Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

Od duvackih instrumenata Aulos. U pocetku stari vek je drustveno besklasan.. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. i 1. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. napevi – vrste napeva su radni.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. psalmi. Grcka – Helada – Helas. pentatonika. tako da stari vek traje od postanka coveka. vec na njega uticu Sirija. Mesopotamija – Irak.. 5 i 8. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. i. Egipat i Grcka. skolion. cak i razmaci manji od polustepena.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. ditiramb. kasnije se javljaju trube. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. e. muziku.. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. raga – Indijska muzika brzog tempa.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. koriste se razni intervali. makami. na kojoj se belezilo.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. jer pevaci. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. Kineska – igrana drama.. i 2. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. „-“ kraci slogovi. bez njega. partenije. duvacki – flaute od trske. tragedija. autenticnu. i.). lutnje. i 7. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. dijatonika. auletika – instrumentalna-aulos. . gagaku – instrumentalni obl. da je muzika nastala iz magije. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. lirski – ljubavni i uspavanke. . bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. nisu znali visinu i trajanje tona. vojnicki. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. o Oblici horske muzike: enkomej. saman – Indijska muzika mirne melodije. Palestina – Izrael. .o Nasuprot tragediji razvija se komedija. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca.. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. komedija. himna. konsonantni su 4. . hromatiku i enharmoniju. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Najstarija lestvica je pentatonika. aulodija – v. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. pa do V veka nove ere. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. no – scenska muzika.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. a kasnije i C4. kamena. i 5. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. i 6. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. 5-unisono. balade.igre oko vatre. rogovi i Lituus.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. pean. enharmonija. tren. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. koji su ponavljani uz promenu dinamike. C5 i C8. Kina. Rim. Koriste se ukrasi. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. ) Muzika postoji otkad i ljudi. koja takodje.. kitaristika – instrumentalna-kitara. Nema sopstvenu. i 7. kao i tragedija. i 3. . Arapi. delo – pesme uz aulos. i to su citre. . U komediji se opisuju natprirodne sile. modusi. hromatika. himenej. U Grckoj se javljaju tetrahordi. tako sto se dodaju zice i rezonator. Preovladava jednoglasje. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. nastaje iz Ditiramba. Indija. a disonantni su svi ostali intervali. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. i 4. a ostali su mogli da moduliraju. ha-uta – solo pesme. Dele intervale na konsonantne i disonantne. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. zatim i u ostalim intervalima. harfe. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4.. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. zicani nastaju od tetive luka. ima ih sedam. Imali su znacaj I. trube. Frigija Lidija. Vrsta se odredjuje brojem polustepena.Oblici: ko-uta. stupnja i bila je velicanstvena. metala. delo – pesme uz kitaru. kostiju. i 6.

Sve je prozeto hriscanstvom.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. . • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. godine – Romanika. gline.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. . i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. drveta – bubnjevi.. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Tada se razvija svetovna muzika. a feudalci su bili veleposednici. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. samizen. umetnosti i u obicnom zivotu. duvacki – flaute. biva. Izraela. . i • Od 1200. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). oboe. nalazimo ga u nauci. 395. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. metalne trube.Kasni srednji vek.Prvi kompozitori su Amfion. znaci zameljisni posed. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Prve melodije se uzimaju iz Sirije.. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. 476. kitare. Limos. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. Orfej. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). lutnje. Srednji vek se deli na dva perioda: . koto. Marsej. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka.. rogovi. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga.. kastanjete. Mongoli.. cegrtaljke. u prevodu. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. trube.. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. i . a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda.. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. do 1200. aulos. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. Pocinju da se zidaju crkve. . Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. do 1400. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). . lire. Misira – Egipta. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. Car Konstantin 313. On se morao znati napamet. zicani – harfe. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. tehnici. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). stvaranje i umetnost. a u Rimu pocinje skupljanje melodija.

• Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. Magnus.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Radili su na tornjevima grada.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. U Francuskoj se nazivaju zongleri. ljubavne. Radili su i danju i nocu u odelima. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). On je dvoglasan. To su bile: balade.trgovi ulice. . zanatlijske pesme. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. f. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). Perotimus – prvi pisao fo burdoe. a u Nemackoj spilmani. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. . Plemicke kompozicije izvode zongleri. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. f. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. plesaci. tenor i bas. . Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. . (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. i on postaje svetovna melodija. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. Oni nisu imali nikakva prava. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. romanse. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. f. .Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. ratnicke pesme. . Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. . f. jedan glas ima c. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja.. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. .Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. f. a tematika je bila lirika ili priroda. pa cak i uspavanke. . decje pesme. . alt. Ima jedan vodeci glas – c. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. i bio u sitnijim notnim vrednostima. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. dok drugi prati c. zabavama.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. Gral – casa Isusove krvi. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. . Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. f. Te melodije mogu biti u dorskoj. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Na kraju dolaze i do dvorova. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. na razlicitim jezicima. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. a narod je bio neobrazovan. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. i pocinju da pisu muzicka dela. Sve ove kompozicije su stroficne. . a na njemu se izvode dva razlicita teksta. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. u crkvu se uvode orgulje. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. To su bili pevaci. Vlast i crkva su ih progonili. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. Narod ih je voleo. glumci i dreseri. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“.

a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. fidel. Sargarelo. kipova. dvorova. Jovanu Krstitelju. fo burdo. ali postoji i instrumentalna. preovladava vokalna. Prvi ih uvodi Pipin Mali. duvacki – rog. Najstarije igre su: Estampida. Bernar De Vantadorn. trzacki – harfa. Rezime – Srednji vek (V .). lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. i gotiku – od 1200. rota – 3 do 6 zica.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. god. preovladava polifonija. romanse. koristili su ih putujuci muzicari. Hajnrih Fraenlob. . lauta i lutnja. ali postoji i homofonija.5 oktave. Pavana. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. rondelus i kanon. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. u pocetku trzacki. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. lako prenosive orgulje. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. hoketus. . Magnus i Perotimus. Svetovna muzika – oblici: balade. raspon 2. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. a plemicke trubaduri i truveri. trumsajs. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Cakona – italijanske. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. na zidovima i prozorima kuca. do 1200. do 1400. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). lako prenosive orgulje. a plemicke minezengeri. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. a kasnije gudacki instrument. koji se deli na romaniku – od 1000. a u Nemackoj – Volter Fon Der. 1 zica. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. duga rezonatorska kutija. ljubavne. i kasni srednji vek. blok flaute – flaute od drveta.Postoji dosta slika. blok flaute i razni oblici truba. crkava. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. trumšajs – dug vrat. koji vuku korene iz grckih modusa.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. . Adam De La Al – u Francuskoj. Paspje. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. i Rigodon. Orguljasi su bili profesionalci.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. Preovladava crkvena muzika. konduktus. i goticki – romboidne note. salmaj-salimo. Galjarda. rupica. Usavrsava se tehnika. ali ima i svetovne. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. ratnicke pesme i uspavanke. rebal. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. . a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. .XV veka) Deli se na: rani srednji vek.. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. i razni oblici truba.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. motetus. . veleposednici i crkva. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. rota. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male.. i njima podredjeni radnici-kmetovi.

balada. virle (oblik instrumentalne muzike. ima karakter plesa). Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. koji se ponavlja kroz glasove.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti.Nosioci muzike su profesionalci. godine. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova.  Prateci – instrumenti. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Zastupljena je polifonija. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija.  Svetovna misa – sa svetovnim c. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. a potvrdio ga Galileo Galilej. te se javljaju narodne pesme.Renesansa Renasansa traje od 1300. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. do 1600. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. f. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. Deli se na ranu (od 1300. Misa moze biti:  Horalna – c. i prva geografska.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje.) renesansu. ali ima i homofonih elemenata. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. . Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni.  A u Francuskoj sanson. sto je tada bilo veoma smelo. motetusi. a izbegavaju se 4 i 5. o Narodna pesma – nastala u narodu.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. do 1600. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. i voleli su da oponasaju zivotinje. Javlja se interes za antiku. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. god. kadence. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. . Pisan je u 2 ili 3 glasa. ronda. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). i prvi univerzitet – Sorbona). Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. vilota. modusi. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. frotola. do 1500. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. konduktusi.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. i tehnici. hromatika i durski i molski rod. Preovladjuju modusi. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. Taj dvor se nalazio u Parizu. kojima je ona poverena. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. f. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. . liriku.) i kasnu (od 1500. . Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. god.

radio je na dvoru kod kralja Karla. manji broj moteta i 20 sansona. Komponovao je dela pretezno narodnog. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. prve oblike rekvijema i pasije. i pisao je i duhovne motete i sansone. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. Briz.Jakob Obreht (1430 .1505) – rodjen u Utrehtru. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. sansone. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. Muziku je ucio u Antverpenu. matematicar. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . Pisao je svetovne mise sa c. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. istorijsko-herojske teme.1353) – Radio je u Kambreu. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. kojih je napisao 186. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. „Brbljanje zena“. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . i postao biskup u Remsu. muzicar. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Napisao je 15 misa.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici.Jan Okegen (1425 . a zatim u Parizu kao horovodja. . „Krici Pariza“. pedagog. f. Kredo. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. narodne pesme. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Amsterdam. Pisao je mise. motete. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. Avru. gde se i rodio. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. a kratko vreme i kao imitator. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj.. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa.1493) iz Antverpena (Belgija). Belgije i S-I Francuske – Burgundije. .1474). Glavni kulturni centri su bili: Kambre. teoreticar. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . Sansoni su mu bili polifoni. Pisao je mise. Bio je svestran: knjizevnik. biskup.Johanes Cikonija – Italijan. Brisel. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. „Lov na jelena“.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. . plesnog karaktera.Dzon Dan Stejbl (1320 . o Giom de Maso (1350 . i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Sacuvano je oko 200 njegovih dela. koji je radio u Bordou.1460) – Francuz.1367) – najznacajniji kompozitor. istoricar.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. troglasne u strofama. prirodu. Predstavnici nove skole su: . Pesnik i biskup.1560) – Svestenik.Zil Bensoa (1400 . ronda pod uticajem narodnog folklora. . „Bitka kod Marinjana“. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. matematicar i kompozitor. Gloria. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. Pisao je mise. motete. filozof. troglasni. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Parizu kao dirigent i kompoziror. a kasnije radi u Parizu. Predstavnici sansona u Burgundiji su: .. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku.Kompozitori: Filip de Vitri (1291 . Bio je filozof. sa francuskim tekstom. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie.Giom di Fajl (1400 . Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom.

• Hajnrih Isak (1450 . . Frankfurt. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. To su psalmi. . sansone i lidove. psalmi. • Tomas Štolcer (1480 . . i sansone.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. i lid – nemacka narodna pesma.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. motete i antele. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. napevi minezengera.IV period je doba reformacije.  Englezi su izmislili variacioni stil. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Rimu. kao i instrumentalnu muziku.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu.Zosken de Pre (1440 . • Tomas Morli (1558 . Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. . • Orlando Gibons (1573 .1517) – komponovao je mise. . Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . himne. i poznavao teoriju muzike i homofoniju.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. a najvise obucari.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. motete i madrigale u dvohorskom stilu.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . • Paul Hofhajmer (1459 . Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. Kambreu i Parizu. • Dzon Daunlend (1562 .Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Melodija je tada bila mirna. mise i psalme. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. narocito razvijena u XV veku. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 .1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. moteti i malo instrumentalne muzike. narodne pesme sa duhovnim tekstom. himne pa cak i napevi drugih naroda. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“.1546) – flautista. .Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. bez skokova. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. i one se najvise pisu. Kasnije je radio u Milanu. • Ludvig Zenfl (1492 . i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. u prevodu). moteti.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. Minhen i Nirnberg. . svirao lutnju.

a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete.1599) rodjen u Beli. . o Jakov Arkadelt (1501 . o Cipijan van Rorec (1516 . Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. . Prvi deo je imao polifoni oblik. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. i stvara kompozicije za jedan instrument. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. Pisao je mise. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. 1200 moteta. Pisao je za akapela hor. Firenci.1462) – Flamanac. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. a ziveo u Rimu.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. izbegavaju se modulacije i skokovi.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. 6. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. horovodja u crkvi Svetog Marka. Kompozitor je: . o Andrea Gabrieli (1510 . Tematika madrigala je satira.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . o Luka Morencio (1552 . gde je i umro. 12 glasova. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. 50 misa. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. lidova. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. • Drugi oblik je Kaco. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova).1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. . Milano. Pocinju da se upotrebljavaju tzv.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima.. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. Muzika je mirna. madrigale. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. Napisao je 12 madrigala. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. kasnije radi u Italiji. Upotrebljava 3 hora.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. Mantova i Venecija.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . 140 balada i nekoliko kacoa.. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. imao je dva dela. patetika i ljubavna poezija. motete. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. psalme. 5. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. Marka. i pretrpana polifonija.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . potom opet u Rimu. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije.

Paul Hofhajmer. flauta i fagota. .Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. korneta.. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). 3 lutnje. Dzon Daunlend i Tomas Morli. trombon. u kojima se oponasa priroda. To je u stvari motet. a oblik mu je trodelan. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Prethodi fugi.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). koseza. Pocinje razlozenim akordima. Dzon Daunlend. fagot. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. cakona. • Duvaci: cink.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. violina. pavana. II vrsta je varijacioni ricerkar. kao pratnju pevacima. Tomas Morli. .. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Oblik je neodredjen. Hans i Mihior Najzinder. . kuranta. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. nekoliko viola. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. koji se izvodi na orguljama. Alberto da Mantova. blok flauta. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. • Gudaci: viola da bračo.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. bure. Orlando Gibons. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. pri izvodjenju sansona i lidova). tako da tokata ima karakter improvizacije. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. alemanda. viola da gamba. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. . kornet.  Preludijum – uvod za fugu. .

kadence. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. Luka Morencio. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. Kleman Zaneken.1600. Filip de Vitri. . viseglasna. svetovna. Jakov Arkadelt. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Orlando Gibons. kornet. Alberto da Mantova. Dzon Daunlend i Tomas Morli.programska. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. frotola . do 1600. homofona. preludium – predstavljaju uvode za fugu. i prva geografska. balada. . Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Zil Bensoa. Jakob Obreht. duhovni ili svetovni oblik. Orlando di Laso. viseglasni. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. misa – programski. liriku. Tomas Štolcer. Giom di Fajl. Dzon Daunlend. flauta i fagota. godine. blok flauta. Hans i Mihior Najzinder. svetovna. Nemacka: Hajnrih Fink. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). i deli se na ranu (od 1300. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. a u Francuskoj je to šanson. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. vilota – programska. vokalna. gudacki – viola da bračo. viseglasna. viola da gamba i violina. i tehnici.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Karlo Djezoldo Venoja. Andrea Gabrieli. modusi. polifona. hromatika i durski i molski rod. Instrumentalna: Francesko da Milano. Paul Hofhajmer. . Vilijam Berg. i koralna predigra. Hans Leo Hasler. Hajnrih Isak. do 1600. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. polifona.Rezime – Renesansa (1300. vokalni. Johanes Cikonija. viseglasni. astronomska otkrica i otkrica u nauci. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. madrigal – programski. godine) i kasnu (od 1500. polifoni.) Renesansa obuhvata period od 1300. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. Leonard Lehner. duvacki – cink. Tomas Morli. Giom de Mašo. Hans Saks. Pojavljuje se i Protestantizam. Nosioci muzike su profesionalci. . god. Jan Okegen. 3 lutnje. te se javljaju narodne pesme. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. korneta. Dzon Šepard. godine). Ludvig Zenfl. nekoliko viola. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. viseglasna. Preovladava apsolutna. polifona. svetovna. trombon. . vokalna. Engleska: Robert Vajs. polifoni duhovni oblik. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. viseglasni. fagot. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. polifoni duhovni oblik. Cipijan van Rorec. Italija: Andrijan Vilaet. Johanes Ekard. Djovani Gablrieli. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. do 1500. viseglasna. Javlja se interes za antiku. i voleli su da oponasaju zivotinje.

. . ali duhovna ne zamire. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. . godine u Firenci. godine. godine i tada preovladjuju modusi. muziku i ples. prva stamparija. Oratorijum i Pasija. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. do 1750. a potvrdio Galileo Galilej. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. . a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Sadrzao je glumu. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). godine nove ere i veoma je znacajan. . u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. zakon gravitacije – Isak Njutn. Kantata. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. • Kineska opera. opservatorijum. Barok se moze podeliti na tri perioda: . a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. kod plemica u dvoristima. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). preludium. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. i baletske igre. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal.Barok Barok traje od 1600. do 1700. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. . Izvodila se uz glumu i muziku. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici.Prve opere su nazvane pastoralima. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). lirskog karaktera. sonata. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine).Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. prvi dvogled. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). a kasnije u pozoristima. fuga i tokata. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. godine. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. do 1750. fantazija. Nastala je u Italiji 1594. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. nastao iz korala. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. do 1650.Drugi period traje od 1650.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. nastupe hora. Opera je u sebi sadrzala arije. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). glumu. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. Opere su izvodjene na dvorovima. svita.Prvi period traje od 1600.

2 viole „da braco“. dvoje orgulja. godine i dejstvovala je do 1592. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. pevanje i kompoziciju. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. koje ne ucestvuje u samoj operi. Arije su. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. a kompozitor je bio Jakopo Peri.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. zatim sledi prolog u kome jedno lice. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. Opisuje zivot. numere. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. Tu je ucio violu. Tad se razvija i opera Revija. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. . godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. 1 lutnje. Odisejev povratak.1665) je drugi Rimski kompozitor. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). nekoliko kitara i nekoliko cembala. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. nalazi se u pokraini Toskani. 2 viole – kontrabasa. flauta i oboa. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet.Mikelandjelo Rosi (1600 . o Djulio Kacini (1550 . Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej.Druga kamerata je osnovana 1587. koji se zalaze za crkvenu muziku. najznacajnije su: Orfej. 1826. petozvuke. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. orgulje.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. modulacije u udaljene tonalitete. godine. 3 viole „da gamba“. najavljuju pocetak opere. . Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“.Stefano Landi (1580 . Trodelne je forme i prvi deo je brz. od duhovnih kompozicija mise i psalme. nekoliko violina. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. godine Domeniko Macoti (1592 . 1600.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. . 2 kitare. Tematika ovih opera je mitologija. zatim sledi prolog. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. . koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. politicki. zivotnu sredinu. 4 trombona. bes. Orkestar je veoma znacajan. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. Fanfare – to su trube bez ventila.. mrznju. Prvenstveno je vazna muzika. hor.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . . Njegove opere su: Armida. Andromeda. Papa postaje Inosent X. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. i ona je u XVII veku bila kulturni. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. 3 trube. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. scenu.1576. 2 korneta. ekonomski i umetnicki centar Italije.. godine. drugi spor i treci brz. disonantne tonove. dekor. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. . Krunisanje Popeje. . Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. muziku. balet. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. • Negove opere pocinju fanfarama.

U tim operama opisuje idilu. „Grizelda“. U svojim operama istice lepo pevanje. sa elementima komike. pa i gondolierima – vozacima camaca. • „Venerini vrtovi“. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama.1682) – imao je buran zivot. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). Balet kasnije dobija recitacije. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru.Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. Prvenstveno je bio pesnik. god. nekoliko viola. • Prvi balet je nastao 1581. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. a onda je 1651. . Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. Sacuvano je njegovih 40 opera. nastupe horova i sam ples – balet. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. godine. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. „Pobeda casti“. bez dramske radnje. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. On je izgradio tip italijanske uvertire. . pod nazivom „Komik“. laganog i brzog dela.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. i od Septembra do Decembra. i broj sveca – osvetljenje. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. . Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti.Mark Antonio Česti (1623 . ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. od Vaskrsa do Juna. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. U operi. gluvi i slepi ljudi. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. i podigao orkestar. oboe. umesto drame. koja se sastoji od brzog. a neke od njih su: „Didona“. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). Kompozitori tadasnjice su: . koji se nije menjao do Mocarta. sa bogatom scenom. Teme su iz mitologije. 200 misa. ucesnika orkestra i hora. sam je pisao libreta za svoje opere. „Herkul ljubavnik“. svirao. cak nekad i pretera u tome. . 20 oratorijuma. . Menja se i tematika opera: lakrdijasi. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. „Kserks“. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. lopovi. sa velikim orkestrima i horovima. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. horovi i balet.Alesandro Stradela (1642 . • Orkestar se sastojao od I i II violina. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. rog. od kojih je sacuvano 20. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. godine izvedena prva opera. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. na visi nivo. sa koreografijom. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama.Alesandro Skarlati (1660 . imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. trgovina decom. upotrebom slonova.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. scenom i kostimima. masina. Napisao je 150 opera. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. vokalne tacke. godine. otmice. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata.Francesko Kavali (1602 . a baleta skoro da nema u ovim operama. sa raskosnim dekorom. fagot i dve flaute. nekoliko viloloncela i kontrabasa. Izvodjena je na poljanama.

a kasnije radi na dvoru.Dzon Blou (1648 . Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). . u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. o Napisao je 15 opera. „Reno“. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. . a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika.• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. Opera u Engleskoj U prvom periodu. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. . Pojedine opere imaju 5 cinova.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere.Metju Lok (1630 .1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. koja se kasnije koristi za sve opere. Kasno pocinje da pise opere. • Zan Batist Lili (1632 .1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. IV i V stupnja. „Kastor i Polus“. „Hram slave“. solisti. „Vilinska kraljica“. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. i o njima je morao obavestavati kralja. i znacaj I. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. .1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. gubi se dramska radnja. barokni kompozitor. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. upoznat sa Barberinijevom operom. postupci. inace mitoloske tematike. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). znacajni su jos orkestar i balet. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. dekor i scena (mnogo kostala).U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. ministar u vladi Luja XIV. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. balet i bogat orkestarkski aranzman. • Zan Filip Ramo (1683 . i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. a mol za izrazavnje tuge i bola. Ucio je u Italiji. gde je bio kompozitor i dirigent. „Don Kihot“. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. „Apis“. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. 1647. neke od njih su: „Feton“. kada se u Italiji pojavljuje opera. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije.Henri Persl (1659 . „Alčesta“. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. „Armida“. orkestar i ima plesa. o Tematika opera je bila grcka mitologija. sa 12 godina dolazi na francuski dvor. god. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. koji ozivljavaju interes za pozoriste. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. balet dobija kvalitetan tekst. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. „Pigmalion“.1695) – najznacajniji engleski. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. Njega prvenstveno interesuje akord. pa i na dvoru u Parizu. koje su imale mitolosku tematiku.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. u Engleskoj postoje scenska dela: .  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. Carls II je imao svoj orkestar. „Tezej“. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. a kasnije radi u vecini francuskih gradova.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. . „Roland“. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica).

.1739) – napisao oko 120 opera. a moze biti duhovna i svetovna. fagot. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. propovedi. i na kraju protestantski koral. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere.  Najvise kantata napisao je J.. opersko pozoriste. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). „Mirivajz“ – grcka mitologija. recitativi. . gradi savremene katedrale. i autor je 40 opera. Znacajni centri tada su: Bec. bas. • Georg Filip Teleman (1681 . arije. Iz opere dobija recitativ i arije. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. kao muzicki oblik. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. . solisti. „Oktavija“ – grcka mitologija.Prvo je nastala solo kantata. koje izvode: solo pevaci. . godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. • Lirskog je karaktera. violine. koju izvodi evangelist. Znacajan je orkestar: cembala. „Pimpimona“. otac nemacke muzike. Lajpcig. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati.. ponovo hor i na kraju protestantski koral. koji opisuje Hristovo stradanje.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Osnovao je prvi muzicki casopis. Bah (1685 . Drezden. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. S. a crkva da bi vratila svoj ugled. Oseca se uticaj francuske opere. Bah. gde se kasnije izvode domace i strane opere. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. Radnja je staticna nema dekora i kostima. lutnje. . Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. „Hamburski sajam“. scensko delo. . • Sastoji se od: uvertire. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. zatim sledi nastup hora. jer koristi tekst iz biblije. nastupa horova. Nemci koriste isti ritmicki kostur. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. koje je radilo 60 godina. Neke od njih su: „Don Kihot“. arije.1672) – otac Nemacke muzike. Opere: „Almira“. nastupa solista. Minhen. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Tu Johan Tajl 1678. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . viole da gamba. hor i orkestar. „Krezus“. a ni baleta. Svi stoje mirno u frakovima. Pasija se.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. koju je komponovao Hajnrih Šic.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. kracih polifonih melodija – Turbi. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). nastupe solo pevaca. kontrabas. S.1750). Posle njega pasije je pisao i J. duhovna kantata i duhovni oratorijum. Ima recitativ. oboe. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. Pasija je izrazito duhovni oblik. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. flaute. sa pevackim tackama i malo instrumenata. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju.

koje se nazivaju laude. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. . sto znaci govornik. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. i ona opisuje svakodnevni. soliste. Radio je kao orguljas u Pivoli.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. . duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. „Solomonov sud“. Jovan Krstitelj“. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. . koju gradjanstvo stvara za sebe. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. i moze biti duhovni ili svetovni. u crkvi. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. zatim u Becu. moze biti duhovni ili svetovni. koje izvode solisti hor i orkestar.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Ima uvertiru.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. najznacajniji i najgrandiozniji oblik.Nikolo Pićini (1728 . danas). koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. a u Rimu kao crkveni horovodja. . Predstavnici crkvene muzike Italija: . „Baltazar“.Djakomo Karisini (1605 . Zatim uvodi i soliste i hor.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. a neki od njih su: „Jefta“. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. stvarni zivot.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. horske deonice. . recitativ i arije. Engleska: . Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“. To je najslozeniji.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku.Djovani Batista Pergolezi (1710 . Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. . .Domeniko Čimaroza (1749 . tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. italijanskog svestenika.

bilo je vazno samo da se ispuni bina. sto znaci voditi. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. Javljaju se i prvi kompozitori: . Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. marioneta – koje su bile jako popularne. i napisao je operu „Doktor apotekar“. rodjen u Erezbahu. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. pod uticajem Francuza. „Ricard lavljeg srca“.Andre Modest Gretri (1741 . a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. u kome dominira pevac (kastrat). gde pise svoje prve opere. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. Znacajni kompozitori: . Dramska radnja je toliko bila nevazna. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. . Arije – nema vokalnog isticanja. Cekao se kompozitor. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. . Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. .  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“.1816) – napisao je oko 100 opera. jer je bio poznati sahista.Fransoa Andre Felidor (1726 .Kristofer Vilibald Gluk (1714 .  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Vodi poreklo od skolskih komedija. bilo je dresera.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi.Johan Adam Hiler (1728 . Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. pod nazivom Zingšpil. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. Ovde se komicna opera naziva Komik.Djovani Baizieljo (1740 . Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca.. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. „Viljem Tel“. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom.1788) – nemacki kompozitor. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme.1804) – napisao je operu „Lov“.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. da gotovo da i ne postoji. vodeci. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. „Tom Dzons“. Tada se solo pesmama dodaje uvertira.1813) – boravio je u Italiji. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Publika je dolazila na predstave. npr. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. „Carobnjak“. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. Skolovao se u Ceskoj i Italiji.Georg Bend (1722 . . . zivotinja. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.1799) – ziveo je u Becu. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. . i ona mora da prati tekst.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom.

„Paris i Elena“. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. trube od metala. trube i fagoti.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. To je Skarlatijev tip sonate. u tonicnom tonalitetu. sto znaci takmiciti se. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. koja se krece kroz glasove. zivahnog ritma. Bah. Graditelji su: Atonio Stradivari.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. kratak. F. o Sarabanda – spanska igra. Prvo je to bila zbirka plesova. • Trzacki instrumenti – laute. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. . kao npr. blok flaute. koje su imale od 5 do 7 zica.  Drugi stav je miran. viole. u laganom tempu. viole. S. u cetvorodelnom taktu. „Cakona“. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. znacajnije opere su mu: „Orfej“. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. „Zacarano stablo“. „Gavota“. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. klavir ili orgulje. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. To moze biti varirani I stav. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. Nikolo Amati. „Menuet“. u trodelnom taktu. „Ekosez“. „Galjarda“. Imao je od 4 do 6 stavova. „Ifigenija na Tauridi“. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. Svita se jos naziva i Partita. a drugi obrnuto. „Bure“. spinet. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. „Armida“. virdzinal. umerenog tempa. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. o Duvacki korpus: flaute. u trodelnom taktu. i u tonicnom tonalitetu je. cembalo. brzog pokretnog ritma. „Rondo“. o Ziga – engleska igra.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi.U periodu od 1700 do 1750. visoke trube – farine. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. S. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. da gamba i da bračo. o Kuranta – francuska igra. mirne melodije. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. Bah i Hendl. prefinjen. oboe. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. klavsen. Antonio Vivaldi. Hendl. „Ifigenija na Aulidi“. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. violoncela i kontrabasi. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. a moze biti i fuga. „Alčesta“. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Najcesce je pisana za cembalo. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. . Imali su punocu zvuka i motoricnost. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. brzog. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. . o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. u sestodelnom taktu. „Hipolit“. baziran na improvizaciji – general bas. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. J.  Treci stav je brz. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. Ove koncerte pisali su G. fagoti. „Altazerz“. Za ove instrumente J.

„Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). za violoncelo. Uglavnom pisu fuge. • Arkandjelo Koreli (1653 . tokate i partite.Djerolamo Freskobaldi (1583 . tokate. fantazije. koji su imali od 3 do 6 stavova. • Djuzepe Tartini (1692 . Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . Kasnije radi u Flandriji.Johan Jakob Fraberger (1614 . „Gavota“. Pisao je fantazije.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . koncerte. plesove i varijacije. Bah.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. Bio je prvi. a zatim u Rimu.• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. gde je prvi uveo trostavacni sistem. fuge. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . . To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. . Uglavnom se pise kamerna muzika. Petra u Rimu. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji.Johan Pohelber .Johan Herman Šajn . solo sonate. Tome u Lajpcigu.1741) – bio je svestenik. visezvuke. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Pisao je i solo koncerte. obogacuje violinsku tehniku – trileri. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. S. Venecija. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove.Ditrih Bugstehude .Samuel Šajt (1587 . Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. gde se predstavlja novi materijal i. fantazije i partite pod uticajem Italije.1621) – Holandski kompozitor. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. a zatim u crkvi Sv. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. S. koristi velike melodijske skokove. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. . Prvo je bio u Bolonji. npr: „Oluja na moru“.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom.Jan Peter Svelink (1562 .U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. sonate za violinu. . „Rigodon“. On uvodi programnost – pise svite. Ostali unose varijacije i programnost. Kompozitori: . tremolo. Baha. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. . Pisao je trio. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. Pisao je fantazije. gde je radio u gradskoj kapeli. koralne tokate i plesove.Johan Kaspor Ferdinand Fišer . najznacajnija su mu koncerta grosa.1667) – ucio je kod Freskobaldija. fantazije. napisao je 446 koncerata. Napisao je 50 trio sonata.1643) – rodjen u Ferari. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. konstruisao je danasnje gudalo.Johan Junau (1660 . Pisao je tokate. „Ekoseza“. „Cetiri godisnja doba“. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“.Johan Kaspor Kerl . zatim odlazi u Englesku. orguljas iz Amsterdama. . Bolonja i Padova. razvojni deo.1713) – najznacajniji uz Vivaldija.Jan Rajneken . Prvi uporebljava deblje zice. Pisao je fuge. Posle njega tu je radio J. u sluzbi kardinala.

Zan Fransoa Dandrije . Kompozitori: . gde je poducavao kraljevu decu. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. Zatim sledi most. prirodu. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo. On takodje koristi programnost. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. koja priprema drugu temu. druga tema u osnovnom tonalitetu. zatim u Lisabon. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. „Kneginja od Sane“. koncerte – 14 koncerata. zatim na dvoru i u kapeli. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. jednostavacnih. zavrsna grupa i kraj. ili duru.Luj Mašan . od moguca dva. ili paralelnom duru.1733) – iz muzicke je porodice. „Tereza“. „Sestra Monika“. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. kao dvorski kompozitor. „Zeteoci“.Fransoa d’ Aženkur .Domenico Skarlati (1685 . „Procvatali vocnjaci“.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). dvodelnih. „Male vetrenjace“. Kasnije odlazi u Rim. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. „Zaljubljeni slavuj“. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu.Šarl Fransoa Kupren (1660 . Pisao je: trio sonate. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. . samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. „Komarac“. „Leptiri“. Znacajan kompozitor je: . u kome se odvija modulacija. sto doprinosi vecoj motoricnosti. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). u kojima je opisivao portrete. Napisao je 550 sonata. zoologiju – zivotinje. inace nejednake strukture. Cembalo ima kratak pun ton.

cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. „Herkul“. Erfurt. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. 4 cembala. Komponovao je: . .Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. „Samson“. S. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. . Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. Bah se rodio u Ajzenahu. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. „Arminija“. Tome. „Roland“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. a po obliku slicne fugama. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. Venecija). • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. vraca se u Nemacku i tu umire. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. kao kantor. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. „Baltazar“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. . • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala).) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. „Dzošua“. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. . • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. On im prepisuje note. u svim tonalitetima – remek delo. po uzoru na francuske klavseniste. Mulhauzenu. koje su sadrzale i do 7 stavova. zatim za violinu – u a molu i E duru. Mlad je ostao bez roditelja. gde radi na dvoru. „Teodora“. 150 korala – obradjenih za orgulje. komponuje. J. Nikada nije napustio Nemacku.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. sa tematikom starog zaveta. zavrsio je lekarski fakultet. gde se upoznaje sa italijanskom operom. potom odlazi u London 1714. „Tamerlan“. violinu.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. kod brace uci da svira klavir. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. od toga 20 svetovnih. • 6 svita za violoncelo. . • Engleske svite od 4 stava. • Francuske svite. Kompozitorski rad: .. a sve ostale su duhovne. Uci da svira orgulje i violinu. napisao ih je oko 300. „Juda Makabejski“ (iz Makabije).. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. poducava teoriju. Nije iz muzicke porodice. „Semiramida“. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Suzana“. • Goldberg varijacije. plus. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. 6 sonata. popravlja rogulje i. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju.Johan Sebastijan Bah (1685 .Za orgulje: preludijume tokate. Ukupno je napisao 40 opera.Opere serije: „Jupiter“. u Hanover. „Kantata o kafi“. Harmonija dolazi do izrazaja. gde je radio kao profesor. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. „Julije Cezar“. ali se nije bavio medicinom. „Mesija“. Onda odlazi u Italiju (Firenca. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. „Tezej“.Oratorijumi. hor i orkestar. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. Ajzenah. „Aleksandar“. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. „Himenej“. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. Posle opet ide u Italiju. „Izrael u Egiptu“. . fantazije. Rim. Vraca se u Nemacku. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. fuge. „Kserks“. orgulje i teoriju muzike. „Didona“. Tu svira orgulje.1750) Iz muzicke je porodice. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. bio je pobozan i pisao je crkvena dela.

reci „cantare“.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. Domeniko Macoti. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . trube od metala. viseglasno. 2 svite. polifono. homofono. polifono. godine. Alesandro Stradela.Drugi period traje od 1650. svetovno delo. • Trzacki instrumenti – laute. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. Dzon Blou. baziran na improvizaciji – general bas.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. viseglasno. svetovno delo. instrumentalno. fuga – apsolutno. koje su imale od 5 do 7 zica. viseglasno. viseglasno. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. homofono. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Johan Tajl. viseglasno. Alesandro Stradela.sto znaci govornik – programsko. o Duvacki korpus: flaute. iskljucivo duhovno delo. svetovno delo u 4 stava.). Virdzilio Macoki.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine.apsolutno. i tokata – apsolutno. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. svetovno delo. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Domeniko Čimaroza. Rezime – Barok (1600.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine.1750. Zan Filip Ramo. god. trube i fagote. viole. fantazija – apsolutno. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. viseglasno. Johan Adam Hiler. viseglasno. Andre Modest Gretri. fagoti. Klaudio Monteverdi. Karl Diter Fon Diterzdorf. Djakomo Karisini. svita – programsko. i Oratorijum. viole. Georg Bend. visoke trube – farine. homofono. Dzon Gej. do 1750. klavsen. polifono. Fransoa Andre Felidor. Mikelandjelo Rosi. ali duhovna ne zamire. svetovno delo. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. instrumentalno. svetovno delo. sonata – apsolutno ili programsko. polifono. instrumentalno. koje se sastoji od 3 stava. Djovani Baizieljo. godine. . Georg Filip Teleman. instrumentalno. . preludium – apsolutno. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). oboe. Metju Lok.). homofono. homofono. Mark Antonio Česti. polifono. instrumentalno. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. da gamba i da bračo. viseglasno. motet i madrigal. viseglasno. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom.Prvi period traje od 1600. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. do 1700. duhovno ili svetovno delo. . viseglasno. Francesko Kavali. . Pasija – programsko. Djovani Batista Pergolezi. Alesandro Skarlati. Henri Persl. svetovno delo. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. naziv je nastao od reci „orator“. Alesandro Skarlati. Nikolo Pićini. Rajnhard Hajzer. spinet. duhovno ili svetovno delo. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. godine i tada preovladjuju modusi. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. Zan Batist Lili. pretezno polifono. naziv je nastao od ital. virdzinal. instrumentalno. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Barok se moze podeliti na tri perioda: . Kristofer . u potpunosti iskorenjuje feudalizam. reformatori opere – Pjetro Metastazi. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. na narodnom jeziku. instrumentalno.pevati. do 1650. Kapitalisticki drustveni poredak. Rober Šamber. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. violoncela i kontrabase.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Antonio Abatini.. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. veseglasno. cembalo. Stefano Landi. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). blok flaute.

1777) – pisao je simfonije. Johan Jakob Fraberger. 10 II violina. 4 violoncela. Napisao je 74 simfonije. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . klavirska sonata. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. 32 takta – tj.1782) – Radio je u Berlinu.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . Uglavnom su se pisale simfonije. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. Djerolamo Freskobaldi. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. Johan Junau. Pisao je simfonije i klavirske sonate. 12 klavirskih sonata. .1788) – proveo je 30 godina u Berlinu.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. tako da one iscezavaju. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. Antonio Vivaldi. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. a klavir je zamenio cembalo.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. pisao je jos i koncerte. sonate i koncerti.Vilibald Gluk. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. 2 flaute. a kasnije odlazi u Hamburg. Arkandjelo Koreli. opere. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. . gudacki kvartet. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. kvadratne su strukture). zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Djuzepe Toreli. Domenico Skarlati. Tu su pisane simfonije od 3 stava. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). 4 horne i timpana. Samuel Šajt. opere i sonate. Jan Peter Svelink. 4 kontrabasa. Napisao je 37 klavirskih koncerata. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole.Oblici.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. godine u Nemackoj. fagota. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . na dvoru i kod bogatih. 2 oboe. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. • Karl i Anton Štamic . Dosao je u Manhajm.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. J. 16. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. i to su: . klarineta. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. U Francuskoj i Italiji. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. i folklora. raspevanom melodijom.1757) – Ceh po poreklu.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka.

Radio je u Madridu. . jedan od najznacajnijih. Georg Kristof Vagen Zajl. koji je 1. .1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. Pisao je duete. Mihael Hajdn.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. osnovao je skolu u Milanu. god. Johan Kristof Fridrih Bah. sto se tice pedagogije i violinske prakse. Napisao je 91 gudacki kvartet. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. . homofono. Tada se javlja teznja ka vodecoj. instrumentalno. svetovno. Rudolf Krajcer. homofono. viseglasno. svetovno delo. .Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. homofono. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. . Kompozitori: . iskoristio tehnicke mogucnosti klavira.1775) – orguljas milanske crkve.Kompozitori: Nemacka – Johan.1831) – Nemac. Inac Plajel. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. viseglasno. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. ali postoji i instrumentalna muzika. Pedagog. Karl Filip Emanuel Bah. Karl i Anton Stamic. Karl Diter fon Diterzdorf. Vilhem Frideman Bah. i koncerte uglavnom za violoncelo. 50 sonata za klavir i violinu. koji potiskuje cembalo. u literaturi. Pisao je violinske koncerte. a klavir. Napusta se barokna polifonja. sonate – 106.Fransoa Žozef Posek (1734 . ali nije toliko znacajan kao kompozitor. mirnoj. Luidji Bokerini. godine u Nemackoj.Instrumenti se usavrsavaju: violina. raspevanoj melidiji.Djovani Batista Samartini (1699 . viseglasno. .Inac Plajel (1757 . instrumentalno.) Predklasika nastaje 1730. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Kompozitori: . instrumentalno. Pisao je. pored Karla Černija i Kramera.Mucio Klementi (1752 .Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. . Johan Joakim Kvanc.1829) – Belgijanac. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. Mucio Klementi.1831) – Nemac. uglavnom kamerni kompozitor. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. . potiskuje cembalo u proslost.Rudolf Krajcer (1766 . Bio je i dirigent pariske opere. Johan Kristijan Bah. tria i koncerte uglavnom za violinu. 20 simfonija. Francuska – Fransoa Žozef Posek. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. . Italija – Djovani Batista Samartini. u potpunosti zamenjuje stare viole. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav.Luidji Bokerini (1743 . varijacije za violinu. klavir i violoncelo i klavir i flautu. svetovno muzicko delo.1750. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu).

. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. simfonije. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. i najbolje su mu opere. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. . Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. tonlitetu. To je doba od 1789 – 1799. onda se izlaze druga tema. viola i violoncelo. . tema sa varijacijama (retko) i fuga. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . slobodne modulacije. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet.. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. zanima psihicko stanje. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). . kao danas. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta..Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. stare viole i blok flaute). a u trecoj fazi je romanticar. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. a glavni instrument klasike je klavir. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. druga tema u pocetnom tonlitetu. gudacki kvarteti i koncerti). klarinet. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. koji kasnije postaje simfonijski. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. tema sa var. a onda. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. koje su pisane za narodne mase. i uglavnom pocinje razlozenim akordom.“ i „decresc. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. • Repriza – I tema u D tonalitetu. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. fagot. . ima sonatni oblik. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. 4 stava i orkestarsko je delo. zatim sledi ekspozicija.Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. sto je veoma retko.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). „cresc. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. koje su izvodili orkestar. drugi instrument je violina. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). i u svom radu okrenut prirodi i narodu. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. hor i solisti.I je brz. i rondo u laganom tempu.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. Uvod donosi orkestar. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. hornu. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi.“. . sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. klavir. u II ima sopstveni stil komponovanja. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. . Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. flautu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. Moze da bude jos i sonatni oblik. i pise se apsolutna muzika (sonate. Sonata – pise se za solo instrument.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu.Pocetke homofinije imamo u operi. i zavrsna grupa u osn. Osniva se orkestar narodne garde. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. nasuprot Hajdnu.

„Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. On je ustanovio trostavacni stil. delo u 12 glasova „Salve Regina“.1809) Rodio se u Roreu. . Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. „Jutro“. U operama je bila najznacajnija muzika. „Figarova zenidba“. pod uticajem Hajdna. Prva kompozicija mu je v. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. i 1809. „Simfonija Jupiter“. koji nije uspeo da zavrsi. Kasnije radi u Minhenu. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. „Podne“. tako da se ne zna gde mu je grob. 6 Suncevih kvarteta. .Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha.Gudacke kvartete: 78 ukupno. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. Pisao je: . i za trubu. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . Drezdenu. za violinu u G duru. . • Napisao je 25 klavirskih koncerata.. „g mol simfonija“. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. . „Oksfordska kompozicija“.Koncerti: za cembalo u D duru. „Zablji“. • Pisao je koncerte za klarinet. a kasnije mu je dodao treci. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. Parizu.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. 1759. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. . koji je bio iz dva dela. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. pa u Becu. pod uticajem profesora Okerina i Samartina.Opera – „Doktor i apotekar“. . Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Poznate su „Pariska simfonija“. 6 pticjih. „Sedam Hristovih reci na krstu“. godine umire. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. za violu u D duru.. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 .Oratorijume: 1. je „Stvaranje sveta“. Stefana i peva tenor. Klavirska tria – namenjena kucnom. 1780. Sahranjen je u masovnoj grobnici. u 4 stava. „Ševin“. „Don Zuan“. . „Hofnerova simfonija“. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. „Simfonija sa udarom timpana“. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. u 3 stava.. u muzickoj porodici. ima turcizama). A Dur. „Es Dur simfonija“.Divertimento – vid zabavne..Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. . d mol i c mol. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. 1790. mada one nisu toliko znacajne. „Lincerska simfonija“. „Sat“. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. „Praska simfonija“. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. „Carski kvartet“. flautu i obou. „Londonska simfonija“. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. Prvo ih je pisao u 5 stavova. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. „Pruski“. instrumentalne. Mnogo je komponovao i nastupao. i. a neke opere su na Nemackom jeziku. Zatim je ziveo u Manhajmu. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. . godine postaje slavan. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista.

i najbolje su mu opere. ima svoj stil: D Dur. Bio je I slobodan umetnik u praksi. svetovno delo. V je u c molu. . homofono. zanima psihicko stanje. Zbog smrti majke ide u Bon. gudacki kvarteti i koncerti). Ruski kvarteti. viseglasno. homofono.Ludvig van Betoven (1770 . slobodne modulacije.“ i „decresc. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. godine.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. . klavir. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. homofono. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe.Koncerti – za violinu. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. . Sa 17 godina (1787. od 3 stava. obisao Evropu. „Apasionata“. Uzdize se iznad svih pravaca. gde je ziveo do kraja zivota. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. koncert – instrumentalno. III je u Es Duru. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. godine umire. Druzio se sa Geteom. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. svetovno delo.Sonate – doveo do savrsenstva. „cresc. kasnije dodaje hor. i IX u D Duru. god. klarinet. koje se sastoji takodje od 4 stava. Rezime – Klasicizam (1750. „Pateticna sonata“. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. svetovno delo. As Dur. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. . Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Hafner kvarteti. II je u D Duru. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. Ludvig mladji uci da svira klavir.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. Es Dur. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. kasnije Es Dur.1800. kod koga je uglavnom ucio. Druzi se sa intelektualcima. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. „Pastoralna sonata“. G Dur i c mol. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). violoncelo. . prvo je posvetio Napoleonu. Pocetke homofinije imamo u operi. inace trostavacno. kretao se u visokim krugovima umetnika. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. sonata – instrumentalno. simfonije. Otac se bavio muzikom. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). svetovno delo. VI u F Duru – opisuje prirodu. Najznacajnije su mu simfonije. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. pisano u 4 stava. Sa 4 godine. U prvoj fazi je bio klasicar.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna.Oblici: simfonija – instrumentalno. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. nasuprot Hajdnu. viseglasno. 26. drugi instrument je violina. gudacki kvartet – instrumentalno. . Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. „Velika sonata“. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). a glavni instrument klasike je klavir. . onda odlazi u Bec. ali se propio i sve potrosio u kafani. do 1800. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. stare viole i blok flaute). Napisao ih je 9. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. 3. 1827.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. B Dur. i pise se apsolutna muzika (sonate. homofono.“.. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. . . u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. .Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. veseglasno. ..) Obuhvata razdoblje od 1750.

Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. o Prokomponovana iz 2 dela. Lajpcig – najznacajniji. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. . . Bajrojt. Straus. P. . Ritam se bazira na folkloru. Gustav Maler.• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. dvorce. gradovi Skandinavije. pa umetnici podlezu pesimizmu. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. List. Prelidi. Empropti. Sankt Peterzburg. javlja se razocarenje u stvarnost.. pojavljuju se sekvence. Poloneze (selo).Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. u prirodu – sela. Rusije: Moskva. namenjena zabavi. Bize. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. London. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Cajkovski. Verdi.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. carobnjake. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument.. posle francuske burzoaske revolucije. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. R. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Orkestar dobija danasnju postavku. Vagner. . • Dela dobijaju programski karakter. Madrid. a u trecoj fazi je romanticar. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. F. junaci. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Vagner. o Komicna opera – smesna. Valceri (za klavir). Noktirni.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Minhen. Vajmar. svira se ista muzika. a narocito na umetnost. u II ima sopstveni stil komponovanja. koji se javlja u XIX veku. Klarinet. Prag. Ž. dosta se upotrebljavaju disonance. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. I. H. Berlioz. engleski rog. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Fantazije. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. R. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Drezden. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. . hromatika i tonalitet je jos prisutan.

kvinteti. ali ga ribari spasavaju. „Potok“ i „Tisina“. „Divlja ruzica“. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“.Kompozitori Franc Subert (1797 . i Varijacije na tonalitete tonova A. . E i G. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. „Zivot zene“. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“..  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. Ziveo je u predgradju Beca. 4 pesme: „Ljubav“. . . B. Robert Suman (1810 .Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. i IV je „Rajnska simfonija“. „Grethen za vretenom“. valcere. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. „Vilinski kralj“. . Kasnije odlazi u Lajpcig. gde i umire u bedi. 2 violinske sonate. Dela: . – tragicna. plesove. u h molu. u A duru – ona je najznacajnija. . .Za klavir je pisao sonate.. a dar za muziku je nasledio od majke. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. II je u C duru – „Pateticna“. romanse za obou. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. lendlere – narodne igre. gde je studirao prava. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. klarinet. .Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. fagot itd..Simfonije – napiso ih je 9. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. nazvana jos i „Prolecna“. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. nedovrsena – u dva stava 1.1828) Rodjen je u muzickoj porodici. III je takodje u C duru. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“.. Imali su kucni kvartet. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. Komponovao je: . Simfonijske etide – skerca i varijacije. u kom je svirao. Kao pijanista obilazi evropske gradove. „Karneval“. • „Zimsko putovanje“. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. i isao u narod i slusao narodne melodije. zatim u Lajpcigu. „Mirigel. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“.. „Novelete“ (u duru). Skace u Rajnu.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru.Kamerna dela: klavirska tria. Zatim odlazi u Bec. oktete i uz pratnju klavira. Zbirka se sastoji od 20 pesama. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. i 8.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. pa u Drezdenu. i 2. „Deset zapovesti“.. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. . „Pastrmka“. „Majstor Vilhem“. . Bio je najmladji u porodici. pesnikova ljubav“. gudacki kvarteti. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. Uglavnom je provodio vreme po kafanama.Scenska dela – 20 opera. Znacajne su: 4.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. Onda je bio u Becu.

i VIII – finale – pomirenje porodica.. II stav je za soliste hor i orkestar.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. bankarskoj porodici. Majorku. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. V je Kraljica Mab.. iz muzicke porodice. komponovan po Sekspirovom tekstu. II stav je „Povorka hodocasnika“.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. u formi kantate.Kamerna dela: gudacki kvarteti. na kom je i sam radio kao profesor.Simfonije u cetiri stava: 1.Etide skromnog karaktere.1849) Rodjen u Poljskoj. u jevrejskoj. pod uticajem folklora. je u B duru. . VII – Romeo u grobnici. Ziveo je u Becu.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. gde Jakob uci da svira klavir. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke... Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.„Rekvijem“.. kvinteti.. . Kasnije uci kod sestre. kog je ubrzo nadmasio. klavirskom izvodjenju. bogatoj.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. .. i IV – „Orgije razbojnika“.„Skotska“. je u a molu .„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. Hektor Luj Berlioz (1803 .. • Nokturna. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. • Valcere namenjene instrumentalnom. ponovo u Becu. nacionalne igre neparnog ritma. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. violu i violoncelo.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. 2.1847) Rodjen je u Hamburgu. nisu toliko tehnicki znacajne. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. iako tada dominira opera. . je „Pavle“.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica.. Dela: . a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Hteo je da studira medicinu. koju je nazvao „Pesme bez reci“. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. i 5 „Reformacijska“. Izvrstan pijanista i dirigent. Napisao ih je 2: 1.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. IV – „Put na gubiliste“.Sonate – 3 klavirske. III stav – „Gorstak“. III – „Prizori na polju“. Potom se vraca u Lajpcig. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. konzervatorijum.. Dela: .Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. . 4. Nemacku i Italiju. . III stav je Romeova samoca i tuga. i V – „Poselo vestica“. .Koncerte: 2 klavirska. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles.. Englesku. vesele. remek delo mu je „San letnje noci“. i nisu za igru. Skotsku. po poreklu Francuz. Deda Mozes mu je bio filozof. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. II – „Ples“. ne mnogo znacajne. . 3. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. • Skerca. gde otvara 1. Vodio je pecalbarski zivot. . U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. Francusku. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. ostrva Habride. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. a 2.. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. ...1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. i 2...Frederik Fransoa Sopen (1810 . Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. Varsavi. sonate za violinu. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. Obisao je jos i Englesku. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . Boravi u Rimu jedno vreme. . sonate. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi.. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. Najvise komponuje instrumentalnu muziku.. . a zatim ga salju kod profesora. i . . Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. Marsej.„Faustovo prokletstvo“. okteti. Znacajne su 17 i 33. Komponovao je: . • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. Znacajne su As i A dur. je „Italija“.

1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. .U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. „Lepa Jelena“. . „Ples mrtvih“. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . Smatraju ga najvecim klaviristom. predavao na konzervatorijumu u Parizu. Žil Masne (1842 . Kompozitori: Sarl Guno (1818 . Becu. bio je cudo od deteta. „Godine hodocasca“. „Faust“. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. pa je Bize zbog toga umro od tuge.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Komponuje klavirske cikluse: „.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. Opere: „Orlezijanka“.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. „Posmrtni mars“. Žorž Bize (1857 . . „Mazepa“. „Mrtvacki ples“.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. slonovi. U drugoj pleadi kompozitora. na sceni se koriste prave vojskovodje. „Modrobradi“. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. „Samson i Dalila“. „Taso“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta.. „Bronzani konj“. „Setni zvuci“.1912) – njegove opere su: „Manol“.1888) u Kelnu. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). „Orfej“. „Hungarija“. najznacajnija njegova opera – „Karmen“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. On je tvorac simfonijske poeme. . Tematika tih opereta je prosta. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. i „Herkulova mladost“.Etjen Meil (1763 ..Nikolas Delarjak (1753 . Razvija se opereta. „Verter“.Franc List (1811 .Danijel Fransoa Ober (1782 . Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo. Rimu. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. Glavni predstavnici ovakve opere su: . Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . „Zidar“. Napisao opere: „Herkules“.. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku.. „Hamlet“.. Prva pleada kompozitora: .U drugoj fazi je originalan stvaralac. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. konji.. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. Rano pocinje da svira klavir. . Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. Kasnije je ova opera postala veoma popularna.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. a majka Austrijanka. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. „Kraljica od Sabe“. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. Eduar Lalo Gustav Sarpantje . „Preludiumi“. Uglavnom je pisao operete. „Krunski dijamanti“.. Otac mu je bio Madjar. Radio je jos i u Parizu.. zatim statisti. Opere: „Crvenkapica“. Klavirske koncerte u Es i As duru.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste.Ljubavni snovi“. „Prometej“.

Ziveo je u Bolonji. . komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. Opere: „Norma“ – najznacajnija. Kompozitori: . Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. „Anakron“. „Viljen Tel“. . IV – vrhunac radnje. Radio je na konzervatorijumu. „Mesecarka“. Londonu. Umro je u Veneciji. Ubacuju se elementi folklora. Bajrojtu.1868) . Opere: „Rober Djavo“. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. U delima se opisuje istiniti zivot. „Fric“ i „Maske“.1919) – napisao operu „Pajaci“. „Toska“. .. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu.. .1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. malo u Rimu i na kraju u Parizu. Drezdenu.Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. remek delo mu je „Seviljski berberin“. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. „Valkira“.1848) iz Bergama.. „Eurianta“. „Italijanka u Alziru“.1851) – rodjen u Ankoni. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala.Djuzepe Verdi (1813 . veselje. Ziveo je u Bolonji. Veneciji. .1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. „Puritanci“. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini.Jakob Libman Majerber (1791 . Najznacajniji je operski kompozitor. „Lukrecija Bordzija“.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. „Otelo“. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere.1835) – rodjen na Siciliji.. Opere: „Lodoiska Eliza“.Luidji Kerubini (1760 . „Parsifal“ – Sveti gral.1924) – on je vise lirik. . U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.Djakomo Pucini (1858 . najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost.Karl Maria fon Veber (1786 . Radio je u Rimu. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. „Oberon“ – fantasticna. „Prorok“. Opere: „Vestalka“. II – duet glavnih likova. nije iz muzicke porodice. i zadnjih 50 godina u Parizu. III – prizori sa mnogo statista. „Ferdinand Kortez“. Nemacki romantizam . gde je i umro. Becu. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame.Gaetano Doniceti (1797 . Opere: „Monon“. Magdeburgu. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. Cirihu. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. „Tanhajzer“ – minezenger. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. „Kapuleti i Montegi“. „Sumrak bogova“.Vilhem Rihard Vagner (1813 . nije iz muzicke porodice. „Dan Paskve“. . „Travijata“ – pariski boemski zivot. vraca se u Lajpcig. .1901) – iz muzicke porodice. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet.. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. Opere: „Vile“. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. italijanske narodne pesme.Gasparo Spontini (1774 .Luidji Leonkavalo (1858 . upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice.Djoakono Rosini (1792 . „Ljubavni napitak“. . Kompozitori: . . Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. opet u Svajcarskoj. „Falstaf“ – komicna opera. „Hugenoti“. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. „Tristan i Izolda“. „Muhamed“. Radio je u Studgartu. Ovo je pravac bez perspektive. Ziveo je u Vircburgu. „Zigfrid“.. zatim zivi u Milanu. i njima se dodvoravaju Napoleonu.. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. i to sve na visokoj nozi). „Edgar“. kao francuski kompozitori – opere serije. „Alibaba“. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Opere: „Tankredi“. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. tugu. Studirao u Napulju. „Loengrin“. u Milanu. i V cin – sukob i kraj borbe. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. i „Gusar“. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza).Vincenco Belini (1801 . Napisao je 73 opere. Opere: „Carobni strelac“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“.1868).1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. sukob dva sveta. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum.Pietro Maskanji (1863 . Parizu (od svojih dela. Radio je u Milanu. „Djani Skiki“ – komicna opera. Parizu i u Londonu.

tria. Tematika opera je bila germanska mitologija.1949). VIII je najznacajnija. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. „Magbet“. kantatu „Rinaldo“.Gustav Maler (1860 .1916) – je radio u Visbadenu. „Slepi mis“.Hugo Volf (1860 . koji je bio centar kasnog romantizma. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. narocito u Becu. jednostavne tematike i operete. Potom odlazi u Bec. madjarske plesove. V. opere su bile duge i zamarale publiku. Potice iz porodice ucitelja. U delima izrazava bol. .1903) – austrijski kompozitor. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. na Paganinijevu temu.Peter Kornelijus (1824 . solo pesme pod uticajem R. Komponovao je u duhu folklora. Bio je upravnik becke opere 10 godina. u formi kantate.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici.1921). fantazije i minijature za klavir. Kasnije pocinje da stvara. „Becka krv“. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). metamorfoze za gudacke instrumente. serenade. Operete: „1001 noc“. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. u Berlinu. Tada nastaju opere. . . lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. F Duru. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“.Franc Zupe (1819 . ali i kamernu muziku. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. • Za klavir je pisao sonate. Pisao je jos: 2 opere. Napisao ih je 4: u c molu. na Hajdnovu temu. Suberta. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. II je u c molu i ima formu kantate. mistiku i izolovanost. fantazije. kasnije se bavi nemackim. Radnja je jednostavna i prijemciva. . Bio je pobozan i radio je u crkvi. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. • Kamerna muzika – pisao je duete. gudacke kvartete.Maks Reger (1873 . od kojih je jedna sa spanskom tematikom. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. duhovnu krizu. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. i sonate za razne instrumente. . „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. teska filozofija.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Radio je u Minhenu. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente.Rihard Straus (1864 . „Don Kihot“. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. sa kvalitetnim tekstom. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). „Veseli momci“. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. „Laka konjica“. suma. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. plavom Dunavu“. interludiume.1949) – Nemac iz Minhena. a narocito madjarskim folklorom. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. IV je u C duru. otac mu je svirao kontrabas. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. simfonijske poeme – „Don Zuan“.1911) je rodjen u Austriji. ziveo je na ivici bede. kamerna dela. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. Napisao je: 3 mise: u d. Sam je pisao libreta za svoje opere. e i f molu – jedna od najlepsih misa. kao vid zabave. valcere.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert.Karl Rajneke . . Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom.. do 9. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. Lajpcigu. . „Karneval u Rimu“. Vajmaru.Engelbert Humperdink (1854 . „Zivot junaka“. 9 simfonija.Johan Straus (1825 .1895) – uvodi narodne galopske ritmove. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. Minhenu. od kojih su najznacajnije od 4. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. poseban ciklus „Pesme ljubavi“.Anton Brukner (1824 . . „Price iz becke sume“. Sumana i F. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. Bio je majstor orgulja. Nije iz muzicke porodice. • Vokalni opus – veliki br. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. . .1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. .Johanes Brams (1833 . varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. Lajpcigu.1899) je ziveo u Becu. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. . Kompozitori: . solo pesama. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je.Hans Ficner (1864 .

„Dva jevreja“. violinski koncert u Bduru. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. dusevna patnja. Osnivaju se mnoge muzicke skole. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. pedagog i teoreticar. „Igra pilica“.1893) – drugaciji je od svih ostalih.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . „Kijevska vrata“. koji je bio pod uticajem Glinke. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. teorija itd. U pocetku je bio cinovnik. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. Ozivljavaju se heroji.. osnivac moderne ruske hemije.1910) – je osnovao rusku petorku. Oni su Mihaila Glinku. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. istorijski dogadjaji. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. jednom recju za umetnost. Bio je matematicar. . Bio je duze vreme u Parizu.. posle odlazi u Berlin. . „Praznik u Bagdadu“. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. o Fantazije za orkestar. „Prica o caru Saltanu“. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. „Sultan i njegova zena“. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . kriza. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. Masnea. . „Zlatan petlic“. koga osniva Artur Rubinstajn. tvorac ruske muzike.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. a ovo je prva ruska komicna opera. Bio je i dirigent. . gde se uci muzika. Narocito se zanimao za narodni folklor. Posle se vratio muzici.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. knjizevnost. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. Javlja se interes za istoriju. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. „Pijaca u Limozu“. kao na Zapadu. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Znacajan je i kao dirigent. Es Duru i b molu (najznacajniji). pod uticajem je zapada. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . Pisao je i solo pesme i simfonije. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“.. u kojima opisuje ljubav. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima.1887) – u pocetku je bio hemicar. Rano se bavi komponovanjem. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. Fantazije na srpske teme. . od kojih su najznacajniji u G Duru. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. osnivac nacionalnog pravca. „Koliba baba Jage“. a ujedno i prva opera ove drzave. Na ova dva konzervatorijuma. Bio je potpomognut bogatasicom. „Promenata“. Pisao je uvertire. „Carevic i carica“. Otac mu je bio vojnik. tako da je prosao Evropu. solo pesme. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“.1918) – Francuz po poreklu. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst.1881) – bio je notorni alkoholicar. • Aleksandar Borodin (1833 .U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . gde i umire. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. Tad se osniva i pevacko drustvo. a zatim se vratio u Rusiju. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. Tematika je sudbina. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. o Zatim Klavirske koncerte. patetika. zatim slede: „Pikova dama“. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. fantazije – „Islamej“. a i on u pocetku. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. „Pripovedanje carevica Kalendera“. Komponuju se i opere. o Solo pesme. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. smatrali ocem ruske muzike. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. • Cezar Kjui (1835 . Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. a pre toga je bio ateista. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Jedno vreme je bio u manastiru. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. „Jolanta“ – prva optimisticna. „Stari zamak“.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu.1857) – prvi pravi ruski kompozitor.

Sumana i Vagnera. studirao je u Lajpcigu. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. ozivljava junake. .Manuel de Falja (1876 . gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. 5. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera.Nils Gade – Danska. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora.o Balete. 6 i 7 stavova.Jan Sibelijus (1865 . kvartete i sonate za violinu i klavir. Kompozitori: .1903).Isak Albeniz (1860 . Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“.Antonjin Dvorzak (1841 .1907) – rodjen u Norveskoj. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. zatim je radio u nemackim gradovima. Tada kao i svi narodi. • Simfonije – napisao ih je 9. opis zemlje). . simfonijske poeme. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). opisuje prirodne lepote. Najznacajniji su „Trnova ruzica“.Edvard Hagelub Grig (1843 . a najznacajnije su mu od 5. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. . Nemackoj i malo u Americi. • Kamernu muziku – klavirska tria. tako da je pod uticajem folklora. tako da se on zainteresovao za muziku. Boravio je jos i u Becu.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Skandinavija (Norveska. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. do 9. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. a posle se vraca u Norvesku. • Klavirske minijature – dve zbirke. Potom se vraca u Prag gde i umire. „Cetiri legende za orkestar“. gudacke kvartete i kvintete. U njima je obradjivao folklor Slovena. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. pod uticajem folklora. koje je nazivao „Spanske svite“. Radio je malo u Belgiji. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Dosao u Prag.1904) – iz porodice je mesara. Finska. U njegovoj pivnici se muziciralo. Kompozitori: . koncert u a molu. Svedska. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Radio je i u Argentini.Bedzih Smetana (1824 . • Za klavir minijature. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. heroji. „Labud“ i „Finlandija“. . Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. a kasnije za orkestar. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. • Za orkestar: simfonijske varijacije. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. Bio je pesnik klavira. a u drugoj je obradjivao ceske plesove.1957) – Finac. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . Prva je pod uticajem Lista. • Koncerte: za klavir u g molu. Studirao je u Pragu. dobijaju identitet. „Dalibor“. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. . Pise se o lepoti drzave (istorijat. • Kamernu muziku – tria. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje.

Kamij Sen Sans. Ritam se bazira na folkloru. I. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Jan Sibelius. Gustav Maler. Franc Subert. Franc Zupe. Hektor Luj Berlioz. . Žak Ofenbah. Verdi. • Dela dobijaju programski karakter. . Rusije: Moskva. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Noktirni. posle francuske burzoaske revolucije. Petar Kornelius. (Cezar Frank. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Karl Maria Fon Veber. List. Johanes Brams. Johan Štraus.1874. Engelbert Humperdink. Anri di Park. Vincenco Belini. Pjotr Iljič Cajkovski. v. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Bajrojt. koji se javlja u XIX veku. . Rihard Štraus. Berlioz.) Romantizam je pravac u umetnosti. kompozicija programskog karaktera. Rezime – Romantizam (1800. god. homofona i svetovnog je karaktera. svetovna. Valceri (za klavir). Ceska: Bedzih Smetana. Milij Balakirjev. hromatika i tonalitet je jos prisutan. viseglasna. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. F. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Etjen Meil. o Komicna opera – smesna. London. Vagner. Sarl Guno. Gustav Maler. homofone ili polifone. Luidji Kerubini. Hans Ficner.. Orkestar dobija danasnju postavku. Maks Reger. P. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Frederik Fransoa Sopen. o Prokomponovana iz 2 dela. Robert Suman. Anton Brukner. Ž.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. „Carobnjak“. Gaetano Doniceti. pojavljuju se sekvence. Empropti.• • Opere: „Kratak zivot“. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Vilhem Rihard Vagner. i. Inace je programska. Cezar Kjui. Sankt Peterzburg. Madrid. R. Emanuel Šabrije). Skandinavija: Edvard Grig. engleski rog. . Manuel de Falja. Hugo Volf. svetovne i apsolutne. viseglasne.Karakteristike pravca: • Fantastika. Straus. Pietro Maskanji. a narocito na umetnost. instrumentalna. svira se ista muzika. Vensan Dendi. Poloneze (selo). dosta se upotrebljavaju disonance. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Žil Masne. Lajpcig – najznacajniji. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Fantazije. gradovi Skandinavije. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Italija: Djuzepe Verdi. Prag. Prelidi. . Antonjin Dvorzak. . Vajmar. Aleksandar Borodin. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. . Luidji Leonkavalo. Gasparo Spontini. Klarinet. Spanija: Isak Albeniz. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela.. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Instrumentalne su. Bize. R. Vagner. Djakomo Pucini. viseglasna. Cajkovski.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu.Kompozitori: Franc List. H.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Danijel Fransoa Ober. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Kantatu „Atlantida“. Nikolaj Rimski Korsakov. Drezden. Modest Petrovic Musorgski. junaci. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Djoakono Rosini. „Trorogi sesir“. Minhen. homofona. Nemacka: Jakob Libman Maerber. Fransoa Adrijen Boaldje. namenjena zabavi. Nikolas Delarjak. Žorž Bize. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti.

Karakteristike: Napusta se romanticarska. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Preovladjuje svetovna. • Moris Ravel (1865 . zbirku od 24 prelida. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. Nastao u Francuskoj 1874. 6/3. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. sonate za violinu. Za klavir: koncerte u G i D duru. i harfa. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. Impresionisti je bio pogrdan naziv. Poeme: „Igra vode“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. a treci „Sirene“. Komponovao je na narodnoj osnovi. „Devojka sa lanenom kosom“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji).  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. modusa. „Balkon“. viseglasna. 6/4. Ogista Renoara. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. ali tonalitet jos postoji. Berlinu i Rimu. „Potopljena katedrala“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. cemu impresionizam tezi. Vokalni opus mu je neuspesan. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). . i operu „Peleas i Melisanda“. Posle se vraca u Pariz. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. 1. Bio je clan konzervatorijskog tria.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. • Aleksandar Skrjabin (1872 .Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. • Otarino Respidji (1879 . sveska prelida – znacajni su „Magle“. drugi „Igra talasa“. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. cak i u 9/7/5/3. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. homofona. „Prica majke guske“. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. flautu. nimfa). klarinet. 2. Eduara Manea. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. siroka. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru.1936) – radio je u Bolonji. „Vrtovi pod kisom“. „Pavana“ i „Gaspar“. razvijena. sa kojim je obisao Evropu. Svite: „Kuprenov grob“. Prosiruje se i menja izgled akorda. a sredstvo izrazaja je harmonija. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. raspevana melodija. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. „Velovi“. klavir. i treci „Dijalog vetra i mora“. sonate za violoncelo. 4. drveni duvaci (flauta i klarinet). Okeanije. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. Afrike). godine. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu).1915) – Rus. Scensko delo „Sat Spanije“. kao i politonalnosti. pentatonike. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Sredstva slabljenja tonaliteta. samim tim PR intervala. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. 5. instrumentalna muzika. „Terasa za prijem Meseca“. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. „Ogledalo“. „Pesme beletise“. violinu. drugi „Svecanosti“. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. harfu. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. su: kretanja u paralelnim 2. operetu „Dete i carolija“. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. 5/3. Kamernu muziku: gudacke kvartete.

5. elektronska i konkretna muzika. upotreba celostepenih lestvica. 6/3. instrumentalna muzika. To je okvirna melodija. Moris Ravel. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. god. neoromantizam. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. su: kretanja u paralelnim 2. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. tako da se dobija niz od 24 tona. . . dinamika zivota je burna. cak i u 9/7/5/3. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka.popularna muzika. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. modusa. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. pentatonike. ali tonalitet jos postoji. Prosiruje se i menja izgled akorda. 6/4. aritmija. 4. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. o Serijalna muzika – ovde su osim visine.Rezime – Impresionizam (1874. cemu impresionizam tezi. viseglasna. . Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. vec je samo obelezena visina tonova. i zabavna . u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. kada se sve sabere. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. >. . On deli oktavu na 24 jednaka dela. a sredstvo izrazaja je harmonija. mada ima i onih koji polaze od tradicije. klasicizmu i prethodnim pravcima.) Nastao je u Francuskoj.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. d. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. strasnijeg zvuka.Muzika se temelji na 12 tonova. drveni duvaci – flauta i klarinet. i harfe. ali se slabi njegov znacaj. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. kao i politonalnosti. koji se ravnopravno upotrebljavaju. koriste se udaraljke po potrebi. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. Sredstva slabljenja tonaliteta. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. 5/8. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. Razvija se tehnologija. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. PR intervala samim tim. jer je svrha ove muzike da opise rat. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. neoklasicizam. futurizam. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. ekonomija napreduje. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. Karakteristike pravca: . jacina i boja. Ovde se ne koriste notne vrednosti. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. Preovladjuje svetovna. 5/3. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Otarino Respidji. Muzika nema zajednicki karakter. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. date i ostale karakteristike tona – trajanje. #). kao u baroku. forme. dzez. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. Aleksandar Skrjabin. i uvode elektricni instrumenti. klavirske minijature i v. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. 7/8. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). prva serija. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. Napusta se romanticarska raspevana melodija. i. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. homofona.1900. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. Kompozitori: Klod Debisi. nacionalni smer.

a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. • Francuska: Darijus Mijo. koju izvodi veliki broj solista. Djankarlo Menoti. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. Olivije Mesijan.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. Aram Hacaturijan. a kasnije uci da svira i klavir. Paul Hindemit. • Rusija: Sergej Prokofjev... Dmitrij Sostakovic.. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Norvezani. operu „Monodrama“. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. sa 8 godina komponuje. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. Luidji Nono. . Pjer Sefer. Danci). prisutne su sve oznake od ppp do fff.Alban Berg (1885 . Fransis Pulank.Javlja se novo notno pismo. kvarteta. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. operu. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. televizija. i kamernu simfoniju. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. svite. fuge. preludiuma. simfonije. Njujorku. Segmenti. da se ne bi stekao utisak tonike. . • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Alban Berg. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. nego kompozitori. Ralf Von Vilijams. Artur Honeger. Bendzamin Britn. i kvartete.Muzicka propaganda (radio. koncerte za klavir. a zatim koriste u filmovima. Komponovao je klavirske sonate. Bostonu. komponovane po principu dodekafonije. Melodije sadrze velike intervalske skokove. . .1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. Prvo je radio kao cinovnik. • Engleska: Gustav Holst.. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. npr. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. u kojima je hor glavni. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). Anton Vebern. • Nemacka: Arnold Senberg. U I periodu je impresionista. . „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. „Preziveli iz Varsave“. bez upotrebe instrumenata.kantata). Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. preovladjuju disonance.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Karl Hajnc Stokhauzen. Struktura. Kao mlad uci da svira violinu. disonantni akordi. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. koncerta. a sto se tice dinamike. Kompozitori: .. Igor Stravinski.Arnold Šenberg (1874 . kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. . pa im cak daju apstraktne. oratorijumi. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. kao odgovor impresionizmu. Cudjenje. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. Koriste se forme: etide. sonate. Erih Sati. i baleti. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. Pjer Bulez. Los Andjelesu. svi tonovi su ravnopravni. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. • Italija: Feruco Buzoni. koji se koriste kao efekti u filmovima. Perspektiva. Bio je Senbergov ucenik. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . u Nemackoj. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. Magicni kvadrati. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. i operu „Lulu“. a zatim kao profesor u Berlinu. ekspresionizma). Luidji dalla Pikola. orkestarske kompozicije. ceste pauze.

Komponovao je i svoje kompozicije. rog i hornu. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. u g molu za klavir.. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. orkestar. „Slika Matis“. Studirao je u Frankfurtu. ucio kod Korskakova. . in Des. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme.Sergej Prokofjev (1891 . Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. „Puščinela“. baleti: „Drveni princ“. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. horovodja i dirigent. ucio i radio u Budimpesti. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. sa folklornim motivima. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore.1963) – nemacki kompozitor. zbirku kratkih melodija (153 melodije). • Simfonije u stilu klasicara. a kasnije zivi u Parizu. violoncelo. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. Nazvan je Bahom XX veka.1945) – madjarski kompozitor. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. kantate. Radio je na akademiji kao profesor. i 2 violinska koncerta. a u II podleze uticaju ekspresionizma.1945) – rodjen u Becu. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“.1953) – takodje ruski kompozitor.Bela Bartok (1881 . Pisao je: • Simfonijske poeme. „Price o vojniku“. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. • 3 klavirska koncerta. varijacije. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. baleti „Prica o kamenom cvetu“.Igor Stravinski (1882 . udaraljke i celestu“. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. . • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. • Simfonije u duhu Betovena. gde je i umro u bedi. violu i nekoliko za klavir. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. solo pesme. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. a zatim odlazi u SAD. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. „Rat i mir“. muzicka komedija. „Petruška“ – tematika ruske bajke. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. pod nazivom „Mikrokosmos“. Ostali ekspresionisti .Anton Vebern (1883 . i sonate za razne instrumente. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. . kvartete. simfonije za razne instrumente. jer je bio veoma dobar polifonicar. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. . u kojima koristi disonantne akorde. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente.Paul Hindemit (1895 . • Opere: „Zivot razvratnika“. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. • 14 baleta. uz pratnju udaraljki. koncerti za violinu. U I teriodu je pod uticajem impresionizma.

koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. . . koncerte za klavir i violinu. klavirska dela i solo pesme. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. .Žorž Enesko (1881 . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. Napisao dela „Integrali“.1974) – francuski kompozitor.1959) – rodjen u Brazilu. . . . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. . Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. . Stravinskog. posle otisao u SAD. crnacku.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. Pisao je: kamerna dela – tria.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu.1959) – Amerikanac. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. kvintete.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. „Venecijanske igre“. Napisao je: 5 simfonija. Pise kamernu. Predstavnici: .1955) – direktor opere u Budimpesti. . . politonalnost. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. i kantatu „Linkonov portret“. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. . „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela.Aram Hacaturijan (1903 . .Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija. rapsodije. Antiromanticari .Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku. jevrejsku i indijansku muziku.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih.Dmitrij Šostakovič (1906 . kvartete. koncerte. Pise pticju muziku. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. ziveo i radio u Parizu. biznismen u pocetku. Komponovao je orkestarske svite. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. .Zoltan Kodalj (1882 . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina.Erih Sati (1866 . Komponuje pod uticajem Baha.Žorž Brik } . jer je mnogo voleo prirodu.1955) – Nemac po poreklu.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Darijus Mijo (1892 . i simfonije. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. i kompozicije za gitaru i orkestar.Hektor Vilja Lobos (1887 . .Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku.Luj Direr } francuski kompozitori . Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. simfonijsku muziku. .Fransis Pulank } . scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. . studirao u Parizu. „Pustinje“. Kompozitori: .Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom.Ernst Bloh (1880 . poliritmija. Semberga.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike.1978) – kompozitor iz Jermenije. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas.Artur Honeger (1892 . U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. . Pise dzez. . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.Čarls Ajvs (1874 . i kantatu „Vereničko lice“. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“.

studirao je u Pragu. Berlinu. ametrika. . . starofrancuskom. televizija. . novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. aleatorika. Italiji. dolasku proleca..Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. . radio. kantata „Karmina Burana“. . Artur Honeger. Pjer Bulez. polifonija. kvarteti. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. Paul Hindemit. Erih Sati. Igor Stravinski. bitonalnost. Melodije su mu u stilu njegove drzave. staronemackom i nemackom jeziku. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Fransis Pulank. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Olivije Mesijan. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. .. raznovrsnost.Pravci: Ekspresionizam. poliritmija. končerta grosa. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu.Bohjslav Matina (1890 . serijalna muzika. atonalnost. Engleska – Gustav Holst. Komponovao je operu „Dr Faust“. . Radio je u Nemackoj. najznacajniji novoromanticar.Karl Orf (1895 .1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. Pisao je simfonije. koje su nadjene u manastiru u J. Neoklasicizam. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. Radio je u Rimu i Milanu. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Karl Orf. preludiumi. Neoromantizam. pesme. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. Bendzamin Britn.Bendzamin Britn (1913 . simfonije. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Nacionalne skole.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. ploce.Feručo Buzoni (1866 . Futurizam. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. politonalnost. elektronska i konkretna muzika. Neobarok.Sklonost ka proslosti i novoromanticari . kafanskom zivotu. Dzez. koncerti. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. Stvarao je pod uticajem Baha. fuge. aritmija. kao u doba baroka. Alban Berg. Becu. .1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Francuskoj. Tekst u tim pesmama je na latinskom.1976) – engleski kompozitor. udaraljke po potrebi. dodekafonija. pisana za soliste i orkestar. Nemacka – Arnold Šenberg. Novoromanticari .Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. Anton Vebern. klasicizma. Italija – Feručo Buzoni. Radio je u Moskvi. posle i kao dirigent. na ceske narodne folklorne teme. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Rusija – Sergej Prokofjev. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Luidji Nono.1959) – ceski kompozitor. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Mocarta. Dmitrij Šostakovic. Djankarlo Menoti. Verdija. Ralf von Viliams. Aram Hacaturijan. sonate. Elektronska i konkretna muzika.Oblici: nema novih oblika. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. . i uvode se elektronski instrumenti. . cetvrttonska muzika. Ova muzika nema zajednicki karakter.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful