JOVAN

F.

TRIFUNOSKI,

Skopje

ISPITIVANJA U PRILEPSKOJ

BITOLJSKOKOTLINI

I. OPTE

NAPOMENE

Oblast ovih ispitivanja ini veliku geografsku celinu. Izduena je od severa prema jugu. Na zapadu je zagraena masivima Peristera, Drve nika i Buevske planine. Sa istoka kotlinu zagrauju masivi Nide, Seleke i Babune planine. Na severu je masiv Dautice. Samo prema jugu ne postoji prirodna granica. Na toj strani oblast je otvorena i ini celinu sa Lerinskom kotlinom, koja se nalazi u Grkoj. Od severa prema jugu (do jugoslavensko-grke granice) Bitoljsko-prilepska kotlina duga je 74, a od zapada prema istoku iroka je 28 km. Sela u Bitoljsko-prilepskoj kotlini obilazio sam svakog leta od 1951. do 1957. godine radi antropogeografskih i etnografskih ispitivanja. 1 Rezultati tih prouavanja, kada budu sreeni, tampae se u posebnoj knjizi. Sada objavljujem krai prilog: on prua izvesnu pretstavu o karakteristinim etnografskim osobinama te oblasti i doprinosi boljem poznavanju etnikih prilika u ovom delu nae zemlje. Do sada na pomenutom prouavanju Bitoljsko-prilepske kotline nije raeno. U tom po gledu nisu prouavane ni okolne oblasti, izuzev Marijova. 2 Makedonci u Bitoljsko-prilepskoj kotlini pretstavljaju naroitu et niku grupu. Oni se razlikuju od Makedonaca u okolnim oblastima. Ne samo nonjom, to pada u oi, nego se razlikuju i drugim crtama ivota. Ta razlika je otrija prema susedima na istoku Tikveanima; na jugo istoku Marijovcima; i na severoistoku - stanovnicima u slivu Babune. Ali razlike prema susednim Makedoncima na zapadu Demirhisarcima i Prespanima, zatim na jugu Lerincima, i na severozapadu Poreanima su manje izrazite.
1 Za vreme ekskurziranja po Bitoljsko-prilepskoj kotlini i prikupljanja podataka nailazio sam na predusretljivost mnogih seljaka. Svima njima na ovom mestu toplo zahvaljujem. - Izlaganja u radlu mogu se pratiti pomou topografske karte Bitoljskoprilepske kotline, listovi Prilep-Bitolj i Resan-Kruevo, raz. 1 :100.000. 2 Mislim da e odeljci u ovom prilogu moi posluiti za docniju obradu detaljnijih monografija o pojedinim etnografskim pitanjima.

629

II. O B L A S T

STANOVNITVO

1. U Bitoljsko-prilepskoj kotlini, ako se pogleda u celini, jasno se izdvajaju tri razliita dela po izgledu, visini, donekle i po uslovima za ivot. To su n i z i j a oko reke Crne sa prosenom visinom od 590 me tara, p o b r e visoko oko 670 metara, i k o t l i n s k i o k v i r ije se najvee visine kreu od 1.450 do 2.600 metara. Pomenuta tri dela su razliiti po veliini: na niziju dolazi oko 4 5 % , na pobre 20/o, i na kotlinski okvir 3 5 % od ukupne povrine oblasti (oko 1.212 kvadratnih kilometara). 2. U svima svojim delovima Bitoljsko-prilepska kotlina je relativno dobro naseljena. U njoj lee tri gradska i 208 seoskih naselja. Gradska naselja su Bitolj u junom, Prilep u severnom i Kruevo u severozapadnom delu oblasti. Seoska naselja delimino su veoma stara, svakako srednjevekovna. Ali postoje i mlaa sela najvie osnivana u toku 18. i 19. veka. U tom vremenskom periodu po Bitoljsko-prilepskoj kotlini naseljavani su mnogi makedonski i neto strani pretstavnici poreklom iz raznih bliih i daljih oblasti. Krajem 19. i na poetku 20. veka bilo je u Bitoljsko-prilepskoj kotlini ivog narodno-oslobodilakog pokreta. U njoj je izbio i poznati Ilindenski ustanak 1903. godine. Tada su naselja ove oblasti mnogo stradala od turske vojske i od grupe pljakaa predvoeni pojedinim Arba nasima. Oni su za odmazdu palili makedonska sela i varoicu Kruevo. Tada je pobijeno dosta nevinog sveta. Mnogi stanovnici, da bi se spa sili, morali su se otseliti iz Bitoljsko-prilepske kotline. Slini dogaaji zahvatili su ovu oblast i u prvom svetskom ratu. Tada je nastradalo dosta stanovnika u okolini Prilepa, 3 zatim je poruen znatan broj sela u Bitoljskom polju i u podnoju Peristera. 4 Uprkos toga naselja ove ob lasti, izuzev cincarskih sela, kasnije su se veim delom brzo obnovila. Dananje stanovnitvo u selima Bitoljsko-prilepske kotline storo sa 8 0 % je slovensko-makedonsko. Meu Makedoncima ima vrlo malo muslimana (Torbea) naseljenih samo u etiri naselja. Ta naselja su: Debrete, Laane, Trnovci i Petalevo. 5 Ostali Makedonci su pravo slavne vere. Osim Makedonaca, po selima ima pretstavnika i drugih narodnosti Cincara (ili Vlaha), Turaka i Arbanasa. Izuzev Arbanasa, ostale grupe su veoma male. Cincari ive u Malovitu, Gopeu. 6 MagaGodine 1915. Bugari su u selu Dolgaecu kod Prilepa streljali i obesili oko 180 Makedonaca. Tada su takoe Bugari u susednoj Gostirani streljali 80 Makedonaca. Takvih streljanja bilo je jo u selima Stroviji, Margaru, Zrzu itd. 4 0 raseljavanju seoskih naselja videti J. T r i f u n o s k i : Raseleni sela vo Bitolsko-prilepskata kotlina. Godien zbornik na Filozofskiot fakultet na Univezitetot, prirodno-matematiki oddel, kn. 11, Skopje 1958., str. 135-157. 5 Vie obavjetenja o muslimanskim Makedoncima videti J. T r i f u n o s k i : Za Torbeite vo Bitolsko-prilepskata kotlina. Godien zbornik na Univerzitetot, pri rodno-matematiki oddel, kn. 9. Skopje 1956., str. 145-160. 8 Za Cincare u Gopeu videti J. T r i f n n o s k i : Gope, ranija cincarska varoica u okolini Bitolja. Godien zbornik na filozofskiot fakultet na Univerzitetot, prirodnomatematiki oddel, kn. 10, Skopje 1957., str. 259-267.
3

630

revu, Trnovu, Niepolju blizu Bitolja, zatim u Aldancu i Vrboecu blizu Krueva. Meu Cincarima ima i nekoliko sarakaanskih porodica. 7 Pretstavnici turskog stanovnitva sada ive u sedam poljskih sela. Ta sela su: ermijan, Kremenica, Meditli, Budakovo, Musinci, Kanatlarci i Erekovci sva u bitoljskom delu kotline. 8 Muslimanskih Arbanasa ima u dvadeset i sedam sela. Od njih petnaest sela lee u bitoljskdm, a dvanaest sela lei u prilepskom delu kotline. 9 U selu Trnovu kod Bitolja i u varoici Kruevu ranije je postojala grupa pravoslavnih Arbanasa. 10 Cigana kao seoskih stanovnika u ovoj oblasti skoro nema. Veinu makedonskog stanovnitva u Bitoljsko-prilepskoj kotlini pretstavljaju rodovi iji su preci doli iz drugih oblasti. Najglavnija je za padna i sjeverozapadna struja doseljavanja. U toj struji pada u oi zna tan broj doseljenika poreklom i z o b l a s t i k o j e s e n a l a z e u A r b a n i j i : okolina Kore, Podgraeca, Elbasana, inokastra i Golo Brdo. Tih doseljenika ima u selima: Veleselu, Voanu, Dobromiru, abjanu (bitoljskom), Karamanu, Kravarima, Mogili, Oreovcu, Porodinu, Ramnu, Selcu (kruevskom), Tepavcu, Trapu, Trnu itd. 11 Zatim ima doseljenika i z o k o l i n e O h r i d a i S t r u g e (u selima: Beloj Crkvi, Budakovu, Beluinu, Go divlju, Gornjem Selu, Erekovcu, Kanatlarcu, Krivogatanu, Logovardiju, M. Konjaru, Novom Lagovu, Presilu, Ropotovu, Svetom Todoru, Crnianu). i z o k o l i n e D e b r a s a m i j a k i m k r a j e m (u selima: Berancu, Vaarejci, G. Konjaru, G. Carliji, Gostirani, Dabnici, Drenovcu, abjanu kod Prilepa, Zrzu, Kravarima, Margaru, Nebregovu, Oreovcu, Prilepecu, Ropotovu, Sve tom Mitranu, lep u), i z P r e s p e ( u selima: Veluinu, Dihovu, Kanini, Klepau, Nopalu, Painom Ruvcu, elevercu), i z D e m i r H is a r a i l i e l e z n i k a (u selima: Biljaniku, Birinu, Vaare jci, Vr boecu, G. Aglarcu, Dedebalcu, Dobromiru, Kruejanu, Novacima, Ribarcu, Trnovcu, Crnoecu), iz P o r e a (u selima: Brajilovu, Galianu, Debretu, Laanu, Petaljevu, Riljevu, Ropotovu, Slivju, Sredoreku, Stroviji) i i z K i e v i j e ( u selima: Biljaniku, Budakovu, Gneotinu, Dedebalcu, Zrzu). Tako se ovde vidi snano kretanje Makedonaca uglavnom od zapada i severozapada prema istoku i jugoistoku. Druge oblasti iz kojih potiu makedonski doseljenici su: Jegejska Ma kedonija na jugu (okolina Lerina, Kostura, Vodena, Meglen) i Marijova na jugoistoku. Makedonaca i z J e g e j s k e M a k e d o n i j e ima u
7 Sarakaani do 1930. godine bili su stoarski nomadi. Pomenute godine naselili su se u Niepolju (7 k ) , Malovitu (6 k) i Bitolju (3 k). 8 Ranije je Turaka bilo i u drugim selima Bitoljsko-prilepske kotline: ivojnu Golemom Konjaru, Malom Konjaru, Ivanjevcu, Srpcu, Dedebalcu, Aglarcu, i elevercu. 9 Sela sa arbanakim stanovnitvom nalase se na kotlinskom okviru preteno za padnom ili na dodiru okvira polja. Videti J. T r i f u n o v s k i : iptarskoto naselenie vo selata na Bitolsko- prilepskata kotlina. Spisanie Prilozi, sv. 3, Bitola, 1963., str. 17-20. 10 Videti J. T r i f u n o s k i : Varoica Kruevo. Glasnik Etnografskog instituta SAN, knj. I V - V I , Beograd 1957., str. 185-200. 11 J. T r i f u n o s k i : Slovenski iselenici od Albanija naseleni vo Bitolsko-prilepskata kotlina. Prirodno-matematiki fakultet, Godien zbornik kn. 14, Skopje 1963., str. 253-263.

631

selima: Bistrici, Veluinu, G. Aglareu, D. Aglareu, D. Orizaru, Dragou, abjanu (bitoljskom), ivojnu, Laecu, Lopatici (kod Bona), Kravarima, Malom Ruvcu, Novacima, Paralovu, Painom Ruvcu, Podmolu, Porodinu, Puturusu, Ribarcima, Senokosu. Sovicu, Crnovcu itd. Doseljenika i z M a r i j o v a ima u selima: Berancu, Bratindolu, Dabnici, Dalbegovcu, Dobruevu, Dolnenu, Erekovcu, Mojnu, Oreovu (kod Suvodola), Starom Lagovu, Cumovu. Bilo je mestiminog doseljavanja i iz drugih naih krajeva. Bitolj i Prilep, napredni gradovi ove oblasti, velikom snagom privlae seosko stanovnitvo. Zato u Bitolju, pored brojnih Makedonaca, nase ljavalo se jo dosta Cincara, zatim ima neto Turaka i Arbanasa. Prilep, meutim, bio je privlaniji samo za naseljavanje makedonskog sveta. Mnogi makedonski rodovi preseljavali su se i iz jednog sela u drugo. Zato neki od tih rodova zovu se po poslednjem selu odakle su doli. U sklopu unutranjeg kretanja, kao i doseljavanja stanovnitva iz drugih krajeva, javlja se jedan upadljiv proces individualnog pomeranja mukaraca. U pitanju je dolaenje u eninu kuu i njen rod. Prema is pitivanjima na terenu ustanovljeno je preko stotinu rodova domazetskog porekla. Osnovni motiv ovoj pojavi bio je sticanje imanja. Posele prvog svetskog rata u poljskim selima Bitoljsko-prilepske kot line bili su naseljavani i kolonisti: iz Dalmacije, Bosne, Like i Srbije. Njih je malo u selima Aleksandrovu (sada Slavej), Bau, Biljaniku, Berovcu, Dobromiru, abjanu (bitoljskom), itou, ermijanu, Kravarima, Kutleevu, Logovardiju, Miloevu (sada Presil), Novacima, Novom La govu, Optiarima, Petrovu, Ribarcu, Trapu. Za vreme drugog svetskog rata i iza toga vei deo tih stanovnika iselio se u Srbiju i Vojvodinu. 12 U duem procesu kretanja stanovnitva iz viih naselja ka niim, zapoetom u 18. veku, Bitoljsko-prilepska kotlina je u mnogome postala i etapna oblast. Preko nje prelaze iseljenici prvenstveno iz viih ob lasti na zapadu i sverozapadu ka istoku, severu i jugu. Ovo kretanje preko Bitoljsko-prilepske kotline kadkada je bilo sporije, sa zadra vanjem u njoj i po nekoliko generacija. U novije vreme iz ove oblasti neprekidno se iseljavaju i drugi stanov nici. Turci, Arbanasi i Torbei odlaze u Tursku. Zbog tih iseljavanja od 1954. godine ostala su pusta neka planinska sela. Pojedini Makedonci iz okoline Bitolja iseljavaju se u Ameriku i Australiju gde imaju roaka pealbara. III. PRIVREDNE PRILIKE

Privredna aktivnost stanovnitva u selima Bitoljsko-prilepske kotline nosi dva bitna obeleja. To su: velika raznovrsnost i usitnjenost. Svako domainstvo bavi se po pravilu raznim granama privreivanja. Neki stanovnici trae zaradu i izvan svojih naselja, pa i izvan kraja.
12 Vieti J. T r i f u n o v s k i : Dalmatinska kolonistika naselja u Prilepskom po lju. Glasnik Srpskog geografskog drutva, sv. XXXVIII, br. 2, Beograd 1958., str. 140-141.

632

Zemljoradnja je osnovna privredna grana i ona je glavno zanimanje veine stanovnika. Domainstva u selima koja lee na kotlinskom dnu imaju ita za hranu preko ele godine, pa im izvesna koliina preostaje i za prodaju. Ali prinos od ita u selima na kotlinskom okviru nije dovo ljan da snabde hlebom do idue etve sve stanovnike. Osobito je slaba zemlja na golom istonom kotlinskom okviru. Vie od 3/4 domainstava spadaju u kategoriju sa manje od 5 hektara poseda. Bitoljsko-prilepska kotlina u pojedinim svojim delovima podesna je za gajenje i drugih kultura: povra, bostana, duvana, vinove loze, e erne repe itd. Vei prostori pod povrtarskim kulturama lee oko Bitolja, Prilepa, zatim na hatarima sela Buina, Vodana, Bele Crkve, Bis trice. U tim delovima, koji su najplodniji u celoj oblasti, nalaze se ja zovi i vade. Kao odlini odgajivai bostana vae Turci sela Kanatlarca, Erekovca i Musinca. Duvan i vinova loza rasprostranjeni su u zoni pobra na temenima i padinama kosa. irenje duvana posle prvog i drugog svetskog rata oz nailo je izvesnu revoluciju kod stanovnitva: grade se nove kue, jaa uloga zemljoradnje, poboljava se standard ivota itd. U onim godinama kada je stara vinova loza dobro raala (do druge polovine 19. veka) sta novnici nisu imali dovoljno sudova: tada su ak kopali jame u kojima su muljali groe. Po tim jamama u bitoljskom selu Podmolu jedan deo atara dobio je ime Kopanki. Takve jame postoje i u selu Bonu. Do poetka 20. veka stoarstvo je u svim selima ove oblasti bilo va nije zanimanje nego to je sluaj danas. Tada su panjaci oko naselja bili prostraniji, a postojale su seoske ispae i na masivima okolnih planina. Pria se o pojedinim makedonskim stoarima koji su imali po nekoliko stotina glava stoke, naroito ovaca, koza i konja. Takvi su bili: Burnazovci u Sovicu, erekari u Kostincu (imali su 12.000 ovaca) Kalekovci u Grumazu, Kolakovci u ivojnu, Menkini u Ribarcu (imali su 600 ovaca i 30 goveda), Tantuevci u Bonu, arenpilkovci i Painom Ruvcu, Suklevci u Kruejanu i jo mnogi drugi. Stanovnici u poljskim selima gajili su mnogo goveda i bivola. Stoarstvo je bilo dobro razvi jeno jo kod Turaka u selu Kremenici, kao i kod pojedinih Cincara u selu Niepolju i u varoici Kruevu. Od prvih decenija ovog veka stoarstvo sa mnogobrojnom stokom poelo je opadati. Na to su uticali sve vei razvoj zemljoradnje, zatim ratovi i deobe kunih zadruga. Sada od 50 do 70 ovaca i oko 10 goveda je najvei broj stoke koji imaju pojedina domainstva. Ostala domain stva imaju znatno manje stoke. Ovce su i sada najvie zastupljene. Zatim po broju dolaze goveda i svinje. Magarci se gaje u ogranienom broju. Stanovnici nekih sela u bitoljskom delu kotline dosta gaje guske (Turci u selu Meditliji, Makedonci u selu Laecu i drugi). Zanatska radinost je dobro razvijena u gradovima Bitolju i Prilepu. Ali postoje pojedine zanatlije i u veim seoskim naseljima: Debretu, Krivogatanu, Dobruevu, Kanatlarcu itd. U tim selima vidi se po neka krojaka, kovaka, kolarska, potkivaka i berberska radnja. Ovi zanati 633

u manjoj meri podmiruju potrebe seoskog stanovnitva. Ima i maj stora koji grade kue. Putem kurseva osposobio se jedan broj mladih traktorista. U nekim selima Bitoljskog polja zimi je razvijeno pletarstvo. Od trske, koju seku u movarama oko Crne (hatari sela Ribarca i Logovardija), seljaci pletu roguzini. 13 Njih prodaju u Bitolju. Lov u selima Bitoljsko-prilepske kotline nema vei privredni znaaj, iako je prilino raznovrstan. Najvie je koristi od lova na zeeve i na vodene ptice. U Bitoljskom i Prilepskom polju i movarama love se divlje patke i guske. Savremeniji nain lova pukom i uz pomo lova kih pasa uticao je na to da je stari nain lovljenja pomou zamki i dru gih sprava skoro isezao. U torbekom selu Trnovcu ne postoji skoro ni jedno domainstvo bez lovake puke i lovakog psa. Do pre dve-tri godine, kada je znatnim delom isueno veliko Ribarsko blato u Bitoljskom polju, leti je ribolov bio veoma razvijen. 14 U nekim selima (Novacima, Logovardiju, Optiaru, Ribarcima, Gneotinu, Brodu, Kravarima, Trnu) 1 5 i u samom Bitolju tada je bilo profesional nih ribara. I sad postoji ribolov, ali u manjoj meri. Poglavito se lovi sredinom leta kada blato oko Crne presuuje. Za lov riba upotrebljavaju se mree, udice, zagradi i koevi. Glavna riba za lov je aran (krap). U manjoj mjeri love se crvenoperka, skobal, klen i jegulja. U makedonskim selima u slivu emnice, desne pritoke Crne i u pod noju Peristera do skoro je bila dobro razvijena pealba (radili su u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Americi). 16 Zaradom u pealbi u godi nama po osloboenju od Turaka Makedonci su u prvom redu kupovali zemlju od aga i begova. Pojedinci, koji su doli do vee zarade, kupo vali su i vie zemlje. Pealba je uticala na podizanje ivotnog standarda. Zbog toga mnoga bitoljska sela, za razliku od prilepskih, u kojima pe albe nije bilo, imaju lepe i ureene kue, zatim ljudi se bolje nose. U pealbarska sela rado se udaju devojke iz drugih naselja. Domaa radinost i u ovoj naoj oblasti je u izvesnom opadanju. Ona uglavnom podmiruje pojedine kune potrebe i sastoji se u predenju i preradi vune, tkanju i pletenju (ilimi, demperi, arape), zatim u pre radi groa, pa u preradi stonih proizvoda i drugih sirovina. ene u cincarskim selima poznate su po tkanju ilimova. I arbanake ene dosta tkaju sukno za muka odela i pletu arape.
13 Roguzini se pletu najvie u ovim bitoljskim selima: Puturusu, Dalbegovcu, Deebalcu, Aglarcu, Dobromiru, Meglencu i Novacima. 14 J. T r i f u n o s k i : Ribarsko Blato. Nauka i priroda, god. IX, Beograd 1956., str. 74-76. 15 U selu Novacima 1956. g. bilo je etrdeset profesionalnih ribara. Jedan ribar u toku dana mogao je da ulovi 30 kg. ribe. 16 I. C v i j i : Balkansko Poluostrvo i junoslavenske zemlje, knj. II, Beograd 1931., str. 158.

634

IV. NARODNA NONJA Nonja je glavno obeleje po kome se Makedonci Bitoljsko-prilepske kotline smatraju posebnom etnikom grupom. enska nonja je naroito ivopisna i bogata. Makedonska nonja u selima ove oblasti razlikuju se od nonje u okolnim oblastima. Jedino prema jugu ona donekle izlazi izvan granica prouene oblasti, poto se i Makedonci u okolini Lerina nose uglavnom isto. Ivino planinsko selo Grumazi na jugoistoku ima nonju marijovsku. Krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka, kada se doselio znatan deo stanovnika u ovu oblast, verovatno je svaka grupa nosila nonju kraja iz koga je dola. Ali nonje starih krajeva postepeno su iezavale i prilagoavale se novim prilikama. Ko je ta od doseljenika doneo u nonju danas se ne moe ustanoviti. Isto tako ne moe se utvrditi ni ta je nastalo po ugledanju na nonju iz susednih krajeva. 0 narodnoj makedonskoj nonji u Prilepskom polju, koja se nosila pred kraj turske vladavine, znamo iz jednog kratkog opisa J. H. V as i l j e v i a.17 Tada je uglavnom takva bila makedonska nonja i u Bitoljskom polju. 18 Nekoliko podataka o enskoj nonji ove oblasti ima i u jednom radu J. C v i j i a.19 U sadanjoj narodnoj enskoj i mukoj nonji zastupljeni su samo oni delovi koji su se pokazali praktini za ovdanje prilike i seoski ivot. Upotreba ukrasa je umerena. Nema ni znatnijih razlika izmeu letnje i zimske nonje. Haljetci za praznine dane su od bolje materije, noviji i istiji. Po nekim haljetcima kod enske nonje moe se odrediti da li je jedna linost devojka ili nevesta. Posle drugog svetskog rata poele su da se vre razne promene u nonji Makedonaca i pripadnika ostalih narodnosti. Te promene rezul tat su izmena u ekonomskim i kulturnim prilikama. Sada skoro u svima selima ne moe se videti mukarac ili ensko potpuno u doskoranjoj narodnoj nonji. Na mongima je po neto iz varoke nonje: ma rama, bluza, kaput, obua itd. Ipak ene bolje uvaju narodnu nonju nego mukarci i devojke. Prelaz na varoku nonju vie maha uzeo je kod mladia i devojaka u selima oko Bitolja, a manje u selima oko Prilepa i Krueva. Svako treba da ima najmanje dva para rublja i odela: jedan par za svakidanju upotrebu, drugi par za praznike. Odelu neveste poklanja se velika panja. Nevesta se po lepoti odela i nakita izdvaja od ostalih ena. Dosta se pazi na kienje i oblaenje neveste ne samo na dan venanja, nego i u toku itave prve godine, odnosno do roenja prvog deteta. Izrada platnenih delova nonje je domai enski posao. Ima dosta ena koje umeju same da kroje i da iju. Ali suknene delove odela pre17 18 18

J. H. V a s i l j e v i : Prilep i njegova okolina. Beograd 1902., str. 177-181. Ibid., str. 175. J. C v i j i : Nav. delo, str. 158. 635

teno izrauju terzije. ivanje se vrilo rukom. Od skoro u svakom selu upotrebljavaju se i ivae maine. ene peru rublje svake sedmice, naj ee subotom. Svako odraslo ensko eljade ima svoj sanduk u kome dri odela u istoi i redu. ivopisnost nonje zadivljuje posmatraa, naroito kad posmatra enski svet u kolu. Od svih haljetaka najvie se istie bogato vezena enska koulja. U enskoj nonji muslimanskog stanovnitva skidanje ara i ferede pretstavljalo je veoma vaan preobraaj. Inae kod svih Turaka nonja je jednaka. I kod njih prodiru pojedini delovi varoke nonje. Arba nasi uglavnom imaju nonju koju su nosili i u oblastima iz kojih su se doseljavali. Cincari sa nonjom uvek su se izdvajali od stanovnika u ostalim selima. Njihova je nonja vie gradska. V. D R U T V E N I IVOT

1. Zbog privrednih i drutvenih prilika, u selima Bitoljsko-prilepske kotline do prvih desetina 20. veka Makedonci su iveli u estim k u n i m z a d r u g a m a.20 To su bile ekonomske jedinice od veeg broja lanova, povezanih krvnim srodstvom. Velike zadruge od po 30, 40, 50 i vie eljadi sada su iezle, ali su ostale u ivoj uspomeni u na rodu. Tako se pamte velike zadruge u ovim selima: Zajkovska u Selcu (kod Prilepa); erekarska u Kostincu; Karafilovska, Slepecovska i amakovska u G. Aglarcu; Lukovska u Beloj Crkvi; Oreanska u Dolnenu (imala je 70 eljadi); Paolovska u Klepau; Petakovska u Trapu; Pecevska u Berancu; Popovska u Crnianu; 21 Santevska u Novacima; Trkaleska u Zapoloanu; Tutundiovska u abjanu (prilepskom); Uzunovska u Laecu; arkovska u Obranu; Suklevska u Kruejanu (imala je 90 eljadi) i u mnogim drugim selima. Imalo je ak sluajeva da se i tavo selo sastojalo samo od 5-6 zadrunih kua, koje su brojale po 20 do 40 eljadi (na primer, u Gornjem Aglarcu). Naalost nema nikakvog opisa zadruge u ovom kraju iz starijeg vremena. Na osnovu stroge hijerarhije i podele rada, lanovi zadruge privre ivali su sve to je zajednici bilo potrebno. Stareina zadruge i njegova ena vodili su nadzor nad ivotom i radom svih lanova zadruge. Zato su zadrugari bili duni njima da ukazuju punu panju i potovanje. Ni jednom lanu zadruge nije bilo dozvoljeno da vodi posebnu ekonomiju. Ako pojedinac neto stee morao je da unese u zadrunu imovinu. De avalo se da je neki od lanova zadruge lentina ili rasipnik. Njemu se davao deo imanja i on se izdvajao iz zajednice. eobe zadruga esto se vre naroito od drugog svetskog rata do danas. Na njihovo razbijanje uticali su mnogi inioci, koji utiu i u mnogim drugim naim krajevima. Posebno vaan inilac je propis o doUporediti J. C v i j i : nav. delo, str. 158. Ova zadruga podelila se 1945. godine. Tada je imala 45 eljadi i za njih su pri likom obeda postavljane tri sofre.
21 20

636

delivanju zemljinog maksimuma. Zbog toga su se, za poslednjih neko liko godina, brzo izdelile i poslednje vee zadruge. Sada najvee zadruge imaju po 10, retko 15 lanova. One se nalaze u selima: Bonu, G. arliji (Stojkovska zadruga), Grumazi (zadruga ora Kaleevskog), Sekiranu (Micevska i Stojanovska zadruga), Sovicu (zadruga Petra Delova), Topolanu, Crnianu itd. Mnogi mlai ljudi izjavljuju da ivot u kunoj zadruzi danas nije podesan. Ima sluajeva da se i sin jedinac posle enidbe odeli od oca. Zato se esto po selima kae: Sega ma i ena kua. Deobe mirnim putem su rede. Zadruni i porodini ivot uopte sve vie preivljava osetan preo braaj. Meu ukuanima je danas sve vie slobode i otvorenosti, a sve manje nekadanje skuenosti i pokornosti. Prelaz iz starog ivota u nov jo nije zavren. Zato je dosta trenja, ak i preterivanja s ove ili s one strane. U selima gde su placevi oko kua prostraniji, kue odeljenih zadrugara podizane su obino pored stare kue. Na taj nain kue stanovnika ranije iste zadruge sada su skoncentrisane u jednom kraju sela. Ovo je vie sluaj u niim delovima kotline gde sela nisu jako zbijena. Na kotlinskim okvirima odeljeni zadrugari podiu kue u raznim krajevima sela, tj. tamo gde nau podesnog mesta. U nekim makedonskim selima ove oblasti od skora su se javile manje predvojene zadruge. Nastale su na ovaj nain: u matinim planinskim selima u susednom Poreu ili Demir Hisaru ivi jedan deo eljadi, a drugi deo ivi na kupljenom imanju u Prilepskom ili Bitoljskom polju (na primer, zadruga Pavleska u selu Sarandinovu; zadruga Poposka u selu Biljaniku). Ali svi znaci navode da nee trebati mnogo vremena kada e se veze izmeu predvojenih zadruga sasvim prekinuti. Arbanasi i sada dobrim delom ive u zadrugama. Po jednu njihovu veu zadrugu video sam u planinskim selima: Borinu (u rodu Izeirovci), Zlokuanu (u rodu Kee), Kiavi (u rodu Limanovci), Ostrecu (u rodu uljaj), Snegovu (u rodu Mustafaj), Starom Zmirnovu (u rodu Ferzolar). Zadruge kod Turaka i Cincara su osobito retke: im u jednoj porodici odrastu sinovi oni se brzo dele. 2. - Sve porodice zajednikog porekla po mukoj liniji ine r o d . Narodni naziv za ovaj pojam kod Makedonaca je soj. Bitna obeleja roda su: rodovska egzogamija, zajedniko prezime i slava. Ima rodova vrlo velikih, iji pripadnici nisu se mnogo iseljavali. To su skupine od 20, 30 i vie kua. Takvi rodovi su: Milevci (35 k) u Loznanu, Pejinovci (35 k) u avatu, Kozarovci (31 k) u Slepu, Popovci (31 k) u Crnianu, Seremetkovci (30 k) u Beloj Crkvi, ekovci (28 k) u Puturusu, Oreani (28 k) u Dolnenu, Baltovci (24 k) u Margaru, Mickovci (24 k) u Zagoranu, Kolarovci (21 k) u Svetom Mitranu, Anelevci (20 k) u Selcu blizu Krueva itd. Ima rodova koji broje i po jednu do dve porodice. Prezimena makedonskih rodova su raznovrsna. Po o s n i v a i m a zove se najvei broj rodova. Navodimo samo nekoliko: Tomevci, Stevanovci, Momirovci u selu Galianima; Jolevci, Jovevci, Malinkovci, 637

Milevci u selu tavici kod Bona; Markovci, Kuzmanovci, Micevi u selu Malom Ruvcu; Cvetkovci, Grujovci u selu Erekovcu itd. Po m e s t u p o r e k l a zovu se: Orianci, u Trapu i Gornjem Selu, Jablaniani u Budakovu, Resanci u Pojeevu, Prespanovci u Painom Ruvcu i Dihovu, Brsjakovci (doli iz Demir Hisara) u Zagoranu, Mijakovci u Dobrovenu i G. Konjaru, Kievci u Buinu, Poreani u Galianu, Kosturani u Crnoecu, Kajlarovci u D. Aglarcu, Marijovci u ivojnu itd. Po z a n i m a n j u p r e d a k a zovu se: Terziovci u Debretu, Kolarovci u No vacima, Samardiovci u Brodu, Majstorovci u Bonu (starite bile kovai), Cifiovci u Lozananu, Gavazovci u N. Zmirnovu. Ima i mnogo rodova ija su imena (paramani) postali po n a d i m c i m a : Tresiglaovci u Lopatici (kod Bona), Partalkovci u Kadinom Selu, Palikuinci u Riljevu, Ranoslamovci u D. arliji, Kopiljakovci u Dupjaanu, Prostienovci u Mogili, ejtanovci u Grajenici, Jadilebovci u Logovardiju, Duvnimaglovci u Godiljevu, Blagoduovci u Voanu, Esenkovci u Selcu kod Prilepa, ergovci u Debretu, Pukalovci u Lopatici (sliv emnice) itd. Cincarski rodovi imaju ova prezimena: Janai, unga, Mustrik, To ti, Dele u Gopeu; Rome, Gata, oda, Capo, Gramosli, Zogi, Cigarida u Malovitu; Guo, Mihalai, Duka, Minga u Trnovu; Zoga, Kota, Dafin, Tahula, Bie, Kia, elo, ile u Magarevu; Cana, Tona, Pula u Niepolju; Tako, Gua, Goga, Grca u Aldancu; Lega, Babuka, Groar u Vrboecu. Cincarski rodovi danas nisu veliki po broju domova jer su se ti stanovnici od prvog svetskog rata mnogo iseljavali. Vei rodovi Turaka su: Tekeenlar, Pileler, Suljiler, Amzalar, Softalar, oanlar u Kanatlarcu; Maeler, Toskalar, Amedalar, Ramanlar, Kalaflar, Muslar u Kremenici; Ariflar, Ruanlar, Saitler, Ipeler, Gegalar, Redolar u Meditliji. - Vei arbanaki rodovi su Mataj, Balaj, uljaj, Likaj, Locaj, Asanaj u Ostrecu; Came, Pale, Kee, Astafe, u Zlokuanu; Ljuma, Karar, Selimovci u Kiavi; Veliovci, Usovci, Ramevci u Crnilitu; Deati, Derala, Hoti u G. itou itd. Rodovi postaju deobom zadruga. Ranije su seoski stanovnici mnogo drali do srodstva (sve do sedmog pojasa). Tada su rodovi bili manji pa se bolje znalo koja je porodica od kod roda. Sada uglavnom posle tri generacije poinje da se gubi oseanje o srodstvu. Ugledni preci poje dinih rodova i sada su u narodnom seanju. U Kostincu kazuje se o nekom Nestoru erekaru; u selu Painom Ruvcu o nekom Boin-pai (od njega je rod Paovci); u Riljevu o nekom Karadi; u G. Orizaru o nekom Gruji Arinku; u Mogili o nekom Dimku Moglietu (poznat borac protiv Turaka); 2 2 u Selcu kod Krueva o nekom Risti (postoji mesto Ristea Stapalka). Bilo je poznatih predaka pojedinih rodova jo kod Arbanasa (Maljo Kapidan u Laeu, Braim Boljukbaa u Sadevu, Ismail Boljukbaa u Presilu), Turaka (Musa-oda u Kremenici) i Cincara (Paligora u Malovitu).
23 Dime Mogile poticao je od roda Sarvanovci, koji danas ne postoji u tom selu (svi su preli u Bitolj). O Dimetu postoji i narodna pesma.

638

. - S e l o sainjavaju svi njegovi stanovnici. Sela su u mnogo slu ajeva sastavljena od stanovnika raznih rodova i porekla. Ima i dosta sela iji su stanovnici razne narodnosti. Ipak kod svih stanovnika jednog sela vremenom se javilo oseanje da ine jednu seosku zajednicu. Mnogobrojna sela Bitoljsko-prilepske kotline su zbijenog tipa. Grupisanost kua je vea u selima koja lee na neravnom zemljitu. U sva kom selu izdvaja se sredini deo. Tu se nalaze kue starijih i imu nijih rodova. Kue skoranjih doseljenika i siromanijih ljudi nalaze se po ivinim krajevima naselja. Jedno selo sastoji se od dve i vise mahala, koje su ublizu. Mahala je prema tome izdvojen skup kua. Njeni sta novnici u pojedinim sluajevima pripadaju samo jednom rodu. Neka sela u Bitoljsko-prilepskoj kotlini ranije su imala drukija imena od sadanjih. Tako Topolane zvalo se Ploane. Meditlija ra nije se zvala Mogilica. Aldance ranije se zvalo Stari Dol. umovo ranije se zvalo Malomolci, Gabalovci ranije se zvalo Lavci. Veleselo ranije se zvalo Velevo Selo. Vaarejca ranije se zvala Akgideli. Paino Ruvce ra nije se zvalo Ruvce. Dragoane ranije se zvalo Drogriani. G. Aglarce ranije se zvalo Alialar, a D. Aglarce Imerler. Pojeevo ranije se zvalo Pozde. Kadino Selo ranije se zvalo Kadi oj. Musince do 1912. godine zvalo se Musa Oba. Donje Alince do pomenute godine zvalo se Ali Oba. Erekovce ranije se zvalo Erekler. Selo Tursko ranije se zvalo Medovo itd. Svako selo ima svoj poseban hatar. U njemu se nalaze oranice, bate, livade i panjaci. Hatar jednog sela odvojen je od hatara okolnih na selja obino nekom dolinom, putem ili kakvim uzvienjem. Ali granice seoskih hatara nisu uvek bile stalne. Deavalo se da su stanovnici jednog sela kupovali zemlju u hataru drugog sela. Tako se pomerala granica izmeu njihovih hatara. Pomeranje granice hatara rede se deavalo u planinskim selima. Za vreme Turaka i u ovoj oblasti postojao je opte poznati obiaj: da je selo, na ijem se hataru nade ubijen ovjek, moralo platiti krvarinu. Tako se krajem 18. veka desilo na hataru sela Zaploko (sada ne postoji) kod Prilepa. Siromani stanovnici toga sela nisu mogli da plate krvninu; platili su je stanovnici Prilepa. Otada potes na kome je naen ubijen ovek i pripada Prilepu. 2 3 Slino se dogodilo jo izmeu sela Korenice i Krivogatana, zatim izmeu sela Godivlja i Turskog (potes Godivski kamenj) itd. Svako selo ima zajednikog uvara polja. Njegova je dunost da obi lazi hatar i da vodi rauna da se nigde ne nanese teta. Ipak su poljske tete prilino este. Sporovi oko njih veinom reavaju se tako to se zainteresovani nagode mirnim putem. uvar polja dobija platu od svake kue prema veliini poseda. U selima gde ima vie vinograda izabire se i padar. Njegova dunost traje uglavnom od poetka avgusta do kraja septembra.
28

J. T r i f u n o s k i : Raseleni sela vo Bitolsko-prilepskata kotlina, str. 151.

639

Dravna granica izmeu Jugoslavije i Grke predvojila je hatare ne kih sela. Tako je selo Kruoradi ostalo u Grkoj, dok je znatan deo njegovog hatara pripao Jugoslaviji. To zemljite (oko 100 ha) sada obra uju seljaci iz ivojna. Posle povlaenja pomenute granice selo Kilava ostalo je u Jugoslaviji, dok je od njegovog hatara oko 60 ha (trista po goni) pripalo Grkoj. To zemljite sada obrauju stanovnici grkih sela Opsirine i Svete Petke. Dravna granica ostavila je takoe u Grkoj oko 40 ha zemlje od naeg sela Meditlije i jednu treinu hatara od naeg sela Kremenice. Tu zemlju Meditlije sada obrauju stanovnici grkog sela Negoana, a zemlju Kremenice sada obrauju stanovnici novoosno vanog grkog sela Kavkaza. Ako neki domain eli da proda svoju kuu i zemlju on to prvo saoptava srodnicima i prijateljima. Ukoliko niko od njih ne eli da kupi ponueno imanje, tek tada on ga nudi drugim kupcima. Ipak u novije vreme od ovog naina prodavanja ima dosta otstupanja. Prilikom veih poljskih radova po selima odravaju se mobe i pozjamice. Redovno su zajedniki poslovi jo gradnje i opravljanje seos kih puteva, mostova, podizanje kola i slino. Ima sluajeva da se za jedniki grade i kue. U prvom svetskom ratu porueno je mnogo kua u bitoljskim selima. Nastradalim stanovnicima ukazivali su hitnu pomo roaci i stanovnici iz drugih sela. Za nekoliko godina, gde je bilo pot rebno, sagraene su nove kue.

VI. SLAVE I S A B O R I 1. Makedonsko stanovnitvo Bitoljsko-prilepske kotline grupie se u srodnine celine i po p o r o d i n i m s l a v a m a.24 Naziv slava uao je u upotrebu u novije vreme; stariji je naziv den, a ponegde uje se i sluba. 25 Ove slave padaju uglavnom na praznike zimske po lovine godine. Zato se u razgovoru za porodinu slavu kae zimski den. Kao slave dolaze u obzir ovi praznici: Nikoljdan, Arhanelovdan, Petkovdan, Mitrovdan, Vavedenje i sv. ore posen. Rede se jav ljaju kao porodine slave: sv. Vrai (arlivci u Dobruevu), sv. Sava (Nekovi u selu Kanini), Merkulija( (Trpkovci u Topolanu), Varvara, Martinija. U pojedinim selima gotovo svi stanovnici imaju istu porodinu slavu: sv. Nikolu slave svi stanovnici Grumaza i Meglenca; sv. Arhanela slavi najvei deo stanovnika u selu Malom Mramoranu; Mitrovdan slavi vei deo stanovnitva u Birinu. V. Gospou slavi vei deo stanovnitva u Margaru. Mnogo je vei broj sela u kojima su slave raznovrsne. Slave mogu biti vrlo raznovrsne u velikim selima u kojima ima doseljenika sa raznih strana (Mogila, Dobruevo, Krivogatane itd).
24 Prilikom prouavanja porekla stanovnitva i ustanovljenju srodnosti meu pojedinim porodicama ove oblasti od velike je pomoi poznavanje njihovih slava. 25 U selu Podmolu zabeleio sam da za porodinu slavu kau i star den.

640

Gosti, koji su pozvani, dolaze uoi slave, a neki i na sam dan slave, oni donose kola, flau sa rakijom i po neto mlaim lanovima doma instva (jabuke, bonbone i slino). Gostima se odmah nudi rakija, meze i kafa. Trpeza sa raznim jelima postavlja se u najveoj sobi. Na dan sv. Nikole mora biti ribe. Neki obiaji u vezi sa slavom sada se naputaju. Kao u ostalim naim oblastima tako i u selima Bitoljsko-prilepske kotline bilo je menjanje porodine slave. A toga ima i sada. Zet oba vezno prima slavu kue u koju je uao. Slava se menjala i kada je neko posinjen, kada se u nekoj porodiei ne dre deca itd. Sada se mogu ut vrditi one promene slave koje su izvrene u novije vreme. U selima Dobrovenu. ermijanu, Laecu, koja lee blizu jugoslavensko-grke granice, ima po nekoliko makedonskih rodova bez porodine slave. U selima sa starijim makedonskim stanovnitvom zapaa se da veina rodova slavi istu slavu (na primer, u Topolanu, Trapu, Drenovcu, Prisadu, Veleselu itd). Iz toga moglo bi se pretpostaviti, da su nekada u tim selima svi rodovi slavili istog sveca, pa da je ta jednostavnost razbi jena dolaskom doseljenika. Slinu pojavu utvrdio je i M. F i l i p o v i u okolini dananjeg Titovog Velesa. 26 2. Svako makedonsko i cincarsko naselje ima i posebnu s e o s k u s l a v u ili panaur. Za razliku od porodine slave, seoske slave vei nom padaju u letnju polovinu godine. Zato u razgovoru za njih stanov nici kau leten den. U mnogim selima, kao i po drugim oblastima, crkvena slava je ujedno i seoska. 27 Na seoske i crkvene slave dolazi narod iz blie i dalje okoline. Tada je broj gostiju vei nego o poro dinim slavama. U selu Radoboru 1956. godine o seoskoj slavi na Pavlovdan svako domainstvo imalo je od 20 do 50 gostiju. Najpoznatiji su sabori u ovim selima: u Zrzu na Petrovdan, u Veluinu na urevdan, u Topolanu na Spasovdan, u Nebregovu na drugi dan Uskrsa, u Golemom Konjaru na drugi dan Duhova, u Stroviji na Ilijindan, u Trnovu na dan Velike Gospoe, u Moglili i Mauitu na dan Cara Konstantina i Carice Jelene itd. Na seoskim saborimi prua se prilika za vienje i razgovor izmeu srodnika, upoznavaju se momci i devojke. Za vreme Turaka ovi sabori esto su korieni i za dogovor po opte narodnim pitanjima. Ima primera da su se menjale i seoske slave. Tako je u Podmolu ranije seoska slava bio sv. Todor. Kasnije tu slavu stanovnici su napustili i sada naselje slavi Mitrovdan. U Paralovu ranije je elo selo slavilo M. Gos pou. I ti stanovnici kasnije su tu slavu napustili i sada slave urev dan. U Nebregovu ranije se slavio sv. Nikola leten, a sada se slavi drugi dan Uskrsa. U Berovcu ranije se takoe slavio pomenuti sv. Ni26 M. F i l i p o v i : Severna veleka gela. Naselja i poreklo stanovnitva, k n j . 28., Beograd 1935., str. 528. 27 Tako je u selima: G. Aglarcu, Radoboru, Vaarejci, Dobruevu, Lozmanu, Topol anu itd. - Slinu pojavu utvrdio je i M. Filipovi u okolini Titovog Velesa (Etno loke beleke iz severnih velekih sela. Glasnik Etnografskog muzeja, knj. VII, Beo grad 1932., str. 70).

4 1 ZBORNIK ZA NAR. IVOT I OBIAJE

641

kola, a sada se slave Duhovi. U Vranjevcu kod Bitolja do sredine 19. veka elo selo je slavilo sv. Todora (u julu), a otada slavi se Mitrovdan itd. Dravna granica izmeu nae drave i Grke od 1912./1913. godine odvojila je sela u okolini Lerina na jugu od sela u okolini Bitolja na severu. Dotada su seljaci iz junog dela ove oblasti poseivali sabore u selima lerinske okoline kao i obratno. Makedonci iz lerinskih sela Kruoradi, Opsirine, Svete Petke, Setine, Kletina, Sakuleva, Negoana, Ramalije, Banice i drugih rado su dolazili na sabore u ovim bitoljskim selima: Dragou na Ilijindan, Graeinici na Atanasovdan, Bau na dan M. Gospoe, ivojnu na Spasovdan itd.

VII. D R U T V E N I

OBIAJI

1. Svaki brani par eli da ima dece. I u ovoj oblasti vie se eli muki nego enski porod, jer je mukarac temelj na kueata, a ensko je tuo. U svakom selu esto se vide roditelji koji imaju 3 do 5 ive dece. Da bi mogle roditi nerotkinje vre razne obiaje, zatim poseuju lekare i banje. Deci se daju razliita imena. Po nekad se daju imena po dedi, babi ili po nekom drugom od kunih lanova koji su umrli. Ako je, na primer, ded iv unuetu se ne daje njegovo ime: veruje se da se dva ista imena u jednoj kui ne trpe. Zabeleio sam nekoliko linih imena koja su u obiaju kod Makedonaca, Cincara Turaka i Arbanasa. Muka imena kod Makedonaca, pored drugih, su: Anele, Atanas, Bogoja, Bojko, Boin, Veljan, Velko, Grozdan, Grujo, Damnjan, imo, Zdrave, Ivan, Ilija, orija Janaija, Jane, Karada. Krste, Kuzman, Jo van, Josif, Lazar, Lozan, Mitre, Najdo, Naum, Nestor, Petko, Petre, Rade, Riste, Ruse, Sekula, Simon, Slavko, Smile, Srbin (selo Vaarejca), Stepan, Strezo, Stojan, Stojko, Temeljko, Trajan, Todor, Cvetko itd. enska imena su: Darinka, Desanka, Elica, Jana, Letka, Ljubica, Marija, Menka Milica, Mitra, Olgica, Pisana, Radmila, Stojna, Sirma, Stamena, Cvetana itd. Kakva su bila imena predaka dananjih makedonskih stanovnika moe se videti po rodovskim prezimenima i iz pojedinih topografskih imena. U topografskim imenima sreu se ova imena: Jovan (Jovanoa padina u selu Sovicu), Petko (Petkov kamen u Korenici), Srbin (Srbinoa Straga u ivojnu), 28 Pavle (Pavlea uka u Bonu), Boko (Bokoec u Marulu), Milenko (Milenkoa uka u Bau) Atanas (Atanaskoa niva u Kosinu), Bogdan (Bogdanoa bara u Laanu), Boin (Boinica u
88 Po imenu Srbin danas se zovu pojedini rodovi (Srbinovci) u vie sela ove ob lasti: Debretu, Danbegovcu, Novacima, Oreovu (kod Suvodola), Gornjem Selu, Vrbjanu, Bukovu, Veluinu itd.

642

Galianu), Stanko (Stankovo trio u Voanima), Stojan (tojanov dol u Drenovcu), Andon (Andonovo gnojite u Bratindolu), Apostol (Apostoloj nivje u Niepolju), Damjan (Damjanica u Crnoecu) itd. Muka imena kod Cincara, pored drugih, su: Aleksa, Atanas, ore, Janko, Kota, Mihail, Naum, Nikola, Nio, Petre, Spiro, Tako, Todor, Unco, terjo itd. Imena Turaka i muslimanskih Arbanasa uglavnom su ista. Zabeleio sam ova njihova imena: Abaz, Adem, Alim, Amed, Baftijar, Bajram, Biljal, Demir, Durmi, Kamber, Memet, Mustafa, Nebija, Nezir, Nijaz, Osman, Ramadan, Rustem, Salija, Sait, Selman, Sinan, Usejin, Fazlija, azim, Saban, erif itd. 2. Brakovi se sklapaju najvie izmeu devojaka i momaka istog sela ako je ono veliko ili izmeu susednih naselja. Devojke se nerado udaju u udaljena mesta. Zatim devojka iz poljskih naselja nipoto se ne bi udala u planinsko selo gde su tei uslovi rada i ljudi slabijeg ekonom skog stanja. A iz planinskih sela devojke rado se udaju u polje ili u gra dove. U ovom kraju pravilo je da se svaki mukarac oeni, a ensko da se uda. U selima po ivici Bitoljsko-prilepske kotline stupa se u enidbene veze i sa stanovnicima susednih krajeva. Tako mukarci iz Grumaza i Dobromira rado se ene sa Mirijovkama. Seljaci iz Birina esto se ene sa Demir-Hisarkama. Seljaci iz avata ene se sa Prespankama. Do 1912./13. godine stanovnici naih sela kraj sadanje jugoslavenskogrke granice sklapali su brane veze sa Makedoncima u okolini Lerina. Kada se dovede nevesta iz drugog kraja, onda ona brzo menja raniju nonju. Brzo je dolazilo do enidbenih veza izmeu starosedeoca i doseljenika. Od toga nisu se odvajali i srpski doseljenici iz Dalmacije, okoline Pirota i iz drugih oblasti. U selu Miloevu (sada Presil) ima nekoliko srpsko-makedonskih domainstava. U selu ermijanu sluaj je isti. Prvih go dina posle drugog svetskog rata mladii iz pojedinih prilepskih sela e nili su se sa devojkama iz Srbije (to sam video u Pletvaru, Kutleevu itd). Kod seoskog stanovnitva do skoro stariji ukuani birali su devojku, odnosno momka. Pri izboru pridavao se znaaj ugledu kue budueg branog druga, pazilo se na imovinsko stanje, vrednou i lepotu devojke ili momka. Bivalo je da su se momak i devojka prvi put viali tek pri likom venanja. Ovakvo stanje i sada postoji kod Arbanasa, delimino i kod Turaka. Kod Makedonaca stanje u ovom pogledu sada se mnogo izmenilo. Momci i devojke sastaju se nedeljom i praznikom obino u glavnom delu sela. Tu se upoznaju i zabavljaju. Zatim upoznavanje izmeu momaka i devojaka vri se pazarnih dana u oblinjim gradovima i na seoskim saborima. eni se i udaje po stareinstvu. Mlaa sestra obino ne moe se udati pre starije. U obiaju je da se momci ene veoma mladi, najee od 17 do 19 godina. Govori se, da je prestario momak koji je preao 25 godinu. 643

Kod Makedonaca ima sluajeva da je devojka za 2 do 5 godina starija od momka za koga se udaje (selo Mojno, Prilepec i druga). Ponekad se de ava da devojka sama pobegne za momka. I iz bogatijih kua devojke se udaju za siromanije momke. Svadbe se obavljaju najvie u toku jeseni i na poetku zime. Za svadbe pozivaju se roaci i prijatelji. Glavni funkcioneri u svatovima su: kum, stari svat i dever. Kum je onaj koji je krstio mladoenju. Dever je neo enjen brat mladoenjin ili neki roak. Na svadbu se ide konjima i ko lima. Nije odreeno koliko treba svatova. Posle venanja nastaje goenje, pevaju se svatovske pesme i igraju narodna kola. Tada dolaze i nezvani ljudi iz istog sela kao i iz okolnih naselja. Razvod braka u svim makedonskim selima ranije je bio velika retkost. Sada razvoda brakova ima vie, ali ipak ne u tako velikom broju. Nes lozi u braku su krivi svekrva i svekar, zatim do razvoda dolazi kada je snaja nerotkinja i drugo. Kod Turaka i Arbanasa este su svadbe sa pelivanima. Na osobitom glasu su pelivani iz turskog sela Kanatlarca. Kod Arbanasa deava se da se dvojica brae oene dvema sestrama, i tako su braa meusobom i paenozi, a njihove ene meusobno su sestre i jetrve. Ima i toga da se dvojica oene uzajamno udajui jedan drugom sestru: izvri se neka vrsta razmene. Razvodi brakova kod Arbanasa i Turaka su najrei. Kod muslimanskog seoskog stanovnitva ena je i sada prilino pod injena i povuena. Ne ide nigde sama, ve u pratnji nekih lanova iz kue. Na putu, pri susretu, ona se sklanja u stranu i ponekad stoji dok putnik ne proe. U sluaju da su ene same kui one izbegavaju raz govor sa nepoznatim. Za vreme turske vladavine deavalo se da su se Turci i muslimanski Arbanasi enili makedonskim devojkama. Oni su njih veinom otimali. Saznao sam da su se u selu Kremenici u Bitoljskom polju Turci, koji su bili silom preseljeni kao samci iz Anadola, oenili Makedonkama iz Marijova. 29 Pornenutih sluajeva bilo je i u onim selima gde su iveli izmeani Makedonci i Arbanasi (Oreovu kod Suvodola, Laecu, Beluinu, itou). Dolazilo je do branih veza jo izmeu Torbea i Arbanasa. U Bitoljsko-prilepskoj kotlini bilo je ponekad branih veza i izmeu Makedonaca i Cincara. Od takvih meotitih brakova potiu dananji ro dovi: Taseski i Cap arci u selu Malovitu; Manola, Maco i Stojoski u selu Trnovu itd. 3. - Kod Makedonaca mrtvac se oblai u novo odelo i on se dri u kui sve do sahrane. Na pratnju ljudi se ne pozivaju, ve dolaze ko god hoe. Sahrana se moe izvriti u novom grobu ili u grobu nekog srod29 J. Cviji na jednom mjestu navodi da nigde nisu ene tako esto odbegavale Tur cima i primale islam kao u Marijovu (nav. delo, str. 161). - Godine 1953., kada sam posetio Kremenicu, sa mnom su bile dve studenlkinje. One su imale priliku da kod Turkinja u sanducima vide stare marijovske koulje, koje se danas vie ne nose, ali su ih njihove majke i babe nosile.

644

nika. Kada se sahranjuje u starom grobu,, naene kosti se skupe u platno , pa se stave kod nogu novog pokojnika. Posle etrdeset dana daje se glavni pomen na grobu. Skoro svako makedonsko selo ima svoje groblje, a u meovitim se lima svaka verska grupa ima svoje groblje. Seoski rodovi u grobljima imaju posebne parcele. Obino su hrianska groblja u blizini sela i oko crkve. Tako je u selima: Korenici, Svetom Mitranu, Podinu, Zagoranu, Marulu i mnogim drugim. U nekim sluajevima dananja groblja nalaze se pored crkvita i na mestima gde su se poznavali grobovi od starijeg, kasto neslovenskog stanovnitva. Ti stari grobovi negde se i sada vide na povrini zemlje. Po selima Bitoljsko-prilepske kotline ima mnogo starih grobova. Bilo je i toga da su dva i vie sela imala zajedniko groblje. Ali su to bila mala sela, meu sobom veoma blizu. Tako su Nopal i Gornja arlija, zatim Trap i Donja arlija, pa Dalbegovci, Gornje Aglarce i Donje Aglarce imala zajednika groblja. Danas svako od tih sela ima svoje po sebno groblje. Malo makedonsko selo Kosino ima dva groblja: u jednom se sahranjuju stanovnici Gornje, a u drugom stanovnici Donje mahale. Dva groblja ima i makedonsko selo Tepavci. 30 Za muslimanska groblja (turska, arbanaka i torbeka) vredi isto pra vilo: sva su pored glavnijih puteva u blizini sela. Muslimani svoje umrle sahranjuju po propisima islama. Ti se propisi kod njih i danas dre dosta dobro. Veliko tursko selo Kanatlarci ima etiri groblja. Jedno se zove derviko. Po prianju kanatlarskih Turaka, najpre je bilo osnovano ono njihovo groblje koje lei pored puta za susedno selo Marul. Na svojim ekskurzijama po Bitoljsko-prilepskoj kotlini imao sam pri like da vidim mnogo groblja. Zajednika osobina i pravoslavnih i musli manskih groblja je velika zanemarenost. Retko negde groblja su ogra ena. U selu Krivogatanu video sam 1956. godine kako u groblju pase stoka. U ovoj oblasti na pojedinim mestima ima i usamljenih grobova. Nekima od njih stanovnitvo je ukazivalo izvesno potovanje. Najpoznatiji takav grob nalazi se u pomenutom turskom selu Kanatlarcu. 3 1 U njemu je sahranjen Memed-baba, predak roda Tekeenlar. Taj grob mnogo se poseuje u avgustu. Tada tu dolaze i hriani iz okoline.
V I I L NEKA VEROVANJA

Opte je verovanje da na pojedinim mestima u zemlji ima zakopanog blaga. Zato se deava da neki seljaci vre iskopavanja. Takva iskopa vanja vrena su na usvienju Kale ili Gradite u selu Oreovu (kod Suvodola), na mestu Rudini u selu Galianu, na mestu Kamberici u selu Prilepecu, na mestu Tvri grad u selu Crnianu, na mestu Bedem u selu epigovu, na mestu Plakoec u selu Buinu itd.
30 U groblju sela Dobrovena, na ulazu Crne u Marijovsku klisuru, sahranjeno je dosta srpskih i ruskih vojnika poginulih u prvom svetskom ratu. 81 Uporediti T i h . R. o r e v i : Na narodni ivot, knj. X, Beograd 1934., str. 102/3.

645

Dosta je voda koje se smatraju lekovitim. Takvih voda ima u selima: Topolanu (Petona i Ndedelska voda), Crno-buki (Lekovita voda), Pojeevu (Petona voda), Beluinu (Blaga voda) Selcu kod Krueva (Preobradija), Godivlju (Nedelska voda), Kutleevu (Petonica), Zrzu (Ilina voda), Birinu (Manastirska esma), Buinu (Nedelska voda), Brajilovu (Petona voda) itd. Veruje se da te vode lece bolesne oi, bolesti koe i drugo. Na takve vode stariji mukarci i ene dolaze u odreene dane. Posetioci kod tih voda ostavljaju znakove za sebe. Kraj crkava, damija, starih grobova ima tabuisanih drveta koja niko ne see. Veruje se, da kad bi ko posekao takvo bakafsko drvo doiveo bi nesreu. U selima Buinu, Volkovu, Drenovcu, Ivanjevcu i drugim nalazi se po jedan veliki kamen sa udubljenjima. U tradiciji se navodi, da su ta udubljenja trag od kopita arca Marka Kraljevia. Po Kraljeviu Marku potiu i mnogi nazivi mesta: Markoa vrata u Kaanu, Markoi kuli u Ma lo vitu, Markovo kale u Bukovu, Markoa crkva u Drenovcu, Markovo gumno u Dupjaanu i Dolnenu, Markoa noga u Gabalovcu, Guri Markut u Sadevu i drugi. U Bitoljskom i Prilepskom polju esto pada grad i to veinom u toku jula. tete od grada su velike. Jednog dana 1955. godine grad je naneo veliku tetu po elom hataru sela Topolana, dok su hatari okolnih sela ostali poteeni. Stariji ljudi u susenom Trojkrstu ovu pojavu do vodili su u vezu sa sahranjivanjem nekog vanbranog deteta (kopile). Tako se objanjava padanje grada i kod seljaka u Donjem Aglarcu.
IX. R A N I J I AGRARNI ODNOSI

Makedonci skoro u svim selima ove oblasti ranije su najveim delom bili ifije. Poifliavanje sela vrili su pojedini Turci i Arbanasi. Oni su pomou nasilja, zaduivanjem, sticanjem izvesnih zasluga u rato vima i na druge naine krajem 18. i u toku 19. veka oduzimali zemlju od hriana Makedonaca. Na taj nain oni su se povrh spahija nametnuli seljacima za prave gospodare. Vlasnici iflika iveli su u Bitolju i Prilepu. Ali je bilo iflik-sahibija Arbanasa ija su mesta stalnog ivljenja bili Debar, Kora, Kolonja, Leskovik u junoj Arbaniji, zatim Tirana i Prizren. 3 2 Vlasnici iflika po selima imali su kule. U njima su preko godine boravili njihovi zastup nici. Oni su kontrolisali rad seljaka i prikupljali odreeni deo proizvoda. ifije, koji su ostajali bez zemlje i bez svojih kua, esto su se kretali iz jednog sela u drugo.
38 Pojedini Arbanasi iz Debra imali su iflike u selima: Riljevu, Svetom Mitranu, Birinu, Laanu (ti Arbanasi bili su o poznatog ebarskog roda Agoli), T^urskom, Muujitu, Ropotovu, abjanu (prilepskom), Sarandinovu, Belom Polju, Kruejanu, Vrbjanu itd. U selu Sovicu imali su iflike neki Arbanasi iz Tirane i Kolonje. U selu Bau imao je iflik Arbanas Rustem-paa iz Leskovika u junoj Arbaniji. U selu Grumazu imao je iflik jedan Arbanas iz Kore. Tri brata Arbanasa iz okoline Prizrena imali su iflike u selu Marulu itd.

646

Zanimljivo je izneti da su u po nekim selima Bitoljsko-prilepske kot line pomou kupovine, bili stvorili iflike jo pojedini Cincari. Od bitoljskih Cincara imali su iflike: ir Anaija u Bonu, zatim Janaija Nale i ore inale u Bainu, Koo Ljalja u D. arliji, Jorgai u Bistrici, Altiparmakovi u Bratindolu. Od kruevskih Cincara imali su iflike: Kapka u Dabjanu, Jovan Bonjak u Lokvenu, Janaija Kalinale u Kruejanu, Todor Lega u Vranu i drugi. Makedonci su poeli kupovati tursko-arbanake posede tek pred kraj turske vladavine (od kako izlaze komitlokot), a naroito po osloboe nju od Turaka 1912. godine. Otkupljivanje se vrilo novcem od prodate ive stoke ili novcem dobijenim na radu u pealbi. ifije su otkupljivali one delove zemlje koje su obraivali. Prodaja iflika vrila se i preko posrednika. Jedan deo iflik-sahibijske zemlje posle prvog svetskog rata dravna vlast je besplatno dodelila starim seljacima ifijama. Begovske i aginske kule, mnoge u ruevinama, dokaz su ranijeg iflik-sahibijskog perioda. Ouvani su i pojedini nazivi za njive po ranijim turskim ili arbanakim vlasnicima. Takvi nazivi su: Adibeica u Radoboru, Adimulica u Mogili, Turska livada u Vaarejci, Selmanica u Galianima. erin-begova korija u Buinu. Mustafini slogoi u Godivlju, Asanica u Veselanu i jo mnogi drugi. Ukidanjem ifistva poeo je period slobodnog raspolaganja obra divim povrinama. U pojedinim poljskim selima stanovnici se nisu mogli brzo ekonomski podii. Takvo stanje trajalo je uglavnom do kraja dru gog svetskog rata.

X.RAZNO

Nekadanji stanovnici u Bitoljskom i Prilepskom polju, zbog poplava i barutina oko Crne i njenih pritoka, pravili su naselja, hramove i grob lja na nasutim humkama, zvanim tumbi (negde se uje i naziv mogila). 33 Takve nasute humke sa ostacima od starina danas postoje u mnogim poljskim selima ove oblasti. Ja sam humke ili tumbe ustanovio u obim naseljima: pet u Mogili, etiri u Dobruevu, tri u Logovardiju, po dve u G. Aglarcu, D. Aglarcu, Dobromiru, Nopalu, Radoboru, Ribarcu; po jedna u Bistrici, Gabalovcu,Gneotinu, G. Oriza.ru, Dalbegovcu, Kanini, Karamanu, Kremenici, Trapu, Trnu, Porodinu, Srednjem Egriju. U mnogim selima Bitoljsko-prilepske kotline postoje predanja o neka danjoj umi. U Donjem Aglarcu u Bitoljskom polju zabeleio sara tradiciju koja navodi, da nekada na sekade biela uma i da narodot begal od selata. Jednom u Donjem Aglarcu uma naroito biela po decata do 12 godini. Tada su naselje zaorala dva brata so dva vola
88 Uporediti M. G r b f . . . : Porodin kod Bitolja, kasnoneolitsko Tumbi. Glasnik SAN, k n j . X I , sv. 4, Beograd 1960., str. 457.

naselje

na

647

bliznaci. Kada je vladala uma u Bonu stanovnici nou nisu smeli boraviti u svojim kuama. Seljaci iz Buina koga tepala uma beali su na mesto Bobita vo planina. Jednom je u selu umovu uma utepala 90 nevesti. U selu Riljevu postoje umini grobita itd. Do 1912. godine sadanja bitoljska sela Sovi, ivojno, Bermijan i Ba pretstavljali su deo Lerinske kae. Stanovnici ovih sela pripadaju etni koj grupi zvanoj M o t a n i. Kako se pria, ova grupa iri se od pomenutog Baca na severu (kraj korita Crne sa desne strane) do Surovia sada u Grkoj na jugu. Stanovnici ovih etiri sela brane veze sada ve inom sklapaju meu sobom. Prosveenost nije ista u svima delovima Bitoljsko-prilepske kotline. Kod Makedonaca planinci najvie zaostaju u prosveenosti (na primer, Grumazi, Sovi, Birino itd.). Ima neprosveenih starijih stanovnika i u poljskim selima u kojima je ifiski ivot bio veoma ukorenjen (selo Radobor). Kod Turaka i Arbanasa stanje je loije. Prosveta po selima ove oblasti delimino se dizala i pre osloboenja od Turaka: kod Cincara i pojedinih Makedonaca. Ali glavno prosveivanje poelo je posle prvog, a naroito posle drugog svetskog rata. Sada ne postoji skoro ni jedno selo u kome posljednih godina nije otvorena kola. Obiaj gostoprimstva je dobro ouvan u veem broju sela. Dati pro lazniku hranu i primiti ga na prenoitu smatra se kao dunost. Najgostoprimljiviji su Arbanasi i Turci. Ko je imuniji ima i naroito odelenje za goste. Kod Makedonaca u pogledu gostoprimstva redovno se istiu planinska sela (naroito Grumazi) i uopte sela koja lee dalje od gradova. U planinskim selima domain smatra za ast da ima gosta. U poljskom selu Dedebalcu postoji makedonski rod Dokturovci. Nji hov dedo Ujo pravel ilai za narod i po tome je ostalo pomenuto ime. lijo je bio veoma poznat za dalak, krv i sekakvi bolesti. On je uspeno vrio i razne spoljne operacije. Od pojedinih bolesti ranije su leili jo Miajle Siljanovski iz sela Sekirana i Jane iz sela Lopatice (u slivu emnice). Kada se pone graditi kua mora se zaklati neto kao rtva (obino jagnje). To se zove kurban. A kada se na kui podigne krov tada do maim majstorima daje baki arape, marame, rede i koulje. Ovo sam gledao u bitolskom selu Dalbegovcu. 34 Kada je nova kua gotova pazi se da dan uselenja bude nedelja ili ponedeljak. Tada prvo ulazi muko dete. U vie sela ove oblasti postoje potoare koje stanovnici iskopriuju. Njih ima na emnici, Dragoru, Zlokuanskoj reci itd. Potoare veinom su sa jednim vitlom. Mnoge potoare najbolje rade s prolea i s jeseni kada ima dovoljno vode. Jedna takva potoara za 24 asa moe da samelje oko 300 kgr ita.
34 U Bitoljskom i Prilepekom polju najvie zidaju kue majstori iz poznatog emir-hisarskog sela Smileva, zatim iz Prespe i iz okoline Debra i Struge (Torbei).

648

U Bitoljsko-prilepskoj kotlini ranije su bile rairene i v e t r e n j a e , koje je pokretao vetar. Jedna vetrenjaa nalazila se u sredinom delu oblasti na granici atara dananjih sela Marula i tavice. To mesto na jednoj uzvisini sada se zove Vetra vodenica. Druga vetrenjaa nalazila se u selu Buiira pri izlasku Crne uz Demir-hisarske klisure. To se mesto zove Vetrena vodenica (poznaju se temeljni delovi zidova od te vetrenjae). U narodu se pamti da su ranije u ovu oblast esto dolazili pljakai iz Arbanije. Tako je malo makedonsko selo Metimir u prvoj polovini 19. veka napalo oko 400 kaaka Arbanasa iz debarskog kraja. Oni su najpre opljakali sve domove, spalili selo i pobili mnoge Makedonce. Po ubijenim seljacima sada su ostali topografski nazivi orev grob i inev rid. Prilikom spaljivanja starog sela Metimira vino iz podruma poteklo je kao reka sve do emnice. Posle pomenutog dogaaja dananje selo ob novila su tri preivela domainstva.

649

III

NEKROLOZI