Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. U komediji se opisuju natprirodne sile. Indija.. jer pevaci. e. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. . o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. i. . U pocetku stari vek je drustveno besklasan. skolion. kao i tragedija. Rim. i 2. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. kitaristika – instrumentalna-kitara. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. kasnije se javljaju trube.. tako sto se dodaju zice i rezonator. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. tragedija. Frigija Lidija. muziku. kostiju. makami. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. saman – Indijska muzika mirne melodije. rogovi i Lituus. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. i to su citre.igre oko vatre. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. delo – pesme uz kitaru. tako da stari vek traje od postanka coveka.. hromatiku i enharmoniju. no – scenska muzika. i 6.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. trube. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. auletika – instrumentalna-aulos. Preovladava jednoglasje. ima ih sedam. . psalmi. bez njega. nastaje iz Ditiramba. „-“ kraci slogovi. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. ha-uta – solo pesme. enharmonija. . konsonantni su 4. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. U Grckoj se javljaju tetrahordi. modusi. nisu znali visinu i trajanje tona. Najstarija lestvica je pentatonika. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. i 7. Kina. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. raga – Indijska muzika brzog tempa. partenije. duvacki – flaute od trske. a disonantni su svi ostali intervali. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. lirski – ljubavni i uspavanke.. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. harfe.. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. komedija.. pean. koriste se razni intervali. gagaku – instrumentalni obl. a kasnije i C4. Arapi.Oblici: ko-uta. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. autenticnu. 5 i 8. vec na njega uticu Sirija. aulodija – v. stupnja i bila je velicanstvena. o Oblici horske muzike: enkomej. zicani nastaju od tetive luka.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. da je muzika nastala iz magije. i 4.. Koriste se ukrasi. i 6. tren. metala. ) Muzika postoji otkad i ljudi. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. Nema sopstvenu. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. napevi – vrste napeva su radni. koja takodje. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. lutnje. Egipat i Grcka. Imali su znacaj I.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. delo – pesme uz aulos. i 1. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. 5-unisono.o Nasuprot tragediji razvija se komedija. dijatonika. zatim i u ostalim intervalima. hromatika. koji su ponavljani uz promenu dinamike. pentatonika. i. Dele intervale na konsonantne i disonantne. kamena. C5 i C8. . ditiramb. Od duvackih instrumenata Aulos. Grcka – Helada – Helas. . Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. cak i razmaci manji od polustepena. i 5.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. a ostali su mogli da moduliraju.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. himna. vojnicki. na kojoj se belezilo. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. himenej. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. i 3.). balade. Mesopotamija – Irak. Palestina – Izrael. pa do V veka nove ere. i 7. Kineska – igrana drama.

do 1400.Kasni srednji vek. i • Od 1200. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku.. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. Izraela. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. gline. metalne trube. znaci zameljisni posed. koto. . nalazimo ga u nauci. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. zicani – harfe. Pocinju da se zidaju crkve. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. .Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. lire. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi.. Orfej. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju.. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama.. kastanjete. drveta – bubnjevi. On se morao znati napamet. Mongoli. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. Misira – Egipta. Srednji vek se deli na dva perioda: . duvacki – flaute. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. 395. aulos. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima.Prvi kompozitori su Amfion. . cegrtaljke. i . Limos. Marsej..U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. Sve je prozeto hriscanstvom. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. a feudalci su bili veleposednici. godine – Romanika. rogovi. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik).. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). Tada se razvija svetovna muzika. lutnje. kitare.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. trube. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. biva. . Car Konstantin 313. u prevodu.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. samizen. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. 476.. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. umetnosti i u obicnom zivotu. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. tehnici. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. oboe. . do 1200. stvaranje i umetnost.

zabavama. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. Ima jedan vodeci glas – c. . ratnicke pesme. Na kraju dolaze i do dvorova. Oni nisu imali nikakva prava. f. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. U Francuskoj se nazivaju zongleri. i bio u sitnijim notnim vrednostima. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. . Radili su i danju i nocu u odelima. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. Vlast i crkva su ih progonili. a narod je bio neobrazovan. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. f.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. decje pesme. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. romanse. tenor i bas. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. dok drugi prati c. f. To su bile: balade. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. To su bili pevaci.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. .Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. Narod ih je voleo. Radili su na tornjevima grada. a tematika je bila lirika ili priroda. On je dvoglasan.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. . Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. f.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. pa cak i uspavanke. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. .Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. zanatlijske pesme. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. . Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. . i pocinju da pisu muzicka dela.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. Te melodije mogu biti u dorskoj. Sve ove kompozicije su stroficne. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). f. Magnus. plesaci. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . a na njemu se izvode dva razlicita teksta. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c.trgovi ulice. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. Gral – casa Isusove krvi. . grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. u crkvu se uvode orgulje. ljubavne. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. . i on postaje svetovna melodija.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. Plemicke kompozicije izvode zongleri. . alt. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. a u Nemackoj spilmani. . jedan glas ima c. . Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. f. glumci i dreseri. na razlicitim jezicima. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme.. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu.

i njima podredjeni radnici-kmetovi. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. i gotiku – od 1200. a u Nemackoj – Volter Fon Der. u pocetku trzacki. rota – 3 do 6 zica. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. ratnicke pesme i uspavanke. Paspje.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. Adam De La Al – u Francuskoj.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. do 1200.. trzacki – harfa. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. trumsajs. salmaj-salimo. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. i razni oblici truba. duga rezonatorska kutija. a plemicke trubaduri i truveri. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica.). i goticki – romboidne note. Magnus i Perotimus.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. i kasni srednji vek. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. . a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. preovladava polifonija. i Rigodon. koji se deli na romaniku – od 1000. . preovladava vokalna. rota. trumšajs – dug vrat. Najstarije igre su: Estampida. Pavana. konduktus. Galjarda. blok flaute – flaute od drveta.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. fo burdo. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. Rezime – Srednji vek (V . raspon 2.5 oktave. Hajnrih Fraenlob. . fidel.Postoji dosta slika. . • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. romanse. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. kipova. rebal. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. lauta i lutnja. lako prenosive orgulje. 1 zica. Sargarelo. do 1400. ali postoji i homofonija. Orguljasi su bili profesionalci. dvorova. Preovladava crkvena muzika. Bernar De Vantadorn. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. Usavrsava se tehnika.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. god.. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. motetus. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. ljubavne. veleposednici i crkva. ali ima i svetovne. a kasnije gudacki instrument. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. Svetovna muzika – oblici: balade. Cakona – italijanske. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. rondelus i kanon. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. na zidovima i prozorima kuca. . hoketus. koristili su ih putujuci muzicari. . Prvi ih uvodi Pipin Mali. rupica. duvacki – rog. koji vuku korene iz grckih modusa. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. Jovanu Krstitelju. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. crkava. a plemicke minezengeri. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. blok flaute i razni oblici truba. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme).Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. ali postoji i instrumentalna. lako prenosive orgulje.

Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju.  A u Francuskoj sanson. konduktusi. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. frotola. . do 1500.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. koji se ponavlja kroz glasove. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. Pisan je u 2 ili 3 glasa. i prvi univerzitet – Sorbona). godine. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. i voleli su da oponasaju zivotinje. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Zastupljena je polifonija. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. . a izbegavaju se 4 i 5. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. motetusi. god. god. f. kojima je ona poverena.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. kadence. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. . Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. virle (oblik instrumentalne muzike.  Svetovna misa – sa svetovnim c. Misa moze biti:  Horalna – c.) i kasnu (od 1500. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. do 1600.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. te se javljaju narodne pesme.Renesansa Renasansa traje od 1300. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. i prva geografska. i tehnici.Nosioci muzike su profesionalci. do 1600. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. vilota. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. ima karakter plesa). . balada. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. modusi. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. sto je tada bilo veoma smelo. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. ali ima i homofonih elemenata. astronomska otkrica i otkrica u nauci. o Narodna pesma – nastala u narodu. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. a potvrdio ga Galileo Galilej.) renesansu. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. f. Deli se na ranu (od 1300. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Preovladjuju modusi. Taj dvor se nalazio u Parizu. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. hromatika i durski i molski rod.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Javlja se interes za antiku. ronda. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. liriku.  Prateci – instrumenti. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal.

a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . . Ona u doba renesanse postaje ekonomski. istorijsko-herojske teme.Jakob Obreht (1430 .1560) – Svestenik. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. matematicar.1474). i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Pisao je mise. narodne pesme. f. Komponovao je dela pretezno narodnog. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: .1353) – Radio je u Kambreu. „Bitka kod Marinjana“. i postao biskup u Remsu. sa francuskim tekstom. pedagog. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. Pisao je mise. filozof.1493) iz Antverpena (Belgija). trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Sansoni su mu bili polifoni. Predstavnici nove skole su: . Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. troglasne u strofama. kojih je napisao 186. plesnog karaktera.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Pisao je mise. Bio je filozof. . Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. Parizu kao dirigent i kompoziror. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa.. radio je na dvoru kod kralja Karla. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima.Dzon Dan Stejbl (1320 . ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. biskup.1505) – rodjen u Utrehtru. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Brisel. motete. manji broj moteta i 20 sansona. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. troglasni. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. a zatim u Parizu kao horovodja. o Giom de Maso (1350 . prirodu. sansone.Giom di Fajl (1400 .Kompozitori: Filip de Vitri (1291 .. Briz.Johanes Cikonija – Italijan. „Brbljanje zena“. Kredo. „Lov na jelena“. Bio je svestran: knjizevnik. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. . i pisao je i duhovne motete i sansone. Avru. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu.1367) – najznacajniji kompozitor. Muziku je ucio u Antverpenu. Pesnik i biskup. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Gloria. „Krici Pariza“. Pisao je svetovne mise sa c. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. Amsterdam. gde se i rodio. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. istoricar. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. motete. Napisao je 15 misa. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. prve oblike rekvijema i pasije. a kasnije radi u Parizu.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. a kratko vreme i kao imitator. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. teoreticar.Zil Bensoa (1400 .Jan Okegen (1425 . matematicar i kompozitor.1460) – Francuz. koji je radio u Bordou. muzicar. . ronda pod uticajem narodnog folklora.

sansone i lidove. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Minhen i Nirnberg. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. psalmi. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. i sansone. .1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. himne pa cak i napevi drugih naroda. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. .1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme.1546) – flautista.  Englezi su izmislili variacioni stil.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. motete i madrigale u dvohorskom stilu. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. svirao lutnju.IV period je doba reformacije.Zosken de Pre (1440 . Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. i lid – nemacka narodna pesma. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. u prevodu). . . • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. a najvise obucari. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. Rimu. Frankfurt. . . a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. narocito razvijena u XV veku. narodne pesme sa duhovnim tekstom. moteti. kao i instrumentalnu muziku. • Hajnrih Isak (1450 . Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . napevi minezengera. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. Melodija je tada bila mirna. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. mise i psalme.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. motete i antele.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . himne. Kasnije je radio u Milanu. • Ludvig Zenfl (1492 . • Tomas Štolcer (1480 . Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. • Tomas Morli (1558 . • Orlando Gibons (1573 .1517) – komponovao je mise. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. • Dzon Daunlend (1562 . moteti i malo instrumentalne muzike. bez skokova.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. Kambreu i Parizu. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . . koje kasnije ulaze u bogosluzenje. To su psalmi. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. i one se najvise pisu. • Paul Hofhajmer (1459 . o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera.

Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. motete.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. psalme. Milano. a ziveo u Rimu. Kompozitor je: .. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. . • Drugi oblik je Kaco. Muzika je mirna. Pisao je za akapela hor.1599) rodjen u Beli. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. i pretrpana polifonija. potom opet u Rimu. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. Mantova i Venecija. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. Tematika madrigala je satira. Napisao je 12 madrigala. 12 glasova. patetika i ljubavna poezija.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . horovodja u crkvi Svetog Marka.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . 5. . sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode..1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. . a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). imao je dva dela. 6. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. Pisao je mise. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. 1200 moteta. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. Marka. o Luka Morencio (1552 .Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. o Andrea Gabrieli (1510 .1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. madrigale. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. o Cipijan van Rorec (1516 . Firenci. o Jakov Arkadelt (1501 . izbegavaju se modulacije i skokovi. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. 50 misa. lidova. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. Upotrebljava 3 hora. i stvara kompozicije za jedan instrument. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. gde je i umro. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. kasnije radi u Italiji. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. Prvi deo je imao polifoni oblik.1462) – Flamanac. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. 140 balada i nekoliko kacoa.

violina. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. viola da gamba. fagot. trombon.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni.. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. Orlando Gibons. • Gudaci: viola da bračo. alemanda. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Hans i Mihior Najzinder. koseza.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse.  Preludijum – uvod za fugu. . To je u stvari motet.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. flauta i fagota. tako da tokata ima karakter improvizacije. koji se izvodi na orguljama. korneta. . samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. .. bure. a oblik mu je trodelan. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. nekoliko viola. pri izvodjenju sansona i lidova). Pocinje razlozenim akordima. blok flauta. Dzon Daunlend. kornet. pavana. Tomas Morli.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. . . Alberto da Mantova.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. Oblik je neodredjen. a kasnije dobija krace notne vrednosti. kuranta. cakona. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. II vrsta je varijacioni ricerkar. • Duvaci: cink. kao pratnju pevacima. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. Prethodi fugi. Paul Hofhajmer. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). 3 lutnje. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. u kojima se oponasa priroda.

gudacki – viola da bračo. i tehnici. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Giom de Mašo. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Zil Bensoa. fagot. liriku. godine). . madrigal – programski. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. viseglasni. trombon. Tomas Štolcer. viseglasni.programska. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. viseglasna. Orlando di Laso. Leonard Lehner. preludium – predstavljaju uvode za fugu. nekoliko viola. godine) i kasnu (od 1500. polifoni. Instrumentalna: Francesko da Milano.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. do 1500. Paul Hofhajmer. viseglasni. balada. Hans i Mihior Najzinder. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). Vilijam Berg. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. 3 lutnje. i voleli su da oponasaju zivotinje. Engleska: Robert Vajs. Giom di Fajl. Dzon Daunlend. Pojavljuje se i Protestantizam. Jakob Obreht. . te se javljaju narodne pesme. Italija: Andrijan Vilaet. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. vokalna.1600. kornet. svetovna. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Jan Okegen. polifona. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. hromatika i durski i molski rod. svetovna. a u Francuskoj je to šanson. viseglasna. viseglasna. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. svetovna. polifoni duhovni oblik. misa – programski. blok flauta. viseglasna. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. frotola . god. i koralna predigra. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. do 1600. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. polifona.) Renesansa obuhvata period od 1300. Hans Saks. Hajnrih Isak. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. Cipijan van Rorec. kadence. Jakov Arkadelt. Tomas Morli. Hans Leo Hasler.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski.Rezime – Renesansa (1300. Djovani Gablrieli. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). flauta i fagota. . duhovni ili svetovni oblik. duvacki – cink. Nosioci muzike su profesionalci. vilota – programska. Filip de Vitri. vokalna. Orlando Gibons. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. astronomska otkrica i otkrica u nauci. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. . Dzon Šepard. Karlo Djezoldo Venoja. Andrea Gabrieli. godine. vokalni. do 1600. polifona. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. . Kleman Zaneken. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Ludvig Zenfl. Johanes Ekard. polifoni duhovni oblik. i deli se na ranu (od 1300. Johanes Cikonija. viola da gamba i violina. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Javlja se interes za antiku. Preovladava apsolutna. Nemacka: Hajnrih Fink. Luka Morencio. Alberto da Mantova. korneta. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. homofona. modusi. i prva geografska.

a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750).Barok Barok traje od 1600. Kantata. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. muziku i ples. godine. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). a kasnije u pozoristima. godine i tada preovladjuju modusi. svita. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. a potvrdio Galileo Galilej. prva stamparija. .Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. zakon gravitacije – Isak Njutn.Drugi period traje od 1650. prvi dvogled. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. • Kineska opera. . Opera je u sebi sadrzala arije. glumu. fuga i tokata. do 1650.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Izvodila se uz glumu i muziku. Opere su izvodjene na dvorovima. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. lirskog karaktera. . do 1750. Sadrzao je glumu. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. ali duhovna ne zamire. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. godine u Firenci. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). Barok se moze podeliti na tri perioda: . godine. . nastupe hora. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. kod plemica u dvoristima. fantazija. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. i baletske igre. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora.Prve opere su nazvane pastoralima. do 1750. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. sonata. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). opservatorijum. nastao iz korala. . Nastala je u Italiji 1594. . kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. godine nove ere i veoma je znacajan. do 1700. preludium.Prvi period traje od 1600. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. Oratorijum i Pasija. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik.

mrznju. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. petozvuke.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. . bes. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. Andromeda.. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera.1576. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. godine. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. disonantne tonove. Opisuje zivot. pevanje i kompoziciju. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Njegove opere su: Armida. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. Arije su. zatim sledi prolog u kome jedno lice. godine. Fanfare – to su trube bez ventila. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. . • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594.Mikelandjelo Rosi (1600 . 1826. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. Trodelne je forme i prvi deo je brz. koje ne ucestvuje u samoj operi. Krunisanje Popeje.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. scenu. 2 viole – kontrabasa. Tu je ucio violu.1665) je drugi Rimski kompozitor. . ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. . 4 trombona. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. 1 lutnje. koji se zalaze za crkvenu muziku. Tad se razvija i opera Revija. dvoje orgulja. balet. Prvenstveno je vazna muzika.Druga kamerata je osnovana 1587. od duhovnih kompozicija mise i psalme. 3 viole „da gamba“. dekor.Stefano Landi (1580 . najavljuju pocetak opere.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. a kompozitor je bio Jakopo Peri. nekoliko violina. ekonomski i umetnicki centar Italije. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. godine i dejstvovala je do 1592. nekoliko kitara i nekoliko cembala. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. 3 trube. politicki. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. orgulje. Papa postaje Inosent X. . radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. o Djulio Kacini (1550 . bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). 2 viole „da braco“.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. najznacajnije su: Orfej. 1600.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. numere. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. Odisejev povratak. flauta i oboa. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. . zatim sledi prolog. Tematika ovih opera je mitologija. 2 kitare. muziku. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. nalazi se u pokraini Toskani. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. godine Domeniko Macoti (1592 .. . drugi spor i treci brz. zivotnu sredinu. 2 korneta. i ona je u XVII veku bila kulturni. Orkestar je veoma znacajan. hor. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. • Negove opere pocinju fanfarama. modulacije u udaljene tonalitete.

Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. pa i gondolierima – vozacima camaca. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. „Pobeda casti“. horovi i balet. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. svirao. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. masina. „Grizelda“.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. fagot i dve flaute. lopovi. . trgovina decom. scenom i kostimima. na visi nivo. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. U tim operama opisuje idilu. nastupe horova i sam ples – balet. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. upotrebom slonova. a onda je 1651. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. a neke od njih su: „Didona“. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. godine izvedena prva opera. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. od kojih je sacuvano 20. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. i od Septembra do Decembra.Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. Balet kasnije dobija recitacije.Mark Antonio Česti (1623 . 20 oratorijuma. 200 misa. U svojim operama istice lepo pevanje. Sacuvano je njegovih 40 opera. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Prvenstveno je bio pesnik. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. koja se sastoji od brzog. „Kserks“.Alesandro Stradela (1642 . Napisao je 150 opera. vokalne tacke. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. sa bogatom scenom. „Herkul ljubavnik“. cak nekad i pretera u tome. • „Venerini vrtovi“. rog.1682) – imao je buran zivot. godine. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. umesto drame. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). On je izgradio tip italijanske uvertire. U operi. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). sa elementima komike. i broj sveca – osvetljenje. . gluvi i slepi ljudi. koji se nije menjao do Mocarta.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. sam je pisao libreta za svoje opere. sa raskosnim dekorom. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. god. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. . sa velikim orkestrima i horovima. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. otmice. . . 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. pod nazivom „Komik“. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. godine. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. Teme su iz mitologije. i podigao orkestar. ucesnika orkestra i hora. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. od Vaskrsa do Juna. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. nekoliko viloloncela i kontrabasa. • Prvi balet je nastao 1581. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. a baleta skoro da nema u ovim operama. laganog i brzog dela. Izvodjena je na poljanama. bez dramske radnje. nekoliko viola.Francesko Kavali (1602 . U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. oboe. Kompozitori tadasnjice su: . sa koreografijom.Alesandro Skarlati (1660 . Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima.

• Zan Filip Ramo (1683 . . Opera u Engleskoj U prvom periodu. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. balet dobija kvalitetan tekst. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. znacajni su jos orkestar i balet. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. koji ozivljavaju interes za pozoriste. „Armida“.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. koja se kasnije koristi za sve opere. 1647. „Don Kihot“. a kasnije radi na dvoru. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. u Engleskoj postoje scenska dela: . postupci.Henri Persl (1659 . uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. Njega prvenstveno interesuje akord. i znacaj I. gde je bio kompozitor i dirigent. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). IV i V stupnja.Metju Lok (1630 . „Hram slave“.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. a mol za izrazavnje tuge i bola. balet i bogat orkestarkski aranzman. „Reno“. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke.Dzon Blou (1648 . kada se u Italiji pojavljuje opera. orkestar i ima plesa. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan).  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. Kasno pocinje da pise opere. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. „Kastor i Polus“. „Alčesta“. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. god. neke od njih su: „Feton“. . nastala pod uticajem italijanske i francuske opere.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. „Apis“. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. . dekor i scena (mnogo kostala). „Tezej“.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. koje su imale mitolosku tematiku. „Vilinska kraljica“.• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice.1695) – najznacajniji engleski. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. „Pigmalion“. barokni kompozitor. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. gubi se dramska radnja. upoznat sa Barberinijevom operom. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. solisti. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. ministar u vladi Luja XIV. o Tematika opera je bila grcka mitologija. i o njima je morao obavestavati kralja. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). Carls II je imao svoj orkestar. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: .1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. • Zan Batist Lili (1632 . sa 12 godina dolazi na francuski dvor. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. Pojedine opere imaju 5 cinova. .1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. o Napisao je 15 opera. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. Ucio je u Italiji. inace mitoloske tematike. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. pa i na dvoru u Parizu. „Roland“. .

„Hamburski sajam“. „Oktavija“ – grcka mitologija. flaute.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. a ni baleta. . godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. • Sastoji se od: uvertire. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. Neke od njih su: „Don Kihot“. Osnovao je prvi muzicki casopis. koje je radilo 60 godina. scensko delo. a moze biti duhovna i svetovna. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. kracih polifonih melodija – Turbi. gde se kasnije izvode domace i strane opere. zatim sledi nastup hora. violine. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. . Lajpcig. hor i orkestar. . solisti. „Mirivajz“ – grcka mitologija.1750). kontrabas. propovedi. fagot. Minhen. viole da gamba. .1739) – napisao oko 120 opera. • Lirskog je karaktera. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. Znacajan je orkestar: cembala.Prvo je nastala solo kantata. • Georg Filip Teleman (1681 . koji opisuje Hristovo stradanje. Nemci koriste isti ritmicki kostur. arije. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . nastupa solista. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. koju je komponovao Hajnrih Šic. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). koje izvode: solo pevaci. recitativi. a crkva da bi vratila svoj ugled.1672) – otac Nemacke muzike. jer koristi tekst iz biblije. Ima recitativ. Posle njega pasije je pisao i J. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. ponovo hor i na kraju protestantski koral. kao muzicki oblik. „Pimpimona“. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. Opere: „Almira“. nastupa horova. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. Znacajni centri tada su: Bec. arije. . Tu Johan Tajl 1678. Bah (1685 . koju izvodi evangelist. Pasija je izrazito duhovni oblik. „Krezus“.  Najvise kantata napisao je J.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Pasija se. lutnje. . Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. opersko pozoriste. bas. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. oboe. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. duhovna kantata i duhovni oratorijum. i autor je 40 opera. gradi savremene katedrale. Svi stoje mirno u frakovima. Iz opere dobija recitativ i arije. Drezden. S. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). sa pevackim tackama i malo instrumenata. i na kraju protestantski koral.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. Bah.. nastupe solo pevaca. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Radnja je staticna nema dekora i kostima.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627.. Oseca se uticaj francuske opere. otac nemacke muzike. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. S.

Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. .Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“. i ona opisuje svakodnevni. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. koje se nazivaju laude.Djakomo Karisini (1605 . Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). Engleska: . Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije.Nikolo Pićini (1728 . To je najslozeniji. zatim u Becu. danas). . Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. Zatim uvodi i soliste i hor. . u crkvi. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. soliste. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. najznacajniji i najgrandiozniji oblik.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. a u Rimu kao crkveni horovodja.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. . . koje izvode solisti hor i orkestar.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). horske deonice. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. recitativ i arije. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. „Baltazar“. .Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. sto znaci govornik.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. .Domeniko Čimaroza (1749 . Ima uvertiru. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.Djovani Batista Pergolezi (1710 . koje vode poreklo iz italijanskih pesama.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). „Solomonov sud“. Jovan Krstitelj“. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. italijanskog svestenika. . gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. koju gradjanstvo stvara za sebe. Radio je kao orguljas u Pivoli. a neki od njih su: „Jefta“. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. stvarni zivot. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. moze biti duhovni ili svetovni. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. Predstavnici crkvene muzike Italija: . i moze biti duhovni ili svetovni. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu.

Fransoa Andre Felidor (1726 . Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. i ona mora da prati tekst. npr. da gotovo da i ne postoji. Skolovao se u Ceskoj i Italiji.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. u kojima je hor nosilac dramske radnje.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. . rodjen u Erezbahu. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Publika je dolazila na predstave. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima.Andre Modest Gretri (1741 . Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. jer je bio poznati sahista. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta.. Dramska radnja je toliko bila nevazna. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom.1788) – nemacki kompozitor. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Arije – nema vokalnog isticanja. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.1813) – boravio je u Italiji. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Javljaju se i prvi kompozitori: . .1816) – napisao je oko 100 opera. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro.1799) – ziveo je u Becu. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Ovde se komicna opera naziva Komik. sto znaci voditi. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Tada se solo pesmama dodaje uvertira. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. Znacajni kompozitori: . Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. . Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena.Johan Adam Hiler (1728 . vodeci.Georg Bend (1722 . marioneta – koje su bile jako popularne. .1804) – napisao je operu „Lov“. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). u kome dominira pevac (kastrat). koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš.Djovani Baizieljo (1740 . Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. „Tom Dzons“. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. gde pise svoje prve opere. „Carobnjak“. Vodi poreklo od skolskih komedija. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. . „Viljem Tel“. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. „Ricard lavljeg srca“. pod nazivom Zingšpil. . Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. bilo je dresera.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. pod uticajem Francuza. Cekao se kompozitor. zivotinja. i napisao je operu „Doktor apotekar“.

„Rondo“. spinet. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. trube i fagoti. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Nikolo Amati. u trodelnom taktu. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. oboe. o Duvacki korpus: flaute. o Sarabanda – spanska igra. „Gavota“. Antonio Vivaldi. o Ziga – engleska igra. S. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. fagoti. „Menuet“. koja se krece kroz glasove.  Treci stav je brz. „Cakona“. „Ekosez“. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. o Kuranta – francuska igra. da gamba i da bračo. „Ifigenija na Aulidi“. „Alčesta“.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. u trodelnom taktu.U periodu od 1700 do 1750. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. u sestodelnom taktu. Najcesce je pisana za cembalo. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. visoke trube – farine. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. sto znaci takmiciti se. a drugi obrnuto. mirne melodije. klavir ili orgulje. klavsen. u tonicnom tonalitetu. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. . baziran na improvizaciji – general bas. To je Skarlatijev tip sonate. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. Svita se jos naziva i Partita. blok flaute. virdzinal. u cetvorodelnom taktu. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. viole. „Paris i Elena“. a moze biti i fuga.  Drugi stav je miran. „Galjarda“. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. S. Bah i Hendl. „Altazerz“. „Armida“. kratak. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. i u tonicnom tonalitetu je. Bah. koje su imale od 5 do 7 zica. kao npr. prefinjen. u laganom tempu. znacajnije opere su mu: „Orfej“. Imao je od 4 do 6 stavova. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. zivahnog ritma. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). „Zacarano stablo“. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. Ove koncerte pisali su G. „Ifigenija na Tauridi“. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. Hendl. viole. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. violoncela i kontrabasi. • Trzacki instrumenti – laute. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. trube od metala. F. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. J. „Bure“. Graditelji su: Atonio Stradivari. umerenog tempa. Prvo je to bila zbirka plesova. . • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. „Hipolit“. . Za ove instrumente J. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. Imali su punocu zvuka i motoricnost. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. To moze biti varirani I stav. brzog. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. cembalo. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. brzog pokretnog ritma.

za violoncelo. Bah. fantazije. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. Bolonja i Padova. Bio je prvi.1741) – bio je svestenik. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. • Arkandjelo Koreli (1653 .Johan Kaspor Kerl . U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. Tome u Lajpcigu. . „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa).Johan Jakob Fraberger (1614 . sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena.Johan Kaspor Ferdinand Fišer . Pisao je tokate. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje.Johan Herman Šajn .1667) – ucio je kod Freskobaldija. Prvi uporebljava deblje zice. najznacajnija su mu koncerta grosa. Baha. Posle njega tu je radio J. a zatim u crkvi Sv. Pisao je trio.Johan Junau (1660 . .U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . . Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . solo sonate. Venecija. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. koji su imali od 3 do 6 stavova. „Ekoseza“.1643) – rodjen u Ferari. Pisao je fantazije. On uvodi programnost – pise svite.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. Uglavnom se pise kamerna muzika. Pisao je fantazije. konstruisao je danasnje gudalo. obogacuje violinsku tehniku – trileri. Ostali unose varijacije i programnost. fantazije. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. S. tokate. koralne tokate i plesove. gde je radio u gradskoj kapeli. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. gde je prvi uveo trostavacni sistem. Pisao je fuge. plesove i varijacije.Samuel Šajt (1587 . koncerte. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove.Djerolamo Freskobaldi (1583 . „Cetiri godisnja doba“.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. Kompozitori: . tokate i partite.Ditrih Bugstehude . Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . u sluzbi kardinala. napisao je 446 koncerata. a zatim u Rimu. Napisao je 50 trio sonata. „Rigodon“. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. Kasnije radi u Flandriji. „Gavota“. zatim odlazi u Englesku.Johan Pohelber . gde se predstavlja novi materijal i. Pisao je i solo koncerte. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. orguljas iz Amsterdama. fuge.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. sonate za violinu.Jan Peter Svelink (1562 .• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. koristi velike melodijske skokove. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“.1621) – Holandski kompozitor.Jan Rajneken . ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. Petra u Rimu. tremolo. S.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. npr: „Oluja na moru“. visezvuke. . Uglavnom pisu fuge. .1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. Prvo je bio u Bolonji. • Djuzepe Tartini (1692 . . fantazije i partite pod uticajem Italije. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. razvojni deo.

Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. druga tema u osnovnom tonalitetu. „Zaljubljeni slavuj“. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. zatim u Lisabon. „Procvatali vocnjaci“. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. zoologiju – zivotinje. „Leptiri“. sto doprinosi vecoj motoricnosti. . „Tereza“. ili paralelnom duru.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. dvodelnih. kao dvorski kompozitor. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. jednostavacnih. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. Zatim sledi most. prirodu. „Kneginja od Sane“. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. inace nejednake strukture. zatim na dvoru i u kapeli.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. Znacajan kompozitor je: . Uneo je neke novine u tehniku sviranja. ili duru. koja priprema drugu temu. u kome se odvija modulacija. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu.Zan Fransoa Dandrije .Domenico Skarlati (1685 .Luj Mašan . kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Cembalo ima kratak pun ton. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument).Šarl Fransoa Kupren (1660 . Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. od moguca dva. „Sestra Monika“. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. On takodje koristi programnost. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru.Fransoa d’ Aženkur . U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. zavrsna grupa i kraj. gde je poducavao kraljevu decu. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. „Zeteoci“. Pisao je: trio sonate. „Male vetrenjace“.1733) – iz muzicke je porodice. Kompozitori: . a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. „Komarac“. koncerte – 14 koncerata. Kasnije odlazi u Rim. Napisao je 550 sonata. u kojima je opisivao portrete.

4 cembala. „Herkul“.. 150 korala – obradjenih za orgulje.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. a sve ostale su duhovne. „Baltazar“. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. Mulhauzenu. napisao ih je oko 300. „Teodora“. „Didona“. plus. Onda odlazi u Italiju (Firenca. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. potom odlazi u London 1714. . S. kod brace uci da svira klavir. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. u Hanover. popravlja rogulje i. Venecija). Ukupno je napisao 40 opera. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. . a po obliku slicne fugama. „Kantata o kafi“. • Francuske svite.Opere serije: „Jupiter“. Tome. „Kserks“. „Mesija“. J. „Suzana“. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. od toga 20 svetovnih. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. „Dzošua“.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. Tu svira orgulje. . Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. „Izrael u Egiptu“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. Ajzenah. Erfurt. Bah se rodio u Ajzenahu. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. vraca se u Nemacku i tu umire. Nije iz muzicke porodice. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Tezej“.Za orgulje: preludijume tokate. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. zavrsio je lekarski fakultet. komponuje. gde se upoznaje sa italijanskom operom.1750) Iz muzicke je porodice. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. Kompozitorski rad: . . „Arminija“. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. Mlad je ostao bez roditelja.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. • 6 svita za violoncelo. • Goldberg varijacije. ali se nije bavio medicinom. hor i orkestar. „Juda Makabejski“ (iz Makabije).. fantazije. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. Posle opet ide u Italiju.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. gde je radio kao profesor.Johan Sebastijan Bah (1685 . Komponovao je: . • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. Uci da svira orgulje i violinu.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. koje su sadrzale i do 7 stavova. violinu. „Aleksandar“. 6 sonata. orgulje i teoriju muzike. .Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija.Oratorijumi. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. „Samson“. Harmonija dolazi do izrazaja. kao kantor. po uzoru na francuske klavseniste. On im prepisuje note. fuge. • Engleske svite od 4 stava. „Roland“. „Semiramida“. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. „Tamerlan“. gde radi na dvoru. poducava teoriju. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). Vraca se u Nemacku. „Julije Cezar“. zatim za violinu – u a molu i E duru. sa tematikom starog zaveta. . Rim. Nikada nije napustio Nemacku. „Himenej“. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. u svim tonalitetima – remek delo.

Henri Persl. Metju Lok. Karl Diter Fon Diterzdorf. viseglasno. viseglasno. Alesandro Stradela. Andre Modest Gretri. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Nikolo Pićini. iskljucivo duhovno delo. duhovno ili svetovno delo. Alesandro Stradela. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Zan Filip Ramo. Georg Bend. viseglasno.Drugi period traje od 1650. violoncela i kontrabase. viseglasno. viole. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . instrumentalno. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. Klaudio Monteverdi. Francesko Kavali. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. i tokata – apsolutno. svetovno delo.1750. Mark Antonio Česti. homofono. Antonio Abatini. instrumentalno. godine. homofono. instrumentalno.apsolutno. instrumentalno. naziv je nastao od reci „orator“. Domeniko Macoti.). Rezime – Barok (1600. svetovno delo.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. viseglasno. trube od metala. instrumentalno. Alesandro Skarlati. viole. i Oratorijum. Dzon Gej. svetovno delo u 4 stava. polifono.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). Alesandro Skarlati. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. duhovno ili svetovno delo. . Barok se moze podeliti na tri perioda: .Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. reci „cantare“. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. reformatori opere – Pjetro Metastazi. svita – programsko. Domeniko Čimaroza. Stefano Landi. svetovno delo. polifono. naziv je nastao od ital. homofono. homofono. baziran na improvizaciji – general bas. preludium – apsolutno. do 1700. Rober Šamber. veseglasno. 2 svite. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). Mikelandjelo Rosi. • Trzacki instrumenti – laute. viseglasno. klavsen. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. oboe. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. Virdzilio Macoki. instrumentalno.pevati. fantazija – apsolutno.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. instrumentalno. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). do 1750.). . virdzinal. ali duhovna ne zamire. pretezno polifono. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. spinet. Djakomo Karisini. viseglasno. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Fransoa Andre Felidor. trube i fagote.. homofono. fagoti. viseglasno.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. sonata – apsolutno ili programsko. Johan Adam Hiler. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. god. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. polifono. visoke trube – farine. Kapitalisticki drustveni poredak. cembalo. viseglasno. koje se sastoji od 3 stava. svetovno delo. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. koje su imale od 5 do 7 zica. svetovno delo. da gamba i da bračo. godine i tada preovladjuju modusi. Djovani Baizieljo. . do 1650. Rajnhard Hajzer. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. viseglasno. Djovani Batista Pergolezi. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko.Prvi period traje od 1600. Zan Batist Lili. polifono. godine. motet i madrigal. blok flaute. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. na narodnom jeziku. Pasija – programsko. Georg Filip Teleman. Johan Tajl. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Kristofer . fuga – apsolutno. polifono. Dzon Blou.sto znaci govornik – programsko. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. o Duvacki korpus: flaute. svetovno delo. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. .

Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. gudacki kvartet. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . 12 klavirskih sonata. 4 kontrabasa. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. kvadratne su strukture). Djuzepe Toreli.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. . italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. i to su: . . U Francuskoj i Italiji. Tu su pisane simfonije od 3 stava. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. Pisao je simfonije i klavirske sonate. fagota. 32 takta – tj. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru.Oblici.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . J. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . Napisao je 74 simfonije. 10 II violina.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. 2 oboe. Antonio Vivaldi. Jan Peter Svelink. Napisao je 37 klavirskih koncerata. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. raspevanom melodijom. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert.1757) – Ceh po poreklu. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Uglavnom su se pisale simfonije. Arkandjelo Koreli. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . Johan Jakob Fraberger. na dvoru i kod bogatih.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. a kasnije odlazi u Hamburg. 16. sonate i koncerti. Djerolamo Freskobaldi. tako da one iscezavaju. Domenico Skarlati. opere. godine u Nemackoj. • Karl i Anton Štamic . 2 flaute.1777) – pisao je simfonije. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. klarineta.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. 4 violoncela.Vilibald Gluk.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu.1782) – Radio je u Berlinu. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. 4 horne i timpana. Samuel Šajt. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . a klavir je zamenio cembalo. Johan Junau. pisao je jos i koncerte. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. klavirska sonata. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. Dosao je u Manhajm. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. i folklora. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. opere i sonate. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija.

Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. koji je 1. homofono.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. . . iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. Mihael Hajdn.Luidji Bokerini (1743 . i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. Karl i Anton Stamic. Kompozitori: .1829) – Belgijanac. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. Pisao je duete. Italija – Djovani Batista Samartini.Mucio Klementi (1752 . uglavnom kamerni kompozitor.1775) – orguljas milanske crkve. Johan Kristof Fridrih Bah. godine u Nemackoj. a klavir. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. raspevanoj melidiji. svetovno muzicko delo. osnovao je skolu u Milanu. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. Napisao je 91 gudacki kvartet. .1750. Rudolf Krajcer. Kompozitori: . homofono.1831) – Nemac. Napusta se barokna polifonja. jedan od najznacajnijih. sonate – 106.1831) – Nemac. klavir i violoncelo i klavir i flautu. Luidji Bokerini. u potpunosti zamenjuje stare viole. i koncerte uglavnom za violoncelo. Tada se javlja teznja ka vodecoj. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. instrumentalno. . tria i koncerte uglavnom za violinu. viseglasno. instrumentalno.Inac Plajel (1757 . Karl Filip Emanuel Bah. Vilhem Frideman Bah. god. Radio je u Madridu. .) Predklasika nastaje 1730. . Pedagog. svetovno delo. pored Karla Černija i Kramera. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. 50 sonata za klavir i violinu. Bio je i dirigent pariske opere.Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. Mucio Klementi. Inac Plajel. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. koji potiskuje cembalo.Kompozitori: Nemacka – Johan. Pisao je. homofono. Georg Kristof Vagen Zajl. Johan Joakim Kvanc.Fransoa Žozef Posek (1734 . Johan Kristijan Bah.Instrumenti se usavrsavaju: violina. Francuska – Fransoa Žozef Posek. . Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. instrumentalno. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. 20 simfonija. u literaturi.Djovani Batista Samartini (1699 . . koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. . viseglasno. Karl Diter fon Diterzdorf. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1.Rudolf Krajcer (1766 . viseglasno. sto se tice pedagogije i violinske prakse.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. potiskuje cembalo u proslost. ali postoji i instrumentalna muzika. mirnoj. varijacije za violinu. svetovno. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. Pisao je violinske koncerte.

. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. flautu. i najbolje su mu opere. kao danas. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. Uvod donosi orkestar. hornu. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. tema sa varijacijama (retko) i fuga. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. . Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. • Repriza – I tema u D tonalitetu.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. hor i solisti. klavir. koje su pisane za narodne mase. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. slobodne modulacije. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. . zanima psihicko stanje.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). fagot. . klarinet. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. i pise se apsolutna muzika (sonate. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. „cresc.“ i „decresc. sto je veoma retko. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. onda se izlaze druga tema. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. ima sonatni oblik. . Sonata – pise se za solo instrument. Osniva se orkestar narodne garde. . sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. To je doba od 1789 – 1799. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. viola i violoncelo. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. Moze da bude jos i sonatni oblik.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. gudacki kvarteti i koncerti). i rondo u laganom tempu. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). nasuprot Hajdnu. zatim sledi ekspozicija. a onda.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava.“. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). simfonije. a glavni instrument klasike je klavir. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari.I je brz.. i zavrsna grupa u osn. druga tema u pocetnom tonlitetu. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija).. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti.Pocetke homofinije imamo u operi. stare viole i blok flaute). drugi instrument je violina.Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. u II ima sopstveni stil komponovanja. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. koje su izvodili orkestar. tonlitetu. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. 4 stava i orkestarsko je delo. . najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . a u trecoj fazi je romanticar. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). koji kasnije postaje simfonijski. tema sa var. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu.

6 pticjih. je „Stvaranje sveta“. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . .Divertimento – vid zabavne. godine postaje slavan. d mol i c mol. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. instrumentalne. a kasnije mu je dodao treci. za violu u D duru. u 4 stava. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. . od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. . .. 1759. 1790.. a neke opere su na Nemackom jeziku.Koncerti: za cembalo u D duru. Prva kompozicija mu je v. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . Pisao je: . „Podne“. Parizu. .1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. pa u Becu.1809) Rodio se u Roreu. Klavirska tria – namenjena kucnom. „Oksfordska kompozicija“. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. flautu i obou. „Lincerska simfonija“. delo u 12 glasova „Salve Regina“.Oratorijume: 1. . Zatim je ziveo u Manhajmu. mada one nisu toliko znacajne. i. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. „Ševin“. 6 Suncevih kvarteta.. „Londonska simfonija“. 1780. „Praska simfonija“. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. koji nije uspeo da zavrsi. Kasnije radi u Minhenu. „Sat“. Sahranjen je u masovnoj grobnici. .. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup.Gudacke kvartete: 78 ukupno. Poznate su „Pariska simfonija“. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. „Simfonija sa udarom timpana“. tako da se ne zna gde mu je grob. On je ustanovio trostavacni stil. „Carski kvartet“. . „Zablji“.Opera – „Doktor i apotekar“. „Pruski“. i 1809.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. „Figarova zenidba“. „Es Dur simfonija“. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. „g mol simfonija“. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. u muzickoj porodici. „Jutro“. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. „Don Zuan“. „Sedam Hristovih reci na krstu“. Stefana i peva tenor. • Pisao je koncerte za klarinet. ima turcizama). . pod uticajem Hajdna. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. Drezdenu. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. koji je bio iz dva dela. Prvo ih je pisao u 5 stavova. godine umire. Mnogo je komponovao i nastupao. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). A Dur.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. za violinu u G duru. i za trubu. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. „Simfonija Jupiter“. U operama je bila najznacajnija muzika. „Hofnerova simfonija“. u 3 stava. • Napisao je 25 klavirskih koncerata.

homofono. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. pisano u 4 stava. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. sonata – instrumentalno. i pise se apsolutna muzika (sonate. viseglasno. Ludvig mladji uci da svira klavir. gudacki kvarteti i koncerti). II je u D Duru. viseglasno. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. .Ludvig van Betoven (1770 .Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. klavir. Bio je I slobodan umetnik u praksi. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. obisao Evropu. godine. B Dur. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. stare viole i blok flaute). Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. . tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. VI u F Duru – opisuje prirodu. Zbog smrti majke ide u Bon. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. Sa 17 godina (1787. Pocetke homofinije imamo u operi. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. Rezime – Klasicizam (1750. . „cresc. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. G Dur i c mol. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. „Pateticna sonata“. Hafner kvarteti. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. kasnije dodaje hor. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. god. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. kod koga je uglavnom ucio. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. violoncelo. kretao se u visokim krugovima umetnika. .Sonate – doveo do savrsenstva. ima svoj stil: D Dur.Oblici: simfonija – instrumentalno. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). Otac se bavio muzikom. . . Druzi se sa intelektualcima. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. 3. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je.. klarinet. svetovno delo. Napisao ih je 9. . i u svom radu okrenut prirodi i narodu. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. i IX u D Duru. homofono. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). „Apasionata“. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. ali se propio i sve potrosio u kafani. svetovno delo..“. Ruski kvarteti. U prvoj fazi je bio klasicar. Uzdize se iznad svih pravaca. . Najznacajnije su mu simfonije.“ i „decresc.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. od 3 stava. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. slobodne modulacije. koncert – instrumentalno. homofono. 1827. nasuprot Hajdnu. svetovno delo.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. prvo je posvetio Napoleonu. koje se sastoji takodje od 4 stava. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. drugi instrument je violina. homofono. kasnije Es Dur. zanima psihicko stanje. onda odlazi u Bec. V je u c molu. . . i najbolje su mu opere. godine umire. gde je ziveo do kraja zivota. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. „Velika sonata“. simfonije. veseglasno. III je u Es Duru. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi.1800. Sa 4 godine. gudacki kvartet – instrumentalno. 26.Koncerti – za violinu. do 1800. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. Druzio se sa Geteom. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra).) Obuhvata razdoblje od 1750. As Dur. a glavni instrument klasike je klavir. Es Dur. inace trostavacno.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. „Pastoralna sonata“. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. . svetovno delo.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca.

List. Sankt Peterzburg. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. u prirodu – sela. Prelidi. posle francuske burzoaske revolucije.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Vagner.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. koji se javlja u XIX veku. P. Valceri (za klavir).. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Lajpcig – najznacajniji. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. dvorce. junaci. pojavljuju se sekvence. engleski rog. .• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. Klarinet. Poloneze (selo). gradovi Skandinavije. namenjena zabavi. o Komicna opera – smesna. Drezden. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. R. Empropti. . Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Gustav Maler. . Bize. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Vagner. Berlioz. u II ima sopstveni stil komponovanja. Noktirni. H. I. javlja se razocarenje u stvarnost. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Prag. Verdi. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. carobnjake.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Rusije: Moskva. svira se ista muzika. a narocito na umetnost. • Dela dobijaju programski karakter. F. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Minhen. Vajmar. a u trecoj fazi je romanticar.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. . R. Ž. Cajkovski. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. o Prokomponovana iz 2 dela.. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Straus. pa umetnici podlezu pesimizmu. Fantazije. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Ritam se bazira na folkloru. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. Bajrojt. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. . dosta se upotrebljavaju disonance. Madrid. Orkestar dobija danasnju postavku. London.

Znacajne su: 4. Kao pijanista obilazi evropske gradove. a dar za muziku je nasledio od majke. oktete i uz pratnju klavira. Ziveo je u predgradju Beca. i Varijacije na tonalitete tonova A. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. nedovrsena – u dva stava 1. II je u C duru – „Pateticna“. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. – tragicna.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. . Onda je bio u Becu. • „Zimsko putovanje“. pesnikova ljubav“.. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. „Deset zapovesti“. „Mirigel. valcere.Kompozitori Franc Subert (1797 . „Majstor Vilhem“. .. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. plesove. 2 violinske sonate. „Pastrmka“.1828) Rodjen je u muzickoj porodici. . klarinet. Robert Suman (1810 .Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. III je takodje u C duru. Simfonijske etide – skerca i varijacije.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. Dela: . Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. „Novelete“ (u duru). 4 pesme: „Ljubav“. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. „Divlja ruzica“. Skace u Rajnu. ali ga ribari spasavaju. . a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. i isao u narod i slusao narodne melodije. u A duru – ona je najznacajnija. Uglavnom je provodio vreme po kafanama.Simfonije – napiso ih je 9. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. gde i umire u bedi. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. romanse za obou. nazvana jos i „Prolecna“. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici.Za klavir je pisao sonate. gudacki kvarteti. gde je studirao prava. u kom je svirao. „Karneval“. . B. . da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. i IV je „Rajnska simfonija“.. zatim u Lajpcigu.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. . Bio je najmladji u porodici.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. u h molu. lendlere – narodne igre.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru.Scenska dela – 20 opera. Komponovao je: .. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. fagot itd. „Potok“ i „Tisina“. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. . . „Grethen za vretenom“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. Zbirka se sastoji od 20 pesama. Imali su kucni kvartet.. i 8. Zatim odlazi u Bec. E i G.. kvinteti. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“.Kamerna dela: klavirska tria. „Vilinski kralj“. Kasnije odlazi u Lajpcig. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. pa u Drezdenu. i 2. „Zivot zene“.

. Znacajne su 17 i 33. . II stav je za soliste hor i orkestar.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. . jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. a 2. na kom je i sam radio kao profesor. Potom se vraca u Lajpcig. nisu toliko tehnicki znacajne.. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. sonate za violinu. 4..Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla... violu i violoncelo. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. ponovo u Becu. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera.„Rekvijem“. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. i V – „Poselo vestica“. Francusku. IV – „Put na gubiliste“. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom.1847) Rodjen je u Hamburgu. II – „Ples“. i VIII – finale – pomirenje porodica.. vesele. kog je ubrzo nadmasio. pod uticajem folklora.. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. Varsavi. Ziveo je u Becu.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. • Skerca.Etide skromnog karaktere.. i IV – „Orgije razbojnika“.. i .Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge.. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . Dela: . Skotsku..„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. nacionalne igre neparnog ritma. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. sonate. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. ne mnogo znacajne. gde otvara 1. . Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. remek delo mu je „San letnje noci“. Napisao ih je 2: 1.. III stav je Romeova samoca i tuga. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles.. . IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije.. Majorku.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. koju je nazvao „Pesme bez reci“. Dela: . bogatoj. a zatim ga salju kod profesora. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. iako tada dominira opera. • Nokturna. bankarskoj porodici.Frederik Fransoa Sopen (1810 .Kamerna dela: gudacki kvarteti. Hektor Luj Berlioz (1803 . Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. konzervatorijum. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. u formi kantate. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. je „Pavle“. . .. okteti.„Faustovo prokletstvo“. .Simfonije u cetiri stava: 1. Vodio je pecalbarski zivot. • Valcere namenjene instrumentalnom. i 2. III – „Prizori na polju“. 3. .„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica.1849) Rodjen u Poljskoj.„Skotska“. iz muzicke porodice. V je Kraljica Mab. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.. Englesku.. . VII – Romeo u grobnici. klavirskom izvodjenju. i 5 „Reformacijska“. . je u a molu . je u B duru..Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. . Marsej. Nemacku i Italiju. Kasnije uci kod sestre. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. Hteo je da studira medicinu. ostrva Habride. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. i nisu za igru. gde Jakob uci da svira klavir. . II stav je „Povorka hodocasnika“. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima.Koncerte: 2 klavirska. Obisao je jos i Englesku. po poreklu Francuz. Izvrstan pijanista i dirigent. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. Deda Mozes mu je bio filozof. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha.Sonate – 3 klavirske. je „Italija“. kvinteti. u jevrejskoj. komponovan po Sekspirovom tekstu. III stav – „Gorstak“. 2. . Komponovao je: . Boravi u Rimu jedno vreme.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. Znacajne su As i A dur.

jer je tada Francuskom vladao Napoleon. „Verter“.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. „Faust“.Danijel Fransoa Ober (1782 . a majka Austrijanka. slonovi. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. . . Rimu. Komponuje klavirske cikluse: „.. Žil Masne (1842 . „Prometej“.Ljubavni snovi“. „Hamlet“. predavao na konzervatorijumu u Parizu.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. na sceni se koriste prave vojskovodje. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. „Setni zvuci“. „Orfej“.1888) u Kelnu. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. zatim statisti. Radio je jos i u Parizu.. . vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Tematika tih opereta je prosta. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima.. „Lepa Jelena“..1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. Opere: „Orlezijanka“. . Opere: „Crvenkapica“.1912) – njegove opere su: „Manol“.Franc List (1811 . „Modrobradi“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje .1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja).Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . Razvija se opereta.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. On je tvorac simfonijske poeme. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. „Samson i Dalila“. Smatraju ga najvecim klaviristom. „Mrtvacki ples“.. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Klavirske koncerte u Es i As duru. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Otac mu je bio Madjar. Prva pleada kompozitora: . Kasnije je ova opera postala veoma popularna. Glavni predstavnici ovakve opere su: . Žorž Bize (1857 . „Mazepa“.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom.Nikolas Delarjak (1753 . „Zidar“. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. „Taso“. bio je cudo od deteta.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Napisao opere: „Herkules“. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Rano pocinje da svira klavir. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove.Etjen Meil (1763 . „Preludiumi“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. Becu.U drugoj fazi je originalan stvaralac. „Ples mrtvih“. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara... „Krunski dijamanti“. .. Uglavnom je pisao operete. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. „Posmrtni mars“. „Hungarija“. i „Herkulova mladost“. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . U drugoj pleadi kompozitora. „Kraljica od Sabe“. konji. „Bronzani konj“. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. „Godine hodocasca“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. pa je Bize zbog toga umro od tuge. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 .

.. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku.Jakob Libman Majerber (1791 .1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. opet u Svajcarskoj. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. „Parsifal“ – Sveti gral. . Magdeburgu. veselje. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. Drezdenu. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Becu. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. Opere: „Norma“ – najznacajnija.. „Eurianta“. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. „Kapuleti i Montegi“. „Zigfrid“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. . „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. Opere: „Lodoiska Eliza“. Opere: „Monon“. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. Cirihu. Opere: „Tankredi“. Ziveo je u Bolonji. sukob dva sveta.Luidji Leonkavalo (1858 . „Italijanka u Alziru“. malo u Rimu i na kraju u Parizu.1851) – rodjen u Ankoni. „Mesecarka“. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. Radio je u Studgartu. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. nije iz muzicke porodice. „Prorok“.1919) – napisao operu „Pajaci“.1868) .1868). i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. Londonu. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. „Hugenoti“. „Dan Paskve“. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. Opere: „Carobni strelac“. .Djuzepe Verdi (1813 . remek delo mu je „Seviljski berberin“. . „Toska“. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima.Luidji Kerubini (1760 . u Milanu. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Lukrecija Bordzija“. .Pietro Maskanji (1863 . tugu.1848) iz Bergama. „Tanhajzer“ – minezenger. „Valkira“. „Anakron“. IV – vrhunac radnje. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. Nemacki romantizam .1924) – on je vise lirik. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Kompozitori: . i V cin – sukob i kraj borbe. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. Ziveo je u Bolonji. italijanske narodne pesme. „Djani Skiki“ – komicna opera.. Veneciji.Gasparo Spontini (1774 . „Agnesa Fon Hoen Staufen“.. „Alibaba“. „Fric“ i „Maske“. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Ziveo je u Vircburgu. Ovo je pravac bez perspektive. Bajrojtu. „Puritanci“. vraca se u Lajpcig. zatim zivi u Milanu. i „Gusar“. U delima se opisuje istiniti zivot. „Ferdinand Kortez“. Napisao je 73 opere. III – prizori sa mnogo statista. Opere: „Rober Djavo“.Vincenco Belini (1801 . „Ljubavni napitak“. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini.Djakomo Pucini (1858 . „Travijata“ – pariski boemski zivot.Djoakono Rosini (1792 . Opere: „Vile“. „Viljen Tel“. Umro je u Veneciji. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. Kompozitori: . upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. Parizu (od svojih dela. gde je i umro. Radio je u Milanu. i to sve na visokoj nozi). kao francuski kompozitori – opere serije. i njima se dodvoravaju Napoleonu. „Loengrin“. „Edgar“. „Otelo“.1901) – iz muzicke porodice. Opere: „Vestalka“. Radio je u Rimu. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. Ubacuju se elementi folklora. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. Studirao u Napulju. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere.Gaetano Doniceti (1797 .Vilhem Rihard Vagner (1813 . Parizu i u Londonu.. „Tristan i Izolda“. Radio je na konzervatorijumu. „Muhamed“.Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. „Oberon“ – fantasticna. .Karl Maria fon Veber (1786 .. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. . Najznacajniji je operski kompozitor. II – duet glavnih likova. „Sumrak bogova“. .1835) – rodjen na Siciliji. .1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. „Falstaf“ – komicna opera. nije iz muzicke porodice. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. i zadnjih 50 godina u Parizu. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac.

e i f molu – jedna od najlepsih misa.1911) je rodjen u Austriji.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. „Becka krv“. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. . . duhovnu krizu.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. „Magbet“.Karl Rajneke . Vajmaru. VIII je najznacajnija. Komponovao je u duhu folklora. a narocito madjarskim folklorom. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). .Hans Ficner (1864 . U delima izrazava bol. .Hugo Volf (1860 . Radnja je jednostavna i prijemciva. Suberta. Bio je majstor orgulja. . otac mu je svirao kontrabas. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. Napisao je: 3 mise: u d. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. kasnije se bavi nemackim.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. gudacke kvartete. Bio je upravnik becke opere 10 godina. Minhenu.. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. od kojih su najznacajnije od 4. „Karneval u Rimu“. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge.1949). Sam je pisao libreta za svoje opere. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. u formi kantate. interludiume. „Slepi mis“. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. „Price iz becke sume“. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“.Franc Zupe (1819 . • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. 9 simfonija. „Zivot junaka“. kamerna dela.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. Kasnije pocinje da stvara. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. • Vokalni opus – veliki br. .1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Potice iz porodice ucitelja. • Za klavir je pisao sonate.1916) – je radio u Visbadenu. F Duru. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. • Kamerna muzika – pisao je duete. Nije iz muzicke porodice. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. suma.Engelbert Humperdink (1854 . Pisao je jos: 2 opere. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. tria. madjarske plesove. na Hajdnovu temu. . ali i kamernu muziku. „Don Kihot“. . koji je bio centar kasnog romantizma. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. opere su bile duge i zamarale publiku.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. narocito u Becu. Potom odlazi u Bec. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“.Rihard Straus (1864 . G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. Tematika opera je bila germanska mitologija. Lajpcigu. i sonate za razne instrumente. sa kvalitetnim tekstom.Maks Reger (1873 . Operete: „1001 noc“.Peter Kornelijus (1824 . solo pesme pod uticajem R.1949) – Nemac iz Minhena. „Laka konjica“. serenade. jednostavne tematike i operete. valcere. Bio je pobozan i radio je u crkvi. na Paganinijevu temu. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). metamorfoze za gudacke instrumente.Johan Straus (1825 . do 9. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. solo pesama.1921). i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. ziveo je na ivici bede. kao vid zabave. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. . Napisao ih je 4: u c molu. Sumana i F. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. Radio je u Minhenu. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. V. Kompozitori: . „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. fantazije i minijature za klavir.1899) je ziveo u Becu. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je.Johanes Brams (1833 . mistiku i izolovanost.Anton Brukner (1824 . u Berlinu. Lajpcigu. kantatu „Rinaldo“. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. IV je u C duru. „Veseli momci“. teska filozofija. . plavom Dunavu“. . Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. II je u c molu i ima formu kantate. fantazije. simfonijske poeme – „Don Zuan“. Tada nastaju opere.1903) – austrijski kompozitor. .Gustav Maler (1860 .

„Pijaca u Limozu“. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. solo pesme. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. Osnivaju se mnoge muzicke skole. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. knjizevnost. a ujedno i prva opera ove drzave. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . „Jolanta“ – prva optimisticna. • Aleksandar Borodin (1833 . Bio je i dirigent. fantazije – „Islamej“. „Pripovedanje carevica Kalendera“.. Znacajan je i kao dirigent. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. od kojih su najznacajniji u G Duru. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. . Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. „Koliba baba Jage“. . Tematika je sudbina. „Promenata“. gde i umire. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . U njegovim delima se oseca uticaj zapada.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. Masnea. kao na Zapadu. pedagog i teoreticar.1918) – Francuz po poreklu. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. osnivac moderne ruske hemije. o Fantazije za orkestar.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. Fantazije na srpske teme. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Na ova dva konzervatorijuma.1893) – drugaciji je od svih ostalih. koga osniva Artur Rubinstajn. Ozivljavaju se heroji. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. a zatim se vratio u Rusiju. U pocetku je bio cinovnik. „Praznik u Bagdadu“..Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. • Cezar Kjui (1835 . tvorac ruske muzike. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. teorija itd. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea.1881) – bio je notorni alkoholicar. . tako da je prosao Evropu. koji je bio pod uticajem Glinke. Tad se osniva i pevacko drustvo. istorijski dogadjaji. „Dva jevreja“. Bio je matematicar. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. Oni su Mihaila Glinku. Rano se bavi komponovanjem. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Otac mu je bio vojnik. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. o Zatim Klavirske koncerte. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. Jedno vreme je bio u manastiru. a pre toga je bio ateista. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. o Solo pesme.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 .. Narocito se zanimao za narodni folklor. a ovo je prva ruska komicna opera. posle odlazi u Berlin. zatim slede: „Pikova dama“. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. „Carevic i carica“.1887) – u pocetku je bio hemicar.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Bio je potpomognut bogatasicom. Javlja se interes za istoriju. Pisao je uvertire. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. osnivac nacionalnog pravca. „Stari zamak“. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. „Igra pilica“. violinski koncert u Bduru. .Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. u kojima opisuje ljubav. Pisao je i solo pesme i simfonije. kriza. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. . u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. pod uticajem je zapada. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. „Sultan i njegova zena“. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. „Kijevska vrata“. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. Es Duru i b molu (najznacajniji).1910) – je osnovao rusku petorku. Bio je duze vreme u Parizu. Posle se vratio muzici. Komponuju se i opere. „Zlatan petlic“. a i on u pocetku. smatrali ocem ruske muzike. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. patetika. jednom recju za umetnost. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. „Prica o caru Saltanu“. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. gde se uci muzika.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. dusevna patnja.

violinski u a molu i za violoncelo u h molu. Kompozitori: . • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4.Nils Gade – Danska. koje je nazivao „Spanske svite“. a najznacajnije su mu od 5. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. studirao je u Lajpcigu. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. a kasnije za orkestar. • Koncerte: za klavir u g molu. ozivljava junake.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Nemackoj i malo u Americi. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. tako da je pod uticajem folklora. Radio je malo u Belgiji. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. „Labud“ i „Finlandija“. pod uticajem folklora. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“.Edvard Hagelub Grig (1843 .1903).1907) – rodjen u Norveskoj. „Cetiri legende za orkestar“. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. do 9. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. zatim je radio u nemackim gradovima. gudacke kvartete i kvintete. U njima je obradjivao folklor Slovena. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. Svedska. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera.Isak Albeniz (1860 . • Za klavir minijature. . Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova.Antonjin Dvorzak (1841 . Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. Sumana i Vagnera. Tada kao i svi narodi. • Za orkestar: simfonijske varijacije. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. 5. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. U njegovoj pivnici se muziciralo. • Simfonije – napisao ih je 9. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Bio je pesnik klavira. Radio je i u Argentini. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi.1904) – iz porodice je mesara. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Skandinavija (Norveska. dobijaju identitet. . a u drugoj je obradjivao ceske plesove. Kompozitori: . • Klavirske minijature – dve zbirke. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku.Manuel de Falja (1876 . Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. opis zemlje). • Kamernu muziku – klavirska tria.Jan Sibelijus (1865 . tako da se on zainteresovao za muziku. . heroji. Prva je pod uticajem Lista. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite.o Balete.Bedzih Smetana (1824 . Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. opisuje prirodne lepote. „Dalibor“. Studirao je u Pragu. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. . Pise se o lepoti drzave (istorijat. a posle se vraca u Norvesku. simfonijske poeme.1957) – Finac. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Boravio je jos i u Becu. koncert u a molu. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. . Predstavnici spanske muzike XIX veka: . 6 i 7 stavova. • Kamernu muziku – tria. Potom se vraca u Prag gde i umire. Dosao u Prag.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. Finska. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. kvartete i sonate za violinu i klavir.

• Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti.1874. Valceri (za klavir). jednoglasna uz klavirsku pratnju. Fantazije. junaci. Frederik Fransoa Sopen. Engelbert Humperdink. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Maks Reger. Orkestar dobija danasnju postavku. Hugo Volf. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Ritam se bazira na folkloru. Djoakono Rosini.) Romantizam je pravac u umetnosti. Bajrojt. Nemacka: Jakob Libman Maerber. H.. Kamij Sen Sans. Noktirni. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Berlioz. Vincenco Belini. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. gradovi Skandinavije. svira se ista muzika. Djakomo Pucini. Anri di Park. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor).Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. o Prokomponovana iz 2 dela. Vagner. Žorž Bize. . „Trorogi sesir“. Gustav Maler. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. R. I. Emanuel Šabrije). homofona i svetovnog je karaktera. Vensan Dendi. . homofona. Gaetano Doniceti.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. homofone ili polifone. koji se javlja u XIX veku. Kantatu „Atlantida“. Cezar Kjui. Franc Subert. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Karl Maria Fon Veber.• • Opere: „Kratak zivot“. Pietro Maskanji. F.Kompozitori: Franc List.Karakteristike pravca: • Fantastika. Italija: Djuzepe Verdi. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Johanes Brams. Modest Petrovic Musorgski. List. Lajpcig – najznacajniji. svetovna. Luidji Leonkavalo. P. Etjen Meil. . Rezime – Romantizam (1800. Petar Kornelius. R. Danijel Fransoa Ober. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Luidji Kerubini. Antonjin Dvorzak. instrumentalna.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Robert Suman. i. Ž. Johan Štraus. Gasparo Spontini. Vagner. London. Sarl Guno. Milij Balakirjev. (Cezar Frank. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. . Prelidi. Franc Zupe. Drezden. Empropti. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. kompozicija programskog karaktera. Straus. Nikolas Delarjak. o Komicna opera – smesna. Rusije: Moskva. • Dela dobijaju programski karakter. Poloneze (selo). Klarinet. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Hektor Luj Berlioz. Instrumentalne su. Nikolaj Rimski Korsakov. Sankt Peterzburg. Bize. viseglasna. „Carobnjak“. posle francuske burzoaske revolucije. namenjena zabavi. Verdi. dosta se upotrebljavaju disonance. god. pojavljuju se sekvence. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. viseglasne. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Prag. Anton Brukner. Pjotr Iljič Cajkovski. Madrid. Jan Sibelius. viseglasna. . svetovne i apsolutne. Vilhem Rihard Vagner. Jakob Ludvig Feliks Mendelson.. a narocito na umetnost. Rihard Štraus. . Inace je programska. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Ceska: Bedzih Smetana. . Manuel de Falja. Aleksandar Borodin. engleski rog. Gustav Maler. Fransoa Adrijen Boaldje. Žil Masne. Spanija: Isak Albeniz. Minhen. Skandinavija: Edvard Grig. v. Cajkovski. Žak Ofenbah. Hans Ficner. Vajmar.

i operu „Peleas i Melisanda“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). 5. 2.1936) – radio je u Bolonji. modusa. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica.Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Okeanije. drugi „Svecanosti“. homofona. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. sveska prelida – znacajni su „Magle“.1915) – Rus. „Velovi“. viseglasna. klarinet. godine. cemu impresionizam tezi. siroka. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. i harfa. harfu. raspevana melodija. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. Komponovao je na narodnoj osnovi. Berlinu i Rimu. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Posle se vraca u Pariz. „Pavana“ i „Gaspar“. Preovladjuje svetovna. „Vrtovi pod kisom“. Eduara Manea. samim tim PR intervala. i treci „Dijalog vetra i mora“. operetu „Dete i carolija“. ali tonalitet jos postoji. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. flautu. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. • Aleksandar Skrjabin (1872 . sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. klavir. Kamernu muziku: gudacke kvartete. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. razvijena. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. pentatonike. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). 6/4. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. su: kretanja u paralelnim 2. „Prica majke guske“. Karakteristike: Napusta se romanticarska. Scensko delo „Sat Spanije“. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. Sredstva slabljenja tonaliteta. violinu. instrumentalna muzika. Nastao u Francuskoj 1874. Prosiruje se i menja izgled akorda. Afrike). • Moris Ravel (1865 . 5/3. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. „Terasa za prijem Meseca“. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Ogista Renoara. „Ogledalo“. . 1. „Potopljena katedrala“. „Pesme beletise“. • Otarino Respidji (1879 . upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. zbirku od 24 prelida. Bio je clan konzervatorijskog tria. sonate za violoncelo. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. sonate za violinu. „Balkon“. sa kojim je obisao Evropu. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. drugi „Igra talasa“. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. 6/3. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. Impresionisti je bio pogrdan naziv. Svite: „Kuprenov grob“. nimfa). a treci „Sirene“. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Poeme: „Igra vode“. kao i politonalnosti. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. 4. Vokalni opus mu je neuspesan. drveni duvaci (flauta i klarinet). Za klavir: koncerte u G i D duru. „Devojka sa lanenom kosom“. a sredstvo izrazaja je harmonija. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. cak i u 9/7/5/3.

dinamika zivota je burna. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Otarino Respidji. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. Razvija se tehnologija. neoklasicizam. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. dzez. . Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. 5/3. PR intervala samim tim. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). Napusta se romanticarska raspevana melodija. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. futurizam. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. Prosiruje se i menja izgled akorda. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. 6/3. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Aleksandar Skrjabin. drveni duvaci – flauta i klarinet. On deli oktavu na 24 jednaka dela. 5/8. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. pentatonike. strasnijeg zvuka. #). i uglavnom su sinkopirani – 5/16. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. modusa. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. kao u baroku. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. 5. jer je svrha ove muzike da opise rat. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. kada se sve sabere. a sredstvo izrazaja je harmonija. Karakteristike pravca: . Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. cak i u 9/7/5/3. tako da se dobija niz od 24 tona. god. instrumentalna muzika.Rezime – Impresionizam (1874.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. viseglasna. i. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. 6/4. upotreba celostepenih lestvica. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. d. ali se slabi njegov znacaj. date i ostale karakteristike tona – trajanje. 4. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. neoromantizam. kao i politonalnosti. Moris Ravel. vec je samo obelezena visina tonova. i harfe. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. To je okvirna melodija. 7/8. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. klasicizmu i prethodnim pravcima. aritmija.Muzika se temelji na 12 tonova. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. i zabavna . klavirske minijature i v. cemu impresionizam tezi. . koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. >. ali tonalitet jos postoji. jacina i boja. Muzika nema zajednicki karakter. i uvode elektricni instrumenti. ekonomija napreduje. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. Sredstva slabljenja tonaliteta.1900. Kompozitori: Klod Debisi. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. . Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. koji se ravnopravno upotrebljavaju. mada ima i onih koji polaze od tradicije. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. forme. Ovde se ne koriste notne vrednosti. . tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Ova dva perioda se razlikuju po politickim.) Nastao je u Francuskoj. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti.popularna muzika. nacionalni smer. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. koriste se udaraljke po potrebi. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. elektronska i konkretna muzika. Preovladjuje svetovna. prva serija. homofona. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. su: kretanja u paralelnim 2. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise.

1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. Komponovao je klavirske sonate. koju izvodi veliki broj solista. . U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. i operu „Lulu“. • Rusija: Sergej Prokofjev. operu. ekspresionizma).Javlja se novo notno pismo. koncerte za klavir. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. . a zatim kao profesor u Berlinu. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. koji se koriste kao efekti u filmovima. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. komponovane po principu dodekafonije. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Perspektiva. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo.. a sto se tice dinamike. Luidji Nono. Los Andjelesu. Njujorku..Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. • Francuska: Darijus Mijo. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. Dmitrij Sostakovic. disonantni akordi. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. oratorijumi. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. • Nemacka: Arnold Senberg.. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima.Arnold Šenberg (1874 . fuge. da se ne bi stekao utisak tonike. Luidji dalla Pikola. npr. preludiuma. Prvo je radio kao cinovnik. kao odgovor impresionizmu. koncerta. Alban Berg. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. • Engleska: Gustav Holst. orkestarske kompozicije. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. Kao mlad uci da svira violinu. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. a zatim koriste u filmovima. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. Bostonu. U I periodu je impresionista. Struktura.. simfonije. Norvezani. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. bez upotrebe instrumenata. Kompozitori: . Paul Hindemit. televizija. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. svite. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). Melodije sadrze velike intervalske skokove. prisutne su sve oznake od ppp do fff. • Italija: Feruco Buzoni. i baleti. Anton Vebern.kantata). koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Olivije Mesijan. operu „Monodrama“. Karl Hajnc Stokhauzen. Ralf Von Vilijams. Artur Honeger. i kamernu simfoniju. „Preziveli iz Varsave“. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije.. svi tonovi su ravnopravni. Koriste se forme: etide. u kojima je hor glavni. Igor Stravinski. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . nego kompozitori. Bendzamin Britn. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Erih Sati. sonate. . Pjer Bulez. ceste pauze. . Fransis Pulank. a kasnije uci da svira i klavir. Segmenti. sa 8 godina komponuje. Danci). kvarteta. .Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. pa im cak daju apstraktne. preovladjuju disonance. Aram Hacaturijan.Muzicka propaganda (radio. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. u Nemackoj. . Pjer Sefer. pod nazivom „Pesme iz Gurea“.Alban Berg (1885 . Cudjenje. Bio je Senbergov ucenik. Magicni kvadrati. Djankarlo Menoti. i kvartete.

Bela Bartok (1881 . Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. „Puščinela“. kvartete. orkestar. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. a kasnije zivi u Parizu. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. violoncelo. zbirku kratkih melodija (153 melodije). . rog i hornu. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. • Simfonije u stilu klasicara. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. a u II podleze uticaju ekspresionizma. ucio kod Korskakova. simfonije za razne instrumente. Studirao je u Frankfurtu. muzicka komedija. sa folklornim motivima. kantate. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska.Igor Stravinski (1882 . baleti: „Drveni princ“. uz pratnju udaraljki. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. a zatim odlazi u SAD. Radio je na akademiji kao profesor. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. i sonate za razne instrumente. . „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. u kojima koristi disonantne akorde. violu i nekoliko za klavir. koncerti za violinu. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. varijacije.1945) – rodjen u Becu. horovodja i dirigent. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. pod nazivom „Mikrokosmos“. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. „Rat i mir“. jer je bio veoma dobar polifonicar. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“.Sergej Prokofjev (1891 . • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. „Price o vojniku“.1945) – madjarski kompozitor.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. in Des.Paul Hindemit (1895 . Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. „Slika Matis“. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. . udaraljke i celestu“. . ucio i radio u Budimpesti. baleti „Prica o kamenom cvetu“. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“.. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. u g molu za klavir. i 2 violinska koncerta.1953) – takodje ruski kompozitor.1963) – nemacki kompozitor. • 3 klavirska koncerta. gde je i umro u bedi. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. Pisao je: • Simfonijske poeme. „Petruška“ – tematika ruske bajke.Anton Vebern (1883 . Komponovao je i svoje kompozicije. • 14 baleta. Ostali ekspresionisti . • Opere: „Zivot razvratnika“. • Simfonije u duhu Betovena. solo pesme. Nazvan je Bahom XX veka.

Žorž Enesko (1881 .Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. i kompozicije za gitaru i orkestar. i simfonije. politonalnost. Pise pticju muziku.Aram Hacaturijan (1903 . Napisao dela „Integrali“. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora.1959) – Amerikanac. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. Pise dzez. jevrejsku i indijansku muziku. Stravinskog.Artur Honeger (1892 . .Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. poliritmija.Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. . simfonijsku muziku. „Venecijanske igre“. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog.Čarls Ajvs (1874 . . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. . Pise kamernu. . ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. koncerte. . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. crnacku.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. rapsodije.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije.Zoltan Kodalj (1882 . . koncerte za klavir i violinu.Dmitrij Šostakovič (1906 .Ernst Bloh (1880 .Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. studirao u Parizu. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku.1978) – kompozitor iz Jermenije. .1959) – rodjen u Brazilu. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. i kantatu „Linkonov portret“.Luj Direr } francuski kompozitori . klavirska dela i solo pesme. . Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“.1974) – francuski kompozitor.Žorž Brik } . jer je mnogo voleo prirodu.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. Napisao je: 5 simfonija. i kantatu „Vereničko lice“.Fransis Pulank } .Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. Komponuje pod uticajem Baha. Kompozitori: .Hektor Vilja Lobos (1887 . kvartete.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. . Pisao je: kamerna dela – tria. „Pustinje“. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. . . kvintete. .Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.1955) – Nemac po poreklu. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. Semberga. . Komponovao je orkestarske svite.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. . „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“.Darijus Mijo (1892 . . . posle otisao u SAD.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike.Erih Sati (1866 . ziveo i radio u Parizu.1955) – direktor opere u Budimpesti. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. . a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. biznismen u pocetku. Antiromanticari . Predstavnici: .

cetvrttonska muzika. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. atonalnost.Bendzamin Britn (1913 . uglavnom preovladava instrumentalna muzika. sonate. poliritmija. klasicizma. najznacajniji novoromanticar. aleatorika. studirao je u Pragu. . koje su nadjene u manastiru u J. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide.Karl Orf (1895 . Italija – Feručo Buzoni. koncerti.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni.Pravci: Ekspresionizam. kafanskom zivotu. Radio je u Nemackoj.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. staronemackom i nemackom jeziku. .Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka.1976) – engleski kompozitor. Bendzamin Britn. Aram Hacaturijan. radio. televizija. dolasku proleca. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. Futurizam. pesme. Italiji. posle i kao dirigent. . Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata.1959) – ceski kompozitor. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Ova muzika nema zajednicki karakter. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. . Radio je u Moskvi. Alban Berg. dodekafonija. polifonija. Olivije Mesijan.. Berlinu. končerta grosa. Luidji Nono. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Artur Honeger. Fransis Pulank. simfonije. Stvarao je pod uticajem Baha.Oblici: nema novih oblika. Igor Stravinski. raznovrsnost. . Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. Francuskoj. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. na ceske narodne folklorne teme. Elektronska i konkretna muzika. Karl Orf. kvarteti. Engleska – Gustav Holst. preludiumi. Djankarlo Menoti. Neobarok. aritmija.Bohjslav Matina (1890 .Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. kantata „Karmina Burana“. Nemacka – Arnold Šenberg.Sklonost ka proslosti i novoromanticari .. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. . . Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. ametrika. Pisao je simfonije. Novoromanticari . Komponovao je operu „Dr Faust“. Erih Sati. Neoromantizam. Neoklasicizam. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. Tekst u tim pesmama je na latinskom. Dzez. udaraljke po potrebi. starofrancuskom. Paul Hindemit. fuge. Mocarta. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. Ralf von Viliams. Nacionalne skole. . Becu.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. politonalnost. elektronska i konkretna muzika. i uvode se elektronski instrumenti.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Dmitrij Šostakovic. ploce. pisana za soliste i orkestar. Radio je u Rimu i Milanu. . bitonalnost. serijalna muzika. Verdija. kao u doba baroka.Feručo Buzoni (1866 . Anton Vebern. Rusija – Sergej Prokofjev. . Pjer Bulez. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. Melodije su mu u stilu njegove drzave.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful