Veštačka inteligencija Tema: Pojam i definicija veštačke inteligencije Profesor: Student

:

............................................................................10 SISTE M KOJI SE PONAŠA KAO LJUDI: TJURINGOV TEST.3 ŠTA JE TO INTELIGENCIJA?....12 RADITI RACIONALNO:PRISTUP KROZ INTELIGENTNE AGENTE....................................................................................................................... ................................................................................................................ 16 2 .........................................................................................12 DRŽAVA UMETNOSTI ................... ...... ................. .......................... .............. ................................................................ .................................................2 UVOD...................................................................................................................................................... .....................................................14 LITERATURA:..................................................11 SISTEM KOJI RAZMIŠL JA KAO LJUDI: KOGNITIVNI MODEL PRISTUPA...... ...........................................4 ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA ....................................... .............. ............................................ ........ ............................................................................ ............................. .................................................................5 DEFINICIJ A VI.......................12 RAZMIŠLJATI RACIONALNO: PRISTUP KROZ ZA KONE MIŠLJENJA.......................................................................13 ZA KLJUČAK...............................................................................................................................................................................Sadržaj: SADRŽAJ:........................................... ......................

Prva istraživanja se vežu za same korene računarstva.jer su naše mentalne sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o nama samima. Veštačka inteligencija je pod oblast računarstva.Tako. Ideja o stvara nju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatke inteligentno. najvažnije oblasti istraživanja su obrada podataka. igre i primenjene oblasti. ja sno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije (ili bolje) imaju veliki ut icaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije. Potpomognuta napretkom moderne nauke. U tom smislu. koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisa ti intelignentim. Ali za razliku od filozofije i psihologije. tokom cele druge polovine 20. pojam veštačke inteligencije se prvobitno pripisao sistemim a i računarskim programima sa sposobnostima realizovanja složenih zadataka. kao na primj er medicina. tek u drugoj polovini XX vjeka takva mogućnost je dobila prva oruđa (računare) . osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka intelige ncija nadmašiti ljudsku? „ Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek . prilično dal eko od cilja. analitičke geometrije i diferencijalnog računa. automatske dokazivače teor ema. takođe VI (artificial intelligence. Mogućnost razvoja slične tvorevine je budila interesovanje ljudi još od antičkog doba . odnosno simulacijama funkcionisanja ljudskog razmišljanja.AI) p okušava da razume inteligentne entitete. jedan od razloga jednog ovakvog razu mevanja je da saznamo više o sebi. Savremena istraživanja u veštačkoj inteligenciji su orjentisana na ekspertske i prevodilačke sisteme u ograničenim dom enima. istraži vanja na polju veštačke inteligencije se razvijaju u dva osnovna smera: psihološka i f iziološka istraživanja prirode ljudskog uma. veka. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. čije je interesovanje takođe inteligencija. Iako niko ne može predvideti budućnost u detalje. ipak. računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civili zacije. arapskih brojeva. iako je i dan danas. kao i konstantno interesovanje za stvaranje generalno inteligentnih autonom nih agenata. Neke oblasti današnjih istraživanja obrađivanja podataka se koncentrišu na programe koji nastoje osposobiti računar za razumevanje pisane i verbalne informac ije. označava kapacitet jedne v eštačke tvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanj a. Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu. prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta. bila je centralna preokupacija naučnika računarstva koji su se opredelili za istraživanje veštačke inteligencije. Da li je to. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (sof tvera). prepo znavanje modela različitih oblasti znanja. možda. stvaranje rezimea. davanje odgovara na određena pitanja ili redistribuciju po dataka korisnicima 3 .VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. i tehnološki razvoj sve složenijih računarski h sistema.Oblast veštačke inteligencije. U toj sferi.Uvod „Posle pisma. čime se otvorio put za taj poduhvat.

ali bez sposobnosti da to znanje obra djuje i da rešava probleme u vezi sa njim. odgovaraju pojmovima baze znanja i komponente zaključivanj a. U tim programima je od suštinsko g značaja kapacitet sistema za konstruisanje gramatički korektnih rečenica i uspostavl janje veze između reči i ideja. pamćenja i obrade odredjenjih znanja. Komponenta zaključivanja (izvođenja) predstavlja takodje neku vrstu znanja to je znanje o procesu izvođenja novih informacija iz iz date baze znanja i o pravilima po kojima se to izvođenje vrši.usvajanja novih znanja takodje je jedan od asp ekata inteligencije. Uprkos složenosti oba sistema. koju takodje možemo uvrstiti u rešavanje problema. Šta je to inteligencija? Uobičajeno pod inteligencijom podrazumevamo sposobnost usvajanja.Sposobnost učenja . problem značenja. Funkcionisanje ljudskog razmišljanja. inteligentnom ne može biti smatrana ni osoba (ili mašina) sa ogrom nom količinom ”statičkog” znanja odnosno podataka.zainteresovanim za određene delove tih informacija. govorićemo o veštačkoj inteligenciji. takođe ima više aspekata. moguće riješiti programiranjem odgovarajućih algoritama. još duži vremenski period biti u suštini onesposobljen za predstavljanje tih nepozn atih i složenih procesa. Po mnogim filozofskim koncepcijama znanje predstavlja t vrđenja 4 . Neuronske mreže to rade više iz biološke perspektive (rekreiraju strukturu lj udskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Znanje ovog tipa zvaćemo meta-znanjem. U svakom slučaju možemo smatrati da inteligencij a podrazumeva bar dve sposobnosti: sposobnost pamćenja. ali verovatno najbolju definiciju veštačke inteligencije — to je disciplina ko ja se bavi problemima u kojima se javlja kombinatorna eksplozija. kada su u pitanju računari. d a biće ili mašina imaju atribute intelignetnog.Ipak. Istraživanja su pokaza la da. Takodje. još uv ijek nije dublje poznato. već. Aspekto m inteligencije možemo smatrati i sposobnost komunikacije sa drugim inteligentnim bićima (mašinama). Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske VI. Osnovne tendencije dana s. ako imaju navedena svojstva. ka da govorimo o računarima. rezultat i su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja. Ako se radi o mašini odnosno uredjaju bilo koje vrste sa navedenim svojstvima. Smatraćemo. Za pojam intel igencije suštinska su dva pitanja: pitanje znanja i pitanje zaklju čivanja. je mnogo dublji i ide u pravcu autentične veštačke inteligencije. odnosno njegove sintakse. odnosno identifikovanje značenja. koja. ili semantika. dok je probleme strukturne logike jezika. a u kojoj naprava. Postoje i drugi aspekti inteligencije. Podsetimo se i jedne ”klasične” definicije veštačke inteligencije: ko su u odvojene dve prostorije smeštene jedna ljudska osoba i neka naprava i ako na identične probleme one pružaju odgovore na osnovu kojih se ne može pogoditi u kojoj sobi je čovek. iz kog razloga će informatički dizajn inteligentnih sistem a. naravno. nijedna definicija veštačke inteligencije nije opšte prihvaćena (bar ne neka koja bi odgovarala uobičajenom. koja je. Osoba (ili mašina) bez ikakvog znanja ne može biti smatrana inteli gentnom.iako je možemo uvrstiti u sposobnost rešavanja problema. svakodnevnom smislu i istovremeno pr ecizno i formalno opisivala pojam). skladištenja znanja i mogućnos t njegove obrade. za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertskih sistema i razvoj neuro nskih mreža. dobro je navesti i jednu rigorozniju i možda suvop arniju. Jedan od njih je brzina obrade znanja. Nakon svega. i od tehničkih karakteristika p ojedinog računara. Ekspertski sistemi pokušavaju reprodukovati ljudsko razmišljanjene preko simbola. onda možemo smatrati da ta naprava ima atribute v eštačke inteligencije. Sam pojam znanj a. zavisn a ne samo od procedura za zaključivanje. dakle.

R. Razmotrimo odnos veze (i) i činjenica (ii)P(a) (iii)Q(a): Izvođenje činjenice Q(a) na osnovu (i) i (ii) je potpuno opravdano i odgovara matem atičkim principima deduktivnog zaključivanja. Semjuel (IBM). na skupu istraživača zainteresovanih za teme inteligencije. Na skupu su postavljene osnove oblasti veštačke inteligencije i trasiran put za njen dalji razvoj.. ako u bazi znanja imamo činjenice: I1 : . A. odgovara nepotpunoj indukciji. potvrđene činjenice.. Izvodjenje veze (i) na osnovu niza par ova (ii).. Mur (Prinston).. 5 . pa ćemo prihvatiti širi po jam znanja i pod njim podrazumevati i istinite. Zaključivanjem možemo smatrati proces po kojem se na osnovu baze znanja može izvesti informacija koja u njoj nije eksplicitno sadržana . Tako. Hanover (SA D). ali i sa prirodom mehanizama za zaključivanje. Izbor reprezen tacije znanja je jedan od ključnih problema i on je u direktnoj vezi i sa prirodom odredjenog znanja. Solomonof i O.. a u drugom na modalnoj logici.. godine u Dartmudu. n). H.. Ono takodje nije egzaktno. ali i hipoteze. Sajmon (Carnegie Tech. Ročesterom. nastaje leta 1956. da kao uzrok posledicama Qi(a)(i = 1. na osnovu njih moguće je izvesti činjenicu: I3 : . možemo da zaključimo (sa izvesnom pouzdanošću). koja zaista nije bila eksplicitno sadržana u polaznoj bazi znanja. nepotpune informacije i informacije date sa određenim verovatnoćama.... Mehanizmi za za ključivanje moraju biti prilagođeni reprezentaciji znanja i njegovoj prirodi. na primer. Na kraju uvodnog dela jednostavnim primerom ilustrovaćemo nekoliko razl ičitih oblika zaključivanja. Nevil.. te oriji verovatnoće. U vezi sa fo rmalizacijom prirodnog toka zaključivanja su i problemi monotonog i nemonotonog za ključivanja. neuronskih mreža i teo rije automata. ujedno sa Klodom Šenonom. ne ma matematičku egzaktnost. Selfridž (MIT). Marvinom Minskim i N. pa će u jednom slučaju biti zasnovani na klasičnoj logici. Skup je organizovao Džon Mekarti. n) i nizom činjenica Qi(a)(i = 1. I2 : .za koje je utvrđeno ili može biti utvrdjeno da su tačna. Često se. Istorijski pregled razvoja Pojam veštačka inteligencija (VI). (iii) za različite instance argumenta. Ovaj pr incip zaklju čivanja često se primenjuje u medicinskim ekspertnim sistemima za utvrd jivanje (potencijalnog) uzroka na osnovu poznatih simptoma. mi ćemo često imati potrebu da radimo i sa informacijama koje ne moraju da budu tačne.. ako raspolažemo nizom veza oblika (i) za različita svojstva Qi(i = 1. Izvodjenje činjenice (ii) na osnovu (i) i (ii ) zovemo abdukcijom. danas Carnegie Mellon University).. Ipak.. kao i A.. n) važi svojstvo P(a). Navedeni primer odgovara uobičajenom zaključivanju koje odgo vara ljudskom iskustvu. medjutim. a u praktičnim primenama pouzdanost mu se povećava sa broje m instanci koje potvrdjuju hipotezu. susrećemo sa problemima kod kojih je teško precizno zasnovati proces zaključivanja koji odgovara čovekovom i bićemo prinuđeni da t ragamo za sofisticiranijim tehnikama koje odgovaraju tim zahtevima.. a opravdanje ima u odnosu uzroka i posledice. Tako.. fazi logici itd. Na skupu su takođe učestvovali T..

jer um. Polje proučavanja upotrebe digitalnih računara za oponašanje razumnog p onašanja postalo je poznato kao – veštačka inteligencija. veka. iako filosof Hjubert Drajfus. Slavodobitno su zabeležili da „intuicija. Zaslužni za poduhvat su studenti Prinstona. pisao je dva hiljadugodišta kasnije engleski filosof Tomas Hob s. iskazna logika Rasela i Vajtehed a. čiji su autor i Šenon i Tjuring. Moglo bi. pripoveda da se u traganju za korenima možemo vratiti. Iako nije izmislio program. tada će čovečanstvo posedovati novi instrument kojim će se uvećati intelekt u dalekom većem obimu nego što su optički instrume nti pojačali vid. Ovaj proces bi mogao da se od vija kao i uobičajeno podučavanje deteta. godi ne. o ništa drugo ne radi osim što poima ukupan zbir iz sabiranja delova. Skup je posledica prvih radova u oblasti. na stranicama filosofs kog časopisa Majnd (Mind). Da bi odgovorio na to zamršeno pitanje. Mekulok i M. a prevazići će mikroskop i teleskop u onom obimu u kojem je um super iorniji od čula vida”. „Ali koja su ona najbolja da bi se otpočelo? Čak je i o ovome teško odlučiti. isto tako. Nekoliko godina kasnije stvoren je prvi ne uronski računar SNARC. zapisao je: „Kada se jed nom utvrde karakteristični brojevi za većinu pojmova. 1951. Pits. 6 . Logic Theorist (koji je napravio senzaciju). i Tjuringova komputaciona teorija. kao što je igranje šaha. da se zastupa gledište po kome je najbolje mašinu snabdeti najboljim čulnim organima i on da je podučavati u tome da razume i govori engleski.. analitičku mašinu.Veštačka inteligencija kao istraživačko područje počela je da se pominje desetak godina rani je. sa vaukuumskim cevima i b ušenim papirnim trakama. početkom 19. u radu u kom se predstavlja model veštačkih neurona na bazi tri izvora: spoznaja o fiziologiji i funkcionisanju moždanih neurona. vidovitost i učenje nisu više isključiva svojstva ljudi: „svaki veći brzi računar može da se programira kako bi ih isto tako ispoljio”. godine. označila je v eliki korak u ostvarenju. Danas se sm atra da su koncept veštačke inteligencije postavili V. pod naslovom „Računarske mašine i inteligencija” (1950). verovao je da bi „elektronski računar. programiran na ovaj način. Mnogi misle da je apstraktna aktivnost..nije n išta drugo do računanje”. što je podrobno obrazložio u knjizi „Šta računari ne mogu – kritika vešt og uma” iz 1972). Stvari bi se pokazivale i imenovale i tako dalje. čak. tvorac teorije informacija. poznatu kao Tjuringov test. Genijalni matematičar i filosof Vilhelm Gotfrid Lajbnic. Nevil i Sajmon su na njemu predstavili svoj program za automatsko rezonovanje. Marvin Minski i D . Zar to nije nagoveštaj algoritma (konačan zbir koraka za rešavanje logičkog i matematičkog problema)? „Kada čovek razmišlja. ali mislim da bi tr ebalo pokušati sa oba pristupa”. Negde iz iste epohe su i prvi programi za šah. „Možemo se nadati da će mašine eventualno da se takmiče sa ljudima na svim čisto intelektualnim poljima”. n apisao je članak posvećen mašinama koje igraju šah. uveliko podstakao nastojanja da se krene u izradu „misleće mašine”. koja se i dan-danas smatra konačnim ispitom (i dokazom) za potvrdu računarske inteligencije. Edmons. mogao da igra sasvim jaku ig ru i to brzinom koja bi mogla da se poredi sa ljudskom brzinom”. najbolja. Iste godine Klod Šenon. Još jednom da naglasim: ne znam koji je pravi odgovor. po svemu sudeći jedan od prvih (a svakako najupo rnijih osporavalaca. Hauard Ejtken je 1944. 1943. dovršio prvi programirajući računar. obrazlagao je on. potpisnik je smislio svojevrsnu logičku proveru. Čini se da je veoma zapažen članak engleskog matematičara Alana T juringa. Bulova binarna algebra (Džordž Bul). u doba S okrata (450 leta pre naše ere) kada je on (prema Platonu) od Eutifrona tražio „niz pra vila koja nam govore iz časa u čas kako da se ponašamo”. što je Čarls Bebidž prvi (1832) pretočio u tzv.

Konstru išu se programi koji rešavaju različite probleme. i program Student. zaista. koji su bili os posobljeni za učenje te igre. zaviri u inteligenciju zap isavši da je „svaka tehnologija u načelu veštačko produžavanje prirodne tendencije. Nevil i Sajmon će razviti General Problem Solver (ГПС). Te 19 72. neophodan je veliki preokret u nauci koja se upi nje da pronikne u ljudski razum Hjubert Drajfus je preporučio da. u krajnjoj konsekvenci. naglašavao je Hjubert Drajfus. U godinama koje slede skup u Dartmudu postižu se značajni napreci. u nedigitalnom automatu sposobnom da obrađuje neformalne in formacije. „kibernetska evolucija” bi očas preskočila milio ne ili stotine hiljada. video je moguću inteligentnu mašinu i oponašanje ljudskog uma! Ali da bi se ostvario takav veštački organizam. tendencije ovladavanja okolinom ili bar nepodleganja sredini u borbi za opstanak”. zaklonjeno prividom njenog produžetka mislećim mašinama koje čine deo tehnologije: tako bi. koji je u međuvremenu otišao na MIT. gdje opisuje jedan hipotetički program koji se smatra prvim kompl etnim sistemom veštačke inteligencije. „Kada bi čovek. Programs Wi th Common Sense. čovek. ne bi bilo moguće konstruisati veštački organizam. Semjuel je napisao programe za igru sličnu dami. dakle. koji pokušava imitirati lju dsko rezonovanje. svakako. prisećajući se proroča nskih reči Gotfrida Vilhelma Lajbnica. 1958. Jedino u takvom ro botu. Iste godine je napisao članak. urođene u svemu što živi.Svaki pokušaj da se programiranjem mašina ostvari inteligentno ponašanje. čak. godine. bila bi to njegova najveća lud ost”. Priroda je stvarala u pokušajima i p romašajima koji traju milijardama godina. koji rešava algebarske probleme napisane na engleskom j eziku. iz njegove ekološk e niše i da ova tehnologija u neku ruku preraste u novu veštačku vrstu koja sa istorij ske arene uklanja lošije prilagođenu vrstu”. u principu. sličnim onima koji se javljaju u testovima intelig encije. upozorio je poljski mislilac. uvažimo poruku Voltera Rozenblita: „Čovek i mašina su sposobni da postignu ono što nijedno od njih ne može da postigne samostalno”. Ni Stanislav Lem nije propustio priliku da u blistavom delu „Summa technologiae” (1966). studenti Marvina Minskog će krajem šezdesetih godina implementirati program Analogy. ni više – do isključivo skupno samoubistva rase. a da ne menja sa mog sebe. ako bi se upotrebile ko mponente dovoljno slične onima od kojih je sačinjeno ljudsko telo”. godine veštačka inteligencija pretrpela je poraz od kojeg dugo nije mogla da se oporavi. Knjiga „Šta računari ne mogu – kritika veštačkog uma” pokrenula je. zaključuj ući da bi eventualna mašina „koja bi bila sposobna da se služi prirodnim jezikom i da pr epoznaje složene oblike. ravno je nastojanju alhemičara da od olova naprave zlato. koji je osposobljen za rešavanje geometrijskih problema. smatrao da nema razloga „zašto. Na primjer. ozbiljn preispitivanja koja ni do naših dana nisu okončana. Do tada imp lementirani sistemi su funkcionisali u 7 . Iz toga su proistekli brojni pokušaji izrade pojačivača inteligencije (ho meostati) složenosti uporedive sa našom ljudskom. dopustio da ga tehnolo gija koju je on ostvario potisne sa mesta ne kojem je postojao. „To bi značilo – ni manje. Mekarti. morala da ima telo”. sa umom i telom. Ova serija uspeha se lomi sredinom šezdesetih g odina i previše optimistička predviđanja iz ranijih godina se frustriraju. On je. trebalo da sam sebe preobrazi pod pr itiskom tehnologija stvorenih sopstvenim rukama. kada bi kao svog naslednika tre balo da prizna robota sa savršenim kristalnim mozgom. Čovek ne može da menja svet. implementi ra programski jezik Lisp.

Između ostalih. Na primjer..ograničenim domenima. upustio se u osporavanje sakupišvi svoja predavanje između koric a na kojima je pisalo: „Svest. 197 9. godine). a sada saznajemo (osamdeset prošlog veka) da na Univerzitetu Karnegi Meloun im aju takve (izjava Herberta Sajmona) i da je inteligencija pitanje baratanja simb olima.. orijentisan na implementaciju neke vrste metode učenja. sredinom osamdesetih. d efiniše se pretraga alfa-beta. U isto vreme. dok je količina saznanja bila mala i ograničena rešenje je bilo moguće. Tvorac ideje je inače bio Mekarti. nastavljaju se istraživanja za stvaranje sistema za igru checkers. uprkos očekivanjima mnogih istraživača. Stone. Šafera 1976.. E. a svest samo računarski program. postoje tri fundamental na faktora koji su to onemogućili: 1. Neke od osnovnih struktura koje su se koristile za stvaranje određenog inteligentnog ponašanja su bile veoma ograničene. 1965. da nije ni u 8 . kojoj bi bilo lako pristupati. elementarne osnove razmišljanja da bi se došlo do konačnog rešenja. Osvrćući se na stanovište jake veštačke inteligencije da je mozak samo digitalni računar. poznatim kao mikrosvetovi (microworlds). T. o n je podsetio da je zaljubljenike u znanje stolećima zaokupljalo može li mašina da mis li. Hun t. bolje rečeno. 1968. Mičel. godine dizajnira jedan metod za stabili zaciju izdataka. Za rešavanje ovih problema primjenjivane su probabilističke metode (teorija proba biliteta. tokom istih go dina. B. a ka snije ju je koristio Nevil. Mnogi problemi koje su pokušavali rešiti su bili u suštini nerešivi. Mnogi dizajnirani sistemi nisu posedovali sa znanje o okruženju primene. P. razvijaju se prvi algoritmi za potrebe kontrolosinja troškova istraži vanja. godine). dovodi do ponovnog oživljavanja ove oblasti. Edsher Dajkstra 1959. kao i građe strukture. 1956. 1949. Nevil i Ernst. korak po korak. Po Raselu i Norivigu. godine. koju je već idejno postavio Šenon. 1958. ili nepreciznost (koji se takođe javljaju prilikom rešavanja problema u igrama ). za koji j e zaslužan Samuel. godine razvijaju koncept heurističke pretrag e i Hart. J. razvija vlastiti program za učenje opisa složenih objekata. od strane Kilijana) i okruže nja (koje je definisao Minski 1975. godine. Zadeha 1965. ili probabilističke mreže) i razvijali drugi formalizmi kao difuzni skupov i (definisani od L. predstavlja metod IDZ koji treba da posluži kao osnova za konstrukciju takve s trukture. godine konstruišu hijerarhijsku strukturu odluka (radi klasifikacije). algoritam A. 2. Transformacija koja bi omogućila njihovu primenu u stvarnim okruženjima nije bila tako lako izvodljiva. godine. 1969. Kilijan. Martin i P. godine. definisale s u se semantičke mreže (definisane početkom šezdesetih godina. te da b i se smanjili. Vinston. razvija tzv. u vezi programa za igre. 1979. Još jeda n filosof. Džon Serl. ba ckpropagation. 3. Važnost shvatanja saznanja u kontekstu d omena i primene. mozak i nauka” (1986). Konstrukcija aplikacij a za stvarna okruženja. 1977. Paralelno s tim. Nilson i Rafael. ali kada bi došlo do porasta obima sazna nja.. ili je implementirano saznanje bilo vrlo niskog nivoa i sastojalo se od nekih jednostavnih sintaktičkih manipulacija. problemi postaju nerešivi.. Do tog momen ta rešavanje problema je bilo zasnovano na jednom mehanizmu opšte pretrage preko koj eg se pokušavaju povezati. Dempster. dovela je do potrebe razmatranja aspekata kao što su neizves nost. prostor verzija. ponovna primjena metode učenja na neuralne mreže tzv. ili Dempster-Šaferova teorija (tvorac te orije je A. i T. S druge strane. sa značajnim doprinosom G. Naravno takav pristup podrazumeva i velike izdatke. godine). U istom periodu počinju da se koriste određene vrste logike za predstavljanje saznanja. dovela je d o detaljnijih studija metoda predstavljanja saznanja. Kasn ije.

tako da rezultirajuće ponašanje po dseća na sposobnosti životinja sa sve složenijim nervnim sistemom. (knjiga „Dečji razum”) rasplamsava nadanja u veštačku inteli genciju „Najbrži napredak može se postići oponašanjem evolucije životinjskog uma. računari u prednosti nad ljudima i najavu Marvina Minskog da će sledeća generacija biti toli ko inteligentna da ćemo biti „srećni ako budu voljni da nas ostave u dvorištu kao svoje ljubimce”. Biće to veštački mozak i svest koji su u svakom pogledu jednaki ljudskom mozgu i svesti”. Tako. nego pre to da bi on morao imati misli i osećanja zato što je sve što je potrebno da bi se imale misli i osećanja: ugrađivanje odgovarajućeg programa. da je mozak. kako je Džon Serl pisao. bi trebalo da nam omogući da sledimo put do inteligencije. st icajem okolnosti. ali je obrazložio da n isu ispoljili mentalno svojstvo – razumevanje. proces Darvinove evolu cije”. Pominjani Džon Serl je osamdesetih godina nabrojao primere u kojima su programirani računari položili pojednostavljen Tjuringov ispit. ako ste napravili računar koji energijom napaja vetrenjača i ako bi imao odgovarajući program. jedan od neodređeno mnogo različitih vrsta računara sa ugrađenim progr amom koji čini ljudsku inteligenciju. da ništa ne preu veličavaju navodeći iskaz nobelovca Frimena Dajsona da su. programi nisu svesni i oni sami po sebi nisu dovoljni za posedovanje svesti”. iako je čovečanstvo veoma daleko od podražavanja ma čega što bi se moglo tak o nazvati. S vest sadrži više od toga. „Prema ovom gledištu”. ostalo bi pitanje da li ona ima i slobodnu volju? Proslavljenog robotičara Hansa Moraveca 1988. 9 . što se tiče evolucije. moći istovetne moćima ljudskog mozga. baš u istom smislu u kojem svest imamo vi i ja. k ao alat. na prmer. semantičke sadržaje. a da će se u konačnom ishodu pojaviti „bića koja na neki način podsećaju na nas. najpre. ali slep. uzrokovani i to u potpunosti. Može li mašina da m isli? „Prva pretpostavka je: mozak uzrokuje svest. težnjom da e mašini dodaje po nekoliko sposobnosti odjedanput. procesima koji se od igravaju unutar mozga”. ali sintaksa nije dovoljna za semantiku. kao cilja. u celini. ali su u svakom pogledu nešto što svet do sada nije video”. opisani i određeni svojom sintaksičkom strukturom. Čak je predviđao da se osećajnim robotima postepeno dodaju intelektualne sposobno sti slične ljudskim. nastavio je. Iz toga je proizišao konačni zaključak Džona Serla: „Nijedan računarski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest. mentalna stanja su biološke pojave! I kraju ostaje slobodna volja: ako bi neko napravio mašinu za koju bismo bili uveren i da ima svest. on mogao imati misli i osećan ja. većim koracima od koraka kojima je išao užasno strpljiv. A poenta nije da bi. on bi mo rao da ima svest. ona bi morala imati mentalna stanja ista kao ljudska mentalna stanja. Povrh su dodali tumačenje Džona Mekartija da se za „mašine tako jednostavne kao što su termostati može reći da imaju verovanja!” Džon Serl je upozorio da je posledica ta kvog stava. a ne samo sintak su. Ma kakvu tvorevinu ljudi n ačinili. uprkos svemu. da u „ljudskoj svesti nema ničeg suštinski biološkog”. da su mentalni procesi.kakvoj vezi sa ma kojom posebnom vrstom biološkog ili fizičkog materijala (mišljenje A lena Njuela). Ukratko. Računarski programi su. „bilo koji fizički sistem sa odgovarajućim programom i odgoravajućim ulazima i izlazima imao bi svest. Drugim rečima. ona ima mentalne sadržaje. Očigledno je da pita nje: Da li su računari u stanju da oponašaju ljudsku inteligenciju? ima velike društve ne posledice. I jedan i drugi su isticali. objašnjavao je on. za koje smatramo da konstituišu svest. Naša inteligencija.

Definicija VI. uključujući sisteme za up ravljanje podacima. između ostalih. Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Mekarti dao ime ovoj oblasti na konfer enciji održanoj 1956. ali je istina da svaki pravac daje vredan uvid. počev od osamdesetih godina. Ove definicije variraju duž dve gla vne dimenzije.obuhvatajući hipoteze i ek sperimentalno ih utvrđivati. Za razliku od drugih oblasti. 10 . parafrazirajući Marvina Mins kog. Ljudi u svakoj grupi ponekad bace klevetanje na rad u drugim grup ama. utvrđivanje redosleda obrade podataka i pokušaje imitacije priro dnog jezika. kao što se vidi na slici. Definicije v eštačke inteligencije prema više izvora na slici.1. vezani su za nasto janja konstruisanja kooperativnih sistema na bazi agenata. ekspertski sistemi. u veštačkoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije. Takođe. Najverovatnije. Hum ano orejentisan pristup mora biti kao empirijska nauka . Racionalan pristup podrazumeva kombinaciju matematike i inženjerstva. nije nimalo lako tačno definisati sadržaj i d ostignuća veštačke inteligencije. I kao što se mogl o očekivati postoje tenzije izmedju humanog i racionalno fokusiranog pristupa. godine u Dartmudu. nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje problema. konstruišu se prvi komercija lni sistemi veštačke inteligencije. To nam daje če tiri moguća ciljeva u veštačkoj inteligenciji. (jednog od stručnjaka i najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije). Mogli bismo samo reći da to ima veze sa pametnim programima ali istorija nauke pokazuje da se islo postupno u gađanju cilja. Savremeni pro blemi koji se nastoje rešiti u istraživanjima veštačke inteligencije.. uglavnom tzv.definicije na levoj strani gledano po vertikali mere uspeh u smislu ljudskih performansi dok one sa desne strane po kazuju idealni koncept inteligencije koje ćemo mi zvati racionalnost. jedna od najkraćih i najednostavnijih karakteristika koja se pripisuje veštačkoj inteligenciji. One sa gornje strane se odnose na proces mišljenja i rezonovanja do k se s donje strane odnose na ponašanje .Na osnovu ovih istraživanja. je „konstrui sanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“.

11 . oko 2000. nalazili bi se pred jednom istinski inteligentnom mašinom. predlaže se jedan eksperiment čiji je c ilj otkrivanje inteligentog ponašanja jedne mašine. što je bio vrlo čest sluča j u samim počecima razvoja oblasti veštačke inteligencije. te na primer. već je trebalo da postoje računari osposobljeni za igru ove igre dovoljno dobro. pa je že nu zamenio računar. Iako oboje tvrde da su ženskog pola. Po optimističkoj hipotez i samog Tjuringa. Test polazi od jedne igre u kojo j ispitivač treba da pogodi pol dva interlokatora. pod naslovom „Computing machineri and intelligence“. Kada bi to d anas zaista bilo tako. a koji se nalaze u poseb nim i odvojenim sobama.Sistem koji se ponaša kao ljudi: Tjuringov test U poznatom takozvanom Tjuringovom testu. polazeći od njihovog međusobnog razgovora i imajući u vidu da oboje tvrde da su ljudi. godine. tako da prosečan ispitivač nema više od 70% šanse da ur adi ispravnu identifikaciju. U izvornom Tjuringovom predlogu urađena je izvesna modifikacija. ili u najmanju ruku mašinom koja ume da se predstavi kao inteligentna. mašina može odlučiti da da pogrešan rezultat jedne aritmetičke operacije. Ne treba ni pomenuti da su Tjuringova predviđanja bila previše optimistična. godine. Ispitivač treba da pogodi ko je od njih mašina. u stvari radi se o mušk arcu i ženi. nakon pet minuta postavljanja pitanja. A i B. koji je Alan Tjuring opisao i objavio u jednom članku iz 1950. Zadatak treba pos tići uprkos činjenici da nijedan od interlokatora nije obavezan da govori istinu. ili ča k da ga saopšti mnogo kasnije kako bi varka bila uverljiva.

svi ljudi su su smrtni . Sistem koji razmišlja kao ljudi: Kognitivni model pristupa Ako ćemo reći da dati program misli kao čovek. Prava akcija. • Šta agent zna o okolini .Na primer. koja defi niše saglasnost uspeha. • Sve ono što je agent do sada primetio.Nakon što dovoljno preciziramo te oriju uma tek onda postaje moguće izraziti teoriju kompjuterskog programa. Razmišljati racionalno: Pristup kroz zakone mišljenja Grčki filozof Aristotel je bio j edan od prvih koji je pokušao da dešifruje „pravo razmišljanje“ koje je nepobitno u proces u rasuđivanja. ona koja uzrokuje što veću uspešnost agenta. Šta je racional no u bilo kom datom vremenu zavisi od čeitiri stvari: • Vršenje određene mere.samoposmatranja .onda moramo imati određeni način kako čovek razmišlja. koji u interakciji sa okruženjem .U stvarnosti problem nije samo vezan za sposobnost računara za obradu podataka.pokušavajući da uhvatimo vlastite misli kako one teku – ili preko psiholoških eksperimenata. vidovitost i učenje nisu više isključiva svoj stva ljudi: svaki veći brzi računar može da se programira kako bi ih isto tako ispolji o. Racionalni agent je onaj.“ Ovi zakoni razmišljanja su ovladali i posta li osnova na polju logike. Agent je bilo šta što može biti viđeno kao posmatr anje njegove okoline preko senzora i ponašanja pod uslovom da je okolina predstavl jena putem činilaca.Na primer .premise. Automatski agent zamenjuje kamere i infracrvene zrake kao otk rivač za senzore i raznolike motoričke funkcije za činioce.Da bi pr ogram radio on moraju mu se dati ulazni podaci da bi dobili izlaz što znači da neki mehanizmi u programima mora da se deluje od strane ljudi. ima sposobnost d a fleksibilno i samostalno reaguje u skladu sa ciljevima koji su mu postavljeni. Newell i Sim on .Mi moramo da uđemo i vidimo kako stvarno radi ljudski um. dakle Sokrat je smrtan. za mogućnost programiranja računara sa sposobnostima za intelige ntno ponašanje. 12 .Još od 1965 težilo se da programi ako im se da dovoljno vr emena i memorije i opise problem u logičkoj notaciji trebalo je da nađu rešenje proble me ako je ono uopšte postojalo. razvili su GPS (General Problem Solver) koji pokušava imitirati ljudsko rezon ovanje problema. To je sistem. Raditi racionalno:Pristup kroz inteligentne agente Inteligentni agenti predstavl jaju softver koji automatski može da izvrši zadatak koji mu postavi osoba ili drugi softver (agent).Ovde ćemo jednostavno reći da ko gnitivne nauke i VI nadopunjuju jedna drugu naročito u oblasti jezika i učenja. Intuicija. ne go na prvom mjestu. Agent softvera ima kodiran i niz znakova kao njegovu percepciju i akciju.“Sokrat je čovek .Postoje dva načina da uradimo to: putem samoispitivanja .Njegov poznati silogizam daje obrazac koji daje uvek tačne zaključke ako mu se naravno daju tačne predpostavke. Okruženje u kome agenti deluju može biti fizičko (realan svet) ili softversko (računar na kome su instalirani ili Internet). koji čini pravu stvar.Interdisciplinarna oblast kognitivne nauke kombinuje modele iz v eštačke inteligencije sa eksperimentalnim tehnikama iz psihologije i pokušava da sasta vi preciznu i ispitanu teoriju kako radi ljudski um.

Brzina vožnje na autoputu izvan Pitsburga je na 55 kmp/h .Putnik je odgovorio da želi da putuje 20 Oktobra najeftinijim dostupnim prevozom sa povratkom u nedelju. da bi povećao vršenje mere na bazi evidencije putem percepcije sekvence i bilo šta što može da nadogradi spoznavanje koje agent ima. čovek na mesto suvozača oseća o se ugodno.Program po imenu PEGASUS je vodio ceo razgovor i obavio celu transakciju što je rezultiralo rezervacijom i uštedom za put nika od nekoliko stotina dolara. Iz definicije se može na prvi pog led zaključiti da agent.(Berliner 1989) „Želim da putujem iz Bostona za San Fr ancisko.rukuje rutinskim zadacima i obaveštava analitičare o mnogo oz biljnijim problemima. njegova sekvenca zapažanja neće da mu kaže d a se približava kamion velikom brzinom.Sa posmehom prilazi sistemu gde mu tvorci sistema sugeriraju kako da pita za objašnjenje date dijagnoze.Iako prog ram za prepoznavanje govora dobije bar jednu od deset reči neispravnu on je u stan ju da pređe preko greške i sastavi dijalog koji je njemu razumljiv .“ rekao je jedan od putnika govoreći u mikrofon. Internacionalni velemajst or Arnold Denker razmišljao je o figuricama na šahovskoj tabli ispred njega i sledećem potezu koji može da odigra.1992).u kontrolnoj sobi za letove Jet Propulsion Labo ratory . Osoblje je uvide lo da problem nije za MARVELA ekspertnog sistema koji prati sva dogadjanja na br odu u realnom vremenu . i ne gleda n a obe strane pre prelaženja prometnog puta.Sistem ističe glavne činioce koji su uticali na odluku i ob jašnjava interakciju nekoliko simptoma u ovom slučaju. Vodeći ekspert za patologiju l imfnih čvorova opisuje ekstremno težak slučaj ekspertskom timu i ispituje datu dijagno zu.Pravi vozač je ustvari robot koji prikuplja podatke o stanju na putu preko kame re.kočnicu i g as. Ako agent prelazi ulicu. 19 94) Jednom analitičaru je iznenada.skrenula pažnju crvena treptajuća poruka na ekranu.Poruka je ukazivala na ne pravilnost u radu Vojadžer letilice koja se trenutno nalazila u blizini planete Ne ptun.“Kog datuma želite da putujete?usledilo je pitanje.Stručnjak priznaje svoje pogreške na kraju. Srećom analitičar je u mogućnosti da ispravi problem sa zemlje. Država umetnosti Ovde su navedeni nekoliko porimera koji govore o tome dokle se već došlo sa primenom veštačke inteligencije u različitim oblastima ljudkog života.On kombinuje ove ulaze podataka sa iskustvom koje mu je već zadato još na treningu i tako uspešno vodi računa kako upravlja vozilom. (Schwuttke.( Zue et al. 1991) Iz kamera koje su smeštene odmah pored semafora iznad autoputa na monitoru se prati saobraćaj. (Pomerleau. (Heckerman.sonarno kao i održavanje rastojanja od drugog vozila putem lasera .. morao je da preda partij u.Ako iko od vozača ili suvozača bude pratio gla vni ekran može videti „Citroen 13 .• Akcije koje agent može izvršiti Definicija IDEALNOG RACIONALNOG AGENTA: za svaku pos ebnu sekvencu zapažanja. idealni racionalni agent treba da uradi bilo šta što akcija oče kuje. može da ima propuste.Njegov protivnik HITECH postao je prvi kompjuterski program koji je pobedio ve likog majstora u šahovskoj igri.nego kad bi putovao regularno prevozom.Uvideo je da ne postoji nada. 1993).A zašto i ne bi kad za poslednjih 90 km nije dodirnuo volan .

pravljenjem sistema koji opo našaju ljudski mozak. Zato se on usprotivio. san o pametnim mašinama počeo je da posta je stvarnost. Pojava zvana svest se. 1993. Međutim i pored sveg napretka. postojeći pogledi i uvidi. što se proteže do naših dana: da li je ljudski mozak samo jedna Tjuringova mašina . nisu d ostatni za konačno 14 . Ovo m ožda možemo da objasnimo time što ti ”inteligentni” sistemi. Nije ni čudo. ako bi računar bio u stanju da na sva pitanja odgovo ri istovetno kao čovek i tako potpuno i dosledno prevari propitivača” – saopštava Rodžer Pen rouz poznati engleski fizičar i matematičar– „tada bih. naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine . pod uslovom da smo u stanju da napišemo odgovarajući program jer i najmoćniji savr emeni računari nisu ništa drugo do Tjuringove mašine. Pojednostavljeno rečeno: za objašnje nje razuma i svesti dovoljna je veštačka inteligencija i ništa više! I to se može uzeti ka o pouzdan pokazatelj da računar poseduje sposobnost mišljenja. (King et al . ističući da to nije moguće. uprkos tom e što su već razvijeni mnogi ”inteligentni” sistemi koji funkcionišu izuzetno dobro. ne može uskladiti sa postojećim teorijama u fizi ci. Ako je. zaključio da računar uistinu misli. Roller et al. to bi značilo da je već sada moguće sastaviti mašinu koja bi imala razum i sve st. iako Rodžer Penrouz ne smatra da proučavanje i razumevanje mentalnih zbivanja tr ebalo tražiti izvan naučnog pogleda na svet. od veštačke inteligencije se rezultati tek očekuju. razume vanja ili svesti. pre svega matematičkih. uz odsustvo dokaza da je suprotn o. „Drugim rečima. tako i budući razvoj zahteva proširiva nje i učvršćivanje teorijskih znanja. 1994) Ovo su samo neki od primera sistema veštačke inteligencije koji postoje danas. najčešće ne možemo smatrati zaista inteligent nim. i pored varljivih spoljnih ma nifestacija. ali i znanja o specifičnim o blastima primene.“ ili „veliki kamion nepozn atog proizvođača zaustavio se kod Place de la Concorde.. fiziologije i psihologije. jer ljudski mozak sa više milijardi neurona predst avlja možda i najsloženiju tvorevinu u univerzumu. naravno. oseća i tako dalje”. Alana Tjuringa zanimalo je i nešto drugo. Zaključak Veštačka inteligencija je jedna od oblasti računarstva koja se poslednjih decenija naj brže razvija. veštačka inteligencija samo dobija na atraktivnosti. sa brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja. inženjerstvo i matematika. bar ne kada je svest u pitanju. ali tek sada. nažalost. Veštačka inteligencija pred stavlja mešavinu konvencionalne nauke. Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena . Time. funkcionišu na principima koje. možda i mogao da se dos egne. a novi eksp erimenti i teorijska istraživanja predstavljaju put ka novim primenama u najrazličit ijim oblastima.Nije m agija niti naučna fantastika nego nauka . Paralelno sa tim burnim razvojem rastu i očekivanja od ove discipline.2CV je skrenuo iz Place de la Concorde u Champs Ely sees. inteligencije. Dok se za neke oblasti računarstva već smatra da su zaokružene i da se u njima ne očeku ju novi značajni prodori. kao i njihovu adekvatnu formalizaciju. mogla smatrati "inteligentnom". sve u cilju da s e napravi mašina koja bi se. po ljudskim merilima. Kako je razvoj veštačke inteligencije oduvek bio zasnovan na komplem entarnom povezivanju teorije i eksperimenata. razum bi.“ ili obaveštenje o udesu koga je izazvao motociklista pri čemu sledi automatski poziv službe hitne pomoći. dakle.

To je fenomen kojim se saznaje o samoj e gzistenciji univerzuma. Matematičar i lo gičar Kurt Gedel je još 1931. ali koji ne dozvoljava svest i nije. postoje isti ne koje se ne mogu dokazati. 15 . obelodanio da postoje problemi koji imaju rešenje. Svest mi iz gleda tako važan fenomen da jednostavno ne mogu da poverujem da je ona nešto sasvim .. predstavio sam više argumenata koji bi trebalo da pokažu neodrživost stanovišta – očigledno vladajućeg u savremenom mišljenj – da je naše razmišljanje suštinski isto kao i dejstvo veoma složenog računara.odgonetanje. univerzum.teorijski’ univerzum u stvarno postojanje”. Zaključna razmatranja završio je rečima: „. ali s e ono ne može dokazati u okviru datog formalnog sistema! Drugim rečima. Može se tvrditi da univerzum kojim upravljaju zakoni. uopšte.slučajno’ prizvano komplikovanim proračunom. Samo je fenomen svesti onaj ko ji može prizvati hipotetički ..

Artificial Intelligence A Modern Approach .elefmagazin.wikipedia.net/zivot/nauka.com/ Kultura/Vestacka-inteligencija-u-mitovima-bajkama-i-crtanimfilmovima.php?nav_id=375919 http://sr.PowerPoint Presentation http://www.b92.Literatura: Stuart J.Mozak na čipu: Hoće li mašine iskoreniti ljude Branislav Jevtović – Inteligentni ag enti .org/sr-el/Вјештачка_интелигенција http://sr. Russell and Peter Norvig .html 16 .Februar 2009 Stanko Stojilj kovića . 1995 Predrag Janičić i Mladen Nikolić – Veštačka inteligencija .org/sr-el/Тјурингов ligencija-VI-Nastanak-poreklo-definicijabuducnost-VI http://www.wikipedia.