Vetaka inteligencija Tema: Pojam i definicija vetake inteligencije Profesor: Student:

Sadraj: SADRAJ:.......................................................................... ................................................................................ .....2 UVOD..................................................................... ................................................................................ ..................3 TA JE TO INTELIGENCIJA?...................................... ................................................................................ ......4 ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA ............................................. .....................................................................5 DEFINICIJ A VI............................................................................ ........................................................................10 SISTE M KOJI SE PONAA KAO LJUDI: TJURINGOV TEST........................................ ............................................................11 SISTEM KOJI RAZMIL JA KAO LJUDI: KOGNITIVNI MODEL PRISTUPA......................................... ........................................12 RAZMILJATI RACIONALNO: PRISTUP KROZ ZA KONE MILJENJA.................................................................... ...................12 RADITI RACIONALNO:PRISTUP KROZ INTELIGENTNE AGENTE........ ................................................................................ ....12 DRAVA UMETNOSTI .......................................................... ...........................................................................13 ZA KLJUAK........................................................................... .............................................................................14 LITERATURA:..................................................................... ................................................................................ 16 2

Uvod Posle pisma, arapskih brojeva, analitike geometrije i diferencijalnog rauna, raunar je prema miljenju Herberta Sajmona etvrta istorijska prekretnica u razvitku civili zacije. Da li je to, moda, osokolilo izvesne naunike da predvide da e vetaka intelige ncija nadmaiti ljudsku? oveanstvo je sebi dalo nauni naziv Homo sapiens inteligentan ovek - jer su nae mentalne sposobnosti toliko vane za nae svakodnevne ivote i oseanja o nama samima.Oblast vetake inteligencije, takoe VI (artificial intelligence,AI) p okuava da razume inteligentne entitete.Tako, jedan od razloga jednog ovakvog razu mevanja je da saznamo vie o sebi. Ali za razliku od filozofije i psihologije, ije je interesovanje takoe inteligencija,VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. VI je proizvela mnoge znaajne i impresivne proizvode ak i u svojoj ranoj fazi razvoja. Iako niko ne moe predvideti budunost u detalje, ja sno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije (ili bolje) imaju veliki ut icaj na na svakodnevni ivot i na dalji tok civilizacije. Vetaka inteligencija je pod oblast raunarstva. Cilj istraivanja vetake inteligencije je razvijanje programa (sof tvera), koji e raunarima omoguiti da se ponaaju na nain koji bi se mogao okarakterisa ti intelignentim. Prva istraivanja se veu za same korene raunarstva. Ideja o stvara nju maina koje e biti sposobne da obavljaju razliite zadatke inteligentno, bila je centralna preokupacija naunika raunarstva koji su se opredelili za istraivanje vetake inteligencije, tokom cele druge polovine 20. veka. Savremena istraivanja u vetakoj inteligenciji su orjentisana na ekspertske i prevodilake sisteme u ogranienim dom enima, prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta, automatske dokazivae teor ema, kao i konstantno interesovanje za stvaranje generalno inteligentnih autonom nih agenata. Vetaka inteligencija kao pojam u irem smislu, oznaava kapacitet jedne v etake tvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmiljanj a. Mogunost razvoja sline tvorevine je budila interesovanje ljudi jo od antikog doba ; ipak, tek u drugoj polovini XX vjeka takva mogunost je dobila prva orua (raunare) , ime se otvorio put za taj poduhvat. Potpomognuta napretkom moderne nauke, istrai vanja na polju vetake inteligencije se razvijaju u dva osnovna smera: psiholoka i f izioloka istraivanja prirode ljudskog uma, i tehnoloki razvoj sve sloenijih raunarski h sistema. U tom smislu, pojam vetake inteligencije se prvobitno pripisao sistemim a i raunarskim programima sa sposobnostima realizovanja sloenih zadataka, odnosno simulacijama funkcionisanja ljudskog razmiljanja, iako je i dan danas, prilino dal eko od cilja. U toj sferi, najvanije oblasti istraivanja su obrada podataka, prepo znavanje modela razliitih oblasti znanja, igre i primenjene oblasti, kao na primj er medicina. Neke oblasti dananjih istraivanja obraivanja podataka se koncentriu na programe koji nastoje osposobiti raunar za razumevanje pisane i verbalne informac ije, stvaranje rezimea, davanje odgovara na odreena pitanja ili redistribuciju po dataka korisnicima 3

zainteresovanim za odreene delove tih informacija. U tim programima je od sutinsko g znaaja kapacitet sistema za konstruisanje gramatiki korektnih reenica i uspostavl janje veze izmeu rei i ideja, odnosno identifikovanje znaenja. Istraivanja su pokaza la da, dok je probleme strukturne logike jezika, odnosno njegove sintakse, mogue rijeiti programiranjem odgovarajuih algoritama, problem znaenja, ili semantika, je mnogo dublji i ide u pravcu autentine vetake inteligencije. Osnovne tendencije dana s, za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertskih sistema i razvoj neuro nskih mrea. Ekspertski sistemi pokuavaju reprodukovati ljudsko razmiljanjene preko simbola. Neuronske mree to rade vie iz bioloke perspektive (rekreiraju strukturu lj udskog mozga uz pomo genetskih algoritama). Uprkos sloenosti oba sistema, rezultat i su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmiljanja. Mnogi naunici su skeptici prema mogunosti razvijanja istinske VI. Funkcionisanje ljudskog razmiljanja, jo uv ijek nije dublje poznato, iz kog razloga e informatiki dizajn inteligentnih sistem a, jo dui vremenski period biti u sutini onesposobljen za predstavljanje tih nepozn atih i sloenih procesa. ta je to inteligencija? Uobiajeno pod inteligencijom podrazumevamo sposobnost usvajanja, pamenja i obrade odredjenjih znanja.Ipak, nijedna definicija vetake inteligencije nije opte prihvaena (bar ne neka koja bi odgovarala uobiajenom, svakodnevnom smislu i istovremeno pr ecizno i formalno opisivala pojam). U svakom sluaju moemo smatrati da inteligencij a podrazumeva bar dve sposobnosti: sposobnost pamenja, skladitenja znanja i mogunos t njegove obrade. Osoba (ili maina) bez ikakvog znanja ne moe biti smatrana inteli gentnom. Takodje, inteligentnom ne moe biti smatrana ni osoba (ili maina) sa ogrom nom koliinom statikog znanja odnosno podataka, ali bez sposobnosti da to znanje obra djuje i da reava probleme u vezi sa njim. Postoje i drugi aspekti inteligencije. Jedan od njih je brzina obrade znanja, koja je, kada su u pitanju raunari, zavisn a ne samo od procedura za zakljuivanje, ve, naravno, i od tehnikih karakteristika p ojedinog raunara.Sposobnost uenja - usvajanja novih znanja takodje je jedan od asp ekata inteligencije,iako je moemo uvrstiti u sposobnost reavanja problema. Aspekto m inteligencije moemo smatrati i sposobnost komunikacije sa drugim inteligentnim biima (mainama), koju takodje moemo uvrstiti u reavanje problema. Smatraemo, dakle, d a bie ili maina imaju atribute intelignetnog, ako imaju navedena svojstva. Ako se radi o maini odnosno uredjaju bilo koje vrste sa navedenim svojstvima, govoriemo o vetakoj inteligenciji. Podsetimo se i jedne klasine definicije vetake inteligencije: ko su u odvojene dve prostorije smetene jedna ljudska osoba i neka naprava i ako na identine probleme one pruaju odgovore na osnovu kojih se ne moe pogoditi u kojoj sobi je ovek, a u kojoj naprava, onda moemo smatrati da ta naprava ima atribute v etake inteligencije. Nakon svega, dobro je navesti i jednu rigorozniju i moda suvop arniju, ali verovatno najbolju definiciju vetake inteligencije to je disciplina ko ja se bavi problemima u kojima se javlja kombinatorna eksplozija. Za pojam intel igencije sutinska su dva pitanja: pitanje znanja i pitanje zaklju ivanja, koja, ka da govorimo o raunarima, odgovaraju pojmovima baze znanja i komponente zakljuivanj a. Komponenta zakljuivanja (izvoenja) predstavlja takodje neku vrstu znanja to je znanje o procesu izvoenja novih informacija iz iz date baze znanja i o pravilima po kojima se to izvoenje vri. Znanje ovog tipa zvaemo meta-znanjem. Sam pojam znanj a, takoe ima vie aspekata. Po mnogim filozofskim koncepcijama znanje predstavlja t vrenja 4

za koje je utvreno ili moe biti utvrdjeno da su tana. Ipak, mi emo esto imati potrebu da radimo i sa informacijama koje ne moraju da budu tane, pa emo prihvatiti iri po jam znanja i pod njim podrazumevati i istinite, potvrene injenice, ali i hipoteze, nepotpune informacije i informacije date sa odreenim verovatnoama. Izbor reprezen tacije znanja je jedan od kljunih problema i on je u direktnoj vezi i sa prirodom odredjenog znanja, ali i sa prirodom mehanizama za zakljuivanje. Mehanizmi za za kljuivanje moraju biti prilagoeni reprezentaciji znanja i njegovoj prirodi, pa e u jednom sluaju biti zasnovani na klasinoj logici, a u drugom na modalnoj logici, te oriji verovatnoe, fazi logici itd. Zakljuivanjem moemo smatrati proces po kojem se na osnovu baze znanja moe izvesti informacija koja u njoj nije eksplicitno sadrana . Tako, na primer, ako u bazi znanja imamo injenice: I1 : ... I2 : ... na osnovu njih mogue je izvesti injenicu: I3 : ... koja zaista nije bila eksplicitno sadrana u polaznoj bazi znanja. Navedeni primer odgovara uobiajenom zakljuivanju koje odgo vara ljudskom iskustvu. esto se, medjutim, susreemo sa problemima kod kojih je teko precizno zasnovati proces zakljuivanja koji odgovara ovekovom i biemo prinueni da t ragamo za sofisticiranijim tehnikama koje odgovaraju tim zahtevima. U vezi sa fo rmalizacijom prirodnog toka zakljuivanja su i problemi monotonog i nemonotonog za kljuivanja. Na kraju uvodnog dela jednostavnim primerom ilustrovaemo nekoliko razl iitih oblika zakljuivanja. Razmotrimo odnos veze (i) i injenica (ii)P(a) (iii)Q(a): Izvoenje injenice Q(a) na osnovu (i) i (ii) je potpuno opravdano i odgovara matem atikim principima deduktivnog zakljuivanja. Izvodjenje veze (i) na osnovu niza par ova (ii); (iii) za razliite instance argumenta, odgovara nepotpunoj indukciji, ne ma matematiku egzaktnost, a u praktinim primenama pouzdanost mu se poveava sa broje m instanci koje potvrdjuju hipotezu. Izvodjenje injenice (ii) na osnovu (i) i (ii ) zovemo abdukcijom. Ono takodje nije egzaktno, a opravdanje ima u odnosu uzroka i posledice. Tako, ako raspolaemo nizom veza oblika (i) za razliita svojstva Qi(i = 1,..., n) i nizom injenica Qi(a)(i = 1,..., n), moemo da zakljuimo (sa izvesnom pouzdanou), da kao uzrok posledicama Qi(a)(i = 1,..., n) vai svojstvo P(a). Ovaj pr incip zaklju ivanja esto se primenjuje u medicinskim ekspertnim sistemima za utvrd jivanje (potencijalnog) uzroka na osnovu poznatih simptoma. Istorijski pregled razvoja Pojam vetaka inteligencija (VI), nastaje leta 1956. godine u Dartmudu, Hanover (SA D), na skupu istraivaa zainteresovanih za teme inteligencije, neuronskih mrea i teo rije automata. Skup je organizovao Don Mekarti, ujedno sa Klodom enonom, Marvinom Minskim i N. Roesterom. Na skupu su takoe uestvovali T. Mur (Prinston), A. Semjuel (IBM), R. Solomonof i O. Selfrid (MIT), kao i A. Nevil, H. Sajmon (Carnegie Tech, danas Carnegie Mellon University). Na skupu su postavljene osnove oblasti vetake inteligencije i trasiran put za njen dalji razvoj. 5

Vetaka inteligencija kao istraivako podruje poela je da se pominje desetak godina rani je, iako filosof Hjubert Drajfus, po svemu sudei jedan od prvih (a svakako najupo rnijih osporavalaca, to je podrobno obrazloio u knjizi ta raunari ne mogu kritika vet og uma iz 1972), pripoveda da se u traganju za korenima moemo vratiti, ak, u doba S okrata (450 leta pre nae ere) kada je on (prema Platonu) od Eutifrona traio niz pra vila koja nam govore iz asa u as kako da se ponaamo. Zar to nije nagovetaj algoritma (konaan zbir koraka za reavanje logikog i matematikog problema)? Kada ovek razmilja, o nita drugo ne radi osim to poima ukupan zbir iz sabiranja delova, jer um...nije n ita drugo do raunanje, pisao je dva hiljadugodita kasnije engleski filosof Tomas Hob s. Genijalni matematiar i filosof Vilhelm Gotfrid Lajbnic, zapisao je: Kada se jed nom utvrde karakteristini brojevi za veinu pojmova, tada e oveanstvo posedovati novi instrument kojim e se uveati intelekt u dalekom veem obimu nego to su optiki instrume nti pojaali vid, a prevazii e mikroskop i teleskop u onom obimu u kojem je um super iorniji od ula vida. Bulova binarna algebra (Dord Bul), poetkom 19. veka, oznaila je v eliki korak u ostvarenju, to je arls Bebid prvi (1832) pretoio u tzv. analitiku mainu. Hauard Ejtken je 1944. dovrio prvi programirajui raunar, sa vaukuumskim cevima i b uenim papirnim trakama. ini se da je veoma zapaen lanak engleskog matematiara Alana T juringa, pod naslovom Raunarske maine i inteligencija (1950), na stranicama filosofs kog asopisa Majnd (Mind), uveliko podstakao nastojanja da se krene u izradu mislee maine. Da bi odgovorio na to zamreno pitanje, potpisnik je smislio svojevrsnu logiku proveru, poznatu kao Tjuringov test, koja se i dan-danas smatra konanim ispitom (i dokazom) za potvrdu raunarske inteligencije. Moemo se nadati da e maine eventualno da se takmie sa ljudima na svim isto intelektualnim poljima, obrazlagao je on. Ali koja su ona najbolja da bi se otpoelo? ak je i o ovome teko odluiti. Mnogi misle da je apstraktna aktivnost, kao to je igranje aha, najbolja. Moglo bi, isto tako, da se zastupa gledite po kome je najbolje mainu snabdeti najboljim ulnim organima i on da je poduavati u tome da razume i govori engleski. Ovaj proces bi mogao da se od vija kao i uobiajeno poduavanje deteta. Stvari bi se pokazivale i imenovale i tako dalje. Jo jednom da naglasim: ne znam koji je pravi odgovor, ali mislim da bi tr ebalo pokuati sa oba pristupa. Iste godine Klod enon, tvorac teorije informacija, n apisao je lanak posveen mainama koje igraju ah. Iako nije izmislio program, verovao je da bi elektronski raunar, programiran na ovaj nain, mogao da igra sasvim jaku ig ru i to brzinom koja bi mogla da se poredi sa ljudskom brzinom. Skup je posledica prvih radova u oblasti. Nevil i Sajmon su na njemu predstavili svoj program za automatsko rezonovanje, Logic Theorist (koji je napravio senzaciju). Danas se sm atra da su koncept vetake inteligencije postavili V. Mekulok i M. Pits, 1943. godi ne, u radu u kom se predstavlja model vetakih neurona na bazi tri izvora: spoznaja o fiziologiji i funkcionisanju modanih neurona, iskazna logika Rasela i Vajtehed a, i Tjuringova komputaciona teorija. Nekoliko godina kasnije stvoren je prvi ne uronski raunar SNARC. Zasluni za poduhvat su studenti Prinstona, Marvin Minski i D . Edmons, 1951. godine. Negde iz iste epohe su i prvi programi za ah, iji su autor i enon i Tjuring. Slavodobitno su zabeleili da intuicija, vidovitost i uenje nisu vie iskljuiva svojstva ljudi: svaki vei brzi raunar moe da se programira kako bi ih isto tako ispoljio. Polje prouavanja upotrebe digitalnih raunara za oponaanje razumnog p onaanja postalo je poznato kao vetaka inteligencija. 6

Svaki pokuaj da se programiranjem maina ostvari inteligentno ponaanje, naglaavao je Hjubert Drajfus, ravno je nastojanju alhemiara da od olova naprave zlato, zakljuuj ui da bi eventualna maina koja bi bila sposobna da se slui prirodnim jezikom i da pr epoznaje sloene oblike, morala da ima telo. On je, ak, smatrao da nema razloga zato, u principu, ne bi bilo mogue konstruisati vetaki organizam, ako bi se upotrebile ko mponente dovoljno sline onima od kojih je sainjeno ljudsko telo. Jedino u takvom ro botu, sa umom i telom, u nedigitalnom automatu sposobnom da obrauje neformalne in formacije, video je moguu inteligentnu mainu i oponaanje ljudskog uma! Ali da bi se ostvario takav vetaki organizam, neophodan je veliki preokret u nauci koja se upi nje da pronikne u ljudski razum Hjubert Drajfus je preporuio da, priseajui se proroa nskih rei Gotfrida Vilhelma Lajbnica, uvaimo poruku Voltera Rozenblita: ovek i maina su sposobni da postignu ono to nijedno od njih ne moe da postigne samostalno. Te 19 72. godine vetaka inteligencija pretrpela je poraz od kojeg dugo nije mogla da se oporavi. Knjiga ta raunari ne mogu kritika vetakog uma pokrenula je, svakako, ozbiljn preispitivanja koja ni do naih dana nisu okonana. Ni Stanislav Lem nije propustio priliku da u blistavom delu Summa technologiae (1966), zaviri u inteligenciju zap isavi da je svaka tehnologija u naelu vetako produavanje prirodne tendencije, uroene u svemu to ivi, tendencije ovladavanja okolinom ili bar nepodleganja sredini u borbi za opstanak. Iz toga su proistekli brojni pokuaji izrade pojaivaa inteligencije (ho meostati) sloenosti uporedive sa naom ljudskom. Priroda je stvarala u pokuajima i p romaajima koji traju milijardama godina, kibernetska evolucija bi oas preskoila milio ne ili stotine hiljada. Kada bi ovek, zaista, trebalo da sam sebe preobrazi pod pr itiskom tehnologija stvorenih sopstvenim rukama, kada bi kao svog naslednika tre balo da prizna robota sa savrenim kristalnim mozgom, bila bi to njegova najvea lud ost, upozorio je poljski mislilac. To bi znailo ni manje, ni vie do iskljuivo skupno samoubistva rase, zaklonjeno prividom njenog produetka misleim mainama koje ine deo tehnologije: tako bi, dakle, ovek, u krajnjoj konsekvenci, dopustio da ga tehnolo gija koju je on ostvario potisne sa mesta ne kojem je postojao, iz njegove ekolok e nie i da ova tehnologija u neku ruku preraste u novu vetaku vrstu koja sa istorij ske arene uklanja loije prilagoenu vrstu. ovek ne moe da menja svet, a da ne menja sa mog sebe. U godinama koje slede skup u Dartmudu postiu se znaajni napreci. Konstru iu se programi koji reavaju razliite probleme. Na primjer, studenti Marvina Minskog e krajem ezdesetih godina implementirati program Analogy, koji je osposobljen za reavanje geometrijskih problema, slinim onima koji se javljaju u testovima intelig encije, i program Student, koji reava algebarske probleme napisane na engleskom j eziku. Nevil i Sajmon e razviti General Problem Solver (), koji pokuava imitirati lju dsko rezonovanje. Semjuel je napisao programe za igru slinu dami, koji su bili os posobljeni za uenje te igre. Mekarti, koji je u meuvremenu otiao na MIT, implementi ra programski jezik Lisp, 1958. godine. Iste godine je napisao lanak, Programs Wi th Common Sense, gdje opisuje jedan hipotetiki program koji se smatra prvim kompl etnim sistemom vetake inteligencije. Ova serija uspeha se lomi sredinom ezdesetih g odina i previe optimistika predvianja iz ranijih godina se frustriraju. Do tada imp lementirani sistemi su funkcionisali u 7

ogranienim domenima, poznatim kao mikrosvetovi (microworlds). Transformacija koja bi omoguila njihovu primenu u stvarnim okruenjima nije bila tako lako izvodljiva, uprkos oekivanjima mnogih istraivaa. Po Raselu i Norivigu, postoje tri fundamental na faktora koji su to onemoguili: 1. Mnogi dizajnirani sistemi nisu posedovali sa znanje o okruenju primene, ili je implementirano saznanje bilo vrlo niskog nivoa i sastojalo se od nekih jednostavnih sintaktikih manipulacija. 2. Mnogi problemi koje su pokuavali reiti su bili u sutini nereivi, bolje reeno, dok je koliina saznanja bila mala i ograniena reenje je bilo mogue, ali kada bi dolo do porasta obima sazna nja, problemi postaju nereivi. 3. Neke od osnovnih struktura koje su se koristile za stvaranje odreenog inteligentnog ponaanja su bile veoma ograniene. Do tog momen ta reavanje problema je bilo zasnovano na jednom mehanizmu opte pretrage preko koj eg se pokuavaju povezati, korak po korak, elementarne osnove razmiljanja da bi se dolo do konanog reenja. Naravno takav pristup podrazumeva i velike izdatke, te da b i se smanjili, razvijaju se prvi algoritmi za potrebe kontrolosinja trokova istrai vanja. Na primjer, Edsher Dajkstra 1959. godine dizajnira jedan metod za stabili zaciju izdataka, Nevil i Ernst, 1965. godine razvijaju koncept heuristike pretrag e i Hart, Nilson i Rafael, algoritam A. U isto vreme, u vezi programa za igre, d efinie se pretraga alfa-beta. Tvorac ideje je inae bio Mekarti, 1956. godine, a ka snije ju je koristio Nevil, 1958. godine. Vanost shvatanja saznanja u kontekstu d omena i primene, kao i grae strukture, kojoj bi bilo lako pristupati, dovela je d o detaljnijih studija metoda predstavljanja saznanja. Izmeu ostalih, definisale s u se semantike mree (definisane poetkom ezdesetih godina, od strane Kilijana) i okrue nja (koje je definisao Minski 1975. godine). U istom periodu poinju da se koriste odreene vrste logike za predstavljanje saznanja. Paralelno s tim, tokom istih go dina, nastavljaju se istraivanja za stvaranje sistema za igru checkers, za koji j e zasluan Samuel, orijentisan na implementaciju neke vrste metode uenja. E. B. Hun t, J. Martin i P. T. Stone, 1969. godine konstruiu hijerarhijsku strukturu odluka (radi klasifikacije), koju je ve idejno postavio enon, 1949. godine. Kilijan, 197 9., predstavlja metod IDZ koji treba da poslui kao osnova za konstrukciju takve s trukture. S druge strane, P. Vinston, 1979. godine, razvija vlastiti program za uenje opisa sloenih objekata, i T. Miel, 1977., razvija tzv., prostor verzija. Kasn ije, sredinom osamdesetih, ponovna primjena metode uenja na neuralne mree tzv., ba ckpropagation, dovodi do ponovnog oivljavanja ove oblasti. Konstrukcija aplikacij a za stvarna okruenja, dovela je do potrebe razmatranja aspekata kao to su neizves nost, ili nepreciznost (koji se takoe javljaju prilikom reavanja problema u igrama ). Za reavanje ovih problema primjenjivane su probabilistike metode (teorija proba biliteta, ili probabilistike mree) i razvijali drugi formalizmi kao difuzni skupov i (definisani od L. Zadeha 1965. godine), ili Dempster-aferova teorija (tvorac te orije je A. Dempster, 1968., sa znaajnim doprinosom G. afera 1976. godine). Jo jeda n filosof, Don Serl, upustio se u osporavanje sakupivi svoja predavanje izmeu koric a na kojima je pisalo: Svest, mozak i nauka (1986). Osvrui se na stanovite jake vetake inteligencije da je mozak samo digitalni raunar, a svest samo raunarski program, o n je podsetio da je zaljubljenike u znanje stoleima zaokupljalo moe li maina da mis li, a sada saznajemo (osamdeset prolog veka) da na Univerzitetu Karnegi Meloun im aju takve (izjava Herberta Sajmona) i da je inteligencija pitanje baratanja simb olima, da nije ni u 8

kakvoj vezi sa ma kojom posebnom vrstom biolokog ili fizikog materijala (miljenje A lena Njuela). I jedan i drugi su isticali, kako je Don Serl pisao, da nita ne preu veliavaju navodei iskaz nobelovca Frimena Dajsona da su, to se tie evolucije, raunari u prednosti nad ljudima i najavu Marvina Minskog da e sledea generacija biti toli ko inteligentna da emo biti sreni ako budu voljni da nas ostave u dvoritu kao svoje ljubimce. Povrh su dodali tumaenje Dona Mekartija da se za maine tako jednostavne kao to su termostati moe rei da imaju verovanja! Don Serl je upozorio da je posledica ta kvog stava, najpre, da u ljudskoj svesti nema nieg sutinski biolokog, da je mozak, st icajem okolnosti, jedan od neodreeno mnogo razliitih vrsta raunara sa ugraenim progr amom koji ini ljudsku inteligenciju. Prema ovom gleditu, nastavio je, bilo koji fiziki sistem sa odgovarajuim programom i odgoravajuim ulazima i izlazima imao bi svest, ba u istom smislu u kojem svest imamo vi i ja. Tako, na prmer, ako ste napravili raunar koji energijom napaja vetrenjaa i ako bi imao odgovarajui program, on bi mo rao da ima svest. A poenta nije da bi, uprkos svemu, on mogao imati misli i osean ja, nego pre to da bi on morao imati misli i oseanja zato to je sve to je potrebno da bi se imale misli i oseanja: ugraivanje odgovarajueg programa. Bie to vetaki mozak i svest koji su u svakom pogledu jednaki ljudskom mozgu i svesti. Moe li maina da m isli? Prva pretpostavka je: mozak uzrokuje svest, da su mentalni procesi, za koje smatramo da konstituiu svest, uzrokovani i to u potpunosti, procesima koji se od igravaju unutar mozga, objanjavao je on. Raunarski programi su, u celini, opisani i odreeni svojom sintaksikom strukturom, ali sintaksa nije dovoljna za semantiku. S vest sadri vie od toga, ona ima mentalne sadraje, semantike sadraje, a ne samo sintak su. Iz toga je proiziao konani zakljuak Dona Serla: Nijedan raunarski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest. Ukratko, programi nisu svesni i oni sami po sebi nisu dovoljni za posedovanje svesti. Ma kakvu tvorevinu ljudi n ainili, ona bi morala imati mentalna stanja ista kao ljudska mentalna stanja, moi istovetne moima ljudskog mozga. Drugim reima, mentalna stanja su bioloke pojave! I kraju ostaje slobodna volja: ako bi neko napravio mainu za koju bismo bili uveren i da ima svest, ostalo bi pitanje da li ona ima i slobodnu volju? Proslavljenog robotiara Hansa Moraveca 1988. (knjiga Deji razum) rasplamsava nadanja u vetaku inteli genciju Najbri napredak moe se postii oponaanjem evolucije ivotinjskog uma, tenjom da e maini dodaje po nekoliko sposobnosti odjedanput, tako da rezultirajue ponaanje po dsea na sposobnosti ivotinja sa sve sloenijim nervnim sistemom. Naa inteligencija, k ao alat, bi trebalo da nam omogui da sledimo put do inteligencije, kao cilja, veim koracima od koraka kojima je iao uasno strpljiv, ali slep, proces Darvinove evolu cije. ak je predviao da se oseajnim robotima postepeno dodaju intelektualne sposobno sti sline ljudskim, a da e se u konanom ishodu pojaviti bia koja na neki nain podseaju na nas, ali su u svakom pogledu neto to svet do sada nije video. Oigledno je da pita nje: Da li su raunari u stanju da oponaaju ljudsku inteligenciju? ima velike drutve ne posledice, iako je oveanstvo veoma daleko od podraavanja ma ega to bi se moglo tak o nazvati. Pominjani Don Serl je osamdesetih godina nabrojao primere u kojima su programirani raunari poloili pojednostavljen Tjuringov ispit, ali je obrazloio da n isu ispoljili mentalno svojstvo razumevanje. 9

Na osnovu ovih istraivanja, poev od osamdesetih godina, konstruiu se prvi komercija lni sistemi vetake inteligencije, uglavnom tzv., ekspertski sistemi. Savremeni pro blemi koji se nastoje reiti u istraivanjima vetake inteligencije, vezani su za nasto janja konstruisanja kooperativnih sistema na bazi agenata, ukljuujui sisteme za up ravljanje podacima, utvrivanje redosleda obrade podataka i pokuaje imitacije priro dnog jezika, izmeu ostalih. Definicija VI. Uprkos vremenu koje je prolo od kada je Don Mekarti dao ime ovoj oblasti na konfer enciji odranoj 1956. godine u Dartmudu, nije nimalo lako tano definisati sadraj i d ostignua vetake inteligencije. Najverovatnije, jedna od najkraih i najednostavnijih karakteristika koja se pripisuje vetakoj inteligenciji, parafrazirajui Marvina Mins kog, (jednog od strunjaka i najpoznatijih istraivaa vetake inteligencije), je konstrui sanje raunarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bia bile okarakterisane kao inteligentne. Mogli bismo samo rei da to ima veze sa pametnim programima ali istorija nauke pokazuje da se islo postupno u gaanju cilja. Za razliku od drugih oblasti, u vetakoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije, nego ih ima vie zavisno od razliitih pogleda i metoda za reavanje problema. Definicije v etake inteligencije prema vie izvora na slici- 1. Ove definicije variraju du dve gla vne dimenzije. One sa gornje strane se odnose na proces miljenja i rezonovanja do k se s donje strane odnose na ponaanje . Takoe,definicije na levoj strani gledano po vertikali mere uspeh u smislu ljudskih performansi dok one sa desne strane po kazuju idealni koncept inteligencije koje emo mi zvati racionalnost. To nam daje e tiri mogua ciljeva u vetakoj inteligenciji, kao to se vidi na slici. I kao to se mogl o oekivati postoje tenzije izmedju humanog i racionalno fokusiranog pristupa. Hum ano orejentisan pristup mora biti kao empirijska nauka ,obuhvatajui hipoteze i ek sperimentalno ih utvrivati. Racionalan pristup podrazumeva kombinaciju matematike i inenjerstva. Ljudi u svakoj grupi ponekad bace klevetanje na rad u drugim grup ama, ali je istina da svaki pravac daje vredan uvid. 10

Sistem koji se ponaa kao ljudi: Tjuringov test U poznatom takozvanom Tjuringovom testu, koji je Alan Tjuring opisao i objavio u jednom lanku iz 1950. godine, pod naslovom Computing machineri and intelligence, predlae se jedan eksperiment iji je c ilj otkrivanje inteligentog ponaanja jedne maine. Test polazi od jedne igre u kojo j ispitiva treba da pogodi pol dva interlokatora, A i B, a koji se nalaze u poseb nim i odvojenim sobama. Iako oboje tvrde da su enskog pola, u stvari radi se o muk arcu i eni. U izvornom Tjuringovom predlogu uraena je izvesna modifikacija, pa je e nu zamenio raunar. Ispitiva treba da pogodi ko je od njih maina, polazei od njihovog meusobnog razgovora i imajui u vidu da oboje tvrde da su ljudi. Zadatak treba pos tii uprkos injenici da nijedan od interlokatora nije obavezan da govori istinu, te na primer, maina moe odluiti da da pogrean rezultat jedne aritmetike operacije, ili a k da ga saopti mnogo kasnije kako bi varka bila uverljiva. Po optimistikoj hipotez i samog Tjuringa, oko 2000. godine, ve je trebalo da postoje raunari osposobljeni za igru ove igre dovoljno dobro, tako da prosean ispitiva nema vie od 70% anse da ur adi ispravnu identifikaciju, nakon pet minuta postavljanja pitanja. Kada bi to d anas zaista bilo tako, nalazili bi se pred jednom istinski inteligentnom mainom, ili u najmanju ruku mainom koja ume da se predstavi kao inteligentna. Ne treba ni pomenuti da su Tjuringova predvianja bila previe optimistina, to je bio vrlo est slua j u samim poecima razvoja oblasti vetake inteligencije. 11

U stvarnosti problem nije samo vezan za sposobnost raunara za obradu podataka, ne go na prvom mjestu, za mogunost programiranja raunara sa sposobnostima za intelige ntno ponaanje. Sistem koji razmilja kao ljudi: Kognitivni model pristupa Ako emo rei da dati program misli kao ovek,onda moramo imati odreeni nain kako ovek razmilja.Mi moramo da uemo i vidimo kako stvarno radi ljudski um.Postoje dva naina da uradimo to: putem samoispitivanja ,samoposmatranja - pokuavajui da uhvatimo vlastite misli kako one teku ili preko psiholokih eksperimenata.Nakon to dovoljno preciziramo te oriju uma tek onda postaje mogue izraziti teoriju kompjuterskog programa.Da bi pr ogram radio on moraju mu se dati ulazni podaci da bi dobili izlaz to znai da neki mehanizmi u programima mora da se deluje od strane ljudi.Na primer, Newell i Sim on , razvili su GPS (General Problem Solver) koji pokuava imitirati ljudsko rezon ovanje problema.Interdisciplinarna oblast kognitivne nauke kombinuje modele iz v etake inteligencije sa eksperimentalnim tehnikama iz psihologije i pokuava da sasta vi preciznu i ispitanu teoriju kako radi ljudski um.Ovde emo jednostavno rei da ko gnitivne nauke i VI nadopunjuju jedna drugu naroito u oblasti jezika i uenja. Razmiljati racionalno: Pristup kroz zakone miljenja Grki filozof Aristotel je bio j edan od prvih koji je pokuao da deifruje pravo razmiljanje koje je nepobitno u proces u rasuivanja.Njegov poznati silogizam daje obrazac koji daje uvek tane zakljuke ako mu se naravno daju tane predpostavke,premise.Na primer ,Sokrat je ovek ; svi ljudi su su smrtni ; dakle Sokrat je smrtan. Ovi zakoni razmiljanja su ovladali i posta li osnova na polju logike.Jo od 1965 teilo se da programi ako im se da dovoljno vr emena i memorije i opise problem u logikoj notaciji trebalo je da nau reenje proble me ako je ono uopte postojalo. Intuicija, vidovitost i uenje nisu vie iskljuiva svoj stva ljudi: svaki vei brzi raunar moe da se programira kako bi ih isto tako ispolji o. Raditi racionalno:Pristup kroz inteligentne agente Inteligentni agenti predstavl jaju softver koji automatski moe da izvri zadatak koji mu postavi osoba ili drugi softver (agent). To je sistem, koji u interakciji sa okruenjem , ima sposobnost d a fleksibilno i samostalno reaguje u skladu sa ciljevima koji su mu postavljeni. Okruenje u kome agenti deluju moe biti fiziko (realan svet) ili softversko (raunar na kome su instalirani ili Internet). Agent je bilo ta to moe biti vieno kao posmatr anje njegove okoline preko senzora i ponaanja pod uslovom da je okolina predstavl jena putem inilaca. Automatski agent zamenjuje kamere i infracrvene zrake kao otk riva za senzore i raznolike motorike funkcije za inioce. Agent softvera ima kodiran i niz znakova kao njegovu percepciju i akciju. Racionalni agent je onaj, koji ini pravu stvar. Prava akcija, ona koja uzrokuje to veu uspenost agenta. ta je racional no u bilo kom datom vremenu zavisi od eitiri stvari: Vrenje odreene mere, koja defi nie saglasnost uspeha, Sve ono to je agent do sada primetio, ta agent zna o okolini , 12

 Akcije koje agent moe izvriti Definicija IDEALNOG RACIONALNOG AGENTA: za svaku pos ebnu sekvencu zapaanja, idealni racionalni agent treba da uradi bilo ta to akcija oe kuje, da bi poveao vrenje mere na bazi evidencije putem percepcije sekvence i bilo ta to moe da nadogradi spoznavanje koje agent ima. Iz definicije se moe na prvi pog led zakljuiti da agent, moe da ima propuste. Ako agent prelazi ulicu, i ne gleda n a obe strane pre prelaenja prometnog puta, njegova sekvenca zapaanja nee da mu kae d a se pribliava kamion velikom brzinom. Drava umetnosti Ovde su navedeni nekoliko porimera koji govore o tome dokle se ve dolo sa primenom vetake inteligencije u razliitim oblastima ljudkog ivota. Internacionalni velemajst or Arnold Denker razmiljao je o figuricama na ahovskoj tabli ispred njega i sledeem potezu koji moe da odigra.Uvideo je da ne postoji nada; morao je da preda partij u.Njegov protivnik HITECH postao je prvi kompjuterski program koji je pobedio ve likog majstora u ahovskoj igri.(Berliner 1989) elim da putujem iz Bostona za San Fr ancisko, rekao je jedan od putnika govorei u mikrofon.Kog datuma elite da putujete?usledilo je pitanje.Putnik je odgovorio da eli da putuje 20 Oktobra najeftinijim dostupnim prevozom sa povratkom u nedelju.Program po imenu PEGASUS je vodio ceo razgovor i obavio celu transakciju to je rezultiralo rezervacijom i utedom za put nika od nekoliko stotina dolara,nego kad bi putovao regularno prevozom.Iako prog ram za prepoznavanje govora dobije bar jednu od deset rei neispravnu on je u stan ju da pree preko greke i sastavi dijalog koji je njemu razumljiv .( Zue et al., 19 94) Jednom analitiaru je iznenada,u kontrolnoj sobi za letove Jet Propulsion Labo ratory ,skrenula panju crvena treptajua poruka na ekranu.Poruka je ukazivala na ne pravilnost u radu Vojader letilice koja se trenutno nalazila u blizini planete Ne ptun. Sreom analitiar je u mogunosti da ispravi problem sa zemlje. Osoblje je uvide lo da problem nije za MARVELA ekspertnog sistema koji prati sva dogadjanja na br odu u realnom vremenu ,rukuje rutinskim zadacima i obavetava analitiare o mnogo oz biljnijim problemima. (Schwuttke,1992). Brzina vonje na autoputu izvan Pitsburga je na 55 kmp/h , ovek na mesto suvozaa osea o se ugodno.A zato i ne bi kad za poslednjih 90 km nije dodirnuo volan ,konicu i g as.Pravi voza je ustvari robot koji prikuplja podatke o stanju na putu preko kame re,sonarno kao i odravanje rastojanja od drugog vozila putem lasera .On kombinuje ove ulaze podataka sa iskustvom koje mu je ve zadato jo na treningu i tako uspeno vodi rauna kako upravlja vozilom. (Pomerleau, 1993). Vodei ekspert za patologiju l imfnih vorova opisuje ekstremno teak sluaj ekspertskom timu i ispituje datu dijagno zu.Sa posmehom prilazi sistemu gde mu tvorci sistema sugeriraju kako da pita za objanjenje date dijagnoze.Sistem istie glavne inioce koji su uticali na odluku i ob janjava interakciju nekoliko simptoma u ovom sluaju.Strunjak priznaje svoje pogreke na kraju. (Heckerman, 1991) Iz kamera koje su smetene odmah pored semafora iznad autoputa na monitoru se prati saobraaj.Ako iko od vozaa ili suvozaa bude pratio gla vni ekran moe videti Citroen 13

2CV je skrenuo iz Place de la Concorde u Champs Ely sees, ili veliki kamion nepozn atog proizvoaa zaustavio se kod Place de la Concorde, ili obavetenje o udesu koga je izazvao motociklista pri emu sledi automatski poziv slube hitne pomoi. (King et al , 1993; Roller et al., 1994) Ovo su samo neki od primera sistema vetake inteligencije koji postoje danas.Nije m agija niti nauna fantastika nego nauka , inenjerstvo i matematika. Zakljuak Vetaka inteligencija je jedna od oblasti raunarstva koja se poslednjih decenija naj bre razvija. Paralelno sa tim burnim razvojem rastu i oekivanja od ove discipline. Dok se za neke oblasti raunarstva ve smatra da su zaokruene i da se u njima ne oeku ju novi znaajni prodori, od vetake inteligencije se rezultati tek oekuju, uprkos tom e to su ve razvijeni mnogi inteligentni sistemi koji funkcioniu izuzetno dobro. Ovo m oda moemo da objasnimo time to ti inteligentni sistemi, i pored varljivih spoljnih ma nifestacija, funkcioniu na principima koje, najee ne moemo smatrati zaista inteligent nim. Time, naravno, vetaka inteligencija samo dobija na atraktivnosti, a novi eksp erimenti i teorijska istraivanja predstavljaju put ka novim primenama u najrazliit ijim oblastima. Kako je razvoj vetake inteligencije oduvek bio zasnovan na komplem entarnom povezivanju teorije i eksperimenata, tako i budui razvoj zahteva proiriva nje i uvrivanje teorijskih znanja, pre svega matematikih, ali i znanja o specifinim o blastima primene, kao i njihovu adekvatnu formalizaciju. Vetaka inteligencija pred stavlja meavinu konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da s e napravi maina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati "inteligentnom". Mogunost stvaranja inteligentnih maina zaokuplja ljudsku matu jo od drevnih vremena , ali tek sada, sa brzim tempom razvoja raunara i ve pedesetogodinjim iskustvom na polju istraivanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mainama poeo je da posta je stvarnost. Meutim i pored sveg napretka, naunici se jo uvek nisu uhvatili u kotac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne maine - pravljenjem sistema koji opo naaju ljudski mozak. Nije ni udo, jer ljudski mozak sa vie milijardi neurona predst avlja moda i najsloeniju tvorevinu u univerzumu. Alana Tjuringa zanimalo je i neto drugo, to se protee do naih dana: da li je ljudski mozak samo jedna Tjuringova maina . Ako je, to bi znailo da je ve sada mogue sastaviti mainu koja bi imala razum i sve st, pod uslovom da smo u stanju da napiemo odgovarajui program jer i najmoniji savr emeni raunari nisu nita drugo do Tjuringove maine. Pojednostavljeno reeno: za objanje nje razuma i svesti dovoljna je vetaka inteligencija i nita vie! I to se moe uzeti ka o pouzdan pokazatelj da raunar poseduje sposobnost miljenja, inteligencije, razume vanja ili svesti. Drugim reima, ako bi raunar bio u stanju da na sva pitanja odgovo ri istovetno kao ovek i tako potpuno i dosledno prevari propitivaa saoptava Roder Pen rouz poznati engleski fiziar i matematiar tada bih, uz odsustvo dokaza da je suprotn o, zakljuio da raunar uistinu misli, osea i tako dalje. Zato se on usprotivio, istiui da to nije mogue, bar ne kada je svest u pitanju; razum bi, moda i mogao da se dos egne. Pojava zvana svest se, dakle, ne moe uskladiti sa postojeim teorijama u fizi ci, iako Roder Penrouz ne smatra da prouavanje i razumevanje mentalnih zbivanja tr ebalo traiti izvan naunog pogleda na svet; postojei pogledi i uvidi, naalost, nisu d ostatni za konano 14

odgonetanje. Zakljuna razmatranja zavrio je reima: ... predstavio sam vie argumenata koji bi trebalo da pokau neodrivost stanovita oigledno vladajueg u savremenom miljenj da je nae razmiljanje sutinski isto kao i dejstvo veoma sloenog raunara. Svest mi iz gleda tako vaan fenomen da jednostavno ne mogu da poverujem da je ona neto sasvim ,sluajno prizvano komplikovanim proraunom. To je fenomen kojim se saznaje o samoj e gzistenciji univerzuma. Moe se tvrditi da univerzum kojim upravljaju zakoni, ali koji ne dozvoljava svest i nije, uopte, univerzum. Samo je fenomen svesti onaj ko ji moe prizvati hipotetiki ,teorijski univerzum u stvarno postojanje. Matematiar i lo giar Kurt Gedel je jo 1931. obelodanio da postoje problemi koji imaju reenje, ali s e ono ne moe dokazati u okviru datog formalnog sistema! Drugim reima, postoje isti ne koje se ne mogu dokazati. 15

Literatura: Stuart J. Russell and Peter Norvig - Artificial Intelligence A Modern Approach , 1995 Predrag Janii i Mladen Nikoli Vetaka inteligencija ,Februar 2009 Stanko Stojilj kovia - Mozak na ipu: Hoe li maine iskoreniti ljude Branislav Jevtovi Inteligentni ag enti - PowerPoint Presentation http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=375919 http://sr.wikipedia.org/sr-el/_ http://sr.wikipedia.org/sr-el/ ligencija-VI-Nastanak-poreklo-definicijabuducnost-VI http://www.elefmagazin.com/ Kultura/Vestacka-inteligencija-u-mitovima-bajkama-i-crtanimfilmovima.html 16