Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

muziku. Egipat i Grcka. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. Palestina – Izrael. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. cak i razmaci manji od polustepena. koriste se razni intervali. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. kao i tragedija. . Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. a disonantni su svi ostali intervali. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. bez njega. i. no – scenska muzika. koji su ponavljani uz promenu dinamike. i 7. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. psalmi. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. 5 i 8. vojnicki. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. o Oblici horske muzike: enkomej. kasnije se javljaju trube.. a ostali su mogli da moduliraju. kitaristika – instrumentalna-kitara. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. .. Kina. Preovladava jednoglasje.. harfe. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. Nema sopstvenu. a kasnije i C4. Kineska – igrana drama. C5 i C8. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. ha-uta – solo pesme. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. Najstarija lestvica je pentatonika. delo – pesme uz aulos. napevi – vrste napeva su radni. vec na njega uticu Sirija. U komediji se opisuju natprirodne sile.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. komedija. i 6. e. Indija. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. autenticnu. tako sto se dodaju zice i rezonator. 5-unisono. pa do V veka nove ere.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. trube. Od duvackih instrumenata Aulos. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. nisu znali visinu i trajanje tona. tragedija. enharmonija. „-“ kraci slogovi.Oblici: ko-uta. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. saman – Indijska muzika mirne melodije. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. tako da stari vek traje od postanka coveka. . duvacki – flaute od trske. modusi. koja takodje. . raga – Indijska muzika brzog tempa. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. rogovi i Lituus.igre oko vatre. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. himenej. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. Rim. hromatika.. i 1. i 4.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. i 3.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. balade. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. ima ih sedam. Frigija Lidija. Dele intervale na konsonantne i disonantne. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. . ) Muzika postoji otkad i ljudi. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. gagaku – instrumentalni obl. Grcka – Helada – Helas. zatim i u ostalim intervalima. aulodija – v. Arapi. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. makami. jer pevaci. i. i to su citre..o Nasuprot tragediji razvija se komedija. dijatonika.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. Imali su znacaj I. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. partenije. lirski – ljubavni i uspavanke. U Grckoj se javljaju tetrahordi. na kojoj se belezilo. pean. hromatiku i enharmoniju. lutnje. auletika – instrumentalna-aulos. i 2.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. zicani nastaju od tetive luka. metala. kostiju. .. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. da je muzika nastala iz magije. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. skolion. ditiramb. konsonantni su 4. Koriste se ukrasi. i 5. himna. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . i 7. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. nastaje iz Ditiramba. stupnja i bila je velicanstvena. kamena. Mesopotamija – Irak.. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. i 6. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. delo – pesme uz kitaru. pentatonika. tren.).

Marsej. stvaranje i umetnost. a feudalci su bili veleposednici. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. lutnje. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). lire. rogovi.. i • Od 1200. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. umetnosti i u obicnom zivotu. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. . 395. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. gline. On se morao znati napamet. i .. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. do 1400. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi.. Srednji vek se deli na dva perioda: . Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet.. znaci zameljisni posed. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. koto. Mongoli. 476.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. do 1200. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). Misira – Egipta.. . tehnici. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. kitare. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. zicani – harfe. aulos. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku.. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike.Prvi kompozitori su Amfion. biva. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. trube. drveta – bubnjevi. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Car Konstantin 313.Kasni srednji vek. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). u prevodu. .. Sve je prozeto hriscanstvom. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. cegrtaljke. . Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). nalazimo ga u nauci. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. duvacki – flaute. Tada se razvija svetovna muzika. oboe. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. . samizen. Izraela. metalne trube. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. kastanjete. godine – Romanika. Orfej. Limos. Pocinju da se zidaju crkve.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva.

Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. f. decje pesme. a na njemu se izvode dva razlicita teksta.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek.trgovi ulice. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. glumci i dreseri. Oni nisu imali nikakva prava. .Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. tenor i bas. f. i bio u sitnijim notnim vrednostima. f. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. . Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. . . Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. Na kraju dolaze i do dvorova. a narod je bio neobrazovan. Sve ove kompozicije su stroficne.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku.. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. On je dvoglasan. pa cak i uspavanke. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. . i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. Radili su na tornjevima grada. Radili su i danju i nocu u odelima. . Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. plesaci. zanatlijske pesme. f. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. . romanse. . na razlicitim jezicima.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. f. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. To su bili pevaci. i pocinju da pisu muzicka dela.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. ljubavne. . i on postaje svetovna melodija. Gral – casa Isusove krvi. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. a tematika je bila lirika ili priroda. Plemicke kompozicije izvode zongleri. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. alt. Magnus.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. To su bile: balade. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. .Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. u crkvu se uvode orgulje. a u Nemackoj spilmani. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Te melodije mogu biti u dorskoj. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. zabavama. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. f. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. ili unisono – 4 i 5 – unisono. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). ratnicke pesme. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. Ima jedan vodeci glas – c. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. . jedan glas ima c. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. Vlast i crkva su ih progonili.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. dok drugi prati c. Narod ih je voleo. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. . Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. U Francuskoj se nazivaju zongleri. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari.

. duga rezonatorska kutija.. a plemicke trubaduri i truveri.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. i goticki – romboidne note. blok flaute i razni oblici truba. Hajnrih Fraenlob. . pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Sargarelo. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. Galjarda.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. Orguljasi su bili profesionalci. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. veleposednici i crkva. Rezime – Srednji vek (V . koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. koristili su ih putujuci muzicari. ratnicke pesme i uspavanke. konduktus. do 1200. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. .Postoji dosta slika. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. i kasni srednji vek. do 1400. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. raspon 2.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. koji vuku korene iz grckih modusa. preovladava vokalna. dvorova. ljubavne. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. salmaj-salimo. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. Jovanu Krstitelju. trzacki – harfa. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. hoketus. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi.. lako prenosive orgulje. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. i njima podredjeni radnici-kmetovi. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. motetus. i Rigodon. lako prenosive orgulje. rondelus i kanon. trumšajs – dug vrat. Najstarije igre su: Estampida. rupica. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. . preovladava polifonija. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. 1 zica. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. rota. Preovladava crkvena muzika. fidel. kipova. a plemicke minezengeri. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. . blok flaute – flaute od drveta. koji se deli na romaniku – od 1000. u pocetku trzacki. ali ima i svetovne. a kasnije gudacki instrument. lauta i lutnja. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve.). i gotiku – od 1200. . rota – 3 do 6 zica. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. Bernar De Vantadorn. Prvi ih uvodi Pipin Mali. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. fo burdo. duvacki – rog. romanse. rebal. ali postoji i homofonija. god. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. Svetovna muzika – oblici: balade.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. a u Nemackoj – Volter Fon Der. trumsajs. Pavana. Cakona – italijanske. ali postoji i instrumentalna. i razni oblici truba. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. Magnus i Perotimus. crkava. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Adam De La Al – u Francuskoj.5 oktave. Paspje. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. na zidovima i prozorima kuca. Usavrsava se tehnika. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5.

na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. . Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. vilota. do 1500.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. i prvi univerzitet – Sorbona). i tehnici. modusi. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji.) i kasnu (od 1500. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. ima karakter plesa). • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade.  A u Francuskoj sanson. . Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). virle (oblik instrumentalne muzike. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. Taj dvor se nalazio u Parizu. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. astronomska otkrica i otkrica u nauci. o Narodna pesma – nastala u narodu. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Preovladjuju modusi. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. .Nosioci muzike su profesionalci. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. . Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu.Renesansa Renasansa traje od 1300. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. ronda. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika.  Svetovna misa – sa svetovnim c. godine. ali ima i homofonih elemenata. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Zastupljena je polifonija. a potvrdio ga Galileo Galilej. balada. hromatika i durski i molski rod. frotola. koji se ponavlja kroz glasove. liriku. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. i voleli su da oponasaju zivotinje. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. f. do 1600. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Pisan je u 2 ili 3 glasa. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju.  Prateci – instrumenti. Javlja se interes za antiku. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. do 1600. a izbegavaju se 4 i 5. kadence. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. f. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. god. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. konduktusi. sto je tada bilo veoma smelo. i prva geografska. Deli se na ranu (od 1300. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera.) renesansu. te se javljaju narodne pesme. kojima je ona poverena. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. motetusi. god. Misa moze biti:  Horalna – c.

matematicar. Brisel.Dzon Dan Stejbl (1320 . Belgije i S-I Francuske – Burgundije. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . Briz. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. Parizu kao dirigent i kompoziror. sansone. ronda pod uticajem narodnog folklora. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. koji je radio u Bordou.1377) – najznacajniji uz de Vitrija.Kompozitori: Filip de Vitri (1291 .Giom di Fajl (1400 . . matematicar i kompozitor.1474). sa francuskim tekstom. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. „Krici Pariza“. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti.. „Lov na jelena“. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Pesnik i biskup. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. f. Pisao je mise. Muziku je ucio u Antverpenu. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. troglasni. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Pisao je svetovne mise sa c. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Avru. o Giom de Maso (1350 . Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. i pisao je i duhovne motete i sansone. radio je na dvoru kod kralja Karla. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Napisao je 15 misa. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. .Zil Bensoa (1400 . a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . kojih je napisao 186. manji broj moteta i 20 sansona. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 .Johanes Cikonija – Italijan. . Sansoni su mu bili polifoni. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. Komponovao je dela pretezno narodnog. Predstavnici nove skole su: . muzicar. prve oblike rekvijema i pasije. gde se i rodio. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu.Jan Okegen (1425 . Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. istorijsko-herojske teme. Bio je svestran: knjizevnik.1505) – rodjen u Utrehtru. Gloria. „Bitka kod Marinjana“. filozof. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. Amsterdam. . a kratko vreme i kao imitator. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. pedagog. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. i postao biskup u Remsu.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja.1493) iz Antverpena (Belgija). motete.Jakob Obreht (1430 . i Agnus Dei (Jagnje Bozje). ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. Pisao je mise.. motete. istoricar. Bio je filozof. a zatim u Parizu kao horovodja. a kasnije radi u Parizu. troglasne u strofama. biskup.1367) – najznacajniji kompozitor. narodne pesme. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom.1560) – Svestenik. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . prirodu. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. „Brbljanje zena“. plesnog karaktera.1353) – Radio je u Kambreu. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. teoreticar. Kredo.1460) – Francuz. Pisao je mise.

. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. mise i psalme. • Dzon Daunlend (1562 . Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . himne. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. i sansone. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. narodne pesme sa duhovnim tekstom. Melodija je tada bila mirna.  Englezi su izmislili variacioni stil.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. motete i madrigale u dvohorskom stilu. Frankfurt. . o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. svirao lutnju. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. • Paul Hofhajmer (1459 .1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. sansone i lidove. i lid – nemacka narodna pesma.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. narocito razvijena u XV veku. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. .Zosken de Pre (1440 .1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. koje kasnije ulaze u bogosluzenje.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. .Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. a najvise obucari. psalmi.1517) – komponovao je mise. . To su psalmi.1546) – flautista.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. Rimu. • Tomas Morli (1558 . Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. • Ludvig Zenfl (1492 . moteti. kao i instrumentalnu muziku.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. bez skokova. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. motete i antele. Minhen i Nirnberg.IV period je doba reformacije. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. • Tomas Štolcer (1480 . himne pa cak i napevi drugih naroda. napevi minezengera. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . . Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . Kambreu i Parizu. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . . a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. i one se najvise pisu. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. • Orlando Gibons (1573 . • Hajnrih Isak (1450 . u prevodu). Kasnije je radio u Milanu. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. moteti i malo instrumentalne muzike.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise.

Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. • Drugi oblik je Kaco.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. Pisao je za akapela hor. 12 glasova. 140 balada i nekoliko kacoa. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. horovodja u crkvi Svetog Marka. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. Milano. o Cipijan van Rorec (1516 . Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. psalme. Firenci. Pisao je mise. o Luka Morencio (1552 . a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . o Jakov Arkadelt (1501 .1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. Marka. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. 50 misa. Tematika madrigala je satira. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone..1599) rodjen u Beli. 6. madrigale. o Andrea Gabrieli (1510 . gde je i umro. . kasnije radi u Italiji. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. Kompozitor je: . Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. lidova.1462) – Flamanac.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove.. a ziveo u Rimu. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . i stvara kompozicije za jedan instrument. Upotrebljava 3 hora. 1200 moteta. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. i pretrpana polifonija. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. imao je dva dela. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. izbegavaju se modulacije i skokovi. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). 5. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. . sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. Prvi deo je imao polifoni oblik. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. motete. Napisao je 12 madrigala. Muzika je mirna. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . potom opet u Rimu. Mantova i Venecija. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. patetika i ljubavna poezija. . Bio je horovodja viceguvernera Sicilije.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 .

korneta. bure. kuranta. . Dzon Daunlend i Tomas Morli.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. flauta i fagota. Dzon Daunlend. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. nekoliko viola. a oblik mu je trodelan. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. fagot. Hans i Mihior Najzinder. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri.. blok flauta. violina. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. kao pratnju pevacima. viola da gamba. tako da tokata ima karakter improvizacije. cakona. kornet. pri izvodjenju sansona i lidova). II vrsta je varijacioni ricerkar. Tomas Morli. Orlando Gibons. Paul Hofhajmer. trombon.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. To je u stvari motet. Oblik je neodredjen.  Preludijum – uvod za fugu. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. pavana. • Duvaci: cink. • Gudaci: viola da bračo. . Pocinje razlozenim akordima.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. Prethodi fugi. koji se izvodi na orguljama.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. koseza.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano.. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. u kojima se oponasa priroda. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. . 3 lutnje. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. . Alberto da Mantova. alemanda. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. .

vokalni. vokalna. Instrumentalna: Francesko da Milano. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. Johanes Cikonija. Giom di Fajl. homofona. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). svetovna. Leonard Lehner. Johanes Ekard.1600. Nosioci muzike su profesionalci. Hans Saks. Zil Bensoa. Vilijam Berg.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. preludium – predstavljaju uvode za fugu. vilota – programska. vokalna. viseglasni. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. do 1500. Pojavljuje se i Protestantizam. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi.) Renesansa obuhvata period od 1300. hromatika i durski i molski rod. blok flauta.programska. viseglasna. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. frotola . i tehnici. Dzon Šepard.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Ludvig Zenfl. Djovani Gablrieli. nekoliko viola. i voleli su da oponasaju zivotinje. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. Luka Morencio. Orlando Gibons. Giom de Mašo. do 1600. polifoni. godine. trombon. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Orlando di Laso. polifoni duhovni oblik. balada. Filip de Vitri. Cipijan van Rorec. korneta. god.Rezime – Renesansa (1300. duhovni ili svetovni oblik. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Alberto da Mantova. a u Francuskoj je to šanson. . kadence. liriku. viseglasna. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. Tomas Morli. Engleska: Robert Vajs. Javlja se interes za antiku. viseglasna. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. polifona. Paul Hofhajmer. te se javljaju narodne pesme. Hans Leo Hasler. polifona. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. i deli se na ranu (od 1300. Jakob Obreht. polifoni duhovni oblik. . Jakov Arkadelt. madrigal – programski. fagot. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Nemacka: Hajnrih Fink. viseglasna. i koralna predigra. godine) i kasnu (od 1500. duvacki – cink. Andrea Gabrieli. Italija: Andrijan Vilaet. godine). Dzon Daunlend. viola da gamba i violina. svetovna. Tomas Štolcer. svetovna. Preovladava apsolutna. misa – programski. Karlo Djezoldo Venoja. . viseglasni. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. Hajnrih Isak. viseglasni. do 1600. . i prva geografska. flauta i fagota. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. . kornet.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. 3 lutnje. polifona. gudacki – viola da bračo. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). astronomska otkrica i otkrica u nauci. modusi. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Jan Okegen. Hans i Mihior Najzinder. Kleman Zaneken.

Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. Izvodila se uz glumu i muziku. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. preludium. a potvrdio Galileo Galilej. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). muziku i ples. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. do 1750. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. svita. nastupe hora. Barok se moze podeliti na tri perioda: . sonata. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. lirskog karaktera.Prvi period traje od 1600. . Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. . zakon gravitacije – Isak Njutn. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. ali duhovna ne zamire. do 1650. do 1750. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. Oratorijum i Pasija. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. Sadrzao je glumu. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. .Prve opere su nazvane pastoralima. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. nastao iz korala. kod plemica u dvoristima. godine.Barok Barok traje od 1600. opservatorijum. do 1700. . . glumu. prva stamparija. Kantata. • Kineska opera.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). godine u Firenci. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). Nastala je u Italiji 1594. Opera je u sebi sadrzala arije. fuga i tokata. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). i baletske igre.Treci period obuhvata razdoblje od 1700.Drugi period traje od 1650. godine i tada preovladjuju modusi. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. godine nove ere i veoma je znacajan. . prvi dvogled. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. Opere su izvodjene na dvorovima. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. godine. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. fantazija. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. a kasnije u pozoristima.

Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija.1576. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera.Mikelandjelo Rosi (1600 .1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. 3 viole „da gamba“. najavljuju pocetak opere. Orkestar je veoma znacajan. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. hor. bes. balet.1665) je drugi Rimski kompozitor. Prvenstveno je vazna muzika. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. koje ne ucestvuje u samoj operi. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. Krunisanje Popeje. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. Tematika ovih opera je mitologija. 1 lutnje. . Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. najznacajnije su: Orfej. nekoliko kitara i nekoliko cembala. zatim sledi prolog.. Tu je ucio violu. mrznju. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Trodelne je forme i prvi deo je brz. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. . modulacije u udaljene tonalitete.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. 1826. dekor.Druga kamerata je osnovana 1587. koji se zalaze za crkvenu muziku. Arije su. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere.. a kompozitor je bio Jakopo Peri. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. Fanfare – to su trube bez ventila.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. disonantne tonove. muziku. godine i dejstvovala je do 1592. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. i ona je u XVII veku bila kulturni. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. 4 trombona. 2 viole – kontrabasa. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. Odisejev povratak. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. numere. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. od duhovnih kompozicija mise i psalme. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. petozvuke. flauta i oboa. . Andromeda. . Tad se razvija i opera Revija. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. scenu. . Papa postaje Inosent X. drugi spor i treci brz.Stefano Landi (1580 . . 2 kitare. 2 viole „da braco“. godine. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). zivotnu sredinu. pevanje i kompoziciju. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. . 2 korneta. • Negove opere pocinju fanfarama. godine Domeniko Macoti (1592 . nalazi se u pokraini Toskani. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. orgulje. nekoliko violina. dvoje orgulja. zatim sledi prolog u kome jedno lice. politicki. o Djulio Kacini (1550 . Njegove opere su: Armida. godine. Opisuje zivot. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. ekonomski i umetnicki centar Italije. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. 1600.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. 3 trube.

• „Venerini vrtovi“. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. a baleta skoro da nema u ovim operama. pa i gondolierima – vozacima camaca. laganog i brzog dela. lopovi. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. godine izvedena prva opera. Teme su iz mitologije. nekoliko viloloncela i kontrabasa. Izvodjena je na poljanama. Sacuvano je njegovih 40 opera. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. a neke od njih su: „Didona“. povodom vencanja u kraljevskoj porodici.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. Prvenstveno je bio pesnik. otmice. On je izgradio tip italijanske uvertire. U svojim operama istice lepo pevanje. sa koreografijom. sa raskosnim dekorom. godine. • Orkestar se sastojao od I i II violina. god. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. fagot i dve flaute.Alesandro Skarlati (1660 . Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. gluvi i slepi ljudi. „Kserks“. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. upotrebom slonova. na visi nivo. Balet kasnije dobija recitacije. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. scenom i kostimima. i od Septembra do Decembra. Napisao je 150 opera. 200 misa. sam je pisao libreta za svoje opere.Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. sa velikim orkestrima i horovima. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. i podigao orkestar. „Herkul ljubavnik“. od Vaskrsa do Juna. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. 20 oratorijuma. vokalne tacke. sa bogatom scenom. .1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). a onda je 1651. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. . To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). rog. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. Kompozitori tadasnjice su: . Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. .1682) – imao je buran zivot. trgovina decom. od kojih je sacuvano 20. svirao. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. koji se nije menjao do Mocarta. . Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. „Pobeda casti“. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. nekoliko viola. ucesnika orkestra i hora. • Prvi balet je nastao 1581. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. „Grizelda“. i broj sveca – osvetljenje. U operi. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. umesto drame. godine.Alesandro Stradela (1642 . . tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera.Francesko Kavali (1602 . koja se sastoji od brzog. oboe. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. sa elementima komike. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. pod nazivom „Komik“. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. cak nekad i pretera u tome. masina. nastupe horova i sam ples – balet. U tim operama opisuje idilu. bez dramske radnje.Mark Antonio Česti (1623 . Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. horovi i balet.

a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. . a mol za izrazavnje tuge i bola. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . gubi se dramska radnja. 1647. kada se u Italiji pojavljuje opera. god. Njega prvenstveno interesuje akord. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. . Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. sa 12 godina dolazi na francuski dvor. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. upoznat sa Barberinijevom operom. ministar u vladi Luja XIV. o Napisao je 15 opera. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. koji ozivljavaju interes za pozoriste. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja).Dzon Blou (1648 . nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. orkestar i ima plesa. Ucio je u Italiji. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. pa i na dvoru u Parizu.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili.1695) – najznacajniji engleski.Metju Lok (1630 . koje su imale mitolosku tematiku. . Opera u Engleskoj U prvom periodu. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. „Reno“. barokni kompozitor. Carls II je imao svoj orkestar. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. i o njima je morao obavestavati kralja. o Tematika opera je bila grcka mitologija. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. Kasno pocinje da pise opere. „Apis“. „Alčesta“. • Zan Batist Lili (1632 . U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. „Vilinska kraljica“. . balet dobija kvalitetan tekst. balet i bogat orkestarkski aranzman. „Don Kihot“. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. . „Kastor i Polus“. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). „Armida“. „Hram slave“. „Roland“. gde je bio kompozitor i dirigent.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. znacajni su jos orkestar i balet. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. Pojedine opere imaju 5 cinova. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. solisti. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. dekor i scena (mnogo kostala). i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. „Pigmalion“. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“.Henri Persl (1659 . Teme ovih opera su iz grcke mitologije.• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. koja se kasnije koristi za sve opere. postupci. i znacaj I.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. neke od njih su: „Feton“. IV i V stupnja. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. a kasnije radi na dvoru.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. • Zan Filip Ramo (1683 . bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. „Tezej“. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. u Engleskoj postoje scenska dela: . inace mitoloske tematike.

Bah (1685 . „Pimpimona“. Lajpcig. . Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. Bah.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. a crkva da bi vratila svoj ugled.1750).1739) – napisao oko 120 opera.  Najvise kantata napisao je J. a moze biti duhovna i svetovna. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. violine. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Minhen. otac nemacke muzike. zatim sledi nastup hora. Ima recitativ. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. Neke od njih su: „Don Kihot“. . opersko pozoriste. a ni baleta. lutnje. gde se kasnije izvode domace i strane opere. S. nastupa solista. . viole da gamba. Drezden. gradi savremene katedrale.. flaute. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa).Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . hor i orkestar. Oseca se uticaj francuske opere. oboe. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. arije. „Krezus“. duhovna kantata i duhovni oratorijum. i autor je 40 opera. fagot. Radnja je staticna nema dekora i kostima. koju izvodi evangelist. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. „Oktavija“ – grcka mitologija. propovedi. nastupe solo pevaca. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. Pasija je izrazito duhovni oblik. scensko delo. sa pevackim tackama i malo instrumenata. Tu Johan Tajl 1678. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. solisti. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Nemci koriste isti ritmicki kostur.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. Svi stoje mirno u frakovima. Pasija se..Prvo je nastala solo kantata. Osnovao je prvi muzicki casopis. koje je radilo 60 godina. arije. recitativi. bas. • Sastoji se od: uvertire. „Hamburski sajam“. . „Mirivajz“ – grcka mitologija. jer koristi tekst iz biblije. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. koji opisuje Hristovo stradanje. kontrabas. ponovo hor i na kraju protestantski koral. . Znacajan je orkestar: cembala. i na kraju protestantski koral. Opere: „Almira“. • Georg Filip Teleman (1681 . Posle njega pasije je pisao i J. • Lirskog je karaktera. Iz opere dobija recitativ i arije. nastupa horova. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. kao muzicki oblik. kracih polifonih melodija – Turbi. koje izvode: solo pevaci. koju je komponovao Hajnrih Šic. . godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. S.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. Nastaju dela koja su duhovna – pasija.1672) – otac Nemacke muzike. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. Znacajni centri tada su: Bec. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama.

Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. danas). najznacajniji i najgrandiozniji oblik. stvarni zivot. i ona opisuje svakodnevni.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje.Djovani Batista Pergolezi (1710 . moze biti duhovni ili svetovni.Nikolo Pićini (1728 .Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). i moze biti duhovni ili svetovni. zatim u Becu. u crkvi. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. soliste. a neki od njih su: „Jefta“.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. recitativ i arije. . Predstavnici crkvene muzike Italija: . .Djakomo Karisini (1605 . Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. . Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. „Baltazar“. koje vode poreklo iz italijanskih pesama.Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. Engleska: . „Solomonov sud“. Jovan Krstitelj“. koju gradjanstvo stvara za sebe. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve).Domeniko Čimaroza (1749 .Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. horske deonice. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. .Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Radio je kao orguljas u Pivoli.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). italijanskog svestenika. .1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. sto znaci govornik. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike. koje se nazivaju laude. koje izvode solisti hor i orkestar. Ima uvertiru. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. Zatim uvodi i soliste i hor. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. a u Rimu kao crkveni horovodja. . To je najslozeniji. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. .1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. .

1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. sto znaci voditi. .  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama.Fransoa Andre Felidor (1726 . Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti.. . Ovde se komicna opera naziva Komik. i napisao je operu „Doktor apotekar“. npr. „Tom Dzons“. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Publika je dolazila na predstave.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . vodeci. jer je bio poznati sahista. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. Arije – nema vokalnog isticanja. „Viljem Tel“. rodjen u Erezbahu. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. Znacajni kompozitori: . Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. pod uticajem Francuza. . Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom.1788) – nemacki kompozitor. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.Georg Bend (1722 .1799) – ziveo je u Becu. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca.Andre Modest Gretri (1741 . Cekao se kompozitor. Dramska radnja je toliko bila nevazna. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. . tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. gde pise svoje prve opere. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. . njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva.Djovani Baizieljo (1740 . Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. da gotovo da i ne postoji.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. pod nazivom Zingšpil. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. bilo je dresera. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. u kojima je hor nosilac dramske radnje. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet.1804) – napisao je operu „Lov“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. i ona mora da prati tekst. zivotinja. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. marioneta – koje su bile jako popularne. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Tada se solo pesmama dodaje uvertira.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. „Carobnjak“. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. u kome dominira pevac (kastrat). . a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. „Ricard lavljeg srca“.1813) – boravio je u Italiji. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme. Vodi poreklo od skolskih komedija.Johan Adam Hiler (1728 . Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. Javljaju se i prvi kompozitori: .1816) – napisao je oko 100 opera.

razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. znacajnije opere su mu: „Orfej“. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). • Trzacki instrumenti – laute. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. u sestodelnom taktu. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. S. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. baziran na improvizaciji – general bas. To je Skarlatijev tip sonate. „Gavota“. J. o Sarabanda – spanska igra. Antonio Vivaldi. violoncela i kontrabasi. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. u cetvorodelnom taktu. viole. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. oboe. „Ifigenija na Tauridi“. „Armida“. mirne melodije. To moze biti varirani I stav. F. „Altazerz“. umerenog tempa. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. da gamba i da bračo. Bah. „Menuet“. Ove koncerte pisali su G. trube i fagoti. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. a drugi obrnuto. klavsen. Graditelji su: Atonio Stradivari. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. trube od metala. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. a moze biti i fuga. brzog pokretnog ritma. u tonicnom tonalitetu. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. „Paris i Elena“. „Rondo“. koja se krece kroz glasove. brzog. Prvo je to bila zbirka plesova. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. S. . viole. virdzinal. kratak. fagoti. „Bure“. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. prefinjen. . Najcesce je pisana za cembalo.  Treci stav je brz. „Hipolit“. „Alčesta“. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. u trodelnom taktu. u trodelnom taktu. visoke trube – farine. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. . u laganom tempu. blok flaute. klavir ili orgulje.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. zivahnog ritma. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Bah i Hendl. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. i u tonicnom tonalitetu je. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. Imali su punocu zvuka i motoricnost. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. cembalo. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. „Cakona“. kao npr. o Ziga – engleska igra. „Ifigenija na Aulidi“. sto znaci takmiciti se. o Duvacki korpus: flaute. spinet. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano.  Drugi stav je miran. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. koje su imale od 5 do 7 zica. Svita se jos naziva i Partita. Hendl. Imao je od 4 do 6 stavova. Za ove instrumente J. „Zacarano stablo“. o Kuranta – francuska igra. „Ekosez“.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. „Galjarda“. Nikolo Amati.U periodu od 1700 do 1750.

a zatim u crkvi Sv. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. koralne tokate i plesove. a zatim u Rimu. „Rigodon“. orguljas iz Amsterdama.1741) – bio je svestenik. „Cetiri godisnja doba“. Tome u Lajpcigu. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Pisao je trio. Baha.Johan Herman Šajn . fuge. . • Arkandjelo Koreli (1653 . streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. i najveci u orguljskoj tehnici pre J.1713) – najznacajniji uz Vivaldija.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv.Johan Jakob Fraberger (1614 .Samuel Šajt (1587 . visezvuke. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. Posle njega tu je radio J.1643) – rodjen u Ferari.Jan Peter Svelink (1562 . fantazije. . S. obogacuje violinsku tehniku – trileri. .Jan Rajneken .Johan Pohelber .1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. u sluzbi kardinala. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). koji su imali od 3 do 6 stavova. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. gde je radio u gradskoj kapeli. gde je prvi uveo trostavacni sistem. Pisao je tokate. Pisao je fantazije.• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. koristi velike melodijske skokove. tokate. Pisao je fantazije.1667) – ucio je kod Freskobaldija. napisao je 446 koncerata.Djerolamo Freskobaldi (1583 . . Venecija. razvojni deo. fantazije. „Ekoseza“. Prvo je bio u Bolonji. S. zatim odlazi u Englesku. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom.Johan Kaspor Ferdinand Fišer . „Gavota“. Bah. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. sonate za violinu. konstruisao je danasnje gudalo.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . Bolonja i Padova. Bio je prvi. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . Ostali unose varijacije i programnost. gde se predstavlja novi materijal i.1621) – Holandski kompozitor. tokate i partite. Kompozitori: . Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. . tremolo. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. solo sonate.Johan Kaspor Kerl . Pisao je i solo koncerte. npr: „Oluja na moru“.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. koncerte. plesove i varijacije. Uglavnom pisu fuge. .Johan Junau (1660 . Petra u Rimu. Napisao je 50 trio sonata. najznacajnija su mu koncerta grosa. Kasnije radi u Flandriji. Uglavnom se pise kamerna muzika. fantazije i partite pod uticajem Italije.Ditrih Bugstehude . To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. • Djuzepe Tartini (1692 . za violoncelo. Prvi uporebljava deblje zice.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. On uvodi programnost – pise svite. Pisao je fuge. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine.

ili paralelnom duru. zatim na dvoru i u kapeli. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. u kojima je opisivao portrete. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. Kasnije odlazi u Rim. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. jednostavacnih. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. Uneo je neke novine u tehniku sviranja.Domenico Skarlati (1685 . U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. „Male vetrenjace“. ili duru. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. zavrsna grupa i kraj. „Komarac“.Šarl Fransoa Kupren (1660 . U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. zatim u Lisabon. „Procvatali vocnjaci“. dvodelnih. Pisao je: trio sonate. „Zaljubljeni slavuj“. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa.Zan Fransoa Dandrije . „Sestra Monika“. prirodu. Cembalo ima kratak pun ton.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). Zatim sledi most. „Tereza“. zoologiju – zivotinje. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. kao dvorski kompozitor. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. gde je poducavao kraljevu decu. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo.Fransoa d’ Aženkur . Znacajan kompozitor je: . Napisao je 550 sonata.Luj Mašan . zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. koncerte – 14 koncerata. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu.1733) – iz muzicke je porodice. On takodje koristi programnost. „Kneginja od Sane“. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. Kompozitori: . sto doprinosi vecoj motoricnosti. inace nejednake strukture. koja priprema drugu temu. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. u kome se odvija modulacija. „Zeteoci“. druga tema u osnovnom tonalitetu. . od moguca dva. „Leptiri“. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu.

Tome. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. sa tematikom starog zaveta. „Herkul“. „Tamerlan“. hor i orkestar. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. . „Julije Cezar“. od toga 20 svetovnih.Oratorijumi. „Samson“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. zavrsio je lekarski fakultet. . „Arminija“. „Suzana“. popravlja rogulje i. kod brace uci da svira klavir. 150 korala – obradjenih za orgulje. Uci da svira orgulje i violinu. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. Tu svira orgulje. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. „Semiramida“. u svim tonalitetima – remek delo. a po obliku slicne fugama. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. „Tezej“. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. orgulje i teoriju muzike. Erfurt. Mlad je ostao bez roditelja. poducava teoriju. u Hanover.. Vraca se u Nemacku. gde radi na dvoru. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). Za zivota je bio poznat kao orguljas. . plus. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. • Francuske svite. . 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. . i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. gde se upoznaje sa italijanskom operom. Onda odlazi u Italiju (Firenca. potom odlazi u London 1714. komponuje. „Kserks“. Bah se rodio u Ajzenahu. J. po uzoru na francuske klavseniste. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. Ukupno je napisao 40 opera. Harmonija dolazi do izrazaja. kao kantor. violinu. 4 cembala. ali se nije bavio medicinom. • 6 svita za violoncelo. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. „Kantata o kafi“.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“.Za orgulje: preludijume tokate. zatim za violinu – u a molu i E duru. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. „Roland“. Ajzenah. • Goldberg varijacije. Mulhauzenu. S. Georg Fridrih Hendl (1685 . • Engleske svite od 4 stava. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. „Mesija“. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). „Izrael u Egiptu“. fantazije. „Didona“. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. Venecija). „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“.Opere serije: „Jupiter“. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. koje su sadrzale i do 7 stavova.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. „Teodora“. Kompozitorski rad: . Nikada nije napustio Nemacku.1750) Iz muzicke je porodice. napisao ih je oko 300. Posle opet ide u Italiju. . • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. On im prepisuje note. gde je radio kao profesor. a sve ostale su duhovne. „Baltazar“. „Dzošua“. 6 sonata.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. Komponovao je: . Nije iz muzicke porodice.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. „Himenej“. Rim.Johan Sebastijan Bah (1685 . • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. fuge. „Aleksandar“.. vraca se u Nemacku i tu umire.

godine i tada preovladjuju modusi. . Rajnhard Hajzer. godine. viseglasno. svetovno delo. trube od metala. viseglasno.. homofono. Georg Bend. sonata – apsolutno ili programsko. preludium – apsolutno. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. • Trzacki instrumenti – laute.1750. god. Djovani Baizieljo. godine. instrumentalno. Johan Tajl. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. koje su imale od 5 do 7 zica. reci „cantare“. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).pevati. . instrumentalno. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. Domeniko Čimaroza. Mark Antonio Česti. do 1700.Prvi period traje od 1600. trube i fagote. viole. svetovno delo. svetovno delo u 4 stava. duhovno ili svetovno delo. veseglasno. Mikelandjelo Rosi. polifono. da gamba i da bračo. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Stefano Landi. svetovno delo. visoke trube – farine. violoncela i kontrabase.sto znaci govornik – programsko. instrumentalno. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika.apsolutno. motet i madrigal. duhovno ili svetovno delo.). spinet. ali duhovna ne zamire. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. svetovno delo. polifono. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. Dzon Blou. 2 svite. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Fransoa Andre Felidor. Barok se moze podeliti na tri perioda: . homofono. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. fuga – apsolutno. koje se sastoji od 3 stava. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. do 1750. o Duvacki korpus: flaute. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. homofono. Domeniko Macoti. Alesandro Stradela. svetovno delo. viseglasno. Kapitalisticki drustveni poredak. Rezime – Barok (1600. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). viseglasno. i Oratorijum. Henri Persl. naziv je nastao od ital.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. viseglasno. viseglasno. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. naziv je nastao od reci „orator“. polifono. instrumentalno. Andre Modest Gretri. baziran na improvizaciji – general bas. virdzinal. fantazija – apsolutno. Metju Lok. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Alesandro Stradela. polifono. homofono. Antonio Abatini. homofono.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. Virdzilio Macoki. viole. Francesko Kavali. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste .Drugi period traje od 1650. klavsen. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Djovani Batista Pergolezi. Rober Šamber. viseglasno. pretezno polifono. Georg Filip Teleman. Djakomo Karisini. viseglasno. Zan Filip Ramo. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. Alesandro Skarlati. instrumentalno.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. Zan Batist Lili. reformatori opere – Pjetro Metastazi. Dzon Gej. instrumentalno. svetovno delo. svita – programsko. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. Karl Diter Fon Diterzdorf. iskljucivo duhovno delo. Nikolo Pićini. . blok flaute. Alesandro Skarlati. . u potpunosti iskorenjuje feudalizam. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. oboe.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. cembalo. i tokata – apsolutno. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. fagoti. polifono.). Klaudio Monteverdi. Pasija – programsko. instrumentalno. viseglasno. do 1650. viseglasno. Johan Adam Hiler. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. na narodnom jeziku. Kristofer .

Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Uglavnom su se pisale simfonije. pisao je jos i koncerte. fagota. Dosao je u Manhajm. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. a klavir je zamenio cembalo. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . Pisao je simfonije i klavirske sonate. Jan Peter Svelink.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . • Karl i Anton Štamic . italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. 10 II violina. Johan Jakob Fraberger. na dvoru i kod bogatih. 16. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. Samuel Šajt.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. klavirska sonata. i to su: . Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. 2 oboe. opere i sonate. Djuzepe Toreli. i folklora. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 .1777) – pisao je simfonije. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. 2 flaute. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom.1757) – Ceh po poreklu. 4 violoncela. J. Tu su pisane simfonije od 3 stava. Arkandjelo Koreli. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri).1775) – napisao je 300 koncerata za flautu.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. Napisao je 74 simfonije. kvadratne su strukture). Antonio Vivaldi. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. tako da one iscezavaju. sonate i koncerti.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 .Oblici. . . Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . Johan Junau. 12 klavirskih sonata. 4 horne i timpana. 32 takta – tj. gudacki kvartet. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. Djerolamo Freskobaldi.Vilibald Gluk. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. 4 kontrabasa. Napisao je 37 klavirskih koncerata. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. klarineta. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. opere. Domenico Skarlati. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. U Francuskoj i Italiji.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 .1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. a kasnije odlazi u Hamburg. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu.1782) – Radio je u Berlinu. godine u Nemackoj. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. raspevanom melodijom.

Pisao je violinske koncerte. Karl i Anton Stamic. mirnoj. Vilhem Frideman Bah. Napisao je 91 gudacki kvartet. varijacije za violinu.1831) – Nemac. svetovno muzicko delo. raspevanoj melidiji.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. 50 sonata za klavir i violinu. Georg Kristof Vagen Zajl. sto se tice pedagogije i violinske prakse. Inac Plajel. 20 simfonija. . . . klavir i violoncelo i klavir i flautu.) Predklasika nastaje 1730. Karl Diter fon Diterzdorf. Rudolf Krajcer. Karl Filip Emanuel Bah.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno.Mucio Klementi (1752 . svetovno. Mucio Klementi.Luidji Bokerini (1743 .1750. u literaturi. Bio je i dirigent pariske opere. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir.Instrumenti se usavrsavaju: violina. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. svetovno delo. Pisao je duete.1775) – orguljas milanske crkve. pored Karla Černija i Kramera. Kompozitori: . Kompozitori: . Mihael Hajdn. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. Pisao je. Pedagog. tria i koncerte uglavnom za violinu. viseglasno. . osnovao je skolu u Milanu. .Inac Plajel (1757 . . . sonate – 106. Tada se javlja teznja ka vodecoj. ali postoji i instrumentalna muzika.Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Johan Joakim Kvanc. instrumentalno. homofono. Johan Kristof Fridrih Bah. god. uglavnom kamerni kompozitor. Francuska – Fransoa Žozef Posek.1831) – Nemac. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. potiskuje cembalo u proslost.Rudolf Krajcer (1766 . Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. homofono. instrumentalno. Napusta se barokna polifonja. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. instrumentalno. godine u Nemackoj. a klavir.1829) – Belgijanac. homofono. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. koji je 1. viseglasno. jedan od najznacajnijih. . iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. i koncerte uglavnom za violoncelo. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. koji potiskuje cembalo. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. u potpunosti zamenjuje stare viole. Italija – Djovani Batista Samartini.Kompozitori: Nemacka – Johan. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu).Fransoa Žozef Posek (1734 .Djovani Batista Samartini (1699 . Johan Kristijan Bah. . Luidji Bokerini. viseglasno. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Radio je u Madridu.

I je brz. druga tema u pocetnom tonlitetu. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. Osniva se orkestar narodne garde. . i u svom radu okrenut prirodi i narodu. hor i solisti. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). stare viole i blok flaute). sto je veoma retko. tema sa var.“ i „decresc. . i zavrsna grupa u osn. tema sa varijacijama (retko) i fuga. u II ima sopstveni stil komponovanja. Sonata – pise se za solo instrument. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal.“. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. i najbolje su mu opere. zanima psihicko stanje.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. ima sonatni oblik. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. simfonije. onda se izlaze druga tema. . a u trecoj fazi je romanticar. 4 stava i orkestarsko je delo. koje su izvodili orkestar. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. i rondo u laganom tempu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. koji kasnije postaje simfonijski. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. kao danas. • Repriza – I tema u D tonalitetu. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. a glavni instrument klasike je klavir. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. i pise se apsolutna muzika (sonate. Tada je napisano 2400 masovnih pesama.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. klavir.. a onda. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). viola i violoncelo. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. To je doba od 1789 – 1799. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. fagot. . Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. drugi instrument je violina. slobodne modulacije. tonlitetu. Uvod donosi orkestar. Moze da bude jos i sonatni oblik. zatim sledi ekspozicija. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. .Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. flautu. „cresc. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. nasuprot Hajdnu. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. hornu. .Pocetke homofinije imamo u operi.. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). i uglavnom pocinje razlozenim akordom. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). gudacki kvarteti i koncerti). Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. klarinet. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . . Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. koje su pisane za narodne mase.

1759. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. u muzickoj porodici. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. 1790. ima turcizama). a neke opere su na Nemackom jeziku. . . koji je bio iz dva dela. „Sat“. 6 pticjih.. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. 1780. u 3 stava. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. Kasnije radi u Minhenu. Klavirska tria – namenjena kucnom.Opera – „Doktor i apotekar“.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji.1809) Rodio se u Roreu. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. je „Stvaranje sveta“. U operama je bila najznacajnija muzika. „Simfonija Jupiter“. . On je ustanovio trostavacni stil. Mnogo je komponovao i nastupao. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. pa u Becu. . i 1809. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. Parizu. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. . tako da se ne zna gde mu je grob. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. „Oksfordska kompozicija“. a kasnije mu je dodao treci. „Simfonija sa udarom timpana“. Stefana i peva tenor. flautu i obou. godine postaje slavan. . „Figarova zenidba“. Poznate su „Pariska simfonija“. Pisao je: .Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. „Londonska simfonija“.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . Prva kompozicija mu je v. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. i. pod uticajem Hajdna. delo u 12 glasova „Salve Regina“. Drezdenu. • Pisao je koncerte za klarinet. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. instrumentalne. za violinu u G duru.. „Sedam Hristovih reci na krstu“. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. u 4 stava. . „Jutro“. „Zablji“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. d mol i c mol. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. „Podne“. i za trubu.Simfonije – napiso je 51 simfoniju.. „Pruski“. 6 Suncevih kvarteta.Oratorijume: 1. „Lincerska simfonija“. „Es Dur simfonija“. koji nije uspeo da zavrsi.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove.Koncerti: za cembalo u D duru. „Praska simfonija“. „Don Zuan“. A Dur. Prvo ih je pisao u 5 stavova. . „g mol simfonija“. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. Zatim je ziveo u Manhajmu. . Sahranjen je u masovnoj grobnici. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. za violu u D duru. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. „Carski kvartet“. „Hofnerova simfonija“. mada one nisu toliko znacajne.Gudacke kvartete: 78 ukupno. godine umire. „Ševin“. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista.. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst.Divertimento – vid zabavne.

Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. i najbolje su mu opere. veseglasno. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. Uzdize se iznad svih pravaca.Koncerti – za violinu. Ruski kvarteti. 1827. Druzio se sa Geteom. . svetovno delo.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. nasuprot Hajdnu. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. . III je u Es Duru. Pocetke homofinije imamo u operi. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma..Sonate – doveo do savrsenstva. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. koje se sastoji takodje od 4 stava. ima svoj stil: D Dur. homofono. .. „Pastoralna sonata“. drugi instrument je violina. pisano u 4 stava. Otac se bavio muzikom. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. . Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. od 3 stava.1800. „Pateticna sonata“. sonata – instrumentalno. koncert – instrumentalno. simfonije. VIII u F Duru – nije toliko znacajna.“. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. Hafner kvarteti. Rezime – Klasicizam (1750. gde je ziveo do kraja zivota. inace trostavacno. slobodne modulacije. As Dur. gudacki kvarteti i koncerti). Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. VI u F Duru – opisuje prirodu. B Dur. svetovno delo. Es Dur. U prvoj fazi je bio klasicar.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. do 1800. kasnije dodaje hor. homofono. Zbog smrti majke ide u Bon. zanima psihicko stanje. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. a glavni instrument klasike je klavir. „cresc. violoncelo.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. V je u c molu. onda odlazi u Bec. gudacki kvartet – instrumentalno. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. Bio je I slobodan umetnik u praksi. klavir. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. obisao Evropu. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. homofono. Najznacajnije su mu simfonije. godine umire. ali se propio i sve potrosio u kafani. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). kretao se u visokim krugovima umetnika.“ i „decresc. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). II je u D Duru. svetovno delo. „Apasionata“. . tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). .1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. kasnije Es Dur. stare viole i blok flaute). viseglasno. prvo je posvetio Napoleonu. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. . . Napisao ih je 9. svetovno delo. G Dur i c mol. Sa 4 godine. homofono. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. viseglasno.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. .Oblici: simfonija – instrumentalno. Sa 17 godina (1787. klarinet.) Obuhvata razdoblje od 1750. . a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Ludvig mladji uci da svira klavir.Ludvig van Betoven (1770 . . Druzi se sa intelektualcima. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. godine. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. i IX u D Duru. „Velika sonata“. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. 3. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. kod koga je uglavnom ucio. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. god. 26. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. i pise se apsolutna muzika (sonate. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. a sa 7 godina je kao cudo od deteta.

• Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. javlja se razocarenje u stvarnost. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Vajmar. . . H. Drezden. Berlioz. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. I. carobnjake. R. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. R. Lajpcig – najznacajniji. . pa umetnici podlezu pesimizmu. Rusije: Moskva.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Vagner. Orkestar dobija danasnju postavku. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Poloneze (selo). Klarinet. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Verdi. junaci. svira se ista muzika. a u trecoj fazi je romanticar. . P. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Noktirni. dvorce. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Empropti. Sankt Peterzburg. Prag. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. koji se javlja u XIX veku.. o Prokomponovana iz 2 dela. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. London.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Straus.• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. Prelidi. List. gradovi Skandinavije. Bize. Valceri (za klavir). Madrid. u II ima sopstveni stil komponovanja. Ritam se bazira na folkloru.. . tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. posle francuske burzoaske revolucije. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. a narocito na umetnost. Ž.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. namenjena zabavi. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Gustav Maler. • Dela dobijaju programski karakter. pojavljuju se sekvence. dosta se upotrebljavaju disonance. o Komicna opera – smesna. Minhen. engleski rog. Bajrojt. u prirodu – sela. F. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Vagner. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Fantazije. Cajkovski.

. gde je studirao prava. – tragicna. romanse za obou. 4 pesme: „Ljubav“. u kom je svirao. klarinet. i isao u narod i slusao narodne melodije. Robert Suman (1810 .. i Varijacije na tonalitete tonova A. gudacki kvarteti.. „Novelete“ (u duru). Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci.. . pa u Drezdenu. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. oktete i uz pratnju klavira. Skace u Rajnu. i 2. Ziveo je u predgradju Beca.Scenska dela – 20 opera. pesnikova ljubav“. Onda je bio u Becu.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. „Potok“ i „Tisina“. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. Imali su kucni kvartet. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. „Pastrmka“. „Karneval“. plesove.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. . ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. Kasnije odlazi u Lajpcig. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. 2 violinske sonate.Simfonije – napiso ih je 9. Komponovao je: . „Vilinski kralj“. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. . Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. Zbirka se sastoji od 20 pesama. Kao pijanista obilazi evropske gradove. nedovrsena – u dva stava 1. . „Majstor Vilhem“.Kompozitori Franc Subert (1797 . Bio je najmladji u porodici. . fagot itd. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. „Divlja ruzica“.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. nazvana jos i „Prolecna“. valcere. i 8.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. „Deset zapovesti“. ali ga ribari spasavaju. u h molu.Za klavir je pisao sonate. i IV je „Rajnska simfonija“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. II je u C duru – „Pateticna“. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. .  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. E i G. „Mirigel. gde i umire u bedi. . Sa sedam godina komponuje i svira klavir.. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena.. Simfonijske etide – skerca i varijacije. Zatim odlazi u Bec. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. . • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. „Grethen za vretenom“. a dar za muziku je nasledio od majke. kvinteti. III je takodje u C duru. lendlere – narodne igre.1828) Rodjen je u muzickoj porodici. u A duru – ona je najznacajnija. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. zatim u Lajpcigu. • „Zimsko putovanje“.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. „Zivot zene“. . Dela: . B. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“.Kamerna dela: klavirska tria.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. Znacajne su: 4. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu.

Koncerte: 2 klavirska. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. i . remek delo mu je „San letnje noci“.. Deda Mozes mu je bio filozof.„Rekvijem“... je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. nacionalne igre neparnog ritma. Obisao je jos i Englesku. • Valcere namenjene instrumentalnom.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. Skotsku. bogatoj. . Kasnije uci kod sestre.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. 2.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. II – „Ples“. na kom je i sam radio kao profesor. .„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda.. ponovo u Becu.. ne mnogo znacajne. bankarskoj porodici.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. IV – „Put na gubiliste“. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. gde Jakob uci da svira klavir. . Marsej. okteti. iz muzicke porodice.. . Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. vesele. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. klavirskom izvodjenju. II stav je za soliste hor i orkestar. Majorku... Nemacku i Italiju. Znacajne su 17 i 33. kvinteti. Englesku. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. 3.Sonate – 3 klavirske. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. pod uticajem folklora. ostrva Habride. VII – Romeo u grobnici.Frederik Fransoa Sopen (1810 .Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. 4. . je „Italija“.. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. Hteo je da studira medicinu. u jevrejskoj. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. Znacajne su As i A dur..Simfonije u cetiri stava: 1. sonate. . Boravi u Rimu jedno vreme. i IV – „Orgije razbojnika“. Francusku. Vodio je pecalbarski zivot. a 2.„Faustovo prokletstvo“. • Skerca. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . Napisao ih je 2: 1. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. kog je ubrzo nadmasio. nisu toliko tehnicki znacajne. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. Komponovao je: . U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. III – „Prizori na polju“. je u a molu . Najvise komponuje instrumentalnu muziku.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. Varsavi. Potom se vraca u Lajpcig. koju je nazvao „Pesme bez reci“.1849) Rodjen u Poljskoj. III stav je Romeova samoca i tuga. i 2. gde otvara 1.. • Nokturna. Izvrstan pijanista i dirigent. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. i 5 „Reformacijska“. violu i violoncelo. je „Pavle“. sonate za violinu. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. Hektor Luj Berlioz (1803 . iako tada dominira opera. III stav – „Gorstak“.... Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. konzervatorijum. . U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima.. u formi kantate.1847) Rodjen je u Hamburgu.. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. Ziveo je u Becu. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. i nisu za igru. . • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. . po poreklu Francuz. II stav je „Povorka hodocasnika“.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart..Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. . . Dela: . Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. i V – „Poselo vestica“. . VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.. je u B duru. V je Kraljica Mab.Kamerna dela: gudacki kvarteti. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. i VIII – finale – pomirenje porodica. komponovan po Sekspirovom tekstu. Dela: . Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. a zatim ga salju kod profesora.„Skotska“.Etide skromnog karaktere. .

„Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba.. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. Komponuje klavirske cikluse: „. i „Herkulova mladost“. „Modrobradi“.Nikolas Delarjak (1753 . Napisao opere: „Herkules“.1888) u Kelnu. Žorž Bize (1857 . .Etjen Meil (1763 .1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. „Ples mrtvih“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje . bio je cudo od deteta. .. „Mrtvacki ples“. Opere: „Crvenkapica“. „Lepa Jelena“. „Godine hodocasca“. On je tvorac simfonijske poeme. . „Setni zvuci“. „Verter“..Ljubavni snovi“.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. .1912) – njegove opere su: „Manol“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“.. Radio je jos i u Parizu. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Glavni predstavnici ovakve opere su: . bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. Becu. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Uglavnom je pisao operete. Tematika tih opereta je prosta.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. „Kraljica od Sabe“.Franc List (1811 . Smatraju ga najvecim klaviristom. „Orfej“.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo. „Mazepa“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Rimu. „Zidar“. predavao na konzervatorijumu u Parizu.. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. „Taso“. „Hungarija“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). Razvija se opereta. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. konji.Danijel Fransoa Ober (1782 . „Bronzani konj“. pa je Bize zbog toga umro od tuge. „Prometej“. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku.. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Kasnije je ova opera postala veoma popularna. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. Otac mu je bio Madjar. „Faust“. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. „Samson i Dalila“. .1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. „Hamlet“. Žil Masne (1842 .1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“.. „Posmrtni mars“. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. zatim statisti. „Krunski dijamanti“..U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. Klavirske koncerte u Es i As duru.U drugoj fazi je originalan stvaralac. Prva pleada kompozitora: . a majka Austrijanka. na sceni se koriste prave vojskovodje. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. Rano pocinje da svira klavir. „Preludiumi“. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . jer je tada Francuskom vladao Napoleon. slonovi. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Opere: „Orlezijanka“. U drugoj pleadi kompozitora.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 .

Gasparo Spontini (1774 . Opere: „Norma“ – najznacajnija. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. „Viljen Tel“.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Radio je u Milanu. Ubacuju se elementi folklora. . . Drezdenu.1835) – rodjen na Siciliji. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. „Sumrak bogova“. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. gde je i umro. U delima se opisuje istiniti zivot. nije iz muzicke porodice. „Lukrecija Bordzija“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. Becu. „Alibaba“. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. i „Gusar“.Luidji Kerubini (1760 .1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. Kompozitori: . „Eurianta“. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. „Fric“ i „Maske“. „Parsifal“ – Sveti gral. „Otelo“. „Travijata“ – pariski boemski zivot. „Tristan i Izolda“. .1901) – iz muzicke porodice. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. „Oberon“ – fantasticna. IV – vrhunac radnje. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija.. „Dan Paskve“.Djuzepe Verdi (1813 .Luidji Leonkavalo (1858 . Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Falstaf“ – komicna opera. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. „Loengrin“. i njima se dodvoravaju Napoleonu. Radio je u Rimu. Ziveo je u Bolonji. Nemacki romantizam . .Vincenco Belini (1801 . „Toska“. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere.Djoakono Rosini (1792 .Djakomo Pucini (1858 . Opere: „Lodoiska Eliza“. „Valkira“. III – prizori sa mnogo statista. .1924) – on je vise lirik. opet u Svajcarskoj..Karl Maria fon Veber (1786 . kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. „Italijanka u Alziru“. remek delo mu je „Seviljski berberin“. Cirihu. Opere: „Tankredi“. „Anakron“. . vraca se u Lajpcig. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne.1851) – rodjen u Ankoni. veselje. „Tanhajzer“ – minezenger. Londonu. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. „Djani Skiki“ – komicna opera. sukob dva sveta.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Kompozitori: . i V cin – sukob i kraj borbe. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. Bajrojtu. Umro je u Veneciji. „Ljubavni napitak“. Opere: „Vile“. „Hugenoti“. kao francuski kompozitori – opere serije.1919) – napisao operu „Pajaci“. Ovo je pravac bez perspektive. „Edgar“. Najznacajniji je operski kompozitor. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. „Prorok“. „Agnesa Fon Hoen Staufen“.1848) iz Bergama. Ziveo je u Bolonji. Magdeburgu. Radio je na konzervatorijumu. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). Veneciji. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. u Milanu.. Ziveo je u Vircburgu. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. italijanske narodne pesme. „Puritanci“. „Mesecarka“.Pietro Maskanji (1863 . malo u Rimu i na kraju u Parizu. nije iz muzicke porodice. . Studirao u Napulju.1868). Opere: „Carobni strelac“. „Zigfrid“. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. i to sve na visokoj nozi). Najbolje su mu opere sa zenskim likovima.Jakob Libman Majerber (1791 . „Ferdinand Kortez“. . U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac.1868) .. zatim zivi u Milanu. Opere: „Vestalka“. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. i zadnjih 50 godina u Parizu. Radio je u Studgartu. Opere: „Monon“. „Kapuleti i Montegi“. tugu. Parizu i u Londonu.. II – duet glavnih likova.Vilhem Rihard Vagner (1813 . i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. Parizu (od svojih dela. . „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. Opere: „Rober Djavo“..Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. „Muhamed“.. Napisao je 73 opere. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. .Gaetano Doniceti (1797 .

. Tematika opera je bila germanska mitologija.1949) – Nemac iz Minhena. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. i sonate za razne instrumente. Posle Hitlera vratio se u Berlin. teska filozofija.1921). varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. kasnije se bavi nemackim. • Vokalni opus – veliki br. Kasnije pocinje da stvara. Tada nastaju opere. na Paganinijevu temu. Radio je u Minhenu. Lajpcigu. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. opere su bile duge i zamarale publiku. . . Sa 14 godina poznat je kao pijanista. . On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. na Hajdnovu temu. e i f molu – jedna od najlepsih misa. interludiume. „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate.Gustav Maler (1860 . mistiku i izolovanost. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. Operete: „1001 noc“.1911) je rodjen u Austriji. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. „Magbet“. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. kao vid zabave. simfonijske poeme – „Don Zuan“.Engelbert Humperdink (1854 . Kompozitori: . Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Komponovao je u duhu folklora. . metamorfoze za gudacke instrumente. . i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. do 9.Peter Kornelijus (1824 . Sumana i F. Bio je upravnik becke opere 10 godina. Bio je majstor orgulja. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“.1903) – austrijski kompozitor. a narocito madjarskim folklorom.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu.Karl Rajneke . „Becka krv“. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. fantazije i minijature za klavir. Minhenu. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. • Kamerna muzika – pisao je duete. „Veseli momci“. . Vajmaru. u formi kantate. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. tria. od kojih su najznacajnije od 4. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. od kojih je jedna sa spanskom tematikom.Johanes Brams (1833 . IV je u C duru. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. ziveo je na ivici bede. gudacke kvartete. . U delima izrazava bol.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). koji je bio centar kasnog romantizma.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. ali i kamernu muziku. . solo pesme pod uticajem R. Napisao ih je 4: u c molu. F Duru. Pisao je jos: 2 opere. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. valcere.1899) je ziveo u Becu.Hugo Volf (1860 . solo pesama. Suberta.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici.Anton Brukner (1824 . „Don Kihot“. Potom odlazi u Bec. „Laka konjica“. plavom Dunavu“.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot).Johan Straus (1825 . • Za klavir je pisao sonate. Sam je pisao libreta za svoje opere. duhovnu krizu. serenade. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru.. Bio je pobozan i radio je u crkvi. u Berlinu. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme.Hans Ficner (1864 . . kantatu „Rinaldo“. „Zivot junaka“. „Karneval u Rimu“. narocito u Becu. madjarske plesove. 9 simfonija. II je u c molu i ima formu kantate. Radnja je jednostavna i prijemciva.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Lajpcigu. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme.Franc Zupe (1819 . kamerna dela. V. Napisao je: 3 mise: u d.1949). 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. jednostavne tematike i operete. fantazije. poseban ciklus „Pesme ljubavi“.1916) – je radio u Visbadenu. . otac mu je svirao kontrabas. VIII je najznacajnija. Potice iz porodice ucitelja. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“.Maks Reger (1873 . zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Nije iz muzicke porodice. „Slepi mis“.Rihard Straus (1864 . . i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. „Price iz becke sume“. sa kvalitetnim tekstom. suma. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa.

1881) – bio je notorni alkoholicar. „Igra pilica“. Rano se bavi komponovanjem. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. Oni su Mihaila Glinku. „Kijevska vrata“. „Sultan i njegova zena“. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Narocito se zanimao za narodni folklor. „Promenata“. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . Bio je i dirigent i bavio se teorijom. Jedno vreme je bio u manastiru. gde se uci muzika. Bio je duze vreme u Parizu. fantazije – „Islamej“. kao na Zapadu.1893) – drugaciji je od svih ostalih. Es Duru i b molu (najznacajniji). Ovde harmonija dolazi do izrazaja. knjizevnost. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. solo pesme. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. Tematika je sudbina. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. dusevna patnja. posle odlazi u Berlin. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. U pocetku je bio cinovnik. . . osnivac moderne ruske hemije. od kojih su najznacajniji u G Duru. u kojima opisuje ljubav. Osnivaju se mnoge muzicke skole. violinski koncert u Bduru. „Carevic i carica“. koji je bio pod uticajem Glinke. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. solo pesme – ciklusi „Decja soba“.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. smatrali ocem ruske muzike. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. zatim slede: „Pikova dama“. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka.. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. „Pripovedanje carevica Kalendera“. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. „Jolanta“ – prva optimisticna.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Bio je potpomognut bogatasicom.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. pedagog i teoreticar.1918) – Francuz po poreklu. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. Bio je i dirigent. „Praznik u Bagdadu“. „Dva jevreja“. Bio je matematicar.1887) – u pocetku je bio hemicar.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . „Koliba baba Jage“. „Zlatan petlic“. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. teorija itd. koga osniva Artur Rubinstajn. Pisao je i solo pesme i simfonije. a i on u pocetku. a zatim se vratio u Rusiju. o Solo pesme. Fantazije na srpske teme. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. Tad se osniva i pevacko drustvo. tvorac ruske muzike.1910) – je osnovao rusku petorku. a ovo je prva ruska komicna opera. Otac mu je bio vojnik. o Fantazije za orkestar. istorijski dogadjaji. Ozivljavaju se heroji. • Aleksandar Borodin (1833 . Na ova dva konzervatorijuma. Masnea.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke.. . .Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. Posle se vratio muzici. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. o Zatim Klavirske koncerte. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Znacajan je i kao dirigent. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. patetika. Komponuju se i opere.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. . osnivac nacionalnog pravca. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. gde i umire. Javlja se interes za istoriju. Pisao je uvertire. a ujedno i prva opera ove drzave. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. kriza. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. „Stari zamak“. „Prica o caru Saltanu“. tako da je prosao Evropu. „Pijaca u Limozu“. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. pod uticajem je zapada. a pre toga je bio ateista. • Cezar Kjui (1835 . jednom recju za umetnost. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina.. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi.

od kojih je najznacajnija „Katalonija“. tako da je pod uticajem folklora. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. . studirao je u Lajpcigu. • Kamernu muziku – klavirska tria. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima.Edvard Hagelub Grig (1843 . Svedska. U njima je obradjivao folklor Slovena. • Klavirske minijature – dve zbirke. .1907) – rodjen u Norveskoj. Prva je pod uticajem Lista. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. • Simfonije – napisao ih je 9. a najznacajnije su mu od 5. Radio je malo u Belgiji. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. dobijaju identitet.Manuel de Falja (1876 . Bio je pesnik klavira. opisuje prirodne lepote. 6 i 7 stavova. Sumana i Vagnera.Antonjin Dvorzak (1841 . Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. gudacke kvartete i kvintete. • Za orkestar: simfonijske varijacije. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. Kompozitori: . Pise se o lepoti drzave (istorijat. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Tada kao i svi narodi. do 9.Isak Albeniz (1860 . Studirao je u Pragu. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture.o Balete. • Kamernu muziku – tria. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. Finska. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. • Koncerte: za klavir u g molu. Nemackoj i malo u Americi. zatim je radio u nemackim gradovima. pod uticajem folklora. Dosao u Prag. koje je nazivao „Spanske svite“. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. Potom se vraca u Prag gde i umire.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. Radio je i u Argentini. U njegovoj pivnici se muziciralo. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . simfonijske poeme. . a kasnije za orkestar. heroji. opis zemlje). kvartete i sonate za violinu i klavir. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. Kompozitori: . Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista.1957) – Finac. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista.1903). „Dalibor“.Jan Sibelijus (1865 . Najznacajniji su „Trnova ruzica“. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. koncert u a molu. 5. ozivljava junake. .Bedzih Smetana (1824 . a posle se vraca u Norvesku. Skandinavija (Norveska.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. • Za klavir minijature. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. Boravio je jos i u Becu.1904) – iz porodice je mesara. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. „Labud“ i „Finlandija“. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). Pise pod uticajem Lista i Vagnera. tako da se on zainteresovao za muziku. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“.Nils Gade – Danska. „Cetiri legende za orkestar“. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. .

. Fransoa Adrijen Boaldje. Engelbert Humperdink. . Instrumentalne su. Rusije: Moskva. London. svetovne i apsolutne. i. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. F. (Cezar Frank. Gaetano Doniceti.• • Opere: „Kratak zivot“. homofona i svetovnog je karaktera. Empropti. viseglasna. . Ceska: Bedzih Smetana. • Dela dobijaju programski karakter. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Vilhem Rihard Vagner. koji se javlja u XIX veku..) Romantizam je pravac u umetnosti. Italija: Djuzepe Verdi. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. o Prokomponovana iz 2 dela. Lajpcig – najznacajniji. Gustav Maler. dosta se upotrebljavaju disonance. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Vagner. Nikolas Delarjak. Kantatu „Atlantida“. Fantazije. Gustav Maler. god. Prag. Noktirni. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Jan Sibelius. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo.Kompozitori: Franc List. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Etjen Meil. viseglasna. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Vagner. Orkestar dobija danasnju postavku. P. junaci. Cajkovski. Minhen. Frederik Fransoa Sopen. kompozicija programskog karaktera. Luidji Leonkavalo. Cezar Kjui.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Milij Balakirjev. Karl Maria Fon Veber. gradovi Skandinavije.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Berlioz. Pjotr Iljič Cajkovski. Madrid. . Johan Štraus.1874. Franc Zupe. . Danijel Fransoa Ober. homofone ili polifone.. posle francuske burzoaske revolucije. o Komicna opera – smesna. Skandinavija: Edvard Grig. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. pojavljuju se sekvence. Aleksandar Borodin. Sankt Peterzburg. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Anton Brukner. Franc Subert. jednoglasna uz klavirsku pratnju. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. svetovna. Maks Reger. Manuel de Falja. Sarl Guno. Žak Ofenbah. List. „Trorogi sesir“. R. Ritam se bazira na folkloru. viseglasne. v. Inace je programska. Hugo Volf. Poloneze (selo). Johanes Brams. namenjena zabavi. Drezden. Djakomo Pucini. Spanija: Isak Albeniz. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Rihard Štraus. engleski rog. I. Valceri (za klavir).Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. instrumentalna. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Emanuel Šabrije). Antonjin Dvorzak. Klarinet. Luidji Kerubini. R. Hektor Luj Berlioz. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Nikolaj Rimski Korsakov. . Vensan Dendi. Vajmar. Žil Masne. Ž. Bajrojt. . Robert Suman. Straus. Kamij Sen Sans. Hans Ficner. svira se ista muzika. Nemacka: Jakob Libman Maerber. H. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Verdi. Petar Kornelius. Gasparo Spontini.Karakteristike pravca: • Fantastika. homofona. Pietro Maskanji. „Carobnjak“. Bize. Prelidi. Žorž Bize. a narocito na umetnost. Vincenco Belini. Djoakono Rosini. Anri di Park. Modest Petrovic Musorgski. Rezime – Romantizam (1800.

„Potopljena katedrala“. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Ogista Renoara. 5/3.1936) – radio je u Bolonji. sonate za violinu. Scensko delo „Sat Spanije“. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. cemu impresionizam tezi. sonate za violoncelo. sa kojim je obisao Evropu. Komponovao je na narodnoj osnovi. operetu „Dete i carolija“. viseglasna. Karakteristike: Napusta se romanticarska. 2.1915) – Rus. . Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. Afrike). Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. samim tim PR intervala. Poeme: „Igra vode“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. flautu. 6/4. kao i politonalnosti. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. modusa. Bio je clan konzervatorijskog tria. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . 5. „Vrtovi pod kisom“. Impresionisti je bio pogrdan naziv. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. harfu. pentatonike. i harfa. „Devojka sa lanenom kosom“. Posle se vraca u Pariz. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. „Pesme beletise“. ali tonalitet jos postoji. a sredstvo izrazaja je harmonija. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. violinu. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. „Balkon“. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. klarinet. Prosiruje se i menja izgled akorda. Vokalni opus mu je neuspesan. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“.Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Sredstva slabljenja tonaliteta. drugi „Svecanosti“. Eduara Manea. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. a treci „Sirene“. Preovladjuje svetovna. i operu „Peleas i Melisanda“. Berlinu i Rimu. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. sveska prelida – znacajni su „Magle“. „Velovi“. Svite: „Kuprenov grob“. • Otarino Respidji (1879 . koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. 6/3.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. raspevana melodija. 4. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. • Moris Ravel (1865 . Za klavir: koncerte u G i D duru. razvijena. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. i treci „Dijalog vetra i mora“. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. Kamernu muziku: gudacke kvartete. cak i u 9/7/5/3. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. su: kretanja u paralelnim 2. 1. „Pavana“ i „Gaspar“. godine. klavir. Nastao u Francuskoj 1874. zbirku od 24 prelida. „Terasa za prijem Meseca“.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. homofona. Okeanije. nimfa). na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. „Ogledalo“. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. • Aleksandar Skrjabin (1872 . siroka. „Prica majke guske“. drveni duvaci (flauta i klarinet). instrumentalna muzika. drugi „Igra talasa“.

cemu impresionizam tezi. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. kao i politonalnosti. nacionalni smer. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. On deli oktavu na 24 jednaka dela. Sredstva slabljenja tonaliteta. tako da se dobija niz od 24 tona. 5/3. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. Aleksandar Skrjabin. drveni duvaci – flauta i klarinet. neoklasicizam. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. pentatonike. i harfe. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. i. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. klavirske minijature i v. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem.1900. god. i zabavna . Otarino Respidji.) Nastao je u Francuskoj. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. vec je samo obelezena visina tonova. ali tonalitet jos postoji. dzez. Ovde se ne koriste notne vrednosti. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. Karakteristike pravca: . To je okvirna melodija. instrumentalna muzika. >. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci.popularna muzika. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. 6/4. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. . Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. PR intervala samim tim. ekonomija napreduje. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. a sredstvo izrazaja je harmonija. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. Moris Ravel. .Rezime – Impresionizam (1874. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. Preovladjuje svetovna. d. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. prva serija. forme. i uvode elektricni instrumenti. homofona. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. neoromantizam. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. 5. aritmija. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. Napusta se romanticarska raspevana melodija. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. upotreba celostepenih lestvica. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. jacina i boja. 6/3. . klasicizmu i prethodnim pravcima. 4. dinamika zivota je burna. koji se ravnopravno upotrebljavaju. mada ima i onih koji polaze od tradicije. . strasnijeg zvuka. 5/8.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. ali se slabi njegov znacaj. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. koriste se udaraljke po potrebi. Prosiruje se i menja izgled akorda. viseglasna. Razvija se tehnologija. elektronska i konkretna muzika. cak i u 9/7/5/3. Kompozitori: Klod Debisi.Muzika se temelji na 12 tonova. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. modusa. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. su: kretanja u paralelnim 2. #). futurizam. Muzika nema zajednicki karakter. kada se sve sabere. kao u baroku. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. jer je svrha ove muzike da opise rat. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. 7/8. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. date i ostale karakteristike tona – trajanje.

koncerte za klavir. Bendzamin Britn. U I periodu je impresionista.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. operu. Struktura. i kvartete. koju izvodi veliki broj solista. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo.kantata). koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. Danci). posle istrazivanja Zigmunda Frojda.Javlja se novo notno pismo. Prvo je radio kao cinovnik. Melodije sadrze velike intervalske skokove. sonate. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori.Muzicka propaganda (radio. Artur Honeger. nego kompozitori. .Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. oratorijumi. Aram Hacaturijan. u Nemackoj. u kojima je hor glavni. a sto se tice dinamike. i baleti. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. • Nemacka: Arnold Senberg. . a kasnije uci da svira i klavir. kao odgovor impresionizmu. Bio je Senbergov ucenik. svite. a zatim kao profesor u Berlinu. „Preziveli iz Varsave“. i kamernu simfoniju. sa 8 godina komponuje. koncerta. svi tonovi su ravnopravni. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. ceste pauze. Segmenti. .Alban Berg (1885 . Los Andjelesu.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. . Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . pa im cak daju apstraktne.. npr. fuge. disonantni akordi. • Engleska: Gustav Holst. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. Ralf Von Vilijams.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici.. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. televizija.. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Alban Berg. . Kompozitori: . Kao mlad uci da svira violinu. orkestarske kompozicije. Magicni kvadrati. Paul Hindemit. Perspektiva. Komponovao je klavirske sonate. preludiuma. Anton Vebern. • Francuska: Darijus Mijo. Dmitrij Sostakovic. Cudjenje. Luidji Nono. • Rusija: Sergej Prokofjev. Njujorku. kvarteta. ekspresionizma). Erih Sati. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. Fransis Pulank.. a zatim koriste u filmovima. Karl Hajnc Stokhauzen. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4).Arnold Šenberg (1874 . koji se koriste kao efekti u filmovima. simfonije. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. • Italija: Feruco Buzoni. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. prisutne su sve oznake od ppp do fff. da se ne bi stekao utisak tonike. Igor Stravinski.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. Pjer Bulez. bez upotrebe instrumenata. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. Bostonu. Olivije Mesijan. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Koriste se forme: etide. operu „Monodrama“. komponovane po principu dodekafonije. Pjer Sefer. Luidji dalla Pikola. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. Djankarlo Menoti. preovladjuju disonance. . • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove.. Norvezani. i operu „Lulu“.

Nazvan je Bahom XX veka.1945) – rodjen u Becu. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. „Slika Matis“. baleti „Prica o kamenom cvetu“. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. ucio i radio u Budimpesti. orkestar. u g molu za klavir. zbirku kratkih melodija (153 melodije). ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. horovodja i dirigent.Bela Bartok (1881 . violu i nekoliko za klavir. kvartete. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. muzicka komedija. Studirao je u Frankfurtu. Komponovao je: razne kompozicije za klavir.1945) – madjarski kompozitor. rog i hornu. i 2 violinska koncerta. u kojima koristi disonantne akorde. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. • Simfonije u stilu klasicara. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. sa folklornim motivima. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. • Opere: „Zivot razvratnika“. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. kantate. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. a kasnije zivi u Parizu.Anton Vebern (1883 . in Des. . . • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. jer je bio veoma dobar polifonicar. a zatim odlazi u SAD. a u II podleze uticaju ekspresionizma. „Rat i mir“. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka.. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. „Petruška“ – tematika ruske bajke. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. gde je i umro u bedi. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. solo pesme. pod nazivom „Mikrokosmos“. i sonate za razne instrumente. . • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. Komponovao je i svoje kompozicije. • Simfonije u duhu Betovena. „Price o vojniku“. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. „Puščinela“. varijacije.1953) – takodje ruski kompozitor.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. Pisao je: • Simfonijske poeme. koncerti za violinu. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. baleti: „Drveni princ“.Sergej Prokofjev (1891 .Igor Stravinski (1882 . udaraljke i celestu“. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD.1963) – nemacki kompozitor.Paul Hindemit (1895 . od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. . U I teriodu je pod uticajem impresionizma. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. • 14 baleta. simfonije za razne instrumente. Radio je na akademiji kao profesor. ucio kod Korskakova. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. violoncelo. Ostali ekspresionisti . „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. uz pratnju udaraljki. • 3 klavirska koncerta. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“.

Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku. Predstavnici: . jevrejsku i indijansku muziku. . Pisao je: kamerna dela – tria. . . od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. Stravinskog. crnacku. . Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. i kompozicije za gitaru i orkestar. Napisao je: 5 simfonija. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Ernst Bloh (1880 . „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. . posle otisao u SAD.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. Napisao dela „Integrali“.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. Komponovao je orkestarske svite. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. „Venecijanske igre“.Žorž Brik } . kvintete.1955) – Nemac po poreklu.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.Čarls Ajvs (1874 . kvartete. .1959) – rodjen u Brazilu. klavirska dela i solo pesme.Aram Hacaturijan (1903 . U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. Komponuje pod uticajem Baha. rapsodije. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. poliritmija.1959) – Amerikanac. .1974) – francuski kompozitor.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. Pise kamernu.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora.Erih Sati (1866 .Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. .Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. Kompozitori: .1955) – direktor opere u Budimpesti.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. Antiromanticari . . koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. . . biznismen u pocetku. ziveo i radio u Parizu. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. i kantatu „Linkonov portret“. . studirao u Parizu.Zoltan Kodalj (1882 . Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. . koncerte za klavir i violinu. . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike.Darijus Mijo (1892 . koncerte. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“.1978) – kompozitor iz Jermenije. .Žorž Enesko (1881 .Hektor Vilja Lobos (1887 . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora.Dmitrij Šostakovič (1906 .Fransis Pulank } . . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. i simfonije. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. simfonijsku muziku. Semberga. . „Pustinje“.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas.1954) – po poreklu je bio Amerikanac.Luj Direr } francuski kompozitori .1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu.Artur Honeger (1892 . Pise pticju muziku. i kantatu „Vereničko lice“. Pise dzez.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. . Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. jer je mnogo voleo prirodu. politonalnost.

serijalna muzika. . Francuskoj. Neobarok.Feručo Buzoni (1866 . pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Neoromantizam.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. Pjer Bulez. politonalnost.Karl Orf (1895 . Ova muzika nema zajednicki karakter. Engleska – Gustav Holst. dodekafonija.Bendzamin Britn (1913 . simfonije. poliritmija.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. udaraljke po potrebi. Nemacka – Arnold Šenberg. atonalnost. Novoromanticari . . fuge.. Olivije Mesijan. Tekst u tim pesmama je na latinskom. cetvrttonska muzika. staronemackom i nemackom jeziku. i uvode se elektronski instrumenti. starofrancuskom. Aram Hacaturijan.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Luidji Nono.Bohjslav Matina (1890 . studirao je u Pragu.1976) – engleski kompozitor. Stvarao je pod uticajem Baha.. Neoklasicizam. Radio je u Moskvi. kafanskom zivotu. klasicizma. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. polifonija. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. Dzez. Erih Sati. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. kvarteti. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. Karl Orf. . Radio je u Nemackoj. dolasku proleca. Bendzamin Britn.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. sonate. kao u doba baroka. raznovrsnost. Mocarta. Futurizam.Sklonost ka proslosti i novoromanticari . preludiumi.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. bitonalnost. Elektronska i konkretna muzika. radio. . . Alban Berg. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Verdija. Igor Stravinski. Anton Vebern. ametrika. ploce. .Pravci: Ekspresionizam. Rusija – Sergej Prokofjev. . Paul Hindemit. aritmija. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. . najznacajniji novoromanticar. pisana za soliste i orkestar. Nacionalne skole. Komponovao je operu „Dr Faust“. Becu. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. Dmitrij Šostakovic. pesme.1959) – ceski kompozitor. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. končerta grosa. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Ralf von Viliams. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Radio je u Rimu i Milanu. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. elektronska i konkretna muzika. posle i kao dirigent. . Berlinu. Italiji. kantata „Karmina Burana“. koncerti.Oblici: nema novih oblika. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Artur Honeger.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. koje su nadjene u manastiru u J. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. televizija. Fransis Pulank. . na ceske narodne folklorne teme. Djankarlo Menoti. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. Melodije su mu u stilu njegove drzave. Italija – Feručo Buzoni. Pisao je simfonije. aleatorika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful