P. 1
Analiza Trzista Rada i Prognoziranje Potreba Na Trzistu Rada u Republici Srbiji

Analiza Trzista Rada i Prognoziranje Potreba Na Trzistu Rada u Republici Srbiji

|Views: 43|Likes:
Published by Tijana Rolovic
Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. godine na uzorku od 4.029 poslodavca. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori, a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Za unos, obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca, koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNE S.
Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. godine na uzorku od 4.029 poslodavca. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori, a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Za unos, obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca, koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNE S.

More info:

Published by: Tijana Rolovic on Sep 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/20/2014

pdf

text

original

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. godini bili bi makrosektori trgovine.7% nego u 2011.77% i 2. • Procenjuje se da bi u 2012. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012.35% i 1. u 2012. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. Ako se ostvare. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. obrazovne i zdravstvene ustanove). • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih.38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini. 2. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2. • Posmatrano po makrosektorima. naročito na nacionalnom nivou. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. godinu iznosi 2. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).67%. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1.9 odsto. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. uključujući javna preduzeća. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012.03%. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka. Za unos.029 poslodavca. godini. Neto stope kreiranja poslova u 2012.7%. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda.36%.76%. godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji.46%. Međutim.63%. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. godine na uzorku od 4. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73. godini.

Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. naročito na nivou oblasti i regiona. godini mogu se izvući opšte preporuke. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). veštinama i stručnim zvanjima. Takođe.2% i 26. sa VII-1 stepenom stručne spreme. Preduzeća planiraju da u 2012. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. 23. 5 . Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. tj. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine.18%. Konkretno. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. izmerene najviše stope nezaposlenosti.6% respektivno. već da budu korak ispred. Šire kompetencije i lične karakteristike. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada.36% i 1. npr. sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. kao i stručna znanja i veštine. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. godini. a najčešće su to mala privatna preduzeća. prema ocenama ETF. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom. prema Anketi o radnoj snazi. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. Po mišljenju poslodavaca. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012.

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. 6 . Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom.

zaključci i preporuke. 7 . Takođe. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. Takođe. Redovno godišnje praćenje. Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja. kvalifikacija i veština. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. sa komponentom panela u uzorku. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. analiza podataka i rezultati ankete. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama. veštinama i kompetencijama. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. godini. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku.

Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu. Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. Međutim. dužinu trajanja sudskih sporova i slično. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. 2. plaćanje i povraćaj poreza. Tada su se. može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. Međutim. uknjižavanje imovine. a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema. Global Competitiveness Index 2010-2011. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. usporila je i ekonomski napredak Srbije.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. 2 World Economic Forum (2010). zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. naime. Međutim. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima.1 Takođe. obično se polazi od 2000. godine. koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj. Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. kao i subvencije 1 EBRD (2010). Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. 8 . Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama. Transition Report 2010. desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. 3 World Bank (2010).2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura. I zaista.1. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. Doing Business 2010. zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva). To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. naplatu potraživanja. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva.

U 2001. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. godine. da bi u 2004. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom.5 na 9. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0. a često i realnom jačanju nacionalne valute. kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. pokazuje rast od 1. Vlada Republike Srbije.7 odsto u 2009.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. u prvom kvartalu 2012. naročito u poslednjem kvartalu. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. od 2005. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. Nakon toga. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011. Međutim. godine odobrio 1. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. Udeo makrosektora Industrija. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti.6 u 2001. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. bankrotstva i stečaje. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. godini. godine u Srbiju je pristiglo 13.3 odsto.4 odsto. Povrh toga. U 2009. do 2009. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3. ali je u 2010. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački.3 milijarde evra državne pomoći. priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su. smanjen je sa 24. do 2009.4. do 2007. godine.8 odsto . dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4. i 2013.3 odsto.8 odsto. koji obuhvata rudarstvo.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom. na 3.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. u poređenju sa 2010.3 odsto4. Beograd. Prema podacima Narodne banke Srbije. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21. gasom i parom. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih.3 odsto.6 i 5. iznosio 1. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. 3. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima.4 odsto. godinu. gasom i parom. Republički fond za razvoj je do 2009. U periodu od 2001. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora.5 odsto. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5. redom. godini.7 na 15. 9 .6 odsto na 22. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5. godini. godinu sa projekcijama za 2012.8 odsto. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. ekonomskom rastu. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen.5 odsto. godini ekonomija počela polako da se oporavlja. decembar 2010.

6 Narodna banka Srbije (2012).6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. 7. Do 2009.5%) u odnosu na uvoz (-28. 5 10 .6 na 63. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih. U 2010. do 2020. veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. 2009. Naime. maj 2012. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku. godine smanjena domaća tražnja.8 odsto.3 odsto.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. godini stopa inflacije iznosila je redom 8. a stope nezaposlenosti 14. smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo.8%) i porast uvoza od 9. 6. jun 2011. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009.4 odsto. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1. Beograd. 2. Vlada Republike Srbije. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54. Međutim. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. dok je u prvom kvartalu 2012.5 odsto. 2008.3 na 4. a usluga sa 52. koji je u 2009. u aprilu i oktobru 2008.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3.0%). ali tek od 2010. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. godine. godini iznosio -7. godine. Beograd. godine inflacija iznosila 2 odsto. usled manje negativne stope rasta izvoza (-16. odnosno granično zaposlenih. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. u 2008.0 i 14. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. i 2011. 10. Naime. nepovoljna globalna kretanja. 2008).3. godine. što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. S druge strane.6. da bi u 2009. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008.6. nakon dužeg vremena.0 odsto. godine su. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja. godini. nakon veoma dugog perioda. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. godini.2.0 i 53. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. u aprilu 2008. Izveštaj o inflaciji. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala. 2010. ali uz visok rast izvoza (18. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva. nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada.7 odsto.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. ispod. Naime. kategorija promenom anketnog upitnika.

1 10.4 71.4 66. ..1 13.0 . ..8 67.3 27.. godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto.4 43.0 49...4 15.. .7 2010 59. 11 . 50.4 25.0 35. ..2 56.. 2010.5 2008 62.5 Stopa nezaposlenosti 2008 14..6 2009 16.1 45.3 21.1 20..Brčerević.. .8 25.3 28.7 58... došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti. kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru.9 59.1 58.3 28. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti. ..8 44...8 47. porasla samo tokom dve godine (2001..0 68.5 23. Kvartalni monitor br.8 63..2 75.. . FREN.7 44.0 50...3 62.9 61. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije .2 27.7 45.. do 2010.5 2008 53. Međutim.9 24.1 15.0 45.8 73.9 20. 2010...3 Stopa zaposlenosti 2009 50.6 23.9 61.5 61. nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu.9 50...9 55.2 18. S. ..1 64. do 2010.7 21.8 60.9 51.7 11.. ako se posmatraju uporedivi podaci.3 7.6 58..... 59. godine.... ..8 60.2 40.0 35. . Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008..7 74. 2009.. .0 58.5 37.2 Stopa aktivnosti 2009 60.0 46..3 . U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009. . 20. Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.4 41.1 2010 47. 7 Avlijaš...1 86.8 43.4 .9 32.1 18. i 2011.. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije. i D.0 84.... 21. .0 ..9 68. Slučaj Srbije je važan izuzetak.4 46. .8 43.. .3 2011 59..6 .9 54. .0 76.6 22.4 49..9 78.1 32.1 12.. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna. . 46.8 61.. Dok je BDP od 2004.1 62.8 2011 45. godini za oko 3%).4 15.7 Izvor: Republički zavod za statistiku. 15. oba puta za zanemarljiv procenat.6 61...6 52.1 50. .2 40..3 37.5 24. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju.6 28. 59.2 85. .7 54.3 16.3 76. .2 57. Zaposlenost i plate.8 14.0 20...2 32. . .4 39. U istom periodu zaposlenost je.7 11...6 16..9 86.6 67.9 71.8 58...7 12. .9 52.6 .3 19.. i 2007).1 47.0 64.6 15. 50.6 14. .0 58...8 10.8 80.8 13.8 68. .0 37..6 31.0 21.9 18...5 2010 20..9 55.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti.6 21..2 78..4 36.6 17..5 73.5 79. . . .2 2011 24. .4 16.0 19.8 12..

Izvor: Avlijaš i Brčerević.7 Srbija 4. godine. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7.7 odsto.0 0. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske.4 0.2 poena pada zaposlenosti). To je ipak samo deo objašnjenja. došlo tek do blagog pada zaposlenosti. nije prešao 1. godine.5 2.8 -0. Naime.9 2. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).7 2. godine.3 0.9 0. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005.1 Slovenija 7.6 Hrvatska 9. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4. U svim ostalim zemljama iz tabele 2.9 Češka 4.7 12.4 Poljska -4. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava. potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020.0 0. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2.8 Ova strategija. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji.7 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2. maj 2011.0 6. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Beograd. i Q1 2010. elasticitet zaposlenosti.2 Slovačka 7. 2010. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka.2 0.1 Rumunija 9.1 0. sa vrednošću elasticiteta od 0.5. Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji.2 (tj. u skladu sa očekivanjima.6. U Hrvatskoj je. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina. Naime. do 2010. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u.2 0.0 1. obrazovne. uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji. sa malim izuzetkom 2007. 12 . U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju. čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. zaposlenost je ukupno opala za 12. na 1 poen pada BDP-a 0. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. institucionalne probleme.2 Mađarska 7.6 5. na primer.9 3.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Naime. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Beograd. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. Rajkov. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. Roma. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada.. 56. srednjim. žena.5. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. godinu. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). žitelja ruralnih sredina. Ognjenović. Takođe. naravno. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. godine udeo lica sa nižim. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. Dakle.4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine. Ljubinković B. godine skoči na 61. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. (2008). 13 .8 i 21. G. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije. starih. do 2011. a da stopa nezaposlenosti padne na 10. M. oktobar 2011. K. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih.. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina. u 2011. 2011). Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. 2008. U odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2011. 2009. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. 2010. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba.7 odsto. 10 Dinkić.8 odsto. višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem.. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. Beograd.

67.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem. a 13.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom. 9. među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7.5 naspram 8 odsto.7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. godine među neaktivnima bilo 45.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada. Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. S druge strane.5 procentnih poena.4 naspram 15. Za razliku od opšte populacije.2 naspram 52. gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca.1 odsto). a 41. godini je izgledala ovako: 19.6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011.4 procentnih poena. tabela 3). 45. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu. tj. tj. Struktura zaposlenih. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). Dok je u oktobru 2011. nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg. 14 .4 odsto završilo je srednju školu. Grafikon 1. Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije.

godine.3 Ukupno 32. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020.3 47.0 14.0 11.1 58.1 odsto visokostručnih.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.6 15. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37. 49. 2010).9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP.4 8. 15 .5 41.0 Ukupno 45.8 Populacija 15 .3 45.5 51. oktobar 2011. godini u proseku činiti 31.4 Muškarci 27.5 Žene 50.4 15. Međutim. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020.2 9.74 Žene 37.1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS.3 52. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.

Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. veštinama i kompetencijama.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. godini (struktuirano po zanimanjima. 3. šifra pretežne delatnosti.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. 16 . Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). godine. u elektronskoj formi. adresa. i 2011. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ.  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. godini (struktuirano po zanimanjima. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. MERR.  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme). s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada.1. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama). s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. Zato je upitnikom za poslodavce. obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. godini (struktuirano po zanimanjima. godini (strukturirano po zanimanjima. jedinstven matični broj poslodavca. godini (struktuirano po zanimanjima. drugih ministarstava i socijalnih partnera.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. na osnovu jedanaest definisanih pitanja. i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. godini.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. strana. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7. Osim toga. B+D+E − Rudarstvo. šumarstvo i ribarstvo 2. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac. gasom i parom.T i U ne obuhvataju. mešovita.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća). pri čemu je za 2012. Snabdevanje električnom energijom. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. S . Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012.2. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011.2. Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. s tim što se preduzeća iz sektora O.2. 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010). Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. i 2011. godinu. A − Poljoprivreda. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng.1. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009. zadružna. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010. 17 . 2). kao i za 2011.2. izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11. 3. 3. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. NACE rev. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. 3. P.

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. Umetnost. zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. koja zbog toga nisu ušla u uzorak. Usluge smeštaja i ishrane. Izuzetno. Srednja − 50−49 zaposlenih 3. osiguravajuća društva i berze. Velika − 250 i više zaposlenih 3. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. u okviru su zadržane sve banke. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). Kao što se primećuje. 4. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. tj. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. M+N+Q+R − Stručne. Poslovanje nekretninama 8. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. 5.2. K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. naučne. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. 18 . proporcionalno veličini bez ponavljanja. 3.3. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps.000 radnika. Mala − 10−49 zaposlenih 2. inovacijske i tehničke delatnosti. 6. Informisanje i komunikacije 7. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13.

00 94.245 12. najveći obuhvat je u Zaječarskom.27 98.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima. što je i prirodno.356 23.96 99.68 94.815 16. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.75 98.67 93.627 19.31 98.75 98.93 99.151 8.084 13.395 22.19 100.69 98.112 29.745 13.933 4.303 16.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.48 100.00 94.74 94.145 4.96 100. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku.33 98.77 94.91 99.88 99.28 98.922 12.92 99.603 95.356 23.655 19.146 18.467 3.669 4395 391 228 216 338 228 1.020 18.429 93.114 13.460 13.590 14.49 97.95 99.854 22.96 99.94 99.206 Broj zaposlenih u okviru 862.166 18.736 19.945 16.98 99.33 97.92 98.96 99.89 99.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.268 8.75 93.10 98.376 19159 29.61 94.95 99.87 94.44 98.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.25 93.892 15.94 93.644 4.92 99.981 29.751 6.65 94.91 99.44 95.679 13.96 94.66 100.131 383.246 23.882 9.54 98.152 16.83 93.40 97.66 94.42 93.72 98.652 18.68 94.64 94.924 6.92 94.00 98.60 100.00 99.74 95.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.97 100.43 98. U tim okruzima udeo 19 .083 20.88 99. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.94 94.005 21.42 93.710 11.456 15.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.910 20.35 97.014 18.939 389.719 12. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.92 99.94 97.94 99.94 99.155 9.81 94.98 99.10 97.31 98.831 18795 28. Kao što je prikazano tabelom 5.94 99. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.26 94.95 99.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.66 94.642 414 240 228 357 241 1.54 98.94 99.329 4.90 99.

93 100.33 72.50 90.943 15.23 100.055 4.46 60.736 19. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .681 3.005 7.18 90.719 12.146 18.395 391 228 216 338 228 1.40 93.47 89.02 65. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.36 93.63 79.00 98.764 12.217 15.00 86.41 97.882 9.488 12.282 17.627 19. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).95 92.710 11.669 4.68 65.614 6.60 100.660 16.131 383.286 16.206 Broj jedinica u uzorku 5.345 23.166 18.652 18.19 100.63 36.696 12.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.86 89.467 3.882 9.42 98.04 76.981 29.97 93.29 83.70 71.356 18.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.945 16.172 15.644 4.356 23.57 68.795 28.751 6.01 85.05 59.745 13.114 13. Tabela 5.61 67.55 82.83 89.55 100.430 228.49 84. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.53 100.01 70.277 11. dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.63 59.53 74.55 84.450 17.70 16.88 76.00 62.151 8.460 13.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.854 22.456 15.00 82.94 91.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.99 95.7 odsto.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.725 26.112 12.429 93.977 18.38 83.73 80.556 15.303 16.70 83.49 77.93 96.005 21.00 92.79 97.37 57.560 70.232 17.6 odsto.831 18.889 17.

07 39.56 70.706 44.84 60. Stopa realizacije.63 93.378 84. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.20 35.693 44.487 49.779 293. Tabela 6.9%). što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja.861 74.06 45.1%).083 3.233 84.1 odsto.725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.45 59.52 49. pa do 85.8%). kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku.3.669 502 410 3.70 82.568 130.949 45. šumarstva i ribarstva (93. zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.86 99. što se odnosi na energetske sektore delatnosti.4%) i sektor poljoprivrede.898 72.263 64. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. nalaze se u Aneksu* B.607 213. u zavisnosti od sektora delatnosti. pa do 74.2 odsto.88 odsto za mala preduzeća.936 104. 3. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65. varira u intervalu od 58.02 79.029. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.131 30.96 97.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka.99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.406 652 1. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99.07 97.869 137. Registrovana stopa realizacije iznosi 73.450 412 398 1.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97.609 Broj jedinica u uzorku 5. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.9 odsto.190 1.333 Broj zaposlenih u okviru 862.465 157 1. u elektronskoj formi. 21 .80 76.17 odsto za velika preduzeća.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.92 53.529 1.430 28.80 72.

00 77.00 76.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7.58 73.701 65.10 69.51 79.140 727 110 605 5.06 74.18 72.50 odsto.38 74.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.00 69.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.46 72.00 67. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79. koja su učestvovala u anketi.00 76. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima.053 447 838 523 64 437 4.49 odsto.79 74.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8.029 81. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije.89 64.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77.57 60.88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.421 647 1.00 0.90 245 676 0 916 864 2.452 331 336 1. dok je najniži bio u Beogradskom regionu.89 72.52 65.16 81.96 50.038 81.51 71.00 77. Isto važi za region Vojvodine. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region.47 66.28 73.17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja.029 64. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju).42 74. Anketa poslodavaca.282 4.52 74. jer osim što ukazuju na stope realizacije.54 76.15 odsto.329 1.72 0.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.70 60.64 0.97 68.13 74.49 79.72 71. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64.72 odsto.94 58.63 72. 2012.88 120 249 0 323 346 1.00 77.03 87. Tabela 8.39 55.80 72.452 454 964 0 1.37 85.33 85.701 82. Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63.02 65.92 59.218 27 1.73 65.23 73.87 74.09 73.50 73. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.48 58.710 1.15 0. 22 .793 5.26 65. gde je stopa realizacije iznosila 71.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

manji broj ugašenih poslova. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata.46 odsto.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou.67 odsto.3. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata.11 odsto u privatnom. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. Grafikon 3. S druge strane. priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku.29 i 2. uz neto stopu kreiranih poslova od 3. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova. kao i privredni subjekti u mešovitom. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova. godini biti manji nego 2011. zabeležiti pad u odnosu na 2011.38 odsto. 4. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova. godinu iznose 2. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti.90. i iznositi 1. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu. ali i manji broj kreiranih. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. godini. 3. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2. 26 . Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012.14 odsto.13 i 2. Javna preduzeća u 2011. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. Stoga. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. javnom i ostalim sektorima vlasništva. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012.1. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. godine. i 2012. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012.

93 5. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7.87 1. S druge strane. 2012.36 2.00 5. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova. 27 .45 4. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova.00 7. Međutim.25 6. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji.81 4. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih.00 2. Tabela 10.77 0. koja iznosi 2.03 2.00 2.07 1.50 8.00 2. Anketa poslodavaca.96 0. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2.05 0.36 1. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka.25 2.18 1.00 7. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova.18 1.02 odsto.25 2. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.53 2.1.02 2.59 0.42 2. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.52 7.43 3. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011.51 5.4. Regioni Region Vojvodine je u 2011.45 3. godini.46 0.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4.07 odsto.19 0.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2.25 odsto u 2011.00 4.89 4.

Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7. 32. s tim da je 2009.1. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.7 na 1. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. na 14. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu.8 u 2009. novembar 2010. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. 28 . godini bilo je 285. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo.3 odsto u 2006.9 odsto u 2009.2. do 2009. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. Međutim. do 2009. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji.827. uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Kao što je prethodno navedeno. U 2009. do 2006.1 odsto.. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala. godini. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. sa 22.5 u 2006. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka.6 na 12. na svega 2. godine kumulativno povećan za 10.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. i to kako ukupnog broja zaposlenih. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. godini. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. U periodu od 2004. godinu.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. godinu. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. str. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1. dok je velikih preduzeća bilo 769. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije. U 2004.3 odsto. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. Istovremeno. tako da je do 2009. godini bilo ih je svega 529. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. 4. Beograd.

0 -19.2 -6.8 -1.4 -56.7 -12.0 Velika -6.4 -10. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca.7 -6.7 -7. 29 .7 -8.8 -16.4 -4.1 -1. nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama. u % Promena 2009.5 -16.8 -24. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata.5 -4.8 -8. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici.3 -10. tako da je.8 6.7 -31. Međutim.2 -14.4 0. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.8 -32.1 -23. godinu. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009.9 -14.5 -17.8 Ukupno 3.7 -6.3 -12. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.0 -13.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.1 -25.6 -17. u odnosu na 2008. izraženo u apsolutnim brojevima.6 -37.4 -34.9 -5. Tabela 11. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora.1 -14.7 -11.6 -5. novembar 2010.0 MSPP 3.1 -15. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata. godinu.8 -10..0 -25.2 -9.2 -25.2 -19.9 -0.2 -8.1 -10. str.3 -15.2 -8.9 -24. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.3 Mala -5.5 -28. godina.8 -4.2 -33. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009.3 -18. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao.1 1.9 -12.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5. Beograd.1 Mikro 0.6 -9. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008.2 -24. godini izmeren porast profita.6 Srednja -7. 6. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5.

izuzev kada je reč o javnim preduzećima. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike. usled pomenutih budžetskih ograničenja. str. Tabela 12. 176. Stoga. Beograd. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.. novembar 2010. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. 30 . godine. godinu. Naime. policiji i drugim bezbednosnim službama. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. je donekle predvidiva. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama.

ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. trgovini i popravci motornih vozila. kao i u sektoru poslovnih usluga. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. značajan udeo pada broja zaposlenih. u elektronskoj formi. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Isti je i redosled po regionima. shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. Međutim. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Analiza podataka i rezultati ankete 5. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti.1. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. usled ovih razloga. može se zaključiti da je u 2011. i to naročito u prerađivačkoj industriji. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. 31 . Kretanje zaposlenosti u 2011. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan. zatim u Beogradskom regionu. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji.

612 6.836 2.556 929 32.883 2.882 4.765 1.406 615 13.468 3.787 103.399 2.246 602 902 161 1.202 2.994 7.257 1.033 18 318 21 1.812 160 4.531 444 1.120 4.493 527 959 86 1.747 6.383 23.775 1.845 4.348 455 6.047 138 3.604 3.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.090 1.Tabela 13.633 22.895 11.915 4.392 7 47 38 120 2.075 1.287 8.455 1.699 115 1.315 464 10.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.866 993 1.448 3.259 372 555 53 406 579 238 1.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .355 4.457 472 7.387 618 38 8 5.907 11.791 310 2.021 12.711 169 824 36.712 3.791 3.551 1.251 1.367 213 42 12 12 93 74 1.170 742 23.023 303 1.951 4.222 14.373 3.275 8. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.

468 5 194 895 2.672 6.640 1.170 857 1.932 8. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1. 2011.058 107.291 1.074 2.232 1.576 2.597 1.930 2. .588 2.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.718 9.393 1.470 4.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.257 73 65 4.667 844 22.372 453 2.520 303 851 67 1.994 13.298 318 1.660 41.576 956 1.435 224 10 63 11 1.190 1.785 4.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1. Anketa poslodavaca.343 10.012 2.Tabela 14.700 27.568 5.664 30 262 3.459 3.928 645 13.648 7.311 2.495 20.439 793 7.457 37 9 0 48 16 706 680 5.061 1.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.288 4.553 342 1.909 1.627 1.581 128 386 12 706 4.421 509 9.127 3.335 2.550 670 13 204 21 566 265 2.811 171 317 7.026 19.885 6.338 4.549 11.758 7.033 14.443 323 2.683 33.783 12.

kao i društveno-humanistička znanja i veštine. U odnosu na stepen stručne spreme. s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. III stepena: uslužnost. u okviru II stepena: preciznost. A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). tj. najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. preciznost. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini. IV. VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). U odnosu na stepen stručne spreme. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. U grupi stručnih posebnih znanja i veština. Takođe. Od prenosivih znanja i veština. Posmatrano po sektorima delatnosti. u elektronskoj formi. IV. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. godine prenose se i u 2012. u III. prenosiva znanja i veštine. 34 . godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011.2.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. 5. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. uslužnost i komunikativnost. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. IV i V stepena: komunikativnost. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. i VII stepena stručne spreme. trgovini (G) i građevinarstvu (F). Zahteve vezane za posebna stručna. kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III. godinu. značajno povećanje zaposlenosti. godine.

457 4.399 651 1.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.753 2.474 1.225 1.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.883 1.431 35.609 1. 2012.691 476 5.257 5.098 3.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.531 5.042 2.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.460 3.008 3.160 1 192 1 608 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.906 1.043 9.120 836 669 309 152 73 0 1.406 5.692 578 10.121 2 52 2.572 6 699 11.837 737 25 112 0 161 2. Anketa poslodavaca.420 1.Tabela 15.164 316 8.646 1.985 1. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno .138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.200 2.889 1.214 691 1. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.132 95 2.017 0 0 437 1.250 46 1.

466 5. Anketa poslodavaca.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.031 1.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.267 2.536 10.411 1.136 230 5. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.Tabela 16.167 2.466 1.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.241 2.158 763 1.871 6 57 1.053 574 2.982 138 1.837 1.638 229 5.059 0 48 27 574 233 8.645 1.834 185 50 42 0 1.047 5.767 1.914 2.504 1.021 50. 2012.603 11.281 15.331 1.685 6.978 6 361 837 2.347 304 182 31 3 2.462 10.106 1.092 54 148 3.131 798 705 136 836 389 5.380 7.357 5.029 1.457 3.703 1. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno .204 87 731 18.247 2.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.791 4.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.375 3.263 4.402 9 141 11 423 302 99 1.

situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. Takođe. u ovim regionima. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. U ostalim regionima. Južne i Istočne Srbije. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. U Beogradskom regionu. prenosiva posebna znanja i veštine. U odnosu na rast obima aktivnosti. taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. kada je u pitanju rast obima aktivnosti. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. Međutim. u sektoru prerađivačke industrije. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. Naime. 37 . godine (Tabela 17). u elektronskoj formi. Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. Istovremeno. osim u regionu Vojvodine. a kod velikih preduzeća oko 58%. a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju.

Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. komunikativnost 3. u elektronskoj formi. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. 2012. A11 i A12 u Aneksu*). zatim stranih jezika. Anketa poslodavaca. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. spremnost na timski rad 5. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka. Tabela 17. preciznost 2. uslužnost 4. 38 . Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. 5.3. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. motivisanost.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. Naime. kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. godinu. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1.

a usluge 52. u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji.5% u 2020. 17 CEDEFOP (2010). Međutim.4%. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%. godine. Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama. i to ukupnog broja zaposlenih.1%. 1998. moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. Savremena administracija. godine smanjiti na 16.6%.4%% zaposlenih. godine. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju. S druge strane. industrija 26. Posmatrano prema stepenu stručnosti. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti. godine. pozicijom. sporazumnog prekida radnog odnosa.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. godinu. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo.4%. 18 Vlada Republike Srbije (2011). Dakle.9% na 50. Beograd. 2010). Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020.2% i usluge 51. predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca. kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. Prema projekcijama datim za 2020. godine.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08.5% koliko je iznosio 2010. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. funkcijom i sl. Udeo nestručnih lica će se 2020. godini. Stoga. dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova.7% na 35. zahtevima.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. (CEDEFOP. maj 2011. sa 22. Podaci za 2012. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. industrija 24.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova).1%. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24. za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49.4% i sa 27. 2010). U 2011. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%). Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. 39 . isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara.

zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga.758 10. godini.164 439 1.231 3. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih.611 141 496 16 2.715 12. 40 . Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto.500 267 1.664 706 2.204 18. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija. stečaja. Očekivani odliv zaposlenih u 2012.718 9.761 3 0 31. i očekivani odliv u 2012.811 10.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20. 2012.642 127 5. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011.772 5. godini na nivou ukupnog broja lica. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto.137 7. godinu Zamena postojećih poslova 3. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto.980 4.193 122 4 59. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.395 77 9 47.928 228 9.904 Prognoza za 2012. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011.260 95 640 36 2.588 199 13 107.298 41. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.982 8.126 2. Anketa poslodavaca.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011.372 22.871 236 1. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla.267 32 1 50. Naime.002 4. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.286 101 4.107 13.506 29 1 19.946 3. godinu.136 52 5. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.807 24.097 5.357 5.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18.614 12.491 16.

polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. godinu. godini.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23.188 91 2. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011. koja su se najčešće zapošljavala u 2011.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv.917 12. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština.511 51 551 57 737 3 3 17. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20.551 21.791 23. Kada je reč o II stepenu stručne spreme. u 2012.160 15. godini. paker i pomoćni priučeni elektromonter. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK).399 57 3 35.662 54 0 18.315 224 6.610 137 581 13 1.148 5. tako i u očekivanjima za 2012.008 3.287 8.713 465 2.121 188 1.456 3.424 5.845 127 40 103.708 1. najtraženija zanimanja u 2011. godinu po sektorima delatnosti. godini bila su šivač tekstila.343 4. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.423 8. 41 . dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme.577 106 40 60. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih. naročito na nivou oblasti i regiona. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije. godini neće postojati proširena tražnja. 21. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.531 1.423 9. i to kako u 2011. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar.300 2. 22 i 23. Anketa poslodavaca.268 21 0 43.368 14.4. godini sa očekivanjima za 2012.572 11.944 4. 5.047 3.818 582 1. bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja.127 133 4.794 4.250 8. godina bazna godina. godinu Pad obima aktivnosti 5. Pritom je 2011.494 Prognoza za 2012.711 36. 2012.800 3.132 70 2.

288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni . Tokom 2012. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar. god.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV .126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač . godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala.767 3. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. godini. koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. Tabela 20.893 680 124 1. U 2012. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme.priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. god.specijalista 98 1.474 1. računovodstvo i bankarstvo. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme. Tu će ostati i u 2012. komercijalista i mašinski inženjer. zanimanje elektromehaničarski manipulant.406 494 430 1.328 939 337 330 322 83 54 25 2. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. kao i lica sa II stepenom stručne spreme.

kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. godine. godini. najtraženija zanimanja tokom 2011. 2012. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova).NK). i kasir. Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. godini.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. Anketa poslodavaca. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. Kada je reč o III stepenu stručnosti. računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. ali i u 2012. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Najveći broj zapošljavanja u 2011. i to prodavaca (III SSS i KV). U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godini. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac.

bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2. a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku. ekonomisti za finansije. računovodstvo i bankarstvo.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara. Prognozira se da će tokom 2012.839 58 1. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima.239 25 2. god.911 426 290 1. U 2012.934 2.591 2. kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 .759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. u V stepenu prodavaca – specijalista. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012.214 1. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata. Tabela 21. a u II stepenu spreme za pakere. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. god.

Usluge smeštaja i ishrane. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. kao i komercijalista. Takođe. u V prodavac – specijalista. 2012. konobar u IV stepenu stručne spreme. Anketa poslodavaca. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. ekonomista za finansije. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. vozač drumskog vozila. a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. vozač teretnjaka. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. Informisanje i komunikacije (H. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. 45 . godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U III stepenu stručne spreme. pored zanimanja vozač drumskog vozila. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. računovodstvo i bankarstvo. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012.I. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta.

Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 .I. god. Informisanje i komunikacije (H. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje.J) 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Usluge smeštaja i ishrane. god.

bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu. inovacijska i tehnička delatnost. zabava i rekreacija (M. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011.Q. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. Pored toga. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. čuvar u II stepenu. U makrosektoru Stručna. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje. najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti. koje je najtraženije u ovom sektoru. III i IV stepenu stručne spreme. zanimanje čistač prostorija. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. kao i zaštitar imovine − portir. 2012. računarski operater u IV ste47 . Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Pored ovih zanimanja. Anketa poslodavaca. naučna. godini. zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme.NK). beleži se u I. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. i očekivanih zapošljavanja u 2012. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. Umetnost. posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima.N. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012.

Umetnost.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.N. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. naučne. Tabela 23. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije. inovacijske i tehničke delatnosti.565 423 302 94 12 1. god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno .R) 2011. zabava i rekreacija (M.Q.718 1. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1. god.377 232 175 1.

godini. Saobraćaj i skladištenje. zabava i rekreacija (M. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti.R). Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). i planirani odliv u 2012. fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. 21.NK). Informisanje i komunikacije (H. Odliv zaposlenih u 2011.Q. U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova.I. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. 5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. dok je pad 49 . 2012. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. 22 i 23.5. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . godini. Umetnost. inovacijske i tehničke delatnosti.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. kao i planirani odliv u 2012. Usluge smeštaja i ishrane. bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C).N. Anketa poslodavaca. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.J) i Stručne. naučne.

bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). izrađivač gornjih delova obuće. veliki odliv u 2011. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. i to zbog pada aktivnosti. U III stepenu stručnosti u 2012. U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1. a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta. Pored gorenavedenih zanimanja. Tabela 24. Pored toga. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. prodavac. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master. god. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6.080 753 3.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2. kod lica bez zanimanja i stručne spreme. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe.485 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. Gubitak zbog pada aktivnosti 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. u 2012. god.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno .391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2.

NK) zastupljen u najvećem broju. magacioner i kasir. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. Anketa poslodavaca. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista. Međutim. mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 2012. a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. posebno kod prodavaca. a u VII-1 51 . polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV). mašinista.

435 608 75 2. diplomirani farmaceut (VII-1 SSS). god.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3.874 1. kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS).704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. god. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. U trgovini se u 2012. Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012.439 639 818 1. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac.138 264 214 145 56 32 4. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Tabela 25. i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta.295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista. godinu. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.247 893 4. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.

teretnjaka i autobusa. Prognoze su da će ova zanima53 . kuvar i administrativni tehničar. 616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. Informisanje i komunikacije (H. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. procesni organizator 506454 nabavke.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. ali i u 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. Ovakav trend se očekuje i u 2012. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije. Usluge smeštaja i ishrane. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. godini. godini. savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.I. Anketa poslodavaca. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. pomoćni gumar i plastičar i kurir. 2012.

I.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. uglavnom zbog gašenja radnih mesta.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Ovakav trend se prognozira i za 2012. god. godinu. Informisanje i komunikacije (H. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju.J) 2011. god. Tabela 26. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. godine imati najveći odliv. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1. imaju najveći odliv. Usluge smeštaja i ishrane.050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 . Takođe.

U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir.Q. Anketa poslodavaca.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. godini. zabava i rekreacija (M. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 2012.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. inovacijske i tehničke delatnosti. a takav trend se prognozira i u 2012. naučne. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. Pored njih.N. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 .

Takođe. trend iz 2011. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011.N. zabava i rekreacija (M. Prema prognozama. godine.Q.811 1.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS . Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master. inovacijske i tehničke delatnosti.847 1.524 1. a u IV stepenu maturant gimnazije. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme. god.NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Tabela 27. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala. inovacijske i tehničke delatnosti.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.223 817 157 126 135 41 1. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.Q. Umetnost. naučne. naučne.N. god.R) u 2012. će se nastaviti i u 2012. a visok za profesore švedskog jezika. godini.R) 2011. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater. u makrosektorima Stručne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno . zabava i rekreacija (M.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme.

najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). sve više se traže i prenosiva znanja i veštine. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove.6. ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. godine takođe se pridaje značaj veštinama. te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage. 2012. kao što je već istaknuto.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. godine. Beograd. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Međutim. 5. 57 . računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. kao i budućim zaposlenim licima. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. Anketa poslodavaca. maj 2012.

Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme.0 0.7 odsto.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8.0 0.1 1. godini i blago će opasti na 10. 2012. Anketa poslodavaca. udeo ovih veština bio je 10.0 100.9 29. godini su prenosiva posebna znanja i veštine.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012.0 0.5 0.0 24.0 0.0 100.5 29.1 0.0 odsto. a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.0 100. god. Prema prognozama za 2012.0 0.7 6.5 6.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 0. čime one postaju sve važnije poslodavcima.9 37. ostala prenosiva znanja.2 2. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine. jezici. stručna Prenosiva Prognoza za 2012.5 0.4 16. komunikativnosti. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011.3 0. bezbednost i zaštita na radu. ili će se zapošljavati u 2012.8 35.2 40. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.0 6.0 8.2 odsto.2 0. Prema prognozama za 2012. kao što pokazuje tabela 28. god.7 1. godine.0 100.5 0.3 2. godini taj udeo se povećava na 48. Istovremeno. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine.5 0.0 6. Šire kompetencije i lične arakteristike 0.7 28.6 29. uslužnosti. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. godini iznosio je 46. spremnosti na timski rad.4 0. Tabela 28. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština. Naime.0 33.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011.8 0. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština.5 0.3 0.0 100. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.4 10.6 23.0 0.4 25. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen.8 odsto.7 26.9 0.4 0.9 1. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika.6 0.0 0. godini udeo ove grupe veština porastao na 41.0 0.9 21. orijentisanosti ka klijentima.2 0.9 8. Njihov udeo iznosio je 43. Od zanimanja u III.7 4. 58 .6 5.4 8.0 100. različite vrte dozvola.0 21.0 1. godini.2 28.2 27.7 24.

Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011. Anketa poslodavaca. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme. u sektoru Trgovina.020 7. godini nije veliki. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012.4 1.6 124 8.4 1. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30).7.545 11.7 677 44. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29). Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju.491 39. godini.2 149 9.0 5. 2012.2 13. 5. u 2011.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012.1 1.839 100.9 46 3. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom.644 11. 59 .324 9.9 21 1.1 1.6 251 16.925 13.9 203 13. Broj % Broj % 401 2.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011. Biće to stručna znanja i veštine.1 1.0 1.4 63 4.7 491 3. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012. kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme.535 100. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme. Tabela 29. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012.

7 0.4 10.6 31.0 1. Anketa poslodavaca.9 13.2 1.9 1 8. Tabela 31.0 1.2 5.5 39. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13.5 3. 60 . Anketa poslodavaca.0 0.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19.0 0.5 16.9 0 0 0 0 0.5 17. stručna znanja najčešće nisu pominjana.6 6.3 35.0 0.0 0.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50.1 0.0 21.2 0.0 0.9 0. 2012. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23. Šire kompetencije i lične karakteristike.3 12.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.0 29.6 39.6 8.0 3.0 4.3 16.3 36.1 0.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 2012.9 39.0 7. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67.8 0.0 0.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.0 0.4 9. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012.7 39.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30.2 16.3 0.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23. kao i prenosiva znanja i veštine.2 20.0 0. godini.0 0. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.3 74.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. S druge strane. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva.8. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. godini. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. 61 . Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost. Kao što pokazuje tabela 32. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. kao i znanjima stranih jezika. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. 5. Grafikon 6. ali u daleko manjoj meri. u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. fleksibilnost i elokventnost. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). u elektronskoj formi.

9 41.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1. Anketa poslodavaca. Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*). Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. 2012. 62 .6 32. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji. deficitarna zanimanja.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.2 VII .7 2. Posmatrano po sektorima delatnosti. trgovini. Nedostatak adekvatnih znanja i veština.5 1.5 1. saobraćaju.1 VII . informisanju i turizmu.346 Da (%) 1. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. u elektronskoj formi.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32.2 4.1 14.1 100.1 VI . a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33). Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI .5 0.

4 33   89 26 100.4   13.0 14.0 2.4 35.1 24.9 45   82 52 69.3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.2 1.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 613 100.9 9.9 25.0 3.4 150 13.5 110 1.5 10.2 2.8 16.0 8.3 424 8.0 Ukupno: 389 100.0 96 100. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.0 144 11.3 498 100.7 .2   83.3 22. 2011.5   64.8 24.0 2.8 40.4 17.1 10.9 2.4   96.4 10.4     8 11 44 83 11 78     1.4   81.4   72.7   10.9 10.3   52.6 7.1 0.9 36.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0.1 16.0 3.0 5.9 44.0 96 100.5 137 7.2 12.6 37.1 25.4 22.2 39.4 4.8 3.7 10.4 6.8 17.2 2.0 80.0 146   64.5 32.3 1.0 100.1 10.0 100.0 614 100.0 84. Anketa poslodavaca.7 0.0 100.3 11.0 613 100.3 8. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.4   65.2 16.0 96 100.0 146 Ukupno: 389 100.0 20.1 443 23.0 614 100.3 5.7 12.2 2.4 12.9 35.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26.2 2. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.7 144 38.0 613 100.0 0.7 0.8 481 78.7 18. 63 %   3.2   10 6 56   1.8 7.2 1.8   50.3 2.1   80.0 100.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.2 11.2 14.4 226 23.7   10 46   Ukupno: 389 100.0 3. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.2 29.0 614 100.5 4. kao i prenosivih znanja i veština.6 236 32.9 1.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.

veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20.2 VII . Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština.9. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja.1 VI .047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. poljoprivrede. Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.1 VII . komunikacija i turizma. A21 i A22 iz Aneksa*). 64 . * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva. 5.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34. 2012. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI . Poslodavci u sektorima finansijskih usluga. u elektronskoj formi. Anketa poslodavaca.

Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme. koja imaju manje od 50 zaposlenih. kao i lica sa visokim obrazovanjem. 65 . najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća. u elektronskoj formi. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. tj. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima.

IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.0 0.2 0.0 0.7 279 22.0 0.1 10.0 0.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.022 100. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti. Anketa poslodavaca.0 0.2 7.0 0.9 0.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.3 6.6 0 0 0 0.0 0.6 0.0 0 15 0.475 0.2 9.377 68.0 504 100.7 0.4 183 0.5 0.0 49.0 0.0 0.3 264 0.6 40.0 1 2 1 9 0 0 23.6 4.0 1.0 0.0 283 100.0 2 0 25.2 1.0 27.5 100 0.3 118 0.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 37.1 9.3 8. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0.7 37.0 0.0 2.0 4.9 0 0 0 35. 66 .0 0 0 0.8 1.0 2 40 4 23.6 36 0.5 8.0 1.6 0.9 1. 2012.1 2.3 23.4 49 2.7 7.0 64.1 0.0 0 0 Ukupno: 202 100.0 23.8 71.0 0.9 1 3 0.0 98 100.3 205 26.325 0.7 128 0.0 387 100. Zaposlenima sa III.4 0.0 0.0 4.0 27 7 29 1 33 0 0 24.1 1.251 100.9 1.4 6.7 0.0 390 100.2 1.3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.0 3.0 5.0 0. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama.0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.2 1.0 2.4 0.0 0.3 0.

2 VII . 2012. Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. motivisanost i uslužnost (tabele A25.2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. u elektronskoj formi. Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost. spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje. 67 . A26 i A27 iz Aneksa*).1 VII . * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. Anketa poslodavaca.1 VI .

šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1.70 odsto.70 odsto nego u 2011.42 odsto respektivno. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3. otporan na spoljne uticaje. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012.25 odsto. Međutim. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem. godinu niže su i iznose 3. Nadalje. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. stope koje su procenjene za 2012.45 i 5. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. godine. u odnosu na 2010. godini iznosile 7. godini iznosi 2.87 i 2. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008. Zaključci i preporuke 6. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda.18 odsto respektivno.14 odsto. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu.1. godini. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. posmatrano po sektorima delatnosti.35 i 1. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. 2. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1. godinu od 0. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta.38 odsto. Međutim. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. Naravno. godini bili bi makrosektori Trgovina.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6. Generator nove zaposlenosti u 2012.63.76 odsto redom. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011.03 odsto. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. 68 . Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. godini. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. generatori nove zaposlenosti u 2012.67 odsto). Poljoprivreda i Saobraćaj.

Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova.65%) i srednja preduzeća (34. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije.36 i 1. izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27.36 odsto.74%). godini mogu se izvući opšte preporuke. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.6 odsto. prema Anketi o radnoj snazi. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. Bitno je naglasiti da poslodavci. Zaposlenima u anketiranim preduzećima. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije. sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. 6.77 i 2. sa preko 250 zaposlenih (51.18 odsto. ne mogu da ih identifikuju adekvatno. sa VII-1 stepenom stručne spreme. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1.3 odsto. iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme.17%) dok u 2012. u sektoru trgovine i ostalih usluga. većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti.2. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. godini u ovim regionima iznosile bi 2. Konkretno. Zahvaljujući perma69 . Neto stope kreiranja poslova u 2012.70 odsto. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. već da budu korak ispred. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. godini. U pogledu stepena stručne spreme. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. a najčešće su to mala privatna preduzeća. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012.

Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. Takođe. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. 70 . analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. veštinama i stručnim zvanjima. prema ocenama ETF. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. naročito na nivou oblasti i regiona. npr. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi.

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. Beograd. Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. • Republički zavod za statistiku. K. maj 2011. interni dokument • Narodna banka Srbije (2011). Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. br. Ognjanović K. Zakon o Klasifikaciji delatnosti. Global Competitiveness Index 2010-2011. jun 2008. Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Beograd. do 2020.. Beograd. oktobar 2011. 104/09. Literatura • EUNES projekat. Beograd.Brčerević. • EBRD (2010). 21. Vlada Republike Srbije. G. • ETF. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Službeni glasnik RS. april 2003. 2010. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku. 2. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). sa predviđanjima za 2012. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. br. • Republički zavod za statistiku (2009). Beograd. • CEDEFOP (2010). Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. Beograd.. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. • Vlada Republike Srbije (2011). Beograd. Spisak posebnih znanja i veština. • Avlijaš.. godinu. novembar 2010. 2009. Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. jul 2011. • Republički zavod za statistiku (2010). 2011. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008). Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. Ognjenović. Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji. 3 71 . Vasić V. maj 2011. (2008). • World Bank (2010). Izveštaj o inflaciji. Kvartalni monitor br. godine. i 2013.. decembar 2010. Službeni glasnik RS. Beograd. FREN. • Dinkić. pripremio Mansfield. jun 2011. Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. Beograd. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Ljubinković B. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. S. Tanccioni M. godinu. godine. (2010). Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010). Beograd. Zaposlenost i plate. septembar 2011. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godinu... Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. godinu sa projekcijama za 2012. Transition Report 2010. M. Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. Rajkov. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Beograd. • Vlada Republike Srbije (2011). • Republički zavod za statistiku (2011). Bob. Beograd. Doing Business 2010. i D. i 2013. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). • World Economic Forum (2010). 2010.

Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije.Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). . koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->