Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. Ako se ostvare. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1. godini. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011.03%. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012.7%. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji. • Posmatrano po makrosektorima. godini bili bi makrosektori trgovine.67%.36%. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2.7% nego u 2011.46%. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. Neto stope kreiranja poslova u 2012.9 odsto. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. godine na uzorku od 4. naročito na nacionalnom nivou.63%. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012.76%. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Međutim. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73.38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).029 poslodavca. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata. Za unos. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012.35% i 1. • Procenjuje se da bi u 2012. 2. obrazovne i zdravstvene ustanove). godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. u 2012. godinu iznosi 2. uključujući javna preduzeća. kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.77% i 2. godini.

Preduzeća planiraju da u 2012. 5 . sa VII-1 stepenom stručne spreme. Takođe. tj. kao i stručna znanja i veštine. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. prema Anketi o radnoj snazi. Šire kompetencije i lične karakteristike. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. Po mišljenju poslodavaca.2% i 26.36% i 1. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju.18%. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. veštinama i stručnim zvanjima. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. već da budu korak ispred. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. godini mogu se izvući opšte preporuke.6% respektivno. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012. npr. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. a najčešće su to mala privatna preduzeća. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. godini. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. naročito na nivou oblasti i regiona. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. 23. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. izmerene najviše stope nezaposlenosti. Konkretno. prema ocenama ETF.

Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. 6 . zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla.

omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. Takođe. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. godini. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Takođe. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku. analiza podataka i rezultati ankete. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama. veštinama i kompetencijama. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. 7 . U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. Redovno godišnje praćenje. kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. kvalifikacija i veština. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. sa komponentom panela u uzorku. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. zaključci i preporuke. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. godine.

2. Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura. 3 World Bank (2010). To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa.1 Takođe. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. Međutim. obično se polazi od 2000. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. Tada su se. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. dužinu trajanja sudskih sporova i slično. koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima. 2 World Economic Forum (2010). Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. kao i subvencije 1 EBRD (2010).1. plaćanje i povraćaj poreza. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. Međutim.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu. može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva). uknjižavanje imovine. a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema. naime. usporila je i ekonomski napredak Srbije. 8 . Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. Global Competitiveness Index 2010-2011. naplatu potraživanja. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija. Doing Business 2010. Međutim. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. Transition Report 2010. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. godine. I zaista. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola.

gasom i parom. a često i realnom jačanju nacionalne valute.4 odsto.3 odsto. godine. 3.7 na 15. godini. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora. pokazuje rast od 1. U 2009. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji. ali je u 2010. da bi u 2004. priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Vlada Republike Srbije. Međutim. Prema podacima Narodne banke Srbije. decembar 2010. koji obuhvata rudarstvo.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima. Udeo makrosektora Industrija. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. u prvom kvartalu 2012. prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih.3 odsto4.5 odsto. godine. bankrotstva i stečaje. na 3. iznosio 1. smanjen je sa 24. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. redom. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija. ekonomskom rastu.8 odsto . godine u Srbiju je pristiglo 13.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. do 2009.6 odsto na 22. godini ekonomija počela polako da se oporavlja. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5.5 odsto. Republički fond za razvoj je do 2009.6 i 5. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda. gasom i parom. naročito u poslednjem kvartalu. godini. Povrh toga. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom. U 2001.7 odsto u 2009. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su.5 na 9. dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4.8 odsto. od 2005.4 odsto. Beograd. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0.8 odsto. godini.3 odsto.6 u 2001. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. godine odobrio 1.3 milijarde evra državne pomoći. do 2009.4. kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema.3 odsto. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. u poređenju sa 2010. U periodu od 2001. godinu. 9 . Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. Nakon toga. do 2007.

6. U 2010. nakon veoma dugog perioda. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. godini. S druge strane. 2010.3 na 4.4 odsto. koji je u 2009. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. da bi u 2009. Beograd. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. maj 2012.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3. a stope nezaposlenosti 14. i 2011. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1. 2. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. 2008. godine su. godini. 6. 2008). Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala. dok je u prvom kvartalu 2012. ali tek od 2010.6.5%) u odnosu na uvoz (-28.7 odsto. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih. usled manje negativne stope rasta izvoza (-16. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. godine. Beograd. 10.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010.3 odsto. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku.0 i 53. veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. nakon dužeg vremena. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. godine smanjena domaća tražnja. ispod. Izveštaj o inflaciji.0%). nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada. u aprilu 2008. 6 Narodna banka Srbije (2012). što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. Do 2009. 7.8%) i porast uvoza od 9. Naime.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. u 2008. godine inflacija iznosila 2 odsto. kategorija promenom anketnog upitnika. Međutim. godine.8 odsto.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. 5 10 . Naime.0 i 14.5 odsto. godini stopa inflacije iznosila je redom 8. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. odnosno granično zaposlenih. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54. do 2020. godini iznosio -7. a usluga sa 52. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada.3. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja.2. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. jun 2011. 2009. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. ali uz visok rast izvoza (18.6 na 63. Vlada Republike Srbije. godine. Naime.0 odsto. u aprilu i oktobru 2008. nepovoljna globalna kretanja.

. do 2010.0 64.4 15.4 41..6 . ako se posmatraju uporedivi podaci.. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije .2 40.4 16.5 2008 62. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna.0 35. godini za oko 3%)..0 76. . 2010.0 50.3 19.....3 7..7 44.7 11..8 80.5 37. FREN..3 37.3 76.6 61.1 86. .6 31.8 47. ... 50.2 18..2 27.1 18. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje. 7 Avlijaš.5 23. 20. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti.8 14.0 84.0 37.6 2009 16. porasla samo tokom dve godine (2001.7 58. . .. Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008.6 67.Brčerević.3 28..9 20.2 32. došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti.1 32. .7 11.. . Zaposlenost i plate.6 52.5 24. ..3 16.9 61. Kvartalni monitor br..6 16.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti..6 21. .1 64.. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju.0 58.4 15. 46.4 39.4 43.3 62..2 57..9 55...0 .0 ..0 49...4 36. . .. . ..1 13. i 2011.0 58..8 43.2 2011 24.. 50..3 21.3 Stopa zaposlenosti 2009 50..1 50. .2 75.4 66. 2010....0 68.1 2010 47. .2 78.8 10..8 2011 45.. .9 32.7 2010 59.6 28. do 2010.0 21. 59.9 78. 59..6 15.9 55.9 24.9 18. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije...7 74. .8 60.5 79.6 58.8 63.2 85...9 54.3 28...3 27. .1 10...9 52.6 . ..9 61. ..7 21.8 25.9 86. Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.5 73.5 2010 20.2 56.5 61..6 23.5 Stopa nezaposlenosti 2008 14..1 12.0 46.. 15.8 68.1 47..7 54. godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto. Međutim. . oba puta za zanemarljiv procenat.6 17.9 51.6 14. .1 15. ..3 2011 59.. .. i D.8 67.8 44.4 .1 45..4 25.7 45.9 59. . Slučaj Srbije je važan izuzetak.8 43. .6 22.. 21.4 49. .8 73.0 35. U istom periodu zaposlenost je.7 12.9 71.3 .7 Izvor: Republički zavod za statistiku.... godine.8 60.1 62... Dok je BDP od 2004. S.1 20. 11 . U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009.2 Stopa aktivnosti 2009 60.8 12.2 40. kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru.9 50..0 19.4 71.8 61.0 20.8 58. nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu..0 45..1 58. . . i 2007).4 46.5 2008 53.9 68.. 2009.....8 13.

uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. na 1 poen pada BDP-a 0. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).7 odsto. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4.9 0.8 -0. potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020. Beograd.5 2.7 Srbija 4. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005.2 poena pada zaposlenosti).0 6.2 (tj. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. sa vrednošću elasticiteta od 0. godine.3 0.6 5.2 0. zaposlenost je ukupno opala za 12.9 Češka 4. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske. maj 2011. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji. do 2010.6. Izvor: Avlijaš i Brčerević. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske. To je ipak samo deo objašnjenja. što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2.7 2. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja. nije prešao 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2.4 0.7 1. na primer. 12 . godine.1 Slovenija 7. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava.0 1. Naime. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina. i Q1 2010. godine. elasticitet zaposlenosti.1 0. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u.9 3.0 0. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje.0 0.4 Poljska -4. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2.1 Rumunija 9.2 0. Naime. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama.2 Slovačka 7. U Hrvatskoj je. došlo tek do blagog pada zaposlenosti. institucionalne probleme.2 Mađarska 7.6 Hrvatska 9.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji. U svim ostalim zemljama iz tabele 2.9 2. sa malim izuzetkom 2007.8 Ova strategija. Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja.7 12. u skladu sa očekivanjima. 2010.5. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju. čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka. obrazovne.

U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). K. Naime. starih. 56. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. G. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Rajkov. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. srednjim. oktobar 2011. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. naravno. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada. 13 . ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole.5. višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada..7 odsto. Roma. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku. godinu. Takođe. Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem. Dakle.. 10 Dinkić. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. Ljubinković B. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. a da stopa nezaposlenosti padne na 10. 2011). Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP.4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom.8 i 21.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. do 2011. godine skoči na 61. (2008). M. 2008. 2010. Tokom 2011. kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. žena. U odnosu na prethodnu godinu. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina. žitelja ruralnih sredina. Ognjenović.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. 2009. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.. u 2011. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem.8 odsto. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije. Beograd. godine udeo lica sa nižim. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. Beograd. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih.

tj.5 procentnih poena. 45.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu. godine među neaktivnima bilo 45.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11.7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). Za razliku od opšte populacije.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem. godini je izgledala ovako: 19. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). S druge strane. Struktura zaposlenih.6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3. 14 . a 41.4 odsto završilo je srednju školu. Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7. Dok je u oktobru 2011. 9. tabela 3). Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama.5 naspram 8 odsto. Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. 67.4 naspram 15.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom.2 naspram 52.4 procentnih poena. tj. gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca. a 13. Grafikon 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada.1 odsto). nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom.

4 8.8 Populacija 15 .0 11.6 15.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3. godini u proseku činiti 31.4 Muškarci 27.5 Žene 50.1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS.0 Ukupno 45. godine.1 58. oktobar 2011.2 9.3 Ukupno 32. Međutim.9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP.0 14.4 15.5 51. 49. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37. 15 . 2010). Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.3 45. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020.3 52.1 odsto visokostručnih.5 41. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.3 47.74 Žene 37.

Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. adresa.1. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada. 3. godini (strukturirano po zanimanjima. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću. godini. šifra pretežne delatnosti. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama). MERR. drugih ministarstava i socijalnih partnera.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene. kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima. i 2011. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). godine. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (struktuirano po zanimanjima.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zato je upitnikom za poslodavce. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. u elektronskoj formi. na osnovu jedanaest definisanih pitanja.  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011.  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme).  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. godini (struktuirano po zanimanjima. 16 . godini (struktuirano po zanimanjima. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. jedinstven matični broj poslodavca. veštinama i kompetencijama.

Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. kao i za 2011. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. mešovita. strana.2.2. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. 17 .2. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010. izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11. Snabdevanje električnom energijom.2. B+D+E − Rudarstvo. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010). ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009. NACE rev. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3. s tim što se preduzeća iz sektora O. 3. i 2011. gasom i parom. 2). godinu. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. S . Osim toga. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac.1.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća). šumarstvo i ribarstvo 2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012. zadružna. A − Poljoprivreda.T i U ne obuhvataju. pri čemu je za 2012. P. 3. 3. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7.

K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. osiguravajuća društva i berze. 4. Velika − 250 i više zaposlenih 3. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. Mala − 10−49 zaposlenih 2. Izuzetno. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. 6. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru. koja zbog toga nisu ušla u uzorak. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. 3. Usluge smeštaja i ishrane.3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. Poslovanje nekretninama 8. Informisanje i komunikacije 7. tj. u okviru su zadržane sve banke.2. M+N+Q+R − Stručne. inovacijske i tehničke delatnosti. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. proporcionalno veličini bez ponavljanja. odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps. 5. Umetnost. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. naučne. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. 18 . Srednja − 50−49 zaposlenih 3. Kao što se primećuje. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga.000 radnika.

74 94.66 94. U tim okruzima udeo 19 .627 19.43 98.94 99.603 95.25 93.981 29.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.48 100.90 99.54 98.67 93.19 100.710 11.854 22.166 18.084 13.75 93.329 4.644 4.745 13.356 23.131 383.89 99.75 98.939 389.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.44 95.88 99.72 98.114 13.246 23.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.27 98.00 99. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.815 16.882 9.91 99.719 12.924 6.083 20.77 94.945 16. Kao što je prikazano tabelom 5.206 Broj zaposlenih u okviru 862.429 93.98 99.10 97.65 94.31 98.42 93.66 94.94 99.152 16.356 23.26 94.376 19159 29.87 94.303 16.96 99.736 19.28 98.00 94.54 98. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.005 21.81 94.97 100.91 99.00 98. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.831 18795 28.96 99.92 99. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.69 98.112 29.95 99.64 94.68 94.88 99.66 100.655 19.590 14.642 414 240 228 357 241 1.669 4395 391 228 216 338 228 1.92 94.467 3.933 4.68 94.96 94.92 98.922 12.94 94.49 97.014 18.268 8. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.020 18.910 20.94 93. najveći obuhvat je u Zaječarskom.33 97.652 18.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.00 94.31 98.60 100.35 97.96 100.94 99.61 94.892 15.40 97.94 99.146 18.751 6.83 93.10 98.679 13.151 8.44 98. što je i prirodno.74 95.95 99.92 99.145 4.456 15.42 93.75 98.94 99.33 98.395 22.460 13.93 99.94 97.98 99.155 9.96 99.92 99.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.95 99.245 12.

01 85.63 79.97 93.945 16.00 86.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.114 13.882 9.831 18.764 12.751 6.206 Broj jedinica u uzorku 5.55 82. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.943 15.33 72.725 26.36 93.7 odsto.6 odsto. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.232 17.112 12.977 18.795 28.05 59.005 7. dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.882 9.560 70.53 100.73 80.00 92.18 90.172 15.745 13.61 67.719 12.669 4.95 92.47 89.57 68.99 95.286 16.37 57.456 15.450 17.889 17.41 97.660 16.854 22.38 83.70 83.005 21.88 76.356 18.68 65.696 12.488 12.151 8.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).460 13.29 83.79 97.93 100.94 91.652 18.23 100.63 59.00 62.00 82. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11. Tabela 5.681 3.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.02 65.19 100.42 98.63 36.00 98.303 16.86 89.981 29.166 18.146 18.70 16.277 11.282 17.614 6.467 3.055 4.83 89.53 74.710 11.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.55 100.55 84.556 15.217 15.40 93.93 96.50 90.131 383. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .356 23.395 391 228 216 338 228 1.60 100.49 77.04 76.46 60.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.345 23.430 228.49 84.01 70.644 4.70 71.736 19.627 19.429 93.

898 72. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99.1%).07 97.669 502 410 3. varira u intervalu od 58.9%).07 39.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.9 odsto.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.190 1.88 odsto za mala preduzeća. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5. pa do 74.20 35.406 652 1.131 30.8%).869 137.84 60.99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.70 82.2 odsto.80 76.52 49. nalaze se u Aneksu* B.607 213.3. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku.4%) i sektor poljoprivrede. što se odnosi na energetske sektore delatnosti.861 74. 3.693 44.333 Broj zaposlenih u okviru 862.263 64. pa do 85. u elektronskoj formi.1 odsto. Stopa realizacije.609 Broj jedinica u uzorku 5.083 3. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65. 21 .725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.02 79.86 99. zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97.029. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.430 28.465 157 1.92 53.17 odsto za velika preduzeća.233 84.63 93.487 49.706 44.80 72.450 412 398 1.96 97. u zavisnosti od sektora delatnosti.45 59.936 104.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka.779 293. što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja.378 84.949 45. Tabela 6.529 1.56 70. Registrovana stopa realizacije iznosi 73.06 45.568 130. šumarstva i ribarstva (93.

00 77.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.46 72. Anketa poslodavaca.89 72.793 5.64 0. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region.72 71.72 0.140 727 110 605 5. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju).49 odsto.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.218 27 1.17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63.00 76.97 68. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2.00 67. 22 .029 64. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79.73 65.421 647 1.96 50.52 74.02 65.329 1.701 82. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja.33 85. 2012.47 66. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77.38 74.58 73.16 81.49 79.00 77.88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.452 331 336 1.72 odsto. Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63.48 58.51 71.23 73.15 0.90 245 676 0 916 864 2.26 65.06 74.18 72.57 60. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije.88 120 249 0 323 346 1.701 65.79 74.70 60.28 73.52 65.63 72.39 55. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61.50 73. koja su učestvovala u anketi.89 64.00 76.37 85.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.42 74.029 81.00 77.15 odsto.00 0.09 73. dok je najniži bio u Beogradskom regionu.54 76. gde je stopa realizacije iznosila 71.13 74.51 79.038 81.03 87.282 4.053 447 838 523 64 437 4.92 59.87 74.94 58. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.00 69.452 454 964 0 1.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8.710 1.80 72. Tabela 8. jer osim što ukazuju na stope realizacije.50 odsto.10 69.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7. Isto važi za region Vojvodine.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća. javnom i ostalim sektorima vlasništva. godinu iznose 2. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova.90. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti.3. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012.11 odsto u privatnom. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu.46 odsto. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2.67 odsto. godini. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. godini biti manji nego 2011. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. 26 .38 odsto. kao i privredni subjekti u mešovitom. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata.1. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. 3. i 2012. godine. 4.14 odsto. Grafikon 3. ali i manji broj kreiranih. manji broj ugašenih poslova. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova.13 i 2. zabeležiti pad u odnosu na 2011. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou. priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. Stoga. uz neto stopu kreiranih poslova od 3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. Javna preduzeća u 2011. i iznositi 1.29 i 2. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. S druge strane. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011.

18 1. Regioni Region Vojvodine je u 2011.03 2.50 8.00 5.52 7.46 0. 2012.96 0.25 2. 27 .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4.81 4. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova.59 0. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija. Tabela 10.4. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka.19 0. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2.00 7.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.42 2. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012. godini. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2. Međutim.00 2.25 2.89 4. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji. koja iznosi 2.02 2. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7.87 1. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova.1.00 7. Anketa poslodavaca.36 2.25 odsto u 2011.53 2.18 1.02 odsto.00 2.07 1.07 odsto. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011.25 6.36 1.45 4.05 0. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.93 5.00 4.00 2.51 5. S druge strane. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova.77 0.45 3.43 3.

uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. str. 28 . tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo. godini bilo je 285. U 2004. 4. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala. godini. sa 22. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. godinu. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. godini bilo ih je svega 529. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća. Kao što je prethodno navedeno..8 u 2009. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. na svega 2.3 odsto u 2006. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. godine kumulativno povećan za 10. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji.1. do 2006.5 u 2006. U 2009. U periodu od 2004. Međutim. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. dok je velikih preduzeća bilo 769.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. do 2009. s tim da je 2009.3 odsto.1 odsto.6 na 12. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. na 14. novembar 2010. Istovremeno. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314.7 na 1. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka.9 odsto u 2009. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. i to kako ukupnog broja zaposlenih. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. godinu. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. tako da je do 2009. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije. do 2009. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1.2. godini. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. Beograd.827. 32. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu.

0 Velika -6.9 -14.0 MSPP 3. godinu. str. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici.9 -12.0 -13.9 -24. izraženo u apsolutnim brojevima.8 -4.7 -6.9 -5.6 -5. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca.1 -25.5 -16.6 -9.1 -15.2 -6.4 -4.1 -1.2 -19.8 6. Beograd. tako da je.2 -8.8 -8. u odnosu na 2008.1 -14.2 -25. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008. novembar 2010.7 -11.8 -1.9 -0. godini izmeren porast profita.0 -25.5 -4. 29 .5 -28.0 -19.7 -31. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora. 6.. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.7 -6. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao. Tabela 11.4 -10. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5.8 -16. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata.7 -7. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata.2 -9.2 -24.6 -17.2 -8.7 -8.7 -12.8 Ukupno 3.2 -33.2 -14.4 -34.3 -15. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata. godinu.5 -17.1 -23. Međutim.8 -24.6 -37. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.1 1. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009.8 -32.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.3 -18.3 -12.1 -10.3 -10. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.8 -10. nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009.1 Mikro 0.4 0.4 -56.3 Mala -5. u % Promena 2009. godina.6 Srednja -7.

izuzev kada je reč o javnim preduzećima. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama. novembar 2010. godine. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Stoga. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. policiji i drugim bezbednosnim službama. 30 . usled pomenutih budžetskih ograničenja. Beograd. str. Tabela 12. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. je donekle predvidiva. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. 176. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima.. Naime. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. godinu.

shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. Međutim. može se zaključiti da je u 2011. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. trgovini i popravci motornih vozila. u elektronskoj formi. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. usled ovih razloga.1. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. i to naročito u prerađivačkoj industriji. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. zatim u Beogradskom regionu. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Isti je i redosled po regionima. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. 31 . značajan udeo pada broja zaposlenih. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji. Kretanje zaposlenosti u 2011. kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. Analiza podataka i rezultati ankete 5. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. kao i u sektoru poslovnih usluga. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*).

Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.812 160 4.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .367 213 42 12 12 93 74 1.994 7.222 14.090 1.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.699 115 1.246 602 902 161 1.775 1.907 11.170 742 23.468 3.348 455 6.259 372 555 53 406 579 238 1.033 18 318 21 1.257 1.355 4.406 615 13.612 6.373 3.383 23.712 3.275 8.951 4.604 3.387 618 38 8 5.448 3.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.915 4.866 993 1.457 472 7.531 444 1.882 4.836 2.251 1.202 2.747 6.287 8.120 4.845 4.455 1.791 310 2.711 169 824 36.023 303 1.791 3.392 7 47 38 120 2.883 2.Tabela 13.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.047 138 3.315 464 10.075 1.633 22.551 1.021 12.765 1.493 527 959 86 1.787 103.399 2.556 929 32.895 11.

550 670 13 204 21 566 265 2.932 8.627 1.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.468 5 194 895 2.549 11.288 4.439 793 7.885 6.930 2. Anketa poslodavaca.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1. .421 509 9.785 4.393 1.553 342 1.074 2.033 14.597 1.311 2.994 13.061 1.783 12.588 2.811 171 317 7.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.495 20.127 3.581 128 386 12 706 4.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.298 318 1.928 645 13.338 4.457 37 9 0 48 16 706 680 5.683 33.576 956 1.435 224 10 63 11 1.190 1.335 2.232 1.372 453 2.700 27.648 7.Tabela 14.291 1.343 10.909 1.459 3.470 4.576 2.718 9.012 2.257 73 65 4.026 19.758 7.667 844 22. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.664 30 262 3.660 41.672 6.170 857 1.568 5.058 107. 2011.520 303 851 67 1.443 323 2.640 1.

kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III. 34 . u elektronskoj formi. A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. u III. IV. kao i društveno-humanistička znanja i veštine.2. zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti. 5. IV i V stepena: komunikativnost. trgovini (G) i građevinarstvu (F). s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. IV. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. U odnosu na stepen stručne spreme. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Posmatrano po sektorima delatnosti. uslužnost i komunikativnost. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. U odnosu na stepen stručne spreme. godine prenose se i u 2012. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. preciznost. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. godine. značajno povećanje zaposlenosti. VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. Takođe. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. III stepena: uslužnost. Od prenosivih znanja i veština. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. tj. godinu. godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. U grupi stručnih posebnih znanja i veština. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini. Zahteve vezane za posebna stručna. najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. i VII stepena stručne spreme. u okviru II stepena: preciznost. prenosiva znanja i veštine.

017 0 0 437 1.138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.883 1.250 46 1. 2012.572 6 699 11.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.420 1.043 9.457 4.132 95 2.691 476 5.985 1. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno .225 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.098 3.609 1.474 1.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.646 1.200 2.160 1 192 1 608 1.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.692 578 10.906 1. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2. Anketa poslodavaca.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.460 3.837 737 25 112 0 161 2.531 5.Tabela 15.399 651 1.042 2.214 691 1.257 5.753 2.120 836 669 309 152 73 0 1.008 3.431 35.406 5.164 316 8.121 2 52 2.889 1.

457 3.031 1.685 6.106 1.053 574 2.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.375 3.791 4.347 304 182 31 3 2.462 10. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.978 6 361 837 2.059 0 48 27 574 233 8.247 2.241 2. Anketa poslodavaca.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.204 87 731 18.092 54 148 3.267 2.167 2.834 185 50 42 0 1.603 11.263 4.021 50.047 5.402 9 141 11 423 302 99 1.158 763 1. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno .466 1.638 229 5.703 1.380 7.871 6 57 1.914 2.837 1.357 5.029 1. 2012.281 15.504 1.411 1.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.131 798 705 136 836 389 5.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.982 138 1.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.331 1.Tabela 16.536 10.645 1.466 5.136 230 5.767 1.

kada je u pitanju rast obima aktivnosti. gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Takođe. godine (Tabela 17). najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. Istovremeno. Južne i Istočne Srbije. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. u ovim regionima. U ostalim regionima. a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima. kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. Međutim. u sektoru prerađivačke industrije. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. U Beogradskom regionu. i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. prenosiva posebna znanja i veštine. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. U odnosu na rast obima aktivnosti. osim u regionu Vojvodine. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. Naime. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. Šumadije i Zapadne Srbije. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. a kod velikih preduzeća oko 58%. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. u elektronskoj formi. 37 .

2012. zatim stranih jezika. uslužnost 4. motivisanost. 5. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. A11 i A12 u Aneksu*).3. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. Naime. Tabela 17. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. spremnost na timski rad 5. u elektronskoj formi. 38 . kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. godinu. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. komunikativnost 3. Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine. dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. preciznost 2. Anketa poslodavaca. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka.

funkcijom i sl.7% na 35.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP. industrija 24. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama.2% i usluge 51. 18 Vlada Republike Srbije (2011). Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama.5% u 2020.4% i sa 27. Međutim.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva. godinu. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti. i to ukupnog broja zaposlenih. Beograd. Posmatrano prema stepenu stručnosti. Savremena administracija. kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. 2010).5% koliko je iznosio 2010. maj 2011. S druge strane.4%% zaposlenih. sporazumnog prekida radnog odnosa. a usluge 52. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49. godine. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine.6%. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju. u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji. 39 . godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%. Dakle.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. godine smanjiti na 16. zahtevima. isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl. godine. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24. Podaci za 2012. godine.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. sa 22. (CEDEFOP. godini. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. pozicijom. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020. U 2011. dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova.4%.9% na 50. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. 2010). predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. 17 CEDEFOP (2010).1%. industrija 26. Prema projekcijama datim za 2020.1%. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%).) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova). 1998. za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika.4%. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Udeo nestručnih lica će se 2020. moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom. Stoga. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura.

Naime. Anketa poslodavaca. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla.715 12.758 10.588 199 13 107. a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga.193 122 4 59.286 101 4. 40 .807 24.506 29 1 19. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. godinu. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto.904 Prognoza za 2012. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.002 4. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20.107 13.871 236 1. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.136 52 5.642 127 5.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18.260 95 640 36 2. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011.761 3 0 31. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti. i očekivani odliv u 2012. 2012.491 16.811 10.982 8. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012.097 5.395 77 9 47.126 2.614 12. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011.231 3. godinu Zamena postojećih poslova 3.772 5. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III.164 439 1. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011.137 7. godini. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage. godini na nivou ukupnog broja lica. stečaja.664 706 2.298 41.267 32 1 50.611 141 496 16 2. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl.718 9.946 3.357 5.928 228 9.204 18.500 267 1. Očekivani odliv zaposlenih u 2012. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.980 4. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih.372 22.

godini.791 23. najtraženija zanimanja u 2011. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.4. 22 i 23.132 70 2. godinu.845 127 40 103.250 8. polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju.047 3.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.423 8. i to kako u 2011. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20.800 3. 5.287 8. paker i pomoćni priučeni elektromonter. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima. godini sa očekivanjima za 2012.572 11.818 582 1. godinu po sektorima delatnosti. 21. godinu Pad obima aktivnosti 5.794 4. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar. 2012.424 5. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština.343 4. bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja. 41 .300 2. Kada je reč o II stepenu stručne spreme. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije.368 14. naročito na nivou oblasti i regiona.127 133 4.456 3. tako i u očekivanjima za 2012.577 106 40 60. dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar.423 9.708 1.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23. koja su se najčešće zapošljavala u 2011.511 51 551 57 737 3 3 17.160 15. Anketa poslodavaca.944 4.315 224 6. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv.662 54 0 18.188 91 2. godina bazna godina.551 21. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme. Pritom je 2011. godini bila su šivač tekstila. u 2012.917 12.711 36.148 5. godini.399 57 3 35. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK). U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19. godini neće postojati proširena tražnja.121 188 1.008 3.494 Prognoza za 2012.713 465 2.610 137 581 13 1.268 21 0 43.531 1.

godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista.288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni . koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. god. komercijalista i mašinski inženjer. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV .767 3. god.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2.328 939 337 330 322 83 54 25 2. kao i lica sa II stepenom stručne spreme. U 2012. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala.specijalista 98 1. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku. računovodstvo i bankarstvo. Tokom 2012. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012. Tu će ostati i u 2012.406 494 430 1.474 1. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme. zanimanje elektromehaničarski manipulant. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar.126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač . godini. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5. Tabela 20.893 680 124 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011.

računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. godini. ali i u 2012. kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. najtraženija zanimanja tokom 2011. U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . Anketa poslodavaca. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije. Najveći broj zapošljavanja u 2011. 2012. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. Kada je reč o III stepenu stručnosti.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. i to prodavaca (III SSS i KV). i kasir. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godine. godini. Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova). godini. računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.NK).

a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku. Prognozira se da će tokom 2012. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. ekonomisti za finansije. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. god. U 2012.839 58 1. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2. u V stepenu prodavaca – specijalista. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara.239 25 2. Tabela 21. god.934 2. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. a u II stepenu spreme za pakere. računovodstvo i bankarstvo.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti. dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima.591 2. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 . na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.911 426 290 1.214 1.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku.

bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. U III stepenu stručne spreme. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. konobar u IV stepenu stručne spreme.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta. i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije. vozač drumskog vozila. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. kao i komercijalista. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. vozač teretnjaka. Anketa poslodavaca. i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. Takođe. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Informisanje i komunikacije (H. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). 2012. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. pored zanimanja vozač drumskog vozila.I. 45 . a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme. u V prodavac – specijalista. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar. računovodstvo i bankarstvo.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. Usluge smeštaja i ishrane. ekonomista za finansije.

J) 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Informisanje i komunikacije (H. god. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 . god.I. Usluge smeštaja i ishrane.

Pored ovih zanimanja. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.Q. bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu. inovacijska i tehnička delatnost. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. Pored toga. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. čuvar u II stepenu. U makrosektoru Stručna. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. kao i zaštitar imovine − portir. naučna. godini. zabava i rekreacija (M. zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . beleži se u I. posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. računarski operater u IV ste47 . Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. i očekivanih zapošljavanja u 2012. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje.NK).N. 2012. koje je najtraženije u ovom sektoru. Umetnost. Anketa poslodavaca. zanimanje čistač prostorija. III i IV stepenu stručne spreme. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.

Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta. naučne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu.Q. Tabela 23. zabava i rekreacija (M. god.377 232 175 1. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.N.718 1. god. Umetnost.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1. računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.565 423 302 94 12 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno .R) 2011. inovacijske i tehničke delatnosti. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora.J) i Stručne. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 2012. i planirani odliv u 2012.R). Informisanje i komunikacije (H. inovacijske i tehničke delatnosti.N. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. Usluge smeštaja i ishrane.NK). i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C). 5. Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova. zabava i rekreacija (M. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. Umetnost. dok je pad 49 .5.Q.I. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. Saobraćaj i skladištenje. 21. Anketa poslodavaca. Odliv zaposlenih u 2011. kao i planirani odliv u 2012. 22 i 23. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. godini. naučne. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti. godini.

U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe. U III stepenu stručnosti u 2012. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. u 2012. prodavac. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva. Pored toga. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. izrađivač gornjih delova obuće. Gubitak zbog pada aktivnosti 1. kod lica bez zanimanja i stručne spreme.485 1. god. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. i to zbog pada aktivnosti.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2. U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera. Tabela 24. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme.080 753 3. Pored gorenavedenih zanimanja.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. veliki odliv u 2011. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno . god.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1.

2012. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. Međutim. polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. magacioner i kasir. Anketa poslodavaca. a u VII-1 51 . posebno kod prodavaca. a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar.NK) zastupljen u najvećem broju. a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV). mašinista. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.

Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata. god. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.439 639 818 1. i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . U trgovini se u 2012. diplomirani farmaceut (VII-1 SSS). Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. godinu. kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS). bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Tabela 25.874 1.704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. god. U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.435 608 75 2.247 893 4. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3.138 264 214 145 56 32 4.

2012. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. procesni organizator 506454 nabavke.I. godini. teretnjaka i autobusa. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. ali i u 2012. 616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. kuvar i administrativni tehničar. Ovakav trend se očekuje i u 2012. Anketa poslodavaca. Usluge smeštaja i ishrane. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. Prognoze su da će ova zanima53 . savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. pomoćni gumar i plastičar i kurir. godini. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista. Informisanje i komunikacije (H.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista.

godine imati najveći odliv. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. Informisanje i komunikacije (H. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1.I. godinu. uglavnom zbog gašenja radnih mesta. Ovakav trend se prognozira i za 2012.J) 2011. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Takođe. Usluge smeštaja i ishrane.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1. Tabela 26. imaju najveći odliv.050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 . Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. god. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju.

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. inovacijske i tehničke delatnosti. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije.N. godini. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. Pored njih. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. Anketa poslodavaca.Q. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. 2012. naučne. u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. a takav trend se prognozira i u 2012. zabava i rekreacija (M. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 .

NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala.N. će se nastaviti i u 2012. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2. god. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme. Prema prognozama.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1. godini.811 1.Q.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godine. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1. u makrosektorima Stručne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011. a visok za profesore švedskog jezika. zabava i rekreacija (M.847 1. inovacijske i tehničke delatnosti. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater. Tabela 27. Takođe.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS .223 817 157 126 135 41 1.524 1. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. Umetnost. inovacijske i tehničke delatnosti. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu.R) u 2012. naučne. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. a u IV stepenu maturant gimnazije. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master. god.N. naučne.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno . zabava i rekreacija (M. trend iz 2011.R) 2011.Q. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme.

godine takođe se pridaje značaj veštinama. Beograd. najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima. te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage.6. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Međutim. maj 2012. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. 2012. godine. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. kao i budućim zaposlenim licima. 57 . sve više se traže i prenosiva znanja i veštine. kao što je već istaknuto. 5.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. Anketa poslodavaca. poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju.

3 2.6 5.3 0. Prema prognozama za 2012. Od zanimanja u III.2 27. god.0 24.2 odsto. udeo ovih veština bio je 10.2 28.0 33. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti.0 100.0 100. a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.0 odsto. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. Tabela 28.0 100. godini. godini i blago će opasti na 10.0 0. godini iznosio je 46.5 0. različite vrte dozvola. ostala prenosiva znanja.4 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011.0 8.9 0. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije. 2012.9 1.5 29. Prema prognozama za 2012. Istovremeno.1 0. kao što pokazuje tabela 28.2 0. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011.0 1.7 28.9 21.0 0.7 24.3 0.7 26.4 25. 58 .0 6.9 29. god.7 odsto. spremnosti na timski rad.4 8.2 40.0 0.5 6. godine. bezbednost i zaštita na radu.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.8 odsto. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen. godini udeo ove grupe veština porastao na 41.2 2.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011. orijentisanosti ka klijentima.0 0.0 0.0 100. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština. Anketa poslodavaca. stručna Prenosiva Prognoza za 2012.7 6.5 0. jezici. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke.4 10. Naime.7 1.4 0. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine.6 29.0 21.9 8.8 0. čime one postaju sve važnije poslodavcima.0 6.7 4. ili će se zapošljavati u 2012.4 16.1 1. uslužnosti. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije.8 35.0 0.2 0.5 0. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011.0 0.6 0. godini taj udeo se povećava na 48. Šire kompetencije i lične arakteristike 0.0 0.0 0.0 100.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012.9 37. godini su prenosiva posebna znanja i veštine. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština.0 100. komunikativnosti. Njihov udeo iznosio je 43. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine.5 0.5 0.6 23. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.

prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme.1 1. 59 . 5. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30).0 1.491 39. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme. u sektoru Trgovina. u 2011.1 1.7 677 44.1 1.4 1. Biće to stručna znanja i veštine.4 1.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju.9 21 1.925 13. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012.6 124 8. Anketa poslodavaca. godini nije veliki.7.9 203 13. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena.6 251 16.839 100. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012. 2012.9 46 3. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011.7 491 3. kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme.2 149 9. kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29).545 11. Broj % Broj % 401 2.535 100.0 5. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije.2 13.020 7.644 11. godini.4 63 4.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Tabela 29. Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011.324 9.

0 0. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1.2 5.0 21.3 0.2 1.5 3.9 39.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.1 0.2 0.7 39.0 7.7 0.0 0.4 9. Tabela 31.9 13.9 0.6 31.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 2012.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.5 17.4 10.1 0.6 6. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.3 12.2 20.6 39.3 74.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012.0 0. Šire kompetencije i lične karakteristike.0 0.0 29.2 16.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23.0 0.0 0.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50.0 3. kao i prenosiva znanja i veštine. Anketa poslodavaca.0 1. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme. stručna znanja najčešće nisu pominjana.5 16.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.9 0 0 0 0 0.8 0.3 36.0 1.3 16. 2012.5 39. 60 . godini.9 1 8. Anketa poslodavaca.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67.0 4.0 0.0 0.3 35.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23.6 8.0 0.

godini. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1. ali u daleko manjoj meri.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. 61 . Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. S druge strane. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. Grafikon 6. fleksibilnost i elokventnost. u elektronskoj formi. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. Kao što pokazuje tabela 32. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost. 5. među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. kao i znanjima stranih jezika.

1 14.1 100.5 1.9 41. a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu.7 2. 62 . deficitarna zanimanja.1 VII .5 0. 2012.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1. trgovini. u elektronskoj formi.5 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32. Nedostatak adekvatnih znanja i veština. saobraćaju. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. Posmatrano po sektorima delatnosti. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji.346 Da (%) 1.1 VI . Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*). Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. informisanju i turizmu.6 32. Anketa poslodavaca. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI .0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33).2 4. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština.2 VII .

8 40.0 100.9 25.0 614 100.3 5.7 .1 24.0 613 100.5 10.4 10.7 0.8 7.0 5.4   72.8 24.0 96 100.4     8 11 44 83 11 78     1.3 1.9 35.8 3.3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.8   50.9 36.0 100.0 100.1 25. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.3 424 8. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.5 4.2 1.2 14.0 3.2   83.0 2.4 33   89 26 100.7   10 46   Ukupno: 389 100. 63 %   3.9 2.9 44.0 3.4 226 23.4   13.1 10.0 613 100.2 1.9 1.3 22.1 443 23.0 100.7 18.8 17.1 10.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.0 146   64.6 7.4   96.7 10.2 11.4   81.5   64.0 96 100.1   80.7 12.2 29.2   10 6 56   1. Anketa poslodavaca.7   10.4   65.9 10.0 84.4 12.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26.4 35.5 32.0 Ukupno: 389 100.4 17.8 481 78.0 146 Ukupno: 389 100.1 16.2 16.2 2.9 9. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.2 2. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.3   52.3 11.3 8.0 3.7 144 38.0 96 100.0 614 100.5 137 7.4 4.0 80.0 8.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 613 100.2 2.0 614 100.0 144 11. 2011.3 2.4 6.0 0.3 498 100.2 2.2 12.4 150 13.0 2.1 0.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.0 14.4 22.9 45   82 52 69.6 37.6 236 32.2 39.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0. kao i prenosivih znanja i veština.5 110 1.7 0.0 20.8 16.

1 VI .047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih.9. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. u elektronskoj formi. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost. 2012. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije. Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20. Anketa poslodavaca. 64 . a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja. A21 i A22 iz Aneksa*). Poslodavci u sektorima finansijskih usluga. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI . 5. komunikacija i turizma. poljoprivrede.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.2 VII .1 VII .

u elektronskoj formi. koja imaju manje od 50 zaposlenih. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35). U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. kao i lica sa visokim obrazovanjem. tj.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. 65 . Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća.

0 37.3 264 0.2 0.3 118 0. Zaposlenima sa III. 2012.0 27 7 29 1 33 0 0 24.325 0.1 10.0 98 100.2 1.0 2 0 25. IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.4 0.3 8. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.7 0. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti.0 0.0 0.0 0.3 6.5 100 0.251 100. 66 .0 1.9 1 3 0.1 1.0 0.475 0.0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.0 0.9 1. Anketa poslodavaca.7 37.0 0.0 504 100. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.0 27.4 0.0 0.2 1.0 0.0 4.9 0.0 5.0 0.7 128 0.3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.0 2.8 1.0 4.0 0.8 71.6 4.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.2 7.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0.0 3.7 0.0 23.377 68.3 205 26.022 100.6 36 0.0 2 40 4 23.0 1.1 0.4 49 2.6 0 0 0 0.0 390 100.4 6.0 0 15 0.0 283 100.4 183 0.0 0.6 0.0 0 0 Ukupno: 202 100.3 23.2 9.6 40.2 1.0 387 100.0 1 2 1 9 0 0 23.0 0.7 7.9 1.0 2.5 8.6 0.5 0.0 0 0 0.7 279 22.1 2.0 0.0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.1 9.0 64.9 0 0 0 35.0 0. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0.0 49.3 0.

1 VI . motivisanost i uslužnost (tabele A25. 67 . Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost. Anketa poslodavaca.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.1 VII .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. u elektronskoj formi. Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje.2 VII . A26 i A27 iz Aneksa*). Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. 2012. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI .

70 odsto. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture.18 odsto respektivno. otporan na spoljne uticaje.35 i 1. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012.1. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca. Poljoprivreda i Saobraćaj. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1. godini iznosi 2. Međutim. u odnosu na 2010. generatori nove zaposlenosti u 2012.63. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. 2. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6. Generator nove zaposlenosti u 2012. Međutim. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama.76 odsto redom. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. godini. godine.67 odsto). godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. Nadalje.87 i 2. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika.25 odsto. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2. koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta. godini bili bi makrosektori Trgovina.70 odsto nego u 2011.03 odsto. godinu od 0. posmatrano po sektorima delatnosti. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda.14 odsto. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem.45 i 5. godini iznosile 7. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. 68 . Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011.38 odsto.42 odsto respektivno. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. Naravno. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3. stope koje su procenjene za 2012. Zaključci i preporuke 6. godinu niže su i iznose 3. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema.

većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. sa VII-1 stepenom stručne spreme.6 odsto. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012.18 odsto. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. a najčešće su to mala privatna preduzeća. sa preko 250 zaposlenih (51. godini u ovim regionima iznosile bi 2. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. prema Anketi o radnoj snazi. sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. godini. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka.77 i 2. izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27.65%) i srednja preduzeća (34. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1. 6.17%) dok u 2012. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme. iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština.70 odsto.3 odsto. Bitno je naglasiti da poslodavci. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012.74%). već da budu korak ispred. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. Zaposlenima u anketiranim preduzećima. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. Zahvaljujući perma69 . godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom. U pogledu stepena stručne spreme. u sektoru trgovine i ostalih usluga. godini mogu se izvući opšte preporuke.2. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.36 odsto. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42.36 i 1. Neto stope kreiranja poslova u 2012. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Konkretno. ne mogu da ih identifikuju adekvatno.

Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. naročito na nivou oblasti i regiona. prema ocenama ETF. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. 70 . treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. npr. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. Takođe. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. veštinama i stručnim zvanjima.

Zaposlenost i plate. godinu. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). 2010. 2011. 2010. 104/09. K. 3 71 . Izveštaj o inflaciji. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). br. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Spisak posebnih znanja i veština. Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Ognjenović. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji. • World Bank (2010). Vasić V. Doing Business 2010. i 2013. 21. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. i D.Brčerević. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008). do 2020. Beograd. • World Economic Forum (2010). Transition Report 2010. septembar 2011. • EBRD (2010). Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. decembar 2010. Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. S. Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. br. Tanccioni M. M. godine.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. jun 2011. Rajkov. Global Competitiveness Index 2010-2011. Beograd. Službeni glasnik RS. • Vlada Republike Srbije (2011). Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. godinu.. april 2003. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku.. Beograd. Beograd. • Republički zavod za statistiku. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP.. Kvartalni monitor br. Beograd. Beograd. • Avlijaš. (2008). FREN. Beograd. Beograd. • Republički zavod za statistiku (2010). Beograd. • Republički zavod za statistiku (2009). Ljubinković B. Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. • Vlada Republike Srbije (2011). Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. Službeni glasnik RS. Ognjanović K. Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. maj 2011. • ETF. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. jun 2008. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. sa predviđanjima za 2012. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. i 2013. maj 2011. Beograd. godinu.. oktobar 2011. pripremio Mansfield. • CEDEFOP (2010). Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. godine. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). Zakon o Klasifikaciji delatnosti.. G. Beograd. novembar 2010. • Dinkić. Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010). 2. (2010). Vlada Republike Srbije. jul 2011. Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton. 2009. interni dokument • Narodna banka Srbije (2011). godinu sa projekcijama za 2012.. Literatura • EUNES projekat. • Republički zavod za statistiku (2011). Bob. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. Beograd.

koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država. . Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije.Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful