Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

Za unos. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih.03%. obrazovne i zdravstvene ustanove). godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji.76%. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih.9 odsto.029 poslodavca.35% i 1.77% i 2. • Posmatrano po makrosektorima. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. Ako se ostvare. godini. Neto stope kreiranja poslova u 2012. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73.67%. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3.7% nego u 2011. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012.63%. godine na uzorku od 4. u 2012.36%. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. 2. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. godinu iznosi 2. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova.46%. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012. naročito na nacionalnom nivou. Međutim. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda.38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2. • Procenjuje se da bi u 2012. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).7%. uključujući javna preduzeća. godini bili bi makrosektori trgovine. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. godini. kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini.

Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. 23. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. sa VII-1 stepenom stručne spreme. veštinama i stručnim zvanjima. Konkretno. Preduzeća planiraju da u 2012. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012.36% i 1. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. Šire kompetencije i lične karakteristike. kao i stručna znanja i veštine. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. godini mogu se izvući opšte preporuke. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. npr. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. a najčešće su to mala privatna preduzeća. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. godini. 5 . u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. izmerene najviše stope nezaposlenosti. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica.2% i 26.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. naročito na nivou oblasti i regiona. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. prema ocenama ETF. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. Takođe. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. već da budu korak ispred.6% respektivno. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. Po mišljenju poslodavaca. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način.18%. prema Anketi o radnoj snazi. tj. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima.

Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. 6 . kao i šire kompetencije i lične karakteristike. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti.

kvalifikacija i veština. analiza podataka i rezultati ankete. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. 7 . Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. godini. kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. Takođe. godine. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. Takođe. omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). sa komponentom panela u uzorku. Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja. Redovno godišnje praćenje. veštinama i kompetencijama. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima. zaključci i preporuke.

desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Međutim. naplatu potraživanja. a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. Tada su se. Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. 8 . 2 World Economic Forum (2010). Transition Report 2010.1. I zaista. Doing Business 2010. Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. godine. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj.1 Takođe. uknjižavanje imovine. zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. obično se polazi od 2000. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu. uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. Međutim. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. Global Competitiveness Index 2010-2011. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. plaćanje i povraćaj poreza. kao i subvencije 1 EBRD (2010). Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija. 3 World Bank (2010). stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. usporila je i ekonomski napredak Srbije. Međutim. naime. može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. 2. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima. zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva).2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. dužinu trajanja sudskih sporova i slično.

prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom.5 odsto. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom. do 2009.8 odsto . priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. godine odobrio 1. gasom i parom. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012.5 na 9. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. koji obuhvata rudarstvo. godine.6 i 5. U 2009. Udeo makrosektora Industrija. ali je u 2010. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. da bi u 2004. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011. 3.4 odsto. 9 . Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen. Prema podacima Narodne banke Srbije. pokazuje rast od 1.6 u 2001.3 odsto.3 odsto. godine. do 2009.3 odsto. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. u poređenju sa 2010. ekonomskom rastu. Beograd. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. bankrotstva i stečaje. dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4. decembar 2010.4. Povrh toga. Međutim. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5. godine u Srbiju je pristiglo 13. godini ekonomija počela polako da se oporavlja. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih. smanjen je sa 24. godinu.8 odsto. godine u odnosu na isti period prethodne godine.6 odsto na 22. na 3. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija. a često i realnom jačanju nacionalne valute.5 odsto. u prvom kvartalu 2012.7 na 15. redom. godini. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008.7 odsto u 2009. gasom i parom. godini. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5. godini. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. naročito u poslednjem kvartalu. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3. do 2007.3 milijarde evra državne pomoći. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora.4 odsto. kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema. Nakon toga. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima. godinu sa projekcijama za 2012. Vlada Republike Srbije. Republički fond za razvoj je do 2009.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija.3 odsto4.8 odsto. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. i 2013. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0. iznosio 1. U 2001. od 2005. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda. U periodu od 2001.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku. godini stopa inflacije iznosila je redom 8.0%). jun 2011.8%) i porast uvoza od 9. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. do 2020. kategorija promenom anketnog upitnika. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. Vlada Republike Srbije.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija.3. godini. usled manje negativne stope rasta izvoza (-16. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. U 2010.2.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. u aprilu 2008. ispod.0 i 53. Naime. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala. i 2011. godini. 5 10 . godine. Naime. Međutim. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. nakon veoma dugog perioda. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. u aprilu i oktobru 2008. veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. godine. koji je u 2009. nakon dužeg vremena. Naime. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva. Beograd. dok je u prvom kvartalu 2012. a usluga sa 52. a stope nezaposlenosti 14. da bi u 2009. 2. godine. 2010. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. 2008. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. godini iznosio -7. 7. godine inflacija iznosila 2 odsto. 6. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo. 2009. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3. Do 2009.5 odsto. u 2008. ali uz visok rast izvoza (18. godine smanjena domaća tražnja. ali tek od 2010. nepovoljna globalna kretanja. odnosno granično zaposlenih.7 odsto. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54.6 na 63.6.0 odsto. smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada. 10. maj 2012. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. S druge strane. 6 Narodna banka Srbije (2012).3 na 4. Izveštaj o inflaciji. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih.5%) u odnosu na uvoz (-28.0 i 14. Beograd. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1.8 odsto.4 odsto.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. 2008). godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. godine su.6.3 odsto.

Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije.. .3 16.6 31. i D.8 2011 45.0 35. .0 20...6 61.0 45.8 10.1 47.1 13. . ako se posmatraju uporedivi podaci.7 11... Kvartalni monitor br.0 84.4 46.7 45.8 12.7 44.. . .6 16.5 73. .4 16.1 45. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije .9 51.0 35.7 54. Međutim. U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009. .2 56. ...6 17.1 86.....8 14. 46.6 22. ..6 58.0 58. .5 37.0 19.0 58.4 49. 2010..1 2010 47.9 32. 11 .1 10.4 71. .. Zaposlenost i plate.. 2010.. .5 2008 62. 15.7 58..3 .8 73..0 49.. porasla samo tokom dve godine (2001.3 62. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju.6 21.2 Stopa aktivnosti 2009 60.8 44.6 2009 16..9 61.2 40... 50. i 2007)..4 .5 Stopa nezaposlenosti 2008 14.2 57. 21.7 12.2 27.1 15.9 18.. Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.3 27.6 14..0 37..1 20. nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu.8 43.2 2011 24....2 32..8 25.7 11.8 47. .8 13.. 2009.6 67.8 61.0 21.. 59.1 12. .3 28.9 24..0 50.2 40.5 61. Dok je BDP od 2004.... ....1 58.0 68.0 64. došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti.7 Izvor: Republički zavod za statistiku. godini za oko 3%). .6 28.. . Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008.4 15.3 37...4 41.8 58.4 15..4 43.8 67.9 86.....9 55. . 59.3 Stopa zaposlenosti 2009 50. godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto.9 59.4 39. S.1 32. 50.9 68.2 85...4 66. do 2010.8 68. 20.3 2011 59. . .3 19...7 74.9 71....8 80.2 78..9 52. 7 Avlijaš.6 . FREN. .8 60...1 64. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna.5 2008 53.0 46..5 79.6 .8 63..9 55..2 18.9 54.9 50.9 78.. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti..0 .6 52. . .7 2010 59.1 62.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti.3 76..4 36.. .1 18.8 43. . U istom periodu zaposlenost je.5 2010 20..3 7. .2 75. godine.6 23.8 60.4 25.6 15. ..9 20.Brčerević.. . Slučaj Srbije je važan izuzetak.1 50. do 2010.5 24.0 ..3 28.7 21.5 23. kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru.9 61.. i 2011.3 21. . oba puta za zanemarljiv procenat. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje...0 76.

čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost. institucionalne probleme.7 2. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u. došlo tek do blagog pada zaposlenosti. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. i Q1 2010.2 poena pada zaposlenosti). potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020.1 Slovenija 7. Izvor: Avlijaš i Brčerević. U svim ostalim zemljama iz tabele 2. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).0 1. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta.6 Hrvatska 9.9 0.9 3.2 Mađarska 7.2 0. uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji. To je ipak samo deo objašnjenja.4 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4. obrazovne. 12 .6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji. na primer.1 Rumunija 9.9 Češka 4. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020.7 Srbija 4. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7.0 0. maj 2011.8 Ova strategija. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske. godine.6.4 Poljska -4.5 2.7 12. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008.5. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja.3 0. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju. do 2010. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam.2 (tj. Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005.0 6. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske.6 5. elasticitet zaposlenosti. što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2.7 1. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje. Beograd. sa vrednošću elasticiteta od 0. u skladu sa očekivanjima. sa malim izuzetkom 2007. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava. zaposlenost je ukupno opala za 12.9 2. nije prešao 1. godine. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji. 2010.0 0.7 odsto. Naime.1 0.8 -0.2 0. godine. U Hrvatskoj je. na 1 poen pada BDP-a 0. Naime.2 Slovačka 7. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina.

10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008.. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Rajkov.7 odsto. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju. Takođe. 10 Dinkić. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada. starih. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. 2009. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. 2008. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.8 odsto. do 2011. G. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. Dakle. oktobar 2011. naravno. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. K.. U odnosu na prethodnu godinu. žitelja ruralnih sredina. godine skoči na 61. 2011).8 i 21. Ognjenović. žena. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih. Ljubinković B. Beograd. Tokom 2011. godinu.. Beograd. 2010. stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem. kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije. 13 . a da stopa nezaposlenosti padne na 10. Naime. M. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje.4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine. Roma. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. u 2011. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba.5. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada. (2008). godine udeo lica sa nižim. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. 56. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. srednjim.

Struktura zaposlenih.4 odsto završilo je srednju školu. godine među neaktivnima bilo 45. godini je izgledala ovako: 19.5 procentnih poena.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem. a 13. Dok je u oktobru 2011. gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom).5 naspram 8 odsto. tabela 3). 67. Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. a 41.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom. 14 . Grafikon 1. među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7. 9.4 procentnih poena. Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu. Za razliku od opšte populacije.4 naspram 15. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg.7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11.1 odsto).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada.2 naspram 52. tj. tj. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). S druge strane. Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom. 45.6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5.

5 51.3 Ukupno 32.3 47.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3.4 8.6 15.0 14. oktobar 2011. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.4 Muškarci 27.1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS.0 11. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020.8 Populacija 15 . 15 .9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020. godine.1 58.5 41.5 Žene 50. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37. Međutim.0 Ukupno 45.74 Žene 37. 49.2 9. 2010).3 52. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.1 odsto visokostručnih.3 45.4 15. godini u proseku činiti 31.

obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. Zato je upitnikom za poslodavce. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću. jedinstven matični broj poslodavca.  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme). godini. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama). 16 . Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. u elektronskoj formi.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3.  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. drugih ministarstava i socijalnih partnera. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. godini (struktuirano po zanimanjima. adresa. i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima.1.  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima. MERR.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. godine. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. i 2011. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. godini (struktuirano po zanimanjima. veštinama i kompetencijama. 3. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (strukturirano po zanimanjima. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene. šifra pretežne delatnosti. na osnovu jedanaest definisanih pitanja.

B+D+E − Rudarstvo. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac. 3. 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010). Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010.2.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3. mešovita. Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. s tim što se preduzeća iz sektora O. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. kao i za 2011. gasom i parom. 2). NACE rev. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010. Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. šumarstvo i ribarstvo 2. 3.T i U ne obuhvataju. A − Poljoprivreda. S . Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012.2. Snabdevanje električnom energijom. zadružna. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. pri čemu je za 2012. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. P. i 2011. 17 . izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11.2. godinu.1. 3. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011.2. Osim toga. strana. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7.

Izuzetno.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. tj. zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru.2. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. inovacijske i tehničke delatnosti.000 radnika. proporcionalno veličini bez ponavljanja. osiguravajuća društva i berze. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps. 6. naučne. 5. Informisanje i komunikacije 7. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. 4. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. Velika − 250 i više zaposlenih 3. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Umetnost. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. Poslovanje nekretninama 8. Mala − 10−49 zaposlenih 2. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. Kao što se primećuje. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. u okviru su zadržane sve banke. Srednja − 50−49 zaposlenih 3. koja zbog toga nisu ušla u uzorak.3. Usluge smeštaja i ishrane. 3. M+N+Q+R − Stručne. 18 .

25 93.00 94.42 93.96 99.246 23.014 18.91 99. najveći obuhvat je u Zaječarskom.356 23.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.005 21.652 18.40 97.74 94.627 19.114 13.10 98.88 99.751 6.98 99.75 98.084 13.83 93.745 13.95 99.93 99.28 98.95 99.60 100.49 97.655 19.19 100.924 6.00 99.33 97.92 98.69 98.151 8. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.67 93.892 15.145 4.97 100. Kao što je prikazano tabelom 5.94 99.00 98.206 Broj zaposlenih u okviru 862.395 22.303 16.719 12.43 98.77 94.376 19159 29. U tim okruzima udeo 19 .083 20. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.27 98.981 29.10 97.669 4395 391 228 216 338 228 1.460 13. što je i prirodno. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.26 94.710 11.96 99.590 14.155 9.831 18795 28.54 98.66 94.72 98.94 94.75 98.456 15.644 4. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.945 16.66 100.81 94.854 22.68 94.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.603 95.68 94.00 94.87 94.44 98.92 99.89 99.922 12.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.96 94.96 99.356 23.90 99.65 94.94 93.94 99.42 93.75 93.94 97.94 99.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima.33 98.131 383.245 12.92 99.939 389.642 414 240 228 357 241 1.679 13.61 94.146 18.92 94.112 29.152 16.268 8.88 99.910 20.54 98.48 100.91 99.95 99.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.020 18.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.31 98.882 9.815 16.74 95.44 95.329 4.166 18.98 99.467 3.66 94.31 98.933 4.35 97.94 99.64 94.92 99.96 100.429 93.736 19.94 99.

Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.146 18.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.112 12.660 16.945 16.19 100.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.206 Broj jedinica u uzorku 5.751 6.46 60.166 18. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.943 15.83 89.217 15.38 83.854 22.18 90.79 97.055 4.61 67.882 9.764 12.560 70.70 16.7 odsto.86 89.55 100.681 3.01 85.00 82.356 18.6 odsto.282 17.286 16.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.40 93.05 59.70 83.345 23.53 74.53 100.889 17.00 92.02 65.460 13.882 9.277 11.745 13. dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.68 65.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.395 391 228 216 338 228 1.614 6.005 21.36 93.627 19. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.33 72.57 68.42 98.49 84.97 93.01 70.70 71.88 76.94 91.556 15.00 62.93 100.63 36.29 83.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74. Tabela 5.47 89. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .719 12.55 84.232 17.50 90.725 26.63 79.23 100.429 93.456 15.831 18.131 383.55 82.60 100.644 4.669 4.981 29.467 3.795 28.736 19.172 15.005 7.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).04 76.430 228.151 8.99 95.303 16.356 23.450 17.00 86.37 57.41 97.95 92.49 77.93 96.488 12.73 80.710 11.696 12.652 18.00 98.63 59.977 18.114 13.

1 odsto.378 84.333 Broj zaposlenih u okviru 862.80 72. Tabela 6.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97.465 157 1.92 53. što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja.861 74.233 84.99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74. nalaze se u Aneksu* B.430 28. kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku.07 39. u elektronskoj formi. u zavisnosti od sektora delatnosti.20 35. Stopa realizacije.450 412 398 1. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. 3.06 45. 21 . zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.9 odsto.669 502 410 3.70 82.609 Broj jedinica u uzorku 5.63 93.190 1.8%).029. pa do 74.949 45.2 odsto.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65.02 79.693 44.9%).263 64. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5.898 72.07 97.406 652 1.1%).936 104.86 99.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.45 59.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4. Registrovana stopa realizacije iznosi 73. što se odnosi na energetske sektore delatnosti.3. šumarstva i ribarstva (93.80 76.56 70.083 3. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.4%) i sektor poljoprivrede.529 1. varira u intervalu od 58.131 30.17 odsto za velika preduzeća.779 293. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.96 97.706 44.84 60.52 49.88 odsto za mala preduzeća.869 137.607 213.487 49.568 130. pa do 85.725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.

88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.15 0.90 245 676 0 916 864 2.72 0.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima.52 74. 22 . Isto važi za region Vojvodine.63 72. Tabela 8.50 odsto.701 82. dok je najniži bio u Beogradskom regionu. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije.39 55.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.029 81.52 65.51 79.00 77.09 73.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja.701 65.793 5.00 77.89 64.49 odsto.16 81.329 1.00 76.13 74.23 73.03 87.72 71.00 76. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77.70 60. koja su učestvovala u anketi.00 77.02 65.51 71.80 72.140 727 110 605 5. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju).421 647 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7. Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63.42 74.64 0.38 74.18 72. jer osim što ukazuju na stope realizacije.72 odsto.452 454 964 0 1.452 331 336 1.49 79.00 69.73 65.92 59. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79.37 85.28 73.96 50. gde je stopa realizacije iznosila 71.06 74.10 69.053 447 838 523 64 437 4. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64.50 73.00 0. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region.218 27 1.79 74.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.00 67.33 85.57 60.038 81.88 120 249 0 323 346 1.17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63.26 65.710 1.46 72.48 58.282 4.87 74. 2012.58 73.54 76. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61.15 odsto.029 64.47 66. Anketa poslodavaca.89 72.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.97 68.94 58.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2.67 odsto. i 2012. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. 4. manji broj ugašenih poslova. S druge strane. kao i privredni subjekti u mešovitom. 3. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu. Javna preduzeća u 2011. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. godine.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti. Stoga. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća.14 odsto. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova.11 odsto u privatnom. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. i iznositi 1.3. ali i manji broj kreiranih. 26 . priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova.1. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata.13 i 2. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. godinu iznose 2. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova. godini. javnom i ostalim sektorima vlasništva. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica.29 i 2. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti.90.46 odsto. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012. godini biti manji nego 2011. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. uz neto stopu kreiranih poslova od 3. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. Grafikon 3.38 odsto. zabeležiti pad u odnosu na 2011. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou.

59 0.25 2.00 5.36 1.51 5.25 odsto u 2011.45 3.50 8.02 2.45 4.46 0. Međutim.00 2.52 7.00 2.00 4.07 odsto. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova.00 7.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4.87 1.36 2.1. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.02 odsto. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012.43 3.25 2. Tabela 10. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2. 2012.03 2. godini.00 7. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova.77 0.53 2.89 4.18 1.81 4.00 2.96 0. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2.93 5.18 1. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.19 0. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011.4.42 2. 27 .07 1. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih.25 6. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka. Anketa poslodavaca. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7. Regioni Region Vojvodine je u 2011.05 0. S druge strane. koja iznosi 2.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji.

Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. do 2009. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1.5 u 2006.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Beograd. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka. godinu. 4.7 na 1. Međutim. godine kumulativno povećan za 10. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji.3 odsto.1 odsto. dok je velikih preduzeća bilo 769. godini bilo ih je svega 529. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene.6 na 12. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća.9 odsto u 2009. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. godinu. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. i to kako ukupnog broja zaposlenih. 32.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike.3 odsto u 2006. U 2009. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. tako da je do 2009. s tim da je 2009. do 2006. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7. Istovremeno. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. Kao što je prethodno navedeno..827. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala.1. novembar 2010. godini. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća. U 2004. uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća. na 14. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. sa 22. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.2. do 2009. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. godini bilo je 285. str. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena.8 u 2009. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. 28 . U periodu od 2004. godini. tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. na svega 2. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije.

nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama.5 -16.8 -8.2 -19. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.1 -15.6 -37.7 -11.3 -10. str. u odnosu na 2008.. tako da je. godinu.6 -5.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca.9 -5. godinu.6 Srednja -7.1 -25.7 -7. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata.8 6.0 -13. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora. novembar 2010.8 Ukupno 3. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.1 -14.2 -8.9 -0.2 -6.5 -28.2 -24. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009.4 -10.9 -12.6 -17. godini izmeren porast profita.6 -9.8 -1. izraženo u apsolutnim brojevima.7 -6.4 -4.9 -24. 29 . 6.3 -12.4 0.1 Mikro 0.7 -31.5 -4.8 -10.5 -17.0 -19.2 -8. godina.1 -10. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009.7 -8. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici.2 -14.3 -15.1 -1. Beograd.1 -23.7 -6.3 Mala -5.0 Velika -6.8 -32.4 -56.8 -24.4 -34.2 -25. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.3 -18.1 1. u % Promena 2009.0 -25.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5. Međutim.2 -33.9 -14.8 -16.8 -4.0 MSPP 3.2 -9. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao. Tabela 11.7 -12.

javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. 30 . 176. Tabela 12. novembar 2010. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. izuzev kada je reč o javnim preduzećima. str. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. godinu. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima.. godine. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. je donekle predvidiva. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. Naime. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. policiji i drugim bezbednosnim službama. Stoga. usled pomenutih budžetskih ograničenja. Beograd.

* Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Međutim. trgovini i popravci motornih vozila. u elektronskoj formi. shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. zatim u Beogradskom regionu. značajan udeo pada broja zaposlenih. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji. Isti je i redosled po regionima. ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). i to naročito u prerađivačkoj industriji. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. Analiza podataka i rezultati ankete 5. 31 . može se zaključiti da je u 2011. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. kao i u sektoru poslovnih usluga. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14.1. usled ovih razloga. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5.

275 8.047 138 3.845 4.Tabela 13.170 742 23.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.787 103.406 615 13.257 1.907 11.021 12.023 303 1.033 18 318 21 1.399 2.251 1. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.448 3.120 4.711 169 824 36.612 6.202 2.866 993 1.387 618 38 8 5.246 602 902 161 1.222 14.712 3.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .791 3.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.633 22.775 1.556 929 32.090 1.355 4.747 6.551 1.457 472 7.531 444 1.367 213 42 12 12 93 74 1.836 2.315 464 10.493 527 959 86 1.699 115 1.791 310 2.812 160 4.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.994 7.455 1.468 3.348 455 6.951 4.604 3.383 23.259 372 555 53 406 579 238 1.392 7 47 38 120 2.765 1.915 4.075 1.287 8.895 11.373 3.882 4.883 2.

576 2.232 1.568 5.435 224 10 63 11 1.338 4.170 857 1.343 10.597 1.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.257 73 65 4.909 1.667 844 22.550 670 13 204 21 566 265 2.783 12.627 1.127 3.640 1.885 6. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.298 318 1.553 342 1.291 1.672 6.439 793 7. .928 645 13.811 171 317 7.718 9.470 4.994 13.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3. 2011.648 7.588 2.683 33.660 41.033 14.026 19.581 128 386 12 706 4.372 453 2.468 5 194 895 2.335 2.700 27.443 323 2.393 1.190 1.288 4.459 3.758 7.061 1.311 2.520 303 851 67 1.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1.785 4.549 11.421 509 9.457 37 9 0 48 16 706 680 5.930 2.058 107. Anketa poslodavaca.576 956 1.932 8.495 20.012 2.074 2.Tabela 14.664 30 262 3.

s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). IV. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. Zahteve vezane za posebna stručna. najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. IV i V stepena: komunikativnost. u III. godine. U grupi stručnih posebnih znanja i veština. A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. 5. uslužnost i komunikativnost. preciznost. Posmatrano po sektorima delatnosti. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. Od prenosivih znanja i veština. u elektronskoj formi. Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). U odnosu na stepen stručne spreme. IV. kao i društveno-humanistička znanja i veštine. 34 . III stepena: uslužnost. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. trgovini (G) i građevinarstvu (F). Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini. najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.2. godine prenose se i u 2012. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti. i VII stepena stručne spreme. značajno povećanje zaposlenosti. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. godinu. u okviru II stepena: preciznost. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). tj. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. prenosiva znanja i veštine. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. Takođe. kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III. godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). U odnosu na stepen stručne spreme. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Anketa poslodavaca.457 4.406 5. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno .132 95 2.Tabela 15.474 1.164 316 8.138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.692 578 10.160 1 192 1 608 1.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.431 35.572 6 699 11.753 2.883 1.225 1.420 1.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.837 737 25 112 0 161 2.250 46 1.531 5.017 0 0 437 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.646 1.460 3.042 2.043 9.121 2 52 2.985 1.609 1.214 691 1.257 5.906 1.008 3.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1. 2012.691 476 5.399 651 1.889 1.098 3.200 2.120 836 669 309 152 73 0 1.

536 10. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.457 3. Anketa poslodavaca.047 5.638 229 5. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno .511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.837 1.241 2.982 138 1.347 304 182 31 3 2.462 10.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.603 11.703 1.031 1.914 2.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.029 1.021 50.247 2.466 5. 2012.871 6 57 1.204 87 731 18.053 574 2.263 4.791 4.504 1.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.380 7.685 6.131 798 705 136 836 389 5.Tabela 16.357 5.767 1.466 1.978 6 361 837 2.167 2.331 1.092 54 148 3.136 230 5.402 9 141 11 423 302 99 1.267 2.059 0 48 27 574 233 8.106 1.411 1.645 1.834 185 50 42 0 1.375 3.281 15.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.158 763 1.

Južne i Istočne Srbije. Šumadije i Zapadne Srbije. U Beogradskom regionu. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. Međutim. kada je u pitanju rast obima aktivnosti. najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. 37 . u ovim regionima. osim u regionu Vojvodine. biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. prenosiva posebna znanja i veštine. Takođe. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. Istovremeno. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. a kod velikih preduzeća oko 58%. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. U odnosu na rast obima aktivnosti. Naime. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. godine (Tabela 17). gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. U ostalim regionima. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. u sektoru prerađivačke industrije. postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. u elektronskoj formi. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima.

3. Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine. godinu. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. Tabela 17. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka. 38 . 5. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. preciznost 2. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. u elektronskoj formi. A11 i A12 u Aneksu*). dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. zatim stranih jezika. komunikativnost 3. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. Anketa poslodavaca. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. spremnost na timski rad 5. poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. Naime. 2012.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. uslužnost 4. motivisanost.

industrija 26. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP.5% u 2020. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. 2010). Ove podatke treba tumačiti sa oprezom. zahtevima. godine.9% na 50. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. S druge strane. u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji.4%. Beograd. godine. godinu. Posmatrano prema stepenu stručnosti.4%% zaposlenih. Udeo nestručnih lica će se 2020. godine. predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21. sa 22.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca. 2010). godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja.6%. Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama. isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl.5% koliko je iznosio 2010. godini. pozicijom. (CEDEFOP.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. Savremena administracija. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. 1998. moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću.7% na 35. 17 CEDEFOP (2010).4%. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. sporazumnog prekida radnog odnosa. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti.1%.1%. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%). Stoga. 18 Vlada Republike Srbije (2011). Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. Međutim. Dakle. za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. maj 2011. funkcijom i sl.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova). dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. a usluge 52. godine smanjiti na 16. kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti.2% i usluge 51. Podaci za 2012. godine. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. i to ukupnog broja zaposlenih. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. industrija 24. U 2011. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020.4% i sa 27. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49. 39 . Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. Prema projekcijama datim za 2020. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%.

godinu Zamena postojećih poslova 3.807 24.395 77 9 47.588 199 13 107. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.491 16.811 10.982 8. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto.136 52 5.772 5. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl.980 4. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011.372 22. godini.611 141 496 16 2. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. godinu.286 101 4.204 18.904 Prognoza za 2012.298 41. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih. stečaja.267 32 1 50. Naime. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III.260 95 640 36 2. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20.506 29 1 19. Očekivani odliv zaposlenih u 2012.500 267 1. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. godini na nivou ukupnog broja lica. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.002 4.718 9.193 122 4 59. i očekivani odliv u 2012.097 5.164 439 1. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija.126 2. Anketa poslodavaca.357 5. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti.946 3. 2012.107 13. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.715 12. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti.928 228 9.231 3.871 236 1.761 3 0 31.614 12. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća.758 10.642 127 5. 40 . a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga.137 7.664 706 2. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla.

naročito na nivou oblasti i regiona. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština. 2012. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije.423 9. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv.300 2. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23. godini. godini. u 2012.160 15.662 54 0 18.287 8.127 133 4.368 14.4.577 106 40 60.268 21 0 43.551 21.511 51 551 57 737 3 3 17. 41 . bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja. 21.250 8.148 5.713 465 2.008 3. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.494 Prognoza za 2012.423 8.047 3. godinu. dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar. paker i pomoćni priučeni elektromonter. Pritom je 2011.456 3. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10.800 3. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar. koja su se najčešće zapošljavala u 2011.708 1. godina bazna godina. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20. polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. godini sa očekivanjima za 2012.531 1.610 137 581 13 1.343 4.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19.399 57 3 35. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godini neće postojati proširena tražnja.917 12. 5.188 91 2. godini bila su šivač tekstila.944 4.315 224 6. i to kako u 2011. 22 i 23. tako i u očekivanjima za 2012. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK).572 11.711 36.794 4.132 70 2. Anketa poslodavaca.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme. Kada je reč o II stepenu stručne spreme.818 582 1.121 188 1. godinu po sektorima delatnosti. godinu Pad obima aktivnosti 5. najtraženija zanimanja u 2011.845 127 40 103.424 5.791 23.

kao i lica sa II stepenom stručne spreme.288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni . godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije. Tabela 20. zanimanje elektromehaničarski manipulant. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala.328 939 337 330 322 83 54 25 2. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar.priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5. Tokom 2012.893 680 124 1. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012.specijalista 98 1. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV .126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač . godini. računovodstvo i bankarstvo. god. god. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1. komercijalista i mašinski inženjer.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011. koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. Tu će ostati i u 2012. U 2012. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme.406 494 430 1. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku.767 3.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.474 1.

Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012.NK). Kada je reč o III stepenu stručnosti. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. ali i u 2012.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. i to prodavaca (III SSS i KV). godine. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. i kasir. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. Anketa poslodavaca. najtraženija zanimanja tokom 2011. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. Najveći broj zapošljavanja u 2011. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova). računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godini. kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. godini. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije. U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . godini.

kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku. u V stepenu prodavaca – specijalista.591 2. a u II stepenu spreme za pakere.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 . ekonomisti za finansije. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima.214 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2. računovodstvo i bankarstvo. god.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1. god. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku.934 2.239 25 2.839 58 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti. dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima. Tabela 21. Prognozira se da će tokom 2012.911 426 290 1. U 2012. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2.

računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. vozač teretnjaka.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. 2012. 45 . Anketa poslodavaca. vozač drumskog vozila. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. U III stepenu stručne spreme. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti.I. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. Usluge smeštaja i ishrane. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme. Takođe. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. računovodstvo i bankarstvo. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. konobar u IV stepenu stručne spreme. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta. u V prodavac – specijalista. ekonomista za finansije. godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme. pored zanimanja vozač drumskog vozila. kao i komercijalista. Informisanje i komunikacije (H.

Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. god.I. Informisanje i komunikacije (H.J) 2011. god. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. Usluge smeštaja i ishrane.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 .

Umetnost. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme. najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti. U makrosektoru Stručna. čuvar u II stepenu. zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . zanimanje čistač prostorija. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima.N.NK). godini. inovacijska i tehnička delatnost. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. beleži se u I. računarski operater u IV ste47 . zabava i rekreacija (M. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme.Q. i očekivanih zapošljavanja u 2012. III i IV stepenu stručne spreme. koje je najtraženije u ovom sektoru. naučna. Anketa poslodavaca. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. Pored ovih zanimanja. bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu. Pored toga. 2012. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. kao i zaštitar imovine − portir. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011.

računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno . Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije.R) 2011.377 232 175 1.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.N. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Tabela 23. Umetnost. god. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta.565 423 302 94 12 1. inovacijske i tehničke delatnosti.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1. naučne. zabava i rekreacija (M. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.Q.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1.718 1.

Odliv zaposlenih u 2011. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. kao i planirani odliv u 2012.N. 5. U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova. Umetnost. godini. naučne. Anketa poslodavaca. bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS .R). godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. 21.NK). fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.Q.I. 22 i 23. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti. zabava i rekreacija (M.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). godini. 2012.5. Usluge smeštaja i ishrane. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. Informisanje i komunikacije (H. i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C). Saobraćaj i skladištenje. dok je pad 49 .J) i Stručne. i planirani odliv u 2012. inovacijske i tehničke delatnosti.

080 753 3. prodavac. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. kod lica bez zanimanja i stručne spreme. Gubitak zbog pada aktivnosti 1. izrađivač gornjih delova obuće. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. i to zbog pada aktivnosti. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master. U III stepenu stručnosti u 2012. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2. god. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. Tabela 24.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno . bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme. veliki odliv u 2011. u 2012. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. Pored gorenavedenih zanimanja. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila. U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6. a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta.485 1. god. Pored toga.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1.

U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV). mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. Anketa poslodavaca.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. Međutim. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar. mašinista. posebno kod prodavaca. a u VII-1 51 .NK) zastupljen u najvećem broju. magacioner i kasir. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista. a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija. 2012.

247 893 4. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.435 608 75 2.138 264 214 145 56 32 4.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. Tabela 25. kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS). bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac.439 639 818 1. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. diplomirani farmaceut (VII-1 SSS). U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista. godinu. god.295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3. U trgovini se u 2012.874 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). god.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1.

2012. 616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. ali i u 2012. godini. Informisanje i komunikacije (H. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista.I. teretnjaka i autobusa. Usluge smeštaja i ishrane. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. godini. Anketa poslodavaca. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. procesni organizator 506454 nabavke. kuvar i administrativni tehničar. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista. Ovakav trend se očekuje i u 2012. Prognoze su da će ova zanima53 . pomoćni gumar i plastičar i kurir.

050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 .I.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. godinu. uglavnom zbog gašenja radnih mesta. Ovakav trend se prognozira i za 2012. Tabela 26. imaju najveći odliv. Takođe. Informisanje i komunikacije (H.J) 2011. Usluge smeštaja i ishrane.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1. god. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. godine imati najveći odliv. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012.

Anketa poslodavaca.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije. a takav trend se prognozira i u 2012. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. godini. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije. inovacijske i tehničke delatnosti. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir. 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. naučne. u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija.Q. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 . 2012. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Pored njih. zabava i rekreacija (M. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih.N.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost.

će se nastaviti i u 2012. Takođe.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1.847 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.Q. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011. Umetnost. naučne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. god.524 1. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master. god.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS . a u IV stepenu maturant gimnazije. zabava i rekreacija (M. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme. zabava i rekreacija (M.R) 2011.811 1. godine. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala.Q. Tabela 27. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. u makrosektorima Stručne. a visok za profesore švedskog jezika.R) u 2012. Prema prognozama.NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. inovacijske i tehničke delatnosti.223 817 157 126 135 41 1.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno . Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. godini. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.N. inovacijske i tehničke delatnosti.N. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2. naučne. trend iz 2011.

ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika.6. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 57 . godine. poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. maj 2012. Međutim. kao što je već istaknuto. najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. kao i budućim zaposlenim licima. te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage. godine takođe se pridaje značaj veštinama. sve više se traže i prenosiva znanja i veštine.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. Anketa poslodavaca. Beograd. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. 2012. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. 5.

0 100.0 0. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.0 6. jezici.2 28. stručna Prenosiva Prognoza za 2012. Naime. čime one postaju sve važnije poslodavcima.8 0.4 16. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme.8 odsto. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. Anketa poslodavaca.6 5. Od zanimanja u III.0 6.7 4. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011. bezbednost i zaštita na radu. spremnosti na timski rad.2 0.0 21.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012. kao što pokazuje tabela 28. Tabela 28.5 6.5 29.0 24.0 0. 2012.6 23. god.9 1. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011.0 100.2 2.0 0.3 2. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika.4 10. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen.9 29.9 0.9 8. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. Njihov udeo iznosio je 43.5 0.0 100. ili će se zapošljavati u 2012.0 0.6 0. godine.4 0.5 0.0 0.7 26. udeo ovih veština bio je 10. god.5 0.0 8.7 28.6 29.1 0. godini iznosio je 46. različite vrte dozvola.1 1. Istovremeno. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 100.2 27.0 0. godini taj udeo se povećava na 48. 58 .7 6.4 0.4 8. komunikativnosti. godini udeo ove grupe veština porastao na 41. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština. godini.0 1. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011.2 0. a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. godini i blago će opasti na 10.5 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke.3 0. ostala prenosiva znanja. Prema prognozama za 2012.5 0.0 odsto. orijentisanosti ka klijentima.9 37.8 35. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština.0 0. Šire kompetencije i lične arakteristike 0.0 100.7 1.0 0.3 0.9 21.0 0.7 odsto.4 25.0 33.0 100.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8. Prema prognozama za 2012. uslužnosti. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije. godini su prenosiva posebna znanja i veštine.7 24.2 odsto.2 40.

Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011.4 1. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30).1 1.4 63 4.535 100.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012.4 1. u 2011. 2012.324 9.1 1.6 124 8. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme.7 491 3. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme.491 39.9 21 1. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011. Broj % Broj % 401 2. godini nije veliki.644 11.7. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije. 59 .2 149 9.2 13.1 1.925 13.0 5. kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme. kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29). u sektoru Trgovina. godini. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena.0 1.545 11.020 7.6 251 16.7 677 44. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Anketa poslodavaca. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012.839 100. Biće to stručna znanja i veštine. 5.9 203 13.9 46 3. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. Tabela 29.

8 0.0 4.5 16.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.0 0.0 0.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23.6 8.3 16. stručna znanja najčešće nisu pominjana.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19.3 12.0 0.6 31.9 0.5 17.0 0.0 0.3 36.9 0 0 0 0 0. Tabela 31.6 39. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme.0 0.1 0. 2012. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.5 3.0 7.0 21.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23.9 13. kao i prenosiva znanja i veštine.0 0. Anketa poslodavaca.4 10.3 35.7 39.9 39.0 1. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.0 3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30.9 1 8.7 0.0 1.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67.0 0.0 29.2 16.3 74. Šire kompetencije i lične karakteristike. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012.3 0.2 5. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13.2 20. godini. 2012.0 0.2 1.4 9.6 6. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Anketa poslodavaca.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50.2 0.5 39.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.1 0. 60 .

61 .8. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost. kao i znanjima stranih jezika. ali u daleko manjoj meri. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva. među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). fleksibilnost i elokventnost. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. u elektronskoj formi. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. godini. 5.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama. S druge strane. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. Kao što pokazuje tabela 32. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. Grafikon 6.

5 1.2 4. saobraćaju. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. u elektronskoj formi. Nedostatak adekvatnih znanja i veština. Posmatrano po sektorima delatnosti.5 1.9 41.346 Da (%) 1.1 100.6 32. a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1. Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje.1 14. 2012.2 VII . Anketa poslodavaca.7 2. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. informisanju i turizmu.1 VII . Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*).5 0. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština.1 VI . Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI . deficitarna zanimanja.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. trgovini. 62 .

8 17.0 20.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.1   80.9 36.7   10.2 14.3   52.9 9.2 29.8 7.2 11.0 96 100.0 100.3 1.2 2.4 22.0 96 100.4 6.4 226 23.2 1.0 614 100.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26.8 481 78.0 14.0 613 100.9 10.9 45   82 52 69.2 12.1 24.4 17.1 25. Anketa poslodavaca.2   83.3 8.0 613 100.0 3.0 146 Ukupno: 389 100.7 .7 0.2   10 6 56   1.4 150 13.9 25.9 2.3 11.8 16.0 144 11.7 10.9 44.8   50.3 22.7   10 46   Ukupno: 389 100.0 100.0 614 100.4 4.7 144 38.2 1.4   96. kao i prenosivih znanja i veština.2 16.0 0.0 8.4 33   89 26 100.6 7.0 3.0 614 100.0 80.2 2.2 2.3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.1 0. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.5 110 1.8 40.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0.7 0.7 12. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.3 5.4   13.5 137 7.0 Ukupno: 389 100.0 613 100.3 498 100.4   72.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.2 39.2 2.1 10.6 37.9 1.5 4.0 2.3 424 8.5 10.1 16.5 32. 63 %   3. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.6 236 32.9 35.0 3.0 100.4 35.4 12. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.0 84.4     8 11 44 83 11 78     1.0 5.4   65.0 146   64.7 18.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.0 2.1 443 23.0 100.4   81.1 10.3 2. 2011.8 24.8 3.0 96 100.5   64.4 10.

Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije. 64 . 5. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama.1 VI . komunikacija i turizma.2 VII . A21 i A22 iz Aneksa*). poljoprivrede. veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.9. Poslodavci u sektorima finansijskih usluga. a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih.047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva. Anketa poslodavaca.1 VII . 2012. u elektronskoj formi. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI .2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.

Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme. što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. koja imaju manje od 50 zaposlenih. kao i lica sa visokim obrazovanjem. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća. sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. 65 . tj. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. u elektronskoj formi. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

6 0 0 0 0.8 1.0 0.3 0.1 10.3 264 0.4 6.6 40.0 0 15 0.2 7. 66 .2 9.9 1.0 2.0 4.6 0.0 0. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.4 49 2.0 390 100.0 27 7 29 1 33 0 0 24.9 0 0 0 35.0 64.0 3.0 0.0 1.1 0.0 23. Anketa poslodavaca.0 0.251 100. 2012.0 0.0 0.0 387 100.0 0. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti.7 0.2 1.1 9.0 0 0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.475 0.0 5.3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.0 98 100.0 0.0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.0 1.9 0.0 0.2 0.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.7 37.0 283 100.0 37.0 27.3 8.022 100.0 0.6 0.0 0.0 504 100.2 1. Zaposlenima sa III.0 2 40 4 23.0 0 0 Ukupno: 202 100.0 0.7 128 0.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0.6 4.8 71.5 8.0 0. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.9 1 3 0.1 1.4 183 0.0 0.4 0.3 118 0.7 279 22.5 0.7 0.6 36 0.3 6.0 49.3 23.0 2.0 4.377 68.1 2.4 0.0 2 0 25.0 1 2 1 9 0 0 23.7 7.325 0.5 100 0.3 205 26.0 0.2 1.9 1.

Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. Anketa poslodavaca.1 VI . Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. motivisanost i uslužnost (tabele A25. u elektronskoj formi.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.2 VII . A26 i A27 iz Aneksa*). 2012. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI . Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost. 67 .1 VII . * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Poljoprivreda i Saobraćaj. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih.67 odsto). Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi.35 i 1. godini iznosile 7. Generator nove zaposlenosti u 2012. stope koje su procenjene za 2012. godini. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. godini.14 odsto.42 odsto respektivno. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. generatori nove zaposlenosti u 2012.1. Naravno.76 odsto redom. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. godinu od 0. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1. godini bili bi makrosektori Trgovina. Međutim. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3. godini iznosi 2. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. 2. Nadalje.87 i 2.03 odsto.70 odsto.25 odsto.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6.38 odsto. koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. posmatrano po sektorima delatnosti. Zaključci i preporuke 6.18 odsto respektivno. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca. u odnosu na 2010. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta. 68 . Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima.70 odsto nego u 2011. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012.45 i 5. godinu niže su i iznose 3. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. Međutim.63. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. otporan na spoljne uticaje. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. godine.

godini. sa VII-1 stepenom stručne spreme. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Neto stope kreiranja poslova u 2012. prema Anketi o radnoj snazi.2. a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije. izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. godini u ovim regionima iznosile bi 2.74%). u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post.36 odsto. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama.36 i 1. sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Zaposlenima u anketiranim preduzećima. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština. u sektoru trgovine i ostalih usluga.17%) dok u 2012. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. Bitno je naglasiti da poslodavci. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). godini mogu se izvući opšte preporuke. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme.77 i 2. sa preko 250 zaposlenih (51. a najčešće su to mala privatna preduzeća.3 odsto. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. 6. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1.70 odsto. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. ne mogu da ih identifikuju adekvatno.6 odsto. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012. već da budu korak ispred. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. Zahvaljujući perma69 .65%) i srednja preduzeća (34. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. Konkretno. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom.18 odsto. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. U pogledu stepena stručne spreme. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.

Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. naročito na nivou oblasti i regiona. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. veštinama i stručnim zvanjima. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. prema ocenama ETF. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Takođe. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. 70 . ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. npr. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme).

i 2013. • Avlijaš. 2011. • Vlada Republike Srbije (2011). Beograd. jun 2008. do 2020. Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. godinu sa projekcijama za 2012. Global Competitiveness Index 2010-2011.. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku. novembar 2010. decembar 2010. Beograd. Ognjenović. 2010. Beograd. Vasić V. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. Službeni glasnik RS. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. godine. jul 2011. oktobar 2011. 2010. Vlada Republike Srbije. maj 2011. Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. • Vlada Republike Srbije (2011). Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. interni dokument • Narodna banka Srbije (2011).Brčerević. 21. Beograd. Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu. (2008). godine.. Bob.. Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010).. Beograd. Beograd. • Republički zavod za statistiku. • CEDEFOP (2010). • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). Beograd. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008). Službeni glasnik RS. 2. (2010). Ognjanović K. • Republički zavod za statistiku (2010).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7.. maj 2011. i D. Ljubinković B. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. br. septembar 2011. K. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.. Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). Beograd. Izveštaj o inflaciji. • Republički zavod za statistiku (2009). 2009. FREN. G. Tanccioni M. i 2013. • ETF. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. M. • EBRD (2010). Beograd. Rajkov. godinu. Transition Report 2010. Beograd. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Literatura • EUNES projekat. Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. jun 2011. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. pripremio Mansfield. Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. S. Zaposlenost i plate. Beograd. Zakon o Klasifikaciji delatnosti. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. Beograd. Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. • World Bank (2010). sa predviđanjima za 2012. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. • Dinkić. • Republički zavod za statistiku (2011). godinu. april 2003. • World Economic Forum (2010). Doing Business 2010. br. 3 71 . Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. 104/09. Spisak posebnih znanja i veština. Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji. Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. Kvartalni monitor br. Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton.

koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država. .Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful