1.767 3. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar. kao i lica sa II stepenom stručne spreme. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.406 494 430 1. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku. koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. računovodstvo i bankarstvo.893 680 124 1. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala.288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni . Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012. godini.126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač . komercijalista i mašinski inženjer. godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije. Tokom 2012. Tabela 20. zanimanje elektromehaničarski manipulant. Tu će ostati i u 2012. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. U 2012. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme.

računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova). i kasir. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije. godini. godini. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. Najveći broj zapošljavanja u 2011.NK). Anketa poslodavaca. najtraženija zanimanja tokom 2011. i to prodavaca (III SSS i KV). godine. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. godini. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . Kada je reč o III stepenu stručnosti. 2012. računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. ali i u 2012. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant.

Tabela 21.591 2. ekonomisti za finansije. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 . U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata.911 426 290 1. dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima.839 58 1. u V stepenu prodavaca – specijalista.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku. a u II stepenu spreme za pakere. god.239 25 2. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima. računovodstvo i bankarstvo. god. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Prognozira se da će tokom 2012.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U 2012.214 1. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku.934 2.

kao i komercijalista. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije. ekonomista za finansije. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar.I. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. Informisanje i komunikacije (H. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. u V prodavac – specijalista. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. vozač drumskog vozila. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. 45 . a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. pored zanimanja vozač drumskog vozila. Takođe. 2012. Usluge smeštaja i ishrane. godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme. računovodstvo i bankarstvo. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme. vozač teretnjaka. konobar u IV stepenu stručne spreme. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U III stepenu stručne spreme. Anketa poslodavaca. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti.

god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012.J) 2011. Usluge smeštaja i ishrane. god. Informisanje i komunikacije (H. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje.I. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 .

i očekivanih zapošljavanja u 2012. inovacijska i tehnička delatnost. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. zanimanje čistač prostorija.NK). III i IV stepenu stručne spreme. kao i zaštitar imovine − portir. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme. 2012.Q. računarski operater u IV ste47 . zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . čuvar u II stepenu. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. koje je najtraženije u ovom sektoru.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu. Pored ovih zanimanja. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. godini. U makrosektoru Stručna. Anketa poslodavaca. posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. zabava i rekreacija (M. Umetnost.N. Pored toga. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje. beleži se u I. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme. naučna.

Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Umetnost.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1.565 423 302 94 12 1.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1.718 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno . zabava i rekreacija (M. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.R) 2011. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1. inovacijske i tehničke delatnosti. Tabela 23.377 232 175 1.N. god. Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.Q. naučne. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.

Odliv zaposlenih u 2011.N. 2012. Usluge smeštaja i ishrane.Q. i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C).J) i Stručne. i planirani odliv u 2012. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. inovacijske i tehničke delatnosti. Informisanje i komunikacije (H. bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Saobraćaj i skladištenje. kao i planirani odliv u 2012. 22 i 23.R). Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. godini. godini. zabava i rekreacija (M. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. 5. U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova. 21. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.NK).5. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti. dok je pad 49 .I.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. naučne. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. Umetnost. Anketa poslodavaca.

Pored gorenavedenih zanimanja. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2. god. u 2012. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. Gubitak zbog pada aktivnosti 1. veliki odliv u 2011. a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2.485 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. izrađivač gornjih delova obuće. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva. Tabela 24. prodavac. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera. kod lica bez zanimanja i stručne spreme. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno . Pored toga. i to zbog pada aktivnosti. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. U III stepenu stručnosti u 2012.080 753 3. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor.

NK) zastupljen u najvećem broju. Anketa poslodavaca.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV). polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. Međutim. mašinista. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. posebno kod prodavaca. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar. bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. a u VII-1 51 . a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. 2012. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista. magacioner i kasir.

god. U trgovini se u 2012. kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS). bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012.138 264 214 145 56 32 4. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1. god. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta.439 639 818 1. i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3. Tabela 25.247 893 4. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac.435 608 75 2. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata.874 1. godinu. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme.295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . diplomirani farmaceut (VII-1 SSS).945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.

616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije. godini. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje.I. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Usluge smeštaja i ishrane. godini. 2012. kuvar i administrativni tehničar. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Anketa poslodavaca. Prognoze su da će ova zanima53 . procesni organizator 506454 nabavke. teretnjaka i autobusa.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. Ovakav trend se očekuje i u 2012. pomoćni gumar i plastičar i kurir. Informisanje i komunikacije (H. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. ali i u 2012.

050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 .J) 2011. godinu. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. uglavnom zbog gašenja radnih mesta.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1.I. Ovakav trend se prognozira i za 2012. Informisanje i komunikacije (H. godine imati najveći odliv. Tabela 26. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju. Usluge smeštaja i ishrane. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. imaju najveći odliv. Takođe. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. god.

11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije. godini. zabava i rekreacija (M. a takav trend se prognozira i u 2012.Q. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir. u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. Pored njih. Anketa poslodavaca.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima.N. 2012. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 . inovacijske i tehničke delatnosti. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. naučne.

Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. inovacijske i tehničke delatnosti. inovacijske i tehničke delatnosti.N. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. će se nastaviti i u 2012. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater. Tabela 27. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011.R) 2011.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS . god. god. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu.847 1. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.N.R) u 2012.NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1.524 1. naučne. naučne. zabava i rekreacija (M. godine.223 817 157 126 135 41 1. a u IV stepenu maturant gimnazije. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. u makrosektorima Stručne. a visok za profesore švedskog jezika. zabava i rekreacija (M. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.Q. Takođe.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno .Q. godini. trend iz 2011. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala. Umetnost. Prema prognozama. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master.811 1.

maj 2012. 2012. godine takođe se pridaje značaj veštinama.6. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. godine. Beograd. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije. kao što je već istaknuto. 57 . sve više se traže i prenosiva znanja i veštine. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. kao i budućim zaposlenim licima. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima. poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. 5. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. Anketa poslodavaca. Međutim.

2 27.0 odsto. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.0 0. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. komunikativnosti. spremnosti na timski rad. uslužnosti. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika.4 0. bezbednost i zaštita na radu. Naime. čime one postaju sve važnije poslodavcima. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine.7 26.7 24. a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.7 28. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011. Tabela 28.0 8. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.2 28. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština.0 1. Od zanimanja u III. udeo ovih veština bio je 10.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012. godini iznosio je 46.2 odsto.8 35.0 6.0 33.6 5.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8.0 0. ostala prenosiva znanja.7 4.3 0.0 100.0 0. godini taj udeo se povećava na 48. Istovremeno. orijentisanosti ka klijentima. god. kao što pokazuje tabela 28.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011.5 0.9 0. Šire kompetencije i lične arakteristike 0. Anketa poslodavaca.4 0.1 0. godini su prenosiva posebna znanja i veštine.7 1.0 0.2 0.2 40.0 100.9 29. jezici.0 100. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme. stručna Prenosiva Prognoza za 2012. Njihov udeo iznosio je 43.3 2.7 odsto.2 0.0 0. godini. Prema prognozama za 2012. različite vrte dozvola.0 24.8 odsto.5 0.2 2.0 0.9 37.9 8.9 1. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije.5 29. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke.4 10.0 6.1 1. godini i blago će opasti na 10. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti.4 8.5 0.6 0.0 100. godine.6 23. ili će se zapošljavati u 2012.0 0. 58 .5 6. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine.0 100.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011.4 25.0 100.4 16.8 0.9 21. godini udeo ove grupe veština porastao na 41.5 0. god.0 21.0 0.6 29.0 0.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.3 0. Prema prognozama za 2012. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011.5 0.7 6. 2012.

kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29).7. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena.7 677 44. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012.4 63 4.2 13. 2012.324 9.545 11.6 251 16.644 11. Anketa poslodavaca.1 1. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme.4 1. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije. Broj % Broj % 401 2. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. u 2011.7 491 3. u sektoru Trgovina. Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011.020 7.9 203 13. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012. godini nije veliki.6 124 8. 59 .925 13. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012.9 21 1.2 149 9.0 5. godini. kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme.535 100. Biće to stručna znanja i veštine. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom.0 1. Tabela 29.839 100. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. 5.1 1. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012.491 39. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011.1 1.9 46 3.4 1.

0 0.6 31.0 0.5 3.2 1. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.9 39.0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30.2 5.5 39.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23. Tabela 31.3 35. Šire kompetencije i lične karakteristike.1 0. stručna znanja najčešće nisu pominjana. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.0 21.9 1 8.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23.2 20. kao i prenosiva znanja i veštine. godini. Anketa poslodavaca.3 12.9 0. 2012.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.0 7.6 39.3 0.0 0.0 0.7 0.0 1.2 16.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67.5 17.9 13.0 4. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13.1 0. 2012.0 1.0 0.5 16.0 0.0 0. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012.6 8.0 3.3 16. Anketa poslodavaca.9 0 0 0 0 0.6 6.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.7 39.2 0.0 0. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1. 60 .0 29.4 9.3 36.3 74.8 0.4 10.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. 5.8. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost. Grafikon 6.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1. u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. fleksibilnost i elokventnost. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. Kao što pokazuje tabela 32. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. 61 . među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. S druge strane. godini. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. kao i znanjima stranih jezika. u elektronskoj formi. ali u daleko manjoj meri.

0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. u elektronskoj formi. Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. 62 .2 VII .1 VI .2 4. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI .7 2. Nedostatak adekvatnih znanja i veština.346 Da (%) 1.5 0. saobraćaju.1 14.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1.6 32. 2012. Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*).1 VII . informisanju i turizmu. deficitarna zanimanja. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33).1 100. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu.5 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština. a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu.5 1. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji. Posmatrano po sektorima delatnosti.9 41. trgovini. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Anketa poslodavaca.

4   81.2 12.5 110 1.4   65.2 16.0 2.7 0.8 40. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0.5 32.0 5.4 22.7 .4 12.6 37.0 0. 2011.2   83.6 236 32.5 4.1 16.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26. Anketa poslodavaca.0 100.0 100.3 1.0 8.9 45   82 52 69.0 96 100.2 29.4   13.8 3.7 0.4 4.0 146 Ukupno: 389 100.0 14.0 613 100.3 424 8.0 20.4 10.0 614 100.3 11.4     8 11 44 83 11 78     1.5 10.5   64.0 614 100. 63 %   3.0 Ukupno: 389 100.1 25.1 443 23.3 498 100.0 100.1 10.2 2.8 17.0 84.9 36.3 8.1   80.2 39.7 10.0 3.4 35.4 6.4   96.4 33   89 26 100.3 22. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.4 226 23.0 100.1 0.7 144 38.9 2.0 613 100.2 14.1 24.0 144 11.2   10 6 56   1.0 2.2 2.2 11. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.9 10.4 150 13.8 16.0 613 100.2 1.9 9.0 96 100.2 2.3 5.4   72.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.5 137 7.0 146   64.0 3.8   50.3 2.3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.9 1.2 1.8 24.9 25.4 17.0 614 100.2 2.0 3.0 96 100.7   10.9 35.7   10 46   Ukupno: 389 100.6 7.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.7 18.3   52. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.8 481 78.8 7.9 44.0 80.7 12. kao i prenosivih znanja i veština.1 10.

komunikacija i turizma. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1. Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije. 2012.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.9.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti.1 VI . 5. A21 i A22 iz Aneksa*). u elektronskoj formi. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva. Poslodavci u sektorima finansijskih usluga. Anketa poslodavaca. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI .047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama.2 VII . 64 .1 VII . poljoprivrede.

U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. u elektronskoj formi. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. koja imaju manje od 50 zaposlenih. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća. 65 . kao i lica sa visokim obrazovanjem. veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme. tj. najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35).

0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.9 1. Anketa poslodavaca.0 27 7 29 1 33 0 0 24.7 0.2 1.0 0.3 118 0.0 64.0 4.3 6.0 5.0 98 100.5 100 0.9 1 3 0.8 71.4 0.3 8.8 1.475 0. 2012.0 0. 66 .3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.2 0.3 264 0.4 49 2.251 100.0 0.0 27. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.1 0.0 4.1 9.7 7.3 23.0 0 15 0.0 0.2 9.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.0 0. Zaposlenima sa III.0 2.0 0.2 1.0 0.1 10.0 387 100.022 100.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.6 4.1 2. IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.0 0.0 0.0 1.0 2.9 0 0 0 35. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0.5 0.9 0.0 0.6 36 0.377 68.4 0.0 504 100.9 1.6 40.0 0 0 0.7 0.3 205 26. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti.4 183 0.0 0.0 0.1 1.0 390 100.4 6.2 1.0 23.0 0.2 7.0 0.0 0.0 2 0 25.7 37.0 0 0 Ukupno: 202 100. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.0 2 40 4 23.0 283 100.3 0.0 1.0 3.5 8.0 49.6 0 0 0 0.0 37.0 1 2 1 9 0 0 23.325 0.7 128 0.6 0.7 279 22.6 0.

1 VI . Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost. motivisanost i uslužnost (tabele A25. A26 i A27 iz Aneksa*). u elektronskoj formi. Anketa poslodavaca.2 VII . Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI . 2012. Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. 67 .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje.1 VII . Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.

otporan na spoljne uticaje.76 odsto redom. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta.42 odsto respektivno.35 i 1. 68 . Međutim. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. 2. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012.70 odsto. stope koje su procenjene za 2012.14 odsto.45 i 5. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. godini. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1.38 odsto. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3.03 odsto. godini iznosile 7. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem.25 odsto. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1.1. godini. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. Naravno. godini bili bi makrosektori Trgovina. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. Nadalje. godine.18 odsto respektivno. posmatrano po sektorima delatnosti.67 odsto).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. generatori nove zaposlenosti u 2012. Generator nove zaposlenosti u 2012. Zaključci i preporuke 6. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. Međutim. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012.87 i 2. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2.70 odsto nego u 2011. Poljoprivreda i Saobraćaj. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. godinu niže su i iznose 3. godini iznosi 2. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca. godinu od 0. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima.63. u odnosu na 2010. koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008.

godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama.6 odsto. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti.36 i 1. Neto stope kreiranja poslova u 2012. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post.2. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. a najčešće su to mala privatna preduzeća. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42. ne mogu da ih identifikuju adekvatno.17%) dok u 2012. već da budu korak ispred. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. Konkretno. godini mogu se izvući opšte preporuke. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine.65%) i srednja preduzeća (34. većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti. prema Anketi o radnoj snazi. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27.74%).3 odsto. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.77 i 2. sa preko 250 zaposlenih (51. U pogledu stepena stručne spreme. Zahvaljujući perma69 . a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1.18 odsto. planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom.36 odsto. u sektoru trgovine i ostalih usluga. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. godini. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije. 6. godini u ovim regionima iznosile bi 2. Zaposlenima u anketiranim preduzećima.70 odsto.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. sa VII-1 stepenom stručne spreme. iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Bitno je naglasiti da poslodavci. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme.

Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. prema ocenama ETF. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. naročito na nivou oblasti i regiona. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. veštinama i stručnim zvanjima. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. 70 . zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. npr. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Takođe. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi.

Beograd. godine. Ognjenović. S. godinu. • Dinkić. Vasić V. Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010). Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. Global Competitiveness Index 2010-2011. 2010. • World Bank (2010). Beograd. godinu. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. Službeni glasnik RS. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. i D. Tanccioni M. K. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). decembar 2010. godinu sa projekcijama za 2012. godinu. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. 104/09. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008). Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. Beograd. godine. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. • Vlada Republike Srbije (2011). jun 2008. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. i 2013. Službeni glasnik RS. Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. jul 2011. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. 21. Kvartalni monitor br. Vlada Republike Srbije. interni dokument • Narodna banka Srbije (2011). Beograd. • World Economic Forum (2010). Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. M. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku. oktobar 2011. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. Beograd. (2010). (2008).. Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. • CEDEFOP (2010). Literatura • EUNES projekat. Beograd. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Beograd. april 2003. sa predviđanjima za 2012. Transition Report 2010. br. • Vlada Republike Srbije (2011). Beograd. jun 2011... Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. Beograd. G. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Beograd. 2. 2009. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). • Avlijaš.. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. maj 2011. • Republički zavod za statistiku. pripremio Mansfield. • Republički zavod za statistiku (2011). • EBRD (2010). Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). Zaposlenost i plate.. • Republički zavod za statistiku (2010). FREN. Spisak posebnih znanja i veština. Bob. • ETF. Beograd. Ljubinković B. 2010. br. do 2020. Izveštaj o inflaciji. Beograd. Zakon o Klasifikaciji delatnosti. • Republički zavod za statistiku (2009). septembar 2011.. 2011. Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton. novembar 2010. Doing Business 2010. Rajkov.Brčerević. maj 2011. i 2013. 3 71 . Ognjanović K.

koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). . Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije.