P. 1
Ilustrovana Enciklopedija Znakova i Simbola

Ilustrovana Enciklopedija Znakova i Simbola

|Views: 563|Likes:
Published by Andjelija Brajovic
simboli i znakovi
simboli i znakovi

More info:

Published by: Andjelija Brajovic on Sep 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/26/2014

pdf

text

original

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise

nase misli i diktira reakcije na svet oko nas
• Tumacenje nesvesnih
kodova i oznacitelja
koji sacinjavaju nas
najstariji zajednicki
jezik
• Preko 1 600 vizuelnih
simbola, ukljucujuci
fotografije, umetnicke
slike i ilustracije,
sa autoritativnim
dubinskim
komentarima,
definicijama i
objasnjenjima
MAPK O'CONNELL
RAJEAIREY
...... ------------------------------------------
ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA
ZNAKOVA I SIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise
nase misli i diktira reakcije na svet oko nas
MARK O'KONEL
I REJDZ ERi
'V'
SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:
ZNAKOVI ZIVOTA 8
DREVNI SIMBOLI
Praiskonski poceci 10
Kolevka civilizacije 12
Stari Egipat 14
Klasicno doba 16
Paganska Evropa 20
Bliski istok 22
Plemenska Afrika 24
Juina i Jugoistocna Azija 26
Okeanijska predanja 28
Srednja i Juina Amerika 30
Severnoamericki domoroci 32
Arkticka predanja 34
SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36
Taoizam 38
Hinduizam 40
Budizam 42
Judaizam 44
Hriscanstvo 46
Islam 48
SIMBOLII UM
Frojd i Jung SO
Arhetipski simboli 52
Psihologija orijentisana na procese 54
Simbolicni zivotni put 56
Simbolika sna 58
Sinhronizovanost simbola 60
SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62
Uloge i odnosi 64
Tabui 66
Grupni identitet 68
Tradicionalno pripovedanje 70
Umetnost 74
Reklamiranje 76
Simbolika i nauka 78
DRUGIDEO:
SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO 80
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82
Nastarnbe kao sirnboli 84
Vrata 86
Putovanja 88
Basta 90
Kuca 92
Status i bogatstvo 94
Pisrna i pisanje 96
Govor tela 100
Urnetnost na telu 102
OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104
Tackice i linije 106
Krst 108
Spirale i krugovi 110
Trouglovi i kvadrati 112
Baja 114
MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116
Sunce 118
Mesec 120
Zvezde 122
Zodijak 124
Bogovi i boginje 126
Raj i pakao 130
Demoni i andeli 132
Vile i duhovi prirode 134
Fantasticna stvorenja 136
Zmaj (azdaja) 140
POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2
0 ltari i sveta mes ta 144
Alhemijsko pretvaranje 146
Lavirinti 148
Man dale i jantre 150
Prorocanstva i predskazanja 152
ZIVOTNI KRUG
Ljudsko telo 154
Rodenje i srnrt 158
Seks i plodnost 160
Ljubav i srodstvo 162
Obredi glavnih zivotnih promena 164
Detinjstvo i igre 166
Tocak 168
FLORA I FAUNA
Drvece 170
Biljke, trave i zacini 172
Cvece 174
Voce 176
Zivotinje 178
Ptice 180
Vodena stvorenja 182
Insekti 184
Zmija 186
ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188
Zemlja 190
Karte i smer 192
Kopno 194
Vada 196
Vazduh i nebo 198
Vatra 200
Duga 202
TRECI DEO:
KNJIGA ZNAKOVA 204
ZAHVALNOST 250
INDEKS 251
UVOD
GORE Staroegipatski ank
(simbol zivota) predstavlja
ranu manifestaciju
simbola krsta
Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn
koja znaCi zajedno. Njeno figurativno koriscenje
nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice
da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum:
svaka ugovorna strana dobila bi jedan od
slomljenih delova, koji bi se prilikom ponovnog
sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi, koji
su identifikovali jedno od urnesanih lica, bili
su poznati kao simbola, tako da sirnbol ne
predst,wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na
to da "nesto .. nedostaje, nevidlji\·i deo koji treba
da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii
nesvesno, sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da
bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova,
kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala
slozena zarnisao
Znak, s druge strane, moze da se shvati kao
nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u
doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo
informacije o nekom naroCitom predmetu
iii zarnisli, dok sirnbol te:/:i da pokrene niz
percepcija, wrovanja i emocionalnih odgovora.
Na primer, kao znak, rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja
razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem, korenjem
i liscem Kao sirnbol, drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le
da predstavlja plodnost i bilje prirode, izdrzljivost i dugovecnost
iii rnrefo rodbinskih odnosa; kao hriseanski simbol moze da se
odnosi na krst, au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn
zivota .. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom.
Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi.
Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn
jezicima, a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj
interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i
kulturnog identiteta, koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama ..
Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja, koja deluju na
razlicitim nivoima - univerzalnom i posebnom, intelektualnom
i emocionalnom, prostornom i vrernenskom, duhovnom i
rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. Kada ne
bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove
i strukture, bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno
razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga
opisati
Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva, znakovi i simboli se
pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju,
kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova
koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. Ova knjiga se
prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno
znacenje za ljude, ali kako se budemo udubljivali u prirodu,
\'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i
sirnbola koji narn nesto znace.
Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i
putokazi u svakodnevnoj realnosti, sirnboli sveta sna i duha mogu
da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii
nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao
vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos
neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od
nase slobode da na njih odgovorimo
Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela
je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je
ljudskim bicirna da prenose svoje povesti, rnitologije i poglede
na svet pripovedanjem, slikanjern i pisanom recju. Znakovi
i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih
shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije
tehnologije, unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do
kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja
koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju
i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju" u
psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje
uma, tela i prirode.
0 OVOJ KNJIZI
Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola, bilo da se oni koriste
za individualne iii drustvene svrhe, iii za manipulaciju Ona se
deli na tri dela. Prvi deo daje pregled upotrebe, znacenja i raZ\'Oja
znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva:
istorijske, kulturne, socioloske i psiholoske. Drugi deo sagledava
prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja
o kulturi i komunikaciji, apstraktnirn simbolima, mitu i kosrnosu,
biljkarna i zivotinjama, ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad,
Tred deo, knjiga znakova, sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola,
od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje
znacenja i prirneneo
Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi
interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu, navodeci
ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih
predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji
se veliki deo svakodnevnog zivota, na5a medusobna kornunikacija,
oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola ..
su za
sirnbol!zo\
1
a!e srva1·aiaC:ku
r1;0( sunca ! besn-1nnost
sc.: u rjima
LEVO Sirene su sirnboli
zarnarnnog
snaZno obuzin1a n1uSko
ooLE Sestokraka Z\iezda !ma
veliko simbolicko znacenje
kulturama. ali
no,ncY7r,on'o kao
Davidova zvezda, vaZan
vere
je promenama
usled nauc11ih otkrica
o kosn1osu u
postajimo
P R ·v I
D E 0
ZNAl{OVI
v
ZIVOTA
Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta,
buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Oni se
koriste svim izvorima zivirn i nezivim - u svom
nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn
oblicima: kao slike, metafore, zvukovi i gestovi, kao
personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju
kroz obred ili obicaj.
Jos od najranijih vremena pojam simbolike
pojavljuje se u svim ljudskim kulturama,
drustvenim strukturarna i religijskim sistemima,
doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci
ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu.
Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da
je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom
vladaju znakovi i simboli, ne reci ili zakoni."
DESNO Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno
prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha.
10
-1
0
CD
2'
z
>
cc
0
DREY.NI SIMBOLI
Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l
PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA, ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM, DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I
PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.
PRAISIZONSIZI POCECI
GORE Ova paleolitska
pecinska slika u Laskou,
Francuska, verovatno je
imala za cilj da predstavlja
simbolicnu vezu izmeau
lovca i bizona, povezujuci
lovca sa duhom zivotinje.
DOLE Busmani iz pustinje
Kalahari jos slikaju u
stenama u zelji da da
na simbolican nacin
predstave uspeh u lovu
lzrnedu doba Australopitekusa,
"ju±nog majmuna" (oko 3.6
miliona godina pre n e) i doba
Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada
godina pre n e ), ljudi su poceli
da prave alat, naucili SU da koriste
\·atru i zatm da je potpaljuju,
i gradili su kuce sa ognjistem.
Takode su poceli da koriste jezik.
obrede i simbole ..
Ono sto znamo o svojim ranim
precima potice od arheoloskih
dokaza kao StO SU pecinsko
slikarstvo, predrneti i tragovi
moguce obredne prakse, kao
i od poredenja sa prirnitivnim
narodima kasnijih razdoblja ..
Dokazi o razvoju simbola i obreda
poticu uglavnom od paleolitskih
ljudi koji su se pojavili pre
otprilike dva rniliona godina
Oni su bili lovci. a ,·eliki deo
njihove aktivnosti podrazumevao
je rad sa izlomljenim kamenom..
Tokom ovog razdoblja probudila
se rnitska masta i zapocelo je
stvaranje umetnosti.
Pocetak rnitologije i simbolike
znacio je da ljudi pocinju da
uspostadjaju ,·ezu sa pojmovima
koja je dublja od svakodnernog
iskustva. Lako je zarnisliti da ih
je odnos prema prirodi, prerna
zirntinjama koje SU lovili, prema
rad,rnju dece i neminovnosti
smrti, naveo na razmisljanja o
izvoru i znacenju dogadaja u
zirntu. Primitivni simboli pecine,
vatre, rucne sekire i predstave
figura zivotinja verovatno SU
povezivali ove ljude s ritmovima
njihorng tela i prirode, i navodili
ih da postuju sile koje na njih
uticu.
POTPALJIVANJE VATRE
Sposobnost potpaljivanja vatre
i obuzdavanja njene energije
predstavljala je ogrornan napredak
koji je postigao Homo erectus
(oko I 6 miliona do 300 hiljada
godina pre n.e ), i dala je ntri
veoma va±ne simbolicke osobine
Cin potpaljivanja vatre predstavlja
iskru rnaste i kreati\·nosti, a
energija vatre sama po sebi je
simbol moci: obuzdavanje i
koriscenje prirode za kontrolu
drugih aspekata prirodnog
sveta, stvaranje zivotne topline i
plasenje opasnih zivotinja. Vatra
je omogucila ljudinu da produze
dan posle padanja rnraka, da se
zabavljaju oko logorske vatre ili
ognjista, pricajuci mitove i price ..
U ovoj ranoj fazi vatra je takode
postala simbol preobrazenja
preko procesa kuvanja
P ECIN E I PEC INS KA
UMETNOST
Za primitirne ljude pecine su
bile svetilista. Izgleda da su ljudi
ziveli oko ulaza iii unutra tik do
njih, a ulazili su dublje u pecine
samo zbog religijskih iii magicnih
razloga
Slikanje zivotinja na
zidovima pecina verovatno je
bi lo sredstvo po,·ezivanja sa
njihovim duhovnim svojstvima.
Decaci su uvodeni u pecine da
bi bili zaredeni kao lovci - pri
cemu je ovaj obred verovatno
podrazumevao simbolicku
smrt i ponovno rodenje i koji je
verovatno bio snafan dozivljaj,
duboko, u slabo owetljenom
mestu, nalik utrobi koje je bilo
okruzeno slikama zivotinja.
Za rane ljude pecina je mozda
simbolizovala napustanje
svakodnevne stvarnosti, buduci
da su ulazili unutra da pronadu
mesto gde se njihova dublja
priroda povezuje sa i slavi
duhove drugih zirntinja; mesto
RUCNA SEKIRA
Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani
ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik
alata tokom poslednja dva miliona godina. Ona je oruoe visestruke
namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze, rezanje me'sa,
kopanje rupa, secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani
preobra:Zenja gde su ritualno
umirali i ponovo se radali u
novorn obliku
Mnoge pecinske slike, kao
sto su one u pecini T roa Frer
od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog
jezgra, oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. Smatra se da su prve sekire sa dva lica
predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi.
(Tri Brata), u juinoj Francuskoj,
prikazuju bica koja su delirnicno
zivotinjskog a delimicno ljudskog
oblika. Bradata rnuska figura,
sa usirna bika, rogovirna jelena
i konjskim repom, verovatno
je predstavljala boianstvo ili
carobnjaka
Tesko je u paleolitskorn
slikarstvu praviti razliku izmedu
ljudskih C:arobnjaka i boianskih
iigura, jer su, izgleda, delili O\'U
sme5u ljudskih i zivotinjskih
karakteristika. Carobnjak je
bio vafan pripadnik zajednice i
verovatno je smatran boianstvom
u ljudskom liku, sa uticajem na
bogove i zivotinjske duhove
MAGIJA LOVA
Paleolitski ljudi su sigurno
koristili rnagiju kao porno( pri
lovu zivotinja .. Glavna forrna
magije bi la je podrafavajuca: oni
slikanje zivotinja u parenju ili
zenki sa mladuncima. Glineni
kipovi bizona u parovirna i bika
koji sledi krarn pronadeni su u
Francuskoj; u La Madleni jedan
crtez prikazuje srnu s lanetorn
PRINOSENJE ZRTAVA
Najraniji dokazi verovatnih zrtan
natprirodnim silarna pronadeni
su u Drahenlohu, u Taminskoj
dolini, Svajcarska. Tamo su
ostavljene rnedvede kosti sa
jos nesto mesa na lobanjama, s
netaknutirn mozgom i sa butnim
kostima u stanju pred jelo Smatra
se da su to bile prinete irtve radi
smirivanja zivotinjskih duhova, u
znak zalwalnosti njirna za uspe5an
lov i trazenja naklonosti od njih
za bu duce pohode u lov.
bi oponasali zivotinju koju bi SA H RAN JI VAN J E
lovili da bi se povezali s njenim MRTVIH
duhom i da bi obezbedili uspeh U paleolitska otkrica spadaju i
Medutim, takode su koristili prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca
sacuvstvenu ili horneopatsku u obredne svrhe Verovalo se da
magi ju, uvereni dace delovanje na pokojnici dobijaju natprirodne
predrnet koji predstavlja zivotinju moCi i da ih treba postovati
doslovno uticati na samu
zivotinju Tako SU pronadene
glinene figure i crtezi zivotnja
koje su bile isecene i rasporene,
od kojih se verovatno ocekivalo
da donesu uspeh u lovu ..
Stalno prisustvo divljaci za lov
bilo je kljucno, a magija plodnosti
se izvodila da bi je obezbedila
Ovo ie obicno podrazumevalo
i traziti od njih da vode :live
Njihova tela su posipana crvenirn
okerom; ova je verovatno
predstavljalo krv i simbolizovalo
zivot i snagu za putovanje na
drugi svet
U Lezotou, En, Francuska, u
jednom malom useku, pronaden
je skelet iz kasnog paleolita
posut crvenim okerorn lza
njegove gla\·e nalazio se \'eliki
kamen i s njim sahranjeno
orude od kremena i stap
poglavice napravljen od roga sa
ugraviranim jelenom Pronadeno
je mnostvo drugih primera tela
u kamenirn grobnicama ili u
plitkim grobovima, skupa sa
dragocenim nakitom, alatom i
drugim obrednim predmetima.
lzgleda da je pokojnicirna davana
Juana i orude, mozda simbolicno,
da budu opremljeni za zivot na
0110111 svetu
Ponekad su sahranjena tela
bila vezana u s,wijenorn polofaju
Verovatno je bila namera da
pokojnici budu spreceni da
se vrate i da muce S\'Oje :live
potomke U Kini su pronadeni
ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj
fazi na pola puta izmedu
Pitekantropusa i neandertalca:
osim lobanje i donje vilice,
ostale kosti tela ostavljene su
da predstavljaju zivotinje koje
bi pojeli Dali je ovaj drevni
pogrebni obred znacio "Ono si sto
jedeS"?
GORE Prikazi sunca i meseca
na ovom venecuelanskom
duborezu koncentrisu se
oko ljudske figure.
GORE Prvi ljudi su ritualno
koristili crveni oker, koji
je upotrebljen za bojenje
ovog kamena u Bevoku,
Ceska, pre 250 hiljada
godina
ooLE Kao simbol, vatra se
povezuje sa kreativnoscu,
razaranjem i mastom..
>
v
0
n
rn
n
12
0
CD
2
z
>
w
a::
0
l(OLEVKA CIVILIZACIJE
GORE lvlozemo samo
da zamisljamo kako su
izgledali prvi gradovi stare
tvlesopotamije Utisak
ovog slikara prikazuje,
na levoj strani slike,
impozantan hram
DOLE Hamurabijev zakonik
iz XVIII veka pre n e
primer je klinastog pisma,
prvih pisanih znakova
koji su zamenili slikovne
predstave
Kada su lovacko-skupljacka
drustva pronasla nacin da
obraduju zemlju, doslo je do
pojaw trajnih naselja, narocito
u podrucjima u kojirna cc doci
do bujanja useva.Jedno taho
podrucje bilo je l\!lesopotarnija,
··plodni polurnesec" kopna izmedu
Tigra i Eufrata, u danasnjern
jufoom lraku Negde od 5000. g
pre n e male ratarske naseobine
pocele su da se postepeno
ranijaju u gradove i \arosice,
iznedrujuci neke od najranijih
civilizacija - rec ''civilizacija"
potice od latinske reci civis, koja
znaci ··stanornik gr.1da" Ljudi SU
izrnisljJ!i pisane jezike, gradili
su hrarncn·e, palate i nastarnbe,
i stvarJli su slozena drustva u
kojirna su se znakovi i simboli
preplitali sa tkirnm svakodnevnog
zivota.
VODENJE ZAPISA
Drevna sumerska civilizacija
imala je naprednu poljoprivredu,
trgO\·inu i industriju i bila je
jedna od prvih civilizacija koja je
razvila sistem pisanja U pocetku
su se koristili slikovni znakcn·i ili
ikonice, sa jednim od najranijih
recnika koji je sadrfavao oko
dn hiljade grafickih simbola, od
kojih je svaki morao da lici na
ono sto predstn·lja. Medutim,
kako se drustvo razvijalo i
potreba za belezenjem slozenih
stvari povecavala, ogranicenja
slikovnog pisma su postajala
ocita. Ljudi SU polako sh\·atali da
se pisani znakovi mogu koristiti
za predstavljanje zyukova pre
nego stvari, pa su slike bile
zamenjene klinastim pisrnom,
kodeksorn koji se zasnivao na nizu
klinastih slova, koja su obicno bila
ispisivana na mekoj podlozi, kao
sto je ilo\·aC:a
RELIGIOZNI ZIVOT
Poplave Tigra i Eufrata bile
su silovite i nepredvidive: za
samo jedan dan zirntodavalacka
kisa rnogla je da se pretvori u
rusilacku snagu Verovalo se da
ove mocne sile kontroliSu bogovi,
pri cemu SU ljudi bili tek nesto
vise od robova cudima sudbine
Orn je religiju stavilo u samu
ziiu svakodnevnog zivota, sa
hrarnom posvecenim glavnim
bogovima u srcu svakog grada
ili varosice u pocetku je bila
rec 0 prilicno jednostavnim
gradevinama od blata, ukrasenim
kupastim geometrijskim
mozaicima i freskama sa ljudskim
ili zivotinjskim figurarna
Pravougaoni kovceg, poznat kao
'·sela", imao je altar od cigle iii
zrtveni sto ispred kipa hramovnog
boianstva Javni obredi,
prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice,
odrfavali su se dnerno, kao i
mesecne gozbe i godisnje proslave
Nave godine.
HRAMOVI
Ovi rani hramovni kompleksi
postepeno su se razvijali u
zigurate, impozantne gradevine
nalik piramidama, od kojih su
neke dostizale 90m visine. Jedan
od najranijih takvih primera
predstavlja Beli hram Uruka, koji
je bio posvecen sumerskom bogu
Anu, gospodaru neba, a datira s
kraja 3000 godina pr n .. e
Mesopotamski zigurati su bili
gradeni u nizu od tri, pet iii sedam
sve uzih terasa, sa stepenicama za
uspon na drugi nivo .. Za sedam
terasa kafo da odgovaraju broju
od sedam planetarnih nebesa ..
Prema sumerskom predanju,
najnizi nivo je bio povezan sa
Saturnorn i slikan je crnom
bojom; drugi nivo je bio slikan
belom bojorn i odgovarao je
Jupiteru; treci nivo je bio crvene
boje cigle i simbolizovao je
Merkur, dok je cetvrti, plavi nivo,
bio povezivan s Venerom.. Sesti
nivo, Mars, bio je fot, dok je
sedrni nivo bio siv iii srebrnast
oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom, jedno od hibridnih stvorenja
poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade
asirskih gradova
da bi predstavljao mesec, na koji
bi sjala zlatna sunceva svetlost
Zrtvovanja su se obicno odvijala
na najvisem nivou. Sirnbolika
zigurata takode je uporedivana sa
kosrnickom planinom za koju se
tvrdilo da se nalazi u centru sveta,
kao i sa hramovima gradenim
u obliku planine Simbolicki,
zigurati su slicni merdevinama,
spajaju nebo i zemlju i stvaraju
prolaz za smrtnike da se uznesu
i bogovima da sidu Zigurati su
navodno predstavljali nadahnuce
za Vavilonsku kulu, koja je u
Starorn zavetu tumacena kao
simbol ponosa, koji su ljudi
izgradili u poku5aju da se
izjednace sa Bozijirn sjajem
BOGINJA !STAR
Sigurno najvainije bofanstvo
u staroj Mesopotarniji bi la je
boginja rneseca !Star, koja je jos
poznata kao Inana, Astarta ili
Astar (a kasnije, u starorn Egiptu,
kao lzida) !star personifikuje sile
prirode koje mogu da daju zivot
i da ga uniste, pa se njen oblik
stalno menja kao i kod rneseca.
Ponekad je bila predstavljana
kao boginja plodnosti sa velikim
grudirna i okruglim trbuhom
Ona je boginja polne ljubavi,
au kucama starih Vavilonaca
male skrinje sa njenim likom
prikazivale su je kako naga sedi u
prozoru - sto je tipican polofaj za
prostitutku
!Star je i boginja rata, au
tom vidu mogla je da bude
prikazivana kako stoji na lavu
(koji simbolizuje svirepost)
i sa kandfarna i krilima save
Prikazivana je i kako nosi
trorednu krunu zvezda, plavog
lazurnog kamena i dugine ogrlice,
sto je simbolizovalo njenu vezu s
nebom. Kao kraljica neba, svake
nod se vozi neborn u kociji koju
vuku lavovi iii jarcevi. Zodijacka
sazvezda bila su poznata starim
Arapima kao Meseceve kuee, a
ceo zodijacki pojas bio je poznat
kao "opasac !Starove", naziv koji se
odnosio na mesecev kalendar.
VAVILON
U starom Vavilonu, !av je bio
popularni simbol kraljevske
vlasti, dok je zmaj bio povezivan
s vrhovnim bogom, lv!ardukom
Zakoni i obicaji zemlje bili su
objedinjeni pod Hamurabijem
(vi l 792-1750 pre n e ), a grad
Vavilon postao je poznati centar
za nauku, posebno za prirodne
nauke, matematiku i astronomiju ..
Vavilonski naucnici razvili su
brojeani sistem, koji je do,·eo
do naseg 60-minutnog casa i
360-stepenog kruga Starogrcki
istoricar Herodot obnarodovao
je da je Vavilon "toliko divan
da se nijedan grad na zemlji ne
moze uporediti s njim·· Njegove
zidine i cuvene visece baste bili
su medu sedam cuda staroga
sveta, a Vavilon je postao sinonim
za sjaj i dostignuea Medutim, u
judejsko-hriseanskoj tradiciji on
je postao antiteza raja i nebeskog
Jerusalima, simbolizujuci
bogohuljenje
LAMASE
Simboli mod i zastite, masirne
krilate sfinge iii lamase, imaju
koren u vavilonskim magijskim
predanjima, iako se cesce
povezuju sa asirskom kulturom
( oko 1000-600 g pre n e )
S telom bika, ponekad sa pet
nogu. krilate i sa bradatim
ljudskim glannu, 01·e skulpture
su bile uklopljene u nzne javne
grade\ ine, kao sto je kraljevska
p.:data iii gradske kapije Neke su
bile visoke cak Sm i teske 30 tona
Lavi bik SU simbolizovali musku
snagu, muzevnost i nho,·nu \last,
iako je i jedna i druga zirntinja
po,·ezivana sa boginjorn meseca:
spektakularna Istarina kapija
koja je 1odila u grad Va\ ilon bib
je ukrasena la,·ovima. dok su
rogcni bika na !Starinoj perjanici
oznacavali srp mladog meseca.
Glava cn·ih sfingi simbolizovala je
moc ,·],:idara d.1 zastiti narod, kri!J.
su oznacav.:ila sposobnost da leti.
dok su noge predstavlj,:ile budnost
proti,· ljudskih i natprirodnih
neprijatelja koji bi mogli da
napadnu iz bi lo kog pravca
GORE Ova umetnicka
impresija Vavilona
prikazuje popularnu
zabavu lovljenja lavova
Lav je za Vavilonce bio
simbol kraljevskog
autoriteta i vlasti.
DOLE Jedna impresija kula
lstarine kapije, koja je bila
divno ukrasena zlatnim
lavovima
0
<
7
)>
n
<
N
)>
n
m
STARI EGIPAT
GORE Egipatske piramide
poseduju celo bogatstvo
simbolike
GORE u SREDINI Dvostruka
kruna starog Egipta imala
je mnoga simbolicka
znacenja, povezujuci
dva kraljevstva Gornjeg i
Donjeg Egipta.
PIRAMIOE
Piramida je simbol
uspenja podignuta
u liniji sa suncem
i zvezdama da bi
omoguCila prelaz
od zemlje do neba
kako bi upokojeni
faraon mogao
da preae u drugi
zivot u zapadnoj
hermeticnoj tradiciji
piramida spaja
simboliku kvadrata
i trougla Simbolika
piramide se takoae
povezuje sa humkom
(i sa kosmickom
planinom), buduci da
se smatra da lici na
brdo koje je izronilo
iz praiskonskih voda
kada je stvorena
zemlja, pa je tako
simbol nadmoci
zivota nad smrcu.
Civilizacija starog Egipta
je na svom vrhuncLI bila
najspektakularnija na zemlji ..
Pojavila se pre oko S 000 godina
i bujala je tri milenijLlma, dajuci
nam zadivljujL1ce mnostvo
simbola, od kojih su mnogi bili
ukorenjeni u tlo i prirodu Stari
Egipat je postojao LI .imbijentu
krajnosti, koji se simbolicki
izraZ:avao kao crveno i crno ..
Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila
se na saharskoj strani dr:i:.ive,
a bi la je sprzen.i i pL1sta L1sled
silne neline sunca: Crna zemlja
(Kemet) bila je plodno podrucje
u dolini Nila, potamnjena
sezonskirn poplavama reke i
osencena njenom \'egetacijom
Na onj nacin, egipatska zemlja je
simbolicki predstadjala vencanje
sL1protnosti, sintezu. Ovaho
posrnatranje oblikovalo je sisteme
\'erovanj.i Egipeana i n.ilazilo se LI
SLIStini njihove kulture
RED I HAOS
Odnos izmedL1 reda (maat)
i haosa (isfet) predstavljao je
okosnicu staroegipatske rnisli.
Bog Horse povezivao sa svim
onim sto je pravilno i sredeno, a
Set je povezivan sa haosorn, kao
i sa neplodnoscu i susom.. Slicno
tome, Kemet je bio mesto reda - LI
isto neme je Nil, krvotok Egipta,
plavio zemlju, obezbedujL1ci
bogate zetve - dok je Deshret
poveziv.in sa neplodnoscu i
neredom Harmonija se postizala
kada bi ove dve sile bile odrfane u
ravnoteii, kada nijedna od njih ne
bi predadala onu drugu, a bila je
olicena u boginji Maat, kceri boga
Ra, tvorca i boga sunca.
Maat je predstavljana sa
nojevim perjem na glavi, koje
je bilo sirnbol istine i ideogram
njenog imena .. Ona je odrfavala
red na zernlji i na nebu, vladajuci
godi5njim dobima, danom i noci i
kretanjima zvezda. Ona je takode
odredivala sudbinu mrtvih u
donjem svetu, mered teiinu srca
pokojnika perom istine na svorn
kantaru pravde Kada bi kantar
do5ao u ravnoteiu, nagrada je
bi la raj; kada bi se kantar nagnuo,
pokojnika bi progutalo cudoviste,
koje je delimicno bilo lav, nilski
konj i krokodiL Maat je takode
upravljala dekretima, zakonima i
drustvenim odnosima, a regulisala
je i verske obrede
GORE Nil je simbolizovao krvotok
Egipta, jer je plodnost zemlje
zavisila, i jos zavisi, od njegovih
sezonskih poplava
PO DELA I UJEDINJENJE
Kraljevstrn je politicki bilo
podeljeno na dva dela: Gornji i
Donji Egipat, pri cemu se Gornji
Egipat nalazio na jugu, a Donji
Egipat na severu Delte Nila ova
podela je bila predstavljena belom
i crvenom krunom.. Crvena kruna
Donjeg Egipta imala je visok,
uski potiljak i tanki svitak na celu,
dok je bela kruna Gornjeg Egipta
bila oblikovana kao visoka kupa
sa loptastim vrhom. Ponekad
je ukra5avana sa dva pera LI
oblikLI koji se zvao atef-kruna,
koja je povezivana sa Ozirisom,
gospodarom podzemnog sveta.
Ponekad su se dve krune spajale i
formirale duplu krunu
Verovalo se da se poreklo
driave Egipat moze pratiti do cina
Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg
Egipta pod dadarom koji se
zvao Menes (za koga ne postoje
arheoloski dokazi), negde oko
3100 g ~ pre n.e Hijeroglifski znak
koji se koristio za izraiavanje
BALEGAR
Balegar je
simbolizovao
novi zivot i
vaskrsenje. Zvao
se balegar zbog
toga sto je obicno
valjao lopticu
izmeta u koju je polagao
jaja .. Smatralo se da ovo
simbolicno predstavlja
putovanje sunca nebom
Balegari koji su izlazili iz gliba
povezivani SU Sa zivotom koji
nastaje iz praiskonskog brega
i simbolizovali su spontano
stvaranje sveta
pojma ujedinjenja predstavljao
je stilizovano spajanje pluea, sa
dusnikom koji se dize izmedu
njih U urnetnickirn predstavarna,
lWJ.j amblem je rnogao da bude
okruzen sa dva boianstva,
ponekad Hororn i Setorn, ili u
drugim prilikarna sa dva boga
Nila, pri cernu je jedan irnao na
glavi biljku papirus (heraldicki
amblem delte), a drugi lotos (ili
vodeni krin) (arnblem doline
Nila) Figure sa strane cesto se
prikazuju kako povezuju stabljike
papirusa i lotosa LI CVOr oko
hijeroglifa Uloga kralja iii faraona
bil.i je da ujedini ove dve zemlje
ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i
"Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta"
FARAON
Naz iv faraon (per-a a) doslovno
znaci "velika kuea" U periodu
Novog kraljevstva (oko lSSO-
oko l 069 pre n e.) ovaj nazi\· se
koristio da opise kralja, ali pre tog
vremena odnosio se na kraljevu
palatu ili dvor U starorn Egiptu
se za kralja ili faraona verovalo
da predstavlja zivu manifestaciju
boianstva, povezanog i sa Horom,
bogorn neba sa glavom so kola, is
ANK
Nastao stavljanjem petlje oko slova T, ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je
predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja, oblik
kruga, moze da predstavlja kosmos, a T eoveka. Alternativno, rec je o sjedinjenju muskog
i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo), Ozirisove sestre i
supruge, a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi
(narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci, da bi tako simbolicki
predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i
pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici, on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet,
a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost.
Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju, sto ga povezuje sa vidovitoscu
Raom, koji se ponekad predstavlja na putu, a zastitne amajlije su
kao krilati suncev disk. Ovaj stavljane na mrtvo telo
bogoliki status davao je faraonu o,·e najvise koriscene amajlije
apsolutnu vlast, ornogucujuci
mu da vlada vojskom i svim
Ci\·i!nirn narnestenicirna, kao i
svestenstvom Kud god da SU
isli, obicni ljudi su podseeani
na faraonov status, koji su
sirnbolizovali masivni kameni
kipovi kralja u oblicju boga Ra,
kao i ,·elicanstnne piramide
pogrebni spornenici kraljeva i
kraljica starog Egipta
DRUGI :ZIVOT
Smrt i sahrana imale su mnogo
sirnbolickih asocijacija u starom
Egiptu, gde se postojanje drugog
zivota nalazilo u centru religijskog
wrovanja. Praksa mumificiranja
otkriva snaino verovanje da telo
zahteva da ostane netaknuto za
zivot posle smrti, dok tekstovi
vezani za pogreb pokazuju da se
verovalo da se mrtvi pen ju na
nebo, u carstvo sunca i mesto
drugog zivota. Bilo je nekoliko
metoda uspinjanja, ukljuC:ujuci
jahanje na ledima so kola, guske
ili neke druge ptice; dizanje ka
nebu zapaljenim tarnjanom; ili
putovanje na plovilu od trske ili
barci koja je isla na jedra, vesla ili
je bila tegljena Ovo putovanje
je bi!o opasno, pa SU Se Ci tale
bajalice da pomognu pokojnicirna
bile SU zastitno Horovo oko, koje
u jednoj verziji mita o Ozirisu
koristi Ozirisov sin, Hor. da bi
natio oca u zivot, i balegar, koji
je postavljan na srce Balegar je
povezivan sa Heprijem (jednim
aspektom boga sunca Ra) i zato
je bio simbol novog zivota i
vaskrsenja Ponekad su balegari
prikazivani sa krilima sokola, kao
simbol preobrazenja i zastite
GORE Uprafojavanje
i obredni elementi
mumificiranja bili su puni
simbolickih znacenja.
DOLE Horovo oko (vadjat)
pruza zastitu pogrebnoj
laai na putu u drugi zivot.

l(LASICNO DOBA
GORE Akropolj simbolizuje
slavu klasicnog sveta.
GORE U anticko doba,
lovorov venac je bio
simbol pobede, kao i
znak statusa koji je nosila
vladajuca klasa
I klasicnJ. grcka ci\iliz,1cijJ. i
mocno Rimsko CJ.rSt\ 0 inuli
su ogronun utc1j nJ. zJ.p.1dno
drust10, uticuci nJ. njt:go1 e
zakone i obicJjt:, umctnost
i nauku, filozofiju i nacin
zivota. Sistemi 1 crO\ J.njJ. 01 ih
mediteranskih 1ur0Lh mogu se
1ideti u njiho1im mitologijam,l.
koje su bile kar,1kteris,rnc
zi1·opisnom. drJ.l11Jticnom
vitalnoscu koja je cu1,1L1 moraine
principe, prirodne zJ.kone i 1·elike
kontrJ.ste i prcobrazenjJ. kojJ.
odreduju i kosmicki i ljudski
zi1 ot. Bogo1 ii boginje grcko-
rimskog pJ.nteo1u olil:J.1·ali
SU .irht:tipske tcmt: kao StO SU
L1d,rnjc, smrt i 1 ,1skrsenje. r,1t i
mir. ljub,11ibrJ.k,i1IJ.Lhli su s1im
.1spcktirn,1 dne1 nog zi1 ot,1
l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st,ire
Grcke bib je pLmina Olimp. koja
je bib sLrnistc bogc" a Oni su
odJ.n!e 1lachli s1etom i pomag.1li
su ljudima iii su ih ornet,1li.
VRHOVNI BOG
Najveci bog bio je Zevs (kod
Rimljana Jupiter), koji je bio
vrhovni vladar neba i zemlje, kao
i gospodar manjih bozanstava
Olimpa Bio je ozenjen svojom
sestrom Herom, ali je imao
mnogo drugih polnih veza,
izrodivsi mnostvo potomaka i sa
boginjama i sa smrtnim zenama,
tipicno prerusen pretvarajuci
se u labuda, bika, konja iii u obilje
zlata Njegovi simboli bili su
munja i orao, iako je prikazivan
i u ljudskoj formi sa krunom
lovorovog lisca na glavi, kako sedi
na prestolu drzeci skiptar.
za1·isno od raspolozenja. Za s1·c
bogo1·e se srnatrJlo da poticu od
Gee (Zernlje) i Ur.111J (neln),
J. njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao
ljudski - zJ.ljublji1 ali su se. radali
decu. s1 irJ.li muziku. s1 JdJ.li sc
i imali ljubarnc 1eze. S1 Jki bog
je imao sopst1enu sferu utic,1ja
- AJrodita (rim ska VenerJ.)
1 ladaL1 je ljubJ.\lju, a Ares (rimski
i\!ars). nJ. primer. rJtom - i s1a
1eca bo:i.J.nst1 a imab su hramo1 e i
s1·etilist,1 kojJ im behu pos1ecena
CENTAR S\TL-\
Jed no od naj1 J.inijih s1etilista
bio je hram Apolonu u Delfinu
1u padinJ.ma PanusJ.. Apolon.
koji je u jednorn od aspekata
bio powz,111 sa suncem. imao je
prorocansku moc i u Delfirna
je odgo1arao na pitanja o
buducnosti preko s1·oje
svestenice. Delfi su se srnatrali
centrom s1eta, tackom gdc se
susrecu d1·e ptice koje lete s,1
suprotnih strana zemlje. Veliki
kamen. poznat bo omfalos iii
pupcani kamen, bio je tamo
postadjen da to simbolizuje ..
HRAMOVI
Zemaljska bora1 is ta bogova
bili su njihovi hramovi i za
izgradnju istih nije se :Zalio
novae. Rane dn·ene uradevine
"'
ustupile su mesto kamenim,
narocito merrnernim, koje su bile
ukrasene frizo1·ima jarkih boja
na kojima su prikazivani podvizi
bogova, boginja i junaka. Vecina
hramo1·a bi la je posvecena nekom
narocitom boianst1·u, ciji kult se
postovao na tom mestu.
Jedan od najcuvenijih
starogrckih hramova, Partenon,
sagraden je na Akropolju
("visokom gradu'") u Atini izmedu
-J..+7 i 432. g pre n.e. Bio je
pos,·ecen zastitinici grada, Ateni,
boginji mudrosti i ratovanja, a
imao je njen ogroman kip od zlata
i slononce. Son, kao simbol
mudrosti, bila je njen amblem
i moze se naci na srebrnim
novcieima koji SU ko\·ani u Atini
posle velikih grckih pobeda nad
Persijancima + 79. g pre n e
Rimski obieaj uzdizanja mrtvih
careva u boianstva znacio je da
su mnogi hramovi izgradeni zbog
njiho\'Og obo:Zavanja, ukljucujuci
hram A\·gusta i njegove supruge
Livije, koji se jos nalazi u Vianu,
Francuska Tahi hramovi su bili
simboli i boianske i zemaljske
moci, svedocanst\'O kulturnih i
politickih dostignuca Rimljana
GODISNJA DOBA I
CI KLUS!
Grcki zi\'Ot se nalazio pod
dominacijom religije, a ona
je bi la sustinski povezana sa
prirodnim ciklusima. Godi5nja
smrt i ponon10 radanje
zemaljske vegetacije poprimili
su simbolicku formu u mitu o
Persefoni (koju su Rimljani znli
Prozerpina), nevinoj kceri Zevsa
(Jupitera) i Demetre (Cerere),
boginje Zemlje. Prema mitu o
Persefoni, Had (Pluton, bog
podzemlja) uhodio je lepu devicu
dok je brala makove i silom ju je
odveo da bude njegova kraljica u
carstvu mrtvih Ophrvana bolom,
Demetra je zanemarila zemlju
dok je trazila svoju kci. Zemlja je
postala jalova, letina je venula i
propadala, a rezultat je bio vecna
zima.
Da bi pomogao coveeanstvu,
Zevs se ume5ao i poslao je
Hermesa (Merkura), boga
izaslanika, da vrati Persefonu
1Vledutim, u meduvremenu ona
bese pojela hrarrn pokojnika (u
obliku sest semenki nara) i tako
je postala vezana za Had: mogla
je da se vrati Demetri samo deo
godine Njen godiSnji dolazak
obeleiava se ponovnim radanjem
proleea, ali krajem leta ona mora
da se vrati u Had, kada zemlja
ponovo postaje jalova
IGRE
Ne samo zabava, sport je bio
nacin obucavanja za ratovanje i
za slavljenje bogova. Nacionalne
svecanosti privlacile su sportiste
iz celokupnog grckog sveta,
a najvainija sveC:anost bile
su Olimpijske igre, koje su
odr:Zavane svake cetvrte godine
Zevsu u cast.
Ove igre su bile toliko znaC:ajne
da su obustavljani ratovi da
bi svet mogao bezbedno da
putuje u Olimpiju i iz nje .. Prve
Olimpijske igre odriane su 776..
g pre n .. e .. i nastavile su se i u
ELEUZINSKE MISTERIJE
U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije, tajni
godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na
okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine
znamo sigurno sta su orii, u stvari, dozivljavali, ali se cini da su
imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone;
spoznaju da je Persefona rodila Eona, bozije cedo, u vatri; i
videli su klas zita, koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove
misterije su praktikovane 2 000 godina, okoncavsi se gotskim
pustosenjem Eleuzine 396. godine n e
rimskim vremenima, okoncavsi se
krajem IV veka n .. e. Obnovljene
su u modernom dobu l 896.
godine Jedan od simbola koji
je povezivan sa Olimpijskim
igrama jeste trkac s bakljom,
koji nas vraca u vreme kada su
se stafotne trke odrfavale posle
padanja mraka, tako da su trkaCi
nosili baklje da bi osvetlili put
Pobednicki tim ih je koristio
za paljenje vatri na oltarima
posvecenim Zevsu i Ateni.
Pobednici su nosili lovoro\' venac
koji je bio posvecen Apolonu i
predstavljao simbol pobede
GORE Pet krugova koji
su simbol modernih
Olimpijskih igara
predstavljaju pet
kontinenata sveta
DOLE Triptolema,
eleuzinskog kneza, u
eleuzinske tajne uvode
Demetra i Persefona
>
er.
z
8
>
0
z
>
LW
""
0
DESNo Ogromne dimenzije
Koloseuma imale su za
cilj da impresioniraju i
podjarmljene narode i
rimske graoane velikom
moci Carstva
LOVOR
Povezanoscu
s Apolonom,
aromaticni listovi
lovora bili su krunski
amblem grcko-
rimskog sveta kako
za ratnike tako i
za pesnike Lovor
jer bio simbol
primirja, pobede,
mira, prorocanstva i
prociscenja
DOLE Merkurova palica,
sipka iii stap, obavijena sa
dve zmije, simbol je boga
Hermesa .. Koristi se kao
amblem homeopatske
medicine.
DOLE Vucica koja doji
blizance, Romula i Rema,
jedan je od simbola starog
Rima
\!EDICIN:\ I
LECEN_f E
Za stare Grkc. bolest jc
prcdst:l\ lj,1la bznu koju s,1lju
bogc11 i. kojinu su sc oni t,1kodc
molili z,1 izlcccnjc S\ctilista
pos\ cecn,1 ;\sklcpiju (gri:kom
lcbru koji je oboza\'Jn bo bog
medicine) biL1 SU izgr.1dcn,1 sirom
grckog S\cta, ,1 n,1jpoz1utijc jc
bilo u Epid,rnrusu Bolcsnici
su isli 1u hodocasc,1 t.1b irn
hramo\ ima, gdc su sc izlag.1li
postupku izlcccnja poz1utom bo
inkubacija Sp.1\ ali su u hr,1mu
i koristili su sno\ c bo Lrnal
komunibcijc sa EskuL1pom, u
nadi da Lm mozc d,1 im pobzc
bko cc ozdr,niti. L1tim bi
S\cstenik iz\Co prcporuccni
trctman Obic,1j je bio da sc ost,n i
ncb nsta simbolickc predst,1\c
zall\ ,1cenog de la tcLi, i prilikom
tr.1zcnj,1 isccljenj,1 i u zn:ik
zah\ .:dnosti na kr.1ju.
Eskulapo\ amblcm bio jc
njcgo\ ,1 palic.i, gruba granJ
ob.1\ ijen,1 zmijom, ciji S\ lak
simbolizuje obn,1\ lj,rnje mladosti
Cha palica je jos mek sirnbol
isceljenj,1. a koriste jc lekarska
tela kao sto je S\etska zdrant\'ena
organizacija
Rimljani su takode \·ero\·:tli d,1
bolcst mogu da doncsu bogo\ i,
kao i n,1dzbinc i klet\ e, a t:ikode
SU prinosili zrt\C bogc11 ima U
obliku delo\'a tela OY,1 pr.1ks,1
sci d,rnas nastadj,1 u crb anu
nekih meditcr,rnskih zem:ilj,1. gdc
se koriste metaln,1 znarnenja sa
izbocenim sarama
0 S N I\' A.NJ E R Ii\ L-\
Prcm,1 legcndi, Rim su 753
godine pre n.c osno\ ,1la br,1c,1
Romul i Rem. sinO\i rimskog
bog.1 rat,1 \!Jrs,i. K,10 bebe.
blinnci su b.1eeni u rcku Tibar
i ost,n ljeni Lb umru. ali su bili
izbaccni na obalu i z,1dojila ih jc
Yucic.1. K,1d,1 su odr,1sli. odlucili
su Lh s,1grade gr.id na Tibru.
Da bi odredili gde ee sagr.iditi
gr.id. brac,1 su se popela na breg
(Rem na A\ en tin J Romul na
Palatin) i trazili su od bogo\',l da
irn posalju znamenja U grcko-
rimskoj tr,1diciji, orao lesinar je za
A.polona bio S\'eta i proroc,rnska
ptic.i. Dakle. kada je Romul
\ ideo 12 lesin,1ra. a Rem samo 6,
iz,1bran je breg Palatin, na kojern
jc Romul zaorao brazdu da bi
njomc oznacio granice grada
f(,1d,1 jc Rem pokusao da preuzme
inicijatirn od brata. Romul ga je
ubio. KaLh je Rim bio osno\ an.
J\Lus je od,ez:io Romula u s\·ojoj
kociji da bi postao bog
Hrabroscu i prcd,1torskom
prirodom \·ucica je z,1 M.us,1
biJ.1 S\ et,1 zirntinja i post,1Ja je
totemski simbol Rim,1. jedne
od n,1j\ ecih sYctskih supersila
Rimsko carstn1 je izgradeno na
snazi S\ oje \·ojske.
SNAGA. I POBEDA.
Zasnov,rn,1 1u strogoj disciplini,
gyozdenoj \ olji i hrabrosti, rimska
\'Ojska jc posta]a sinonim za !llOC
Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je
sirila granice ClrSt\',l, nego je bila
odgornrna i za njegorn zastitu,
gDdeci neprobojne tvrdave
na nhu breoova da bi branila
"'
rirnsko bogatstvo Boginja Nib,
krilati aspekt A.tene, postala je
simbol \'Ojne pobede Cesto
je prikazi\·ana sa globusom i
pobednickim vencem, a prinosene
su joj ±rtve pre i posle bitaka da
bi sc obezbcdiL1 pobcd,1 i iskaz,1Li
z,1h\ alnost IlJ uspchu
Or,10 je us\ ojen kao rirnski
barjak Poznat kao akvi/a, s,un
b.ujak jc post,10 ,1mblcm carske
moci. Orio\ a kriL1 su cu\ al.:t
mir C,irstYa, dok jc sposobnost
enc pt ice Lh obori zrt\ u u
smrtonosnom IlJlctu podsccal.:t
IlJ ratnickc \rline Rima.
i\lcdu r,1tnim plcnom n,1lazili
su sc robo\ i, a neki od njih
(ukljucujuci zcne) Yczbali
SU kao gLidij,1tori, koji SU SC
mcdusubno borili, ccsto do
smrti, LI amfitcatrinu koji su
podizani sirom C,irst\ a Ch,1ba
janlJ arhitcktur,1, rnoc,rn simbol
rirnskc dorninacijc, kulminir,1Li
jc izgr,1dnjom spekt.1kuLunog
Koloscunu u Rimu .. Ot\·oren
80. god inc n e, mogao jc d,1
primi oko SO hilj,1da gledalac.1,
,1 proccnjeno jc da je u njemu
poginulo 500 hilj,1lh gLidij,1tora
CLidij,ltorske borbe inulc su
rcligiozno poreklo, buduci da su
sc odrzavale na pogrebim,1 da bi
sc ukaz,1la (,1st pokojniku, ali u
n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a
z,1ba\·a. Pobednici su rncwli ch
"
steknu slobodu. a neki gL1dijatori
su stic.1li st.Hus slan1ih licnosti
jed.111 1utpis u Pornpejima
opisujc gladij,1tora po irncnu
CeL1d kao muskarc.i za kojim
uzdisu cb ojkc K.ida bi gladijator
bio r,rnjcn, mogao je da z,Hrazi
rnilost Ako bi sc pLiblika (i or)
umilosti\ili, podignLiti p.1lcc\ i su
zn,1cili d.i mu jc 1-
1
ostedcn ziwt,
.1 spusteni palccvi su oznac,n,1li
brut,1lnLI srnrt
KU LT i\!1 TRE
Origin,1lno pcrsijski bog sunc.1,
i\litr,1 jc stekao kultni st,1tus kod
rims kc\ ojske. koj,1 je prosiriL1
njegcno oboi.n,rnje LI cclom
rimskom drust\ LI i c.ustni. L10
t\ orac i \lad.u kosmos.i i\!itr,1 jc
obicno prikaziv.in kako ubij,1 bika,
simbolizujuci pobedu co\eka
nad njcgon1m :i:ivotinjskom
prirodorn, kao rimskLI politicku
\last n,1d neprijateljima Mitra
oEsNo U Rimskom carstvu, kult Mitre
je bio otvoren samo za muskarce.
Ovaj friz prikazuje ovog boga kako
ubija befog bika, simbolizujuci
musku polnu potenciju i moc u
najcistijoj formi
jc bio sladjen u podzcrnnim
hr,1mo\ ima, gdc sc od\ijao
taurobolium (obrcdno irtHl\anje
bika), a u\·odcni u kult su krsteni
njcgcnom krdju Ponckad se
i\[itr,1 prikawjc ujarrnljcn u krug
zodijaka, \Cio\atno .iludirajuci
n,1 kr,1j Dob,1 bika i pocct,1k Doba
O\ 1u kojc jc bi lo prikbdno za to
\TCI11C
GORE Krilata Pobeda-
- iii Nika, jedan aspekt
Atene za Grke drzi dva
najvaznija rimska simbola
moC:i i pobede, palicu sa
orlom na vrhu i venac od
lovoerovog lisca
GORE LEVO Barjak rimske
legije bio je glavni simbol
njenog ponosa i vojnicke
casti
20
-'
0
C!J
z
>
c::
0
PAG·ANSIZA EVROPA
GORE Instrument duse,
govorilo se da je keltska
harfa izazivala tri reakcije:
srecan smeh, suze tuge i
vedrinu iii san
KELTSKI MAC
Koci Kelta je mac
simbolizovao vlast,
zastitu, hrabrost,
istinu i pravdu Mac
je i simbol falusa
Za neke maceve
se smatralo da
poseduju carobna
svojstva Slika Artura
koji izvlaci mac iz
kamena posto drugi
nisu uspeli, bila
je znak njegovog
kraljevskog
dostojanstva
Kada je Rim sa srnjim zapadnim
carstYorn pao pred van·arskim
OS\ ajacima, .+-:-6 godine n e,
severna Enop,1 je usla u period
nestabilnosti Uticaj rimske
ci,·ilizacije je slabio, iako jc
klasicna nauka sacuvana u
hriseanskim manastirima, a stara
keltska kL1ltura bila preplete1u s
germanskom i skandinavskom
tradicijom n,1stupajL1cih sila
U VI veku Anglosaksonci su
stigli LI Britaniju iz SkandinaYije
i Nernacke, izbacujuci rimsku,
keltskLI i hriscansku kulturu sa
teritorije koja je sada postala
·zemlja Angla"" iii Engleska
I<..1snije, izmedu 800. i 900
godine, hropu i Britaniju napali
su Vikinzi. Medutim, u XI veku
nove kulture su bile asimilovane
i hropa se izdigla obnodjena
iz rdracnog u Srednji vek, sa
proC\·alirn rimskim hriseanst,·om
kao dominantnom Yerom. koje
je bilo pome5ano sa elernentim,1
starijih, prethriscanskih kultura
KELTI
Keltske mitcwe i simbole preneli
su narodni pevaci, koji su mesali
uloge svestenika, ucitelja i
zabavljaea i odriavali kulturu
u zirntu. Kelti SU imali duboku
naklonost prema prirodi, pa su
prirodni obrasci snaino prisutni u
keltskoj umetnosti.
U grofoviji Galvaj u Irskoj
stoji jedan drevni kamen, poznat
kao Turoski kamen. U njernu su
uklesani stilizovani obrasci koji
podsecaju na biljke i zivotinje,
sto ga C:ini simbolom preporoda
Verovatno je to bilo mesto gde su
ostareli kraljevi bili zrtvovani za
obnavljanje kulture.
Keltski kazan bio je ,·afan
simbol obilja, ponornog radanja
i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha
jeb iii znanja, cesto povezivan
sa nhO\·nim keltskim bo"Olll
"
Dagdom Za ubijene koji su
bacani u kazan CTO\·orilo se d,1 se
"
ponorn radaju sledeceg dana.
Keltski kazan je mozda preteca
5, etog Grala iz legendi o kraljLI
Arturu VeliC:J.nstveni kaz.rn od
pozlacenog srebra i bakra iz I i
II \·eka pre n.e, Gundestrupski
kazan. prikazuje Kernunosa,
··Rogatog boga··. musko
zivotinjsko bo±anstvo. u svetom
braku s I\!ajkom Zemljom iii
prirodom On inn rogcn·e jele1u,
koji simbolizuju obnorn ( buduci
da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn
rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje
kao Yepar, kojem su se Kelti di,·ili
zbog brzine i spremnosti da se
bori; oni su ,·erovali da on ima
magicna SYojstva i direktne veze
sa podzemnim svetom. Kernunos
drzi zmiju sa glavorn ovna, simbol
polnosti i ponon10g radanja
U keltskoj umetnosti ima
mnogo primera trostruke boginje,
koja se pojavljuje LI tri vida: kao
devica, majka i babuskera Brigid
je bila trostruka boginja, koja je
obicno povezivana sa keltskom
prolecnom SYetkovinom u
ImbolkLI, koja se slavila LI vreme
GORE Gundestrupski kazan
pokazuje velicanstveno mnostvo
keltske simbolike vezane za
prirodu, ukljucujuci rogatog boga
Kernunosa, zivotinjsko bozanstvo
jagnjenja Oru jc inspirisala
narodne pe,·ace i bib je bozanstvo
isceljenja koje je stitilo i zene na
porodajLI
Druga trostruka boginj,1 bila
je 0.!origan, koja je po,·ezi,·ana
s vranom. SL1pruga Dagde. ona
je bib boginja boja. borbe i
plodnosti lmab je moc d,1 LICini
rnuskarce potpuno bcspornocnim,
narocito kad,1 nisu priznavali
woja zenska sn1jstva Dagdino
ime znaci -S\ emocni bog On
jc bio Hstitnicka figura oca,
cesto prikazi\·an kako drzi stap
iii Sd napetim penisom, StO je
simbolicki predstavljalo muskost i
st\ aranje zin1ta.
Kelti su slavili srnje bogove
LI svetirn lugovima Hramo,·e su
poceli da grade tek pod uticajem
Rimljana Hrast je bio simbol
lllOCi i zastite, a hrastovi iugovi SU
bili sveta mesta.
ANGLOSAKSONCI
Oko .+50. godine Anglosaksonci
su poceli seobu u Britaniju iz
Danske i severne Nemacke Oni
su bili drustvo gordih ratnika,
sa politeistickim \·erovanjima i
slavili SU zivotinjc kao StO SU
\·cpar, konj i jelen
Anglos,1ksonci su \·erovali u
unaprcd odredcnu sudbinu, koja
jc bib poz1Ht,1 kao vird. Ovaj
pojam je bio otelotvoren u tri
scstre Vird iii Norne, koje su
tkalc mrezu sudbinc (nesto kao
grcke Sudaje za koje se verov,1!0
da prcdu. mere i seku nit zi\·ota
s\·akog ljudskog bic,1)
Za Anglosaksonce su konji
bili sveti i predstavljali su veliko
bogJtstrn i rang Legende
kazuju o Hengistu ("pastuvu')
i Horsi ("konju"), bogovinu
b!iz,rncima za koje se govori!o da
su predrndili invaziju Britanije
Za goleme konje od krede koji su
uklesani u brdirna juine Engleske.
kao sto je sluc,1j sa Ufingtonom i
Vestbcrijem u Viltsiru, smatra se
da su anglosaksonskog porekla
Vepar je bio ang!osaksonski
simbol zastite i kra!jevskog
dostojanstva. Povezinn je sa
Froom, bogorn kra!jn·skog
dostojanstva i plodnosti ..
Ratnici su nosili njegovu sliku
na slemovima. uvereni dace to
uciniti snagu wpra dostupnom
nosiocu. U Jultajdu se, u znak
obeleiarnnja najkraceg dana u
godini, polaga!.1 svecJna zakletva
nad Julskim \·eprom. koji bi
po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se
da on odlazi direktno bogovirna,
noseci z,1k!etn1 s,1 sobom, dok
je njegLwo nklano telo peceno i
s[uzeno S jabukorn LI ustima, StO
je simbolizova!o pono,·no radanje
boginje sunca ..
Jelen je bio otmeni simbol
anglosaksonskog kralja i njegcl\'og
1odstrn Jelenji kolac, sa glarnm
je[ena na vrhu koja je okrenuta
prema sun cu, obicno se pobijao
za proklinjanje iii vredanje
neprij,1te!j,1
Swtkovina boginje plodnosti
Eostre s!avi!a se u prolece. a
prema ovoj svetkovini nastao je
hriscanski Uskrs. Njena zivotinja
bi!a je zec - otkuda dolazi
moderni vaskrsnji zeka: prema
jednoj legendi ona je pretvori!a
pticu koja se smrzla u zimskoj
meeavi u zeca. koji je u znak
zahvalnosti nastavio da leze jaja
svakog pro!eca
VIKINZI
Nordijski narod Skandinavije
slavio je panteon bogova i
boginja koji su bili predvodeni
Odinom. Vikinzi su bili morski
ratnici i trgovci koji su se nalazili
na vrhuncu moci od VIII do XI
veka, napadajuci Evropu s mora
mocnim, dugackim brodovima,
otimajuci najpre pokretnu
imovinu a potom teritorije, od
Saksonaca
Odin iii Votan, glavno
nordijsko boianst\'O, bio je
bog misli i pamcenja. dveju
mentalnih sposobnosti koje su
cenili nordijski narodi. Tor je
bio bog munje i grm!javine, sto
znaci moci, koji je vitlao silnim
cekicem da bi zastitio !jude i
bogove od di\'O\'J. Freja je bila
boginja ljubavi i lepote. ali je bila
i ratnik; njena sveta zirntinja bila
je macka .. Frejin brat blizanac bio
je Frejr, rogati bog plodnosti, bog
uspeha i takode ratnik, koji se
borio rogom iii vapitorrL
ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su
simboli uzasa i surovosti za nesrecne
narode koji su bili izlozeni upadima
Nordijaca
GORE Anglosaksonci
su povezivali
vepra s kraljevskim
dostojanstvom, obiljem i
zastitom u boju
VIKINSKI
BRODOVI
Vikinzi SU bili
majstorski graditelji
brodova i gledali
su na svoja plovila
("konje talasa") kao
na simbol moci i
brzine. Ovi brodovi
su takooe bili simboli
bezbednog odlaska
na drugi svet, tako
da su se oni koristili
kod sahrana, cvrsto
zavezani i usidreni,
da zastite telo
pokojnika ..
KORMILO
STRAHOPO-
STOVANJA
Smatrano da cini
nosioca magicno
nepobedivim i
zastrasujudm za
neprijatelja, kormilo
strahopostovanja
bilo je vikinski simbol
zastite Osim sto je
bilo fizicki slem nosen
izmeou ociju, kormilo
strahopostovanja
verovatno ima veze i
sa oblikom magijske
prakse koja se koristila
da stvori zabludu u
mislima drugih.
>
>
z
er.
7'
>
<
0
>
Vl
z
>
"-'
a:
0
BLISIZI ISTOIZ
FAR/WAHAR
Vrhovni bog
Persijanaca, Ormuzd,
bio je personinkovan
faravaharom,
slikom kraljevske
licnosti koja izranja
iz krilatog diska
koji predstavlja
ljudsku ambiciju da
ostvari jedinstvo
s bogom. Ova
licnost simbolizuje
slobodnu volju:
njena ispruzena ruka
predstavlja teznje
ljudske duse, a druga
ru ka drzi prsten,
simbol kraljevskog
dostojanstva i
ciklusa raaanja, smrti
i ponovnog raaanja
DOLE Kamila je najvaznija
za opstanak Beduina, pa
je arapski pesnici slave
kao "pustinjsku laau"
koja prevozi ljude i robu
preko prostranih pescanih
okeana
Bliski Istok, koji sc poncbd
s,1glcd,n,1 kao r,1skrsec istorijc
s,1st,1j,1listc Istoka i Zapada
dozi\·co jc poectkc ci\·iliz,1cijc
i bio jc rod no mcsto judaizma,
isLrnu i hriseanstY,1 Njcgcl\·a
kultunu sloicnost odr,1:i.a\·a dugu
istoriju ljudskih seoba, OS\,1janja
PE RS I JS K 0 C AR S T\' 0
Od kraja VI \·eka pre n.c .. Pcrsijsko
carst\·o, ruj\·eee i najboljc
organizo\·ano carst\·o starog S\ eta
koje je do t,1da Yidcno, \ ladalo je
Bliskim Istokom, obuh\·atajuCi
zemlje od ob,1le Sredozemnog
rnora do granic,1 Indijc. Persijanci
su pr\i ujedinili lr,rnski pbto,
koji je postao noYi centar moCi
u o\·om regionu - obi.1st kojom
SL! naj\ eci deo prethodnih 2
SOO godina. kulturno i politii:ki,
dominirali i\[esopot,rn1ija i Egipat
Prostrano i planinsko podrucje,
Persijsko carstn1 jc sadrz,walo
mnogo razlicitih ruroda koji su se
ccsto bunili proti\' persijske yJasti
D,1 bi oi:uYali red. Persijanci su
imali \·coma efikasnu \·ojsku od
desct hilj,1da specij,1lno obucenih
Yojnika, kraljeYih telohranitelja
i cuvara zakona i reda koji su
sejali strah kud god su prolazili,
brzo guseci pobune Pripadnici
ove elitne ratnicke sile bili su
pozruti kao "besmrtnici .. zato
sto bi snki poginuli rnjnik bio
odmah zamenjen. Mozaici sa
besmrtnicima koji nose koplja
oesNo Ova krilata naprava
je faravahar, simbol ljudske
zudnje da ostvari jeinstvo sa
Ormuzdom, vrhovnim bozanstvom
zaratustrovske vere.
ukr,1sa\·,1li su kraljc,·sku paLltu u
Suzi, gLffnom gradu
ZARATUSTRIZAi\!
Godine 2+7 n .. e. S,1sanidsb
dinastija je uspostaYila
zar,Hustrizam kao Z\'anii:nu
religiju Persijskog carst,·a, tako
da sc on,1 jos pr,1ktikuje u Iranu i
drugim delo\'ima s\·eta .. Zasniv,1 se
na ucenjima proroka Zar,1tustre,
u kojima suprotstavljene sile
dobra i zla simbolizuje Ormuzd,
nhm·no bofanstvo koje jc
odgovorno za istinu i s\·etlost,
i opaki Ariman. Njih drnjica
prcdstadjaju dvojnost kosmosa:
za r,uliku od Satane, Ariman nije
t' orc\·ina \Thovnog bog,1 ncgo je
njemu ra\',Hl
Uniwrzalni sukob izmedu
dobrih duh ova ( ora) i zlih
-duhova ( deva) konacno ec
dovesti do trijumfa Ormuzda, a
vernici ce biti ohr,1breni d,1 slecie
Ormuzda preko "dobrih misli,
dobrih reci i dobrih dela .. Ova tri
ideala predstavljena su pomocu
tri pera sa krila faravalzara, koji
je glavni zaratustrovski simbol
Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn,1
St\·orcna zin1tinja bio bcli bik,
predak SYih drugih zivotinja i
bilj,1b, dok jc ccntr,1lna tacb
ovc religije \·atra, posmatr,rna bo
najcistija m,rnifostacija Ormuzda ..
Sirom Pcrsije su st,1lno gorclc
v,1tre. ncke pod \·edrim ncbom,
a drugc z,it,·orcnc u \',ltrenim
hramo,·ima, o kojima su se sLuali
S\cstenici znni m,1gi ( (odaklc
potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara
s \,1trom nalne se n,1 starim
no\·cicima
Kako Zaratustr,1 snutr,1
\·atru s\·etinjom, krcmir,rnjc
nije donoljcno zato sto bi
kontaminiralo v,1tnr: umcsto
tog,1, teb se izlazu na nhu ·kula
tisine .. da bi njihove kosti pokupili
lesinari.
BE DUIN!
Beduini su pustinjski nomadi
Bliskog lstoka, a mnogi od
njih i:l!\·aju tradicionalni nacin
zi\'ota jos i dan.is. !me irn poticc
od arapske reci koj,1 znai:i
"stanonrik pustinje· Nosili su
dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi
TEPI SI
Sirom Bliskog lstoka, tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta,
buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog,
porodicnog i licnog zivota. Njihove sare obiluju simbolickirn
znacenjima Na primer, karnile, beduinsko blago, oznacavaju srecu
i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha, dok paunov rep nalik tocku
predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih
ima namernu manu, jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo
im bilo hbdnije, ali je \erov.itno
11.ljniniji deo beduinske odeee
pokrivka ZJ glan1 Ono se s.istoji
od pbtna kojc nJ mestu drzi
agal (kanap). sto ukazuje na
sposobnost nosioca da sacuva cast
i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti
muzen10g doba. Beduinke takode
obelefa\·aju status pokrivkorn za
glavu - udate iene, na primer,
nose oko cela crno pL1tno,
poznato kao asaba
Beduini se tradicionalno dele
na srodna plemena, od kojih
svako predrndi seik SeleCi se od
mest.1 do mest.1, u za\ isnosti od
godisnjeg doba i ziveci u satorima,
cuvJju kamile, ovce i koze, jasuci
r.1SI1e konje. koji su poz11.1ti po
eleganciji i brzini
U tahom suro\·om ambijentu
sqko narusavanje teritorijalnih
prav.1 smatra se teskim
prestupom: gornilice kamenja
se tr,1dicionalno koriste za
obeleiannje granica imanja
DOLE Tamjanske smole su dragocene
materije sa razlicitim simbolickim
svojstvima Tamjan se koristi za
prociscavanje
S druge strane, u tisini i samoCi
pustinje susret s nekom drugom
osobom moze da bude neobiean
i znac.ij,rn dogadaj Orn je n,n·elo
beduinsku kulturu da pridaje
\ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i
drust\·enoj etikeciji: posetioci se
docekuju muzikom, poezijom i
plesom B.icanje loptica tamjana u
\ atru tradicioiulan je pozdr;i\· ..
DRA.GOCENI TAMJAN
Jedna od najbolje cm·anih
t.1jni u dJ\nini bilo je mesto
n.1 kojen1 raste drvece koje
chje miro i tamjan, koji su se
cenili vise od zlata 0 mestima
na kojima su se oni nalazili
ispredale su se f.rntasticne price:
grcki istoricar Herodot pisao je
Lh su to drvece C:uvale krilate
zmije koje bi ubile s\·akoga ko
bi poku5ao da odnese smole,
a gcworilo se da je bogatstrn
legendarne kraljice od S;ibe
s;igradeno 11.1 tim materijamJ. U
pustinjskim krajevima Arabije
tamjan i miro su bili bogati
simbolickim asocijacijama .. Skupa
sa zlatom, oduvek se poyezuju
TRADICIONALNI SATORI
s.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i
bozanstH>m. T,rn1jJn ima dugu
tr.1diciju koriseenja kod svetih
ccremonija, kolutovi njego\·og
mirisnog di ma dozidjavaju se
kao nebeske put,rnje z,1 1nolitve i
sjcdinjenje s bogovima. Tamjan
se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu,
a duh mira je ienski i po\·ezan je
sa zemljom.
1zNAD Crna feredza koju
nose zene beduina znakje
da su udate
SASVIM GORE Mnogi
svakodnevni spoljasnji
znaci beduinskog
zivota imaju simbolicno
znacenje, ukljucujuCi sator
i odecu ovoga C:oveka
Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu, lutajuca
plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga, koji je postao prototip hrama Kao i hram, sator
je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje
sa simbolikom stuba i drveta, predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju
dvojnost muskog i zenskog .. Oni se obicno de le na dva dela, jedan za muskarce, jedan za zene,
zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen
je prijemu vecine gostiju. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju
zenske goste
0
0
co
2:
z
>
UJ
a:
0
PLEMENSIZA AFRII(A
GORETonganski saman
iz Zambije sedi u svojoj
kolibi od trave s raznim
tikvama, rogovima i
drugim simbolicnim
stvarima ispred sebe.
F ETI SI
Fetis je simbol
bozanske energije
koja je sabijena u
neki predmet Za
prirodne fetise,
kao StO SU parcad
drveta, skoljke,
obluci i perje, veruje
se da duguju svoja
magijska svojstva
duhovnim silama
koje u njima borave.
Duborezi i mali
kipovi mogu takooe
da budu prozeti
ovom snagom kada
se aktiviraju preko
obreda i bajalica
nganga
Podrucje pustinja, savana,
visokih planinskih lanaca i gustih,
ekvatorijalnih kisnih 5urna, Afrika
je wlik i raznovrstan kontinent
Ona. je zavicaj mnogirn razlicitim
drustvenim sisternirna, gde se
gornri preko hiljadu jezika i gde
se mitovi i kosmologije preplicu s
rnora.lnim kodeksirna i nacinirna
sa.gledavanja sveta
lako je nernoguee izaci sa
homogenirn videnjem africke
kulture, posteno je kazati da se
kroz \·ise hiljada godina nacin
zivota mnogih Afrikanaca menjao
manje od industrijalizovanijih
delova swta i da tradicionalno
ti ljudi zive od stocarstva iii
ratarstva .. Simboli u africkoj
religiji, umetnosti kulturi
odrafavaju ovaj socijalni i
istorijski kontinuitet, au vecini
africkih drustava duhovni i
prirodni svet odrafava se u
svakodnevnorn zivotu
DUHOVNA VEROVANJA
U mnogirn tra.dicionalnirn
africkirn drustvirna duhon1i i
svakodnevni S\'et su jedno isto,
gde SU svi vidovi zirnta prozeti
silnom zivotnom snagom u
nekim drustvima se smatra da
ovo zraci iz vrhovnog duha
stvaraoca - Masaje iz kenije
ga nazivaju Ngaj, dok Nupe iz
Nigerije, na primer, kafo da se
njihov bog Soko nalazi na nebu
Cesto postoji hijerarhija duhova,
od prirodnih duhm·a reka,
Stena, dn·eca i zivotinja, preko
predackih duh ova pokojnika, do
boianstava koja dobijaju rnoc od
duha tvorca Lugbare iz Ugande
irnaju kult koji se koncentrise
oko duhova pokojnika, u kojem
se smatra da zivi pripadaju
"spoljasnjem" svetu dok rnrtvi
pripadaju "zemlji" Ako se preci
zanemare, mrtvaci kainjavaju
potomke donoseci im nesrecu i
bolest
Veruje se da se duhovnom
snagom rnoze manipulisati u
svrhu dobra iii zla Pozitivna
mistiC:na snaga je produktivna,
moze da leci boles ti, i zastitnicka
je, dok negativna snaga zdere
zdravlje i duse svojih frtava
i uzrokuje nesrecu. Mnostvo
Strucnjaka kao StO SU vracevi,
iscelitelji i isceliteljke (poznati u
vecini bantu jezika kao ngange),
gatari i prizivaci kise poseduju
zanje o ovoj snazi i koriste ga u
spravljanju "lekova" Lekovi se
mogu koristiti za podsticanje
iii sprecavanje kise, za pomoc u
lovu, za zastitu od zlih duhova,
za uspeh u ljubavnirn vezama
iii za pronalazenje ukradenih
stvari. Mogu se takode koristiti za
lecenje bolesti Leko\·i mogu da se
spradjaju od skoro svih sirovina,
ali su prirodne siro\·ine kao
drvece, biljke i zivotinjske koze iii
perje uobicajene i oblikuju se u
arnajlije sa sirnbolikom koja varira
zavisno od koriscenih sirovina i
snhe za koju se koriste
MASKE RADA
Kod tradicionalnih africkih
drustava, nuske se koriste za
mnoge razlicite drust\·ene
dogadaje i obrede, narocito
maske koje se upotrebljanju kod
ceremonija inicijacije i pogrebnih
obreda Skupa sa kostirnom koji
skriva identitet nosioca, uloga
maske ima rnnogo funkcija, kako
duhornih tako i svetornih Maske
se nose da pouce iii obra.zuju, d,1
disciplinuju iii podare autoritet,
da ornoguce nosiocu pristup
specijalnim silama, iii prosto da
zabave. Uloga rnaske prenosi se
preko pokreta i plesa - rnaskerade
gde kornpletan kostim postaje
mocna i energicna sila koja
predstavlja i ljudski i duhorni
svet Maskeradu cesto izrnde ljudi
koji su Clanovi tajnih drustava:
medu Dogonima iz Malija, na
primer, musko tajno drustvo iii
Ava, organizuje sve pogrebne
svecanosti, sa rnaskiranirn
plesacima u pogrebnoj povorci"
Maske imaju snafoo simbolicno
znacenje, a plesaci predstavljaju
uzorke muske i zenske snage i
uzorke iz zivotinjskog i sa drugog
sveta.
U tradicionalnom drustvu
Joruba, smatra se da zene imaju
dve izrazite strane svoje prirode,
moc da stvaraju i odrfavaju zivot,
koja se spaja sa potencijalom za
veliko razaranje ivledu Jorubama.
geledska maskerada koju igraju
rnuski iii zenski paro\ i treba
da obezbedi da se zenska moc
kanalise za dobro zajednice
Geledske nuske se pojaY!juju u
\·clikom broju razlicitih obrazaca
i obicno se nose na vrh glaw,
m·eliko doprinoseci visini
nosioca ..
Ma koja d,1 im je namena,
svi kostimi i maske su ,·eoma
stilizovane kreacije. a njiho\·a
simbolika varira u zavisnosti od
konteksta. i\ledu nigerijskirn
Ogonima, mnoge maske su
dizajnirane tako da lice na
zivotinje. pri cemu nosilac
poprima duh iii karakter maske i
DOLE Dogonske maske formiraju
liniju, sto simbolizuje vezu
izmeau sunca i zemlje preko
plesacevog tela
kod inicijacije izvodi ,-e;tbc
oponas,1juci zirntinju koju
predst..wlja Mnoge maskc su
prava urnctnicka tvore\·ina:
zensko inicijacijsko drustvo
Sandi u plemenu Mendi, Sijcra
Leone, inu drvenu nusku koja
je ukrasena duborezima koji
predstavljaju pretke, gospodare
onih koji se primaju u drustvo ..
ADINKRA SIMBOLI
Umetnost adinkre simbola
koji se rucno izraduju na
platnu - karakterisu simbolicki
motivi, koji su graficki izradeni
u stilizovanim geometrijskim
oblicima Ovi simboli se odnose
na istoriju, filozofiju i religijska
verovanja naroda Asanti u Gani
i Obali Slonovace, a grupisani su
u razne kategorije, ukljucujud
stvorenja, biljni svet, nebeska ·
KALABAS
Kalabas je tikva tvrde kore, koja je cini korisnom posudom
kada se izvadi njeno meso. Moze se koristiti kao lonac za
vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka.
Kada se horizontal no prereze na pola, okrugli kalabas se
C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete
u hramovima, a obicno se ukrasava duborezima iii slikama
geometrijskih obrazaca, kao i slikama ljudi i zivotinja
U Abomeju, Benin, kosmos se uporeduje sa okruglim
kalabasem, pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju
polovine podeljenog kalabasa .. Za sunce, mesec i zvezde kaze
se da se krec'u u gornjem delu kalabasa, dok je sama Zemlja
ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas
pluta u velikom.
tela, ljudsko telo i nefiguratirne
oblike. U pocetku korisceno za
pogrebe, platno se sada nosi u
rnnogim prilikama. pod uslovom
da su simboli prikladni. a i samo
je sirnbol kulture Gane.
DOLE Platno adinkra najpre je
pravljeno za pogrebe. Sam naziv
prevodi se kao "oprastanje od
nekoga"
GORE LEVO Akoben, adinkra
simbol za budnost i
obazrivost
GORE DESNO Gaj name,
sto znaci "osi m za Boga·;
najpopularniji je adinkra
simbol u Gani
7'
>
>
>
0
Vl
z
>
w
0
JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA
GORE Kineski car, odeven
u simbolicno zuto, pred
paravanom sa motivom
zmaja
GORE Japanska zastava koja
prikazuje "istinski" crveno
sunce na "C:isto" beloj
pozadini
JAPAN SKI
SARAN
Japanski sarani koji
plivaju u mnogim
japanskim vodenim
bastama simbol
su strpljenja,
hrabrosti i snage
koji su potrebni u
postizanju velikih
ciljeva u poslu i
zivotu
Kulturna, politicka i duhovna
istorija istocne Azije bogata
je i dramaticna i predstavlja
ogroman trezor simbolike, koji
se prostire od drevnih predanja
do modernocr doba Velike
b
civilizacije behu uspostavljene
u lndiji 2 500 godina pre n e,
au Kini 2000 godina pre n.e.
Japan je sebe posmatrao kao
··trece carstnJ'', jednako Indiji
i Kini, a po predanju ga u VII
\·eku pre n e osnovao car Dzimu,
cija se carska dinastija nastavlja
neprekidno sve do danas.
CARE VI
Dalekoistocni carevi su sebe
dugo povezivali 5,1 iskonskim
i rnitskirn izvorima snage.
Nipon, kako Japanci ZO\'U Japan,
znaci "zernlja izlazeceg sunca'',
a carska porodica je isticala
svoju centralnu ulogu u zemlji
- i svoj autoritet - upotrebom
sun cane simbolike. Japanski
carevi su,preko legendarnog
pretka Dzirnua, pratili svoje
poreklo dovelike boginje
sunca, Amaterasu, centralnog
bofanstva panteona Sinto
Carski peeat je bio hrizantema,
simbol sunca i nacionalni cvct
Japana. U modern om Japanu car
nastavlja da zauzima presto od
hrizanterna: duga neprekinuta
dinastija sirnbolizuje kontinuitet
sa prosloscu, a car se po ustavu
definise kao simbol drfave
Carcvi u Kini bili su vladari
Srednjeg carstva (svakodnevni
s\·et) i Cetiri strane sveta,
odrfanjuci harmoniju izmedu
neba i zemlje Imali su devet
obelezja: zmaj, planine, fazan,
zrna pirinea, sekira, plamenovi,
barska trava, zrtvena cinija i fare
koje simbolizuju pravdLL
Zmaj sirnbolicki predstavlja
carsku vlast i ulogu cara kao
posrednika izmedu neba i zemlje
On se pojavio na kineskoj
nacionalnoj zastavi za vladavine
dinastije King i bio je vezen
na dvorskoj odori Kinezi su
verovali da su direktni potomci
Zutog cara, za koga se priealo da
ima glavu coveka i telo zmaja.
Zuta boja, koja je simbol zemlje
i prema tome. ratarstva, ostala
je carska boja Od vrernena
dinastije Han (od 206. pre n.e ..
do 220 rie ) zrnajevi su bili
slikani i u drugirn bojama, koje
su svaka za sebe imale razlicitu
sirnboliku: tirkizni zmaj postao
je simbol cara, povezan sa
istokom i izlazecim suncern ..
Godine 1950. indijska vlada je
usvojila, kao nacionalni simbol,
skulpturu iz vladavine cara
A5oke (vL 272-232 pre ne)
Ovaj stub klesanog kamena
prikazuje cetiri lava, slona,
konja, bika i jos jednog lava,
sve odvojene lotosom u bazi, s
natpisorn "samo istina pobeduje"
0\·a skulptura se nalazi na tocku
zakona iii darmacakri, koji
simbolizuje Budina ucenja.
ARHITEKTURA
Veliki kineski zid se uzima kao
vizuelni simbol Kine On kri\·uda
celom severnom granicom ove
zemlje, a zansio ga je car Kin
Si Hang iz dinastije Kin kao
sredstni odbrane od varvarskih
plemen.1 sa sc\·era .. N,1 hiljade
robova urnrlo je u toku gradnje
onig zida, zbog cega je on postao
simbol tiranskog ugnjeta\·anja.
Za vlada\·ine dinastije l\[ing
( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid
je ojacan u \·elicanst\·enom
stilu, kakav je danas, i srnatra se
jednim od sedarn svetskih cuda.
Iz raznih perspektiva on mo:Ze
da se sagledava kao simbol moci,
podele, zatvorenih sta\'O\'a i
ugnjetavanja
U Indiji, kod grada Agre,
Tadz Mahal predsta\·lja trajan
i dubok simbol ljubavi Orn
velicanstvenu grobnicu, koja je
zavrsena 1652, sagradio je vladar,
5ah D:Zahan u znak secanja na
Mumtaz Mahal, svoju dragu
zenu koja je umrla prilikorn
porodaja Srnestena izmedu
kanala i tihih basta, ova grobnica
je napravljena od s\·etlucanig
belog rnermera, koji je ulep5an
poludragim kamenjem Cetiri
kanala u bastarna sirnbolizuju
cetiri rajske reke koje su
opisane u Kuranu, dok baste
predstavljaju konacno pocivaliste
du5a pokojnika
Tadz Mahal je podignut kao
simbol ljubavi, ali mozda i kao
demonstracija velicine 5aha
Dfahana. Kaiu da je za sebe
pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj. od
crnog mcrmcr:i. n:i suprotnoj
str,111i rckc Dz,111rnnJ. i povcz,111
s,1 pn im srcbrnim mostom, :iii
jc umro pre ncgo sto jc njcgo\
pLrn mog.10 da bude sprovcdcn u
dclo. t,1ko Lh jc s:ihranjcn u T,1dz
l\L1h,1lu.
Pl RINA( I CAJ
Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J
n,1mirnic,1, koj,1 sc obicno
po\·ezujc s,1 izobiljcm, naprctkom
i plodnoscu i prcdstavlj,1 simbol
zirnta .. Stanon1ici B,1lij,1, koji
jcdu pirin,1c z,1 sv,1ki obrok,
kazu za njcga da jc nasi, sto
zn,1ci "nosnica : drugim rccinu.
konzumir,rnje pirinca sm:itra sc
jcdnako \·aznim kao disanjc U
Kini sc za devojkc sLibog dpctita
gon1rilo da ee s\·ako zrno pirinca
koje ne pojedu biti oziljak na lieu
muza
U _fapanu se pirinac
smatra s\·ctinjom. a njegovo
konzumiranjc jc S\cti obrcd.
U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e
boz,rnstn1 Inari, koje donosi
pirinac. J.1p.111ci \·cruju da
1ut,1panje pirinca pre km«rnja
oslobada zivotnu cnergijLI,
koj.1 mo:i.e da doncse mir dL1si.
Ponekad se Zd zrna pirinca
govori da su "male Bude', da bi se
dcca podstakla da ih jcdu ..
U Indiji se pirinac smatrJ.
hranom koja donosi srecu.
Nm·a letina se proslavlja kao
deo s\·eeanosti Pongal. kach se
pirinac km·a u loncima dok se
oni nc prcliju. Svet ukra$a\·a
prostor ispred kuca pirincanim
brasnom LI boji i prinosi Zrtve
bogo\·ima Kaze se da zrna
pirinca treba da budu kao dva
oesNo Velicanstveni Tadz Mahal,
strasni simbo! vecne ljubavi jednog
cara prema svojoj princezi,
Mumtaz Mahal
br.1ta. bliska ,1li nc priljubljcna.
N,1 hindu vcnc,rnjim,1 par
drzi pirin,1c, wb i lisec. sto
simbolizujc zdr,1\ ljc. bog.1tst,·o i
srccu.
U [(ini SC gostu slLlzi (,1j lzao
simbol f'Osto\ anj:i i dobrc ,·oljc.
,l odbijanjc soljc C,lj,1 snutra SC
ncpristojnim. Solj,1 sc pL1ni do
scd,1111 dcsctina, ,1 preost,1lc tri
dcsctinc sc pL1nc prij,1tcljst\·om i
ljub,1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi,
pijcnjc C,lja pocclo jc kada SC
car Sen Nung. jednog dana,
odnur,10 u senci biljkc c.1ja i
kaLh je nckoliko listo\·,1 p.1!0 u
njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Posto
jc popio zbtnu tccnost. bio jc
prozct di\nim osecajcm sreee.
Zclcni c,1j SU iz !(inc LI japan
prcncli monasi zcn budiznu.
koji su ga pili ch bi ostali budni
prilikom
su podigli ispijanjc c.1ja na ni,·o
tm1ctnosti. LI obliku j.1p.rnskc
c,1jnc S\cc,111osti iii C:.rnoju,1.
koj,1 pcrsonifikujc clcmcntc zen
filozofijc C1jn.i s\·cc,rnost C:,1dzi
s,1stoji sc od pct sati ritualnih
pokrct,1
LOTOS
lako raste u mulju,
lotos zadrzava
svoju lepotu Kao
nacionalni cvet
lndije, on je simbol
cistog duha koji
je ukorenjen u
zemaljsku stvarnost
Budisticka mantra
"Om mane padme"
odnosi se na
prosvecenost,
"dragulj u lotosu"
tevo Veliki kineski zid je
primer kako jedna stvar
moze imati razlicita
simbolicka znacenja,
zavisno od kulturne iii
politicke perspektive.
Ovaj zid se razlicito
posmatra kao simbol
zastite, moci i dostignuca,
iii ugnjetavanja, izolacije i
podela
c
z
>
c
0
0
0
z
>
>
N
_j
z
>
LW
c::::
0
0KEANIJSKA PREDANJA
GORE Maska sa Malajskog
arhipelaga (Nova Gvineja)
koristi elemente koji
povezuju ljudski svet sa
svetom prirode.
SASVIM GORE Polinezijski
kanui su divno izrezbareni,
sto simbolizuje duhovnu
moc i prestiz
Hiljade ostna u centralnom
i juznom delu Tihog okeana,
ukljucujuci r\ustraliju. Novi
Zeland, polinczijskc Havajc i
i\falajski arhipelag. cine zajcdno
Oke,rniju Postoje tri glanu
kulturna grupis,rnja: Polinczija,
Melanezija i 1\likronezija.
Domorodacko stanovnistvo
Australije predsta\ lja jos jednu
\ dZilU kulturnu grupaciju sa O\'Og
podrucja
r\USTRALIJSKI
DOJ\!OROCI
··r\boridzini' je zapadnjacki
term in, koji se koristi za opis
dornorodackog naroda koji su
hropljani osrnjili iii kolonizovali
Domorodacko stanovnistvo
Australijc zauzima ovu teritoriju
preko 60 000 godina, a vero\·atno
su dosli sa !v!alajskog poluostrva
Njihova duhornost se blisko
povezuje sa odnosom prema
zemlji preko "nemena sna".
Sanj,rnje je \ itab.n koncept
st\aranja sveta Ono se odnosi na
stvaranje zemlje, l.judi i zirntinja.
ali u is to neme ono je vecno
prisutno na mitskom ni\·ou.
Veruje se da je ceo zirnt prozet
sanjanjeni. Price nastale za vreme
sna prikazuju pretke u kretanju
kroz zemlju. u oblikovanju zemlje
i u napajanju zivotom biljaka i
zivotinja. Za vreme sna, urodenici
i zemlja su deo jedno drugoga
Pojedinac pokusava da prozivi
zivot u skladu sa zakonom koji su
posta\'ili preci
Kako su preci duhovi putovali
kroz zemlju, stvarali su putanje
snova. koje se cesto nazivaju
"linije pesme", buduci da su
oni pesmom oziveli zernlju
Urodenicki n,1J'odi veruju da ·
se pennjem narocitih pesanu,
na kljucnim t,1ckarna zcmlje,
direktno povezuju sa sanjanjcrn
Totemske zirntinjc igraju vaznu
ulogu u urodenickom drust\·u
Bratstva imaju totemski odnos
sa rurocitom Zi\'Otinjom. pa im
jc zabranjeno da jedu meso tc
zirntinje, jer bi to bilo isto kao
da neko jede bliskog rodaka
Karakteristikc i osobine totemske
zinitinje postaju dostupne
bratstn1 Neki australijski
domoroci jos uvek se cvrsto
drie za sanjanje totema. Jednom
eoveku ciji jc totem bio p.1pagaj,
bilo je dozvoljeno da putuje
po svetu zato sto je u prirodi
papagaja da prelece granice
POLINEZIJA
Zauzirnajuci veliki deo istocnog
podrucja juinog Pacifika, sa
glavnim ostrvima Havaji i Novi
Zeland, Polinezija je bila jedno
od poslednjih podrucja S\'eta
koje je naseljeno, uglavnom u
migracionim talasima.
Iako su ova ostrva worna
udaljena jedna od drugih,
polinezijska drust\'a imaju
nit jedinstva koja prolazi kroz
njihove sisteme vero\·anja i
drustvene strukture Rec je o
aristokratskim drustvirna koja
predvode poglavice. Za plemstrn
se smatra da poseduje duhovnu
rnoc, poznatu kao "mana", koja se
pokazuje kroz obred i urnetnost
Polinezijski vajar ispoljava
manu u svojoj urnetnosti
otkrivanjem lepote i sustinskih
osobina u dn·etu iii kamenu
Ukrasne rezbarije pojavljuju se
na kopljima, kanuirna, nakitu,
kucnim gredama i na rnnogirn
drugirn nstama kucnih i
duhornih prcdrneta Tiki jc
muska figurJ koju rulazimo
po celoj Polineziji. u dn·enim
skulpturarna, LI kamcnu, U tetO\ azi
i na odeci .. Poline±Jni n:ruju da jc
on njiho\ prvi prcdak iii uopste
pni co\·ck, i simbolizuje falus iii
moc r,1danja
Duborczi Mavara sa Non1g
Zeland,1. u kostima, skoljkama,
nefritu i dn·etu. prikazuju \·aine
mitoloske teme i prirodne
obrasce. Korn predst;n·lja list,1sti
organ paprati. simbol no\·og
zivot,1 i cistote koji doL1ze na S\'et.
Pieter je vertikalna fr1rma kod
koje se preplicu dve spir,1le On
predstadja \·ecnost i \·ecni odnos
paron iii kultura. Hej-matau je
stilizovana udica. koja prcdstavlja
napredak i obilje i duboko
postonnje prema okeanu Ona je
simbol vlasti i autoriteta i kafo da
nosiocu pruia zastitu kada putuje
mo rem
Ogromni kipcn·i n,1 Uskrsnjern
ostrn1 isklesani su od kamena, a
wrovatno predstavljaju bogO\·c
zastitnike, koji SU okrenuti prerna
narodu na ostrn1 Prevelika glava
kod polinezijskih skulptura istice
s\·ete atribute gla\·e
POLINEZIJSKE
TETOVIRANE SARE
Postoje dve vrste polinezijskih
tetoviranih 5ara Enata su
prirodni sirnboli koji se odnose
na zivot pojedinca, na njegcwo
poreklo i drustveni rang Oni
takode stite nosioca: ribar bi
imao 5are koje ga stite od ajkula,
dok bi ratnik imao sare koje
ga brane od napada Etua su
misticni simboli koji se odnose na
proslost predab - lozu 5amana,
poglavica i boianstava. Ovi
simboli su prikazi\ ali manu, koj,1
se prenosila lozom
i\!ELANEZIJA I
i\!IKRONEZIJA
Na i\!el.:ineziji i i\!ikroneziji
postoji mnogo kultura i preko
hiljadu jezika Papuanci su bili
prvi stanovnici Melanezije,
dosavsi tamo barem pre .+O
000 godina Ovo tradicionalno
drustvo zasniva se na
poljoprinedi, g,1jenju svinja, lorn
i trolwini
"'
i\lelanezijska religiozna
umetnost obicno se odlikuje
jarkim bojama i nastaje na
sirokorn spektru materijala. Veliki
deo religiozne umetnosti sla,·i i
pomiruje snai.ne uticaje duhov,1
i.i\·otinja i prirode, kao sto ukazuje
postovanje prema precirna
Ona se cesto sastoji od spleta
DOLE Zmija duginih boja pojavljuje
se na domorodackim slikama koje
su stare do 6 000 godina
ljudskih, zirntinjskih i prirodnih
slika Figurice totemske zirntinje
bratst\·a, kao sto je riba, zmija
ili krokodil. ponebd pokazuju
kako zirntinj,l prozdire oca
br,1tstva Iako ovo deluje opako,
vercH"atno ukarnje na duhovno
poisto\·ecivanje ljudi s totemskim
zi1 otinjama. Za L1tumule u
Nornj G\·ineji morski krokodil
jet\ orac S\ ih stvari. I\..aiu da se
Krokodil, koji je bio prrn ljudsko
bice, pario s pukotinom u zemlji
(prvom zenorn) da bi stvorio
zirnt. Dor*\ ilica I\..rokodila
postala je zemlj,1, ,1 gornja nebo
S\·et veruje da tokorn inicij,1cije
Krokodil prozdire decake i
ponaea ih bo musbrce
Postovanje prechka je vazno za
!v!eLrnezijce, jer se smatra da oni
uticu na zive rodake. Veliki deo
simbolicne umetnosti irna za cilj
odriavanje dobrih cH.-!nos,1 izmedu
zemaljskog i duhm·nog orstn
Nosenje maski je \·azan nacin
postlwanja i pribzivanj,1 predaka.
i\bske centralnog dela severne
G1·ineje pribzuju natprirodne
duho\·e i pretke Izradene
od skoljki. zirntinjskih koza,
sernenki, c\·eca, drveta i perja, cive
maske se sln·ataju kao prebivaliste
duha i bo veliki iZ\·or snage u
poslu i ratu.
U tradicionalnom
nnuatuanskom drust\·u, odnos
coveka i S\"inje je od izuzetnog
znacaja, u tolikoj meri Lh se s1·inji,
bda se kolje, pevaju pesme i
miluje se pre nego sto izdahne Za
svinje se \ eruje da imaju dusu i da
mogu da se smatraju clanovima
porodice Broj svinja u vlasnistvu
u \·ezi je s,1 statusom vlasnika,
kao sto je slucaj i sa du:i.inorn
SYinjskih zuba. J(ada se s\·inje
hrane prirodno zubi se trose, pa
ih vlasnici hrane rukom dado
toga ne bi doslo. S\·inja je i polni
simbol, otelotrnrujuci odnos
izmedu musbraca i zena.
ZMIJA DUGINIH BOJA
GORE Kipovi Uskrsnjeg
ostrva simboli su religijske
i politicke moci i veruje se
da u njima borave sveti
duhovi
GORE Koru, mavarska
papratska spirala,
predstavlja raaanje novog
zivota
DOLE Krokodil je postovana
totemska zivotinja LI
mnogim okeanijskim
kulturama.
Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije,
ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom
zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima
Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju, ali
ako se ne postuje postaje destruktivna
29
0
>
z
>
0
>
z
z
>
0
SREDNJA 1JuZNAAMERIKA
ICAMNA
f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna,
dobrocudni bog sunca, gospodar istoka i zapada, dana i
noci, i osnivac tviajapana, majanske prestonice On je doneo
znanje, kulturu i pismo svom narodu, a na svecanostima u
njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.
lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa
ljudskom rodu, za osnivanje religioznih ceremonija i podelu
zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa
upalim obrazima, krezubim vilicama i velikim nosom, a cesto
je sedeo na prestolu kao kralj, svestenik iii pisar. U Cicen lei na
Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile
gorostasnom kipu krokodila, za koji se verovalo da predstavlja
njega
GORE OESNO Reljef na hramu
prikazuje majanskog boga
Jaguara kako izvodi obred
pustanja krvi sa svojom
zenom, kraljicom Hok
GORE Jaguar je glavni motiv
Sirom Srednje i Juzne
Amerike, cesto povezan sa
bozanstvima
DOLE Znakovi na drevnom
ogromnom Kamenu sunca
simboli su povezani sa
asteckom kosmologijom
LJ \Teme spanskog OS\ ,1janja
1519. godinc, u i\lczo,1mcrici
- pod kontrolom i\laja i ;\stcb
- i u podrucju 1\nda - pod
1!.iscu Inka postojalc su 1 clike
urb,rne ci1iliz,1cije Temelje 01 ih
ci1 ilizJ.cija polozile su ranije
kulture, kao sto jc olmecb,
ca1insb, naskacb i toltecb, koje
su delile mnogc brakteristike:
monumentalnu ,uhitekturu,
cerernonijalne centre s,1
kornpleksima piramid,1 i trgo1 a,
slozene blend,uske proracune
i - kod i\laja - hijerogliisko
pismo Umetnost i kultura
01·ih civilizacij.1 behu bogatc
simbolikom, koj,1 jc n.uocito bib
po1ezana sa s1ctom prirodc.
].AG Uz\R
Ncbd poznati kao narod
jaguara, Olmcci su sLnili
bogcl\e koji su bili poluljudi
i poluzi\Otinje J1gu.u je bio
njiho1·0 omiljeno boz.rnst10
kc1jcg su se u is to Heme mnogo
pL1sili Oboz,11.111 zbog sn,1gc,
surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti,
jaguar jc bio jcdan od n.1jmocnijih
simbol.1 u 1\lezo,1merici i u
Juznoj ;\rnerici, ,1 njcgo1 a
stilizo1 an,1 iorm,1 poj,11 ljujc se
1u umctnickim prcdmctima u
celom rcgionu BogO\i su cesto
pribzi1 ani u jagu.uskoj kozi bo
s1ctoj nosnji, J. macku su, kJ.o
bozanskog z.1stitinib kr ,1ljc1 skog
dostoj,rnst1·J. 1 L1d,u,1. posto1 .iii
i i\ l,1jc i ;\steci Z,1 1rhornog
.1stei:kog boga i z,1stitinib
kraljel'skog dostoj,111st1a,
Tcsbtlipoku ( Gospod,u,1
zadimljenog oglcdala), go\Orilo sc
ch poscdujc zi1 otinjski .1ltcr-ego u
obliku j.1guara, koji jc n.1stanjil'JO
pl.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u
Prcnu mitologiji i\[aj.1, smola
od kopJ.Ll, jcdna od najvaznijih i
najs1·etijih matcrija za izgar.rnje
tarnj,11u u dreYnim ,1mcrickim
kulturJ.ma. biL1 je dar tri razlicit,1
j.1gu.ua, belog, zlatnog i tamnog,
sto jc odgovaralo trima razlicitim
bojama Cl\'e smolc
KALEN DA.RI
!(,1lendar je simbolii:no
predstavljanjc ncmena. To je
nacin preciznog odrcdivanja
redornog odvij.111ja prirodnih
poja1·a - kao sto je izlazak
i zalazJk sun ca - uz kojc se
mogu snst,1ti ljudski dogadaji
i\[aje su koristile d1·a blendara
r.ulicitc duzinc, jedan s1 eti, jedan
sekul.irni; datumi su izracuna1·ani
n,1 cha pLrn,1 p.iralclnog
postoj.1nja. 01 .1 Lha blcndar,1
bi la su toliko slozena da isti
rasporcd nijc rnog.10 da se desi z.1
3--+ HO godina
Veliki astei:ki blendarski
bmcn (pozn,1t i bo Suncani
bmcn) n.1j1 ec,1 jc .1stccb
skul ptur,1 do sad,1 pro1udcna
Sa prei:nikom od -tm, njego1i
zn.1ci su bili 1·isc simbolicni
nego pr.1kticni i odnosc se na
astecku kosmologijlL ;\steci su
vcrol'ali d,1 je svet prosao kroz
cetiri st1·ar.rnja, koje su unistili
jaguari. vatra, Yetar i 1·oda Sunce,
mesec i ljudsb bica st\Oreni
su na pocctku petog i tekueeg
st1·ar.111ja, za koje sc prognozira
da ee biti unisteno zemljotresima
Kalendarski kamen je koriscen za
prorJ.cuna1·anje tah-ih opasnih
perioda U centru kamena
nalazi se Zemaljsko i:udovistc,
okruzeno simbolima prethodnih
stnranja Dvadeset glifova koji
GORE Ovaj astecki duborez obredne
loptom prikazuje igraca
odsecene glave (desno): krv koja
tece iz njegovog vrata prikazana je
u obliku zmija, koje su bile simbol
plod nos ti.
predst,wlj,1ju imeiu svih chna
u ,1stcckom mesecu zauzinuju
kruznu traku u SJ.moj sredini.
Sv,1kog dana. bog sunc.1 je morao
d,1 bude nahranjen ljudskim
srcim,1 da bi dobio snagu ch
prezi\i l10C i d.i ponO\'O LIStane
lRTVOVr\N_L.\ LJUDI
Religijski obredi koji ukljucuju
zrtrn\ anjc [judi cini[i SU deo
tr,1dicije Inka, Asteka i J\[aj,1
Zrtrn\ ,rnje ljudi bi lo je simbol
jcdinst\'.l s bogo\ im,1. narocito
sa bozanst\ ima sun ca, kise i
Zemlje. Z,1 ;\steke i Inke ovi
krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i LI
lHamoYima iii na pLrnin.imJ., dok
Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e
n,1 bururinu .. ;\steci su obicno
zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje,
.i pric.i se da je u jednom
cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno
chadesetak hiljada irtan Zrt\'e
SU mog[e dJ. budu muskarci, zene
i dccJ.
Asteci su 'ise voleli da razapnu
Zrt\·e llJ zrtvenom kamenu i
dJ. im cupaju zivo srce; ono je
simboliz(n·alo 1ujdragoceniji
organ koji je mogao bi ti ponuden
bogovima, a kopije srca su se
ponekad pravile od nefrita
Cenjeniji od zlata, nefrit je bio
sirnbol zivota i poljoprivrede
Obredne posude za koje se smatra
dJ. su bile za krv iii srca prinetih
:i:rtava, bile SU (esto ukrasene
lobanjama, simbolorn slave iii
porJ.Za, zavisno od situacije.
Ljudske lobanje su ponekad
pretvarane u maske i koriscene su
u obrednirn predstavarna.
IGR1\LISTE ZA LOPTU
Za J\laje i Asteke svi aspekti
zirnta, ukljucujuci zabavu, vrteli
su se oko religije Narocito je
rnezoamerick_a igra loptom,
ulama, imaL1 svetu sirnboliku
S,rn10 su plemici mogli da igraju
tu igru, u kojoj su dva tirna po
tri igraca ciljala da probace
mJ.!u, cvrstu gumenu loptu kroz
obruce\'e da bi postigli poene
Ovi obruci su bili razlicito
ukraseni, ponekad sa zmijama
i majmunirna. Igraliste je
predstavljalo svet, a sama lopta je
predstavljala mesec i sunce Ova
igra je bila zestoko takmicarska,
jer je gubitnicki tim cesto bio
:Zrtvovan; ona je predstavljala
borbu izmedu tame i svetlosti iii
srnrt i ponovno radanje sunca.
Takode se verovalo da ce zetva
ASTECKA !MENA DANA
Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz
ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem
od 1 do 13 da bi se dobio datum, kao sto je tri lesinar.
- ~
trska jaguar orao
lesinar kretanje kremeni noz kisa cvet
biti utoliko bolja, ukoliko igra
duze traje.
NASKACKE LINIJE
Pre \·ise od hiljadu godina
savrseno naslikane figure,
ukljucujuci zivotinje kao
StO SU kolibri, kit, !11.ljmun i
pauk, urezane su u priobalno
pustinjsko tlo u blizini Naske
u jufoom Peruu. Neke od njih
su toliko velike da rnogu da se
pravilno vide samo iz vazduha ..
Verovatno su one irnale neku
\TS tu svetog znacenja, rnozda kao
darovi planinskim iii nebeskim
bogovima
H UAKE
••••
•••

GORE Majanski brojevi,
odozgo sleva na desno:
0, 1, 4, 5, 11 i 18 Majanski
brojevni sistem koristio
je 3 znaka tackicu za 1,
crticu za 5 i skoljku za 0
Drugi brojevi su se dobijali
kombinacijama ova tri
znaka
Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake, pri cemu se
C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza.ZU, kao sto su
pecine, izvori i veliko okruglo kamenje .. Term in huaka koristio
se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice. Smatralo
se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za
svetinju
0
z
>
c
N
z
>
>
s:
m
:n
>
0
ro
~
z
>
0
SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI
GORE Bela kadulja je sveta
trava koja simbolizuje
prociscenje i cesto se
koristi u severnoamerickim
ritualima
u SREDINI Orao je simbol
moCi i vida
SASVIM GORE Kvadratni
krug Vradzbinskog tocka,
simbol zemlje
SASVIM DESNO Mnogi
domorodacki americki
narodi postovali su bizona
kao simbol moci i srece
ooLE Medved za americke
domoroce predstavlja i
snagu i isceljenje
Domorod,1cki narodi Se,·erne
Amerike verovatno su dosli iz
Azije preko Beringorng moreuZJ.
pre 12 do 25 hiljada godina
Talasi seoba sa Aljaske na
istok i jug dove Ii su do toga da
vcliki broj razlicitih plemena iii
jezickih porodic.1 nascle sedarn
glavnih kulturnih podrucja:
Arktik, Severozapadnu obalu,
Nizije, Plato, Istocne surne,
Sewr i Jugozapad. Medu ovim
ljudima, koji su cesto morali
da se sele i ponekad ratuju,
r,1zvio se zajednicki znakovni
jeziL Dolazak Evropljana, od
XV \•eka, doveo je do velikog
smanjenja broja stanovnika
usled uvezenih bolesti na koje
domorodacko stanovnistvo nije
bilo imuno Doslo je i do mnogih
ratova izmedu domorodackih
Arnerikanaca i bele zajednice u
ekspanziji
Americki domoroci bili su
SJ.manska drustn koja SU zivela
u bliskoj duhovnoj vezi sa
zemljom .. Njihov nacin zirnta
bio je prilagoden ekosistemima,
ponekad vise sedeci, ponekad
nomadski, sa naglaskorn na lovu,
skupljanju plodova, pecanju
riba iii na poljoprivredi Njihova
istorija i odnos prema prirodi
obrazuju mitologije i sisteme
simbola koji se pojavljuju u
umetnosti, muzici i obredima
O\•ih naroda
VRADZBINSKI TOCAK
Ponekad poznat kao sveti obruc,
nadzbinski tocak je va:Zna
predstava duhovnosti arnerickih
urodenika, ali se takode poima
kao ziva celina LI kojoj Se ljudi i
priroda prozimaju. Vradzbinski
tocak je kruzni obrazac u kojein
se pojedinac iii kultura orijenti5u
u odnosu na sve aspektc prirode
na putovanju kroz zi,·ot
Americki urodenici ,·eruju da
je Veliki Duh stvorio prirodu u
kruznom obliku. Sunce i mesec
su okrugli i kruze oko nas i
beleie kruzno vreme Nebo je
krug, a horizont je rub majke
Zemlje, iz koje duvaju cetiri vetra
Sv,1ka godina je krug podeljen
na godisnja doba, a zivot i srnrt
pojedinca takode se sagledavaju
kao kruc>
"'
Tocak je hadratni krug, sa
C:etiri pravca i cetiri svete boje
obelezene na njemu Snki pravac
predstavlja narocite prirodne
i zivotinjske sile i srnjstva koji
idu uz njih Orao leti na istoku i
simbol je vida, istrajnosti i snage
Mis i n_e,·inost se mogu naci na
jugu, medved i samoposmatranje
na zapadu, a bizon i rnudrost na
severu Pored ova cetiri pravca
postoje jos tri: otac Nebo (gore),
koji obezbeduje kisu i toplotu za
rast biljaka: majka Zemlja (dole),
izvor zivotodavabckih biljaka i
zinltinja; i sveta vatra u sredini,
gde su ljudi povezani sa Velikim
Duh om
Za arnerickog domoroca
"vradzbina" znaci moc, \'italnu
energiju u s\·im oblicima prirode,
Pojedinac se postaYlj,1 na tocak
prilikom rodenja, sa iZ\·esnim
pcrcepcijarna i vradzbinskim
moCima, a kako prelazi svoj put
na tocku usvaja vradzbinsku moc
iii mudrost iz novih percepcija i
,1spekata prirode
Z IVOTINJS KA
VRADZBINA
Bizonske vradzbine SU cesto
sagledanne kao zenski princip'
zivotod,n-alacke snage zemlje
Bizon je smatran gospodarom
svih zirntinja na zemlji ,'\led' ede
nadzbine irnaju rnuske aspekte
sriage i moCi, kao i zenske aspekte
koji su povezani sa poznavanjem
isceljenja pornocu korenja i trava,
te sarnoposmatracka svojstn koja
su povezana sa zimskim snom
Clrao je gospodar ptica i
poseduje najvecu mo(, Smatra
se da orlovi, kao i ptice uopste,
imaju \Toma slican duh ljudima,
jer lete u krug, grade kruzna
gnezda i nisu priko,·ani za zernlju
bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao
je otelotornrenje vizije i
u\•ida. kao i ogromne snage za
savladavanje S\·ih neprijatelja i za
napad sa nepogresivim naumorn.
Kada se nosi orlovo perje, ono
podseea na prisustvo Velikog
Duba: orao je po\·ezan sa suncem,
a njego\·a pera sa sunce\·im
zracima
TOTEMSKIKOLAC
Algonkinska rec totem znaci
licni cm•J.r, obicno zivotinja iii
biljka koja usvaja americkog
urodenib preko obreda prelaska
u adolescenciji
Totemski kolac se rezbari, cesto
od kedra, i predstadja i porodicni
i amblem brJ.tstva i podsetnik nJ.
pretke On je simbol dostojanstva
i uspeha. istorijskog i duhovnog
ranga naroda. l\lnoga sirnbolicka
znacenj,1 i priec koji SU povezani
sa slikama poznati su samo
ljudima bratstva. Na primer, price
plemena sa severozapadne obale
Pacifika gornre o preobraiavanju
zivotinja u ljude, kao i ljudi u
zirntinje Kaiu da narod lososa
iii kitova zivi u velikoj sreci
u gradovima ispod talasa. Za
ptice gromovnice se kaze da
se obrusavaju s neba, lo,·eci
ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi,
kada se umore od !ova na kopnu,
postaju kitovi ubice i love u moru
BOGINJA KUKURUZA
Kukuruz je nastao iz divlje trave
koja se zove teosint, a koja je
rasla u juznom Meksiku pre 7000
godina. Americki urodenici su
oesNo Orlovo perje na perjanici
poglavica americkih domorodaca
simbolizuje zrake sunca
selektin10 uzgajali kukuruz, a
bda su stigli Enopljani. uzgajanje
kukuruza se brzo prosirilo na
ostatak sveta .. Kao osno\·na
namirnica, kukuruz je inspirisao
rnnoge \ azne mitove. Kaiu da je
on jedna od tri sestre, Kukuruzna
:Zena, Zena od bundeve i Zena
od pasulja, boginje plodnosti.
Boginja kukuruza kod lrokeza
(Onata) cerka je majke Zemlje
(Ejtinohe) On,1tu ulw,1te duhovi
iz podzemnog sveta i mora
je spasiti sunce tako da letina
moze da raste. Shene price koje
se odnose na godisnja doba
prisutne su u mnogim ratJ.rskirn
drustvima.
TRAGANJE ZA VIZIJOM
Pojedinac koji trazi uputst\·a
iii odgovore na pitanja rnoze
da krene u tr,1ganje ZJ. vizijorn,
ritualni cin preko kojeg se mogu
dobiti korisni znaci, koji mogu
da se proturnace kao uputstva
duhon. TraganjJ. za vizijom
se dogadaju kada adolescent
prelJ.zi put uodraslog ccweka
Traiilac moli samana za pomoc.
U prirodi se nade neko udaljeno
mesto i obelezi pravouganikom iii
krugom, gde trazilac ceka viziju ..
Sveti darovi kao sto je duvan (koji
blagosilja zemlju) ostave se u ovaj
prostor za Velikog Du ha Ponekad
se kadulja, trava prociscenja,
polozi na tlo kao kre,·et trazioca
Trazilac ostaje u svetom prostoru
jednu iii nekoliko noci, moleci
se i cekajuci znakove iz sveta
oko sebe Veliki Duh moze da
goniri kroz bilo koje iskustvo,
cak i kroz beznacajne susrete sa
:i:ivotinjama i pticama iii drugim
silarna u prirodi Na kraju se odaje
z,1lwalnost Velikom Duhu za
dobijeno, a trazilac deli dozidjaj
s,1 sJ.manom da bi ga slwatio
ODRICANJE
Potlac je cinucb rec ZJ.
ceremoniju '"odricanja u kojoj
ist,1knuti ljudi prireduju gozbu i
odrii:u se svojih st,·.:iri, deleCi ih
prip.1dnicimJ. plemena Ponebd
1u kraju o\·e ceremonije oni
z,11nlc kucu i postaju beskucnici
dok ponovo ne st\ ore bog,1tstn1
DJ.v.inje je ,·eoma znacajno za
americke urodenike, koji snutraju
da je to \clika cast za davaoc.:i i
Z.1 prim.ioc.1 Trebalo bi da ccn·ek
deli bogatstrn i da nibd.:i ne dre±i
,·ise nego sto mu je potrebno
Cur.in se snutr.:i orlom odric.:inj.:i
iii zenuljskirn orlom.. On je
bezbrizna ptica irtrnnnja koja
ot\·.:ira pute\'C drugima
GORE Totem ski kolac
izrezbaren je figurama
i licima koja se nalaze
jedno na drugom Ova
lica predstavljaju pretke
iii natprirodna bica koja
susrecu pripadnici bratstva
iii koji im daju narocite
poklone
<
z
>
$'.
0
0
$'.
0
0
n
0
z
>
0
ARKTICKA PREDANJA
GORE Arktik je poznat kao
zemlja ponocnog sunca.
GORE Za lnuite iglo je
simbol kuce i porodicnog
zivota. U Kanadi je on
registrovani zastitni znak
za lnuite
DOLE Neki od inuitskih
simbolickih alata·
poklopac kutije, kepunska
sekira i kavik, zakrivljeni
noz
UnutJr Arktickog kruga. veliki
okean je okruzen kopnom, SJ
tundrom na rubu i zivotinjskim,
ljudskim i biljnim svetom na
cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje
Sibir i drugc delove severnc
Rusije. Aljasku u Sjedinjenim
Drz,1\·anu, Lapland u Finskoj,
severnu Non·esku i Svcdsku
N,1seljcn je uglarnom Inuitim,1
Aljaskc, KJrude i Grenlanda,
i Fino-Ugrima severne
SkandinJvije i Sibira, u koje
spadaju Saami
EkologijJ, klinn i geologija
Arktika uticu n,1 znako\·e i
simbole njegovih naroda. Arktik
je, kod ljudi koji tJmo zive,
pozn,1t kao ··zemlja ponocnog
sun ca·: leti sunce nikad,1 ne
· zJL:izi, a zimi nikada ne izlazi.
Tajga i tundra su bezlican pejzaz
sa sirokim horizontima, dobro
stanistc irvasa iii karibua, sto
ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc
kulture koje se oslanjJju ru lovJ
na irvase Lov na foke, kitove i
morski ribolov takode su vafoi za
ljudski opstanak
INUITSKI DUHOVC
Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi":
Algonkinci su ih Z\ali .. Eskirni '.
sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ ..
lnuitska spiritualnost ba\·i sc
odobrornljavanjem bogova i
duhova iz prirode. da bi pornogli
ljudima da pre;i;ive u surovim
uslovima. Nevidljive prirodne
sile zovu se inua. a rnogu sc
IlJCi U vazduhu, \'Odi. kamcnju
i zivotinjama. Inua rnogu da
postanu totemski cuv,ui ljudi.
poznati kao tonzgak
Dul10\·i karnena i mcdvedJ se
srnatraju narocito mocnirn. !(ada
duh med\·eda postane i:ovekov
torngak, sirnbolicno ga pojede
medved i on se ponovo rodi kao
carobnjak iii angakok
Za inua zivotinja se srnatra da
su veoma osetljivi na izradu oruzja
koje ih ubija Ako bi ih ubilo
orude slabe izrade, prijavili bi to
SVetu duhova, pa SC zivotinjski
duh mozda ne bi vratio u zernlju u
nekorn drugom zivotinjskorn telu
Da bi se ovo izbeglo, lnuiti se dice
svojim majstorstvorn
IGLO
Rec iglo znaci "nast,rn1ba·, a
igluvajgak je ledena riastarnba
koju zimi koriste centr,1lni
lnuiti. lzgradeni od kocki leda
koje se di:lu u spirali, zido\ i
igloa se zakridjuju prcma
unutra, st\·arajuci kupolu od
lcda s ruporn na Hhu za
\ entibciju
Iglo je sirnboliean produzetak
onih koji su ga grad iii i njihorng
odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi
iznutra i kada se 'kljucni kamen"
postavi na vrh, iglo i njegcn·
graditelj postaju jedno Iglo
omoguc.wa lnuitima da opstanu
u surm·im llS!ovima, a gradi se od
s,rn1ih elemenata tog ekstremnog
ambijenta.
U inuitskoj mitologiji, J\ningan
je bog rneseca i efikasan lovac
koji na nebu ima iglo u kojem
se odmara. kad,1 ga nebom ne
\'ij,1 brat sunce .. On deli iglo
sa Irdlirvirisongom, svojim
demonskim rodakom, koji
ponekad izlazi da igra po nebu,
zasmejavajuci ljude
Iglo sirnbolizuje pocivaliste
i psihicki dorn razlicitih strana
ljudske prirode Godine 1958
kanadska vlada je registrovala
sliku igloa kao zastitini znak, da bi
zastitila rad inuitskih umetnika i
rezbara.
S!MBOLICNI ALATI
Dve druge va2:ne stvari u
inuitskoj kulturi su inuksuk i
ulu .. Uobicajen simbol u severnoj
Kanadi, inuksuk znaci "oblicje
eoveka" On je putokaz koji vodi
lnuite kroz bezlienu tundru.
NapraYljen od karnena, inuksuk
se pojavljuje u ljudskoj formi sa
ispruzenim nogama i cesto sluzi
navodenju karibua na mesta
gde ih je lako uloviti. Dufa ruka
inuksuka pokazuje prema jezeru,
sto znaci da se u jezeru rnoze naCi
riba na istoj udaljenosti na kojoj
inuksuk stoji u odnosu na rub
jczera.
Ulu je zenski noz sa ostricorn
. u obliku mesecevog srpa, koji
se koristi za secenje platna,
pripremanje ko:la i za kuvanje.
Ulu je simbol zenstvenosti i uloge
zene u inuitskom drustvu
KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA
Ranije poznati kao Laponci,
Sarni su deo finsko-ugarske
rase, velike grupe plemena koji
govore mnostvom razliCitih
dijalekata jednog jezika. Sami su
tradicionalno bili lovci i ribari, koji
su takode uzgajali pripitomljenog
irvasa; kako irvasi odumiru, oni su
postali vise nomadi
Kao sustinski 5amanska
kultura, Sarni shvataju svet sa
razlicitim nivoirna stvarnoati:
donji, srednji i gornji svet
Zarnislja se da je svet sacinjen
kao neka vrsta kosmickog
satora, pri cemu centralna osa
Drveta sveta prolazi iz korena
u donjern svetu, kroz srednji
svet svakodnevnog zivota, do
sazveida Velikog medveda na
vrhu. Centralna osa se opisuje i
kao C:etvorostrani stub sveta ..
Za nebo se smatra da je
pricvrsceno "severnirn ekserom",
Polarnorn zvezdom, a molitve
obezbeduju da ona ostane na
rnestu tako da se nebo ne srusL
Sarni se plase da Polarna zvezda
rnoze jednorn da se pomeri, sto
bi dovelo do unistenja zemlje
TradicionalnJ nastarnba. Sarnija
je slozeni kupasti sator iii kata,
prethodnik jurta, koji rnoze da
izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg
On predstavlja simbolicnu kartu
kosmosa, sa ognjistem u sredini,
koia 5atora predstavlja nebo,
a stoji na drvenim potpornim
stubovima koji su ekvivalent stuba
sveta
Unutar kate postoji s\·eti prostor
u kojern se drzi sveti bubanj .. Sami
takode veruju da kada umre Clan
porodice telo treba da bude izneto
iz Satora kroz boaso iii kuhinju,
inace ce umreti jos neko.
IR VAS
Jrvasu pripada centralni znaCaj LI
kulturi Samija, a drianje irvasa je
simbol licnog, grupnog i kulturnog
identiteta. Deci se obicno daje
in·as za nicanje prvog zuba i za
imendan .. a jos irvasa dobijaju
prilikom venC:anja, tako da
svako novo domacinstvo obicno
poseduje malo krdo irvasa s kojim
braeni par moze da zapocne
novi Zivot lrvas se takode cesto
povezuje sa simbolikom meseca i
sa pogrebnim obredorn i smrcu ..
SVETI BUBANJ
GORE I rvas je opsti i
sveobuhvatni simbol
zivota i smrti kod Samija.
Veruje se da on vodi dusu
pokojnika u gornji svet
KELEVALA
Elias Lenrot, finski
naucnik, sakupio je
mitske i magijske
pesme koje su
prenete kroz vise
pokoljenja seljaka,
objavivisi, 1835,
Kelevalu, finski
nacionalni ep. Pesme
i sage ovog epa
pruzaju vazan uvid u
verovanja i predanja
samijskih naroda.
Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine, sa
glavom od koze irvasa, ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od
jove iii krvlju figuricama ljudi, duhovima prirode i sa cetiri pravca
oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do
pomeranja niza malih prstenova, a kada se oni konacno umire
dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Sarni koriste
bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu, da bi nasli stvari
koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe.
)>
:0
-I
rn
0
)>
z
)>
0
z
_J
<(
::::i
f-
a:
c..
v;
_J
0
ro
::2
SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI
l ZNA1'.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE
MISLI I MOLITVE. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA, DELUJUCI KAO BELEZI VERE, NASTAVNA SREDSTVA I POMOC
NA PUTOVANJU PREivLA. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA.
.........
SAMANIZAM
GORE Semene ljuske
se obicno koriste za
pravljenje samanskih
zvecki
DOLE Severnoamericki
saman, sa bubnjem i
kopljem, "preobraca se" u
vuka.
Drevna tradicija famanizma
podrazumeva ulazak pojedinca
u izmenjena stanja svesti da bi
mogao da poseti druge nivoe
stvarnosti, iz kojih mogu da
proiziclu pouke, isceljenje iii
vizije za njegovu zajednicu S
poreklorn u paleolitskom periodu,
5amanizam rnoze da se nacle u
korenirna mnogih velikih religija
sveta, kao i na rubovima mnogih
drugih
Rec 5aman potice od Tunguza
u Sibiru, a znaci "onaj ko zna''
Samani su posvecenici transa,
zanosnog i izrnenjenog stanja u
kojem se smatra da oni napustaju
svoje telo, da se penju na nebo
u "rnagijskom letu" iii da silaze u
podzernni svet da bi se sastali s
precirna i razgovarali sa duhovima
prirode Mnogi 5amanski sirnboli
predstavljaju preobrazenje iii
oslobadanje od jedne vrste
postojanja u drugu
Tradicionalni 5amanizam se
danas malo praktikuje, ali jedan
talas interesovanja se razvio na
Zapadu, inspirisan Jungovim
povezivanjem 5amanizma
sa idejama o ''kolektvnorn
nesvesnom" i sve vecem davanju
vafoosti putovanju izrneclu
razlicitih svetova iii stanja
POZIV SMv!ANU
Samani mogu da naslede svoju
ulogu, ali se cesce desava da
dozive spontani poziv kao
ljudi koje je priroda odabrala
Samansko pozivanje je sarno po
sebi simbolicna pojava Cesto se
dogacla da novog posvecenika
pozove skoro srnrtno iskustvo,
kao sto je udar groma ili
pre:livljavanje neke smrtonosne
bolesti. Neki dozive snoliko
iskustvo komadanja, pri cernu
oni metaforicki umru i zatim se
ponovo rode.
Drugi 5amani mogu biti
"pozvani" tako sto ce se u snu
sresti sa polubo:Zanskom ili
boianskom licnoscu Cesto su
te licnosti iz snova umrli preci
samana koji ga da
je on izabran Neki 5amani imaju
nebeske supruge koje ih zovu na
put
Suocavanje sa sopstvenom
smrcu iii putonnje u smrt
predsta\·lja sna:i:an simbol
samanske sposobnosti da
preobrazi svoje svakodnevno
bice i da zi\·i bezgresno uprkos
napadima i izazovima zivota .. Kafo
da su neki samanski ratnici toliko
koncentrisani da mogu da hodaju
kroz baraznu vatru i da ostanu
neozledeni Psiholoski gledano,
hodanje kroz smrt predstadja
sposobnost odbacivanja liC:ne
istorije i identiteta, tako da ne
postoji nista sto maze da se
napadne.
SAMANSKI LET
Za samane kazu da mogu magijski
ch lete u obliku zivotinje, iii
kao duh odvojen od tela. Na
ovaj nacin 5amani mogu da lete
kosmosom, premoscujuci zemlju
i nebo, sto odraiavaju mnogi
simboli
Paleolitske pecinske slike u
Laskou, Francuska, pokazuju
5amana s rnaskom ptice, a sibirske
5arnanske svestenice jos nose
pticju no5nju .. U busmanskim
crtezima u kamenu, na jugu
/l,frikc, "antilopa transa"je stvor
nalik antilopi, s nogama
podignutim u letu. Ona \'erovatno
simboliwje sposobnost samana
da r;izgovaraju s prccima, buduCi
da sc u busmanskoj mitologiji
pokojnici pretvaraju u antilope
Slicne lcteee zivotinje javljaju se u
sibirskoj samanskoj mitologiji (i
mogu da budu iznir leteceg irvas,1
Dcda i\ [razJ)
PARALELNI SVETOVI
Osnovna samansb kosmologija
s;istoji se od tri nivoa iii sveta
- gornji svct. srednja zemlja i
podzcmni S\'Ct - ali neka predanja
daju op is cak scdam iii dcvet
svctov,1
Uloga sanuna jeste da napravi
spone iii da putuje izmedu
o\·ih sntova, a mnogi simboli
sc odnose na vezu izmec!u
njih. U tradicijama americkih
domorodaca izlazak dima kroz
rupu kolibe predstavlja puto\·anje
dulJJ. izmedu zemlje i neba. Drrn
weta je samanski simbol koji se
javlja u mnogim kosmologijama
- nordijski bog Odin, koji se vesa
na drvo sveta lgdrazil, dolazi do
spoznaje preko izmenjenog stanja
kojc jc rezultat patnje Lest\·e
su sliean simbol, a nalazirno ih
u brezama sa sedarn cvorova
sibirskog samanizrna, ali i u
drugim predanjirna, kao sto je
Egipatska knjiga mrtvih i Stari
zavet.
Za mnoge 5amane postoji
dircktna veza izmec!u njih i
prirodnog sveta Rornski 5aman
prica o zemlji kao o svojoj
baki, a 0 biljkama, zivotinjama,
suncu, mesecu i zvezdama kao o
roc!acima, s ko1·inu razaovara da
"
DESNO Tunguski saman iz Sibira
nosi kozu i rogove svog duhovnog
saveznika, irvasa, da bi produbio
odnos s tom zivotinjom
bi dobio uputst\·a Neki psiholozi
vide direktnu vezu izmec!u
paralelnih St\·arnosti sarnana i
odnosa izmedu sna i svakodnevnc
stv,unosti lz ove perspektive
znakcn·i i simboli iz nesvesnog, iii
u prirodi, predst,l\'ljaju nata koja
nas zm·u u drugi nivo stvarnosti.
Sanjanje orla, na primer, rnoze nas
pozvati da zauzmemo distanciran
pristup, sa ostro fokusiranom
pafojom.
BUBA NJ
Koriscen za uvodenje 5amanskog
transa, bub;inj ima narocito
sirnbolicko znacenje kao sredstvo
kojim se prelazi u izmenjena
stanja iii druge svetove Ustaljen
ritarn koji se svira na bubnju, a
ponekad na zveckama iii drugim
instrumentima, blokira druge
culne informacije, omogucujuci
5amanu da ude u drugo stanje
s\·esti. Bubnjanje ima \'ezc sa
praiskonskim zvukom, za koji se
ponekad smatra da je puls zemlje
Za sarnane Altaja, centralna
Azija, kofa b.ubnja predstavlja
podclu izrnedu gornjeg i donjeg
sveta U svim samanskim
kulturama bubanj je simbol
odnosa izmedu gornjeg sveta, koji
se cesto po\·ezuje sa muskarcem,
i donjeg s\·eta iii utrobe, koji se
povezuje sa zenom
SAMANSKI SAVEZNIK
Saman ima saveznika iii ucitelja
u obliku pretka, upokojenog
5amana .. iii cesto zivotinju iii
duha prirode koji mu pomaze
da dostigne izmenjena stanja i
svoju najdublju prirodu. Preko
ove veze saman se konacno
susrec'e sa svojim dvojnikom iii
individualnim bicem. Saman
rnoze da oponasa radnje i glas
zivotinjskog saveznika da bi
rnogao da deli njegove percepcije,
darovitost i inteligenciju Za
sarnijske 5amane kazu da postaju
vukovi, medvedi, irvasi iii ribe.
Tunguski sibirski saman ima
zmiju kao duh koji mu pomaze, a
tokom 5arnanskog transa opona5a
njene gmiiuce pokrete
SAMANSKA PUTOVANJA
Simbolicni svet samana moze da
bude znacajan ljudima koji pate
od nervnog sloma iii se suoce sa
smrc'u .. Saman mo:Ze da napusti
sadasnju stvarnost da bi prona5ao
mudrost iii znanje u alternativnim
stvarnostima. Susretljivi duhovi
zivotinja i predaka mogu se
posmatrati kao aspekti C:ovekovog
nesvesnog, koji se susrecu na
zivotnom putovanju
oote Samanski bubanj sa
stilizovanom slikom konja
u trku naslikanom na
povrsini
'ft
>
s
>
z
38
0
z
_J
<
:::i
0
CD
TAOIZAM
GORE "Svemocni" pecat Lao
Cua, taoisticki magicni
dijagram koji obuzdava
kosmicko ci.
DOLE Prema legendi,
Lao Cu je, rastuzen
nesposobnoscu naroda
da prihvati "put" koji je
on predlagao, napustio
civilizaciju i odjahao u
pustinju na vodenom
biku Na poslednjoj
kapiji carstva ubeoen je
da ostavi zapis o svojim
ucenjima, i napisao je delo
Tao Te C::ing
Taoizam je religijski i filozofski
sistem, za koji kaiu da ga je u
Kini osnovao Lao Cu (iii "starac")
u VI veku pre n .. e .. Taoizam je
bio utic,1jan u Kini i Japanu, au
modernom dobu interesovanje se
prosirilo i na Zapad
Prema predanju, Lao Cu
je bio autor Tao Te Cinga iii
'Tnjige o putu", zbirke aforizama
koji se bave prirodom s\·eta i
povezanoscu coveeanstva s tom
prirodom Centralni princip ovog
dela je neakcija ne pasivnost,
nego aktivna saoseeajnost s
prirodom zivota, sagledavanje
zirnta onakvog kakav on jeste, pre
nego stremljenje ka ispunjenju
niza zelja ..
I taoizam i konfuCijanizam su
uveliko uticali na kinesku kulturu
i istoriju .. Konfucijanizam je
eticki pristup zivljenju i vladanju
zasnovan na cvrstim principima,
ukorenjenim u verovanje da ·
civilizacija moze da izgradi bolje
drustvo, dok se taoizarn vise bavi
zivljenjem u skladu s prirodom
stvari kakve one stvarno jesu ..
TAO
I licni i kosrnoloski princip,
tao (iii ··put") opisuje nastanak
kosmosa i stvaranje sveta. On se
odnosi na izvor obrazaca prirode
i na oseku i plimu prirodnih sila.
U isto vreme, tao je misticni put
koji moze da se prati zivljenjem u
stanju jednosta\•nosti, u skladu s
ritmo\'ima prirode
Dok se na Zapadu srce
sagledava kao izvor hrabrosti
i ljubavi, za Kineze je ono
izvor cuvstava, sediste pet
cula. Otkrivanje taoa zavisi
od "prainjenja" srca od vecito
promenljivih iluzija cula, tako
da je on istinit i vecan Obicno
se navodi da je Lao Cu rekao da
"tao o kojem moze da se gornri
nije vecni tao·· To znaci da se tao
odnosi na ono sto prethodi svim
vidljivim stvarima (iii "rnnostvu
stvari") u prirodi.
Dok mnogi religijski sisterni
sagledavaju raj kao stanje van
ljudske zemaljske egzistencije,
taoizarn se, kao i veliki deo
kineske misli, vise bavi
jedinstvorn u kojem eovek zivi
u taou i poistovecuje se s njim..
Tako zivljenje prema taou znaci
da eovek bude voden najdubljirn
putem u prirodi, koji se nalazi
izrnedu zernaljskog i rajskog
postojanja.
JIN I JANG
Za Lao Cua nije postojalo nesto
kao cvrsta definicija dobra i zla u
srnislu da se, cim se opise stanje
\lobrote'', odrnah i neminovno
priziva stanje "nedobrote·· kao
suprotne sile .. Simbol jin /jang
ukazuje na balansiranje prirodnog
zakona iii ciklusa promene, u
kojem svaki pokret sadrzi iii se na
kraju pretvara u svoju suprotnost:
snaga dovodi do slabosti, zivot do
smrti, a musko do zenskog
Jin, zenski princip, povczuje
se s hladnocom, tamom i
zernljom; jang, muski princip,
sa svetloscu, toplinorn i nebom.
Ovaj simbol pokazuje da zivot
mora da se sagledava kao celina
i da ne rnoze da istinski postoji
u izolovanirn delovirna. Tarnni
i svetli delovi orna sirnbola
"'
direktno su suprotstavljeni, pa
ipak se preplicu i medusobno su
zavisni: dve male tacke u simbolu
pokazuju da svaka suprotna
sila sadr±i seme one druge Dn
oblika zajedno cine savrsen krug,
simbolizujuci celovitost prirode
Savremeni primer ovog
principa ocit je u odnosu
coveeanstva prema ekologiji
planete Na5a sposobnost
da upregnemo silu, resurse i
informacije ogromno je porasla,
ali ako ne uspemo da spoznamo
svoju zavisnost od velike celine
zivotinja i prirodnih sila oko
sebe nase snage ce na kraju
dovcsti do nase smrti Simbol
jin/jang pokazuje kako svaka sila,
u trenutku kada je najveea, dovodi
do svoje suprotonosti
BOZANSKE LICNOSTI
Taoizam nije u pocetku imao
nikakva staticna verska ucenja,
niti je bio vezan za postovanje
bo±anstava, ali se vremenom,
bko jc postajao popuLu,111,
mcs,w s,1 st,uijim kincskim
\ crc11 ,111jima bo sto jc tcorij,1 pct
clcmcn,1ta i posto\ ,111jc prcdab
Post,w jc ncsto slicniji narodnoj
rcligiji. p.1 jc sLl\ ljcn cco p.111tcon
bozanstav.1. ukljucujuci mitskog
(,ira od ncfrita. Sam Lw Cu jc
prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc
jcchn od n.1jY,1znijih taoistickih
boc'OY.l
"'
T,wisticki pantcon odr,1z,ffa
ursku hijcrarhiju u r.1ju i p.1klu,
a t,10isticki s\ cstcnici stupaju u
\ czu s,1 O\ im bozanst\·im,1 putcm
mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd
sc za narod iz\ ode mct,1fizicki
ili simbolicki tc,1tarski obrcdi
da bi SC prikaza)o znaccnjc
i funkcionis,111je boz,rnskc
hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole
sc bozanstYima iii prinosc
zrt\C S\"CtiJistim,l koja SU njim,l
pos\ cecna
K,1zu da jc Lw Cu bio jcdn,1 od
rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog
gospod,1 iii Taj Sang Lao Cuna.
On jc sirnbol co\·cb koji jc
postao jcdno s,1 taom, uspc\·si
tako da stvori bcsmrtno telo koje
sc odYaja od fizickog tela prilikom
smrti.
K,1hr da jc Ju Huang, Car
od ncfrit,1, takode poznat kao
Gospochr neb,1, nhcwni dadar
nebesa i podzemnog s\·cta
Z.1 Kinczc ncfrit simbolizujc
plcmstHi. sa\rsenstn1 i
bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn
bmcnom C,u od ncfrita je
gL1\ni dclitelj mor,1lnc praYde i
zastitnik Co\CCJnSt\",l U kincskoj
tradiciji. r,1jsb upran sc smatra!J
kopijom orskc \ ladaYine na
zemlji, ,1 Car od ncfrit,1 bio je u
dircktnoj \·czi s kineskim c.Hom
PAN KU l PET SVET!H
PL:\N!N:\
Druga nzn,1 t,10isticb licnost
jc mitski P,111 Ku, za koga kahr
d,1 jc pno stnircno biCe. Poslc
st\ aranja kosmos,1, u kojcm je
h,10s bio podcljcn na sile jina
i jang.1, mcdudclovanje ovih
suprotstadjcnih principa dovelo
je do stvaranja Pan Ku,1, koji je
zatim uzeo dleto i cekic i poceo
da klcsc ost,1tak sYet,1, a narocito
prostor koji lezi izmedu neba
i zemlje Pan Ku je zivco 18
hiljada godina, svakodnevno
r,1stuci, a kada jc, po zavrsetku
zadatka, lcgao i umro, njegovo
LEVO Do hrama Biksija na Taj Sa nu,
svetoj planini istoka, stize se penjuci
se uz 7 000 stepenika "Rajskog
stepenista'·
tc)o je postalo S\"Ct, cija Se \·c)i(ina
obeldava sa pct svctih pL111ina u
Kini. Simbolicno po\·ezane sa pet
clcmcnata, one su st,1j,1lc unutar
cetiri strane s\·et,1 i u ccntru
carstY,1. a Yerovalo sc da drzc
ncbo
Lao Cu je savctovao slcdbcnikc
da '·budu rnirni kao planina i da
tcku bo \·clib rcb', a mnogi su
trJzili tao podaecci se u planine
da zive LI samoci Po t,10istickom
verovanju pLrnine su srcdst\·o
komunikacijc sa besmrtnicima
i s prirodom Kao sto jc slucaj
sa drvctom s\·ct,1, one povezuju
gornji i donji SYet Svetc planinc
su mesta hodocasca. One su se
posto\·ale k.10 pra\·a bofanstva,
mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye
p.1dine, a sam car sc jednom
godisnje peo na nh najsntije
planine, Taj $,111, planinu istoka,
da prinese :lrtnr
TAO I MESEC
Prema nekim tekstovima, prvi
taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i
na mesec i tamo savlaaivali sve
tajne promene Nasuprot tome,
taoisticko viaenje sunca bilo
je da je rec 0 necem stalnom.
Prvi taoisti su se daleko vise
interesovali za ono sto maze da
se nauci od meseca i njegovih
mena
GORE Car od nefrita je bio
slavljen kao bozanska
glava hijerarhije raja i
pakla
SASVIM GORE Simbol jin/jang
predstavlja beskrajnu igru
suprotnih svojstava u
prirodi
>
0
40
Vl
0
z
<
,_.
0
HINDUIZAM
GORE Ganes, bog sa
slonovskom glavom,
simbolizuje svetu mudrost
i obilje
GORE Cetiri glave Brahme
predstavljaju C:etiri strane
sveta
Bez pojedin,1cnog istorijskog
osni\·ac,1, bcz ustaljenog niza
\Crov,rnja iii dogmi i bez ikakvog
iz\·or.1 aL1toriteta, hinduizam
obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i
obrcd.1, koji su cnsto utkani u
tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim
svetskim religijam,1 hinduiz.un je
trcci po bro ju sledbenika ( koji
L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu)
Medutim, mnogi Hindusi ne
priznaju termin hinduizam kao
opis s\·oje religije, gornreci
umesto toga o sanatani darmi -
\·ccitoj religiji iii zakonu Slozena
sanskritska ree danna odnosi se
na prirodne nepromenjive zakone
koji odrfavaju kosmos i drze ga
LI fJ\ notdi, sto je princip nalik
na t.10. U svakodnen1om zivotLI
on se prevodi kao obawza d,1 se
slede iHesni zakoni i ispunjavaju
drust\·ene i eticke odgovornosti,
tako da za mnoge Hinduse ne
postoji podela izmedu svetovnog
i rcligijskog zivota.
B RAi\!AN
U hinduskoj misli postoji jedno
nhon10 biee - Braman koje
jc beskrajno i vccno. Br,1111an jc
izvor zivota, dui;a 5\·et,1 i prisutan
je LI svim stvarima kao atman,
prava prirod,1 neprornenji\·c
sustine indi\·idu,1!11og zirng bi ca
Bas kao sto sva zi\·a biea
predstavljaju sicusne delove
kosrnosa, tako Branun poprima
r,ulicite forme, predst,wljajuci
neke aspekte bofanskog Shodno
tome, postojc mnogi bogovi i
boginje LI hindL1skorn p.rnteonu,
ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn
slona, boga sreee i mudrosti;
Hanumana. boga majrnuna koji
predstadja odanost, hrabrost i
posvccenost; i Laksrni, boginju
blagostanja s,1 cetiri ruke
TRIMURTI
Rec trimurti na sanskritu
znaci "posedovanje tri oblika. i
terrnin je koji se koristi za opis
nhovnog trojst\·a LI hinduizmu:
"Brania (Tvorac), Visnu
(Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna
Tvorac (ponekad prikazivan
SJ. (etiri glave koje gledaju
na cetiri strane) predstavlja
urarnotefojucu silu koja
povezuje Visnua, tvorca svetlosti,
i Sivu, gospodara mraka. Iako je
Brann va±an, postoje sarno dva
poznata hrama koji su posveceni
iskljucirn njemu, dok se Siva i
Vi5nu slave kao glavna bofanstva
LEVO Visnu i njegova supruga,
La ks mi, jasu Garudu, orla koji
simbolizuje mudrost koja se postize
otvorenim umom
\'ISNU
Takode zvan CLI\·ar, Visnu
odrz,1\·a harmoniju kosrnos,1 i
predstadja manifostaciju sunc.1
koje snkodncn10 prelazi ncbo
u tri krupna koraka, LI s\·itanje.
LI podne i na z.1lasku. L1zu da je
on, kao CLivar S\'eta, poprimio
deset inkarnacija, koje sc
porninjLI kao ··avatari .. (doslorno
.. onaj ko silazi .. ); u njih spadaju
Rama, Krisna i Buda Kao
gospodar kosmosa, Vi5nu plovi
ru iskonskirn \·odarna, spavajuCi
na zmiji Ananti. Njegov,1 cetiri
glarna simbob su fonka (iii
skoljka), koja Se koristi ZJ.
r.1sterivanje demoru, gada (iii
tolj.1ga), koja predst.1vlja vlast,
eakra (iii disk) protiv zlih sila
i pad ma (iii lotos) kao sirnbol
reinkarnacije. Tulasi (slatki
bosiljak) je sveta biljka za Visnua
i cuva se u hramovima njemu
posvecenim, a njeni listovi se
koriste kod svetih s\·ecanosti.
SIVA
Bohnstvo suprotstavljenih
i cesto kontradiktornih
karakteristika, Siva predstadja ne
samo unistenje, nego i obnovu,
bas kao sto sered pojavljuje iz
haosa i kao sto novi zivot dolazi
posle smrti .. Kao Nataradza, on je
gospodar opsteg plesa stvaranja
i unistenja preko kojih odr±ava
ravnotefo kosmosa. Razigrani
Siva se obieno prikazuje sa cetiri
ruke koje su okruzene krugom
plamena, sto predstavlja suncani
disk i stvaranje i kontinuitet
kosmosa. Siva je takode vrhovni
bog rnuske snage, a simbolizuje
ga linga falusnog oblika (pandan
zenske joni), kao i asketski jogi,
obucen u pepeo i zirntinjske
koze Njegorn trece oko (cakra
u sredini ceL1) moze da unisti
vatrom sve koji ga poglechju,
,1li t,1kode garantuje mudrost
preobrazenja Siva se ponekad
prikazujc kako j.1se belog bika,
N,rndija, simbol moci i muskosti,
koji se cesto pojavljuje u
svetilistima ovog boga
SA KT I
Sakti je jos jedan vafan
.ispekt bofanskog Sakti je
Z.Cnski princip, dinamicna
zin1todavalacka energija kosmosa
koja aktivira stvaralastvo; bez
S.1kti drugi bogovi ostaju pasirni
i bez motivacije Sakti SC cesto
prikazuje kako grli Sirn i irna
cfre str.ine svoje prirode, jednu
neznu i srnirenu, drugu surovu
i strahovitu. Boginja Kali. koja
se obicno prikazuje s crnim
jczikom, zakolutanim ocirna,
ostrim zubima i \·encem lobanja,
personifikacij.i je potonje strane,
dok Parvati, Sivina supruga,
predstavlja prvu stranu
SLOG A.UM
U sanskritskoj kaligrafiji misticni
slog aum simbolicna je predstava
Bramana
Opisuje se u Upani5adama
(svetim tekstovima hinduizrna)
kao zvuk koji stvara i odrfava
kosmos. a smatra se da se
njegovim izgovororn sazima ceo
kosmos (proslost, sada5njost i
buducnost) Ovaj zvuk sadrzi,
u stvari, tri glasa, A, U i M, koji
predstavljaju tri boga (Bramu,
Visnua i Sivu) koji kontrolisu
zivot Oni zakode simbolizuju
tri ljudska stanja, san, spavanje i
oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti)
podrazumeva simbolicko
prinosenje svetlosti da bi se
predstavio trijumf dobra nad
zlom
budenje. kao i tri srnjstva, zelju,
znanje i delanjc Aurn se koristi
kao mantra kod meditacije i
prilikom svete ceremonije ..
DNEVNA MOLITVA
Pudia iii dncvn,1 rnolitva obicno
se obavlja kod kuce i glavni je
oblik hinduske molitve, iako
se molitva koju rndi svestenik
takocle de5ava dva puta dnevno u
mandiru (hramu). Kod kuce se
molit\·a odrfava na svetom rnestu,
gde su odabrana porodicna
boianstva predstavljena u
obliku slika iii kipova, koji su
poznati kao murtis U mandiru
se odrfava veoma ritualizonna
s\·eCJ.nost poznata kao arti .. Ovo
podrazumeva osvetljavanje pet
bofanstava od strane svestenika,
koji kruzi lampama ispred
centralnog bofanstva dok vernici
pevaju pesrnu iz svetog pisma
Na kraju sveeanosti dolazi do
simbolicnog prinosenja hrane
(kao sto je voce, orasi iii slatkisi)
bofanst\·u radi blagoslova, a
zatim se ta hr.ana deli vernicirna.
SVECANOSTI
Hinduska godina sadrii rnnogo
sveeanosti kojima se obelefavaju
dogaclaji iz zivota boianstava
iii se slavi prornena godisnjih
doba .. Sve ove sveeanosti su
vesele, sa mnogo muzike, plesa i
drarne i daju priliku porodicarna
i prijateljirna da dodu zajedno.
Odrfavana u east boginje Laksrni.
Dajvali, svecanost svetlosti,
najrasirenija je svecanost koja
se slavi u lndiji, simbolizujuCi
trijumf do bra nad zlorn. U nekirn
delovima zemlje, Dajvali (u
oktobru iii novembru) obelefava
non1 godinu; nago\·estava nm·
poeetJ.k i predstavljJ. vreme kada
SC pl,1CJ.ju dugovi, ciste i krecc
kuee i os\·etlja1·.:iju mnostvorn
svetiljki SYec,rnost Holi, u martu,
prosl.1\'lj.:i zetn1 zita i veoma
jc radosnJ., s,1 1·elikim \ ,1tr,111u
i m,uifotlucima (kao sto je
posipanje nJ.rod,1 konfet.1ma) i
plerom.
GANG
U zemlji neline i prasine, vclike
reke lndije su \·azan izn1r zi\ota
i energije, pa z.:ito nije cudo sto
se slaye kao svete. NajvainijJ.
mcdu njima je Gang. koja se
slavi kao boginja Ganga. a
tece preko Indije od izrnra u
Hinulajima, koji su tJ.kode
sveti. Na hodocasca se ide u
Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11,1
obalama G.:inga da bi se narod
okupao u svetim vodama reke
Veruje se da Gang ornogucuje
oslobJ.clanje od samsare, ciklusa
ponon10g rodenja, a Varanasi
se smatra povoljnim mes tom
za kremir.rnje i z.:i razbacivanje
pepela pokojnika. Organizuju
se i hodoeasca svetim rnestima
u Hirnalajima, narocito planini
Kailas, gde kazu da Siva sedi i
meditira.
GORE Simbol aum
predstavlja sveti zvuk
stvaranja sveta
DOLE Siva, koji igra u
krugu plamena, kosmicki
je simbol zivota, smrti i
ponovnog rooenja ..
KR AVA
U hinduizmu
krava se smatra
svetom i klanje
krave se smatra
strasnim zlocinom.
Simboli plodnosti
i izobilja, krave su
glavne za indijsku
poljoprivredu,
njihovo mleko je
vazan izvor hrane
dok se volovi koriste
za vucenje pluga,
omogucujuci tako
sejanje :Zita
z
0
c
N
>
s:
1-
Vl
0
z
-'
<
::J
I-
0:
CL
Vl
-'
Vl
BUDIZAM
GORE Kada je Buda sisao
kosu, koristio je ovaj cin
kao simbol odluke da se
odrekne sveta
ooLE Otisak Budinog
stopala ukrasen
budistickim simbolima,
ukljucujuci obrnutu
svastiku (kukasti krst),
drevni simbol koji prethodi
nemackim nacistima
Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta·
Gautama, osnivac budizrna,
rodio se na granici izmedu
Nepala i severne Indije Buda
iii Probudeni je titula koju je
dobio posto je postigao duhovno
sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·,
postajuci otelotovorenje savrsene
rnudrosti i sarnilosti. Budizam
se ne zasniva na verovanju u
Boga, niti on ima ustaljeno
vjeruju, neki centralni autoritet
iii opste prilwaceno sveto pisrno
Nikada ne zahtevajuci podanicku
pokornost od svojih sledbenika,
budizam koegzistira sa lokalnim
religijskirn tradicijama i darovao
nam je bogatu tradiciju sa
raznolikim simbolima i mitskirn
misljenjem
BUDIN ZIVOT
Zivotna prica Sidarte Gau tame
predstavlja temelj budizma,
simbolizujuci mnoga od njegovih
osnovnih ucenja, ukljucujuci
potrebu za velikim trudom,
potpunim samoodricanjem i
beskrajnom samiloscu. Odrastao
kao princ, Gaunama se odrekao
svog bogatstva i napustio je
porodicu u potrazi za uzrokom
patnje u zivotu. Posle mnogo
godina koje je proveo kao
lutajuci isposnik, zakljucio je da
ni predavanje zadovoljstvima
ni krajnja uzdrianost ne daju
odgovor, pa je seo da razmislja
o o\·orn problemu pod drvetom
prosvecenja u selu Bodgaja,
Indija. Tu se prosvetlio i doziveo
je nirvanu - blazeno stanje
saYrsenog mira, znanja i istine ..
Iako vise nije bio vezan za fizicki
svet, Buda je odlucio, iz samilosti,
da ostatak zivota provede
poducavajuci .. Prvu besedu je
odriao maloj grupi ucenika
u Sarnatu, gde je ucio C:etiri
plemenite istine i Osmostruki
put, ucenja koja obja5njavaju
prirodu patnje i kako da se ona
okonca .. Ovaj put podrazumeva
disciplinu rnisljenja i delovanja
i potvrduje nacin zivota koji ne
ieli nikoga da ponedi Buda je
osnovao monasku sangu (sabor)
sa zadatkom da cuva i siri njegovo
ucenje.
SPASITELJI
Dok se neke forme budizma
koncentri5u na licno spasenje,
postoji i put koji su budisti
pominjali kao "put spasitelja':
Spasitelj je ucenik budizma
(rnuski iii zenski) koji je sposoban
da postigne nirvanu - sto znaci
oslobodenje od samsare (ciklusa
ponovnog radanja) - ali se
opredeljuje za ostanak u fizickom
svetu da bi pomogao drugim.1
Na paliju (jeziku koji je nastao
iz sanskrita), rec bodisatva
(spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina
istine i mudrosti" Spasitelji se
razlikuju od Bude po opustenoj
pozi, cesto prikazani kako sede
iii leze da bi pokazali srnju
stalnu vezu sa covecanstvom
i\!edu najvainijim spasiteljima
su Majtreja ( Majlaj u Kini),
dobrodusna buduea licnost,
oceki\·ani mesija budizma,
koji se obicno prikazuje kako
sedi u zapadnjackom stilu; i
A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini),
otelotvorenje saosecanja i milosti
BUDISTICKA
KOSMOLOGIJA
Za razliku od zapadnjackog
videnja kosmosa koje tcce od
pocetka do kraja, budisticka
kosrnologija je ciklii:na. Ona ne
samo da se primenjuje na ljudski
zivot (beskrajni ciklus rodenja,
smrti i ponovnog rodenja), nego
i na sistemc sveta .. Oni ce nastati,
nestati i biti zamenjeni novim
poretkom Neki budisti takode
veruju da postoje bezbrojni
sisterni sveta koji postoje
istovremeno. od kojih svaki
ima svog Budu, a neki od njih
imaju imena i s kojima se moze
komunicirati Tako budisticke
ikone ne predstavljaju UYek
istorijskog Budu Gautamu (koji se
pominje i kao Sakjamuni Buda),
nego mogu da predstadjaju bude
u raznim inkarnacijama Jedan od
takvih je Amitaba, Buda beskrajne
svetlosti i cuvar Zapada, koji se
cesto prikazuje s lotosom u ruci i
u drustvu pauna
STU PA
Jedan od najvainijih i
najprepoznatljivijih simbola
budizma je stupa. U drevnim
tekstovima rec stupa znacila
je .. vrh .. , a stupe su u pocetku
bile pogrebne humke koje su
sadriavale svete ostatke Bude
iii njegovih glavnih ucenika
(od kojih su neki postigli
prosvecenje) Osim sto je simbol
Bude i njegovog konacnog
oslobodenja od samsare, stupa je i
kosmicki simboL Iako ima mnogo
arhitektonskih varijacija, ona se
tipicno sastoji od kupole (anda),
koja simbolizuje i .. svetsko jaje ..
(arhetipski simbol stvaranja
sveta) i rnajcinsku utrobu, dok
relikvije koje sadrzi predstavljaju
seme zivota. Kupola obicno
pociva na cetntastorn tronu,
koji se tipicno povezuje sa cetiri
strane sveta, sto znaCi da kupola
neba poCiva na zemlji .. Stupe
su se kasnije razvile u rnesta za
molitavu, a ponekad su gradene
da bi se slavili vaini dogadaji
MOLITVENI
TOCAK
Bubanj koji
se vrti sa
upisanim
molitvama
poznatje
kao molitveni
tocak. Kazu da
je jedan okret u
smeru kazaljke
sata jednakjednoj
izgovorenoj
molitvi Veliki
molitveni tockovi
nalaze se van budistickih
svetilista, a vrte ih hodocasnici
dok hodaju oko svetilista.
OTISA.K BUDINOG
STOPALA
U budizmu (i u hinduizmu)
otisci stop.1la mogu prcdst,nlj,1ti
prisustvo S\ete licnosti iii
bozanst\·a, koji sazinuju S\ c
njiho\c osobinc i atribute
1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze
duboreze kopij,1 Budinog stopJ.la.
cesto sa budistickim simbolim,1
kao sto jc osmopJ.oc,rni tocak;
koji simbolizuje Budin z,1kon.
Otisci Budinih stopala su takode
ukraseni simbolima kao StO SU
ribc. S\astika, dij,111untsko zcz]o,
skoljka. saksija i kruna Smatra SC
d.:i ec pos\cecnici. ukoliko slcdc
Budine korakc, takode postici
prosveeenje
TIBETANSKI BUDIZAi\!
Budinm nastoji da se pribgodi
razlicitim zemljam,1 i kulturarna
n.:i koje sc prosirio Ponekad
poziut kao Vadirajana
(dijamantsko iii sredstrn munjc ).
tibetanski budizarn karakterise
panteon buda i spasitclja, kao i
mnogi fo·opisni obredi, ,utcfakti
i umetnicka dela. Vainost ziYih
ucitelja poscbno se ruglasavJ.; za
neke od njih (pozn,lte kao lame)
veruje se da su reinkarnacijc
svetih ucitelja iz predJ.snjih
nernen,1, a zi\·e na zcmlji kao
spasitelji Obredna pr.1ksa
podr,1zumcv,1 stv,uanje mandala
(.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).
pon.wlj,rnjc mantra i iz\·odenje
mudra (simbolickih pokreta
rukam,1) Figurice i rnam.hle
koriste se za koncentrisanje misli
ru medit,1ciju.
ZEN BUDIZAM
Zen budiz,rn1 karakteri5u prostor
i jednostavnost Razvijena u Kini,
l\.oreji i Japanu, tradicija zena
uticala jc na kinesko-jap.rnskc
llll1Ctnicke formc, kao StO SU
kaligrafija. slikarstrn i poezija,
kao i aranzir.rnje c\eca i basta,
caj.rnkc. pa eak i borilacke
YcStine, StO S\ C skup.1 uspost;i\'Jja
red. jednosta\ no st i ustaljenu
proccduru
SLON I BUDA
GORE Zlatna darma-cakra,
tocak sa osam palaca
koji simbolizuje ucenja
Bude, stoji izmeou dva
kipa jelena. predstavljajuc'i
Budinu prvu besedu u
Parku jelena. u Sarnatu,
hram D:Zokang, Lasa. Tibet
GORE Viseslojni simbol
stupe
Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o
njegovoj velicini Dok je bila trudna, njegova majka je usnila
kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio
je odavno predskazan, pa su tumaci uzimali ovaj san kao
najavu njegovog predstojec'eg dolaska. U indijskoj kulturi
beli slon je breg Indra, kralj bogova, a slonovi se zovu "rusitelji
prepreka'; sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa
slonovskom glavom. Ganesu U budizmu se slon ponekad
koristi kao simbol Bude, predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i
snagu
44
0
z
_J
<(
0
JUDAIZAM
GORE lstocni zid svake
sinagoge sadrzi svitke Tore,
koji se citaju sa podignute
platforme radi ukazivanja
postovanja Lampa stalno
gori kao simbol zaveta koji
je jevrejski narod sklopio s
Bog om
GORE Zavetni kovceg je
simbol lzgona
Najstarija svetska monoteisticka
religija, judaizam ima kontinuitet
tradicije oko-+ 000 godina Naziv
'·judaiz,1111 .. potice od plernena
Juda, jednog od l 2 plemena
lzr.1ilj,1, ali je za judaizam sustinski
'"12..111 zi,·ot An.:ima koji je
poznat kao otac jcvrejskog naroda
i njego,· odnos prema Bogu.
Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako
jc Bog sklopio z.ivet, iii sporazum,
sa Avram om: dace njegovi
potornci biti iz,1br,rni Boziji
JEVREJSKI MISTICIZAM
narod, a zauznat trcba da sc dr'±c
Bo:i:ijih zakon.:i Ovi zakoni su
d,lti i\[ojsiju na Sin.:ijskog gori
kada je izrndio Jenejski narod iz
ropstva u Egiptu (Izgon) u Han.in
(Izrael), zemlju koju je Bog
obccao Anamu
OBECANA ZEJ\!LJA
Istorija judaizma ukorenjena je
u lzrael. obecanu zemlju Vise
od obicnog mesta, ona je jedan
od najvainijih simbola judaizma,
deo etnickog identiteta jcvrcjskog
narod,1 J erusalim, grad 11,1jveccg
izrailjskog kralja, Davida, narocito
jc znab.jan .. Tu je Davi do,· sin,
Solomon, sagradio hram, simbol
jedinst\«1 eoveka i Bog.1 Ovaj
hram je obnavljan mnogo puta,
dok ga na kraju nije razorio rirnski
car Tit, 70 .. godine n .. e. Zid placa
(iii Zapadni zid) poslednji je
ostatak hrama i mesto hodoeasca i
rnolitve zaJevreje celoga sveta
TORA
Proucavanje s\•etog pism,1 jedan je
od najvainijih aspekata jevrejske
,·ere. Prvih pet knjiga jevrejske
Biblije poznato je kao Petoknjizje
iii Tora, a za njih se ,·eruje da
sadrze sva Bozija ucenja kako su
Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni, alegorijski, crkvenobesedni i tajni iii misticni
Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. Kabala, najuticajnija nit
jevrejskog misticizma, zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac
mora da proae da bi dosegao Boziji izvor .. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji
sacinjava najdublju stvarnost, nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti),
koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i
tetragramaton (JHVH)
sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj
gorL
Vise od riznicc zakona i prica,
Tora sc saglcdava kao unutr,1snja
iii duhonu dimenzij,1 sarnog
sveta, sredstvo prcko kojeg
pojedinac rnoze d,1 pristupi visim
carstvinu SvJka si1ugog.1 ima
niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr
Tora) 11,1 kojem je TorJ ispisana
na hebrcjskom rukom vestog
pisara; moze trajJti i godinu dana
da sc ona ispise Svaki svitak
inn rerncn koji ga drzi kada se
savije, tc grudni oklop i krunu,
sa srebrnim pokazivacem koji se
koristi prilikom citanja da bi se
izbeglo dodirivanje pergamenta
prstom Jedan od najsvetijih
sirnbola judaizma, svici Tore se
drze u specijalnom ormaricu
iii udubljenju (poznatom kao
zavetni ko,·ce:i:ic) u zidu koji je
okrenut pre ma Jerusalimu
SINA.GOGA
Posle rusenja hrama, Jevreji SU bili
rasejani sirom Rimskog carst\•a, a
ooLE Sofar je ovnujski rog koji se
koristi u jevrejskim obredima On
podseca na pricu o Avramu i lsaiji i
znakje Bozije milosti
sinagoge su postale centar zivota
jevrejske zajednice Sinagoga ima
tri glavne fonkcije: ona je dom
okupljanja u kojem se jeHejska
z,1jednica moi:e sastajati bilo
kojim povodom: dom nauke, gde
se prouca\·a S\'eto pismo i gde
deca uce hebrejski i citaju Toru:
i dom molitve, gde se sluzba
odrfava subotom l\luskarci i
i:ene zauzimaju odnijen prostor,
au skladu sa Drugom zapo\·escu
obicno nema nikab·ih slika
ljudi iii zivotinja. Svaka sinagoga
ima i lampu koja stalno gori
pred za\ etnim kovceiicem -
kao simbol vecite svetlosti
Bozije koja obasjava tamu
neznanja
TETRAGRAJ\IAT ON
Prema predanju, Mojsiju se
otkrilo Bozije ime. ali je ono bilo
toliko sveto da nije moglo da se
izgo\·ara n,1glas Tetragramaton
sadri:i cetiri slova.J, H, V, H. koja
na hebrejskom daju pram Bozije
ime, a koje se pominje kao "ime"
(ha 5em ), iii Adonaj ("Gospod'')
Kada se dodaju samoglasnici,
dobija se ime Jalwe, koje neki
hriscani prernde kao Jehova
Tetragramaton je ugraviran
na Aronov stap i na Solomonov
prsten, koji su simboli dasti Za
stap se takode verovalo da ima
cudotvorna svojstva (kao carobni
stapic, koji je zajednicki mnogim
tradicijama), a za Solomonov
prsten se go\·orilo da mu daje
bo:Zanske moci. u kabalizmu se
za tetragramaton verovalo da
znaci zirnt i da ima magijske i
isceliteljske moci. On se cesto
upisuje na amajlije i na plocice u
sinagogi, kao i u jevrejske kuce,
oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs)
simbolicni obrok ukljucuje gorke
trave i pogacu u znak secanja na
ropstvo u Egiptu
kao stalni podsetnik na Bozije
sveprisustvo
ZAKONI I OBICAJI
Kazu d,1 je Mojsije na Sinajskoj
gori dobio zakon na dva kamena,
poznat kao Deset Boi:ijih
zapovesti, urezan Bozijim
prstom u sustini jevrejskog
verovanja nalazi se Serna, prva
Hpovest - ljubav prema Bogu.
Reci Seme su ispisane na sitnim
svicima i smestene su u kutijice
(tefiline), sa kaisinu iii trakama.
Tokom molitve radnim danima
ortodoksni jevrejski muskarci
nose tefiline privezane za celo,
levu ruku i 5aku Svici Seme se
takode stavljaju u kutijice zvane
"mezuze'', koje se prikuca\·aju
na nata kuce (obicno pred sw
prostorije osim kupatila i toaleta),
osluskujuci vreme kada su reci
scme bile urezivane u dovratke.
Ortodoksni Jeneji tipicno
nose male kape (jarmulke) da bi
pokazali srnju pokornost bogu
Talit je odevni deo sa resama
obicno plast iii 5al - koji nose
jevrejski muskarci On se odnosi
na odlornak iz Knjige brojeva
( 15:38-39), koji kaze da rese sa
pLwom trakom treba prikaciti na
donje rublje kao podsecanje na
Bozije zapovesti Od tvrdokornih
Jevrejki se zahteva da pokriju
kosu u prisustvu muskaraca, sa
izuzetkom mufa koji jedino moze
da uziva u njihornj seksualnosti;
vecina to postize noseci periku na
javnim rnestima
SVECANOSTI
Jevrejska istorija i obrazovanje
otelotvoreni su u svecanostima
na kojima se predanja
prenose pomocu priea, akcija,
simbolicnog jela i pevanja.
Postoji pet velikih svecanosti
iii daru strahopostonnja. kako
su z,1pisani u Tciri: Ros has,rna
(jenejska Ncn·a godi1u).Jorn
kipur (Dan pokajanja). Pasha
( Uskrs), San10t ( Dul10\·i)
i Sukot (Pr,1znik senica), sa
m1wgo sim bola povezanih s
njima
Zakoni koji dadaju
konzunir,rnjem luane centralni
su dco jcnejske vere. Za Heme
P,1she jede se samo pogac<1
(rnacoh). u z1uk seeanja na
lzgon, kada su lzrailjci rnorali
u iurbi da napuste Egipat, ne
irn,1juci nernena da peku obican
hleb Gorke tra\·e simbolizuju
ropst\·o u Egiptu, a jagnjeca kost
simbolizuje darove koji bi sc za
Pashu nosili u Jerusalim
U fojar, ornujski rog, duva
se ZJ. Herne Ros hasane, sto je
pozi\' 1urodu da se pokaje i da
novu godinu pocne iznova. Ovaj
rog je podsecanje n,1 Boziju
milost. kada je dozvolio Axrarnu
da zrtvujc ovna umesto Isaije
Postoje tri glavna znrka fojara,
.:i za vrcrnc Ros hasane oni se
pon,1djaju I 00 puta
ooLE Tetragramaton daje
pravo Bozije ime na
hebrejskom jeziku, koje se
nikada ne izgovara nag las ..
DAVIDOVA
ZVEZDA
Jedan od
najprepoznatljivijih
znakova judaizma,
Davidova zvezda je
danas simbol drzave
lzrael, koji se na
nacionalnoj zastavi
pojavljuje od 1948
godine. Kazu da ova
sestokraka zvezda,
koja se dobija od
dva trougla koji
se meousobno
zahvataju, potice
od sestostranog
stita koji je David
nosio protiv Golijata
Beli deo gornjeg
i crni deo donjeg
trougla simbolizuju
jedinstvo
suprotnosti
c
':i
>
N
>
$:
f-
Vl
0
z
....J
<(
::::i
f-
a:
Q..
Vl
....J
0
ro
2
Vl
HRISCANSTVO
TROLUCNI
U KRAS
Ovaj geometrijski
oblik cesto se koristi
da izrazi Trojstvo.
Obuhvatajuci tri Iuka
koji se meousobno
zahvataju, ceo
simbol oznacava
vecnost, dok
trouglasti oblik u
sredini predstavlja
Trojstvo i njegovu
nedodi rljivost
GORE Krst na barjaku na
litijama iii krst koji se sastoji
od grckih slova ksi i ro.
GORE lsus razapet na krstu
glavni je hriscanski motiv
GORE Jedan od najstarijih
tajnih simbola za Hrista
Skupa sa islamom, hriscanstvo
je najrasirenija svetska religija
Proizasavsi iz judaizma, ona ima
mnogo razlicitih predanja, ali
njeno centralno ucenje je da
je Isus od Nazareta, jevrejskog
roda, Boziji sin, dugo oeekivani
mesija ciji SU dolazak predskazali
proroci Starog zaveta .. lsusov
zivot, od poniznog rodenja
od Marije Device do raspeca,
smrti i vaskrsenja, cini osnov
hriscanske teologije kako se
kazuje u jevandeljima (sto znaci
"blagovesti") Novog zaveta.
HRISTOVI SIMBOLI
Hriscanstvo uzima ime od grckog
prevoda hebrejske reci "mesija"
(miropomazani ). Hrist je naziv
koji je lsus dobio od sledbenika i
simbolizuje se na vise nacina
Riha je jedan od prvih
hrisbnskih simbola, a nalazi
se na grobovirna u rimskim
katakombama - starom, tajnom
sastajalistu kada su hriseani u
Rimu bili progonjeni zbog vere.
Zasniva se na akrostihu: pocetna
slova grckih reci za lsusa Hrista,
Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju
se ihtus, sto na grckom znaci riba ..
Hrist je takode govorio za srnje
apostole da su ''ribolovci ljudi",
dok su prvi hriscanski oci vernike
nazivali piskuli (ribe)
Jos jedan od najranijih simbola
za Hrista jeste krst sastavljen
od inicijala za Hristovo ime na
grckom, X (ksi) i P (ro) Ova
slova se obicno upisuju jedno
iznad drugoga, ponekad zatvorena
krugom, postajuci tako i kosmicki
i suncani simboL Kafo da je
rimski car Konstantin I doziveo
viziju krsta koji se sastojao od
slova ksi i ro i koji je obecao ·
pobedu njegove vojske, posle
eega je on pre5ao u hriscanstvo.
Bizancijum, prestonica Istocnog
rirnskog carstva, preimenovana
je u KonstJntinopolj (Carigrad)
i postala je centar Istocno-
pravoslavne hriseanske crkve .
Drugi simboli koji se povezuju
sa Hristom jesu predmeti
vezani za Hristovo stradanje (ili
raspeee). U njih spadaju krst na
kojem je Hrist umro, kruna od
trnja, bic, cekic i cavli kojima je
prikucan za krst, koplje koje su
rimski vojnici upotrebili da ga
probodu i merdevine kojima je
spusten sa krsta Od XIV veka
ovi predmeti su postali centar
snazne posvecenosti kod nekih
hriseana, a svrha im je da pobude
DOLE ISUS, dobri pastir, vra(a jagnje
u tor, koje je simbol Hrista kao
Spasitelja.
GORE Kruna od trnja je hriscanski
simbol raspeca
emocionalni odgovor na Isuso\'e
patnje
OVCE I PASTIRI
Isus se uveliko oslanjao na
zavieajnu zemlju i kulturu kada je
rec o simbolima koje je koristio
u S\'Ojim ucenjima Na primer,
mnogi ljudi u tom kraju su drfali
ovce, pa je poredenje Isusa sa
pastirom i njegovih sledbenika sa
stadom kljucna metafora
U Jevandelju po Jovanu, Isus se
pominje kao do bar pastir koji ee
vratiti zabludele pravom odnosu
prema Bogu, dok se on pominje i
kao "jagnje Bozije", simbolizujuci
irtvu koju je podneo, umiruci
da bi gresi coveeanstva mogli da
budu oprosteni. U hriscanskoj
ikonografiji, Isus se cesto
prikazuje s jagnjetom nabacenirn
na rame, sto simbolizuje njegovu
sposobnost da spasava izgubljene
duse. On takode nosi pastirski
stap, koji su usvojile vladike i
koji je postao simbol njihove
pastirske vlasti nad vernicima, kao
i podseeanje na Hrista
TROJSTVO
Iako je hriscanstvo monoteisticko,
hriscani veruju da se Bog
l
-'
L
GOLUBICA
U judejskoj i hriscanskoj kulturi, golubica s
maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje
milost Boziju. U znak kaznjavanja pokvarenosti
eovecanstva Bog je poslao potop, simbol
razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio
je upozoren i sagradio je barku na kojoj su
spaseni njegova porodica i po jedan par svih
zivotinja Kaci je kisa prestala, Noje je poslao
golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu
grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. U hriscanskoj
ikonograiiji, golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha, gde
sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha
pokarnje na tri razliCita nacina
- kao Otac, Sin i Sveti duh .. Ova
trostruka priroda Boga poznata
je kao Trojstvo lako svaki aspekt
Trojstva predst,wlja celinu za
sebe, svaki je isto tako deo Boga i
jedno bofanstvo. UV veku sveti
Patrik je koristio detelinu, biljku
sa jednom stabljikom i tri lista,
da bi obj.isnio ovaj koncept: bas
kao sto je svaki list poseban, tako
je u isto vreme i sastavni deo
biljke. Prema_Jovanu Krstitelju,
Trojstvo je bilo prisutno na
Isusovom krstenju: Sin u vodi,
Otac izgovara reci odobravanjJ. sa
neba, a S\·eti duh silazi na zemlju
u obliku golubice
DEVICA MARIJA
Takode poznata kao Bogorodica,
Devica Marija se s!J.vi kao
odabrana majka za svetog Boiijeg
sina, narocito u Rimokatolickoj
crkvi. Marija se predstavlja
mnostvom sirnbola, ukljueujuci
krin i belu ruiu, koji predstavljaju
njenu nevinost, crvenu ruzu
(Isusove muke), kao i sunce,
mcsec i venac od dvanaest
zwzda, koji je, izgleda, povezan
sa apokaliptienom vizijom
opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ),
gde je .. zena obucena u sunce, i
mjesec pod nogama njezinijem,
i na glavi njezinoj vijenac
od dvanaest zvijezda .. Drugi
simboli njene svetosti i nevinosti
ukljucuju ogradenu bastu,
zatvorenu kapiju i ogledalo Ona
se obicno prikazuje sa oreolom
(u hriscanskoj ikonografiji
simbol boianstva i uzvisenosti)
i obucena u plavi plast, pri cemu
plast znaci zastitu a njegova
boja nju povezuje sa nebom
i carstvom nebeskim, kao i s
vodama krstenja. Devica je i
sama postala simbol i slavi se kao
Bozija majka
CRKVA
Iako rec "crkva .. koristimo za
opis zdanja u kojem se odvija
hriscansko bogosluienje, strogo
govoreci ona znaci "grupa
\'ernika" iii onih koji se okupljaju
u Isusovo ime .. Tradicionalno,
crkve se grade u obliku krsta,
opsteg simbola hriseanstva, sto
podseca na lsusovu smrt.
EVHARISTIJA
Vecina crkava odrfava sluzbu
poznatu kao evharistija, ali
i kao misa iii sveto pricesce,
da bi se proslavila uspomena
na poslednju veceru. To je
obrok koji je lsus podelio sa
svojih dvanaest ucenika pre
lupsenja Kao i poslednja
vecera, evharistija podrazumeva
deljenje hleba i vina, koji
prcdstadjaju meso i krv lsusovu,
da bi se simbolizovalo uzimanje
HristoYOg teb iii sustine
CETIRI JEVANDELISTA
GORE Slika Device Marije,
na kojoj se vidi sa oreolom
u kojem ima dvanaest
zvezda Ova slika prikazuje
bezgresno zacece, a Marija
stoji na mladom mesecu,
koji je simbol nevinosti.
Ona takooe nosi plavi plast
koji je povezuje s nebom.
Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja, Marko,
i Jovan - poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista
Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja, kao i vizije
starozavetnih proroka Danila i Jezekilja, povezuju Mateju
anaelom, Marka s lavom, Luku s volom i Jovana sa orlom
zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~ v · ~ ' ' " ' C ' "
znakovima Vodolija, Lav, Bik i Skorpija, sa cetiri strane
sa cetiri elementa, kao i sa arhanoelima Rafailom,
Gavrilom i Urilom
47
:r:
("),
>
z
\/)
<
0
0
z
-'
4:
::::i
-'
ISLAM
GORE Detalj iz Kurana, za
C:ije same reci se veruje
da oznacavaju Bozije
prisustvo.
GORE Simbol zvezde i
polumeseca amblem je
islamskog sveta
Naziv islam potice od arapske reci
koja znaci "pokoriti se", pri cemu
je rnusliman "onaj ko se pokora\·a"
- to jest, onaj ko zivi nacinom
koji je odredio Alah (Bog)
Kako je Alah Jedan, ne postoji
nikakva podela izmedu svetog
i svetovnog, svirn aspektima
zivota vladaju islamski moralni
principi Centralno ucenje islama
jeste da je on originalna religija,
vera otkrivena svim prorocima,
ukljucujuci Adama, Avrarna,
Mojsija i lsusa, ali kulminira
MINARET
Rec "minaret" pot ice od arapskog
manara, sto znaci "isijavanje
svetlosti". verovatno aludirajuci
na njegovu simbolicnu funkciju
kule svetilje za okolnu zajednicu.
Minaret je tanki toranj sa
balkonom sa kojeg mujezin
poziva vernike na molitvu kao
stalno podsecanje na Alahovo
prisustvo Sam minaret sugerise
posredovanje izmeau naroda
okupljenog u dzamiji i neba
na koje minaret pokazuje.
Polumesec, jedan od simbola
islama, ponekad se stavlja na vrh
minareta
Muhamedom, poslednjim i ·
najvafoijim Alahovim bozijim
glasnikom Muharned (iii
"prorok") roden jc u Makahu,
Arabija (sada u Saudijskoj
Arabiji), u VI \'eku n.e. Za njega
se veruje da je vratio cistotu
Alaho\·ih ucenja, dovodeci tako
svetu Alahovu poruku rndilju do
ispunjenja i savrsenstva
PET STUBOVA !SLAMA
Islarn se gradi na pet glavnih
verovanja: veronnje u Alaha. u
Kuran, u andele, u Muhameda i
proroke koji su bili pre njega i u
Sudnji dan Muslimani takode
veruju da je sama vera besmislena
ako nije poduprta akcijorn u
svakodnevnom zivotu. Te akcije
su poznate kao "pet stubova
islama", a to su vera, molitva, post,
hodocasce i milosrde ..
KU RAN
Sveti tekst islama poznat je kao
Kuran (potice od arapske reci za
"kazivanje'} Muslimani veruju
da SU to Alahove reci, ne reci bilo
kojeg ljudskog bica, direktno
prenete Muhamedu u periodu od
23 godine preko andela Dzibrila
( Gavrila) u nizu vizija. Kako
je Muhamed primao pojedine
delove teksta, ucio ih je napamet.
s tim sto ga je Alah upucivao kako
da ih kazuje ..
Stvarne reci Kurana sagledavaju
se kao bofansko prisustvo Alaha,
pa zato moraju da budu napisane
jasno i pazljivo na originalnom
arapskom; prevodi se nikada ne
koriste za molitvu Kuranska
kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna
umetnost, sa odlomcima iz
urnetnickih predmeta - u isbmu
se ne dozrnlja\·aju figurativne
predsta\·e buduci da se smatraju
ravnima oboiavanju. Primercima
Kurana uvek se pazljirn rukuje
ionise drze na visokoj polici,
umotani u cisto platno Stalak
se koristi da knjiga bude
otvorena za vreme citanja, a pre
uzimanja knjige rnuslimani uwk
proveravaju da Ii SU im ciste ruke.
DZAMIJA
!vluslimani se uvek mole Alahu
u d:Zamiji iii rnoseji (mestu
klanjanja). okrenuti prema Meki
- ciji smer pokazuje mihrab iii
nisa u zidu Kako je islamska
umetnost nefigurativna, d:Zamije
su ukrasene arabeskama i
geometrijskim obrascima, kao
i kaligrafijom iz kurana. O\·i
obrasci odrazavaju sustinsku
harmoniju kosmosa i prirodnog
sveta, koja potice od islamskog
verovanja da je Alah Jedan Iako
stilovi dhmijske arhitekture i
ukrasa variraju shodno lokalnom
obicaju i periodu, mnoge dfamije
imaju krov u obliku kupole koji
predstavlja rajsko nebo, kosrnos i
stvoreni svet, cija je kruna obicno
minaret. Druge karakteristicne
crte ukljucuju dvoriste, prilazne
staze i cesme (iii tuseve) za pranja
koja zahteva islam U dfamiji
se ne nosi obuca, buduci da se
smatra prljavom. Kako se Alah
nalazi svuda, islam uci da je ceo
svet dfamija, tako da se o dfarniji
rnoie razmisljati kao o simbolu
sveta. Dfamija se takode smatra
centrom obrazovanja, a neke
velike dfamije u istoriji imale su
skole i biblioteke sagraclene do
Kurana kao ukrasirna zgrada i njih ..
OBREDI I OBICAJI
Muhamed je odlucio da je
"cistoea deo vere", tako da pre
salaha (molitve) vernici moraju
da se operu Ovo obredno
ciscenje ili vadu predstavlja
simbolican cin, jer voda ne samo
da pere fizicko telo nego takode
cisti du5u od greha Ako rnda
nije dostupna, dozvoljeno je sum
pranje prasinorn ili peskorn
Kod zajednicke molitve
rnuslimani stoje jedan pored
drugoga, simbolizujuCi jednakost
svih LI Alahovim ocima Muskarci
i zene su, rnedutirn, odvojeni,
a imam koji vodi molitvu stoji
ispred. Citaju se delovi Kurana,
posle kojih sledi niz forrnalnih
akcija koje ukljucuju klanjanje
i padanje na kolena (znakove
pokornosti Alahu) Za molitvu
se koriste narociti tepisi, koji se
posle upotrebe uvek pakuju u
rolnu, ne premotavaju se
Post igra vainu ulogu u islarnu
i podrazurneva apstiniranje od
jela, piea i seksa u toku dana.
Muslirnani veruju da post
pojaeava njihovu svest da se uvek
nalaze u Alahovorn prisustvu, a
rnnogi rnuslirnani poste redovno
u odredene dane tokom cele
godine. Post je, medutim, bi tan
za ceo mesec ramazan, deveti
mesec (lunarnog) muslimanskog
FATIMINA RUKA
Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. lako se ona ne
pominje u Kura nu, siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici
Mariji, pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'; "Devicu" i "cistu i svetu'; i kaze
da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. U popularnoj
religiji, vernici se oslanjaju na Fatimu, koja zastupa potlacene u borbi protiv
nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su
posvecena Fatimi, gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina
ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet
stubova islama.
kalendara, koji slavi uspomenu
na vreme kada su se Muhamedu
otkrile prve reci Kurana. Kraj
ramazana se obele:Zava mladim
mesecom, kada rnuslimani
prekidaju post porodiC:norn
gozborn
HODOCASCE
Svake godine rnilioni muslimana
idu na hodoeasce (hadi) u
Meku, sveti islamski grad,
mesto koje je toliko sveto da
nemuslimanima nije dozvoljeno
da u njega udu .. Hodocasnici
borave u ogromnom logoristu
i pre nego StO udu LI grad,
odlaiu uobieajenu odecu i
oblace jednostavnu belu, koja
je znak jednakosti sa ostalima i
poniznosti pred Alahom
Kada dodu u Meku, odaju
postu najsvetijoj islamskoj
gradevini, Cabi (kocki), koja
je glavno fariste muslirnanskog
obo:Zavanja sirom sveta. StojeCi
u dvoristu Velike d:Zarnije u
Makahu, Caba je jednostavan
kamen u obliku kocke koji je,
prema predanju, prva kuca
sagradena za slavljenje Alaha, a
koju su obnovili Avram i njegov
sin !Smael Caba simbolizuje
Alahovo prisustvo i prekrivena je
crnim kadifoim platnom zvanim
kisvah, koje se zamenjuje svake
godine Ovo platno je znak
poniznosti i postovanja, jer bi
direktno gledanje u Cabu bilo
slicno gledanju u Alaha, sto je
zabranjeno. Ono je izvezeno
zlatorn sa odlomcima iz Kurana,
narocito na delu iznad nata
- koja vode u svetu unutra5njost
CitajuCi molitve, hodocasnici
kruie oko Cabe sedam puta
(ier je sedam mistiean broj)
HodajuCi u srneru suprotnom
kretanju kazaljke na satu, oni
poCinju u uglu gde je sveti Crni
kamen uglavljen u srebrni rarn.
Za ovaj kamen se veruje da je
rneteorit, sirnbol Bozije rnilosti i
moci koji je pao s neba
A NB ELI
U islamu SU anoeli
stvorenja svetlosti
koja slave Ala ha i
izvrsavaju njegova
uputstva Dzibril,
poglavar anoela,
bio je odgovoran
za nametanje
Alahovog voostva
svim prorocima,
ukljucujuci
Muhameda. Anaeli
se mole za ljudska
bica, posebno za
vernike, i pomazu
verne Muslimani
veruju da svako ima
dva anaela ciji je
zadatak da beleze
dela doticne osobe
za Sudnji dan
ooLE Caba u dvoristu Velike
dzamije u Meki jedan je
od najsvetijih i najdubljih
simbola islama.
V'
>
s:
SIMBOLI I UM
MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE, NAUCNOG PROUCAVANJA
LJUDSKOG UiVL\. .. SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA, ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI
POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA.
GORE Zig mud Frojd je
verovao da su simboli
proizvod nesvesnog
uma i da mogu da sadrze
znacajne informacije
GORE Po Jungu, musko
i zensko su takoae
psiholoska stanja, poznata
kao animus i anima
Zigmund Frojd ( l 856-1939 ),
koji se cesto pominje kao "otac
psihoanalize·', pr.wio je razliku
izmedu s\·esnog i nesvesnog urna.
Njegovo kljucno delo, Tumacenje
snova ( l 900), postavlja tezu da
su simboli proizvod nesvesnog,
koji tipicno nastaju u toku
sanjanja kao nacin komuniciranja
sa svesnim bicem iii egom
Nekadasnji Frojdov ucenik, Karl
Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se
razisao sa rnentorom, razvijajuci
teoriju "kolektivnog nesvesnog",
rnitski nivo nesvesnog C:ija je
simbolika pre arhetipska nego
licna
EROS I TANATOS
Frojd je identiflkovao dva
preklapajuca i suprotstavljena
instinktivna poriva: eras i tanatos.
Eros iii seksualnost, predstavlja
poriv zivota, ljubavi i kreativnosti;
tanatos iii smrt je poriv agresije
i unistenja. Borba izmedu njih
glavna je u ljudskom zivotu, pri
cernu dolazi do neuroza kada se
instinktivni porivi negiraju
( zato StO SU bolni iii
antidrustveni) i kada se
potiskuju u nesvesni um. Kao
proizvodi nesvesnog, sirnboli
SU na(in spoznavanja ovih
potiskivanja.
SEKSUALNI Sli\!BOLI
Prosto receno, sve sto stoji
uspravno i moze da prodre, iii
sto lici falusu na bilo koji nacin,
simbol je muske seksualnosti
Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni
predmeti, kao StO SU stapovi,
debla drveea i ki5obrani
( otvaranje ki5obrana uporeduje
se sa erekcijom), mogu oznaea\·ati
muski organ .. u duge primere
mogu spadati planine, visoke
zgrade, rnzovi, naliv-pera iii
banane. Nasuprot tome, sve u
sto se moze uci, sto je skriveno
iii lici na vulvu i/ili vaginu na
bilo koji nacin sirnbol je :Zenske
seksualnosti: na primer, doline,
pecine, vrata, kutije, fioke,
kredenci, voee poput smokava iii
cvece poput ru±a. Zenske grudi
se sugerisu izvijenim iii okruglim
oblicima, na primer kupolastim
zgradama, talasastim breiul jcima
iii bilo kojim okruglim rncem kao
sto SU tikve iii dinje. Medutim,
sam Frojd je shvatio da takve
stvari nisu nemino\·no seksualni
simboli, pa se smatra da je rekao:
"Ponekad je cigara samo cigara."
ANIMA I ANIMUS
Za Junga SU mu ska i ienska
seksualnost izrazi dubljih
stvaralackih sila, koje on porninje
kao "animus" i "anima" Animus
predstavlja rnusku, iii racionalnu,
stranu psihe, a anima zensku,
intuiti\·nu stranu; Ako se jedna od
njih potiskuje. moze da postane
destruktivna: "negativni animus"
mo:i:e da dovede do rigidne,
kontrolisane iii napadne licnosti.
On takode moze da se do:i:iYi
simbolicno u snovima kao preteca
rnuska licnost, iii LI budnorn
zivotu kao strah od muske
Jutoritarne licnosti
KOMPENZACIJA
Jung je Yideo psihu kao
sarnoprilagodaYanje: poku5aj
da se kompenzuju oblasti koje
su ispale iz ran10te2e da bi se
SIMBOLl(NE
STRUKTURE
Frojd je smatrao da um ima
tri suprotstavljene unutrasnje
tendencije· id je nesvesno,
centar instinkta i :Zudnje, ego
je svesni deo bica, a superego
prihvaceni samokriticar. Da
bi izbeglo cenzuru superego,
id koristi simbolicne slike
za kominikaciju sa egom
Za Junga um ima takoae tri
glavna dela:. svesni um; licno
nesvesno, riznicu individualnih
"secanja"; i kolektivno
nesvesno
pornirili njeni suprotstavljeni
delovi Kada se oni pomire, mi
smo psiholoski uravnotezeni
i postizemo celovitost On je
,·erovao da se simboli mogu
koristiti za istrazi\·anje granica
izmedu suprotnosti, au klinickom
radu analizirao je simbole u
snovima pacijenata, sagledavajuci
ih kao putokaze u stanje njihovog
unu i indikatore ritma progresa
ZIVOTNI PROCES
Organski razvoj je sustinski za
Jungo,·o rnisljenje, pri cemu je
DOLE Atomska eksplozija simbolizuje
Frojdov pojam tanatosa iii zelje za
smrc'u.
ljudski organizam sazdan tako
da se razvija prema psiholoskoj
i flzickoj zrelosti Jung je o
ovome govorio kao o ··procesu
individualizacije", pri cemu
simboli koji poticu od nesvesnog
pru:laju uvid u aktuelnu fazu
mentalnog i emocionalnog
razvojJ pojedinca. Ovaj proces
nije nesto sto moze da se
sprovede svesnom voljom, nego
SJmo kao sto sernenka izrasta U
biljku, de5ava se bez nase volje,
prema predodredenorn obrascu.
Jung je takode verovao da u
psihickom sistemu svakog eoveka
postoji organizujuca inteligencija,
izumitelj i izvor simbola 0
ovome je govorio kao o Ja i
video ga je i kao nukleus i kao
ukupnost psihe Druge kulture
takode izrafavaju svest o jednorn
unutrasnjem centru: na primer,
Grci su ga pominjali kao dajmon.
ZNAKOVI I SIMBOLI
Jung je pravio razliku izmedu
znakova i simbola, govoreci da je
LEVO lz frojdovske perspektive,
meke talasaste konture bregovitog
pejzaza mogu da simbolizuju
zakrivljenu formu zenskog tela.
z1uk m·ek pen ezan sa s n ~ s n o m
mislju iza sebe, pJ je po prirodi
stvari unk bio manje od pojrna
koji je predstavljao Simboli su,
s druge strJne, uvek oznacavali
vise od svog ocitog i neposrednog
znacenja, upucujuCi na nesto sto
jos nije poznato On je smatrao
da simboli nastaju spontano u
nesvesnom, da nisu nesto sto se
moze stvoriti svesnom namerom.
Verovao je da se javljaju ne samo
u snovima, nego u svim vrstama
psihickih manifestacija, govoreci
da misli i osecanja, cinovi i
situacije, svi mogu da budu
simbolicni !Sao je tako daleko da
je govorio da cak i ne:Zive stvari
mogu ch "saraduju" sa nesvesnim
u redanju sirnbolicnih obrazaca,
na\·odeci primere potvrdenih
priea 0 easovnicima koji prestanu
da rade, o slikama koje padaju
iii o ogledalirna koja se razbiju u
trenutku smrti njihovog vlasnika.
VISESPRATNICA
GORE Karl Jung je razvio
teoriju kolektivnog
nesvesnog, sloj uma koji
koristi simbole da bi izrazili
univerzalne ljudske teme
Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima
da bi unapredio razumevanje psihe. Na primer, govorio je o
svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao
slojeve uma
San je poceo u sobi na prvom spratu,u prijatnom
dnevnom boravku iz XVIII veka; ambijent je bio prijatan i
prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije, a
namestaj mnogo stariji, datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan
da sazna sta ima u ostatku kuc'e, dosao je do masivnih
vrata .. Kada ih je otvorio, sisao je u pod rum i nasao se u
divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno.
Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno, ugledao je gvozdenu alku
na kamenoj ploci i podigao ju je. lspod place nalazile su
se stepenice koje su vodile u peCinu, koja je delovala kao
praistorijska grobnica, sa lobanjama, kostima i komadima
grncarije ..
Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja,
prizemlje na licno nesvesno, podrum na kolektivno nesvesno,
a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog, koji se granici sa
"zivotinjskom dusom"
0
0
c
z
0
ARHETIPSIZI SIMBOLI
GORE Betmenovo
porice od sposobnosti da
prirodu
senke sa ljudskom
prirodom
Vcw\ ,rnjc da postojc L'brasci
iii tcndcncijc koji org,1nizLijLI
prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji
LI ccloj istoriji CO\ CCJI1St\ Ji
u s1·im s1ctskirn kultLirc1m,i.
l\1g,rnsko poimanjc virda
bo prcdodrcdcnc mrczc
sudbinc, sanj,1njc ,1ustralijskih
domorodaca i S\ i drugi
mitoloski sistcmi, p,1ntcon
bogoq iii pojcdin,1cno
bozanst1 o, prctpost,1\ lj,1ju po jam
nc\ idljirng utiec1ja koji stoji
iz,1 S\ ,1kodncn10g zi\·ot,L KM!
Jung jc prcuzco 01aj princi].'
i r,1nio jc psiholosku tcorijLI
DOLE Ser Galahad, iz legende o kralju
/\rturu, sposobnost
da budemo iskreni prema svojoj
unutrasnjoj prirodi, ispunjavajuci
tako za svetim Gralom
dLibokih org,rnizujucih obrazaca
iii ,irhctipo\ c. b,1c1juci S\ ctlo
na z,1jcdnicki izbor simbolikc LI
cc lorn S\ ctu
KOLE!(T!VNO
NESVESNO
N,1suprot Frojdu,JLing jc
\ cro\ ao Lh sc simboli kojc
st\·,1ra ncs\·csno nc odnosc samo
n,1 licnLI gradu On jc z,1p,1zio
pon,1\ lj,rnjc nckih simbolicnih
sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih
slib kojc jc otkrio i simboLi koji
sc pojadjLiju LI mitu, rcligiji i
umctnosti, Lw i u czotcrijskim
trc1dicijama bo sto jc ,1lhcmij,1
Jung jct\ rdio ch simboliL1
igra \ ,1znLI ulogu u psihickim
proccsinu koji LiticLI na ljLidski
zi\ ot, s,1cfrza\ ,1jLici inform,1cijc o
ljLidskim cmocij,1111,1 i izraz,ff,ljLici
dLibokc duho\nc istinc
JUNCOVI ARHETIPOVI
:\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski
obr,1z,1c koji nekorn dog,1d,1jLI
dajc simbolicno zn,1ccnjc
/\rhctipo\·i nisLI b,1s moti\·i iii
simboli sami po scbi, ncgo pre
dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja
koj,1 uticu na formir,rnjc simboLi
Jung jc rcuumc\JO ,Hhctipskc
slikc L10 ncsto ukorcnjcno u
biologiju tcLi i njegcwih org,rna.
sto n,15 f'lWCZLijC S,l cn1lLitin10m
istorijom i n,1som zi1otinjskom
prirodom [h\·ao im jc nazivc
Lw sto SU Aninu, Animus. jJ,
Eros, i\L1jb i Scnb.
Jung jc sm,ltrao
koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g
ncs\ csnog. z,1jcdnickim eel om
con•c,rnstn1, bcz obzir,1 n,1
1«ulikc u rasi, mcstLI iii istoriji,
iako simbolib koja iz njih
proistii:c \·ari1«1: ,rnima i ,rnimLis.
na primer, mogLI sc poj,niti bo
\ ilc i p,1tuljci iii bogo\ ii boginjc
koji su primercni s1,1koj tr,1diciji
iii rnitologiji
Arhctipcn i rHrn pomazu da
sin a ti mo zajcdnicb ljudsb
iskust\'cl, bo StO SU rc1danjc,
smrt, promcn,1 iii prcobr,1zcnjc,
cclo\·itost, rast i r,1z1·oj, uspch iii
ncuspch. mudrost i ljuba\
Jr\
Jung jc dcfinis,10 cclm itost kojoj
s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto
simbolizujc krug iii b ,1dr,1t J1
jc cilj proccs,1 indi\ idu,1lizacijc,
prcko kojcg postajcmo S\ oj,1
pr,n a licnost
Potraga z,1 SYetim Gralom. LI
lcgcndi o krJljLI Arturu. mozc se
posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc
Ja: scr CaL1had pro11,1lazi
Cr,1Li i uspinjc sc 1u ncbo. iii
kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c
prirodc Simbol kola iii kocijc
obicno prcdstcn-lj,1 puto\ anjc
LI Ja. pobzujLici gdc sc doticn,1
OSob,1 IU!Jzi n,1 Zi\OtnOI11 putLI LI
odnosu na S\Oju ccloYitost k.Lica
mozc da prcdsta\·lj,1 strLikturuJa,
a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i
pL1ninu
SENK,-\
Aspcktc prirodc nekc osobc koji
su ncs\·csni iii neintegrisani i
kojc tJ osoba smatra infcriornim
iii losim, predstcwlja ,uhetip
koji Jung opisLije bo Senku ..
Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c
zcljc, ncrJz\·ijcna osecanja iii
idcjc i zi,·otinjskc instinkte
Prozivljanna nesvcsno, Scnka
se poj,1\·ljuje L10 zlc licnosti u
snovima iii mitcn·imci .. Senka se u
snu mozc f.'Oj,1viti bo pro\ ,1lnik
istog poL1 bo osob,1 koja s.111j.:i
U kultur,1111,1 s,1 rcstrikti\nim
drustvenim zakonim,1. Scnk.1 Hsi
kOI11f.1CI1Z.1Ciju t,1ko StO pc1st,1je
ist,1knutij,1. \',1mpiri su jedn,1 slib
Senke Im.1juci ljudsko oblicje.
cmi zi\·e u t,1mi, s,1 skri\enim
zclj,11na. i inL1cc snagu iz onog,1
sto mi n,ui\·amo ·norm,1lnim
i\cgo\·anjc i z.:istit,1 su
otclot\·oreni u .:irhetipu i\Iajkc
On,1 cbje zi\·otnu energiju
deci. prij,1tcljim,1 i z,1jcdnici, ,1
pcwezJ1u je i s,1 rcprodukcijom
i bujnim r,1stom u prirodi.
l\egJtin1,1 m.:ijb je domin,rntna,
ljubomorn,1 i moze d,1 uzmc iii
unisti zivot. l\eki jun go\ ci t\Tdc
d,1 zcna kojJ je j,1ko po\·ezan,1
SJ ,uhctipom i\lajkc mora ch
n,rnci d.:i negujc scbc i sopst\ cnu
krcatirnu zin1tnu snagu d,1 bi
izbcgb ch budc dcstruktirna
Arhetip i\ Iajkc n.:ilazi sc
u boginj,rnu zcmljc i ncba i
u drugim licnostim.:i Velikc
nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i,
l\ut, licnost jc koj.i nJtkriljujc
mJjcinsku z,1stitu Crcb boginj,1
zcmljc Dcmetr,1 (rimsb Cercra)
po\·ezujc sc i s,1 nujcinstvom i
SJ zct\·om, a njeni gl.1n1i simboli
su jcCJ.m i kukuruz, usc\'i bitni
ZJ zirnt. i\!Jjcinski ,1spckt i\farije
n,1lazi sc u njenoj poja\·i bo
Kr.:iljic,1 zcmlje
Dcstruktivni aspckt arhctip.:i
i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc
boginjc Kali, koja jc rusiteljb
,1li i boginja stvaranja i nstite.
Vcsticc u snovima i bajbnu
mogu takode d,1 predstavljaju
ncgativni aspckt arhetipskc
kukuruza i zetve
KRAJNJE DESNO Uloga lucle je cla bucle
u C:e oni na vlasti
vicleti svoju luclost
i\Iajkc Vestic.1 mozc d.:i
pcrsonifikujc ljubomoran st,n
koji sc suprotst,1\ lja promeni
ncke drugc oso be iii njenom
ranoju On,1 b,1c.1 i:ini 1u ljudc
ch ih hipnotisc, uspalljujc ih iii
ih zarnbljav.:i n,1 jednom mestu,
drzcci ih t,1ko u S\ ojoj \ L1sti
Vesticc mozemo da s,rnj.uno u
\Tcmcnu promen,1, kad,1 jc tciiko
napustiti ncki n,1cin zi\ot.1 iii
sistcma \ere.
LU[);\
i\Iudrost u ludosti prcdst.1\ lj,1
sc prcko ,uhetipa Ludc. On nc
postujc z,1konc S\ akodnen10g
s\·ct,1 i izaziv,1 \last klon10\ i
su z,1jcdnicki \·ccini kultura u
svetu U Sckspiro\ im dr,rnumJ,
drnrsb luda jc cest lik, a
uloga mu jc ch sc dosetbm,1 i
humorom suprotst,1Ylj,1 strogoj
\ L1sti \·bdar,1. indircktno mu
nudcci mudrost
U nigcrijskoj mitologiji. Edsu
je bio bog luda koji sc \·coma
zabadj,10 inzivajuci s\ adu mcdu
cL111ovinu z,1jcdnice. Nosio jc
scsir cij,1 jc jcd1u polo\·ina bi la
cn·cna ,1 drug.1 pL1\·a, t,1ko da bi
sc ljudi prcpir,1li u vezi s bojom
tog sesir.1. Dakle, iako SC i:inilo
d,1 inu destrukti\·an utic.1j,
ovim marifctlukom pomagao je
ljudima da uvide da postoji vise
nacin,1 posnutr,rnja stv,ui.
VREMENSKI DUHOVI
Savremcni terapeut dr Arnold
Mimic! upotrcbio jc rcci
"vremenski duh" da bi opisao
r
1
c1 j,1111 ,irhctipskih ulog.1 i odnos,1
kc•ii nisu st.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i
('ln f'i"df.
1
c•st,11 lj,1 d,1 zi1inw
u nckc•j n:;ti polj,1 bo sto jL'
m.1g11ctsk,1 kc•jc istc•nc111e1w
c•rg.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti
uticaj n . 1 ~ i h ,1kcij,i.
\Ii n de I z.1m i l i ,1 ,irh cti r•sku
iii mitsku maticu kc•j,1
s1 ctom l:iji se tL•k i smer
Hcmc1w111 mcnj,1jLI p,,j,11 !juju sc
1i.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc
z,1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist,1riju
pok,uuju :;c LI s1,1k,,dnc\1wrn
iii c'tLI ,1 z.1ti111 ncst,1ju. Z,1 1us
k,1ie ch ,;mo ll!"l111jeni LI m,1ticu
i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI
ul,1g,rn1,1 iii dulw\im,1 koji n,1s
lil:1w dc•diruju ,1li h•ji su i dco
J...:oncq•t formalize•\ ,rn LI t,1b im
tcorij,1ni.1 koncqit s1w1 ic1enjskih
iii mitskih c•br,1z,1c,1 kc•ii :;u temclj
S\ ,1kodne\11og iskustL1 sugcrisc
ch sirnbolicni prLlccsi tr.1ze od
n,lS d,1 SC prozi\ c S\ CSl!Ll. Jed,rn
n,1l:in sh1 ,1t,rnj,1 c•\ ,1g,1 jestc ch iz,1
S\ ,1k(1g ljudskog sukob,1 postojc
mi ts kc price koic pokus.11 .1jLI d,1
sc odmot,1ju
S AR/\( l<AO
\/REt\!1ENSl<I
DUH
pomognu u zonama
sukoba
PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA
NA PROCESE
GORE Eksplozija koja se
dogaaa na rubu svesti u
snu iii kod "eksplozivnih"
fizickih simptoma moze da
znaci potrebu da budemo
emocionalno izrazajniji
DOLE DESNO Rubovi se javljaju
u prirodi tamo gde se sastaju
dva ambijenta Psiholoski
"rubovi" nalaze se ta mo gde
nailazimo na granicu onoga
sto znamo iii sto verujemo da
mozemo da shvatimo
DOLE Sanjanje izmaglice
iii mag le predstavlja
zatamnjenje nasih
uobicajenih percepcija,
prisiljavajuCi nas tako da
koristimo druga cula za
dozivljavanje sveta
Sezdesetih godina XX veka
psiholoski teoreticar i terapeut
Arnold J\!indel postavio je opus
zasnovan na snu, koji je kasnije
preirnenovao u psihologiju
orijentis,rnu na procese iii
procesni postupak Mindel je
prona5ao nesto zajednicko u
teoriji i mudrosti kvantne fhike,
jungovske filozofije, 5amanizrna
i t,10izma, skupa sa drugim
socioloskim i psiholoskirn
pristupirna Procesni postupak
predstavlja fonornenoloski pristup
koji nastoji da poveca svest ljudi
o obrascu, karakteru i toku onoga
sto dozivljavaju
Procesni postupak doprinosi
proucavanju znakova i
simbola zato sto se priblizan i
najekstremnijim iii najhaoticnijirn
dogadajima na bazi toga StO SU
ukorenjeni u arhetipske obrasce
Telesni simptorni. teska mentalna
stanja, zivotne promene i globalni
konf1ikti, mogu se slwatiti
kao arheti pske i simbolicne
manifostacije koje traze da budu
otkrivene i svesno prozivljene
preko 1us u svakodnevnom
iskustvu
PROCES PROTIV STANJA
Mindel istice da mi nastojimo
da sagledavamo zivot u smislu
stanja - cvrstih sirnbola, cvrstih
znacenja, cvrstih identiteta. stanja
urna - dok stvarno zivimo u
s\·etu procesa - dobijajuci stalni
dotok signala i informacija On
pravi analogiju zivotnog procesa
sa prugom kojom se krece voz,
pri cemu stanice predstavljaju
prinemena stanja Kod proccsnog
pristupa, sirnboli se sagledavaju
ne sarno kao nesto sto irna
fiksna znacenja, nego i kao deo
aktuelnog fluidnog procesa koji
zahteva stalan oprez
Jung je tvrdio da neki sirnboli
imaju fiksna znacenja, da SU
arhetipovi koji nadilaze kulturne
i vremenske razlike .. Osnovu
procesnog postupka terapeuta
vodi reakcija pacijcnta na ncko
tumacenje pre nego samo
tumacenje.
TUMACENJE REAKCIJE
SIMBOLA
Glavni koncept kod procesnog
postupka. koji jc svojstven
taoizrnu i mnogim drugim
tradicijama orijentisanim na
prirodu, jestc da ga rndi reakcija ..
lako sirnbol rnoie da bude
proturnacen od strane nekog
strucnjaka, najbolja tumacenja se
ogledaju i potvrduju signalima i
odgovorirna ispitanika
Pozitivna reakcija predstavlja
informaciju koja ukazuje na iii
pokazuje put kod postupka neke
osobe .. Kada terapeut turnaci neki
simbol iz sna, pozitirna reakcija
moze i ne rnora da bu de verbalni
odgovor na turnacenje, ali is to
tako moze se naci u drugim
signalirna i odgovorirna, kao sto
su nesvesni pokreti, osecanja
i cuvstva, vizuelna iskustva iii
nenarnerni zvuko,·L
PRIMARNI I
SEKUNDARNI PROCES
lz perspektive procesa rnogli
bismo razrnisljati o simbolima
kao o snimcima u datorn vrernenu
i na datom rnestu. Prirnarni
simboli su poznate stvari s
kojima se identifikujemo Na
primer. znamenja i uniforme
koje nose policajci, vatrogasci
iii lekari sirnbolizuju njihovo
identifikovanje sa ulogom i
profesijom, i za njih predstavljaju
primarne simbole Nacionalne
zastave i himne sportista na
Olimpijskirn igrama takode su
primarni simboli Kada ljudi
spavaju, njihov primarni proces
iii identitct poja\·iee se u snovima
kao simbolicne licnosti kojc su im
poznatc, iii kao aspckti njihove
proslosti Sanjac cc govoriti o
tome da jc L1ko prcpoznao te
ljudc. Tokom d.rna primarni
proces sc 1ulazi u ulogama,
govoru tcla. nacinu pona5anja i
u drugim signalima koji su bliski
idcntitetu doticne osobe
Sckundarna simbolika mozc
da nas inspirise iii uznemiri: ona
predstavlja nase aspckte s kojirna
sc nc identifikujemo tako lako, ali
ukazuje n.1 nase dublje procese
i cvoluciju. Sekundarni proces
narusav·a licni identitet neke
osobc i dozivljan se kao nc5to
··drugo' Na primer, kada se grupa
ljudi rugJ. nekoj drugoj grupi,
osobine koje ismavaju mogu da
budu projektovan.1 sekundarna
svojstva samih rug,1lica
Sekundarni simboli u snovima
su oni koji su nam nepoznati:
medvcdi, gurui, vode, misteriozno
cvece, mutnc licnosti, ncprijatelji,
napadaci i ljubavnici naseg
svcta sna Sanjanjc medveda
u kavezu, na primer, moie da
predstavlja medvedi aspekt
idcntiteta tc osobe - mozda
gncv, snaga iii veza sa zernljom
- koji je zakljucan Sekundarne
inforrnacijc ovc vrste mogu
se pojaviti u toku dana kao
potistenost iii kao napetost tela.
Sckundarna sirnbolika obicno
se projektuje na "neprijatelja" iii,
suprotno torne, na ljude kojima se
divimo.
RUB
Mindel definise aranicu izmedu
"'
naseg primarnog idcntiteta i
sekundarnih procesa kao "rub"
Rub odreduje granice onoga
sto mislimo da jesmo. On jc
odreden svesnim iii nesvesnim
uverenjima koja posedujemo
o sebi i boji nasa gledist,1 i
perspektive
Rub je nafa rastuca granica
i psihicka "kofa" Kad god se
suocimo s necim nepoznatim
iii s neC:im sto naru5ava nase
viclenje svcta, nalazimo se na
rubu. Simboli ruba su zajednicki
mitologiji, folkloru i snovima
Rub sume je linija izmedu
bezbednosti i ufasa, izmedu
svesnog i nesavesnog, izrnedu
ljudskih carstava i prirode .. To
je rnesto na kojem napustamo
poznato zbog nepoznatog.
Kao suma, rub izmedu dana
i noc'i predstavlja granicu
izmeclu sntlosti svesnog i
tame nesvesnog, iako je rec
o ciklicnom rubLI koji se
ritmicki ponavlja Mnoge
kulture smatraju C:asove sutona
prelaznim vremenom u kojem
srno najblizi duhovima rnrtvih,
iii nemenom kada vile izlaze da
se igraju Nasuprot tome, zora
simbolizLlje radost i budenje,
sveze videnje stvari
Rub stene ima konotacije
straha i propasti, ali je u isto
vreme simbol strasnosti i
ushicenja Videne s mora,
stene mogL1 da budu simbol
nade za putnika koji se vraca
i snage protiv neprijatelja,
ali su stene isto tako mesta
samoL1bistva. Najznacajniji rub
jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti,
cesto predstavljen grobom
Kao metafora, srnrt moze da
simbolizuje corsokak iii gubitak
r.1dosti iii riade .• 1li moze takode
ch znaci prcobrazcnje iii prclazak
na novi ni\ o LI zi\·otu.
KA.KO KOi\!UNICIRA.JU
LICA. IZ SNOVA.
l(ada zamislimo tclo kao cclinLI
koja s.rnj,1, cini nam sc r.uurnno
da lic.1 o kojima noc'L1 sanjamo
trcba t.1kodc da sc izr.ue LI n.1sern
tclu z,1 ncmc d.rn.1 Na primer,
neki co\·ek se idcntifikovao
sa flcksibilnosc'LI i komotnim
pon.1sanjcm, 1n sc konccntrisao
na opL1st.rnjc tcla i\!edL1tim,
izncnadio sc kada jc otkrio da
ljL1di pric,1ju o ncecm napctorn i
ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI.
sto se nunifostovalo njcgon1m
pozom Post,10 jc 11.1pct i dobio
je glarnboljLI koja je kao i;lem
pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo
vise nagbska na o\·e sirnptorne
i pojac,1\·si napetosti u njima,
sln·atio je da stoji i hoda popL1t
viteza LI crnom oklopu Besc
otkrio da je prcvise opL1sten
i da treba da se drii svojih
L1nutr.1snjih standarda
Procesni postupak trazi od
nas da re\·idirarno krut pristLlp
zi\·otu i simbolicnom znacenjLI,
razvijajuci svest da srno deo toka
LI sirnbolicnom kosmosu.
GORE Licnosti kao StO je
"crni vitez" pojavljuju se
simbolicno u snovima,
a njihove karakteristike
mogu se odraziti na nase
fizicke simptome kada
smo budni
SIMPTOM\
Mindelovo
interesovanje za
odnos izmeau
simbolike snova
i informacija koje
se kanalisu kroz
telo dovelo ga je
u situaciju da radi
s i':ovekom koji je
imao veliki tumor na
zelucu Uvelicavajuci
iskustvo vezano
za tumor, C:ovek
je osecao da ce
eksplodirati Bio je
podrzan da nastavi i
kada je "eksplodirao"
izrazio je osecanja
koja je godinama
zadrzavao Kasnije
se setio da je
sanjao bombu koja
eksplodira u centru
grada u kojem je
ziveo.
0
0
>
0
z
z
>
z
>
SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT
GORE Odisej je bio zastic'en
i zarobljen sedam godina
u pec'ini nalik utrobi, gde
je bio suzanj nimfe Kalipso
EKOLOSKO JA
Filozof Arne Nes
uveo je pojam
ekoloskog ja,
preko kojeg ljudi
shvataju duboko
poistovec'ivanje s
prirodom Ekolosko
ja je poznato
mnogim kulturama
koje odrzavaju
blisku vezu sa
svetom prirode
Jedna nabrajalica
plemena l\lavaho
glasi "Planine,
postajem deo njih
Trave, vatra, drvo,
postajem deo njih "
Australijski uroaenici
preko inicijacije
dozivljavaju
sustinsko
poistovec'ivanje
sa zemljom,
sagledavajuc'i to
ne kao simbolicnu,
nego kao osnovnu
stvarnost
Kako nalazimo put u zivotu?
Sta cini zivotni put znacajnim
i ispunjenim? Komparativni
mitolog DfozefKembel znao je da
bzc s1ojim studentima, "Sleditc
s1·oju srecu", 1·erujuci da je to
najbolji nai:in da se otkrije pravi
zirntni put ,\[itologija i simbolika
mnogih kultura predoea1·aju zivot
kao put samoostvarenja putem
razHlj<1 s1·esti o, i 1·eze sa s1·etom
oko n<1s
PUTOVANJE JUNAKA
U arhetipskom putovanju junaka,
simbolika se odnosi na ljudsku
borbu za nalazenje identiteta i
smisla znacenja i snhe. Junacki
ciklus se rnoze opisati u tri
izrazita dela: poziva na avanturu,
uvodenje i ponataL
Na pocetku traganja, junak
se poziva da prede fizicki iii
psiholoski prag i da ude u
nepoznato iii u carstvo nesvesnog
U starom sumerskorn spevu,
neurnorni kralj Gilgames pozvan
je u avanturu preko susreta sa
svojim pomocnikom Enkiduom,
da bi na kraju proputovao kroz
Iran do jedne sume da se bori
s dcmonom Humbabom U
Homerovoj Odiseji, Odisej je
bio zarobljen na ostrrn Ogija,
neprestano odolevajuCi nimfi
Kalipso koja je pokusala da
owoji njegovo srce. Bog Hermes,
Zevso1· glasnik, konacno je rekao
Kai ipso da ga oslobodi, posle
cega je pocelo njegovo traganje
Kralj Artur, uz porno( Merlina,
zapoceo je putovanje zalwaljujuci
jedinstvenoj sposobnosti da
izvuce mac iz kamena.
CUVARI
Licnosti pomagaca iii cuvara
otelotvoruju osobine koje su
potrebne za kretanje na junacko
putovanje Junak je u poeetku
cesto slab iii neiskusan, ali dobija
podrsku cuvara koji moze da
bude stariji, mudriji C:ovek, neka
zivotinja iii boianstrn.
U psiholoskorn smislu, licnosti
cm·ara simbolizuju celu psihu
individue. Mentori i cuvari
otelotvoruju svojstva kao sto
su ljubav, vernost, zastita, 1·era,
hrabrost, snaga i magija Duh
cuvar kod Navaho Indijanaca,
Zena pauk, zastitila je ratnike
blizance tokom njihovog
putovanja ka suncu, kuci njihovog
oca .. Ona ih je snabdela zastitnim
obrucem sa orl01·im perjem
da odbija neprijatelje. Mladi
mavarski junak Hatupatu, koga
su braca maltretirala i zatim
ubila, vratila je u zivot atua,
natprirodno bice u obliku rnuve
zunzare, koje su poslali njegovi
roditelji
PRAGOVI
Junacko putovanje uvek
podrazumeva prelazak praga
izmedu civilizacija iii izmedu
poznatog sveta i didjine iii
nepoznatog U filmu Stenlija
Kjubrika, 2001: Odiseja u
svemiru, prag se prelazi ulaskorn
u svemir, dok je Homerov
Odisej putovao rnorem. U starirn
sagama i junackim prii:arna,
more je opisivano kao nepoznato
prostranstvo, puno rnisterija
U rnodernom do bu, svernir je
postao novi simbol nepoznate
teritorije. U avanturama
Zvezdanih staza u kapetanovom
dnevniku svernir se pominje
kao "konacna granica" u kojoj i:e
Enterprajz traziti nove civilizacije,
putujuci "gde nijedan i:ovek nije
ranije do5ao"
INICIJACIJA I PROVERE
Prelazak praga podrazumeva
suocavanje s novim izazovima
koji nadrna5uju svakodnevno
postojanje Ovo je svrha
inicijacije ( uvodenja) u mnogim
kulturarna, preko koje pojedinci
iii grupe prosiruju svoj identiteL
Kada junak krene na put, suocava
se s nizorn mocnih neprijatelja
iii uvodnih provera, ukljucujuCi
svakojake izazove, bitke i
zavodenja, otkrivanje junaku
sopstvenih rnoci i slabosti ..
Svaka junacka pobeda u stvari je
pobeda junaka nad sopstvenim
slabostima,
U jungovskom smislu Senka,
koja otelotvoruje poricane liene
slabosti kao StO SU egoizam,
lenjost, ponos, kukavicluk,
sebienost, ljubomoru i
ambicioznost, mora da bude
pobedena iii prihvacena i
integrisana To moie da znaci
borbu s nekim neprijateljern
iii suocavanje s nekim drugim
izazovom Jedan od zadataka
koji dobija Heraklo (Herkul)
jeste da za jedan dan ocisti vise
desetina dubrista nagomilanih od
vise stotina goveda u Augijevirn
stalarna, pretvarajuci tako jedno
prljavo mesto (iii nepozeljni deo
sebe) u nesto prihvatljivo
Junacki bojevi cesto
podrazumevaju da junak
izla:l:e sopstveni zivot za neku
drugu osobu ili ideal. Za duse
asteckih ratnika srnatralo se da
dobijaju razlicit raj, zavisno od
vrste junastva koje su pokazali
Ovo bi se jednako odnosilo na
ratnike koji poginu u boju i na
:l:ene koje urnru u toku porodaja
Mnogi junaci su ubili zmaja da
bi spasili dernjku u mukama,
simbolicno oslobadajuCi ili
stiteCi svoju dusu ili :l:enski
aspekt od pustosenja ljubomore
ili sile
U kasnosrednjovekovnoj
prici, vitez Don Kiliot je izjahao
da se bori protiv divova, ali je
nai5ao na vetrenjace, savremene
simbole novog mehanistiC:kog
gledanja na svet koji su zamenili
stara cudovista. Sve vise se od
modernih junaka trazi da se
rvu sa tehnoloski naprednirn
neprijateljima, simbolirna nase
rnehanisticke prirode.
Junak je cesto izlozen
zavodenju ili ponudama
moci, ili se drzi pod cinima
ili transom. U arturovskoj
prici Gavejn i Zeleni vitez,
ser Gavejn mora da se odupre
nasrtajima zene Zelenog
viteza, Bersilak, da bi dokazao
da je pravi vitez. Gavejnovo
lovljenje nevinog jelena, divljeg
vepra i lubwe lisice od kojih
svako predstavlja jednu od
osobina koje koristi Bersilak
LI pokusajima da ga zavede -
prikazuje njegovo odbijanje da
podlegne njenim zavodenjima
J unake obicno op cine \·estice,
vile i dernonske ljubavnice koje
pokusavaju da savladajLI snagL1
njihove volje iii da ih L1spavaju
Odisej je naterao clanove
posade da napL1ne LISi voskom da
bi se spasli od zavodljive pesme
zanosnih sirena On sam nije
mogao da odoli zado\·oljstvLI da
ih cL1je, ali je naredio mornarima
da ga zave:Zu za jarbol, da ne bi
skocio na stene
JL1nak takode cesto mora d,1
otpL1tL1je iz zivota u carstvo
smrti .. U sumerskoj legendi o
lnani, boginji neba, ona silazi u
podzemni svet, dozivljavajL1ci
srnrt, da bi vratila ljubarnika
u zivot. Jona LI Starom zavetu
zavrsava u utrobi kita, da bi se
kasnije ponovo rodio s novim
mocirna. Mnoge totemske
kLllture vodu plemena
kako ga prozdire totemska
zivotinja, postajL1Ci tako jedno s
torn zivotinjorn ..
Ma kakvo iskL1senje da je u
pitanju, prave osobine junaka se
pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme
putovanja Svaki neprijatelj koji
se pokaze sirnbolicna je strana
jLlnakove celovitosti koja ceka
da se preobrazi i integrise
POVRATAK
Kada junak shvati ciljeve
traganja, rnoze da se vrati sa
bogatstvorn ili vizijom koji ce
koristiti zajednici Moze to da
bude veliko blago skriveno LI
nekoj pecini. koje cun u-sp.n.:ini
zmaj Moze da bL1de dragoceni
predmet, kao sto je vatra koju je
Prometej L1kr.:io bogo1·ima da bi
ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im
Blaga nesvesnog sc retko
oslobadajLI dok eovek ne razvije
sposobnost da se suoci sa s1·ojim
dL1bokim strahovima
Neki jL1naci moraju se pomiriti
s,1 ocem, oznacavajL1ci trenL1tak
kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1
koja im pripada LI drustn1
Neki drugi, posto LIS\'Oje sva
iskL1stva trag,rnja, posti:Zu
apoteozLI - postajL1ci bog JL111.:ik
se sada koleba izmedL1 sveta
wakodnevne stn.rnosti i s\·eta
bogova Gilg.1mesu se ne otkriva
tajru besrnrtnosti, ali se on vraea
kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj
smrtnosti i sa sposobnoscu da
zi\·i i uziva u zivotu.
GORE Junacki Prometej donosi
dar vatre C:ovecanstvu
ooLe Don Kihot je imao
plahovit karakter i bio je
resen da zivi punim zivotom
kao dace uskoro da umre.
SIMBOLIIZA SNA
GORE Jacanje simbola u
snovima maze da utice na
Vas budni zivot
DOLE Arhetipski lik vestice
maze simbolizovati zensku
moc koja je dobra iii zla
Prema Jungu. ukupnost
ccn·eko\'og zivota u snu
predst,1\·lj.1 njego\· potencijal
individualizacije Dok
odgovaramo na licni s\·et
simbolike mi putujemo stazom
koja vodi ka s.11110razumey,rnju,
iii prema Ja, koje je Jungov
prototip celo\·itosti
ZIVOTNI MIT
J.1 ima p.1ralelc u unutra5njem
dajmonu Grka, u geniju
Rimljana i u st.uocgipatskom
ka (duhu zivotne sile koja je
stvoren.1 sa individuorn i koja sc
s njom ponovo spaja prilikom
smrti); u primiti\·nijim kulturama
pojam duha vodica vidi se u
totemskim zivotinjama i biljkama
koje stite pripadnike bratstva
Indijanci iz plernena Naskapa,
sa poluostrva Labrador, \·eruju
da je njihova dufa unutrasnji
pratilac koji se zove Mica'peo
(iii "Veliki C:ovek"), koji se nalazi
u njiho\•om srcu, a posle smrti
se reinkarnira u druc
7
0 bice Chi
"
Indij.111ci pronalaze zirntni put
sledcci uputstva koja dobijaju u
snovima
Za snove u detinjst\'u se
kaze da sadrze obrascc koji su
simbolicni 2.1 nas zivotni mit
iii put Oni obicno prikazuju
svakodnevnu licnost kojoj prcti
iii je s.n-laduje neki snazni rnitski
lik kao sto je vestica, Jcti iii talas,
koji predstavljaju aspckte nasc
celovitosti n.i koje cemo naici
u toku zivot.1. Na primer. neka
dernjka rnoze da pati od uiasnih
snova u kojima je \'ija \·es ti ca,
.1li podsticanjc d.i sama igra
ulogu Yestice rnoze joj pomoci
da savlad.i stral10\·e pronalazcci
nove sopstvene zenske moci
Zivotni mit je osnovni obrazac
iii mitski potencijal koji oblikuje
i organizuje zivotni put Co\'eka.
Dr Arnold Mindel govori o
ovom mitskom potencijalu kao
o "Velikom ti", koje je temelj
preokreta u nasern zivotu. Sve
poteskoce u zinitu, kao sto je
prekid veze, hronicno oboljenje.
zavisnost iii gubitak uloge iii
identiteta, bile bi zato po\·ezanc
SJ zivotnim mitonL Jz,lZO\
s\·,1kodnernom ja iii ··i\!alom ti'
jeste da serves Velikim ti dok
ono ne post.rne saveznik inc oda
s\·ojc tajne
TE HNI KE PO J ACA \!ANJA
Velika pa:lnja pokLrnja se
znakovima i simbolim.i u skladu s
nasim r.icionalnim razumcvanjern
i spoznajorn njihovog znaecnja.
Medutim, kada im pridcmo
celovitijc, postaje ocito da Cc
dublje razume\·anje znakova i
simbola psihe ukljuciti ne sJmo
n.is um nego i mudrost teb i
prirodc Poj.1c.n-anje se odnosi
nJ koncentrisJnje na simbolicki
s.idrzaj, bilo u snovim.:i, masti,
telu iii prirodi, osnazujuci
iskustvo t.iko d.i se odrnota,
ornogucujuci njegoYoj mudrosti
da buja
JUNG OVA AKT!VNA
J\L\ ST A
Aktivna rnasta je psiholosko
orude koje moze doprincti
postizJnju celovitosti iii
individualizacijc Om
podrazumeva direktnu vezu
iii konfrontaciju sa nes\·esnim,
bez potrebc za testiranjima i
tumaccnjima
Kach se pacijent analizira,
prva faza podrazumeva izvestan
stepen "sirnbolickog prenosenja"
u kojem pacijent nesYesno
prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na
terapeuta. koji drzi ove projekcije
dok pacijent ne bude spreman da
ih integrise Na primer, ter.ipeut
mozc predsta\·ljati negativnu
iii pozitivnu majku, oca iii
autoritativnu licnost za pacijcnta;
preko terapcutske \'cze pacijcnt
moze da n.rnci da intcgrisc
osobine koje su projekto\·ane
Jung je jednorn rekao da je
ulazak u snove i koriscenje
aktivne mastc sustinska druga
polovina analize. te da bez
aktivne maste covek ne bi nikada
mogao da postane istinski
nezavis.111 od psihoterapeuta.
Osnovni pristup aktivne maste
jeste da bude sto vise sarna i
ncuznemiravana, koncentrisuci
se na sve ono sto dolazi od
nesvesnog C:esto ee se u ovoj
situaciji poja\•iti slika ili zvuk,
kojima ne sme da se dozyoJi
da ponovo potonu u nesvesno:
to se moze postiCi crtanjem
iii slikanjem, zapisivanjem ili
izra:lavanjem istog pokretima ili
plesom
Posredniji pristup aktivnoj
masti predstavlja pisanje prica
o nekoj drugoj osobi; ovaj
postupak neminovno uvodi u
igru pripovedacevo nesvesno
Jung je takode govorio o
razgovorima koje je vodio sa
personifikovanim glasovima
nes\•esnog kao o kasnijoj fo.zi
aktivne maste. U neme kada
bi se nalazio u posebno niskoj
zirntnoj tacki i kada bi se osecao
deprimiranirn, Jung je govorio da
vodi duge i duboke razgovore sa
mudrom unutrasnjom licnoscu
zvanorn Filomena, od koje je
dobijao velike uvide ..
Jung je uveliko sagledavao
aktivnu mastu kao nesto sto
zarnenjuje vaznost sanjanja,
jer je ona direktno povezana
sa arhetipovima i njihovim
pojacavanjern i izrafavanjern.
U potonjim godirHnu,Jung je
\cliki dco Hcmen.-i prcl\odio
zaokupljcn akti\110m nustom.
igr.1juci se u pcsku i klesuCi
kamcnc skulpturc kod kucc u
Bclingenu. S\ .-ijc,uska
POJA.CAVANJE PROCESA
lnspirisanJungo\im pristupima
poj,1c,l\·,111ju. dr Arnold l\[indel
jc raZ\ io cksplicitniji pristup
pojacavanju snolikih inform,1cij.1
kojc sc dcs.1\ .1ju u 1.1zlicitim
kan.1lim,1 pcrccpcije
l(ao indi\ idue im.11110 omiljcne
iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii
cula) i ncomiljenc iii ·ncz.1uzctc
kan.1lc. Ncki ljudi zamisljaju
i poim.1ju fizicka cu\·stva
prvcnstvcno u slikama, dok drugi
tunucc S\ et rccima. Ako ncka
osob,1 tcii Lfa sh\ .1ti wet putcrn
slika iii prcko Z\uka i reci, onda
on.1 zauzima vidne iii slusne
kan.1lc. Za osobu koja prirodno
f.l\'orizujc ··osecanje iii pokret
kazc sc da zauzinu kincsteticne
ka1ulc pcrcepcije U svakom
sluC:.lju, drugi kanali ec biti
relati\no nczauzeti lnformacije
kojc zaista zauzimaju ove kanale
nastoje da 1us uznemire, pa ipak
u isto ncme mogu da imaju
znac.1j.111 simbolicni sadr:laj,
ukarnjuci n.1 nunje poznate
.1spckte nase licnosti
SENOJ TEMIJARI
Z.1 neke kulture. pojaca\·.:mje
simbola sna predstavlja drugu
prirodu Scnoj Ternijari iz
severnc l\Lllczije pridaju
\·cliki znacaj zivotu u snovima,
.:r istrazi\·anjc i izra:l.:rvanje
zivota u sno\·ima koristi se za
un.1predivanje drustvenog zivota
i projekata zajednice Oni koriste
s.:rlji\"i oblik tr.rnsnog plesa i
zajednickog pevanja da bi se
povczali sa s.1drzajima iz snova i
pojac,1li ih ..
Senoj Temijari takode podsticu
pricanjc snova z.i vreme dorucka,
pa ako se dete plasi nekog sna, na
primer sna u kojem pada, roditelji
ce pomoci detetu da nauci da
sanja razumljivo da bi moglo da
kontrolise tok sna tada dete
moie da promeni nekontrolisano
padanje u kontrolisan let.
GORE Za snove
adolescenata i dece, bilo
da su dobri iii losi, veruje
se da sadrze obrasce koji
simbolizuju nas zivotni
put
DRAGULJ U
RAN I
Rouz-Emili
Rotenberg koristila
je aktivnu mastu
u borbi s koznim
poremecajem koji je
imala od detinjstva
Ona je opisala kako
je preoblikovala sebe
preko kreativne igre
U pocetku je gledala
na oziljke na telu
kao na inferioran
deo sebe, koji je
zelela da ukloni,
ali je vremenom
pocela da se odnosi
prema oziljcima kao
pre ma "zvezdama" iii
draguljima, vodicima
u delove sebe za
koje je osecala da
su van kontrole i da
bole ..
$:
w
0
>
\J)
z
>
0
C'.l
SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA
SASVIM DESNO Sat koji se
zaL1stavlja LI trenL1tkL1
smrti vlasnika dobar je
primer sinhronizovanosti.
Teorija sinhronizovanosti
koristi simbole da bi
saopstila znacenje dva
inace sasvim razlicita
dogaaaja, stvarajL1ci
tako "fL1nkcionalnL1
koincidencijLI"
DOLE I DOLE DESNO
Odbljesci svetlosti LI vodi
predstavljajLI primere
nacina na koji pokret i
svetlost mogLI da nas
privL1kL1 i da "koketirajLI" s
nasom paznjom
Jung je sko\ao tcrrnin
"sinhronizo\ ,111ost da bi
opisao poklap,111je Lha iii\ ise
dogadaj,1 ZJ kojc je OSCCaO ltJ
ne mogu d,1 budu samo s t \ · ~ u
sluc,1j,1 U knjizi iz 1952 godine.
Sinlzronizovanost: akauzalni
vezivni princip, izlozio je tcoriju
dam ,1 nsta "funkcion,1lnog
poklap,111j,1 unutrasnjeg i
spolj,1snjeg iskust\ a nijc u \las ti
principa buz,1lnosti, ncgo je
st\ ar unutr,1snjih psihickih stanja
koja uticu na spolj,1snjc dogadajc
0\ ,1j konccpt jc iskoriscen za
obj,1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih
fcnomcna bo StO SU tcJcpatij,1,
,1strologij,1 i tumaeenjc t,uota.
U slucaje\·i1n,1 sinhroni-
ZOY,111osti, st\ ari kojc pri\·idno
ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc
stojc u \ ezi zato sto, po Jungo\·om
misljcnju. dcle zajcdnicko tlo
unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et,1,
mitsku dimcnziju koj,1 sc nalazi
iz,1 celokupnog zi\ota .. Tahi
dogadaji prcnose funkcionalne
simbolc preko praga koji sc naL1zi
izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog,
POKLAPANJA U ISTO
VREME IN;\ ISTOM
MES TU
Jung je dirno ispric,10 jcdan
od sopstYenih dozidjaj,1
sinhronizo\Jnosti, u kojcm mu
je jedn,1 p,1cijcntkinja pric.:da o
snu u kojcm jc dobila zbtnog
balcg,u,1 Jung. koji je bio ledima
okrcnut prcma prozoru, cuo
je u istom trenutku kucanjc
u staklo i iznenadio se bdJ
jc ugled,w bub,1zlatu. roLL1ku
b,1legara, koja jc lupaLi u prozor.
G,1lcg,1r jc egipatski simbol
suncc\'og ciklusJ i ponon10g
rodcnja (iii prcobrazcnj,1). pJ je
iskljuciYo r,1cio1uln,1 perspekti\ ,1
pacijcntkinjc prcma situ,1ciji bil.1
promenjcna on1m epizodom
Drugi Jun go\ primer odnosio
se 11,1 casO\ nik s kLitnorn z,1
koji sc pricJlo da sc z,rnst,1\·io
u trcnutku kad,1 jc. I :-86,
umro pruski cJr Fridrih Veliki.
ZaustJdjanjc c,1son1ib u
trenutku smrti njihlwih dasnib
snutra sc cestom poja\ om i
\'Crovatno simbolizujc kr,1j
ncme1u i prestanak rJda srcJ
Slicno tome. postojc mnogi opisi
ogledaL1 iii slika kojc padaju
1u pod i razbij,1ju sc u trcnutku
nccijc smrti. sto prcdst,1\ ljJ
simboliku razbij,rnjJ zcmaljskc
slikc
POKLAPANJE U ISTO
\'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I
l\fESTll\L\
Do otkrica poncbd dolazi u isto
Hcmc 11,1 razlicitim mcstimJ;
prcma biologu Rupcrtu Scldrejku
O\ o sc dcs,wa uslcd arhetipskih
obr,1z,1c.i koji uticu na strukturni
razyoj On1 poj,n u jc opisao
Ken Kiz u knjizi Stoti majmun
( 1981) _/Jp.rnski naucnici su
30 godin,1 proui:,1\'ali majmuna
iVIacacca fuscata, bda su 19 52.
primctili d,1 2cnb rn,1jmuna
r,1nij,1 no\·o ponasJnjc: poccla
jc da pcrc u potoku indijske
krornpirc pre ncgo sto bi krcnula
Lh ih jcclc Chu 110\U \estinu
s,n "1Lhlc su nujkc i mL1dc
rnajkc, ali nc i st.iriji majmuni.
ali jc 1958 doslo do izncnadnog
sircnja O\C ,iktin10sti U ccloj
popuL1ci j i maj rn u1u na ostn u
Jos jc \cCC izncn,idcnjc da sc
on,i istonerncno prosiril,1 n,i
nujmunskc kolonijc na drugim
ostnima. L10 i 1u rn,ijmunc n,1
kopnu Scldrcjk k,izc da jc O\ ,i
poj,i\·a biLi s promcnom
u arhctipskom obrascu bda jc
dostignuta kritic1u m.1sa.
Pro\·c\·si Lh,idcsct godina u
formulis,rnju tcorije o poreklu
nst.1, Carls Darvin jc 1858
dobio pismo od prirodnj,1b
;\lfrcd,1 R,1scla \'olas,1, u kojcm
sc n,iLizilo kratko ,iii\ co nu
slicno obj,1snjcnjc 1uci1u na
koji se nstc raZ\'ij,1ju prirodnom
sclckcijom \'olas jc radio n,i
i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos,10
jc do zakljucab ncz,l\ isno od
Dan inon1g r.1da
POl(L\.P;\NJE U
R;\ZL!CITO \'RH!E
l(,10 ubcdlji\ primer prnfridanja
u sno\·inuJung kazujc san jcdnog
SYog stud en ta komc jc otac
ponudio puto\·anjc u Sp.rniju ako
polozi ispitc Student sc toliko
uzbudio da jc s,rnj,10 o Sp.rniji,
glcd,ijuci scbc kako set,1 ulicom
koja Yodi do trg,1 na kojoj je
uglcdao gotsku katcdr,1lu .. Kach
jc zamabo u ugao ugledao je
lcpu kociju koju su rnkli konji
Lida se probudio, ispric,10 jc san
prijatcljima. a posto jc polozio
ispitc, otputovao jc u Sp.rniju i bio
jc vconu izncnadcn da jc rl.lsao
trg, katcdralu i kociju iz srng s1u
···-----·----------------------------------
Pn·c fosilnc ostatkc
nenadcrt,1lca pro1usli su 1856.
godinc r.idnici u bmcnolomu
Ncandcrskc dolinc u Ncm,1ckoj.
pa su pn i ljudi 1uz; ani po toj
dolini O\o podrui:jc jc, igrom
slucaja, dobilo irnc u XVII \cku
po loblnom p.1storu.Jo,1himu
Nojnunu, koji je uzco grcki
pseudonim Ne,rndcr. sto zn,ici
'no\ co\ ck
KO KET! R;\N_l E
;\rnold i\[indcl koristi rec
koketir,rnjc da bi opisao
razmenu i rcflcksiju snolikih
signaLi izmcdu posnntrac,1
i posm,ltr,rnog, pri ccmu jc
ncmogucc odrcditi st,i jc bilo
pn o - oscc,ij d,i neki prcdmct
z,ihtc\,1 pa:lnju iii samo
posm,1tr,111jc. i\[indcl b:lc ch
mi poscdujcrno razlii:itc Hstc
paznjc i S\ csti. NajYisc p.iznjc
rcflcksirnoj
st\ ,unosti. ali na rubu on1g
iskust\ ,1 rnnogi sign,1li kokctir,1ju
tr,izcci 'dodatnu p.rznju
(h,1 kokctiqnja mogu da
budu putobz u ncku drugu
st\ arnost: nalct pticc, odbljcsak
sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u
suz,1 u oku prij,Hclja ,\lindel
smatra ch kokctiranja dolaze
iz carst\ ,1 cunta\·a koja su
jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn
ncs\·csnorn, s,i predsignalnog
nin1a na kojcm st\· Mi postoje
bo stremljcnja pre nego sto se
nunifcstuju On jc opisao O\'O
c.ust\o k.10 ncsto nalik sistcmu
korcnja izmcdu cfra dn·eta, koje
jc toliko prcplctcno ch ga jc
ncrnoguec razc-h-ojiti.
Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi
duboko po\·czani predstadja
tcrnclj cclokupne samanskc
pr.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki
narodi i\lindcl prica o jcdnom
,rnstr,1lijsko111 LlrodenikLI koji
opisLljc mistcrioznu snagu
dn ct,1, kojc prid,1ci 1Hsu paznju,
gcwori rum i bzujc pricu. Jcd,rn
romski s.rnun opisao jc S\ oju
inicijacijLI. lc:i:cei LI polju da bi se
poYcz,10 sa zcmljom i pro1usao
pr.1\ i put. ,1 Yizijsb traganj,1
,1mcrickih urodcnib z,1sniY,1ju
se 11,1 principu sinhronizo\·anosti
i kokctir,111j,1 LI prirodi koja sc
j,n ljaju tr,1gaocu
Konccpti sinhronizo\anosti
i kokctir,111j,1 nuzno poYLii:c za
sobom prctpostavku da jc s,1\'
zin1t sustinski po\ ezan Orn jos
nijc opstc prill\aecno u znnicnoj
n,rnci, pa ipak r,1z\·oj kYantne
!hike i istr.1:i:i\',1J1j,1 procesne
psihologijc pobzuju u oYom
smcru.
GORE Vragolije prirode
pokazuju se u ovim
obrascima skoljki duginih
boja
GORE LEVO Priroda je
puna ritmova i obrazaca
lvioderna nauka pokazuje
da akauzalne veze postoje
u vremenu i prostoru
DOLE Jedan jedini list u
pad u koji hvata svetlost
moze koketirati za nasu
paznju
z
::;:;
0
z
N
c
<
>
z
0
v;
-i
0
0
<
--'
SIMBOLIIZA u DRUSTv·u
SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT, A SIMBOLIKA ! O Z E DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE, GESTOVE, MISLI !LI OSECANJA,
DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM, ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI, NEGO SE OSLAN};\
NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.
ZNACENJE I VEZA
GORE Ulicni znakovi koriste
"vizeulnu stenografiju"
slika, slova i brojeva
da bi preneli prakticne
informacije
SASVIM GORE Za vozace
Sirom sveta, crveno svet/o
na semaforu predstavlja
univerzalni simbol za
"stop"
U XX veku pocele su da se
raz\·ijaju teorije o znacenju i
poreklu znakova i simbola u
ljudskom drustrn. Americki
fllozof Carls Sanders Pirs ( l 839-
1914) i svajcarski lingvista
Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913)
bili su osnivaci serniotike,
filozofske nauke o znakovima i
znakon1irn sistemima i o nacinu
na koji se znacenje stvara i menja
unutar jedne kulture
SEMIOTIKA
Pirs je govorio o tri vrste
znakova: "slikovni" iii znakovi
koji jasno predstavljaju
predmete koje prikazuju (na
primer, saobraeajni znak koji
prikazuje siluetu automobila
iii motocikla): ·'saqr:Zajni"
znakovi koji predstavljaju
pojmove koje smo naucili da
povezujemo s narocitim znakom
(na primer, dim je sadr:laj
"vatre"): i '·simbolicni" znakovi,
cija znaeenja SU odredena
konvencijon1 i koji ne lice na
originalni predmet na koji se
odnose (na primer, medunarodni
simbol za nuklearni otpad - tri
crna trougla u krugu na 2utoj
podlozi - iii crveno svetlo r
znacenja za razlicite ljude
Pirsov savremenik, De Sosir,
prirnenio je ovu teoriju izricito
na jezik, koji je sarn po sebi
sistem znakova koji nastoji da
prenese informacije i znacenje ..
De Sosir je identifikovao dva
dela znaka: "oznacivaea" (sam
znak) i "oznaceno" (pojrnovno
znacenje koje se znaku pripisuje,
a do kojeg se stiie kulturnom
konvencijom) Na primer, slovna
fornucija c-a-t (oznacivac)
u engleskom jeziku opisuje
krznenu zivotinju sa cetiri noge,
repom i brkovima, koja prede i
mijauce (oznaceno) Oznacivac
je simbolican znak: ista formacija
slov.i mogla bi se veoma lako
upotrebiti da predstavi bilo sta
drugo, dok onima koji ne gornre
engleski ne mor.i da znaci nista
KULTURNE KONVENCIJE
Dok ovo rnoie da izgleda
sasvim ocito, za De Sosira su
implikacije bile duboke, sireci
se daleko van dometa obicnih
formacija reci .. On je tvrdio da
znakovi koje koristimo mogu
izgledati proiz\•oljno, ali oni,
u stvari, otelotvoruju kulturne
ideologije i vrednosti o kojima
semaforu kao znak za "st1 tada pocinjemo da razmisljamo
Pirs je zapazio da, s obzi 1 , na
to da ljudi posmatraju svc 1,roz
filter licnog i kulturnog isku'.:t-.·a,
isti simbol moze da ima razlic. a
oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za
"macku''. a svaka od njih nosi malo
drugacije znacenje.
kao o "normama" Ovo glediste je
pomerilo naglasak od predstave
da "tamo" postoji neka vrsta
objektivne realnosti do predstave
da je "realnost" uvek kodirana,
da mi prilwatamo svet i dajemo
mu srnisao preko kodova S\'Oje
kulture
De Sosir je takode istakao
da znacenja deluju unutar
paradigme: mi biramo znakove iz
celog niza alternativa. Da ponovo
upotrebimo predasnji primer,
postoji nekoliko alternatirnih
oznacivaca maca, cica, mace,
mackica koje bismo mogli
upotrebiti urnesto '·macke·', a
svaki od njih bi nosio razlicitu
nijansu znacenja. Semioticari kao
sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno
medu fizickim predmetima
i dogadajima, nego medu
sisternima znakova sa znacenjirna.
Ova znacenja nisu ·'prirodna"
iii neminovna, nego su usadena
u na5u drustvenu strukturu i
vrednosne sisteme.
oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik
mode i kako se nase percepcije
formiraju pomocu nizova signala,
ova slika pankera mogla bi da uputi
na lepotu iii na opasnost
ST RU KT UR AL I Z A i\1
De Sosir je istraziv,10 jezik kao
strukturu, tndeci da sc ov•1j
metod moie jednako primeniti
na bilo koji sistem stvaranja
znacenja: na plemcnski obred iii
obred neke zajednice (vencanjc,
kisni pies, pogreb); na ·modu"
(u odevanju, jclu i imovini); i na
\·izeulne umetnosti, knjizen10st,
reklame i bioskop
De Sosiron1 delo imalo je
dalekose:Zne implikacije, ne s,11110
unutar lingvistikc, nego unutar
proucavanja svih komunikacija
Ono je utic.1!0 na sociologiju
i prilwaceno je od vodccih
prcdstavnika strukturalistickog
pokreta, antropologa Kloda
Levi-Strosa (r l 908) i filozofa
Rolanda Bart,1 ( 191 S-80 ) ..
De Sosir je utvrdio da
je oznacujuci sistem bilo
koja struktura iii sistern
iii organizacija koja stnra
znacenje iz kulturnih znakova
Kao antropolog, Levi-Stros je
primenio clVe ideje na srodstvene
sisterne, na kulturne organizacije
i mit, dok jc Roland Bart
istrazivao savremene zapadne
kulturne "znakove', narocito
u carstvu hranc, raklania i
odcvanja.
SRODSTVENI SISTEMI
Levi-Stros je doSJ.o do zakljucka
da bez obzira na sadr:l:aj, svi
sistemi kulturne organizacije
dele iste fundamentalne
strukture Jedan od njih je
srodstvo: svako drustvo ima
neki sistern kojirn odreduje ko
SC moze kim ozeniti, ko 1110Ze da
nasledi sta i od koga, i kako se
ovi odnosi zovu.
Sistem srodstva jc struktura
koja sadrzi jedinice (muskarci,
zene i deca) kojc SC imcnuju
(ocevi, majke, deca), s pravilirna
z,1 njihovo povezinnje: ovo sc
moze predstaviti \'izuelno kao
rodoslovni dijagram
Srodst\·eni sistemi odrcduju
kako sc roba, ljudi i ideje
"r.izmenjuju' unutar jedne
kulture: na primer, porodicne
grupe mogu da "daju · zcne nckoj
drugoj porodici u z,1111enu z,1
nesto nedno (miraz) Le\·i-
Stros jc uporno tndio da se
odnos unutar jednc strukture
ochija u parovima, koji su slicni
iii suprotni U knjizi Siravo
i kuvano ( l 96+ ), Levi-Stros
tndi da binarni p.uovi, n,uocito
paro\·i suprotnosti, cine osnovnu
strukturu svih ljudskih kultura
(muskarac i zcna, na primer) i
rucine razmisljanja (dobro i zlo)
On zapa:l:a da kod svakog para
MITOLOGIJE
jedan termin ima prednost nad
drugim "kuvano" (kultura i
ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo ·
(prirodno i "prirnitivno '), dobro
jc pozcljnije od zla, svetlost
od mraka, a musko (u mnogim
kulturarna) od :lenskog
Kao i Jung. Levi-Stros je bio
zaintcresovan za objasnjavanje
slicnosti medu mitovima
r.izlicitih kultura Umesto da
gleda u njihO\· sadriaj, on je
primenio strukturalnu analizu,
tndcci da oni dcle zajednicku
strukturu .. Kao sto je slucaj
s jezikom, mit jc sastavljen
od jcdinica koje sc spajaju
prcma odredenim pravilinu
iii ko1wencijama (kao sto je
ponadj,111je, pricanje price
po slojevima), a ove jedinice
formir;iju medusobne odnose
koji se zasnivaju n,1 binarnim
p.uo\·ima iii suprotnostirna, sto
daje osno\· za strukturu.
GORE Vencanje, kao svaki
drugi obred u bilo kojem
drustvu, ima sopstveni niz
pravila iii signala koji su
slicni pravilima iii signalima
jezika
DOLE Brza hrana je zastitni
znak modernog drustva,
dok sveze voce i povrce
simbolizuju prirodnu
dobrotu i povezuje se sa
zdravljem
lzmeou 1954. i 1956, Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski
levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'; ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje
o konstruisanju znai'enja, narocito u popularnoj kulturi - u filmovima, reklamama, novinama i
casopisima, fotografiji, kolima, decijim igrackama i popularnoj zabavi. Bartje bio opcinjen znacenjem
stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i
"prirodnost" Na primer, sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu
- oboje su prevozna sredstva - ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima .. Bart je istrazivao
ove sekundarne signale, zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze
u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu
63
N
z
>
[',
z
<
m
N
>
0
0
co
2
ULOGE I ODNOSI
GORE Pusenje cigareta
kod zapadnih :Zena na
pocetku XX veka bilo
je povezano sa sve
veeom samostalnoscu i
jednakoscu :Zena
DOLE Simbolika vela varira
u razlicitim vremenima i na
razlicitim mestima, zavisno
od drustvenih, religijskih i
politickih uslova.
Teorija o drustvenoj ulozi iz
sezdesetih godin,1 XX veka
pokazala jc da u sv,1koj zajednici
dolni do pojave razlicitih ulog,1
Uspcsno funkcionis,rnje zajednice
eak i istovrerneno. Kod definisanja
ljudskih uloga i promena tih
uloga mnogo se koristi sirnbolika,
pri cemu se isticu stvari kao sto
su uniforma, drustveno ponafanje
iii simbolicni obredi i obredi koji
obelezavaju promenu uloge
Rana teorijJ uloga opisinla je
uloge kao drustvene tvorevine
koje su odredene drustvenim
oeekivanjima i vrednostirna
koje moraju da se ispune unutar
zajednice Kulturno definisane
uloge pola narocito su vladale
porodienim aktivnostima i
aktin10stima na poslu Novije
teorije govore da su uloge
takode odredene obrascima
polj;i u prirodi: one prepoznaju
.. a\·etinjske uloge", koje, iako nisu
eksplicitne, predstavljaju skrivena
strujanja osecanja u jednoj
oslanj,1 sc na intcrakcije svih o\·ih - zajednici
ulog,1. ,1 s\·,1ka ulog,1 je odrcden.:i
u srnislu odnosa prenu svirn
drugim uloganu. Svaka uloga je
ziv simbol kulturnih vrcdnosti
z,1jcdnice
L1ko drustvJ postaju sve
slozcnija tako su sve slozenije i
strukture uloga unutar njih U
modernim drust\·ima, pojedinac
s\·e vise igra istinske viscstruke
Llloge LI r.:izlicito vreme, a ponekad
UZRAST I POL
U drustvima LI kojima opstanak
nije data kategorija, broj uloga
je manji i one SLI jasno odredene
polom i uzrastom U slozenijirn
drustvimJ postoji vise varijacija
L1!oga i vise specijalizacija .. Slozena
drustva teze da irnaju vecLI
potrcbu Zd simbolima kao StO SU
uniforrne, konvencije iii pravila
ponafanja u skladu sa ulogom
Kod indijanskog plemena
Kornanea, lo\·aca i ratnika, od
decaka se ocekivalo da bude
agresivan i da uzme ono sto
mu pripada Medutim, kako je
rastao njegova uloga se menjala
i od njega se ocekivalo da refava
sporove i da izbegava nepotrebno
stvaranje neprijatelja Njegova
uloga postajala je uloga mudrosti,
dobrote i trpljenja.
U patrijarhalnim drustvima
sirom sveta, zene i deca imajLI
rnanje privilegovane uloge od
rnuskaraca, iz cega proistice
borba za prava zena i dece
Americka reforrnatorka iz XIX
veka, Elizabet Kejdi Stenton,
nosila je turske caksire Llmesto
ogranieavajuce krinoline; te
caksire je preuzela Amelija
Blumer, po kojoj su dobile ime i
koja ih je promovisala kao simbol
pokreta za prava zena ..
Emancipacija zena u lranu
slozen je proces u kojem je
odevanje takode glavni simboL
Zene su izbile u prvi plan za
vrerne pokreta protiv 5aha,
kada su crni velovi postali
revolucionarni simbol Posle
uspostavljanja Islamske
Republike, veo je jos jednorn
postao deo dri:avnog odredenja
:Zena Moderne islamske
feministkinje sada pokusavaju
da naprave razliku izrnedu
patrijarhalne tradicije i vrednosti
islama, pri C:emu je veo slozen
simbol sa cesto razlicitirn
znacenjem za razlicite ljude,
zavisno od religije, kulture iii po la.
Mnoga severnoarnericka
plemena velieala su ulogu
berdejta, muskarca iii zene ciji
se polni identitet razlikovao
od ostalih pripadnika istog
pola Berdejci su simbolizovali
duhovnu snagu, bili su prirodni
"posrednici" u svadama polova i
savetovali su plemenske rnudrace,
jer se smatralo da su povezani s
Velikim duhom
STATUS I PRVILEGIJE
Sva drustva imaju sisteme
statusa i privilegija koji su vezani
DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje
kod diskriminacije roma jeste da ih
razlike cine inferiornim u odnosu na
sreaena drustva
za prcovladujuce vrednosti i
verovanja doticne kulture. Medu
Ibancima Bornea, na primer. vrac
se bavi drustvenim krajnostima,
zivotom i smrcu i lecenjem
bolesnih, obracajuci se direktno
svetu duhova. Njegova uloga
mu obezbeduje visok status u
plemenu, koji je predstavljen
elegantnom perjanicom, nakitorn
i maskama.
Ponekad su statusni sisterni na
rnestu za do bro celog drustva,
a drugi put oni predstavljaju
predrasude unutar drustva, koje
nekima idu u prilog a nekima
stete. Romi trpe diskriminaciju u
celom svetu, a studije pokazuju
da se oni rangiraju kao ''drugi"
i zato inferiorni, pri cernu se
povezuju sa zivotinjarna. U Indiji,
hinduski kastinski sistem strogo
odreduje uloge i interakcije
u tradicionalnorn drustvu,
zabranjujuci zenidbu, druzenje
iii eak fizicki kontakt izmedu
pripadnika razlicitih kasta
IGRANJE ULOGE I UZORI
Ljudima su potrebni pozitivni
uzori da bi pronasli put
sopstvenog razvoja. Preko igranja
uloga i njihovog oblikovanja
deca mogu da nauce uloge u koje
prerastaju kroz razliCite igre
Teorija o drustvenom ucenju
kaze da se glavni deo razvoja
deteta odvija kroz opona5anje
uloge uzora Dete zapafa da je
uzor, cesto istog pola, uspe5an
iii da ga drustvo nagraduje zbog
njegovog pona5anja Dete zatim
usvaja karakteristike uzora i na
kraju se potpunije identifikuje s
karakteristikama te uloge, koja
postaje njegova Javne licnosti
DESNO Majkl Dfordan je bio vazan
uzor za mlade crnce, narocito u
Sjedinjenim Americkim Drzavama.
cesto sluze kao uzori, obicno
za ostale pripadnike istog po la,
rase iii fizickih sposobnosti
Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan,
na primer, veliki je uzor crnirn
decacima Amerike. Slavne licnosti
mogu postati legende ili ikone
kada simbolizuju iii oblikuju
specifiene vrednosti za zivot
drugih ljudi. Uzor simbolizuje
ono cemu mlada (ili odrasla)
osoba tezi. Medutirn, dok su
mnogi uzori slavne licnosti, neki
od najva:i.nijih uzora mogu se
naCi unutar naseg lienog kruga: to
mogu biti roditelji, starija braca iii
sestre ili drugi Clanovi porodice,
profesori ili prijatelji
PROMENA ULOGA
Uloge i njihova simbolika
menjaju se unutar granica neke
kulture kako se pomeraju njene
vrednosti. U zapadnom drustvu,
za zenu je bilo tradicionalno da
prilikom udaje nosi verenicki
i veneani prsten i da uzme
prezirne mufa da bi ukazala na
promenjenu ulogu. Medutim,
poslednjih decenija ovi obicaji
su pretstali da budu opsti, a
pojavljuju se novi simboli braka
Zene vise ne menjaju prezime
automatski, a bracni parovi nose
prstenje kao simbole uzajamne i
jednake odanosti
Uloge se mogu menjati
postepeno, odrafavajuci kulturne
trendove, iii njihovo obaranje
mo:le da oznaci naglu iii nasilnu
promenu, kao sto je svrgavanje
monarha u toku revolucije ili
pretvaranje intelektualaca u
ratare tokom Kineske kulturne
revolucije sedamdesetih godina
XX veka.
c
0
C'>
m
0
0
z
0
I
"
0
0
co
2
TABUI
GORE Na ovom barjaku iz
VIII veka, koji prikazuje
Budu kako pripoveda,
Buda je izolovan tako
da ne moze da dodirne
tlo, kao da bi duhovna
energija iscezla u kontaktu
sa zemljom
ooLE Lotove kceri, u
uverenju da su svi drugi
muskarci poginuli, osecale
su da moraju da se ogluse
o tabu incesta i da navedu
oca da vodi ljubav s njima,
opivsi ga
Rec "tabu" potice od polinezijskog
ta bu, sto oznacava sistem zabrana
radnji ili koriScenja predmeta koji
se smatraju svetirn ili opasnirn,
neCistim ili ukletim. Tabui mogu
da proisteknu iz moraine svesti
i da rnotivii;u individualnu i
kolektivnu moralnu svest, ali
isto tako rnogu da se koriste za
odrfavanje drustvene hijerarhije
i reda.
U anirnistickim i u drustvirna
koja se zasnivaju na prirodi,
poreklo tabua verovatno je u vezi
sa medusobnim simpatijama i
nesimpatijarna razlicitih nivoa
duhova. U potonjim kulturama,
tabui se odnose vise na poku5aje
ljudi da odobrovolje bogove i
boginje U savremenom drustvu
rec tabu irna rnanje duhovno
znacenje, odnoseci se uglavnom
na stvari koje nisu dozvoljene u
drustvu zbog raznih drustvenih
razloga
ZASTITNO BOZANSTVO
U mnogim kulturama, kralj je
smatran bofanstvom i kraljevi
su bili zasticeni od svetovne
realnosti tako sto im nije
dozvoljavano da dotaknu zernlju.
Bili bi noseni na ledima ili ·
rarnenirna drugih ljudi, jahali bi
neku zivotinju ili bi se vozili u
kociji, ili bi hodali po tepihu koji
je polozen bas zbog n jih.
Montezurnu, asteckog ci.ra
Meksika, uvek su nosili njegovi
plernici ion nije nikada dotakao
tlo. Prvi kraljevi i kraljice Ugande
nisu nikada izlazili iz svojih
ogradenih obitavalista Persijski
kralj je hodao po tepisirna po
kojirna niko drugi nije mogao da
gazi C:ak i danas postoji obicaj
prostiranja tepiha pred kraljeve za
vrerne svecanosti ..
TAB UI INCESTA
Incest polni odnosi s nekim
iz bliskog roda - je oblik tabua
prisutan u celorn svetu, verovatno
zbog genetskih porernecaja
do kojih dovodi. Indijanska i
kineska kultura prosiruju pojam
incesta na polne odnose sa
osobama koje imaju isto prezirne
Medutim, bogovi i kraljevi su
cesto oslobodeni ovog tabua
da bi odrfali cistotu bogovske
iii kraljevske krvi. Dok je Frojd
turnacio incest bukvalno, a
seksualnost kao potencijalno
opasnu silu koja zahteva tabu
da bi se izbeglc njene opasnosti,
Jung je posmatrao incest kao
sirnbolicnu sliku koja se odnosi
na pokusaj pojedinca da se nati
u majcinu utrobu da bi se pono\·o
rodio
Incest jc cesta mitoloska tcma
medu bogovima, boginjama
i kraljevirna, a narocito u
drustvima koja su koncentrisana
na odriavanje suprernacije
Kada se vladari posmatraju kao
boianstva, stupanje u brak s
nekirn van porodice uprljalo bi
C:istu kraljevsku krv Egipatska
boginja lzida udala se za brata
Ozirisa. Kraljica Kleopatra bila
je rezultat sedam pokoljenja
brakova izmedu brace i sestara U
Starorn zavetu, Lotove kceri imaju
polne odnose sa ocem zato sto ne
postoji nijedan drugi muskarac da
ih obrerneni. Vladarirna Inka bilo
je dozrnljeno da se zene svojim
sestrama.
TAB UI POLA
U tradicionalnom
kungbusmanskom drustvu u
pustinji Kalahari, gde SU zivotni
uslovi veorna surovi, drustvene
uloge su sna2:no podeljene
prema polu Muskarci idu u lov,
prave oruzje i loze vatru, a iene
grade skroviSta za porodicu,
pripremaju jela, odr:Zavaju vatru
i kucu .. Razdvojenost njihovih
uloga nagla5ava se dodeljivanjem
razlicite strane za sedenje oko
vatre za rnuskarce i zene. Ako
zena sedne na muskarcevo rnesto,
srnatra se dace je pogoditi
neka rnisteriozna bolest, a ako
muskarac sedne na mesto zene,
njegova lovacka rnoc rnogla bi
da oslabi. Tako de se smatra dace
oslabiti snaga muskarca ako zena
dotakne njegovo oruzje.
ZABRANJENA HRANA I
ZIVOT!NJE
U mnogim kulturama se veruje
da duhovi mogu da udu iii da
obuzrnu nezive stvari, koje zatim
postaju predrneti obo:l:avanja
iii fetisi. Kada jestivo voce
iii biljke postanu fetisi, oni
postaju tabu kao hrana. Tako,
na primer, levantinski narodi
nisu nikada jeli jabuke zato sto
su verovali da se u njima nalazi
duh prirode Zivotinje koje su
mogle da jedu ljudsko meso
postale bi fetisi; tako je pas postao
zivotinja zabranjena za jelo
zaratustrovcima .. Jedenje majmuna
je tabu u mnogim drustvima zato
sto po izgledu lice na eoveka. I
Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju
kanalom zlih duhova.
U starom Egiptu, zivotinje
su bile obo:l:avane i o njima je
vodena briga kao o nosiocioma
dobrih iii zlih sila .. Njihovi bogovi
su smatrani otelotvorenirn u
narocitim vrstama, koje su zatim
bile zastiCene tabuom Kao sto je
slucaj s Jevrejima i muslimanirna,
oni su smatrali svinju necistom
zivotinjom, verovatno zbog njene
navike da jede strvinu. Srnatralo
se da ukoliko neka osoba dotakne
svinju u prolazu, odmah mora
da se zagnjuri u vodu da bi se
ocistila. Egipatski svinjari SU
smatrani niskom kastom i nije
im bilo dozvoljeno da ulaze u
hramove.
Krava se u hinduskoj Indiji
smatra svetorn zivotinjorn,
gde zivi kao sirnbol majcinstva
DESNo Za pripadnike plemana San
u Kalahariju tabui regulisu sedenje
muskaraca i zena oko vatre
zahvaljujuci sposobnosti da daje
mleko .. Zato je hranjenje krave
cin oboiavanja. Vecina Hindusa
SU vegetarijanci i narocito je tabu
ubijati i jesti krave. Zato se krave
rnogu videti kako lutaju ulicarna
C:ak se i rnokraca krave smatra
svetorn i ponekad se koristi kod
obreda prociscenja za ljude koji
su prekrsili neki tabu.
u drustvima u kojirna zivotinje
preuzimaju ulogu totema
postoje tabui protiv ljudi koji
jedu iii ubijaju zivotinje cijim
totemskim bratstvima pripadaju.
Pri poistoveCivanju sa zivotinjom
osoba postaje rodak iii cuvar
zivotinje. Medutim, drugi
pripadnik zajednice sa razlicitom
zivotinjorn rnoze slobodno da
lovi i jede tu zivotinju Narod
Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu
i u juinom Kvinslendu veruje.da
ce se dete koje slucajno pojede
rneso prisne zivotinje razboleti:
u slucaju zabranjenih dropljinih
iii cureCih jaja, to moze da
dovede i do gubitka vida, dok
zabranjeno kengursko meso
rnoze da uzrokuje plikove na kozi
iii da dovede do susenja udova
Medutirn, dok je Evahlajima
zabranjeno da jedu rneso prisne
zivotinje, prihvatljivo je da jedu
totemsku zivotinju bratstva.
MENSTRUALNITABUI
U patrijarhalnim drustvirna
menstruacija se obicno srnatra
tabuorn, kako u starom tako i
u modernom svetu. Medutim,
u matrijarhalnim drustvima,
koja SU postovala zensko te[o,
menstruacija se smatrala
mocnirn i isceljujucim procesom.
Ona se takode povezivala s
mesecevirn ciklusom, a mesecevi
ciklusi su u pretpatrijarhalnim
vremenima mereni na drvenim
stapovima koje istoricari nazivaju
"kalendarski stapovi" Jedan
rnoguci izvor rnenstrualnog
tabua mozda je strah da bi zene
rnogle da preuzmu kontrolu nad
mesecevim rnenama i promenama
godisnjih doba preko rnesecnih
ciklusa svog tela
Jevreji starog doba verovali su
da rnenstrualna krv irna otrovna
svojstva .. Stari zavet ukljucuje
zabranu kontakta s njom: Treea
knjiga Mojsijeva belezi da je
Mojsije dobio vest od Boga da
fovek koji spava sa ienom koja
irna menstruaciju treba da bude
odbacen od svog naroda, i da su
zene s menstruacijorn neciste
sedarn dana
Frojd je gornrio o
rnenstrualnorn tabuu kao o
negativnom stavu prema zenama,
dok je Bruno Betelhajm govorio
da sposobnost zena da radaju decu
i da imaju menstruaciju izaziva
snaznu zavist kod rnuskaraca, koji
su stvorili tabue u pokusaju da
izjednace polove Ferninistkinje
ovo nazivaju ··matericna zavist",
delimicno u znak protesta protiv
Frojdove teorije da zene pate od
"penisne zavisti"
POSLE-
PORODAJNA
KRV
U mnogim delovima
sveta krv koja prati
poroaaj smatra se
necistom, mozda
zato sto se verovalo
da su zena koja se
poraaa i beba bile
u bliskom kontaktu
sa duhovima i
drugim svetovima.
Neke kulture imaju
obrede preciscenja
za odstranjivanje ove
krvi
GORE Za Hinduse je ta bu
ubijati iii jesti krave
SASVIM GORE Jabuka,
jevrejsko-hr iscansko
zabranjeno voce ..
>
f-
V")
:::>
a:
0
-'
0
co
GRUPNI IDENTITET
GORE Svi detalji zastave su
simbolicni boja, oblik i
motivi
LJILJAN
Najcesce povezivan
sa francuskim
kraljevima i
pravom da se vlada
Francuskom, ljiljan
ima tri latice, sto
simbolizuje Sveto
trojstvo i trostruko
velicanstvo Boga,
stvaranja i kralja
Simbolika se oduvek koristi
za oznacavanje identiteta i
za potrvdivanje privrzenosti
drustvenoj grupi iii ·'porodici",
osnovnim jedinicama
drustva Bilo da se zasnivaju
na zajednickim verovanjima
iii zajednickim interesima i
aktivnostima, sve organizovane
grupe - na lokalnom,
regionalnom, nacionalnorn iii
medunarodnom planu - irnaju
sopstvene simbole identiteta. Oni
mogu da budu u obliku totema,
barjaka, zastava ili izrazeni
kodeksima odevanja ili preko
ritualizovanih forrni pona5anja
Jedna od vainih karakteristika
takve sirnbolike jeste njena
vidljivost: ona je planirana da
obezbedi lako prepoznatljiv znak
grupnog identiteta, sto je nacin
kodifikovanja i strukturisanja
drustvenih odnosa, pravljenja
razlike izmedu onih koji su "u
igri" i onih koji su "van igre", u
cilju pobudivanja emocionalnog
odgovora, kao sto je strah,
postovanje, poniznost iii ponos,
kod svih koji je vide.
ZANIMANJA I PROFESIJE
PREDVODNISTVO
Kada su ljudi poceli da formiraju
velike grupe za zajednicki zivot
i lov, odabirali su vode koji su
vladali i re5avali razrnirice medu
njima. Kao znak svog poloiaja,
voda je nosio svecanu perjanicu
i driao dugi, ukraseni stap,
batinu ili koplje sa amblemom
na vrhu. Stap se takode koristio
kao vidljivi znak za okupljanje
iii pokazivanje pravca za napad
Ove rane ,,zastave·· su poznate
kao veksiloidi i bile su pravljene
od drveta, perja i zivotinjskih
kostiju, rogova i koia Za Astecke
veksiloide se, na primer, dosta
koristilo kecalovo perje i bili su
ukra5avani plemenitirn metalima
kao sto SU zlato, srebro, bakar
i dragim kamenjem Danasnja
plemena u Novoj Gvineji koriste
veksiloide koji se uglavnorn
sastoje od drveta i suve trave, sa
amblemima od obojenog drveta,
perja i parcica tkanine ..
ZASTAVE
U Kini je izum svilenog platna
doveo do pravljenja barjaka,
Za mnoge ljude, pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta,
prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj
grupi. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim
simbolima na primer kuvarska kapa, tri zlatne loptice zajmodavca,
mornarsko sidro - dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni
kompanijski znak. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po
nacinu oblacenja - formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga, plavi
kombinezoni fizickih radnika, tamno odelo i kravata cinovnika iii beli
mantil laboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazivi
u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe, kao sto je doktor, profesor,
porucnik, vodnik iii glavni referent.
kojeg je bi lo lakse nositi i koji
su bili vidljiviji izdaleka nego
dotada5nji cetvrtasti barjaci.
Iz Kine se upotreba platnenih
zastava prenela u Evropu, gde
su se najpre koristile kao rnjni i
ceremonijalni znakovi, ali kasnije
kao nacin identifikovanja vladara,
njihovih zemalja i nacionalnosti
na moru. U XVII veku doslo je
do uvodenja standardizovanih
pukovskih boja, ratnih oznaka,
zastava na brodovima i kuenih
zastava trgovackih kompanija
(preteca modernog logoa) Pn•e
nacionalne zastave na kopnu
pojavile su se u poslednjoj
cetvrtini XVIII veka .. Tokom
XIX i XX veka doslo je do pojave
mnostva drugih zastava: vladinih
sluzbi i cinovnika; pokrajinskih
zastava; zastava ranga u svirn
delovima oruianih snaga; i
zastava skola, univerziteta,
naucnih instituta, organizacija,
politickih partija, sindikata i
gerilskih pokreta Postoje takode
zastave etnickih grupa, poslovnih
korporacija i sportskih klubova.
Svi elementi zastave su
simbolii:ni - boja, motivi i ukupan
izgled i ima mnogo obicaja koji
su vezani za ponasanje u vezi sa
zastavama Na primer, kod vojne
parade zastave se pozdravljaju
kada se difo, spustaju ili kada
prolaze; vijorenje zastave na pola
koplja predstavlja znak ialosti;
pokrovna zastava koja se polaze
na mrtvacki sanduk, uglavnom na
pogrebima vladinih sluzbenika
ili vojnika, sirnbol je narodnog
postovanja prerna pokojniku;
skrnavljenje zastave je kafojiv
prkrsaj u vecini zemalja sveta.
PLEME I NAROD
U tradicionalnirn drustvirna,
bratstva i plernena koriste
rnnostvo simbolickih lukavstava
da bi razlikovali jednu grupu
od druge. Na primer, rnedu
mnogirn americkirn urodenicima
totemi (stvari iz prirode, kao
sto SU zivotinje) koriste Se za
predstavljanje narocitih plemena,
kao i pojedinaca, dok svako
bratstvo skotskih brdana ima
kilts narocitim sarama (od
neke vrste kariranog platna)
U srednjovekovnoj heraldici,
vecina evropskih vladara usvojila
je grbove i heraldicke barjake
s jednorn od dve najznacajnije
heraldicke figure: !av (kralj
zveri) ili orao (kralj neba)
Ljiljan, jos jedan cest heraldicki
rnotiv, narocito se povezivao
sa francuskirn dvorom; kasnije
ga je usvojio rnedunarodni
skautski pokret Danas rnnoge
drzave nastavljaju da se vezuju
za narociti amblern: na primer,
SAO sa celavirn orlom, Kanada
s javorovim listorn i Engleska sa
ruforn dinastije Tjudor
Ima takode mnogo naroda
bez drfave (na primer, u
SAO ima preko 550 priznatih
naroda i plemena) koji imaju
ZASTAVA
AUSTRALIJSKIH
UR08ENIKA
Zastava australijskih uroaenika,
zvanicno usvojena 1995, deli
se horizontal no na dva jednaka
dela, crnu traku gore i crvenu
dole, sa Zutim diskom u sredini
Crna traka predstavlja uroaenike,
ciji preci zive u Australiji preko
40 hiljada godina; crvena traka
predstavlja zemlju i uroaenicku
krv koja je prolivena u borbi
za odbranu zemlje; foti disk
na liniji horizonta simbolizuje
zivotodavalacko sunce.
svoj identifikacioni amblem.
Na primer, jedanaest plemena
Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti
imaju zajednicku belu zastavu
Glavni amblem na zastavi u
obliku kornpasa simbolizuje
Vrad±binski tocak (a cetiri strane
sveta predstavljaju cetiri godi5nja
doba i cetiri elernenta) koji je
okru±en sa jedanaest 5atora koji
predstavljaju broj plemena Ima
takode rnnogo grupa unutar
konvencionalnog drustva koje su
se opredelile za simbol s kojim
se poistovecuju Na primer,
na Zapadu su pripadnici gej
populacije usvojili pink boju,
a crnu su usvojile neke rasne i
politicke grupe, dok zelena boja
pripada ekoloskorn pokretu
POLITIKA I POBUNA
Politicke grupe, pobune i
revolucije oduvek se povezuju sa
narocitim sirnbolima. Na kraju
XV veka nemacki seljaci su se
pobunili pod belom zastavom na
kojoj se kao amblem nalazio zlatni
opanak, koji je nasuprot Cizrnarna
koje su nosili plemiCi bio sirnbol
seljaka. Kornunizam i fasizam, dva
najuticajnija politicka pokreta XX
veka, takode su koristili simbole.
Sirnbol komunizma bio je cekic
SVASTIKA
Hitler je usvojio svastiku, drevni suncani simbol sa mnogo
dubokih znacenja, kao znak Nacisticke partije .. Naglaseni
crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935.
nemacka nacionalna zastava, a ovaj amblem je koriscen
na mnogim mestima ukljui':ujuci decije igracke - da bi
se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka
pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe
nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao
amblem identiteta
i srp, odra±avajuci savez izmedu
industrijskih i poljoprivrednih
radnika: najveCi deo XX veka
cekic i srp su bili amblem ruske
zastave i prve komunisticke
dr±ave na svetu.
Fasizam je nacionalisticki
pokret koji je predvodio diktator.
!me je dobio po simbolu '·snopica •
koji je kao bed± nosio italijanski
diktator Benito Musolini ( 1883-
1945). Ovaj snopic podrazumeva
sve±anj brezovih ili brestovih
prutica uvezanih crvenom
trakom, ponekad omotan
oko sekire, simbola pravde,
kaznjavanja i odsecanja glave
Datira jos od starog Rima, kada
SU ga nosili liktori, cinovnici koji
su imali ovlascenja da donose
presude. Hitler je, rnedutim,
koristio drugaciji sirnbol za svoju
Nacisticku partiju: svastiku.
GORE Cekic i srp je
komunistii':ki simbol,
a oznacava jedinstvo
industrijskih i
poljoprivrednih radnika ..
SASVIM GORE Rec fasizam
potice od "snopica':
sveznja stapica koji SU
nosili rimski cinovnici
69
Ci
:0
c
u
z
0
m
z
-l
rn
-------------------·-------·-
TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE
--1
0
O'.l
UMETNOST
SLUSANJA
U nekim
juznoamerickim
tradicijama
pripovedanja kaze
se da ljudi poseduju
dar slusanja koji je
neverovatan. To je
nacin na koji dusa
posvecuje paznju i
uci Stari pripovedaci
iii kantadori ispreda/i
su mitske price
o misteriji da bi
probudili uspavanu
dusu, zeleci da
ona naculji usi i da
postane svesna
mudrosti koja je
sadrzana u prici
GORE Sirena otelotvoruje
duboku vezu izmedu zene
i mora ..
DOLE Nojeva barka, simbo/
C:ovekove vere i nade u
suocavanju sa nesreeom
koja un istava zivot
Od praiskonskih vremena
ljudska biea koriste price da
bi opisala stvari koje nisu
rnogla da objasne. Takve price
poku5avaju da odgovore na neka
od najfundamentalnijih pitanja
o ljudskom postojanju o tome
zasto smo ovde i kuda idemo, o
prirodi sveta oko nas i kako se u
njega uklapamo
Svaka kultura formulise
sopstvene pesnicke vizije i s\'ete
price - rnetaforicko razurnevanje
o kojern govorirno kao o
rnitovirna Rec "mit'' potice od
grckog mitos, sto znaci rec iii
prica, ali sada oznaeava pricu koja
pornaze da se objasni poreklo i
karakter kulture u simbolickom
smislu Znacenje i sadrfaj
takvih priea varirace zavisno od
vrernena i rnesta, kao i od osobe
do osobe, ali jedna od funkcija
mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti
i kontradikcije koje se nalaze u
sustini ljudskog postojanja.
PRIPOVEDAC
Mnogo pre rnego s.to SU
rnitovi zapisani, prenosili su
se usrnenirn putern Da bi
preziveli prolazak vremena
morali su da budu predoceni
kao dobre, divne price, koje su
se dopadale nizu generacija,
verovatno se prilagodavajuci
novim drustvenirn potrebarna
Pripovedanje je rnoglo da se
odvija skoro svugde - u kuCi, na
pijaci iii na kraljevskorn dvoru
- a urnetnost pripovedanja bila
je tradicionalno veoma visoko
vrednovana, jer je bi la sredstvo
kojim SU Se ozivljava]i drustveni
kodovi i vrednosti kulture, njeno
pradedovsko poreklo i istorija, te
veza sa bofanskirn Pripovedac je
igrao vitalnu ulogu u zajednici,
ponekad kao predstavnik
kraljevskog iii plemickog dvora,
ponekad kao putujuci pevac
koji kazuje zabavne i poucne
price. Mnoge religijske licnosti,
ukljucujuci Isusa i Muharneda,
koristile su pripovedanje kao
sredstvo za svoja ucenja ..
OBREDI PRIPOVEDANJA
Stil iii protokol pripovedanja
varira od kulture do kulture. U
mnogim tradicionalnim africkirn
drustvima, publika se oseca
slobodnorn da prekida pricu iii
da sugerise pobolj5anu verziju
pripovedacu Simm Afrike
uobicajena forrna pripovedanja
VALK/RE
jeste "poziv i odgovor", pri eemu
"pozivac" pokreee "pesmu .. a hor
odgovara na poziv
Kada pripadnici naroda San
u pustinji Kalahari priC:aju price
0 narocitirn zivotinjarna, oni
opona5aju polo:Zaj zivotinjskih
usta, izgovarajuci reci kao sto bi
to uradile zivotinje, sto je nacin da
ostanu u vezi sa duhom zivotinje.
Pusenje Jule i njeno predavanje
od coveka do eoveka cesto je
deo pripovednog obreda rnedu
urodenickirn narodima Arnerike,
kao sto SU Algonkini Po misljenu
Algonkina, "ako prestanemo da
delimo nase priee, izgubice se
nase znanje" Danas u mnogirn
delovima sveta ljudi ponovo
otkrivaju pripovedanje da bi
U skandinavskom mitu, Valkire su bile natprirodne zene, andeli smrti
koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu
iii poraz. Posle smrti, one su odnosile du hove poginulih junaka u
Odinovo carstvo Va/ha la ..
PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto
je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao
sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih
ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada ce im biti suoeno
za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje
duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred
Ozirisom, gospodarom donjeg sveta
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U zivotu vezu SJ. kulturnirn i
pradcdovskirn poreklom
MITSKE TEME
Piranja o zivotu i srnrti istrazuju
sc prcko rnita, a price o poreklu
i o kraju sveta rnogu se naci
u svim kulturama. Mitovi o
stvaranju sveta odnose se na
praiskonski haos, koji se u
mnogim kulturama simbolicno
prcdstavlja kao vlaino, mracno
i misteriozno rnesto .. Mitovi
takode prcdvidaju propast sveta u
nckom katastroficnom dogadaju
- kao sto jc skandinavska
kataklizma Ragnarok - dok
mnogi govore o predasnjern
vremenu kada je svct bio skoro
unisten potopom. Biblijska priea
o Noju jc najpoznatiji primer; u
slicnoj rncsopotamijskoj prici,
Utnapistim, mudrac koji je
sam preziveo potop postao je
besmrtan
Mitovi su tipicno price o
bofanskim i poluboianskim
bicirna - o bogovima i boginjama,
junacima i junakinjama
arhetipskim licnostima koje
olicavaju borbu izmedu dobra i
zla, istraiujuci moraine sukobe
i snafoe ljudske emocije kao StO
su fodnja i pohlepa, ljubomora i
strast, ambicija, ljubav i mrinja.
Predstave o podzemnom
svetu i drugom zivotu, kao i
magicno carstvo na onorn svetu,
uobicajene SU, a zirntinje SJ.
izuzetnorn snagom pomazu
covecanstvu da se istakne u
mnogim mitovima.
ZIVOTINJE U MITU
Mitologije sirom sveta prikazuju
zivotinje u ovoj iii onoj forrni,
a C:esto se one pretvaraju u
boianstva U starom Egiptu,
podizana su svetilista za slavljenje
svetih zivotinja kao sto je ovan
Mendes ili bik Apis, dok su jedno
vrerne kobre i orlovi lesinari
bili glavna boianstva Donjeg
i Gornjeg Egipta. U Africi,
narocita plemena i poglavice prate
svoje poreklo do zivotinjskog.
bofanstva. Na primer, Haile
Selasije ("Lav od DZude"),
osnivac rastafarijanske religije i
nekada5nji car Etiopije, pratio je
svoje poreklo do mocnog boga
Sirnbe, lava, dok neke poglavice
plernena Zulu tvrde da poticu od
pitona.
Stvorenja koja su poluljudi i
poluzivotinje takode se javljaju
u mnogim kulturama, kao sto je
Garuda, orao sa telom muskarca u
hinduskoj mitologiji, iii kentauri i
sirene u klasicnom mitu .. Hibridni
kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen
je kao simbol C:oveka koji je
zarobljen sopstvenim culnim
nagonima, narocito pohotorn i
nasiljem.
U pricama mnogih drugih
kultura, zivotinje i ljudi uzivaju
u odnosu koji poseduje vise
simbioze: u mitovima americkih
dornorodaca zivotinje se cesto
oslovlja\·aju sa "brate", dok u
,Hktickim predelirna postoji
duhovni odnos izmcdu ljudi
i zirntinja koji je od vitalnog
znacaja za opstanak zajednice
Zivotinje se ponekad pojavljuju
kao prevrtljive licnosti u
tradicio1ulnim pricama; kojot je
prentljivo bo±anstvo Indijanaca
i rnoze da menja forrnu kako
:leli, dok africke price gornre o
Zecu i Anansiju, pauku Tab-i
likovi krse prirodne ili bozije
zakone, iako obicno sa pozitivnim
rezultatima, a mozda predstavljaju
neunistivost i im·entivnost
ljudskog duha.
MODELI DRUSTVA
Mitologija cesto pojacava
i opranhn odnose snage i
vodstn Orn se tipicno istraiuje
prcko panteona sa hijerarhijskorn
strukturom: jedan nhovni
bog i/ili boginja na celu (cesto
povezani s ncbom i zemljom) koje
prati mnostvo vecih iii manjih
bofanstava Ova struktura sledi
strukturu koju je usvojilo ljudsko
drustrn U Kini, na primer, raj
je prikazan kao birokratija, koja
odriava zakon i red na isti nacin
kao i carska administracija
U Japanu priea o Izanagi ju i
Izanami (prrnm muskarcu i zeni)
GORE Odisejevo epsko
putovanje simbolizuje
individualni poduhvat, ali
takooe stoji kao metafora
za zivotni ciklus.
GORE Kentauri se koriste
kao simboli pozude·
zamka zivotinjskog polnog
nagona
GORE Kobra ima zastitni
aspekt u mitu i svetoj
tradiciji
GORE U nekim americkim
predanjima, kojot se
povezuje sa zlom, zimom
i smrcu.
-I
>
0
n
0
z
>
r
z
0
v
0
<
rn
0
>
z
rn
KELTSKI BARD
Odgovornost za
prenosenje keltske
plemenske istorije,
legende i folklora
lezala je na bardu.
Prvi poznati bardovi
ukljucuju Anejrina i
Talisina iz VI veka n e
Price su kazivane u
obliku pesama, kao
i u prozi, a bardova
vestina se visoko
cenila, narocito
osobina zvana hvil
na velskom strast
koja je umela da
inspirise publiku.
Danas se keltska
bardska tradicija
nastavlja na velskim
kulturnim festivalima
koji se zovu
ajstedvod
sluzila je da opravda navodnu
zensku inferiornost u odnosu
na muskarce, iako postoje
nagovestaji da je Japan originalno
bio organizovan kao matrijarhat,
pri cemu je carska porodica
tvrdila da potice od boginje sunca
Amaterasu, sto je vazilo kao istina
do kraja Drugog svetskog r a t ~ L
Medusobni odnos boianstava
obja5njava se ljudskirn
kategorijarna srodstva, ljubavi i
mrinje, konkurencije i uticaja,
pri cemu je svako boianstvo
odgovorno za narocitu oblast
ljudskog zivota plodnost,
radanje, ljubav i veze, rat i sukob,
bogatstvo i napredak. Mnoge
price grcko-rimskog rnita
odnose se na interakcije bogova
- pri (emu se ljudi cesto koriste
kao zalog u njihovim igrarna
za vlast (sto obja5njava ocitu
LEVO U grckom mitu, sirena je
demonska ligura, delom zena delom
riba, koja koristi pesmu da zacara
mornare i da ih odvede u smrt
nasumicnost srece i nesrece) -
dok je rivalstvo medu bogovima
ocito u skandinavskom mitu
U svim ovim pricama bogovi
pokazuju karakterne crte i
ponafanje koji su potpuno
svojstveni ljudskoj prirodi
Oboiavanje predaka vaian
je deo strukture mnogih
tradicionalnih drustava i
zato je naglaseno u njihovim
mitologijama; u mitologiji
australijskih urodenika, na
primer, kaze se da su preci
iz Vrernena sna oblikovali
pejzaz i odredili celu prirodu
zivotinjskog i ljudskog sveta ..
JUNACKI LIKOVI
Podvizi i putovanja junackih
JikO\·a cesto SU terna rnita.
Mnogi duguju nadljudsku moc
nekoj bofanskoj vezi: Kintaro,
junak ratnik iz japanskog mi ta,
bio je sin planinskog duha;
Rama, u hinduskom spevu
Ramajana, bio je inkarnacija
boga Visnua, dok je Herakle,
mozda najveci grcki junak, bio
Zevsov sin. Preko svojih akcija
i Jicnih osobina - kao StO SU
hrabrost, istrajnost, strpljenje
i bezuslovna ljubav - junaci i
junakinje mita nude obrazac
prema kojem ljudi mogu da
oblikuju sebe ..
Neki mitovi pokazuju
kako ljudi mogu da teze ka
bofanskom: u Kini, taoisticki
mitovi o Osam besrnrtnika
opisuju kako, zalwaljujuci
poboznosti, besmrtnici uspe\•aju
da zaslu:Ze vecni zivot u raju;
dok je Herakle, preko cuvenih
dvanaest kuluka (zadataka
koje dobija kao kaznu za raniji
zloCin), postao jedini grcki
junak koji je stekao besmrtnost
Srednjevekovni keltski mit
o kralju Arturu i vitezovima
DOLE Podvizi bozanskog junaka
Ra me i njegove zene Site (koja je
inkarnacija Laksmi) kazuju se u
Ramajani.
okruglog stola konccntrisao sc
oko traganja za svetim Gralom,
za koji kazu da jc putir iz kojcg
je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri,
iii da je korisccn da uhvati
krv na raspccu (iako on ima i
prethriscanske korene u keltskoj
temi o carobnom bakracu) Gral
je postao simbol besmrtnosti i
savrsenstva, koje se moze dostici
sarno preko velike nline.
Mnoge junacke figure
istovremeno su i "kulturni
junaci", pronalazaci tajni prirode
iii ideja i izuma od kojih zavisi
civilizacija Primeri ukljucuju
grckog Prorneteja koji je ukrao
\·atru bogovima i dao je ljudirna,
i polinezijskog Mauija koji je
"upecao" kopno od okeana i
ukrao vatru iz donjeg sveta
OPASNE ZENE
Zene u mitu SU cesto lose,
opasne iii demonske, bilo zbog
radoznalosti i neposlusnosti iii
zbog lepote iii rnagijskih moci ..
U grckom mitu, Pandora se
ne pokorava bogovirna i pusta
bolest i zlo u svet, bas kao sto
u judejsko-hriscanskoj tradiciji
Eva ne slu5a Boga i postaje
odgovorna za proterivanje ljudi
iz raja. Sirene iz grckog mita,
morske nemani sa nezasitim
apetitom za krvlju, mamile su
mornare u smrt pretvarajuci se
u lepe devojke, dok su u Kini
demonski duhovi povezani s
nasilnom smrcu bili takode
spremni da se preruse u lepe
devojke. U Indiji se govorilo da
pravi karakterraksasi (zenskog
demona) moze da se prepozna
po tome kako su joj stopala
okrenuta prerna natrag. Mitovi
oesNo Za kaznu zbog davanja vatre
ljudima, Zevs je vezao Prometeja za
stenu vecnosti
anticih pripovedaca odz\·anjaju
i u modernim \Temenima zato
sto simbolizuju aspektc ljudske
prirode i intcrakciju koja nam
ostaje relevantna, a stalno
se preraduju i prilagod:ivaju
u umctnosti, knjizevnosti i
popularnoj kulturL
Iako je tradicija pripovcdanja
kao forrnalan nacin ocuv,rnja
grupne kulture i mita na Z;11ndu
uveliko odumrla, mnogi ljudi jos
uvck koriste fotografske albume
i spomenarc da bi zabelciili
vaine zivotne dogadaje slikom i
recju. Psiholozi sada prepoznaju
ovo kao terapiju za ljude koji su
izgubili direktan pristup svojoj
proslosti preko porodica, kao
sto su usvojena deca iii oni
koji su preziveli traumaticne
dogadaje.
JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive.
Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko
arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali
bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom
lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se
osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i
Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati
glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo
na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao
je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi,
boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom,
besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je
preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi
nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci
Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost,
ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je
pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju
se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio
kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da
se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne
teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o
neprestanom preispitivanju postojanja i njegove
svrhe, kao i o neminovnosti smrti
::;:J
>
Ci
n
0
z
>
z
0
-:i
0
<
Ci
>
z
74
0
<(
L
0
C!J
UMETNOST
GORE Maske SU
karakteristika plemenske
umetnosti, povezane su
sa obrednom praksom i
nose u sebi mnogo slojeva
simbolicnog znacenja
SASVIM GORE Vilendorfska
Vener a, praistorijska
Bogorodica
oEsNo Kineska umetnost
sadrzi mnoge simbolicne
stvari, a veliki deo nje
povezuje pejzaz s ljudskim
telom iii salje duhovne iii
moraine poruke.
Jos od iskona mnogi najdublji
i najtrajniji sirnboli zapisuju
se kroz umctnost. Bilo kao
pccinskc slikc, figuricc i artefakti.
prcfinjene kreacije enopske
rencs;inse iii kao pokreti poput
nadrcalizma, simboli u umetnosti
se koriste na mnostvo nai:ina
da izrazc aktuelna verovanja i
preokupacije. Bilo da to radi
svesno iii nc, uloga umctnika je
oduvek da deluje kao instrument
i glasnik duha srng doba,
dajuci formu prirodi i vrednosti
\Temena ..
PLEMENSKA UMETNOST
Duborezi, slike i kompozicije
urodenickih naroda Afrike,
Amerike, Australije i Okeanije
irnaju malo zajednickog osirn
sto su se razvili - kao gotovo
sve velike umetnicke forme
- u intimnoj \'ezi s religijom
i magijom. Retko namenjeni
ukrasnoj funkciji, oni su
izraz zajednickog nastojanja
covecanst\·a da zivi u harmoniji
s prirodom iii da kontrolise
prirodne i natprirodne sile ..
Uzmite. na primer. monolitne
gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg
ostrva, kipove visoke do
l 8m koji su klesani u dugom
vremenskom periodu ( 900-
l 500 g n e) Smatra se da ovi
kipovi simbolizuju moc, za koju
se verovalo da poglavice sirom
ostrva nasleduju od bogova i da
je zadrhvaju posle smrti, kada
su i sami pretvoreni u bogove
Rezbarene i slikane drvene maske
karakteristicne su za africku i
severnoamericku kulturu .. Neke
imaju zivotna ljudska lica, druge
otelotvoruju zivotinjske forme,
a mnoge su uglavnom zi\·otinjc
Ove nuske se cesto po\·ezuju sa
sam;inskom praksom, s namerom
da prcobraze nosioca i da ga
povc2u s magicnom snagom sveta
duhova, a koriste se u obredima i
ccrcmonijanu
Umctnost australijskih
urodenika ostala je vidljiva na
svetim mestima tokom vi5e
milenijuma i ima kontinuitet
tradicije, koristeci povrsinu
zcmlje, stene, pecine i koru
drvcta, kao i ljudsko telo, da bi
izrazila pogled na svct u kojem
ncma razlike izmedu svetovnog i
svetog, prirodnog i natprirodnog,
proslosti i sada5njosti, iii cak
izmedu vidljivog i nevidljivog
RELIGIOZNA
SIMBOLIKA
· lntimna veza izmedu religije
i simbolike izraiava se u
umetnosti i artefaktima svih
civilizacija. U praistoriji, za
slikovitu Vilendorfsku Veneru,
figuricu nage zene sa velikim
grudima, od krecnjaka, (oko 24
000 - 22 000 g p ric ), \'crujc
se da je u isto vrcrnc simbol
plodnosti i arhetip Velikc nujke
Druge figuricc iz tog pcriod.1,
sa slicno preuvclieanim polnim
karakteristikama, dovcle su do
razmisljanja o tome da su ov.1
rana cvropska lovacka drustva
imala matrij.uhalnu svctu
tradiciju, obofavajuci majC:inski
arhctip Vclike boginje
Vise hilj;ida godin.1 kasnije,
u starom Egiptu, pogrebna
umetnost otkriva zaokupljcnost
drugim svetom, dok su se u
srednjo\·ekovnoj hropi koristile
rnrativne slikc sa viscslojnom
simbolikom u cilju upoznavanja
nepismenih masa sa Svetim
pismom i izraz;ivanja veze ljudi
s Boc>om i kosmosom Islamska
""
umetnost je nefigurativna -
zabranjcno jc predstavljanje zivih
stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo
predstavljanje jcdnog aspekta
Alaha, sto prevazilazi ljudske
sposobnosti Zato se umetnost
karakterisc ponadjanjem
geometrijskih obrazaca i formi
oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela
njegovih kolega nadrealista, puna
su frojdovske seksualne simbolike
Njeni jedini religijski elementi su nevinost Japanska umetnost se,
zapisi iz Kurana, koji podsecaju u vezi sa simbolikom, takode
vernike da je Alah uvek prisutan i oslanja na prirodu: tre5njin cvat
da ponistava sve sto ljudi stvaraju. je cest motiv, vesnik proleea i
Nasuprot tome, u budizmu i znak srece, a zbog prolaznosti
hinduizmu naglasak se stavlja simbol je srnrtnosti
na vizuelnu moc sirnbola da
podignu svest, pa se figurativna
simbolika pojavljuje u obe
tradicije Iako je Buda rekao da
ne zeli da bude obofavan i rnada
se rana budisticka umetnost
ogranicavala na predstavljanje
njegovog stopala (da bi se
simbolizovalo njegovo prisustvo)
i tocka kao simbola njegovih
ucenja, zelja ljudi za slikom Bude
brzo je prevladala Jedan od
najimpresivnijih primera (koji
datira iz V veka n e.) je kolosalni
duborez, visok skoro 14m, urezan
u stenu Longmenske pecine u
Jungangu, Kina, na mestu hrama
usecenog u stenu
KINESKE TRADICIJE
Visoko stilizovane forrne
simbolienog izraza
karakteristiC:ne su za kinesku
umetnost, koja oduvek nastoji
da inspirise i obrazuje gledaoca,
prufajuci uvid u odnos izmedu
ljudi i bofanskog Duhovne i
moraine poruke su prenosene
preko izvesnih ustaljenih tema,
narocito pejzafa i prirodnog
sveta. Na primer, za svaki
deo pejzafa se verovalo da
simbolizuje jedan aspekt
ljudskog bica: voda je bila krv,
drvece i trava bili su kosa, oblaci
i magla bili su odeca, a usamljeni
lutajuci mudrac bio je dufa.
Barn bus, koji rnofo da se savije i
da ne pukne, predstavljao je duh
mudraca, dok je nefrit znacio
RENESANSA
Pocevsi u XIV veku u Italiji,
renesansa ("preporod" na
francuskom) je predstavljala
obnovljeno interesovanje
za umetnost, arhitekturu i
knjizevnost stare Grcke i Rima ..
Mnogi umetnici su trazili
inspiraciju u prirodi, u ljudskom
telu i grcko-rirnskoj mitologiji
Na primer, slika Primavera
("Prolece") Sandra Boticelija
(1445-1510) kazuje pricu o
nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog
vetra, pretvarajuci je u Floru,
boginju proleea U centru slike
nalazi se boginja Venera, simbol
plodnosti ovog godi5njeg doba,
dok je samo prolece takode
metafora za renesansni period,
povratak uvafavanja umetnosti i
nauke
Biblijske terne su takode bile
uvijene u klasicnu sirnboliku;
na primer, na slici Strafoi sud
Mikelandelo ( 14 7 5-1 564) slavi
Hrista kao blistavog Apolona,
grckog boga sunca, a ne kao
raspetog spasitelja Rafaelo
( 1483-1520 ), koji je dobio
porudzbinu da oslika Vatikan,
spaja tradicionalniju sirnboliku
Boga kao sedobradog patrijarha s
rnitskim satirirna i nirnfarna pod
trernorn.
NADREALIZAM
Pocevsi kao knjizevni pokret,
nadrealizam se nalazio pod
j,1kim uticajern Frojdovih ideja
o seksualnosti, slobodnim
asocijacijama, snovima i
podsvesnom Seksualna
simbolika - nosevi u obliku
falusa, stidne dlacice na
neocekivanim mestirna
- prozima nadrealisticke slike,
a slikari kao Maks Ernst ( 1891-
1976), Rene Magrit (1898-
1967) i Salvador Dali ( 1904-89)
pokusavali su da predstave i
oslobode delovanje iracionalnog,
podsvesnog urna, osporavajuCi
konvencije artistickog realizrna
i pristojnog drustva. Magrit je
namerno pogresno obelefavao
svoja platna, Ernst je stvarao
cudne pejzaze nastanjene
izuzetnirn zivotinjarna i
organskim forrnama, dok je Dali
izgradio novi jezik simbolickih
slika u obliku C:asovnika koji se
tope, stvorenja sa vretenastim
nogama, cveca koje se leze iz jaja
i drugih bizarnih slika
POP
UMETNOST
Pojavivsi se u Britaniji
i SAD sredinom
XX veka, pop
umetnost je koristila
slike komercijalne
umetnosti i drugih
masmedijskih
izvora S podlogom
u komercijalnoj
umetnosti, Endi
Vorhol (1928-97)
predstavljao je pop
umetnost u njenom
najekstremnijem i
najdestruktivnijem
aspektu, slaveci
mehanicko
ponavljanje i
stvarajuci kult od
banalnog i povrsnog
Njegova platna u
stilu postera, koja
neprestano ponavljaju
istu sliku, mogu se
sagledavati kao snaZni
simboli modernog
potrosackog drustva.
c
rn
z
0
76
0
0
c:i
REKLAMIRANJE
GORE Stiv Mekvin u Bulitu
sa fordom mustangom
iz 1968. I ovaj eovek i
kola postali su ikone koje
predstavljaju buntovnu
musku snagu
ooLE Seksualne slike
odavno se koriste kao
reklama za prodaju
proizvoda Slike zena kao
seks simbola mogu da
pogaoaju i muskarce i
zene, kao sto se vidi na
ovoj reklami za grudnjak
Koriscenje moci ubedivanja
za promovisanje proizvoda
predstavlja staru praksu
Simbolika koja se koristi za
ubedivanje ljudi i uticaj na
njih rnora se obraeati glavnim
interesima i uverenjima potro5aca
U modernoj reklamnoj industriji
uspesni reklameri govore o
onome na sta ljudi reaguju svesno
iii nesvesno iii sa cime zele da se
poveiu, pa dizajniraju i pakuju
proizvode u skladu sa trendovima
kulturnog i licnog ukusa
Dok su u ranom rnarketingu
sustinski kvalitet proizvoda i
dobar glas njegovog proizvodaca
bili gLwni faktori, masovna
proizvodnja i medunarodna
trgovina su udaljile potro5aca
od proizvoda i proizvodaca, a
reklamiranje se ubacilo da ispuni
tu prazninu, postajuci samo po
sebi industrija. Vecina rnodernih
reklarna ima za cilj da promovise
ceo brend pre nego neki
individualni proizvod, stvarajuci
osecanje podanicke pokornosti
kod rnusterija tako sto pode5ava
sliku brenda preko sirnbolike ..
PSIHOLOGIJA U
REKLAMIRANJU
Idejama o nesvesnim 2eljama
frojdovska psihologija je
uticala na reklame XX veka.. ·
U reklamama su poceli da se
koriste "podsvesno ubedivanje"
i "simbolicna asocijacija" u
tolikoj meri da su slika iii naziv
brenda postajali vafoiji od
proizvoda .. Autornobil nije vise
samo prevozno sredstvo: dok se
dizajnira da bude aerodinarnican
i fonkcionalan, on se takode
pojacava zenstvenim oblinarna iii
prednjim delom u obliku falusa
da bi se dopao potencijalnim
rnuskim kupcirna Reklamira se
kao simbol statusa i zivotnog
stila
Dvadesetih godina XX veka
Frojdov neeak, Edvard Bernajs,
iskoristio je ujakove ideje za
rnanipulaciju arnerickirn javnim
mnjenjern, pa ga cesto zovu
"ocem odnosa sa javnoscu" On
je pokazao korporacijama kako
mogu da usklade nesvesne zelje
ljudi sa svojim proizvodirna i
da pretvore artikle u simbole
zivotnog stila: na primer, u
C:uvenoj akrobaciji iz 1929
godine za Americku duvansku
kompaniju, on je anga:Zovao
manekenke da paradiraju
ulicama Njujorka, puseci, pod
zastavorn "baklje slobode"
Povezujuci pusenje s pokretom
za oslobodenje :Zena, on je
efektno prekrsio tabu protiv
pusenja Arnerikanki na javnim
mestirna ..
SEKS U REKLAMAMA
Izreka da "seks prodaje"
jednako je tacna za sve druge
slike koje se obracaju ljudskirn
ernocijama, kao sto je koriscenje
instinktivne reakcije ljudi na
bebe prilikom prodaje nekog
proizvoda !vfedutirn, seksualnost
je verovatno najcesce koriscen
"marnac" i rnnogo se koristi u
rnarketingu, kako suptilno tako i
razmetljivo Kod \'ecine reklarna
koriste se konvencionalni
seks simboli, pri cemu se zene
prikazuju kao predmeti po:lude,
a rnuskarci kao dominantni ..
I filrnska i reklarnna industrija
neprestano istra:luju i pomeraju
granice seksualne eksplicitnosti
Seksualne slike uzrokuju najveci
uticaj, izazivajuci uzbudenje i bes
kada diraju u moral i tabue date
kulture.
REKLAME I VEZA SA
BIOSKOPOM
Svetovi reklamiranja i filma
koriste simboliku da bi pobudili
snafoe emocije koje se obracaju
popularnoj kulturi datog
vrernena Ove dve industrije
rnnogo posuduju jedna od
druge u koriscenju sirnbolike
i fanra: filmovi se koriste za
prodaju modnih predmeta preko
plasmana proizvoda, a fllmske
ikone se koriste u reklamama
tako da ponekad izgleda da se
ove dve stvari malo razlikuju.
Do bar primer meduigre filma i
reklarna jeste film Bulit iz 1968.
godine, za koji neki ka:lu da su u
njernu glavne zvezde Stiv Mekvin
i ford mustang iz 1968, i jedan
i drugi simboli urbane pobune,
cvrstine i muske snage Godine
2000. originalni film je vesto
preraden za reklarnu kompanije
Ford, stvarajuci iluziju da Mekvin
vozi najnoviji model forda purne ..
Posle trideset godina, glumcev
imidz ikone jos uvek je imao moc
da prodaje kola ..
AUTOMOBIL SIMBOL
INDUSTRIJSKOG DOBA
I sam ikona industrijskog doba,
Henri Ford je koristio metode
masovne proizvodnje da bi
proizvodio kola koja nece bi ti
ogranicena na bogatu elitu
Dzeneral motors je preuzeo
uspeh Forda kada su kola postala
simbol "buenih dvadesetih", a
dizajnirala su se i prodavala kao
da predstavljaju novootkriveno
oslobodenje, seksualnu slobodu i
samoizra:lavanje ··doba dieza"
Tokom tridesetih godina XX
veka, u Sjedinjenirn Dr:lavama,
zatvorena kola iii kombiji
izrafavali su trezveni iii puritanski
imidz. Medutim, ovaj period
je brzo zamenjen eksplozijom
prodaje kola i konkurencijom,
pri cemu su se posleratna kola
prodavala kao simbol "arnerickog
sna·· Sada su kola u reklamama
prikazivana kao vozila iz sna,
pozivajuci potencijalne vlasnike
da ispune svoje zelje za seksom,
brzinom, bogatstvorn i statusonL
Do dana5njeg dana autornobili
zauzirnaju ono sto bi Arnold
Mindel rnozda nazvao duhorn
vremena progresa i uspeha
Dizajn i reklamiranje modernih
automobila pocinju da se igraju sa
manje stereotipnorn simbolikom
po pi tan ju pola, u kojoj se
istrafoju uniseks i rne5anje polnih
uloga Dok je ranije reklamiranje
automobila bilo usmereno
samo na muskarce, sada se ono
usmerava i na muskarce i na zene
IMIDZ KOMPANIJA
lmidz kompanija se srnatra veoma
vafoirn u modernom marketingu
Identitet neke kompanije cesto
SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI
Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta, a koriscenje
specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju
kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu, zelena boja moze da znaci "kreni"
iii se moze povezivati s prirodom, dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima
negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje, dokje na Zapadu ona povezana
sa opasnoscu, seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za
reklamu jednog proizvoda u lndiji, da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece
se simbolicno izraiava preko
logoa i korporativnog stila,
koji se odnosi na ··raison d'etre··
organizacije i na utisak koji ona
zeli da ostavi na spoljasnji svet
Mnogi prividno moderni logoi
u stvari irnaju koren u staroj
simbolici Trodelne sirnbole,
na primer, koji predstavljaju
harmoniju i sansenstvo, koriste
kompanije kao StO SU J'.V[icubisi i
i'v1ercedes Bene. Drevni suneani
krst (krst jednakih krakova unutar
kruga) pojavljuje se na oznakama
Fijata i BMW-a. Zlatni lukovi
Mekdonalda mogu se turnaciti
kao dzinovsko M, ali oni takode
odgovaraju starom alhemijskorn
znaku za vatru
Brendiranje ima za cilj
da poistoveti proizvod s
proizvodacima kojirna se
rnoze verovati Proueavanja
korporativne lienosti su pokazala
efektnost svetlih traka u boji kada
se koriste kao deo imidfa nekog
brenda. Jedan takav 5areni logo
pripada kompaniji Eso/Ekson,
koja takode koristi tigra kao neku
vrstu maskote kompanije - njen
cuveni slogan, ··stavite tigra u
rezervoar", pozivao je potro5aca da
se poistoveti sa snagom i lepotom
ove zivotinje.
lmena kornpanija i brendova
imaju va±an uticaj na potro5ace
koji su suoceni sa trzistem
zasicenim konkurentnim
proizvodirna Svake godine
predsednik izvrsnog odbora
Sonija po11a\·lja osoblju ideju da
cetiri slova S, 0, N, Y predstavljaju
najdragoceniji kapital ove
kompanije i da njihove akcije
moraju da pojaeaju tu vrednost.
MEDUNARODNO
REKLAMIRANJE
Ekspanzija globalnih triista
dovela je do novih izazova za
medunarodno reklamiranje, koje
se najvecim delom odnosi na
znacenje i vrednosti koje treba
preneti Jedan problem predstavlja
dominacija zapadnih vrednosti
i ideala koji se prikazuju u
reklamarna, a koji mogu da utieu
na druge kulture iii da ih uvrede
Zernlje s razlicitim moralnim
i religijskim stavovima cesto
prilwataju imidz zapadnih reklama
kao seksualno eksplicitan, iii ne
odobravaju uloge koje igraju zene,
pa se takvo reklamiranje rnoze
doziveti kao subverzivno
oesNo Logo Mekdonalda predstavlja
adaptaciju alhemijskog znaka za vatru,
koji je prikazan ispod
DOLE Dvadesetih godina XX veka
proizvoaaci automobila predstavljali su
svoje proizvode kao simbole bogatstva,
osloboaenja i samoizrazavanja
GORE Fijatov logo koristi
stari simbol suncanog
krsta
SASVIM GORE Trodelni logo
Micubisija
77
::JJ
m
::0
p
z
78
::::i
>
f-
>V)
::::i
c::.
0
::::i
<(
"'
_J
0
ro
2:
Vl
SIMBOLIIZA I N.AUIZA
SAT
Kako je blisko
povezan sa
modernim
poimanjima
kontrole,
produktivnosti i
autonomije, satje
vazan funkcionalni
simbol masinskog
doba .. U XVII i XVIII
veku satovi su
postali dovoljno
precizni da mere
minute i sekunde,
pa su ljudi odustali
od toga da budu
voaeni simbolikom
i ritmovima prirode,
jer su se ravnali
prema casovniku.
Jungovski terapeut
Mari-Luis fon
Franc (1915-89)
opisao je sat u
postkartezijanskim
vremenima kao
simbol bezdusnog
kosmosa
DOLE Kopernikansko
viaenje kosmosa.
Znakovi, simboli i sirnbolika
igraju vainu ulogu u naucnirn
istrazivanjima i u razvoju
naucnih teorija Naucni
koncepti su ukorenjeni u
savrernena verovanja u vezi
s prirodom, "simbolicne
rnodele" ili "paradigme"
(obrasce) koji oblikuju razvoj
razumevanja. Naucne dileme
se cesto razre5avaju kreativnim
ili iracionalnirn procesirna,
eak i simbolikom snova koje
dozivi naucni istrazivac.
Kako se razvija nauka, tako se
razvija i jezik - stenografija
znakova, simbola i formula
koja omogucuje naucnicima da
formulisu i prenesu znanje
NAUCNE PARADIGME
SIMBOLIKA
Nove naucne ere odvijaju
se preko "paradigmatskih
promena", koje karakterise
radikalno menjanje
simbolicnog pogleda na svet
koji na kraju potresa i sustinski
reorganizuje tel1!1ologije
i drustvene i ekonomske
strukture. Kada je jedan
od pionira hemije, Antoan
Loran Lavoazje (1743-94),
dokazao da je voda sastavljena
od razlicitih elemenata,
bio je ozbiljno kritikovan,
narocito od farmaceuta
Antoana Bornea, za podrivanje
naucnih teorija zasnovanih na
fundamentalnim elementima
vatre, vode, vazduha i zemlje.
Svaka promena u naucnim
shvatanjima pracena je
sumnjama i otporom, a
nove paradigme neminovno
podrazumevaju radikalne
promene naucnih temelja i
sistema ubedenja civilizacije ..
NAUCNA REVOLUCIJA
U srednjevekovnom kosmosu
nebo i zemlja su sagledavani
kao dva odvojena carstva .. Nebo
se koncentrisalo oko boga i
njime je vladao veeni zakon,
dok je zernljom i ljudima vladao
prirodni zakon. Iako je nebo bilo
hijerarhijski nadredeno, zemlja
se smatrala centrom svemira ..
Ovaj pogled na svet
je preokrenut naucnom
revolucijorn iz XVI veka, koja
je, izazvana Kopemikovom
astronomijorn i posmatranjima
Galileovim teleskoporn,
zastupala stav o mnogo vecem
svemiru koji se koncentrise oko
sunca, ozbiljno osporavajuCi
tvrdnje iznete u Starorn
zavetu. Katolicka crkva
je uzvratila udarac, ali se
pojavio novi pogled na svet
koji je sirnbolieno pomerio i
covecanstvo i zemlju iz centra
dogadaja.
MAS INA
Francuski filozof Rene
De kart ( 1596-1650) bio je
kljucna Figura u prelasku sa
srednjovekovne na modernu
naucnu rnisao, predlazuci
analiticki metod traganja za
naucnorn istinom i prihvatajuci
samo stvari koje su nesumnjive ..
U kartezijanskoj eri, naucna
istrazivanja su favorizovala
mehanicke vrednosti kvantiteta
i funkcije u odnosu na
kvalitativne vrednosti duha,
estetike, osecanja, cula i same
prirode, a masina je postala
simbol moci, organizacije i
ljudske kontrole nad prirodon1
KVANTNA ERA
Tokorn XX veka pocela je da
se pojavljuje radikalno nova
naucna perspektiva, uvodeci
pogled na svet sacinjen od
tendencija i meduzavisnosti: u
kvantnoj zapletenosti postoje
i posrnatrac i posrnatrano, pri
cernu sam cin posmatranja
utice na stvar koja se posmatra.
Fiziear Verner Hajzenberg
( 1901 76) konstatovao je
da se, kada poku5avamo da
objektivno sagledavarno
prirodu, mi u stvari susrecemo
sa sobom, sugeri5uci tako
da nauka ima unutra5nje
i arhetipsko poreklo. Da
bi istrazio odnos izrnedu
arhetipske simbolike i naucnih
koncepata, naucnik Volfgang
Pauli ( 1900-58) istrazivao
je arhetipske snove koje je
dozivljavao, pa je postavio
hipotezu o psiholoskom
jedinstvu, koje je Jung nazvao
unus mundus ili "du5a sveta"
SNOVI, SIMBOLIKA I
NAUCNO OTKRICE
Koja je veza izrnedu simbolike
i naucnih modcla? Sama nauka
nije prosto jedan racionalan
proces, jer ima mnogo primera
naucnih otkriea koja su nastala
zahvaljujuci snovirna i drugirn
iracionalnim procesima - kao
sto je njutnovska prica 0 tome
kako je jabuka koja je pala
na glavu ser Isaka Njutna
navela naucnika da slwati silu
gravitacije lzgleda da nesvesno
rno:Ze da stvori sirnbole koji
rnogu da oblikuju sledeci korak
u naucnom istrazivanju ..
Najpoznatiji prirner je
otkrice benzenskog prstena do
kojeg je 1865 .. do5ao nemacki
hemicar Fridrih August Kekule.
Svojstva benzena nisu se mogla
objasniti pomocu linearnih
molekularnih struktura Jedne
veceri, dremuckajuci pokraj
vatre, Kekule je usnio dug niz
atoma '·koji se izvijaju i krecu
kao zmije" dok jedna od tih
zmija ne uhvati svoj rep Kada
se probudio, izneo je hipotezu
o prstenastoj strukturi benzena,
sto je dovelo do novog plodnog
perioda u razvoju organske
hemije Na konvenciji 1890
godine Kekule je savetovao
kolege naucnike da "nauce da
sanjaju" da bi dosli do istine ..
Takode u XIX veku, ruski
hemicar Dmitrij Mendeljejev,
sanjao je periodni sistem
elemenata, eak predskazujuci
postojanje tri prethodno
"nepostojeca" elernenta, koji su
otkriveni u roku od IS godina.
Pocetkom XX veka, danski
fizicar Nils Bor, proucavajuci
oEsNo Galileov heliocentricni ·
kosmos osporio je simbolicki znai':aj
zemlje, ali je naucnika Vatikan prisilio
da opovrgne tvrdnju.
gradu atoma, video je u snu
jezgro sa elektronima koji se
oko njega vrte, pa je za daljnji
rad dobio Nobelovu nagradu
za fiziku 1922 godine Albert
Ajnstajn pripisao je zasluge za
svoju teoriju relativiteta snu
koji je doziveo kao ucenik, au
kojern se vozio na saonicama
koje su jurile neverovatnom
brzinom, pretvarajuci zvezde
oko njega u zaslepljujucu
svetlost dok se priblifavao
brzini svetlosti ..
NAUCNI ZNAKOVI
Da bi se prenosilo, formulisalo i
razvijalo naucno znanje, razvio
se stenografski jezik naucnih
simbola i znakova .. Astronomija,
botanika, biologija, hemija,
nuklearna hemija, fizika,
geologija, matematika i
meteorologija, sve one su
razvile sopstvenu stenografiju.
Najranije hemijske simbole
koristili su stari Grci, a usvojio
ih je Platon da bi predstavio
svojstva ceti.ri elementa:
zemlje, vazduha, vatre i vode.
Alhemicari su uveli sirnbolicni
jezik izvucen iz astronornije,
astrologije, kosmologije i
metalurgije - da bi prikazivali
razne elemente, ukljucujuci
sedam metala .. Bakar je
bio povezan sa elernentom
zemlje. Zlato, koje predstavlja
savrsenstvo rnaterije, bilo
je simbolizovano suncern.
Ziva (iii tecno srebro), tekuci
metal koji je povezivao zemlju
i nebo, zivot i smrt, bi la je
povezivana sa istoimenom
astroloskorn planetom
(Merkurorn, buduci da se na
engleskom jeziku jednako
zovu, prinL prev.). Srebro je
povezivano s mesecom, a kalaj
s planetorn Jupiterom. Gvozde
je predstavljano simbolom za
planetu Mars, a olovo simbolom
za planetu Saturn ..
1\mericki astronomi koriste
sirnbol kruaa s crticama da
"'
bi predstavili grupu galaksija,
dok krug koji se naginje u
desnu stranu predstavlja jednu
galaksiju
MAT EMATICKI
ZNAKOVI
U matematici dve paralelne
linije znace isto iii jednako
necernu, dok grupa od tri
paralelne linije pokazuje
jednakost iii slicnost tamo
gde ne postoji stvarna razlika ..
Zanimljivo je da se isti ovaj
simbol u meteorologiji odnosi
na maglu, atmosfersku pojavu
kada sve izgleda mlecnobelo i
gubi svoj identitet.
Znak plus (koji je rnozda
nastao kao skracena froma
latinskog et, sto znaci "i") poceo
je da se uveliko koristi u XVI
veku da bi oznacio sabiranje.
Znakovi za mnozenje i deljenje
uvedeni su u XVII veku.
DESNO, ODOZGO PREMA DOLE Alhemijski
znakovi za bakar, zlato, srebro, zivu,
kalaj, gvozae i o/ovo
DRU.GI
D E 0
SIMBOLI
PO I<OJIMA
v
ZIVIMO
Od reci na ovoj strani do sazvezd.a na nocnom nebu,
od slike boga do osecaja boianskog, od namigivanja
oka do Sarene obredne rnaske, od lic:a u nasirn
snovirna do sernafora na raskrscu, znakovi i sirnboli
SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno.
Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola
u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva - od
svetovnog do svetog, od prolaznog do vecnog.
Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu, u prirodi,
u mitu i svetorn predanju, u ljudskorn zivotnorn
c:iklusu, kao i apstraktni simboli. Neki od ovih
simbola koji irnaju najslozenija znacenja kao sto
su krst, zrnija, duga i tocak - posebno su izdvojeni
i o njirna se detaljnije raspravlja. Iako je nernoguce
ukljuciti sve rnoguce nijanse, c:ilj je da se da pregled
znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose.
DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu, Engleska,
imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova.
l-
o
>
N
z
>
UJ
z
0
0
<(
>
Vl
SvAIZODNEVNI Z1voT
ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA, ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI
PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI. Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE
NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU.
U NIV.ERZALNE TEME
GORE Zivotna sila i energija
prirode prozimaju zivotnu
"pricu" u usponima i
padovima, raaanju i smrti
GORE Svastika je drevni
simbol prirode sa
visestrukim znacenjima,
primer kako se
znacenje simbola moze
menjati i prilagoaavati
Kada je okrenuta u
smeru suprotnom
kretanju skazaljke na
satu podrazumeva
suprotstavljanje prirodnim
strujama.
Tokom vremena, razlicite kulture
su razvile jedinstvene simbolicke
jezike poku5avajuCi da izraze
svoje najrnocnije ideje i emotivne
i duhovne odgovore na zivot
Simbolizarn prikazuje kulturne
karakteristike koje se odnose na
istorijske trendove i geografske
regione u kojima nastaje i
razvija se u skladu sa dubljirn
vrednostima i individualnirn
sistemima verovanja svake kulture ..
Medutim, uprkos kulturnirn
razlikarna, izgleda da u osnovi
sirokog dijapazona simbolickog
izra:Zavanja u svetu leze zajednicke
teme .. Mozemo ih srnatrati
"zivirn tokom sna", koji tece
poput nevidljive struje kroz svet
svakodnevice.
ENERGETSKA PRIRODNA
SILA
Jos od najranijih vrernena, ljudi
opisuju stanja i polja energije
koja prozimaju i pokrecu svemir.
U mnogirn kulturarna se smatra
da svemir, Zemlja i na5a tela
kanali5u suptilnu energiju iii
"zivotnu silu" U Indiji se to zove
prana, u Kini i Japanu Ci iii ki, u
Polineziji je mana, u zapadnoj
tradiciji etar u alhemiji se zivotna
sila izjednacava sa kamenom
mudrosti, sa quinta essentia
("petom sustinom") iii "du5om
sveta"
Moderna nauka shvata da je
materijalni svet, iako izgleda gusto
i cvrsto, u sustini sastavljen od
energije, sa atomima, protonima,
neutronima, elektronima i
C:esticama koje skupa titraju na
razlicitim frekvencijama. Svemir
rnoze da se zamisli kao nesto
sto se drzi na okupu nevidljivim
energetskim "lepkom" Psiholog
Karl Gustav Jung video je ovu
silu u onorne sto je nazvao
"kolektivno nesvesno", koje
predstavlja ogroman rezervoar
obrazaca arhetipske energije u
koji se utapamo i izrafavamo ga
simbolieno - bilo u snovima,
umetnosti, svetom predanju
iii nauci. Ovo moze doprineti
objasnjavanju nase trajne
opcinjenosti simbolima, zasto se
oni pojavljuju u svirn moguCirn
formama i zasto nemaju nikakvu
pojedinaenu, ispravnu definiciju.
MIKROKOSMOS I
MAKROKOSMOS
Pokusaji da se objasni
poreklo zivota i docniji odnos
izmedu zivih stvorenja i
kosmosa predstavljaju dva
najfondamentalnija interesovanja
covecanstva. Ona se nalaze u
korenu fl!ozofije, religije, nauke
i u mnostvu sistema i hipoteza
verovanja koji su formulisani da bi
pruzili obja5njenja. Dominantna
terna je shvatanje da mikrokosrnos
i makrokosrnos postoje paralelno,
tako da je zivot pojedinaca
blisko povezan sa kosrnosorn,
"kako gore, tako dole" Ovaj
koncept je postojao u drevnim
kulturarna zapadne Azije i
oblikovao je astrologiju, alhemiju,
prorocanske sisteme, mit i sveto
predanje Sirom sveta. Narocito je
dominirao mistieno-sirnbolicnim
misljenjern srednjevekovne
Evrope, dovodeci do pojma kao
sto je "kosmicki eovek" fovek
koji otelotvoruje sve elemente
svernira.
POLARNOST I
CELOVITOST
U okviru mnostva sisterna
verovanja moze se izdvojiti
jos jedna terna: sirnbolika
suprotnosti Cini se da je na
oEsNo Ova slika Pana, dobrodusnog
pretece Satane, pokazuje ga u
prvim manifestacijama kao neznog
i blagog.
skoro s\·im ni\'oima egzistencija
sastadjena od binarnih parova
iii suprotnosti, kao StO SU nebo/
zcmlja, muskarac/Zena, dan/noc
U smislu energije magnetskog
cnergetskog polja zemlje, ova
suprotnost se izraiava kao
polarnost izmcdu pozitivnog i
negativnog, privlai:enja i odbijanja
iii plime i oseke. Ljudi defini5u
apstraktne pojmow na slii:an
naCin, sagledavajuci s\·et u smislu
dobra ili zla, uspeha ili neuspcha,
lepog ili ruinog Neke tradicije su
iz ovoga stvorile moralni kosmos
u kojem jedna strana polarnosti
ima prednost nad drugom,
sa dalekoseznim politickim i
drustvenim implikacijama. Na
primer, veliki deo civilizacije
sagraden je na patrijarhalnirn
vrednostima, pri cemu se polofaj
zene smatra inferiornim.
Medutirn, neke tradicije, iako
priznaju obrazac suprotnosti
u prirodi, shntile su da sve
treba prihvatiti kao organsku
celinu. Orn je znacenje kineskog
simbola jin/jang ili alhemijskog
znaka za hermafrodita, gde su
musko i zensko spojeni u jedno
telo Slicno slwatanje postoji u
razlii:itim granama psihologije
U teoriji psihoanalize, neuroza
se jadja kada se delovi lii:nosti
koji se srnatraju ··1osim"' ili
nepriln·atljivim ··otkidaju'"
i odbacuju Kao obrazac za
mentalno zdravlje, svim aspektima
psihe potrebna je S\'est, buduci
da oni simbolizuju aspekte nase
fundamentalne celovitosti.
Sirnbolika se moze koristiti
za kontrolu i uticaj na ljudski
fo·ot ili da nam pomogne da se
spojimo sa srnjorn najdubljorn
DESNo ooLE Promena blagog boga
Pana u zastrasujuce zlog Satanu
pokazuje kako se simboiicno
znacenje moze promeniti
prirodom Urodenicki narodi
shvataju vJ.inost odrzirng odnosa
s prirodom. koji se odrJ.Za\'a u
njihornm simbolickom svetu,
koji je t,ikode ziva stnrnost. Oni
ucestvuju ll celoj "'mrezi zivota"',
sL1\'eci zemlju, nebo, sunce, mesec,
pretke, duhove prirode, vile,
zin1tinje i biljke.
PROMENLJIVA
SIMBOLIKA
Iako neki sirnboli zadriavaju
tr,ijno znai:enje u kulturarna i
dobima, drugi dobijaju i gube
na vainosti i njihovo znacenje se
razvija tokorn vrernena Odlican
primer ovoga jeste kako se
simbolika jarca menjala i razvijala
vekovima U ranoj Evropi, jarac
je bio pozitivan sirnbol rasplodne
rnoci, libida, plodnosti i zivotne
sile Jar,ic je posebno predstavlj"ao
svetinju grckim bogovima
Dionisu i Panu Pan, pola covek
pola zirntinja, s rogovima jarca,
bio je bog S\'ih Stnri, naro(ito
rasplodne rnoci.
Medutim, u starozavetnoj
Treeoj knjizi Mojsijevoj, jar,ic
je postao "irtveni jarac .. zbog
grehova Co\'ecanstva i poslat
je u di\·ljinu, noseci onj opaki
teret. Od ovog trenutka, ova
iirntinja je sve \'ise simbolizovala
polni nemoraL pri cernu je njen
srnrad povezi\'an sa zlom, dok
u Srednjern veku ta svojstva
nisu pripisana Davolu. U
meduvrernenu je personifikacija
Pana pretrpela odgovarajucu
prornenu u Satanu s glavom jarca
lpak, jarac je zadriao pozitivne
asocijacije na Mediteranu, gde se
srnatra cuvarom koji irna moc d,i
amortizuje zle uticaje
0
>
z
>
"-'
z
0
0
<
>
V1
NASTAMBE IZAO SIMBOLI
GORE Pecina je bila oblik
sklonista koje je razvilo
iskonski simbolicni znacaj
i moze se povezati s
majcinom utrobom.
GORE Kuca je simbol
eovekovog ja, a nacin na
koji je prikazujemo moze
simbolizovati aspekte nase
licnosti i ponasanja.
-
DOLE Pravougaonost
u arhitekturi moze
simbolizovati covekovu
zelju da se nametne
prirodi
Fizicke gr,1devine u kojirna
1-.1dimo i zi1imo imaju i
funkcion,1liu i sirnbolicna
s1ojst1·a, a obicno su spoj
jcdnoga i drugoga N,1se kuce
i drugc zgrade predst1vlj,1ju
indikatore st1tusa i privilegija,
,uhetipskc obrascc, 1·ezu s
duho1·im,1 i precirna, kao i nas
odnos prerna zaj.ednici i prirodi
kuee ccsto imaju kosmolosko
zn,1cenje, odra:faqjuci odnos
prcm:r ccntru, irnajuci u isto
1reme licniji zn,1eaj za porodice
iii pojcdincc koji u njima zi1·e
Bogat:r simbolika kuce postaje
n,Hocito 1·,1zna kada istrazujemo
ulogu koju on:r igra u psihologiji
i tum:rcenju sna.
PRVE KUCE
Pccine, dn·ece i zemlja bili su
1·azna sklonista za prve ljude i
obezbedili su i nadahnuce i gradu
za docnije nastarnbe. Nastambe
mnogih primitivnih naroda
posecaju na prirodne senice, sa
zido1·ima od debla i granja Cln·eea
i krovovinu od lisc,1 Deblo
dn·et,1 daje cnstinu dok krovic
od lisca obezbeduje skloniste
od elemcntarnih nepogoda.
Kada je unistena suma u kojoj su
zi1·eli, pripadnici jednog africkog
pigmejskog plernena su bili
potpuno dezorijentis,111i zbog
napustanja vertikalnog s1·eta
dn·eca bez horizon ta, pokazujuci
kako sc osceamo '· kod kuce i
kako smo uklopljeni u :rmbijent,
sklonist,1 i gr,1devine koji su n:rm
poznati
Holmi i prostorije modcrnih
zgrada podscc,1ju n:r mrcze odaj:r
u pecinama Pecin:r iii pecinska
n:rstarnba podseea n,1 utrobu
unutar majke Zemlje, cirne
simbolizuje r:rd,rnje, ponovno
rachnje, negovanje i kreatin10st
Kuea kao simbol ·majke
predstal'lja opsti pojam
C:ak l S hiljada godina pre
nove ere nonudski lol'Ci Enope
otkrili su korisnost busenja i
zernlje z,1 gradnju i izolaciju. Od
primitirnih koliba od blata razvili
su sc slozeni nacrti za zcrnljane
!UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc
zemljom dcwelo je do koriscenja
ciglc od ilovai:e Prica z,1 dccu o
tri praseta i vclikom zlom 1·uku
pokazuje kako cigle predstadjaju
sigurnost za n,1su domacu (iii
svinjsku) prirodu u borbi protiv
sile prirode (iii l'Uka) Treee
prase ostaje bezbedno dok vuk
dm·a i frkce ali ne moze da oduva
njego\'U ciglenu kucu .. J\!edutim,
dok cigle mogu da sirnbolizuju
trajnost i sigurnost, one takode
moau da se koriste kao simboli
"
represije prirode preko ljudske
snage i surcn·osti
Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ
I RASPORED
Polofaj gr.1de1·ine iii zajednice
na zemljistu smatra se 1·eoma
1·<1znim u mnogim kulturama.
Kuce su bile i:esto zidane na
lokalnim svetim mestim:r, a
kamen temeljac bio je sliean
omfalosu iii "pupcanom
kamenu" hram:r centralnom
s1·ctom predmetu koji jc
omoguea1·ao komunikaciju s:r
bogovima Stara graditeljska
tradicija u Irskoj podrazumevala
je paljenjc '\·atrc za
uzbunu" trljanjcm prn dva
konstrukciona dn eta u obliku
Bridzitorng krsta .. Tantra je
obelefa1·,1la ognjistc oko kojeg
ce se koncentris:rti ostatak kuce
Lo1·ci i skupljaci plodova
tradicionalno su postadjali
kucc i zajednice tako da njiho1·a
teritorij,1 vizuelno prcdst.11 lja
kosmii:kog t1·orca iii prctka u
antropomorfoorn obliku. Kuce
od blata i grado1·i dogonskog
naroda, koji zi1·i na reci Niger
u Timbuktuu, rasporedeni
su prcma kosmoloskirn i
antropomorfnim principima
Njihova sela su gradena u
parovima, oznaeavajuci tako
odnos izmedu neba i zernlje
Dogoni veruju da posle smrti
odlaze u raj koji je identican
njihovim kueama LI ziYOtll.
U Kini, gde se pr:rktikuje
l'estina feng sui, bagua je model
za gradevine, sa osam gua koje
okruiuju centar.. Svaka od zona
odgo1·ara jednoj oblasti zivota:
prosperitetu, slavi i ugledu,
srodstl'U, porodici, zdravlju,
kreativnosti, znanju i vestinama,
radu i pomagacima Nastamba
trcba da bude ispbnirana u
pr.1\·orn odnosu sa cetiri strane
weta i to tako da Ci slobodno
struji r,1Zlicitim zon.:inu na
dobrobit st,111,1r,1
U Jndiji, vasta purnsa je
duh kuce, opis.:in bo cvrsto
sklupcano musko telo. D,1 bi
obezbedila srecu, kuc,1 mora da
budc postadjcn.:i u odnosu na to
telo t,1ko da glav,1. srce i udo\i ne
budu uznemir:1\·.:ini
l\!ongolski ju rt jc
mikroko5mick.1 prcdst:l\·a
makroko5mos:1. 5,1 svetirn
ognjistem na cetntastoj zcrnlji,
kruznirn kro\·om kao nebo i
sa ruporn za dim u krovu kao
nebe5ko oko kroz koje dopire
suncana s\·etlost Jurt se deli
na zi\·otne kvadrante, koji se
odnosc na ulogu porodice iii
zajednice
Knjigafezik obrazaca
Kristofer.:i A.leksander,1. Sare
!Sik.n-.:i i M.lrej.:i Silverstajna
( l 97';"), opisuje obrasce koji su
zajednii:ki mnogim gradevinama
i gradovirna sirom sveta .. Au tori
su prO\·eli vise godina u pokusaju
da formulisu jezik obrazaca koji
doprinose dobrobiti pojedinaca,
porodica i zajednica Oni
5matr.:iju da su mnogi od ovih
obrazaca ,lrhetipski po svojoj
prirodi, povezujuCi i:ovei:anstvo
sa sustinskorn prirodom stvari.
Primer za to je nisa iii rnanji
prostor unutar jedne prostorije,
koji omogucuje porodici da
bude zajcdno i Lh istonemcno
budc ukljuccn.:i u r.:izlicite
,1kti\·nosti; on1 jc ,uhetip5ki
obr.:iz.:ic koji je jednako \'Jian z.:i
one koji stanuju u jurtu k.:io i z.:i
one koji zi\·c u z.:imku
SIMBOLICNA
VREDNOST KU(E
P5iholozi ccsto s.1gled:l\aju
kucu bo simbol unutrasnjcg
bica, t.1ko d.:i bd,1 p.1cijcnt
crta kucu iii opisuje 5,111 o dclu
kuce. on opisujc s\·oju psihicku
gradu Spoljasnjost kuce moze
se posnutrati bo spolj.:isnjo5t
licnosti, pri i:cmu prozori i nata
pok.:izuju odnos prema drugirna
i prcrna s\·ctu
Potkrodja i podrurni su mest.:i
gde nc sja s\·ctlost svesti Oni
rnogu da simbolizuju duhcnno
uzdizanjc i ncs\•csno Jung je
u autobiogr.:ifiji opis,10 bko
jc silazio u podrum zgrade u
kojem je otkrio primiti\·ni deo
sebc Temelji kuce mogu da
simbolizuju n.15 odnos prema
kolektin10m nes\·esnom,
prema dren1im pocecim.:i i
nei:O\·ecanskim carstvirna.
l(uhinja, gde se kuvaju jela,
predstadja mesto alhemijske
transformacije gde se odvija
negovanje, tako da ona moie
da ,1socira na dobre iii lose
roditelje. Svetli ugarci iii palaca\·i
plamenovi na ognjistu izvor su
zi\·ot.:i i sncn·a. ,1 mogu takodc
da SC odnose na iskru nuste iJi
genija Gotovo s\·e kulturc cenc
ognjiste kao srce kuce. i,1ko
sc cini da je ono u modernim
\Tcmcnim,1 z,1mcnjeno
tclc\ izorom, koji t.1kode S\'etli i
s\·etluca simbolicnim pric,rnn
Znac,1j spaL1cih soba z,n-isi od
onih koji u njinu borave. Dceija
sob,1 moze da prcdst,1dj:1 mesto
igrc iii fant,1Zije, dok sp.n-.1ce
sobe z,1 odr,1slc mogu da ukazuju
na scksu.1lnost i 1u odnos
doticne osobe prcm.:i seksu
1\..,10 sto jc sluc,1j 5,1
psiholoskim tum,1cenjima,
nik.1d,1 st\·arno nc postoji
bilo bk\o fiksno znacenjc
o\·ih simbob .. Najn:Z:nije u
odrcdi\ ,rnju znai:,1ja aspckat.:i
kucc jesu asocij,1cijc pojedinca u
odnosu na tc oblasti. Na primer.
Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku
z,1tvorcnih \ rat,1 s\·oje kuec
Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela
u kuci gde su ulazna n,1t.:i bila
otn,rcna i c•dc su oosti m·ek bili
Ct i:'
lepo prirnani, dok je druga osoba
zi\·ela u kuCi gde su zadnj,1 nata
bi la rnesto odnosa, a gL1nu nata
bi la U\·ek z.:itvorcna, ewe slicne
slike ce se razlicito tumaciti.
Slii:ne razlike u tumai:enju istih
simbola nast<1ce u analizi snova,
gde ce znai:cnje svake slike
vez<rne za kucu zavisiti od osobe
koja ju je sanjala
GORE Mongolski jurtovi
su kruzne nastambe
sagraoene od drveta i
klobucine, a sluze kao
nomadske nastambe i
simbol kosmosa
GORE LEVO Dogonsko selo
sagraoeno u obliku raja
kako ga zamisljaju Dogoni.
GORE ,k'.uce na drvetu
simbolizuju odnos
izmeou ljudi i prirode i
predstavljaju mesta na
kojima deca mogu da
oslobode mastu
ooLE U modernim
vremenima, televizija je
zamenila ognjiste kao
centar paznje i simbolike
za porodicu
85
z
>
>
;;:
>
G
G
i-
0
>
z
>
z
0
0
>
Vl
VRATA
JAN, BOG
VRATA
Jedan od najstarijih
bogova Rima, Jan
je bio cuvar svih
vrata i gospodar
uvooenja LI misterije
Cesto rezbaren na
dovratcima i na
vratima, imao je dva
lica koja su znacila
da istovremeno
moze da vidi one
koji dolaze i one koji
odlaze, da posmatra
proslost i buducnost
Njegovi simboli bili
su kljucevi i koplje
Predsedavao je
pocecima tako da
je prvi dan svakog
meseca bio sveti
za njega, kao sto je
bio slucaj s prvim
mesecom LI godini
U gregorijanskom
kalendaru, januar je
dobio ime po njemu..
DESNO Ulaz u ovu peCinu
na BalijLI su usta cudovista
sa kipovima koji cuvaju
prag
Postojc mnogi simboli preb.ska,
ali su nata iii ulaz arhetipski
rnoti\· koji predst,wlja ulaz u drugi
s\·ct ( prostoriju, gr,1d, palatu,
hr,1111, drustvenu ust.u10vu) iii
u drugo stanjc biea koje moze
da budc ncbesko iii pakleno, raj
iii zatvor Proci kroz nata znaci
preci prag, preCi iz poznatog
u nepoznato Vrata mogu biti
otH1rena, ali su cesto zatvorena i
pod strazom, tako da je putniku
n,1rnerniku potreban kljuc
iii lozinka, iii rnora da prode
ncku proveru da bi rnogao da
ude Otuda su nata i simbol
inicijacije: obicno je rec 0 nizu
kapija iii svetova koje treba proci.
pri cernu s\·,1ki \·odi do \·ece
mudrosti, pre nego sto se dostigne
st.rnje srece
RA.J I PAKAO
lm,1 mnogo primera u religiji gde
se u raj iii pakao stize kroz vratJ.
U jud;iizmu, na primer, \·eruje se
da postoje jedna nata za Edenski
nt (sirnbol raja), ali 40 hiljada
\Tata za pakao, StO yokazuje
koliko je teze naci raj i UCi LI
njega Za hriseane Isus predstavlja
ubzak u spasenje: 'Ja sam nata;
ko ude kroza me, spasce se"
(Jo\ an, I 0:9) U muslimanskoj
tradiciji, razliciti nirni r.1ja dostizu
sc kroz niz vrata, sa l 00 stepenika
koji \·ode do sv,1kog ni\·oa pre
nego sto se stigne do poslednjeg,
sedmog neba Jedno ucenje
na\·odi dJ kljuc za ov;i nata
ima tri kraka: proglas Alahove
jedinstnnosti, pokornost Alahu i
uzdrzavanje od cinjenja zla.
ROElENJE I SMRT
Vrata se cesto povezuju sa smrcu
i sa rodenjem. U starom Egiptu,
bog sunca Ra putovao je wake
noCi kroz donji s\·et, prolazeci
kroz l 2 nata koja su predstadjala
l 2 sati mraka, pre nego sto bi
se pono\·o rodio snkog jutra.
i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu
ponekad su bili oslikavani s
malirn laznim vratima, simbolicno
omogucujuci dusi (ha) da proleti
U starorn Rimu, pokojnici su
se cesto prikazivali u umetnosti
u stojecem poloiaju ispred
poluotvorenih nata Hebrejska
rec za "vrata" dalet - takode
znaci "utroba'', vrata zivota.
CUVARI
Kroz nata rnogu da udu i dobri
i Josi uticaji, tako da cuvari
iii zastitna bozanstv,1 rnogu
dobiti z,1cfatak da ih nadgledaju
Kapije kineskih gradova bile su
postadjene na cetiri strane S\·et,l,
a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji SU
privlacili dobre. a odbijali zle
uticajc, dok su ulazi u \ a\·ilonske
i ,1sirske palate imali za cuv,1rc
gorostasne krilate skulpture
larnva i ljudi. zvane lamase
U azijskirn hrarno\·ima figure
ratnika z\·ane dvarpala igrale
su istu ulogu Kerber. troglavi
p.1s iz grckog mi ta, cuva vrata
Hada (donjeg sveta kod Grka), a
njegova sporedna funkcija jeste
da obezbedi da oni koji budu
jednom primljeni. nikada \·ise ne
iz,1du
U starom Rimu svaki deo
nata cuv.ilo je rnanje boz,111st\ o
(numina): bog Forkul je, na
primer, nadgledao polja vrata, dok
je boginja Kardea pazila na sarke ..
Bog Jan. sa dva lica, bio je glarno
boianstrn nata. U Kini je obicaj
da se za novogodisnje vece na
kucna nata nalepe slike dva boga
vrata, koja se zatim zakljucaju do
DOLE U mitu i prici, mala iii skrivena
vrata mogu da predstavljaju tajni
ulaz u carobni drugi svet
ponoCi da ne bi usli zli duhovi,
dok se u Japanu na ulazna vrata
stavlja kadomacu ukrasi od
grancica zimzelenog drveca - da
privuku bogove i donesu srecu.
Sliena tradicija, povezana sa
paganskirn obicajima, praktikuje
se na Zapadu, gde se o Boiicu i
Novoj godini venci zelenike iii
sveinjevi imele stavljaju na vrata:
zelenika se povezuje sa zastitorn
i sreeorn, a imela s rnagijom i
medicinom - kod keltskih druida
ona je bila sirnbol besrnrtnostL
Ulaz u jednu pecinu u
C:alkacingu, Meksiko, irna oko
sebe isklesano lice cudovista,
koje simbolizuje i zastitu ulaza i
prelazak iz jednog sveta u drugi.
U hinduskoj tradiciji, vrata
ponekad takode poprirnaju forrnu
usta cudovista kroz koja eovek
mora da prode kada putuje iz
zivota u smrt
KAPIJE POBEDE
Neka vrata se koriste kao simboli
pobede i vlasti, kako svetovne
tako i duhovne. Na primer, Kapija
oEsNo Kapija Tori je najveca
sintovska kapija u Japanu. Tori je
otvorena kapija koja simbolizuje
prelazak iz svetovnog u sveto
kapiju u Parizu, u ocekivanju
pobede do koje nije nikada doslo ..
Kasnije je ova kapija postala
spomenik posvecen vojnicima
poginulirn u Prvom svetskorn ratu
( 1914-18)
SKRIVENA VRATA
Vrata ne rnoraju uvek da budu
velika i ukrasena da bi bila
znaeajna Ponekad mala iii
skrivena vrata obezbeduju pristup
drugirn vratirna, cesto onima koja
vode u magicne svetove Ulaz u
Zemlju C:uda u pricarna o Alisi
Luisa Kero la ( 1832-98) najpre
je niz zeciju rupu a potom kroz
mala vrata, kroz koja Alisa ne
moie da prode dok se ne smanji
U Lavu, ve5tici i ormanu od
K. S. Luisa (1899-1963) ulaz u
earobnu zemlju vodi kroz ormar..
Mnogi carobni vrtovi evropskog
folklora dostupni su kroz rnajusna
vrata koja su cesto maskiranai
na primer, u prici o uspavanoj
lepotici ulaz u palatu gde princeza
spava obrastao je trnjem, koje
princ junak mora da posece da bi
ulaz u sintovska svetilista. One
predstavljaju boiansko stanje
stalne otvorenosti i simbolizuju
rnesto na kojern putnik prelazi iz
svakodnevnog zivota u sveti. U
kineskoj tradiciji, otvorena vrata
se srnatraju aktivnim, sto znaci
da su jang, a zatvorena vrata se
srnatraju pasivnim, StO znaci da SU
jin. Otvaranje i zatvaranje vrata
predstavlja kosrnicki pies izrnedu
jin i jang, gde oni naizrnenicno
vladaju U taoizrnu, otvaranje i
zatvaranje rajskih vrata povezuje
se s ljudskirn disanjem, tako da
KLJUCEVI
U Japanu je kljuc
simbol srece zato
sto otvara vrata
ostave s pirincem,
koji simbolizuje izvor
zivota. u hriscanskoj
tradiciji Sveti Petar
se cesto prikazuje s
kljucevima raja. Crkva
je usvojila kljuceve kao
simbole autoriteta:
papski grb ima dva
kljuca, srebrni i zlatni,
koji su prethodno
bili amblemi rimskog
boga Jana ..
boginje !Star u starom Vavilonu (u stigao do nje
se zadr:lavanje daha izjednacava
sa zatvaranjern vrata, a disanje s
njihovim otvaranjem modernom lraku) sagradena je u
slavu majke-boginje !Star i u slavu
grada Vavilona. Ona je opkoracila
Litijski put i omogucila je ulaz
u grad, koji je imao tako debele
zidove da su se po njima mogle
naporedo voziti dve kocije U
Pekingu su kapije Zabranjenog
grada predstavljale moc kineskog
cara, dok su trijurnfalni lukovi
starog Rima olicavali drfavnu i
politicku moc U novije vreme,
Napoleon ( 1769-1821 ), koji je
opona5ao rimski imperijalizam
kada je postao francuski car,
poceo je da gradi Trjumfalnu
OTVORENA !LI
ZATVORENA VRATA
U Japanu, otvorene kapije
poznate kao tori obelefavaju
POLNA SIMBOLIKA
Vulva moze takode da se poredi s vratima, jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u
vaginu za vreme koitusa. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra, polno jedinstvo je samo
po sebi put u transcedentno, kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo
tela" Mitski Zuti car, Huang Ci, jedan od osam taoistickih besmrtnika, uspeo se na nebo na ledima
zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi, dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore
o penisu kao o drsci od nefrita, a o vagini kao o vratima od nefrita, pri cemu je nefrit rajski kamen i
simbol savrsenstva i besmrtnostL
J>
88
0
>
z
>
z
0
0
<(
>
en
PUTOVANJA
GORE Krivudavi put
simbolizuje zivotne
uspone i padove
GORE U mitu i prici cipele
mogu da poseduju
magijska svojstva,
omogucujuci putniku da
brzo i bezbedno
velike udaljenosti
DOLE Kocija je simbol
sunca i kao takva se u
mnogim tradicijama koristi
kao prevozno sredsrvo
bogova, kraljeva i ratnika
Puto\ anja sirnbolizuju traganje
z,1 licnirn napredoYanjem, bilo
materijalnim bilo duho\·nim,
iii i jcdnim i drugim Putonti
zn,1ci ici (potcncijalno op.1snim)
putcm kroz zi\ot, na kojem
kr,1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo
duhon10 proswecnjc, koje je
mitski oliceno u obcc,rnoj zemlji
( bo sto SU Ostr\J besmrtnib
u kineskim pricama iii religijska
odredista hodoeasnib) iii u
nckom d1-.1gocenorn predmetu
(bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno
runo) Ponebd su puto\«111ja
podzcmna, simbolizujuci ulazak u
donji S\ et, ,1 ponekad su \·azdusna,
sugcrisuci duhon1a stremljenja
PLTTNIK
Cizrne iii cipele su simbol
putnika i\foc rimske vojske
gradila se 11.1 moci pesacenja, koju
je simboliZOY,1la vojnicka (izma
i\[noge price iz zapadnjackog
folklora podrazume\·aju "cizme
od sedam mil ja' koje na magii:an
nacin omogucuju putniku da
prclazi \·elike udaljenosti velikom
brzinom, a da se pritom ne
umara, dok je Hermes, grcki bog
putoY,rnja, nosio krilate sandale ..
U mnogim kulturanu, ,111ujlije i
talsimani sc nose na putO\ an ju
z,1 srccu i z,1stitu, ,1 putniku se
pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija
brzina )
KONJ
Zirntinja koja je naj,uhetipskiji
simbol putmanja \ero\atno
je konj LT keltskoj kulturi,
beli konji su bili S\eti i rnkli
su kocije s\estenik.:t i kr,1ljna
Oni su povezinni sa boginjom
Eponom, jednim od nekoliko
keltskih bozansta\·,1 koja ee sl.iYiti
Rimljani LT X\'l \·eku, hropljani
su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku
(iako je mozda ranijc tamo
postojao i izumro), ,1 njcgo\
dolazak imao je dubok uticaj na
mnoga urodcnicb plcmcna. Oni
su konje s,1 gromom
- zbog zrnka kopita prilikorn
trcanja, a konj je post,10 simbol
bogatst\'a i moci
Konji se pojaYljuju u mnogim
mitcwima o preyozu 11,1 drugom
S\'CtU, pri CC!llU (eStO \UkU kocije
bogova i obdareni su mitskim
brakteristikama Slepnir, konj
sk.:tndinaYSkog bog.1 Odina, ima
os.1111 nogu, dok u grckom mitu
Pegaz ima krila i rnce kociju koja
ZeYsu donosi grom i mun ju .. Za
i\luhameda kaiu da se uspco na
nebo jasuci hibridno strnrenje
zyano Borak (sto u pre\·odu
znaci "munja"), krilatog konja
sa ljudskom glavom i paunO\·im
rep om
KOCIJA
Kocije iii "trijumfalna kola",
preYozna su sredstn vladara
i bogova u renesansnoj
umetnosti prikazuju se kako
pren1ze bozanst\',1 bo sto su
\'en era, Jupiter i i\Llrs Kocijc
simbolizuju vodst\O i pobcdc i
ccsto sc po1·czuju s rato\·,111jcm:
kcltsb ratna zapo\ cdnica,
Budika, obicno sc prik.:tzuje u
kociji, dok sc ahcmenidi, Yladari
st,uc Pcrsijc, opisuju kako idu u
boj praeeni kocijom Hhornog
bog.1, Ormuzda, koju nice os,1111
bclih konja l(ocijc indijskih
boz,111sta1,1, ponckad u obliku
lotosa, n1ku razlicitc zin1tinjc,
bo sto SU konji za ;\gnija i Suriju
i guskc za Bramu. Englesb rec
'juggenuut (ncumolji1,1 sib)
poticc od nazi\a za \eliku kociju
hinduskog boga Dzag.rnata.
PLTTO\';\NJE \'ODOil[
JcdrcnjKi, c,1mci i kanui takodc sc
koriste za sirnboliuciju
kroz zivot LT starom Egiptu jedra
su simbolizcl\ ala\ etar i dah,
predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e
sudbine koji mogu da odunju
putnika sa kursa. LT Egiptu i
kasnijc u Rimu, sY,1ke godine
se irtnwao jcdan no\ brod da
bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i
mirno more: sa upisanirn s\·etirn
recirna, nat0\«1l'Cll parfornima i
kos,uama cvcea, bio je pori\·an u
more d,1 ga odnesu \·etro\ i
Putovanja vodom cesto
se powzuju sa smrcu i
preobr.1zenjem, a simbolicni
brodOYi pokojnika CCStO
se pojavljuju u rnnogim
ci\·ilizacijama LT Indoneziji se
mrtvaci izlaiu u kanuinu, a kod
obreda s,rn1an koristi C:arnac da
·'putuje kroz vazduh' u potrazi
za du5om pacijenta LT starom
Egiptu, bog sunca Ra putovao
je kroz donji S\'Ct i preko neba
GORE Camci mogu simbolizovati
smrt. a u starom se verovalo
cla prevoze duse mrtvih
u ·e:,m1cu od mi lion godin,1,
dok sc u l(ini i J.1p.l!lu koristc
C,lll1Ci od papira kao prC\llZ!l,1
srcdst\ ,1 duhoYa Hindusi koristc
rninij,lturnc c,11ncc koji prcn,zc
plamcn sto simbL1lic1w zn.ici
da prcnosc sol.irnu cncrgiju iii
nwlit\ c.
!nu t,1kodc mnogo opis,1
jun,1ckih puto\ ,rnja bro do, im,1
bo sto jc ;\rgos kojim jc_lason
tr,1g,10 z,1 ZLltnim runom. iii
PriLhcn. kojim su isli kr,1lj ,--\rtur i
njcgo\ i ljudi na puto\ ,l!ljc u donji
S\ ct. \ll•rc prcdst,l\ lj,1 op.1s1wsti
l'd ncpoznatog. a pored op.1snosti
od brodoloma. mozc
Lh do\ cdc dL• susrct,1 s,1 mitskim
zycrima Lw sto su ncmani i
dcmoni
Z,1 ostrdj,l!lc su camci 1urocito
\ azni. 1\:,1 primer, bzu da su ratni
bnui \la\ ,1L1 dari\ ,iii prcstifom
S\C koji su bili njilio\ i \ lasnici iii
koji SU njima ploYili. StO jc idcj,1
slicn,1 \ikinskoj \lorske L1dc
su t.1kodc simbolicn,1 ploYila i
z1umcnja bczbcdnosti: u judco-
hrisc,l!lskom Ycro,·anju Nojc\ ,1
barL1 jc s,1cm al,1 i:o\ cc,l!lstn1
od propasti t,1ko sto jc sp,1sla po
jcd,l!l par za r,1zn1110z,1\anjc S\ ih
:i:i\ i h bi ca
\!ODER:\N PRE\'OZ
;\utomobili. \OZOYi i J\ioni
im,1ju simbolicne ,1socijKijc
koje sc obicno sagleda\ ,1ju u
psiholoskom smislu. Vo:i:nja
,rntomobila mo±c sc sagled,nati
bo metafora indiYidu,1lnog
putoY,rnj,1 kroz zi\ot pri
kontroli smer,1: pit.inj,1 sigurnosti
i opasnosti, konformizm,1
iii pobunc (postcn ,l!lj,1 iii
krscnj,1 saobr,1cajnih propis,1),
posedo\ ,l!lje osecaja za smcr iii
izgubljcnost. S\ e to moze da se
ist,1knc. Z.i r.izliku od ,rntomobib,
,rntobus jc j,1\110 pn:\ozno
srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos
odrcdcnc osobc prcma drustn1,
t,1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili
izl.isku mogu da budu znacajnc
\'ozo\ i radc prcnu c\Tstim
pr.1\ iii ma. Kasnjcnje, propust,l!ljc
\Oz.l iii h\·at,l!ljc u poslednjem
trcnutku. puto\·anje bez brte
iii u \ agonu nize klase, S\'C to sc
mozc tumaciti LI smislu licnog
odnos,1 pre ma S\ etu. i\lnogi
psiholozi \cruju lh je pcron
simbol nes\esnog, poi:ctna
t,1cb doslo\'11og i metaforii:nog
puto\ ,l!lj,1. ,1 prtlj,1g simbol onog,1
StO SC ·nosi' U psihi, tako da tefak
prtljag rnoze da z11.1i:i psiholosb
optcreecnja, dok lak prtljag moze
da L1bzuje na unutrasnju slobodu.
Zelj,1 za lctenjem je arhctipsb.
RASKRSCE
Raskrsce traclicionalno obelezava
vazno mesto odluke, a svetilista
su graaena na takvim mestima·
na primer, zavetni kamenovi koje >
su ostavljali putnici u peruanskim
i'.\nclima prerasli su u piramicle
Raskrsce je mesto prelaska, simbol
opasnosti, sanse, promene, izbora i preobrazenja Kao mesto
gcle se sastaju clivergentni putevi, ono je vazno mesto
susreta, traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta
(i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta, raskrsca se
povezuju sa duhovima, vesticama i zlim silama u Evropi
su kipovi Hekate, "mracne" grcke boginje, poclizani na
raskrscima, clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u
obliku alata, pamuka i platna Soba cluhovima za koje se
smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. Raskrsca se takoae
uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli
ocllazili tamo u suton, kada bi reci prolaznika otkrile sta
ce suclbina cloneti. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su
putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu, a razvilo se u
obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima
;\\ion (i s\·emirski brod)
mogu simbolizoy,1ti duho\ne
tcznjc, pre\-,1Zilazcnje ljudskih
ogranicenj,1 prkosenjem
gr.nitaciji, uspinjJ.njcm LI
prociscujuca prostranst\'a neba
<
i daljc ;\\ ioni takode mogu
Lh budu simboli nezayisnosti,
slobodc i brzine .. Nest,rnak gori,-a,
sudar iii pJ.d mogu sugerisati
""prizemljenje, e\·entualnu bznu
za prcter,111e ambicije, bas kao
GORE Konj je arhetipski
motiv. On simbolizuje
zivotoclvalacke ali opasne
sile, kao i moc i snagu.
sto je Ibr pao LI grckom mitu
i dozi\·eo smrt posto je leteo
oL-h-ec blizu sunca, koje je istopilo
njego\',1 rnstana krila
DOLE Crveni automobil
simbolizuje musku
polnu potenciju i nagon.
On takoae sugerise
uzbuaenje brzinom i
snagom
c
<
>
z
>
,,
BASTA
GORE U svetoj hinduskoj
tradiciji, kao i u mnogim
drugim, basta je simbol
raja
GORE Cesme su simbol
zivota u mnogim
kulturama, a takoae su
znamenje zenstvenosti
ooLE Jezera i voda uopste
cesto se uklapaju u baste,
pri cemu voda u mnogim
kulturama simbolizuje
zivot
Gotovo svuda basta predstavlja
sirnbol zernaljskog i nebeskog
raja - rec "paradajz" (raj) dolazi
od pairidaeza, stare persijske
reci za bastu. U sarnoj basti,
raspored i biljke doprinose
njenoj sirnbolici Prve baste su
verovatno uredivane u Kini pre
otprilike 4 000 godina. Odatle
su se prosirile na Mediteran i
Bliski istok, a od tada gotovo
svaka kultura koja opstane iznad
nivoa golog odrfavanja zivota
neguje baste ..
NEBO !LI ZEMLJA
Baste su sveti sirnboli u rnnogirn
duhovnim tradicijama Judeo-
hriscanski Edenski vrt je
praiskonsko nebo na zemlji,
koje je Bog stvorio za foveka
(Adarna) i zenu (Evu) da zive
u njernu Eden sirnbolizuje
praiskonsko stanje bofanske
nevinosti, kada SU Jjudi ziveli U
harrnoniji s Bogorn, prirodom
i medusobno, pre nego sto
su pali u nemilost posto su
pojeli plod sa Drveta zivota.
Terna Edena i pada omiljen Je
motiv u zapadnoj umetnosti i
knjizevnosti; u ove predstave
spada i BaSta zemaljskih slasti
holandskog slikara Hijeronirnusa
Bofa (oko 1450-1516), i epski
spev Izgubljeni raj D:Zona
Miltona ( 1608-74) I u islamu
se rajska sreca turnaci u kuranu
kao basta, dorn za odabrane
izvan groba, a Alah se ponekad
pominje kao "Bastovan" U staroj
Grckoj, Rajske poljane, mesto
u koje vrli odlaze posle smrti,
takode je predstavljano kao
bas ta
U Kini, tradicionalna basta
na ostrvu iii jezeru izrnisljena
je da privuce Osam Besmrtnika
- grupu taoistickih svetaca koji
navodno :live na Misticnim
ostrvima na zemlju Baste cara
Vu Dija iz II veka p. n e. imale su
palate i paviljone sagradene na
vestackim planinarna i povezane
rnostovirna sa ostrvima koja su
se nalazila sred velikog vestackog
jezera.
BASTE UZITAKA
U starom Egiptu, baste su
bile mesta za rekreaciju. Slike
basta s jezercima i cvetnim
obalama ukrafavale su grobnice,
sugerisuCi radosti na drugom
svetu, a ukra5avale su i zidove
i podove palata. Rimljani
su doveli aranziranje basta
do veorna suptilnog nivoa,
uklapajuCi zgrade, kipove,
stepenista, kolonade, izvore,
pecine, bunare, fontane, pa je
basta postala jedan od simbola
civilizacije Ova tema se razvila
za vrerne evropske renesanse,
sa forrnalnirn sirnetricnirn
aranzrnanirna, kao StO SU
spektakularne italijanske baste
u Vila Lante (Banjaja) iii Vila
d'Este (Tivoli), sirnbolizujuci
ljudsku moc da ukroti prirodu
u Meksiku SU baste uzitaka
asteckog cara Montezume
spajale funkcije privatne baste sa
botanickom bastom i zooloskim
ntorn, cuvajuci ne sarno biljke
nego i ptice i zivotinje, sa oko
600 cuvara koji su se starali o
njima Tu SU takode bili srnesteni
ljudi sa neobicnim fizickirn
karakteristikarna (kao patuljci iii
albino ljudi)
Baste se uveliko povezuju sa
culnim uzivanjern, ljubavlju j
zavodenjem. Na primer, klasiC:ni
arapski erotski tekst o vodenju
ljubavi nosi naslov Mirisna
baSta, dok se mnogi veliki
ljubavnici iz mita i legende
(kao sto SU Rama i Sita u Indiji)
cesto prikazuju u bastenskom
arnbijentu
RAJSKE BASTE
U mnogim kulturama, basta
postoji kao vrsta sveta iz
snova, namenjena bekstvu od
"stvarnog" sveta i uznosenju cula
od svetovnog ka uzvisenorn.
Sinonirn ovoga je arhetipska
persijska basta, zasadena
vockarna i mirisnirn biljkarna
i ispresecana potocirna. U
vreloj pustinjskoj zemlji i voda
(simbol zivota) i senka SU vafoe
karakteristike basta
Basta je ogradena i u nju se
obiC:no ulazi kroz velicanstvenu
kapiju, koja je simbol prelaska
iz jednog sveta u drugi. Cesto se
prostire oko velikog centralnog
bazena, koji je ponekad
BASTE ALHAMBRE
Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku, sledeci cetvorodelni plan
persijske baste. Danas ostaju cetiri dvorista, ukljucujuci Dvoriste mirte,
sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte, i Dvoriste
lavova, sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju
pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem, ali muse prilazi
tamnim prolazima s kolonadama, sto simbolizuje put u raj - duhovno
putovanje iz tame u svetlost
obrubljen pLn·im ciglama da
bi se stnirio utisak dubine. sa
cetiri kanab koji iz njega isticu;
u \·elikim bastama obrazac
resetke moze da se ponavlja,
sa fontan,1m,1 koje obele:la\·aju
ukrst,rnje potoka Osim sto SU
hladne i osvehvajuce, fontane
simbolizuju tok zirnta, dok
ukrstanj,1 tokova predstavljaju
\ ezu izmedu svakodnen1og i
\·ecnog Geometrijski obrazac
se ublaz.n-a \·ocem i c\·ecem,
1urocito grozdem i ru:lama - u
persijskom jeziku izrazi z,1 c\·et i
ruiu su isti
U persijskoj basti, posmatranje
meseca bila je vazna akti\·nost
Ruze su sadene da bi privukle
slavuje: nocne navike o\·ih
ptica po\·ezivale su ih sa
mesecom, dok ih je njihova
pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i
ce:lnjom. Doks<1ti u uglovima
baste obezbedivali su skloniste
onima koji su posmatrali nocno
nebo Rec ··gazebo" ( doksat)
potice od persijske reci koja
z1uci "platforrna za posmatranje
meseca': tradicionalno. ova
gradevina bi imala centralnu
rupu u krovu kroz koju se moglo
videti nebo
Persijske baste su predstavljale
oazu inspiracije za poeziju,
muziku i slikarstvo U zbirci
pesama i prica 8ulistan ("Basta
rufa") pesnik iz XIII veka,
Sa'di, uporedi\·ao je svoje misli
sa ruzinim laticama koje je
brao iz baste sn1jih meditacija
Aranzmani persijskih basta
uticali su n,1 ncke pozn,1te baste
u svetu. ukljucujuci palatu
Alhambra u Spaniji i ve!elepni
Tadz i\lahal u Indiji
ZEN BASTA
Na Istoku postoji izrcka da je
sveto mesto potpuno samo
kada nema nicega sto se iz
njega moze odneti Prve zcn
baste uJapanu uredili su
budisticki rnonasi kao mesta
kontemplacijc. cij,1 jc snlu
bila d,1 dovedu um do tacke
smirenja pomocu jednostavnog
ali dubokog plana U zen basti
nista nije prcpusteno slucaju i
svi elementi su znacajni. Cilj je
da se st\·ori harmonija izmedu
dve kosmicke sile jin i jang, rnde
i zemlje. Tradicionalno, vodu
simbolizuje sljunak iii pesak,
koji su tako zgrnuti da formiraju
talasaste obrasce, dok veliko
kamenje predstavlja zemlju.
Kada sc koriste biljke, grmlje
kao StO SU aza!eje, javori, cetinari
i bambusi predstavljaju zemlju,
dok mahovin,1 predstavlja vodu ..
Prostor je sastavni deo zen baste,
omogueav,1juci duhu prirode da
sc krece izrnedu jina i janga
Za razliku od basta na
Zapadu, ciji je cilj da slave
promcne godisnjih doba, zen
b.1stc odrazav,1ju trajnost uma,
t,1ko Lh su manje-vise iste
chnas kao i kada su n,1stalc
pre\ ise stotina godi1H, pa cak
je i sljunak r,1sporeden na isti
n,1cin. On trajnost sirnbolizuje
transcedentni duh koji nije
okovan nemenom iii prostorom
DOLE U Srednjem veku je basta
ograaena velikim zidovima bila
simbol sklonista. Ovde je prikazana
Devica Marija okruzena ruzama,
simbolima njene nevinosti.
GORE Dvoriste lavova u
palati Alhambra u Granadi
bogato je simbolikom,
sugerisuci duhovno
dostignuce i vodstvo.
BASTE
OGRA8ENE
ZIOOVIMA
U srednjovekovnoj
hriscanskoj simbolici,
basta ogradena
zidovima bila je
utociste duse i
mesto bekstva od
nevolja zemaljskog
zivota Njena
zatvorena, tajna
priroda cinila ju je
simbolom zenskog
principa, a narocito
Device Marije Rec
"rozarij" (brojanice),
koja se koristi za
opis niza perli koje
se koriste prilikom
citanja molitava
Devici, najpre je
znacila bastu ruza
Persijske baste su
takode bile okruzene
zidovima da bi
bile odvojene od
zemaljskog sveta,
a bile su ispunjene
mnostvom mirisnog
cveca, na kojem
se zasniva mnogo
simbolike; na primer,
jasmin i ruza se
posmatraju kao kralj
i kraljica cveca, dok
je u narcisu uhvacen
miris mladosti
OJ
>
IZuCA
GORE ima
centralno mesto u kuci
kod svih kultura- ono je
izvor i svetlosti,
ali i simbol sigurnosti,
udobnosti i osecanja
prpadnosti
GORE Kazan je arhetipski
simbol magije, misterije i
preobrazenja
DOLE Metia je simbol
odstranjivanja, a koristi se
za cisc'enje nesrec'e
Tr.1dicion:dni cent.u kucnog
zirnt.1 jc ognjiste, ,uhetipski
simboL ,1li mnogi drugi obicni
kucni prcdmeti uiivaju bogatu
simbolicnu tr,1diciju: u njih
sp.1daju metb i ogled.:ilo, lonci,
korpe i delovi narncstaja Na
Z.:ip.1du nekc od cn·ih st\·ari
narocito ognjiste - nisu \ise
u opstoj upotrebi, ali z.:idri,1,·aju
S\ oju simbolicnu moc ..
OGNJISTE
Kao iz1or s1-etlosti. toplote i
jel.1. oghjiste predstavlja kucu
i z,1jednicu. toplinu. sigurnost
i porodicni iirnt Ono se
poj.11·ljuje u mitovim.1 i religijama
mnogih ci1·ilizacija. U asteckoj
tradiciji ono je bilo sveto z.i
Lhopolnog bog.:i Ometekuhtlij.i,
Z:i kog.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi U
sredistu s\·emira. dok u Kini i
japanu bogcn·i ognjista privlace
obilje i srecu u domacinstvo,
pri cemu j.1panski bog ognjista
bora,·i u kuki na kojoj visi lonac
iz1ud \·atre
.\fET L\
Skromni deo kucne opreme,
metla jc t.:ikode simbol s\·ctc
moci i 1101·ih pocetaka u nekim
se1·erno.1frickim ratarskim
drustvim,L mctla za ciscenje
gm na predstadj.:i kultni
prcdrnct U starom Rimu, kucc
SU SC cistile pos]c pogrcba
d.1 bi se otcrali zli duhovi i
simbolizo,·ao no,·i pocct.1k, a
Kinezi im,1ju sliean obic.1j n.:i
kraju godine, k,1da ciste kucu
da bi odstranili svaku nesrecu u
pripremama za sledecu godinu
KA.ZA.N
Lonac za kunnje koji stoji
11J s1·ojim nozicam.1 iii kazan
prcdstadja jos jedan sn.:lian
.uhctipski simbol u mnostvu
kultur.:i. U indoevropskim
- tradicijama. on je instrument
misticnc i magijske moci i
preobrazenja. U keltskorn mitu
postoje tri n-ste L1Zana: D.:igdin
kaz.:in obilja - vecni iz1·or je!J
i znJnjJ; k.1z.:in ZJ Zrt\·enu
smrt u koji je potap.rn kralj
st.ire godine .1 njegov.:i palata
spaljivana: i kazan ponovnog
rodenja u kojem su mrtvi
ozidjavani.
U Kini, tronoZ:ni kazan
je irnao moc da daruje
proroeansku sposobnost, da
kontrolise ciklus godisnjih doba
i da garantuje besrnrtnost junak
ju Veliki. osnivac Kineskog
carstva, izlio je devet sntih
kazana od bronze za koje se
govorilo da kuvaju bez vatre i da
SU ispunjcni nebeskirn rnocima
Govorilo SC dace kazani nestati
ako se ljudi na Zemlji okrenu od
vrline ka porocima.
SUDO\'!
Osim kaz.111.i, postoji rnnogo
drugih .uhctipskih sudo1 a.
ukljucujuci urne, 1·,12c. krcagc i
cinijc, kao i burad. s.rnduke. korpe
i kofere, i s1·i inuju simbolicno
znJccnjc U mnogim kulturama.
ens ti sudovi se po1·ezuju s,1
srnrcu Stari Egipcani SU. kada bi
mumificirali pokojnike, st.n-lj,1li
srce i druge unutrasnje organe
u kanopskc krc.1ge - nugicne
sudo1e koji ec z.1stititi sadrzinu
od zlih uticaja .. U Enopi sc
pokojnici obicno st.n-ljJju u
mrtv.1cki s.rnduk pre s.1hranc
iii kremiranja .• 1 njiho1· pepeo
moze se st.1\ iti u urnu. U nekim
ju:lnoamerickim zemljarna.
razbijcni sud stadjen na grob
ukazuje !1,1 prcbz,1k iz zin1ta LI
srnrt
Urne i nze su takode simboli
zin1ta: rnesopot.unijska boginja
!St.1r cesto se prikazujc kako
nosi urnu u kojoj se nalazi voda
zirnt.1 u kabali, 1·aza sirnbolizuje
duhcwno blago - simbolika koja
se pon,wlja u legend.111u o Gralu
u srednje1 ckoYnoj enopskoj
knjizernosti, gde je Gral putir za
koji kazu d.1 sadrzi Hristorn kn·
is njom t.1jnu besmrtnosti. U
jenejskorn Hramu. zl.:itne cinije
sto je metafora za sudove koji
sadrie zi1·ot - koristile su se za
obredno prinosenje darova ..
Sudovi se takode powzuju sa
zcnskim principorn. I u ju:lnoj
i u Severnoj A.merici priC:e o
korpanu i o pradjenju korpa
cesto se odnose na zene: 11.1
primer, u jednom rnitu plemena
Poni, Zena korparka je majka
meseca i z1·ezda. Korpa je simbol
majcine utrobe i atribut mnogih
L
boginja. ukljucujuci Dijanu
Efesku, cije SU S\'CStenice nosiJe
frizuru u obliku korpe Kod Sona
u Zirnbal:n·eu. grncarske cinije
ponekad inuju oblik delo\·a
:i:enskog tela. a postoji izreka da
se mu:i: mora odnositi prema zeni
s postov.:injern da bi je sprecio
da "okrene ciniju lUOp.:icke ·, i[i
da mu ne dozvoli pristup njenoj
polnosti Slicno tome. u japanskoj
ceremoniji caja. cajnik predsL1Vlja
mesec i jin, iii zensku sustinu
OGLEDALA
Latinska rec za ogled:ilo
glasi "spekulum", a
spekulacija (razmisljanje)
- sada intelektualna aktin10st
- originalno je znacila koriseenje
ogledala za posmatranje neba
i zvezda. Ogledab - narocito
zatamnjena koristila su se i
kod predskazivanja dog,1dJ.ja
gledanjem u njih dok se ne
bi ukazala slika: Asteci su z;i
ovu s\'I'hu pravili ogledala od
crnog brusenog opsidijana.
posvecena bogu Teskatlipoki
ili Zadirnljenorn Ogledalu U
nekirn indijanskim tradicijama
ntamnjena \'I'adzbinska cinija
bib bi ispunjena \·odom u cilju
dobijJ.nja istog efekta.
Ponekad se ogledala
posmatr.:iju kao nesto sto
odraiava istinu: u grckom mitu,
Meduza, ciji je pogled rnogao
pretvoriti druge u kamen, sama
je pret\ orena u kamen kada je
\'idela svoj odraz u Persejevom
stitu. Kinezi vesaju osmougaona
ogledala s natpisom Pa Gu.:i
iznad ulaza u kucu. uvereni da Ce
ogledalo, otkri\'ajuci prirodu zlih
uticaja, oterati iste
oEsNo Tepisi iz .!\rabije povezuju
se s kueom, a boje i sare koje se
koriste u njihovom tkanju bogate su
simbolikom. Svaki tepih ima neku
gresku da bi se ilustrovalo islamsko
verovanje da samo Alah moze da
stvori savrsenstvo
Ogled.:ib su simboli duhon1c
mudrosti, znanja i pros1·ecenj.:i:
u tibetanskon1 budizmu mudrost
Velikog ogledala uci da je svet
oblika koji se u njemu odraza1·.:i
iluzija, dok kod taoist.:i ogledalo
src,1 odrai.1\'a nebo i zemlju ..
Povcziv,rnjem s nebeskom
intcligcncijom. ogled.:ilo je cesto
solarni simbol: j,1panski mit
kazuje kako je boginju sunca
Amaterasu iz peCine izmamilo
swto ogled.:ilo da bi njena
s1·etlost ob.:isj.:il.:i s\·et. Ogled.:ilo
je t.1kode zenski. lun.:irni
simbol i ima veze sa srecom i
pr,1zno\·erjcm U Kini, ogledalo
predstavlja znak harmonije
i srecnog braka, pri cemu
razbijcno ogledalo rugo\·estav.:i
razcfr,1janje U zap,ldnjackonr
folkloru, za razbijeno ogled,1!0
kafo da donosi sedarn godina
nesreee osobi koja ga je razbila
NAi\lESTAJ
U starom Rimu, care\·i su sedeli
na Yisokoj stolici. dok je tron bio
rczen·isan za bogo\·e. Danas u
delo\ima Afrike \·isoka stolica
predst.:idja simbole kr.:iljevske
funkcije, dok sc z.:i zbtnu
stolicu As,rntija u Gani vcruje
da cm·a dusu naroda. K,1ko
podi:i:u onoga ko sedi. stolice se
f'O\'ezuju sa statusom i vbscu
U hrisc,rnskoj tradiciji. latinski
nazi\· za biskupsku stolicu bio
je 'chatedrum" ( od grcke reci
za stolicu, "kathedra"); zato su
crhe kojima predsedava biskup
nazvane katedrale.
Sto je centralna tacka,
rnesto susreta na kojem se
ljudi okuplj,1ju d.:i bi jeli iii
rngo\ arali Zajc\ rcjski n,uod.
porodicni trpez.uijski sto
pl1prim,1 ulogu oltara kada se
pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111
za \ rcmc subotnjcg obroka
Okrugli sto iz legcndi o kr,1lju
Arturu predst,1\ lj,10 je odabr.:inu
z,1jcdnicu. idcj.:i koj,1 sc d,llUS
pc>n,n lj,1 u biznisu prilikom
s,1stan,1ka koji se odri.1\ ,1ju za
okruglirn stolom
I tcpisi i z,1\ esc in1J.ju S\cte i
S\ ctoYnc asocij,1cijc. Na Bliskom
istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn
i dz,1mijom, ,1 koriste sc d,1
ulq1s,1ju i ocrt.1ju donuee i s\·ete
pros tore Skupa s,1 par.11 ,rninu
i 1 clo\ inu. z,l\ csc obczbcduju
skri\ .:injc i omeduju prostor U
Hr.unu uJcrus,1limu. ZJ\csa jc
bil.1 na\ uceru prcko S1etinjc
n,1d S\ ctinj,1ma. deb S\ etilista
u koji jc mog,10 da udc samo
jcncjski pn OS\ estcnik, dok U
nckim muslim,rnskirn drust\ ima
za\ cs,un,1 pripada central no
mcsto kod pr,1ktikonnja purde,
to jest skri\ ,lJ1j,1 :i:cn,1 od ociju
j.:i\ nosti Da bi ncprekidno
odria1ali s\·etu vlast, kineski
c,ueYi su u\·ek drz.:ili veo izmedu
sebe i gostiju. t,1ko d.:i oni mogu
d.:i \ idc a da nc bu du\ ideni
GORE Ogledalo ima mnogo
slozenih znacenja, koja se
povezuju i sa suncem i sa
mesecom
GORE Zavese simbolizuju
razdvajanje razlicitih
carstava, bilo da ih
otvaraju iii skrivaju.
c
r-
0
>
z
>
u..J
z
0
0
<
>
Vl
STATUS I BOG·ATSTVO
GORE Nakit s perlama
obelezava status kod
mnogih africkih naroda.
MIROPOMA-
ZANJE ULJEM
U mnogim
kulturama se smatra
da ulje ima posebne
moci Narocito
je maslinovo ulje
simbol i duhovne
moci i prosperiteta
U judeo-hriscanskoj
tradiciji kraljevi
i svestenici bilo
su obredno
miropomazivani
uljem, sto je bio znak
Bozijeg blagoslova
i vlasti, moci i
slave darovanih
od Boga Grcka rec
"hristos" i hebrejska
rec "mesija" znace
"miropomazani".
One se koriste za
lsusa kao simboli
njegove kraljevske,
prorocanske i
svestenicke vlasti
Simboli se mogu koristiti za
pokazi\'JlljC moci i dasti kako
S\'Ctovne tako i duhovne. Sve
kulture su raz\·ile sirnbole
vlasti i ranga koji su u skladu
s njihovim drustvenim
\'rednostima, \·erovanjima i
obicajima. l\!nogi su povczani
s kraljevskirn dostojanstrnm
i funkcijom iii sa bogatstrnm
i posedima Tradicionalno,
dragocene stv,ui su koriscene za
oznacavanje bogatstva i ranga
Sta predstadjaju specificne stvari
ugLl\'nom zavisi od kulturnih
nednosti - bog,1tstn1 nomadskih
naroda, na primer, moze se meriti
brojem kamila ili ovaca
DRAGOCENI ARTIKLI
Neki od najdragocenijih ,utikala
ccn·e(anst\"a kao StO SU zlato,
srebro i drago kamenje - cene se
i po lepoti i po retkosti. Simbol
cistote i nekvarljirnsti, zlato
se povezuje sa bo:i:anstvom,
kraljevskim dostojanstnim,
suncem i najvisim te:i:njarna
duha .. Zlatne jabuke nordijskog
raj a, Asgarda, kao i jJbuke nta
Hesperida u grckoj mitologiji,
sprecavaju starenje bogova, dok
SU likovi Bude cesto pozlaceni kao
znak prosvecenosti i sansenstva.
Kao tradicionalni simbol
bogatstva, zlato se pojavljuje u
obelezjirna monarhije i visokih
funkcija, a koristi se i kao simbol
ljudskih dostignuea - kao sto je
zlatna medalja ili, figurativno,
pojam '"zlatnog doba'" ..
Kao i zlato, srebro se takode
povezuje sa besmrtnoscu; stari
Egipcani su, na primer, verovali da
njihovi bogovi imaju zlatno telo i
srebrne kosti. Srebro se povezuje
s mesecom, elementom ,·ode,
zenskom energijom i nevinoscu;
ono je takode simbol bogatst,·a,
koji se koristi kao none i sluzi za
plJeanje danka.
U staroj l\!ezoamerici ncfrit
jc cenjen vise nego zlato ili
srebro; on je bio simbol cistote
i zinita i ocuvanja kraljenkog
dostojanstva. Zirntinje i biljke
takode daju dragocene supstance
- bisere i slonovacu, mosus i
amber, zacine, smolc i ulja l\laje
SU koristile tecnu eokoladu kao
novae, dok je biber bio tako
dragocen zacin da kaZLI da je
Atila Hun u V \·eku trazio l350kg
bibera u zrnu na ime otkupnine za
grad Rim
GORE Raskosni portret ruske carice
Katarine Velike pun je simbola
kraljevskog dostojansrva, ukljucujuci
krunu, skiptar i zlatnu loptu.
NOVAC
Kako je proizrndnja robe i
usluga postajala raznovrsnija
i specijalizovanija, trgovina
obicnom trarnpom prestajala
je da bude prakticna Opste
pril1vaceno znamenje, koje se
postepeno razvilo u novae,
resilo je ovaj problem: cim SU SVi
prihvatili simbolicnu nednost
nekog znamenja ono je moglo
da se zamenjuje za bi lo sta. Neka
drustva SU koristila stvari kao StO
SU skoljke i biseri, ali je metal,
kada ga je bilo na raspolaganju,
-
i_
bio raznovrsniji i najcesee se
koristio. Novcici su originalno
predstavljali sustinsku vrednost
metala od kojeg su se pravili, ali
vrednost modernog kovanog
novca i papirnatih noveanica cisto
je simboliena ..
Crtezi utisnuti na aversu
novcica obicno su oznacavali
vlast vladajuceg tela (najcesce
vladarevu glavu).. Oni su takode
nosili ikonografske znakove
kulture - kao StO SU konji, veprovi
i drvece na mnogim galskim
novciCima tradicija koja se
nastavlja do danas .. Kineski
novcici SU imali (etvrtastu rupu
u sredini koja je simbolizovala
Zernlju okruzenu krugorn neba, sa
natpisom cara, sina neba i zemlje
ZNAMENJE FUNKCIJA
Jedan nacin razlikovanja cina
jeste putem sveeane odece i
njenih dodataka Glava se cesto
sagledava kao "sediste duse" i kao
najplemenitiji deo tela, a fine kape
i perjanice obicno oznaeavaju
visok status - voda je "glava"
grupe .. One variraju od divnih
perjanica indijanskih poglavica
do krune monarha sa bogatstvom
dragulja .. Mnoge vode nose zlatni
globus ili loptu (deo znamenja
koji su najpre nosili rimski carevi
da bi pokazali da su gospodari
sveta), i skiptar sliean stapu. U
Japanu je jedno od znamenja
carskog dostojanstva bronzano
ogledalo, koje se povezuje s
boginjom Amaterasu i koje je
preneto na carsku porodicu, koja
tvrdi da potice od nje.
Glavni deo odece koji cini
deo znamenja obieno je plast iii
ogrtac.
STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA
Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su
vrhunske tehnologije - elektronska roba kao sto su mobilni telefoni,
kompjuteri i haj-faj oprema, iii skupa kola Gde ljudi zive, nacin na, koji
ukrasavaju kuce, sta nose i cak sta jedu, sve su to indikatori drustvenog
polozaja. Slavne licnosti, mozda moderan ekvivalent mitskim junacima,
koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne
status proizvoda.
Plast kineskog cara irnao je
okrugli okovratnik sa cetvrtastim
op5avom, cirne je njegov nosilac
poistovecivan sa posrednikom
izrnedu neba i zemlje Plast
5arnana nosi celo bogatstvo
simbolike: u starirn uralsko-
altajskim kulturarna, na primer,
bio je ukrasen trokrakim
amblernom poznatim kao znak
droplje, koja je sirnbolizovala
komunikaciju izrnedu svetova
smrti i vaskrsenja Danas se na
zapadu jos koristi bela Jasica
kao ukras za plasteve drfavnih,
sudskih, svestenih i akademskih
dostojanstvenika ..
Spolja5nja obelezja vlasti
doprinose rnisticnosti onih koji
zauzirnaju "sediste fonkcije"
koja ih izdvaja od obicnog sveta ..
Ova "stolica" poprirna mnogo
razlicitih vidova: lice koje na njoj
sedi predvodi neku organizaciju,
dok se u akademskim krugovima
vlasnik stolice u nekorn narocitorn
predmetu nalazi na samom vrhu
te discipline Presto je specijalna
stolica koja simbolizuje vlast boga
iii suverena On se cesto nalazi
na podignutoj platformi da bi
oznacio vladarev visoki status,
a obicno je bogato ukrasen U
Bibliji se presto kralja Solornona
opisuje kao tron od slonovace
prevucen zlatom, a stoji na vrhu
sest stepenika, izmedu dva zlatna
lava Prestoli kraljevstva Bamum
u Kamerunu, sa obiljem bisernih
ukrasa, sadr:Ze figure muskaraca
i zena da bi se ilustrovalo
monarhovo bogatstvo ljudstvom,
dok sami biseri, euvari kraljevskog
dostojanstva, simbolizuju njegovo
materijalno bogatstvo
PECATI
Drevni simbol identiteta i
vlasti je pecat, rnali predmet
izgraviran jedinstvenim crteforn,
koji se mogao utisnuti u plocu
od rneke ilovace iii u otopljeni
vosak. Koristio se kao potpis
da bi garantovao autenticnost
dokumenta kao sto je kraljevski
dekret, a mogao je i da obezbedi
sigurnost dokumenta u tranzitu:
kada bi se utisnuo u pecatni vosak
kojirn je obezbedivan smotani iii
papir u rolni, pecat nije rnogao
da bude provaljen a da se tone
otkrije. Pecati se jos uvek koriste
u zakonskim dokumentima, kao
sto SU testamenti Pecati SU se
ponekad nosili u obliku prstena,
a na njima su bila upisana imena
bofanstava iii odlomci iz svetih
knjiga, sto je dovelo do njihove
upotrebe kao amajlija ..
GORE Skiptar iii stap je
simbol vlasti i vladarstva
SASVIM GORE Presto je
sediste moci i vlasti, kako
u svetovnom tako i u
duhovnom carstvu
DOLE Tradicionalno, pecati
su bili simbol vlasti i
identiteta
>
-i
c
V1
OJ
0
Cl
>
-i
v;
-i
<
0
l-
o
>
z
>
w
z
0
0
""'
<(
>
Vl
PISMA I PISANJE
GORE Runsko pismo se
koristilo za pisani, ne
za govorni jezik, koji se
povezivao s magijom,
religijom i prorocanstvima ..
GORE Rimsko slovo A
oznacava pvri stepen iii
vrhunsku klasu. Takooe
simbolizuje i pocetak.
ooLE Vise od obicnog
pisanog sistema za
prenosenje informacija,
kinesko pismo je
uzdignuto na nivo
pesnicke umetnicke
forme.
GotO\"O u s\·irn kulturama, pisnu
i skwa su zaogrnuta simbolicnim
znacenjem U drenu nemen,1
ona su bila narocito po\·ezi\ an,1 s
magijom, proroc,rnst\·ima i s n ~ t i m
zn,rnjem. VL1danje cit.injem i
pisanjem predstadjalo je zn,1k
privilegije i izrnr rnoCi - nesto
sto \·azi i danas, kada polo\·ina
svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa
pise iii to jedva cini. Pisani jezik je
takode omogucio sirenje znanja i
informacija, najpre prcko pisanih
dokurnenata i rnnogo kasnije
preko stampanih knjiga
PISJ\NJE
Komunikacija pisanjern oslanja
se na dogo\·oreni repertoar
formalnih znakova iii sirnbola
koji se rnogu koristiti u
razlicitirn kombinacijarna da bi
reprodukovali ideje koje pisac
zeli da izrazi .. lzgled,1 verovatno
da su se najraniji pisani sisterni
- klinasto slikorno pismo
stare Mesopotarnije, egipatski
hijeroglifi i kineski ideogrami
- razvili iz znakova i slika iz
praistorije
Kada su se pisma raZ\'ila (negde
oko l 000 g p n e.) broj potrebnih
razlicitih slova drasticno je
srnanjen: rirnsko pismo, koje
koristimo i danas. sadrzi 26
slm·a dok je za pisanje kineskog
potrebno I 000 osnovnih znakova
GORE Slikovno klinasto pismo moglo
se koristiti za beskrajan niz svrha
Ovaj natpis, koji datira iz XIII veka
p n e, predstavlja ugovor za prodaju
dece
RANI NATP!Sl
StanovnistH' l\lesopotamijc
umnogome se sastoj,1lo od
pastira i ratara, a jcdna od pn·ih
upotreba pisnu izgleda da je bila
z,1 rat,uske izvest.1je: 1ujranije
poznate sumerske glinenc tablice
na\'C)de d±akove zita i st,1ch stoke
Klinasto pismo se z,1sni\Jlo
na piktogramima, tako da je.
n,1 primer, riacrt kravlje gLffe
simbolizo\·ao O\'LI zivotinju, ,1li SU
moglc bi ti predst,n-ljene i ideje i
predmeti: ptic,1 i j,1je jcdno pokraj
drugoga z1ucili su ··plodnost
Slcn·a koja su koristili stari
Egipc.rni poznata su kao
hijeroglifi, sto dolazi od d\·e
grcke reci koje znace ·s\·eti
zapisi" Hijeroglifi su stv,u,rni
od stilizovanih crteza ljudskih
glava, ptica, zirntinja, biljaka
i cveca, kao i nekih vestackih
predmeta - i pis,rni su u
raznim smerovima. za\·isno
GORE Prvo pismo zasnovano na
slovima, koje se cita zdesna ulevo,
bilo je verovatno fenicansko,
iz kojeg se razvilo hebrejsko,
aramejsko i arapsko pismo
od teksta i gdc se koristio
Poput Egipc.rna, Kinezi su
pripisi\·ali pisrnu legendarno
poreklo: prema jednoj prici car
Huang Ci ga je otkrio posle
prouca\ ,rnja ncbeskih teb i
predmeta u prirodi, n,uocito
pticijih i zirntinjskih otis,1ka.
Iako su hijeroglifi i kli1usto
pismo na kraju potisnuti od
arapskog. sistcm pisJ.nja koji su
izmislili Kinezi ostaje LI sustini
nepromenjen: piktogrami za reci
kao sto su sunce, dn·o, plJ.nin,1,
polje i \T,ltJ. \"COI11.l rn,1!0 SU SC
prornenili z,1 3 000 godina
P!Sl\L\
Fenieansko pisrno se gencralno
smatra pn im, a sastojalo se od 22
suglasnib i pisalo se s,1 desnc u
lcn1 stranu. lz fenicanskog pisrna
raZ\·i]a SU SC pisma bo StO SU
,u,rn1ejsko, hcbrcjsko i ,u,1psko,
koja se S\"J citaju zdesn,1 ule\·o,
NEPISMENOST I GOVORNA REC
U modernoj zapadnoj kulturi, nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim,
mnoge velike duhovne vode, ukljucujuci Muhameda, zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca
Ramakrisnu, bile su nepismene, sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske
stvarnosti, koja se ne oslanja na pisanu rec. Na neki nai':in, pisanje se moze sagledavati kao pokvaren
oblik govora, simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda, lsus i Sokrat nisu ostavili
nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u
pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu, od
kojih se samo oko 100 normal no pise.
GORE U antickom svetu, pisari su
predstavljali elitnu drustvenu klasu,
koja je ponekad imala vise drzavne
vlasti i znanja nego sam suveren.
kao i neki manje poznati sistemi
pisanja, od kojih su neki opstali
U njih spada tifnag, pismo koje
koristi tuareski narod severne
Afrike, pisrno koje se istice
naglasenom geometrijskom
formorn Ono je neobicno i po
tome sto je njegova upotreba
ogranicena na zene, buduci da je
tuaresko drustvo matrijarhalno:
dobar primer veze izmedu
pismenosti i drustvene moci.
U druga pisma spadaju grcko,
rimsko (koje cini osnov engleskog
alfabet,1), sanskrit i Cirilica.
Individualru slova nekog pisma
mogu posedovati simbolicnu
SLOVO X
nednost. Naucnici su zapazili
da je u mnogim starim pismima
\·ecina slova prikazivala neku
zivotinju, neki ljudski gest ili
fizicki predmet dok neka pisma,
ru primer hebrejsko i runsko,
predst,1vljaju niz narocitih reci
pre nego slova. Hebrejsko pismo
pocinje sa alef ( vo), bet (kuea),
gimel (kamila), a ne sa A, B, G.
EVROPSKE TRADICIJE
Rune su najstariji pisani znakovi
starih Gern1ana Rec rnna na
srednjevisokom nemackom
znaCi "tajna", ,1 posudena je od
finskog runo, sto znaci "pesma"
Navodno stvorena od nordijskog
boga Odina, 2+ slova runskog
pisma ukljucuju simbole
plodnosti sa praistorijskih crte:Za
Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. U zemljama u kojima
se koristilo rimsko pismo, nepismeni ljudi su ga koristili umesto
potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. Posto bi
nacrtali svoj znak, bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti, sto je
razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci
rimskih brojeva, X je brojka 10, dok u matematici oznai':ava mnozenje
iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje, oznacavajuci
nepoznatu kolii':inu, dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X", gde
X izrazava pojam anonimnosti. Upotreba X
za garanciju anonimnosti desava se i kod
glasanja. Za razliku od kvacice, koja znaci
"ispravno·; X se koristi za oznacavanje greske
Na saobracajnim i drugim znakovima, ono
predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno
iii je ponisteno, a koriscenje ukrstenih linija za
oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X
obelezava tacku"
u kamenu i predstavljaju slova,
reci i simbolicne pojmove
Na primer, run,1 Ansuz (koja
je ekvivalent slova A) bavila
se porukarna i signalima i
povezivala se sa ustima kao
izvorom bo:l:anskog govora,
kao i uscima reka i nordijskim
prevarantskim bogom Lokijem
Runsko pismo je bilo povezano
s religijskim verovanjima i
magijskom praksom, a nikada se
nije koristilo za predstavljanje
govornog jezika .. Nordijske
ekspedicije su prenosile rune u
druge krajeve - anglosaksonsku
Englesku, Island, Rusiju i mozda
cak u Severnu Ameriku.
Tek izd.ileka srodna runama,
slova keltskoo irskoo iii
t't v
ogamskog "drvenog .. pisma
sastoje se od 25 simbola, od
kojih je svaki sastavljen od niza
horizontalnih iii dijagonalnih
ureza iii linija Originalno
su usecani u drvo ili karnen,
svaki glifje dobio ime po
nekorn drvetu Jedna varij.inta
ogamskog pisma naziva se po
tri prva slova: bejt (breza), luis
(oskorusa) inion (jasen) Za
ogarnske simbole se veronlo da
spadaju pod zastitu Ogrne, boga
go\'Cira Kao i rune, ogamsko
pisrno je prvenstveno bilo metod
upisivanja i predskazivanja koji
su koristili druidi, proroci i
pesnici, pre nego sistem obicnog
pisanja
GORE Slovo Z stoji na
kraju rimskog alfabeta i
simbolizuje kraj
ooLE Portret pisara
po imenu Meri, sefa
kraljevskih arhiva u
Sakarahu, sredinom 4
dinastije (oko 2575-2450 g.
p.n.e.), na vratima njegove
grobnice Cinjenica da
je Meri imao sopstver.u
bogato ukrasenu grobnicu
pokazuje n1egov visoki
status u staroegipatskom
drustvu. Ovaj reljef
prikazuje Merija na poslu,
dok upisuje natpis na
tablicu, sa stilusom iza uha.
V'
>
z
0
>
z
>
w..J
z
0
0
<
>
Vl
DESNO Ovi
staromesopotamijski
piktografi prikazuju razvoj
pisma. Najvisi red prikazuje
jed nostavne er teze
(magarac, vo, urma,jecam,
glava), dok sledeca dva
reda prikazuju kako se slika
razvijala u klinasto pismo.
je vazan simbol u mnogim tradicijama, a na razlicite
se povezuje s religijom, mudroscu i prorocanstvima.
hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane
tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani
U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se
ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre
Kurana, koji se nikada ne stavlja na pod; u sinagogama
i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje, a
papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u
specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se
napuni
U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima
i bile su simbol velike ucenosti. U antickom svetu, za
sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini
Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat, dok se u
srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku
mo(, pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo
zrno :Zita, tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok
dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak
jele kao amajlije koje donose srecu, sto je bio nacin primanja
mudrosti i moci pisane reci
:vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E
Za pisanje su se koristili mnogi
razliciti materijali, ukljucujuci
papirus (stari Egipat), tablice od
pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija),
mermcr (Grcka), jelenska ko:Za
(i\!eksiko), bambus (Polinezija),
s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin,wija)
Svaki rnaterijal je zahte\·ao
koriscenjc pogodnog pisaccg
pribora, a naj\'ise su korisceni
pero i kist
U islamskim tradicijama, pero
( kalarn) je veonn simbolicno. Sil a
boianskog otkro\ enja, ono je bi lo
sacinjeno od s\'etlosti i stvorio
g,1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii
tablici U klasicnoj rnitologiji
stilus i t,1blica su atributi Kaliope.
muze epskog pesnist\·a, a u
hriscanskoj ikonografiji cetiri
jevandelista sc ponekad po\·ezuju
sa guscjim pcrom
U Kini. kist za pisanje, skupa sa
mastilom i mastionicom, vaian
je simbol Zajedno sa papirorn
oni cine ··e:etiri riznice ucenja",
simbole ucene klase koja je
\'ladala Kin om od II \'eka p n e. a
koristili su se u kaligrafiji u kojoj
je pisanje pretvoreno u umetnicku
formu koju je praktiko\'ala elita.
Kaligrafija se takode slagala
sa \'isokirn statusom u drugim
istocnirn zemljama, kao sto je
Japan, i u islamu, gde su sc zapisi
iz tekston. iz Kurana koristili
umcsto religijskih slika.
RELIGIJSKE TRADICIJE
Goto\·o S\'uda sc pisanje
po\ ezivalo sa S\ ctom tradicijom.
U starom Egiptu se smatr,1lo da jc
pisanje dar co\'ecanstn1 od boga
Tota dok se u lndiji Sarasvati.
boginja govora zo1 e i boginja
pisma; njen suprug Brama, bog
t1·orac, ponckad se prikazuje
s,1 wncem od 50 slo\'a o natu
Prema zapisu u Bibliji, Dcsct
zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju
na kamenim t,1blicrn1a (kojc je
Mojsije simbolicno razbio kada
sc pouke nisu slusale). skupa s
Torom, gla1·nim dokumcntom
jud,1izma
Za kabaliste. slo\a hebrejskog
pisma su pen ezana s brojcYim,1 i
smatra sc da imaju moc st1 aranja.
dok u islamskim misticnim
prcdanjinu t.ikodc postoji
prcfinjcno proucavanje slova
koje sc zasni\·a na njihovim
simbolicnim osobinama. U
sufizmu, slo1 ,1 arapskog pisma
mogu se klasifikovati prema
cetiri elem en ta ( \'atra, vazduh,
zernlja, rnda), od kojih sv,1ki,
kao m,1terijalna predstan bozije
reci. nosi speciflcno znacenje
Neke tr,1dicije sagledanju
vokale i konsonante u smislu
"duha" i "materije" U anticko
doba smatr,1lo se da sedam
grckih \'okala simbolizuju sedam
nebeskih sfora i scdam nizo1·a
zvezda koje se krecu unutar njih
TAJNI KODOVI
Pisanje je oduvek povezano s
magijom i okultnim (sto znaci
"skrivenim ") i koristi se simbolima
koji su namerno stvoreni da
skriju informaciju od svih osim
posvecenih iii ucenih, narocito
u ezoterijskim tradicijama
cije ideje se suprotstavljaju
ustaljenim tokovima misljenja
Na primer, hebrejska slon,
latinske reci i kabalisticki znakovi
ponekad se koriste u magicnim
pecatima sa pet vrhova koji se
nazivaju pentagrami, a utisnuti
SU na (istom pergamentu iii
su ugravirani na plernenitim
rnetalirna Oni simbolizuju
okultne sile i koriste se kod cini i
magije
Zapadna okultna iii
.. hermeticka" tradicija vuce
poreklo od Hermetika, spisa iz
I do Ill veka n.e. koji navodno
sadrze ucenja Hermesa
Trismegistusa (grcki naziv za
egipatsko bofanstvo Tota, boga
mudrosti i pisanja) Ovi spisi
cuvaju jedan broj pojmon koji
su bitni za mnoge ezoterijske i
okultne tradicije - na primer,
dvojnost rnaterije i duha i ideju
da se spasenje maze postici preko
samospoznaje pre nego preko
vere iii verovanja Tokom srednjeg
veka, magijske '·knjige recepata'·
zvane "maclionicarke" postavile su
sistem u kojem se samospoznaja
moze postici koriscenjem snage
simbola za prizivanje duhova s
kojima se C:arobnjak tada morao
suociti i sadadati ih. Danas
psiholozi mogu ova turnaciti
kao vise lica licnosti C:arobnjaka
Mnogi magijski simboli (poznati
kao "znamenje") izrnisljeni su
tokom xvi XVI veka, kao sto SU
simboli koje je stvorio dr Dion
Di, astrolog na engleskom dvoru
Elizabete I. Neka od Dijevih
znamenja slicna su slovima, kao
sto je naopako L iii Y iii obrnuto
okrenuto Z
ALFA I OMEGA
Prvo i poslednje slovo grckog
alfabeta simbolizuju ono sto
je sveobuhvatno, dva pola
kosmosa izmeau kojih se nalazi
ukupnost znanja, postojanja,
vremena i prostora U hriscanskoj
tradiciji ova slova se pripisuju
lsusu Hristu, koji u Knjizi
otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i
omega, pocetak i svrsetak. .. koji
jest, i koji bese, i koji ce doCi''
(1 ·8) U modernom govoru izraz
"od A do S" znaci "potpuno,
temeljito i detaljno"
GORE Danas su rune
popularne kao
prorocansko sredstvo,
pri cemu se svaki simbol
upisuje na kamen i onda
"kupi"
SASVIM LEVO Ova naslovna
ilustracija Knjizice ljubavi
Dfona Dija prikazuje
Veneru sa magicnim
znamenjem na svitku i
trubi
tEVO Stamparska presa
dovela je do revolucije
u proizvodnji knjiga,
omogucavajuCi tako vecu
pristupacnost pisane reci.
VO
>
z
100
f-
0
>
z
>
w.J
z
0
0
<
>
en
GovoR TELA
GORE Ovaj indijski gest,
poznat kao namaste,
simbolizuje pomirenje
dvojnosti u prirodi. On se
takooe koristi u Kini kao
pozdrav
GORE Znak CND dobijen
je koriscenjem signala
pomocu zastavica za slova
NiD
DESNO Slovo V kao znak
za pobedu, dva prsta
podignuta u obliku v;
sa otvorenim dlanom,
prvi je upotrebio Vinston
Cercil, britanski premijer,
za vreme Drugog svetskog
rata. Danas se koristi kao
znak trijumfa Sirom sveta
Telo jc kanal komunikacijc,
bilo da je informacija koju
prcnosi s1·esna iii nes1·esna,
namerna iii nenamerna. Njego1·
jezik je organizo1·an i kultL1rno
konstruisanim znacenjem i
simbolikom i simbolikom
nesYesnog iii carst1om snon
Te lo je veliki izrnr simbolickog
izr,1zavanja. komunicirajuci is
n.una s,unima, u obliku ··mL1drosti
teJa, i S drugima lzrazi kao StO SU
·Nosicu te u srcu·', ··osecam to u
kostima' i mnogi drugi. sugerisu
da nase telo moze da bL1de
kanal znaccnjskih i simbolickih
informacija
GESTOVI I
GESTIKULACIJA
Namerni go1·or tela poj,1djuje se
u gestcn·inl.l i gestikulaciji Kod
pn·ih ljudi. koriscenje alata i
simbola postalo je moguce kada
su poceli da se krecu na dYe noge,
kada su oslobodenim rukama
mogli da fizicki i mentalno
\ilwate iii shnte sYet
Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod
stvaranj.1 i prenosenja znacenja.
U Indiji i Kini, spajanje rukLI LI
molitYeni polofaj LI 1·isini grudi
zo1e se ··nanuste", a ovaj gest
moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni
pozdradj,1 boga u tcbi", ali on
isto tako simbolizuje pomirenje
drnjnosti u prirodi Neki gestoYi
- kao Sto SU nakJon, Smesenje i]i
sleganje ramenima - javljaju se
kao LlniYerzalni, iako i najcesci
znakovi mogu inuti razlicita
zn,1cenja LI razlicitim kLllturama.
lako LI vecini deJO\'J. S\'Cta
kJimanje gJarnm znaci sJaganje, LI
Indiji se slaganje prenosi ntenjem
glave sa strane na st ran LI ..
Podizanje paled LI SAD zrraci
··LI redL1', ali je 1·eoma nepristojno
u Brazilu, Rusiji i Grckoj. U
Kolumbiji 01aj zn.1k, kada se
stavi na nos, znaci da je neko
homoseksualac Gesto1 i koji kod
muskaraca podrazumevaju da je
neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u
Americi i Britaniji to je podizanje
obn·a, u arapskorn s1·etu hvatanje
za bradu. u Italiji ntenje prsta na
obrazu, au Francuskoj ljubljenje
nha prstiju
Plazenje jezika na nekoga u
mnogim kulturama predst,1Ylja
bezobrazan, provokati1·an iii
mredlji1· gest i\!edutim, u Tibetu
se ov.ij gest koristi kao pristojan
pozdra1 Na NoYom Zelandu ga
M.i1·ari koriste kao cerernonijalno
upozorenje. K,1da posetioci
dodu, m.narski ratnik im prilazi
1u ratnicki naCin, sa izbuljenim
ocima i ispla:i:enim jezikom, sto
znaci, .. i\li smo spremni da vas
napadnemo ako ne dolazite u
prijateljstrn · Ako na to posetioci
reaguju pasivno, dobij,1ju toplu
dobrodoslicu.
Znak u obliku slon ~ koji je
popularisao britanski ratni voda
Vinston Cercil, sada se koristi
sirom S\ eta kao znak pobede iii
trijumfa nad nesrecom. Ako se.
medutim. ovaj znak obrne, sa
dlanom okrenutim prema sebi,
smatra se unedljiYirn
Gestikulacije su gestovi tela
koji prate i pojacavaju 1erbalnu
kornunikaciju. Koriste se s1lllh,
ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.
gde je svaki razgovor zacinjen
tako sirokim spektrom rucnih
signala da je moguce razumeti
njihO\o znacenje s.i druge strane
trga Na primer, ruka odmaknuta
od brade koja kao da pokazuje
izrastanje brade znaci. ·oosadni
Ste
JEZIK ZNAKOVA
Formalni sisterni govora tela rnogL1
ukljuciti gesto1e koji prikarnju
predmete i ideje ikonografski
iii prenose kornunikacijLI
izg(waranjem reci. Americki
lndijanci Nizije koristili su
slozen, ugla1 nom sliko1·ni sistem
kornL1niciranja izmedu plemena
bez zajednickog jezika Godine
l 755. opat Sari Misel de! Epe
razvio je sistem znakcn·a za glm·e,
koji je postao temelj mnogih
modernih znakovnih jezika ..
MUDRE
Mud re su simbolicni i
znacenjski rucni gestovi
Bude, koji se prikazuju na
budistickim kipovima od
V veka n e Mudra dijana
ukazuje na ravnote±u i
meditaciju. Mudra ksepana
znaci skropljenje nektara
besmrtnosti. Mudra varada
oznacava milost i ispunjenje
svih zelja. Mudra utarbodi
predstavlja vrhunsko
prosvecenje
Signalni sistem pomocu
zastavica, koji sc najprc razvio
za pornorske svrhc. koristi
poloi.:ije ruku i zastavica Lh
bi prcnco slon alfabeta Tako
se Z<l karnpanju Z.l nuklearno
razoru:Z:anje koristi simbol CND.
koji kombinuje signale za slova
··N· i Tl: d\·e ruke okrenute
nadole u obliku ·v· za ·N·, i
jedna ruka koja pokazuje pravo
gore .1 druga pravo dole za "D ·
DVOSTRUKI SIGNAL!
Kada prenosirno dve iii vise
razlicitih stvari u isto vrerne,
tada dajemo dvostruke signale
Govor tela rnoze da poremeti
narneravanu kominikaciju, kao
kada nekome kazerno, '·Lepo je
sto te vidim'. ali istovremeno se
okrenerno od njega. tako da nase
oEsNo Sari Misel del Epe, francuski
pedagog koji je izmislio sistem
znakova za gluve, predaje grupi
ucenika
teio prenese poruku. ·uopste ne
zelim da te sretnern iii ··Zani ma
me nesto drugo
NEVERBALNA
KOMUNIL\CIJA
Tcorija komunikacije shnta
kornunikaciju kao razrnenu
diskretnih delo\·a inforrnacije
preko signala i\li ling\·isticki
kornunicirarno preko reci i
jezika, Jli i ·nenrbalno preko
tona glasa, poze. kretanja iii
tela, smera pogleda
i dodira
Nasa tumacenja nenrbalnih
signala drugih ljudi mogu biti
veorna precizna iii mogu Lh
sasvirn prornase nhv<1ljujuci
nasirn predrasudarna,
projekcij.lfna iii kulturnim
\'J.rijacijama. Na primer.
pona5anje ociju moze da
prenese relati\·an drustveni rang.
dominaciju, podredenost iii
postovanje. Oci takode mogu
da signalizuju agresiju, ljubav
i polnu zaintercso\·anost iii
nez<1intcresovanost. Za crne
Amerikance nedostatak kontakta
ocima pokazuje postovanje, ali to
mo:Zc biti pogresno protumaeeno
od strane belih Amerikanaca
koji ocekuju direktan pogled
Zadriavanje kontakta ocima kod
razgovora oznacava postovanje
iii ukazuje na cestitost kod
Arapa, Latinoamerikanaca i
juinoevropljana. dok je kod
istocnoazijaca i Indijanaca
"periforni pogled" iii
potpuno izbegavanje pogleda
prihvatljivije U Grckoj je
uobicajeno da ljudi bulje u
druge na javnom mes tu, a Grci
se rnogu osecati nevidljivirn iii
ignoris<rnirn LI zcrnlji kao Sto
jc Hrit<rnij<1, gdc jc ncpristojno
buljiti LI nckoga
LIC0.'I PROSTOR
Obibji. komcncijc i jczik tcla
postojc da bi dcfinisali licni
prostor iii prostor Hjcdnicc
S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc
sirnbolickc ritu<1lc i mctodc
opstcnj<1 s<1 gostin1J iii
ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc
dcfinis<rnc tcritorijc. S\aki
poicdinac inu rnlicite potrebc
z<1 licnim prostorom. <1 one sc
rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i
okolnosti. Na primer. mo1ursi iii
politicke \ode obicno izbcga\ aju
gesto\c u ja\norn zi\·otu
ukoliko sc ne grle iii rukL1ju
simbolicno s<1 drugim Yodom,
iii Llkazuju cast nekorn od
S\ojih podredcnih U drug<1cijoj
situ<1ciji, s<1 prijatcljim,1 iii
cLrncl\ima porodice, ista
indi\idua ec srnanjiti s\·oj
licni prostor i doZ\oliec \ecu
intimnost
GORE Kontakt pogledom
je vazan deo neverbalne
komunikacije
ooLE Rukovanje je
dragoceno i za ocuvanje
licnog prostora i za
probijanje prostornih
barijera
C';
0
<
0
>
l-
o
>
z
>
LU
z
0
0
:,,;'.
<(
>
UMETNOST NA TELU
GORE Oslikavanje
tela kanom je stara
umetnost koja potice iz
Mesopotamije, a jos se
praktikuje u delovima
lndije, kao na ovom
hinduskom vencanju, i na
Bliskom istoku. Sama kana
simbolizuje ljubav, srecu i
zastitu.
DOLE U ovoj najranijoj
poznatoj slici iz Juzne
Amerike, koja datira iz
1599, Ekvadorijanac
iz Kitoa nosi evropsku
odecu ali ima pirsinge na
telu i nakit iz sopstvene
plemenske tradicije
Iako sc moda i obiC:aji razlikuju,
ljudi svih kLlltura koriste tclo da
izrazc sopstvcni identitet i da
obelde obrcde urniranja. Oni ga
menjaju i ukrasavaju na traj.rn i
privremen nacin, od tetoviranja,
dekoratirnog pravljenja oziljaka
i pirsinga, do nakita, frizura,
srninke i odeee. Urnetnost tela se
koristi da simbolizuje drustvenLI
i kL1itL1rnL1 odanost i razlike, da
oznaci rang iii moc. da istakne
lepotLI i da saopsti nesto 0 rodu
iii polnoj L1potrebljivosti. Ona
takode igra vainu ulogu LI ritualu i
cercmoniji.
ODECA I TABU
Pored prakticne upotrebe u
smislLI zastite od nepogoda, odeea
u mnogim kulturama ima moralni
znacaj .. U viktorijanskoj Britaniji
snutralo se rizicnim za zenu da
pokazc clanak, dok je jedan od
simbola ··seksualnc revolucije" iz
sezdesetih godina xx veka bila '
mini sL1knja Kod kultura koje ne
gledaju na golotinju kao nesto sto
treba skrivati. odeea predstavlja
ulepsavanje ljudske figure
Odeea moze da pokaze
privrzenost narocitom
sistemu verovanja iii delu
drustva. Tinejdzeri na Zapadu
biraju odecu koja se slaze s
prepoznatljivim stilom da bi
ukazali na svoju drustvenu
odanost. U mnogim religijskim
tradicijama odeca monaha iii
monahinja simbolizuje njihovu
neprivr:Zenost materijalnom
svetu i nezaintereso\·anost za
individualne karakteristike,
L1mesto ceaa se koncentrisu na
"
boiansko
OSLIKAVANJE TELA
·u rnnogim delovima sveta zene
boje kozu kanom.. U delovima
Indije ova praksa, poznata kao
mendi, ima tradiciju od preko
5 000 godina Crtanje slozenih
sara na rukama i podlakticama
iii stopalima cini deo svadbene
svecanosti i smatra se dace
ljubav bracnog para trajati duze
ukoliko boja ude dublje u kofo
U Maroku, kana sirnbolicno
blagosilja svog nosioca i kaiu da
stiti od zla i pospesuje plodnost
i bogatstvo U Sudanu, nosenje
kane predstavlja izraz srece i
ljubavi supruge prema mu:Zu, dok
njeno nenosenje predstavlja bol
iii nedostatak ljubavi
Sminka se koristi za isticanje
pozeljnih crta lica, ali i za
preru5avanje. Ona je cesto
sredstvo povinovanja tekueoj
modi i idejama u vezi s tim sta je
lepo, ali danasnji Goti, na primer,
koriste beli puder za lice a crni iii
purpurni ruz za usne kao nacin
osporavanja dominantne kulture
u Japanu, gde bela sminka
predstavlja tradicionalni ideal
lepote i jos je rnaska gej5a. nekad
je bio obicaj da zene iz vise klase
briju obrve i crne zube da bi tako
pokazale da su ostarile.
PIRSING TELA
Pirsing tela kao simboliean cin
uobieajen je LI mnogirn kulturama ..
U Juinoj Americi, Indijanci iz
plemena Karafa uvlace tanku
trsku u don ju usnu da pokaiu
da se nalaze u cvetu rnladosti.
Pirsing jezika praktikovan je
u ritualnoj forrni kod Asteb i
Maja, kao i kod drugih plernena
kao sto SU Tlingiti i Kvakiutuli
Medu Berberima, Bed:i:ama i
beduinima Bliskog istoka, alke
u nosu su veoma uobieajene:
velicina :ilke oznacava bogatstvo
porodice, J. kada se muskarac zeni
daje supruzi prsten kao zalog ako
se razvede iii ostane udovica. U
Indiji je uobieajeno da zene nose
nosne minduse na levoj nosnici;
razlog za to je sto se u ajurvedskoj
medicini, tradicionalnom sistemu
lecenja u !ndiji, veruje da se leva
nosnica povezuje sa zenskim
reproduktivnim organirna preko
tananog energetskog sistema,
pa se smatra da pirsing olak5ava
menstrualni bol i bolove prilikorn
porodaja
Pirsing tela se takode ravna
prema estetskim stJ.ndardima. Na
primer, zene iz plemena Makololo
iz Malavija nose u gornjoj usni
plocice zvane pelele da bi istakle
lepotu Pirsing tela se takode
povezuje sa erotikom: Karna
Sutra, indijski tckst o umetnosti
\Odcnja ljub,wi, govori o
apadravji. \·crtiblnom tegu koji
sc ml.lei kroz gb\·ic penisa radi
pcwecanog nadr,1zaja, dok su u
XIX \cku Evropljankc iz visokog
drustvJ. nosile "grudni prsten da
bi povccalc bradJ.\·ice i driale ih
u stanju pobudcnosti Danas na
ZJ.padu pirsing teb. ukljucujuci
usne, jezik, obn·c, nos, pupJ.k,
brada\ ice i usmine, dozidjavJ.
preporod Neki ljudi smatraju
da ll\'O prcdstavlja potrcbu za
pO\'CZiv,ll1jCill S,l ne(im trajnijim
od prolaznih stnri potrosackog
drust\ ,1; pirsing sc takodc
po\·ezujc SJ. potndivanjem
individualnog i grupnog
identitcta, sa pobunom protiv
norm1 drustva i seksualnog
fetis,1
PRAVLJENJE OZILJAKA
Z,1 mnoge urodenicke narode
praksa pradjenja oziljaka
jc veonia simbolicna Kod
pripadnib plemena KJ.ro
u Etiopiji urczana linij,1 na
grudin1J. musbrca pokazujc da
jc on ubio ncprij,1telja iz nekog
drugog plemena, sto jc znak
postcn·anja. dok zene iz plemena
K.uo pojac,n·aju svoju lepotu i
scnzualnost duboko zasecajuci
grudi i torzo .. Kod cerernonija
incijacijc kojc praktikuju Barabezi
iz istocnc Afrike, decacima u
pubcrtetu se brije glan, ,1 u eelo
se, od uha do uha, urezuju tri crte
bo znak njihorng ulaska medu
muskarce. U zapadnoj Africi,
mlade devojke imaju oziljke oko
pupka kao podsetnik na njihovu
pr,unajku, dok narod Duka iz
Holandske Gvajane na Karibima
obelcfa\·a lice, r,rn1ena i ruke
crteiima koji su im prencti od
africkih predaka
TE TO VAZ E
B,1lsJ.movana tcla pronaden,1
u mnogim delovima svcta,
ukljucujuci Egipat, Juinu
Ameriku, Afriku, Rusi ju i Evropu,
sugerisu da je tetoviranje dren1a
umetnost povezana sa ritualom i
svctom ceremonijorn Telo coveka
iz bronzanog doba sacuvano u
ledu J.ustrijskih Alpa irnalo je
ukupno 7.5 tetovafa, za koje se
smatra cfa su povezane s lecenjem.
lnuiti i neka indijansb plemena
koriste tetovaze kao zastitu od
bolesti, J. u Sudanu nubijske
dernjke imaju ··modrice" za koje
se smatra dace oj,1cati njihov
imuni sistern u toku trudnoce
Rec tetova±J. potice od
samoanskih reci ta tau, sto znaci
··uravnoteien· i "podesan · Ta
tau se koristi kao znak zrelosti,
koji odr,1:lava spremnost za ziYCit
l\foski ta tau se nanose naroi:itim
red om, pocev od donjeg dela
lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku
Samoankc uvek imaju crte:Z u
obliku dijam,rnta ( malu) na
unutrasnjem delu kolena. Svaki ta
tau koji ostane nezavrsen srnatra
SC sr,unnim zato StO ukazuje
na nezavrsenu cerernoniju.
U manrskoj kulturi, slozene
tetovaie poznate kao ta moko
oznai:avaju uspehe i drustveni
status. Linije i spirale nose se na
lieu i zadnjici muskaraca, i na
bradi. usnama i plecima zena. Oni
koji pripadaju visokirn krugovima
takode imaju ta moko na lieu,
pri cemu se leva strana odnosi na
ocevu liniju, a desna na majcinu
Teto1 azc mogu cfa oznai:a\·,1ju
pripadnost plcmcnima,
br,1tst1inu iii g,rngo\ima Na
primer. u Arncrici jc kribt,1
lc1b,rnj,1 ,m1blcm motociklistickog
ganga Andcli pakla i\!cdu
pripadnicim,1 hisp,rno,1mcrickih
g.rngo\ ,\ popuLuan jc p.1cuco
krst kc1ji sc st,l\ lja izmcdu p,1lc1 i
bziprst,1; drug,1 tctcn ,1z,1 sc sastoji
od tri tackice u obliku
sto z1uci mi vida loka iii moj ludi
zi\ c1t
T cto\ az,1 uspost.wlj,1
simbolicnu \CZU izrncdu onog,1 ko
jc nosi i onoga sto on,1 pribzujc,
sto dclujc kao totem. To znaci
ch tcto\ ,1zc mogu imati z,1i;titnu
funkciju: nulczijski rib.Hi koristc
tcto\ ,1zu dclfiiu Lh bi izbcgli
n,1p,1d ,1jkuLL Takodc, tctcwazc
mogu da budu simboli ,1grcsijc:
11.l Z,1padu crtdi ukljucuju orlo\·e
s,1 noktinu sprcmnirn za lUpJ.d,
p,rntcrc, skorpione, lobJ.nje iii
slike smrti i dcmona. Tetovazc
t,1kodc mogu d,1 sirnbolizuju
ljuba1 i odanost. pa je z,1to
popularJ.n crtci 11'1 Zapadu srce
probodcno strclom, sa upisanim
imcnom \oljcne osobc
GORE Crtezi na plecima
mlade devojke iz plemena
8uka prave se zasecanjima
koja se popunjavaju
pepelom, zatim se ostave
da zacele i ponovo se
usecaju dok oziljci ne
dostignu pravi nivo
ooLE Tetovaze su postale
uobicajene u kulturi
mladih na Zapadu kao
znak identiteta iii u svrhu
pojacavanja eroticnosti i
lepote
c
z
>
c
<
u
Vl
<
a::
CD
0
0BRASCI I G·RAFIIZA
NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU, LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':, TAKO DA
CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE, KAO STO JE VECNOST KOJA SE
PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT
BROJEVI
GORE Sestokraka zvezda
simbol je ravnoteze i
harmonije Ona je takoae
amblem judaizma
SASVIM GORE Broj jedan je
simbol pocetka
GORE OESNO Kao simbol
broja dva, blizanci
predstavljaju udvostrucenu
silu, ali simbolizuju i
zaracene du hove
NULA
Slozcna simbolika broje\·a se:le
natrag u anticko doba. U mnogirn
tradicijann oni su povezani s
kosmickim principim,1, vladajuci
kretanjcm meseca i planeta, kao
i biljnim, zivotinjskim i ljudskirn
zivotom. Kafo da je u staroj
Grckog Pitagora (oko 569-+75
p. n. e ), koji se ponekad opisuje
kao prvi cisti matematic,u, rekao:
"Broje\ i \ ladaju svim st\·arima ·
Numerologija je jedna od
najstarijih n,rnka o sirnbolirna
Kulturc sirom S\'Cta koriste
simbolicki pojedine brojeve i
onle dajemo neke od glavnih
asocijacija za brojeve od jedan do
deset
1 Broj jcdan predstavlja pocetak i
prauzrok On je simbol stvaranja
i ljudske vrste, a prikazuje se
kao stojeci kamen, uspravan
stap iii falus pod erekcijom u
monoteistickim religijarna jedan
Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema
za predstavljanje brojeva, iako su vavilonski pisari ponekad
ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U
starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. Maje
su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu,
sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. Nula
predstavlja prazan prostor beskraja, prazninu iz koje istice
zivot i u koju se vraca. Nula je simbol potpune mogucnostL
je broj Boga, dok u jungovskoj
psihologiji predstavlja sirnbol
jedinstva U indijanskom
zemaljskom kalendaru jedan
predstavlja praoca Sunce i vatru,
iskru zivota i\[i koristimo izraz
"broj jedan" kada zelimo da
istaknemo vrednost pojedinca
U pitagorejskoj teoriji jedan
predstavlja muski princip
2 Kincska numerologija se
zasniva na broju dva, jer u
taoistickom verO\·anju kosmos
se sastoji od polarnosti koja
se izra±ava komplementarnim
silama jin i jang Dva predstadja
parove i dvojnost, razdvajajuci
tvorca i stvorcno, duh i materiju,
muskarca i zenu, svetlost i
tanm Mnoge kulture smatraju
nizo\·e od dva, kao StO je slueaj
sa blizancima, naroCito srecnim.
U indijanskom zemaljskom
kalcndaru dva predstadja
pramajku Zemlju, telo, zemlju,
smrt i samospoznaju Za
pitagorejce broj dva predstadja
zenski princip
3 Broj tri izraian sve aspekte
stnranja, ukljucujuci radanje,
zirnt i smrt; proslost, sadafojost
i buducnost Za Kineze je
on savrscn broj, koji izrafava
celO\·itost i ispunjenje spajanjem
neba, zemlje i foveeanstn. U
pitagorejskoj teoriji on predstavlja
savrsenu harmoniju, jedinstvo
celine ( jcdan) i podeljenosti
(dva) U islamu broj tri
predstavlja du5u, a kod Indijanaca
sc povernjc s ,·odom i cmocijanu.
Kod Dogona on simbolizuje
rnuski princip Simbolika broja tri
povczujc sc sa trouglom.
4 Broj ectiri SC odnosi na glan1e
str,1nc svcta, n,1 godisnja doba,
na clcrncnte i n,1 faze mcscca.
U pitagorejskoj teoriji, kao
prvi hadrat on prcdst,wlj.i
s.ivrsenstvo, ,1 u indijanskom
zcmaljskom kalemfaru
simbolirnjc harmoniju Njcgova
simbolika powzana i jc i s
krstom is kvadr,ltom, sugerisuci
red, stabilnost i tcmeljitost U
isl.imu se odnosi na materiju, ,1 u
hrisc.instvu n,1 cetiri jevandelista.
U hinduskim Veda ma on je S\ eti
broj, ,1 s,1me Vede su podeljene na
cctiri del,1Jap.rnska rec za cetiri,
Si. zn1ci kao rec za srnrt, pa se u
razgornru z,unenjuje sa jo iii jon
5 Prema Pitagori, pct jc broj
ljudskog roch, pri cemu se ectiri
ekstrcmitct,1 i glava uklap.1ju u
pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.
U indijanskom zenuljskom
kalcndaru pet OZI1.1CJ\,l cowka
kao sveto bice, premoscujuci j.u
izmcdu zemljc i ncb.1, proslosti
i buducnosti i nuterijalnog i
duhovnog svcta U Kini, to je broj
harmonicnog jedinstva jin (c·h-a)
i jang (tri), dok u Indiji i Kini
on predstavlja elemente ,·atru,
vazduh, zemlju, vodu i etar.
6 U Kini, sest je broj nebeske sile
i dugovecnosti U indijanskom
zemaljskorn kalendaru on sc
povezuje sa precima. lzrazen kao
5estokr,1ka zvezda, on oznaeav.i
harmoniju i r.ivnotefo i povezuje
se sa uni,·erzalnim ljudskim, au
DVANAEST
U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg
ispunjenja, buduci broj Hristovih ucenika kao i broj
plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija
nebeskog grada Jerusalima, a "Drvo zivota"je nosilo
dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se
odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom
i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus
pitagorejskoj teoriji s pr.1nlom
U budizmu postoji nekoliko
grupisanj,1 scstice, ukljucujuci
sest carsta\ a postoj,rnja. Sest se u
Knjizi otkrovcnje Ncnog z.neta
po1czujc s grchom: kao 666 on
post,1je broj Z\ eri apokalipsc
7 Broj scdam im,1 siroka znacenja
u magijskoj i prorocanskoj
misteriji. On je broj pLrnet.1 koje
su bile poznate u .intici (Su nee,
l\fescc, l\!erkur. Vencra, l\!ars,
Jupiter i Saturn) i broj da1u u
nedclji Samansko kosmicko drvo
ima scd,1m gran,1, duga ima scdam
boja, ,1 ljudsko telo scdam glarnih
cakri. U starom Egiptu bilo jc
scdam bogova s\·ctlosti i sedam
tame, a sedmica jc predstadjala
simbol \·ecnog zin1t,1. u jud,1izmu
Nov,1 godi1u pocinjc u scdmom
mesccu jencjskog kalcmhra
Muslimani ycruju da ima sedam
zcmalj,1, sedam paklova i scdam
zemlji dok jc z,1 hriseane to broj
uz,·iscnih nlina i broj smrtnih
grehova
8 Gotovo svuda je osmica
broj kosrnickc ran10te±e .. Za
Indijance je to broj svih prirodnih
zakon,1. U budizmu se odnosi na
darmacakru iii na osmopaocni
tocak zivota, a osam latica lotosa
predstavljaju osam putanja ka
duhovnom savrsenstvu Taoisti
obofavaju Osam besmrtnika i
Osarn dragocenih stvari dok je
hinduski bog Visnu imao osarn
ruku koje su odgov,H ale osmorici
cuvara kosmosa. Osmic.1 je t.ikodc
',1ian broj u africkom ,·cro\ anju:
kod Dogona ima os,un junaka-
t\ oraca i osam praiskonskih
pred,1ka, a osmica se pcnezujc s
\Odom i scmenom
9 Devetka se odnosi 1u simboliku
trostrukc sile put,1 tri - tri
tromesecja trudnocc iii tri trijade
de\ ct zapcncsti ,rndcl.1 U Kini jc
O\ ,1j broj 'eoma srcc,111 z,1to sto
prcdstavlj,1 broj ncbcskih sfor,1
Kod Asteka jc de' ctospr.1tni
hr.mi odr,1za\,10 de,·ct ncbesa
iii faza kroz kojc mora cb prode
dusa. U indij,rnskom zcmaljskom
kalcnd,1ru broj de\ et oznac,n ,1
rnesec, mene i krctanjc
10 U pitagorejskoj tcoriji desetka
prcdstadj,1 boz,rnsku silu. U
biblijskoj tr,1diciji to je broj
Bozijih zapowsti, au indijanskoj
tradiciji predst,nlja intelckt
TRINAEST
GORE Povezivanjem sa
trudnoc'om, broj devet se
povezuje sa nosenjem i
ispunjenjem stvaranja.
SASVIM GORE u anticko doba
bilo je Sedam poznatih
planeta, a po njima su
nazvani dani u nedeljL
Na Zapadu, broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim. Ovo
sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji
su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri. Kabala navodi 13
duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim. U
staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa, trinaesto bozanstvo, a
vazan je broj u meksickoj astronomiji, kalendarima i teologijL
U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju
--,
<
<
<
u
Vl
<
0
TACKICE I LINIJE
GORE U hinduskoj tradiciji,
tackica iii bindu sveti je
simbol i cesto se nosi na
mestu treceg oka
ooLE Obrazac cik-cak
jedan je od najstarijih
geometrijskih oblika, a
smatra se da predstavlja
zmije iii vodu
DESNO Horizont je linija
koja kao da deli zemlju
od neba, iii figurativno,
ljudsko i duhovno carstvo
1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako
bazii:ni znakovi bo StO SU tJi:kicc
i linijc mogu da inuju bilo bkrn
simbolicko znaccnjc, p.1 ipak
ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju
u n.1jranijc i mozda n.1jdubljc
simbolc Osirn sto su vazni sami
po scbi, oni takodc i:inc intcgr.ilni
dco rnnogih drugih simbolii:kih
sistcrn.1, ukljucujuci vizuclnc
urnctnosti. pisanjc. matcnutiku.
gcornctriju i raznc formc
prcdskazanj,1. kao i svctc tradicijc
sirom s1cta.
TACldC\
K.w Z\ czda 1u ncbu. tai:kica iii
tai:ka je pna ernanacija koj.i sc
poj,1\ ljuje iz bcskrajne pr.iznine.
sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona
simbolizuje centar iii iz1or iz
kojcg pocinjc SJ\ zirnt i U koji
jednog dan.i mora da sc vrati.
Sirnbolii:ru jc za pupolj,1k iii
scmcnku. ,1 simbolirnje pocetak
no\·og zin1ta. nade u buducnost
Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora
silc - ccntar iz kojeg zrai:i svc
ostalo i sustina koj;;t ostaje kada se
s\·c drL1go odstrani Ona jc zenica
i cent,u ob i pL1pak na sredini
tcla \·izuelni podsctnik na
pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno
dcte pm·czinla SJ zin1tom. I\..io
t,1cb na kr,1jL1 iskaza. moze da
prcdst,1dja kr,1j, ,iii isto t.1ko
pretpostadja nov pocct,1k
slcdccom rcccnicom.
U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc
poznat.1 kao bindu (od s.111skritskc
rcci koj,1 znaci 'bpljica") i simbol
jc .1psolutnog Predstadjcna jc
LI j.rntri (Hsti krug.1) t.H'.kom LI
kojoj sc s.ist.1jLI dva troLlgla koji
predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i
boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto
\·ida kao '"trcfr oko na srcdini
i:cla. U hinduskoj i budistii:koj
tradiciji bindu jc izrnr mcditacije
i simbol dLihc11ne intcgracije iii
pros\·cecnj.1; ccntar jc LI kojem
se celokL1pno iskL1st\·o s.ibira LI
tot,1lnoj koncentr,1ciji pre nego
sto SC unL1tr,1snjom cksplozijom
Hati s\·om prapocctkLI - praznini
iii tr,111scedcntnom stanjLI svcsti.
U islamskom misticizrnu simbol
je tYorc.1 i \'Ccr10sti. Numericki se
odnosi na simboliku nulc
HORIZONTALNE I
VERTIKALNE LINIJE
Kao sto sugerise naziv,
horizontalna linija slcdi smer
STAPOVI I KAMENJE
ZA BELEZENJE
Kost lsanga iz Konga, koja
datira oko 25 000 - 20 000
g. p. n. e, smatra se jednim
od najranijih primera
stapa za belezenje. Zbog
niza horizontalnih ureza
ugraviranih u ovu kost,
ona se smatra lunarnim
kalendarom, pri cemu svaki
urez predstavlja jedan dan
u lunarnom ciklusu Jos
starija kost pronaoena u
.A.bri Blansaru u Francuskoj,
koja datira oko 32 000 - 25
000 g p n. e, prikazuje niz
krivudavih crteza sacinjenih
od tackica i smatra se da
predstavlja dvomesecni
lunarni kalendar. Neolitski
obluci sa geometrijskim
crtezima od linija, kao sto su
oni pronaoeni u Susi u lranu,
smatraju se kamenovima
za belezenje vremena iii
kalkulima - rec "kalkulisati"
(racunati) potice od latinskog
calculus, sto znaci "kamen"
horizonta Ona predstavlj.1
podelu izrncdu neba i zcmlje,
razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog
zivota i carstava bogova, i
GORE Ravna linija je jedan od pet
osnovnih elemenata u zapadnoj
ideografiji Ovo je sest najcescih
varijacija sleva (1) na desno (6)·
1 osnova; 2 jedinstvo; 3 znak
jednakosti; 4 potpuna sustina; 5
slicnost u jednoj dimenziji; 6 isto
kao
osnov iii tlo na kojem stojimo
Kao osa pravc1. horizontalna
linija simbolizuje kretanje na
zemljinoj ravni: sleva na desno
(sa zapada na istok) iii zdesna
ulevo ( od istoka na zapad) kao i
kretanje u vremenu. Ona se bavi
zemaljkim carstvom, materijorn
i supstancom, ravnotezom i
stabilnoscu. Tradicionalno,
povezana je sa zenskim ili
receptivnim elementom. iako
je u Kini simbol janga. gde
oznacava aktivnu, musku
snagu U rnatematici je kratka
horizontalru linija znak za
rninus
Ako se horizontalna linija
povezuje s materijorn, onda
vertikalna linija obulwata duh
i obezbecluje \·ezu izmedu
viseg i niieg sveta. Povezuje se
s muskim principom i opisuje
kretanje odozgo prema dole.
od neba prerna zemlji, od
nadira ka zenitu i obrnuto.
Srodni simboli ukljucuju kicmu
ljudskog tela, deb lo Drveta
sveta, stap, precagu, skiptar iii
earobni stapic. te razne falusne
simbole Takocle se mnogo
koristi u raznirn pismima: u
rirnskoj abecedi formira slovo
'T, gde predstavlja autoritet
eoveka. u grckorn pismu formira
slovo "jota", za koje su stari Grci
smatrali da predstavlja sudbinu
Vertikalna linija se numericki
odnosi na broj jcdan
CIK-CAK L!NIJE
Jedan od najr.rnijih poznatih
duboreza star jc preko 300
000 godina. Poja\·ljujc se na
fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u
Francuskoj. a prikazujc cik-cak
iii krivudavi obrazac Niz slicnih
simbolickih crtefa st.uosti preko
-1-0 000 godina pronaden je u
Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra
se da ovahi crteii predstavljaju
zmije iii vodu: u starom Egiptu
cik-cak linija bib je hijeroglif za
vodu dok se paralelne cik-cak
linije u zapadnoj astrologiji
koriste kao znak Vodolijc.
PARALELNE L!NIJE
Iduci naporedo i nikada se
ne sastajuci, paralelne linije
simbolizuju suprotnosti kao
i ravnotezu i jednakost Kod
ranog klinastog pisma paralelne
linije SU znacile "prijateljstvo.
dok SU ukrstene linijc znacile
"neprijateljstvo·
Vertikalne paralelne linijc
mogu se posrnatrati kod stubova.
koji su se u arhitckturi antickog
i klasicnog sveta povezivali sa
i sa svetovnom i sa duhovnom
vlascu Dvostruki stubO\·i
se pojavljuju i u ezoterijskoj
simbolici. Na primer. u tarotu,
visokosvestenica se prikazuje
kako sedi izmedu dva stuba,
crnog i belog, koji simbolizuju
polarnost muskog i zenskog,
pozitivnog i negativnog, zivota
i smrti, stvaranja i razaranja.
Ova simbolika se odrafava
u ezoterijskom jevrejskom
znanju sa dva stuba na fasadi
Solornonovog hrama u
Jerusalimu. Levi stub, od crnog
kamena, odgovarao je mesecu,
propadanju. godini na izmaku i
klct\ i i Z\ ,lO SC _lacin. sto Zil.lCi
izdrz,1cc : dcsni stub. od bclog
k.1mcna, Z\'<10 SC Boaz. sto znaci
·u sn,ui i odgov,uao je suncu.
godini u usponu i blagoslo\u
GORE Zgrade se grade
kombinovanjem
horizontalnih i vertikalnih
linija iii ravni Horizontalne
ravni podova i plafona
pruzaju oslonac iii
zastitu dok vertikalne
ravni predstavljaju rast i
ambicije
TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA
Kineski I Cing. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih
tekstova, zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih
od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija
Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce, dan i
nebo, dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec, noc
i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod
predskazanja, najpre u obliku kamencica, orascica iii semenki,
koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s
tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine, gde se
igru i za proricanje.
<
<
u
Vl
<
0
l(RST
GORE egipatska
verzija krsta i jedna je
od njegovih najstarijih
predstava
GORE Ravnostrani iii grcki
krst cini tlocrt mnogih
ranih grckih crkava i
amblem je organizacije
Crvenog krsta
KRST I ISCELJENJE
LJ zap.1dnoj kulturi krst jc postao
goto\o ncodn1jiv od hriscanst1,1,
,1 u st1 .ui jc jcd,111 od najst,uijih
i najobuh1 ,1tnijih simboLL
Urczi1 ,rn u bmcn iii dno iii
izradi1,rn u mct.1lu iii kosti,
bog.1tL1 ukr.1s,11,rn iii jcdnostanw
crt.1n, krst SC poj,1djujc sirom
s1 eta l(amcni disk s,1 ugr.ll"ir.rnim
krstorn. pronadcn u pccini T.1t,1
u i\ladarskoj, star jc, po proccni,
oko 100 000 godina dok krstovi
ugr,11irani 1u statuici mamuta iz
Fogclhcrd.1 u Ncnuckoj datir.1ju
od pre 1 isc od 30 000 godin,1. Krst
se naL1Zi u drcn1im civilizacij,1111,1
Kine, Egipta i Srcdnjc Amcrikc, ,1
ccst jc moti1 u africkoj umctnosti
i pojavljujc sc na kcltskim
grnc,uskim proiz1odima, 1ukitu
i no1cicima. Smatr.1 se jednim od
cctiri osno1 na simbola. skupa sa
t.1ckom. krugom i kndr.1tom, s
kojima jc takodc po1·czan.
OBUHVATANJE CELINE
l(rst cini cclo1itost. Ukrst,rnic
Lhc linijc kod njcg.1 rnoze sc
saglcLhvati bo sjcdinj,1nnjc
muskog (vcrtiblna) i zcnskog
(horizont,1ln,1) principa Ovc
d1 c osc takodc prcdst,ffljaju
dimcnzijc ncmcna i prostora,
matcrijc i dLiha. tcla i dLisc, bo i
cb·inocij.1 i solsticij.1.
Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija, krst se
povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo
da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki
napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao
sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i
negovanjem preko Crvenog krsta, koji pruza negu zrtvama
rata i gladi
Ukrstanjc horizont.1lnc i
'crtiblnc linijc osno\ jc ··.::o,·cka
stapa' jcdnc od n,1josn01 nijih
prcdst,11«1 ljLidskc figure koja sc
n.1Lui na praistorijskirn slibma
LI stcni i na dccijirn crtd:im,1 LI
ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1
CCtiri g!JnlC Str,rnc S\'Cta, krst
postajc simbol orijcntacije LI
odnosLI na zcmaljske pr.l\TC
sc1·cr. jug. istok i zapad, sto
sa svojc stranc cini simbolikLI
nadzbinskog tocb Indij,rnac.1
Krst unLitar kruga prcdst.11lja
1·ezu izrnedLI kndrata i kruga,
isticLici vczLI izmcdLI neb.1 i
zcmljc KahI da ectiri krab
krsta prcdst,n·ljajLI cetiri faze
ITlCSCCJ. k,10 i cctiri elcmcnta,
cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob,1.
Skup.1 sa b·adratom, krst se
blisko p01·czuje sa sirnbolikom
. broja cctiri, broj.1 koji oznac,1\'a
cclovitost i univcrz.1lnost, iako je
LI Kini broj krsta pet, savrscn broj
ljLidskog bica bo mikrokosmosa
To jc zbog toga sto se racLina
ccntr,1lna tacka (gde se dve linijc
prcsccajLI) isticLici ccntar iii
iz1or s kojirn jc S\'C povezano
SVETSKI SIMBOL
U Kini se rana sirnbolika krsta
izra±a,·ala ideogramom koji je
znacio "Zernlja": ravnostran
krst Linutar kvadrata .. Prema
tradicionalnoj kineskoj izrcci,
Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI
krsta. Slicno gledanje se javlja u
staroj meksickoj mitskoj tradiciji,
gde krst sirnbolizLijc svet u
njegol'Oj ukupnosti: hriseanski
teolog iz I veka, sveti Jeronim,
dosao je do istog zakljucka kada
je zapisao, "Sta je on nego oblik
sveta u cetiri smera?"
bko ima buhalno na stotinc
rnlicitih nsta krst.1, njih
nckoliko je poscbno znac,1jno.
GRCKI IL!
RAVNOSTRANI KRST
R.1n10strani krst je jcdan od
n.1jj,:dnost,11·nijih. Kada sc
zatniri LI krug postaje solarni
krst iii sLincani disk, sirnbol
slic.111 onomc koji su LISl'Ojili
Asirci da bi predst,11·ili boga
sLinca S.1rnasa LJ O\'oj frirmi,
krLig nagi.is;isa cikliean braktcr
godisnjih doba dok eetrnrostrani
krst prcdstadj.1 senkc kojc baca
izLuecc i zalazcec sLincc na dva
solsticija Orn mozd,1 objasnjava
zbog ecg.1 SC krst pojavljLije U
mnogo primcr.1 megalitskih
crteza LI steni Neolitsb
gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj
napradjcn.1 jc u oblikLI krsta, s.i
ccntralnim prolazorn LI pra,·cu
chinocijskog izl.iska sur1c.1.
i\!nogo wkon bsnije, Kclti
su kombino1·ali krst i krLig
LI jcdinstvcn obr,1z,1c koji je
bio pcll·czan sa plodnoscu
- krst jc simbolizovao mLiskLI
regcnerativnu snagu, ..1 krug
zcnskLI. Vrcmcnom SC keltski krst
pocco koristiti bo hriscanski
sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O
neba i zcmlje
SVASTIKA
Na sanskritLI svastika znaci
"blagostanjc·, a LI Indiji je svastika
sirnbol plodnosti i srece. Ona se
mnogo pojadjLije sirom Azije,
kako LI svetovnom tako i u
religijskom kontekstLI Rec je o
drevnoj i mnogo koriscenoj formi
solarnog krsta. Neki od najranijih
e1Topskih primera pojadjLijLI se
na grncarskim proiZ\odima iz
bronzanog doba. a pron,1deni su
u Anadoliji. centralna Tursb,
datir,1juci ncgdc oko 3000 g p
ll e Snstika sc takode pojadjuje
na bronzanim predmetima
plemena Asanti u 1\frici, a koristili
su je Indijanci iz redov,1 J\{aja i
plemen,1 N.11 aho
S\JStib jc u sustini krst
koji se nti, pri cernu uglo\ i
n,1 kraju S\ .ikc strane sugcrisu
lUizmenicno strujanje S\ etlosti,
bas k.10 sto suncani zraci
obasjJ\Jju zemlju Kalh se
okrcce u smeru suprotnom od
krct,rnja bzaljki na s,1tu, bzu
d,1 prcdst,nlj,1 zenski princip. au
smeru bz,1ljki na satu predstadja
muski princip Svastib u srneru
suprotnom od bzaljki 11.1 s,1tu
pojadjuje se u budizmu, taoizmu i
indij.rnskim kulturama J\!edutim,
u modernom zapadnom s\·ctu,
ovaj simbol se ugl.1n10m pO\·czujc
sa antisemitizmom zato sto ga
je u XX veku prisrnjila ne1nacb
N.icisticb p.utija
KRST U OBLIKU T
TJ.u iii krst u obliku slcn-a T
predst,1\·lja jos jedan veoma star
simboL Verov,1tno se razyio iz
sekire, koj,1 je bila rasprostranjen
Levo U centralnoj Australiji domoroci
koriste formu krsta za kontrolu
kompozicija mnogih svetih
umetnickih dela
i st,1r simbol boga sunca, a
ispost,1\ lj,1 se Lh je falocentric,111,
jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise
i penis Cini osno\· egip.itskog
.inb, kod kojeg sc gornja strana
zamenjujc omcom. Simbol
besmrtnosti u starom Egiptu, ank
je usrnjcn kod Koptske crhc kao
jedinst\ ena form.i hrisc.rnskog
krsta .. Krst SJ ruckom jadja SC
i u Americi, gde je pro1uden
ugra\ ir,111 11.1 spomcnike u
ruscvinanu P.1lcnb, u J\!eksiku,
kao i na komadima grnearijc
L\TINSKI KRST
Postoji nesl.1g.rnje u \·czi sa krstom
koji je koriscen za raspece Hrista.
Tek sredinom II \·eka pre\·odioci
jevandclj.1 su prvi put upotrebili
'krst u opisima smrti r.ispecem
Mnoge slikc prikazju Hrista bko
\ isi sa strukture u obliku slO\·a
Y (racva) iii s.1 krst.1 u obliku T,
bo i sa poznatijcg latinskog krsta,
gde sc poprecna precag.1 l1Jlazi
otprilike n.i d\ e trccinc prcnu
gore Vremenom je L1tinski krst
postao glan1i simbol hriscanstva
Neki veruju da sc ovo poklopilo
s postepenorn tendencijom kod
rane crhe da r,udniji duho\·no
i materijalno carstn1 u skladu s
Hristcl\'im rccima. "J\loje carstvo
nije od o\'l1ga s\·cta.· O\·aj sta\· je
prcodadao idejama o duhon1osti
u \ clikom delu hrisCJ.nskog sveta,
gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci
prirodu), svet i telo saglcdav,1ju
bo sile kojc treba prcvladati, a ne
bo delovi organske celine.
Za hriseane je raspeee iskonski
simbol, koji predstadja Hristorn
smrt, vaskrsenje, pobedu duha
nad materijom i iskupljenje
co\·ecanstva
LOREI'\SI..:.l k.RST
_kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc
horizont.1lc (gornj,1 kr.1ca od
donjc) f'OZI1Jt,1 jc bo drnstruki iii
lorcnski krst. L1Lh sc doda trcc,1,
nunja horizont,1lna prccag,1, onda
dobij,m10 trostruki krst, koji sc
sa p.1pst\ om. Za lorcnski
krst sc \ crujc da prcdst.1\ lj,1
1«1spcec. s,1 gornjom prccagom
koj,1 jc dodata da sc upisc lutpis
INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.1
z,1 lsus od N,12,ucta, kralj
JCYrcja ), a prikuc.10 ju jc iznad
Hrist,1 Pontijc Pilat. Lorenski krst
jc bio ,m1bkm srcdnje\·ekon10g
\ oj\ ode Aniujskog, bsnije
\ oj\ ode Lorenskog, a u Drugom
S\ etskom r.1tu O\ aj krst je postao
simbol Slobodnc Francuske, kao
suprotnost n,1cistickoj S\'JStici.
GORE Krst je postao
najrasprostranjenija verzija
u prikazivanju raspinjanja
Hrista i kao takav je mozda
najprepoznatljiviji simbol
hriscanstva
ooLE Za rane hriscane, tri
smera krsta tau povezivali
su ga sa Svetim trojstvom
<
L
<
c::
u
V)
<
c::
CJ
0
SPIRALE I IZRUG-ov·1
GORE Zbog kruznog
oblika, prstenovi mogu da
simbolizuju vecnost pa
otuda njihovo koriscenje
kao ljubavno znamenje
SASVIM GORE l<ao i Zemlja,
krug je praiskonski simbol
savrsenstva
GORE DESNO Za OVU
trostruku spiralu na
groblju iz kamenog doba
U Njugrendzu, lrska, veruje
se da simbolizuje keltsku
trostruku boginju.
ooLE Megalitski spomenici
su C:esto postavljan i u
obliku kruga, sto se slagalo
s kretanjem sunca nebom.
I spirala i krug pojavljuju se u
prirodi i u umetnosti, u mitu i
u svetirn predanjima .. Najranija
poznata upotreba ovih oblika
bila je u doba paleolita, kad,1 su
gravirani u kost iii karnen iii su
crtani na zido\·ima pecina Palice
od jelenskih rogova pronadene
u pecini kod lsturica, Francuska,
datirajLI negde od 25000 10000
godina pre n.e, a na sebi imajLI
reljefkoji sadrzi slozene !;are od
koncentricnih lukova i spirala
Jedan disk iz istog perioda,
pronaden LI BrnLI, C:eska, ima
vertikalnu liniju koja je usecena
od ruln prema centru i srnatra se
apstraktnom predstavom vulve,
sto sugcrise vezLI sa obofavanjem
boginje karaktcristicnim za ovaj
period
PRIRODNI SVET
Sunce, mesec i planete pojavljuju
sc LI kru±nom obliku dok spiralne
galaksije forrnirajLI neke od
najdi\·nijih obrazaca u svemiru.
u biljnom i zivotinjskom svetLI
spirale i krugovi se pojavljuju u
mnogo razliCitih vidova, kao sto
je koncentricni obrazac godova
drvefa oblik pticjeg gnezda,
spirala pub iii skoljke, sklLlpeana
zmija iii prepletena stabljika ·
biljke Vetar i rnda takode prave
spirale i krugove kod tornada,
\ irova, mreskanja na jezeru
iii kod okeanskih talasa. Sama
priroda kruzi kroz prornenljiva
godisnja doba i kroz beskonacan
ritam dana i noci.
SPIRAL\
Pocev sa jednom tackicom,
spirab se razvija od pocetne
sernenke i krecc se napred
u smeru kazaljke na satLI iii
u obrnutom smeru; na taj
nacin je po\·ezana s kretanjem,
energijom i rastorn. Od najranijih
vremena ona je omiljeni ukrasni
motiv povezan sa sirnbolikorn
rneseca i sa ciklicnirn tokom,
uvijanjem i razvijanjern,
vaskrsenjem i obno\·orn. Ona
se takode povezuje sa erotskom
simbolikom nilve, sa zenskom
seksL1alnoscu i plodnoscu, dok
se u mnogim kulturama veruje
da spirala predstavlja putovanje
duse posle snuti. Onj motiv
se mnogo koristi u oekanijskoj
umetnosti, gde se spirala gravira
LI hake vrata iii u pramce kanua,
iii se tetovira na telo Za Mavare
spirala predatsvlja stvaranje, a
u Polineziji se smatra da je ona
kljuc za besmrtnost
DVOSTRUKA SPIRALA
Spirale se cesto pojavljuju u
parovima iii po tri. Za duplu
spiralu kaiu da simbolizuje
dvojnost i ravnoteiu. Ona se
takode pomera istovremeno
u dva smera - prema uvijanju
i prema razvijanju, iii prema
rodenju i smrti. Ovaj motiv se
vidi kod preplitanja zrnija blizanki
oko kaduceusa (Hermesove
pal ice), iii kod drnstruke loze oko
Brahmanorng stapa U asteckoj
mitologiji, obrnuto rotirajuca
dupla spirala u obliku slova S
simbol je grmljavine i mesece1·ih
me1u Spiralne oci se pojavljuju
na ulazima u s\·ctilista sirom
Evrope i smatra se da se po1·ezuju
Sa eb·inocijima, kada SU dan i llOC
iste duzine
TROSTRUKE SPIRALE
Trostruka spirala se cesto
pominje kao spirala zirnta i
konstantno je koriscena u keltskoj
umetnosti skoro 3 000 godina.
Jedan od 1ujpoznatijih prirnera
pojavljuje se u ·matericnoj"'
odaji rnegalitske gradevine u
Njugrendiu, Irska (oko 3200.
g p n e ), gde sunce1· snop
pada na nju jednom godisnje,
u toku zimskog solsticija. Ona
predstavlja trostruku boginju
devicu, majku i staricu - koja
se sa svoje strane povezuje
sa mesece\·im rnenama i sa
ciklusom rodenje-smrt-ponovno
rodenje Kazu da bi trostruke
spirale mogle biti povezane i
sa tri tromesecja trudnoce kod
ljudskog roda
SVET! PLESOV!
Obredi inicijacije i sveti pleso,·i
cesto slede spiralni obrazac
koji predstavlja smrt i ponon10
rodenje Pleso\·i u obliku spirale
mogu biti nacin posto,·anja
i s\;l\ ljenja iiYotnog obrasca
prornene i evolucije Na primer.
za Novu godinu lndij.rnci iz
plemena Pueblo skandiraju
··spiralne · pesmc i plesu spiralne
plesove Jedna od najpoznatijih
normi S\'etog spiralnog ples.1 je
ona koju praktikuju mevlevi iii
"vihorni dervisi" u Turskoj, koji
sc \Ttc do bes,·esti kao \TIL Bas
kao centar zantclog nha, telo
plesaca simbolizuje mirnu tacku
srcd dinamicnog kretanja, oko
u centru oluje kruzni plcso,·i
takode simbolizuju obr.1zac
zi\'Cita prorncna i toka.
STEPEN!CE ZA RAJ
U staro doba se srn.1tralo d.1 se
u raj stile pcnjuci se spiralnom
putanjom koj.1 sc uzdize ka
z\·ezdama. koje se vrte u krug.
Duse su se pele u raj ovirn
putem, koji se odraza,·ao na
zcmlji kao spiralni put uz s\·etu
planinu iii kao spiralne stepenice
oko gradevine kao sto je
stepenasta piramida
KRUG
Bez pocetka i kraja, krug se
koristi da oznaci vecnost i
celovitost, nebo, kosmos,
apsolutno i savrsenstvo. U
islamu se krug sagledava kao
savrsena forma, a pesnici slave
krug koji formiraju usne kao
jednu od njegovih najlepsih
manifostacija. U mnogim
kulturama, krug predstavlja
neprcstani ciklus godisnjih doba
i bcskonacno puto\·,rnjc sunca
nebom. On se cesto koristi kao
simbol za sunce (koje je i samo
simbol sa\Tsenstva) kao i za pun
mesec
SIL\ SVETA
U indijanskim tr.1dicijama
krug je rnozda naj\ azniji oblik,
pen czan sa svetim obrucem ili
n.1dzbinskim tockorn: saman
L1kotskih Sijuksa Crni Vapit
( l 863-19 50) tvrdio je da sila
svct.1 deluje u krugovim.1 i da
krug sadrzi S\'C st\ ari.
U drust,·enom i politickorn
zivotu, krug je omiljeni oblik
za skup jednakih: krug oko
logorske vatre, okrugli sto iz
lcgende o kr.1lju Arturu On jc
najL1ksi geomctrijski oblik za
precizno Crtanje, SJ Staporn i
Lrnapom. a moze predstavljati
pojarn kuce iii nastambc. koja
se u ranim drustvima cesto
gr.idila prcma kruznom tlocrtu.
U .iustralijskoj urodenickoj
umetnosti u podrucju Zap.1dne
pustinje koncentricni krugO\·i su
cesto korisceni za predstadjanje
S\ etilista iii logorista, dok su
linije izmcdu njih bile stazc i
tr.igo,·i ljudi ili mitoloskih bica
Ovdc krugo,·i sugerisu mesta na
kojima predacka moc rnoze da
izroni na ponsinu zemlje i da se
ponovo Hati
l\!OC I ZASTITA
Buduci zatvoren i sveobuh\'atan,
krug se povezuje sa zastitom,
dajuci sigurnost S\'ima koji se
smeste unutar njegovih granica
C:arobni krua se koristi u
"
okultnim tradicijarna kao cuvar
od ncgatirnih psihickih sil.i, ,1
z.1stitini krug moze t.1kodc da
sc nosi kao prstcn. ogrlic.i.
n.ll'ubica, poj.1s ili krun.1
DUHOVNE
H!JERA.RHIJE
Crtezi konccntricnih krugo\J
sc koristc k.10 n.ist.1\ no sredst\ o
kojc simbolizuje r.lZne faze
dul10\ nog r,1z\ oj.1 kod zen
budizrn.1, kao i u ezoterijskim
hrisc.1nskim skol.inu kao sto jc
rozenkrojciz.1111. U hriscanskoj
simbolici. hijcrarhije andcl.i se
ponekad prikazuju poredane
LI krugo\ c oko Boga iii Hrista,
dok LI Boz,rnstn?noj komediji
it.1lij.1nski pesnik D.inte ( 1265-
1321) opisL1je raj, cistiliste i
pakao tako sto ih deli na razlicite
krugove i nivoe
GORE U staroj tradiciji raj
je sagledavan kao spirala,
odrazavajuc'i spiralne
obrasce prirode, sto je
posluzilo Vilijamu Blejku
da naslika Jakovljeve
meredevine (XVIII vek)
DOLE Spirala simbolizuje
kretanje, energiju i vezu s
prirodorn.
111
V'•
>
c
0
<
<
u
VJ
<
c:o
0
TROUG·LOVI I IZVADRATI
GORE Trougao se cesm
povezuje sa svetim
planinama
PITAGOREJSKI
TROUGAO
Pitagorejski trougao
bio je vazan simbol
kod Egipcana, koji su
smatrali vertikalnu
i horizontalnu
stranu kao musku
i zensku silu, a
hipotenuzu kao
njihovo "cedo" Ovaj
trougao simbolizuje
izgradnju i razvoj
DOLE Egipatske piramide
bile su simboli stvaralacke
snage sunca i iskonskih
humki
Trougao i kvadrat su univerzalno
vazni motivi. Oni su povez,rni sa
simbolikom brojeva tri i cetiri
i s\·ega na sta se ovi brojevi
odnose, a mogu se od njih
odvojiti samo u smislu odnosa sa
drugim geomctrijskim likovima.
Trougao se cesto pojavljuje u
svakodnen1om zivotu, na primer
na saobracajnim znakovima iii na
uputstvima za pranje ve5a, dok
jc, posle kruga. b·adrat najcesCi
geometrijski oblik koji se stampa
1u tekstilu J\[noge zgr,1de imaju
badratni plan, ,1 u gradovima je
centr,1lni trg u obliku hadrata
cesto centar aktin10sti.
TROUGAO
Ravnostrani trougao ima
tri stLrne jednake duiine
U hrisc,rnstvu je on si1nbo"l
Svetog trojst\·a, dok u islarnskoj
urnetnosti simbolizuje ljudsku
svest i princip harmonije
Trougao se pojavljuje u mnogim
pismima. On je stari hijeroglif
kod Maja za sunc,rni zrak, au
grckom pismu predstavlja slorn
·'delta, koje je z,1 st,ue Grke
simbolizovalo cetiri elementa i
otuda se po\·ezuje sa potpunoscu
i celovitoscu. Danas se rec
·'delta· koristi u engleskorn jeziku
da opise trougaono podrucje
zemljista na uscu reke (kao
sto je delt,1 Nila), koje je cesto
veoma plodno Povezanost
trougla sa cetiri elementa takode
se pojavljuje u ,1lhemiji, gde sc
koristi u raznim formacijama da
ih simbolizuje
TROUGLOVI SA
VRHOM PREJ\lA GORE I
TROUGLOV! SA VRHOM
PREMA DOLE
Maje su uporedivale oblik
trougla sa vrhom prema
gore sa mladicom kukuruza
koja izbija na povrsinu tla,
povezujuci ga sa plodnoscu i sa
muskim principo1n (falus pod
erekcijom) .. Za stare Hetite,
trougao sa vrhom prema gore
bio je simbol kralja i zdr,1vlja
Kod ple1nena Pueblo na
jugozapadu Sjedinjenih Driava
on predstavlja svetu planinu, dok
troug,10 sa vrhom pren1a dole
predst,wlj,1 oblake ..
Obrnuti trougao se takode
povezuje sa zenskom plodnoscu,
jer lici na stidno podrucje zene
i na njene unutrasnje polne
organe - trougao koji formiraju
dva jajnika i materica Sumerci
su koristili obrnuti trougao da bi
predsLwili zcnu, a on je zenski
simbol i u Kini U staroj Grckoj,
Rimu i lndiji trouglovi su sc
cesto koristili kao dekorativni
motivi kod frize\·a lzgleda da
u s\·im sluc,1jevima znace isto:
,1ko su okrenuti prema gore,
predst,1vljaju \"<1tru i muske
polne organe U opstijern srnislu,
trougao okrenut prema gore
moic simbolizovati dohvatanjc
neba, pa SC rnoze povezivati
sa ambicijarna, sa postizanjem
ciljeva is novim mogucnostima.
Pol'czuje se i sa glavanu streb i
s temom duhovnog traganja S
druge strane, troug.10 okrenut
prema dole, povezuje se sa
receptivnoscu, sa kretanjem
prenu unutra a ne napolje, pa
zato cesto sluzi kao simbo[ za
meditaciju
SPOJEN! TROUGLOVI
Kada se dodiruju nhovi
trouglc11·a, jedan okrcnut prema
gore a drugi prema dole, to moze
da oz1ucava polno spaj,rnje,
dok preklap,1jl1ci trouglovi
predstavljaju sintezu Kada su
dva trougla postavlje1u tako
da im se dodiruju baze, rnogu
da predstavljaju nadobzenje iii
iscezavanje rnesecevih faza
Sestokraka zvezda sc dobija
preklapanjem dva ravnostrM1a
trougb i tako se odnosi na
simboliku trougla Ona je
alhemijski simbol za vezivanje,
odnoseci se na jedinst\·o
cetiri elementa. Kao Davidova
zvezda ona je istaknuti simbol
judaizma, dok kao Solomonov
pecat u judejskom misticizmu
predstavlja sveti broj sedam,
koji je predstavljen sa sest
krakova plus prostor u sredini,
mesto preobrazenja. U Indiji
je sestokraka zvezda poznata
kao Laksrnina zvezda (tj zvezda
boginje napretka i izobilja) i
cesto se crta u prahu na vratima
ili seoskim pragovima da odbije
neprijateljske duhove
KVADRAT
Starogrcki filozof Platon srnatrao
je da, skupa sa krugom, kvadrat
olicava lepotu i savrsenstvo
dok je u starom Egiptu on
predstavljao uspeh Kvadrat je
jedan od najcescih apstraktnih
simbola, koji predstavlja
Zemlju, rnaterijalno postojanje i
svemir.. Oblik kvadrata sugerise
strukturu, red i stabilnost, ali i
ogranicenja - olicena izrazom
"blokiran" On se cesto sagledava
u odnosu na i kao suprotnost
krugu neba iii kao ograniceno
nasuprot neogranicenorn, kao
materija nasuprot duhu, statika
nasuprot dinarnike ..
C:etvorougaona forma C:esto
se koristi za prostore odvojene
zbog svetih iii drugih razloga,
kao StO SU oltari, hrarnovi,
zamkovi ili vojni logori. Gradski
trgovi se tradicionalno nalaze u
sredistu gradskog zivota. Forum
u starorn Rirnu bio je pijaca u
srcu glavnog grada kroz koju je
vodio Sveti put do Kapitola i
Jupiterovog hrarna; starogrcki
pandan bila je Agora, trgovacki
centar Atine okru:Zen hramovirna
i javnim zgradama.
MISTICNA SIMBOLIKA
Sirnbolika kvadrata povezana je
i sustinu zivota: cetiri elementa,
cetiri godi5nja doba, cetiri faze
zivota (detinjstvo, adolescencija,
zrelo doba, starost) i C:etiri
strane sveta.
U staroj Kini, prostor
se merio sa cetiri janga iii
kvadratna pravca; bog zemlje
je predstavljan kvadratnom
hurnkom, a glavni grad i
caraska palata irnali su oblik
kvadrata, sa carom u sredini
U hinduizrnu je kvadrat sidro
koje obezbeduje red u kosrnosu,
dok se u islarnu ljudsko srce
prikazuje simbolicno kao
kvadrat, jer se srnatra otvorenirn
za cetiri moguea izvora uticaja:
bofanskorn, andeoskorn,
ljudskorn ili davolskom.
Nasuprot tome, srce proroka je
trougaono zato sto je imuno na
davolske napade
SRODNI OBLICI
Simbolicno znacenje nekoj
geometrijskoj fonni daje broj
strana Druge vazne forrne
su pentagon (sa pet strana) i
heksagon (sa sest strana), kao i
trodimenzionalni oblici kao sto
su kocka i piramida U rnisticnoj
kabali, pentagon se odnosi na
petu sefiru na drvetu zivota,
koja se povezuje s pravdorn,
sa cetiri ugla, sto sugerise ternelje ratom i planetom Mars, dok
je u islamskom rnisticizmu
on simbol pet elernenata
(vatra, voda, zernlja, vazduh i
etar) i pet cula. Heksagon se
takode povezuje sa islarnskim
ezoterijskim ucenjirna,
simbolizujuci sest srnerova
kretanja (gore, dole, napred,
natrag, levo i desno)
Kocka je sestostrano
cvrsto telo koje predstavlja
trodimenzionalni fizicki svet
Ona takode sirnbolizuje sest
smerova kretanja. U islamu
predstavlja savrsenstvo: Caba u
Meki, za koju kaiu da je centar
sveta, u stvari je crna kocka .. U
masoneriji, kamena glatka kocka
(aslar) predstavlja usavrseno
ljudsko bice
Sa cetiri trougaone strane i
kvadratnom bazom, piramida
sintetizuje simboliku oba oblika,
kao i brojeve tri, cetiri i pet,
povezujuci se sa pitagorejskim
"tetraktisorn" Kvadratna baza
predstavlja ravan zemlje, a C:etiri
trougla s vrhovirna prerna gore
sastaju se i forrniraju petu tacku,
koja ukazuje na peti element:
ctar. Kako piramida strerni
ka nebu, njen vrh predstavlja
ljudsku dusu koja tezi da se
sjedini s kosmickirn Jednirn.
GORE Mozda najpoznatiji
gradski trg u istoriji,
prostrani rimski
Forum nalazio se u
sredistu gradskog
religijskog, trgovackog i
ceremonijalnog javnog
zivota.
GORE $est strana kocke Cine
od nje simbol stabilnosti
i istine
TETRAKTIS
Zbir brojeva
1+2+3+4=10. u
pitagorejskoj teoriji,
deset je sveti broj
koji predstavlja
bo2ansku moc i
sustinu savrsenstva
Moze da se predstavi
kao trougao tackica,
po cetiri sa svake
strane i jedna u
sredini, koji se zove
tetraktis
<
c::::
u
V\
<
c::::
c::i
0
BOJA
GORE Crvena boja je boja
polne i romanticne ljubavi
i simbolizuje silnu strast
NARANDZASTA
SOJA
Na pola puta izmeau
crvene i zute,
narandzasta boja
predstavlja tacku
ravnoteze izmeau
libida i duha: u lndiji
je to boja druge cakre,
koja se dovodi u vezu
sa polnom energijom
i emotivnom
srodnoscu. Preko veze
sa vocem, narandzasta
boja simbolizuje i
plodnost i izobilje
Skupa sa formom, boja jc jedan
od temelj.:i vizuclnih simbola
Ona je takode blisko povezana
sa mentalnim i emotivnim
stanjima i moze mnogo da utice
na njih. Sedam boja u spektru
dugc odgovar.1ju misticnom
broju sedam i drugirn grupama
od sedam, bo sto je broj nota na
rnuzickoj skali iii broj cakra na
telu
STENOGRAFIJA BOJA
Razne bojc se ccsto koriste
bo stenografSki znaci za op is
emotirnih st.:inja, pola iii
drustvenog i politickog statusa
Na Zapadu se boje tradicionalno
koriste za pravljenje razlike
izmedu polm·a - roze za devojcice
i plava za decake - a boje se biraju
radi razlikovanja sportskih ekipa
Medu kolohijalnim engleskirn
izrazima koji opisuju stanja
oseeanja pomocu boja nalaze se
"u pink boji" (sreean), "zelen od
za\·isti", "u crnom raspolozenju",
"oseeati se plavo (jadno)", "videti
crveno" (smrknuti se pred ocima)
iii "bez boje" (oseeati se lose)
Tokom XX veka, crvena boja
se po\·cziv.1la s Komunistickom
partijom dok zcleni pokret ima
za cilj pokretanje ekoloskih
pitanja u ob·iru politickog
programa Slicno tome, boja se
koristi z.:i oznac:l\·anje rasc, pa
"crna" i "bcla" nose drustvena i
politicka znacenja u za\·isnosti od
konteksta
CRVENA
Kao boja kn·i i vatre, cn·ena se
!TlllOgo povezuje SJ. zivotom i
toplinom U paleolitsko doba,
cn·cni oker se vadio i mleo u
~ , r , 1 h lzgleda da je on posedovao
zivotodavabcke sile, a njegovo
prisust\·o u neolitskim grobovima
\Crcn·.:itno jc trebalo da pomognc
mrtvima na drugom svetlL
Hiljadarna godina kasnije, u
anglosaksonsko neme, za crvenu
boju se verO\·alo da cuva od
zla, pa su predmeti, dn·eee i
eak zivotinje bojeni u crveno. a
ratnici su bojili sekire i koplja
u crvcno da bi oruzje dobilo
earobnu snagu - obicaj koji
postoji i kod nekih australijskih
urodenika ..
Crvena boja se povezuje
s ljubadju i plodnoscu U
starorn Rimu, neveste su bile
umotavane u vatreni crveni veo
(flameum ), sto je obieaj koji
jos postoji u delovima Grcke,
Albanije i Jermenije, dok su u
Kini vencanica i veo crvene boje
Crvena jaja se daju bracnom paru
kada dete dode na svet. Crvena
boja se koristi da sugerise strast
i erotiku u indijskoj i zapadnoj
tradiciji iii sugerise veliku
energiju i brzinu.
Crvena boja se povezujc sa
opasnoscu, gne\·om i agrcsijom
( 1·czujc se za ,\!arsa, rimskog boga
rata) iii sa poharcnoscu i zlom
U starom Egiptu cnTna boja
je bila boja klct1·e, po1·eziy,111a
sa rusilackim bogom Sctom, a
"uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti
nekoga 0 zlim delima se gornrilo
kao o "cn·cnim poslo\·ima", a pisari
su koristili specijalno cn·eno
mastilo kada su ispisiYali rcci zlog
znamcnja
ZUTA
Blisko pcn·czana sa simbolikom
zlata, iuta boja sc pLwezuje
sa suncem i njego\·im
zi\·otoda1·aL1ckim silanu U
asteckom panteonu, Huicilopoctli,
pobedonosni ratnicki bog
podnevnog sun ca, prikazivan je u
plavom i iutom, a u meksikanskoj
kosmologiji ··nova kofa zcmljc
(pre nego sto dodu kisc i pretrnre
je u zelenu) bila jc zlatnozuta
U Kini, iuta boja je pcn·ezinna
sa centrorn s\·emira, a jcdan mit
o stvaranju sveta opisuje da su
pn·i ljudi bili napravljeni od iute
ilovace. Bila je to s\·eta boja cara
Australijski urodenici koriste zuti
oker kao sirnbol smrti
Ponekad se pravi razlib izmedu
razlicitih nijansi Z:ute boje: u
islamu zlatnoiuta simbolizuje
mudros,t dok bledozuta
ukazuje na izdaju U Egiptu i
srednjevekon10j Evropi. h!ta je
bila boja za\·isti; ona je takode
oznaca\·ala sramotu, a jos u\·ek se
povezuje sa kuLl\'iclukorn.
ZELE NA
Boja biljnog sveta, zelena rnoze da
predstavlja budenje, novi pocetak
L
i rast: u Kini i Japanu ova boja se
odnosi na prolece Keltski Zeleni
covek vafan je bog vegetacije i
plodnosti, a ima mnogo primera
u kojima se zeleno povezuje sa
natprirodnim silama U starom
Egiptu vladao je strah od macaka
zelenih ociju, au srednjevekovnoj
Evropi zeleno se povezivalo sa
davolom i srnatralo se da nosenje
zelene odece donosi nesrecu
"Zeleni zrak .. je krajnje retka
manifestacija svetlosti koja moze
ponekad da se primeti pri izlasku
iii zalasku sunca, au alherniji je
tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana
kao prozirni zeleni kamen.
U islamu je zelena najvainija
boja: Muhamedov zeleni plast
predstavljao je raj, obnovu i
duhovno osvezenje ..
PL AVA
Bi lo da je nebesko ili morsko,
plavo asocira na sirinu, na
otvorena prostranstva, i povezano
je sa beskrajem i praiskonskorn
prazninom.. Plava boja neba
povezuje se s muskim principom,
daljinorn i bogovima. U starom
Egiptu, bogovi i kraljevi SU cesto
prikazivani sa plavim bradarna i
perikama, a hindusko bofanstvo
Kri5na prikazuje se u plavom S
druge strane, rnirna duboka voda
takode asocira na zenski princip
Kao simbol rnira i nevinosti,
plava je boja Device Marije
Plava se povezuje sa snolikim
stanjirna, konternplacijom,
Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ
delovirna arapskog sveta srnatra
se da plava prufa zastitu od
urokljivih ociju, a stari engleski
obieaj da neveste nose ··nesto
plavo" irna za cilj da obezbedi
vernost
PURPURNA
lstorijski, na Zapadu, purpurnu
boju je bilo najteze dobiti zato sto
se pravila od meku5aca koji su bili
retki, a i proces dobijanja ove boje
bio je skup. Sarno bogati su mogli
da nose purpurnu odecu, pa
otuda sirnbolicna povezanost ove
boje sa kraljevskim i svestenickirn
dostojanstvom. Ova boja je
bila omiljena kod vizantijskih i
rimskih careva.
U Kini, purpurna je bila boja
zvezde Severnjace, sredista
raja i mesta ··purpurne palate"
nebeskog cara Da bi se zernaljski
car identifikovao kao Sin neba,
njegovo carsko zdanje u Pekingu
nazvano je Purpurni zabranjeni
grad Budisti srnatraju purpur
svetom bojom, a na Tajlandu
ga nose udovice koje :Zale za
muzevirna.
CRNA I BELA
U nekirn delovima arapskog
sveta srnatra se da crne zivotinje
donose nesrecu: crni psi donose
srnrt u porodici, a crne kokosi
se koriste kod vradzbina. Bela,
boja svetlosti, smatra se srecnom
Medutim, crna je, takode, simbol
vlasti i autoriteta: ona je postala
znamenje Kalifata u I veku
n e. Sm rt i zalost se na Zapadu
simbolizuju crnom bojom, a na
Istoku belorn U Africi je bela
boja mrtvih, ali se takode veruje
da tera smrt i povezuje se sa
isceljenjem
U stJrom Egiptu, crnJ je bila
bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota,
moida zato sto se smatralo da
ncn·i zivot dolazi iz tame. Crno
se povezuje sa bogomajkom
i plodnoscu kada se ponekad
vezuje za crvenu, za boju krvi.
U Kini, crna predstavlja zenski
princip (jin), a njena suprotnost
je :luta
Na Zapadu bela simbolizuje
duhovnu cistotu i nevinost, a
boja je kojJ se tradicionalno
koristi za odecu za krstenja i za
vencanice.
GORE Bernisa (oko 273-21
g. pre n e ), kraljica Kirene i
Egipta, nosi purpurnu togu
kao simbol carskog statusa
GORE LEVO Plavo simbolizuje
bozanstvo i mir
GORE u SREDINI Na Zapadu,
belo simbolizuje nevinost
i cistotu
S !VA
Tradicionalno, siva
se povezuje sa
staroscu i sa planetom
Saturnom Saturn iii
Hronos bio je bog
vremena u grcko-
rimskom panteonu, a
mudrost je bila jedan
od njegovih atributa
Na kabalistickom
drvetu zivota, siva
se povezuje i sa
mudroscu.
0
MIT I IZOSMOS
RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA
0
2 GEOGRAFIJU, KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. POSTO JI
V)
0
f-
NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL.\ 0 STVARANJU SVETA
TOK STVARANJA
ooLe Ova slika o Bozijem
stvaranju sveta bogata je
hriscanskom simbolikom,
ukljucujuci globus,
simbol snage i celovitosti
koji drzi Adam, grcka
slova alfa i omega na
prednjem delu Bozije
knjige koja predstavljaju
ulogu Boga kao pocetka
i kraja, i zivotinje i biljke
koje simbolizuju obilje i
raznolikost sveta koji je
stvorio Bog
Stvaranje svcta se mozc opisati
kao krupan kosrnicki dogadaj
iii proces u fazama u kojirna
se stvari sve vise razlikuju,
ponekad dorndeci do prirodne
hijerarhije, a ponekad do svetog
mcduodnosa izmedu svih
aspekata prirode Bilo da se
mitolosko stvaranje ljudskih biea
podudara sa stvarnim stvaranjern
sveta iii dado njega dolazi polako
tokom nemcna, prvi muskarac
i zena m·ek su glavni simboli
iskonskog coveeanstva
BOGOVI TVORCI
Stvaranje sveta se cesto
ostvaruje delovanjcm, snovirna
iii razmiSljanjima bo:Zanskih
bica. Upani5ade, hinduska sveta
pisma iz IX veka pre n e, opisuju
Bo2ansko iii Vrhovno bice koje
je strnrilo svet razmisljajuci
0 nistavilu i nasavsi samo
sebe .. Onj fundamentalni cin
samospoznaje doveo je do prvih
reci: '·To sarn ja .. U samoanskoj
mitologiji, nhorni bog Tangaroa
stvorio je svet iz nista\·ila
razmisljajuci o njemu
Price australi jskih urodenika
koje su stare prcko l 50 hiljada
godina pripisuju stvaranje s\•eta
precirna koji SU ziveJi LI mitskom
prostoru i vremcnu poznatom
kao "vreme sna .. Ova biea su
zivela slicno svojim ljudskirn
kopijama, putujuCi, loveCi, voleci
se i ratujuci i oblikujuci pejzaz
svojim "lutanjima" U snu su preci
sanjali dogadaje iz sledeceg dana,
sanjajuci sva ziva biea, sunce,
me sec i zvezde. Australijski
urodenici veruju da sva bica
dele sustinsku vezu sa izvorom
stvaranja, odra±avajuci tako
duboko postovanje prirode
Knjiga Postanja opisuje Boga
kako sarn stvara ceo svet On je
zavrsio svoje de lo sestog dana
stvaranjem ljudi, koji ce '"irnati
vlast'" nad celim zivotom.. Tako
judeo-hriscanska kosrnologija
daje ljudskom rodu narocito
rnesto pod Bogom u hijerarhiji
prirode
STVARANJE SVETA IZ
HAOSA ILi PRAZNINE
Grcka rec ··haos .. odnosi se na
pocetnu tamu, na bezoblicni
s\·emir lz njega je iskocio Eros,
bog plodnosti koji je kasnije
povezan sa erotskom ljubavlju, ali
je u pocetku bio stvaralacka rnoc
iza zivota i prirode Sa Erosom
je dosla Gea, boginja zernlje, i
Tartar, bog donjeg sveta Geu
je obremenio njen sin Uran,
stvorivsi tako titane i kiklope,
a zatim more, kopno i druge
prirodne pojave.
Kako okeani okruiuju svet, u
rnnogim mitovirna o stvaranju
svemir nastaje iz haoticnog tela
vode. Stvaranje egipatskog sveta
iz vode prikladno je u zernlji koja
je zavisila od periodicnih poplava
reke Nila: iz Nua, prve vode,
izronilo je brdo suve zemlje, a za
njim je usledio prvi izlazak sunca
L
na novorn horizon tu, a posle je
usledilo stvaranje svega ostalog
Japanskibogovi lznagi i
lzJ.nami uzburkali su praiskonske
rnde kopljem, a kapi sa koplja
slile su se u ostrvo Onokoro
Pripadnici plemena Arunta u
centr,1lnoj Australiji pricaju o
svetu koji je pokriven slanom
vodom koju su postepeno
povukli ljudi sa severa,
otkrivajuci pn·o kopno Mit
alt.1jakih fam,rn,1 centrJ.lne Azije
kazuje o vremenu pre postanja
u kojem nije bilo zemlje, samo
beskrajru rnda nad kojom je
leteo beli gusan, bog Karahan.
ST VARANJE
RAZDVAJANJEM
Terna razdvajanja obja5njan
porcklo zirntJ. pomocu rJ.zbijanja
praiskonskog stanja jedinst\·a To
obicno podrazumeva razdvajanje
muskog boga neb,1 i zenske
boginje zemlje, iako se u nekim
kulturanu rnusko povezuje sa
zemljom, a zensko s nebom
U mavarskim i drugim
polinezijskitn mitovima, svemir
se u pocetku sastojao od vecne
noci i tame. Na kraju SU se Rangi.
otac nebo, i Papa, majka zemlja,
sjedinili i stvorili zemlju i mnoge
bofanske potomke Oni SU ziveli
u rnraku dok nije odlueeno da se
roditelji rastave. Tu Matuenga,
bog rata, presekao je tetive koje
su povezivale njegove roditelje,
siknula je krv svetom bojom
crvenog okera. Medutim, tek je
Tane 1'vLlhuta, bog surne, uspeo
da ih rastavi. pa su svetlost i
\·azduh usli izmedu nelu i zemlje.
U slicnom egipatskom mitu,
boginju neba Nut i boga zemlje
Geb,1 r.istavila su njihova deca.
STVARANJE
KOI\IADANJEJ\l
C::esta tema je stvaranje sveta iz
smrti i komad,rnja praiskonskog
bica. Takvi mito\·i mogu pomoci
ljudinu da se porn ire sa teskim
zivotnim uslovinu i potrebom za
smrcu da bi se zivot odriao.
Prenu skandinavskoj mitologiji
o stvaranju Odin, Viii i Ve
ubili SU div,1 [mira, iz cijeg tela
je nastao svet Njego\·o meso
formiralo je zemlju, more i reke
su istekli iz njegove krvi, njegove
kosti su postale planine, a drvece
jc izr,1slo iz njego\·e kose. lmirova
\ clika lobanja postala je nebo
Slicno ornme, kada je umrlo
kincsko pr,1iskonsko biee, Pan
Ku. njegov c!.:ih se pret\·orio u
vetrovc, glas u grmljavinu, kn· u
vodu, ,1 misici u plodnu zemlju.
Od njegcn·e radosti zasjalo je
sunce, a njegov gnev je stvorio
grom i munju .. Vavilonski spev
Enuma Elis, nastao u XII veku pre
nove ere, prica o bogu Marduku
koji ubija i r,1seca na dva dela
telo Tijanute, boginje mora. D\·e
polovine njenog tela postalc su
nebo i zernlja
Indonezijska mitologija govori
o vremenu pre postanja u kojem
nije bilo vremena, ni radanja ni
LEVO Egipatska boginja neba, Nut,
cije se telo izvija iznad zemlje,
razdvaja se od Geba, boga Zemlje.
umiranja, ni scksa Oncb:je doslo
do vclikog kosmickog plesa,
tokom kojeg je jedini plesac bio
zgnjecen i raskomadan
Vreme je pocclo ovim ubistvorr1
i odmah je doslo do razdvajanja
polova Tako jc prva smrt
istonemeno do\·cla do pocetka
vremena, rasta i radanja
PRVI COVEK I ZENA
Poreklo ljudskog roda
simbolizuje se sirom sveta
slikarna .. pn·og co\·eka· i .. prve
zcne .., koji predstadjaju obrazac
co\·eeanstva .. Medutirn, sa
ljudima dolazi do stvaranja zlih
sila s kojima moraju da se bore.
U sumerskoj mitologiji iz
treceg milenijuma pre nove
ere. Enki, \·cseli bog mudrosti,
skupa sa majkom
1
ljubavnicom,
boginjom zemlje Ninursag, i sa
dvanacst drugih boginja, izvajao
je prve ljude od ilO\·ace uzetc
iz korita reke Eufrat. Posto su
stvorili sansene ljude, imali su
takmicenje da stvore ljudc za
kojc drugi nece moci ch nadu
ulogu, sto je do\·elo do ljudske
nesavrsenosti
U biblijskom opisu, Adama
( cijc ime znaci .. sacinjen od
ilovace·) stvara od zernaljskog
praha Bog tvorac, Jehova, koji
mu udahne zivot. On zatirn
dobija zensku saputnicu, Evu,
koja ce postati majka celog
covecanstva ..
Iako se u oba mita ]judi
stvaraju od zemljc, medu njima
postoji razlika. Sumerski ljudi su
stvoreni da bi bili robovi bogova.
Adama i Evu stvorio je jedan
Bog i dao im je moc da "pokore ..
prirodu
ZABRANJENO
VOCE
Prica o Adamu i Evi
koji zive u Edenskom
vrtu predstavlja ih
u stanju nevinosti
u kojem ne postoji
svest o razlici u
seksualnosti, o
dobru iii zlu Jeduci
voce sa drveta
znanja, sto je Bog
zabranio, oni postaju
svesni moralnog
osecanja i odgovorni
za kvarenje
ljudske prirode
Kao zabranjeno
voce najcesce se
prikazuje jabuka, ali
to verovatno datira
iz srednjevekovnih
a ne iz biblijskih
vremena, kada su
nastala umetnicka
tumacenja Pada.
Hebrejski uceni ljudi
daju prednost naru u
odnosu na jabuku
ooLE ldeja o prvim ljudskim
bicima, 0 jednom eoveku
i jednoj zeni, zajednicka
je mnogim svestkim
mitologijama
0
<
>
>
z
>
0
;;;;
Vl
0
f-
SUN CE
GORE U mnogim kulturama
zalazak sunca simbolizuje
starost, kraj i smrt
GORE Horovo oko bilo
je simbol kraljevskog
dostojanstva i besmrtnosti,
kao i amajlija za zastitu
u SREDINI Sunce je
arhetipski simbol,
postovano kod mnogih
naroda kao bozanstvo
SASVIM GORE Lav je solarni
simbol, znak snage i
voostva
Kao nas jedini izvor S\'etlosti
i toplotc, sunce jc kljui:no za
zivot na zemlji i predstavlja
jcdan od najvaznijih simbola
u svirn sntskim kulturarna
Obicno se povezuje sa snagom,
manifestujuci se i kao vrhunsko
bo2:anstrn i kao carevi iii
kraljcvi Njegova aktivna
energija se obicno (mada
ne uvek) sm.1tra muskom, a
povezuje se sa neposrednim,
intuitivnim znanjern iii
kosmickim intelektom. Suncev
pandan na nebu je mesec (koji
se i:esto sagledava kao zensko),
a simbolika sunca i meseca
suprotstavljena je u skoro svirn
kulturama .. Suncani princip se
pOl·ezuje sa zivotinjama, pticama
j bi/jkama (kao StO SU !av, Orao j
suncokret), sa zlatom i sa bojama
kao sto su fota, narandfasta i
crvena. Su nee je vafan simbol u
astrologiji. alhemiji i psihologiji,
gde predstavlja nepodeljenu
lii:nost.
OKO SVETA
U mnogim kulturama sunce
se uporeduje sa svevideCim
bo:Zanskim okom. Ono je bilo
··oko" grckoa boaa Zevsa (i
~ " "
rimskogJupitera), egipatskog
boga Hora, hinduskog Varune,
skandinavskog Odina i islamskog
Alaha. Samojedi sa podrucja
Arktika smatraju sunce i mesec
ocima Nurne (neba), pri i:emu
je sunce dobro a mesec zlo oko.
Prerna rnitu Fulanija iz zapadne
Afrike, kada je Gveno ( vrhunsko
bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem
sveta, izvadio je sunce iz svoje
oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo.
Zatirn je postao jednooki kralj,
pri cemu mu je jedno oko bilo
dovoljno da vidi, a drugo je
davalo svetlost i toplotu. U
mnogim tradicijama sunce se
pesnii:ki naziva "oko dana"
BOZANSTVA SUNCA
Veza izmedu sunca i bofanstva je
arhetipska i mnoge kulture slave
bofanstva sunca. ukljui:ujuci
Sama5a (Vavilon), Raa (Egipat),
Mitru (Persija) i Apolona (Greb
i Rim) U istocnim tradicijama
sunce je sirnbol hinduskog boga
Visnua i Bude, koga neki kineski
pisci pominju kao "Suncani
Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski
prvosvestenik je nosio zlatni
disk na grudima kao sirnbol
bofanskog sunca, a Hrist se
ponekad uporeduje sa duhovnim
suncern u srcu sveta i naziva se
Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii
Sol lnvictus (Nepobedivo sunce),
sa dvanaest ucenika koji se
uporeduju sa suni:evim zracima
Jako se sunce obicno smatra
muskim, u nekim kulturama
(africka, indijanska, rnavarska,
australijskih urodenika, japanska
i germanska) bofanstvo
sunca je zensko, jer se zenski
princip sagleda\·a kao aktivan
zahvaljujuci zivotodavalackim
silarna. Japanska boginja sun ca,
Amaterasu, povlaci se u pecinu
u znak protesta zbog toga sto
njen brat. bog oluje, zanemaruje
svoje obaveze, a drugi bogovi je
izvlaee napolje uz mnogo buke.
U kosmologiji Dogona u Maliju
sunce se opisuje kao usijani
zemljani lonac (sirnbol majcinske
utrobe) okruzen spiralom
usijanog bakra, koji predstavlja
seme koje ce ga oploditi
ZEMALJSKA VLAST
Mnoge kulture i njihovi vladari
polagali su pravo na poreklo od
sunca, ukljucujuci Inke, faraone
starog Egipta, Kineze i Japance
Za japansku carsku porodicu kaiu
da potii:e direktno od boginje
sunca Amaterasu, a izlazece sunce
(predstavljeno crvenim diskom)
nije sarno japanski nacionalni
amblem, nego i ime ove zemlje
(Nihon).
Izlazece sunce se obicno smatra
simbolom nade i novog pocetka.
nasuprot suncu sa zracima koje
znaci prosvetljenje U Kini je
sunce bilo simbol cara koji je
nosio amblern sun ca (krug sa
tronoznom vranorn) na odori ..
Simbolika sun ca je uobicajen
motiv na znamenju kraljevskog
dostojanstva. Ono se pojavljuje
na prestolu Kubua u jufooj
Africi dok A5anti iz zapadne
Afrike koriste zlatni suni:ani
disk za predstavljanje kraljeve
duse Oblikujuci sebe prema
bogu sun ca Apolonu, francuski
kralj Luj XIV ( l 638- l 7 l 5) bio
je poznat kao '·Kralj sunce", a
dvorski zivot se vrteo oko
njega kao planete oko sunca u
rasko5noj palati u Versaju
IZLAZAK I ZALAZAK
SUN CA
Nestanak sun ca svake veceri
i njegovo prividno ponovno
radanje sledeceg jutra cine
ga mocnim simbolom smrti,
vaskrsenja i besmrtnosti Qyo
cini osnov mnogih mitova i
svetih obreda U starom Egiptu,
bog sun ca Ra je svake noci
obavljao zastrasujui:a putovanja
kroz donji svet, susrecuci se
oesNo Apolon, bog sunca iz klasicne
antike, vozi nebom svoju suncanu
kociju
sa najljucim neprijatcljcm,
monstruoznorn zmijom Apofis,
pre ponovnog izlaska na istoku;
,1ko bi Apofis ikad.1 porazila Raa,
suncc nc bi granulo i zemlja bi
utonub u tamlL U prcdanjima
Indijan,1c1 iz plcmen,1 Ciroki
suncc jc zensko, a kada njena kci
umrc od ujcd,1 zrnije, sunce od
bola prckrijc lice i svet ostane
u tami Da bi utesili suncc,
ljudi igraju i pc\ aju, na sta ona
otkrije lice i svct ponon1 postane
os\·etljcn Suncani pies nizijskih
Indij.111aca pcn·ezan je sa ovom
simbolikom
CRNO SUNCE
Nckc kulture uovorc o crnom
"'
suncu. Asteci su ga prikazivali
na ledima boga donjeg svcta
koji ga nosi na ledima, a l\faje
su ga prikazinle kao jaguara.
Kao antitcza podnevnom
suncu na vrhuncu stvaralackih,
zivotodavalackih sila, crno
sunce je povezano sa smrcu i
unistenjem, nagm·est.wajuci
nczaustavljivu nesrecu .. Zato
sc pornracenja sunca srnatraju
rdavim znamenjem, koje
nagovestava kataklizrnicne
dogadaje kojima se ciklus
GORE U rnnogim tradicijarna,
pornracenje sunca je sa uzasorn i
strahorn sagledavano kao sirnbol
nesrece
z,l\ r,;,11 ,1: 11,1 primc'r u trcnutku
Hri>tL>\ L'g r,1Sf
1
inj,rnj,1 rnncc
j c pl1t.1m11cl L' L' ,11 h cm i j i
crnc1 q1ncc prcdst,nlj,1 siron1
I>komku nutcriju kuju trd1,1
l>br.1diti: Z.l f
1
Silwlog,1 lH\ll jc
simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg
PS I H (\I() S k\ SI\ I B (\LI k .\
Sun cc sc ccstll poi czujc s,1
f
1
1'incipl11ll ,1lltl>i itct,1. CijC ic pn L)
L'liccnic ot,1c. (\no jc pL•1cz.rno
s,1indi1idu,1lnoscu.1oljom
cg,1111 i r1crson,1l1wscu kL1ji n,1
n,1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j
cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii
sc n,1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust,1ju
cgurn,1niji prctcr.rnoj gL•rLfoqi i
.1utc1rit.mwsti .Suncc jc t.ikodc
f'O\c'z,11w s,1 stqr,1L1cko111
cncrgiic•m zdr.11ljcrni1 it.1lnDscu.
uticuci i n,1 fizicki i 11,1 r1sihicki
r.1z1 oi k,w olicc11jc mus kc
c11crgijc rnozc sc s.1glcd.11 .iti Lio
r1rcd:;t.11 ,1 duh,1 i mozc sc j,n lj.1ti u
sno1 im.1 i mite>\ i111.1 Lw car kr.1lj
bc>g iii jLin,1k
t.1cb unut.ir krug.11 kc11,1 ,c kc>ri,ri
u --lstroncqniji i --1:.;trci\cit:ili i tL1c,1k
s p.1ocim,1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1
h1cij.1 - LI 1111wgi111 prc,Lrnrirn.t
(ukljul:LijLI(i 1wrdij,kc
SC s.1glcd.11 ,1 k,w bL1z,111,t1 L' kLlJC
sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL' ,,l
zr.1cinu >Ligcri,;c f'IL"' c'tli,'nlc:
l:c:;t gr.1ficki :;irnbc•l jc kru:; ,,1
zr.1ci111,1 kuji su prcdst.n liL'lli
n.1izmcnicno Lw r.11 nc i uL1q,tc
linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL·
d,1 St\ L>ri >I ctlo:;t i tor
1
IL>tLI
Tr.1dicion,1liw jc bi IL' ,c,Lim
zr.1LJ. z,1 scst pr.11 .1c.1 u kc>Si11L"LI
i scdmi jc kosmicb dirncn;ij,i
.Suncc sc pL>nckad r
1
rib!llic
s liccm kod i11dij,1mkL1:;.
plcmcn.1 Hopi 11,1 prilllL'I Lw
i LI z.1p.1dnoj ikonogr.1t'i ii l
kdtskom mitLI suncc ic c1lic,l\',11w
u Lugu ( s1 ctlosti l ,1 f'OilL'bd
sc porninj.ilo Lw Cri,rn,1jnch
( .Sunc.1110 lice l
L \j I
0
2
Vl
0
"'='.
I-
2
MES EC
PLAVI M ESEC
Dva puna meseca
unutar istog
kalendarskog
meseca cine plavi
mesec, fenomen
koji se desava svake
druge iii trece
godine .. Zato izraz
"jednom za plavog
meseca" (s mene na
us tap) znaci skoro
nikad. U vikanskoj
tradiciji slavi se esbat
(mesecev praznik)
povrh uobicajenih
12 u toku godine,
kada se smatra da
obredi i prizivanja
imaju dvostruku
mac
ooLE Za kamenove
Stounhendfa se veruje da
su sluzili za astronomsko
merenje mesecevih faza
NalazeCi se na priblifooj
udaljenosti od 400 hiljada
kilometara od Zemlje, mesec vrsi
snaino gravitaciono delovanje i
na kopno i na more .. Njegov uticaj
je najprimetniji kod rnorskih
plima, ali rnnogi smatraju da
deluje i na biljke i zivotinje,
ukljueujuCi ljude .. Posle sunca,
mesec je najocitije nebesko telo,
a njegova periodicnost bila je od
najvece vafoosti za sva poimanja
vremena .. Cinjenica da njegovi
ritmovi odgovaraju gotovo tacno
rnenstrualnom ciklusu kod
:Zena, kao i godifojirn dobirna i
godisnjern ciklusu, dovela je do
ocitih asocijacija u odnosu na
zensko i na zernlju ili prirodu.
Mesec ne emituje sopstvenu
svetlost, nego odraiava svetlost
sunca: osobine ove svetlosti
veliki su izvor religijske i pesnicke
inspiraci je
MESEC I ZENSKO
Simbolika koja se pripisuje
rnesecu pretefoo je (ali ne
iskljucivo) povezana sa zenskim.
Mesec se povezuje s mastom,
intuicijorn, psihickom snagom i
snovirna, a narocito se povezuje
sa zenarna, plodnoscu i radanjem
Stare civilizacije su praktikovale
obrede plodnosti i slavile su
rnesec na godisnjim svecanostirna
posvecenim boginji, tra:Zeci njenu
pomoc kod zaceca. Smatralo
se da se vreme ovulacije kod
zena de5ava u periodu punog
meseca i verovalo se da je moc
percepcije kod zena veca tokom
menstruacije.
Boginje meseca postoje u
rnnogim starim kulturarna .. Mesec
se slavi kao rnajka svih sa mnogo
dojki, kao tvorac zivota na zernlji.
Grcka boginja Arternida (rimska
Dijana) prikazuje se sa mnogo
dojki i sa zivotinjarna i biljkarna
koje joj iskacu iz glave, udova i
grudi Kineska boginja rneseca
rodila je sve stvari posle potopa;
slicno tome, boginje meseca
u zapadnoj Aziji i Evropi bile
SU izvor svih zivih StVOren ja.
Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn
menjala su se vremenom:
najpre boginja bez ikakve veze
sa suncem, kasnije je postala
supruga sunca i boginja braka.
Njena deca bila su zvezde .. Najzad,
smatrali su je nevestom svog brata
sun ca.
UNUTRASNJA MU DROST
Mesec je veliko ogledalo i olicava
osobine receptivnosti koje su
neophodne za intuitivni proces
i za dozivljavanje osecanja. Ova
receptivnost je jos jedan aspekt
boianstava rneseca ..
Mesec se cesto povezuje sa
mudroscu. Grcka i egipatska
boginja Sofija iii Gospojina od
Mudrosti, boginja je meseca i
personifikuje bofansku mudrost
Sing Mu, kineska boginja meseca,
naziva se boginjorn savrsene
inteligencije, a za Devicu Mariju,
ponekad zvanu Mesecom crkve,
kaiu da poseduje savrsenu
mudrost.
MESEC I DUSA
Kako mesec utice na plimu i
oseku, tako se moze razumeti i
da utice na nase emocije, koje
se cesto povezuju s vodom Iako
se mesec ponekad povezuje
sa usvajanjem znanja, cesce
se povezuje sa osecanjima, sa
iracionalnoscu i sa nesvesnirn
ili skrivenirn Biti "pod uticajem
rneseca" znaci gubiti razurn,
biti ponet raspolozenjima i
osecanjirna, u vlasti nesvesnog,
sto se u najekstremnijoj
formi rnanifestuje kao ludilo ..
(Uprkos njihovorn folklornom
povezivanju, postoji veoma malo
naucnih dokaza da su rnesec i
ludilo povezani).
U ranoj japanskoj mitologiji
svetlost Cukujornija, sintovskog
boga meseca, rnogla je da izazove
halucinacije i razocaranja ..
Hekata, grcka boginja tarnnog
rneseca, darivala je vizije ali
je takode znala da unisti ljude
ludilom Isto vazi i za vecinu
mesecevih bofanstava, pri
cernu je tanka linija koja deli
isnpiraciju od ludila. Postoje
price o pobesnelirn demonirna
koji se nalaze pod jakirn uticajern
rneseca. Sloveni pricaju o
vukodlacima - ljudima koji se
pod svetloseu punog rneseca
pretvaraju u vukove. Oni su
STVORENJA NA MESECU
Krateri i senke na mesecu omogucili
su ljudima da projektuju svakojake
slike stvorenja na njemu Uobicajena
zapadnjacka slika jeste slika eoveka
na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu.
Altajski samani vide starog kanibala koji
je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski
rod. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem
nosi kofe .. U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje
su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu
potamnelo sjaj.
velika opasnost za ljude i
neranjivi su bilo kojirn oruzjem
osim onoga koje je napravljeno
od srebra, rnesecevog rnetala ..
MESECEVE MENE
Mesec odrafava ritrnove zivota,
prolazeci kroz beskrajan tok
srnrti i ponovnog radanja u
ciklusu od 28 dana; zato on
cesto predstavlja prelaz i obnovu
i sirnbolizuje ciklieno vrerne ..
Mesec, u stvari, irna 28 mena u
toku dnevnog izlaska i zalaska,
tokorn kojih prolazi kroz ceo
zodijak.. Medutirn, cesce se
govori 0 C:etiri rnene ili cetvrti
meseca: rnlad mesec, pun mesec,
tri cetvrti i tarnni rnesec.
Mladi mesec se povezuje
sa narastajueom energijorn
- odrafavajuci trudnocu - i cesto
se smatra da je do bro vreme
za pocinjanje novih projekata.
Mesec je najjaci kada je pun:
tada predstavlja punocu 2enske
energije i odrafava simboliku
kruga, oznaeavajuci celovitost
Tri cetvrti rneseca predstavlja
vreme opadanja, odustajanja od
stvari. Tamni mesec se povezuje
sa mirorn i pocetkorn uspenja iz
donjeg sveta ili srnrti
POLUMESEC
Kao znarnenje, polumesec se
prvenstveno povezuje sa zenskirn
bofanstvima Boginja devica
Arternida (ili rimska Dijana)
obicno se prikazuje kako drzi
polumesec u ruci ili ga nosi na
glavi Izvrnuti polumesec atribut
je egipatske boginje lzide, au
hriscanskoj ikonografiji Devica
Marija, koja je nasledila deo
lzidine sirnbolike, takode se
ponekad prikazuje na izvrnutom
polumesecu On je atribut
prvosvestenice tarota, koja
se povezuje sa misterijom,
intuicijom i silarna nesvesnog U
hinduizmu je polurnesec sirnbol
Sive, boga preobrazenja
Polumesec je veorna vafan
sirnbol u islamskom svetu,
sirnbolizujuci otvorenost i
koncentraciju Obicno pracen
jednorn zvezdorn, on je simbol
raja i vaskrsenja, cesto ugraviran
ili naslikan na minaretima
ili grobnicama. U arapskorn
pisrnu slovo "n .. , oblikovano
kao polumesec sa tackorn
iznad, slovo je vaskrsenja, a za
upokojene rnolitve se pisu tako
da se rirnuju s njirn; ovo slovo
se izgovara kao "nan .. , sto je u
isto vrerne arapska rec za ribu,
a riba je sirnbol vecnog zivota u
Kuranu
MITOVI 0 MESECU
U nordijskom mitu, Mani, mesec,
i Sol, sunce, stvorili su bogovi i
stavili su ih u koCije da putuju
nebom.. Manijeva koCija se C:esto
GORE Od srednjevekovnog
vremena Devica Marija se
povezivala sa polumesecom,
i to u ulozi ogledala Hristove
svetlosti
pribliz,1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost
mogb d,1 ima \ cci uticaj 1ia one
dole Jednom prilikom, i\[ani jc
zgr.1bio d\ ,1 dcc,1ka koj,1 su nosila
\Odu, Hiukija i BiL1, d.:i budu
njegcn i drug.ui, tako d,1 su oni
post,1li ml.:idi mcsec i tri cetnti
mcscc.1. i\Lrnij,1 jc cesto progonio
\ uk Ha ti kad.:i bi g.:i uh\'atio.
,1trnosfcra jc post,1jaL1 J\etinjska,
,1 kaLh bi uspco d,1 g.1 b,1ci n.:i tlo,
n,1st,1lo bi pomracenje.
(OVEK NA MESECU
20 jula 1969. Nil Amstrong je
simbolicno ostvario prvi fizicki
kontakt sa mesecom, govoreci:
"Mali korak za eoveka, ogroman
korak za covecanstvo"
SASVIM GORE Tamni
mesec simbolizuje tacku
mirovanja zivotnog ciklusa
GORE Tri cetvrti meseca
predstavlja 'odustajanje od
stvari' i 'opadanje'
0
""
GORE Zvezde SU
povezane sa duhovnim
prosvetljenjem i
bozanskim prisustvom
oEsNo U hriscanskoj
tradiciji, zvezda je
vodila mudrace do
novorooenceta lsusa,
kome su dali poklone od
zlata, mira i tamjana.
GORE Petokraka zvezda
bila je amblem asirske
boginje lstar (kasnije
lzide, Venere) Petokraka
je postal a rasprostranjen
simbol duhovnog i vojnog
uspona
Kao t.1ckicc s\·ctlosti kojc
obasjavaju tamu, z\·ezde sc
odm·ek posm,1traju bo raj ski
simboli, oznacitclji boz,rnskog
prisust\•a One su arhctipski
simboli koji se pojadjuju u
svetim i sckularnim tr,1dicij,rnu
sirom sveta. Prcma j.1kutskim
samanima iz Sibir,1 nezde su
bile prozori svemira. Njihovo
kr,1tkotr,1jno ot\·aranje i
z,1t\ ,1ranje omogubvalo jc iii
sprec,walo ulazak u gornji svet
U r,rnim drustvinu posmatranjc
ncba bi lo je vJ.zJ.n dco zivota,
,1 ,1strologija i J.stronornija
bile su jedno Nebcske pojave
bile su od velikog pr.1kticnog
zn,1c,1ja. obc!czavajuci sezonske
prornene i dajuCi kalendar za lov
i sctrn L1ko su ljudi zap.1iali
da sc iZ\'esn.:i dogadanja na ncbu
pokLlp.1ju sa dogadJ.jima na
zemlji. te p.lralele su se spajale
u zn.irncnjc - kn-.wi rnescc, na
primer, prcdsbzino je prirodnu
bt,1strofu iii rat
i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA
lsprcd.:iju su mnoge price o
simbolici zvczda. Prema KalevJ.!i,
finskom nacion,1lnom spevu,
Z\'Czde SU sacinjenc od dclova
ljuskc kadJ. se razbilo Jajc sveta ..
ZVEZDE PADALICE
Obicno posmatrane kao
prorocansko znamenje, zvezde
padalice se tu mace kao iskre
rajske vatre iii semenke bozanske
sustine Za njih kazu da igraju
slicnu funkciju za anoele, delujuci
kao glasnici izmeau raja i zemlje
i podsecajuci ljudska bica na
njihovu vezu sa du horn.
Medu Astecima. Mlecni put
se zvao mikskoatl ('°zrnija od
oblaka") i po tome je dobio
ime MikskoatL bog zvezde
Sc\·crnjace i !ova. za kogJ. se
smatralo da stanuje na zvezdama
U rnajanskim hijeroglifima
zvezde se cesto pribzuju sa
zracirna svetlosti koji izbijaju iz
njilL Prema narodnorn verovanju
u Gvaten1ali i Pcruu, zvezde
predstavljaju duse pran•dnih
pokojnib, dok se rnedu Inkama
kosmicka simbolika zvezda
prosiruje ne samo na ljudc
nego i na zivotinje i ptice: oni
su verovali da sc na nebu nalazi
drnjnik S\J.kog bica na zemlji,
koji jc odgcn·or,111 za r,1danjc i
rast bib na zemlji U hriscanskoj
tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno
jc poj,1rnm Vitlcjemske Z\czde.
OJ.nas se z\·ezde pm·ezuju sa
snovima i zcljama i postoji
\·ercffanje da ee se ispuniti zelja
ako jc pozelite kada Yidite zyezdu
padalicu
ZORNJACA
Kako orbita Venere leZ.i unutar
orbite Zemljc, ona se na ncbu
pojavljuje prilicno blizu sunca,
a zavisno od ciklusJ. \·idi sc
blizu sunc,1 na izlasku iii na
oEsNo U indijanskim predanjima
zvezde se smatraju logorskim
vatrama predaka
zalasku. Zato se zove zornjaea
i vecernjaC:a. U vavilonskoj i
asirskoj mitologiji !Star, boginja
ljubavi koja se povezuje s
Venerom, silazila je u donji svet
u potrazi za ljubavnikom i onda
Se vracala LI zin1t, bas kao StO
je vecernjaca nestajala neko
vreme pre nego sto bi se pojavila
ponovo da najavi izlazeec sunce
Kod nizijskih Indijanaca,
zornjaca je simbol zivotnog
principa - zato sto najavljuje
zoru i ponovno radanje dana
- dok lndijanci iz plemena
Kora, sa jugozapada Sjedinjenih
Driava, daju zornjaci jednak
znaeaj kao suncu i mesecu, s
kojirna ona formira ncbesko
trojstvo. Medutim, u meksickoj
tradiciji za zornjacu sc smatralo
da donosi bolest, pa su se vrata
i prozori zatvarali pred svitanje
da bi se sprecio ulazak opasne
svetlosti; u rneksickoj narodnoj
urnetnosti ona se cesto prikazujc
sa lukorn i strelom, a nosi masku
od lobanje U hriseanskoj
tradiciji jedno irne za davola je
Lucifer, sto znaci zornjaea
SEVERNJACA
Severnjaea simbolizuje cvrstu
i vecnu tacku u centru oko
koje se vrti kosmos. U rnnogim
delovima Evrope i Azije ona
se razlicito porninje kao stozer,
glavcina, pupak, centar zivota
iii kapija raja. U turkmenskoj
tradiciji ona se opisuje kao
"fatorski kolac .. neba; Mongoli
je porninju kao zlatni stub, a
Sarni iz severne Skandinavije
zovu je stub sveta. U vecini
severnoazijskih predanja
ona se nalazi na vrhu Svetske
pLrnine, pC1bzujuci n,1 bor,1\·istc
S\ C\ isnjeg bog.1 n,1 ncbu; shodno
tome. olt.ui u O\ im kr,1jc\·inu
obicno sc post,1\ lj,1ju na SC\crnu
stranLI hr,un,1
Simbolib sc\crnjal:c kao
Hha ncb,1 odraz,n a ljLidskLI
hijcr,uhijLI U Kini, na primer,
ncbo, s,1 ostatkom Z\ czd,1
r.1sporcdcnih z,\\ isno od odnos,1
prcm,1 sc\crnj,1ci, saglcd,l\,1 se
LI smislu strnkture drLISt\a, LI
kojcm su car i \l1dajuca klas,1
bili stoicrn,1 tacb oko koje su se
Hteli S\ i drugi. s\·,1ko 1u sYom
mcstu. U lndiji sc sc,·crnjaca
prizi\a LI' cdskim S\ ,1dbcnim
'cscljima, prcdstadj,1juci
mladozenjLI kao stozernu t,1cku
odnos,1
ZVEZDANI Sli\!SOLI
ZYezda pctokr,1ka jc poznat.1 kao
pent,1gr.11n i predst,1vlj;i dreYni
m,1gijski zn,1k To jc forma koja
sc j,wlja u umctnosti i u klasicnoj
,uhitekturi, kao i u prirodi
(morska zvczda i ncke \TSte
c\·ecd) Linije kojc sp.1jaju njcnih
FCt nhova dcle jcdn,1 drugu u
sr,1Zmcri pozn.itoj kao zlatna
sredina iii bozanska srazrnera,
cineci je L1ko simbolorn
celcn·itosti i s,1nscnstva
Kada se crt,1 s nhom prcma
gore z,1 pcntagr.1111 kazu da jc
sirnbol kosmickog coveka, au
hriseanskoj tradiciji on je simbol
HristO\·og 'alfa i omega, poectka
i kr,1ja
Slcdbcnici Pitagorc koristili
su pcnt,1gram kao znak
idcntifikacijc, a on se ccsto
poj,nljujc i kao ,1mblem kod
nusona, cija istorija datira iz
Hcmena pitagorejac,1
U srednje\·ekovnoj Evropi
pentagram sc koristio kao
,un,1jlija protiv zb za odbijanje
dcmonskih sila. J\Icdutim,
okrcnut n.wpako, Sd cfra nha
prema gore, pent,1gram sc
pO\·eziv,10 s,1 davolom, pri cemu
su Hhcn·i ,·ideni kao roocn i
"'
PENTAGRAM
U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde
petokrake su se urezivale na diskove
plemenitih metala kao sto su srebro
GORE Dve verzije
osmokrake zvezde
boginje lstar, koriscene
sirom Bliskog istoka
mnogo vekova pre Hrista
Gornja zvezda predstavlja
vavilonsku verziju, a donja
fenicansku
iii zlato da bi se dobio carobni pecat
poznat kao pentagram Ponekad su
unutar ove forme upisivana hebrejska
slova, latinske reci i kabalisticki znakovi
Ovaj pecat je simbolizovao moc
okultnog i za njega se verovalo da moze
da uzrokuje zemljotrese, da inspirise ljubav, uzrokuje nesrece
i baca cini, kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama
pojavljuje se na zidovima starih hramova, urezan u kamenje
crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na
pola krozjezgro, otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi
ovo zovu zvezda znanja
N
<
N
:::J
rn
0
2'
Vl
0
ZODIJAK
GORE Ovan lici na glavu
ovna, ali i na izvor zivota.
GORE Bik lici na glavu i
rogove vola.
GORE Blizanci simbolizuju
dvojnost.
GORE Rak sugerise klesta
raka, a moze da predstavlja
i promenu smera
GORE Lav predstavlja
lavlju grivu iii stvaralacku
energiju slicnu zmijskoj.
GORE Devica bi mogla da
bude nebeska krila, zena
koja drzi snop zita iii zmija
Simbol sam po sebi i zbirka
simbola, zodijak je pojas
zvezda sa obe strane "ekliptike .. ,
prividne putanje kojorn preko
neba prolaze sunce, mesec i
planete Deli se na 12 sazvezda
iii znakova "Zodijak" dolazi
od grcke reci i znaci krug zivih
stvari. Rec je o pojmu koji je
nastao u vrerne kada su ljudi
verovali da je svako nebesko
telo naseljeno nekirn astralnim
duhom, a izvire iz stava koji
sagledava stvaranje sveta kao
ogrornnu rnrezu medusobno
povezanih sila, odrafavajuci iii
cak uticuci na zivot i dogadaje
na Zemlji. Sazve:lda su se
pcwezala s razlicitim zivotnim
forrnarna i predrnetima,
poprimajuci rnisticna znacenja
kod obja5njavanja ljudske
sudbine i zamrsenosti koje cine
ljudski karakter Znakovi se dele
izmedu cetiri elementa, a svaki
dobija tri "svojstva .. : glavno
(stvaranje iii inicijacija), fiksno
(trajno) i promenljivo. Svakim
znakom "vlada" jedno nebesko
telo
OVAN (21 MART - 20
APRIL)
Astroloska godina pocinje na
prolecni ekvinocij (na severnoj
hemisferi) kada sunce ulazi u
saZ\e:lde Ovna .. Ovan se cesto
prikazuje kako trci napred
a gleda natrag Ovaj znak je
tvrdoglav, zanet, nezavisan,
arnbiciozan i lako padne u
dosadu .. Vladar Ovna je Mars;
anatomski se odnosi na glavu
i lice, njegov element je vatra,
njegovo svojstvo glavno, a dragi
kamen dijamant
BIK(21 APRIL-21
MAJ)
Drerni simbol muskosti i
plodnosti Bikovi su lojalni,
prakticni, mirni, plemeniti,
uvidarni i strpljivi Uzivaju u
culnirn uzicima,ali znaju da budu
tvrdoglavi i strogi Vladar Bika
je Venera; anatornski se odnosi
na grlo i vrat, njegov element je
zemlja, svojstvo fiksno i dragi
kamen smaragd. Praznik u slavu
Budinog rodenja dolazi pojavorn
prvog punog meseca posto sunce
ude u sazve:lde Bika
BLIZANCI (22 MAJ - 21
JUN)
Blizanci znace suprotnost i
dvojnost U nekim tradicijama,
ovaj znak se prikazuje kao
muskarac i zena iii kao
i:iar ljubavnika. Blizanci se
povezuju s ljudskim kontaktorn,
komunikacijorn i intelektom.
Njihov element je vazduh,
svojstvo prornenljivo, a vladar je
Merkur. Anatomski, ovaj znak se
odnosi na pluca, ruke i rarnena,
a dragi kamen je ahat U Indiji se
ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti,
boginjorn majkom iz Veda
RAK (22 JUN 23JUL)
Rakovi SU osetljivi, cudljivi,
rnastoviti, romanticni, zastitnicki
nastrojeni i neini, ali znaju
da budu sebieni i preterano
ernotivni Rak se povezuje sa
arhetipom rnajke; njegov vladar
je rnesec, element voda a svojstvo
glavno. Anatomski se odnosi na
DESNO Krug zodijaka je simbol koji
predstavlja cikluse, faze razvoja i
aspekte muskog i zenskog
grudi i stornak, a njegov dragi
kamen je foldspat
LAV (24 JUL - 23
AVG UST)
Kada sunce ude u sazveide
Lava, njegova snaga (na
severnoj hemisferi) nalazi se u
zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje
sa toplinorn, plemenitoscu,
kreativnoscu, hrabroscu i
vodstvorn, iako zna da bude
egoistican, gord i autokratskL
Njegov vladar je sunce,
element vatra a svojstvo fiksno
Anatomski, Lw se odnosi na srce,
a njegov dragi karnen je rubin
DEVICA (2-+ AVGUST
23 SEPTEMBAR)
Devica (u srnislu .. neza\·isne
:Zene"), dolazi u vreme zetve
Povezuje se sa veCinorn glavnih
zapadnih boginja, ukljueujuCi
lzidu, Demetru i Devicu 1\fariju,
Device su prakticne, pronicljive,
analiticne i precizne, ali znaju
da budu cepidlake U vlasti
Merkura, Devica se odnosi na
creva, slezinu i pleksus Njen
element je zemlja, svojstvo
prornenljirn, a dragi kamen je
kornalin.
VAGA (2+ SEPTEMBAR
23 OKTOBAR)
Kada sunce ude u sazveide
Vage, nalazi se u sredini
astronornske godine kada su dani
i noci jednake duzine. Vage SU
urnetnicki nadarene, prefinjene
i dobri mirotvorci, ah znaju da
budu neodlucne. Vladajuca
planeta Vage je Venera, njen
element je vazduh, a svojstvo
glavno; dragi karnen je safir a
anatornski se odnosi na kicmu,
bubrege i jetru.
i bozanske moci. Obicno se
prikazuje kao kentaur koji nosi
luk i strelu; njegov glif predstavlja
strelu, sirnbol coveeanstva koje
strcmi ka zvezdama. Strelac je
simbol vise mudrosti, duhovnog
traganj,1, filozofije, nauke i
puto,·anja, ali Strelac moze da
bude i ncrealan i nepouzd,rn.
Njegova ,\adajuea planeta jc
Jupiter, element v,1tra, svojst\'O
prornenljivo, dragi karnen topaz
SKORPIJA (2+ OK.TOBAR Anatomski.st1elacd,1dajetrorn,
22 NOVEMBAR) butinama i karlicnom zonom
Otrornom Skorpijom vladaju
Mars i Pluton. U mnogim JARAC (22 DECEi'v!BAR
kulturamaonasepovezujesa - 20 JANUAR)
propadanjem i srnreu. Skorpije su Jarccm dada Saturn, ,1 wsnik
odlucne, energicne i radoznale,
sa silnom polnom energijom i
strascu, iako su sklone ljubomori.
Anatomski, Skorpija vlada
bubrezirna i genitalijama, njen
dragi kamen je opal. element
voda i svojstvo fiksno. Ovaj znak
ponekad predstavlja orao, feniks
iii zmija.
STRELAC (23
NOVEMBAR - 21.
DECEMBAR)
Deveti znak, Strelac, predstavlja
savrsenog eoveka, spoj
zivotinjske i duhovne snage
jc kulmi1ucije zime .. Njegov
clement je zemlja, S\ojstvo
gbn10, dragi kamen granat;
anatomski vlada kolenima,
zubima i kostirna .. Jarac
predsta\·[ja red, cnstinu i
stabilnost, kao i arnbiciju i
pregoran rad .. Njegov naziv sc
\·ezuje za mitoloski cipalj, a glif
odra:Za,·a i ribu i rocTcn-e
v
VODOLIJA (21 JANUAR
19 FEBRUAR)
Glif rndolije predstadja vodu i
kornunikaciju. Vodolijom, koja je
obicno povezana sa covecanskim
GORE Zodijak predstavlja savrseni
ciklus i zbog toga se njegova
simbolika odnosi na tocak i na krug.
idealima, slobodom,
ekscentricnoseu i originalnim
razmisljanjem, vladaju Saturn i
Uran Anatomski, ona se odnosi
na donji deo nogu i na krv. Njen
element je vazduh, svojstvo
fiksno, a dragi karnen arnetist
RIBE (20 FEBRUAR - 20.
MART)
D,·anaesti znak su Ribe. a
sirnbolizuje ih par spojenih
riba koje plinju u suprotnim
smerovima, pri cemu glif
predstavlja ovaj kontradiktorni
aspekt Ribe cesto oseeaju da
ih vuku dva smera i obicno su
sanjalacke. intuitivne, darovite i
lako se odusevljavaju, a psihicka
osetljivost oteia\'a im zivot Ll
svakodnevnorn svetu Ribama
vladaju Jupiter i Neptun, bog
mora, njihov element je voda a
svojstvo promenljivo. Anatornski,
vladaju limfnim sisternom
i stopalirna, dragi kamen je
hematit Kao poslednji znak
zodijaka, Ribe predstavljaju
rastvaranje, povratak vodnjikavog
arnbisa pre nego sto ponovo
zapocne stvaralacki ciklus.
GORE Vaga prikazuje kantar,
ali i zalazak sunca ..
GORE Skorpija se zasniva na
hebrejskom slovu mem,
a strela predstavlja ubod
skorpijinog repa.
GORE Strelac znaci
projekciju
GORE Jarac povezuje kozije
rogove sa ribljim repom.
GORE Glif vodolije
predstavlja vodu i prenosi
ideju pasivnog dualizma.
GORE Glif riba predstavlja
dve ribe koje odlaze u
suprotnim smerovima ..
N
0
0
>
0
.:?:
Vl
0
BOGOVI I BOGINJE
GORE Zevs sedi na
trijumfalnom sudu sa
ostatkom olimpijaca i
progoni poslednje titane
u Tartar (podzemni
svet) Kao vrhovni bog,
Zevs je simbolizovao
musku snagu i vlast nad
bozanskim i ljudskim
svetom
KECALKOATL
Sve kulture su stvorile
sopst,·enu rnitologiju, teologiju
i svete obrede u traganju za
pomirenjem sa misterijama
svemira .. Iako su rnisterije
utkane u kulturu u kojoj nastaju,
s\·ejedno irna zapanjujucih
slicnosti kod razlicitih
Jed no od glavnih bozanstava
asteckog panteona,
Kecalkoatl je stvorio ljude
od mrtvih iz prethodnog
stvaranja sopstvenom
krvlju On je bio i gospodar
znanja, bog vetra i zodijaka,
vegetacije i umetnosti Bio
je milosrdno bozanstvo koje
je ucilo miru i bilo sila dobra.
Njegovi amblemi bili su zmija
tirkizne koze i plast
bo:i:anstava sveta, sto ih cini .
snaznirn .uhetipskim simbolima
koji istraiuju neke od najdubljih
ideja covecanstva ..
VRHOVNI BOGOVI
!deja o vrhovnom bogu tvorcu
je univerzalna, sirnbolizujuci
praiskonsku silu od koje pocinje
sav zivot U mnogim tradicijama
to bozanst\'O se samo stvara i
pojavljuje se na earoban nacin:
na primer, u starorn Egiptu,
Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"')
izronio je kao humka ili breg
iz haosa YC1dnjikavog arnbisa,
dok jc zulucn·ski Unkulunkulu
stvorio sam sebe od prostrane
mocvare obrasle trskorn u boji
koja je postojala na pocetku
sveta
Vrhovni bog cesto sirnbolizuje
musku snagu i vlast i povezan
je sa arhetipcn·ima oca, kralja i
ratnickog vode. On se srnatra
svemocnirn i sveprisutnim,
nseci vlast nad prirodom,
zirntinjarna i ljudskim bicima
Odin, ratnicki bog iz nordijskog
panteona, bio je poznat kao
'"sveotac .. Keltski Dagda, cije
ime znaci '"svemocni bog ..,
kontrolisao je vreme i useve i
prufao je svom narodu zastitu
i blagoslov. I Odin i Dagda
su bili poznati po mudrosti,
sto jc jos jedna karakteristika
nhovnih bogova Ponekad
vrhovni bog olieava pravicni
gne\' zbog ljudskih grehova:
munja kojom je bog vitlao kada
bi se razbesneo, bi la je atribut i
Zevsa, starogrckog vladara neba
i zernlje, i boga tvorca kod Inka,
Virakoce ("gospodara sveta'} U
druge primere vrhovnih bogova
spadaju Kecalkoatl (Asteci),
Visnu (Indija) i Tangaroa
(Polinezija) ..
Medutim, nisu sva vrhovna
bo:i:anstva muska. Kineska
boginja Nu Gua, ciji je donji
deo tela bio zmijski ili riblji,
stvorila je sve :live stvari kada se
preobrazila u mnostvo oblika,
dok je u predanju Navaho
Indijanaca Zena pauk stvorila
svet tkajuci obrasce sudbine bas
kao sto pauk tka svoju mreiu
Japanska tvoracka bofanstva,
Izanagi i Izanami, bili su
blizanci, brat i sestra, koji su
stvorili zernlju rne5ajuci vode
praiskonskog okeana kopljem
VELIKA BOGINJA
Pojam svemocne boginje je
veoma star Slavljena kao velika
boginja ili kao boginja majka,
ona se obicno identifikuje s
prirodom iii zernljom U Ju:i:noj
Arnerici boginja plodne zemlje
bila je Paeamarna (njen kult
je u kolonijalnom periodu
prilagoden Devici Mariji), a kod
Mavara je bila Papatuanuku (iii
Papa), boginja zemlje i stena i
majka naroda
Boginja nije samo stvoriteljka
cija bezgranicna plodnost i
plemenito obilje radaju, hrane
i odrfavaju zivot, nego je i
unistiteljka koja trazi danak
kao deo obnoviteljskog ciklusa
radanja, rasta, srnrti i ponovnog
radanja u prirodi Ona se
cesto povezuje sa mesecom,
odrafavajuci njego\'ll ciklicnu
prirodu i svetle i tamne atribute ..
U nekim ranim drustvima,
ona je predstavljana kao kupa
iii kameni stub, ponekad beo
J ponckad crn, sto odgO\'Jfa
njcnim svctlim i tamnim
aspcktimJ. U H,1ldeji, Va\·ilon
(dJnasnji lrak), ova boginja jc
sladjena u obliku s\·etog crnog
kamena, za koji ncki 1uucnici
vcruju da jc onaj isti kamcn koji
jc postao glavni za islamsku
\'eru, Caba u J\!eki
Prcdstavc Vclike boginje
ukljucuju Selcnu (grcko-
rimsb), lzidu (starocgipatska)
i !Star (vJvilonsb) U Indiji
jc Velika boginja poznJta kao
S,1kti - krJjnjJ stvaralacka
snaga - De,·i iii i\!alu-Dcvi
("\·clika De,·i ) i smatra sc
pcrsonifikacijom zenskog
principa i majke svih stvJri
U svojim tamnim Jspcktima
poprima s u r o n ~ forme,
ukljucujuci Durgu, ratnicku
boginju, i Kali, boginju smrti ..
Durga se obicno prikazuje
bko j,1se tigra i u svakoj od
dcset ruku nosi oruzje kojirn
ubija neprijatelje, dok se Kali
prikazuje okicena lobanjamJ,
\·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i
odsccenom glavon1 u drugoj
TROST RUKA BOGINJA
U mnogim prcdanjima boginja
se deli na 'ise celina, nJjce5cc
nJ tri - devica, majka, starica
- sto odgov,lra rncsccevim
mcnama. U grcko-rimskom
panteonu, Arternida (rimska
Dijana), Demetra ( Cerera) i
HckatJ predstavljaju tri aspektJ
Trostrukc boginje ApolonovJ
scstra, koja se po\·ezuje sa
suncem, nevina boginja lo\·a
Artemida cesto se prikazuje kako
nosi srebrni luk i strelu, koje
koristi za zastitu ali i za ubijanje
Demetra je boginja plodova
zemlje. a njcni Jtributi su snop
:Zita. srp i rog izobilja. Hekata.
boginja noCi, tame i smrti,
poneL1d sc prikazuje s,1 tri tela
ili liec1 koja simbolizuju njenu
\·czu SJ mcsccom Povezana je sa
rnestima prelaz,1 kao CLl\'Jr kJpija
Hada i kao boginjJ rJskrsca
HekJta se povczujc s magijon1
i vradzbinJma u okultnim
tr,1dicijama
MANJA BOZANSTVA
Postoje bogo\·i i boginjc
povczani prakticno sa s\·im
dimenzijamJ zi\·ota - kako
u prirodnom s\·etu, tako i u
ljudskom drustn1 Bogovi
prirode ukljucuju boianstn
nebJ, mora i vegetacijc Na
prirner. Ur,rn (starogrcki) i
Rangi (mavarski) su bogovi
neba, Posejdon ili Neptun
(grcko-rirnski) i Susanovo
(japanski) \·,1ladaju morima,
dok su Tamuz (sumerski) i
Zcleni eovek (keltski) bogo\·i
plodnosti pcn•ezani s prirodom i
obnadjanjcm zivota u prolece
Llko se zcmlja i mesec
obicno po\·ezuju sa zenskin1
bozanstvima. u nekim
tr,1dicijama oni SU muski bogovi
Mcdu lnuitima. !gJluk, duh
mcseca i snaian i vest lovac, je
musko. dok jc u starom Egiptu
zcrnlju personifikovao Geb,
koji se obicno prikazuje sa
zelenim tclom da bi predstavio
vegctaciju, i sa dignutim falusom
koji pokazuje njegovu zelju cfa
stigne Nut, boginju neba ..
Postoje i boianstvJ ratarstva
i ribolova, planina i suma,
ndkana i zernljotresa, reka i
BOGINJA IZIDA
lzida je bila jedno od
najvaznijih bozanstava
starog sveta Njeno ime
znaci 'sediste" iii "tron"
i ponekad se prikazuje
kako nosi presto na glavi
Takoae je prikazana sa
kravljim rogovima na
glavi izmeau kojih se
nalazi suncev disk, sto
je povezuje sa Hator,
boginjom ljubavi i
plodnosti lzida je
povezivana sa magijskim
majcinstvom i prirodom
Koci Grka je prutala zastitu
mornarima, a u starom
Rimu njen auibut su bile
ruze
riba, ncmena i divljih neri. U
primere o\·ih bogova prirode
sp,1daju hindusb boginja
PJrnti, supruga Sive, cije ime
zn,1ci "kci planinc": Pelc, ha\·Jjski
bog ndkanske vatrc: C:ak,
majanski bog kise; Tor, nordijski
bog groma: Sedna. inuitsb
boginja morskih stvorenja; i
indijanska Selu iii Kukuruzna
zena. koja svom narodu donosi
d,ir poznav,rnja gajenja kukuruza
U Africi, zemlja i voda su
neizostavno boginje: kodJoruba
u zapadnoj Africi, Ili je boginjJ
rnajka zemlje, aJemodh je
boginja vode Jemodzini glasnici
su nilski konj i krokodil, a njena
kci je Adzi, boginja reke Niger
BOGOVI I LJUDSKI ROD
Mnoge kulture slave bo±anstva
povezana SJ drustvom i ljudskirn
vrednostima. Postoje bogovi
ljubavi i udnranja kao sto jc
grcki Eros (rimski Kupid) i
Jstecki Ksocikecal, i boginje
udaje i majcinstva kao StO SU
hinduska Laksmi i kineska
Kuan-Jin, boginja rnilosti
DOLE Hinduska boginja,
majka lv\ahadevi, ovde je
prikazana u svom dobrom
aspektu, kao Parvati
(supruga Sive), dok ruke
s oruzjem simbolizuju
ratnicku boginju, Durgu.
0
Cl
0
<
w
0
Cl
z
rn
0
~
VO
0
i-
GORE Prema legendi,
Venera, boginja ljubavi,
roaena je iz mora
Ovde je prikazana sa
bujnom, dugom kosom
koja simbolizuje njeno
devojastvo
ooLE Laksmi, hinduska
boginja bogatstva,
povezuje se sa slonom
(znak kraljevskog
dostojanstva) i cvetom
lotosa, simbolom
nevinosti
Domovoj u Rusiji i Lari i Penati
u starorn Rimu su kucni duhovi
koji cuvaju kucu i porodicu
Bo:Zanstva umetnosti i zanata
ukljucuju Benten, japansku
boginju rnuzike; Ven Cenga,
kineskog boga knjizevnosti;
Tane-Mahutu, mavarskog
boga drvodeljstva i rezbarenja;
i Hefesta/Vulkana, grcko-
rimskog boga kovaea. Apstraktni
pojrnovi kao stO SU pravda, istina
i rnudrost takode se uzdizu na
stepen bofanstva preko figura
kao sto SU Atena/ Minerva,
grcko-rimska boginja mudrosti
i ratovanja; Mat. staroegipatska
boginja istine i pravde; i Brigid,
kcltska boginja ucenja ..
BOGOVI LJUBAVI
Potreba za ljubavlju i bliskoscu
sustinska je za ljudski rod. Ona
je sila integrisanja i razresenja
sukoba; \'erorn i predajom
partneru u ljubavi mogu se
prevaziCi suprotnosti, sto
dovodi do jedinstva i celovitosti
i jedne i druge individue
Medutim, kada se izopaci, ona
postaje princip deobe i smrti
Ljubav moze da poprimi mnoge
razlicite forme - od polne
ljubavi i strasti na jednoj strani
kantara do duhovne ljubavi na
drugoj - a u mnogim aspektima
predstavlja je mnostvo bogova
i boginja .. Medu njirna se nalaze
Kama, indijski bog ljubavi;
Afrodita/Venera, boginja
ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji,
koja se navodno rodila iz
morske pene; Jarilo, slovenski
bog ljubavi i obnove; Freja,
nordijska boginja plodnosti,
culnosti i erotske ljubavi; i
Bastet, staroegipatska boginja
koja se povezuje sa uzivanjem
i polnom ljubavi. Bastet je
volela muziku i ples, a njen
sveti simbol bila je cegrtaljka ili
zvecka. Spektakularna godisnja
sveC:anost odrfavana u njeno
ime privlacila je velike gomile
ljudi, a tada bi se popilo vise
vina nego u ostalom delu
godine
BOGOVI RATA
Iako rat prvenstveno
simbolizuje agresiju, rusilacku
snagu i trijumf surove sile,
ratnicke vrednosti kao sto je
hrabrost i cast podrfavaju se
u mnogim drustvima i svetim
predanjirna C:ak i u budizrnu,
religiji poznatoj po pacifizrnu,
Buda se porninje kao "ratnik
sa sjajnim oklopom". Rat se
rnoze sagledavati i simbolicki
kao unutra5nja borba, kao
prelazna faza u kretanju iz
tame u svetlost, iz ropstva u
slobodu. U primere bogova i
boginja rata spadaju Ahajuta
Aci, mocni bogovi rata blizanci
se\"tcrnoamerickcw naroda Zuni
v
Pueblo, i 1\[origan, boginja rata
kod Kelta
Ahajuta Aci su bili deca
sunca i pokazali su vcliku
hrabrost kada su ukr.1li pribor
za pravljenje kise od jedne
svirepe ratnicke grupe Bili su
hrabri r,1tnici i zestoko SU branili
narod Zuni, ubijajuci cudovista
i zlotvore u njihon1 ime. Oni
su takode bili oLfoovorni za
v
pribadjanje oruda i znanja za
lov. Morigan, koja se ponekad
pominje kao kraljica demona,
cesto se pojadjivala kao
trostruka boginja, a njcna tri
aspekta predst.:ivljala su rat,
klanicu i smrt Vest,1 u magiji i
proroeanstvima, pojavljivala se
na bojnom polju u obliku nana
iii gavranova (njeni simboli),
casteci se lesevima Koristila
je rnogucnosti rnenjanja forme
da zavede muskarce i zadovolji
sniju polnu pozudu, a usla je
u spektakularan polni sudar sa
Dagdom, nhovnim keltskim
bogom..
Ponekad se bocrovi rata
v
povezuju s mirom Jap.rnsko
bofanstvo H.1ciman. iako
BOG TANE-MAHUTA
BOGOVI VARALICE MIMI
Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa
u Severnoj teritoriji Australije, Mimiji nastanjuju pukotine u
padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori
drveca kao tanke, avetinjske ngure, a kazu da se nocu cu ju kako
pevaju i udaraju u stene. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne
strane SU velikodusni i predusretljivi, uceci ljude kako da love, ali
ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos, donoseci bolest
i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na
svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje
pitomo, jer bi on mogao da bude miljenik Mimija, koji ce usmrtiti
svakoga ko ga povredi
prvenst\·eno bofanstn1 sinto
vcre, priznato je i u budizmu,
gde sc n.uiva Dajbosacu (",·eliki
pros,·etitelj ). Njegcl\'i .:itributi
SU stap i golub, koji simbo]izuje
mir koji prati njegove akcije
On ima funkciju da stiti r.:itnike
i zajednicu koja je na slobodi.
Drugi zastitnicki bog koji CU\"J
mir je kineski Gu.111-Di, bog
r;ita. odanosti i pr.:ivde
BOGOVI VARALICE
Bog v;ir,1lica je buntovna,
arnoralna i anarhicna figura,
antijunak koji uzi\·a da remeti
st,1tus b o - bilo d.:i su u
pit.:inju bogovi iii smrtnici. On
j e cesto mesovitog karaktera
SJ. zirntinjskir)l, [judskim i
bozanskim karakteristikama.
Njegova pob·arenost se
posm.:itra .:imbivalentno
ponekad se pojavljujc kao
mrzo,·oljni saboter. .1 ponekad
njegovi poduln·ati pom.1zu
Nordijski Loki, n.:i
primer, bio je i prijatelj bogova i
!open· koji je kr.10 njiho,·o bbgo,
dok je amcricki Kojot i junak i
hulja. Kod N.1Yaho Indij.Hlaca,
Kojot je sustvaralac sa prvirn
ccn·ekorn i prvorn zenorn, J.
dobzi iz donjeg S\eta noseci
seme z.1 bilje koje deli razlicitim
plemenirna; ipak, Apaci g.1
srnatraju odgon1rnirn za
dolazak Enopljana, a Majdu iz
Kalifornije za donosenje bolcsti,
Zillosti i srnrti covecanstvu. U
drugc prirncre bogova varalic.1
spadaju Esu, iz zapadno.1fricke
Jorube; polinezijski l\Lrnji,
donosilac vatre covecanstvu; i
l\limiji australijskih urodenika.
U mavarskoj tradiciji, Tane-Mahuta je bio sin Rangija, boga neba, i Pape,
boginje zemlje. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti
tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje, razdvojivsi tako nebo i
zemlju. Kako su njegovi roditelji bili goli, on je stvorio drvece i biljke
da pokrije majku, a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar
sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari
napravljenih od drveca Shodno tome, postao je bog svih koji rade s
drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse
noc uoci sece drveta za pravljenje kanua.
FR EJ A
Nordijska boginja
plodnosti, culnosti i
erotske ljubavi, Freja
je stitila ne samo
zene prilikom udaje
i porooaja, nego i
ratnike i kraljeve.
Ona je bila veorna
vesta u magiji i irnala
je mogucnost da
menja oblik, noseci
plast od perja i
pretvarajuci se u
sokola da bi letela
kroz podzemni svet
DOLE Ovaj stari duborez
pokazuje kovrdzavog
Lokija, nordijskog boga
varalicu
0
;::,
0
<
0
z
0
i-
RAJ I PAKAO
GORE Biblija kaze da ce se
dusama suditi na Sudnji
dan. Spaseni ce ici u raj,
prokleti ce ici u pakao
DEVET
PAKLOVA
U asteckoj mitologiji
bilo je devet paklova
kroz koje je duse
umrlih vodio pas,
koji je zrtvovan kao
deo pogrebnog
obreda. Njihove
duse su se doslovno
vracale na zemlju
sa koje su potekli.
Posle prolaska kroz
osmi pakao, dusa je
uranjana u deveti, u
vecnu kucu mrtvih
Podela na gore i dole
uobicajena je mitska terna, a
sirnbolizuje fondamentalnu
dvojnost svemira, Ovim d\·ema
polarnostima pripisuju se
razlicite vrednosti i znacenja, pri
cernu se gornja povezuje najvise
sa boravistem besmrtnika,
mestom srece, dok je donja
boraviste d<wola i bofanstava
gde se rnuce duse pokojnika Na
bazi kontrasta, u animistickoj i
5amanskoj tradiciji gore i dole se
posmatraju u mecluzavisnosti;
u perspektivi koja slavi zivot i
smrt i vrednuje prirodne cikluse
zivota
U raznim kulturama i u
raznim vrernenima, raj i pakao se
slwataju i kao doslovna mesta i
kao razlicite metafore.
SUMER
Najraniji opis donjeg sveta
nalazi se u sumerskoj mitologiji
negde oko 2 700. g pre n e,
kada boginja Inana silazi u donji
s\·et i dozivljan simbolicno
preobrazenje Ona napusta
"veliko gore .. i odlazi u "ndiko
dole .. da bi se suocila sa sestrom
blizankom Ereskigal, boginjom
vladarkorn donjeg sveta Kako
lnana silazi, moze da prode kroz
sedam kapija neidljivosti san10
skidanjem zi\·ota i plodnosti
u obliku svoje blistave odece i
dragulja, dok ne stigne gola pred
Ereskigal Ona postaje !es, ali
bog varalica Enki pronalazi za
nju nacin da se vrati na zemlju
ako uspe da pronade rezervnu
dusu Otkrivsi da njen ljubavnik
Dumuzi ne zali za njom, lnaru
ga progoni u donji S\et umesto
sebc, a ona sc n,1ca u zi\·ot po
sest mescci svake godinc.
ln,rna je boginja plodnosti, pa
ova pric,1 simbolizuje sezonski
ciklus plodnosti u kojcm biljni
svet raste, dozrcva i umire, a
zatim se obnavlja Ov,1 prica
takode predstavlja psiholosko
putovanjc u kojem se cm ck
suoC:ava sa snljim celirn biecm
irtn1juci ego.
STAR! EGIPAT
Teksto\·i u piramidarna su dugi
stupci hijeroglifa upisani na
zidove pogrebnih odaja .. Smatra
se da su napisani ch bi pomogli
faraonu da se uspnc na nebo da
bi \'eCito ziveo pokr,1j S\'Og OCJ.,
Ra, vrhovnog boga.
Prvi vladar egipatskog donjeg
s\·eta bio je Anubis. prikazinn
kao covek sa glavom 5akah 1'.ao
bog raspadanja i balsamo\·anja,
Anubis je nadgledao sudenje
mrtvima i stitio ih Ll zagrobnom
zin1tu. Na kraju je Oziris. u
pocetku bog vegetacije. preuzeo
ulogu sudije mrtvirna. Da bi
stigao u donji svet, i sarn jc
umro i bio balsamo\·an od
Anubisa: za Egipcane je njego\·o
balsarnon.nje simbolizo\·alo
novo i trajno verovanje u
zagrobni zivot
GRCKA I RIM
Starogrcki donji svet nazvan
je po s\·om vladaru, bogu
Hadu, cije irne znaci "nevideni·:.
Rirnljani su ga poznavali kao
Plutona, "bogatog", a prikazinli
SU ga kako dr:li rog izobilja, StO je
odrafavalo njegovo upravljanje
zemaljskim bogatstvima.
Grcki junaci, mudraci i
posvecenici odlazili su na svetlo
i srecno mesto u donjem svetu
koje se zvalo Rajske poljane,
a koje je Horner srnestio na
najzapadniju tacku zemlje
Mnogo vekova kasnije, rimski
pesnik Vergilije (70-19. g pre
n e ) opisao je Rajske poljane
kao mesto vecitog proleca sa
sopstvenim suncanim sistemorn
Najdublji deo Hada bio je Tartar,
zatvor za titane i one koji su
osudeni na vecitu kaznu
JUDAIZAM
U judaizmu ne postoji jasna
predstava pakla Gehena,
koja se opisuje kao tesko i
neprijatno rnesto, rno±e se
slwatiti kao rnesto na kojem se
du5a prociscava ili duhovno
preobra:lava da bi na kraju
mogla da se uspne u Gan Eden
ili u raj. Gehena je originalno
bio naziv za gomilu dubreta
do samih zidinaJerusalirna,
gde je vatra neprestano gorela
zalwaljujuci dodavanju surnpora
za spaljivanje otpadaka Tela
pogubljenih zloCinaca bacana su
ta mo
HRISCANSTVO
U hriscanskoj tradiciji raj je
mesto povezano sa svetloscu,
dok je pakao rnracan, bez
svetlosti Bozijeg prisustva
zbog grehova fovecanstva.
Rani hriscani su verovali da je
raj fizicko mesto iznad oblaka,
ali je ova predstava osporena
novim idejama o prirodi
svemira. Moderni hriscani ne
vide raj kao fizicko mesto, ali
jos mozda veruju u njegovo
fizicko postojanje u nekoj drugoj
dirnenziji
Originalno biblijsko
prikazivanje pakla predstavljala
je podzernna pecina u koju su
duse pokojnika, i dobrih i losih,
odlazile na vecna vrernena.
Kasnije knjige Biblije opisuju ga
kao mesto ponistavanja ili vecne
kazne, a rnodernija hriscanska
predstava pakla je stanje teske
patnje
ISLAM
Kuran opisuje raj i pakao veoma
slikovito. Raj se sagledava
kao blazenstvo a pakao kao
rnesto ognjenih rnuka, iako
kod rnuslimana postoje
razrnimoilazenja da Ii ove
opise treba smatrati doslovno
iii rnetaforicki U islamskorn-
verovanju svakom coveku se
sudi prema tome da li je ziveo u
sto je bolje rnogao u skladu sa
istinom. Nevernici koji odbacuju
istinu islarna ne dobijaju milost
i oni ce pas\i u D:Zahanam iii
pakao, dok ce dobri ziveti u raju
BUDIZAM
U budizmu ima !;est carstava
postojanja, koja predstavljaju
stanja duse, a kroz koja ljudi
neprestano prolaze u ciklicnirn
reinkarnacijama, dok se ne
oslobode fizickog stanja .. Deva
ili nebesko carstvo rnesto je
prijatnih stvari, ali je isto tako
nepostojano stanje. Carstvo
ljudi je mesto koje moze biti
veselo i tuzno .. C arstvo asura
(ljubomornih bogova i demona)
je rnesto borbe .. Svet gladnih
duhova je mesto nezadovoljstva,
gde vlada vecita glad
Zivotinjsko carstvo je mesto
u kojem nema rnoci razuma
Najzad, carstvo pakla je mesto
velike patnje i bola. Neko ko se
oslobodi vezanosti i ko upozna
svoju istinsku prirodu na kraju
postize stanje budanstva.
GORE Anubis sa glavom
sakala, prvi egipatski vladar
donjeg sveta, balsamuje
telo na lezaju koji ima oblik
lava
ooLe Raj /paradajz/
(od staropersijske reci
pairidaeza) je ograaena
basta u kojoj zive pravednici
u prisutsvu Boga.
>
>
>
0
0
2
Vl
0
:L
DEMON! I ANDEL!
8AVOLAK
Manji iii slabiji
demon povezan sa
ponasanjem koje je
vise nestasno nego
naopako 8avolci
su mala, tamna i
senasta stvorenja
Mogu da menjaju
oblik, postajuci
lasice iii paukovi,
a povezuju se sa
manjim nezgodama.
DOLE DESNO Kada je
ilustrovao epski spev
D:Zona Miltona, lzgubljeni
raj, Vilijam Blejkje rekao
da je Milton, ne shvatajuci
to, preuzeo ulogu Satane
i prikazao je oavola kao
junaka
DOLE Tradicionalnija slika
oavola prikazuje ga vise
kao zver nego kao eoveka
I Jndeli i demoni su bica sa
bozanskorn snagom, postojeci
ncgdc izmedu bogova i
ljudskih bica. Andcle i demone
pn enst\·eno Luakterisu
S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke. a
mogu se po,·ezivati sa svetloscu
i senkom unutar ljudskog
nes\·esnog Jung je primetio da
neke religije odbacuju demonski
aspekt, konccntrisuci se samo
na svetlost. i istakao je da se i
··boiJnstvo" simbolizujc unutar
carstava senke ..
DEMON!
U grckoj mitologiji, demoni
su bili bozanska biea koja
su spro,·odila volju bogova
nad ljudima u formi sudbine.
Demon je dodcljivan svakoj
osobi pre rodenja, a nosio je
sudbinu doticne osobe kao
niz slika iii obrazaca koji se
moraju prozi\•cti 1u zemlji. ·
Sudbina moze da SC odlozi
i da se izbegne, ali demon je
ncumoljiv i nikada ne odlazi,
trazeci da se sudbina zivi iii
opsedajuci covcka, postajuci
tako unutrc1snji demon. Kako
SU mogli dJ predvidc neciju
sudbinu, sn1c1tralo sc da demoni
predstavljJju bljeskove intuicije
v.:in racionalnog misljenja, koji
deluju kao unutrasnji nidici.
Demon je zi,·otni poziv
pojcdinca, pandan rirnskom
geniju, slobodna dusa,
zivotinjska dusa iii dusa
daha lnuita, nagval Navaho
Indijanaca i sova Kvakiutla na
se\·erozapJdu Kan.:ide. U nekim
kulturama dcmoni se poimaju
kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ ..
Cesto se povezuju s vatrom, a
genij je opisivan kao vatreni
nimbus iii oreol. ZaJunga jc
termin "demonski" opisivao
svestan odnos sa arhetipskim
figurama ljudske psihe
Poreklo pojrna andela, i
andela i demona kao oliccnja
dobra i zla, lezi u intcrakciji
izmedu persijskog zaratustrizma
i judaizrna. Zaratustrovci
opisuju borbu izmcdu dva
bo±anstva: Ormuzda, ··mudrog
gospodarc1" i boga svetlosti i
Arimana, "duha zla· i boga t;:une,
sred cijeg ±estokog boja se sudi
dusarna ljudi Judaizam, kao
monoteisticka religija, zamislja
samo jednog boga Tako je
Satana, bog tame, simbolicno
izbacen iz raja ..
Hriscanstvo je nasledilo idcju
demona kao andela koji su pali
s ncba kada se Satana pobunio
protiv Boga Rani hriscani su
,·idcli dcmone kao ,·azdusastc1
St\Ol'Cnja bcz fizickog tela, sto
jc dc1vclo do vclike rc1spr;:l\e
o tome da Ii oni jesu iii nisu
bozc111St\·a U XI I ,·cku crb·a
je prihvatiL1 dc1 demoni, kao
i andeli, inuju duhcwno
telo ponh kojeg sc nalazi
materijc1lno tclo.
Kako su paganske i
politcisticke religije sn' ,·isc
zamcnji,·anc monotcistickim,
dernoni su svc 1·isc postajc1li
unutrasnji glaso\·i koji su
sugerisc1li ludilo iii uticaj
cfavola, cl nisu bili bozansko
\'odstvo. Pali andcli iii dcrnoni
poprimili su fizicke i mcntalnc
mane i bili su prikazi\·ani Sc1
crnom kosorn i ko:i:om nalik
ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom,
crnom iii belom bojom Dok
su andeli irnali bofanska krila i
pretdno ljudskc karc1ktcristikc,
OAK! NI
lndijanski pandan anaelirna,
dakini iii "nebeski setaci''.
nose duse rnrtvih u nebo
Posrnatrani kao Cista duhovna
energija, oni su besrnrtni,
deluju van vrernena i nernaju
rnaterijalnu supstancu
dcmoni su u skladu s,1 judco-
hrisc.1nskim st.1\ om o nadmoci
nad :i:i\·otinj,1111,1 i prirodom
olic,n-,1li izuzctna S\ojstYa
ziH1tinjskog C.lrSt\".l, S,l krilima
slcpih miscv,1, Lrndzanu,
rogoYima i rcpo\·ima. povczujuci
njihovo zlo sa paganskim
bo:lanstYima prirodc
DAVO
:\rim,111, opako zar,1tustrovsko
bo:i:anstvo, i sam je t\·orac
,\[cdutim, u hrisbnstn1 da\·ola
st\·,1r.1 Bog .. N,1ziv potiec od
grckc rcci diabolos, sto znaci
"klnctnik. ,1li da\·o ima mnogo
drugih ime1u, ukljucujuci
S.1t,rnu. Lucifera, ,\[efistofcla,
Bclzcbuba i naziw kao sto je
antihrist iii princ tame .. Nazi\·
Satana dolazi od hcbrejske rcci
z,1 "ncprijatclj.1 iii "prepreku.
buduci da jc on ncprijatclj Boga
Satana sc pobunio protiY Boga i
prognan je u pakao U Kuranu je
dan1 poznat kao iblis ili scjtan
Tokorn r.rnog Srcdnjeg \·cb
Lucifer jc snutr.rn pokvarenim
,1li nc i zastrasujuCim. Kako se
hriscanska ikonografija razvijala,
on jc wc \·ise priL1zi\·an kao
zastrasujuCJ. Z\'cr sa rogovima.
rasccpljenirn kozijim papcima,
krilima i siljatirn rcpon1
ANDEL!
U ovoj ili onoj forrni, andeli
SC pojavljuju U vecini velikih
rcligija kao posrednici izrncdu
Boga i ljudi Oni su ncvidljiva
DESNO Nebesko lllilOStVO anaela
sprerna se za boj. f
1
/\noge religije
govore 0 borbi izrneau anoeoskih
sila dobra i dernonskih sila zla
ili polm idlji\·a bic,1 koj,1 dcluju
kao \odici dusc, pornaiuci joj da
r.1stc i d,1 sc ranija. Takodc sc
\·crujc d,1 oni organizuju svcmir
u samim tcmcljim,1, drzcci
planctc na kursu i kontrolisuci
r.nvoj :i:i\ot,1 na zcrnlji
R.rnohriscanske slikc andcla
bile su Ycoma slicnc grckirn i
mcsopot,1mijskim boianstvima.
Imali su kriL1, koja su odrahv,1la
njihovo ncbcsko sYojst\·o
Andcli su jcdnako vazni i za
islam, a Ycrujc sc da je arhandel
Canilo diktirao Kuran proroku
Muhamcdu.
ANDEOSKA
HlJERARHIJA
SrednjcYckovni teolozi opisali
su ncbcsku hijcrarhiju andela
U prYoj sferi nalaze sc nebeski
s,n-etnici: serafimi, hcruvimi
i prestonici U drugoj sferi su
andcli koji radc kao ncbeski
namcsnici: upradjaci, vrline
i silc I najnizi redoYi andcla,
koji su ljudima najpoznatiji. su
ncbcski glasnici, cije je mesto
u treeoj sfrri: principalci,
.uhandcli i andcli
Scrafirni, cije ime na
hcbrejskom znaci '"goreti",
su andeli koji doslovno gore
strascu za tvorca, umotavajuci
Boga krilirna i nikada ne
otkrivajuci njegovo prisustvo
Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga
i dcwode u red nebcsa muzikom
sfora. Heruvimi, cije ime rnozda
dolazi od asirskc rcci koja znaci
'"biti U blizini", CUV.lri SU SYetlosti
koja sja sa nebcsa i obasjava
zivot ljudi Kaiu da je Bog posle
Pada smestio heruvirne istocno
od Edenskog vrta, izmedu njcga
i ljudskog carstva, da bi zJ.stitio
dno :i:i\Ot.l c1gnjcnim s,1blj,1ma
U st.uirn tcbto\ ima 1uzi\ ,rni
"gospoLhrinU ognja Z,ltO StO
n,1st.1ju od ciste s\ctlosti iii
cncrgijc, ,Hh,111dcli su posrcdnici
prcko kojih sc Hsi Bozij,1
\ olj,1 Oni donosc prij,1tr1.1
uputst\ ,1, z,1i;titu i Bozijc porukc
co\ ccanstn1 lmcna ,uh,111dcla
su: Urijcl. C1dkijcl. K,1mcl,
FbL1cl. H.rnijcl, J\!ilujlo i
G.1nilo ..
DEVA-LO KA
METATRON
Ognjeni duh,
Metatron je "kralj
anaela''. vrhovni
anoeo srnrti On je
bio prorok Enoh,
smrtnik korne je
sopstvena dobrota
donela Boziju
11agradu tako sto je
primljen u najvisi red
anoela. Kao anoeo
pisar, Metatron za
sirnbol irna svitak
u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve Prerna
Tibetanskoj knjizi mrtvih, dusa posle srnrti prolazi kroz
sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa
nailazi na vrhovno bozanstvo. Ako je eovek za zivota sakupio
losu karrnu, bozanstvo ce svojom jarkorn svetloscu saterati
strah u njegovo srce i on ce biti odvucen na blazu svetlost
deve-loke, sto je pandan hriscanskorn anaelu
rn
0
z
>
z
VILE I DU .. Hov·r PRIRODE
GORE Hamadrijada iii
sum ska nimfa otkriva se
drvoseci kao duh cuvar
drveta
DOLE Vile se cesto opisuju
kako igraju LI carobnom
kolu
Zamisao paralelnog sveta
koji nastanjuju osetljiva bica
u sukobu je sa savremenim
zapadnjackirn pogledorn na
prirodu, pa su vile i duhovi
prirode preseljeni u carstvo
prica. U narodnom verovanju,
vile gube na znai:aju od XVII
veka zalwaljujuci urbanizaciji i
nadmoci nauke, ali jos ima ljudi
koji veruju da je prirodni svet
ispunjen duhovnom svescu
Zavisno od perspektive iz
koje posmatrarno, vile i duhovi
prirode mogu da simbolizuju
ljudska stanovista projektovana
na prirodu iii da se sagledavaju
kao nezavisna biea sa sopstvenirn
osobinama u sopstvenoj
stvarnosti
Verovanje u duho\•e prirode
iii vile naji:esce je tamo gde se
veruje da duh pokrece prirodu
U lrskoj, gde jos postoji veza
sa keltskim korenima, i na
Islandu, koji je okruzen divljom
prirodorn, jos buja postovanje
prema vilinskom svetu ..
Starofranrnska r ~ c '"faerie .. iii
'"feyerie"' originalno se odnosila
na stanje opcinjenosti, sjaj ili
uticaj U sustini amoralni po
prirodi, vile iii duhovi prirode'
cesto predstavljaju sile sudbine
koje uticu na ljudski svet, bilo
u zlonamerne ili dobronamerne
svrhe .. Vilinsko carstvo se cesto
opisuje kao nesto sto odrafava
ljudsku hijerarhijsku strukturu,
sa kraljem i kraljicorn na vrhu,
a daje i sliku strukture same
prirode
DEC\ I VILE
Vile se cesto povezuju sa decorn,
za koju kazu da su sposobnija
da ih vide, a ponekad im lice
Vile se ponekad zovu "mali
ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati
duhovi prirode, poznati kao
himaninjos i himaninjas, lice
dobro uhranjenoj deci; za njih
kazu da se vide na meksikanske
Zadu5nice Za siCusne abatve
. iz Afrike kaiu da zive LI
mravinjacirna i da ih vide samo
trudnice i deca ..
Hristijanizovana islandska
legenda karnje da su vile najpre
bile Evina deca. Ona ih je prala
kada ju je pozvao Bog, pa je
sakrila decu koja nisu bila cista.
Bog ju je kaznio za ovu prevaru,
govoreci da ono sto je skriveno
od Boga treba da bude skriveno
i od ljudi, pa je tu dern ucinio
nevidlji\·om. Ovo povernje
razdvajanje vilinskog carstva
sa patrijarhalnom kulturom u
kojoj su iene, deca i priroda
degradirani
PALI ANDEL!
Jos jedan hristijanizovani stav u
odnosu na vile, ovaj put keltski,
jeste da su andeli isterani iz raja
sa Luciferom Kada su pali na
zemlju postali su duhovi zemlje,
vazduha, vode, vatre i biljaka.
Sidhi u Skotskoj i Irskoj su
takvi duhovi, poznati po lepoti i
muzickim sposobnostirna Visoki
SU kao ljudi i zive U podzernnim
\•ilinskirn palatarna
Tuata de Danan u lrskoj je
vilinski narod boginje rnajke
Dane Legenda kaze da su oni
sagradili irske megalite kao
kapije vilinskog sveta i da su
bili prvi euvari blaga Svetog
Grala .. Finvara, kralj vila, bio
je opsednut smrtnirn zenama i
rnamio ih je u vilinsku zemlju
earobnorn rnuzikonL Kada je
neko opcinjen muzikorn sidhija
tada upadne u trans - sto je
verovatno dovelo do izraza
"odnele ga vile"
DUHOVI DRVECA
U klasienom svetu, hamadrijade
(fomske nimfe) SU bile zenski
duhovi koji SU zive]i U drve(U
kao cuvari i koji su urnirali kada
bi drvo bilo poseceno "Drijade"
je opstiji naziv za vile drveca
koje se nalaze u earobnim
lugovirna Cesto prikazivane kao
pramenovi svetlosti, drijade su
vesela stvorenja, koja rnogu da
ponl.lzu. da omctaju ili da gnj.we
ljudc, a posebno su aktin1c z.1
ncme punog mesecJ..
U japanskom folkloru Uku-
No-C:i jc boz.rnstrn kojc :i:i\ i
u deblim.1 drveca, .1 Hamori je
z.1stitnik lisCJ. i\fajke zo\·e su
skandin.wske vile drveca kojc
zive u zovama, za koje se vcruje
da poseduju \·coma veliku
rnagijsku moc Lepa svedska
sumska nimfa Skogsr.1 cuvar je
suma i ch·ljih zirntinj.1. Gili Du
jc usamljcna vil.1 drveCJ. koja zivi
u brezanu u Skotskoj
ISKONSKI DUHOVI
Iskonski duhovi su duho\·i
cctiri osnovna elementa. zemlje.
vode, v.uduha i vatre, koji su
skupa sa mesecom, zvczd.ima i
suncem bili izniri celokupnog
stvJ.rJ.nja sveta u starogrckoj
mitologiji Svajcarski alhemicar
i filozof P.iracelzus ( 1493-
15-t I) naziv.io ih je gnomim.i
(zemlja), sabmanderima (v.itra),
silfin1a (vazduh) i undinanu
( rnd.1) koji naseljavaju carstrn
smestcno izmedu duhovne i
nl.lterij.1lnc ravni Za njih kaiu da
dadaju prirodnom i magijskom
cnergijom koja utice na ljudske
misli i zelje
Gnomi su duhovi zemlje,
a pojavljuju se u mitologiji
i folkloru severne Evrope.
Prikazivani kao patuljasta biea
koja :live pod zemljom, ovi
iskonski duhovi se povezuju
sa magijom zemlje. lecenjem
tra\·ania, zastitom, plodnoscu i
napretkom
Zeleni eovek je arhetipski duh
zclcne prirode, koji se obicno
prikazuje potpuno pokriven
oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1
i jedne noci prikazuje duhove
("Dzine") kako nose svoju princezu i
njenog ljubavnika
zclenim hrJ.sto,·im lisecm On se
pojadjujc kao simbol u n.1jveecm
delu Enope. gdc se povezuje
sa prolccnim svetkovinam.1
plodnosti i rnoci ch doncsc kisu.
Duborezi Zelcnog covcka u
k.1mcnu i drvetu korisecni su za
z..1stitu ljudi od zla
Vodcni dul10\·i koje jc
Paracelzus nazvao undinJ.ma zive
u podvodnim pecinama mora.
jezcrJ., moC\·.irJ. i rccnih ob.1la
Oni poseduju s\·ojstva osuncane
\ode, tako da ritmicno svetlucaju.
Brodarice su \·odeni duhovi reka,
izvorJ., jezera i mocvara koji se
cesto pojadjuju kao lepe device.
Vole muziku i pies i poseduju
proroc.insku moC. Llko mogu da
donose darove ljudim.i, zn.iju i
d.i budu stetne, ponek.id d.1\'eci
ljude
Vodeni element se \'ezuje ·
za putir. koji u zapadnjackoj
magijskoj tradiciji simbolizuje
intuiciju i emocije, a povczuje
se i SJ. stvarinu kao i;to su ljubav,
seks, srodstn1 i deca .. S ,·odenim
duhovima rnoiemo se savetovati
glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.
simbolicnim slikama ..
Silfovi SU vecita, krilata
iskonska bica vazduha, koja
:live na vrl10,·ima planina.
Obicno se po,·ezuju s logikorn,
komunikacijom, ucenjern i
putovanjenL Silfovi se prizivaju
paljenjem tamjana iii aromatskih
ulja, a povezuju se s ritualnim
noiem iii macern, carobnim
orudern komandovanja,
Salamanderi su iskonski
duhovi vatre, nastali od vatrenog
gustera bliskoistocnih pustinja
Salamanderi :live u livenim
jezerirna, vulkanima i sumskim
'atr.1111.i. Im.1ju pJ.bc,1\'c jczike
i mcnj.1ju oblik kJ.o i s.un.1
\,1tr.1. Obicno sc pO\ezuju s.1
snJ.gom. S\ ctloscu, inspiracijorn.
procisecnjem i krcJ.ti\ noscu
U isbmskoj trJ.diciji vatreni
duhc\\ i sc n.izi\ .1ju "dzini
N.1stanjuju pl.mine koje t•kru:luju
S\Ct i pozn.1ti su po ogromnoj
sn.izi i po sposobnosti da mcnj,1ju
oblik. ponekad sc poj.1djujuci
kao gorostasni ljudi .. Dzini iz
:\bdino\c brnpc jc t.1kav duh.
ZEMALJSKA SVETLA
PORODAJNE
VILE
Za porodajne vile kazu
da su prisutne kada
se rada dete, pri cemu
daruju talente koji ce
usmeriti novorodence
na narocit zivotni
put. U bajci Uspavana
lepotica, trinaesta vila
baca kletvu umesto
davanja blagoslova
Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela
u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju
izgubljeno blago, s namerom da zavedu putnika. Ova svetlost
je, u stvari, bio upaljeni mocvarski gas
<
<
V1
0
0
FANTASTICNA STVORENJA
GORE Divovi se pojavljuju u
mitologiji mnogih kultura
i cesto se posmatraju
sa strahom, ali u nekim
mitovirna o stvaranju sveta
oni su simboli stvaranja
GORE Himera, CUciO'liSte iz
klasicnog mita bljuje
imalo je lavlju
telo i
rep
KENTAUR HIRON
Izglcch da u ranirn kulturam,1
m.1sta i st\ ,1rnost nisu bili
r.1zdrnjcni onako bko jc to
uobicajcno u modernoj misli
One su tad,1 prcdstadj,1lc d1·e
jedn.1ko ncdne dimenzijc
postoj,111ja, unutrasnjcg i spoljnog
S\ eta, od kojih jc s1 aki posedoY,10
sopstn'nu mudrost. F.111tasticn.1
stn1rcnj.1 su izumi ljudskc m,1stc i
j,11 lj,1ju sc u mnogirn tradicijama
Rec jc o pokusajima d,1 sc
objasni neobjasnjin1, da se uhnti
dimcnzij,1 iskust1·.1 koja se opire
objcktirnoj .rnalizi i da sc istra:le
\.lzna ljudsb pit.111j.1 putem
simbolikc.
Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom
mitu, kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega
su ucili Apolon i Artemida, a on je zauzvrat ucio nekoliko
junaka, ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle, odustao je
od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama
On je primer "ranjenog iscelitelja" - olicenje ideje da je patnja
deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za
pomoc' drugima
ISKONSKE ZVERI
F.rnt,1sticna stYorenja obicno
nastanjuju dirncnziju koj.1
obuh1·,1t,1 i s1·akodnc,·ni sYct i
drugc, nngijske s1·eton. dclujuci
bo korisni glasnici iii ucitclji, iii
bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc
moraju pre1azici da bi sc dostigao
cilj Cesto jc rec o hibridima -
dclom zi,·otinj,1m,1 dclorn ljudima,
iii 0 spoju r.ulicitih zirntinj.1,
kojc z,1jcdno cbju simbolicn.i
s1ojst1·,1 z,1 st1·,u,rnjc ncecg no1og
Obicno su obdarcni natprirodnim
mocim,1 i pcwczani s jednirn
od cetiri elcmcnt,1 zcmljom,
1·azduhom, Yatrom i 1·odom iako
su ncki po1·czani s.i 1 isc od jednog
clcment,1: na primer, sircn,1 jc
riba s,1 ljudskim torzom. sto jc
plwezujc i sa 1 odom i s.i zemljom
K.10 bica s1·ctlosti i tame, takodc
simbolizuju borbu izmcdu dobr,1
i zla i duhon10 putonnje dusc
pri suocaY,rnju sa strahoYima i
njiho1·om prcobrazayanju
DIVOVI
Nazvani po grckoj reci gigantes,
oni koji su porazcni u borbi
sa bogoYima Olimpa, dirnvi
(gig.rnti) su humanoidn,1 bica
ogromnc Yelicine. Oni su ostatak
predasnjeg doba, postojali su na
pocetku sveta iii su ga, u nekim
prccfanjima, stv,ir.ili, a mogu ch
predstal'ijaju oliccnjc prirodnih
sila .. U Kini, dncec i rekc su sc
poj,l\ili iz tcla di,,1 Pan Kua, au
J.1p.rnu su prirodne k.uakteristikc
bo sto SU planinc i jczcra
st1·ar,1li dim' i zy.ini kajodiini U
nordijskoj tr,1diciji s1·ct jc st\·orcn
od tcl.i dil'a mraz.i lmir,1, koga
jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn
bogo1·irna lmiro1 c kosti su
postalc pLrninc, njcgc11·,1 lob.inj.i
ncbcski Sl'od, ,1 njcgol'a kn more
kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c
mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c
suprugc. koj,1 jc bsnijc rodil.1 rasu
z.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim
boacwima
"'
Di1·0, i su obicno surol'i
ncprijatelji bogcw,1 i ljudi. bo
StO SU jcdnooki kiklopi iz grcko-
rimskc tradicije, iako ljudi mogu
d,1 ih nadmudrc kao sto je
u Starom zal'ctu slucaj borbe
D,ffida i Golijat.L Ponekad
din11·i koristc srnju nadljudsku
sn,1gu ch pomognu ljudima:
Dchotgozgajch kod indijanskog
plcmcna lrokcz,1 pruza z.1stitu od
zLi.
DIVLJI COVEK
i\lnoga prcdanja kazuju price
o didjem coveku koji sc nabzi
LI cvrstom SJ.\'CZU S prirodonL
--
Tibct.rnski Jcti jc zastrasujuee,
di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i
leda. ,1 u indij,rnskoj tradiciji
Vcliko Stop,1!0 iii Saskrnc ("divlji
surnski fo\·ek ) postujc sc kao
11,ltprirodno duhon10 biee. U
enopskom folkloru divlji covek
koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\"
inu vclike zube i ponckad rogm·e
U Srednjem \·cku je bio poznat
kao "sumarac i, poput keltskog
Zelcnog cm·cka, predst,l\'lja
prirodne silc
Didji covek inu veze sa grcko-
rimskim satirom - stYCirenjem
sum,1 i pLrnina kojc jc imalo
gornji deo teb co\·eka, s
rogo\·ima, i zad11je 11oge jarca.
Sbdostr,1sni i nagoL1sti. ali
ugLl\110111 dobrodus11i, satiri
SU prcdstavlj,1!i cuJ11e instinkte
ljudi: bog plod11osti Pan
bio je glan1i s,1tir.. Kasnije, u
hrisc,rnskoj tradiciji. satir je
poistovecen sa Satanom
KRO(ENJE ZVERI
i\!itsb St\'Orcnja CCStO
sirnbolizuju napetost izmedu
rugona i r,numa, prirode i
ci,·ilizacije koja jc deo ljudskog
zivota. lzgleda da ljudi, kako
postaju civilizovaniji, sve
vise podle:Zu strahu od s,·oje
"zivotinjskc: prirode, koja se
posmatra kao zver koju treba
ukrotiti U grcko-rimskoj
mitologiji to se simbolizuje
sukobom izmedu kentaura
i tesalijskih Lapita .. Pohot11i
kentaur je im.10 ljudsku
glavu i torzo na telu konja,
a predstavljao je divlju,
neobuzdanu instinktivnu stranu
ljudske prirode Na svadbenoj
svecanosti lapitskog kralja
kentauri su pokusali da otmu
nevestu, silov,1li su zenske
S\ ato\'C i 11apali su nji\10,·e
domacine drvcnim trupcima
i bmenjcm. U nastaloj tuci
Lapiti su porazili kc11taurc,
sirnbolizujuci pobedu r,numa
nad nagonima i zi,·otinjskom
strascu - koja je u ovoj prici
dovela do v.uvarskog haos,1
T,un11u, Z\·ersku stranu
ljudskog roda u grcko-rirnskom
mitu predstavlj.1 Minotaur,
covek sa glannn i repom bika.
Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate
kritskog kr,1lja Minosa, on je
snke godine jeo sedam de,·ica i
sedan1 momab koji su dcffodcni
iz Atine na ime danb. Tezej, koji
jc bio deo ovog d,rnka, ubio je
cudoviste i iskoristio je konac
koji mu je dala Minosova keer
Arijadna (simbol bofanskog·
\·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta.
Klasicni rnit daje mnogo
primera zastrasujucih stvorenja
s kojima se 11,1 kraju sukobljava
junak i ubija ih Hidra j e bib
st\orenjc mocvare sa telom zmije
i sa ,·ise glava (izmedu sedam
i sto) Ako bi jedna glava bi la
odsecena, iz nje bi narasle d\'e
da je zamene .. Hidru je konacno
ubio Heraklc odsecajuCi koren
svakog od njenih vratova, nakon
odsecanja glava
Drugo zastrasujuce eudclYiste
bila je himera, koja je imala lavlju
glavu i bljuvala je vatru, a telo
joj je bilo kozije i rep od zmaja
iii zmije: himera je ponebd
prikazivana sa glavama koje rastu
iz svakog dela tela Ona je bi la
dete cudovista Tifona i Ehidne i
predstavljala je simbol iskonskog
haosa i prirodnih katastrofa
(narocito oluja i \ulka11skih
crupcija). Grcki junak Belerofont
ubio je ovo cudo\·iste. srucivsi
sc na 11jeg,1 n,1 krilatom konju
Pegazu i gurnm·si komad olm·a
medu njegcl\·e ccljusti. Zver
je pL1menom otopib olcl\·o i
ugusib sc njime
GORE Lepi beli, krilati
konj Pegaz i hrabri junak
Belerofont simbolizuju
trijumf dobra nad zlom,
jer zajedno ubijaju
monstruoznu himeru
BAZILISK
Takode poznat kao
aZdaja, pustinjski
bazilisk ima krila,
trostruku krestu i
kandze petla na telu
zmije Cuvar blaga,
bazilisk je imao otrovan
smrtonosan dah i
mogao je da ubije
pogledom - jedini
nacin na koji je mogao
da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz
u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez
zumanca koje petao polozi u aubre, a na njemu lezi zaba
iii zmija. U hriscanskoj tradiciji, bazilisk je postao simbol
antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao
Sto SU pozuda, prevara i bolest (narocito Sifilis)
>
z
>
n
z
>
<
0
z
>
0
:2
Vl
0
L
LEVIJATAN
Verovatno zasnovan
na krokodilu,
levijatan iz
mesopotamijskog
folklora je
praiskonsko morsko
cudoviste koje se
pominje u Starom
zavetu kao "grdna
zmija" U judaizmu se
smatrao antipodom
hipopotamu,
praiskonskom
zemaljskom
cudovistu koje
ce ga na kraju
unistiti Njegove
OCi SU obasjavale
tamna mora, a
njegov smrdljivi
dah dovodio je
vodu do kljucanja
U hriscanstvu,
levijatan predstavlja
zemaljsku silu dok
njegove razjapljene
celjusti simbolizuju
ulaz u pakao.
GORGONE
U grckom mitu
gorgone su bile tri
zastrasujuce sestre
- Meduza, Evrijala
i Steno - koje su
imale ljuspastu
ko:Zu, ocnjake i zmije
umesto kose. Kao
kod baziliska, njihova
snaga lezala je u
ocima: pogledom
su pretvarale ljude u
kamen
oesNo Ovde je prikazan
hinduski bog Visnu kako
leti na Garudi, gorostasnoj
snaznoj ptici i simbolu
sun ca
oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog
mita bile su zastrasujuce vestice
sa pticijim krilima i kandzama i
predstavljale su simbol smrti
ZENSKI HIBR!Dl
Ima mnogo primera zenskih
hibrida, koji su listom opasni i
destrukti\·ni na neki nacin O\·i
hibridi predstavljaju muske
straho\·e od zenskog principa
ili •mime, koji je povez,rn sa
instinktom i iracionalnoscu
U klasicnom mi tu Scila je bila
cudovisno, sestoglavo stvorenje
sa tri reda zuba u s\·im ustirna ..
Nazvana je po steni u kojoj je
zivela, nasuprot viru Haribdi u
Medinskorn rnoreuzu. Ona je
koristila svoje duge vratove da
dolwati i zgrabi rnornare koji su
prolazili izmedu dve prepreke
Sirene su bile krilata biea sa
glavom i grudima zene i telom
zmije ili ptice. Slicne morskirn
nimfama, bile poznate po moci
s\·og pevanja, koju su koristile
da od\·uku mornare u smrt.
Evropljani su nekad verovali za
amazonske kitm·e da su sirene.
U grckoj legendi rospije
su bile besne i prlja\•e letece
vestice, koje su rnogle da
izazovu oluje na kopnu i virove
na rnoru; slali su ih bogovi
da kazne smrtnike. One su
sirnbolizovale iznenadnu i
preranu smrt, a bile su i glasnici
donjeg sveta u koji su prenosile
duse pokojnika. U obicnom
fargonu '·rospija" je okrutna
zena
MORSKA STVORENJA
Sirene i njihovi muski pandani
pojavljuju se u mnogim
mitologijarna Haldejski bog
mora Ea bio je morski jarac
dok je filistinski bog Dagon,
inace stari bog kukuruza, imao
donju polovinu tela nalik
ribi U grckom mitu rnorski
ljudi nastanjuju Posejdonovo
poLhodno carstvo. Posejdoncw
sin Triton, pola co\·ek i pola
delfin, upravljao je \'Odom
dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto
su ljudi culi kao huk okeana) i
bio je pozitivan sirnbol rnoci i
kontrole.
U enopskom folkloru,
sirenc su predstavljale
nedokucin1 :i:ensku lepotu kao
i nepostojanost i tastinu (koje
simbolizuje ogledalo). One su
imale magijsku i prorocansku
moc i volele su muziku, a cesto
. SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj
koji su koristile za kontrolu
oluja na morn Obicno opasne
za ljude (narocito za muskarce),
sircnc kao sto jc nemacL1
Lorelaj moglc su da odvedu
prcdstavljaju visu svcst i pruhju
z.1stitu Pcgaz, kribti konj iz
grckog mi ta, sirnbolizuje moc
prctvar.rnja zla u dobro. U Kini
i japanu, lann·i-psi SC CCStO
post,1\ ljaju isprcd hramova i
p.1lata u z1uk z,1stite od zlih
sila i da oznacc ulaz u svcto iii
n.u-ocito mcsto .. U budistickoj
tradiciji O\J. StH1rcnja cm·aju
budisticka uccnja, a muski
lanivi-psi sc ponckad prikazuju
s.1 sapom n,1 globusu. sto
oznacan si11tama11i iii svcti
dragulj budizma
Popularan rncdu
Persijancirna, Vaviloncima i
Asircirna, grifon ima gLwu, krila
i kandze orla (sto simbolizuje
budnost i ostrovidost) i telo lan
(simbol snage) U st.uoj Grckoj
on je bio svetinja za Apolona
smrtnike u srnrt utapanjem.. (boga sunca), Atenu (boginju
mudrosti) i Nemezidu (boginju
BOZANSKA STVORENJA osvete) U srednjevekovnoj
Kao i opasna cudovista, Evropi grifon je predstavljao
rnnoga fantasticna stvorenja snagu, zastitu i moc sunc.1, pa
_I
je tako postao simbol Hrista i
vaskrsnuca.
MOCNE PTICE
Mnoga predanja imaju primere
mocnih ptica u hinduskoj i
budistickoj mitologiji, garuda
je kralj ptica i simbol duhovne
moCi i pobede. Pola orao i
pola C:ovek, garuda je simbol
hinduskog boga Vi5nua koji
jase na njemu Garuda je izafao
potpuno forrniran iz kosmickog
jajeta i zivi na drvetu koje
ispunjava zelje On je ljuti
neprijatelj Naga - legendarne
rase mnogoglavih zmija koje
nastanjuju podzernni svet i
simbolizuju vodu i plodnost.
U indijanskoj tradiciji,
gromovnica je rnocan duh
prirode Neverovatno je velika
(obicno se prikazuje kao orao)
sa munjama koje sevaju iz
oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn
lepetorn strahovitih krila .. Nutke
sa Vankuverskog ostrva veruju
da ova ptica vlada nebeskim
carstvom, dok plemena oko
Velikih jezera veruju da se
ona nalazi u stalnoj borbi sa
podvodnim panterom, zbog
cega dolazi do oluja koje SU
opasne za ljude u kanuima.
FENIKS
Mitska ptica koja se povezuje sa
slavljenjem vatre i sunca, feniks
je jedan od najvafoijih simbola
preobrazenja, vaskrsenja i
besmrtnosti Cesto se povezuje
sa orlom i ima vatreno crvena
iii zlatna krila, sto upucuje na
sunce koje se rada .. U starom
Egiptu feniks je bio poznat kao
henu i govorilo se za njega da
JEDNOROG
Obicno beo, sa rogom koji raste iz eel a, jednorog je
simbol nevinosti. On ima telo konja, rep lava i noge
antilope, iako se ponekad prikazuje kao jelen iii
jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla
da uhvate samo device, pa su se zato povezivali sa
zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu, jednorog
je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s
mesecom, dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo
du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad
predstavljao Devicu Mariju, a ponekad Hrista - njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza
s mesecom cini pandanom lavu, simbolu sunca. Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu
kirin), stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije
htelo da gazi ni na sta zivo. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol
mud re carske vladavine.
se vraca svakih I 400 godina da
bi seo na sveti kamen hen hen
u Heliopolisu ("gradu sunca")
U najpoznatijern rnitu o feniksu
ova ptica se spaljuje na lomaci
upaljenoj suncevim zracima, da
bi se digla iz pepela kao rnlada
ptica U jevrejskoj tradiciji
feniks se srnezura posle I 000
godina, pretvarajuci se u jaje
iz kojeg izlazi podmladen U
persijskoj rnitologiji naziva se
simurg i sirnbol je bofanstva
i rnisticnog putovanja duse
prema svetlosti
U Kini je feniks poznat kao
feng-huang; u aspektu fenga
je rnuski, sunccv sirnbol, dok
je kao huang zenski i rnesecev
simbol, cime predstavlja
olicenje jedinstva jin i jang
Prikazuje se kao slozena ptica
5arenog perja, sa glavorn petla
nalik suncu i sa ledima lastavice
koja upucuju na polumesec
Njegova krila znace vetar,
repovi predstavljaju biljni svet
a noge zernlju Sa delovima tela
feniksa povezuju se i ljudska
svojstva, tako da grudi znace
C:ovecnost, a glava vrlinu.
Smatra se carem ptica i jedno
je od cetiri sveta stvorenja
(skupa sa zmajern, jednorogorn
i kornjaC:om) koja donose
mir i napredak, a njegovo
pojavljivanje najadjuje dolazak
naprednog cara iii proroka
Poznat i kao "skerletna ptica",
feniks se povezuje s letom,
jugorn i crvenorn bojorn; on je
i kineski svadbeni amlbem koji
oznacava jedinst\·o kroz brak
U Japanu, feniks se zove ho-o
i popularan je sirnbol u cistorn
zemaljskorn budizrnu koji istice
reinkarnaciju duha. Popularan
je kao motiv u sin to svetilistirna
(rnikosi) i, poput zmaja, sirnbol
j e carske vlasti.
GORE Feniks je arhetipski
simbol preobrazenja i
besmrtnosti .. U mnogim
kulturama, kao simbol
sunca, povezuje se
sa smrcu i ponovnim
raoanjem
DOLE Grifon ima glavu, kljun i krila orla, telo lava i ponekad rep zmije
iii skorpije .. U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu
>
z
-i
>
en
-i
z
>
<
0
rn
z
>
Vl
0
:?:
Vl
0
""
ZMAJ (AZDAJA)
DESNo Ovde je prikazan
sveti Georgije kako ubija
azdaju u simbolicnom
cinu oslobaoanja od
ugnjetavanja.
GORE lstocnjacki zmaj
je dobrodusno sveto
iii carobno stvorenje
sa zmijskim telom,
lavljom glavom i pticijim
kandzama
ooLE Zapadnjacki zmaj,
bljuvac vatre i cesto zelene
boje, predstavlja silu na
koju treba racunati. On
nema nista od plemenite
i napredne simbolike
istocnjackog zmaja.
ZrnajcYi SC pojaYljuju sirom
sYcL1 k.10 sirnboli silnc snagc.
s.1 ccntr.1lnim z1uccnjcm za
kulturc u kojinu sc prieaju
lcgcndc o njirna N.ui,· poticc
od grcb: rcci drakon ( cnglcski
"dr.1gon ), sto znaci ··zrnija'
i\[itoYi o zmajc,·inu ecsto sc
bavc tcmanu haosa i ncsrccc,
plodnosti, ponO\·nog radanja i
ciklusa kosmos.1. i\!nogc drcn1c
kulturc inuju zrr1J.jC\C iii zrnijc
s.1 kosrnoloskirn znaccnjcm, kao
sto jc grcki Uroboros, zrnija koja
guta sopstYcni rep i prcdstavlj.-i
unistav.rnjc i ,·ccno obruvljanjc
S\'Clll i r J. ..
Istocnjacki zmajevi cesee
sirnbolizuju pozitin1c osobine,
kao sto je mudrost i snaga, dok
ru Z.1p.1du zrnaj ccsto olicava
negati\·nc silc iii prcprekc koje
junak treba da s.wlada u svorn
trag.rnju Slozcna zinltinja, zmaj
spajJ. razliC:itu snagu i osobinc
zin1tinjskog C.HSt\',l
STVARALACKI I
RUSILAC!(l Z7YIAJEVI
Najranija prciiYcla lcgcnda
o zmaju jcste lcgenda o Zuu
(iii Asagu), sumcrskorn zmaju
koji je ukrao od vclikog boga
Enlina Tablicc zakona koje su
drfalc red u svcrniru .. Zu je ubio
Ninurta, bog sunca. koji je tako
sprecio prclazak s\·emira u haos.
Vavilonski mit o st\·aran ju sveta
govori o velikom pocetku u
kojern nije postojalo nist.1 osim
dve praiskonske sile: Apsu,
muski duh slatke vode i arnbisa.
i Tjamat, zenski duh slane \'Ode
i haosa. Tjamat je bi la zrnaj
sa lavljom glavom, ljuspastim
telom, perjanim krilirna,
orlcn·skim nogHna i raC\·astim
jezikorn. K.1da ju jc ubio bog
1\farduk. njeno prcscccno telo
postalo jc ncbo i zcmlja, a
1\farduk je od njcnc kni st\orio
ljudc.
U Bibliji sc zmaj i zmija
koristc naizrncnicno kao sirnbol
politickog suprotstavljanja
Bogu i njcgoYom narodu.
PredstadjajuCi pitanjc zla.
sustinu davol.1 i ncprij.1telj.1
ljudskog roda. zmaj ne postoji
u prirodnom svetu ncgo
ostajc rnetafrlra zla u mnogim
njegcn·irn formama. Slicno
tome, u persijskom rnitu aii iii
zmaj nije irnao nikaknlg obzira
prerna ljudima, bio jc protin1ik
dobra i prezren od bogova
Skandinavski mitovi pricaju
o zmaju koji se skriva u jarni
Hvergelrnir. gloduci korenjc
Igdrazib. Dn·cta s\·cta kojc drzi
S\ emir, u st.11110111 n.1stoj.111ju da
gJ uniSti,
ZAPADNJACl'-I ZJ\IA.J
U z.1padnjackoj lcgcndi. borbe
sa z111,1jeYima ccsto prcdst,1vljaju
borbu izmcdu dobra i zb
Z,1p.1dnj.1cki znl.lje,·i takode
predstadjaju pohlcpu. buduci
da ecsto cm aju go mi le blaga
U psiholoskom smislu. borba
sa zrnajern moze d.1 prcdst.wlja
unutrasnju borbu sa gramzi,·om
prirodorn iii sa otporom raz\oju.
Znuj moze da lja
\ cliku psiholosku b.lrijeru
dobijanja pristup.1 bogatst,·ima
unutrasnjeg bica.
C:esta mitska tcma je tema
junaka koji napusta sYoju
okolinu i nailazi na cudo\·istc
iii zmaj.1 na rubu pozn.1tog
svcta. On sc suoc.:n-a sa snagon1
mracnih sila i ubijajuci zrnaja
uspen. da sc pono\·o po\"CZe
sa zivotorn i sa licnim snag.un.1
kojc jc stckao Lcgcnda o
s\·ctom Gcorgiju priea o
njcgovoj borbi Sa mocnim
zrnajcrn (.1hhjom) koji jc
pustosio K.1padokiju ( L-Lrnasnja
Turska) U nastoj.rnju da sc
otarasi ovog cudovista, narod
bcsc ponudio ncvinu princczu.
Gcorgijc jc n.1pao zmaja, ubivsi
g.1 kopljcm, spasao jc princczu i
oslobodio n.uod od ugnjctaca
Njcgov primer hrabrosti koju jc
pokazao u odbrani sbbih snazno
sc podudarao s.1 hriscanskirn
qcdnostin1a, pa jc u XIV \·cku
on progbscn svctim zastitnikom
Engles kc
Crvcni zmaj jc amblcrn
Vcls.rna. i'vlabinogion. zbirka
\·clskih lcgcndi iz XII vcka,
sadrzi pricu o borbi izmedu
cn·cnog i bclog zmaja, koji
simboliwje napadacke
snagc Saksonaca. Zm.1je\·i su
sahranjeni u kamcni mrtvacki
sanduk, sto prcdstavlja
zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo
SC d,1 njihovo z.1drz•n-anje stiti
Britaniju od invazije, a ova prica
simboliwjc spajanjc sudbinc
Kelt.1 i Saksonac.1
!STOCNJAC!(l ZJ\!AJ
S\·e sto na Dalckom istoku
irna nekc vczc sa zmajcvima,
bbgoskn·eno je. Godina
zmaja, koj.1 se dci;ava svake
Lh-anaestc godine po kincskorn
kalcndaru, vcoma je naprcdna
i oni koji se rode u njoj uzi\·aec
oesNo Dva zmaja na jednom zidu
u Kini odrazavaju verovanje da su
zmajevi sposobni da rese sukob
suprotnosti.
u dugom, zdran.im zi\·otu i
\·clikom bog.1tstvu Kincski
n.uod naziv,1 scbc Lung Tik
C:uan Ren, .. potomci zmaja'.
k:incski zmaj, Lung. bofansko
jc st\aralacko biec, sirnbol car.1
i c.uskog zakona i od kljucnog
je uticaja n.1 kincsku kulturu
Lung simbolizujc velicinu, moc,
dobrotu i bl.woslov i sadadace
"'
s\·e prcprckc da bi postigao
uspeh Intcligcntan jc, hrabar,
plcmcnit, istrajan i pun cncrgije.
Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g
p .. n c) ucio jc 0 tajanstvenim
mocim.1 zmaja da resi sukobc
suprotnosti, cineci ga simbolom
jedinstva
Zmajevi na lstoku imaju
andeoske osobinc, lcpi su,
dobrodusni i mudri. Za njih se
grade hramovi, obicno pokraj
rnora ili reka, buduci da zmajevi
zi,·e u ,·odi i dadaju njom. Oni
st\·araju teskc oblake punc
oplodujuec kise. a povezuju
sci s munjom i gromom,
sjedinjujuci nebcsku kisu i
zernlju
Carska japanska porodica
n1di poreklo od kceri zmajskog
kralja mora poznate kao
princeza Plodni Dragulj, od pre
12.5 gcnerJ.cijJ., a za careve se
\·erovalo da imaju sposobnost
da se prct\·orc u zmajcve. Bi lo
preko prcdacke loze, bilo preko
sadasnjcg srodstva sa figurorn
zmaja, zmajeve osobine snagc
i mudrosti pristupacne su
ljudirna
Ai\.!ERICKI ZMAJEVI
U indijanskim legcndama
postoje mnoga mitska stvorenja ..
Neki arnericki zmajevi su
dobrodusne figure \'clike vcstine
i mudrosti koji ucc ljudc, dok su
drugi rusilacka sib ..
Pjaz.1 iii .. ptica koj.1 jede ljude·
plcmcna Ilini licib jc zmaju,
buduci \ clika krilatJ zirntinja
koj.1 jc jcla 111CSO i ziveb LI
pccini pokraj rckc Scjala je
strah i napaL-bla je z.rt,·e koje
bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw
jc 1u kraju izmarnio iz pecinc
F'ogl.n ic.:t Z\ ani l(.\,1tonga, koji
ju jc ubio otron1im strclanu
Ci pc\ c i Kvil.1jutc pricaju o
\Clikoj ptici gron10\nici koja je
lepctom krila sh-.HaL:i vetron: i
ciji poglcd jc palio rnunje .. Njena
omiljen.1 hr.ma bio je kit. koji
je bio prisiljen da bezi mnogo
puta, da bi se n.:t kraju pon1kao
u rnorske dubinc
ASTECKI ZMAJ
Kecalkoatl je bio
dobrodusni bog
Asteka i Tolteka
Tvorac ljudskog
roda, civilizovao je
ljude uceci ih da
pisu i upoznajuci ih
sa poljoprivredom
Takoae je uveo
kalendar, muziku
i pies. Bio je
poznat Majama i
Kulkulkanima, kao i
peruanskim Kviceima
kao Gukumac
ooLE Kecalkoatl (levo),
bog ucenosti, u borbi sa
orlovskim bogom obnove,
Kuauhtlijem
s:
>
>
N
0
>
>
>
0
w
z
<
>
N
w
>
0
c..
POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU
DUHOVNE PRAKSE, MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL!
iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI, A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE.
GORE Mnoge svete tradicije
koriste brojanice kao
porno( pri molitvi iii
meditaciji
DOLE Budisticki molitveni
tocak je, u stvari, rotirajuci
bubanj koji sadrzi sveto
pismo. Stavljanje tocka u
pokret je simbolican cin.
Sve svete tradicije imaju
sopstveni nacin povezivanja sa
duhom i koriste razne sirnbolicke
predmete u svojim ritualima i
ceremonijama Oni se obicno
smatraju predrnetima moci i
ponekad su toliko sveti da su
nevidljivi i nedodirljivi
BROJANICE
Uobii:ajene u mnogim religijarna,
brojanice imaju bisere ili cvorove
i sluie kao pomoc pri molitvi ili
meditaciji. Broj bisera obicno
irna simbolicko znacenje, a konac
iii lancic takode je simboliean:
na jednom nivou on predstavlja
vezu izmedu ljudi i boianskog,
ali na drugorn nivou oznacava
ropstvo ljudske duse.
Za muslirnane, 99 bisera
sirnbolizuju 99 imena Alaha
(stoto ime poznato je samo
Alahu) Molitveni konac je
poznat kao mi5aba ili suba,
a osim toga sto se koristi
za citanje Alahovih irnena i
atributa, predstavlja sredstvo
koje pomaze parncenje
molitava Hindusi i budisti
koriste rnolitveni konac poznat
kao ma/a prilikorn kazivanja
mantri ili svetih bajalica, u toku
rnolitve ili rneditacije l 08 bisera
budistickog konca odrafavaju
razlicite faze razvoja sveta
Katolicke brojanice obicno imaju
l 65 bisera koji se de le na l S
nizova sastavljenih od po deset
rnalih i jednog velikog bisera ..
Broje se izgovaranjem rnolitava:
svaki rnali biser predstavlja
Zdravomariju, a svaki veliki
Ocenas.
SVETI STAPOVI
Neke kulture koriste stapove
za povezivanje sa bofanskim
U indijanskoj tradiciji prave
se specijalni stapovi za citanje
molitava od obojenog drveta
i ukraseni perjem, koncern
i drugirn stvarima. Oni se
ponekad postavljaju oko granica
cerernonijalnog mesta ili se
stavljaju u snopovima unutar
njega. Mavarski svestenici
koriste boziji stap za prizivanje
i odriavanje sustine boga ili
duha. Stap drii svestenik ili se
pobode u zemlju .. Kada ljudi zele
da ispostave zahtev, sveti konac
se zakaci za boziji stap i vuce se
da bi skrenuo painju duha koji u
njernu pociva ..
MOLITVENI TOCKOVI,
ZASTAVE I KAMENJE
Mnogo koriscen u tibetanskom
budizmu, molitveni tocak ili
horlo, u stvari je rotirajuci
bubanj na kojern su ispisane
ili u njemu sadrfane molitve,
odlomci iz neke svete knjige i]i
ceo svitak. Kao sredstvo svete
sile, stavljanje tocka u pokret
uspostavlja kontakt izrnedu lica
koje se rnoli i nebeskih bifa On
se okrece u srneru kazaljki na
satu dok se citaju rnolitve. Velike
rnolitvene tockove postavljene
ispred budistickih svetilista vrte
hodocasnici dok obilaze sveto
mes to
Kamenje i zastave takode se
koriste za citanje molitava, a
ispisano karnenje je uobicajena
slika duz hodoeasnickih puteva
na Tibetu .. Molitvene zastave
nastale su u Kini i Indiji, ali su
L
postale i sliko\·ita karakteristika
tibetanskog krajolika. Ljudi
ispisuju s\ojc muke na p.ucicima
platna kojJ. bee na drveee iii
ih \·esaju o konopac da bi vetar
odu\·J.o ncvoljc
I-.:.ao dco prirodnog pcjzaz,1,
kamenje se Ln-eliko smatra
svctim prcdmetima i ccsto je
pcn·ezano s mitom i folklororn:
u Kini i J.1p.111u se sm,1tralo da
SC lepo rccno kamcnje iz[d:e u
zmaje\·e, ,1 specijalni kamcnovi
su se koristili d,1 prizon1 kisu iii
da doncsu sinovc icni. U Ncpalu
i Tibetu kamcnje mani, sa
molitvanu ispisJ.nim na njemu,
ugraduje se u hramove i kuce i
duz stJ.z.1 i prolaza. a \·erovatno
ih imJ. na hiljadc
U zapadnoj Africi s\·cstcnici
boga grmljavine,Jorube, nose
s\·eto kamenje za koje se
smatra cfa je iust:ilo od munja
U kcltskoj tr.idiciji, okruglo
L1mcnje s rupom u srcdini
(poznato kao sveto kamenje)
korisceno jc u obredima
isceljenja i plodnosti - smatralo
se dace rupa zarobiti zlc duho\·e.
l\!EDICINSKI SVEZANJ
lndijanci koriste specijalni
fisek u kojem se nalaze sveti
prcdmeti kao sto je kamenje,
trave i ,unajlije Poznat kao
medicinski sveianj, moze biti
za licnu upotrebu iii ga moze
koristiti samJ.n. Ponekad je onj
svehnj kolektirno predstavljanje
dul10\·ne snage i kohczije
plemena Tokom ceremonija
plemena Vrana, medicinski
svehnj se otvarao i iene su
plesale s koiama lasice da bi se
stekle natprirodne moci koje su
DESNO Tablica Od kamena mani",
na Tibetu, u koju je upisano, "Svi
pozdravite dragulj u lotosu'; sto se
odnosi na cistu savest
obezbedi\·ale plodnost svetog
duvana, pa tako i napredJ.k celog
plemcna VranJ.
SVECNJACI
Svccc i s\·ccnj;ici su svcti
predmeti u mnogim tradicijJ.ma ..
Oni su osvetlja\•,1li grcke i
rimskc hramo\·e, pojadjujuCi
se u k!J.sicnoj umctnosti da
bi predstavljali poboinost
i sveti obred. J. koriste se
nJ. hriseasnkim oltarima i u
budistickom obredu U l\!eksiku,
svccnjaci ''drveta zivota" spajaju
prcthriseansku simboliku sa
slikama A.dama i Eve i zmijom
znanjJ., dok se smrt moze pojaviti
kao skelet u "granam,1" MenorJ.
jc sedmokraki svecnjak koji
simbolizuje jcnejsku \·eru
AMAJLIJE I TALISl\!ANl
Anujlija je mali predmet iii
komad nakita za koji se \'eruje da
poseduje magijsku iii bofansku
moc; predmet na kojem je
ispisano. neka baj,1lica poznat je
kao talisnun Smatra sc da obe
stvari povezuju ljude sa silama
drugoga sveta koje predstadjaju
U starom Egiptu. mumije su
pokrivane ,11najlijama izradenim
od zlata, bronze iii kamena
da bi obezbedile besmrtnost
pokojnika; balegar, Horovo
oko, lzidin pojas i ank (simbol
zivota) pojavljiv,1li SU SC na
amajlijama koriseenim zo. zastitu
iii za sticanje osobina kao sto su
\'italnost iii mudrosL Popularna
hinduska amajlija je vifoupada,
slika otiska stopalo. boga
Visnua, U indijanskoj tro.diciji,
za zivotinjske amajlije kao sto
su medvede sape smatra se da
olicavaju duh te zivotinje, U Kini,
t,1lism,rni sc ponekad ispisuju
ne\·idljivim nustilom iii "pismorn
duhova. tako da mogu da ih vide
s,uno duho\i U Jap.rnu, talismani
pozn,lti kao gofu, koji se izraduju
s n,1111erom cb donesu srecu,
prnchju sc iii chju u hramo\·im,1
sin to\ ere: obicno su u pitanju
kom,1dici papira sa imenom
bozanstva U isLunskoj tradiciji
uobic,1jen talisman je taviz,
kamcn,1 iii mctJ.lna plocica SJ.
z.1pisom iz Kurana.
MENORA
Sedmokraka menora (svecnjak)
datira iz vremena izgona Jevreja
iz Egipta Prema predanju, on je
nastao od zlata koje je u vatru
bacio Mojsije. Njegovih sedam
krakova simbolizuje planete,
dane u nedelji i sedam nivoa
raj a
GORE lndijanski medicinski
svezanj je fisek koji sadrzi
svete predmete moc:i Ovaj
fisek sadrzi duvan
0
$
rn
0LTARI I SVETA MESTA
GORE So se moze koristiti
za zrtvu kao simbol zemlje,
a isto tako i kao simbol
sopstvenih osobina
ocuvanja zivota.
SASVIM GORE Paljenje
tamjana stari je obredni
cin posvecenja, pri cemu
dim cesto simbolizuje
putovanje duse prema
nebu
Rec "oltar" dolazi od latinske
reci ,1ltus. sto zn,1ci "visok",
i opisuje podignuto mesto
kojc cini ccntar svetog obreda
i bogosluzenja Obicno se
podize unutar gradevine ili
prostora posvecenog nekom
bohnstvu, iako neki oltari
nisu t!ksni nego se postadjaju
za narocite cerernonije i onda
se razmontiraju. Svetilista
takode obezbeduju farista svete
akti\·nosti, J. variraju od malog
udubljenja koje sadrii neku vrstu
svetog predmeta (kao sto je kip)
do mesta hodocasca Sva sveta
mesta, bilo da su prirodna ili
izgradenJ., simbolizuju nacine
po\·ezivanja sa duhom i irnaju
duboko znacenje i rnoc.
SIMBOLIKA. OLTARA
Oltar na malom planu
reprodukuje cclokupnu svetu
tradiciju koju predstavlja. a
moze se cak posnutrati kao
rnikrokosmos s\·emira .. Ponekad
se o njemu razmislja kao o
duhovnorn centru sveta, pa je
njegovo sirnbolicno znacenje
srodno drvetu sveta ili kosmickoj
planini Oltar moze simbolizovati
vrerne i mesto na kojem je nek,1
licnost postala s\·eta ili je izvela
sveti cin. Kao sto je ognjiste
centar kuce, oltar je hri5na tacka
UKRASI OLTARA I SVETILISTA
Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar
iii iznad njega, a svaki predmet postavljen na oltar ima
simbolicko znacenje - svece, cvece i tamjan su tipicni
primeri To mogu biti i licne stvari, kao sto SU mirisi i slatkisi
Na zapadnoafrickoj obali, svetilista Mama Vate, vodenog
du ha, obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i
stvarima koje su vezane za vodu, kao sto su ribe i vesla.
svete aktivnosti: u hrisc,rnskoj
tradiciji prelazne s\·ecanosti
ili prosLn-e kao sto SU svadbe
i sahrane, odvijaju se pred
oltarom
Tradicionalno, oltari su bili
mesto ±rtvon.nja Najraniji oltari
su bili otvoreni prema nebu, pa
se dim sp.1ljenih irtava dizao
prema bogovima; tek kasnije su
zatvoreni u hramo\·e saaradene
"
u cast narocitih bo:bnstava,
ali \'CZJ. s ntrom i dalje ostaje
Na Filipinima se kao ht\·e
koriste knjige od palminog
lisca, a pale se na kamenim
oltarima (batong buhaj), dok
se svece i tamjan stavljaju rJJ.
oltar u mnogim tradicijarna,
simbolizujuCi pros\·etiteljska i
onostrana svojstva vatre i dima ..
Indijanci cesto koriste duvan (za
koji veruju da je s\·eta trava), J.
ponekad i so. kao :lrtvu na oltaru
SVETILISTA
U mnogim kulturama s\·etilista
SU svakodnevni deo zivotJ., J.
pojavljuju se pokraj puteva,
u kucama, u prodan1icama i
kancelarijama, kao i u svetirn
oradevinama U rnnoaim
D D
hriscanskim zemljama
uobieajeno je videti svetilista
pokraj puta posvecena Devici
Mariji iii nekim s\·ecima, dok
su u Indiji, Kini i Japanu kucna
s\·etilista posvecena raznim
bofanstvima da bi se dobio
njihov blagoslov. Na slican
nacin, lari i penati, kucni bogo\·i
starog Rima, bili su slavljeni
svakodnevnim molit\·ama i
:Zrtvama.
Svetiliste moze da slavi
uspomenu na pokojnike: u
TRPEZA BOGOVA
Hiljadama godina traje
tradicija ostavljanja hrane
i pica na oltaru za bogove.
Ponekad se hrana i pice
blagosiljaju pred oltarom, a
zatim se daju narodu u cinu
bogosluzenja. U hriscanstvu
je rec o hlebu i vi nu svetog
pricesca, koji se daju prilikom
liturgije posvecene uspomeni
na Poslednju veceru U
hinduskoj veri, zrtva je
poznata kao prasad i obicno
je neka vrsta slatkisa. Druge
tradicije koriste stvari kao
sto su venci cveca, novae,
upaljene svece, zapaljeni
tamjan iii molitve
Kini se bofanstva predaka
pojadjuju flJ kucnim skrinjama.
Hriscanski grob, s,1 nadgrobnim
spomenikom i zrt\·ama cveea,
takode je jedna nsta svetilista
SVETINJE U PRIRODI
U tradicioiulnim drust\·ima u
kojinu su ljudi blisko povezani
s prirodom. sveta mesta te±e
da budu u samoj prirodi
Prakticno sve karakteristike
prirodnog pejzafa povezuju se
s nekom vrstom svete tr,1dicije
Postoje S\'ete planine, reke i
jezera, pecine, kanjoni i krateri,
kao i drvece i surne Pbninu
Fudzi, ugaseni vulkan i najvecu
japansku planinu, slave i budisti i
sintoisti, pa je ona mesto rnnogih
liramo\·a i svetilista C:ak i na
dnu svog kratera. U starom
Egiptu Nil je bio s\·etinja, a to je i
danas kod nekih africkih naroda,
dok je jezero Titikaka. naj\·eee
slatkorndno jezero u Juznoj
Americi, bilo sveto za Inke, koji
su verovali da se bog Virakoea
SVETE PLANINE
Planine SU znacajne U taoizmu
kao sredstvo preko kojeg
ljudi mogu komunicirati
sa besmrtnicima i sa
praiskonskim silama zemlje
Taoizam ima cetiri svete
planine· Tajsan, Hengsan,
Huasan i Songsan
digao iz njega da bi stvorio sunce,
mesec i zvezde.
Za australijske urodenike,
Uluru - mozda najpoznatiji
monolit na svetu - predstavlja
sveto mesto Vremena sna
Ogromno Zmijsko brdo Ohaja
je svetiliste koje su izgradili
Indijanci; ima oblik zmije
i verovatno je povezano sa
slavljenjem zemlje kao bozije
majke
U Evropi, mesto na kojem se
nalazi Sartrska katedrala nekad
je bilo sveta foma, kao sto je
slucaj sa Apolonovim hrarnorn
u Delflma u Grckoj, a hrastovi
lugovi bili su sveti za Druide ..
Adfantske pecine u Indiji su
hrarnovi u steni useceni gotovo
vertikalno iznad fomovite urvine
sa stepenastim vodopadima; ove
pecine imaju pet budistickih
hramova i 24 manastira.
Meteorski krater kod Flegstafa,
Arizona, koji je dovoljno
dubok da moze da se izgradi
pedesetospratnica, smatra se
svetilistem plemena Navaho, kod
cijih pripadnika vlada uverenje
da je ovaj krater stvorio plameni
zmijski bog. Kanjon C:ako u
Nju Meksiku bio je boraviste
Anasazija iii "staraca", predaka
naroda Hopi i Zuni .. Sadrii
kruine odaje poznate kao kive.
SVETE GRADEVINE
Kako su drustva postajala
slozenija, ljudi su pocinjali da
gr.1dc S\ etc grade\ inc oko kojih
su izrast.1li gr.1do\ i V.u.l!usi
n.1 ob.1Lm1a G.111g.1
je indijski gr.1d, s.1 hr.rn10\ inu
i f"11at.111u koji se prostirn
LIZ rekLI LI duzini od 6km Na
ccntr.1lnoj \isiji_l,l\c, koj.1 sc
zo\e Borobudm (sto zn.1ci hr.lm
bczbrojnih Rmb ) mlazi sc
n.1j\cec budisticko S\ ctilistc n.1
S\Ctu .. Put prcma \rhu n.1pr.1\ ljcn
jc kao hodobsnicka stn,1 koj.1
sc krcfr u smeru kaz,1ljki s.lt.1. pri
ccrnLI s\,1ka 1,1\,111 predsta\lj.1 \isi
niYo dL1ho\l10g iskust\ a
Ima mnogo prirncr.1 Lb su S\·ct.1
rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1
od nckc drugc kultme .. Efes u
Turskoj jc nckad bio poznat
kao ccnt.H magijskih i okultnih
\ estin.1, .1 njcgcn hr.1rn Artcrnidi,
boginji mcscca, n,1\ odno jc bio
rujYccc od scdam cuda st.uog.1
S\ eta Posto su hrisc.111i razorili
hr.un, O\ o mes to jc Ycz.1110 za
Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC
\ cko\ im.1
Vclika p.11.ita zbtnog krcn .1,
Potala u Ljasi, S\eta jc rezidcncija
( trcnutno prognanog) D.1l.1j
Lune, i mcsto hodocasc.1
tibct,rnskih budist.1. Njcn nazi\,
koji zruci "i:ista zemlj.1·. poticc
od mitskog brda Pot,1!.i u lndiji.
rncst.1 kojc otprilikc odgcn .n.1
r.ljLI i bor.l\·istu Bodisat\c
:\\a lo kites\ arc, L:ija jc [hL1j
Larn.1 inkarn.lcij,1. U ll\Oj p.1lati
sc n.1lazc grobnice prcdasnjih
D.1!J.j Lm1.1, od kojih jcdna od
n.1jvclii:,rnstvcnijih im.1 rnasi\ni
zlatni spomenik i divnu rn.1mhlu
oblozcnu sa prcko 20 hilj,1cb
biscra
GORE Velicanstvena palata
Potala u na Tibetu,
mesto je hodocasca
tibetanskih budista i nalazi
se na jednoj od
tacaka sveta
GORE LEVO ogromni
metemski krater kod
(Arizona) sveto je
mesto i\Javaho
CRKVE USECENE
U STEi\IE
Jedno od
hriscanskih mesta
hodocasca je Lalibela u
iz XII i
XIII veka, crkve usecene
u stene ukopavaju se
duboko i,
i tunele,
1
1ijugavo se
u brda, dovodeci
taj11ih kripta i
Ova mreza svetih
je osmo svetsko
>
0
:::::i
0
<
w
z
<
>
N
w
>
0
ALHEMIJSKO PRETVARANJE
GORE Alhemicari na poslu,
u rukopisu iz XIV veka
Procesi pretvaranja koje
su oni koristili u svojoj
naucnoj praksi (ovde je
rec 0 destilaciji) postali
su simboli psiholoskog i
duhovnog napretka
GORE Alhemijski simboli
za zivu (sasvim gore) i za
sumpor (gore)
Alhernija je filozofija i praksa
koja obuhvata i nauku i
misticizam. Ona je uticala na
raznij moderne hemije, pa i
na razvoj rnoderne dubinske
psihologije Alhemicar uocava
direktnu vezu izmedu rnaterije
i duha i izrnedu organske i
neorganske prirode
Najpre zaceta kao proces
slican formentaciji, u kojem
obicni metali mogu da se
pret\·ore u zlato iii srebro,
alhemijski proces je postao
analogija psiholoskog i
duhovnog preobrazenja
Najranija pominjanja alhemije
nalaze se u zapisima iz starog
Egipta Ova vestina se raz\•ila
u staroj Grckoj i u arapskom
svetu, vracajuci se u hriscansku
Evropu preko ma\·arske Spanije
tokom XII veka .. Medutim,
alhemija - narocito teorijska
veza sa zlatom i dugovecnoscu
bila je poznata u staroj
Kini i Indiji Ovaj proces sc
opisuje koriscenjem celog
bogatst\'a simbolike koja potice
od astrologije, astronomije.
mitologije i rane nauke.
HERMET!CKA
MU DROST
Filozofija iz,1 alhemije direktno
je pcn-czana sa ucenjima
Herrnesa Trisrnegistusa
(""Hermes Triput-naj\·eci ),
koji je opisan kao vcliki ucitclj
i davalac mudrosti. lspostJvlja
se da je on pokusaj ujedinjenja
grckog boga Hermesa, koji je
vodio duse u podzemni s\·et
i prenosio poruke bogo\·a, sa
egipatskim bo:Zanstvorn Totom,
zastitnikorn ucenja i magije
Hermes je predstavljan sa
kriL1tom kapom i sandalama,
noseci krilati stap omotan sa
che zrnije Njego\·i atributi
su simbolizovali povezi\·anje
donjeg sveta sa materijalnom
stvarnoscu i nadpersonalnim
"krilatim letom": on je, u sustini,
bio posrednik izmedu svetova
Za Hermesa Trismegistusa se
govorilo da je au tor \'ise hiljada
tekstova o nauci, filozofiji,
okultnirn i drugim temama koji
su sazimali sn1 mudrost starog
S\'Cta.
Hermeticka filozofija
koncentrise se na meduodnos
rnikrokosmosa i makrokosmosa,
koji je sadrzan u ideji "kako
gore tako dole", i na tome da
sve stvari poticu od "jednog"
Primenjeno na alhemiju, ovo
znaci da je ljudski rnikrokosmos,
gde se sastaju telo, dus,1 i
duh. direktno po\ez;rn sa
elemcntima, zvezdama.
planctama, mcsccom i sunccm,
koji sc svi sh\·,1taju tako da se
oglcdaju unut,lr sv,1kog co\ck.1
kao ··kosmicke duse ·
S L\fB 0 LI(: KA KART A
K,ul Gusta\· Jung jc snutrao
alhcmiju korisnom simbolickom
kartom unutrasnjih iskusta\a
On je dovodio u \"CZL1 rnlicite
faze alhcmijskog postupka sa
fazama kroz koje prolazi co\ ck
kada dobija analiticku tcr,1piju.
Jung jc cesto koristio terrnin
unus mundus koji jc posudio od
srednjcveko\"11ih ,1lhemicara. To
je opis dozivljaja ··jednog sveta"
u kojcm se tclo, dusa i duh
pojcdinca svesno sjcdinjuju sa
kosrnickom dusom.
:\.LHEMIJSKO
P RET VAR:\NJE
Alhcmijski proccs, t,1kode
poznJt kao opus magnurn iii
"\·eliko delo". u sustini je proces
promene iii pretvaranj,1. koji
moze da bude fizicki, psiholoski
iii duhovni Cilj alhemije je
prctvaranje osnovne supstance
u visu. To sc moze slwatiti
kao promcna osnovnih metala
u zlato ili kao pretvaranje
najosnovnije ljudske svesti i
iskustva u duboki uvid ..
Rezultat alhemicareve
posvecenosti O\'Om proccsu
bio je izrazen kao lapis
philosoplzorum iii ··filozofcn·
kamen", "unutrasnje blago"
iii stanje savrsene harmonije
simbolizovano ispravnim
mesanjem sumpora i zive (za
---"!'
koje su alhemicari verovali da
su glavni sastojci svih metala).
Alhemija je takode povezana
sa procesorn produfavanja
iivota i teinjom za besmrtnoscu
stvaranjem "eliksira zivota" ili
"pijaceg zlata" ..
FAZE RADA
Prima materia je sirovina
alhemijskog procesa, prvobitna
materija koja prethodi podeli na
cetiri elementa - vodu, vazduh,
zemlju i vatru. U ovom sirovom
Stan ju prisutne SU SVe zivotne
suprotnosti. Prima materia
odgovara psiholoskom stanju
minimalne svestL
Osnovna sirovina se drzi u
atanoru ili pecnici koja se sastoji
od jajolike staklene posude koja
se zagreva na vatri .. Ova pecnica
simbolizuje eoveka u cijem se
telu povezuju dui;a i kosmos.
Ona moze da predstavlja i
ritualizovani prostor u kojem
su sadrfani svi preobrazenjski
procesi. Vatra predstavlja
oplodujucu silu koja stoji iza
procesa pretvaranja Vazduh iz
mehova alhemicara potreban je
za paljenje plamena i za sirenje
procesa. Toplota u posudi
odgovara prirodnoj vitalnoj
energiji za koju kaiu da postoji
u svim stvarima.
Faza nigreda ili "crnjenja"
je faza u kojoj se sirovina
rastapa u crnu tecnost Ovo
simbolizuje rano budenje
svesti, a vezuje se i za arhetip
ranjenog iscelitelja i za pocetak
isceliteljske snage Nigredo
moze da predstavlja depresiju
kroz koju eovek pocinje da
preispituje svoj zivot i da se
DESNO Svi alati, sastojci i naucr1i
procesi u alhemiji imaju sopstveni
znak iii simbol
suocava sa osecanjem krivice,
beznacajnosti i bespomocnosti
Kako se eliskir zagreva, sledeca
faza je albedo ili "beljenje",
tokom koje rastopljeni metali
pocinju da se prespajaju u
cistiju formu u psiholoskom
smislu, ovo predstavlja svitanje
tokom kojeg se depresija povlaci
i zivot pocinje da se vraca ..
Zavri;na faza velikog rada naziva
se rubedo ili "crvenjenje", a
analogna je izlasku sunca .. Ovo
je tacka velikog intenziteta
u kojoj suprotnosti pocinju
da se sjedinjuju u coniunctio
oppositorum ili "svetom
vencanju", koje rezultira
filozofovim kamenom.
SVETO VENCANJE
Glavni simbol alhemije je
sjedinjenje kralja i kraljice u ·
vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje
simbolizuje vencanje sumpora
(musko) i zive (zensko) ili sunca
(duh) i meseca (du5a). Alhemija
pretpostavlja da se ljudi nalaze
u stanju haasa i nesloge, buduCi
da su izgubili vezu sa "Edenom",
praiskonskim stanjem
zadovoljstva. Slika svetog
vencanja odnosi se na obnovu
ove celovite prirode spajanjem
glavnih sila u narna.
Vencanje kralja i kraljice
odgovara i predaji nafoj
hermafroditskoj prirodi, koja
je predstavljena figurorn
po la musko pola zensko ..
Hermafrodit sirnbolizuje
postizanje intuitivnog uvida,
nasuprot jednostranoj
snazi racionalne spoznaje i
diskursa. Termin hermafrodit
je spoj imena dva bofanstva;
Herrnesa, boga intelekta i
komunikacije, i Afrodite,
boginje culnosti i ljubavi. Ovo
herrnafroditsko jedinstvo
predstavlja praiskonsko stanje
ljudskog roda, pre pada u svet
suprotnosti. Ono se olicava u
filozofovorn kamenu, nekoj vrsti
duhovne cvrstine.
ooLE Alhemijska nauka
poseduje celo bogatstvo
sopstvene simbolike,
gde svaki element i
proces dobija sopstveni
znak, ali ona ima i veliku
tematsku simboliku, koja
je ukorenjena u nacinu
na koji su alhemicari
gledali svet i istrazivali
mogucnosti njegovog
menjanja
)>
r
:::r::
m
en
7'
0
<
)>
:0
)>
z
m
<
2
>
0
::::J
0
<
t/)
w
z
<
>
N
w
>
0
0..
LAVIRINTI
GORE Klasican oblik lavirinta
GORE Labris, sekira koju
zakrivljene ostrice
povezuju sa mesecom i sa
korenom reci "lavirint"
DOLE DESNO Ova moderna
slika prikazuje savremeni
kosmopolitski zivot kao
lavirint (a deluje i kao kola
komjuterskog cipa)
DOLE Ovaj klasicni italijanski
crtez lavirinta primer je
jednosmernog lavirinta
Lavirint je simbol zivota koji
se tumaci na razlicite nacine
kao ncsto sto predstavlja glavne
duhovne i psiholoske brige
svih kultura koje ga koriste
Kao simbol "prolaska", on jc
kreativno iii obredno rnesto koje
odraiava nase osecanje neznanja
i dezorijentacije dok prolazimo
kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI.
Lavirint graficki predstavlja vezu
izmedu svakodnevnog zivota
i donjeg s\·eta, naseg svesnog
biea i nesvesnog iii kolektivnog
nesvesnog, i na.Se s\·esti u
budenju i proccsa snevanja
Clvaj stJ.ri simbol predstavlja i
majcinu utrobu i grobnicu, a nit
koja nam pornaze da pronademo
put predstavlja svest koja jc
potrebna da prodemo kroz zivot.
Stari koren "lavirintJ. .. je ··Ia',
sto znaci "karnen", odnoseci
se na nesto cnsto i na zernlji.
Labris je dvostruka sekira sa
!(rita, cije dve zakrivljene ostrice
simbolizuju mladi i opadajL1ci
mescc, a u sredini svake ostrice
slika je cetvorokrakog krsta ..
Nju cesto dr:Zi boginja koja
CLIVJ. u!az LI lavirint iii ll donji
svet. Druga cngleska rec za
lavirint. "rnaze" (meiz), potice
od staroengleskog ameizan sto
znaci "zbLlniti"
OBLICI LAVIRINTA
Lavirint je "jednosmeran": ima
samo jedan put koji se s,wija
i naea, ali na kraju do,·odi u
centar.. "Visesmerni" lavirint
moze da ima vise pute\·a, a zbog
toga i slepih ulica. Pn·i primer
lavirinta dezorijentise, ali drugi
dezorijcntise i tcra vas da se
osecate potpuno izgubljeni.
Najjednostan1iji oblik
lavirinta jeste "trokruzni"
crtez, ali arhetipski obrazac
je "kritski ·iii "sedmokru:Zni
Ia,·irint. On ima sarno jedan ulaz
i jed.rn put do centrJ. l\[oze da
bL1de kvadratni iii kru:lni i irna
· ga u Enopi. severnoj Africi,
Indiji, Indoneziji i u Severnoj i
Juinoj Americi. Gotovo svaki
drevni lavirint sledi ovaj plan
Pronadeni su i klasicni lavirinti
sa 11 do 15 krugova, kao sto
je jedanaestokru2:ni lavirint
sacinjen od \•clikih oblutaka ll
Vizbiju, Svedska
SREDNJOEVEKOVNI
CRTEZI
RimljJ.ni su razradili nstu
sa krivudavim, spiralnim i
serpentinskim obrascima,
radeci ih kao mozaike na
zidovima i podovima Kasnije
je on1 nstu Ln·irinta us,·ojib
crkva: najstariji poznati primer
datira iz IV veka i nalazi se
nJ. podu bazilike Reparatus
LI Orleans,·ilu, Alzir Crkvcni
la,·irinti su postali uobieajeni
u IX veku, a crtezi su bili
dovoljno veliki dJ. se po njima
hoda, bL1dL1ci da su predmeti
hodocasea iii pokajanja bili
izlo±eni u ladama francuskih
katedrala: najpoznatiji la\·irint je
konstruisan u Sartru oko l 230.
godine. Sestolaticni cvet LI svom
sredistu predsta,·lja rascwtano
i isceliteljsko jedinstvo muske
(Hrist) i zenske (i\!arija)
energije.
Krajern Srednjcg veka
razvio se novi oblik lavirinta
LI bastama i palatarna Evrope.
Chi lavirinti, sacinjeni vestirn
potkresivanjem biljaka, imali
su mnogo pogresnih skretanja
i slepih Lllica. "Jednostavno
povczan" lavirint. iako je slozen,
ima ncprekidan zid i moguce
je hodati drzeCi se stalno
jednom rukorn za zid U XIX
veku formirani su "visestruko
po,·czani .. lavirinti sa ostrvima u
sebi, koje nije bilo rnogucc resiti
rnetodom "ruka na zidu"
SVETO PUTOVANJE U
DONJI SVET
Rani lavirinti su bili mape koje
su pomagale prelasku duse u
donji svet posle smrti .. Stari
l..wirintski plcso\·i i obrcdi
prikazivali su krctanjc izmedu
zi\·ota i smrti, kroz vrata groba
u rnajku zcmlju Najstariji
zabelc:Zcni lavirint opisao je
Hero dot u V veku pre n c, a
sagradilo ga jc 12 egipatskih
kraljcva kao spomenik scbi
pokraj velikog vcstackog jezera
lz jcdnog zida la\ irinta dizala se
piramida, koja je imala nadzemni
i podzemni nivo Ona je cuvab
tela dvanaest krc1ljcva i grobnice
svetih krokodila
JUNACJ(O PUTOVANJE
Najcuwniji lavirint jc la\·irint
kralja !v[inosa u Knososu na
Kritu, koji se povezuje Scl mi tom
o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om
bib znnorn Minotaur Tezej, sin
atinskog krc1lja Egeja, zavetovao
se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi
okoncao placanje prisilnog danka
kralju l\!inosu. Minosova kcer
Arijadna zaljubila se u Tezeja i
dala mu je klupko zlatnog konca,
ciji je krclj OIU drza\a dok je On
sibzio u lavirint. Tezej se sL1ocio
s Minotaurom u centru L:n·irinta,
ubio g ~ 1 i natio se Arijadni
prateci konac.
Ovaj mit ima nekoliko
simbolickih brakteristika:
"prodor" u lavirint, dozivljaj
dezorijentacije, sL1sret sa
Llnutrasnjim cudovistem i
njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta
koje simbolizuje konac, a koji je,
u stvari, zivotna nit koja spaja dva
S\'Cta, gornji i donji, Sa S\'CSCU
Odnos izmedL1 muskog i zenskog
principa predstavlja jos jednu
temu. Mit o TezejLI i Arijadni
opisuje zlatnu nit izrnedu
muskarca i zene U lavirintu Rad
u HcUJO\cru, Ncmack;i, i LI trista
godina stcuom la\·irintu u Safron
Vc1ldonu. EnglcsL1, od1L1\'an je
obrcd u kojem jc u sredini stc1jala
dcrnjb, a ch cl mladica SU juril.1
ch jc pro1udu
PUTEVI SPASENJA
Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc
hrisccrna den clo je do promcnc
simbolickog nucenja. Ccntcu
nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl
smrcu ili sa cm1ovistem nego
jc prcdstc1\ljao spc1senjc, pri
ccmu je Lffirint bio put kroz
zamrscnost gresnc ljudske
prirode Simbolicno hodocascc
ili pobjnicko puto\ mje kroz
lavirint moglo se propisati za
grcsnikc koji su bili prcsbbi
ch krcnu JU dLIZC hodocasce, cl
srednjevekovni monasi mogli
su hochti crkvenim lavirintinu
tokom kontemplacije ..
OPLODNJA I RODENJE
ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti
n1h-u, a njegov centar zensku
jc1jnu cclijLI ili nutericu,
sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje
110\'C nade, zivOtcl i mogucnost
ponovnog rodenja Ova tema je
po1·ezana s puto1·anjem u majku
zemljLI i LI donji s\·et, povczujuci
t ~ 1 k o teme zivota, smrti. plodnosti
i rodenja
Petostruki Ll\·irint sa devet
krugovcl koristi se bo rnotiv na
korpcrnu koje su tbli pripadnici
nc1roda Pima u Arizoni, a on
prcdstadja i pccat pinunskog
plcmenskog sa\·etcl. Onj model
obicno ima L1laz na vrhu i
snutra se cL priknuje junacko
puto\ anjc LI utrobu
C1kra\ijuski Livirint
piedstcl\ lja C\ olucijLI klasicne
formc i nalazi sc u Indiji Zasnin
sc na trostrukom centru pre
nego na L1obicc1jcnom krstu, sa
spiralom u sredini, i smatra se da
simbolizL1je rad.:inje, trasiranje
pL1tc1 za ncrodcno detc kroz
l.:i\ irint matericc. U indijskom
spevu l\L1hablnratc1, cc1kr<l\ ijuski
Lffirint je ncizost.:in10 kru:lna
forrn.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je
izmislio carobnjak Drona.
Hopijski lavirinti iz XII nka,
koji sc nalazc u Arizoni, javljaju
se u dve forme. Forrna Tapu'at
asocira na bcbu savijcnu u utrobi
ili novorodence smesteno u
majcinom krilu; ulazni i izlazni
put sugerisu pL1pcanu vrpcu
i rodni bnal. Druga forrna
je okruglija i simbolizuje oca
sunce, koji daje zivot. Ova forma
predstavlja putonnje kroz zivot,
cl moze da prikazuje granice
hopijskih teritorija
GORETezej drzi konac
kojim je odrzavao vezu
sa spoljnim svetom, a
koji mu je dala Arijadna.
Ovaj mit prikazuje Tezeja
kao simbolicnog junaka-
spasitelja koji savlaauje
zverske aspekte sopstvene
prirode kao i prirode
Minotaura. Zato lavirint
posiaje simbol inicijacije i
ponovnog roaenja
VISESTRUKE
OIMENZIJE
Dodavanje
trece dimenzije
donosi nove
nivoe slozenosti
plana lavirinta,
omogucujuci
kretanje izmeau
nivoa preko mostova
iii stepenista.
Teorijski je moguce
neprestano dodavati
dimenzije lavirintu,
ali ih to onda
izbacuje iz carstva
svakodnevnog
zivota. Programeri
kompjuterskih
igrica koriste
visedimenzionalne
lavirinte da bi stvorili
"junacko putovanje"
u kuci igraca
>
<
z
>
0
I
::J
0
<
Vl
LU
z
<
>
N
LU
>
0
CL
MANDALE I JANTRE
GORE TalasiCi koji nastanu
kada se baci kamen u vodu
cine jednu vrstu mandale.
SASVIM GORE Obrasci
mandala javljaju se u
prirodi, kao sto je slucaj sa
koncentricnim krugovima
na ovom deblu drveta
DOLE Mandale su sredstva
meditacije u duhovnim
tradicijama kao sto je
budizam Ova mandala
iz Tibeta koristi se kod
vadzrajanskog dragulja iii
tocka munje
Sanskritske reci "mandala"
i "jantra" znace "krug" i
"instrument", a opisuju sematske
slike cija je svrha da predstave
i da doprinesu duhovnom
iskustvu. Iako ukorenjene u
sveta predanja lstoka, mnogi
aspekti n jihove simbolike deluju
arhetipski, a imaju razliCito
ruho sirom sveta Obrasci
nalik rnandalarna pojavljuju
se u prirodi kao i u tako
razlicitirn tradicijarna kao StO SU
indijanska, keltska i hriscanska.
Oni se takode pojavljuju
u snovima i u spontanim
zvrljanjirna i crtezima, sto je
navelo Junga da kaze da je rec
o poku5aju ocuvanja psihickog
reda i o sirnbolici procesa
individualizacije
UCENJA MANDALE
Bas kao sto se duga stvara sarno
kada se spoje kapljice kise,
svetlost i vid posrnatraca, tako
su i vizuelni efekti rnandale
takvi da nista ne postoji izuzev
susreta izmedu razlicitih polja i
obrazaca energije Red kosrnosa
se prikazuje kroz uravnotezen
aranzrnan geornetrijskih oblika
(prvenstveno kruga, kvadrata
i trougla), boje i simbola kao
StO SU bo2:anstva iii duhovna
biea. Unutar spoljnog kruga iii
kvadrata, koncentricni elernenti
crtefa zrace iz i prema svetom
prostoru u sredini, simbolizujuci
boiansko prisustvo. U
hinduizmu je ovaj prostor 5unja
("apsolutna praznina") i bindu
("kosmicko serne"), kreativnost
i duhovno ispunjenje koji
proisticu iz nistavila, prostora iz
kojeg se radaju sve stvari i u koji
se sve vraca. Iako su simboli koji
se koriste na rnandali specifkni
u zavisnosti od kulture, njena
prvenstvena svrha je da dovede
misao do rnesta tisine i praznine,
oslobadajuci je iluzija trajnosti
u svakodnevnom svetu da bi
iskusila nadpojavnost.
Tradicionalna hinduska
mandala je kvadrat koji je
podeljen na manje kvadrate
Kao sto predstavlja sliku
konternplacije, ona je i model
za tlocrt hinduskih hramova:
centralni kvadrat je Brarnino
mesto i sadrzi odaju koja
predstavlja majcinu utrobu, sveti
deo hrarna ll kojern je srnesten
altar..
Tibetanski budisti prave
rnandale na srnotanirn platnirna
zvanim tang-ka Ove rnandale
- su obicno pravougaone slike
na kojirna se prikazuju Budina
ucenja, tocak zivota, kosmicko
drvo,sveciidrugiduhovni
vodici na bogato obojenirn
slikarna. Kruzne mandale zvane
kjil-hor takode se koriste
za rneditaciju. Sirnboli se
razrnatraju po redu, krecuci
se s ruba prema unutrasnjosti.
Meditirajuce Bude, zastitnicka
i destruktivna stvorenja, oblaci,
planine i munje uobicajene
su ikone tibetanskih mandala,
simbolizujuCi prepreke s kojima
se rnoramo suociti pre nego
stignemo u centar..
MANDALE U PRIRODI
Mnogi obrasci nalik mandalama
pojavljuju se u prirodi, kao
StO SU koncentricni godovi na
deblu drveca, mreskanja vode
na povrsini, paukova mrefa,
pahulja snega iii suncokret. Cak
se i prirodne formacije u pejzazu
uporeduju sa rnandalama
Planina Kajlas, jedan od najvisih
vrhova Himalaja, irna cetiri
izrazite strane okrenute prema
severu, jugu, istoku i zapadu,
i uporeduje se sa ogromnirn
dijamantom. Budisti je smatraju
mandalom, svetim krugom iz
kojeg izviru cetiri svete reke
(Ind, Satledz, Bramapu tra i
Gang) kao cetiri paoca vecitog
tocka
I na nivou makrokosrnosa i na
nivou rnikrokosrnosa, mandale
kao da predstavljaju univerzalni
obrazac zivota: Zemlja se vrti
oko Mlecnog puta dok se celije
elektrona svih zivih biea vrte
oko centralnog jezgra C:ak je i
ljudsko oko jedna vrsta mandale ..
PESCANE MANDALE
Man dale nisu uvek naslikane
U tibetanskom budizmu,
kalacakra iii ·'tocak vremena",
ravna predstava svih krugova
svemira, pravi se obojenim
peskorn kao sirnbolicni rituaL
Pocinje ceremonijom prizivanja
boginje stvaranja i posvecenja
mesta .. Zatirn se mandala pravi
od centra napolje, simbolizujuCi
razvoj zivota iz jednog jajeta u
svemir.. Na cetiri strane sveta
nalazi se po jedan monah koji
sipa pesak iz metalne cevi zvane
cak-pur Kada mandala bude
gotova, njena uloga je zavrsena,
a zavrsna ceremonija izvodi se
da bi se njene isceliteljske moCi
oslobodile u svet Pesak se cisti
spolja prema centru i stavlja u
urnu. Ona se nosi u svecanoj
litiji do oblifoje reke, gde se
isp1«1zni, t,1ko ch iscclitcljski
pcsak odL1zi u okc,rn cfa doncsc
mir i h,irmoniju ccloj plancti
N,1\ ,1ho Indijanci takodc
koristc slikc kod iscclitcljskih
ritu,1L1. lscclitclj iii iscclitcljb
inodi ccrcmoniju 11,1 pcscanoj
slici u obliku m,1nchlc zyanoj
iikaah ('mcsto n,1 kojc doLuc
duho\i ) 1u Hatinu kroz koj,1
ec proci korisni dL1ho\ i bcb
sc pozon1 tokom obrcda Ch,1
ccrcmonija pocinjc LI zoru i
ochij,1 sc LI hog.1nu, s\ctoj lozi
koj,1 jc bL1goslO\CJ1,1 Z,1 O\Ll
S\ ccanost. J\L1mhL:i sc pr.n i
korisccnjcm \rpc.1 i drL1gih
rnarkcr,1, jcr poloz,1ji figura
du ho\ ,1 mor,1ju bi ti prccizni da
bi sc st\orilo mcsto harmonijc
l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb,
kL1kurL1za i polcn,1 iii mlc\cnih
Lltic,1, a z,1tim sc p.1zlji\O sip.1ju
ugljcn i mlc\ cni L1mcn d,1 bi
sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su
cnstc konturc, s tclom kojc sc
sip.1 t,1ko ch u potpunosti budc
prisL1tno LI krugu. U sL1ton. co\ ck
komc jc potrebno isccljcnjc
doLizi u hog,111 i scda LI sredinLI
nun chic sa prilibma du ho\ ,1 u
dircktnom kontaktu s njcgovim
tclom ch bi otcr,1lc bolcst tako
ch p.Hinc LI nunchlLI Zatim sc
pcsak ritmlno L1kLrnja
_IANTRE
K,10 \ arijant,1 m,111dalc, jantra
sc koristi LI hindL1izmL1 i
budizmLI U pitanju jc slozena
geomctrijsb figura koja
vizuclno izraz,1\'a mantru iii
rnolitnL Ponekad sc mantra
ispisujc da je ··ucnsti", ,1li se
11.1j\·isc korist.c geomctrijski
simboli LI rnisticnorn
prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i
intcrakcije kosmickih sila .. Sile
koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.jll
SC prcko ritualnih (inova, kao
sto jc bdcnje i citanjc molitve
1ud njom
Sri-jantra, koja sc smatra
jcdnim od najmocnijih crtd:a
jantrc, koristi sc u hinduskom
t,rntristickom obredu. Ona
sc s.1stoji od jcdnog kvadrata,
koncentricnih krugova i devet
trouglova koji se medusobno
prcsecaju Spoljni hadrat
funkcionise kao gradski zid, sa
L1pijama na cetiri strane svcta
LEVO Ovde tibetanski monasi prave
pescanu mandalu Svi aspekti
mandale, ukljucujuc'i obrede
koji okruzuju njeno pravljenje i
uklanjanje, simbolicni su
On prcdst,wlj,1 fizicki sn:t i
stiti i z,1tnr.1 unutrasnjost
Konccntricni kruc>ovi
"'
prcdstavljaju duhovno sircnjc
i kosmicko jcdinstvo, dok
trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc
linge (falusa), prcdst,1djenog
trouglom okrcnutim prcma
gore, s,1 joni (matericom),
prcdstavljenom trouglom
okrcnL1tim prcma dole, iii polnu
igru boz,rnskog para, Sive i Sakti.
Sri-jantra moic da sc gravira
s.11no na osarn povrsina: na
zlatu, srcbru. bakru, kristalu,
brczi, kosti, kozi (L1kljucujuci
papir) i na specijalnom kamcnu
zvanom ··visnu ·,po zastitnickom
bozanstn1 Samo ovi materijali,
u kombinaciji sa pravim bojama
cncnom koja simbolizuje
icnsko iii belom koja
sirnbolizujc musko St\·oriec
potrebnu ran10tdu i harmoniju
encrgija
ME8UKULTURNE
VARIJACIJE
Kameni krugovi,
pogrebne humke
i lavirimi, svi se
uporeouju s
mandalama, kao sto je
slucaj i sa indijanskim
isceliteljskim tockom
i hvatacem snova, pri
C:emu je ova poslednja
mandala sveta sna
Prethriscanski keltski
krst, koji simbolizuje
C:etiri godisnja
doba i C:etiri strane
sveta, postavljan je
iznad kruga koji je
simbolizovao zemlju.
Hrisc'anska tradicija
ima sopstvenu verziju
obrazovanja mandala,
kao sto su rozete sa
urezanim ukrasima
koji ukrasavaju
katedrale i crkve.
DOLE Jantre koriste
apstraktne geometrijske
oblike u svom planu,
obicno trouglove, kvadrate
i krugove.
s
>
z
CJ
>
>
z
PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA
Gone Tarot i kristalna kugla
su dva metoda koji se jos
koriste kod predskazanja
oesNo U srednjevekovnom
ilustrovanom rukopisu
klasicni grcki astronomi
posmatraju zvezde sa
Svete Gore (Atosa) Oni su
verovali dace im citanje
ovih obrazaca pomoci
da predskazu buduce
dogaaaje
URIM I TUMIN
Tradicionalno, visoki
svestenik starih
Hebreja nosio je na
grudima plocicu
sa draguljima
koja je sadrzavala
urim ("sjajni") i
tumin ("savrseni"),
dva kamena koji
su se bacali za
proricanje sudbine i
ispunjavanje zelje.
Govoreci sirnbolickim jezikom,
prorocanstva i predska.zanja
su nacin odrfavanja veze sa
nevidenirn uticajima koji su
van dosega obicnog sveta. lz
psiholoske perspektive, ona
rnogu da se sagledavaju kao
nacin prodora LI dublje s\ojeve
nesvesnog
Nad ulazom LI rnozda
najcuvenije prorociste staroga
sveta, u grckim Delfona,
uklesan je natpis, "Upoznaj
sebe·· Proricanje nije metod
predskazivanja buducnosti
- to bi podrazumevalo
da je zivot gotov program
nego se najbolje razume
kao nesto fluidno, kao proces
koji ukljucuje tekuci dijalog
sa duhovnom ili mitskom
dimenzijom Preko ovab·og
odnosa moguce je citati izvesne
znakove koji bi inace ostali
skriveni, pojacavajuci tako
sarnosvest
PROROCANSKA
SREDSTVA
Proricanje koristi slucaj da bi
otvorilo vrata duhu da se izrazi
preko simbolickih obrazaca.
To moze biti bilo sta, od
nasumicnih 5ara listova eaja,
kostiju ili stapova, formacija
zvezda i komunikacija planeta
i zivotinja, do prefinjenih
simbo\ickih Sistema kao StO SU
tarot iii I cing Za citanje ovih
obrazaca i izvlacenje znacenja
potreban je intuitivni skok vere,
jer proroeanstva nece shvatiti
racionalna misao, koja te:li
ka tome da odbaci ili previdi
znacenje informacija koje dolaze
slucajem.
ICING
Paradoksalno je da je jedina
izvesnost u zivotu promena.
Mcdutim, kod svih promena
postoje obrasci, tako da su
5amani stare Kine oovorili o
"
ornj prcdvidljirnsti kada bi bili
zamoljeni da daju savete u vezi sa
nastupajucim dogadajima. Najpre
je odgonir na pitanje pogadan iz
obrazaca na zivotinjskim kostima
iii na oklopu kornjace Ovo
se razvilo u Icing iii u "knjigu
promena·', koja je postala mnogo
vise od prorocanskog sredstva:
sirnbolizovala je funkcionisanje
celoo svernira
"
Osnov I Cinga je trigram,
raspored tri linije koje su cele iii
isprekidane Cela linija predstavlja
energiju janga, a isprekidana
energiju jina, pri cernu su jin i
jang dva suprostavljena principa
koja su temelj celog stvaranja.
Moguee je osam razlicitih
rasporeda, a trigrami simbolizuju
osam faza u ciklusu razyoja i
propadanja. iii plirne i oseke,
sto se ocituje u svim oblastima
zivota Svaki ima naziv uzet iz
prirode: nebo, zernlja, grom, voda,
planina, vetar / drvo, vatra i jezero
Trigrami su nekada ukra5avali
odecu svetovnih i duhornih voda,
a mogu se koristiti kao amajlije
Spojeni LI parove, trigrami cine
64 heksagrama I cinga, s nazivirna
kao sto SU '"kreativan", "smanjenje",
··receptivan", ··porodica··, od kojih
se izvode turnacenja ljudskih
situacija. Ona se dalje produbljuju
'"izrnenom redova··, sto povecava
moguci broj permutacija na preko
10 000

l
TA.ROT
Tacno poreklo i snha tarota
nisu poznati, ali se on u
XIV veku koristio za igru i
proricanjc sudbine u ltaliji,
Francuskoj i Nemackoj, iako
su ga srednjevekovni crkveni
ljudi optuzi\·ali kao "davolsku
slikovnicu·· Tarot je spil karata
ilustro\·anih veoma simbolicnirn
slikama. Mozda je on predstaYljao
nacin skrivanja duhon1ih
ucenja koja su se suprotstavljala
preovladujucirn crkvenirn
doktrinama, ali takode izgleda
verovatno da je cinio deo sistema
pamcenja Tokom renesanse, ars
memorativa (slikovni sisterni
pamcenja) postala je vezana za
rnagijske talsimane ili arnajlije za
prizi\·anje narocite sile ..
Tarot se deli na dva dela: na
22 karte velikih tajni i na 56
karata malih tajni To je razlog
sto se tarot ponekad naziva
Knjigorn tajnL Velike tajne
bave se arhetipskim temarna
koje odraiavaju prekretnice u
zivotu, a sirnbolizuju ih karte kao
StO SU bmfala, prvosvestenica,
ljubavnici, obeseni eovek i
svet Male tajne se dalje dele
na cetiri garniture, koje se
odnose na cetiri elernenta kao i
na svakodnevne brige: carobni
stapiCi (vatra i ambicija), sablje
(vazduh i ideje), pehari (voda i
emocije) i pentagrarni (zemaljski
i materijalni resursi)
PREDSKAZANJE
Danas se termin "predskazanje ..
odnosi na sve oblike proricanja
Medutim, u pocetku je on
zn.acio turnacenje proroeanskih
poruka ptica, koje SU se (esto
oesNo Publika pomno slusa
prorocanstvo, jer je ispravno
tumacenje poruke bilo jednako
vazno kao i same reci
smatralc ljudskirn glasnicima
Prcdskazanje je jedan od
najstJ.rijih oblika proricanja
Opisi iz Kine, lndije, Persije i
mnogih drugih kraje\·a pokazuju
da je n.uod pomno pratio ptice
u prorocanske snhe - njihovo
pe\·anje, kretJ.nje, obrJ.scc !eta,
ponasanje, pa cak i jaja, kao i
narocite pticje nste .. Na primer,
Kakadhrita, tibetanski tekst iz
IX veka, daje detaljna uputstva
za tumacenje znacenja graktanja
vrana
Predskazanje, medutirn, ne
zahteva organizo\·an sistem
znakova U pocetku jc verovatno
zavisilo na bliskom odnosu
izmedu ptic.1 i ljudi, pri cernu su
ljudi ulazili u misticno iskustvo
pticje s\·esti .. Rirnska drzava se
uvek obracala predskazivacu pre
donosenja neke va:Zne odluke,
dok je prema predanju mesto
za astecki grad Tenoctitlan bilo
izabrano kada je na kaktusu viden
orao sa zrnijom u ustima, sto je
bio povoljan znak od bogova
Tajvanski Bununi oslanjaju se na
cnkutanje ptica i nacin njihovog
!eta kao na znarnenje u vezi sa
lo\·om: cnkutanje sleva smatra se
losirn zn.1kom i lo\'Ci se obavezno
Hacaju kuci ..
KLEDONSKA TRADICIJA
Prorocanstva mogu da deluju na
vise nacina. U klasicnom svetu,
reci koje se cuju nasurnice ili \·an
konteksta, a koje bi rnogle da
uticu na slu5aoca smatrale su se
prorocanskim porukarna. Poznate
kao kledoni, ove simbolicne
fragmente govora koji kao da
su odgovarali na pitanje ili
davali savet, obicno su nesvesno
izgo\ ,uali ncpoznati ljudi, dcca
iii proLunici K.10 sto jc slueaj
sa svim drugim prorocanst\·ima,
uspch oYog mctoda zavisi
jednako od ot\orenosti primaoca
prem.1 poruci i od sposobnosti da
je rnume k.10 prorocanstvo, pri
C:cmu je proricanje intcraktivan
proces
DODONSl'-1 HRAST
Jed no od najpostO\ anijih
proroeanstn u antickorn s\·etu
bio je hrast koji je rastao u
Dodoni na SC\ eroz.1padu Grckt::
\'ekovinl.l su hodoeasnici
puto\ .1li u potr.ui za drvetom
koje cc ih rnditi U 11.ljr.lllijirn
pricam.1 o Dodoni. prorocanstva
jc dav.10 sarn hr.1st, .:iii u
HomerO\ o doba, oko 800 g
pre n.e, grup.1 tumaca z\·anih
seloi - koji su, prerna Ilijadi, bili
.. neopr.lllih nogu i sp.1vali n.1
zemlji. - be5c se smestil.1 kod
O\ og hrast.1 Za komade dn·eta
koji su uzimani sa hrasta govorilo
se da imaju istu prorocansku
moC..
GAVRAN
Cesto predskazujuci
smrt, gavran se
obicno posmtra
kao ptica koja
donosi zao glas, ali
moze da donese i
dobre vesti U Knjizi
postanja Noje ga
je poslao da odredi
velicinu potopa, ali
se gavran nije nikada
vratio. Gavran se
takoae pojavljuje u
pricama o potopu
kod algonkinskih
lndijanaca U
Skandinaviji se
smatra da su
gavranovi duhovi
ubijenih ljudi, dok
prema jednom
kineskom predanju
dusa sunca poprima
formu vrane iii
gavrana
0
0
<
>
>
>
z
>
154
z
0
>
.........
ZIVOTNI IZRUG
NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO, SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(, USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U
KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT, LJUBAV I SRODSTVO, RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK
ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO, ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA.
LJUDSKO TELO
GORE Ljudsko telo je
bogat izvor simbolickih
znacenja. Zenska figura
moze predstavljati razlicite
aspekte zene, kao sto
je plodnost i zenska
seksual nost.
GORE Glava se povezuje sa
ljudskim sposobnostima
razmisljanja Ona maze
takooe da se koristi za opis
odgovornog eoveka
,\[noge stare tradicije saglcdavalc
su ljudsko tclo kao rnikrokosmos
( doslorno ··mali s\·et 1 koji
sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u
minij,1turnoj forrni. 1'.inezi su telo
posm,1trali kao jin i jang, sto znaci
kao simbol sanscne ran10te:Ze i
celcn itosti. U nckim tr.1dicijama
telo se pos111,1tra kao ·· twarn dusc·,
koji je posrednik izmcdu raja i
zemlje, pom.:izuCi S\'akorn coveku
da shvati S\ oju bozansku svrhu i
jedinst\·cne mogucnosti Druge
tradicije s.:igledav.:iju telo kao
neprijatelja kojeg treba savladati,
kao skladiste niskih nagona i
strasti koji prete da s\·edu ljudski
rod na ni\·o zivotinjskog swta.
Pored sirnbolikc tela kao celine,
prakticno s\·aki pojedinacni
deo ima sopstvene simbolicke
asocijacije
G L :\ \!:\
Gotovo s\·ud,1 gla\ a se snutra
centrom uecnj,1, instrumcntom
razurna i duhovnih i drust\ cnih
sposobnosti koje izdizu ljude
iznad zirntinja .. Simboli \las ti
kao sto jc kruna nose se na gLn-i.
,1 s.1ginj,rnjc g l a n ~ oznaca1 a
pokornost nckom viscm bicu U
mnogim ,1frickim plcmcnskim
kulturam,1 izduzena glava jc
zn,1k dobrog kar,1ktera, mudrosti
i vodstv.:i, a diH1c frizure i
perjanicc sluze da 1uglase on1
osobinu
GLn-.:i je svctinja z.:i m.:ivarsku
tradiciju, a keltski kult gla1·c
kao swtinje ilustruju brojni
mito\·i .. U rnnogim tradicijam.:i,
odsecanjc gla1·e neprijatelju
srnatra sc ponizenjem pojedinca.
Hinduska boginja Durg,1 cesto
se prikazuje kako drzi sopstvenu
odsecenu glavu dok u hriscanskoj
ikonografiji ima mnogo primcrJ.
svetaca koji nose sopstvenu glavu,
sto znaci da snag.1 duha pobeduje
smrt
KOSA
Kosa cesto predstavlja rnuskost
i snagu, kao StO je sJueaj LI
starozavetnoj prici o Samsonu
koji je izgubio snagu kada mu je
Dalila odrezala kosu. Pripadnici
kalske z,1jednicc Sika pustaju
kosu i br,1du z,1to sto vcruju da
su one simbol Bozijc ljub,n-i U
Kini jc obrij,11u glav.:i bila jcdnaka
kastrir.rnju i mogl.1 jc lisiti Co\cka
jarne sluzbe. Obrijan,1 glan rno±c
takodc uk,12i\·ati 11.1 zrtvov,rnjc iii
pokornost: monasi i mon,1hinje
sisaju kosu kada stupaju LI
mo1uski zirnt. Z,1 CJlc i druge
keltske narodc duga kos,1 je bib
simbol kraljcvskc vlasti iii simbol
slobodc i ncz,n-isnosti
Duga rasplete1u kos.:i kod zena
nekad je bila simbol rnl.:idosti i
nevinosti. J pletenicc iii m·ez,rn.:i
kosa sirnbo]izcn·aie SU Lllhtu ZCl1U
iii, nasuprot tome, kurtiz,rnu U
hriscanskoj umctnosti iskupljena
i posveeena Marija Magdalena
eesto se prikazujc s,1 veoma
dugorn, raspletenom kosom kao
simbolorn svoje ne\·inosti, ljubavi
i poniznosti
Frizurc SU cesto oznacitclji
drustvenih iii religijskih
razlika, kao sto jc slucaj sa
rastafarijanskim plctenicama
iii dugirn loknama hasidskih
Jencja. U hinduskoj i budistickoj
tradiciji, za cuperak na nhu
glave se veruje da pokriva mesto
nJ kojern bofanski duh ulazi
u tclo prilikom rodenja i izlazi
prilikorn smrti: on se po\·ezuje
---
sa svetim narodom. Dlake na
telu se povezuju sa muskoscu
iii zivotinjskim stremljenjima:
u hriscanskoj urnetnosti one se
koriste kao simbol davola
OCI
Kao sto se i ocekuje, simbolika
oka se po\·ezuje sa percepcijom
i vidom, sa sposobnoscu da se
vidi dalje od cisto fizickog sveta,
u carstva duse i duha; shodno
tome, slepilo se cesto koristi
kao rnetafora za nesposobnost
sagledavanja duhon1e i moraine
istine .. Medutim, slepilo moze
takode da se poveze sa mudroscu
i duhovnim darovima
U nekirn tradicijarna,
ukljucujuci hindusku, taoisticku
i sintovsku, oci se identifikuju
sa suncem i mesecom, pri cemu
dcsno oko odgovara aktivnom
i buducem (suncu) a levo
pasivnom i proslom (mesecu)
Da bi ujedinile percepciju, neke
kulture veruju u postojanje
'"treceg oka'" koje se nalazi na
sredini cela. I hinduski bog Siva
i Buda prikazuju se sa trecim
okorn, sredstvorn percepcije
koja je kod meditacije usmerena
prema unutra
U staroj Grckoj simbol oka
je irnao magijska svojstva, a oci
naslikane na pramcima ratnih
brodova imaJe SU f!10C da ih vode.
U starom Egiptu, Horovo oko
irnalo je isceliteljsku i zastitinicku
funkciju. Jedan od masonskih
sirnbol.i. je jedno otvorcno oko
(simbol bo±anskog znanja)
smesteno unutar trougla slika
koja se pojavljuje nJ. pozadini
americke ncwc,rnice od jednog
dol.1ra. Fraza '"sirom otnirene oci ..
znaci st.rnje budnosti
USTA
Kao organ gcwora i disanja,
usta oliea\·,1ju sn,1gu duha i
inspiraciju duse, uzviseno stanje
s\·esti i sposobnost rezonovanja
i komuniciranja. Preko veze s
jelom, usta su takode povezana
sa destrukcijom, kao sto je
slucaj sa ustima cudovista: u
hriscanskoj ikonografiji ulaz u
pakao su zub;it,1 usta demona.
Srednjevekon1i umetnici su
prikazinli male demone kako
izlecu iz usta neke osobe, sto je
zna(i]o da SU U pitanju opake reci
iii lazi
Jezik i zubi irnaju sopst\·enu
simboliku Na africkirn
skulpturama, zubi mogu da
ukazuju na zastrasujucu snagu
zveri da pojede, ali rnogu i da se
poveiu sa snagom i mudroscu U
persijskoj i evropskoj ljubavnoj
poeziji, zubi se cesto uporeduju
sa biserima. Jezik se ponekad
uporeduje sa plamenom, au
hriseanskoj tradiciji jezici ognja
sirnbolizuju Sveti duh Jezik
LEVO Otvoreno oko u trouglu je
masonski simbol Ono simbolizuje
duhovnu svest.
simbolizuje govor, ali se isto
tako povczujc sa surovoscu:
talasasti jezici su crtani na starim
kineskim grobovima d.:i bi otcrali
zle duhovc Na Tibetu, plazenje
jczika se smatra prijateljskim
pozdravom, dok je u manrskoj
kulturi to prkosan, provokativan
(ali i zastitnicki) gest
SRCE
Na Zapadu se srce povezujc
s romanticnom ljubavlju od
Srednjeg veka. Medutim, u
antickom dobu ono je bilo simbol
centra i cesto se smatralo mestom
na kojem se nalazi du5a U Kini se
takode smatralo da se srce nalazi
tamo gde je sen iii duh, i bilo je
izvor inteligencije. Srce sc takode
povezuje sa moralnom hrabroscu
i istinom..
GORE Srce nije samo
simbol ljubavi, nego i
istine
ooLE Marija Magdalena se
cesto prikazuje sa dugom,
raspletenom kosom kao
simbolom svoje nevinosti i
aluzijom na vreme kada je
prala lsusove noge
c
0
0
0
z
,_
0
>
DOLE Simbolika pupka
povezana je sa centrom
sveta, zivota i stvaranja
PU PAK
Osim sto jc \izuclni podsetnik
n,1 \CZU te[a s,1 ziH1tom prcko
pupl:.lllC Hpcc, pup.1k SC CCStO
koristi k.10 simbol ccntrJ. S\ct,1
iz kojcg jc 1ust,1lo st\ ,HJ.njc
i\[uslim,rni opisuju i\[uh,1mclfovo
rodno mcsto bo ·pup.1k s\ct,1.
au stuoj Crckoj Delfi su bili
mes to S\ etog omfalosa iii
· pupc.rnog brncn,1. cilindricnog
L1rncn,1 SJ. z,wbljcnim Hhom
koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu
tri S\ct,1 (r,1j,1, zcmlje i donjcg
S\ eta)
Z\czd,1 sc\crnj,1ca ponckad
sc pominjc k,10 pupc.111.1
Z\ czcb. oko kojc nebcsa kao
(_h sc Htc. U z.1p.1dnoj Africi.
pupak sc posnHtr.1 kao prc(_facki
matrij,1rh,1lni simbol koji sc
odnosi na plodnost; oziljci
se ritu,1lno pra\·c oko pupka
dc\'Cijcice u pubertctu
SAKE I STOPALA
Tradicionalno. s.1ka je simbol
J.ktin1c bohnskc moci Otisci
s,1kc SC CCStO poj,1\·[juju LI
pccinskoj umctnosti austrJ.lijskih
urodcnib. prcdstadjajuci
umctnikcn duhon1i otisJ.k i
potpis U hinduizmu i budizmu
s,1ka jc CU\.lf i deo uni\·erz,1lnc
dusc. ,1 LI Indiji otisci s.1ka
11,1 zidu, n,1tinH iii drugim
prcdmctinu znace zastitu u
hrisc,rnskoj ikonografiji saka
predstay[ja Boziji blagoslcn· i
in ten enciju, a "rukopolaganjc"
sc koristi u crkYJ.ma kod
iscclitcljskih obre(.fa i obrelfa
z,uedenja.
Stopalo jc deo tcla koji
jc n,1jbliskije povczan sa
zcmljorn Ono se povezuje i sa
st,1bilnoscu i sa pokrctorn Bose
noge tradicionalno ukazuju na
poniznost, a bile SU i znak za[osti
LEVO Cinom pranja stopala svog
ucenika Petra, lsus je pokazao svoju
poniznost i ukazao na to da je on pre
sluga ljudskog roda nego njegov
Kada jc Hrist prao stopala srnjih
ui:cnika, koristio je onj cin da
simbolicki pokazc s\oju ulogu
kao sluga, gcst koji su kasnije
oponasali cnglcski kraljc\·i koji
su pr.1li nogc sirornasnih da bi
pokazali woju poniznost U
Republici Benin, bog rat,1 se
obicno prikazujc s,1 velikim
stop.1linu, sto simbolizujc
njegm u sposobnost da zg,1zi
neprijatclje
DAH I KRV
I d,1h i kn· se powzuju sa
zi\ otnorn silom i bozanskom
snagorn Indijanci koristc dah da
prcnesu snagu izrnedu ljudi, a
on je irnao nugijska svosjt\·a za
l(elte: druid Mog Ruit mogao jc
cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u
L1rnen.
Mnoge kulture smatraju kn
svetom zato sto ona olicava
dusu: u zapadnoafrickoj rndu
nugiji sveti kipm·i se mazu
pilceom krdju da bi ozi\·eli,
,1 slicnu pr.1ksu su sprorndili
Skandinavci koji su mazali
s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom
krdju da bi ih t.1ko aktivirali ..
Krv se koristila da bi zapecatila
zakletve, a japanski ratnici iz XIV
\·ek,1 umakali su prste u kn· da
overe ugm·or Hriseani ritualno
pi ju Hriston1 kn· u obliku vina
prilikom pricesea
J\!cdutim, u nekim tradicijama
krv takode ima moc da otruje
u sinto religiji izraz za krv (ci)
je tabu, dok ni Jevrejima ni
muslimanima nije dozvoljcno da
jedu meso koje inu bilo kakav
ostatak kn i Jevreji smatraju
menstrualnu krv kao necistu,
iako se ona povezivala i sa
-
p!odnOSCL!, kao sto je bi!o LI
st.uom Egiptu.
POLNI ORGAN!
Polni i rcproduktin1i organi
muskaraca i ±ena nose duboku
simboliku. Osim sto jc pO\"CZJ.na
sa plodnoscu, matcrica
se povezuje sa zastitom i
taj.rnstvcnim skrivenim silama.
Posude pretvar.inja, kao sto
su lonac za t.1ljenje i kazan,
povezuju se sa simbolikom
majcine utrobc, kao sto jc slueaj
SJ prirodnim karakteristikama u
pejzazu poput pccina J\[atcrica
SC cesto povezuje SJ boginjom
mJjkom: Delfi u staroj Grckoj,
mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike
rnajke zemlje, mor.i i ncba,
naZ\".lllO jc po grckoj rcci de/fas,
sto znaci ''materica
Vuh·a se takodc obicno
povezuje sa boginjama majkama.
U hinduizrnu nju simbolizujc
joni, predstadjena kao plitki
bJsen u obliku vuh·e i grafickim
simbolom trougla. Bambarc
iz Malija o njoj govore kao o
"divnoj velikoj rnajci· i srnatraju
je H.1tima koja vode do
skrivenog bl.iga i znanja Vuh·a
simbolizuje mrak, prozdrljivi
aspekt boginje, ljubomornc,
posesivne majke kojJ. ne zeli da
pusti decu ili zenu ljubavnicu
Pojam zubate ngine (vagina
dentata) moze Se povezati SJ.
ovim aspektom, a moze takode
da predstavlja kastracionu
uznemirenost muskarca - da
kada jednom ude u telo zene
neee vise moci da izade - i strah
od predaje instinktima
Falus je simbol muskosti,
aktivnog principa, moci stvaranja
CETIRI TEMPERAMENTA
Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri
temperamema, pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se
sa elementima i bojom. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim, prijatnim
i plemenitim); boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena, a njen elemem je bio vazduh Zuc se
s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim, prgavim i osvetoljubivim). Crna Z:uc je
bi la melanholii':na (depresivan, lenj i prozdrljiv Temperament); njen element je bila zemlja. Sluz se
povezivala s vodom i sa zelenom bojom; njen temperament bio je flegmatik (dosadan, spor, kukavica)
Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu
i kanab zin1tnc silc. On se slavi
u rnnogim kultur.inu kao izvor
zivot.i U hinduizmu se po\ ezujc
sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc
gJ linga, uspr.:n·an kamcn koji se
obicno prikazuje spojcn s•1 joni.
simbolizujuci jedinstvo duh.1
i matcrijc, muskog i zenskog
princip.i L1lusni prcdmcti su
sLwljcni u st,1foj Kini, .i japanski
bog braka se prikazujc u obliku
falusa. Bogcn·i plodnosti kao
sto jc rirnski Prijap ccsto se
prikazuju sa falusom pod
crckcijorn, a s.1tiri su prikaziv,rni
s.1 ogromnom erekcijom k.10
simbolom nji ho\·e pohotljive ·
prirodc U kabalistickoj misli
falus je bio odgo,·oran za
odrza\anje ravnotezc; preko
ukruci\·anj.1 ili umeks.i\·anja u
prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc,
on prcdstadi.1 uran10tdujuci
agcns cija jc uloga ch odrz.1\"J.
S\'Ct
ENERCETSI..:.O TELO
J\!noge tradicije \·eruju u
zi\·otod.l\"abcku silu koj.1 protice
kroz s\·e zi\ e st\·ari, ukljucujuci i
ljudsko telo. Poznata po r.nnim
nazivima (kao sto je Ci LI Kini
ili prana u lndiji), zirntna sila
protice mrezom energctskih
putcva poznatih kao mcridijani
(Kina) iii nadi (lndija)
Ezotcrijski i isceliteljski sistemi,
kao StO SU joga, refleksologija
i akupunktura su zasnovani na
O\'om sistemu i povezuju fizicku
i cmocionalnu potistcnost
sa ncur.n·notdenoscu
tclcsnog cncrgctskog polja
U hinduistickoj i budistickoj
misli, suptilna cnergija ulazi u
telo i napusta ga preko cakri iii
encrgctskih ccntara, koji su \Tata
izmedu fizickog i nem.iterijalnog
c.ustva Gl.in1e C:.1kre su
porcdane duz centralnog
meridijana koji idc od baze
kiC:rnc do terncna gla\·e
ooLE Hinduski linga
kamenovi prikazuju se
kako se gnezde u okruglim
joni udubljenjima. Unga
i joni simbolizuju muski i
zenski reproduktivni organ
i muski i zenski princip
c
0
0
RoDENJE 1 SMRT
GORE Rasireno je verovanje
da zavijanje psa iii vuka
nagovestava dolazak smrti
SASVIM GORE Leptir koji leti
nocu bio je simbol smrti
kod Kelta
BA BICA
I rodenje i smrt donose strah i
radost u svim kulturarna, buduCi
da s\·ako od njih predstavlja
pocetak i kraj je
poi:etak zivota, ali moze se
snutrati i krajcm prethodnog
zivota iii puto\·anja duse i krajcm
trudnoCe. Smrt je kraj, ali je
z,1 neke i pocetak znacajnog
novog putovanja u donji svet,
raj iii u sledecu inkarnaciju Oba
dogadaja poseduju tajanstvenu
lepotu, ulivaju strahopostovanje i
izvori su nadahnuca i sujeverja za
ogrornnu oblast simbolike koja
formira religiju, kulturu i nauku.
PREDSKAZIVANJE
RODENJA I SMRTI
Veliki deo sirnbolike koncentrise
se oko rodenja i smrti, mozda
zato StO SU 0\'i dogadaji toliko
tajanstveni, nepred\·idivi i
uzbudljivi. Astrologija predvida
verO\·atno neme rodenja i srnrti,
neobicni nebeski znaci cesto su
se tumacili kao ukazi\·anje na
dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti
U stara vremena.nastanak nO\'e
Hezde bio je znak za rodenje
novog kralja; tako je Hristovo
rodenje predvideno po ovom
osnovu, verovatno kada se
Jupiter (poznat kod Jevreja kao
"kraljeva zvezda") spojio sa
Saturn om, stvarajuci "Davidovu
zvezdu"
Tradicionalno, babice su imale slican status samanima i
svestenicima. U modernom drustvu babica mozda nema
vise takav status, ali babice stite i pomazu majku i dete U
Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci
"ona moze sve'; a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti,
negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica
Mnogi znakovi i simboli i.J
prirodi uzimaju se kao znamenje
rodenja i smrti. Mozda zato
sto je simbol preobrazenja,
leptir se razlicito uzima kao
predskazanje jednog iii drugog
Na Orknijevskim ostrvima
duga predskazuje rodenje, a
jedna stara engleska narodna
pesma povezuje pojavu snaka
sa rodenjern: tri svrake za
devojcicu i cetiri za decaka ..
U Evropi se smatralo da leptir
mrtvacka glava predskazuje smrt
zbog crtefa lobanje na ledirna.
Samoanci su verovali da ce
umreti ako ulwate leptira Kelti
su verovali da nailazak na leptira
koji leti u noci znaci smrt, au
hriscanskoj umetnosti caurica je
simbol smrti.
Stari Rimljani su rnrzeli
sove zato sto su ih smatrali
\'esnicirna smrti Za mnoge ptice
lesinarke, narocito gavrane,
smatra se da mogu da namirisu
smrt pre nego sto se desi. pa
su zato znamenje zle kobi, ali
u africkoj i indijanskoj kulturi
ganan je koristan vodic rnrtvih
na putovanju. Zavijanje psa ili
nailazak na avetinjski crnog psa
moze da nagovesti srnrt. Psi se
takode pojavljuju u 5amanskorn
ucenju kao i:uvari i vodici u
donji svet
SIMBOLIKA RADANJA
Mnoge kulture smatraju
porodaj mocnom i prirodnom
inicijacijom i daju veliki znacaj
raznirn fazama i za rnajku i za
dete. Proces radanja odrafava
proces inicijacije .. Tradicionalno,
rnajka se odvaja od drustva -
ostavljajuci iza sebe uobicajene
·-·-----
uloge - i odlazi u sveto mesto
za porodaj, podvrgavajuci se
obredirna prociscenja Trudovi
rnnogo podsecaju na pocetnu
fazu inicijacije kod koje se i:esto
javlja veliki bol i rnisterioznost,
a u rnnogim kulturama
postporodajna krv srnatra se
jakom i necistorn, verovatno
zato StO predstav]ja snaznu \'CZU
sa svetom duhova. Cesto se
smatra da bogovi i duhovi imaju
veliki uticaj za vreme porodaja.
Anglosaksonci su se za vreme
radanja molili boginji Freji.
Keltske kulture su ponekad
skrivale radanje od natprirodnih
stvorenja koja su inace mogla da
naprave neku pakost
POSTELJICA
Posteljica se postuje u mnogim
delovima sveta, simbolizujuci
zivot, duh i individualnost. Ona
se cesto zakopava na teritoriji
predaka da bi obezbedila svetu
vezu izmedu deteta i zemlje:
Mavari nazivaju posteljicu
venua, sto znaci i "zemlja""
Ajrnari i Kvece u Boliviji
smatraju da posteljica irna duh ..
Nju pere i tajno zakopava muz
da se ne bi razbolela majka ili
beba .. Pripadnici plemena Ibo
u Nigeriji i Gani prireduju
pravu sahranu za posteljicu zato
sto srnatraju da je ona mrtvo
blizance novorodenceta, a
pripadnici plernena Hmong u
jugoistoC:noj Aziji smatraju je
"ko5uljom" - prvom odecom
deteta Oni je sahranjuju u
uverenju da ce se posle smrti
du5a vratiti da nade svoju
odecu.
L
D R l' C 0 R 0 D E NJ E
\ od,1 jc odu'.ck simbolicno
\ ,1/11,1 z,1 L1brcdc rodcnj,1.
Hrisc.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc
ukljul:iti pl1tpu1w ur,rnj,rnjc
dctct,1 iii L'clr,1slL1g u pos\ cecnu
\Odu. simbc1lizujc drugo
rndcnjc prcdst,1\ lj,1juci smrt i
\ ,1skrscnjc Hrist.1 i ol:isccnjc od
grclu S111,1tr,1 sc Lh jc o\ ,1j ob red
!Llst,\ll LI [ndiji gdc S\ CStclliCi
j(1s p1.1ktikuju slic,rn ob1·cd Sur,1
irsk,1 t1.1dicij,1 biL1 jc ur.rnj,rnjc
dctct,1 u mlckc1 Sto jc z,1Sll(l\,ll1L1
n,1 1 cr(l\ ,rnju ch jc njcgo1
duh formir,111 prckL1 dojcnj,1
k,1tL1lieb crh ,1 z,1br,111iL1 jc 01 u
pr.1ksu 11-2 godinc
S I ,\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I
Sm rt im,1 m11ogL1 simboL1 od
kL1jih jc \ CCill,l LIZllCllliruju(,l
i,1ko -;c simbolib nadc i str,1h,1
pl1ncbd j,11 lj,1ju i-;to1 rcmcno
l' umctnosti n,1jccsci pribz
srnrti jc u L1bliku groznog
kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s
kL1-;om. trozupccm m,1l:cm iii
lukom i strcL111u, ,1 poncL1d i s,1
pcsc,rnim s,1to1n kL1ji koristi z,1
mcrcnjc zin1t11og 1 cb. U drugc
simbolc smrti spalhju IL1b,111j,1 iii
grob iii 11,1dgrobni bmcn, ,1 od
bilj,1b nuk, zlatogL11 i ccmprcs
Lide smrti iii b,irzc simboliwju
puto\ ,rnjc 1u drngi s1 ct, narol:ito
kL1d surih Egipc,111,1
0 H R E D I S .-\ H R .-\ N E
kRL\L-\CIJ E
Pogrcbni obrcdi sc \Com,1
1111wgo r,1zlikuju u z,1\ isnosti od
kulturnih st,1101,1 i \Cro1,rnj,1 i
L'd kL1mbin,1cijc str,du i sL1\ cs
kojinu ljudi pristup.1ju smrti
Pozn.1to jc ch pr.1ks,1 s,1!11,111,1
Lhtir,1 od pre 80 hilj,1d,1 godiru.
,1 uobicajcn,1 jc u drnst1 im,1
u k(1ji11u jc popularno uccnjc
o tclcsnom 1 ,1skrsc11ju N,1
11,1L1ziStinu Lw Sto su S.111idarsb
pcci11,1 u lr.1ku, Tcsik-T,1s u lr,111u
i Dccijc pccinc u Fr,111cuskoj,
pro11,1dc11,1 su tcLi koj,1 su
s,1hrcrnjc1u s,1 ,1L1tom i 11,1kitom,
,1 ccsto su ukr,1scn,1 er\ cnim
okcrom Lw simbolc1m kni
zcmljc
Pogrcbni obrcdi ,1ustr,1lijskih
urodcnib slozcni su i r.1zlikuju
sc L'd br,1tst1 ,1 do br,1tSt\ ,1 i od
kr,1j,1 do kr,1j.1 l' sustini, smrt sc
sh1 ,\t,1 bo dog.1d,1j prcobrazcnj,1
koji podr,1zumcYa razlh,1j,rnjc
dusc od tcL1. S11utr,1 sc Lh sc
duho1110 biec pomno sp,1j,1 s,1
prccim,1 u sni1,111ju, da sc 11,1
iz1cstan 11acin n,1(,1 kuci Poslc
smrti z,1jcd11ic,1 pc1 a pcsmc
kojc s,llirzc simbolc smrti.
Lw sto su cr1 otocni m.111gro\
koji prcdst,11 lj,1 mrt1 o tclo iii
plinu koj,1 sc odnosi n,1 proccs
prol:iscc11j,1 i odstr,l!ljcnjc
fizickog bic,1. \!rtncki sanduk jc
obojcni t,1lisman kojim sc mole
duho1 i Lh pomognu pokojniku
n,1 putcn ,l!lju
L1 st.ire indo-ir,rnskc narndc
i z,1 narodc sirom Eq·opc,
od bronzanog dob,1 na Lhljc,
krcnucij,1 jc simboliz0\·,1Li
prncisccnjc, oplcrncnji1,111jc
i uspcnjc 5,rnu 1 atr.1 jc
zrul:iLi oslobad,111jc dusc dok
jc dim simbolizo1 .10 njcno
uspcnjc. Rimski pogrcbi su
podrazumc1·,1li litiju do groba iii
lorn.1cc, s,1 b!iskim rod,1cima
koji su nosili m.1skc umrlog
prctL1 De\ ct chn,1 kasnijc
d.1L1n,1 jc gozba i pcpco jc
st,11 lj,rn u grob
GORE Crna skeletna
prilika Smrti bila je cesta
srednjevekovna slika
GORE LEVO Prvo krstenje,
krstenje Hrisra koje je
obavio Jovan Krstitelj,
simbolizuje Boziju milost i
ponovno rooenje
ooLE Nadgrobna ploca,
Grozni kosac i pescani sat
simbolizuju negativno
smrti
0
0
z
I
160
z
l-
o
>
SEIZS I PLODNOST
GORE Voda je iskonski
simbol plodnosti, narocito
u obliku kise
SASVIM GORE Seks i
plodnost imaju mnogo
simbolickih asocijacija, od
svakodnevnih do svetih
GORE DESNO Na ovom
prikazu borbe ljubavi
i nevinosti, simboli
nevinosti - pojas i stit koji
odbija strelu - sasvim su
uocljivi
GORE Zito je simbol
plodnosti zemlje, a koristi
se i kao simbol ljudske
plodnosti
Ljudska biea su prvenst\'eno
polna biea, a da bi se obczbedio
nastavak vrste priroda je
obezbedila da seks bude prijatna,
zdrava aktivnost Mnoge tradicije
prepoznaju \'CZU izmedu seksa
i duha, sagledavajuci seks kao
sredstvo srece i preobrazenja
OBREDI PLODNOSTI
U mnogim tradicijama postoji
veza izrnedu sirnbolike zemlje
i seksa. Mongoli i stari Kinezi
videli su kisu kao '"serne" koje se
5alje sa neba da oplodi zemlju;
slicna verovanja postoje i danas
u delovima Afrike i i\ustralije,
gde zene legnu na kisu da
im pomogne da zatrudne. U
mitovima lovackih drustava,
znanje i snaga, pa cak i s.im
ljudski zirnt, poticu od zirntinja,
a nije neobicno da su se ovi
darovi dobijali preko seksa Na
primer, opstanak Mandana iz
severnoamerickih nizija zavisio je
od bizona. Smatralo se da ljudsko
drustvo potice od seksualnog
prenosenja snage izmedu bizona
i zene, a sveti bizonski pies
kod ovog naroda odrafava ovaj
praiskonski cin. u obrednom
plesu indijanskih plemena iz
Montane, Alberte i Saskecuana,
muskarac se okiti perjem i
oponasa parenje prerijskog petla
da bi se obezbedila dobra zetva
Plodnost i medusobna
privlacnost rnuskarca i zene
smatraju se darovima boginje,
povezanim sa sezonskirn
ciklusima Zemlje U starom
Vavilonu kralj i provosvestenica
SU izvodi]i obredni poJni cin,
simbolizujuci rnisticno venC:anje
Tamuza, sina i ljubavnika boginje
!star Mit o Tamuzu odnosi se
na putovanje boginje u donji
s\·et da u njemu potr,1zi mrtvog
ljubavnika. Dok je ona odsutna.
zemlja je jalov.i, ali kada se vrati,
plodnost se vraea na zemlju.
Ovaj arhetipski mit odnanja u
staroegipatskorn opisu lzide i
Ozirisa iii u starogrckoj prici o
Demetri i Persefoni
SIMBOLI PLODNOSTI
Luk kao simbol sabijene energije
pcn·ezuje se sa dinarnicnorn
polnom napetoscu i atribut
je boga Apolona, sirnbol
oplodujuce snage sunca. Slike
boga ljuba\'i s lukovima cesto
sirnbolizuju napetost zudnje.
Kao sveto drvo zivota, smokva
takode poseduje seksualnu
simboliku Za Grke je smokva
bila atribut Prijapa i Dionisa. U
Egiptu i Indiji ona se povezuje
sa rasplodnorn moCi, narocito
Sive i Visnua. Graficka \'eza
izmedu smokvinog lista i muskih
genitalija verovatno je nastala
zbog mlecnog soka koji se rnoze
dobiti od krupnijih sorti. Adami
Eva su se sklonili iza smokvinog
liSea kada su pojeli rnce sa drveta
saznanja. Smokva kao plod se
povezuje sa zenskim genitalijama,
ali voce koje se najcesce vezuje za
seks i plodnost je jabuka, koja se
gotorn svuda u Evropi pojavljuje
kao simbol ljubavi, braka i
plodnosti Riba je falusni simbol
polne srece i plodnosti zbog
mnostn ikre, simbola plodnosti
vode, i zbog analogije ribe sa
penisom.
Lutkice od kukuruza su
tr.idicionalni p.iganski talism.ini
plodnosti koji se prave u vreme
zetve .. Ponekad se ukra5avaju
cn'enim vrpcama, koje
simbolizuju krv i vitalnost, a
ostavljaju se iznad ognjista do
proleca Dolazak proleea slavi
se obrednim plesom oko majske
motke Ova motka, ukrasena
vrpcama, istovremeno je simbol
falusa i prikaz osovine sveta iii
kosmickog drveta ..
-
NEPLODNOST
Bas kao sto su usevi znako\·i
zernljinog obilj,1, tako su deca
"plodovi' polnog sjedinjavanja
bracnog p.ira. Tradicionalno,
ncrnogucnost radanj.i pripisivana
je '}1lornsti · zene, pa se cesto
prizivala bozija porno( Orn
je podr.izumev,1lo upuCiv;inje
molitJ\«1 boginjam.i plodnosti
b.o sto su sumerska Inan.i ili
grcka Artemida, ili itifalusnim
(uvek napetim) bogovim;i
b.o sto je Legba, boianstvo
zapadnoafrickih Fona .. F.ilusni
simboli su cesti i kao amajlije
plodnosti
APSTINENCIJA,
UZDRZAVANJE,
CESTITOST
Dok neke kulture veruju da
trosenje polne energije moze
da inspirise slicnu aktin10st
u prirocli, clruge srn.1traju da
to rnoze da omete plodnost
zemlje: Akani iz Gane veruju
dace par koji bude vodio ljubav
n.1polju biti pogoden ludilom
i da cc boginja plodnosti
uciniti tlo na kojem SU Je:Zali
neplodnim Drugo verovanje je
da se .ipstiniranjem od seksualne
,1ktin1osti stvaraju zalihe energije
koje ce pomoCi zemlji da popuni
svoje rezerve.
C::estitost cesto predstavlja
personifib.ciju neprijatelja
erotske ljubavi, u liku zene
koja nosi stit kao odbranu od
strela ljubavi ili pozude. Druga
uobieajena personifikacija
cestitosti je jednorog, dok u
druge simbole spadaju plava
i bela boja, pcele, kestenje,
golubice, pojasevi, trnje,
perunika i ljilj.ini Lasica se
po\·czi\·ala sa cestitoscu zato
sto ju jc belo zimsko krzno
poveziv,1lo sa nevinoscu.
TANTRA
Ponekad opisi\·ana kao "tehnika
ekstaze ',tantra n.i sanskritu znaci
"mrefa ·iii "tkanje Iako ova
filozofija ima mnogo razlicitih
skola, z.ijednicka je tema da
svakodnevni svet (sarns.ira)
sadrii seme onoga sto je vecno
i nepromenljivo (nirvana iii
proswcenje): slicno tome,
telo-rnisao je ogledalo svemira.
Otuda se prosvecenje moze
postici svesnim ucestvo\·anjem u
svakodnevnorn zivotu pre nego
njegcl\·im negiranjem, a telo je
sredstrn preobrazenja.
Uobicajena tema tantrizma
je ideja o kosmickoj
seksualnosti Preko po:Zude i
igre praiskonskog para, Si\·e i
Sakti, dolazi do s\·eobulwatnog
stv,uanja sveta; o\·aj parse
u hinduskoj ikonografiji
ponekad prikazuje kao
hermafroditski Ardanarisvara ..
Preko ritualizovanog polnog
cina dolazi do reaktiviranja
muskog i ±cnskog principa, pri
cemu svaki partner irna za cilj
da akti\·ira energiju suprotnog
pol.i da bi se postigla energetska
i psihicka celovitost Polnu
energiju simbolizuje sklupc':ana
zmija (ili kundalini), koja spava
u prvoj cakri, u bazi kicme
Upra:lnjavanjem seksa ona
se budi i prociseava na sve
suptilnijirn nivoima dok se
konacno ne stopi s kosmickom
energijom, kada dolazi do stanja
blazenog zanosa
ROG IZOBILJA
Rog izobilja je klasicni
simbol neiscrpne plodnosti
Neprestano punjen raskosnim
cvecem i vocem, njegov falusni
suplji oblik predstavlja plodno
jedinstvo muskog i zenskog
Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od
razbijenog roga Amalteje, koze koja ga je othranila, tako da
je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom
je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti, napretka i
bogatstva, kao i sezone zetve
Sledbenici tantre cesto SU zivcli
na grobljirna, koja su sirnbolicno
podsecanje na prolaznost sveta
i na :Zudnju za oplernenjivanjem
i prevazilazenjem smrti .. Ucenja
tantre su se cesto smatrala
pretnjom drust\·enom poretku,
a njihovo upra±njavanje je bilo
naroCito namenjeno razbijanju
kastinskih barijera i tabua.
ooLE Ardanarisvara,
hinduska spojena
hermafroditska figura
Sive i Parvati, simbolizuje
pomirenje suprotnosti i
postizanje jedinstva.
z
c
LJUBAV I SRODSTVO
GORE Alegorijska slika
srecnog braka, na kojoj
su upotrebljeni simboli
ljubavi i plodnosti roga
izobilja, lovorov venac,
maslinova grancica,
Venera, pojasevi i lanci.
LJUBAVNI SIMBOL
ADINKRA
Veze koje nas privlace mogu
biti polna privlacnost, osecanje
zajdnicke svrhe iii znacenja,
posvecenost braku iii porodica
i zajednica. Kako se ljubav ne
povinuje uvek drustvenim
formama i konvencijama,
Narod Gane tka simbolicne crteze
na brokatu koji se zovu adinkra.
Ljubavni simbol se zove osram ne
nsoroma, a prikazuje zvezdu (zena)
iznad meseca (muskarac); koristi se
kao simbol verne, harmonicne ljubavi
simbolicki sistemi i rituali
ljubavi i srodstva razliciti su i
promenljivi, kao i znacenja koja se
s njima po\•ezuju.
Eros, koji je nastao kao iskonska
stvaralacka snaga, postao jc grcki
bog ljubavi i sin Afrodite, boginje
ljubavi. Njegov rimski pandan je
Kupidon (iii Amor), sin Venere,
heruvimski krilati rnornak koji
izbacuje strele poiudc iz srng
Iuka. U hinduskoj mitologiji to
je Karna, koji izbacuje slatke ali
bolne strele poiude na ljude i
bogove, sugerisuci patnju koja ide
s ljubavlju - njcgovih pet cvetnih
strela rnogu da obraduju srce,
da dovedu dovelike ljubavi, da
uzrokuju zaludenost, da iscrpe
iii da ubiju na prijatan nacin. U
psihologiji. terrnin ··eros ·· odnosi
se na libido i nagon za zivotom, ali
·je za Grke to bila strasna i stihijska
nsta ljubavi. Platon je shv,1tao
eros kao iudnju koja trazi duboko
svojstvo lepote, kao ideal na koji
nas osoba pred nama podseca, pa
otuda termin ··piatonska ljubav·· ..
Grcki izraz "agape·· odnosi
se na neku nstu duhovne iii
nesebicne ljubavi, na ljubav Boga
prema ljudskom rodu i ljudskog
roda prema Bogu, koja takode
podrazumeva i ljubav prema
drugim ljudima. Agape svecanosti
su bili rituali na kojima su hriscani
shwili pricesee, a Jevreji Pashu
Drugi grcki izraz, "filia", odnosi
se na postovanje drugog i blizi je
onome sto nazivamo platonskom
ljubavlju, oznacavajuci
prijateljstvo i odanost
"Amor'', rec nastala od imena
rirnskog boga ljubavi, opisivala je
novi pristup ljubavi kao visokom
duhovnom iskustvu: otmenu
ljubav koju su sLwili trubaduri,
pesnici i muzicari srednjovekovne
hrope.
ROMANTICNA LJUBAV
Otmena ljubav je bila licni
i romanticni oblik koji je
podrazumevao dvoje ljudi
zaljubljenih vise u medusobne
vrline ncgo u ideal.. Od viteza
se ocekivalo da pokaze duboko
postovanjc prema dami u koju
je bio zaljubljen i morao je da
bude spreman da pati zbog svoje
ljuba,·i Veliki deo renesansne
knjizevnosti odnosi se na
zajednicke motive ljubavi kao
"rnuke" iii·· bolesti'', pri cemu se
ljubavnici razbole iii ne mogu
da spavaju iii jedu .. Zene su
poprimale gotovo boz,rnsku
simboliku: njihove OCi SU dobile
centralni znaeaj kao kanali
emocija, dok su stopala, idealno
bela i uska, sa visokim lukom.
postala mocan seksualni simbol.
LJUBAVNI SIMBOLI
Cvece cesto simbolizuje ljubav
Za Hinduse je to beli procvali
jasmin. u Kini bozur: za Rimljane
su crvene ruze bile Venerino
cvece i ostale su na Zapadu
snazan simbol ljubavi U lranu
ljubav simbolizuju divlje rnasline
i jabuke Za Kineze par pataka
prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav,
a golubovi obicno predstavljaju
ljubavnike, bilo zato sto se pare
celog zivota iii sto gucu gledajuCi
se u oci Ptice ljubavi, mali
fareni papagaji iz Afrike, takode
predstavljaju ljubavnike zato sto
sede pripijeni u parovima
Drago kamenje predstavlja
znacajne simbole ljubavi, najpre
I
I
I
j
GORE Crvene ruze su mnogo
koriscen simbol ljubavi, udvaranja i
romanse ..
zato sto je "dragoceno", a drugo
zato sto poseduje individualna
svojstva Dijamant, zato sto je
neunistiv, predstavlja trajnu
ljubav Crveni rubin simbolizuje
strast, polnu zudnju i moc. C:ipka
je postala simbol romanse zato
sto icna moie da ispusti cipkanu
maramicu da bi je za nju podigao
pravi eovek .. Medutim, najtrajniji
i najprisutniji simbol ljubavi je
ljudsko srce: celo, ranjeno iii
probodeno ljubavnim strelama,
srce oseea strast i bol ljubavi ..
Ono takode predstavlja toplinu i
otvorenost prema "drugome".
Svaka kultura ima sopstveni
sistem simbola kojim oznacava
srodstveni status .. Tako Menoniti
farbaju vrata u zeleno ako je
njihova kcer za udaju, a Zului sa
juga Afrike upotrebljavaju bisere
od sedam boja da bi prikazali
status neke osobe: na primer, beli
biser (koji predstavlja nevinost i
duhovnu ljubav) do plavog bisera
(koji predstavlja vernost) obicno
se upotrebljava da pokaze da se
neko verio, dok plavi, beli i crni
biser ukazuju na vencanje ..
I BEK
GORE Neunistivost dijamanta Cini ga
simbolom trajne ljubavi
S\·adbeni prsten datira iz
egipatskog doba, kada su neveste
dobijale vence konoplje iii site
Anglosaksonci su koristili prsten
kao znamenje obecane ljubavi, a
zlatni svadbeni prsten postao je
simbol vecne ljubavi i jedinstva.
Egipcani i Rimljani su verovali
da je zila na trecem prstu ( vena
amoris) povezana sa srcem; tako
nosenje prstena na torn prstu
simbolizuje povezivanje srca
para Hriscanski svestenici SU
brojali Sveto trojstvo od palca
i zavr5avali su na prstenjaku,
koristeci sna±nu objedinjujucu
simboliku. lrski svadbeni prsten
je kladag, sa dve ruke koje drze
srce i krunu simbolizujuci ljubav,
vernost i prijateljstvo
BRAK I SRODSTVO
Srodstvo je ··porodieni" odnos
koji je bitan za efikasno
funkcionisaBje drustva.
Struktura i pravila srodstva
razlikuju se od kulture do
kulture, ali se sistemi srodstva
cesto grade na instituciji braka
lako je to obicno formalizovana
Znamenje Zulua kao cestitka za Dan
Zaljubljenih, ibek, nosi se oko vrata.
Plavi trougao okrenut prema dole,
unutar crvene trake koja se nalazi u
beloj, ako ga nosi devojka, znaci nesto
kao, "Hoces Iida budes moja ljubav?"
Zahtev momka prema devoci bio bi isti,
ali bi trougao bio okrenut prema gore
kao simbol za "devojku"
GORE Predmeti u obliku srca koriste
se izuzetno mnogo i u svim
kulturama kao simbol romanse.
veza izmeclu muskarca i zene,
postoje i druge uspesne forme,
kao sto je brak osoba istog po la,
poligarnija i brak iz interesa Brak
sluzi kao temelj zajednickog
zivota, rada i opstanka, kao
osnov reprodukcije i odrfanja
porodice
u vecini tradicionalnih
kultura preovlaclujuca forma je
dogovoren brak, kada roditelji
iii stariji odrede ko ce se skim
uzeti U zapadnom svetu posle
Srednjeg veka postajalo je
sve prihvatljivije da se parovi
vencavaju iz ljubavi. Sarno
vencanje je simbolican (in LI
kojem partneri postaju dve
polovine simbolicne celine koja
se zove "mi" Ono se ocituje u
simbolici prstenova, "vezivanju
cvora·· i deljenju imanja i miraza.
DAN ZALJUBLJENIH
GORE Prstenje simbolizuje
vecnost i mozda je glavni
simbol ljubavi
KELTSKA
BRATS TVA
Rec "klan" na
galskom znaci
porodica iii deca
Klan je drugi izraz
za grupu koja ima
isto poreklo; ako se
smatra da je predak
klana zivotinja, onda
je rec 0 totemskom
klanu .. U velskom
srednjevekovnom
drustvu broj devet
je simbolizovao
celinu, pa se zato
smatralo da je
deveta generacija
granica srodstva. U
I rskoj se srodstvo
priznavalo do 16. iii
1 7 generacije
LEVO Jedan od hinduskih
ljubavnih simbola je
beli procvali jasmin, a
ljubavnici ga razmenjuju
kao znak odanosti.
Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom
obredu u cast Junone, rimske boginje zena i braka
Praznik Luperkalija slavio se 15. februara. Uoci tog dana
devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih
izvlacili kao lutriju, uspostavljajuci tako partnerstvo za
vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike
Kupidona, ljubavnih strela i ranjenih srca sve simboli
pogodenih ljubavlju
c
OJ
)>
<
0
0
v;
-I
<
0
0BREDI G-LAV.NIH
v
ZIV-OTNIH PROMENA
GORE Muslimanka daje
skiptre trojici decaka u
beloj odeci za njihovo
obrezivanje u jednoj
istanbulskoj dzamiji
Na dan obrezivanja,
muslimanski decaci
postaju princevi na jedan
dan
R08ENDAN
Mnogo simbolike
koja je povezana
sa rooendanima
ima staro poreklo
Rooendanska
rorta verovatno je
nastala od kolaca u
obliku meseca koji
su prinoseni kao
hramovske zrtve
Artemidi Svece
verovatno asociraju
na sjaj meseca, dok
u Nemackoj velika
centralna sveca
predstavlja "svetlost
zivota"
Formalizovani obredi simbolicno
oznaeavaju prolaz,1k pojedinca
iii grupe kroz glavnc zivotne
promcnc, k.to StO SU rodenje,
pubertet, vcneanje i smrt. Drugi
obelei;l\"aju vaznc drustvene
promene i sl.1ve prirodu Svi oni
su snazni sirnbolicki procesi
OBREDI INICIJACIJE
Mnoge kulture cenc ceremonije
inicijacije kao deo kretanja
kroz zivotne promene. Svc one
podr,uumevaju prepoznavanje
ulogc iii statusa u koji osoba
ulazi i koji odbacuje. Vecina
ceremonija inicijacije utemcljena
je u pricama i simbolici.
Francuski antropolog, Arnold van
Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao
je obred prclaska kao sustinski
proces u podmladivanju kulture
i opisao je faze uvodenja kao
odvajanje, prelazak i uklapanjc.
Odvajanje podrazumeva da se
osoba (iii sveti predmet) udalji
od prethodne situacijc iii statusa
Ono ITlOZe da znaci odbacivanje
identiteta, kao da je rec 0
promeni odeec. kosc iii zuba, iii
St\-,lranjc ozilj,1ka i tctovir,rnje.
Drugi v,1zan faktor jc priprcma
obrednog prostor.1, crtanjcm
krug.1, podizanjcm gradcvinc
iii putovanjcm nJ. drugo rncsto
kao sto jc peCina iii planina
Crkva, d:lamija i nadzbinski
tocak. s\·c su to primcri obrednih
prostora koji omogucuju ljudim,1-
da sc odvojc od snkodncvne
stvarnosti da bi se po\·ezali
sa boianskim. i\laticni urcd u
kojem se parcn·i vencavaju po
zakonu primer je zakonskog
obrednog prostora
Prclazna iii "lirninalna Lua·
podrazumcva podngavanje
izvesnim provcrama. iskusenjirna
iii obrednim radnjarna, koje u
sustini znace mctaforicku smrt
i ponon10 rodcnje. Prethodni
- idcntitct se rusi, otvarajuci put
za novi identitet koji tek treba
da dode .. Polaganje zakletve
primer je ove faze, kao kada se
ncko lice koje postaje driavljanin
Sjcdinjenih Drzan zaklinje
na vernost prcd nacionalnirn
simbolima amcricke zastave.
Uklapanje znaci nacanje LI
sastav zajednice iii obn<wljanje
licnosti sa no\•im ulogama,
svescu i odgovornostima
Zvonjenje zvona poslc
krunisanja monarha sirnbolicno
slavi njegovu non1 ulogu Posle
velikih sportskih dogadaja, kao
sto SU Olimpijske igre iii Svctsko
prvenstni, uspe5ni timovi cesto
se vracaju kuci i pobedonsono
pro laze ulicarna. Jelo i post
su uobicajena simbolika za
fazu uklapanja. Hriscansko
sveto pricesce podrazumeva
simbolicno uklapanje iii jedenje
tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb,1
i \"i 11.l
PUBERTET
Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J.
prclazJ.k iz detinjstva u odraslo
doba. ukljucujuci dL1maticnc
fizickc i emocionalne
promenc. k.10 i promcne ulog.1
i odgonirnosti Obrcdno
m·odenje u pubertet razlikuje
sc od kulturc do kulturc, ali u
sustini sL:n-i i obclezaYa on1
Ycliku zi\·otnu promcnu U
rnuslirnanskoj tradiciji, dccaci
izmedu I 0 i l 2 godina koji
sc podnga\·aju obrczivanju
paradiraju kao prinee\·i taj clan.
ponekad na konjima, i cesto
budu zasipani poklonima.
Prip.1dnici naroda Luisenjo u
jufooj Kaliforniji ponosno slaw
prYu menstruaciju s\·ojih kceri,
koje sc dclimicno zakopav"ljL1
u topao pcs,1k, \·cro\·atno zbog
simbolike jake \·czc sa zemljom
Jenejski dccak postaje bar
micv.1h ('"sin zapo\·esti ) sa
13 godina Pn-e subote posle
svoa rodendana on cita iz Tore
"
u sinagogi i moze da vodi dco
bogosluzenja Kod pripremanja
mora da uci jevrejsku istoriju,
starohebrejski i svoje duhovne
korenc, razgovarajuci s rabinorn
i sYojom porodicom kako ono
sto jc naucio ima veze s njegovim
zivotom i predstojecirn zrelirn
dobom
KRSTENJE
Jevrejska i hriseanska praksa
uvodenje ljudi u veru uranjanjern
u vodu predstavlja prociscenje
duha. Rani hriscanski spisi
opisuju obrok od mleka i meda
koji prati krstcnjc. prcdstavlj.:ijuci
ulazak lzrailj,1ca u obcc,rnu
zemlju Ha1un RimoLHolicko
krstenjc takodc podr.uume\a
isterivanje dan1b i pomaz,rnjc
nuslino,·im uljcrn, sto je simbol
d,uova s,·etog duha
VENC:\NJE
Znacenjc i simbolika ,·cnc,rnja
odr,1zav,1 sustinska n!rovanja
kultL1re. ,1li ugl.:in10m mirisu na
st,HLI simbolikLI kod kojc par
postizc polL1bozansko stanjc
cclovitosti koja jc potrcbna za
st\·ar.:inje i z.:istitu nonlg Zi\·ota.
o,·,1 idcja jedinstva ljudskog
i bohnskog odr.:ifan se LI
hriscanskoj tr.1diciji LI kojoj sc
monahinje nazi,·aju ·Hristovim
nevest,1111a'
Jedan od najznacajnijih
sirnbola veneanja koji je i da1us ll
upotrcbi jc prsten, kruzni simbol
\·ccnosti, jcdinstv.:i i potpunosti
Ovo se odrazava u hriscanskoj
ccrernoniji kada s\·estcnik spaja
ruke mladenaca, au hinduskoj
ccrernoniji kada mladozenja ve2e
npcu oko vrata mlade U druge
simbole ,·encanja spadaju znlna
kao sredstvo objavljivanja dobrc
oEsNo Vencanja su znacajan obred u
zivotu u vecini kultura Ma kako da
se slave, giavna tema je ova veiika
promena
\esti, z,1 koja l\.inezi \erujLI Lh su
povcz.:ina s.:i bcsmrtnoscu. dugim
zivotom. prolcecm. mladoscu
i br.:ikom. ,1 on.:i su i sirnbol
ne\ inosti.
Simboli plodnosti su nckad
bili gL1\·ni za ccrcmonijLI
,·cneanja, au modcrnom dobu
ih z.:imenjuje pirinac (iii konfotc
od pirinc,rne hartijc) koji sc baca
prcko para. Svadbcni kolac jc
nekad bio simbol plodnosti. jcr
je hr.:ina scksu,1lni simbol ,1 njcno
formalno deljcnje tokom gozbc
simbol je spajanja c-h-c porodice
Dcvcruse su simbol magijc
plodnosti, .:i cvece koje nose
sirnbol je zenstvenosti i bericet.:i ..
OBREDI VEZ:\Nl Z:\
Si\[ RT
Smrt coveka prcdst.:ivlja znaeajnu
prorncnu i za pojedinca i ZJ.
porodicu i z.:ijednicLI oko njih.
Pokojnik sc ritu,1!110 priprema
da krenc dalje, ,·crovatno kao
deo putovanja u drugL1 stvarnost.
a proces hlosti podrazumcvJ.
mnogo rituala
kojima treba izraziti i kanalisati
emocije izazvanc gubitkom
voljene osobe.
N,,senjc crnine
• je u \·czi s,1
smrcu i z.1loscu L chi 11,1
ncmc11.1 tclo P''kojnik.1 m,iz.1110
jc cncnirn ,,kcr(1m u zn.1k
si111bolikc kn ii 1cze s,1 zcrnljc,m.
L>rugi Lll'bil:.1jcni sirnb,•I z.ilc)Sti
jc brij.rnjc iii z.ipust.rnjc kosc
kulturnc 1 rcdnosti sc j.1sno
c'c1r.1z.11 ,1ju n.1 f'Ogrcbnirn
,,brc'dim.1. C.1k i izr.1i..11 anjc
cnwcij.1 odr.1z.11 .1 kulturnc
q,110\C: u nekim kultur.1111,1 k.w
stL• ic kod Sika n.uic.rnjc sc ne
cfoZ1c1lj.11 ,\ duk sc u drugim.1
ol:ckujc
S pokojnicim,1 SC cestc1
PL'Stup.1 k.w d.1 idu 11.1 puto1 .rnjc:
ubl.icc sc u n.1rncitu odccu
is nji111.1 idu nc'ki licni i
rcligijski prcdmcti iii ulisrn.rni
Z.1h1p.11 .rnjc tcl.1 rnozc zn.1citi
po11.1t.1k upokc1jcnog rn,ijci
zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1.
1'rc111.1cij.1 predst.11lj,1
oslob.1d,rnjc duh,1 i r.1Zrcsenjc c1d
zc111ljc Z.1 Hind use pL1111c110\ i
simbolizuju Hr.1h111u
LEVO f\Ja hinduskom pogrebu boja
zaiosti je beta. pa su mrtvacki
sanduk, pokojnik i ozalosceni svi u
belom
GORE_.
SASVIM GORE "
z
0
>
DETINJSTVO I IGRE
GORE Slikanje omogucuje
detetu da mesa
svetove simbolike sa
svakodnevnim zivotom.
SASVIM GORE Deca koriste
slaganje kockica za
istrazivanje stvaranja i
razaranja
DOLE Deca vole da se
oblace kao odrasli. Ovde
je grupa decaka obucena
kao muzicari na indijskom
prolecnom festivalu u
Bahag Bihu.
U kulturarna u kojima
dominiraju logika, intelekt i
linearno razmisljanje, zivot
postaje vise problem koji treba
resavati nego misterija u kojoj
treba uzivati .. lpak, kreativnost
i igra su bitni za ljudski razvoj i
prirodne su aktivnosti u koje se
deca spontano ukljucuju. Preko
kreativnosti i igre mi putujemo
u arhetipska iii mitska carstva,
eksperimentisemo sa ulogama,
rodbinskirn i drustvenim
strukturama, i ukljucujemo se u
simbolicni dijalog sa istorijskim
tokovirna.
KREATIVNA
SIMBOLIKA
Rec kreativnost dolazi od
latinskog creare, sto znaci
"stvarati. proizvoditi i dovesti
do rasta·· Ona je oplodujuca
sila u samom korenu simbolike.
Jung ju je opisao kao proces koji
nas povezuje sa arhetipskirn
ternama, izrazenirn na jeziku
koji je relevantan za sadasnje
vrerne .. Na primer, ad1etipska
tema kao sto je borln izmedu
dobra i zla dobija kreativan
izraz u modernorn drustvu u
obliku kompjuterskih igara.Jung
je verovao da kreativni nagon
moze da bude kompenzacija
za jednostranost sadasnjosti,
tako da je deo uloge umetnika
da komentarise iii da osporava
preovladujuce norme .. I urnetnik
i dete inspirise kreativni impuls,
zalwaljujuci kojem oni stvaraju
jezik iii metaforu za izrafavanje
onoga sto ih je pokrenulo.
DETE
U rnnogim kulturama dete je
simbol nevinosti i spontanosti
U hinduskoj tradiciji, detinjstrn
je rajsko stanje nevinosti koje
prethodi svakorn saznanju o
dobru iii zlu.
U hriseanskoj tradiciji,
lsus je rekao da odrasli nece
uci u carstvo nebesko ako ne
postanu deca, sto odrafava i
odnos izmedu deteta i raja. U
taoistickoj knjizevnosti, dete
ovaplocuje svojstva svetog
mudraca nevinost i iskrenost.
Iako je pisao krajem XIX
\'eka, kada su deca uveliko
potcenjivana, Bari je st\'Orio
Petra Pana kao arhetipski
obrazac deteta u nama. Petar uci
drugu decu da veruju u svoju
mastu, u rnogucnost da lete i
da putuju u Nedodiju Petar je
prirner vecitog deteta, detinje
maste koja zivi ll S\'ima nama.
IGRA
U modernom drustvu
nastojimo da poveierno igru
sa detinjstvom i smatramo
je neC:im sto ljudi prestaju da
rade kada ··odrastu'' Medutirn,
u drugim delovima sveta igra
ostaje na visokoj ceni i u zrelo
doba, cesto ll formi ritualnog
promovisanja U Burkini Faso
i Mali ju, rnaskare koje prave
iskljucivo deca smatraju se
veoma vaznim za do bro cele
zajednice. Ribarska sela na
istocnoj obali Koreje izvode
zajednicke 5amanske rituale
poznate kao kut - me5avina
molitve, smeha i igre za koju se
srnatra da svodi bogove na nivo
ljuskih biea, pornaiuci im da se
rvu sa snaznim emocijarna koje
okruzuju velike krize ll zivotu.
Ovde je rec o isceliteljskim
ritualima koji podrazurnevaju
veselo i sirnbolicno ucesce
pozorisnih predstava bola,
lepote i misterije zivota.
U hopijskom drustvu "sveti
klovnovi" pornaiu stvaranju
ravnoteze izvrgavanjern
ruglu krajnosti u pona5anju,
dovodeci time do uspostavljanja
i uravnotezenja rnoralnih
standarda ..
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - " " " - - ~ - - - - - -
Igra i veselje prctpostavljaju
udaljavanjc od svakodnevnog
idcntiteta i zaintercsovanost
n ulazak u eksperimentisanje
sa drugim ulogarna i
mogucnostirna."
U wojim ranim godinama
dcca sc ukljucuju u "igru
ovaplocenja", istrazujuci culima,
proizvodeci zvukove, ritmove,
znakove i pokrete, pocinjuCi
Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima
oko sebe. da izmisljaju
price. U ovon1 trenutku, ona
raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog
medudelovanja i pocinju da
slwataju eksperirnent sa raznim
ulogarna i odnosima, a predmeti
mogu da imaju znacenje i
znac<lj koji im se pripisuju.
Nije neobicno za malu dern
da zavole neku igracku ili cebe,
sirnbol sigurnosti, ljubavi i
prijateljstva
FANTAZIJA
Za decu se svakodnevni svet
preplice sa s\·etom fantazije i
rnaste Deca vole da igraju razne
uloge oblaceci se kao omiljeni
likovi i vole da srnisljaju
drarnaticne price u vezi sa njima.
Putem igre dete uci, raste i
razvija se.
Mnoge arhetipske iii mitske
figure pojavljuju se u decijoj
igri Stari Kinezi su verovali
da su vesele pesme koje su
deca pevala spontano blisko
po\"ezane sa bofanskim, pa
SU ih cak s]ufa]i da ih vode
u drfavnim pitanjima Preko
fantazije i igre deca istraiuju
velike teme i duh vremena,
price o dobru i zlu, o ljubavi,
magiji i moCi Ona istraiuju
""z]o" L1 smis]u cudovista. diVO\'a
i vestica, igraju se silama dobra,
rnagije i preobrazenja kroz uloge
vila, dobrih vestica i carobnjaka
Deca eksperimentisu statusom i
moci igrajuci kraljeve i kraljice,
poznate vode i bogate i slavne
licnosti, ona istraiuju junacke
teme kao super junaci vojnicima
igrackama
IGRACKE I IGRE
Igre su modeli za arhetipske
forme odnosa i interakcija,
ukljucujuci razlicite kombinacije
slucaja, vestine i kreativnosti
U partiji 5aha kretanje kraljeva,
kraljica i pe5aka mofo se shvatiti
kao metafora za promene
nadmoci u ratu iii u sukobu
na raznim nivoima kosmosa.
j\[noge igre odrafavaju kreativne
impulse S\'emira, kao StO je LI
bacanju kocke i drugim igrama
na srecu, koje su vero\·atno
nastale iz drevne prakse
proricanja u Mesopotamiji,
Indiji i istocnoj Aziji" Prutici
poznati kao '"spilikini". koji se
bace na gomilu i onda jedan po
jedan isteruju kukom tako da se
drugi ne poremete, verovatno
poticu od budisticke prakse
proricanja koja se zvala Cijen
Tung, au kojoj se sudbina
prorice tako sto se trese kutija
prutica dok jedan ne izade ..
Poreklo cigre iii drajdela
potpuno je nepoznato, ali se
ona koristi kao igracka iii za
kockanje sirom sveta. Sam
drajdel je simbol jevrejske
svecanosti Hanuka, kada su
rabini dozvoljavali igre na srecu
tako da se cetvorostrani drajdel
koristio za kockanje Njegcwe
cetiri strane predstavljaju
'"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi
pola··, '\doff' Druga simbolicka
karakteristika cigre ne odnosi se
na to kako ona slucajno padne,
nego na to kako stoji dok se
vrti, sto je lep simbol zivota i
svemira
Univerzalna igra "5uge"
podrazumeva prenosenje ovog
simbolickog svojstva sa jedne
osobe na drugu. Jedno dete
se odabere da bude ··suga" i
onda ono juri drugo dete da
ga dodirne i na njega prenese
"sugu" To drugo dete juri nekog
drugog i tako se igra nastavlja
Sirnbolika ove iare moze
0
predstavljati autoritet, zarazu iii
bilo koju drugu karakteristiku
koja nekoga izdvaja. Car ove
igre le±i u izazovu lwatanja,
u uzbudenju i napetosti koji
se javljaju u prilazenju iii
dodirivanju deteta koje je '"5uga"
GORE Drajdel, C:etvorostrana
cigra kojom se igraju
jevrejska deca, smatra se
simbolom zivota i svemira
DOLE lgra SUQe ima mnogo
varijanti i igraju je deca
Sirom sveta
z
i-
0
>
ToCAIZ
GORE Tradicionalno
oblikovan tocak, kao na
ovoj slici budistickog
osmopaocnog tocka,
predstavlja simboliku
sunca i kosmosa Tocak
je takooe trajan simbol
ljudskih pregnuca i
napretka
Simbolib tocka odnosi se na
probzenjc vrcmena, na S\"et
i n.1 jedinst\"O koje postoji
sred raznolikosti. Tocak se
povezuje SJ. zodijakom i s.:i.
Zi\"Otnim usponima i padovima
(kao toc.:i.k sudbine); bo
indijanski nadzbinski toCJ.k,
on predstavlja kopiju zivota
TOCAK SVETE KATARINE
Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se
povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska
preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno
udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni
njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku
sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je
ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno
prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom
vatrometu
Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj ·
tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik
- krug koji s.1drzi p.1occ koji
izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i
"'
na njegovu pokretljiYost On
sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja,
predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti
krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1
U mnogim kulturama on se
pojavljujc bo simbol sunca,
sa bezbroj \'Crovanja koja ga
povczuju sa mitovima o suncu,
iako neki tnde d.:i. jc tocak
prvenstvcno simbol meseca,
oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus
meseca.
SIMBOLIKA SUNCA
i\! ESE CA
Tocak inn asocijacije i
SJ. suncern i SJ. rnesecom
Najjcdnosun1ija forma
. ima cetiri paoca, koji mogu
odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i
cetiri godisnja doba (kao kod
YL1dzbinskog tocka), kao i
cetiri faze mescceYog ciklusa.
Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja
i predenja, bila je povezana
s mesecorr1; njeno ime znaCi
'·srebrni tocak"
Tockovi sa l 2 paoca cesto
se pojavljuju u indijskoj
knjizevnosti i umetnosti,
asocirajud na kretanje sunca
kroz zodijak, dok tradicionalni
kineski toeak ima 30 paoca,
oznacavajud mesecev ciklus
U klasienoj antici tocak je bio
povezan sa bogom Apolonom
(pa tako i sa suncem), kao i sa
munjama i paljenjem vatre
Tocak kao simbol sunca
opstaje u evropskom folkloru ..
Postojala je tradicija iznosenja
plamtecih tockova na brdo
u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji
solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz
brdo ru zimski solsticij.
SVETA TRADIC!JA
Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol
i u hinduskoj i u budistickoj
tradiciji U hinduizmu toc.1k
predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i
prostor.:i. i simbol je potpunosti:
tocak SJ sest paoca jc jcdan
od simbob boga Visnu.1 U
budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1
paoca predstadja tocak zakona
iii istine (darma) Ona SC ecsto
poj.:i.vljuje na duborezirna koji
predstadjaju otiske Budinih
stopala i simbolizuje moc
njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc
laZi Kao i ljudska sudbina,
bda sc toc.:i.k jednom pokrene,
nema snage koj.:i. moze d.:i.
g.:i. zaustavi iii da ga vrati u
suprotnom smeru .. Osam p.:i.oca
predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put
budizma, glavcina predstadja
rnoralno sidro Budinih ucenja,
<1 u nepokrctnom centru
stoji cakravarti ("'onaj koji
okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda ..
Njegova keltska \·arijanta je
M.:i.g Ruit, mitski druid koji
je bio inkarnacija vrhovnog
bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio
magus rotarum iii "carobnjak
tockova··, a uz pomoc tockova
on je govorio svoja druidsb
prorobnstv.1
U Starom zavetu,Jezekilj
uporeduje Boziji presto sa
kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu
svaki tocak predstavlja jednog
od cetiri ziva stvora i godi5nja
doba, dok se u Danilovoj viziji
plameni tockovi pojavljuju
oko Bozije glave. Na prvim
VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama
Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi
da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao
"vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u
oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale
hrisc<rnskim grobovima, tocak se
ponckad nalazi kao sirnbol Boga
i \ ccnosti
TOCAK ZIVOTA
U hinduskoj iilozofiji sirnbolika
tocka se odnosila na samsaru,
neprekidni ciklus zivota, srnrti
i ponovnog radanja U kineskoj
simbolici gbvcina se odnosi
na ncbo, a rub na zemlju, pri
cemu je ljudski rod predstavljen
paocirna koji povczuju ovo
drnje. Kineska norija (vodeni
tocak) i grnearski toeak
t<10sitickog mudraca Cuang
Cua predstadjaju neprekidan
\·ir stvaranja i beskrajni ciklus
zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja
nalazi se u glavcini, koja
ukazuje na duhovno putovanje
kao nJ. kretanje od periferije
premJ. ccntru, od aktivnosti
ka mirovanju, sto je smisao
meditacije U keltskoj tradiciji
godina se posmatra kao tocak,
pri cemu letnji i zimski solsticij
i prolecni i jesenji ekvinocij
obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke
zavisno od toga kako se snagJ.
suno povecava i srnanjuje s
promenom godi5njih doba
TOCAK SUDBINE
Svojstvo tocka da se vrti
cesto se pm·ezuje sa srecom i
sudbinom, koje su nepouzdane
i neocekivane. On se cesto
pojavljuje kao motiv u
srednjevekovnoj evropskoj
umetnosti, a bio je atribut
Fortune, rimske boginje
sudbine. Fortuna predstavlja
oesNo Fortuna zavezanih ociju,
boginja sudbine, vrti svoj tocak
nasumicno i bez milosti prema
krunisanim kraljevima.
mogucnost svJ.kog trcnutka za
srecu iii nesrecu, jer okretanje
njcnog tocka nekirna donosi
uspeh a nekirna propast na
prividno nasumican nacin. Ona
sc cesto prikazuje kao slepa iii sa
zavezanirn ocima, jer je sudbina
rnoralno slepa Njen toeak uci
nas da ono sto ide gore mora da
side dole i obrnuto - tako da
uspeh i neuspeh dolaze jedan za
drugirn, bas kao sto kruie zivot i
srnrt U tarotu je toeak sudbine
deseta kart<1 Velike arkane i
predstavlja nznu prekretnicu
VRADZBINSKI TOCAK
U rnnogim tradicijama tocak je
simbol sveta Ovo Cini osno\'
indijanskog vradzbinskog tocka
krsta unutar kruga koji zraci iz
ccntralne Ovaj tocak
je nacrtan na tlu, a cetiri paoca
prcdstavljaju cetiri godisnja
doba, cetiri elementa i cetiri
strane sveta Godisnja doba
sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta
prostor Peta i sesta strana (iznad
i ispod tocka) predstavljaju oca
nebo i rnajku zemlju Svako
mesto na tocku povezuje se s
narocitorn bojorn, zivotinjskirn
totemom i svojstvorn, a ceo
toeak predstavlja putovanjc kroz
zivot
oesNo lndijanski simbol
vradzbinskog tocka, krug podeljen
krstom, ovde je reprodukovan u
kamenu
<
0
SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA.
ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I
POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU
GORE Drvo banijan je sveto
za hinduske bogove·
smatra se da zalivanje
njegovog korenja i
prinosenje zrtava donosi
srecu i plodnost
GORE Evropski hrast je
simbol snage, stabilnosti,
cvrstine i trajnosti
Drvo je centralni arhetipski svet, glamo je u mnogim
simbol u vecini delova sveta mito\·ima o stvaranju sveta Ono
Na Zapadu se drvece duboko cesto predstavlja osu svemira,
povezuje s vremenom i istorijskim povezujuci vise carstava: njegove
trajanjem Drugde ima jace grane dde nebo, deb lo stoji u
nze sa zi,·otom, zdravljem i
snagom Stari narodi su obavljali
bogosluzenja u S\'etim lugovima,
s njihovirn deblima i baldahinom
od krosnji, koji su se kasnije
odrazili u izgledu crkava Engleske
reci za "istinu" i "veru" nastale su
od staroengleske reci za "drvo"
zemaljskom carstvu. a korenje
silazi u podzernni svet Drugi
simboli koji se s njim povezuju
su gmizavci koji gmi±u u korenju
i ptice u granju koje simbolizuju
famanski let
MAJSKO DRVO
LEVO U davna vremena sveti lugovi
su bili prava svetilista.
Drvo sYeta obicno se
predstavlja vrstom koja je
narocito vazna u doticnom kraju
Skandinavska mitologija priea
o jasenu Igdrazilu koji je rastao
izmedu Azgarda, carst,·a bogova,
l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela,
podzemnog sveta Stari Egipeani
su verovali da sveti javor raste
na pragu izmedu ziYota i srnrti;
u Mesopotamiji je osa sveta
prolazila kroz palmLL Hindusi
smatraju banijan svetim dn·etom
dok su Maje verovale u Jaksci,
SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo.
Kinesko sveto drvo raslo je iz
centra sveta, ne odbijajuci jeku
(eho) i ne bac.1juci senku Drvo
sakaki se slavi se kao "rajsko
drvo" japanske mitologije, a
jedna grana se zabija u zemlju
kao sveto srediste oko kojeg se
gradi dneni sinto hram ..
Drvece takode predstavlja
snazne simbole zivotnih veza i
DRVO SVETA
Kosmicko drvo, koje simbolizuje
krajnje uporiste zivotnih sila
koje neprestano obnavljaju
U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko
majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom
kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom
simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL
oesNo U mnogim duhovnim i
mitoloskim sistemima verovanja
drvo se smatra vezom izmeau ovog
i drugog sveta
ekologije Indijanski pogla\·ica
Crni Vapit video je u viziji "s\·eti
prsten"' svog naroda kako sa
rnnogim drugim pravi veci prsten
unutar kojeg raste sveto drvo
zastite. Drvo sveta u podrucju
Amazona je cejba iii jucan:
huaoranski mit o stvaranju sveta
prica o gorostasnoj cejbi zvanoj
Bobue, koja sadrzi sve oblike
zivota. Ona tako predstavlja ceo
ekosistem znacajan za zivot na
zemlji, sto mozda nije daleko od
istine
DRVECE I POREKLO
LJUDI
Drvo sveta se obicno povezuje
sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti
veruju u drvo sa osam grana,
koje stoji unutar zlatnog pupka
sveta, rastuci u praiskonski raj
gde je roden prvi eo\•ek i gde se
hranio mlekom zene, koja je i
Sama bila deo drveta Prvi eovek
u staroj indijskoj mitologiji,
Jama, pio je sa bogovirna pokraj
jednog velieanstvenog drveta
C:esta indoevropska mitska
tema opisuje apokalipsu tokom
koje oluje, poiari ili poplave
pustose zemlju, ostavljajuci kao
jedine pre:Zivele pretke ljudskog
roda koji su napravljeni od
drveta
DRVECE ZIVOTA I
BE SMRTN OST!
U jednom od svojih aspekata,
drvo sveta je drvo zivota ili
besrnrtnosti .. Ono se cesto
povezuje sa zivotodavalackim i
zastitnickim svemirom iz kojeg
se mogu do bi ti eliksir ili darovi
zirnta stanje milosti iz kojeg
rnogu da padnu ljudi Egipatska
boginja neba, Nut, prikazivana
je kako izbzi iz ploda javora da
bi ponudila hleb i vodu vecnosti
mrt\·ima.
Serafirni koji vitlaju macevima
ognja cuvaju biblijsko drvo
zivot,1 u taoistickoj tradiciji
bozanska bresb·a prenosi dar
bcsmrtnosti, dok su jabuke
boginje Idun izvor sruge
skandinavskih bogon
Kuran opisuje kako prorok
Muhamed dolazi preko drveta
Tube koje stoji u centru raja,
blist.:ijuci smar.:igdinu, rubinima
i s,1firima: iz njegovog korenja
tckli su mlcko, med i vino
OBRNUTO DRVO
Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi
se u jcnejskoj Kabali i u
hinduskoj Baga\ .:id Giti. O\·o
dn 0 zivota in1a korenje u nebu
,1 gr.:ine na dole, predstavljajuci
Boga na ncbu kao izvor svih
st\·ari. Slika obrnutog dn·eta
moze se povezati sa ljudskim
nervnirn i cakralnim sistemom,
isticuci vezu izmedu ljudskog
mikrokosrnosa i rnakrokosmosa ..
UKRASAVANJE
Praksa ukra5avanja drveca
postoji sirom sveta .. Karan je
hinduski obred u kojem se drvo
u centru sela maze maslacem i
ukrasava rumenilom, 5afranom
i vencima, posle cega :l:ene
igraju sa nevenom u kosi U
Africi se drvece shwi kao centar
zi\'Ota i plodnosti, a ukra5ava se
zbog povezivanja sa duhovima
predaka U hriseanskirn
kulturama, zimzeleno drvece se
ukra5ava za Bozic kao simbol
zivota
DR VE CE SM RT I
Zirnzeleno drvece je stari simbol
smrti i mogucnosti vecnog
zivota, ali cempres simbolizuje
konacnost smrti zato sto iz
njegovog panja nece nikada izbiti
nova mladica. Slike patrljaka i
panjeva nalaze se na heraldickim
amblemima koji predstavljaju
smrt i ponovno radanje
U Britaniji se tisa usko
povezuje sa srnrcu. Druidi su je
smatrali besmrtnom, a obicno se
nalazi na grobljima ili drevnim
svetilistima. Za njeno korenje
se veronlo da upija duhove
predaka i da ih preko grana
oslobada i predaje vetrovima.
DUD
U Kini, dud
predstavlja zivotne
cikluse. Njegovi
plodovi su najpre
beli, sto predstavlja
mladost, zatim u
srednjem dobu
postaju crveni, da
bi na kraju sazreli
i postali crni, sto
asocira na mudrost,
starost i smrt
JELKA
Moderna varijanta
ukrasenog drveca
za Bozic nastala
je u XVI veku u
Nemackoj, gde su
se jelke ukrasavale
jabukama i papirom
u boji Ova tradicija
je postala hriscanski
obred, verovatno
asocirajuci na rajsko
drvo, ali su njeni
koreni stariji, jer ovaj
simbol ponovnog
roaenja datira barem
u rimska vremena
kada su slavljenici
Saturnalija koristili
zimzeleno drvece
da proslave roaenje
Nove godine ..
CJ
::0
<
<
z
:::>
<
<
0
BILJEJ TRAVE I ZACINI
GORE U evropskom folkloru
mandragora se povezivala
sa smrcu, ludilom,
vradzbinama i magijom
Govorilo se da ispusta
vrisak nalik ljudskom kada
se bere
GORE Safran se u
budizmu smatra svetom
tr avom U Evropi se
povezuje sa kraljevskim
dostojanstvom
Simbolika bilja powzuje
se blisko sa njegovirn
pre tp os ta v I j en im .rn agi j ski rr1
svojstvima da utice na ljude
n,1 rnnogo nivoa fizickom,
mentalnom i duhovnorn U
sirnbolickon1 smislu bilje se
povezuje sa idejarna ravnoteie
i kosmickog reda, sto se cesto
odrazava u teorijama o prirodi
zdravlja i bolestL
NACELO POTPISA
Prema "nacelu potpisa", sve u
prirodi je obeleieno obrascem
ili znakom koji ukazuje na
potencijalna svojstva. Ovaj
naziv je nastao od dela Signatura
Rerurn (Potpis svih stvari)
Jakoba Berna (1575-162-1-),
nemackog obubra cija je
filozofij,1 formir,11u rnisticnom
vizijorn u kojoj je \·ideo odnos
izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo
SC primenilo 11.1 IllOCi bilja za
medicinske snhe. Na prirner,
srcoliki listovi purpurnog
bcsnika koristili su sc kao lck za
srce (digitalis), dok su purpurnc
zilice i zuta pega \"idea, kojc
asocir,1ju na bolesno oko,
pokazivale da jc ova biljka lek z,1
ocna oboljenja
Zbog slicnosti ljudskoj
konturi, mandragori su u
evropskorn folkloru pripisivana
ljudska i nadljudska svojst\·a
Za nju sc govorilo da buja oko
\·csala, Lh se hrani izrnctom i
urinom koji padaju iz obesenih
i da nisti kad,1 se uznemira\·a:
ovaj krik je dorndio do glurnec
i ludila kod ljudi koji su imali
nesrecu da ga cu ju. Mandragora
se povezivala sa vradzbinama i
koristila se u ljubavnoj magiji,
a za njen koren se go\·orilo da
ima moc da S\'Og \·lasnika ucini
ne\·idljivim Medicinski, ona je
koriscena i za lecenje artitisa,
cireva i zapaljenja, za izazivanje
rnenstruacije, ublaiavanje
trudcn·a i pomoc pri zacecu u
DOLE U evropskom predanju
ruzmarin je simbol secanja, ljubavi i
vernostL
jencjskoj tradiciji mandr,1gora
sc po,czujc sa plodnoscu
i ljub,1dju - njcn nazi\· 11,1
hcbrcjskom znaci . biljka
ljubavi
TRAVE
Vcorna raznonsna simbolick.1
znacenja vezuju sc za obicne
trave. U staroj Grckoj ucenici
su nosili mladicc ruzmarina
da bi poboljsali pamecnjc i
koncentr,1ciju, a oYa biljka jc
na kraju post,1la simbol secanja.
Poveziv,1la se i sa ljubadju i
,-ernoscu i post,1la jc simbol
besmrtnosti na pogrebnim
obredima .. Zalfija sc takodc
po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu,
a stari Grci su smatrali da
podstice mudrost. !me joj
potice od latinskog salnrc, sto
znaci "spasiti", au e\ropskorn
travarst\·u smatralo se da ona
lcCi sve. Indijanci smatr;1ju
da je ialfija trava koja leci i
prociscava, posebno bela ±aliija:
njeno suvo lisce cesto se formira
u zaveiljaje za spaljivanje, pri
cemu se dim ritualno rasteruje
da procisti atmosfcru U starorn
Rirnu, nana se povezivala sa
bistrirn rnislirna i inspiracijom i
DOLE Zallija je sveta biljka u
indijanskoj tradiciji, gde se koristi
za prociscavanje.
koristila sc b.o okrcpljinc
rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za
nju sc \·crovalo da stimulisc
!l1LISkost i vckcwima SC pijc
kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc
nudi gostima kao simbol
gostoljubivosti.
U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak
svcta jc biljka za Visnua, a za
pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista
bosiljka na grudi pokojnika
smatralo sc da otv,ua \Tata
Dja za putnika; u tjudorovskoj
Englcskoj gosti su na odlasku
dobijali minijaturnu saksiju
bosiljkJ da im pomogne na
putu U centralnom Kongu
listcwi bosiljka stitc od zlih
duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj
Grckoj oni bili protirntrov
smrtonosnom otrovu baziliska.
Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je
poglcd bio koban. Ova biljb. jc
dobila imc od grckog basilikon,
sto zn,1ci "'kraljevski
ZAC!Nl
Mnogi zacini SU IlJ slican
nacin bogati sirnbolikorn Crni
bibcr. jcdan od n,1jstarijih
poznJtih zJcina, u anticko
doba se srnatrao afrodizijakom
Prasnik safrana luci duboku
zutu boju Tradicionalno sc
koristila za bojenjc plasteva
budistickih monaha, a ovJ boja
sc povczala sa budistickirn raj em
i sa mudroscu .. U Evropi se
5afran povezivao s kraljevskim
dostojanstvom i zlatom zbog
skupocc i boje. U staroj !(ini, Z<J.
sernenke korijandera se vero\·alo
da poseduju moc besmrtnosti,
a mahune kardarnona delc
slicnu simboliku u lndiji i na
Bliskom istoku. U Kini i Japanu,
karanfilici prcdstavlj<1ju slast i
uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti
oni su sc povezivJ!i SJ scdam
bo2:anstavJ i sa srccorn
DUVAN
Oll\·an je zavicajna biljka
Sc\·crne Amerikc, a za Indijance
se govori da su jc pn·i koristili
Oni srnatrJju duvan svctom
biljkom. pa zato onJ kod
njih ima rasirenu ritualnu
i cercrnonij,1lnu upotrcbu
Macigucnge iz PcruJ koriste
tennin seripegari, sto znaci "onaj
ko koristi duvan", da bi opisali
5amana; pcceni listovi duvana
(scri) koristc se u samanskirn
obredima Za mnoge pripadnike
naroda Pueblo duvan je bio
dar kolibrija, koji je doneo
dim samanirna da bi rnogli da
procistc zemljLL
U Evropi sc pusenjc duvana
u pocetku pcn·czi\·alo sa
razuzdanim rnladicima i
vojnicima, pa je prva pojava
2:cna pusaca krajern XIX veka
dclovala kao sok .. Danas SU
sirnbolicne asocijacije vezane
za dll\·an ambivalentne S jedne
stranc on je postao sinonim za
smrtonosne bolcsti kao sto je
rak i sreana oboljenja, a s druge
zadrfa\·a element prefinjenosti i
pobune
!MELA
Kelti su povezivali imelu
(Viscum album) sa magijom
i rnedicinom. Za druide je
ona bi la simbol besmrtnosti i
dusa njihovog wetog drveta,
hrasta, na kojem je rasla. Kelti
su verovali da je imela stvorena
kada je munja pogodila hrast,
KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao
gandzu, smatraju konoplju svetom
uavom koja se pominje u Bibliji, gde
vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do
izmenjenog stanja svesti preko kojeg
je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol
rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg
drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao
nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri
gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv
autoriteta odraslih i drustvenog establismenta
BELi LUK
Na jednom staroegipatskom
medicinskom papirusu ima preko
200 recepata za beli luk. On se
koristio za lecenje glavobolje,
fizicke iscrpljenosti i infekcija, a
sirovi beli luk bio je ukljucen u
ishranu egipatskih radnika zbog
odrzavanja snage. U staroj Grckoj
i Rimu beli lukje bio simbol
snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu
u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da
pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno
verovanje u evropskom folkloru da beli luk moze da odbije
vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da moze da zastiti od
urokljivog oka
dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a
obred je zahtevao da druid u
belom plastu secc irnelu posle
zirnskog solsticija zlatnim
srpom (koji je simbol sunca i
meseca) Ova biljka je morala
da se ulwati u belo platno zato
sto se verovalo da ne sme da
dotakne tlo. Imela se koristila za
lccenje mnogih bolesnih stanja.
a bila je i simbol plodnosti.
Obieaj ljubljenja za Bozic pod
imelom ima korene u drevnim
asocijacijama ove biljke
DOLE lmela je simbol
besmrtnosti i kod Kelta je
povezivana s magijom i
medicinom
m
--i
)>
<
rn
z
CvECE
GORE Kulture sirom sveta
koriste vence cveca kao
nacin odavanja poste
pokojnicima.
DOLE Hinduska boginja
Laksmi sedi na lotosu,
simbolu prosvecenja
i uzvisenosti duha
Hinduska bozanstva se
cesto prikazuju sa ovim
cvetom.
Dok estetska lepota cveca
vekovima inspirise umetnike,
ono takode ima dugu tradiciju
koriscenja kod isceljenja i
obreda pre vise od 100
hiljada godina neandertalci su
prinosili zrtve cveca svojim
pokojnicima I danas se cvece
poklanja kao znamenje ljubavi
i zahvalnosti, kao nagrada za
uspeh i postovanje mrtvih i kao
znak raznih vaznih promena
Cvece je postalo sirnbol raznih
ljudskih iskustava i utkano fe u
mit i svetu tradiciju.
Opste uzev, cvece predstavlja
vrhunac ciklusa rasta i krunu
uspeha Rastuci iz zernlje i
prirnajuei sunce i kisu, cvece se
povezuje sa snagorn pasivnog,
ienskog principa, rnanifestujuei
lepotu doslovno, duhovno
i rnetaforicki. U hinduskom
obredu cvece odgovara
elernentu etra (ili duha);
u taoistickom tekstu Tajna
zlatnog cveta ono predstavlja
dostizanje duhovnog stanja.
KAZITE TO CVECEM
Mnoge kulture, ukljucujuci
kinesku, egipatsku i indijsku,
razvile su sopstveni "jezik
cveca" .. Savremena publika
koja je gledala drame Vilijarna
Sekspira ( 1564-1616) svakako
je bila upoznata sa skrivenim
znai:enjirna sadrfanim u
odlomcima o cvecu: na primer,
rnaji:ina dusica je simbolizovala
nepokvarenost, jaglika je znacila
ljupkost, ljubicica "ljubav u
dokolici'', sipak ili orlovi nokti
znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi",
a dan-i-noc su predstavljali
misli. Viktorijanski pesnici su
razvili ovaj jezik u popularnu
umetnost, ulivajuci znacenje
u boju, aranzman, vrste i
predstavljanje cveca ..
IKE BAN A
Majstori ikebane, japanske
umetnosti aranziranja cveca,
razvili su slozenu simboliku
da bi odrazili pouke zen
budizma Ideal zena vabi
(namerni eufernizam),
na primer, odrafava se
u minimalistickoj formi
aranzmana. Tradicionalno,
aranzmani ikebane slede
trojni plan, pri cemu gornja
grancica predstavlja nebo,
srednja ljudski rod, a donja
zemlju simbolican obrazac
svega sto zivi, sa ljudirna kao
posrednicima izmedu neba i
zemlje U '·talasastorn" stilu,
obesene grancice sugeri5u
propadanje u ambis dok
"uspravni" ili rika stil te:Zi prema
gore, simbolizujuei vernost
izmedu mufa i zene, earn i
bofanstvu .. Aranzmani rika
su asimetricni i sugeri5u neki
aspekt prirode, kao sto je igra
svetla i senke.
LOTOS
Na Istoku je lotos cvet koji se
najcesce povezuje sa uzvisenoscu
duha. Brahma, hinduski bog
tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa
koji izbija iz Vii>nuovog pupka
(koji je simbol centra sveta)
Lotos sa hiljadu latica simbol
je duhovnog prosvecenja
Sanskritski nazivi za lotos su
padma ili kamala, koji takode
opisuju vaginu, a cvet lotosa
predstavlja vaginu i u Kini.
LJILJANI
U hriscanskoj tradiciji ljiljan se
povezuje s pokajanjem: ka±u
da je on izrastao iz Evinih suza
kada je napustala Edenski vrt
To je cvet Device Marije: beli
ljiljan simbolizuje nevinost i
cestitost; on takode predstavlja
cistotu u alhemiji. U Australiji
se gimejski ljiljan povezuje sa
hrabroscu i upornoscu: u jednoj
urodenickoj prici o snu rnladic
Kajmija spasao je pripadnike
svog plemena iako je bio ranjen,
a tamo gde je pala njegov,1 krv
izrasli su ljiljani U Kini i Japanu
se veronlo da dnerni ljiljan
(Hemerocal/is) ima moc da
otera patnju, pa su ga icne nosilc
u pojasu da bi zaboravile na tugu
zbog izgubljcne ljubavL
RUZE
U klasicnoj antici se gornrilo
da jc prvu ruzu stvorila
Hlorida, boginja cvcea (ciji je
rirnski pandan Flora), od tela
lepe nirnfc Ruia je bila sveta
Afroditi/Vencri, boginji ljubavi
U arapskoj tradiciji prvu rufo
su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u
Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi
njeno seme u sve druge zemlje,
a bila je simbol plodnosti, lepote
i cistote .. Slavuj je zapevao kada
SU procva[e prve bele ruze, aJi je
bio toliko ornamljen njihovirn
mirisom da je pao na zernlju, a
njegova krv je obojila njihove
latice u crveno.
U islamu rufa je sveta za
Muhameda; za misticnu
sufijsku sektu ru:i:a je povezana
sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja
povezana i s boloni
U hriseanstvu crvene ruze
simbolizuju krv mucenika i zivot
posle smrti, dok se bele ruze
povezuju sa Devicom Marijom.
Rozenkrojcansko bratstvo,
hriscanska sekta osnonna u
Evropi u XV veku, spojilo je
sirnbol ruze sa krstom da bi
dobilo amblem drustva ..
LALE
U staroj Persiji !ala je bila sirnbol
savrsene ljubavi, slavljena u
poeziji kao jedan od c\·etova
koji se nalaze u rajskim bastama
Za vreme Otomanskog carstva
turska rec za lalu pisala se
istim slovima kao i rec 'Alah",
pa je ovaj C\'et postao simbol
bo:i:anst\'a, a zatim amblem
otomanskih vladara. Lale su
se sredinom XVI veka izvozile
iz Turske u Evropu, a stvarane
su i hibridne vrste koje su bile
retke i izuzetno lepe Njihova
vrednost je dostigla fantasticne
visine tridesetih godina XVII
veka u Holandiji, kada su postale
simboli bogatstva i lepote Lala
je simbol Holandije
HRIZANTEME
U Kini i Japanu, hrizantema se
vezuje za jesen i simbol je dugog
zivota, srece i bogatstva. Rasirene
btice cine je simbolom sunca;
sto je dovelo do toga da je ona
postala arnblem japanske carske
porodice i japanski nacionalni
cvet.. Sa sljivom, orhidejom i
bambusom, hrizantema spada
u grupu koja .se zove Cetiri
viteza, za koju se veruje da
predstavlja vrline slcdbenika
Konfucija u jednostavnosti,
cestitosti i marlji,·osti. Na
Zapadu se hrizantema vezuje za
jesen i koristi se u umetnosti da
predstavi dekadenciju i smrt.
MAKO VI
Kako stvara narkotik opijum,
mak se u staroj Grckoj
povezivao sa snom i smrcu,
a bio je posvecen Hipnosu i
Morfeju, bogovima spavanja
i snivanja .. Bio je povezan is
mitom o Demetri i Persefoni
- ova potonja je brala makove
DESNO Na Zapadu, bele ruze se
povezuju sa cistotom i duhovnosc'u
i omiljeni su cvet za vencanja
kada ju je oteo Had - u k:ojem
je postao simbol godisnje smrti
prirode Od Prvog svetskog rata
crveni makovi podsecaju na pale
vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na
bojistima Flandrije U Britaniji
crveni makovi obeleiavaju
Nedelju secanja, dan kada se
bude uspomene na poginule
vojnike u svirn ratovirna.
SUNCOKRETI
Suncokret je do5ao u Evropu iz
Arnerike, gde su ga Spanci zvali
hirasol iii suncokret zbog nacina
kako se okretao prema suncu. U
Kini je suncokret bio povezan sa
besmrtnoscu, a smatralo se da
konzumiranje njegovih semenki
produ:i:ava zivot.
DOLE U Japanu, umetnost ikebane
je razvila sopstveni simbolicki jezik i
ritual, a odrazava jednostavnost zen
budizma
VIKTORIJANSKI
JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih
asocijacija za cvec'e
bile SU: zutilovka
vatrenost; karanfil
cista ljubav; kamelija
savrsenstvo; gorusica
ravnodusnost;
detelina = srec'a; narcis
srdacan pozdrav;
lincura = nepravedan
si; beli glog = nada;
zelenika ambicija;
Hristov venac = vera;
seboj uvek odan
n
<
<
z
;;:)
<
<
0
-'
Vo CE
GORE Na ovoj alegoriji
Zemlje slikar koristi obilje
voca da bi simbolicno
predstavio bogatstvo i
napredak, rog izobilja
sugerise obilje, a lepa,
mlada :Zena puna oblina
pojacava simboliku
plodnosti
GORE Osim uloge "voca
saznanja'; jabuka se koristi
i kao simbol ljubavi,
vencanja, mladosti,
plodnosti i dugovecnosti
Najveci deo simbolike voea
obraca se dircktno i sn•1:i:no
culima .. Uzivanjc u VOCU lako
prizove asocijacije na erotiku
i culnost, a takve slike se
nrnogo koriste u urnetnosti
Voce takode sugerise obilje i
plodnost: ono se prosipa iz roga
izobilja u klasicnoj mitologiji,
predstavljajuci velikodu5nost
bouova i dobru zetvu Voce
"'
drveta :i:ivota predstavlja hranu
besmrtnika, a sadrzi seme za
reprodukciju i rast.
JABUKE
Jabuka se identifikuje sa
"vocem saznanja'', bilo dobrim
iii zlim, kao sto je u Edenskom
vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu
i besmrtnoscu, kao u grckom
mitu o zlatnim jabukarna na
Hesperidi ( ostn·u blazcnih)
Kelti su jabuku posmatrali kao
drnl "drugog sveta', kao nata
u vilinski wet Keltski kraljevi
i junaci, kao sto je kralj Artur,
sklanjali su se na lcgendarno
ostrvo Avalon, ··jabucnjak"
U Kini behar jabuke
sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a
jabuke su simbol mira. Medutim,
kako je kineska rec za "jabuku"
veoma slicna reci za "bolest'',
smatra se ko bnirn davati jabuku
invalidu.
Oko jabuke se razvila nova
simbolika krajem XIX veka,
kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo
seme") sledio svoj san o zernlji
procvalog drveca u kojoj niko
nije gladan, sejuci semenke
jabukc sirom Amerike Svetska
metropola, Njujork, poznata je
kao "Velika jabuka"
SMOKVE
Drvo smokve i plod pun sernenki
simboli su obilja i plodnosti koji
se cesto povezuju sa :i:enskim
osobinarna. Za smob·u u
Palatinskom hramu u Rimu
govorilo se da je drvo pod kojim
je vucica dojila Romula i Rema
Rimljani su smatrali srnokve
srecnim iii nesrecnim, zavisno od
toga da li su bile svetle iii tamne.
U Knjizi postanja, Adami ha
su koristili srnokvino lisce da se
pokriju kada su postali svesni
svoje golotinje, a zabranjeno
VOCe koje SU je\i pre je biJa
smokva nego jabuka U Africi,
narod Kokoto iz Cada povezuje
smokvu sa trudnocom, a smatra
se da njen mlecni sok povecava
stvaranje rnleka ..
BANANE
Bot,rnicki nazi\· biljke banane,
i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce
mudraca", a dao ga je Lineus,
s\·edski botanicar, koji je
C:uo da je Aleksandar Veliki
sreo rnudr,1cc u Indiji koji su
uglavnom zi\·eli od banana.
Prema Kuranu, banan,:i je bila
zabranjeno voce u raju Za Budu
jc drvo banane sirnbolizovalo
prolazni karakter i slabost
materije i mentalne konstrukcije
U hinduskoj tradiciji ona je
simbol plodnosti i napretka
zahvaljujuci teznji da redorno
rada, pa se tako banane mogu
ostaviti ispred kuce u kojoj traje
S\·,:idba
TRESNJE
Boja tresnje na usnama
Kineskinje srnatra se
svojst\·cnn velike lepote, a
izraz "konzumiranje tresanja ..
predstadja eufernizam za polni
Ninos. Na Zapadu se tresnja
povezuje sa himenorn, a fraza
"gubitak tresnje .. odnosi se na
gubitak ne\·inosti .. Tresnjin
c\·et je nacionalni c\·et Japana ..
Samurajski ratnici rneditirali su
0 zivotu i snuti ispod tresnje,
jer na vrhuncu be hara cvet bi
graciozno pao na zemlju i umro,
sto je odgovaralo spremnosti
sarnuraja da se suoci sa srnrcu u
cvetu mladosti ..
SLJIVE
Na Dalekorn istoku, sljiva kao
drvo je simbol proleca, kao i
simbol kraja zime: kako ona
cveta izmedu dva godisnja
doba, predstavlja obno\'U
mladosti. Takode se smatralo
da se besmrtnici hrane sljivinirn
cvetorn, pa je ovo drvo
povezivano sa besrnrtnoscu l u
japanskoj i u hriseanskoj tradiciji
ona je simbol vernosti
BRESKVE
Breskva potice iz Kine, gde je
srnatrana svetirn drvetorn zivota,
dajuci eliksir besrnrtnosti.
Taoisti su povezivali breskvin
cvat sa nevinoscu i sa zenskim
genitalijama ("'Tao" je kineska
rec za .. breskvu'') u staroj
Evropi breskva se zvala
"Venerinim vocem" i bila je sveta
za Himena, rirnskog boga braka.
U hriscanskoj ikonografiji,
breskva u ruci bogomladenca
Hrista simbolizuje spasenje.
KAJSIJE
U Kini se kajsija povezuje sa
lepotom i seksualnoscu iene.
Crvene kajsije simbolizuju udatu
ienu koja je nasla ljubavnika, a
oci lepe zene cesto se uporeduju
sa kosticama kajsije Ovo voce
se koristi i kao simbol ienskih
genitalija.
NAROVI
Rastuci u mediteranskoj
klirni, narovi krajem leta
postanu jedre crvenkaste
kugle koje iznutra blistaju
od socnih crvenih semenki
nalik draguljirna Njihovo
irne znaci "jabuka sa rnnogo
semenki" Nar je bio jedan od
Alahovih darova u Kuranu,
a za Izrailjce je predstavljao
cari njihove zernlje i mudrost
naroda Cesto se povezuje sa
plodnoscu - simbolizujuci
majcinu utrobu - ali i sa smrcu ..
oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija
pol nu simboliku jabuke, smokve i
vinove laze da bi se istakla njena
eroticnost
Narovi su ostavljani kao lnana
u egipatske grobnice da prate
mrtve na putovanju U Grekoj,
na vencanjima i za Novu godinu,
nar se razbija na tlu kao sirnbol
plodnosti i obilja.
URME
Urrna potice iz Persijskog zaliva
i oduvek bogato rada u lraku. Za
Egipeane je ovo voce bilo sirnbol
plodnosti Urmu Arapi pominju
kao "kraljicu oaze" i kao "drvo
zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu
najbolje kada su mu noge u vodi,
a glava u nebeskorn plamenu
L!Cl I MANGO
Lici je sitno voce sa juga Kine
sa grubom crvenkasto-braon
korom i velikom sjajnorn braon
kosticom Stavljanje licija ispod
kreveta bracnog para izrafava
nadu dace biti blagosloveni
de com.
Mango, sa socnim
narandfastim mesom, zaviC:ajno
je voce istocne lndije i Burrne
U Indiji se s.rnatra svetim vocem,
predstavljajuci plodnost i srecu ..
Legenda kaie da je Buda dobio
lug manga u kojem je mogao da
se odmara.
POMORANDZE
Latinski naziv drveta
pornorandze, Fructus aurantia,
odnosi se na zlatnu boju
pomorandze, dok naranha, izraz
za plod na spanskom, dolazi od
persijske reC:i narang koja znaci
'\mutra5nji miris" Pomorandfa
sugerise i nevinost i rodnost,
jer se cvet i plodovi pojavljuju
istovrerneno. Cvet pomorandie
je bio prisutan u starim
S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g
Yczc s.1 plod1wscu .. 1 t.1 tr.1dicij.1
pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j
ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci
bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1
p]odnost i SICCLI: /,l \Cqicc
Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1
srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S
jcdc Lw simbol srccc n.1 drugi
dan No\c gc,dinc
CROZDE
Vinu1 ,l k1z,1 i grozdc ccsto SC
poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti.
sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc
.1 f'O\CZUjU SC S,l F\.1hL1Sl1Ill
rimskim p.llld,uwm grckom
Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc
plodnosti i L1slub,HLnj,1 i
izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz
Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0
jc n1oguCnost no,·og Zi\ (1tL1 zL1
Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc
simbol Hristo\ c kn i
simbolizovali
Sok nara korist c , __
<(
z
::)
<(
<(
0
_J
v
ZIVOTINJE
GORE Macke su bile svete
zivotinje za stare Egipcane
i pojavljivale su se kroz
njihovu celu kulturu u
vajarstvu i slikarstvu.
GORE Vuk se ponekad
povezuje sa hrabroscu i
pobedom, a ponekad sa
surovoscu, lukavoscu i
pohlepom.
SASVIM GORE u Kini, tigar
(kao i leopard) je car zveri i
cuva vrata raja
Kroz celu istoriju zivotinje igraju
vaznu ulogu u simbolickom
jeziku mnogih kultura. Slavljene
su kao bogovi i smatrane su
izvorom rnudrosti i snage,
vesnicima srece i nesreee,
duhovima zastitnicirna i
vodicima u druge svetove, kao
i simbolicnim predstavama
ljudskih karakteristika
Zivotinje se koriste u obrednim
irtvovanjima i love se za hranu,
lekove, odecu i kozmetiku, kao i
radi zadovoljenja ljudske tastine
Simbolicno, one doticu sve
nivoe svemira - nebo, zernlju i
podzemni svct
PSI I VUKOVI
Pas je verovatno najstarija
pripitomljena zivotinja i
oznacava odanost, zastitu
i drugarstvo Psi se uveliko
povezuju sa smrcu i svetom
duhova: Ajnui u Japanu su
verovali da psi imaju psihicku
moc da otkriju duho\'e; za Inke
je zavijanje psa moglo da najavi
smrt rodaka: au grckorn mitu
Kerber je cuvao podzemni s n ~ t
Maje su sahranji\·,1le psc sa
njiho\'im gospodarima da bi ih
vodili na drugom svetu.
Duz se\·erozapadne obale
Amcrike vuk je mocru
duhovna Zi\'Otinja koja moze
da obdari s,unana natprirodnim
sposobnostima, a mnoge
famanisticke kulture govore o
tome kako earobnjaci dobijaju
moci od zene prerusene u
vuka. U hriscanskoj tradiciji,
vuk sc obicno prikazuje kao
suprotnost jagnjetu, pri cemu
jagnje simbolizuje \'ernike
a vuk mod koje prete da ih
uniste. Kolob·ijalni izraz "vuk
u jagnjecoj kozi · odnosi se na
laznu nevinost, dok indijanska
plernena u americkirn nizijama
smatraju prerijskog vuka, ili
kojota, velikom nralicom. Ova
ideja se poja\·ljuje i u evropskom
folkloru u prici o Crvenkapici, u
kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo
rnusko
VELIKE MACKE
Zbog grive, zlatnog krzna i
carskog drfanja, la\· je stari
simbol sunca i ovaploeenje
zemaljske snage. U starorn
Egiptu faraon je cesto pribzivan
kao lav, a africki kraljevi su
koristili slike lava bo licne
simbole U alhemiji, lav je
predstavljao polnu strast, dok je
zeleni lav povezivan sa divljim
silama prirode Lw je takode
po\'ezivan s boginjom majkom
- bio je jedan od simbola
vavilonske boginje !Star. U
klasicnom svetu, on je bio C:uvar
podzernnog sveta i simbol
bofanske zastite I Buda i Hrist
SU pO\'CZi\·ani S laH1rn, cineci ga
simbolom duhovne pred.:inosti i
prosveecnja.
Za Kineze je tigar, pre nego la\·,
kralj Z\'eri Duh cm·ar, u pocetku
!ova a kasnije ratarstva, on je
treci znak kineskog zodijaka. Beli
tigar se povezuje sa mcsecom, a
bko vidi u mraku, simbolizuje
prosvecenje. U hinduizmu, tigar
predstavlja neobuzd.:inu strast
i gubit,1k kontrole - bofanstva
Siva i Durg,1 jasu tigrove bda
unistavaju demone, pokazujuci
njihon1 surovost i neustrasivost
U pretkolumbo\·skim
civilizacijama Srednje i Ju:Zne
Arnerike. jaguar je bio car
d:Zungle i govorilo se za njega da
je podario ljudima dar za vatru
i lov l\[aje su ga smatralc bicem
podzemnog s\·eta koje poznajc
tajne zemlje: sm.:itralo se da jc
gledanjern Ll njegove oci bilo
moguce videti buducnost Danas
mnoga plernena u podrucju
Arnazona slave jaguara kao
naguala (cm·ara duha) i kao
izvor isceljenja, povezujuci ga
sa plodnoscu, vodom i ki5om:
pripadnici naroda ivlace veruju
da jaguari jedu duse pokojnika
DOMACE 1\!ACKE
Stari Egipeani su obofavali i
balsamovali macke, a ubijanje
ili povreda macke bili SU
smrtni greh Nasuprot tome,
U budizmu, macke i zmije SU
bile proklinjane zato sto nisu
plakale kada je Buda umro
- iako iz drugacije perspektive
ovo moze da se shvati kao
znak duhovne mudrosti .. Stari
Jeneji nisu voleli macke jer su
prljave dok su srednjevekovni
-
hriscani povezh·ali crne macke sa
vradzbinarna.
KUNICI I ZECEVI
I kunic i zec se povezuju s
mesecom i prcdstavljaju simbole
plodnosti u mnogim kulturarna.
Eostra, saksonska boginja proleca
sa zecijom gLworn, donela je
zoru i novi zivot. U Kini zec
predstadja reproduktivnu moc
i dugovecnost I zec i kunic
se pojavljuju kao prevaranti,
narocito u pricarna o zecu Breru,
tradicionalnirn africkim prieama
koje su na americke plantaze
doneli robovi.
SLONOVI
I Afriku i Indiju cesto simbolizuje
slon. On je simbol snage,
dugovecnosti, mudrosti i srece; i
kad ga jasu vladari, on predstavlja
moc i autoritet U mitologiji
Indije i Tibeta, slon drzi svet
i simbolizuje nepromenljivu
stabilnost. Ganes, hinduski bog
sa s!onovskom g(avom, rusi S\'C
prepreke U budizmu, beli slon je
sveta zivotinja: Budina majka je
sanjala slona prilikom zaceca U
Tajlandu, Laosu i Kambodzi ka±u
da slon daje kisu i bogatu letinu
BIKO\!! I KRAVE
Tradicionalno, bik je simbol
muskosti, krava majcinstva
i plodnosti Zbog toga sto
njeni zakrivljeni rogovi lice na
polurnesec, krava je nebeski
simbol rnajke boginje (kao StO SU
staroegipatska bofanstva lzida i
Hator) U nordijskoj mitologiji,
praiskonska krava - Hraniteljka
- lizala je led da bi stvorila prvog
C:oveka .. Za Hind use, krava je
sveta zivotinja i ne sme se ubijati;
ove zivotinje se slobodno kreeu
ulicarna indijskih gradova.
Za razliku od krave, koja je
retko irtvovana, irtvovanje
bikova je veoma rasireno. U
starom Rimu, bik je irtvovan
jednorn godisnje zato sto
se verovalo da njegova krv
obogacuje zemlju i prenosi
muskost; odjeci tahih \'erovanja
pre:livljavaju danas u spanskoj
koridi. Zbog rike, bik je bio
zivotinja bogova grmljavine,
kao sto je nordijski Tor Apis,
bik u starom Egiptu, bio je
simbol stvaranja sveta i cesto je
prikazivan kako nosi suncev disk
boga Ra medu rogovima: pa ipak
bio je sveta zivotinja i Ozirisa,
boga podzemnog sveta
BIZONI I BUFALA
Dokazi iz pecinske umetnosti
( kao sto je u Laskou, Francuska)
otkrivaju centralnu ulogu
bizona u fizickom i duhovnom
zivotu prvih lovackih drustava
Slicni bizonjma i ponekad
poistovecivani s njirna, bufala su
takode bila obofavana.
Pripadnici plemena Zulu
\'Cruju da bufalo moze da
poseduje du5u C:oveka, a Sijuksi iz
Dakote ga vide kao manifestaciju
nhon1og tvorca, pa on igra
glan1u ulogu u ceremonijamJ.
traganja za vizijorn.
J\!EDVEDI
U rnnogim Samanistickirn
tradicijama med\·ed se povezuje
s medicinom, isceljenjem i
rnagijskorn mudroscu U severnoj
Evropi. med\·ed je kralj zivotinja
i povezuje se s ratnicima:
zastrasujuci nordijski ·· berserkeri"
isli su u boj obuceni samo u
medvede krzno. U hriscanskoj
simbolici, rnedved je smatran
okrutnom, opakom i davolskorn
slikom culnosti.
KONJ
GORE Car Mugal je
prikazan kako jase belog
slona, simbol carskog
dostojanstva, moci i
mudrosti u lndiji
MAJMUNI
Pavijanskom bogu
Totu u Egiptu
pripisivao se izum
brojeva i pisma ..
Maje su verovale da
je majmun stvorio
umetnost, brojeve i
pismo
Stari simbol zivotinja, konj se povezuje sa
suncem i bogovima neba .. On predstavlja
snagu vetra, oluje, vatre i tekuce vode. Smrt se
prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj
simbol svetlosti, zivota i duhovnog prosvecenja..
Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na
belom konju Konji su vukli suncane kocije u
klasicnom, iranskom, indijskom, nordijskom i
vavilonskom mitu
<
0
z
i
<
a:
0
PTICE
GORE Pecat predsednika
Sjedinjenih Americkih
Drzava, koji je promenio
predsednik Truman
1945 godine u odnosu
na originalnu verziju iz
1880; okretanje glave
or la sa desne u levu
stranu (prema maslinovoj
grancici, simbolu mira)
tada se smatralo da znaci
promenu od rata u mir
DOLE U grckom mitu
govorilo se da belezi na
repu pauna predstavljaju
oci ubijenog diva Argosa
DOLE DESNO U
zapadnjackom folkloru, za
rodu kazu da donosi bebe
majkama, a u mnogim
delovima sveta ona je
donosilac dobrih vestL
Zato sto mogu da lete, ptice se
cesto smatraju posrednicima
izmedu neba i zemlje, delujuci
kao glasnici visih iii rnoci sa
drugog sveta .. One se takode
smatraju ovaplocenjern duha i
duse, jer let simbolizuje slobodu
od fizickih ogranicenja sveta
prikovanog za zemlju i cesto se
koristi kao metafora za misticno
iskustvo.
PTICE GRABLJIVICE
Ratnici i plemiCi povezuju
se sa pticama grabljivicama,
narocito sa orlom, jastrebom
i sokolom. Sokolovi, koje je
za lov koristila aristokratija u
Kini, Japanu i hropi, postali
su simbol plemstva; u Kini,
barjaci gospodara \'isokog ranga
nosili su slike sokolove alave
"
U starom Egiptu, soko je bio
kralj ptica, a hijeroglif za so kola
znaCio je .. bog"; on je takode
bio simbol boga neba Hora.
Indijanska plemena smatraju
jastreba glasnikom predaka dok
se u Polineziji ova ptica povezuje
sa isceliteljskim i prorocanskim
mocima. U Kini, jastreb oznacava
rat, a istovremeno je i simbol
sunca Za ranohriseansku crkvu
DVOGLAVI ORAO
Stari simbol sunca,
dvoglavi orao se pojavio u
Mesopotamiji pre vise od
cetiri hiljade godina Smatra
se da njegova simbolika
povezuje bogove blizance
moci i sveprisustva, iii
zemaljsku vladavinu sa
bozanstvima. Mnogo vekova
kasnije, ovaj simbol su usvojili
Sveto rimsko, Prusko cartsvo
i predrevolucionarna carska
Rusija
soko je oznacavao zlo, ali je
pripitomljeni soko predstavljao
preobracenog paganina, a soko s
cubom nadu u prosvecenje.
Orao se uveliko povezuje
sa vodstvom i usvojile su ga u
raznim vidovirna ambiciozne,
ekspanzionisticke civilizacije
(ukljucujuci stari Rimi SAD)
kao simbol nacionalnog
identiteta i suvereniteta. U
Kini, orao simbolizuje snagu, a
u keltskorn folkloru je sirnbol
dugovecnosti i podmladivanja.
Za hriseane orao simbolizuje
svemoc i sveprisustvo Boga, kao
i Hrista i svetogJovana apostola.
U mnogim hriscanskim crb·ama
Biblija se stavlja na naslon u
obliku orla, simbolizujuci moc i
inspiraciju Bozije reci ..
GAVRANOVI I VRANE
Mnoge kulture ne prave razliku
izmedu gavrana i vrane i ove
ptice dele slicnu simboliku I
jedna i druga ptica srnatraju
se zloslutnicama, vesnicirna
rata, srnrti i natprirodnog U
judeo-hriscanskoj tradiciji
ganan je mracna suprotnost
golubici; takode se vercn·alo da
je on duh blizak vesticama u
grcko-rirnskoj tradiciji nane
su bile svete ptice z,1 Ate nu I
i\[incrvu, boginju r.1ta, ali su
bile sprec;n·,rne da se spuste 1u
krm·cn·c njenih hramova zato
sto je to predskazivalo smrt !me
starovelskog kralja, Bran, znaci
"gavran"; za njegovu gla\·u kazu
da je z,1kop.111a ispod londonske
Kule. ,1 t,rn10 se drze gavranovi
u skladu sa popubrnim rnitom
dace Englezi pasti ako oni ikada
odu
Neka indijanska plernena su
\'crovala da je gavran doneo vatru
i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa
Aljaske dele slicno verovanje - da
je ova ptica dosla iz praiskonskc
tame i da jc ostala da nauci prve
ljude kako da prcfo·e Shodno
tome, ganan je predstadjao
boga trnrca i gornrilo se da
ubijanje gavr,rna donosi nesrecu
i lose Heme. Vran.:i je ptica
proroeanstva u kini.
GOLUBOVI
Danas se c>olub mnoao koristi
v v
kao simbol svetskoa rnira. U
"
Stamm zavetu, to je bila ptica
koja se vratila na Nojevu barku
noseci maslinov list, ukazujuci
na pomirenje Boga i ljudskog
roda, dok je u Japanu golub s
macem najavljivao kraj rata.
Golub je takode simbol cistote
duse; u hriseanskoj tradiciji on
predstavlja Sveti duh; u lcgendi
o kralju Arturu on se povezuje
sa svetim Gralom.. Za Rimljane,
golub je bio sveta ptica Venere, a
u Kini je povezivan sa plodnoscu
i dugovecnoscu.
PA.UNOVI
Zbog S\ ojc \ clic,rnstvcnosti,
paun prcdstavlja bo:l:.1nst\·o,
kr,1ljc\ sko dostojanst\ o, ljub,l\
i lcpotu U Pcrsiji je on boravio
u r,1jskim b.1st.rnu, ,1 dnir sc
okrct,10 oko ··p.rnno\ og prcstob
U hinduskoj tr,1diciji ov.1 ptic,1
jc kosmicka planina !(,rnu, bog
]jub,ffi i S\ct,1 ptica z,1 S.uasvati,
boginju rnudrosti i umetnosti
Cudcsni bclczi na p.1uno\om
rcpu od,1n10 sc poisto\·ccuju sa
ocim,1 i uporcduju sa Z\·czd,1111,1,
,1 prcdsLl\ lj,1ju i sirnbolc sunc.1
U budizrnu paun oznac,1\a
saosccajnu budnost
RODE
U rnnogirn kultur,rnu roda jc
gL1snik dobrih \Csti K,10 ptica
sclic.1, on,1 jc sirnbol putnika,
au zemlji u koju sc dosclj,n·,1
predst.n·lja doL1nk prolcca i
otuda no\ og zi\ ota. U staroj
Grckoj O\ ,1 ptic,1 je bib S\ eta
z,1 Hcru, boginju braka i
zastitnicu porodaj.1 [zrcka da
rode donosc dccu u \·ezi je sa
idcjom d,1 dusc ncrodcne dece
zi\·c u mocv,uama i b.lrama
- prirodnom stanistu roda - i
rode ih otkrivaju trazcci ribu
LABUDOVI I GUSKE
I guska i labud su velike
\ odenc ptice koje u mnogirn
kulturarna imaju asocijacije
s,1 drugirn svetorn U Sibiru
bbud simbolizuje samansko
uranjanje u podzemni svet, a
po rnisljenju Tunguza on je bio
duh nidic prvog sarnana. Guska
selica sc takode smatra duhom
pornagacem, noseci sarnana u
ncbeske ;n·anture
U hinduizmu, ove dve ptice
su mitski zamcnljive, tako da
Hamsa - jcdna ptica sastavljena
od Lh-e - moze da se poja\·i
kao guska iii kao labud, a
simbolizuje s,wrscno
jedinst\·o i ravnotcZlL Kako
iabudo\·i CCStO zive LI paru
ceo zinit, u zapadnim
tradicijama se pcn·ezuju sa
vcrnoscu
SOVE
Zbog srnjih noenih letova,
jezivog hub i ogromnih ociju,
so\·a se ccsto povezuje sa
natprirodnim silarna. Bila je
ptica smrti u starom Egiptu,
lndiji, Kini i Japanu: u Kini
se smatralo da njen huk
zrnci kao reci .. kopaj, kopaj",
sto je predskazivalo dace
neko umreti i da grob treba
da bude pripremljen Sovin
izuzetno dobar nocni vid
stv•ua tradicionalnu vezu sa
proric.rnjem Medu indijanskim
plemenima arncricke nizije
sovina pera su se nosila kao
magicni talismani, dok je za
Poni plemena iz Nebraske
sova predstavljala nocnog
zastitnika U staroj Atini, ova
ptica je bila sveta za Atenu,
boginju mudrosti: slicno tome,
u alherniji. sova se smatra
najmudrijorn od svih ptica, a
takode je i simbol istinskog
alhemicara.
SVRAKE
U predanju australijskih
urodenika snake se povezuju
sa srecom i ushicenjem dok u
Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica
radosti'" Kada se prikazuju
kako nose kineski novcic,
one predstavljaju zelju za
svetskim mironL Ivledutim, u
evropskom folkloru svrake se
srnatraju lopovima i pticarna
zloslutnicama ..
PTICIJE PERJE
lndijanci iz Severne,
Srednje i Juzne Amerike
koriste perje kao ukras
na spektakularnim
perjanicama Asteci su
koristili zeleno perje iz
repa kecala za vladare
(ova ptica je simbol
njihovog vrhovnog
boga, Kecalkoatla), dok
za sve lndijance perje
sadrzi moc iii "lek" ptice
od koje oni poticu, pri
cemu je najcenjenije
perje orla.
GORE LEVO u grcko-rimskoj
tradiciji labud je bio sveta
ptica za AfrodituNeneru;
on se takoae pojavljuje u
mitu o Ledi, koju zavodi
Zevs kada se pretvori u
labuda
GORE U mnogim
tradicijama sova
se povezuje s
magijom, sa drugim
zivotom, mudroscu i
prorocanstvom
ZDRALOVI
U Kini i Japanu
zdralovi SU
tradicionalni simboli
dugovecnosti,
mudrosti i vernosti.
U zapadnjackoj
umetnosti oni
olicavaju budnost
v
--i
n
rn
VoDENA STVORENJA
GORE Stari Grci su postovali
delfine kao simbole
mudrosti i proroi':anstva.
DOLE Staroegipatski bog sa
glavom krokodila, Sobek,
povezan sa davolom,
simbol je destrukcije.
Simbolika vodenih stvorenja
delimicno je LI vczi sa stanistem,
delimicno LI vezi s njihovim
izgledom i ponafanjem i
delimicno LI vezi sa znacenjem
koje imajLI za ljL1dsko drustvo
Vodena stvorenja se razlicito
postL1jL1 kao boianstva, sejLI strah
kao cL1dovista i love se zbog mesa,
Lilja, jaja, ko±e i kostijLI Ona igrajLI
znacajnu ulogu u mitu, fokloru i
religiji
RIBE
Mnoge tradicije koriste ribe
kao simbol dL1hovne mL1drosti
U hriscanstvu je riba sirnbol
Hrista, au hinduizmu se Vi5nu
pojavio kao riba Macja da spase
C:oveeanstvo od potopa i otkrije
Vede iii Sveto pisrno Zbog
ogromnog broja jaja koja polafo,
ribe se uveliko povezuju i sa
plodnoscu. U Kini su one simbol
srece
Narocite nste se izdvajaju zbog
svojih simbolickih svojstava ..
Na primer, u Japanu 5aran
simbolizuje ljubav, hrabrost,
dostojanstvo i srecu, dok SU Ke I ti
povezivali lososa sa rnudroscu,
prorocanstvom i inspiracijom
KITOVI, AJKULE I
DELFIN!
U J1panu, kit je bio jedno od
sedam boianstava sreee i slavljen
jc kao bog ribolova i hrane. U
mavarskoj tradiciji on simbolizuje
izobilje; figura pakake
- stilizovani kit sa velikim
spiralarna za celjusti - popLllaran
je motiv.
U judeo-hriscanskoj tradiciji,
staroza\·etni opis Jone i kita
povezivao ga je sa smrcu i
ponovnim roclenjem Ponekad
se tndi da se ova prica odnosi
na ajkulu ljudozdera pre nego
na kita, a hinduski bog Visnu
ponekad se prikazuje kako izlazi
iz Lista ajkule. Kitovi su simbol
prirodnih opasnosti.
U staroj Grckoj delfini su
povezivani sa Apolonorn i
njegovim darovima rnudrosti
i prorocanstva i sa boginjorn
ljubavi roclenom iz vode,
Afroditorn, oznacavajuci
jedinstni muskog, solarnog sveta
i zenskog, vodenog carstva; naziv
delfina na grckorn, delfis, odnosi
se na rnatericu, po kojoj je dobilo
irne sveto prorociSte DelfL U
mnogim indijanskirn kulturann
delfin je i bofanski izaslanik
i oblik Velikog duha, dok su
navatejski arapski rnoreplovci
verovali da delfini prate duse
pokojnika u podzernni sveL
KROKDILI I ALIGATORI
Krokodili nastanjuju dva sveta
- kopno i vodu - sto ih cini
sirnbolirna fundamentalnih
suprotnosti. Neka africka
plernena slave krokodile
kao posrednike izmec!L1
svakodnevnog sveta i sveta
duho\·a i kao prorocista vodcnih
boianstan. U mnogim dclovima
zapadne Afrikc jetri i utrobi
krokodila pripisuje se mocna
rnagija, a ponckad ih 5amani
koriste za bacanje destruktirnih
cini
U starom Egiptu krokodili su
bili svete zivotinje i ponekad
su balsamovani. Kultni centar
je postojao u Krokodilopolisu,
gde su pitomi krokodili bili
ukras.wani zlatnim rnindL1sama
i ritL1alno hranjcni u slan1
boga krokodila, Sobeka Ovaj
bog jc bio pm·ezivan i sa zlim
i destruktivnim silarna Seta,
boga podzernnog sveta, koji je
poprimio krokodilski oblik posle
ubistva svog bra ta, Ozirisa, i sa
dobrodusnim bogorn sunca Ra.
Za australijske urodenike koji
zive na Senrnoj teritoriji. veliki
krokodili ovaplocuju duhove
znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa
mudroscu, dok narodi Madarpa
iz severoistocne Arnemske zemlje
veruju da je C:ovek krokodil
stvorio vatru. U Kini, aligator iii
krokodil bio je izumitelj pev;rnja i
bubnja, a igra L1!ogu u ritmu sveta.
U ranohriscanskom verovanjLI,
osoba koju pojede krokodil
odlazila je LI pakao
ZABE
Tradicionalno, fabe su lunarne
zivotinje, a njihove radikalne faze
rasta povezivale su se sa fazama
meseca One se takode povezuju
sa plodnoscu, vodenirn tokovima
raclanja i kise i sa preobrazenjem
i besmrtnoscu otuda motiv
pretvaranja u princeve u
zapadnjackom folklom Za Kelte
je iaba bila gospodar kopna
GORE U bajci Se zabac pretvara
u princa kada dobije poljubac
od princeze, sto simbolizuje
preobrazenje
i iscelitcljske moci rnde, a za
i\[aje i Asteke on.:i je bila vodeno
boianstvo cije je kreketanje
predskazivalo i stnr,1!0 kisu
U starom Egiptu, boginja ±ab,1
Hekat,1 povezivan,1 je s magijom
i porodajcm, ,1 u Kini i Japanu
z.:ibc SU povezi\·ane S m.:igijorn U
Jap.rnu, zab.:i je bila povezi\·ana sa
pornr.:icenjim.:i rnesec.:i, au Kini
s.:i booatst\•om i duoovecnoscu.
0 v
U srednjevekovnoj Enopi :labe
su po\·czivane s magijorn i
nadzbinama .. U Bibliji su iabe
bile jedna od deset napasti
Egipt.1
KORNJAC:E
Zbog cnstoce i oblika oklopa.
kornjaea je u mnogim kulturama
simbol sveta .. Ona je najstariji
indijanski sirnbol Zemlje iii
nujke zernlje - dok zemljotresi i
gnnljavine nast.:iju kada kosmicka
kornjaca trese srnj zernaljski
oklop Maje su takode shvatale
Zernlju kao ogromnu kornjacu,
sto je bio slucaj i sa Kinezima,
koji su pege na oklopu kornjace
smatrali kartorn sazvezda i
koristili su ih kod proricanja. Od
cetiri sveta kineska stvorenja,
kornjaea je jedina prava zirntinja
(preostala tri su zrnaj, feniks
i jednorog), a bila je simbol
dugovecnosti
GORE Kornjaca je u mnogim
tradicijama sveta zivotinja. u
indijanskim tradicijama ona je
simbol zemlje
U hinduskom mitu kornjaea
C:ub·a predstadj.:i jednu od
desct inkarnacija Visnua .. Ona
je sirnbol meditacije i duhovne
mudrosti U rnitu .:iustralijskih
urodcnika za kornjacu sc govorilo
da se rach iz \·oda koje su nastalc
otapanjem praiskonske planine
leda, do kojeg je dove la boginj.:i
sunca, dok u Polineziji kornjaca
ovaplocujc moc rnorskih
bozanstava Medu africkim
plcmenirn.:i kornja(e SU eesto·
svete zivotinje vodenih bogova
FOKE I MORSKI KONJI
U nekim inuitskim pricama, ova
stn1rcnja slove kao praiskonski
preci, sposobni da poprime
ljudski oblik i da uce ljude da
plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc
glasnici, koji se krecu izmedu
sveta duhova (rnde) i materije
(kopna). lnuitski obicaj diktira
da se prilikom ubijanja ovih
iivotinja njihove besike bacaju
natrag u more, jcr se veruje da
ce se one tada ponovo roditi kao
zive foke i morski konji Morski
konj je jos poznat i kao rnorski
slon.
KRASE
S obzirorn na to da se kretanje
krabe ravna prerna rnesecevim
rnenarna (love za neme plime, a
SKOLJKE
Buduci da je struktura koja stiti
zivot, simbolika skoljke cesto se
povezuje sa majcinom \.)trobom,
radanjem i stvaranjem sveta. U
grcko-rimskom mitu, Afrodita/
Venera pojavila se iz ogromne
ljusture skoljke kapice, a u
hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja, pri cemu njen
oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne
tacke. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i
Asteka, a predstavljaju i jedan od simbola budizma. U Beninu,
skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju
se sa bogatstvom, kraljevskim dostojanstvom i ugledom U
hriscanskoj ikonografiji, Devica Marija se ponekad uporeduje
sa ostrigom, a Hrist sa biserom.
povlacc se za vreme oseke), ona
se cesto povezuje s,1 mesecom. U
tradiciji Inka ona je bib aspekt
velike rnajke koja je progutala i
vreme i mladi mesec
HOBOTNICE
U klasicnoj antici hobotnica je
posmatrana kao cudoviste koje
napada nasukane mornare i
kida ih na komade. Kao i kraba,
hobotnica je povezivana sa
mesecom i letnjim solsticijem.
Hobotnica se mnogo koristila u
rninojskoj i mikenskoj civilizaciji
na Mediteranu, gde se ponekad
j;:ivlja zajcdno sa spiralom ili
svastikom. Krakcn·i je povczuju
sa stvar;:injern sveta koji se
razvija iz centra.
KORAL
Prem a
starokineskom
verovanju, koral je
nastao iz d rveta
koje raste na dnu
mora U alhemiji je
bio poznat kao drvo
zivota, ispunjeno
supstancom nalik
krvi (zbog boje). U
budizmu, za koralno
drvece se govori da
raste u raju
DOLE Foke igraju
vaznu ulogu u mitu i
obicajima lnuita, gde se
cesto posmatraju kao
praiskonski ljudski preci.
<
0
0
z
>
''-"
-j
<
0
L
>
0
_J
lNSEIZTI
GORE Na ovom portretu
Napoleona koristi se motiv
pcele, koji je izvezen ne
samo na carevom plastu
nego i na podijumu na
kojem on stoji. Rec je o
simbolu jednakih pod
jednim vodom
DOLE DESNO Leptir je simbol
duhovnog razvoja i
preobrazenja .. U Latinskoj
Americi on se koristi i za
opis prostitutke, koja se seli
od jednog muskarca do
drugog
MRAVINJAK
Iz perspektive koja sagledava
svemir kao mec!usobno
prepletenu rnre:lu postojanja,
svaki deo prirode je znacajan, bez
obzira koliko malen iii obican
bio. Shodno tome, cak i najsitniji
insekti imaju bogate simbolicke
asocijacije, cesto se povezujuCi
sa bogovima, duhovima i drugim
svctom .. Na prirner, u mitologiji
Srednje Amerike, mali leteci
insekti su se smatrali dufama
U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod
Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. On
se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja, sa zenskim polnim
organima i sa stvaranjem sveta; obicaj je da :Zena sedi na
mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih
koliba zasniva se na planu mravinjaka, a verovanje da mravi
znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari
cesto kopaju u blizini mravinjaka. U tibetanskom budizmu
mravinjak je simbol aktivnog zivota
pokojnika koje posecuju zen11ju,
a slicno verovanje postoji u
Gvatemali .. gde se oni povezuju
sa zvezdama. Kao i kod drugih
zivotinja, simbolicke asocijacije
insekata zasnivaju se na
njihovom ponafanju i fizickim
karakteristikama i usac!eni su u
kulturu i vreme
MUVE
!me Belzebub, glavni davo koji
se pominje u Bibliji, potice
od hebrejske reci koja znaci
"gospodar muva", ukazujuci na
prilicno cesto verovanje da su
rnuve vesnici bolesti i c!avolskih
nesreca; one su bile trece od
deset napasti u Egiptu Mec!utim,
u staroegipatskom Novom
kraljevstvu ( 1550-1100. p n
e. ), rnuve su bile poznate po
istrajnosti i hrabrosti i usvojene
su kao simboli ratnika: iz ovog
perioda SU otkriveni earobni
stapici ukraseni arnajlijama od
muva Kod Navaho Indijanaca,
Dclflco ("velika muva") je
duhovni glasnik povezan sa
isceljenjem
PCELE
Zbog marljivosti, drustvene
organizacije i zajednickih
VILIN KONJIC
U nekim indijanskim
kulturama vilini konjici
simbolizuju snove, promenu i
prosvetljenje i povezuju se sa
samanskim mocima .. Za Kineze
vilin konjic predstavlja leto, a
zbog ostrog nepredvidljivog
kretanja u isto vreme je simbol
nepouzdanostL
napora, pccle se cesto koriste kao
rnodeli ljudskog drustva Kosnica
je postala metafora za sreden
i milosrdan zivot hriseanskih
rnonaskih zajednica. Peele se
odavno visoko cene i zbog saca,
izvora ne samo secera nego i
voska koji se koristi za pravljenje
sveca Tako SU pcele povezane i
sa slascu i sa svetloscu. U starom
Egiptu one su bile simbol sunca,
nastale od suza boga sunca Ra.
Kako je kosnica organizovana
oko matice (pcelinje kraljice),
pee la je bila kraljevski sirnbol:
usvojili su je srednjevekovni
francuski kraljevi, a oziveo
Napoleon kao sirnbol jednakih
pod jednim voc!om.. U kineskoj
umetnosti, pee la iii leptir koji
lete oko cveta (simbola za ienu)
predstavljali su asocijaciju na
iarku :Zudnju U staroj Grckoj
med je povezivan sa recitoscu,
dok se u keltskom svetu,
medovina (formentisano pice
od med a i vode) smatrala picem
bogova
LEPTIRI
Zbog metamorfnog zivotnog
ciklusa leptir je ar hetipski
simbol preobrazenja, misticnog
ponovnog rodenja i nadculne
duse .. Ncki australijski urodenici
smatraju leptire duhovirna
pokojnika koji se vraeaju na
zernlju, au grckom rnitu, Psiha
(dufa) cesto se predstavlja kao
leptir Elegancija i lepota ovog
stvorenja cine ga simbolorn
iene u Japanu, gde dva leptira
koji zajedno plesu simbolizuju
bracnu srecu, au Kini se on
povezuje sa zivotnim uzivanjima
i radoscu Neko ko prelazi
s jedne stvari na drugu i ko
nije nikada zadovoljan moie
se opisati kao leptir, dok u
Latinskoj Americi spanska rec
za leptira ( mariposa) moze da
se odnosi na prostitutku, jer ona
ide od rnuskarca do muskarca
Asteci su povezivali leptira sa
ienarna koje su umrle prilikom
porodaja, dok je za Meksikance
on bio simbol "crnog sun ca" koje
prolazi kroz podzemni svet u
toku nocnog putovanja
PAUKOVI
U kulturarna australijskih
urodenika veliki pauk je suneani
junak, ali u drugim tradicijama
on je zenska sila, personifikacija
Velike majke u njenom i
stvaralackom i rusilackom
aspektu Kod amazonskog
naroda Tukano, na primer,
paukova mreh se uporeduje
sa posteljicom, dok se Iscel,
majanska boginja babinstva,
pojadjuje kao pauk U Japanu se
smatra da iene paukovi zavode
putnike, a na Zapadu se iene
grabljivice ponekad uporeduju
s pauko\·irna, jer koriste svoja
ienska lukavstva da namame
muskarce u rnrezu Kod Afantija
u zapadnoj Africi paukovi se
povezuju sa Anansijern, bogom
prepredenjakom, koji je ljude
ucio umetnosti tkanja U nekim
indijanskim mitovima za pauka
se kaze da je naucio ljude da pisu
prateci oblike slova u njegovoj
rnrezi.
Zbog cvrstine i gotovo
nevidljivosti mreie, indijanski
ratnici su sebe ukrafavali
sararna po uzoru na njLL
Za Kelte je paukova mrefa
nevidljiva struktura koja sadrzi
velieanstveni obrazac zivota Za
Hinduse i budiste paukova mrefa
predstavlja iluzije sveta, dok
ona u hriscanstvu predstavlja
Sataninu zamku Medutim, u
evropskorn folkloru ubistvo
pauka donosi nesrecu, jer se on
povezuje sa novcem i srecom
SKORPIJE
Zbog otrovnog uboda i zbog
toga StO je Staino sprernna na
napad, skorpija se povezuje
sa smrcu i destrukcijom: u
Africi mnogi ljudi koriste
eufemizrne za ovo stvorenje, jer
bi cak i izgovaranje njegovog
imena pustilo zlo u sveL
Skorpija ima mnogo veza sa
podzernnim svetom: zodijackim
znakorn skorpije vlada Pluton,
gospodar donjeg sveta, dok je
staroegipatska boginja Selket
(carobnica i isceliteljka)' bi la
jedna od Cetiri boginje koje SU
cm·ale mrtvog Ozirisa. Usled
veze sa pustinjom, skorpija moze
da predstavlja susu i bedu Neki
amazonski narodi veruju da je
nju poslao neki ljubomorni bog
da kazni muskarce zbog toga sto
su vodili ljubav sa zenama koje je
on zeleo. U jednoj verziji grcko-
rimskog mita o lovcu Orionu, on
je umro kada ga je skorpija ubola
u petu, pa su oboje pretvoreni
u sazvezda koja se nalaze na
suprotnim stranama neba
CRVI
Simbolika Cr\'a povezuje novi
zivot sa raspadanjem i srnrcu
Prema kineskorn mitu, ljudski
rod potice od crva koji su se
hranili lesinom praiskonskog
bica, a slicno verovanje postoji
u islandskoj tradiciji, gde crvi
koji se hrane mraznirn divom
lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena
zernlja) poprirnaju ljudski oblik
Za legendarnog irskog keltskog
junaka Kukulejna govorilo se da
je roden iz crva. U psiholoskom
smislu, crvi se mogu povezivati
sa destruktivnim procesima koji
nagrizaju licnost
SVILENE BUBE
U starom Japanu i
Kini svilene bu be su
predstavljale cistotu
i vrlinu, a Japanci su
verovali da su one
nastale sjedinjenjem
boga vatre i boginje
zemlje. Kinezi su
u prolece prinosili
obredne zrtve od
svilenih buba i
dudovog lisca. Svila
se tradicionalno
vezuje za plemstvo
raskos i obilje
GORE Skorpija se uveliko
povezuje sa smrcu i
destrukcijom U nekim
delovima Afrike mnogi
ljudi ne izgovaraju ni
njeno ime zbog verovanja
da bi to donelo zlo svetu.
ZRIKAVCI I
SKAKAVCI
U Japanu se zrikavci
povezuju s mesecom, a
u Kini su simboli smrti
i vaskrsenja U Kini i
nekim mediteranskim
zemljama smatra se
sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da
uniste letinu, skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i
unistenjem
z
0
ZMIJA
GORE Boginja zmija je
kritska Majka zemlja, ovde
prikazana kako drzi zmije
smrti i ponovnog roaenja
Od svih zirntinjskih simbola
zmija je \'Cro\·atno najznacajniji
i najslozeniji lzglcda da su od
najranijih vremena zmijc bile
po\·ezanc sa vecnoscu, kao tvorci
i rusitclji swmira. i povezivane
su sa isccljenjcrn i mudroscu;
one su takodc demonizov.111c i
svrstane uz iskusenje. nemoral i
Satanu
Zi\IIJE I ZENSKI
PRINCIP
Zrnija jc cesto po\·ezivana
sa bobnstvirna, narocito sa
rnajkama boginjama i Majkom
zernljorn Starofcnicanska
boginja plodnosti Tani ta, koja se
povezuje sa Evom, dovodila se
u vezu sa zrnijama U egipatskoj
rnitologiji Buto je bila boginja
zmija, ccsto prikazivana kao
kobra. Njena slika na celu
faraona predstavlj.1la jc zastitu
od ncprijatelja Matrijarhatski
kult u Delfima bio je simbolicno
unistcn kada jc Apolon ubio
zmiju Piton, a Ilijada kazuje
o torne kako Kalh,111t tumaci
cinjcnicu da orao nosi ranjenu
zmiju u kand:Zarna kao znak da
ce patrijarhalna Grcka prevladati
matrijarhalne tradicije Azije.
OD GLAVNOG BOGA
DO ZLE Zi\IIJE
U mnogim delovima sveta zmije,
skupa sa ostalirn grnizavcima i
ribama, koriste se da
prirodu u njenim najiskonskijirn
ili najfundarnentalnijim
aspektima Kako zrnija odbacuje
kofo i onda pocinje :fo·ot iznova,
ona ovaplocuje ciklus smrti i
vaskrsenja. Zmija je bila glavni
bog. postojeci u korenima
zivota, a ima jaku vezu sa
podzernnim svetom buduci da
dolazi iz dubina Majke zemlje.
a psiholoski iz kolektivnog
nesvesnog. On je bio gospodar
drveta zivota, gde se sastaju
vreme i vecnost Sumerski pecati
iz 3500. godine p 11 e. prikazuju
zmiju sa drvetom i boginjom
kako daje \'OCe zivota muskarcu
koji je do5ao kao gost
Hananejsko bofanstvo bila
je rnajka boginja, koja je bila
jako povezana sa zmijom i
predstavljala je tajne zivota ..
LEVO Eva naslikana sa zmijom-
aavolom i sa zabranjenim vocem
koje zmija koristi da je navede na
greh
NAGE I MUOROST
U indijskoj mitologiji, nage
(od sanskritske reci za
"zmiju") su bozanske vodene
zmije, dobrodusne i mudre,
prikazane s ljudskim licem i
kapuljaeom kobre lndijska
alhemija, nagajuna, ima za
cilj da ujedini energije tela na
putovanju samospoznaje da
bi se sacuvao eliksir zivota
Kada SU Hebreji uveli muskog
boga u Hanan. zensko bo±anstvo
i zrnija su prognani i povezani
su sa zlom Zrnija u prici o
Edenskom Htu in1a satanskc
karakteristike, jer uvodi Evu u
greh neposlusnosti prema Bogu,
dok su nasenski anostici slavili
"'
zmiju u obliku sumerskog boga
Enkija, koji je doprineo tome
da Adami ha postanu do kraja
ljudi upoznavsi ih sa drvetorn
saznanja.
Za Junga su zrnije
sirnbolizovale 0110 sto je
potpuno nesvesno i instinktivno,
a ipak poseduje skoro
natprirodnu i jedinstvenu
mudrost. koja moze doci u sukob
--
sa svesnim stavovima Zmija
moie zato da simbolizuje i zlo
i mudrost, lako da prevazide
ljudska moralna naccla Ako
se zmija sanja, znaci da postoji
veliki jaz izmedu svesnog i
nesvesnog i da se nesvesno
objavljuje n,1 opsesivan i
povratan nacin. Zmija u snovima
rnoze takode da znaci da smo
zalutali sa krivudavog puta ka
inividualizaciji.
ZMIJA KAO TVORAC I
RUSITELJ
U mnogim mitovima zmije
SC pojavJjuju kao izvor zivota ..
iako one rnogu da budu i
rusitelji Sumerci i Akadijci
Mesopotamije opisali su
me5anje voda Apsu i Tijamat,
iz kojih su izronile Lahmu i
Lahamu, dve cudovisne zmije
koje su stvorile nebo i zernlju.
Zmija duginih boja pojavljuje
se u urodenickirn crtezirna u
steni u Arnemlandu, Australija,
pre sest do osam hiljada godina
Predak iz vremena sna je
zivotodavalacko bice povezano
sa plodnoscu, obiljern i kisom,
a cesto je i tvorac ljudskih bica
Njegova destruktivna strana
podrazumeva kaznjavanje
onih koji se suprotstavljaju
prirodnom zakonu tako sto ih
proguta LI potopima i StO izbaci
njihove kosti
Stara germanska mitologija
povezuje zmiju sa smrcu i
stalnirn podrivanjem korenja
dn·eta sveta .. Nordijska tradicija
je predskazi\·ala potop koji ce
unistiti svet kada se probudi
Jormangand, zmija u boravistu
ljudi
LECENJE I SMRT
Zmije se odavno pO\·ezuju
s lecenjem i posredovanjem
izmedu zivota i smrti U
grckoj mitologiji, Eskulap. sin
Apolona i srnrtne Koronide,
mogao je da se pret\•ori u zmiju
i da vrati pokojnika u :i:ivot,
cime je razgnevio Hada, boga
podzemnog sveta Jedna prica
govori da je on postao zmija da bi
okoncao kugu u Rirnu, a Rimljani
su poceli da ga slave kao boga
medicine i lecenja Eskulapovski
nacin lecenja, nazvan inkubacija,
podrazumevao je da pacijent
mora da provede noc na nekorn
S\'etorn mestu Tada bi pacijente
LI Sflll posetio bog, Ciju bi poruku
protumacio svei;tenik i to bi
rezultiralo lekom.
Eskulapovski simbol zmije
obavijene oko stapa predstavlja
lecenje, a danas se koristi
kao medicinski simbol. On
se cesto brka sa Merkurovim
"krilatim Stapom", na kojern SU
bile prepletene dve zmije. Ove
zrnije su bile ume5ane u borbu
u kojoj je intervenisao Merkur,
otkrivajuci srnju prirodu vodica
dusa izmedu svetova.
Povezanost zrnije s leC:enjem,
zivotom i smrcu nalazi se L1
pagansko-hriscanskoj slovenskoj
prici o Bogatiru Potoku, koji
se, posle smrti svoje mlade
neveste, dao zakopati pokraj nje,
pod punom ratnom opremom
i na konju, u duboku grobnicu
U ponoc su se pojavili mnogi
grozni gmizavci, ukljucujuci
veliku zmiju koja je bljuvala
vatru. Potok je odsekao njenu
glavu i vratio je suprugu u
zivot mafoCi njome njeno telo.
Homcopatski princip d,1 se "klin
kJinom izbija' SUStinski je ZJ.
otrovnu isceliteljsku prirodu
zmije
TUKANSKA ANAKONDA
Narod Tukano iz podrucja
Am,nona pripisuje slozenu
i kontekstualnu simboliku
.:inakondi. Oni \·ernju da
ITIOrlStruozne ,1nakonde zive LI
sumskim bgun.lma i u dubokim
\ irovinu ispod vodopada. Oni
takode uporeduju kret.:inje
Mlecnog puta sa preplit.:injem
dveju anakonda koje se pare,
odrafavajuci sezonske periode
osemenj;l\·anj.i, klijanja i r.idanja.
/\n.ikonda je put koji vijuga
kroz sumu kao reka, a kada
putuje uzrndno ona predstavlja
putovanje inicijacije
GORE Dve zmije prepletene
na Merkurovom "krilatom
stapu" predstavljaju
preobrazensku moc
promene muskog
u zesnko i obrnuto
Eskulapovski stap sa
jednom zmijom bio je
originalni medicinski
simbol; meautim,
verovatno greskom, i
"krilati stap" se koristi u ovu
svrhu
ooLE Slikarstvo australijskih
uroaenika cesto prikazuje
zmiju i njenu vezu sa
plodnoscu i obiljem.
N
>
<
f--
w
<
>
"""
ZIVA PLANETA
NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA
DOBA I CIKLUSI, VREME, UDALJENOST, ELEMENT! I SAMO TLO, SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA
COVECANSTVA, KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO.
GODISNJA DOBA I VREME
oEsNo Kameni duborez,
poznat kao Loselska
Venera, star 22 hiljade
godina Smatra se da je
rog koji drzi obelezen
godinom od trinaest
lunarnih ciklusa
VLASJ(I
Sazvezae Vlasici ima
mnoge simbolicke
asocijacije. Ove
zvezde su u starom
Egiptu predstavljale
boginju majku Net,
a u Kini su one bile
behar iii cvetne
zvezde .. Pleme
Hojhoj iz juzne Afrike
naziva ih Huseti,
sto znaci kisonosne
zvezde U hinduskoj
tradiciji one su
plamenovi Agnija,
boga vatre
Ljudski rod oduvek koristi
simboliku i ritual da bi kazi,·ao
0 ritmovima i ciklusima zivota
Priroda obelefava postojanje
iivotnim dogadajima - trenuci
zaceea, rodenja i smrti - a
zivot se nastavlja u medusobno
zavisnim ciklusima Faze zivota
oduvek zaokupljaju coveka i one
su dobile sopstveni uni\·erzalni
simbolicki jezik
KALENDARI I VREME
Prvi kalendari zasnivali su se na
mesecevim fazama. PeCinske slike
u Laskou, Francuska, pokazuju
da su mene racunate pre otprilike
l 7 hiljada godina, <i duborez
Loselske Venere, koji je star oko
22 hiljade godina, pokazuje da ciklusom, a preovladuje u
Venera drzi rag sa trinaest belega, civilizacijama koje obofavaju
koji predstavljaju godinu lunarnih boginju. Britanski Stounhendz
ciklusa. Lunarni kalendar se je sirnbolican spomenik
povezuje sa rnenstrualnim koji je P°''ezan i sa suncern
i sa mesecom.. Lunisolarni i
TIRANSKI CASOVNIK
U romanu Carisa Dikensa "Dombi
i sin" iz 1848. godine, casovnik
je tir an ska figura koja se cuje
i oseca svuda G Dombi, lik
bez emocija, radi sve prema
casovniku Ovde je casovnik
solarni kalendari pojavili su se
prornenom sa :Zenskih na muske
vrednosti ..
simbol mehanickog nacina zivota, pokazujuci kako je vreme
zavladalo svescu industrijskog drustva
Jevreji i rnuslimani i danas
koriste lunarne kalendare Kineski
kalendar, jos jedan primer
lunisolarnog kalendara, jos se
koristi za utvrdivanje praznika i
svecanosti i vafan je za kineske
ratare koji jos seju prema mesecu.
Iako se vreme original no
povezivalo sa ritrnom, ponovnim
radanjem i obnovom prirode,
simbolizov.rnim krugom i
ienskim genitalijarna, uticaj
judeo-hriscanstva doveo je do
osnivanja linearnog vremena. U
XIV veku Evropljani su poimali
kosmos u srnislu rnehanizrna
casornika, au XVI I veku Isak
Njutn je okarakterisao vrerne kao
apsolutno i jedinstveno.
Tehnoloska dostignuca su narn
omogucila dJ. ignoriserno "vreme
prirode", da uzgajamo useve nn
sezone i da doslovno produzimo
r
MAJANSKI KALENDAR
Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar, prateci i
kombinujuc'i cikluse meseca, sunca, planete Venere i Vlasic'a. Ovaj
kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje
kalendara bilo i sveti i politicki cin, a njihovi vladari su se povezivali sa
simbolima voaenja vremena
dnevno vreme u noc. Tek u
novije vreme, posle Ajnstajnove
teorije relativiteta, posvecuje se
paznja vremenu i prostoru
KELTSKI TOCAK
GODINE
U keltskoj tradiciji. simbolicki
krug vremena predstavlja
prclazne tacke u toku godine:
Samhain, zimski solsticij; Imbolk,
prolecni ekvinocij; Beltane,
letnji solsticij: Lugnasada,
jesenji ekvinocij Tocak godine
opisujc cikluse snirti, rodenja,
mladosti, zrelosti i obnavljanja
zirnta, a s\·aka t•1cka je obeleiena
sezonskim proslavama
Samhain (31 oktobar
- I novembar) je istovremeno
Praznik mrtvih, kada se smatra
da je veo izmedu zivih i mrtvih
nJ.jtanji GodinJ. pocinje u
umiruccm i propadajucem delu
tocka. odrafavajuci keltsko
razumevanje vaznosti starenja i
smrti da bi zivot mogao da buja
Ovo vreme simbolizuje figura
st<1rice, koja je u isto vreme
i staresina. l\Iladost, lepota,
razrnj i produktivnost kasnije
su simbolizovani u keltskoj
godini devojkom i majkom, koje
su druga dva aspekta trostruke
boginje
SEZO NSKA SIMS 0 LI KA
Prva merenja vremena zasnivala
su se na pojavljivanjima i
iscezavanjima i na promenljivim
putanjama sunca i meseca ..
Glavne faze dana imale su
sopstvenu simboliku koja se
oseca i danas. Zora je bila
opsti simbol nade, radosti i
mladosti, dok je podne bilo
cas otkrovenja LI jevrejskoj i
muslimanskoj tradiciji. Suton se
C:esto povezivao sa nein·esnim
vremenom propadanja i zato sa
smrcu.
Ponovo inspirisana ciklusima
meseca i zalaskom i izlaskom
sunca, C:etiri godisnja doba bila su
univerzalni simboli radanja, rasta,
smrti i ponovnog radanja U
zapadnjackoj umetnosti prolece
se prikazuje kao mlada :Zena,
ponekad kao dete, a ponekad se
povezuje sa beharom, jagnjetom
iii jaretom i sa grckom boginjom
Afroditom Leto je ponovo zena,
sa klipovima kukuruza na glavi i
ponekad sa srpom u ruci. Jesen se
povezuje sa Dionisom i zetvom,
ali i sa zecom Zima se ponekad
prikazuje ka9 starica iii kao zena;
bog kovaca Hefest povezuje se
sa ovim godisnjim dobom, kao i
salamander i patka
2ETVENESVECANOSTI
Svecanosti zalwalnosti u vreme
ietve uobicajeni su u svim
ratarskim kulturama. To je vreme
kada se slave prirodne sile i preci,
kada se zajednica okuplja da
podeli ideje i iskustva, da prica
price i jaca drustvene veze ..
Proslava zetvenog meseca u
Koreji, zvana C:usok, odvija se na
petnaesti dan osmog lunarnog
meseca Istog dana u Kini i
Vijetnamu je Cung C:uj, koji se
smatra rodendanom mes-eca i
slavi se gozbom i specijalnim
"mesecevim kolacima", koji su
simboli zajednistva
Pongal je juZlloindijska
hinduska zetvena svecanost,
koja pocinje I+. januara. Njen
naziv znaci "kipljenje" - sto se
odnosi na bogatstva prirode i
na slatko jelo od pirinea Ova
svecanost traje tri dana, a prinose
se zrtve bogovima kise i sunca,
koji su zalivali pirinac i doveli do
njegovog zrenja, i stoci koja je
bitna za naprednu zajednicu
Bajsaki, svecanost Sika, slavi
se na severu Indije 13 aprila,
prvog dana solarne godine Sika,
kada igraci i bubnjari oponasaju
prizore sejanja, zetve, vejanja i
skupljanja letine.
DOLE Litija Sika na svecanosti Bajsaki,
kojom se slavi pocetak zetve
kukuruza, a odvija se prvog dana
solarne godine.
BOG
VREMENA
Grci su razmisljali o
dve vrste vremena:
Hronos (prikazan
gore, sa zmijom oko
tela koja simbolizuje
vecnost), bio je
bog apsolutnog,
linearnog i merljivog
vremena, dok je
Kairos bio bog
vremena prave
prilike i sanse.
Cl
0
0
z
>
0
0
OJ
>
<
rn
rn
<
z
_,
<
>
ZEMLJA
oesNo Pogled na planetu
Zemlju iz svemira
promenio je nacin
gledanja na nas svet i
simbolizuje celovitost i
meousobnu povezanost
zivota
oote Psaltirska karta, sa
Jerusalimom u sredini,
najstarija je prezivela karta
koja simbolizuje Hristovu
ulogu cuvara sveta.
Ono sto nam Zemlja znaci
vremenom se znatno promenilo.
Njcna simbolika snazno je
poYczana s nJ.sim kolektiYnim
stJ.njem svesti i odrahva
promene u ljudskim nednostin1J.
i nasem odnosu prema prirodi
RAVNA ZE.MLJA
Vecina ranil1 drustavJ. zamisljala
je Zemlju kao ravnu, kao
ogroman toeak iii disk. Stari
Kinezi su opisivali Zemlju kao
raYan kvadrat na nhu krnje,
cetvorostrane piramide ispod
kruznog neba U Indiji, Rig Veda
je opisivala Zemlju i nebo kao
dva tocka na kraje\·irna osovine.
Klasicni, hinduisticki, budisticki i
jainski tekstovi slagali su se da je
Zernlja, u stvari. ravan disk, iako
su jc neki indijski mitovi smatrali
loptastom
Stari Hebreji, Egipeani i
V.1Vilonci imali su kosrnologije
u kojima je Zemlja bi la ravna.
Prema hebrejskoj knjizi o Enohu,
andeo Urijel vodio je Enoha
do kraja Zemljc, gde je video
ogromne zveri i ptice, a iza
cega je video nebo kako pociva
na rubu Zemlje. Egipcani su
zarnisljali prarnugaonu Zernlju,
sa boginjom neba Nut koja se
telom nadvila iznad zemlje poput
kupole Vavilonci su zamisljali
ravno kopno okru:Zeno morem, sa
nebeskim svodom oslonjenim na
more iii na stubove Na Zapadu
se najraniji opis Zemlje nalazi u
Ilijadi, gde je Homer opisao nebo
kao cinijastu hemisferu koja
pokriva ravnu, kruZI1u Zemlju.
OKRUGLA ZEMLJA
Iako je vecina starih naroda
smatrala da je Zernlja ravna, bi lo
je izuzetaka. Japanski urodenicki
narod, Ainu, zamisljao ju je
kao lop tu koja pliva u rnoru,
ali njiho\· izraz za Zemlju
znaci "plivajuce kopno", sto
znaci da je to bila lokalizovana
percepcija jednog ostrvskog
naroda .. Godine 375. p n. e.
Platon je opisao Zernlju kao
globus, u kontekstu svemira
ciji je centar Zemlja, a Aristotel
(384-322 pne) je govorio da
je ona lopta, sto se zasnivalo na
njegovim zapafanjima kruZI1ih
senki koje su padale na mesec
za vreme njegovog pomracenja
Godine 200. p. n. e. Egipeanin
Eratosten izracunao je precnik
Zcmlje koristeci trigonometriju
tako sto je izmerio duzinu senke
vertikalnog tornja u Aleksandriji,
kada se sunce nalazilo tacno
iznad Asuana, udaljenog 800
kilometara
i\ledutim, paradigmaticna
promenJ. iz ra\•ne u okruglu
Zemlju dogodila se pre vise
stotina godina Kristofor
Kolumbo je, 1+92, ploveci
delimicno oko sveta, iskust\·eno
dokazao 0110 sto se do tada
pretpostavljalo raznirn
proracunima: da je Zemlja zaista
lopta Izgleda da su Galilej i
Kopernik bili veoma ohrabreni
KolumboYim iskustvom, pa su
brzo usledile dramaticne nove
teorije koncentrisane na Sunce,
oko kojeg se okrugla Zemlja i
Mesec vrte.
ZEMLJA KAO
BOZANSTVO
Zemlja je u starom veku bila
slavljena kao vrhovna boginja
majka i verovalo se da je i ziva i
boianska. Majka Zemlja bila je
licnost velike samilosti i izrnr
celokupnog zivota i plodnosti
Paleolitske slike boginje majke.
koje datiraju izmedu 22 i 18
hiljada godina pre nove ere,
ukljucuju Loselsku Veneru,
duborcz u stcni iz Dordona
u i male kipo,·e
poznate kao Lcspiska boginja,
pronadene u Ot-Garonu,
Francuska, i Vilendorfsku
boginju pronadenu u Austriji Sve
one su priLuJ.ne sa obesenim
grudima i punim, zaobljenirn
trbuhom.
Na Zapadu je poslednja
boginja Zemlje bila Gea, ne vise
vrhovna majka, ali svejedno
svcsno i zivo bofanstvo
Na grckom njeno ime znaci
"zemlja" Ona je bila trostruka
boginja, kao devica je bila
Persefon,1, kao rnajka Demetra
i kao starica Hekata U toku
klJ.sicnog perioda doslo je
do pomeranja interesovanja
sa Gee na njcnog praunuka
ze,·sa, sto je odrafavalo zamenu
slike bozanske majke mnogo
udaljenijim rnuskirn bogorn,
prosiri\'Si se Evropom, Bliskirn
istokom, se,·ernorn Afrikorn i
Indijom, dobi\•si narocit znacaj u
judeo-hriseanskom Bogu
U hriseansko doba Marija,
Hristova majka, ovaplocuje iii
odrafava neke osobine boginja
majki i deluje kao posrednik
izmedu neba i zernlje U
rnedunemenu, muski Bog
postoji na nebu, van zemaljske
sfore, simbolizujuci razdvajanje
Zcmlje i bofanstva.
HIJERARHIJA NEBA I
ZEMLJE
Judeo-hriseansko poimanje
sveta naglasava hijerarhijski
odnos izmedu neba i zemlje,
smestajuci ljudski rod bli:Ze
Bogu od ostalih zivih bica, sa
odgovornoscu da preuzme vlast
oesNo Devica u ulozi neke vrste·
majke zemlje posreduje kod Boga u
ime ljudskog roda
nad Zemljom i prirodorn Ovo su
mnogi tumacili kao opravdavanje
slike Zemlje kao sredstva
za ljudsku upotrebu Kako
bofansko nije vise bilo sinonim
za prirodu, Zemlja je mogla !J.ko
postati predmct interesovanja
i eksploatacije. Frcnsis Bekon
( 1561-1626) govorio je o
prirodi u zenskom smislu i
zJ.lagao se za \·ladanje njom
covecanstvu na korist Govorio
je da prirodu treba "obavezati da
sluzi", "oblikO\·ati .. je rnasinama i
pretvoriti u "roba .. - istovrerneno
odra:laVJ.juCi preovladujuce
stavove prema zenama i prirodi.
ZIVA ZEMLJA
Kach je 1969 godine naucnik
Dzcjms Ladok zamislio snlju
hipotezu o Gei, opisao je da
se oseea kao J.stronaut koji
posmatra Zemlju stojeCi na
mesecu, i da ponekad oseca da
cela plan eta ucestn1je u necemu
nJ.lik "s\·etom obredu .. Njegovo
videnje Zemlje kao slozenog
zatvorenog sis.tema koji se sam
regulise, koji se pona5a kao
da je zin1 bice - pragmatiCJ.n
i naucni stav - podstaklo je
mnoga razmisljanja u vezi sa
njenim potencijalom modernog
religijskog simbola .. Koriscenje
imena grcke boginje Zemlje,
Gee, verovatno je doprinelo
moCi ovog naucnog modcla i
simbolickih slika.. Za mnoge Gea
predstavlja zamisao "zive Zemlje .. ,
uprkos naglasku ove teorije na
tome da se Zemlja ponasa "kao ..
zivi sistem Za Lavloka, Gea
je nesto sa cim ljudi mogu da
se ponovo spoje zadrfavajuci
osecanje divljenja prema prirodi.
ZJ. narod Kono u Sijera Leoneu
Zemlj,1 je z,1ista zi\·o bice: ona
jc suFrug,1 Boga i zato je tako
produktivna i plodn,1 Naglas.1k
nacina zi\·ota kod 1uroda Kono
le2:i, kao kod rnnogih urodenickih
nJ.roch, na odrza\·anju harmonije
prirode prcko ljudskih odnosa i
zajednice, i preko odnosa sa tlom
i nc\ idenim silarna
NOVA SIMBOLIKA
Slika Zcmlje kako se vidi iz
S\emira nudi znacajnu simboliku
ZJ. sanemenog coveka Tc) je
Zernlja kako se vidi sa "ncba·',
,1 ovo izmenjeno videnje
pokazuje nam da su rJ.zlike koje
dozivljavamo izmedu raznih
kulturJ., izmedu nas i prirode,
beznJ.cJ.jne kada se sJ.gledavaju iz
chljine Zemlja Yidena iz svemira
nudi simbol obnoYljenog odnosa
izrnedu co\·eeanstva i prirode
SUPLJA ZEMLJA
Od naucne revolucije
naucnici iznose
hipoteze da je zemlja
mozda suplja Dfon
Kievis Sims (1779-
1829) verovao je
da se ona sastoji
od cetiri supije
koncentricne lopte,
sa meouprostorom,
koje su verovatno
nastanjive na
unutrasnjoj i
spoljasnjoj povrsini
On je verovao
da postoje dve
ogromne rupe na
Severnom i Juznom
poiu i predlagao
je ekspediciju u
unutrasnje lopte
"Simsova rupa"je
postaia izraz sprdnje
dvadesetih godina XIX
veka
N
rn
>
<
>
N
IZARTE I SMER
GORE Karta lslanda koju je
nacrtao Abraham Ortelius
krajem XVI veka pokazuje
mnostvo morskih
cudovista, polarne
medvede, lednike i vulkan
pod erupocijom Hekla
DOLE Kameni disk koji
sadrzi crtez putanja
kojima su se uz pesmu
kretali preci australijskih
urooenika. Australijski
urooenici veruju da ove
putanje privlace razlicite
grupe u zajednicki
sanjalacki odnos sa
zemljom
Simbolika orijentacije i smera
odnosi se na to kako se ljudi
krecu kroz zivot i svet, sta znaci
biti na nekom mestu u neko
vreme, i na odnos sa mestima van
naseg svakodnen10g iskustva
CRTANJE KARATA
Kako se crta karta zavisi od
stava prema svetu i uverenja
kartografa, od toga sta se smatra
glavnirn ili perifernim, sta je
poznato, tajanstveno ili pretece
za kulturu Prva mappa mundi
ili karta sveta, bi la je sirnbolicna
predstava poznatog sveta prozeta
sa imago mundi ili slikom sveta
kao sredenog kosmosa. Prve
karte su bile jednako kosmoloske
i mitske koliko i sredstvo
praktiene orijentacije Beatusova
karta, koju je 787 godine nacrtao
jedan benediktinski monah,
prikazuje svet kao pravougaonik
okruzen svetskim morem. Ova
forma, nazvana "T-karta", bila
je uobiC:ajena do kraja srednjeg
veka Ove karte su delile svet
po trojnorn osnovu, jer broj
tri predstavlja Sveto trojstvo:
Jerusalim se obicno nalazi na
presecistu, pri cemu je Eden na
vrhu ili na istoku, a ostatak sveta
se deli na Aziju, Afriku i Evropu
Kako se za vreme renesanse
povlacilo srednjevekovno videnje
S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise
crtani kao glavne karakteristike,
a rubovi karata su poceli da
prikazuju neistraiena podrucja,
sa cudnim hibridnirn stvorenjima
na rubovima poznatog sveta.
Ivlorska karta (Carta Marina),
svedskog nadbiskupa Olausa
Magnusa, prvi put stampana
l 539 .. u Veneciji, prikazivala je
Severno more oko Skandinavije
ispunjeno zastrasujucirn morskim
cudovistima. Bila je to prva
karta nordijskih podrucja, koja
su ranije smatrana nepoznatom
zernljom ( terra incognita)
CRTANJE KARATA
PREMA STIHOVIMA I
P RI CI
Australijski urodenici veruju
da je topografija njihove
zernlje stvorena putovanjima
ili "stihovima pesme" predaka.
Ovi stihovi presecaju Australiju
i urodenici ih pevaju dok prate
svete puteve.
u lovackoj kulturi kao sto
je sluC:aj sa Nunamiutima na
Aljasci, mladic mora detaljno
da upozna loviste pre nego
sto se prikljuci lovcima On
stvara simbolicku kartu lokalne
topografije sluSJ.juCi mitove
o duhovima i junacima koji
nastanjuju lovista ..
KOMPAS
Za neke ljude kompas je
neutralan simbol koji ujedinjuje
ljude na Zemlji, jer svi mi delimo
smerove severa, juga, istoka
i zapada Medutim, kompas
je takode simbol istrazivanja,
orijentacije, ekspanzije i cak
osvajanja prirode Fraza "moralni
kornpas" sada se mnogo koristi
u Sjedinjenim Drfavama u
vezi sa rnoralno '"ispravnim"
postupcima.
Prakticari geomantijskog
umeca feng sui (sto znaci
··vetar i voda") koriste krufoi
magnetni kompas, poznat kao
luo pan, da bi locirali kuce i
grobnice gde se energije nalaze
u ravnotezi za ostvarenje srece ..
Linije ili struje zmaja, za koje se
smatra da pro laze kroz zernlju,
sastoje se od negativne struje
jin, koju simbolizuje beli tigar,
i pozitivne struje jang, koju
sirnbolizuje plavi zmaj .. Jin reljef
STA JE HLADNO STA JE GORE?
Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii
ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa
hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na
severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani,
karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili
nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole"
- Novi Zeland i Australija napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.
Ce imati blago zatalasane zenskc
karaktcristike, a jang reljef ce
irnati os)fe ili brdovite muske
karakteristike ..
ORIJENTACIJA
Putnici i istrazivaci na kopnu i
moru, jos od prastarih vremena,
orijentisali su se prema polofaju
zvezda na nocnom nebu
Orijentacija je potrebna i u
svakodnevnom zivotu, da znamo
gde smo i kuda idemo, i za licni i
kulturni oseeaj smisla i identiteta
Mnoge kulture smatraju da
je njihovo sveto mesto centar
sveta, a ono moze da bude
predstavljeno svetorn planinom,
drvetom sveta iii svetilistem;
ljudi cc se .. koncentrisati" u
Sunce na horizontu najavljuje
zoru novog dana, sveta iii ere,
i ukazuje na rnogucnost novih
poeetaka i svetle buducnosti
SVETA PUTOVANJA
Mitovi i legnde su puni prica o
putovanjim;L Price o seobama,
istrazivanjima, osvajanjima,
junackim podvizima i
hodoeascima sluze za obracanje
painje i obnovu identiteta
naroda, zajednice s bogovirna i
duhovirna, i za slavljenje veze sa
zemljom
Hebrejska priea o lzgonu
opisuje kako je Mojsije izveo
lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju
im je obecao Bog Astecka seoba
u XII veku bila je putovanje
vezi s njim, u cinu obnove iii kulturne obnove, u kojoj je
uravnoteienja prirode i du ha Meksike vodio bog Huicilopoctli
Mesta bogosluzenja kao sto su na putovanjima sa ostrva Astlan
diamije, hrarnovi i crkve, i groblja do Tenoctitlana, buduceg
i ukopista, cesto slede osu istok- glavnog grada ..
zapad, srnerove izlaska i zalaska Hodocasce je simbolicno
sunca. Ma gde da se nalaze u putovanje - predstavljajuci
svetu, muslimani se u dnevnim duhovnu preorijentaciju,
molitvama okrecu prema svorn
svetom centru, Meki Indijanci
se cesto mole okrecuci se prema
cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci
obicno sa istokom, gde izlazi
sunce.
HORIZONT
Vaian simbol orijentacije,
horizont predstavlja najdalju
tacku do koje oko vidi ravan
zemlje .. To je mesto vizije,
istrazivanja i novih otkriea.
religijsku posveeenost,
isccljenje i obnovu - kroz
sveti iii znacajan krajolik
Fizicko hodoeasee
je granicni cin, sto
znaci da u nekoj tacki
hodocasnik prelazi
prag, ostavljajuci svoj
svakodnevni zivot iza
sebe i putujuci ka svetom
odredistu.
U islamu je hadziluk
hodocasce u sveti grad Meku.
Stari Grci su putovali da dobiju
uputstva od prorocista u Delfima
iii da se izlece u Eskulapovom
hramu u Epidaurusu U Evropi
IX veka mnogi hodocasnici
su putovali u Santjago de
Kompostela na severoistoku
Spanije, na spoljni rub poznatog
sveta, da posete cudotvorne
ostatke svetogJakova.
Hindusi odlaze na hodocasce
na goru Kajlas, koja je fizicka
rnanifostacija planine Meru,
centra sveta. Putovanje na
Sinajsku goru, gde je Mosjije
dobio tablice zakona, kao mnoga
hodoeasea, odra:Zava duhovno,
kao i fizicko, putovanje sarnog
Mojsija ..
GORE Kompas luo pan
iii feng SUi, koristili SU
starokineski carevi
i mudraci kao izvor
orijentacije Prisutni
simboli, kao StO SU 24
planinske zvezde, 64
heksagrama, 60 korena i
ogranaka i 12 planinskih
zmajeva, koristili su se
kao porno( za smestaj
i okretanje zgrada i za
prorocanstva.
LEVO DOLE Muslimanska
molitva podrazumeva
stajanje i zatim klanjanje u
smeru Meke
DOLE Horizont CeStO
simbolizuje nase zemaljske
granice, kraj i pocetak
novih mogucnosti i
istrazivanja
>
--1
PLUG
U stara vremena
oranje se smaualo
duhovnim cinom,
jer je oplooivalo
zemlju. Plug je

muski aktivni princip
u odnosu na pasivni
zenski princip
Zemlje oranje je
tako simbolizovalo
cin koitusa.
Bilo dJ smatramo dJ posedujemo
zemlju iii da smo je posudili iii
da je delimo s,1 bogovima, ona
ima vaino rnseto u simbolici.
Iz perspektive posedovanja,
polaganje prava na zemlju
simboliean je cin vlasti, bogatstva,
nacionalnog iii individualnog
identiteta "Otkrice'', osvajanje i
kolonizacija drugih zemalja cesto
se simbolizuje stupanjem nogom
na tlo, postavljanjem nacionalne
zastave iii pisanjern pravnih akata
kojima se \·lasnistvo prenosL
Za rnnoge urodenicke narode
zernlju ne poseduju pojedinci,
nego se ona slwata kao ziva
celina iii bozanski dar. sto
garantuje postovanje i srodstvo
Urodenici Filipina, na primer,
smatraju zemlju Bozijim darom,
a vlasnistvo se dodeljuje precima
i duhovima prirode Oni zemlju
cuvaju kao deponovanu ..
ZEMLJOTRESI
Sasvim je razumljivo da su se
udar i komesanje uzrokovani
zemljotresima cesto povezivali
sa gnennn bogova zbog
izopacenosti ljudi Japanci su
smatrali da seizmicka aktivnost
dolazi od boga oluje Susano-
0, a Grci su verovali da je bog
oluje Posejdon, takode poznat
kao Enosihton ("zernljotresac"),
uzrok zemljotresa. Prema
Platonu, zemljotresi i poplave su
progutali legendarnu civilizaciju
Atlantide za samo jedan darL
Zemljotresi mogu da se uzmu
kao znamenje koje predskazuje
velike promene u religiji iii
politici: Novi zavet opisuje
podrhtavanje Zemlje u vreme
Hristove smrti .. Kao druge
prirodne katastrofe, zemljotresi
cesto simbolizuju ranjive osobine
ljudskog roda u odnosu na
prirodne sile Zemlje.
TLO
Najbitnije za proizvodnju hrane,
tlo se u ratarskim drustvima
smatra "crnim zlatom" Burrnanci
smatraju da je ono dragoceno
kao metali poput zlata, srebra,
gvozda, olova i kalaja .. Mnogi
mitovi o stvaranju sveta kazuju
kako su ljudi oblikovani od
ilovace, a svi mi delimo zavisnost
LEVO U starom veku zem/jotresi su
smatrani znakom bo2:anskog gneva,
a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo
drugacije: ovde anoeoske trube
tresu zemlju.
od zivotodavalacke plodnosti tla
Tio iz narocitih oblasti iii
regija moze posedovati specijalna
svojstva Finsko-ugarski narod
poznat kao C::uvasi obadja ritual
u kojem kradu" grumen zernlje
iz obli:Znjeg plodnog polja da bi
unapredili sopstveno zemljiste
Moderni biodinamicni uzgajivaci
vrse specijalne pripreme. kao
sto je trpanje tra1·a u kravlji rog
tokom astroloski znacajnog
vremena, a zatirn homeopatski
jacaju smesu me5ajuci je u vodi i
bacaju6i je po zernljistu Za ovo
se kaze da koncentrise kosmicke
sile u tlu, podizuci tako vitalnost
biljaka i onih koji se njima hrane
Obred plodnosti kod kojeg se
polni cin odvija u polju uobicajen
je u paganskim tradicij.:ima On
se takode nalazi u grckorn mi tu o
Demetri, boginji tla Ona i kritski
mladic Jasion vodili su ljubav u
polju koje je bilo preorano tri
puta, usled cega je ona rodila
sina, Pluta ("bogatstvo")
PLANINE
Prirodno simbolicko svojstvo
planina jeste da su one deo
Zernlje koji je najblizi nebu,
gde ljudi mogu da razgovaraju
s bogovima. Visoki vrh se cesto
srnatra svetirn u lokalnoj kul turi
zato sto se veruje da je on osa
sveta, koja povezuje Zemlju
s nebom Mosjije se popeo
na Sinajsku goru da bi primio
Deset zapovesti, a lsus se uspeo
na nebo sa Maslinove gore.
Za Hind use, Jaine i tibetanske
budiste mitska planina Meru
je centar svemira, sa bazom
u donjem svetu i vrhovima
na nebu. Njena zemaljska
rnanifestacija je planina Kajlas u
Hirnalajirna
Ponekad se planine srnatraju
doslovno telorn boianstava .. U
sin to tradiciji, japanska planina
Fudzi je fizicka rnanifestacija
bogova Indijanci iz plernena
Navaho veruju da narocite
planine ovaplocuju rnuske i
zenske duhove prirode Muski
duh se pruia preko lanaca Cuska
i Kariso, pri cemu se glava nalazi
na vr hu Cuska, dok se zenski duh
prostire dolinom, sa glavorn na
planini Navaho
KAMEN I STENE
Stene su sirnbol vecnosti i
nepornicnosti, pa se cesto vezuju
za boianstva - za rnnoge od
njih se srnatra da su nastanjene
narocitirn bogo,·irna i duhovima
Stene cuvaju toplotu, hladnocu
i vodu, a kristali odbijaju i
lome svetlost - sve svojstva
koja naginju sirnbolici - a
astrologija povezuje mrioge vrste
dragog kamenja sa planetarnim
uticajirna
Pripadnici naroda Sarni u
severoistocnoj Rusiji veruju
da su neke stene nastanjene
duhovima koji kontrolisu okolni
zivotinjski svet, tako da se na
tirn stenama izvode rituali radi
obezbedivanja dobrog !ova.
Tunguzi veruju da gospodar
surne, zastrasujuci sumski duh,
rnoze da poprimi fornrn stene,
pa oni zato izbegavaju stene koje
irnaju zivotinjski iii ljudski oblik.
U Vijetnamu je kamen obdaren
zivim svojstvirna i smatra se da
krvari kad bude udaren ..
Za razliku od simbola
drveta, koje olicava zivotne
cikluse, karnen znaci vecito i.
nepromenljivo. Greb omfalos
iii pupcani kamen predstavljao
je rodno rnesto kosmosa
Za drevno stojece karnenje
u severnoj Francuskoj i na
Britanskirn pstrvirna srnatra se da
je korisceno u ranim ratarskim
drustvirna za zadrfavanje i
obuzdavanje silnih energija
zemlje, a obicno je bilo okretano
prerna ciklicnirn kretanjirna
PUSTINJA
kosmosa Stounhendz je postao
glan1i obredni centar na jugu
Engleske negde oko 2100. godine
p. 11 e. i verovatno je koriscen
za sladjenje sunca. Falusni
ka.menovi Bretanje povezivani su
sa orgijskim ritualima i k njima
SU dolazile zene koje SU zelele
da zatrudne, pa su trljale trbuhe
prasinorn i vodom sa povrsine
tih kamenova Za kamenje s
ruporn takode se veruje da irna
oplodujuea svojstva, a prolazak
kroz rupu, moze sirnbolizovati
radanje putern zenskog principa.
U delovima Afrike za veliko
kamenje se srnatra da sadr:li duse
predaka
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na
dva nai':ina .. Ona predstavlja praiskonsko
stanje pre pojave zivota, ali moze da
prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi
stvarnost Pustinja je jalova i neplodna,
pa ipak u hriscanskoj misli moze da
simbolizuje i najbozanskiju milost kada
se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je
odabrana kuca prvih hriscanskih monaha,
"pustinjskih otaca"
GORE Tibetanski budistii':ki
hodoi':asnici zaobilaze
podnozje planine Kajlas,
svete planine i za budiste
i za Hinduse, za koju se
veruje da je boraviste
bog ova
GORE LEVO Stounhendz je
naji':uveniji kameni krug
u Engleskoj, a smatra se
da je sagraaen da bude
uklopljen u kretanje
planeta.
0
u
z
0
VODA
GORE Morski talasi
simbolizuju kreranje zivota
od njegovih najneznijih do
najburnijih aspekata
ELDORADO
Pomisao na izvor iii
cesmu koji mogu
da prenesu vecitu
mladost javlja se u
mnogim legendama
i mitovima. Kada su
se Spanci iskrcali na
danasnju Floridu,
trazili su grad koji
se zvao Eldorado
(pozlaceni) sa
cesmom iz koje je
tekao eliksir zivota
Kao i druc"i osnon1i clementi
b
ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu
u svetu simbolikc i u mi tu o
stYaranju svet,1. Ona cesto
predstavlja .izvor zivota, ali takode
neminoYno dovodi do smrti i do
podzemnog s\·cta Voda se kreee
odozgo prema dole, uvek birajuci
najbksi put. pa jc zbog toga
snaz,rns simbol menjanja oblika
Voda je i dinamicna i haoticna.
krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna
i nikada ne iduci pravo Svete
silc vode su Llnivcrzalne; bo
psiholoski simbol powzuje sc sa
nes\·esnim, sa dusom, osceanjima
i tokom zivota ..
POSEJDON
Grcki bog Posejdon bio je vladar
\'Oda i zemljotresa .. Bio jc besan
i plaho\·it bog koji je izazi\·ao
silan strah i posedovao sile za
budcnje zi\·ota, koristeci trozubac
da uskornesa gromove, velike
talase i munje .. Posejdon je vodio
ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim
ZC!l,1Jl1.1, kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,
jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog
O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e
S\'etC zivotinjc bile SU konj,
simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik,
koji jc predsudj,10 Poscjdonorn
oplodLljucu rnoc
OKEANI
Prostranstn1 okc,rna s\ eta
objasnjaYJ. bko jc beskrajna
ponsina \'Ode Ccsto bila
prcduslov za stvar.rnjc mnogih
mitologija kao nosioci
celokupnog zivota, okcani
su obdareni majcinskim i
zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ.,
hr,rncci one koji ziyc od njcnih
plodoYJ i\fcdLltim, mora su
u isto ncmc ncprcdvidi\·a,
predst,1\·ljajuci izncn.idnu
opasnost, skrivena cL1do\·ista,
oluje i donji svet
Za rane jenejske piscc more je
bilo simbol stvar,rnja Nasuprot
tome, i\[rtYo more, kojc jc
prczasiecno solju, bczinitno jc i
opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici
kao duhO\·na pustos Za izopacenc
g r a d o n ~ Sodornu i Gomoru
smatra sc da su sc n.ilazili 1u
jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora
REKE
Reka koja tei:e obicno predst,1\lja
Heme, istoriju iii ljudski \ck
Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti
z,1ccee i rodenjc dok njeno
uli\·anjc u more cesto simbolizuje
smrt i zagrobni zin1t. Islamsb.
jcncjska, hriscansb, hinduska
i budisticka tradicija gon11c o
cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1
na cctiri str,rne svcta, simbolicno
dcleci zemlju na cctvrtine. One
sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm,
duho\ nom snagom, ishranom i
smrcu
Zivotod.ivalai:b priroda rcka
Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost
njihm ih obab, kojc su na\clc
ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko
Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra
i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su
t,1kode prirodnc granice. a mitskc
rckc ecsto razchajaju mrtve od
zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc
poskakivao kroz Had, i jap.rnska
Sanzunohl\'a
Jorubc iz zapadnc Afrike
verujLI da se boginja Jernodh
preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji
Vodaci bacajLI stvari u reku da bi
smirili duha rnde posle proslave
Bogojavljenske noci. Reka Gang
se takodc slavi kao boginja Ganga
LEVO Slika koja prikazuje Posejdona
iii Neptuna kako stvara konja, jednu
od svojih najsvetijih zivotinja, i
simbol prirodnih izvora
oesNo Ova slika potopa snazno
ilustruje simboliku poplava kao
nosioca ali i mogucnost
prociscenja i ob11ove zivota
Hodocasnici uzim,1ju 1odu iz
njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 u
Himalajinu i njom prsbju ling,1m
(falus) u sclu R,uncsvar,1m,
mhljcnom 3 200km, sjcdinjujuci
boginju rckc S,l Simm, muskim
bogom plodnosti
IZVORI. VREL\ I
VODOP,-\Dl
\'oLh koja izbij,1 iz tla ima
spccij,1lnu \·ezu sa donjim sYctom
i s,1 izYorom zi\ot,i. VrcL1 i izYori
sc obicno po\·czuju sa utrobom
zcrnljc i smatralo sc da im,1ju
mo( da ispunc zcljc, prcdvidc
buducnost i izleec .. U hropi,
S\cta ncla izbij,1ju ru svctim
mcstima, gdc su s\·cci muccni,
zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala
Dcvica i\larija. Za ncla pozruta
bo ·· b.1pska \·crovalo sc da
pomal:u plodnost i pri porocfaju, a
zatn1reno nclo simbolizovalo jc
nc\·inost.
ProrocanstY,1 su se ecsto
citaLi na nclima iii jezercima
posmatranjcm krctanja na
Yodcnoj ponsini, obr.uaca kojc
praYi plut,1jucc lisee iii ribe i
jcguljc kojc pli\·aju u dubini.
U Glastonbcriju, Samcrsct,
Engleska, z.i rnde Putirskog
nela go\·orilo se da su obojene
Hristornm krdju, koja je doneta
u Englcsku u svetom Gralu
lzvori i nela obicno
simbolizuju izrnr zirnta
Prip,1dnici naroda Sunji u Nju
Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi
poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg
sveta, a pric,1ju i o pern,1toj zmiji
koja ziYi u vodama njihovih svetih
inora. Sunji zato izbcgavaju
ubijanjc zmija da bi zastitili svoje
rezen·c Yode.
\I RO\ I
Delo\ ,injc suprotnih struj,1 u
\ clikim \ odcnim ponsina111,1
do\odi do \Ttlog,1 koji nwgu ch
budu tL1likL• sn,1zni Lh od\ uku
brod u dubinc. l
1
Odiscji, \ ir koji
pokus,n,1 ch prL•gut,1 OdiscjcY
brod 0\ ,1ploccnjc jc cud cl\ ist,1
Haribde. f'Otomb bogo\ ,1 Gee
i Poscjdon,1 Odiscj l'SLljC zil
s,1mo z,1to Sto sc uln atio z,1
gr,HlLI jcd1wg dnct,1. U pocmi
Pust,1 zcrnlja koj,1 istr,1zujc tcmu
gubitb T S. Eliot koristi \ ir da
simbolirnje smrt i unistenje.
POTO PI
S\c price o potopima mogu sc
sh\ ,ititi Lw simbol haos,1 koji
nast,1jc k,1da sc ljudski rod nc
pon,1s,1 u skladu s,1 duhon1im
z,1konim,1 prirodc Biblijskc
price o potopu koji jc izbris,10
ljudski rod\ erc1\ ,1tno su n,1stale
u juznoj i\!csopot,uniji (da1usnji
lr,1k) gdc sc s,1st,1ju rckc Tigar
i Eufr,1t plodnom podrncju
podloznom tcskim popLl\ anu.
h•jc jc mozda bilo i mcsto
Edcnskog nta. Biblijsb pric,1 o
Noju opisujc potop bo Boziju
kaznu z,1 ljudskc grchove Nojc,
CO\ ck pun \Tlin:i, s,1gradi barku
i prdi\ i po top, d:i bi 1u kraju
pono\O n,1mnozio ljude U
\",1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu,
l'tnapistim pric,1 Gilg,1mcsu o
scdmodnC\nom potopu koji jc
on prc2:i1co izgradiYsi brod za
srnju porodicu, sluge i zivotinjc;
brod sc na kraju z.iust,n-io n,1 \Thu
pLrninc. poslc ccg,1 su bogo\·i
n:igr,1dili Utnapistima i njcgoYu
suprugu bcsmrtnoscu
Priec o popl.:n ,una su prisutnc
u rnnogim drngim kultur,1ma
N,Hod Kimberli u upadnoj
Austr,1liji im,1 mesto kojc sc
zo\c Vulungn,1ri, gde tri kamena
opisuju potop iz Vremcna sn:i
koji jc s\c unistio, postede\·si
s,1rno momb i dc\·ojku koji su sc
uh\ atili z,1 rep kengura i dokopali
sc \iscg tl,1 Njih drnjc postali su
preci S\ ih ljudskih bi ea
VODA I ISLAM
GUTLJAJ
MUDROSTI
Nordijski bog Odin
zrtvovao je jedno
oko za gutljaj vode
sa izvora du ha
prirode Mimira koji
daje mudrost
GORE Virovi mogu da
predstavljaju promenu iz
jednog u drugo stanje, na
primer iz Z:ivota u smrt
Mnoge animisticke kulture
verovale su da duhovi
borave u virovima
U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje
zivota i kao sredstvo prociscenja. Kisa, reke i izvori su simboli
plemenitosti i milosti Alaha, za koga se kaze da voli one koji
se prociscavaju vodom.
<
>
198
<
i-
w
z
<
_J
<
>
VAZDUH I NEBO
GORE U misticnom
islamu oblaci su
simbol praiskonskog,
nespoznatljivog stanja
Alaha pre stvaranja
GORE DESNO u mnogim
kulturama grom i munja
su smboli bozanske moCi
Nebesa su boraviste bogova koji
kontrolisu iskonske sile koje
uticu na ljudski zivot na zemlji,
iz.lziv.ijuci i strah i cudenje
Otuch su se obi.lei, vetar i oluja,
grom i munja, sJgledavali kao
bo:Zanske manifostacije pune
simbolickih Jsocijacija Vazduh
ispunjava prostor izmedu zemlje
i neb,1 i u simbolicnorn smislu
povezan je s vetrom, dahorn
i duhom On je nevidljiva,
pokretacka sila koja po\·ezuje
pojedinca sa kosmosorn, a vrlo
cesto je sredstrn kojirn bogovi
kornuniciraju sa ljudskirn rodorn
\i,uduh se obicno odnosi na
muski arhetip
VETROKAZ
Vetar je simbol promene
- novi smer vetra ukazuje na
promenu vremenskih prilika
Na crkvama je tradicionalni
vetrokaz petao na vrhu krsta
koji pokazuje na cetiri strane.
Ovaj petlic simbolizuje oprez
prema zlu koje bi mogao
"uduvati" vetar.
VE TAR
Obicno se vetar povezuje sa
cetiri strane sveta. Svaki vetar
predstavlja razlicito bo:Zanstvo
iii razlicita svojstva, a on je
vesnik drugacijih vrernenskih
prilika, zavisno od lokalne
klime Cirnsijani koji zive duz
severozapadne obale Arnerike
veruju da su cetiri velika vetra
bili velike poglavice cetiri strane
sveta; posle rasprave kako da
rasporede snagu, osnovana
SU cetiri godifoja doba. Stari
Grci su posmatrali vetrovc kao
plahovite i buntovne bogove
koji su zatvoreni u pecine
glavnog boga vetrova, Eo]a; oni
su se zvali Borej (severni vetar),
Auster (juzni vetar), Eurej
(istocni i jutarnji vetar) i Zefir
(zapadni i vecernji vetar)
Poznavanje \·azdusnih struja
i njihovog uticaja najbitnija je
stvar u kineskoj vestini fong Sui
Kinezi poznaju osam vetrova,
koji odgovaraju broju trigrarna
koji formiraju I cing Prema
jednoj legendi, vetar je stvorio
beli zapadni tigar dok druga
prica kaze da su vetrovi pusteni
iz dfaka. Za japanskog boga
Fudina takode se govorilo da
dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su
koristili poznavanje vetrova
za predvidanje vremena dok
je natprirodni "druidski vetar",
stvoren po volji izdasima druida,
oznacavao vlast nad elementima
i udruzio je dah s vetrom kao
sredstvo magije
Medu Apacirna za linije
na vrhovima prstiju ruke se
kaze da pokazuju putanju
vetra koji ulazi u telo u vreme
stvaranja, dok linije na tabanirna
pokazuju kako ce \'etar (iii
du5a) napustiti telo posle srnrti.
Za vetar se uveliko smatra da
kornunicira s ljudirna: kod
Navaho Indijanaca Detc \'etra
SJ.puce junacirna njiho\·ih
prica Inace, vetar moze da
"govori" kroz neki instrument: u
prirnere spadaju okretaljka koju
koriste australijski urodenici
i indijanski 5amani, te eolska
harfa kod starih Grka. Razna
"raspolozenja" vetrova opisuju se
kao '·rika'', "uzdisanje" iii "SJ.pat"
OBLACI
Zbog pokrovnog karaktera
i veze sa neborn, oblaci se u
mnogim tradicijama pO\·ezuju sa
tajnama bofanskog U judeo-
hriscanskoj tradiciji oblaci
ponekad ukazuju na prisustvo
Boga: u Starom zavetu on se
pojavio kao stub oblaka da
povede svoj narod kroz pustinju
u toku lzgona, a u hriseanskoj
ikonografiji ponekad se
predstavlja kao ruka koja se
pojavljuje iz oblaka, dok za
Hrista kaiu da se uspeo na nebo
na oblaku. Taoisticki besmrtnici
digli su se na nebo na oblacima,
au nordijskoj mitologiji, Valkire
(zenski duhovi i Odinove sluge)
su jahale na oblacima
Kao donosioci kise, oblaci
su povezani sa plodnoscu i
obiljem prirode U Kini izraz
za oblak zvuci kao "sreea",
povezujuci tako oblake sa
srecom Takode se govori
da su paperjasti oblaci zore
doneli pet kineskih elemenata
( vatru, vodu, vazduh, zemlju i
metal) sa pet svetih planinskih
vrhova, i da su oblaci nastali
VETAR DUSE
U nekim tradicijama se smatra
da se vitalna energija kosmosa
prenosi vazduhom, pa ljudi
kada disu, udisu zivotnu silu,
poznatu kod Kineza kao ci, a
kod Hindusa kao prana. lnuiti
imaju slican koncept. poznat
kao sila, sveprozimajuci
zivotodavalacki duh koji
povezuje sva ziva bica s
ritmovima svemira. Kada
neko nije u kontaktu sa silom,
odvojen je od svog du ha
sjedinjavanjem jina i janga U
taoizmu su oni simboli stanja
kroz koje ljudi moraju proci pre
nego sto dodu do prosvetljenja
- mentalne rnagle koja postoji
pre nego sto se dostigne
bistrina. Kolokvijalni izraz"glava
u oblacima·· sugerise da se neko
gubi u sanjarskim idejama bez
osecaja za stvamost, dok "zivot
pod oblacima" asocira na teret
iii srarnotu Mavarski naziv za
Novi Zeland - Aotearoa znaci
"Zernlja dugog belog oblaka".
OLUJE
Snazni vetrovi kao sto SU
uragani, vrtlozni vetrovi ili
tomada, sirnboli su stihijske i
bofanske snage Bofanstva oluja
su figure zastrasujuce rnoci
koje ovaplocuju sile nereda
i korne5anja; u njih spadaju
japanski Susano-0, starogrcki
Posejdon i rnajanski bog oluje,
Hurakan, od kojeg je nastala
rec "uragan" Kao donosioci
kise, mogu se povezivati i sa
plodnoscu, kao sto je slucaj
sa Valom, starofenicanskim
oesNo Nordijski bog groma, for,
zamahuje svojim mocnim cekicem,
Mjelnirom, u borbi protiv divova
bogom oluje iVfavari ka:Zu da
bucne vetrove i oluje stvara
bog vetra, Taviri-Matea, da
bi kaznio neposlusnog brata
Tane-Mahutu (boga ljudskog
roda i suma), koji je razdvojio
njihove roditelje, zemlju i
nebo, da bi stvorio svetlost Na
Zapadu su se oluje sagledavale
kao davolsko delo U nekim
indijanskim tradicijama nocni
leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim
vetrovima zbog zavojite caure i
zbog zujanja njihovih krila.
Oluje se cesto povezuju sa
bogovima rata i sa vrhovnirn
rnuskim bofanstvirna: Indra,
hinduski bog rata, bio je poznat
kao Vadziri ("vitlac munja"),
a grorn i rnunja su bili glavno
oruzje vrhornog grckog boga,
Zevsa.
U Bibliji, grorn je glas
• gnevnog Boga Kelti su turnacili
grrnljavinu kao kosmicko
kome5anje, kao kaznu bogova
koji su prizivali gnev elernenata
U Africi, grom i munja se
povezuju i sa zemaljskirn
vladarima. Jo rube iz zapadne
Afrike veruju da je Sango,
veliki bog grmljavine, bio
najveci kralj ratnik, au Beninu
su rnunje sirnboli kraljevskog
dostojanstva, ponekad
prikazane kao bronzani pitoni
koji silaze sa kulica visokih
zgrada
U hinduizmu i budizmu,
rnunja u obliku dijamanta
( vadira) sirnbolizuje
destruktivne i kreativne snage
- unistavajuci iluzije i cinjenje
zla da bi pobedili jasnoea i
dobro U indijanskorn mitu,
duh groma i munje simbolizuje
ptica gromo\·nica, surov.1 Z\'er
.1li i zastitnica ljudskog roda:
z.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je
zn1k njcnih bit;ika protiv bica iz
donjeg svcta.
CEK!CI GROJ\lA
U rnnogim kulturarna cekic
ili sckira predstadjaju sirnbol
groma i munje. Sirnbol Sanga.
boga groma kod Joruba, je
drnglava sekira, koja predstadja
kamene rnunjc koje bog pusta
sa neba .. U nordijskoj mitologiji,
Mjelnir je bio cekic boga groma
Tora. Mjclnir je stvarao mun ju
kada bi udario o karnen, a
rnogao se pretvoriti u munju
kada bi bio baccn. On je takode
bio sirnbol Torove plemenitosti
i koriscen je na ccremonijarna za
blagoslo\· deci i mladarna
oote Ovaj reljef
fenicanskog boga Vala
pokazuje njegov status
kao boga oluja, prikazujuc'i
ga kako drzi munju, ali
Val se povezivao i sa
plodnoscu zbog toga sto
je donosio kisu
<
>
N
0
c
z
OJ
0
200
<
i-
w
z
<
<
>
VATRA
DESNO Vatra maze da
ima mnogo asocijacija i
znacenja: mesto mastanja;
iskonska vatra ognjista; iii
mesto preobrazenja gde
se spaljuju obiicja, iii gde
se izvode obredi vezani
za znacajne dogaoaje u
zivotu.
DOLE Otopljena lava·
prokljucali gnev i strasti
bogova, izvor svetlosti,
doma i plodnosti iii
psiholoski simbol snage
i moCi.
Simbolika vatre ima sirok
spcktar, iako se ona neprestano
pojavljujc kao glavni motiv
zivotrie sile. Ona moie da bude
intirnna i licna sila ljubavi,
strasti i topline iii agresivno
s,1bijcna u obliku mrfoje iii
osvctc .. Medutim, vatra je i opsti
simbol bohnske moCi, gneva
iii istine, i nekontrolisanih sila
prirode koje donose propast i
dovode do obnove U mnogim
kosmologijama ,;atra se povezuje
i sa stvaranjcm i sa apokalipsom,
svctlcci u raju i przeci u paklu
Vatru su ljudi obuzdali zbog
zastite, svetlosti i topline i
kao mesto za price, zanos i
snovc .. Ona je bitan clement'
prcobrazcnja kod obreda
kuvanja, inicijacijc i pogrcb,1,
a podstice fizickc i spiritualne
procese u alhemiji i nauci ..
Kinczi povczuju vatru koja se
dize prema gore sa jangom iii
muskim svojstvima. Ona jc
J.ktivan element koji sc povczuje
sa kreativnoscu i strcmljenjern
naprcd i nikada se ne odrnara
dok nc potrosi ono cimc se
napaja.
Vatra se ccsto povezuje sa
snainim emocijarna, konfliktom
i rJ.tom. Konflikt moze da bude
izvor velike emotivne energije
i, kao i vatra, moze da dovede
do topline, vreline, motivacije
i svctlosti, ali ona rnoze i da
spaljuje, ostccuje i unistava.
U alhemijskom smislu, vatra
konflikta moze zaista da dovede
do preobra:lenja, ukoliko ne
dobije previse vazduha iii ne
bude liscna vazduha iii svesti ..
KRADA VATRE
Krada vatre je simbolicna tema
koja ukazuje na njen nastanak i
na vrednost koju ima za ljudski
rod. Cin krade vatre odvaja ljude
FEN I KS
od zivotinja u obuzdavanju sile
koja im nijc dostupna Mito\·i
,rnstralijskih urodcnika govorc
o tajni kradc vatrc od ptica iii
zivotinja. u grckoj mitologiji,
lukavi Prornetej je ukrao vatru
za ljudski rod od vrhovnog
boga ze,·sa Da bi SC osvetio,
Zevs jc naredio stvaranje prve
zene, Pandore, i predstavio ju
jc Prometcjevom bratu Ona je
sa sobom donela kutiju punu
vclikih zala, koja su se rasirila po
svetu
VULKANI
Svaki vulkan na S\'etu ima
poseban karakter iii licnost, od
uspavanih divovJ. koji naglo
provale posle dugih vremenskih
periodJ., do zadimljenih planinJ.
koje se nikadJ. potpuno ne ugase
Ma kakvog da su karakterJ.,
vulkani izazivaju i postovanje
i strah. Psiholoski gledano, oni
simbolizuju snagu, promenljivost
i krckajuci iii sabijeni gncv, posle
kojeg slede izlivi silovite agresije
Vulkan je bilo irne malog
ostrva u blizini Sicilije, kao i
dimnjaka kovacnice Vulkana,
rimskog boga kovaca. Vulkan je
Mitska ptica iz Arabije, feniks je bio velicine
aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim
perjem. Na kraju zivota zapalio je vatru od
sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu,
a zatim se ponovo radio iz pepela Stari
Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol
besmrtnosti, dok su hriscani ovaj mit doveli
u vezu sa vaskrsenjem, a za Rimljane je on
predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao
nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva
energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline, milosti, bogatstva i
moci
u svojoj kovacnici kovao munje
zaJupitera i oruzje za Marsa,
boga rata. Vezuv u ltaliji je
poznat po tome sto je potpuno
zatrp,10 pcpelom rimske gradove
Pornpeju i Stabiju 79 .. godine
nove ere. Rimski pesnik Vergilijc
( 70. p. n. c. - l 9. n. e) opisao
je njegove kratere kako cure
kn·lju divova, a napisao je da div
zvani Alikonej leii ispod njega
U \Teme erupcija poja\·ile su se
price o divovima koji iskacu kroz
dim i ccpaju planinske padine na
komadice
Na Havajirna su ostrva
formirana stalnom aktivnoscu
nilkana, a legende govore
o Pele, jcdnoj od najlepsih
boginja vulkana, koja je sklona
povremenim izlivima gneva Ona
je uzrokovala zemljotrese besno
lupajuci nogama, a dovodila je
do erupcije vulkana ceprkajuci
po zemlji S\'Ojim earobnim
stapom, koji se zvao pa'oa
Kilauea je najaktirniji vulkan
na zemlji i smatra se Peleinim
domom.
Vulkani se cesto povezuju sa
gnevom bogova, ali su isto tako
izvori svetlosti, snage i ogromne
plodnosti vulkanskog pepela. U
VATROMETI
Smatra se da je barut izmisljen
u Kini iii u lndiji. Prve petarde
su pravljene za vreme kineske
dinastije Han (206 g. p n e .. -
220 g. n. e) i sluzile su u pocetku
za teranje zlih duhova Kasnije
su se povezivale sa sreeom i
napretkom U Americi su prvi
doseljenici slavili praznike paleci
crni barut Danas, kada su se
mnogi obredi izgubili, vatromet
se koristi kod dramaticnog
obeletavanja vaznih dogaaaja
kao sto je Nova godina iii Dan
nezavisnosti Sjedinjenih Drzava.
Britanskoj Kolumbiji, pripadnici
naroda Cimsijan \'eruju da je
luka\•i Gavran doneo svetlost
ljudskom rodu iz vulkana
Astecka boginja ognjista,
kuce i plodnosti bi la je takode
boginja vulkana. Ona je bila
simbol i uzivanja i bola i vladarka
bogatstva i dragog kamenja
Vulkan Ta! na Filipinima, koji
zanosno plovi u jezeru Ta!, jedan
je od najrnanjih vulkana, pa ipak
se smatra smrtonosnim Kazu da
on simbolizuje neustrasivu snagu
naroda iz provincije Batangas,
koja se skriva pod njihovom
prividnom smirenoscu.
VATRA I RELIGIJA
U mnogirn religijskim
tradicijama, vatra se povezuje
sa istinama i iluzijama
organizovanja duhovnog
dozivljaja Zaratustrovci vatru
smatraju izvorom celokupnog
stvaranja, a svako domaCinstvo
ima svetu vatru, cije je paljenje
povezano sa blagoslovom
Zaratustrovski hramovi vatre
su mesta zajednickog slavljenja
bogova, koja vode svestenici
dodajuci tamjan u svetu vatru ..
Ove vatre simbolizuju sadejstvo
MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI
Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da
otvore vrata sveta duhova svojih predaka, kroz koja mogu
da odaju postovanje i dobiju isceljenje. Oni su pravili svetu
vatru crtajuci krug od secera na tlu, zatim stavljajuci na
njega smolu, kedar, zalfiju, ruzmarin, duvan, lavandu, cvece
i na kraju cokoladu i med, sto je predstavljalo zivotnu slast
Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti
odgovoreno blagoslovom
sa Orrnuzdom, gospodarom
mudrosti
Judaizarn smatra vatru
osnovnim elementom koji treba
da prati sve irtve koje se prinose
Bogu, a vecna vatra je gorela pred
oltarom Hrarna .. Slika andela
Gospodnjeg koja se pojavila
Mojsiju kroz zapaljeni grm
ilustruje hebrejsko verovanje da
vatra znaci istinsku komunikaciju
od Boga U hriseanstvu su svece
podseeanje na prisustvo Boga,
a predstavljaju i nadu i zivot
Vatra je snaian simbol obnove
i krstenja, ona spaljuje gresnost
tako da ostane samo istina Bozija.
Budizarn cesto koristi vatru
kao simbol sila koje udaljuju
C:oveka od prosvetljenja, kao
StO SU fodnja, poh!epa, rnrfoja i
neznanje, pa zato gasenje tih vatri
simbolizuje nirvanu iv1edutim,
budizam takode korsti unutrasnji
plamen koji predstavlja
prosvetljenje.
GOMA
Jamabusijevski
monasi u Japanu,
sledbenici tendaj
budizma, izvode
vatrene ceremonije
zvane goma 12
vekova, s ciljem da
smire gnev Fudo
Mio-oa, gospodara
nesreca kao sto
je rat, zemljotresi
i razorni pozari.
Skandira se sutra
srca uz ritam
dobosa, koje prati
duvanje u rogove
od skoljki Svestenik
odrzava vatru
dodavanjem ulja,
semenki i kedrovine
da bi stvorio dim koji
nosi molitve Fudo
Mio-ou.
DOLE Jevreji su verovali
da je Bozija pojava u vatri
znak prave bozanske
komunikacije"
201
I
<
>
:0
>
I
I
Pi
':j
;;(
<
f-
z
<
<
>
N
DUG·A
GORE Duga se na razne
nacine povezivala sa
isceljenjem i sreeom, sa
snovima i svetovima iz
maste, sa plodnoscu i
poroaajem, pa cak i sa
iskustvom promene pola
POL I ROD
U nekim folklornim
tradicijama - kao sto
je srpska, albanska,
maaarska i francuska
- duga se povezuje
sa promenom pola
Kada se na nebu
pojave dve duge,
neke kulture ih
razlikuju po rodu:
Kinezi nazivaju
muskom svetliju,
glavnu dugu, a
tamniji sporedni luk
nazivaju zenskim.
Berberi iz severne
Afrike nazivaju dugu
"nevestom kise"ili
"nevestom neba':
dok je Jamani u Tjera
del Fuego (Ognjena
zemlja) nazivaju
"muzem meseca".
Nedokuciva, etericna i trenutna,
duga se pojavljuje sirnbolii'no
u rnitu i folkloru, u svetoj
tradiciji, umetnosti i nauci,
kao i u savrernenoj zapadnoj
kulturi, sa nizom znacenja koja se
medusobno razlikuju kao njene
boje U razlicitim tradicijama
duga se postovala kao bog iii
boginja, sejala je strah kao demon
i kuga, srnatrana je simbolom
optirnizma i nade, boianskog
zaveta i rnira i kao znamenje
rata i odmazde. Lucni oblik je
sirnbolicno povezuje sa krugom,
rnostorn i lukorn, dok se u nekirn
tradicijama povezuje i sa zrnijom
DUGIN MOST
Most je arhetipski sirnbol
prolaznosti, au torn obliku duga
predstavlja putanju izmedu
neba i zemlje iii vezu izmedu
razlicitih svetova U japanskom
mitu o stvaranju sveta, blizanacka
bofanstva Izanagi i Izanami
stoje na plutajucem Nebeskom
mostu da stvore svet, a verovanje
u juinom Gabonu navodi da
su ljudski preci stigli na zernlju
si5avsi sa duge. U nordijskom
mitu, Bifrost je bio dugin
most koji je povezivao Azgard,
zemlju bogova, sa Midgardom,
zernaljskirn carstvom. Za Bifrost
se govorilo da je veoma jak i
da je sagraden vestije od bilo
koje druge gradevine na svetu
Hajrndal, cuvar Azgarda, ziveo
je pokraj njega da bi upozorio
bogove na neprijateljske
napadace
Pripadnici indijanskog
plemena Navaho 1·eruju da je
duga most izrnedu sveta ljudi
i sveta duhova, dok 5amanske
tradicije sirorn Severne Amerike
veruju da natprirodna putovanja
u zemlju mrtvih podrazumevaju
prelazak duginog mosta. Burjatski
5amani iz Sibira pen ju se u svet
duhova dugom. koju simbolizuju
parom crvene i plave trake koji
je privezan za cerernonijalnu
brezu. Neki dugini mostovi
su vestai::ki: ovaj naziv je dat
kineskim rnostovima sai::injenirn
·od tkanja, koji premoscuju potoke
koji su bili presiroki iii prebrzi
za konvencionalne rnostove na
stubovima - jedan takav most iz
XIII veka jos sluzi za saobracaj.
Postoje i dugini mostovi preko
reke Nijagare i u Tokijskom
zalivu
BOZANSKO PRISUSTVO
Duga se i::esto tumaci kao
bo±anski atribut i kao znak
bofanskog prisustva. !Star,
vavilonska boginja ljubavi i
rata, nosila je ogrlicu u duginim
bojama, a Inke su verovale da
su duge kruna boga groma i
kise, Ilape. Luk - koji je oruzje
strelca - mo2e da predstavlja
boziji gnev Indra, hinduski bog
oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa
neba na zemlju koristeci dugin most
koji je nordijska legenda nazvala
Bi frost
JEOINSTVO I
RAZLICITOST
Za neke lndijance duga
simbolizuje udruzivanje
mnogo plemena kao "duginog
naroda': a ovaj termin se na
isti nacin koristi u Juznoj Africi
Duga je takoae istaknuti
simbol zapadnjackog pokreta
"Novo doba': koji ukazuje na
raznolikost svetih puteva,
duhovnog preobrazenja
i isceljenja preko veze sa
sistemom cakri
rata, ispalji1·ao je rnunje iz duge,
au Kambodzi i nekirn delovima
lndije duga je poznata kao "lndrin
luk"' Tjermes, bog grmljavine kod
skandinavskih Laponaca, koristio
je dugu za ispaljivanje strela na zle
du hove
Nasuprot tome, u judeo-
hriscanskoj tradiciji duga je
znak mira i samilosti, simbol
Bozijeg obecanja posle potopa
da nece unistiti eovei'anstvo.
Hrist se ponekad prikazuje kako
sedi na prestolu od duge na
dan Stra5nog suda, pokazujuci
oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa
bojama duge. Prema Dogonima,
ima ih cetiri:. crna, crvena, zuta, i
zelena. U budistickoj ikonograliji,
ima ih pet· plava, bela, zelena,
crvena i zuta. Zapadnjacka nauka
govori o sedam boja· crvenoj,
narandzastoj, zutoj, zelenoj, plavoj
indigo plavoj i ljubicastoj
svoju nebesku moc i rnilost Na
Tibetu, gde se duge jadjaju u
prelaznim periodima godine i
najadjuju promenu vrernena,
one se povezuju sa blagoslon1m nezamrsenog klupka konca u
bodisatva tibetanskog budizma.. duginim bojam.1, kojim bi se
Postoji rasireno verovanje ponistili losi uticaji duge Idejc
kod centralr10.1frickih Pigmeja o bolestima koje uzrokuje duga
da je duga instrument bo:lanske pojadjuju se sirorn Afrike, Azijc
komunikacije, au nekim i Australije: za Senoje Malezije,
kulturama ona obele:Zava mesto prolazak ispod duge uzrokuje
boianstn iii eoveka visokog roda: fat,1lnu groznicu, ,1 .rnstralijski
u havajskom folkloru plemkinja urodenici povezuju dugu sa
Hoamakejkekula je uhvaeena gubom Upiranje prsta u dugu
praeenjem duge. Duga je
povezivana sa lridom, zlatokrilom
glasnicorn grckih bogova, koja
se cesto prikazuje sa stapom na
kojem su se preplele zmije Maje
su prinosile :lrtve u zlatu i srebru
zastitnici zena, [scel. koja je bi la
boginja medicine, plodnosti i
duge i koja je kontrolisala ki5u.
smatra sc ludoscu u mnogim
delovima sveta: rnadarsko
rurodno \'erovanje kaze dace prst
kojim se upire u dugu uvenuti.
dok pripadnici naroda Sumu u
Hondurasu i Nikaragvi skrivaju
DUGI NO TELO
dccu u kolibc da bi ih sprecili
d.1 pokazuju iii gledaju dugu
Dobij,111je zutice. gubitak oka,
ud.u groma iii cak nestaj,rnje
su ncke od opasnosti kojc su se
\ ezi\ ale z.1 dugu
GORE Kada se Hrist
prikazuje sa dugom, u
hriscanskoj umetnosti to je
obicno simbol milosrdnog
aspekta njegovih
bozanskih mod
LEGENDE 0 DUGI
Srodno sistemu cakri, dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo,
svako sa razlicitim svojstvima.
Postoje rnnoge legende i obicaji
vezani za dugu Sijuksi kaiu da
je duga tarno gde je srnesteno
S\'O CVCCe jarkih boja, pre i posJe
kratkog perioda cvetanja na
zernlji U irskom folkloru, kucni
duh je nesta5ni davolak koji dr±i
zlatni kreag na kraju duge; u
keltskoj tradiciji, novcici s dugom
nalazili su se tamo, zakopani u
zernlji, ali otkrivani posle velikih
oluja.
Medutim, duga se ne povezuje
uvek sa lepotom i srecom Stari
Peruanci SU tvrdili dace se
osoba razboleti ako duga ude u
njeno telo; lek je bio nalazenje
Nivo
1 spoljasnji krug iii sloj
2. spoljasnji krug iii sloj
3. spoljasnji krug iii sloj
4 spoljasnji krug iii sloj
5 spoljasnji krug iii sloj
6. spoljasnji krug iii sloj
Boja Telo Svojstva
crvena fizicko (prolazno) temelj na kojem se grade svi drugi
nivoi
narandzasta etarsko (prolazno) rani emocionalni i formativni uticaji
okruzenja; energetski obrazac tela
···············································
2:uta astral no (prelazno) uticaji kulture i drustva, kao StO SU
religiozne i obrazovne institucije i kako
zelena
plava
indigo
one oblikuju misao i delovanje
mental no (prelazno) postizanje smisla zivota kroz odnos sa
drugima; spona izmeau prolaznog i
vecnog
uzrocno usklaaeno sa dusom; skladiste secanja
(transpersonalno) duse, podstice njeno putovanje
·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•·······
dijamantsko razmisljanje potisnuto intuitivno
(telo blazenstva) stecenim znanjem
(transpersonalno)
7. unutr asnji sloj iii jezgro ljubicasta nebesko (vecno) prosvetljenje; individualna dusa stapa
se s kosmosom, sjedinjavanje sa
bozanskim
Ci
c
>
1
T R E C I D E 0
l(NJIGA
ZNAI<OVA
Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa,
graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja,
pojrnova i znacenja. Sledece stranice sadr:Ze preko
1000 ideograma, grafickih motiva, simbola i crteia.
Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja
iii upotrebe. Neki od najprirnitivnijih simbola
imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada
izgubljena, a drugi, kao spirala, imaju univerzalno
dosledno znacenje. 0 mnogim znakovima na ovirn
stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima
knjige. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao
sto je Ziva, imaju zapanjujuCi broj varijacija, a mnogi
od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu
raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi
prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno.
oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj
Africi, Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale
istu va:Znost za one koji su ih crtali, da Ii je trebalo da
predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati, ali
univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno
komunikacije u svim nasim kulturama.
A Prvo slovo
alfabeta koristi se da
oznaci najbolje, prvo
AKTIVNI INTELEKT
Nepoznatog
porekla, takooe
jedan od znakova za
vodu
ADINKRAHEN
Najvazniji ganski
adinkra simbol, koji
oznacava vaznost
igranja vodece
uloge.



[
,. -:



AooN1 Hebrejski
izraz koji oznacava
gospodara koji nije
Bog
Av10N Duhovna
ambicija i
prevazilazenje
ljudskih ogranicenja
VAZDUH Element
Kabalisticki znak.
VAZDUH Element
Stari hemijski
simbol
AKOBEN Ganski
adinkra simbol koji
oznacava budnost
i oprez. Akoben je
rog koji se koristi da
oznaci bojni poklic
AKO KO NAN
"Kokosija noga':
ganski adinkra
simbol koji oznacava
milost, negovanje
lnspirisan je
navikom kokoske da
gazi pilice a da ih ne
povredi, ponasajuci
se kao roditelj
zastitinik i vaspitac
AKOMA NTOSO
Ganski adinkra
simbol koji znaci
razumevanje i
dogovor
ALHEMIJA, umece.
Znak Sunca je u
sredini, okruzen
sa cetiri osnovna
trougla, krunisana
hriscanskim krstom,
a zatim stavljena u
krug koji predstavlja
vecnu iii duhovnu
dimenziju.
ALHEMUA, umece
menjanja Koriscen
u XVII veku, ovaj
znak je nastao
pod uticajem
pitagorejskog
geometrijskog
misticizma
ALHEMIJA, umece
menjanja. Ovaj
simbol je uklesan i
u stene u Uksmalu,
Srednja Amerika,
1000 godina p. n .. e
Usvojio ga je Rudolf
Stajner i povezuje
se sa Stajnerovom
antroposofijom
ALKOHOL
Alhemijski znak
ALKOHOL Stari
hemijski znak..
PRETAKACA
Alhemijski znak
za sud iii kazan za
destilovanje Koristio
se i u nekadasnjoj
hemiji
l 1
ollll
ALGOL Nepomicna
zvezda koja se u
Kabali koristi u
nekim misticistickim
kontekstima na
magijskim pecatima.
ALGORAB
Nepomicna zvezda
koja se koristi
na kabalistickim
magijskim pecatima
ALINEJA Tipografski
znak koji se koristi
u stampanim
tekstovima, a
oznacava pocetak
Zapadnjacka
umetnost cesto
prikazuje Mariju
i lsusa u oreolu
bademastog oblika.
ALFA Prvo slovo
grckog alfabeta,
povezano sa
pocecima. Vezuje
se za Boga, za koga
kazu da je alfa i
omega - pocetak
i kraj Nekad je
ovo bio tajni znak
hriscanske vere
oo,og toke rni,li
LL
5VEJE U REDU
Osnov avionskog
kodeksa u vezi s
nepredvioenim
dogaoajima ..
BADEMVazan
simbol sa
paganskim i
hriscanskim
korenima, povezan
sa nevinoscu
i bezgresnim
zacecem Njegov
sokje u starom
veku povezivan sa
muskim semenom
Biblijsko predanje
kaze da se Aronov
svestenicki status
otkrio time sto
je njegov stap
procvetao i
radio bademe.
ALFEKA Nepomicna
zvezda koja se koristi
kao kabalisticki
magijski pecat
STIPSA Alhemijski
znak
AMALGAM
Alhemijski znak.
AMALGAMISANJE
Alhemijski znak
AMPERSAND
Tipografski znak sa
znacenjem "i"
ANARHIZAM
Sinonim za politicki
pokret.
S10Ro U ranom
hriscanstvu tajni
znak za krst, nadu,
spasenje Takode
simbol mora,
postojanosti i
sigurnosti; i vlastitog
bi ca
ANE>EO Simbol
bozanske volje u
nekoliko tradicija,
nebeskih stvorenja
u jevrejskoj,
hriscanskoj i
islamskoj tradiciji;
smatra se da se
razvio iz semitskih
i egipatskih krilatih
bozanstava
Andeli se smatraju
glasnicima,
ratnicima, cuvarima i
zastitnicima
ZIVOTINJSKO
CARSTVO Simbol iz
XVIII veka
ANK Krst sa
alkom na vrhu;
staroegipatski
simbol besmrtnog
zivota Kasnije
usvojen kao simbol
Egipatske koptske
crkve.
ANSUR Runa za A
MRAvMarljiv
rad, organizovana
zajednica .. U
tibetanskom
budizmu mravinjak
je simbol
trudoljubivog
zivota; u delovima
Afrike povezuje
se sa plodnoscu i
kreativnoscu.
oaf f10
ANTARES
Nepomicna zvezda,
kabalisticki magijski
pee at
ANTILOPA U
Africi povezana
s mesecom i
plodnoscu; za
Bambare (iz Malija)
ovu zivotinju je
poslao bog tvorac
da nauci ljude da se
bave ratarstvom
ANTINUKLEARNA
KAMP ANJA
Amblem kampanje
za nuklearno
razoruzanje,
sastavljen od
semaforskih znakova
za"N"i"D"
SPIRALA
SUPROTNA
KRETANJU
SKAZAUKI
SATA Dinamican
simbol zivotne
sile, kosmicke i
zemaljske ..
ANTI MON
Alhemijski, a koristi
se i u medicini.
NAKOVANJ U
Polineziji i delovima
Afrike povezan sa
zenskim principom
i plodnoscu; u
skotskom folkloru
povezan sa
magijskim mocima
kovaca
Kus1 MAJMUN
Postovan u starom
Egiptu, Africi, lndiji
i Kini, ali omrazen u
hriscanskoj tradiciji,
gde je simbol
poroka i pohote.
AFRODITA Znak
boginje
APOLONOvaj
simbol boga zasniva
se na obliku lire, koja
je bila Apolonov
instrument
JABUKA Simbol
srece, narocito
polne; amblem
ljubavi, braka,
proleca, mladosti,
plodnosti i
besmrtnosti.
Povezan sa
zabranjenim vocem
u Edenskom vrtu,
pa je tako hriscanski
simbol iskusenja i
prvog greha.


PRIBLIZNO JEDNAK
Matematicki znak
KAJSIJA U Kini je
kajsija simbol za
lepu zenu; Japanska
sljiva (ume) ponekad
se zove kajsija
AKVA REGIA
Alhemijski znak za
"carsku vodu"
HD
AKVA REGIA
Alhemijski znak
za "carsku vodu''.
varijacija
VooowA Zodijacki
znak.
ARATRON Plane.ta,
misticni kabalisticki
znak za pr vi
Olimpijski duh.
LuKTrijumf
i pobeda;
velicanstveno
ljudsko dostignuce.
ARKTUR
Nepomicna zvezda,
kabalisticki magijski
pecat
ARES Znak ovog
boga.
ARES Znak ovog
boga, varijacija
ARES Znak ovog
boga, varijacija
OvAN Zodijacki
znak
ZAVETNI KOVCEG
Jedan od simbola
jevrejske vere,
kovceg koji je bio
Bozije jamstvo
zastite Kovceg se
drzao u drugom
simbolu judaizma,
senici.
8ARKA Ill LADA
Simbol spasenja i
ocuvanja prisutan
u mitologiji naroda
Sirom sveta. U
hriscanstvu barka
predstavlja crkvu,
Mariju iii Hrista; u
svetovnoj simbolici
ona je simbol
Zemlje koja pluta
svemirom
RUKA Simbol moci
i snage; mnostvo
ruku koje imaju
hinduski bogovi
simbolizuje njihovu
slozenost i moc
Podignuta ruka
moze da znaci
pretnju iii blagoslov
Ruka takoae
ima zastitnicke
konotacije
0KLOP U
sred njevekovnoj
Evropi oklop je
simbolizovao viteske
vrline hrabrosti,
zastite, casti i snage;
simbol ratnicke
klase u Kini i Japanu
STRELA Znak za
smer
STRELA/GLAVA
STRELE Prodor
- svetlosti, smrti,
ljubavi iii spoznaje.
Povezana sa
simbolima sunca
i ostrim ubodima
ljubavi
STRELA,
ZAKRIVUENA
Stari znak prisutan
u praistor ijskoj
peCinskoj umetnosti
zapadne Evrope.
STRELA,
TALASASTA Marske
struje
))))
STRELA, ORUZJE
U islamu oznacava
Alahov gnev, a
u hriscanstvu
mucenistvo i smrt
Koci lndijanaca,
uvezane u snop iii
polomljene, strele
predstavljaju simbol
mira.
ARSENIK Alhemijski
znak.
ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija
0
ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija
ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija.
As Bog, kasnije os,
runa za brzake iii
vodopad
ZvEzo1cA
(Asterisk)
Tipografski znak za
fusnotu.
AToMTakoae
uranijum, nuklearni
reaktor (na
kartama), nuklearno
istrazivanje,
nuklearna fizika
ATOM, manje
uobicajena varijanta
od prethodne
Auo1Amblem
proizvoaaca
automobila,
simbol jedinstva i
zajednistva.
TuR (primitivni
evropski bizon)
Runa Ur, znak za ovu
zivotinju
JESEN
Starogermanski
vremenski znak.
~
v
JESEN
Starogermanski
vremenski znak,
varijacija.
SEKIRA Gotovo
univerzalni simbol
odlucne moci i
autoriteta .. Povezan
sa kreativnom
silom groma U
vezi sa starim
bogovima sunca i
oluje .. U zapadnoj
Afr ici koristi se za
prizivanje grmljavine
i kise; simbol
jedinstva porodice u
kineskom braku
JAZAVAC U Kini
povezan sa radoscu
igre; u keltskoj
tradiciji sa lukavoscu,
prevarom
LoPTA Simbol
decijih igara; u
Kini povezana
sa suncem i sa
simbolom jin/jang
BAMBUS
Kineski simbol
za elasticnost,
dugovecnost, srecu
i duhovnu istinu;
japanski simbol
istine i poboznosti
BANANA Frojdovski
falusni simboL
BAZILISK
Srednjevekovni
simbol pofode i
bolesti
KoRPA Simbol
majcine utrobe; u
Americi se price o
korpama i pravljenju
korpa odnose na
zene.


BAs Kuuc Muzicko
obelezavanje
SLEPI MIS Povezan
sa smrcu, simbol
straha i sujeverja,
u zapadnjackom
folkloru povezan
sa vradzbinama i
okultnim. U Africi i
staroj Grckoj bio je
simbol razumljivosti
Moze da znaci i
ludilo .. Bozanstvo
donjeg sveta u
srednjeamerickoj i
brazilskoj mitologiji
KADA Povezana
s kupanjem i
prociscenjem, kako
duhovnim tako i
iizickim.
PAsuu Simbol
plodnosti. u lndiji se
koristi za ljubavne
cini, au Japanu za
teranje zlih duhova
MEDVED Simbol
muske hrabrosti
i praiskonske sile;
dok medvedice
simbolizuju brigu
i toplinu, iako ih je
Jung povezao sa
opasnim aspektima
nesvesnog U
hriscanskoj i
islamskoj tradiciji
medved je okrutan i
pohotljiv.
BRADA Vazan
aspekt muske
simbolike, koji
predstavlja
dostojanstvo,
muskost i mudrost
Znak kralja; u starom
Egiptu su vladari bez
brade, ukljucujuci
zene, bili prikazivani
s laznim bradama da
bi ukazali na status
koji im pripada
PC:ELA I KOSNICA
Drustvo, radinost i
zajednicki napori;
u evropskoj,
kineskoj i hinduskoj
tradiciji pcele se
takooe povezuju
sa romanticnom
ljubavlju .. U
evropskom folkloru
one se povezuju
sa smrcu i drugim
svetom
ZvoNo Glas koji
oglasava istinu,
narocito u budizmu,
hinduizmu, islamu
i hriscanstvu.. U Kini
ono simbolizuje
poslusnost i
kosmicku harmoniju
Praporci mogu
predstavljati srecu
i polno uzivanje
Na hebrejskim
haljinama nosi se
kao znak nevi nostL
Povezano sa
zenskim principom
predstavlja
zastitu. Obelezava
prolazenje vremena
i oglasava dobre
vesti, upozorava na
opasnost i zvoni
povodom smrti
PoJAS Ill TKANICA
Zenska cednost.
bracna vernost
iii zavodljivost
Magijski pojasevi
se pojavljuju u
mitu kao amblem
snage, a u Engleskoj
su postali simbol
casti Monaski
pojasevi u obliku
konopca aludiraju
na bicevanje Hrista
Hinduski pojas je
amblem vremenskih
ciklusa
BEoRK Runa za
slovo B
BETOR Planeta;
misticki kabalistii':ki
znak za drugi
Olimpijski duh
BIO HAZARD
Upozorenje, SAD.
BREZA Blagotvorna,
zastitnicka, sveta
germanskim
bogovima
Kosmicko drvo
centralne Azije
U samanskim
obredima
simbolizovala je
ljudsko uspenje u
svet duhova
PTICE Simbol
ljudske duse,
predstavlja dobrotu
i radost, mudrost,
inteligenciju i
brzi tok misli U
prii':ama australijskih
urooenika one
nose informacije
U zapadnjackoj
umetnosti ptice
mogu simbolizovati
vazduh i dodir
KARTA RODENJA
Elizabetanska
Engleska, XVII vek
BIZON I BUFALO
Zivotinja visokog
ranga u lndiji i
jugoistocnoj Aziji.
U Kini se domaci
bufalo povezuje sa
kontemplativnim
zivotom Za
lndijance on
simbolizuje snagu,
napredak, obilje i
natprirodne sile
BJARKAN Runa koja
se povezuje s novim
zivotom i rastom
oO.o
o ~ o
0
BLAGOSLOVENI
ZNAK Jedan od
blagoslovenih
znakova koji se,
izmeou ostalog,
pojavljuje u
lndiji u ranoj
simbolici otiska
Budinih stopala
Na Zapadu ovaj
simbol predstavlja
heksakord i
harmoniju uopste ..
BLAGOSLOV I
BEZAZLENOST
Varijacija papinog
krsta
PovEz NA oc1MA
Duhovno slepilo;
u masonskom
obredu skidanje
poveza simbolizuje
prosvetljenje U
klasicnoj antici,
Fortuna (boginja
srece) je zavezanih
ociju da bi se znalo
da ona nikoga ne
favorizuje.
BMWAmblem
proizvooaca
automobila,
varijacija suncanog
krsta, starog sklopa
za suncevu energiju
VEPAR U severnom
i keltskom svetu
iskonski simbol
snage, agresivnosti
i hrabrosti Sveti
simbol sunca Li lranu
i simbol meseca u
Japanu. Postao je
hriscanski simbol za
tiraniju i pozudu
CAMAC Simbol
zastite nalik
majcinoj utrobi,
takoae povezan
sa simbolikom
spasenja i obnove
Nojeve barke
CIR I APSCES
Alhemijski znak.
KuucATI
Starogermanski
KuucATI
Alhemijski znak
KosT1 U starim
drustvima
simbol moguce
reinkarnacije iii
telesnog vaskrsenja
Stara verovanja
su smatrala da se
sustina C:oveka
nalazi u kostima,
veza se vidi u frazi
"osecati nesto u
kostima"
KNJIGA Simbol
znanja i mudrosti
u mnogim svetim
tradicijama
(judejskoj,
hriscanskoj,
islamskoj); u starom
Egiptu, Knjiga
mrtvih bila je zbirka
svetih zapisa koji
su sahranjivani s
pokojnicima da
bi im pomogli na
drugom svetu.
BoRAKS Alhemijski
znak
BoRAKS I TINKAL
Alhemijski znak
MA5NA Simbol
sabijene energije,
snage volje,
bozanske moci i
napetosti. Amblem
rata i lova U
istocnjackoj misli
predstavljao je i
duhovnu disciplinu.
u
CINIJA I SUD
Alhemijski znak.
.KUTIJA Simbol
majcine utrobe i
zenskog nesvesnog,
povezan sa tajnama
i skrivanjem. U
klasicnom mitu,
_Pandorina kutija je
simbol onoga sto ne
sme da se otvori
NARUKVICA Kao
nakit moze da
oznacava rang.
Moze se koristiti
i kao plocica
identiteta.
MESING Alhemijski
znak
HLEB Glavni
zivotni artikal, u
hebrejskoj trad iciji,
povezana s nadom,
pogaca simbolizuje
prociscenje i zrtvu
Hriscanska metafora
za duhovnu hranu i
za Hristovo telo
MosTSpaja
dva razlicita
carstva (nebo i
zemlju, materiju
i duh, vidljivo i
nevidljivo); simbol
preobrazenja,
prelaska izjednog
stanja u drugo
UzoE u klasicnoj
antici se govorilo
da ih je izmislila
Atena, boginja mira
i rata; povezane
sa umerenoscu i
uzdrzanoscu, kao
kod "obuzdavanja"
strasti
METLAOd
prastarih vremena
povezana je sa
magijskim mocima ..
Simbol ciscenja
Zapadnjacki folklor
povezuje metlu
sa vesticama
zahvaljujuci
verovanju da zli
duhovi mogu da
omaaijaju sredstvo
koje se koristi za
njihovo isterivanje
MEHURIC Simbol
iluzije (budizam,
taoizam) i
prolaznosti ..
IZIDINA KOPCA
Staroegipatski znak
zastite.
BuoASedeci
Buda je simbol
prosvetljenja.
Bu FA LO Vidi bizon
81K Visestruko
simbolicna zivotinja,
koja predstavlja
mesec, sunce,
zemlju, nebo, kisu,
toplinu, zensku
plodnost, muski
:Zar, matrijarhat i
patrijarhat, smrt,
obnovu. U pecinskoj
umetnosti bikje
simbol zivotne
energije Energija
bika sabijena u riku
i topot nogama
povezuje se sa
grmljavinom i
zemljotresima,
naroi':ito na Kritu.
0KRETAUKA
Muzii':ki instrument
i kultni predmet
uroaenickih
naroda (Amerika,
Australija); kada se
zavrti u vazduhu,
on proizvodi
nezemaljsku riku,
koja podseca na
grmljavinu. Koristi
se u samanskim
ritualima radi
uspostavljanja
komunikacije sa
svetom duhova i
precima
R0Gov1 BIKA
Povezuju se sa
polumesecom
LEPTIR Simbol
duse i vaskrsenja
u meausobno
veoma udaljenim
zemljama, kao sto
su Kongo, Meksiko
i Polinezija. Takoae
simbol zivota i
njegovog ciklusa;
u :zapadnjai':koj
umetnosti Hrist se
ponekad prikazuje s
leptirom u ruci
MERKUROVA
PALICA Zmijin stap,
atribut gri':kog boga
Hermesa i njegovog
rimskog pandana
Merkura, simbolizuje
posredovanje
izmeau
suprotstavljenih
sila i tumaci se
kao amblem
homeopatske
medicine. Osim
toga, simbol je
trgovine.
0KSIDACIJA
Alhemijski znak.
TELE Povezuje
se sa gozbom,
gostoljubivoscu
i proslavama, ali
i sa zrtvovanjem
(judaizam)
S1uc1 Heraldii':ki
znak, u poi':etku
predmeti sa siljcima
koji su se koristili u
boju za obaranje
konja ..
KAMILA Na
Bliskom istoku
tradicionalni simbol
bogatstva i statusa;
u srednjevekovnoj
Evropi simbol
umerenosti; u
hriscanstvu se
kamila povezuje
sa poniznoscu i
pokornoscu.
l<AMELIJA Kineski
simbol zdravlja i
cvrstine. u Japanu
se povezuje sa
iznenadnom smrcu
RAK Zodijacki znak.
RAK Zodijacki znak,
varijacija
SvEcA Simbol
duhovnog
prosvetljenja,
svedoi':enja i radosti.
Njen kratkotrajni
plamen je metafora
za usamljenu,
i':eznutljivu ljudsku
dusu.
LIST KONOPUE
Simbol
rastafarijanizma, i':iji
sledbenici veruju da
je konoplja "sveta
biljka'; cije koriscenje
je utemeljeno u
svetom pismu;
simbol pobune
protiv belog drustva;
takoae simbol
kulture mladih u
zapadnom drustvu
I I
ToP U staroj hemiji i
gvozae
BALDAHIN Senka
i zastita, takooe
povezan sa
kraljevskom vlascu,
simbol nebeske
zastite
JARAC Zodijai':ki
znak
JARAC Zodijai':ki
znak, varijacija
JARAc Zodijacki
znak, varijacija
JARAc Zodijacki
znak, varijacija.
l<ARTE, IGRACE
U Evropi i Aziji
povezane
s igranjem,
kockanjem i
proricanjem
sudbine Same karte
sadrze simbolicne
slike i brojeve
SARAN u
Kini simbol
dugovecnosti,
muskosti i naucnog
uspeha. Slike sarana
koristile su se na
jarbolima.brodova
iii krovovima da stite
od pozara
TEPIH Sveta i
svetovna upotreba
na Bliskom istoku;
koristi se da obelezi
i ulepsa sveti i
porodicni prostor U
Evropi tepisi imaju
simbolican status,
pri cemu crveni
tepih ima ritualnu
upotrebu u javnim
svecanostima
na kojima se
pojavljuju visoki
dostojanstvenici i
slavne licnosti
ZAMAK I TVRDAVA
Arhetipski simbol
zastite i utociste
(duhovno i
zemaljsko); mesto
koje je odvojeno i u
koje se tesko ulazi,
za kojim srce zudi
MACKA Simbol
preobrazenja,
vidovitosti, hitrine,
budnosti, culne
lepote, misterije
i zenske zlobe. U
Rimu se smatra
simbolom slobode
Nocne navike
macaka i moc
preobrazenja bili su
omrazeni
MACKA, CRNA
U keltskom svetu
povezana sa opakim
lukavstvom, u
islamu sa zlim
duhovima, a
u Japanu sa
nesreeom Na
Zapadu povezana
sa vradzbinama i
oavolom
GUSENICA U lndiji
simbol seobe dusa;
za stare Rimljane
bila je simbol
pohlepe i ruznoce
KAZAN Povezan sa
magijom, simbol
preobrazenja,
klijanja, obilja
i mogucnosti
ponovnog rooenja
i podmlaoivanja
Takooe povezan
sa mucenjem,
suoenjem iii
kaznjavanjem
LJ
PECINA Najiskonskiji
simbol utocista,
povezan s majcinom
utrobom, ponovnim
rooenjem, izvorom
i centrom. Tamnija
znacenja ukljucuju
ulazak u pakao iii u
nesvesno
PECINA Veoma
star ideogram za
pecinu, imanje,
selo iii tvroavu,
takooe koriscen
na savremenim
kartama za pecinu
KEDAR Simbol
snage i besmrtnosti
KEL TSKA HARFA
Simbol bardske
tradicije, ali ima veza
i sa donjim svetom.
Koristi se kao simbol
za lrsku ..
KEL TSKI CVOR
Simbol kosmosa,
jer je nacrtan
neprekinutom
linijom, pa se zato
koristi kao zastitni
znak
KENTAUR Mitsko
hibridno stvorenje,
pola eovek pola
konj, postalo je
simbol dvojnosti,
foveka zarobljenog
fizickim iii culnim
porivima, narocito
pozudom i gnevom
KERBER Cuvar ulaza
u grcki donji svet,
simbol strasnih
neizvesnosti smrti
CERERA Asteroid
CAI Hebrejska rec
za "zivot': obicno
koriscena na
ogrlicama i drugim
ukrasima
GE>
LANAC Simbol
privrzenosti i veze,
odnosa izmeou
dve stvari. Zlatni
lanci oznacavaju
cast i status
Savremeni simbol
ropstva. Pokidani
lanci simbolizuju
borbu za slobodu
i oslobaoanje od
ugnjetavanja
STOLi CA
Univerzalni simbol
vlasti i nadreoenog
polozaja, povezan
sa tronom Kod
Svahilija (Zanzibar)
"stolica vlasti"
rezervisana je za
goste i za najvaznije
clanove porodice.

-

-z
PUTIR I PEHAR Sud
obilja i besmrtnosti;
u hr iscanstvu je
putir ritualna 5olja
koja se koristi
prilikom pricesca;
u srednjovekovnoj
Evropi, ovaj pehar
je povezivan sa
svetim Gralom U
Japanu, razmena
solja predstavlja
simbol vernosti i
cini deo svadbene
ceremonije.
KotuA Dinamicni
simbol vladanja u
staroj ikonografiji;
simbol duhovnog
autoriteta i vlasti
bogova i junaka
Hinduski misticizam
povezuje vo:Znju
kocije sa Bicem, a u
moralnoj alegoriji to
je slika trijumfalnog
putovanja duha
CER Runa za zetvu
Poznata jos kao
D:Zara
TRESNJA Samurajski
amblem u
Japanu, ovo voce
je u Kini simbol
nevinosti, a njen
cvat predskazuje
srecu U hriscanskoj
ikonografiji, tresnja
je alternativa jabuci
kao rajskom vocu.
HERUVIM Vrsta
anaeoskog bica u
islamskoj, judejskoj i
hriscanskoj tradiciji;
u hriscanskoj
umetnosti, heruvimi
su prikazani kao
kr ilata deca koja
predstavljaju
nevinost, sa
plavim krilima koja
simbolizuju nebo.
EPOLETE Simbol
ranga u vojnickom
i heraldickom
kontekstu
EPOLETE Heraldicka
varijacija
KoKOSKAU
delovima Juzne
Amerike (kult
makumba), na
Karibima (vudu)
i u Africi, kultna
zivotinja; vodic
dusa pri obredima
inicijacije, zrtvena
zivotinja Deseti
znak u kineskom
zodijaku
PoRoE>AJ Raaanje
deteta, rodoslov
HtMERA Mitoloska
hibridna zivotinja,
sastavljena od zmije,
lava i jarca, simbol
pobede duha nad
materijom
DtMNJAK Falusni
simbol frojdovske
psihologije
KINA Ovaj simbol
Kinezi koriste od
najranijih spisa ion
odrazava njihovo
sagledavanje svoje
civilizacije, a to
znaci da je rec 0
"carstvu u sredini';
smestenom izmeau
neba i zemlje, i
u sredini inace
necivilizovanog
sveta
HRIST Monogram
dobijen inicijalima
Hrista u njihovoj
grckoj fromi, PX
U ovoj varijanti,
X je okrenuto za
45 stepeni da bi
formirao krst
HRIST Monogram,
varijacija
HRIST Monogram,
varijacija
HRIST Monogram,
varijacija ..
HRIST Monogram,
varijacija; u
kombinaciji sa
grckim slovima alfa
i omega, prvim i
poslednjim slovom
grckog alfabeta,
da bi simbolizovao
Hrista kao prvog i
poslednjeg
HRIST Monogram,
varijacija; trougao
u bazi je simbol
bozanstva, sto znaci
da je Hrist centar
Svete trojice
HRIST Monogram,
varijacija
HRIST Jos jedan
monogram koji
simbolizuje Hrista,
sacinjen pomocu
krsta iznad slova alfa
i omega, sto znaci
da je Hrist prvi i
poslednji
HRoNos Bog
HRoNos Bog,
varijacija
HRONOS Bog,
varijacija.
HRIZANTEMA
Suncani i carski
simbol u Japanu,
povezan sa
dugovecnoscu i
radoscu; kineski
taoisticki simbol;
au zapadnjackoj
umetnosti koristi se
kao simbol jesenL
KRAJSLER Amblem
proizvoaaca
automobila,
varijanta petougla
u kombinaciji sa
pentagramom.
CRKVA u
hriscanstvu slika
sveta; takoae
povezana sa
Hristovom
nevestom i majkom
hriscana, a otuda i sa
majcinstvom
CINOBER Alhemijski
znak
KRUG Presecen
dijagonalnim
krstom, savremeni
znak za nulti polozaj
masina
KRUG Presecen
dijagonalnom
linijom, grcko
slovo fi, koje se u
kompjuterskim
programima obicno
koristi za nulu. U
drugim kontekstima
oznacava precnik iii
prosecan broj
KRUG Presecen
horizontalnom
linijom, jos jedan
od najranijih
ideograma ljudskog
roda, pronaaen
na slikama u steni
u srcu Sahare i u
mnogim ranim
sistemima pisanja
U savremenim
kontekstima
koristi se kao znak
za otvoreno .. Na
brodovima je glavni
deo Plimsolove
linije
KRUG Presecen
uspravnim krstom,
redak znak koji se
ponekad koristi u
alhemiji za ulje iii
vosak U muzickom
obelezavanju znaci
"treba ponoviti"
KRUG I STRELA
Jedan od najcesCih
ideograma u
zapadnoj kulturi.
Znak za planetu
Mars. Takoae znak
za gvozae i cink, te
za jutro.
0
KRUG Na
horizontalnoj liniji,
stari ideogram koji
mozda oznacava
velicinu iii moc
0
-
-
KRUG Na nekoliko
horizontalnih linija
koje se skracuju,
sa znacenjem
nepoznato;
pojavljuje se
u nekoliko
praistorijskih
evropskih peCina ..
KRUG Na vertikalnoj
liniji, stari ideogram;
u staroj Grckoj bio
je znak za Afroditu;
u alhemiji je znak
za noc
KRUG Sa
vertikalnom linijom
koja se nastavlja
prema dole, jedan
od najstarijih
ideograma, takoae
se pojavljivao u
runskom pismu,
gde je neko vreme
predstavljao glas "m"
KRUG Podeljen
horizontalnom
linijom, cesto
prisutan na slikama
u steni. U ranoj
kineskoj kaligrafiji
oznacavao je sunce;
u grckom pismu
predstavlja slovo
teta
KRUG Podeljen
vertikalnom linijom,
stari znak u prvim
pismima Bliskog
istoka. Alhemijski
znak za azot
KRUG Prazan,
jedan od najstarijih
ideograma Ponekad
predstavlja sunce iii
mesec, kao i otvore
za oci iii usta. Koristi
se u ideografskom
pisanju oko pet
hil,jada godina
KRUG lspunjen,
mozda najcesci stari
ideogram prisutan
u mnogim starim
kulturama.
KRUG Polukrug na
vertikalnoj liniji, znak
za izlazece sunce,
u meteorologiji se
koristi za rosu.
KRUG Jos jedan
veoma star
ideogram, povezan
sa bozanskim
iii mocnim
U budistickoj
i hriscanskoj
umetnosti koristi se
da oznaci harizmu
iii oreol
KRuGov1 Mali,
povezani pravim
linijama, veoma
stara struktura
pronaaena
u kineskim
i nordijskim
crtezima u steni.
U kabalistickim
misticnim
kontekstima slicni
znakovi se koriste za
zvezde i zvukove.
KRUGOVI Tri,
ispunjena, poznata
kao rupe u ciniji,
pronaaeni u
nordijskim crtezima
u steni; koriste se
na savremenim
kartama da
oznace rusevine
iii znamenitosti
koje vredi posetiti
U meteorologiji
se koriste za kisu ..
U matematici i
geometriji ovaj znak
znaci "sledi" Ako se
okrene naopako,
ima znacenje zato
sto
S1TROEN Amblem
proizvoaaca
automobila,
inspirisan simbolom
pobede i vojne
nadmoci (V)
Vceb
°'V'° O"AKS;mbol
ILOVACA Alhemijski
znak.
PLAST Njegova
simbolika
metamorfoze i
skrivanja proistice
iz trenutne
promene koju cini
za izgled nosioca ..
U tevtonskim i
keltskim legendama
carobni plast
se povezuje sa
nevidljivoscu i
zaboravom. Plast
takoae simbolizuje
intrige i svet
spijunaze
SATSimbol
vremena i
prolaznosti zivota;
zasutavljeni casovnik
moze da znaci smrt,
a u Juznoj Americi
satovi se postavljaju
na grobove da
oznace prelazak iz
zivota u smrt
plodnost1 1
otkrovenja; u
Kini su ljubicasti
oblaci znakovi
srece Broj devet u
oblaku predstavlja
misticno blazenstvo
U modernom
dobu vezuje se
za turobnost,
povucenost iii
depresiju
l<ARANfiLICI
U Japanu i Kini
predstavljaju
zdravlje i slast; u
japanskoj umetnosti
pripadali su
Mnostvu blaga koja
je nosilo Sedam
bozanstava srece
PALICA Ima
dvostruku ulogu,
predstavljajuci
primitivnu
brutalnost iii
junastvo u
umetnosti.
TREF Soja igracih
karata ..
ZALEPITI Alhemijski
znak
KoBRA U lndiji
bozanstva kobre,
(nage) su bile
simboli zastite,
uglavnom
blagonaklonL
Hinduska kobra ima
dragulj u kapuljaci
i simbolizuje
duhovno blago.
Uspravljena kobra s
kapuljafom zastitini
je znak kraljevske
moci, koji SU faraoni-
koristili kao amblem
za pobedu nad
neprijateljem.
lzmeou zmija
i mudrosti iii
prorocanstva postoji
opsta veza
KosRANa
staroegipatskim
kapama kobra je
bila zastitini znak i
simbol kraljevske
moCi.
PETAO Obicno
pozitivna
simbolicka veza sa
zorom, suncem i
prosvetljenjem U
Kini je petao bio
pogrebni znak
koji je odbijao
zlo. U Japanu je
sveto stvorenje. U
islamu je Muha med
ugledao petla u
prvom raju Petlovi
takooe simbolizuju
pozudu
KoKosov ORAH
Mnogo se koristi
u hinduistickim
obredima; "zrtvuje
se" kao kopija
ljudske glave i
povezuje se sa
Sivom, jer njegova
tri "oka" simbolizuju
oci Sive. Povezuje se
i sa plodnoscu
STUB Simbo\
zemaljske i duhovne
moci; Bog se pred
lzrailjcima pojavio
u pustinji kao
vatreni stub. Dva
stuba se pojavljuju
pred masonskim
hramovima,
predstavljajuCi silu i
formu.
CE5Au Svet i
zasticen u mavarskoj
tradiciji
KoMETA Promena
na nebu; u
mnogim kulturama
nagovestaj rata i
nesrece Takoae
simbol nade i novih
pocetaka
KoMETA Varijacija
KoMETA Varijacija
SESTAR U toku
renesanse povezivan
sa arhitekturom; u
evropskoj umetnosti
moze simbolizovati
racionalan
um Skupa sa
kvadratom jedan
je od najvaznijih
masonskih simbola
SASTAVITI
Alhemijski znak.
KAPICA (SKOUKA)
Budisti, Maje i
Asteci koristili
su kapicu kao
ceremonijalni rog ..
Oblik je povezuje sa
simbolikom spirale
U hinduizmu, zvuk
kapice simbolizuje
izvor postojanja.
Visnuov amblem.
KoNooR u Juznoj
Americi simbol
sunca
SKUPSTINA
Savremeni znak,
slican starijim
znakovima koji
znace zajednistvo.
SMUSENO
MENTALNO
STANJE Koristi
se u modernim
stripovima.
SAZVEZE>E
NEPOMICNIH
ZVEZDA Kineski
znak
SIMBOL ZABRANE
REPRODUKOVANJA
Koristi se da oznaci
zakonsko pravo
vlasnistva nad
tekstom iii slikama
KoRAL Crvena
boja ga u mnogim
tradicijama povezuje
sa krvlju· za hriscane
simbolizuje Hristove
muke; u grckom
mitu, nastao je od
kapi Meduzine krvL
U starom Rimu su
se nosile koralne
ogrlice da odbiju
bolest
KLAS U evropskim
kulturama povezan
sa letom, zetvom i
plodnoscu
RoG IZOBIUA
Rimski rog izobilja
koji se ne moze
isprazniti; u
zapadnoj umetnosti
kor is ti se da oznaci
obilje i napredak i
predstavlja zenski
simbol majcinske
nege i ljubavi
Atribut Dionisa,
boga vina, Demetre
i Prijapa, kao i
alegorijskih figura
Zemlje, Jeseni,
Gostoljubivosti,
Mira, Srece i Sloge u
zapadnoj umetnosti
KosMICKO oRvo
"Drvo zivota"
okrenuto naopako
tako da njegovo
korenje izvlaci
duhovnu snagu iz
neba
KRAvAStari
simbol majcinske
nege, cesto
personifikovana kab
majka zemlja i kao
mesec Za Hinduse
i budiste kravlji
tihi, strpljivi zivotni
ritmovi jednaki su
svetosti.
KRAVA Hinduska,
simbolika krave
dostize najvecu
vrednost kod
Hindusa, koji je
smatraju svetom
zivotinjom.
Njena slika svuda
predstavlja srecu
KAURI {SKOUKICA)
Simbol bogatstva
i ranga u nekim
delovima Afrike,
pojavljuje se na
odeci i ukrasima;
frojdovski simbol
zenskih polnih
organa, povezuje
se i sa plodnoscu i
sreeom.
KoJOT U Severnoj
Americi i Africi
simbol prorocanstva
iii kulturni junak
KoLEVKA Simbol
majcine utrobe;
povezan sa
bezbednoscu,
zastitom i
sigurnoscu
Tradicionalni oblik
poput camca
povezuje je i s
putovanjem; simbol
sigurnog puta kroz
zivot
ZDRAL Kinezi
ga povezuju sa
besmrtnoscu; u
Africi se povezuje
s darom govora i
sa sposobnoscu
komuniciranja
s bogovima
u hriscanskoj
simbolici ponekad
se povezuje sa
vaskrsenjem
CvRCAK U Kini
povezan sa smrcu i
vaskrsenjem; takooe
predstavlja simbol
srece
KROKODIL Glavni
simbol destruktivne
prozdrljivosti,
donosilac bofanske
kazne i arhetipski
prozdrljivac Sa
strahopostovanjem
se smatra bicem
iskonske i okultne
vlasti r;iad vodom,
zemljom i donjim
svetom. Stari
Egipcani su imali
krokodilskog boga
plodnosti koji se
zvao Sebek .. U nekim
delovima Azije ima
pozitivnija znacenja,
gde se pojavljuje
kao izumitelj bubnja
i pesme
HRISTOV KRST
KRST
BESKONACNOSTI
Simbol vecnosti
KRsT GoLGOTE
Slican krstaskom
krstu
LAZAREV KRST
Stari simbol svetosti
i prorocanstva
LORENSKI KRST
Koristi se u heraldici
++
++
PALESTINSKI
KRsT Koristio
se kao simbol
Jerusalimskog
kraljevstva posto su
grad zauzeli krstasi
PETROV KRST
Naopako okrenut
latinski krst koji
podseca na
mucenistvo svetog
Petra, koji je bio
raspet naopacke.
flLIPOV KRST
Povezuje se
s nordijskim
zemljama, meou
kojima ga neke
koriste u zastavama
KRST sv. ANDRIJE
Nazvan po apostolu
Andriji, koji je raspet
na dijagonalnom
krstu.
KRST sv.
ANTONIJA Nazvan
po pustinjaku u
Egiptu, za koga se
pricalo da je oterao
grupu demona
ovakvim krstom
Poznat i kao tau krst,
kao krst u obliku
slova T, egipatski krst
i krst pljackasa.
KRST sv. BIRGITE
Ukrasen sa pet
dragih kamenova,
predstavlja pet
Hristovih rana.
KRsT sv. E>oRDA
KRST SVETOG
JovANA Takooe
magijski ideogram
iz vikinskog doba,
verovatno koriscen i
u kabalizmu
KRST SVETOG
JovANA
KRST SVETIH
ARHANflELA Poznat
i kao krst Golgote
KRST SVETIH
ARHANflELA
Varijacija
KRST
JEVANflELISTA
KRST SVETE CRKVE
Koriscen i u alhemiji
kao simbol lonca za
taljenje
PATRIJARHOV KRST
PAPIN KRST
KRST PUACKASA
KRST SA SIDROM
Jedan od
kamufliranih krstova
koji su koristili prvi
hriscani.
/X
KRST, UGAONI
KRST SA
STRELICAMA
Oznacava sirenje u
svim pravcima i zato
je omiljeni simbol
fasista
KRST SA
STRELICAMA
Varijacija.
KRST, KELTSKI
KRST, KEL TSKI
Varijacija
KRST, KOPTSKI
KRST,
DIJAGONALNI Krst
jednakih kraka,
izuzetno star
znak prisutan jos
u praistorijskim
pecinama Egipatski
hijeroglif koji
oznacava deljenje
kao matematicku
operaciju Znaci
mnozenje,
sukobljavanje,
ponistenje,
suprotstavljanje,
opstrukciju i
neodlucnost.
KRST, PRIKRIVENI
Varijacija
kamuflirane forme
krsta koju su koristili
rani hriscani
KRST, PRIKRIVENI
Varijacija, takooe
koriscen na pecatu
princa Biblosa,
fenicanskog grada,
2000. godine pre
nove ere
KRST, ISTOCNO-
PRAVOSLAVNI
KRST, EGIPATSKI/
KOPTSKI
KRST Sa jednakim
kracima, stari
ideogram u vecini
kultura, koji je
prisutan u celom
svetu, cesto povezan
sa cetiri elementa. u
matematici se koristi
kao znak sabiranja
KRsT Sa ispunjenim
iii zatvorenim
kratkim kracima,
cest u staroj Grckoj,
pretkol u mbovskoj
Americi i na Bliskom
istoku do 1 000
godina pre nove ere,
povezan sa suncem
i moci
KRST, SIUATI
Nastao u doba
krstasa kada su
vitezovi nosili sa
sobom krstove koji
su se mogli pobosti
u zemlju za vreme
molitve na bojistu iii
u logoru
KRST, GRCKI
• •
• •
KRST, SVETI
RIMSKI Ima svastiku
u sredini, sto je
moguca aluzija na
Hristov povratak.
KRST, GVOZDENI/
MANTOVSKI
KRST Koristi se
kao nemacko
odlikovanje.
KRST, BARJACNI/
KSl-RO Monogram
sastavljen od
pocetnih grckih
slova za rec H rist
KRST CEDNOSTI
KRST, MALTESKI
Takoae poznat kao
krst obecanja. Koristi
se kao amblem
reda Svetog
Jovana, zasnovan
na staroasirskim
simbolima ..
KRST I MAL TESKI
Varijacija.
KRST Otvoren s
zatvorenim kracima,
stari simbol koji je,
izgleda, bio povezan
s vremenom, sa
cetiri vetra iii sa cetiri
strane sveta.

KRsT Smesten
na globusu. Znak
za jevanaelizaciju
sveta.
KRST, PORTALNI
KRST,
OBNOVITEUSKI
Koristio se u
heraldici XV veka
i na evropskim
novcicima. Koci lnka
predstavlja znak za
sunce
KRST, TAU I
EGIPATSKI
KRsT, TAU Varijacija
sa zmijom
KRST, KVADRATNI
Predstavlja Zemlju
sa cetiri ugla
KRST TOCKA I
SUNCA Prvi put
se pojavio u osvit
bronzanog doba, u
starom Egiptu, Kini,
pretkolumbovskoj
Americi i na Bliskom
istoku Povezuje se s
tockom.
KRSTTOCKA,
DIJAGONALNI
Sugerise
neutralizujucu
karakteristiku
KRST, SA ODECOM
Simbolizuje raspece
KRST, SA
KRUZNOM
PUTANJOM Simbol
konacnog trijumfa
Hrista nad svetom
>
RASKRSCE Simbol
donosenja odluka,
zivotnih promena i
putovanja
<
VRANA U Evropi i
lndiji simbol rata,
smrti, samoce,
zla i nesrece, ali u
Americi i Australiji
ima pozitivnu
simboliku kao
ptica sunca koja je
kreativna.
SKIPTAR Nastao
kao muski
simbol plodnosti,
podrazumeva
kraljevsku i duhovnu
moc za vrsenje
pravde Povezuje se
sa stapom i palicom
Q
Jedan od znakova
episkopskog
autoriteta je skiptar
v
KRUNA
PoistovecuJe se
sa vlascu, slavom
i posvecenjem
Nastale kao venci,
krune se oslanjaju
na simboliku kruga
predstavljajuci
savrsenstvo i prstena
- predstavljajuci
neprekidnost
KRUNA OD TRNJA
Originalno sprdnja
sa simbolikom
krune (od strane
rimskih vojnika koji
su razapeli Hrista),
sada je postala
simbol zrtvovanja
i posvecenja sama
po sebi
LONACZA
TAUENJE Alhemijski
i starohemijski znak
LONAC ZA
TAUENJE
Starohemijski znak,
varijacija
KRST, PRIKRIVENI
Hriscanski simbol
nade
KRISTAL Savremeni
simbol
KocKA Povezana
sa simbolikom
kvadrata, otuda
u vezi sa fizickom
manifestacijom
sveta. Simbol
mudrosti i
savrsenstva;
kod masona, na
primer, glatka
kocka predstavlja
usavrsenog eoveka;
jedna od islamskih
najsvetijih struktura,
Caba, ima oblik
kocke
KUPIDON I EROS
S lukom i strelama
zudnje, Kupidon
je simbol ljubavi i
romantike
ZAKRIVUENA
LINIJA Deo
kruga, pojavljuje
se u mnogim
ideografskim
sistemima, starim i
savremenim.
CEMPRES
Zapadnjacki simbol
smrti i zalosti, ali u
Aziji i drugde simbol
dugovecnosti i
istr ajnosti.
DAEG Runa za D
BooE:Z I NOZ Sveti
simbol religijski
simbol kod budista
i Sika Koci Sika
simbolizuje hrabrost
i dostojanstvo
U tibetanskom
budizmu, ritualni
noz sa trostranom
ostricom koristi
se kod zastite
svetih gradevina .. U
evropskom folkloru,
nozje povezan sa
izdajom
BELA RADA
Hriscanski simbol
nevinosti povezan
sa Devicom Marijom
i sa zracima sunca;
takooe sveti cvet
Freje, germanske
boginje neba ..
0PASNOST
Energija, simbol
vreline, u
kombinaciji sa
strelom.
0PASNOST
Energija, vrelina,
varijacija
0PASNOST Od
otrova, koristi se u
botanici. Takooe
simbol sah-mata u
sahu
DAN Runa
povezana sa
svetloscu i
uspehom
SMRTTrenutak
izdisaja, koristi
se u modernim
stripovima
KUVANJE
Alhemijski znak
JELEN Opsti
blagotvorni
znak povezan sa
zorom, svetloscu,
cistotom, obnovom,
kreativnoscu i
magijom
DENEB ALGEDI
Magijski pecat
DENKJEM, Krokodil,
ganski adinkra
simbol koji oznacava
sposobnost
prilagoaavanja
prilikama, bas kao
sto se krokodil
prilagoaava sa vode
na kopno
0ARMACAKRA
Budisticki tocak sa
osam paoca
PoG1Nuo u BOJU
Vojnicki izraz koji se
koristi i na kartama
da oznaci bojno
polje
STAP ZA KOPANJE
Tradicionalno
oruae auswtralijskih
uroaenika za
skupljanje korenja
i povrca, sada
se u modernoj
umetnosti koristi da
oznaci pretka
PRESLICA Koristi se
za pripremu vune
za predenje, simbol
Atene/Minerve,
grcko-rimske
boginje mudrosti
i izumiteljke
predenja i tkanja;
takoae povezana
sa prolazenjem
vremena
t
+
DAUINA Savremeni
tehnicki simbol
0ESTILACIJA
Alhemijski znak
0ESTILOVANO UUE
Alhemijski znak.
BozANSKA Moc
Staronordijski/
anglosaksonski
znak; takoae logo za
Micubisi grup
OEUENJE
Matematicki znak.
• •
DEUENJE
Matematicki znak,
varijacija.
RAZVEDENI
Rodoslov
RAZVEDENI
Rodoslov, varijacija
PAsSimbol
odanosti; u keltskoj
i hriscanskoj tradiciji
zastitnicka budnost;
u antickoj misli
povezan sa donjim
svetom, gde je bio
vodic i cuvar Psi su
zastitnicki simboli
u Japanu i Kini, ali u
Kini imaju i veze sa
demonima
LuTKA Koristi se
u religiji, ritualu i
magiji kao zamena
za ljude i bozanstva.
0ZNAKA ZA DOLAR
Valuta SAD
DELfiN Rasireni
simbol spasenja,
preobrazenja i
ljubavL Amblem
Hr ista kao spasitelja
U starogrckoj
mitologiji, dellin
je nosilac bogova,
spasitelj junaka i
nosilac dusa na
Ostrvo blazenih
Atribut Posejdona,
Afrodite, Erosa,
Demetre i Dionisa
Prepleten sa
sidrom, dellin moze
da simbolizuje
razboritost.
KuPOLA Simbol
neba, cesto se
pojavljuje na svetim
iii vaznim svetovnim
graoevinama, kao
StO SU dzamije,
vizantijske crkve iii
Rimski panteon
MAGARAC
Savremeni
simbol gluposti,
ali su preoasnje
konotacije bile
mnogo pozitivnije
(poniznost,
siromastvo i
strpljenje) iii
negativnije, kako u
egipatskoj tako i u
indijskoj mitologiji
VRATA I ULAZ
Mesto promene,
koje se u mnogim
kulturama sagledava
kao prilika za dobre
iii zle sile da uou iii
da izaou, pa je to
razlog da se vrata
uglavnom cuvaju
DozA LEKA Velika
tableta iii pilula,
stara farmakologija;
takooe u japanskom
budizmu i u alhemiji
znak za rastvor
TACKAJedan
od najcescih
starozapadnih
ideograma, koji
postoji jos iz doba
pecinskog slikarstva
i duboreza u steni.
e e
TACKE, TRI u
TROUGLU Moderan
znak za dakle
---
TACKE U REDU
Moderan znak
za nesto sto je
izostavljeno
Nekoliko tacaka
u redu bio je
znak za kisu kod
Anglosaksonaca.
GowsOpsti
simbol mira,
narocito sa
maslinovom
grancicom - ovo
je aluzija na pricu
o Noju, kada je
potop poceo da
se povlaci i da se
ukazuje kopno
Golub je takooe
personifikacija
Svetog duha i
simbol krstenja.
DoLE ! Znak
narodnog
neslaganja,
dobijen od znaka
"viva!" okrenutog
naopacke
ZMAJ Blagotvoran
simbol na lstoku,
zlokoban na
Zapadu, sa obiljem
simbolike i za jedno
i za drugo.
BusANJ
lskonsko sredstvo
komunikacije,
simbol kreativne
moci u lndiji,
glas neba u Kini,
sluzi za izazivanje
transa i zanosa
u samanistickim
drustvima. U
modernoj zapadnoj
simbolici, bubanj se
povezuje s ratom i
uzbunom
PATKA Simbol srece
u Japanu i Kini, pri
cemu par pataka
simbolizuje brak i
kucnu harmoniju
D
BoRAv1sTE
Egipatski hijeroglif
0RAO
Nedvosmislen i opsti
simbol moci, brzine
i zapazanja. Atribut
najvecih bogova,
koji je mnogo
kasnije usvojen
kao simbol carske
mod Pojavljuje se
i na duborezima
u hriscanskim
crkvama, obicno
na krstionicama i
propovedaonicama,
kao jedan od
atributa svetog
Jovana
Uvo Prijemcivost; u
Africi usi simbolizuju
zivotinjsku prirodu
ljudi Na lstoku
SU klempave usi
simbol mudrosti
i dugovecnosti
Busenje usiju je
tradicionalno bilo
stari znak za zavet.
ZEMUA Element
ZEMUA Element,
kabalistii':ki
ZEMUA Planeta,
znak koriscen jos
500 godine p. n
e Danas se koristi
na kartama kao
znak za kapelu
Alhemijski znak za
protivrei':nost
ZEMLJA Planeta,
savremeni znak
ZEMUA Planeta,
savremena varijacija
ZEMUA Planeta,
varijacija
PoMRACENJE
MESECA
Astronomija
JAJE Opsti simbol
za stvaranje,
cesto stvar iz koje
je nastao zivot,
bilo vegetativni,
bozanski iii iskonski
Simbol naklonosti
Sirom sveta,
simbolizuje srecu,
bogatstvo, zdravlje,
rooenje i vaskrsenje
Takooe povezan
sa prolecem U
jevrejskoj tradiciji
jaje je simbol
obecanja
EHVAZ Runa za E
0SAMSimbol
kosmicke ravnoteze
i obnove Srecan
broj u Kini
OsMA KUCA
Astrologija
ELEKTRICITET
Grom, munja ..
SLON Stari simbol
suverene vlasti u
lndiji, Kini i Africi,
a po asocijaciji
povezan sa
dostojanstvom,
inteligencijom,
razboritoscu i
mirom Jahaca
zivotinja indijskih
vladara i boga
groma i munje,
lndre. Stari Rimljani
su povezivali
slona s pobedom.
Srednjevekovna
Evropa je verovala
da se slon uzdrzava
od seksa sa svojom
partnerkom tokom
njene trudnoce,
sto ga je ucinilo
simbolom cednosti,
vernosti i ljubavi Beli
slon Burme, Tajlanda
i Kambodze simbol
je plodnosti i kise
JEDANAESTA KUCA
Astrologija
ELHAZ Runa za Z, u
znacenju vapit
ELIPSA Nista, nula,
odsustvo.
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, VAZDUH
Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata.
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, ZEMUA
Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata.
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, VATRA
Predsokr atovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, VODA
Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata
CAR lsus, pr vi, jedini,
sustina
EMU Pojavljuje se u
pricama australijskih
uroaenika 0
stvaranju sveta;
zato se ubijanje
emua povezuje s
nesrecom.
D
ZATVOREN
PROSTOR Cisterna iii
zatvorena prostorija,
takoae sahranjeni, u
rodoslovu
ENEAGRAM
Devetokraka zvezda,
hriscanska, devet
darova duha
ULAZ VidiVrata
EoH Runa za Y, u
znacenju tisa
EPA Ganski adinkra
simbol u znacenju
lisice, simbol
ropstva ..

• •
!
LASICA Heraldika.
ES EN CUA
Alhemijski znak
ETERICNO UUE
Alhemijski znak
,SSS,
ISPARAVANJE
Moderan znak

ZNAK UZVIKA
Moderan znak
koji obelezava
iznenaaenje iii
isticanje u tekstu
0KO VATRE
Starogermanski
znak, u alhemiji
cetiri elementa.
HoRovo oKo
Simbol kosmicke
celovitosti i
svevidece moci
staroegipatskog
boga Hora. Takoae
poznato kao Vedjat
ZMAJEVO OKO
Starogermanski znak
za pretnju, opasnost
0KO I OBRVA
Sposobnost vida,
vizije (doslovno
i metaforicki), u
mnogim tradicijama
povezana sa
magijskom iii
duhovnom moCi U
kineskom budizmu,
duge obrve su znak
mudrosti i starosti
0Ko, TRECE
Takoae zvano "oko
srca'; simbol oka
duhovne percepcije
u hinduizmu, a
vidovitosti u islamu.
Masoni su ga
usvojili kao jedan
od znakova svog
drustva
VERA
Ranohriscanski
simbol, jedan od
onih koji su upisani
u katakombama
u kojima su se
hriscani skrivali od
rimskog progona U
hebrejskoj tradiciji,
ribe se povezuju s
nadom
SoKo Suncani
simbol pobede,
superiornosti,
ambicije, duha,
svetlosti i slobode.
Mnogi egipatski
bogovi prikazuju se
sa glavom sokola.
Sokolovo oko
simbolizuje ostar
vid. U zapadnjackoj
tradiciji soko je
simbol lovca, a u
nordijskoj mitologiji
boga neba, Vodena
PORODICA Znak
koji spaja znak za
zenu, za muskarca i
za zenu sa detetom
LEPEZA Simbol
dobrote (kineski);
atribut jednog od
japasnskih Sedam
bozanstava srece i
Visnua (hinduskog
boga). U Africi, Aziji
i na Dalekom istoku
simbol kraljevske
vlasti
SNOPIC PRUCA
Slikarsko
predstavljanje
sekire umotane
prucem i uvezane
ko:Zom, koju su nosili
rimski cinovnici
kao simbol svoje
vlasti. Kasnije je ovo
postalo kazneni
znak rimske drzavne
vlasti, da bi na kraju
bilo usvojeno od
fasizma.
BRZO KRETANJE
Moderan znak.
FE Runa u znacenju
stoke, takoae
vikinski simbol za
pokretnu imovinu
PERO Simbol Mat,
staroegipatske
boginje pravde
U indijanskim
tradicijama, perje
sadrzi duh ptice i na
visokoj je ceni
ZENSKO
FEOH Runa za F
PAPRAT Polinezijski
znak
FrATAmblem
proizvoaaca
automobila, dobijen
od suncanog krsta
PETI ELEMENT
Peta, nematerijalna
materija iii etar.
Najbolje
PETA KUCA
Astrologija.
SMOKVA Simbol
plodnosti,
u budizmu
takoae simbol
moralnog ucenja i
besmrtnosti
PRECISTITI
Alhemijski znak
PRSTI I NOKTI Veza
sa duhovnom mod
(lndija) i sa ucenjima
islama Dugi nokti su
tradicionalno znak
bogatstva i statusa;
dugi kandzasti nokti
su atributi kraljeva
Dahomeja u Africi.
VATRA Veoma star
ideogram, koji se
koristi i za mesecev
krug
VATRA Muski
simbol stvaranja,
destru kcije,
prociscenja,
otkrovenja,
preobrazenja,
obnove i duhovnog
iii polnog :Zara
VATRA Alhemijski
znak
VATRA Kabalizam
KAMIN Vidi ognjiste
VATROMET
U modernom
svetu povezan
sa festivalima
i proslavama,
sto je raskosniji
spektakl to je bolja
prilika; povezuje
se i sa drugom
simbolikom, na
primer s raketom,
tockom, zvezdom,
spiralom.
PRVA KUCA
Astrologija.
RIBA Falusni simbol
srece i plodnosti. U
Kini je riba amblem
obilja i srece Slova
grcke reci za ribu
ichtus - cine
akronim za lsusa
H rista, pa je zato
riba postala rani
tajni hriscanski znak.
U hebrejskoj tradiciji,
ribe predstavljaju
iskrene i verne U
hinduskom mitu,
one se pojavljuju
kao spasitelji..
RIBA
Pojednostavljen
znak koji su koristili
rani hriscani kao prvi
Hristov amblem.
UorcA Simbol
ribolova i klopke
iz koje se ne moze
izbaviti.
PET ELEMENATA
ZAPADNE
IDEOGRAFIJE,
TACKA Gotovo
sva zapadna
ideografija zasniva
se na pet osnovnih
oblika, tacki, liniji,
polukrugu i dve
spirale
PET ELEMENATA
ZAPADNE
IDEOGRAFIJE,
LINIJA
PET ELEMENATA
ZAP AD NE
IDEOGRAFIJE,
POLUKRUG Poznat i
kao presek
PET ELEMENATA
ZAP AD NE
IDEOGRAFIJE,
SPIRALA Prikazivana
i obrnuto
PET ELEMENATA
ZAPADNE
IDEOGRAFIJE,
SPIRALA Varijacija
PET Povezano
sa ljudskim
mikrokosmosom i
rukom; vazan simbol
ukupnosti u Kini,
Japanu i u keltskoj
tradiciji. Povezano
i sa ljubavlju,
zdravljem, culnoscu,
meditacijom,
analizom, kritikom i
srcem.
UC:VRSCIVANJE
Alhemijski
ZASTAVA Amblem
vladanja i identiteta
na mnogim nivoima
(meaunarodnom,
nacionalnom,
lokalnom); u ratu
simbol vojne casti,
pri cemu bela
zastava predstavlja
predaju; zastava
koja se vijori moze
predstavljati novi
pocetak.
FLASA I BOCA
Alhemijski znak
za flasu koja nije
prozirna
FLASA Alhemijski
znak za flasu
napravljenu od
stakla
WIUAN Stilizovani
ljiljan sa tri cveta
koristi se kao
amblem Francuske
ISTICANJE I
TAUENJE Alhemijski
znak
CvET Najveci
uspeh; zenska
lepota; takoae
znak za nestalnost
i prolaznost.
Posebne vrste cveca
imaju sopstvenu
simboliku, a u nekim
kulturama i jezik
Uveliko se koristi
u obredima Sirom
sveta (roaenje,
vencanje, smrt,
proslave) ..
PANOVA FRULA
Povezana s Panom
(grcki bog suma i
polja), otuda njena
veza sa prirodom
i seksualnoscu;
frule od bambusa
povezuju se sa
monasima zen
budizma
MuvA U mnogim
tradicijama
povezana sa
bolescu, smrcu i
aavolom
MLATILICA ZA
MUVE U mnogim
kulturama simbol
kraljevskog
dostojanstva, u
Polineziji znak ranga,
za budiste znak
samilosti.
L ~
STOPALO Bose
noge su cesto znak
poniznosti. Na lstoku
je pranje nogu cin
gosrnljubivosti
i znak ljubavi;
Hristovo pranje
nogu svojim
ucenicima bio je
simbolican gest
njegove ljubavi i
sluzenja ..
CESMA lzvor
vode, sto znaci
zivota Pijenje vode
sa cesme moze
simbolizovati
duhovno osvezenje
iii besmrtnost U
islamskoj tradiciji,
cesme predstavljaju
vezu izmeau ljudi i
Boga
CETIRI ELEMENTA
Srednjevekovni znak.
CETIRI
JEVANE>ELISTA
CETIRI
JEVANE>ELISTA
Varijacija.
CETIRI Cvrstina,
organizacija, moc,
intelekt, pravda i
svemoc
CETVRTA KUCA
Astrologija.
L1s1cA U evropskoj
tradiciji povezana
sa lukavoscu, a u
srednjevekovnoj
umetnosti pojavljuje
se kao simbol
davola. U Kini i
Japanu, lisica je
donosilac bogatstva ..
ZABASimbol
zacetka, narocito u
Egiptu, povezan s
magijom, klijanjem,
evolucijom,
mesecevim
menama, vodom
i ki5om. U Japanu
amblem srece.
Fu Autoritet, kineski
znak
FULFUT Svedska
varijanta svastike
ISPARENJA
Alhemijski znak
fUNTUNFUNEFU
Adinkra simbol iz
Gane koji oznacava
sijamske krokodile
koji imaju zajednicki
stomak, a ipak se
tuku zbog hrane ..
Upozorenje na
unutrasnji sukob u
plemenu
USTA OLUKA
Obicno na
olucima crkava
iii na ogradama
katedrala Tokom
srednjeg veka,
usta oluka su bila
uglavnom groteskna
iii demonska,
simbolizujuci moc
crkve da ispere zlo ..
BELi LUK u
mnogim tradicijama
povezan sa snagom
i zastitom od zlih
duhova .. U anticko
doba povezivan
je s mesecom i
magijom i smatrao
se mocnim
afrodizijakom
KAPUA Prelazni
simbol koji oznacava
kretanje izjednog
mesta, vremena,
duhovnog iii
psiholoskog stanja
u drugo Kapije
mogu takode
da simbolizuju
duhvonu i/ili
svetovnu vlast
BLIZANCI Zodijacki
znak.
GeoFU Runa za G
D1vov1 Prastari
ideogram koji
je verovatno
prvi put nacrtan
pre 10 hiljada
godina, koristi se u
nordijskom runskom
pismu kao znak za
divove iii titane
Takode se korsti kao
izraz mod
0-0
STAKLO I ARSENIK
Alhemijski znak, u
rodoslovu onaj ko
nije u braku.
GLOBUS I ORBITA
Amblem moCi
bogova iii carskih
vladara, simbol
ukupnosti
RUKAVICA Snazan
simbol ranga koji se
koristi kao priznanje
superiornosti iii
vernosti vazala, te
kao zavet ljubavi.
JARAC
Ambivalentan
simbol koji znaci
muskost, pozudu,
lukavstvo i
destruktivnost kod
muskih i plodnost i
negu kod zenskih
Jedan od znakova u
zodijaku. U rimskom
mitu rog izobilja
potice od roga koze,
Amalteje, ugledne
Zevsove dojilje
BoGINJA Jutra
iii veceri, grcka i
vizantijska.
BOG I NJ A
GoHEJI Sveti
carobni stapici sa
trakama bele hartije
rasporedenim u
cik-cak obrascu, koji
se koriste u sinto
obredima.
ZLATNI LIST I
ZLATNA FOLIJA
Alhemijski znak.
ZLATO Alhemijski
znak, varijacija
ZLATO Alhemijski
znak, varijacija
ZLATO Alhemijski
znak, varijacija.
ZLATNI BROJ 17
lz srednjevekovnih
almanaha za
izracunavanje
mesecevih mena
ZLATNI BROJ 18
lz srednjevekovnih
almanaha za
izracunavanje
mesecevih mena.
GoNGMnogo
se upotrebljava u
svetim obredima
u Kini i Japanu. U
kineskim hramovima
udara se u gong
da bi se privukla
painja duhova, a zen
budisti kor iste gong
kao deo liturgijskog
skandiranja i
meditacije .. Udarac u
gong maze da oznaci
dolazak iii odlazak.
GusKA
Srednjevekovne
zbirke basni
uporeaivale su
guske sa poboznima,
iako su bele guske
povezivane sa
cudnim oblacenjem
i zlobnim
ogovaranjem.
Domaca guska je
simbol kuce, zena,
ver nos ti i bracnog
zivota. Divlja
guska se povezuje
sa saradnjom,
meauzavisnoscu
i budnoscu. Za
divlje guske kazu da
ostaju sa bolesnom
guskom, pa su zato
simboli odanosti.
GORGONE
Mitoloske hibridne
krilate zene iz stare
Grcke, sa zmijama
umesto kose
ovaplocenja zla.
TIKVA lstaknuti
simbol za mnoga
tradicionalna
africka drustva,
gde se pojavljuje u
mitovima o stvaranju
sveta, predstavljajuci
jaje sveta iii
majcinsku utrobu.
,.,
-

-

a
GRAL U evropskoj
tradiciji gral je sveti
predmet (obicno
putir iii kamen)
cije cudesne moci
prenose eliksir zivota
i vecnu mladost; u
srednjevekovnoj
legendi, narocito
povezan sa kraljem
Arturom i njegovim
vitezovima, za
njega se verovalo
da je pehar iz kojeg
je Hrist pio na
Poslednjoj veceri i
da je upotrebljen za
hvatanje njegove
krvi prilikom raspeca
PsENICA Jedan od
glavnih simbola rasta,
ponovnog roaenja
i plodnosti, skupa s
pirincem, kukuruzom
i jecmom Cesto
atribut bogova i
boginja zemlje
Stari simbol
plodnosti, koristi
se kod vencanja za
posipanje mladog
bracnog para
GROZ£>E Slozeni
stari simbol
plodnosti prirode
i duhovnog zivota
i kod pagana i kod
hriscana
TRAVA Pobeda
nad jalovoscu,
plodna zemlja; kao
simbol sna maze
da predstavlja nov
razvoj, nave ideje i
nave poduhvate ..
GRIFON Hibrid
lava i orla, simbol
vlasti nad zemljom
i nebom, razvio
se iz agresivnog
amblema za mac u
zastitnicki simbol
MLETI I DROBITI
Alhemijski znak
...I y
GROB I do,10,co i A
simbolicno odnosi J \..,
se na boraviste
mrtvih i na mesto na
kojem se mozemo
secati mrtvih Kao
humka, maze biti
simbolicna aluzija na
svete planine ..


+

• •
• •
• • •
SuuNAK I PESAK
Alhemijski znak.
RAsTTakoae
ponovno roaenje i
postanje, egipatski
hijeroglifi za zenu i
zenski pol
GAJ NIAME
Sveprisutni ganski
adinkra simbol,
koji znaci "osim
Boga", daleko je
najpopularniji kao
deo ukrasa
HAGAL Runa za H..
HAGIT Kabalizam
HEIL Runa
povezana s
nesrecnim
slucajevima i
bed om
KosA Slozen simbol
sa mnogo znai':enja,
najvise povezan
sa zivotnom silom;
maze da bude
znak svetosti i
snage, kraljevske
moCi, slobode,
muskosti, nevinosti
iii popustljivosti.
0REOL Simbol
bozanstva iii
svetosti, originalno
zasnovan na prstenu
koji okru:Zuje sunce.
Narocito koriscen
u hriscanskoj
umetnosti, za oreol
se smatra da je
najpre koriscen
na paganskim
bogovima sunca,
kao sto je Mitra ..
Oreoli se pojavljuju
i u budistickim
duhovnim
tradicijama
CEKIC Kao oruzje,
cekic je simbol
muske snage,
povezan sa snagom
sunca i sa bogovima
rata Kao oruae,
maze se pojaviti
kao simbol zastite iii
bozanske vestine ..
CEKIC I SRP
Komunisticki simbol
jedinstva radnicke
klase, koji spaja
srp kao simbol
poljoprivrednih
radnika, i cekic kao
simbol industrijskih
radnika
RuKASimbol
zemaljske i duhovne
vlasti, akcije, snage i
zastite.
fATIMINA RUKA
Simbol Bozije ruke
i pet osnovnih
nacela islama'. vere,
molitve, hodocasca,
pasta i milosraa. U
islamskim zemljama
mnogo se koristi
kao amajlija zastite
i srece
SRECA Runa
KUNIC Lunarni
simbol povezan
sa bozanstvom,
menstruacijom i
plodnosfo Zbog
veza sa bozanstvom
nekadje bio
zabranjena hrana.
HARFA Mnogo
se koristi u
obrednim i svetim
ceremonijama;
u Starom zavetu
povezana sa
jevrejskom nacijom
Carobna harfa
Dagda (keltska)
mogla je da svira
muziku za svaku
priliku i imala je
moc da uspava
neprijatelje. Harfa
sa tr i st rune koja je
koriscena u starom
Egiptu simbolizovala
je tri godisnja doba,
poplava, rasta i suse.
JAsTREB Suncani
simbol pobede,
superiornosti,
ambicije, duha,
svetlosti i slobode
LESKA Simbol
bozanstva,
mudrosti, plodnosti
i kise Leskov
carobni stapic
bio je instrument
severnoevropskih
carobnjaka i
mudraca ..
GLAVA U nekim
tradicijama boraviste
duse, povezana
sa plodnoscu
i falusnom
simbolikom,
instrument razuma
i mislL
SRCE Prastari simbol
cije originalno
poreklo nije
poznato. Graficki
srodno vatri. Znaci
ljubav; pojavljuje se i
u religijskom smislu ·
kod Asteka, Hindusa,
budista, muslimana,
Jevreja, Kelta i
taoista ..
5RCE U PLAMENU
Simbol vatrenog
hriscanina, ali u
umetnosti i atribut
milosraa i profane
ljubavi
OGNJISTE Simbol
doma, udobnosti,
sigurnosti i ljudske
komunikacije .. Za
Rimljane je bilo
mesto kucnih
duhova cuvara
(lari), za Asteke
sveto mesto
Ometekuhtlija, za
koga se verovalo da
zivi u srcu svemira i
u srcu svih ljudi
JEZ: U Kini i Japanu
simbol bogatstva;
u srednjevekovnoj
Evropi povezan
sa pohlepom i
nezajazljivoscu u
nekim delovima
centralne Azije i
Afrike povezuje se
sa suncem (zbog
zrakastog obrasca
bodlji) i sa izumom
vat re
SLEM Simbol zastite,
ali je povezan i sa
nevidljivom mod
HAMSINA RUKA
(RUKA SUDBINE)
Jevrejska varijanta
Fatimine ruke
sa slicnom
zastitnickom
simbolikom.
HEPTAGRAM I
SEDMOKRAKA
ZVEZDA Ova zvezda
sadrzi svu simboliku
broja 7
HERALDICKI
BODEZ Koristi se
u stampanom
tekstu kao znak za
napomenu.
HERMAFRODIT
Koristi se u botanici
za dvopolne biljke
HERMES Znak boga ..
HERMES Znak boga,
varijacija.
HERMES Znak boga,
varijacija
CAPUA Amblem
jutarnjeg sunca
SESTOUGAONIK
Geometrijski oblik,
vazan u islamu kao
orijentir.
HeKSAGRAM
Zasnovan na
trouglu, stari znak za
Jevrejsko kraljevstvo.
HueROGLIF
Simbolizuje
ujedinjenje Egipta
VRHUNAC Duhovno
dostojanstvo
HrozAB lslamski
deo odece koji nosi
razna simbolicka
tumacenja,
ukljucujuci
osloboaenje i
ugnjetavanje. Za
mnoge od onih koji
ga nose predstavlja
izraz njihove ljubavi
prema Bogu
HrNDUIZAM
N1LsK1 KONJ u
starom Egiptu,
zenka nilskog
konja bila je simbol
plodnosti i slavljena
je kao prava boginja.
U Starom zavetu,
nilski konj je simbol
sirove sile
HNeFATAFL Tabla
za igru koju su
koristili Vikinzi
ZeLeNIKA Simbol
nade i radosti.
SveTI ZNAK lz
lndije, pre otprilike
cetiri hiljade godina
Nalazimo ga i na
japanskim kipovima
Bude izVlll veka.
SveT1 DUH Prema
nekim izvorima
ovaj hriscanski
znak potice od
stilizovanog goluba
Koristio se i u
alhemiji da oznaci
duh neke materije
SveT1 DUH
Ranohriscanski
simbol, jedan
od onih koje
nalazimo nacrtane
u katakombama
rlmske Palestine iz
vremena progona
hriscana.
SveTO TROJSTVO
Ova forma, koja
oznacava trojno
jedinstvo, koristi se
mnogo u arhitekturi
crkava i katedrala
Meoutim, sam znak
je mnogo stariji
i na kipu jednog
indijskog kralja
svestenika ucrtan
je tri hiljade godina
p. n. e
SveTo TROJSTVO
Trouglasta varijacija
SveTO TROJSTVO
Jos jedna trouglasta
varijacija
SveTA TROJICA
Varijacija
0
SveTo TROJSTVO
Spanska varijacija.
PovRATAK
KUCI Znak Hopi
lndijanaca iz
Arizone, takooe
simbolizuje nekoliko
povrataka iii seoba
plemena
HoMoseKSUALAC
Vidi Muskarac
Meo Povezan sa
bogovima, cistotom,
inspiracijom,
recitoscu i obiljem
Meo Alhemijski
znak
Meo Alhemijski
znak, varijacija
Meo Alhemijski
znak, varijacija.
l<APUUACA
Povezana s magijom
i moci da ucini
nosioca nevidljivim
Frojdovski falusni
simbol
RoG Simbol moci
i snage povezan sa
rogatim zivotinjama ..
Rog bika je zenski
lunarni simbol
(polumesec ima
oblik rogova), i
povezuje se sa
plodnoscu; rog ovna
je muski, solarni
simbol, povezan sa
muskoscu.
KoNJSimbol
zivotinjske vitalnosti,
brzine i lepote,
takooe povezan sa
moci vetra, oluje,
vatre, talasa i tekuce
vode.
PoTKOVICA Stari
zastitnicki simbol, sa
petom okrenutom
prema gore koristi
se u magiji za
prizivanje meseceve
zastite
~
l\l
t\.J
HoR Staroegipatski
bog sunca, sirnbol
kosmicke celovitosti.
SAT Vremenski
znak, alhemijski.
SAT Vremenski
znak, alhemijski,
predstava pescanog
sata.
PESCANI SAT Simbol
vremena i njegovog
neminovnog
proticanja
HvEMUDUA Stap
za merenje, ganski
adinkra znak koji
oznacava potrebu za
stremljenjem prema
najboljem kvalitetu,
bilo da je rec 0
pitanju proizvodnje
robe iii o ljudskim
poduhvatima.
H10RAZmaj
iz grckog mita
sa mnostvom
glava simbolizuje
poteskoce u
pokoravanju
sopstvenih mana
HAJ VAN HAJ
Ganski adinkra znak
sa znacenjem "ono
sto je nemoguce
spaliti" Ovaj simbol
dobija znacenje
od tradicionalnih
svestenika koji SU
mogli da hodaju
po vatri a da se
ne oprze, sto je
inspiracija drugima
da istraju i prevaziau
poteskoce
IBIS Sveti simbol
mudrosti kod starih
Egipcana.
ZRNCA LEDA Grad,
meteorologija
IGLO lnuitski simbol
njihove kulture i
nacina zivota
CD
8ESKONACNO
Savremeni
matematicki znak za
beskonacno veliku
sumu iii broj iii
neodreaen broj..
00
BESKONACNOST
Odnosi se na
vreme, udaljenost iii
brojeve
ING Runa za Ng
INGZ Runa,
povezana sa
plodnoscu.
Gvo:Zf>E Alhemijski
znak.
Gvoi:E>E Alhernijski
znak, varijacija
Is Runa za "ja"
!STAR Boginja,
kraljica neba kod
Vavilonaca i Asiraca,
takoae boginja
poroaaja
lsLAM Simbol
sastavljen od zvezde
zornjace i jutarnjeg
meseca
OsTRVO Simbol
vannebeskog raja,
magicno mesto
odvojeno od
stvarnog sveta.
IZOMORFAN I
PODUDARAN U
matematickim
i geometrijskim
sistemima
BRSLIAN Simbol
besmrtnosti i
prijateljstva; u
klasicnom svetu
se povezuje i sa
biljnim obiljem i sa
senzualnoscu, pa se
otuda Dionis/Bahus
(bog vina) cesto
prikazuje sa krunom
od brsljana.
SAKAL u
lndiji simbol
destruktivnosti iii
zla, ali u starom
Egiptu je bio slavljen
kao Anubis, bog
balsamovanja
JAGUAR Povezan
sa prorocanstvima,
svetom duhova,
zemljom, mesecom
i plodnoscu Vazna
ikona u samanskim
tradicijama
JARA Runa za J.
lsus HRIST
MLADA BRETANJA
Keltski separatisticki
pokret u Bretanji,
Francuska .. Ovaj
simbol je original no
bio povezivan sa
keltskim seobama
DRAGUUI Simboli
cistote, finoce i
superiornosti U
istocnim tradicijama,
dragulji olii':avaju
duhovno znanje.
SoK Alhemijski
znak.
JuNONA Asteroid.
JuNONA Asteroid,
arhaicna varijanta.
JuNONA Asteroid,
varijacija.
JUPITER Planeta
KENGUR Simbol
savremene
Australije,
tradicionalno
povezivan sa
snaznim majcinskim
instinktima (nosi
mlade u svojoj torbi
i zestok je borac) i sa
duhovima predaka
KAuN Runa sa
znacenjem cir iii
gnojnica
KEN Runa za K.
KuucSvojom
moci da zakljucava
i otkljucava
vrata, kljuc je
simbol duhovne
i svetovne vlasti,
pristupa svetom
izemaljskom
bogatstvu.. U
hriscanstvu, na
primer, Hristje dao
kljuceve neba i
zemlje svetom Petru,
a u Afr ici je svefanj
kljuceva na alci deo
dvorskih obelezja,
koji simbolizuje
bogatstvo drzave.
U Japanu je kljui':
simbol srece zbog
moci da otkljuca
ostavu sa pirincem
K1NTINKANTAN
Ganski adinkra
znak za uobrazenu
velicinu.
ZMAJ U Kini i
Japanu koristi se
kao prorocansko
sredstvo; Japanci
su pustali
zmajeve za dobro
zdravlje i zetvu..
Kineski zmajevi
ukraseni leptirima
simbolizovali su
molitve za duse
pokojnika i za zive
CvoR U umetnosti,
knjizevnosti i
svetoj tradiciji,
cvorovi simbolizuju
moc vezivanja i
oslobaoanja; u
starom Egiptu, lzidin
cvor (vrsta anka sa
spustenim kracima)
bio je simbol zivota i
besmrtnosti. Cvorovi
se mogu koristiti
kao simboli ljubavi i
braka. Cest motiv u
keltskoj umetnosti,
njegova simbolika
povezuje se sa
stalnim kretanjem
i spajanjem
ljudskih i kosmickih
aktivnosti. Labavi
prepleteni C:vor
simbolizuje beskraj i
dugovecnost C:vrsti
cvorovi simbolizuju
jedinstvo, ali i
blokadu iii zastitu
KJu KwKs KLAN
Simbol rasisticke
organizacije u SAD.
MERDEVINE Jedna
od simbolickih veza
s planinama, takooe
simbol ambicije i
uspeha
'
~
' '
MERDEVINE
SEOBE DUSA
Srednjevekovni
hriscanski znak za
putovanje duse
iz zemaljskog
postojanja u raj.
LAGU Runa za L, u
znacenju voda iii
more.
JAGNJE Jedan od
najranijih simbola
za Hrista, amblem
C:istote, zrtvovanja,
obnove, iskupljenja,
nevinosti i neznosti
Vazan zrtveni i
iskupiteljski simbol u
islamu i judaizmu
SVETIUKA I FENJER
Simbol duha, istine i
zivota. u hramovima
iii na oltarima,
simbol poboi:nosti i
prisustva bozanstva
U umetnosti
personifikacija
budnosti Kineski
fenjer je simbol
plod nosti, a kor isti
se na kineskim
ijapanskim
svecanostima za
privlacenje dusa
umrlih predaka
KoPuE Povezano
sa Hristovim
mukama, ali i sa
vitestvom, simbol
muske, falusne,
zemaljske snage
Slomljeno koplje
simbolizuje
iskusnog vojnika
ZEMUA EGIPAT
Znak povezan sa
simbolom povratka
kuci
SVETILJKA Vidi
Fenjer
LAZURNI KAMEN
Alhemijski znak
KAMEN MUDROSTI
Alhemijski znak
LovoR Listovi
lovora bili su za
grcko-rimski svet
simboli pobede,
mira, prociscenja,
prorocanstva i
besmrtnosti. Lovor
je u severnoj Africi
imao amajlijsku
vrednost, au Kini
je drvo pod kojim
mesecev zec stvara
eliksir besmrtnosti
LovoRov
VENAC Povezan
sa Apolonom,
grcko-rimska kruna
pobede za ratnike i
pesnike
OLOVO Alhemijski
znak.
OLOvo Alhemijski
znak, varijacija
0Lovo Rana
hemija
OLOvo Stari
apotekarski znak.
0Lovo Alhemijski
znak, varijacija,
takoae muzicki
znak za podizanje
polutona U staroj
farmakologiji koristio
se u znacenju
"uzmi za ime Boga"
U modernom
dobu koristi se na
telefonima.
0LOVNI SULFAT
Alhemijski znak
LIMUN Simbol
gorcine, neuspeha
iii razocaranja,
u hriscanskoj
umetnosti moze da
predstavlja vernost.
LAV Zodijacki znak
LAV Zodijacki znak,
varijacija.
LEOPARD Cesto
se povezuje
sa divljinom,
agresivnoscu i
borbom; u starom
veku bio je simbol
snage i plodnosti
i atribut Dionisa;
simbol vrhovne
sudske vlasti kraljeva
Benina (zapadna
Afrika)
LEZBIJSTVO Vidi
Ljubav izmeau zena
VAGA Zodijacki
znak.
SvETIONIK Simbol
sigurnosti i zastite
pri suocavanju
sa opasnoscu; u
ranohriscanskoj
umetnosti povezan
sa Hristom, takoae
nebeska Iuka u koju
uplovljava dusa
posle opasnog
putovanja kroz zivot
Frojdovski falusni
simbol
MUNJA Savremeni
zapadnjacki znak
za munju sastavljen
od dva znaka za
opasnost, vrelina
skupa sa strelom za
usmereno kretanje ..
MUNJA Varijacija,
povezana sa
fasizmom, takoae
runa za 's'.
LIIUAN
Poistovecuje se
sa hriscanskom
poboznoscu,
cistotom i
nevinoscu U starijim
tradicijama, povezan
sa plodnoscu i
erotskom ljubavlju i
plodnoscu boginje
zemlje .. Simbol
plodnosti u staroj
Grckoj i Egiptu ..
VAPNO Alhemijski
znak
VAPNO Rana hemija
LINIJA Prava,
dijagonalna,
u modernoj
ikonogratiji
oznacava
zabranjeno iii
prebrisano kada se
stavi povrh drugog
znaka
LINIJA Prava,
horizontalna,
predstavlja bazu,
zemlju iii kopno
Moze da znaci
i povezivati,
povecavati iii
smanjivati, kada se
stavi iznad iii ispod
nekog drugog
znaka.
LINIJA Prava,
vertikalna, jedan od
osnovnih elemenata
zapadne ideogratije.
Oznacava jedinstvo,
celinu, bice,
autoritet, vlast
Takooe simbol
za jang, aktivnu,
snaznu, toplu,
otvorenu dimenziju
svemira
L1N1JE Tri identii':ne
paralelne i vertikalne
linije oznacavaju tri
jedinice, kao i aktivni
intelekt.
L1N1JE Tri identicne,
paralelne i
horizontalne linije,
slicnost u jednoj
dimenziji, koristi se
u meteorologiji kao
znak za maglu
LINIJE Dve
identicne, paralelne
i horizontalne
linije predstavljaju
dupliranje
ujedinjujuceg
i povezujuceg
svojstva jedne
horizontalne linije
LINIJE Dve
identicne, paralelne
i vertikalne linije,
simbol za jin,
pasivnu, receptivnu,
materijalnu
dimenziju svemira
LINGA lzvajani
uspravni falus
prisutan u celoj
lndiji Kultna slika
i simbol muskog,
kreativnog principa
(kod Hindusa),
povezana sa Sivom,
bozanskom moci
povezuje se sa
samanskim moCima,
vizijama i snagom
(nizijska Dakota)
Za australijske
urooenike gusterica
nabranog vrata
(kendi) donosi
kisu .. Za Bananke iz
Kameruna gusterica
je simbol mirnog
domacinstva
LoGR Runa za crni
luk iii vodu, za potok
stvaranja i sa "osom iii more
sveta" Zenski
poodoo lioge je joo; ~ ~
- ~
LAV Solarna
zivotinja obdarena
bofanskim
svojstvima; simbol
kraljevske vlasti,
vojne pobede,
hrabrosti, budnosti
i postojanosti
Kraljevski amblem
Engleske i Skotske
i britanske carske
vlasti u XIX veku U
Kini i Japanu lav je
zastitnik
GUSTER Simbol
zla (grcko-rimski,
hriscanski, mavarski)
U indijanskim
plemenima
POPUSTITI I ODVITI
Moderan znak
CVET LOTOSA Star
i veoma rasiren
simbol u Egiptu,
lndiji, Kini i Japanu
Simbol raoanja,
kosmickog zivota,
bofanskog, ljudskog
duhovnog razvoja
i mogucnosti
duse da postigne
savrsenstvo
CVET LOTOSA
Staroegipatski
misticni simbol
koji je oznacavao
Zemlju
LIUBAV IZMEE>U
ZENA Lezbijstvo,
moderan ideogram
<>
RoMB Jed no od
kineskih Osam
blaga, sa znacenjem
bogatstvo
LAUTA U Kini
simbol ucenosti,
harmonije u
braku i uprave
U renesansnoj
umetnosti
popular an amblem
ljubavnika; ako
je prikazana
sa prekinutim
strunama, moze da
simbolizuje neslogu.
CE£> Alhemijski znak.
LIRA Simbol
bozanske harmonije,
muzicke inspiracije
i prorocanstva
Povezan sa Orfejem
U mitu je liru
izmislio Hermes, koji
ju je ciao Apolonu,
ciji atribut je postala
MADR Runa za M,
u znacenju eovek
Takooe poznata kao
man.
MAGNEZIJUM Rana
hemija
MUSKA
HOMOSEKSUALNA
UUBAV Moderan
znak.
MusKARAcNe
postoji nijedan
simbol koji
predstavlja muski
princip, ali je ovo
simbolican motiv
koji se nalazi u
vecini svetskih
kultura· princip
glavara. Danas
manje mocan, ali jos
uvek vazan, sadrzi
asocijacije kao sto
su sunce, zakon,
autoritet i ratnicki
duh
MANDRAGORA U
srednjem veku se
verovalo da ima
magijske moci;
simbol magije i
vradzbina
l<ARTA SVETA
Ideogram iz
srednjeg veka,
vertikalna linija
je oznacavala
Sredozemno more,
horizontalna linija
levo predstavljala
je Nil, a desno reku
Don, gornji desni
deo bila je Evropa,
levi Afrika, a donja
polovina bi la je
Azija. Tacka u Aziji
predstavljala je
Jerusalim.
MARKASIT I ZLATO
ZA BUDALE Takoae
gvozdeni sulfat,
alhemijski znak.
MARS Planeta,
nazvana po
rimskom bogu
rata, koji je u Grckoj
poznat kao