Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

obrazovne i zdravstvene ustanove).38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3.029 poslodavca.63%. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2. godinu iznosi 2. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. uključujući javna preduzeća. Neto stope kreiranja poslova u 2012. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1.77% i 2. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. u 2012. Za unos. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka.7% nego u 2011.7%. 2. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. • Posmatrano po makrosektorima. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. godine na uzorku od 4. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73. Međutim. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata.9 odsto. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). dok je nacionalni prosek procenjen na 1. godini. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. Ako se ostvare.76%. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu.46%. godini. kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. • Procenjuje se da bi u 2012.36%. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori.35% i 1. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011.67%. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. naročito na nacionalnom nivou. godini bili bi makrosektori trgovine. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012.03%. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica.

sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. prema ocenama ETF. kao i stručna znanja i veštine. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. izmerene najviše stope nezaposlenosti. godini. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. tj.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. Šire kompetencije i lične karakteristike. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08.6% respektivno.2% i 26. a najčešće su to mala privatna preduzeća.18%. prema Anketi o radnoj snazi. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. Konkretno. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. godini mogu se izvući opšte preporuke. npr. 23. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. Po mišljenju poslodavaca. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. sa VII-1 stepenom stručne spreme. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. veštinama i stručnim zvanjima. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. Takođe. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. već da budu korak ispred. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. 5 .36% i 1. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. naročito na nivou oblasti i regiona. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. Preduzeća planiraju da u 2012.

kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. 6 . IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih.

Takođe. kvalifikacija i veština. 7 . Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. veštinama i kompetencijama. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. sa komponentom panela u uzorku. a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. Redovno godišnje praćenje. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. godine. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama. zaključci i preporuke. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. Takođe. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. analiza podataka i rezultati ankete. U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. godini. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja.

Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama. koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj. 3 World Bank (2010). Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. obično se polazi od 2000. dužinu trajanja sudskih sporova i slično. usporila je i ekonomski napredak Srbije. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima.1.1 Takođe. može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. 8 . U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu. Doing Business 2010. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. uknjižavanje imovine. 2. naime.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. I zaista. naplatu potraživanja. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. Global Competitiveness Index 2010-2011. Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. godine. stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. Međutim. Tada su se. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva). a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema. Međutim. Transition Report 2010. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. Međutim.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. 2 World Economic Forum (2010). plaćanje i povraćaj poreza. Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. kao i subvencije 1 EBRD (2010).

kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji.5 na 9. u prvom kvartalu 2012. prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3. Beograd. U 2001. godinu sa projekcijama za 2012. godine u odnosu na isti period prethodne godine. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima. redom. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. pokazuje rast od 1. 3. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su. na 3. Republički fond za razvoj je do 2009. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom.3 odsto.8 odsto . 9 . Udeo makrosektora Industrija. godine u Srbiju je pristiglo 13. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti. godine. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih.4.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. bankrotstva i stečaje. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011.3 odsto.6 odsto na 22.4 odsto. U 2009.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi.7 odsto u 2009. Prema podacima Narodne banke Srbije. naročito u poslednjem kvartalu. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. Međutim. iznosio 1.5 odsto. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. do 2009.7 na 15.4 odsto. koji obuhvata rudarstvo. do 2007. dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4. godini ekonomija počela polako da se oporavlja.3 odsto. do 2009. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. Nakon toga. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. godinu. od 2005. gasom i parom. godini. priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok.3 odsto4. u poređenju sa 2010.8 odsto. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija.5 odsto. gasom i parom. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora. Vlada Republike Srbije. decembar 2010. godine odobrio 1. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21. ali je u 2010. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. ekonomskom rastu. Povrh toga. da bi u 2004. godini. U periodu od 2001. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra.6 i 5. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda. i 2013.3 milijarde evra državne pomoći. smanjen je sa 24. godini. godine.6 u 2001. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5. a često i realnom jačanju nacionalne valute. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine.8 odsto.

Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. 2010.3 na 4. nakon veoma dugog perioda. godine.0%). veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1. Naime. Izveštaj o inflaciji. Beograd. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala.6. godine. što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. 2008). godini iznosio -7. kategorija promenom anketnog upitnika. godine. 2008. U 2010. 6. odnosno granično zaposlenih. nepovoljna globalna kretanja. koji je u 2009. godini.4 odsto.2. nakon dužeg vremena. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih.0 i 14. ali uz visok rast izvoza (18.6. godini. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. u aprilu 2008.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. a usluga sa 52.3 odsto.0 odsto. godine su.3.0 i 53. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku.5 odsto. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. Međutim. ispod. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011.8 odsto. maj 2012. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. jun 2011.8%) i porast uvoza od 9. S druge strane. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. Naime. 7. Do 2009.6 na 63. godini stopa inflacije iznosila je redom 8. i 2011. u 2008. usled manje negativne stope rasta izvoza (-16. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja. 5 10 . ali tek od 2010. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada.5%) u odnosu na uvoz (-28.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. 6 Narodna banka Srbije (2012). Naime. godine inflacija iznosila 2 odsto. nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. godine smanjena domaća tražnja. Vlada Republike Srbije. 2. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih. dok je u prvom kvartalu 2012. a stope nezaposlenosti 14. Beograd. 2009. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. do 2020. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. 10. da bi u 2009. u aprilu i oktobru 2008.7 odsto.

.9 20.. .0 21. do 2010.3 ..8 43.. oba puta za zanemarljiv procenat.2 57. .1 18... do 2010.7 Izvor: Republički zavod za statistiku. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje.1 62. . i 2007).Brčerević.6 61. 15. i 2011.2 75.3 76.2 2011 24..5 Stopa nezaposlenosti 2008 14. . .7 12.6 23. .3 28. FREN.7 11.9 24.2 40.0 20.6 14. S.2 Stopa aktivnosti 2009 60.8 61. Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008.. . nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu.6 15.5 23.7 44..0 35..1 10.8 68..1 15. ..4 16.9 52.0 37.3 27.5 73.9 18.6 21.9 55.8 14. godini za oko 3%). 21..3 7.6 52.0 .. .8 73.9 54..8 12.4 49..6 22. . Dok je BDP od 2004....0 .7 58..4 25.5 37.2 78.. ... kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru.6 2009 16...5 79..9 32. 20.2 32.0 35. 2010...1 64. . .8 80.9 61.3 21.4 46.. . U istom periodu zaposlenost je.8 67... .8 10.8 58.3 16. 59.. Kvartalni monitor br.0 46. .4 15.. . došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti..8 2011 45..0 49. Zaposlenost i plate. ako se posmatraju uporedivi podaci.6 17...3 28.0 64.6 .. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti.0 84.1 20. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije . 50.3 19..4 43. . U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009.9 78. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije..2 27.7 45.6 16.. ..6 .. .1 32. ..9 59.0 19. .5 24...2 40.8 25.4 71.7 2010 59. 7 Avlijaš.9 61.9 50.0 45..4 39.....Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti...0 58. .6 31. 2010. . godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto.8 60...4 41.. . ..5 2008 62..0 50.0 58.0 68.5 2010 20. Međutim.8 13.1 13.3 37.1 86. godine. .8 63.6 67.8 60. i D.2 85.5 61. 59.7 74.9 55..2 56.7 54.2 18.8 43.7 11... Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.9 51..4 .1 47. 46. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju..0 76.7 21.8 47.9 86.3 2011 59..9 68. . .... Slučaj Srbije je važan izuzetak..1 45.1 2010 47.6 58.1 50. porasla samo tokom dve godine (2001.3 Stopa zaposlenosti 2009 50.6 28.. 2009. 11 .9 71...3 62.. 50. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna.4 66.5 2008 53.4 36.4 15.8 44.1 58.1 12.

9 2. čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost.1 Rumunija 9.6 Hrvatska 9. u skladu sa očekivanjima. na 1 poen pada BDP-a 0. U svim ostalim zemljama iz tabele 2. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7. godine.1 0. sa malim izuzetkom 2007. institucionalne probleme. došlo tek do blagog pada zaposlenosti. što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2. Naime. Beograd. Naime.2 poena pada zaposlenosti).5. Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja.3 0.8 Ova strategija. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske. na primer. obrazovne.2 Slovačka 7. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje.6 5. potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020.2 0. nije prešao 1.0 1. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam.7 1.2 (tj. sa vrednošću elasticiteta od 0. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske. uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005.9 0. godine. zaposlenost je ukupno opala za 12.7 Srbija 4. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008.0 0. maj 2011. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011.1 Slovenija 7. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).2 0.9 3.7 2. Izvor: Avlijaš i Brčerević.7 12. godine.4 0. 12 .0 0.7 odsto. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. i Q1 2010. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina.6.2 Mađarska 7. do 2010.5 2. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. U Hrvatskoj je. elasticitet zaposlenosti.8 -0.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji.4 Poljska -4.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2.0 6. 2010. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u.9 Češka 4. To je ipak samo deo objašnjenja.

K. do 2011. Beograd. Tokom 2011. 2010. srednjim.8 odsto. Rajkov. Takođe. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje.8 i 21. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. u 2011. starih. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada. 2009. U odnosu na prethodnu godinu. žitelja ruralnih sredina. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina. godine skoči na 61.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. godine udeo lica sa nižim. Ognjenović. Roma. 10 Dinkić. stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. Naime.7 odsto. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. godinu. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012).4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine. a da stopa nezaposlenosti padne na 10. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada.. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. 2008. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. žena. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku.. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Dakle. G. oktobar 2011.5. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem. 2011). 56. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. Beograd.. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju. 13 . višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. M. (2008). naravno. Ljubinković B.

Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada. Za razliku od opšte populacije.5 procentnih poena.2 naspram 52. Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama.4 naspram 15.1 odsto).7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. godini je izgledala ovako: 19. 67. gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3.5 naspram 8 odsto.4 odsto završilo je srednju školu. tabela 3). S druge strane. a 13.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg. 45. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3).6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5. 14 . tj.4 procentnih poena. Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. tj. godine među neaktivnima bilo 45. 9. Grafikon 1. Dok je u oktobru 2011. među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7. nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11. Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. Struktura zaposlenih. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). a 41.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom.

15 . 49.9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP.8 Populacija 15 . Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37.4 15. oktobar 2011. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020.0 11.4 Muškarci 27. 2010).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020.6 15.5 41.74 Žene 37.1 58.1 odsto visokostručnih.3 45.5 Žene 50.2 9. Međutim.3 52.0 14. godine.3 Ukupno 32.0 Ukupno 45.4 8.3 47. godini u proseku činiti 31.5 51. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.

s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. godini (strukturirano po zanimanjima. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme). 16 . i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). godine. kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima. i 2011. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. godini.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama). na osnovu jedanaest definisanih pitanja. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom.1. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. MERR.  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ. obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. adresa. u elektronskoj formi. veštinama i kompetencijama. jedinstven matični broj poslodavca. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. drugih ministarstava i socijalnih partnera.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. godini (struktuirano po zanimanjima. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću.  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. Zato je upitnikom za poslodavce. godini (struktuirano po zanimanjima. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. 3. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada. godini (struktuirano po zanimanjima. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. godini (struktuirano po zanimanjima. šifra pretežne delatnosti.

Snabdevanje električnom energijom.1.2. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011. 3. i 2011.2.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća). 2). strana. 3. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009. pri čemu je za 2012.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3. Osim toga. s tim što se preduzeća iz sektora O.T i U ne obuhvataju. 3. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. A − Poljoprivreda. godinu. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng. kao i za 2011. NACE rev. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010.2. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. šumarstvo i ribarstvo 2. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7. B+D+E − Rudarstvo. P. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11. Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012. S . 17 . Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. zadružna. mešovita. 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010).2. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac. gasom i parom.

K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru. Izuzetno. 4. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. naučne. u okviru su zadržane sve banke. 5. Usluge smeštaja i ishrane. osiguravajuća društva i berze. proporcionalno veličini bez ponavljanja. Mala − 10−49 zaposlenih 2. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu).2. 3. Poslovanje nekretninama 8.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. Informisanje i komunikacije 7.3. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. koja zbog toga nisu ušla u uzorak. M+N+Q+R − Stručne. zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. inovacijske i tehničke delatnosti. Velika − 250 i više zaposlenih 3. Umetnost.000 radnika. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. Kao što se primećuje. 18 . odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. tj. 6. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. Srednja − 50−49 zaposlenih 3.

88 99.96 94.92 99.892 15.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.93 99.97 100.77 94.00 99.33 98.89 99.66 100.854 22.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima.206 Broj zaposlenih u okviru 862.94 94.10 97.751 6.87 94.112 29.74 95.74 94.95 99.710 11.42 93. najveći obuhvat je u Zaječarskom.376 19159 29.75 93.831 18795 28.456 15.54 98.19 100.27 98.94 99.83 93.68 94.146 18.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.96 99.627 19.152 16.65 94.815 16.655 19.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.66 94.35 97.81 94.48 100.245 12.25 93.356 23.94 97.145 4.603 95.745 13.083 20.44 98.644 4.652 18.020 18.356 23.014 18.94 99.94 99.91 99.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.00 94.642 414 240 228 357 241 1.28 98. U tim okruzima udeo 19 .31 98.88 99.96 100.92 98.94 93.924 6.939 389.10 98.246 23.155 9.54 98.66 94.68 94.90 99. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.95 99.00 94. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.31 98.92 94.33 97.67 93.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.96 99.92 99.42 93. Kao što je prikazano tabelom 5.395 22.922 12.933 4.151 8.00 98.98 99.49 97.75 98.669 4395 391 228 216 338 228 1.882 9. što je i prirodno.005 21.467 3.61 94.303 16.679 13.96 99.40 97.166 18.95 99.590 14.75 98.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.91 99.719 12.60 100.736 19.981 29.329 4.910 20.94 99.945 16.64 94. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.114 13.43 98. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.131 383.69 98.26 94.268 8.92 99.72 98.98 99.94 99.429 93.460 13. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku.084 13.44 95.

23 100. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .945 16.614 6.94 91.889 17.286 16.57 68.83 89.660 16.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.172 15. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.88 76.356 18.356 23.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.18 90.943 15.429 93.55 84.751 6.795 28.764 12.63 79.725 26.736 19.232 17.977 18.303 16.02 65.112 12.217 15.488 12.53 74.93 96.70 71.282 17.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.395 391 228 216 338 228 1.42 98.652 18.681 3. Tabela 5. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.37 57.95 92.00 92.79 97.005 21.29 83.50 90.6 odsto.450 17.166 18.345 23. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.40 93.882 9.669 4.46 60.882 9.560 70.36 93.63 59.04 76.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).055 4.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.00 86.00 82.430 228.49 77.70 83.01 85. dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.55 100.745 13.277 11.627 19.7 odsto.456 15.19 100.73 80.47 89.99 95.01 70.114 13.05 59.68 65.63 36.60 100.206 Broj jedinica u uzorku 5.644 4.41 97.467 3.131 383.854 22.710 11.005 7.86 89.460 13.831 18.61 67.38 83.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.93 100.146 18.49 84.55 82.696 12.151 8.53 100.981 29.33 72.97 93.719 12.556 15.00 98.00 62.70 16.

133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.406 652 1.949 45.88 odsto za mala preduzeća.936 104.333 Broj zaposlenih u okviru 862.07 39.529 1.84 60.898 72. varira u intervalu od 58. u zavisnosti od sektora delatnosti. što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja. pa do 85.96 97.99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.17 odsto za velika preduzeća.861 74. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.131 30.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.92 53. kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku.9 odsto.693 44. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka.4%) i sektor poljoprivrede.706 44.1 odsto.465 157 1.029.430 28. 3.607 213. Registrovana stopa realizacije iznosi 73.45 59. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.06 45.02 79.263 64.609 Broj jedinica u uzorku 5.70 82. Tabela 6.487 49.190 1.233 84.2 odsto.56 70.07 97.3. što se odnosi na energetske sektore delatnosti.9%). šumarstva i ribarstva (93. Stopa realizacije. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65.568 130.669 502 410 3. 21 .869 137. u elektronskoj formi.52 49.378 84.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97.20 35.1%).725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46. pa do 74.63 93.779 293.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka.86 99. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99. nalaze se u Aneksu* B. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5. zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.450 412 398 1.80 72.8%).80 76.083 3.

92 59.15 0.89 72.029 64.46 72. Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63.13 74.51 79. dok je najniži bio u Beogradskom regionu.140 727 110 605 5. gde je stopa realizacije iznosila 71.452 331 336 1.00 0.33 85.88 120 249 0 323 346 1. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64. Tabela 8.51 71.80 72.87 74.50 odsto.54 76.72 odsto.79 74.64 0.06 74.42 74.00 77.00 67. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region. 22 . koja su učestvovala u anketi.96 50.58 73.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8.701 82.37 85.50 73.421 647 1.029 81.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.02 65.710 1.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.329 1. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije.452 454 964 0 1.88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.94 58.47 66. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77.48 58.73 65.218 27 1. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja. Anketa poslodavaca.17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju).00 77.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2.23 73.03 87.26 65.52 74.57 60.00 76.39 55.701 65.63 72.00 69.00 76.038 81.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.15 odsto.793 5.90 245 676 0 916 864 2.28 73.00 77.72 71.09 73.10 69.70 60. jer osim što ukazuju na stope realizacije. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima.18 72.72 0.49 79.52 65. Isto važi za region Vojvodine.89 64.49 odsto. 2012.38 74.282 4.16 81.97 68.053 447 838 523 64 437 4.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

4. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti.3. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou. javnom i ostalim sektorima vlasništva.46 odsto. Stoga. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova. uz neto stopu kreiranih poslova od 3. ali i manji broj kreiranih. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. zabeležiti pad u odnosu na 2011. i iznositi 1. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova. manji broj ugašenih poslova.11 odsto u privatnom. godini. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. kao i privredni subjekti u mešovitom. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu. S druge strane. godine. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. godinu iznose 2.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti.14 odsto. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova.13 i 2. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. 26 . priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. godini biti manji nego 2011.90. i 2012.29 i 2. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012.67 odsto. Javna preduzeća u 2011.1. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća. Grafikon 3.38 odsto. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. 3.

27 .07 1.25 2.00 7.77 0.00 4.89 4.42 2. Anketa poslodavaca.1.52 7.51 5.36 2. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova.4. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.00 5.02 2.59 0. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih.03 2. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7.02 odsto. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2. koja iznosi 2.25 6.00 2.18 1. godini. Regioni Region Vojvodine je u 2011.00 7.05 0.53 2.19 0. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.36 1.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4.93 5.81 4.18 1.87 1. Tabela 10. S druge strane. 2012.96 0. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova.00 2. Međutim. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011.07 odsto.46 0.00 2.43 3.45 4.25 2.25 odsto u 2011.45 3.50 8.

do 2009.3 odsto u 2006. godinu. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. godini. Međutim. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. godine kumulativno povećan za 10. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. do 2006. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo. dok je velikih preduzeća bilo 769. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. 4.1. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. godini. tako da je do 2009.6 na 12. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. godini bilo ih je svega 529. uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća.827.1 odsto. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala. U 2009. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije. Beograd. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. U periodu od 2004. na svega 2. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. sa 22.8 u 2009. do 2009.. godini bilo je 285. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. 32. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka.3 odsto. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji. s tim da je 2009. Kao što je prethodno navedeno. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. str. godinu. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. i to kako ukupnog broja zaposlenih.5 u 2006. novembar 2010. na 14. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. U 2004.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja.7 na 1.2. 28 . Istovremeno. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7.9 odsto u 2009.

Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici. 29 .2 -8. godina.2 -33.8 6.0 Velika -6. tako da je.1 -15.2 -9.6 -17.1 -25.8 -1. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Međutim.4 -4.6 -9.7 -8.7 -31. novembar 2010.4 0.6 Srednja -7.7 -11. godinu. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata.2 -14.9 -0.0 MSPP 3. Tabela 11.4 -56. str. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008.7 -6.0 -19. 6.8 -24.6 -5. godinu..9 -5.7 -6. Beograd.5 -4. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009.1 -23.7 -12.2 -25.8 -4. nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama.4 -34.0 -13.3 -12.1 Mikro 0.1 -14.9 -14.6 -37. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.5 -17. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5.1 -10.8 -32.2 -8.4 -10.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5.8 Ukupno 3.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.1 1.9 -24.0 -25.1 -1.5 -28. izraženo u apsolutnim brojevima.2 -6. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.2 -19. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata.3 -15. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao.8 -8. godini izmeren porast profita.2 -24. u odnosu na 2008.8 -16.3 -10.3 Mala -5.5 -16.9 -12.7 -7.3 -18. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca.8 -10. u % Promena 2009.

Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. 30 . Tabela 12.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. 176. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Naime. godinu. novembar 2010. godine. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. izuzev kada je reč o javnim preduzećima. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. Stoga. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama. policiji i drugim bezbednosnim službama. Beograd. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. je donekle predvidiva. usled pomenutih budžetskih ograničenja.. str. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac.

1.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. usled ovih razloga. 31 . * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. Isti je i redosled po regionima. ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). može se zaključiti da je u 2011. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. Kretanje zaposlenosti u 2011. trgovini i popravci motornih vozila. kao i u sektoru poslovnih usluga. značajan udeo pada broja zaposlenih. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. u elektronskoj formi. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. Analiza podataka i rezultati ankete 5. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. zatim u Beogradskom regionu. i to naročito u prerađivačkoj industriji. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. Međutim.

315 464 10.531 444 1.457 472 7.448 3.090 1.775 1. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.895 11.951 4.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.120 4.883 2.493 527 959 86 1.373 3.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.915 4.033 18 318 21 1.455 1.791 310 2.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .202 2.994 7.348 455 6.866 993 1.275 8.023 303 1.075 1.812 160 4.711 169 824 36.021 12.246 602 902 161 1.836 2.287 8.633 22.845 4.406 615 13.604 3.387 618 38 8 5.699 115 1.747 6.468 3.612 6.047 138 3.551 1.367 213 42 12 12 93 74 1.882 4.765 1.392 7 47 38 120 2.399 2.383 23.791 3.Tabela 13.556 929 32.170 742 23.259 372 555 53 406 579 238 1.712 3.251 1.787 103.355 4.907 11.257 1.222 14.

576 2.421 509 9.170 857 1.994 13.758 7.683 33.811 171 317 7.932 8.930 2.495 20.470 4.127 3.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.660 41.343 10.393 1.597 1.026 19.061 1.459 3.909 1.581 128 386 12 706 4.439 793 7.232 1.372 453 2.568 5.074 2.588 2.291 1. 2011.783 12.288 4.648 7.335 2.338 4.257 73 65 4.928 645 13.520 303 851 67 1.700 27.785 4.Tabela 14.058 107.311 2.549 11.640 1.012 2.576 956 1.298 318 1.718 9.435 224 10 63 11 1. .627 1.468 5 194 895 2.672 6.664 30 262 3.190 1. Anketa poslodavaca.553 342 1. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1.667 844 22.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.885 6.457 37 9 0 48 16 706 680 5.550 670 13 204 21 566 265 2.443 323 2.033 14.

A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. 5. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). Takođe. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. IV. strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. prenosiva znanja i veštine. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. značajno povećanje zaposlenosti. godine prenose se i u 2012. kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III. U odnosu na stepen stručne spreme. Zahteve vezane za posebna stručna. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. kao i društveno-humanistička znanja i veštine. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini. trgovini (G) i građevinarstvu (F).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. U odnosu na stepen stručne spreme. Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. u elektronskoj formi. najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. III stepena: uslužnost. u III. u okviru II stepena: preciznost. zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. 34 . IV. tj. uslužnost i komunikativnost. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. Posmatrano po sektorima delatnosti. godinu. s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga.2. Od prenosivih znanja i veština. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. godine. IV i V stepena: komunikativnost. i VII stepena stručne spreme. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti. U grupi stručnih posebnih znanja i veština. preciznost.

138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.Tabela 15.474 1.017 0 0 437 1.753 2.120 836 669 309 152 73 0 1.132 95 2.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.043 9. 2012.609 1.164 316 8.250 46 1.906 1.257 5.420 1.457 4.200 2.406 5.691 476 5.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.431 35.121 2 52 2.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.214 691 1.883 1.008 3.460 3.098 3.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno . Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.889 1.160 1 192 1 608 1.837 737 25 112 0 161 2.399 651 1.985 1. Anketa poslodavaca.572 6 699 11.042 2.692 578 10.225 1.531 5.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.646 1.

347 304 182 31 3 2.021 50.263 4.466 5.603 11.106 1.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.136 230 5.685 6.791 4.834 185 50 42 0 1.059 0 48 27 574 233 8.703 1.204 87 731 18.241 2.380 7.331 1.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.092 54 148 3.411 1.029 1.871 6 57 1.645 1.837 1.167 2.031 1.402 9 141 11 423 302 99 1. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.504 1.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.767 1.Tabela 16.536 10.375 3.053 574 2.466 1.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.914 2.267 2.047 5.158 763 1.457 3.131 798 705 136 836 389 5.638 229 5.247 2. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno . Anketa poslodavaca.982 138 1.462 10. 2012.281 15.978 6 361 837 2.357 5.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.

a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. Takođe. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. U Beogradskom regionu. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. Južne i Istočne Srbije. gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima. osim u regionu Vojvodine. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. kada je u pitanju rast obima aktivnosti. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. prenosiva posebna znanja i veštine. Istovremeno. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. godine (Tabela 17). biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). U odnosu na rast obima aktivnosti. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. u ovim regionima. u elektronskoj formi. najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. 37 . taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. U ostalim regionima. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. u sektoru prerađivačke industrije. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. Međutim. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. Šumadije i Zapadne Srbije. a kod velikih preduzeća oko 58%. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. Naime. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih.

poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Tabela 17. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. spremnost na timski rad 5. Naime.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. 2012. komunikativnost 3.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. preciznost 2. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. 38 . dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. godinu. uslužnost 4. kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. Anketa poslodavaca. u elektronskoj formi. Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. A11 i A12 u Aneksu*).3. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. 5. zatim stranih jezika. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka. motivisanost.

isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. Podaci za 2012. funkcijom i sl. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. Dakle. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Stoga.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva. Međutim. sporazumnog prekida radnog odnosa. godine. Savremena administracija. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti.2% i usluge 51. (CEDEFOP. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca.4%. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. godine.4%. Udeo nestručnih lica će se 2020. sa 22. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%. predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21. S druge strane. moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. 39 .1%. i to ukupnog broja zaposlenih. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo.1%. godinu. industrija 24. Posmatrano prema stepenu stručnosti. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti.6%. godine. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. Prema projekcijama datim za 2020. Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama.7% na 35. pozicijom. godine smanjiti na 16. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju. godine. 1998. za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. industrija 26. U 2011.4%% zaposlenih. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godini. 17 CEDEFOP (2010). Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%). maj 2011. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. Beograd. a usluge 52.9% na 50. 2010).5% u 2020. 18 Vlada Republike Srbije (2011). u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji.5% koliko je iznosio 2010. 2010). obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara.4% i sa 27. zahtevima.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova).17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020.

982 8.097 5.126 2.204 18.715 12.500 267 1.718 9.946 3.286 101 4. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto. 40 . 2012.136 52 5. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.588 199 13 107.231 3. Očekivani odliv zaposlenih u 2012.298 41.807 24.107 13. Anketa poslodavaca.164 439 1. a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.642 127 5.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto. stečaja. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012.395 77 9 47.372 22. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20.611 141 496 16 2. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Naime. godini na nivou ukupnog broja lica.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.002 4.758 10.260 95 640 36 2. i očekivani odliv u 2012.357 5. godinu.491 16. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih. godinu Zamena postojećih poslova 3.904 Prognoza za 2012.267 32 1 50. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija.137 7. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto.928 228 9. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla.811 10.871 236 1. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011.772 5.980 4. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.506 29 1 19.614 12.761 3 0 31.193 122 4 59. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. godini. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011.664 706 2. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća.

794 4. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20.4.551 21. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10.800 3.424 5.399 57 3 35. tako i u očekivanjima za 2012.268 21 0 43. 2012.132 70 2. godini bila su šivač tekstila. godini sa očekivanjima za 2012. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK).708 1. polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.944 4.572 11.917 12. 22 i 23.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23. Pritom je 2011. godini neće postojati proširena tražnja.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19.368 14.845 127 40 103.160 15. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima.610 137 581 13 1. koja su se najčešće zapošljavala u 2011. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor.818 582 1.127 133 4. dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 5. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011.121 188 1. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština.531 1.711 36. 41 . i to kako u 2011.315 224 6.423 9.300 2. godina bazna godina. godinu Pad obima aktivnosti 5. godinu. godini. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.662 54 0 18.250 8. godini. paker i pomoćni priučeni elektromonter.047 3.791 23. naročito na nivou oblasti i regiona. Anketa poslodavaca.423 8.343 4. Kada je reč o II stepenu stručne spreme. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011.713 465 2. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih.188 91 2. bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar. u 2012. godinu po sektorima delatnosti.511 51 551 57 737 3 3 17.456 3.287 8.148 5. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv. 21.494 Prognoza za 2012.577 106 40 60. najtraženija zanimanja u 2011.008 3.

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011.126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač . Tu će ostati i u 2012. Tokom 2012. koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme.893 680 124 1. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme. god. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.328 939 337 330 322 83 54 25 2. godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije. komercijalista i mašinski inženjer.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2. god. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1. godini. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012.406 494 430 1.474 1.767 3. U 2012. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala. zanimanje elektromehaničarski manipulant. Tabela 20. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar.specijalista 98 1.priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV . kao i lica sa II stepenom stručne spreme. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. računovodstvo i bankarstvo. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku.288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni .

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. i to prodavaca (III SSS i KV). Najveći broj zapošljavanja u 2011. Anketa poslodavaca. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. i kasir. godini.NK). bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . najtraženija zanimanja tokom 2011. računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. Kada je reč o III stepenu stručnosti. godine. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. ali i u 2012. godini. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godini. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. 2012. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova).

a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2. god. Prognozira se da će tokom 2012. ekonomisti za finansije. računovodstvo i bankarstvo.839 58 1. god. u V stepenu prodavaca – specijalista. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011.591 2. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata.239 25 2. dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.911 426 290 1. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti. U 2012.214 1.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 . kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. a u II stepenu spreme za pakere. Tabela 21.934 2.

i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. Usluge smeštaja i ishrane. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). 45 . godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme. Anketa poslodavaca. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. kao i komercijalista. vozač teretnjaka. vozač drumskog vozila. U III stepenu stručne spreme. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar. pored zanimanja vozač drumskog vozila. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. konobar u IV stepenu stručne spreme. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta. računovodstvo i bankarstvo. 2012. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. Informisanje i komunikacije (H. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. u V prodavac – specijalista. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. Takođe. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. ekonomista za finansije. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme.I.

I.J) 2011. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. Informisanje i komunikacije (H. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 .USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. god. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Usluge smeštaja i ishrane. god.

posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima. zabava i rekreacija (M. Anketa poslodavaca. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. koje je najtraženije u ovom sektoru.NK).N.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. Umetnost. Pored toga. beleži se u I. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje.Q. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. zanimanje čistač prostorija. III i IV stepenu stručne spreme. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. inovacijska i tehnička delatnost. računarski operater u IV ste47 . čuvar u II stepenu. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme. najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti. kao i zaštitar imovine − portir. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. naučna. Pored ovih zanimanja. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. 2012. U makrosektoru Stručna. godini. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . i očekivanih zapošljavanja u 2012. bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu.

596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1. god. naučne. inovacijske i tehničke delatnosti. Tabela 23. Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. god. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu.Q.718 1. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne.377 232 175 1.R) 2011.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta. Umetnost. računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1. zabava i rekreacija (M.N.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno .565 423 302 94 12 1. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1.

godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS .I. bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova. Umetnost.J) i Stručne. Usluge smeštaja i ishrane. fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. Anketa poslodavaca. inovacijske i tehničke delatnosti.NK). zabava i rekreacija (M. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011.N. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti. Odliv zaposlenih u 2011. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. 21. i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. 5. godini. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. godini. Informisanje i komunikacije (H. i planirani odliv u 2012. kao i planirani odliv u 2012. Saobraćaj i skladištenje.Q. 22 i 23.R). Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. naučne. 2012.5. dok je pad 49 .

u 2012. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe. i to zbog pada aktivnosti. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta. prodavac.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. Gubitak zbog pada aktivnosti 1.485 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master. Tabela 24. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. god. izrađivač gornjih delova obuće. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva.080 753 3. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). veliki odliv u 2011. kod lica bez zanimanja i stručne spreme.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6. U III stepenu stručnosti u 2012. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno . godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. god. Pored gorenavedenih zanimanja. Pored toga. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1.

mašinista. Anketa poslodavaca. magacioner i kasir. a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . 2012. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. posebno kod prodavaca. a u VII-1 51 . polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar.NK) zastupljen u najvećem broju. Međutim. mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija.

diplomirani farmaceut (VII-1 SSS). U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista.874 1. Tabela 25. godinu.704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac.435 608 75 2.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U trgovini se u 2012. Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. god.138 264 214 145 56 32 4.247 893 4. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata. god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta.439 639 818 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS).

616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. teretnjaka i autobusa. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. ali i u 2012. savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godini. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. procesni organizator 506454 nabavke.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme.I.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. 2012. kuvar i administrativni tehničar. Ovakav trend se očekuje i u 2012. pomoćni gumar i plastičar i kurir. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. Usluge smeštaja i ishrane. Anketa poslodavaca. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. Informisanje i komunikacije (H. godini. Prognoze su da će ova zanima53 .

I. godine imati najveći odliv. Ovakav trend se prognozira i za 2012.050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 . Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1. Tabela 26.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1. Usluge smeštaja i ishrane. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. Takođe. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. god. imaju najveći odliv.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012.J) 2011. godinu. Informisanje i komunikacije (H. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. god. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. uglavnom zbog gašenja radnih mesta.

2012. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 . u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. a takav trend se prognozira i u 2012. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. zabava i rekreacija (M.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. inovacijske i tehničke delatnosti. Pored njih. 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.Q. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. naučne. godini. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije.N. Anketa poslodavaca. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih.

Q. naučne.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS . Umetnost. inovacijske i tehničke delatnosti. god. će se nastaviti i u 2012. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. u makrosektorima Stručne. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011.NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1. Tabela 27. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme.847 1. godini.223 817 157 126 135 41 1. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1.Q. god. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. zabava i rekreacija (M. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master.811 1.524 1. a visok za profesore švedskog jezika. a u IV stepenu maturant gimnazije. trend iz 2011. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost.R) 2011. Takođe. inovacijske i tehničke delatnosti.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.N. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno . naučne. zabava i rekreacija (M. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater. godine.R) u 2012.N. Prema prognozama. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala.

2012. te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. maj 2012. sve više se traže i prenosiva znanja i veštine. ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. Međutim. godine. godine takođe se pridaje značaj veštinama. Beograd. Anketa poslodavaca. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. 57 . poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. kao što je već istaknuto. kao i budućim zaposlenim licima.6. 5. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao.

god. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen.0 0.0 0.7 24.0 100.4 8. a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.9 21. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština. Tabela 28. uslužnosti.8 odsto. 2012. stručna Prenosiva Prognoza za 2012. ostala prenosiva znanja. komunikativnosti. godini su prenosiva posebna znanja i veštine.6 23.0 6. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke.2 40. godine.4 10. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika. godini udeo ove grupe veština porastao na 41.9 1. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011.4 0. godini. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.6 29. Prema prognozama za 2012.5 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme. različite vrte dozvola.0 100.1 1.0 100.0 0. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika.2 27.7 6. bezbednost i zaštita na radu.3 0. god.9 29. Istovremeno.7 odsto. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011. čime one postaju sve važnije poslodavcima. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.2 0.7 1.0 100.0 1. Anketa poslodavaca.7 28. ili će se zapošljavati u 2012.3 2.0 33. jezici. kao što pokazuje tabela 28.3 0.2 28.2 2.0 0.0 8.2 0.0 0. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. spremnosti na timski rad.7 4.5 0. orijentisanosti ka klijentima.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8.5 29. Šire kompetencije i lične arakteristike 0.9 37.0 0.8 35. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti.0 21.6 0.1 0.4 16. Od zanimanja u III. Naime.0 100. udeo ovih veština bio je 10.0 0.5 6.0 odsto.6 5.5 0.8 0.4 0. Njihov udeo iznosio je 43.0 0.9 0. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije.5 0. Prema prognozama za 2012.0 0.9 8. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012.0 100.0 24. godini taj udeo se povećava na 48.7 26. godini iznosio je 46.0 6.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011. godini i blago će opasti na 10.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 58 .2 odsto. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011.5 0.4 25.

0 1.9 46 3.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama.6 251 16.4 1. kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29). U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju.839 100.4 1. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012.9 203 13.644 11.7 491 3. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije.1 1. Biće to stručna znanja i veštine.9 21 1. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012.2 13. godini nije veliki.1 1.4 63 4. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012.1 1.545 11. Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011. godini. kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme.0 5. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. u 2011. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme. u sektoru Trgovina. 5.7.020 7. 2012.6 124 8.491 39. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije.535 100. Broj % Broj % 401 2.7 677 44.925 13.324 9.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 59 . godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30). Anketa poslodavaca. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012. Tabela 29.2 149 9.

6 39. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.6 31.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1. Anketa poslodavaca. godini.0 7.8 0.0 0.0 0.4 10.0 0.9 0.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13.3 36.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.0 21.9 13.5 3.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23. stručna znanja najčešće nisu pominjana.0 0.3 74.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19.2 16.6 8. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme.7 39.2 20.5 39.0 0.9 1 8.3 0. 2012.3 35. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012. 2012.0 1. 60 .258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23.2 5. kao i prenosiva znanja i veštine.2 1.6 6. Tabela 31. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.1 0. Šire kompetencije i lične karakteristike.3 12.1 0.0 29.7 0.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.9 39. Anketa poslodavaca.0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30.4 9.3 16.0 4.2 0.5 16.0 0.5 17.9 0 0 0 0 0.0 0.0 0.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.0 3.0 1.

S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. godini. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. fleksibilnost i elokventnost. kao i znanjima stranih jezika. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. ali u daleko manjoj meri. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. 5. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. 61 .346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama.8.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. S druge strane. Grafikon 6. među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). Kao što pokazuje tabela 32. u elektronskoj formi. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost.

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32.5 1.5 0.1 VII . Posmatrano po sektorima delatnosti. 62 .1 100. Nedostatak adekvatnih znanja i veština. u elektronskoj formi. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji.5 1. Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*). 2012.2 VII . saobraćaju. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu.6 32.7 2.1 14. Anketa poslodavaca.2 4.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1.346 Da (%) 1.1 VI . a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu. trgovini. informisanju i turizmu. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština.9 41. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33). Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI . deficitarna zanimanja. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

0 8.0 80.5 110 1.8 16.1 16.6 37.9 1.0 146   64.4 226 23.0 3.4   65.7 0.6 236 32.0 613 100.0 144 11.7 0.5 10.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.0 84. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.3 11.8 24.7   10.5   64.5 32.8 17.9 45   82 52 69.2 11.0 2.4 150 13.0 613 100.1 25.1 0.0 96 100.1   80.6 7.7 18.0 614 100.9 44.4   96.0 5.3 498 100.0 3.3 2.4   13.1 24.0 96 100.4 35.4   72.3 424 8.2 14.2   83.9 10.0 96 100.8   50.2 2. 63 %   3.3   52.0 100.3 22.3 1.2 1.0 20.7 10.3 8.0 Ukupno: 389 100.0 100.4 6.0 100.8 3.0 0.0 3.0 100.9 9. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.7 144 38.0 613 100.4 22.0 14.8 481 78.9 36.1 443 23.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0.4 10.2 1.9 35.8 40.1 10. kao i prenosivih znanja i veština.8 7.3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.4 12.4     8 11 44 83 11 78     1.7 .4   81.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.5 4.2 2.2 16.9 25.2 12.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.7 12.3 5.0 614 100.2   10 6 56   1.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26.5 137 7.2 39. 2011.2 2.4 17.2 2.9 2.0 614 100.0 2. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.1 10.0 146 Ukupno: 389 100. Anketa poslodavaca.4 33   89 26 100.4 4.2 29.7   10 46   Ukupno: 389 100.

Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1.1 VI . * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 64 . 5. Anketa poslodavaca. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva.047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. poljoprivrede. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost. a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja.1 VII . Poslodavci u sektorima finansijskih usluga. Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije.9. Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama. u elektronskoj formi. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti.2 VII . Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI . 2012. komunikacija i turizma. A21 i A22 iz Aneksa*). veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština.

najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. koja imaju manje od 50 zaposlenih. što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. kao i lica sa visokim obrazovanjem. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. tj. u elektronskoj formi. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. 65 . sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.0 2 40 4 23.3 23.0 0.0 3.8 71.0 0.1 9.6 0.0 504 100.0 27.4 0.9 0.7 0.0 23.4 183 0.0 0 15 0. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0.4 0.9 1 3 0.0 0.2 7.6 0 0 0 0. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.0 390 100. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.0 4.7 279 22.0 0 0 0.3 6.0 2.022 100.3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.5 8.377 68.3 8.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0.9 1.0 0.251 100.0 0.4 49 2.1 0.0 0.0 387 100.5 0.9 1.9 0 0 0 35.0 0.0 64.2 1. Zaposlenima sa III.0 2.3 205 26.5 100 0.0 283 100.7 0.0 0.0 0.325 0.3 118 0.8 1.0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.0 4.1 1.0 98 100.7 128 0.3 0.6 4.0 0.0 1 2 1 9 0 0 23.1 2.475 0. Anketa poslodavaca.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 0.0 37. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti.4 6.0 5. 2012.2 9.0 27 7 29 1 33 0 0 24.0 0.2 0.2 1.0 0 0 Ukupno: 202 100.7 7.0 0.3 264 0.0 49.0 0.6 40.0 2 0 25.7 37. 66 .0 1.0 1.1 10.6 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.6 36 0.2 1.0 0.

2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. A26 i A27 iz Aneksa*).1 VII . Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine.2 VII . Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI . motivisanost i uslužnost (tabele A25. Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost. u elektronskoj formi. Anketa poslodavaca. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. 67 . 2012.1 VI . spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje.

25 odsto. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. godini bili bi makrosektori Trgovina. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca. Generator nove zaposlenosti u 2012. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3. godini očekuje se u malim privrednim subjektima.14 odsto. godini. godini iznosi 2. Međutim. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih.18 odsto respektivno. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1. koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3.38 odsto. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. stope koje su procenjene za 2012. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta.70 odsto nego u 2011.45 i 5. u odnosu na 2010. Zaključci i preporuke 6. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema. godini. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi. 68 . godinu od 0. Poljoprivreda i Saobraćaj. generatori nove zaposlenosti u 2012.42 odsto respektivno. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008.67 odsto).35 i 1. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem. Naravno. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama.1.87 i 2.63. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. Međutim. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. godinu niže su i iznose 3.70 odsto. otporan na spoljne uticaje. godine. posmatrano po sektorima delatnosti. Nadalje. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. godini iznosile 7.76 odsto redom.03 odsto. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. 2.

iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1. godini u ovim regionima iznosile bi 2. a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme.65%) i srednja preduzeća (34. a najčešće su to mala privatna preduzeća.74%).18 odsto. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka.70 odsto. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama. prema Anketi o radnoj snazi. u sektoru trgovine i ostalih usluga. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012. Konkretno. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem.36 odsto. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). sa VII-1 stepenom stručne spreme. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Bitno je naglasiti da poslodavci. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. 6. ne mogu da ih identifikuju adekvatno. Zahvaljujući perma69 . planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom.17%) dok u 2012. godini mogu se izvući opšte preporuke. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27. već da budu korak ispred. sa preko 250 zaposlenih (51. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. godini. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.6 odsto. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme.3 odsto. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti. Zaposlenima u anketiranim preduzećima. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. naročito na lokalnom i regionalnom nivou.77 i 2. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. Neto stope kreiranja poslova u 2012. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.2. većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova.36 i 1. U pogledu stepena stručne spreme. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post.

Takođe. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. prema ocenama ETF. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). 70 . veštinama i stručnim zvanjima. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. npr. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). naročito na nivou oblasti i regiona. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08.

Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. Ognjenović. • Republički zavod za statistiku (2010). Vlada Republike Srbije. Službeni glasnik RS.. Kvartalni monitor br. godine. Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. • World Bank (2010). • Dinkić. april 2003. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. i D. Beograd. • Republički zavod za statistiku. • ETF. Beograd. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). 2010. 104/09. i 2013. Beograd. godinu. Beograd. Beograd. • Avlijaš. • Republički zavod za statistiku (2011). Beograd. Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji. Rajkov. godinu sa projekcijama za 2012. 3 71 . maj 2011. jun 2008. • Vlada Republike Srbije (2011). Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. jul 2011. maj 2011. Izveštaj o inflaciji. Beograd. (2008). Transition Report 2010. godine. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). G. br. 2009. Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010). novembar 2010. jun 2011. Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. 2010. Vasić V. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012.. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Literatura • EUNES projekat. FREN. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008). 2011. Zaposlenost i plate. oktobar 2011. decembar 2010. septembar 2011. Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton.. 2. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. i 2013. Zakon o Klasifikaciji delatnosti. do 2020. Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. Ljubinković B. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. (2010). • EBRD (2010).. Spisak posebnih znanja i veština.. godinu. Bob. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo.. • Republički zavod za statistiku (2009). Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. K. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku. Beograd. Global Competitiveness Index 2010-2011. M. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Tanccioni M.Brčerević. Službeni glasnik RS. Beograd.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. Beograd. Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. Ognjanović K. Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Beograd. • World Economic Forum (2010). • CEDEFOP (2010). interni dokument • Narodna banka Srbije (2011). Beograd. pripremio Mansfield. br. 21. • Vlada Republike Srbije (2011). S. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu. Doing Business 2010. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. sa predviđanjima za 2012.

koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). . Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful