Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Beograd, Septembar 2012. Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Sadržaj Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71 3 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. godine na uzorku od 4.029 poslodavca. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori, a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Za unos, obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca, koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73,9 odsto, što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka, naročito na nacionalnom nivou. Međutim, procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012. godini. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih, uključujući javna preduzeća. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. obrazovne i zdravstvene ustanove), kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu, izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2,03%. • Procenjuje se da bi u 2012. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1,7% nego u 2011. godini. • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata, u 2012. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3,38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća, dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1,46%. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini, najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima, koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. godinu iznosi 2,67%. • Posmatrano po makrosektorima, najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. godini bili bi makrosektori trgovine, poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3,63%, 2,35% i 1,76%. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. Neto stope kreiranja poslova u 2012. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2,77% i 2,36%, dok je nacionalni prosek procenjen na 1,7%. Ako se ostvare, ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. godini, prema Anketi o radnoj snazi, izmerene najviše stope nezaposlenosti, tj. 23,2% i 26,6% respektivno. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1,36% i 1,18%. Preduzeća planiraju da u 2012. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom, i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme, sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada, oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih, a najčešće su to mala privatna preduzeća. Po mišljenju poslodavaca, obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme, kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem, sa VII-1 stepenom stručne spreme. Šire kompetencije i lične karakteristike, kao i stručna znanja i veštine, najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. godini mogu se izvući opšte preporuke. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije, koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme, nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi), one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. Konkretno, u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post, već da budu korak ispred, te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama, naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata, Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada, naročito na nivou oblasti i regiona. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima, do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. Takođe, analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima, veštinama i stručnim zvanjima, Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo, npr. prema ocenama ETF, 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. 5 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti, na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije, ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme), zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III, IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage, polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih, u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme, dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama, ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. 6 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja, kvalifikacija i veština. Takođe, cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima, veštinama i kompetencijama. Redovno godišnje praćenje, sa komponentom panela u uzorku, omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom, čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja, analiza podataka i rezultati ankete, zaključci i preporuke. U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka, a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. Takođe, ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka, kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. godini, očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine, dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama, zapošljavanje osoba sa invaliditetom, problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja. 7 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama, obično se polazi od 2000. godine. Tada su se, naime, desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. I zaista, ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. Međutim, ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima, usporila je i ekonomski napredak Srbije. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu. 2.1. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija, u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Međutim, reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora, a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema.1 Takođe, Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije, koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj, zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura, sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. Međutim, uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola, uknjižavanje imovine, plaćanje i povraćaj poreza, naplatu potraživanja, dužinu trajanja sudskih sporova i slično.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje, stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju, Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva), kao i subvencije 1 EBRD (2010), Transition Report 2010. 2 World Economic Forum (2010), Global Competitiveness Index 2010-2011. 3 World Bank (2010), Doing Business 2010. 8 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. Prema podacima Narodne banke Srbije, do 2009. godine u Srbiju je pristiglo 13,2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su, zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima, doprinosile makroekonomskoj stabilnosti, ekonomskom rastu, promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji, a često i realnom jačanju nacionalne valute. Povrh toga, Republički fond za razvoj je do 2009. godine odobrio 1,3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta, dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4,3 milijarde evra državne pomoći, takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. Međutim, priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok, posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija, niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih, kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema, tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje, bankrotstva i stečaje. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. U 2001. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5,3 odsto. Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka, da bi u 2004. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9,3 odsto. Nakon toga, od 2005. do 2007. godine, usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,4, 3,6 i 5,4 odsto, redom. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. godini, mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen, naročito u poslednjem kvartalu, što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3,8 odsto. U 2009. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3,5 odsto, ali je u 2010. godini ekonomija počela polako da se oporavlja, tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011. godini, u poređenju sa 2010, pokazuje rast od 1,5 odsto. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine, u prvom kvartalu 2012. godine u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio 1,3 odsto4. Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. godine. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora, odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. U periodu od 2001. do 2009. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19,5 na 9,4 odsto. Udeo makrosektora Industrija, koji obuhvata rudarstvo, prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, smanjen je sa 24,6 odsto na 22,3 odsto. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0,6 u 2001. na 3,7 odsto u 2009. godini, dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21,7 na 15,8 odsto . Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda, tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, Vlada Republike Srbije, Beograd, decembar 2010. 9 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3,3 na 4,8 odsto, a usluga sa 52,6 na 63,5 odsto.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. godine smanjena domaća tražnja.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. S druge strane, ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. godine. Do 2009. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala, da bi u 2009. godini, usled manje negativne stope rasta izvoza (-16,5%) u odnosu na uvoz (-28,0%), bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo, nakon dužeg vremena, smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u 2009. godini iznosio -7,2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. godini. U 2010. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan, ali uz visok rast izvoza (18,8%) i porast uvoza od 9,3 odsto. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja, ali tek od 2010. godine. Naime, u 2008, 2009, 2010. i 2011. godini stopa inflacije iznosila je redom 8,6, 6,6, 10,3, 7,0 odsto, dok je u prvom kvartalu 2012. godine inflacija iznosila 2 odsto, što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. 2.2. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku, 2008), 2008. godine su, nakon veoma dugog perioda, ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. Naime, u aprilu i oktobru 2008. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54,0 i 53,4 odsto, a stope nezaposlenosti 14,0 i 14,7 odsto. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva, tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. Međutim, veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. Naime, u aprilu 2008. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih, odnosno granično zaposlenih, kategorija promenom anketnog upitnika. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1, ispod, nepovoljna globalna kretanja, nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 6 Narodna banka Srbije (2012), Izveštaj o inflaciji, Beograd, maj 2012. 5 10 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti, nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu, starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 50,8 44,0 49,1 45,0 ... 46,7 44,4 46,8 43,0 ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 15,1 20,9 20,5 23,3 ... 20,9 24,5 24,3 27,6 ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 59,9 55,6 61,8 58,6 ... 59,0 58,9 61,9 59,4 ... 50,7 58,1 47,9 54,0 45,4 49,8 43,8 47,3 16,1 12,1 18,6 14,7 21,6 17,8 25,6 22,8 60,4 66,1 58,8 63,2 57,8 60,6 58,8 61,3 21,1 64,3 76,6 67,5 37,6 16,9 61,7 74,0 64,0 35,4 15,2 56,9 71,1 62,2 32,8 13,9 55,0 68,5 61,6 31,0 35,2 18,7 11,1 10,3 7,4 41,6 21,1 13,8 12,8 10,0 46,2 27,1 15,8 14,7 11,9 51,9 32,0 20,3 19,4 15,1 32,5 79,1 86,2 75,2 40,6 28,9 78,2 85,8 73,4 39,3 28,2 78,0 84,5 73,0 37,3 28,8 80,9 86,0 76,4 36,5 2008 53,7 45,3 62,3 Stopa zaposlenosti 2009 50,4 43,0 58,1 2010 47,2 40,1 50,8 2011 45,3 37,9 52,5 Stopa nezaposlenosti 2008 14,4 16,7 12,6 2009 16,9 18,6 15,5 2010 20,0 21,0 19,2 2011 24,4 25,6 23,5 2008 62,7 54,4 71,2 Stopa aktivnosti 2009 60,6 52,8 68,7 2010 59,0 50,8 67,3 2011 59,9 50,9 68,7 Izvor: Republički zavod za statistiku, Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije. Međutim, u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti, kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru, došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti. Slučaj Srbije je važan izuzetak. U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009. godini za oko 3%). U istom periodu zaposlenost je, ako se posmatraju uporedivi podaci, porasla samo tokom dve godine (2001. i 2007), oba puta za zanemarljiv procenat. Dok je BDP od 2004. do 2010. godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto, zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje. Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008. do 2010. godine. Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna. 7 Avlijaš, S. i D.Brčerević, 2010. Zaposlenost i plate, Kvartalni monitor br. 21, FREN. 11 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7.0 6.1 0.9 Češka 4.9 3.0 0.6 Hrvatska 9.7 2.0 0.2 Mađarska 7.9 2.9 0.4 Poljska -4.8 -0.3 0.1 Rumunija 9.7 1.2 0.1 Slovenija 7.0 1.2 0.2 Slovačka 7.6 5.4 0.7 Srbija 4.7 12.5 2.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji, prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008. i Q1 2010. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u. Izvor: Avlijaš i Brčerević, 2010, na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. Naime, dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4,7 odsto, zaposlenost je ukupno opala za 12,5, što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2,6. U svim ostalim zemljama iz tabele 2. elasticitet zaposlenosti, u skladu sa očekivanjima, nije prešao 1. U Hrvatskoj je, na primer, uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji, došlo tek do blagog pada zaposlenosti, sa vrednošću elasticiteta od 0,2 (tj. na 1 poen pada BDP-a 0,2 poena pada zaposlenosti). Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. To je ipak samo deo objašnjenja. Naime, čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost, elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske, ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju, sa malim izuzetkom 2007. godine. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava, u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina, posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005. do 2010. godine, potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020, ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske, obrazovne, institucionalne probleme, kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja.8 Ova strategija, zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011), Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2011. 12 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije, naravno, uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. godine skoči na 61,4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine, a da stopa nezaposlenosti padne na 10,8 odsto. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije, u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada, novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada, kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. Dakle, posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih, starih, žena, žitelja ruralnih sredina, Roma, osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Takođe, zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni, Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba, ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. do 2011. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih, nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina, što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku, 2008, 2009, 2010, 2011). Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem, stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem, kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. Tokom 2011. godine udeo lica sa nižim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21,5, 56,8 i 21,7 odsto. U odnosu na prethodnu godinu, u 2011. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom, kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem, dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. Naime, efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća, dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012), Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. godinu, Beograd, oktobar 2011. 10 Dinkić, M., Ljubinković B., Ognjenović, K., Rajkov, G. (2008), Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse, Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP, Beograd. 13 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada. Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. godini je izgledala ovako: 19,1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg, 67,2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem, a 13,7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. Grafikon 1. Struktura zaposlenih, nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom, a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. Dok je u oktobru 2011. godine među neaktivnima bilo 45,3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom, ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). S druge strane, među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7,4 procentnih poena, tj. 45,2 naspram 52,6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5,5 procentnih poena, tj. 9,4 naspram 15,1 odsto). Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu, a 41,4 odsto završilo je srednju školu. Za razliku od opšte populacije, gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca, među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3,5 procentna poena više muškaraca nego žena (11,5 naspram 8 odsto, tabela 3). 14 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37,5 51,0 11,5 Žene 50,5 41,4 8,0 Ukupno 45,3 45,2 9,4 Muškarci 27,1 58,0 14,8 Populacija 15 - 74 Žene 37,3 47,4 15,3 Ukupno 32,3 52,6 15,1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS, oktobar 2011. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020. godine. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020. godini u proseku činiti 31,1 odsto visokostručnih, 49,9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP, 2010). Međutim, za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova, uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu. 15 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima, veštinama i kompetencijama. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ, MERR, drugih ministarstava i socijalnih partnera. Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene, upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. Zato je upitnikom za poslodavce, na osnovu jedanaest definisanih pitanja, obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv, adresa, jedinstven matični broj poslodavca, šifra pretežne delatnosti.  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. i 2011. godine.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. godini (strukturirano po zanimanjima, s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme); broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama, i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama).  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. godini; navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada, kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja, veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću. Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 16 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012. godinu, kao i za 2011, izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11, pri čemu je za 2012. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. Osim toga, metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. i 2011. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010. 3.2.1. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7. 3. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009.12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća), strana, mešovita, zadružna. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng. NACE rev. 2), koja se primenjuje na nacionalnom nivou. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. 3.2.2. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti, 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010), s tim što se preduzeća iz sektora O, P, S ,T i U ne obuhvataju, a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. A − Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 2. B+D+E − Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac, Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010. Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. 17 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informisanje i komunikacije 7. K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama 8. M+N+Q+R − Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. Mala − 10−49 zaposlenih 2. Srednja − 50−49 zaposlenih 3. Velika − 250 i više zaposlenih 3. 4. 5. 6. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps, tj. proporcionalno veličini bez ponavljanja. 3.2.3. Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. Izuzetno, u okviru su zadržane sve banke, osiguravajuća društva i berze. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. Kao što se primećuje, izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. 18 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.329 4.642 414 240 228 357 241 1.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.669 4395 391 228 216 338 228 1.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.939 389.014 18.815 16.679 13.910 20.084 13.603 95.246 23.020 18.590 14.152 16.922 12.112 29.655 19.245 12.924 6.356 23.395 22.083 20.376 19159 29.145 4.155 9.268 8.892 15.933 4.206 Broj zaposlenih u okviru 862.131 383.146 18.303 16.460 13.736 19.745 13.429 93.854 22.652 18.114 13.945 16.710 11.981 29.166 18.719 12.751 6.356 23.005 21.627 19.831 18795 28.467 3.882 9.151 8.456 15.644 4.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94,65 94,68 94,44 95,00 94,74 94,68 94,61 94,64 94,87 94,26 94,94 93,92 94,77 94,81 94.83 93,60 100,00 94,66 94,66 94.25 93.94 94.42 93,42 93,75 93,96 94,48 100,00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99,95 99,96 99,93 99,92 99,88 99,96 99,95 99,96 99,91 99,92 99,92 99,98 99,94 99,94 99,95 99,96 100,00 99,90 99,91 99,94 99,88 99,94 99,98 99,89 99,94 99,97 100,00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98,31 98,49 97,28 98,69 98,75 98,31 98,72 98,54 98,40 97,44 98,54 98,75 98,92 98,35 97,27 98,66 100,00 98,33 97,94 97,33 98,10 97,67 93,43 98,74 95,10 98,19 100,00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima. Kao što je prikazano tabelom 5, uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka, što je i prirodno. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku, najveći obuhvat je u Zaječarskom, Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu. U tim okruzima udeo 19 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46,7 odsto, dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74,6 odsto. Tabela 5. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.669 4.395 391 228 216 338 228 1.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.131 383.146 18.303 16.460 13.736 19.745 13.429 93.854 22.652 18.114 13.945 16.710 11.981 29.166 18.719 12.751 6.356 23.005 21.627 19.831 18.795 28.467 3.882 9.151 8.456 15.644 4.206 Broj jedinica u uzorku 5.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.430 228.172 15.556 15.696 12.889 17.764 12.560 70.282 17.217 15.488 12.660 16.277 11.725 26.232 17.112 12.614 6.356 18.977 18.286 16.450 17.345 23.681 3.882 9.005 7.943 15.055 4.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46,70 16,02 65,73 80,70 83,33 72,49 77,63 36,46 60,61 67,04 76,00 86,47 89,57 68,01 70,18 90,60 100,00 62,05 59,68 65,70 71,37 57,55 100,00 92,38 83,63 79,53 100,00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74,63 59,55 84,99 95,36 93,83 89,97 93,53 74,88 76,01 85,50 90,79 97,41 97,86 89,94 91,42 98,93 100,00 82,49 84,55 82,95 92,29 83,19 100,00 98,40 93,93 96,23 100,00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6). Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97,1%). Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99,8%), zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97,4%) i sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (93,9%). Tabela 6. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.669 502 410 3.529 1.083 3.190 1.465 157 1.333 Broj zaposlenih u okviru 862.131 30.233 84.779 293.263 64.869 137.568 130.949 45.861 74.609 Broj jedinica u uzorku 5.450 412 398 1.406 652 1.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643.430 28.378 84.607 213.487 49.898 72.936 104.706 44.693 44.725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46,70 82,07 97,07 39,84 60,20 35,52 49,56 70,06 45,99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74,63 93,86 99,80 72,80 76,92 53,02 79,96 97,45 59,95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka, kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku, nalaze se u Aneksu* B. 3.3. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.029. Registrovana stopa realizacije iznosi 73,9 odsto, što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. Stopa realizacije, u zavisnosti od sektora delatnosti, varira u intervalu od 58,2 odsto, što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja, pa do 85,1 odsto, što se odnosi na energetske sektore delatnosti. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65,17 odsto za velika preduzeća, pa do 74,88 odsto za mala preduzeća. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 21 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61,54 76,47 66,48 58,70 60,00 67,39 55,26 65,52 65,17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63,57 60,00 0,00 76,92 59,02 65,17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.421 647 1.140 727 110 605 5.452 331 336 1.053 447 838 523 64 437 4.029 81,33 85,06 74,10 69,09 73,51 71,94 58,18 72,23 73,90 229 153 548 320 670 399 31 351 2.701 82,37 85,00 76,97 68,52 74,28 73,89 64,58 73,13 74,88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.038 81,03 87,80 72,87 74,63 72,73 65,96 50,00 69,79 74,14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Tabela 8. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region, Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63,16 81,64 0,00 77,46 72,38 74,14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.218 27 1.710 1.793 5.452 454 964 0 1.329 1.282 4.029 64,49 79,15 0,00 77,72 71,50 73,90 245 676 0 916 864 2.701 65,51 79,72 0,00 77,89 72,42 74,88 120 249 0 323 346 1.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64,49 odsto. Isto važi za region Vojvodine, gde je stopa realizacije iznosila 71,50 odsto. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77,72 odsto, dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79,15 odsto. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije, dok je najniži bio u Beogradskom regionu. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu, jer osim što ukazuju na stope realizacije, ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju), koja su učestvovala u anketi. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja, u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima. 22 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti 4.1. Kreiranje i gašenje poslova Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu. 4.1.1. Sektori delatnosti U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan 14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima 2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45 9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42 -1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03 5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87 2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18 2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011. Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini. 24 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti. 4.1.2. Veličina preduzeća Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012. 25 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća; 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica; a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. Stoga, priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. Grafikon 3. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012. godini biti manji nego 2011. godine, dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. i 2012. godinu iznose 2,29 i 2,67 odsto. 4.1.3. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. Javna preduzeća u 2011. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou, dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu, kao i privredni subjekti u mešovitom, zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova, što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1,90, 3,13 i 2,11 odsto u privatnom, javnom i ostalim sektorima vlasništva. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom, zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. godini, s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti, manji broj ugašenih poslova, ali i manji broj kreiranih. S druge strane, poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova, uz neto stopu kreiranih poslova od 3,38 odsto. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2,14 odsto, dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. zabeležiti pad u odnosu na 2011. i iznositi 1,46 odsto. 26 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.1.4. Regioni Region Vojvodine je u 2011. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova. Međutim, u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih, tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2,02 odsto, što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka. S druge strane, Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova, tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2,07 odsto, što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova, koja iznosi 2,25 odsto u 2011. godini, te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija. Tabela 10. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7,00 7,05 0,00 7,50 8,52 7,45 4,93 5,46 0,00 5,25 6,51 5,42 2,07 1,59 0,00 2,25 2,02 2,03 2,89 4,96 0,00 4,81 4,43 3,87 1,53 2,19 0,00 2,45 3,25 2,18 1,36 2,77 0,00 2,36 1,18 1,7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 27 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije, regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. godinu, i to kako ukupnog broja zaposlenih, tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. Tek pošto se sprovede sledeća anketa, moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. do 2009. godine kumulativno povećan za 10,3 odsto. U 2004. godini bilo je 285.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike, dok je velikih preduzeća bilo 769. U periodu od 2004. do 2006. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo, tako da je do 2009. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314.827. Istovremeno, broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. U 2009. godini bilo ih je svega 529. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji, korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006. do 2009. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća, uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7,5 u 2006. na svega 2,8 u 2009. godini. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1,7 na 1,1.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike, oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. Kao što je prethodno navedeno, trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala, sa 22,3 odsto u 2006. na 14,9 odsto u 2009. godini, dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10,6 na 12,1 odsto, s tim da je 2009. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća, tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. Međutim, veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena, to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 32, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al., Beograd, novembar 2010. 28 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009. godina, kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca, iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008. godinu. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici, čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao, dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata, tako da je, izraženo u apsolutnim brojevima, daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima, nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima, ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata. Međutim, mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009. godini izmeren porast profita. Tabela 11. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora, u % Promena 2009. u odnosu na 2008. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5,3 -10,7 -12,2 -9,0 -13,3 -18,4 -56,4 -10,1 -1,1 Mikro 0,9 -0,3 -15,1 -14,7 -6,0 -25,4 -34,1 -25,3 -12,3 Mala -5,2 -6,2 -19,9 -12,5 -17,8 -32,6 -37,8 -16,5 -4,6 Srednja -7,7 -8,1 -10,6 -9,8 -4,9 -14,1 -23,8 -10,8 -1,0 MSPP 3,7 -7,2 -14,7 -11,2 -8,9 -24,2 -33,1 -15,6 -5,0 Velika -6,9 -5,0 -19,4 -4,8 -24,2 -25,5 -28,1 1,8 6,8 Ukupno 3,7 -6,5 -16,2 -8,6 -17,2 -24,7 -31,8 -8,4 0,1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 6, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al., Beograd, novembar 2010. 29 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama, naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Naime, Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac, izuzev kada je reč o javnim preduzećima. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru, usled pomenutih budžetskih ograničenja, je donekle predvidiva, a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. Tabela 12. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*, u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 176, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al., Beograd, novembar 2010. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci, policiji i drugim bezbednosnim službama. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja, kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike, odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. Stoga, stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. 30 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. Analiza podataka i rezultati ankete 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14, može se zaključiti da je u 2011. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme, zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji, trgovini i popravci motornih vozila, kao i u sektoru poslovnih usluga. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti, i to naročito u prerađivačkoj industriji. Međutim, značajan udeo pada broja zaposlenih, usled ovih razloga, zabeležen je još i u sektoru građevinarstva. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine, zatim u Beogradskom regionu, zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije, i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan, shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. Isti je i redosled po regionima, ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine, dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 31 Tabela 13. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.775 1.257 1.457 472 7.791 3.448 3.883 2.765 1.866 993 1.387 618 38 8 5.090 1.383 23.287 8.711 169 824 36.791 310 2.392 7 47 38 120 2.812 160 4.170 742 23.531 444 1.455 1.551 1.120 4.604 3.367 213 42 12 12 93 74 1.047 138 3.468 3.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.315 464 10.747 6.699 115 1.075 1.399 2.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.882 4.251 1.033 18 318 21 1.612 6.202 2.259 372 555 53 406 579 238 1.246 602 902 161 1.023 303 1.348 455 6.845 4.021 12.951 4.493 527 959 86 1.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.836 2.373 3.556 929 32.222 14.907 11.994 7.633 22.275 8.895 11.915 4.355 4.406 615 13.712 3.787 103.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno Tabela 14. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.170 857 1.439 793 7.288 4.012 2.930 2.232 1.597 1.061 1.909 1.257 73 65 4.311 2.495 20.718 9.298 318 1.660 41.372 453 2.468 5 194 895 2.667 844 22.664 30 262 3.443 323 2.393 1.457 37 9 0 48 16 706 680 5.335 2.811 171 317 7.470 4.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.928 645 13.648 7.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1.459 3.435 224 10 63 11 1.785 4.550 670 13 204 21 566 265 2.291 1.190 1.576 956 1.553 342 1.421 509 9.588 2.932 8.576 2.581 128 386 12 706 4.994 13.338 4.520 303 851 67 1.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.074 2.127 3.640 1.683 33.026 19.343 10.758 7.700 27.033 14.783 12.885 6.568 5.627 1.549 11.672 6.058 107.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011. USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno, analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog, zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). Takođe, značajno povećanje zaposlenosti, usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća, zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C), trgovini (G) i građevinarstvu (F). Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4, A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Zahteve vezane za posebna stručna, prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III, IV, i VII stepena stručne spreme. U grupi stručnih posebnih znanja i veština, najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka, kao i društveno-humanistička znanja i veštine. Od prenosivih znanja i veština, najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. U odnosu na stepen stručne spreme, u III, IV, VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad, preciznost, uslužnost i komunikativnost. U odnosu na stepen stručne spreme, najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad, u okviru II stepena: preciznost, III stepena: uslužnost, IV i V stepena: komunikativnost, VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. godine. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini, tj. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. godine prenose se i u 2012. godinu. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C), sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti, s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 34 Tabela 15. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.889 1.883 1.474 1.120 836 669 309 152 73 0 1.985 1.043 9.008 3.572 6 699 11.250 46 1.017 0 0 437 1.164 316 8.121 2 52 2.138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.132 95 2.906 1.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.225 1.160 1 192 1 608 1.609 1.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.399 651 1.837 737 25 112 0 161 2.098 3.646 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.214 691 1.692 578 10.531 5.406 5.457 4.257 5.753 2.460 3.420 1.200 2.691 476 5.042 2.431 35.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno Tabela 16. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.053 574 2.914 2.031 1.411 1.106 1.466 1.347 304 182 31 3 2.645 1.536 10.357 5.204 87 731 18.982 138 1.059 0 48 27 574 233 8.871 6 57 1.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.029 1.092 54 148 3.504 1.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.136 230 5.167 2.978 6 361 837 2.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.834 185 50 42 0 1.263 4.767 1.402 9 141 11 423 302 99 1.158 763 1.131 798 705 136 836 389 5.267 2.685 6.837 1.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.703 1.241 2.331 1.281 15.462 10.047 5.791 4.603 11.380 7.466 5.457 3.247 2.638 229 5.375 3.021 50.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije, građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). Istovremeno, taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. Međutim, u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti, najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima, u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih, osim u regionu Vojvodine, gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima, u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. U ostalim regionima, preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. Takođe, u ovim regionima, u sektoru prerađivačke industrije, biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima, situacija je sledeća: u regionu Vojvodine, Šumadije i Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije, planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. U Beogradskom regionu, najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih, kada je u pitanju rast obima aktivnosti. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća, postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih; i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. U odnosu na rast obima aktivnosti, kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje, najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih, taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. Naime, kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%, kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%, a kod velikih preduzeća oko 58%. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. godine (Tabela 17), u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike, prenosiva posebna znanja i veštine, a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 37 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem, dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. Tabela 17. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka, da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10, A11 i A12 u Aneksu*). Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine, poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, zatim stranih jezika, kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika, kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja, najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. preciznost 2. komunikativnost 3. uslužnost 4. spremnost na timski rad 5. motivisanost. 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. Naime, poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. godinu. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima, poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 38 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva, zahtevima, pozicijom, funkcijom i sl. (CEDEFOP, 2010). S druge strane, pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP, 2010). Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama, kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. Dakle, za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. Stoga, jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. Posmatrano prema stepenu stručnosti, analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. godine. Udeo nestručnih lica će se 2020. godine smanjiti na 16,1%, sa 22,5% koliko je iznosio 2010. godine, dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49,9% na 50,4% i sa 27,7% na 35,5% u 2020. godini.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji, ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti. Prema projekcijama datim za 2020. godinu, predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21,6%, industrija 26,4%, a usluge 52,1%. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24,4%, industrija 24,2% i usluge 51,4%% zaposlenih.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020. godine, postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. Međutim, do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja, u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji, koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca, i to ukupnog broja zaposlenih, zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju, sporazumnog prekida radnog odnosa, isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova). U 2011. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%, dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova. Podaci za 2012. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih, ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%). Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti, između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete, moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. 17 CEDEFOP (2010), Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. 18 Vlada Republike Srbije (2011), Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2011. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore, Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo, obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara, Savremena administracija, 1998. 39 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.946 3.491 16.614 12.164 439 1.642 127 5.395 77 9 47.904 Prognoza za 2012. godinu Zamena postojećih poslova 3.126 2.097 5.980 4.611 141 496 16 2.506 29 1 19.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20.718 9.298 41.372 22.664 706 2.928 228 9.588 199 13 107.715 12.772 5.807 24.758 10.500 267 1.286 101 4.193 122 4 59.811 10.357 5.204 18.982 8.871 236 1.136 52 5.267 32 1 50.137 7.231 3.107 13.002 4.260 95 640 36 2.761 3 0 31.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011. i očekivani odliv u 2012. godini na nivou ukupnog broja lica. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća, stečaja, prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl, kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija, a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012. godinu, udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija. Očekivani odliv zaposlenih u 2012. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011. godini. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih. Naime, u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti, dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto, lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto, a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija, zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III, IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage. 40 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10.944 4.160 15.423 8.818 582 1.188 91 2.268 21 0 43.494 Prognoza za 2012. godinu Pad obima aktivnosti 5.708 1.424 5.456 3.511 51 551 57 737 3 3 17.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23.287 8.711 36.791 23.531 1.047 3.315 224 6.845 127 40 103.917 12.343 4.551 21.368 14.713 465 2.127 133 4.577 106 40 60.423 9.008 3.572 11.250 8.121 188 1.132 70 2.399 57 3 35.800 3.300 2.148 5.794 4.610 137 581 13 1.662 54 0 18.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011. godini sa očekivanjima za 2012. godinu po sektorima delatnosti. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20, 21, 22 i 23. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme, polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. Pritom je 2011. godina bazna godina, u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština, naročito na nivou oblasti i regiona. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv, bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja, ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK), i to kako u 2011. godini, tako i u očekivanjima za 2012. godinu. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima. Kada je reč o II stepenu stručne spreme, najtraženija zanimanja u 2011. godini bila su šivač tekstila, paker i pomoćni priučeni elektromonter, dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar, prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar, koja su se najčešće zapošljavala u 2011. godini, u 2012. godini neće postojati proširena tražnja, izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, 41 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011. godini. Tu će ostati i u 2012, samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku. U 2012. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme, zanimanje elektromehaničarski manipulant, kao i lica sa II stepenom stručne spreme, zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala, a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar, dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. Tokom 2012. godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo, komercijalista i mašinski inženjer, koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme. Tabela 20. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. god. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012. god. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2.288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni - priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5.893 680 124 1.406 494 430 1.474 1.328 939 337 330 322 83 54 25 2.767 3.126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač - specijalista 98 1.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS - NK), kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. godini. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. godini. Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. godine. Najveći broj zapošljavanja u 2011, ali i u 2012. godini, u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme, i to prodavaca (III SSS i KV). Kada je reč o III stepenu stručnosti, najtraženija zanimanja tokom 2011. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova), i kasir. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti, ekonomisti za finansije, računovodstvo i bankarstvo. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII-1 SSS), kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku. U 2012. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata, a u II stepenu spreme za pakere. Prognozira se da će tokom 2012. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara, u V stepenu prodavaca – specijalista, a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika, dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima. Tabela 21. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. god. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. god. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2.934 2.839 58 1.214 1.239 25 2.591 2.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2.911 426 290 1.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informisanje i komunikacije (H,I,J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. Takođe, najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant, i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu, i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta. U III stepenu stručne spreme, pored zanimanja vozač drumskog vozila, najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar, u V prodavac – specijalista, a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja, i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike, ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo, kao i komercijalista. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta, zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme, vozač drumskog vozila. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme, vozač drumskog vozila (III SSS i KV), vozač teretnjaka, konobar u IV stepenu stručne spreme, kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. 45 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje; Usluge smeštaja i ishrane; Informisanje i komunikacije (H,I,J) 2011. god. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. god. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. U makrosektoru Stručna, naučna, inovacijska i tehnička delatnost, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. i očekivanih zapošljavanja u 2012. godini, posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima, beleži se u I, III i IV stepenu stručne spreme. Pored toga, zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS - NK), koje je najtraženije u ovom sektoru, kao i zaštitar imovine − portir, poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje. Pored ovih zanimanja, najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti, čuvar u II stepenu, kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master, kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme, zanimanje čistač prostorija, i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta, zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme, računarski operater u IV ste47 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu, diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master, i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta. Tabela 23. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti; Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru; Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R) 2011. god. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1.718 1.565 423 302 94 12 1.377 232 175 1.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. godini, kao i planirani odliv u 2012. godini, i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informisanje i komunikacije (H,I,J) i Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R). Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti, fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. Odliv zaposlenih u 2011. i planirani odliv u 2012. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20, 21, 22 i 23. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS - NK). U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova, dok je pad 49 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva. Pored toga, veliki odliv u 2011. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila, a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master, uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja. Pored gorenavedenih zanimanja, u 2012. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme, kod lica bez zanimanja i stručne spreme. U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera, i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta, dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. U III stepenu stručnosti u 2012. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar, prodavac, izrađivač gornjih delova obuće. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe, i to zbog pada aktivnosti, kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Tabela 24. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Gubitak zbog pada aktivnosti 1.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1.485 1.080 753 3.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar, mašinista, mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja, a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija, posebno kod prodavaca. Međutim, polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme, uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS - NK) zastupljen u najvećem broju. U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV), magacioner i kasir, a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista, a u VII-1 51 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. godinu. U trgovini se u 2012. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac, i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata, kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista, i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta. Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII-1 SSS), diplomirani farmaceut (VII-1 SSS), kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS). Tabela 25. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1.138 264 214 145 56 32 4.874 1.247 893 4.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3.439 639 818 1.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.435 608 75 2.704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1.295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista, procesni organizator 506454 nabavke, prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije, 616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista, savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informisanje i komunikacije (H,I,J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. Zbog gašenja radnih mesta u 2011, ali i u 2012. godini, u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila, teretnjaka i autobusa. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. Ovakav trend se očekuje i u 2012. godini, dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara, pomoćni gumar i plastičar i kurir. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar, kuvar i administrativni tehničar. Prognoze su da će ova zanima53 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. godine imati najveći odliv. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju. Takođe, zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master, uglavnom zbog gašenja radnih mesta, imaju najveći odliv. Ovakav trend se prognozira i za 2012. godinu. Tabela 26. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje; Usluge smeštaja i ishrane; Informisanje i komunikacije (H,I,J) 2011. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1.050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije, 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije, 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. Pored njih, u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih, a takav trend se prognozira i u 2012. godini, dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master. Takođe, u makrosektorima Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R) u 2012. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu. Prema prognozama, trend iz 2011. će se nastaviti i u 2012. godini. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme, kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater, a u IV stepenu maturant gimnazije, mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011. godine. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme, a visok za profesore švedskog jezika. Tabela 27. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti; Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru; Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R) 2011. god. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. god. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2.524 1.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1.811 1.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS - NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1.223 817 157 126 135 41 1.847 1.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove, sve više se traže i prenosiva znanja i veštine, ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. godine takođe se pridaje značaj veštinama, te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. Međutim, kao što je već istaknuto, poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima, kao i budućim zaposlenim licima, najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011), Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2012. 57 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. godini iznosio je 46,7 odsto, a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. godini taj udeo se povećava na 48,8 odsto. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti, uslužnosti, spremnosti na timski rad, komunikativnosti, orijentisanosti ka klijentima. Istovremeno, te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. Prema prognozama za 2012. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. godini su prenosiva posebna znanja i veštine. Njihov udeo iznosio je 43,0 odsto, da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. godini udeo ove grupe veština porastao na 41,2 odsto, čime one postaju sve važnije poslodavcima. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije, različite vrte dozvola, jezici, ostala prenosiva znanja, bezbednost i zaštita na radu. Prema prognozama za 2012. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. Naime, udeo ovih veština bio je 10,3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011. godini i blago će opasti na 10,0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012. godine. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke. Od zanimanja u III, IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština, kao što pokazuje tabela 28. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme, bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011. ili će se zapošljavati u 2012. godini, tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština. Tabela 28. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011. god. stručna Prenosiva Prognoza za 2012. god. Šire kompetencije i lične arakteristike 0,7 4,7 28,2 40,3 0,9 8,5 0,4 16,2 0,0 0,0 100,0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8,3 0,0 8,3 2,6 0,0 6,2 0,5 6,7 6,0 0,7 24,0 24,6 29,0 33,0 21,6 23,8 35,7 26,2 27,9 37,0 6,2 2,7 1,5 0,9 1,1 0,4 8,6 5,4 0,4 10,1 1,9 0,5 0,5 0,0 0,5 29,4 25,9 21,9 29,2 28,8 0,0 1,5 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 58 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme, koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012. godini. Biće to stručna znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju. 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012. godini nije veliki, bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije, u sektoru Trgovina, kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29). Tabela 29. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012. u 2011. Broj % Broj % 401 2,9 21 1,4 1.925 13,9 46 3,0 5.491 39,7 677 44,1 1.020 7,4 63 4,1 1.324 9,6 251 16,4 1.545 11,2 149 9,7 491 3,6 124 8,1 1.644 11,9 203 13,2 13.839 100,0 1.535 100,0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30). Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme. 59 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23,0 7,5 39,5 16,7 0,0 1,3 12,0 178 102 444 431 1 13 89 100 1.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23,9 1 8,2 17 3 6 5 1 0 1 33 50,4 9,5 17,2 16,5 3,1 0,0 3,3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13,4 10,9 39,3 35,3 0,0 0,2 1,0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23,3 16,2 20,7 39,9 0,0 0,0 0,0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8,2 5,6 31,6 39,1 0,0 1,9 13,6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19,6 6,3 36,6 8,2 0,0 0,0 29,3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0,0 0,0 21,3 74,0 0,0 4,8 0,0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67,9 0 0 0 0 0,0 0,0 0,0 0,0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012. godini, anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja, stručna znanja najčešće nisu pominjana. Šire kompetencije i lične karakteristike, kao i prenosiva znanja i veštine, poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme. Tabela 31. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. 60 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. godini, kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15, A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama, kao i znanjima stranih jezika. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama, najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost, fleksibilnost i elokventnost. 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme, ali u daleko manjoj meri. S druge strane, u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva, među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6). Grafikon 6. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti, veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. Kao što pokazuje tabela 32, najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme, ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 61 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI - 1 VI - 2 VII - 1 VII - 2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1.346 Da (%) 1,7 2,9 41,1 14,5 1,2 4,5 0,6 32,5 1,1 100,0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština, deficitarna zanimanja, kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*). Nedostatak adekvatnih znanja i veština, nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33). Posmatrano po sektorima delatnosti, u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji, trgovini, saobraćaju, informisanju i turizmu, a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 62 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti, veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0,0 3,4 22,1 25,9 25,8 16,8 3,3 2,8   50,2 39,5 10,4   96,7 0,0 3,3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3,0 3,9 44,2 12,4 10,9 10,2 1,0 14,3   52,4 35,4 12,2   83,1 10,4 6,6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0,0 2,5 32,8 40,2 2,3 11,9 2,0 8,4   65,2 16,7 18,1   80,8 17,2 2,0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0,0 0,0 20,1 16,0 2,2 2,4     8 11 44 83 11 78     1,3 1,8 7,2   10 6 56   1,7 0,9 36,9 9,1 24,4 17,9 1,6 7,4   72,3 22,3 5,4   81,2 14,5 4,3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26,6 236 32,7 144 38,4 226 23,4 150 13,5 110 1,7 12,7   10 46   Ukupno: 389 100,0 96 100,0 100,0 614 100,0 613 100,0 80,3 424 8,0 144 11,7   10,4 4,9 45   82 52 69,1 443 23,5 137 7,4   13,3 8,4 33   89 26 100,0 146   64,8 24,7 10,5   64,9 35,1 0,0 Ukupno: 389 100,0 96 100,0 100,0 614 100,0 613 100,0 84,8 481 78,3 498 100,0 146 Ukupno: 389 100,0 96 100,0 100,0 614 100,0 613 100,0 100,0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika, kao i prenosivih znanja i veština. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja. 63 %   3,0 5,2 29,2 11,6 37,1 10,2 2,2 1,7 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI - 1 VI - 2 VII - 1 VII - 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština, možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost, veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20, A21 i A22 iz Aneksa*). 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1.047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije, a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja, komunikacija i turizma. Poslodavci u sektorima finansijskih usluga, poljoprivrede, energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva, mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 64 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti, veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme, najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena, kao i lica sa visokim obrazovanjem, sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35). Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem, što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom, tj. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća, koja imaju manje od 50 zaposlenih. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 65 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0,0 0,6 4,2 1.377 68,2 1.325 0,0 0,7 0,3 23,9 1.475 0,8 1,3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59,3 6,0 0 0 0,0 0,0 49,7 37,1 1,0 2,0 1,1 9,1 0,0 0,0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7,2 7,0 0 15 0,0 3,8 71,4 6,9 1,7 7,5 0,3 8,4 0,0 0,0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0,0 0,9 1 3 0,3 0,6 40,6 0 0 0 0,0 0,0 0,0 23,4 49 2,6 36 0,0 4,9 0,0 4,0 0,0 0,0 1 2 1 9 0 0 23,7 279 22,1 2,2 9,2 0,0 27,2 1,6 0,0 27 7 29 1 33 0 0 24,3 205 26,3 118 0,1 10,6 0,0 2 40 4 23,5 100 0,5 8,0 0,9 0 0 0 35,3 264 0,0 0,0 0,0 64,7 0,0 0,0 37,7 128 0,0 0,0 2 0 25,4 183 0,4 0,0 0 0 Ukupno: 202 100,0 98 100,0 2.022 100,0 390 100,0 1.251 100,0 504 100,0 283 100,0 387 100,0 5.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Zaposlenima sa III, IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. 66 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI - 1 VI - 2 VII - 1 VII - 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2012. Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost, spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje, motivisanost i uslužnost (tabele A25, A26 i A27 iz Aneksa*). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi. 67 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6. Zaključci i preporuke 6.1. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem, otporan na spoljne uticaje. Međutim, sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. godine. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema, što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca, na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. godini. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2,03 odsto. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. godini iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. u odnosu na 2010. godinu od 0,25 odsto. Međutim, stope koje su procenjene za 2012. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1,70 odsto. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. godinu niže su i iznose 3,87 i 2,18 odsto respektivno. Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1,70 odsto nego u 2011. godini. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika, kao i da su iz ankete isključeni javna administracija, ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća, kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Naravno, na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi, koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu, izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta. Generator nove zaposlenosti u 2012. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3,38 odsto, ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2,14 odsto. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima, koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. godini iznosi 2,67 odsto). Nadalje, posmatrano po sektorima delatnosti, generatori nove zaposlenosti u 2012. godini bili bi makrosektori Trgovina, Poljoprivreda i Saobraćaj, usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3,63, 2,35 i 1,76 odsto redom. 68 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. Neto stope kreiranja poslova u 2012. godini u ovim regionima iznosile bi 2,77 i 2,36 odsto, dok je nacionalni prosek procenjen na 1,70 odsto. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. godini, prema Anketi o radnoj snazi, izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27,6 odsto, dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24,3 odsto. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1,36 i 1,18 odsto. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima, sa preko 250 zaposlenih (51,17%) dok u 2012. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42,65%) i srednja preduzeća (34,74%). Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije, u sektoru trgovine i ostalih usluga. U pogledu stepena stručne spreme, planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom, sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama. Bitno je naglasiti da poslodavci, iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština, ne mogu da ih identifikuju adekvatno. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih, a najčešće su to mala privatna preduzeća. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme, kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem, sa VII-1 stepenom stručne spreme. Zaposlenima u anketiranim preduzećima, većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti, najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti, dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. 6.2. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. godini mogu se izvući opšte preporuke. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije, koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme, nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi), one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. Konkretno, u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post, već da budu korak ispred, te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama, naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Zahvaljujući perma69 USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata, Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada, naročito na nivou oblasti i regiona. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima, do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. Takođe, analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima, veštinama i stručnim zvanjima, Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo, npr. prema ocenama ETF, 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti, na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije, ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme), zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III, IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage, polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih, u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme, dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama, ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna, ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine, te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. 70 Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. Literatura • EUNES projekat, Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji, Vasić V., Tanccioni M., Ognjanović K., septembar 2011. • Avlijaš, S. i D.Brčerević, Zaposlenost i plate, Kvartalni monitor br. 21, FREN, 2010. • CEDEFOP (2010), Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. • Dinkić, M., Ljubinković B., Ognjenović, K., Rajkov, G. (2008), Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse, Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP, Beograd. • EBRD (2010), Transition Report 2010. • ETF, Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton, pripremio Mansfield, Bob, april 2003. • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008), Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku, Beograd, jun 2008. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. 2, Zakon o Klasifikaciji delatnosti, Službeni glasnik RS, br. 104/09. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012), Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. godinu, Beograd, oktobar 2011. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. (2010), Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, Beograd, novembar 2010. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa predviđanjima za 2012. i 2013. Vlada Republike Srbije, Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije, Spisak posebnih znanja i veština, interni dokument • Narodna banka Srbije (2011), Izveštaj o inflaciji, Beograd, maj 2011. • Republički zavod za statistiku (2009), Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008, Beograd, 2009. • Republički zavod za statistiku (2010), Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009, Beograd, 2010. • Republički zavod za statistiku (2011), Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010, Beograd, 2011. • Republički zavod za statistiku, Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda, Beograd, jul 2011. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998), Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo, obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara, Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010), Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, Beograd, decembar 2010. • Vlada Republike Srbije (2011), Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2011. • Vlada Republike Srbije (2011), Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Beograd, jun 2011. • World Bank (2010), Doing Business 2010. • World Economic Forum (2010), Global Competitiveness Index 2010-2011. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Službeni glasnik RS, br. 3 71 Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.
Sign up to vote on this title
UsefulNot useful