P. 1
Umjetna inteligencija

Umjetna inteligencija

|Views: 57|Likes:
Published by zcoskovi
Umjetna inteligencija
Umjetna inteligencija

More info:

Published by: zcoskovi on Sep 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/03/2014

pdf

text

original

Veštačka inteligencija Tema: Pojam i definicija veštačke inteligencije Profesor: Student

:

.............................................. ...........12 DRŽAVA UMETNOSTI ..............................12 RADITI RACIONALNO:PRISTUP KROZ INTELIGENTNE AGENTE............................................ .......... .......................................................14 LITERATURA:..........5 DEFINICIJ A VI.................................................... ................................................................................................. ...............................................................................................................................................................12 RAZMIŠLJATI RACIONALNO: PRISTUP KROZ ZA KONE MIŠLJENJA..................Sadržaj: SADRŽAJ:............... ................................................................................................................. ......................................... ..........................................................................3 ŠTA JE TO INTELIGENCIJA?... ...................................................................................................................................................................................................................................................................................... .. 16 2 ........................................................................................................ ...........11 SISTEM KOJI RAZMIŠL JA KAO LJUDI: KOGNITIVNI MODEL PRISTUPA...........13 ZA KLJUČAK........................................................................................................................ ................................. ............. ............................................................................... ...4 ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA ..................................10 SISTE M KOJI SE PONAŠA KAO LJUDI: TJURINGOV TEST................2 UVOD........ .................

Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (sof tvera). pojam veštačke inteligencije se prvobitno pripisao sistemim a i računarskim programima sa sposobnostima realizovanja složenih zadataka. najvažnije oblasti istraživanja su obrada podataka. Veštačka inteligencija je pod oblast računarstva.AI) p okušava da razume inteligentne entitete. i tehnološki razvoj sve složenijih računarski h sistema.Oblast veštačke inteligencije. Ali za razliku od filozofije i psihologije. prepo znavanje modela različitih oblasti znanja. ipak. možda. kao i konstantno interesovanje za stvaranje generalno inteligentnih autonom nih agenata. Ideja o stvara nju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatke inteligentno.VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. U toj sferi. odnosno simulacijama funkcionisanja ljudskog razmišljanja.Tako. tek u drugoj polovini XX vjeka takva mogućnost je dobila prva oruđa (računare) .Uvod „Posle pisma. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. takođe VI (artificial intelligence. računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civili zacije. stvaranje rezimea. kao na primj er medicina. Neke oblasti današnjih istraživanja obrađivanja podataka se koncentrišu na programe koji nastoje osposobiti računar za razumevanje pisane i verbalne informac ije. ja sno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije (ili bolje) imaju veliki ut icaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije. Da li je to. istraži vanja na polju veštačke inteligencije se razvijaju u dva osnovna smera: psihološka i f iziološka istraživanja prirode ljudskog uma. osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka intelige ncija nadmašiti ljudsku? „ Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek . Potpomognuta napretkom moderne nauke.jer su naše mentalne sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o nama samima. U tom smislu. Savremena istraživanja u veštačkoj inteligenciji su orjentisana na ekspertske i prevodilačke sisteme u ograničenim dom enima. Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu. igre i primenjene oblasti. Mogućnost razvoja slične tvorevine je budila interesovanje ljudi još od antičkog doba . tokom cele druge polovine 20. automatske dokazivače teor ema. prilično dal eko od cilja. veka. arapskih brojeva. označava kapacitet jedne v eštačke tvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanj a. iako je i dan danas. davanje odgovara na određena pitanja ili redistribuciju po dataka korisnicima 3 . koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisa ti intelignentim. prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta. Prva istraživanja se vežu za same korene računarstva. čime se otvorio put za taj poduhvat. Iako niko ne može predvideti budućnost u detalje. bila je centralna preokupacija naučnika računarstva koji su se opredelili za istraživanje veštačke inteligencije. čije je interesovanje takođe inteligencija. jedan od razloga jednog ovakvog razu mevanja je da saznamo više o sebi. analitičke geometrije i diferencijalnog računa.

Ekspertski sistemi pokušavaju reprodukovati ljudsko razmišljanjene preko simbola. Osoba (ili mašina) bez ikakvog znanja ne može biti smatrana inteli gentnom. dobro je navesti i jednu rigorozniju i možda suvop arniju. moguće riješiti programiranjem odgovarajućih algoritama. skladištenja znanja i mogućnos t njegove obrade. za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertskih sistema i razvoj neuro nskih mreža. Sam pojam znanj a. nijedna definicija veštačke inteligencije nije opšte prihvaćena (bar ne neka koja bi odgovarala uobičajenom. ali verovatno najbolju definiciju veštačke inteligencije — to je disciplina ko ja se bavi problemima u kojima se javlja kombinatorna eksplozija. dakle. ili semantika. dok je probleme strukturne logike jezika. Smatraćemo.Sposobnost učenja .Ipak. takođe ima više aspekata. naravno. Po mnogim filozofskim koncepcijama znanje predstavlja t vrđenja 4 . ka da govorimo o računarima. rezultat i su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja.iako je možemo uvrstiti u sposobnost rešavanja problema. još uv ijek nije dublje poznato. Znanje ovog tipa zvaćemo meta-znanjem. Jedan od njih je brzina obrade znanja. koju takodje možemo uvrstiti u rešavanje problema. Istraživanja su pokaza la da. još duži vremenski period biti u suštini onesposobljen za predstavljanje tih nepozn atih i složenih procesa. i od tehničkih karakteristika p ojedinog računara. Podsetimo se i jedne ”klasične” definicije veštačke inteligencije: ko su u odvojene dve prostorije smeštene jedna ljudska osoba i neka naprava i ako na identične probleme one pružaju odgovore na osnovu kojih se ne može pogoditi u kojoj sobi je čovek. onda možemo smatrati da ta naprava ima atribute v eštačke inteligencije. d a biće ili mašina imaju atribute intelignetnog. svakodnevnom smislu i istovremeno pr ecizno i formalno opisivala pojam). pamćenja i obrade odredjenjih znanja. ako imaju navedena svojstva. inteligentnom ne može biti smatrana ni osoba (ili mašina) sa ogrom nom količinom ”statičkog” znanja odnosno podataka. Takodje. Uprkos složenosti oba sistema. ali bez sposobnosti da to znanje obra djuje i da rešava probleme u vezi sa njim. Za pojam intel igencije suštinska su dva pitanja: pitanje znanja i pitanje zaklju čivanja. zavisn a ne samo od procedura za zaključivanje. Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske VI. koja. već. kada su u pitanju računari. problem značenja. Aspekto m inteligencije možemo smatrati i sposobnost komunikacije sa drugim inteligentnim bićima (mašinama). U tim programima je od suštinsko g značaja kapacitet sistema za konstruisanje gramatički korektnih rečenica i uspostavl janje veze između reči i ideja. Nakon svega. Komponenta zaključivanja (izvođenja) predstavlja takodje neku vrstu znanja to je znanje o procesu izvođenja novih informacija iz iz date baze znanja i o pravilima po kojima se to izvođenje vrši. Neuronske mreže to rade više iz biološke perspektive (rekreiraju strukturu lj udskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Šta je to inteligencija? Uobičajeno pod inteligencijom podrazumevamo sposobnost usvajanja. U svakom slučaju možemo smatrati da inteligencij a podrazumeva bar dve sposobnosti: sposobnost pamćenja. Ako se radi o mašini odnosno uredjaju bilo koje vrste sa navedenim svojstvima. iz kog razloga će informatički dizajn inteligentnih sistem a. govorićemo o veštačkoj inteligenciji. odnosno identifikovanje značenja. Funkcionisanje ljudskog razmišljanja.usvajanja novih znanja takodje je jedan od asp ekata inteligencije. je mnogo dublji i ide u pravcu autentične veštačke inteligencije. a u kojoj naprava. Osnovne tendencije dana s. odgovaraju pojmovima baze znanja i komponente zaključivanj a.zainteresovanim za određene delove tih informacija. odnosno njegove sintakse. koja je. Postoje i drugi aspekti inteligencije.

. Izvodjenje veze (i) na osnovu niza par ova (ii). pa ćemo prihvatiti širi po jam znanja i pod njim podrazumevati i istinite. Ročesterom. Navedeni primer odgovara uobičajenom zaključivanju koje odgo vara ljudskom iskustvu. H. pa će u jednom slučaju biti zasnovani na klasičnoj logici. 5 . n) važi svojstvo P(a). Hanover (SA D).. Izvodjenje činjenice (ii) na osnovu (i) i (ii ) zovemo abdukcijom. Solomonof i O. Selfridž (MIT). Tako. koja zaista nije bila eksplicitno sadržana u polaznoj bazi znanja.. nastaje leta 1956.. ne ma matematičku egzaktnost. a u drugom na modalnoj logici. R. nepotpune informacije i informacije date sa određenim verovatnoćama. a opravdanje ima u odnosu uzroka i posledice. te oriji verovatnoće. Nevil. da kao uzrok posledicama Qi(a)(i = 1. danas Carnegie Mellon University).. na skupu istraživača zainteresovanih za teme inteligencije... n). U vezi sa fo rmalizacijom prirodnog toka zaključivanja su i problemi monotonog i nemonotonog za ključivanja.. mi ćemo često imati potrebu da radimo i sa informacijama koje ne moraju da budu tačne. I2 : .... Zaključivanjem možemo smatrati proces po kojem se na osnovu baze znanja može izvesti informacija koja u njoj nije eksplicitno sadržana . Marvinom Minskim i N.. možemo da zaključimo (sa izvesnom pouzdanošću). neuronskih mreža i teo rije automata. Razmotrimo odnos veze (i) i činjenica (ii)P(a) (iii)Q(a): Izvođenje činjenice Q(a) na osnovu (i) i (ii) je potpuno opravdano i odgovara matem atičkim principima deduktivnog zaključivanja. potvrđene činjenice. A.. ali i hipoteze. Sajmon (Carnegie Tech. Na skupu su postavljene osnove oblasti veštačke inteligencije i trasiran put za njen dalji razvoj.. Ipak.. Mehanizmi za za ključivanje moraju biti prilagođeni reprezentaciji znanja i njegovoj prirodi.za koje je utvrđeno ili može biti utvrdjeno da su tačna. (iii) za različite instance argumenta. ali i sa prirodom mehanizama za zaključivanje. Tako. kao i A. odgovara nepotpunoj indukciji. medjutim. susrećemo sa problemima kod kojih je teško precizno zasnovati proces zaključivanja koji odgovara čovekovom i bićemo prinuđeni da t ragamo za sofisticiranijim tehnikama koje odgovaraju tim zahtevima. ujedno sa Klodom Šenonom. Na kraju uvodnog dela jednostavnim primerom ilustrovaćemo nekoliko razl ičitih oblika zaključivanja... godine u Dartmudu. Na skupu su takođe učestvovali T. Ono takodje nije egzaktno. Istorijski pregled razvoja Pojam veštačka inteligencija (VI). n) i nizom činjenica Qi(a)(i = 1. a u praktičnim primenama pouzdanost mu se povećava sa broje m instanci koje potvrdjuju hipotezu. Skup je organizovao Džon Mekarti. Ovaj pr incip zaklju čivanja često se primenjuje u medicinskim ekspertnim sistemima za utvrd jivanje (potencijalnog) uzroka na osnovu poznatih simptoma. na osnovu njih moguće je izvesti činjenicu: I3 : .. Često se. ako raspolažemo nizom veza oblika (i) za različita svojstva Qi(i = 1. fazi logici itd. na primer. Semjuel (IBM). Mur (Prinston). ako u bazi znanja imamo činjenice: I1 : . Izbor reprezen tacije znanja je jedan od ključnih problema i on je u direktnoj vezi i sa prirodom odredjenog znanja.

što je podrobno obrazložio u knjizi „Šta računari ne mogu – kritika vešt og uma” iz 1972). Marvin Minski i D . veka. u doba S okrata (450 leta pre naše ere) kada je on (prema Platonu) od Eutifrona tražio „niz pra vila koja nam govore iz časa u čas kako da se ponašamo”. potpisnik je smislio svojevrsnu logičku proveru. Polje proučavanja upotrebe digitalnih računara za oponašanje razumnog p onašanja postalo je poznato kao – veštačka inteligencija. 1943. a prevazići će mikroskop i teleskop u onom obimu u kojem je um super iorniji od čula vida”. iskazna logika Rasela i Vajtehed a. jer um. čak. „Možemo se nadati da će mašine eventualno da se takmiče sa ljudima na svim čisto intelektualnim poljima”. pod naslovom „Računarske mašine i inteligencija” (1950). Moglo bi. godine. tada će čovečanstvo posedovati novi instrument kojim će se uvećati intelekt u dalekom većem obimu nego što su optički instrume nti pojačali vid. koja se i dan-danas smatra konačnim ispitom (i dokazom) za potvrdu računarske inteligencije. 6 . Zaslužni za poduhvat su studenti Prinstona. vidovitost i učenje nisu više isključiva svojstva ljudi: „svaki veći brzi računar može da se programira kako bi ih isto tako ispoljio”. „Ali koja su ona najbolja da bi se otpočelo? Čak je i o ovome teško odlučiti. Iste godine Klod Šenon. kao što je igranje šaha. Čini se da je veoma zapažen članak engleskog matematičara Alana T juringa. uveliko podstakao nastojanja da se krene u izradu „misleće mašine”. o ništa drugo ne radi osim što poima ukupan zbir iz sabiranja delova. što je Čarls Bebidž prvi (1832) pretočio u tzv. Hauard Ejtken je 1944. 1951.Veštačka inteligencija kao istraživačko područje počela je da se pominje desetak godina rani je. godi ne. i Tjuringova komputaciona teorija. na stranicama filosofs kog časopisa Majnd (Mind). Nevil i Sajmon su na njemu predstavili svoj program za automatsko rezonovanje. Još jednom da naglasim: ne znam koji je pravi odgovor. pisao je dva hiljadugodišta kasnije engleski filosof Tomas Hob s. analitičku mašinu. Nekoliko godina kasnije stvoren je prvi ne uronski računar SNARC.nije n išta drugo do računanje”. Mekulok i M. Genijalni matematičar i filosof Vilhelm Gotfrid Lajbnic. po svemu sudeći jedan od prvih (a svakako najupo rnijih osporavalaca. Edmons. mogao da igra sasvim jaku ig ru i to brzinom koja bi mogla da se poredi sa ljudskom brzinom”. u radu u kom se predstavlja model veštačkih neurona na bazi tri izvora: spoznaja o fiziologiji i funkcionisanju moždanih neurona. označila je v eliki korak u ostvarenju. verovao je da bi „elektronski računar. dovršio prvi programirajući računar. tvorac teorije informacija. n apisao je članak posvećen mašinama koje igraju šah. Iako nije izmislio program. čiji su autor i Šenon i Tjuring. Bulova binarna algebra (Džordž Bul). zapisao je: „Kada se jed nom utvrde karakteristični brojevi za većinu pojmova. Stvari bi se pokazivale i imenovale i tako dalje. isto tako. Da bi odgovorio na to zamršeno pitanje. Slavodobitno su zabeležili da „intuicija. iako filosof Hjubert Drajfus. Danas se sm atra da su koncept veštačke inteligencije postavili V. programiran na ovaj način. Ovaj proces bi mogao da se od vija kao i uobičajeno podučavanje deteta. Mnogi misle da je apstraktna aktivnost. da se zastupa gledište po kome je najbolje mašinu snabdeti najboljim čulnim organima i on da je podučavati u tome da razume i govori engleski. pripoveda da se u traganju za korenima možemo vratiti. početkom 19. obrazlagao je on.. sa vaukuumskim cevima i b ušenim papirnim trakama.. najbolja. Zar to nije nagoveštaj algoritma (konačan zbir koraka za rešavanje logičkog i matematičkog problema)? „Kada čovek razmišlja. Negde iz iste epohe su i prvi programi za šah. ali mislim da bi tr ebalo pokušati sa oba pristupa”. poznatu kao Tjuringov test. Logic Theorist (koji je napravio senzaciju). Pits. Skup je posledica prvih radova u oblasti.

uvažimo poruku Voltera Rozenblita: „Čovek i mašina su sposobni da postignu ono što nijedno od njih ne može da postigne samostalno”. „Kada bi čovek. zaklonjeno prividom njenog produžetka mislećim mašinama koje čine deo tehnologije: tako bi. Semjuel je napisao programe za igru sličnu dami. čak. Mekarti. studenti Marvina Minskog će krajem šezdesetih godina implementirati program Analogy. koji su bili os posobljeni za učenje te igre. urođene u svemu što živi. ravno je nastojanju alhemičara da od olova naprave zlato. sa umom i telom. zaključuj ući da bi eventualna mašina „koja bi bila sposobna da se služi prirodnim jezikom i da pr epoznaje složene oblike. Programs Wi th Common Sense. Na primjer. čovek. sličnim onima koji se javljaju u testovima intelig encije. ne bi bilo moguće konstruisati veštački organizam. Ova serija uspeha se lomi sredinom šezdesetih g odina i previše optimistička predviđanja iz ranijih godina se frustriraju. svakako. u principu. Do tada imp lementirani sistemi su funkcionisali u 7 . 1958. „kibernetska evolucija” bi očas preskočila milio ne ili stotine hiljada. ni više – do isključivo skupno samoubistva rase. „To bi značilo – ni manje. neophodan je veliki preokret u nauci koja se upi nje da pronikne u ljudski razum Hjubert Drajfus je preporučio da. koji pokušava imitirati lju dsko rezonovanje. U godinama koje slede skup u Dartmudu postižu se značajni napreci. ozbiljn preispitivanja koja ni do naših dana nisu okončana. a da ne menja sa mog sebe. u krajnjoj konsekvenci. Iste godine je napisao članak. Jedino u takvom ro botu. On je. zaista. naglašavao je Hjubert Drajfus. upozorio je poljski mislilac. iz njegove ekološk e niše i da ova tehnologija u neku ruku preraste u novu veštačku vrstu koja sa istorij ske arene uklanja lošije prilagođenu vrstu”. Konstru išu se programi koji rešavaju različite probleme. morala da ima telo”. Te 19 72. Iz toga su proistekli brojni pokušaji izrade pojačivača inteligencije (ho meostati) složenosti uporedive sa našom ljudskom. koji je osposobljen za rešavanje geometrijskih problema. godine. Ni Stanislav Lem nije propustio priliku da u blistavom delu „Summa technologiae” (1966). dakle. kada bi kao svog naslednika tre balo da prizna robota sa savršenim kristalnim mozgom. godine veštačka inteligencija pretrpela je poraz od kojeg dugo nije mogla da se oporavi.Svaki pokušaj da se programiranjem mašina ostvari inteligentno ponašanje. trebalo da sam sebe preobrazi pod pr itiskom tehnologija stvorenih sopstvenim rukama. Priroda je stvarala u pokušajima i p romašajima koji traju milijardama godina. dopustio da ga tehnolo gija koju je on ostvario potisne sa mesta ne kojem je postojao. koji rešava algebarske probleme napisane na engleskom j eziku. implementi ra programski jezik Lisp. ako bi se upotrebile ko mponente dovoljno slične onima od kojih je sačinjeno ljudsko telo”. Nevil i Sajmon će razviti General Problem Solver (ГПС). koji je u međuvremenu otišao na MIT. Knjiga „Šta računari ne mogu – kritika veštačkog uma” pokrenula je. i program Student. tendencije ovladavanja okolinom ili bar nepodleganja sredini u borbi za opstanak”. gdje opisuje jedan hipotetički program koji se smatra prvim kompl etnim sistemom veštačke inteligencije. video je moguću inteligentnu mašinu i oponašanje ljudskog uma! Ali da bi se ostvario takav veštački organizam. Čovek ne može da menja svet. bila bi to njegova najveća lud ost”. u nedigitalnom automatu sposobnom da obrađuje neformalne in formacije. smatrao da nema razloga „zašto. zaviri u inteligenciju zap isavši da je „svaka tehnologija u načelu veštačko produžavanje prirodne tendencije. prisećajući se proroča nskih reči Gotfrida Vilhelma Lajbnica.

Mnogi dizajnirani sistemi nisu posedovali sa znanje o okruženju primene. Po Raselu i Norivigu. J. godine dizajnira jedan metod za stabili zaciju izdataka. godine konstruišu hijerarhijsku strukturu odluka (radi klasifikacije). kao i građe strukture. ili probabilističke mreže) i razvijali drugi formalizmi kao difuzni skupov i (definisani od L.ograničenim domenima. Nevil i Ernst. mozak i nauka” (1986). 1958. u vezi programa za igre. U istom periodu počinju da se koriste određene vrste logike za predstavljanje saznanja. T. Do tog momen ta rešavanje problema je bilo zasnovano na jednom mehanizmu opšte pretrage preko koj eg se pokušavaju povezati. da nije ni u 8 . Edsher Dajkstra 1959. tokom istih go dina.. Između ostalih. predstavlja metod IDZ koji treba da posluži kao osnova za konstrukciju takve s trukture. 1968. ili Dempster-Šaferova teorija (tvorac te orije je A. 1956. S druge strane.. postoje tri fundamental na faktora koji su to onemogućili: 1. problemi postaju nerešivi. dok je količina saznanja bila mala i ograničena rešenje je bilo moguće. godine). za koji j e zaslužan Samuel. Neke od osnovnih struktura koje su se koristile za stvaranje određenog inteligentnog ponašanja su bile veoma ograničene. Važnost shvatanja saznanja u kontekstu d omena i primene. 3. razvijaju se prvi algoritmi za potrebe kontrolosinja troškova istraži vanja. upustio se u osporavanje sakupišvi svoja predavanje između koric a na kojima je pisalo: „Svest. godine. Mnogi problemi koje su pokušavali rešiti su bili u suštini nerešivi. od strane Kilijana) i okruže nja (koje je definisao Minski 1975. Vinston. ali kada bi došlo do porasta obima sazna nja. 1969. Na primjer. kojoj bi bilo lako pristupati. 1979. razvija vlastiti program za učenje opisa složenih objekata. a sada saznajemo (osamdeset prošlog veka) da na Univerzitetu Karnegi Meloun im aju takve (izjava Herberta Sajmona) i da je inteligencija pitanje baratanja simb olima. i T. Paralelno s tim. Još jeda n filosof. 1965. Šafera 1976. E. Stone.. Mičel. Martin i P. Naravno takav pristup podrazumeva i velike izdatke. ponovna primjena metode učenja na neuralne mreže tzv. elementarne osnove razmišljanja da bi se došlo do konačnog rešenja. a ka snije ju je koristio Nevil. Kilijan. godine). godine. razvija tzv. godine. U isto vreme. 197 9. a svest samo računarski program. Zadeha 1965. godine). godine. P. sredinom osamdesetih. Osvrćući se na stanovište jake veštačke inteligencije da je mozak samo digitalni računar. orijentisan na implementaciju neke vrste metode učenja. bolje rečeno. 1977. godine razvijaju koncept heurističke pretrag e i Hart. koju je već idejno postavio Šenon. dovodi do ponovnog oživljavanja ove oblasti. uprkos očekivanjima mnogih istraživača.. Dempster. Za rešavanje ovih problema primjenjivane su probabilističke metode (teorija proba biliteta. B. algoritam A. ili je implementirano saznanje bilo vrlo niskog nivoa i sastojalo se od nekih jednostavnih sintaktičkih manipulacija. 1949. definisale s u se semantičke mreže (definisane početkom šezdesetih godina. korak po korak. Transformacija koja bi omogućila njihovu primenu u stvarnim okruženjima nije bila tako lako izvodljiva. dovela je do potrebe razmatranja aspekata kao što su neizves nost. Kasn ije. ili nepreciznost (koji se takođe javljaju prilikom rešavanja problema u igrama ). dovela je d o detaljnijih studija metoda predstavljanja saznanja. d efiniše se pretraga alfa-beta. Nilson i Rafael. Konstrukcija aplikacij a za stvarna okruženja. o n je podsetio da je zaljubljenike u znanje stolećima zaokupljalo može li mašina da mis li. prostor verzija. Džon Serl. nastavljaju se istraživanja za stvaranje sistema za igru checkers. Tvorac ideje je inače bio Mekarti. poznatim kao mikrosvetovi (microworlds). ba ckpropagation.. 2. Hun t. te da b i se smanjili. sa značajnim doprinosom G.

ali su u svakom pogledu nešto što svet do sada nije video”.kakvoj vezi sa ma kojom posebnom vrstom biološkog ili fizičkog materijala (mišljenje A lena Njuela). procesima koji se od igravaju unutar mozga”. Ukratko. Čak je predviđao da se osećajnim robotima postepeno dodaju intelektualne sposobno sti slične ljudskim. „Prema ovom gledištu”. on bi mo rao da ima svest. on mogao imati misli i osećan ja. Drugim rečima. uzrokovani i to u potpunosti. Tako. objašnjavao je on. nego pre to da bi on morao imati misli i osećanja zato što je sve što je potrebno da bi se imale misli i osećanja: ugrađivanje odgovarajućeg programa. Očigledno je da pita nje: Da li su računari u stanju da oponašaju ljudsku inteligenciju? ima velike društve ne posledice. bi trebalo da nam omogući da sledimo put do inteligencije. Pominjani Džon Serl je osamdesetih godina nabrojao primere u kojima su programirani računari položili pojednostavljen Tjuringov ispit. Biće to veštački mozak i svest koji su u svakom pogledu jednaki ljudskom mozgu i svesti”. ali slep. Naša inteligencija. ako ste napravili računar koji energijom napaja vetrenjača i ako bi imao odgovarajući program. opisani i određeni svojom sintaksičkom strukturom. ostalo bi pitanje da li ona ima i slobodnu volju? Proslavljenog robotičara Hansa Moraveca 1988. iako je čovečanstvo veoma daleko od podražavanja ma čega što bi se moglo tak o nazvati. Iz toga je proizišao konačni zaključak Džona Serla: „Nijedan računarski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest. A poenta nije da bi. najpre. „bilo koji fizički sistem sa odgovarajućim programom i odgoravajućim ulazima i izlazima imao bi svest. semantičke sadržaje. ali sintaksa nije dovoljna za semantiku. a da će se u konačnom ishodu pojaviti „bića koja na neki način podsećaju na nas. da ništa ne preu veličavaju navodeći iskaz nobelovca Frimena Dajsona da su. baš u istom smislu u kojem svest imamo vi i ja. kako je Džon Serl pisao. računari u prednosti nad ljudima i najavu Marvina Minskog da će sledeća generacija biti toli ko inteligentna da ćemo biti „srećni ako budu voljni da nas ostave u dvorištu kao svoje ljubimce”. Može li mašina da m isli? „Prva pretpostavka je: mozak uzrokuje svest. Povrh su dodali tumačenje Džona Mekartija da se za „mašine tako jednostavne kao što su termostati može reći da imaju verovanja!” Džon Serl je upozorio da je posledica ta kvog stava. u celini. moći istovetne moćima ljudskog mozga. da u „ljudskoj svesti nema ničeg suštinski biološkog”. da su mentalni procesi. uprkos svemu. za koje smatramo da konstituišu svest. težnjom da e mašini dodaje po nekoliko sposobnosti odjedanput. tako da rezultirajuće ponašanje po dseća na sposobnosti životinja sa sve složenijim nervnim sistemom. ona bi morala imati mentalna stanja ista kao ljudska mentalna stanja. I jedan i drugi su isticali. programi nisu svesni i oni sami po sebi nisu dovoljni za posedovanje svesti”. što se tiče evolucije. (knjiga „Dečji razum”) rasplamsava nadanja u veštačku inteli genciju „Najbrži napredak može se postići oponašanjem evolucije životinjskog uma. nastavio je. 9 . ali je obrazložio da n isu ispoljili mentalno svojstvo – razumevanje. da je mozak. S vest sadrži više od toga. kao cilja. a ne samo sintak su. na prmer. st icajem okolnosti. proces Darvinove evolu cije”. mentalna stanja su biološke pojave! I kraju ostaje slobodna volja: ako bi neko napravio mašinu za koju bismo bili uveren i da ima svest. ona ima mentalne sadržaje. većim koracima od koraka kojima je išao užasno strpljiv. k ao alat. Ma kakvu tvorevinu ljudi n ačinili. Računarski programi su. jedan od neodređeno mnogo različitih vrsta računara sa ugrađenim progr amom koji čini ljudsku inteligenciju.

Na osnovu ovih istraživanja. parafrazirajući Marvina Mins kog. Ljudi u svakoj grupi ponekad bace klevetanje na rad u drugim grup ama. je „konstrui sanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“. godine u Dartmudu. Racionalan pristup podrazumeva kombinaciju matematike i inženjerstva. (jednog od stručnjaka i najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije). konstruišu se prvi komercija lni sistemi veštačke inteligencije. ekspertski sistemi. To nam daje če tiri moguća ciljeva u veštačkoj inteligenciji. vezani su za nasto janja konstruisanja kooperativnih sistema na bazi agenata. nije nimalo lako tačno definisati sadržaj i d ostignuća veštačke inteligencije.1. Savremeni pro blemi koji se nastoje rešiti u istraživanjima veštačke inteligencije. kao što se vidi na slici.definicije na levoj strani gledano po vertikali mere uspeh u smislu ljudskih performansi dok one sa desne strane po kazuju idealni koncept inteligencije koje ćemo mi zvati racionalnost. Takođe. utvrđivanje redosleda obrade podataka i pokušaje imitacije priro dnog jezika. jedna od najkraćih i najednostavnijih karakteristika koja se pripisuje veštačkoj inteligenciji. počev od osamdesetih godina. uglavnom tzv. Najverovatnije. 10 . ali je istina da svaki pravac daje vredan uvid.obuhvatajući hipoteze i ek sperimentalno ih utvrđivati. Hum ano orejentisan pristup mora biti kao empirijska nauka . Definicija VI. Mogli bismo samo reći da to ima veze sa pametnim programima ali istorija nauke pokazuje da se islo postupno u gađanju cilja. Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Mekarti dao ime ovoj oblasti na konfer enciji održanoj 1956. Ove definicije variraju duž dve gla vne dimenzije. Za razliku od drugih oblasti. I kao što se mogl o očekivati postoje tenzije izmedju humanog i racionalno fokusiranog pristupa.. One sa gornje strane se odnose na proces mišljenja i rezonovanja do k se s donje strane odnose na ponašanje . uključujući sisteme za up ravljanje podacima. nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje problema. između ostalih. u veštačkoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije. Definicije v eštačke inteligencije prema više izvora na slici.

Po optimističkoj hipotez i samog Tjuringa. Iako oboje tvrde da su ženskog pola. a koji se nalaze u poseb nim i odvojenim sobama. ili u najmanju ruku mašinom koja ume da se predstavi kao inteligentna. tako da prosečan ispitivač nema više od 70% šanse da ur adi ispravnu identifikaciju. pa je že nu zamenio računar. pod naslovom „Computing machineri and intelligence“. 11 . A i B. U izvornom Tjuringovom predlogu urađena je izvesna modifikacija. polazeći od njihovog međusobnog razgovora i imajući u vidu da oboje tvrde da su ljudi. Ne treba ni pomenuti da su Tjuringova predviđanja bila previše optimistična. što je bio vrlo čest sluča j u samim počecima razvoja oblasti veštačke inteligencije. u stvari radi se o mušk arcu i ženi. mašina može odlučiti da da pogrešan rezultat jedne aritmetičke operacije. Test polazi od jedne igre u kojo j ispitivač treba da pogodi pol dva interlokatora. oko 2000. nalazili bi se pred jednom istinski inteligentnom mašinom. koji je Alan Tjuring opisao i objavio u jednom članku iz 1950. godine. ili ča k da ga saopšti mnogo kasnije kako bi varka bila uverljiva. godine. već je trebalo da postoje računari osposobljeni za igru ove igre dovoljno dobro. predlaže se jedan eksperiment čiji je c ilj otkrivanje inteligentog ponašanja jedne mašine. Ispitivač treba da pogodi ko je od njih mašina. te na primer. nakon pet minuta postavljanja pitanja.Sistem koji se ponaša kao ljudi: Tjuringov test U poznatom takozvanom Tjuringovom testu. Kada bi to d anas zaista bilo tako. Zadatak treba pos tići uprkos činjenici da nijedan od interlokatora nije obavezan da govori istinu.

Šta je racional no u bilo kom datom vremenu zavisi od čeitiri stvari: • Vršenje određene mere. Prava akcija.U stvarnosti problem nije samo vezan za sposobnost računara za obradu podataka.Mi moramo da uđemo i vidimo kako stvarno radi ljudski um.“ Ovi zakoni razmišljanja su ovladali i posta li osnova na polju logike.Interdisciplinarna oblast kognitivne nauke kombinuje modele iz v eštačke inteligencije sa eksperimentalnim tehnikama iz psihologije i pokušava da sasta vi preciznu i ispitanu teoriju kako radi ljudski um. Okruženje u kome agenti deluju može biti fizičko (realan svet) ili softversko (računar na kome su instalirani ili Internet).Ovde ćemo jednostavno reći da ko gnitivne nauke i VI nadopunjuju jedna drugu naročito u oblasti jezika i učenja.pokušavajući da uhvatimo vlastite misli kako one teku – ili preko psiholoških eksperimenata.Da bi pr ogram radio on moraju mu se dati ulazni podaci da bi dobili izlaz što znači da neki mehanizmi u programima mora da se deluje od strane ljudi. Newell i Sim on .Njegov poznati silogizam daje obrazac koji daje uvek tačne zaključke ako mu se naravno daju tačne predpostavke.onda moramo imati određeni način kako čovek razmišlja.“Sokrat je čovek . za mogućnost programiranja računara sa sposobnostima za intelige ntno ponašanje. Automatski agent zamenjuje kamere i infracrvene zrake kao otk rivač za senzore i raznolike motoričke funkcije za činioce. Agent softvera ima kodiran i niz znakova kao njegovu percepciju i akciju. To je sistem.Na primer . dakle Sokrat je smrtan.premise. Intuicija. ne go na prvom mjestu. Agent je bilo šta što može biti viđeno kao posmatr anje njegove okoline preko senzora i ponašanja pod uslovom da je okolina predstavl jena putem činilaca. • Sve ono što je agent do sada primetio. koji čini pravu stvar. razvili su GPS (General Problem Solver) koji pokušava imitirati ljudsko rezon ovanje problema.Nakon što dovoljno preciziramo te oriju uma tek onda postaje moguće izraziti teoriju kompjuterskog programa. Razmišljati racionalno: Pristup kroz zakone mišljenja Grčki filozof Aristotel je bio j edan od prvih koji je pokušao da dešifruje „pravo razmišljanje“ koje je nepobitno u proces u rasuđivanja. koja defi niše saglasnost uspeha. Sistem koji razmišlja kao ljudi: Kognitivni model pristupa Ako ćemo reći da dati program misli kao čovek. vidovitost i učenje nisu više isključiva svoj stva ljudi: svaki veći brzi računar može da se programira kako bi ih isto tako ispolji o.Na primer. ona koja uzrokuje što veću uspešnost agenta.Postoje dva načina da uradimo to: putem samoispitivanja . 12 . koji u interakciji sa okruženjem . svi ljudi su su smrtni . • Šta agent zna o okolini . Raditi racionalno:Pristup kroz inteligentne agente Inteligentni agenti predstavl jaju softver koji automatski može da izvrši zadatak koji mu postavi osoba ili drugi softver (agent). Racionalni agent je onaj. ima sposobnost d a fleksibilno i samostalno reaguje u skladu sa ciljevima koji su mu postavljeni.samoposmatranja .Još od 1965 težilo se da programi ako im se da dovoljno vr emena i memorije i opise problem u logičkoj notaciji trebalo je da nađu rešenje proble me ako je ono uopšte postojalo.

njegova sekvenca zapažanja neće da mu kaže d a se približava kamion velikom brzinom.Sistem ističe glavne činioce koji su uticali na odluku i ob jašnjava interakciju nekoliko simptoma u ovom slučaju. Brzina vožnje na autoputu izvan Pitsburga je na 55 kmp/h .Njegov protivnik HITECH postao je prvi kompjuterski program koji je pobedio ve likog majstora u šahovskoj igri. može da ima propuste. morao je da preda partij u.• Akcije koje agent može izvršiti Definicija IDEALNOG RACIONALNOG AGENTA: za svaku pos ebnu sekvencu zapažanja.(Berliner 1989) „Želim da putujem iz Bostona za San Fr ancisko..Iako prog ram za prepoznavanje govora dobije bar jednu od deset reči neispravnu on je u stan ju da pređe preko greške i sastavi dijalog koji je njemu razumljiv .A zašto i ne bi kad za poslednjih 90 km nije dodirnuo volan . (Pomerleau.kočnicu i g as.skrenula pažnju crvena treptajuća poruka na ekranu.Stručnjak priznaje svoje pogreške na kraju.“Kog datuma želite da putujete?usledilo je pitanje. 1991) Iz kamera koje su smeštene odmah pored semafora iznad autoputa na monitoru se prati saobraćaj.Sa posmehom prilazi sistemu gde mu tvorci sistema sugeriraju kako da pita za objašnjenje date dijagnoze. 1993). (Heckerman. idealni racionalni agent treba da uradi bilo šta što akcija oče kuje. da bi povećao vršenje mere na bazi evidencije putem percepcije sekvence i bilo šta što može da nadogradi spoznavanje koje agent ima.nego kad bi putovao regularno prevozom. čovek na mesto suvozača oseća o se ugodno. Srećom analitičar je u mogućnosti da ispravi problem sa zemlje. Država umetnosti Ovde su navedeni nekoliko porimera koji govore o tome dokle se već došlo sa primenom veštačke inteligencije u različitim oblastima ljudkog života.1992). Ako agent prelazi ulicu.rukuje rutinskim zadacima i obaveštava analitičare o mnogo oz biljnijim problemima. Osoblje je uvide lo da problem nije za MARVELA ekspertnog sistema koji prati sva dogadjanja na br odu u realnom vremenu .Program po imenu PEGASUS je vodio ceo razgovor i obavio celu transakciju što je rezultiralo rezervacijom i uštedom za put nika od nekoliko stotina dolara. Internacionalni velemajst or Arnold Denker razmišljao je o figuricama na šahovskoj tabli ispred njega i sledećem potezu koji može da odigra. Vodeći ekspert za patologiju l imfnih čvorova opisuje ekstremno težak slučaj ekspertskom timu i ispituje datu dijagno zu.u kontrolnoj sobi za letove Jet Propulsion Labo ratory . i ne gleda n a obe strane pre prelaženja prometnog puta.Ako iko od vozača ili suvozača bude pratio gla vni ekran može videti „Citroen 13 .“ rekao je jedan od putnika govoreći u mikrofon. (Schwuttke. 19 94) Jednom analitičaru je iznenada.sonarno kao i održavanje rastojanja od drugog vozila putem lasera .Poruka je ukazivala na ne pravilnost u radu Vojadžer letilice koja se trenutno nalazila u blizini planete Ne ptun.On kombinuje ove ulaze podataka sa iskustvom koje mu je već zadato još na treningu i tako uspešno vodi računa kako upravlja vozilom.Putnik je odgovorio da želi da putuje 20 Oktobra najeftinijim dostupnim prevozom sa povratkom u nedelju.Pravi vozač je ustvari robot koji prikuplja podatke o stanju na putu preko kame re.( Zue et al.Uvideo je da ne postoji nada. Iz definicije se može na prvi pog led zaključiti da agent.

mogla smatrati "inteligentnom". najčešće ne možemo smatrati zaista inteligent nim. i pored varljivih spoljnih ma nifestacija. nisu d ostatni za konačno 14 . inteligencije. naravno. razum bi. 1993. bar ne kada je svest u pitanju. Dok se za neke oblasti računarstva već smatra da su zaokružene i da se u njima ne očeku ju novi značajni prodori. ako bi računar bio u stanju da na sva pitanja odgovo ri istovetno kao čovek i tako potpuno i dosledno prevari propitivača” – saopštava Rodžer Pen rouz poznati engleski fizičar i matematičar– „tada bih. Pojednostavljeno rečeno: za objašnje nje razuma i svesti dovoljna je veštačka inteligencija i ništa više! I to se može uzeti ka o pouzdan pokazatelj da računar poseduje sposobnost mišljenja. Paralelno sa tim burnim razvojem rastu i očekivanja od ove discipline. ali i znanja o specifičnim o blastima primene. pre svega matematičkih. dakle. to bi značilo da je već sada moguće sastaviti mašinu koja bi imala razum i sve st. oseća i tako dalje”. uz odsustvo dokaza da je suprotn o. možda i mogao da se dos egne.Nije m agija niti naučna fantastika nego nauka . Veštačka inteligencija pred stavlja mešavinu konvencionalne nauke. ističući da to nije moguće. što se proteže do naših dana: da li je ljudski mozak samo jedna Tjuringova mašina . Pojava zvana svest se. uprkos tom e što su već razvijeni mnogi ”inteligentni” sistemi koji funkcionišu izuzetno dobro.pravljenjem sistema koji opo našaju ljudski mozak. Alana Tjuringa zanimalo je i nešto drugo. ali tek sada. 1994) Ovo su samo neki od primera sistema veštačke inteligencije koji postoje danas. Međutim i pored sveg napretka. Zato se on usprotivio. pod uslovom da smo u stanju da napišemo odgovarajući program jer i najmoćniji savr emeni računari nisu ništa drugo do Tjuringove mašine. sa brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja. postojeći pogledi i uvidi. po ljudskim merilima. sve u cilju da s e napravi mašina koja bi se. Nije ni čudo. kao i njihovu adekvatnu formalizaciju. Roller et al. zaključio da računar uistinu misli. inženjerstvo i matematika. naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine . jer ljudski mozak sa više milijardi neurona predst avlja možda i najsloženiju tvorevinu u univerzumu. tako i budući razvoj zahteva proširiva nje i učvršćivanje teorijskih znanja. Ovo m ožda možemo da objasnimo time što ti ”inteligentni” sistemi. a novi eksp erimenti i teorijska istraživanja predstavljaju put ka novim primenama u najrazličit ijim oblastima. fiziologije i psihologije. iako Rodžer Penrouz ne smatra da proučavanje i razumevanje mentalnih zbivanja tr ebalo tražiti izvan naučnog pogleda na svet. veštačka inteligencija samo dobija na atraktivnosti.“ ili obaveštenje o udesu koga je izazvao motociklista pri čemu sledi automatski poziv službe hitne pomoći. nažalost.“ ili „veliki kamion nepozn atog proizvođača zaustavio se kod Place de la Concorde.2CV je skrenuo iz Place de la Concorde u Champs Ely sees. Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena . „Drugim rečima. od veštačke inteligencije se rezultati tek očekuju. Kako je razvoj veštačke inteligencije oduvek bio zasnovan na komplem entarnom povezivanju teorije i eksperimenata. funkcionišu na principima koje. Zaključak Veštačka inteligencija je jedna od oblasti računarstva koja se poslednjih decenija naj brže razvija. Time. (King et al . ne može uskladiti sa postojećim teorijama u fizi ci. san o pametnim mašinama počeo je da posta je stvarnost. Ako je. razume vanja ili svesti..

uopšte. 15 . Matematičar i lo gičar Kurt Gedel je još 1931. postoje isti ne koje se ne mogu dokazati.. Samo je fenomen svesti onaj ko ji može prizvati hipotetički . ali s e ono ne može dokazati u okviru datog formalnog sistema! Drugim rečima. univerzum. Svest mi iz gleda tako važan fenomen da jednostavno ne mogu da poverujem da je ona nešto sasvim .slučajno’ prizvano komplikovanim proračunom.teorijski’ univerzum u stvarno postojanje”. To je fenomen kojim se saznaje o samoj e gzistenciji univerzuma. predstavio sam više argumenata koji bi trebalo da pokažu neodrživost stanovišta – očigledno vladajućeg u savremenom mišljenj – da je naše razmišljanje suštinski isto kao i dejstvo veoma složenog računara. ali koji ne dozvoljava svest i nije. Može se tvrditi da univerzum kojim upravljaju zakoni. obelodanio da postoje problemi koji imaju rešenje..odgonetanje. Zaključna razmatranja završio je rečima: „.

org/sr-el/Вјештачка_интелигенција http://sr.Mozak na čipu: Hoće li mašine iskoreniti ljude Branislav Jevtović – Inteligentni ag enti .net/zivot/nauka. Russell and Peter Norvig .wikipedia.php?nav_id=375919 http://sr. 1995 Predrag Janičić i Mladen Nikolić – Veštačka inteligencija .b92.html 16 .com/ Kultura/Vestacka-inteligencija-u-mitovima-bajkama-i-crtanimfilmovima.elefmagazin.Literatura: Stuart J.PowerPoint Presentation http://www.org/sr-el/Тјурингов ligencija-VI-Nastanak-poreklo-definicijabuducnost-VI http://www.Februar 2009 Stanko Stojilj kovića .wikipedia.Artificial Intelligence A Modern Approach .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->