Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

i 6. hromatika. Kina. komedija. tren. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. saman – Indijska muzika mirne melodije. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. duvacki – flaute od trske. a kasnije i C4. i to su citre. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. vec na njega uticu Sirija. o Oblici horske muzike: enkomej. psalmi. napevi – vrste napeva su radni. zicani nastaju od tetive luka. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. . pentatonika. tako sto se dodaju zice i rezonator. kostiju. jer pevaci. Dele intervale na konsonantne i disonantne. Palestina – Izrael. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne.. C5 i C8. skolion. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. kasnije se javljaju trube. gagaku – instrumentalni obl. U Grckoj se javljaju tetrahordi.igre oko vatre. lirski – ljubavni i uspavanke. Preovladava jednoglasje. kamena. delo – pesme uz aulos. U komediji se opisuju natprirodne sile. partenije. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. na kojoj se belezilo. „-“ kraci slogovi. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. muziku. himna. stupnja i bila je velicanstvena. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. 5 i 8. harfe.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo.. modusi. Kineska – igrana drama.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. ima ih sedam.. tragedija. delo – pesme uz kitaru. i 4. i 5.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. i 7. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. koji su ponavljani uz promenu dinamike.).Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. koja takodje. i 2.o Nasuprot tragediji razvija se komedija. a disonantni su svi ostali intervali. . bez njega. lutnje. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. ha-uta – solo pesme. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol.Oblici: ko-uta.. Rim.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2.. enharmonija. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. i 3. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. pean. rogovi i Lituus. i. ditiramb. Grcka – Helada – Helas. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre.. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. . Od duvackih instrumenata Aulos. auletika – instrumentalna-aulos. vojnicki. dijatonika.. makami. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. cak i razmaci manji od polustepena. . i 7. ) Muzika postoji otkad i ljudi. Egipat i Grcka. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. himenej. Imali su znacaj I. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. raga – Indijska muzika brzog tempa. Koriste se ukrasi. nisu znali visinu i trajanje tona. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. trube. Nema sopstvenu. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. balade. kao i tragedija. . a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. e. pa do V veka nove ere. nastaje iz Ditiramba. Mesopotamija – Irak. kitaristika – instrumentalna-kitara. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . Arapi. a ostali su mogli da moduliraju. Frigija Lidija. i. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. koriste se razni intervali. aulodija – v. da je muzika nastala iz magije. tako da stari vek traje od postanka coveka. 5-unisono. metala. Indija. no – scenska muzika. zatim i u ostalim intervalima. . i 1. Najstarija lestvica je pentatonika. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. konsonantni su 4. i 6. autenticnu. hromatiku i enharmoniju. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja.

Instrumenti: razne udaraljke od bronze. nalazimo ga u nauci. Mongoli. rogovi. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. Pocinju da se zidaju crkve. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). Tada se razvija svetovna muzika. gline. Orfej. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. lutnje. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. 476. a feudalci su bili veleposednici. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. . Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. koto. znaci zameljisni posed. Car Konstantin 313. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604)... aulos. biva. kastanjete. oboe. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. Srednji vek se deli na dva perioda: . koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. metalne trube. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga).Kasni srednji vek. . i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. stvaranje i umetnost. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. tehnici. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota.. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Marsej. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. zicani – harfe.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Prve melodije se uzimaju iz Sirije.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. duvacki – flaute. Limos.Prvi kompozitori su Amfion. do 1400. trube. umetnosti i u obicnom zivotu. . . do 1200. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Izraela. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. kitare. . cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). lire.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud.. 395. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. samizen.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. i . drveta – bubnjevi... bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. godine – Romanika. Sve je prozeto hriscanstvom. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. cegrtaljke. u prevodu. i • Od 1200.. Misira – Egipta. On se morao znati napamet.

i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. . Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. i bio u sitnijim notnim vrednostima. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. i on postaje svetovna melodija. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. . pa cak i uspavanke. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. . a narod je bio neobrazovan. romanse. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . u crkvu se uvode orgulje. glumci i dreseri. Sve ove kompozicije su stroficne. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. . gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. zanatlijske pesme. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. f. Magnus. zabavama. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. na razlicitim jezicima. . Perotimus – prvi pisao fo burdoe. . Ima jedan vodeci glas – c. decje pesme. jedan glas ima c. . a tematika je bila lirika ili priroda. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. ratnicke pesme. . a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Plemicke kompozicije izvode zongleri. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. Oni nisu imali nikakva prava. tenor i bas. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama.. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. Radili su i danju i nocu u odelima. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. To su bile: balade. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver).Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. f. .trgovi ulice. To su bili pevaci. . f. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. a u Nemackoj spilmani. . Narod ih je voleo. alt.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. ljubavne. f. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Gral – casa Isusove krvi. i pocinju da pisu muzicka dela. Vlast i crkva su ih progonili. On je dvoglasan. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. f. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. Radili su na tornjevima grada. plesaci. U Francuskoj se nazivaju zongleri. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. f. Na kraju dolaze i do dvorova. dok drugi prati c.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. . Te melodije mogu biti u dorskoj.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente.

Najstarije igre su: Estampida. ljubavne. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. rondelus i kanon. i kasni srednji vek. . 1 zica. motetus. koji vuku korene iz grckih modusa. a u Nemackoj – Volter Fon Der. i goticki – romboidne note. rupica. romanse. lako prenosive orgulje. . na zidovima i prozorima kuca. Hajnrih Fraenlob. Prvi ih uvodi Pipin Mali. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. . Adam De La Al – u Francuskoj.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Jovanu Krstitelju. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. trumsajs. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj.). Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. kipova.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. koji se deli na romaniku – od 1000. konduktus. raspon 2. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. i razni oblici truba. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. god. Rezime – Srednji vek (V . Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. a plemicke minezengeri. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. a kasnije gudacki instrument. ali postoji i instrumentalna. ali postoji i homofonija. salmaj-salimo. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. i Rigodon. koristili su ih putujuci muzicari. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. u pocetku trzacki. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. lauta i lutnja. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. Svetovna muzika – oblici: balade. do 1200.Postoji dosta slika. Magnus i Perotimus. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. Sargarelo. trzacki – harfa. . a plemicke trubaduri i truveri. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Preovladava crkvena muzika. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. rota – 3 do 6 zica. i gotiku – od 1200. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“.5 oktave. duga rezonatorska kutija. fo burdo. Bernar De Vantadorn. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. Pavana. lako prenosive orgulje. do 1400. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. Orguljasi su bili profesionalci. hoketus.. . duvacki – rog. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. Paspje. rebal. Usavrsava se tehnika. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). preovladava polifonija. dvorova. ratnicke pesme i uspavanke. crkava. preovladava vokalna. trumšajs – dug vrat.. .Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). rota. i njima podredjeni radnici-kmetovi. fidel. blok flaute – flaute od drveta. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. ali ima i svetovne. veleposednici i crkva. blok flaute i razni oblici truba. Galjarda. Cakona – italijanske.

U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. modusi. liriku. sto je tada bilo veoma smelo. god. i prvi univerzitet – Sorbona). i tehnici. virle (oblik instrumentalne muzike. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. balada. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. i voleli su da oponasaju zivotinje. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. i prva geografska. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. hromatika i durski i molski rod. Javlja se interes za antiku. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. frotola. Pisan je u 2 ili 3 glasa. . Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. ali ima i homofonih elemenata. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar.  Prateci – instrumenti. kojima je ona poverena. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. ima karakter plesa). Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. god. do 1500. konduktusi.) i kasnu (od 1500. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. do 1600. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). koji se ponavlja kroz glasove. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve.Nosioci muzike su profesionalci. f. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Preovladjuju modusi. f. . do 1600. motetusi. o Narodna pesma – nastala u narodu.) renesansu. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Taj dvor se nalazio u Parizu. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku.  Svetovna misa – sa svetovnim c. a izbegavaju se 4 i 5. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Zastupljena je polifonija.  A u Francuskoj sanson. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. . . Deli se na ranu (od 1300. Misa moze biti:  Horalna – c. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. a potvrdio ga Galileo Galilej. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. te se javljaju narodne pesme. ronda. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. vilota. kadence.Renesansa Renasansa traje od 1300. godine. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja.

1353) – Radio je u Kambreu. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. a kratko vreme i kao imitator. sansone. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . troglasne u strofama. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie.Jakob Obreht (1430 . Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. prirodu. „Lov na jelena“. f. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. sa francuskim tekstom. matematicar i kompozitor. Sansoni su mu bili polifoni. plesnog karaktera. Bio je svestran: knjizevnik. Amsterdam.1493) iz Antverpena (Belgija). „Krici Pariza“. troglasni. kojih je napisao 186. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. a zatim u Parizu kao horovodja. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. i postao biskup u Remsu. Brisel.Kompozitori: Filip de Vitri (1291 . Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije.1505) – rodjen u Utrehtru. . Avru. o Giom de Maso (1350 . a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. ronda pod uticajem narodnog folklora. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. filozof. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. Kredo. „Bitka kod Marinjana“.Dzon Dan Stejbl (1320 .Jan Okegen (1425 . koji je radio u Bordou. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. Belgije i S-I Francuske – Burgundije.1560) – Svestenik.. pedagog.Giom di Fajl (1400 . Gloria.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije.Zil Bensoa (1400 . manji broj moteta i 20 sansona.1474). Pisao je mise. narodne pesme. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu.. Pisao je mise. gde se i rodio. motete. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. matematicar. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. prve oblike rekvijema i pasije. istorijsko-herojske teme. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. Pesnik i biskup. . motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . Predstavnici nove skole su: . Bio je filozof. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. Napisao je 15 misa. motete.Johanes Cikonija – Italijan. radio je na dvoru kod kralja Karla.1460) – Francuz. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Parizu kao dirigent i kompoziror. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Komponovao je dela pretezno narodnog. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. Muziku je ucio u Antverpenu. teoreticar. istoricar. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Pisao je svetovne mise sa c. „Brbljanje zena“. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. a kasnije radi u Parizu. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. . Briz. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. Pisao je mise. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. muzicar. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . i pisao je i duhovne motete i sansone. . biskup. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu.1367) – najznacajniji kompozitor. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“.1377) – najznacajniji uz de Vitrija.

Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . . o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. i one se najvise pisu. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj.1517) – komponovao je mise.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. i sansone.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. • Hajnrih Isak (1450 . • Paul Hofhajmer (1459 . Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. sansone i lidove. • Orlando Gibons (1573 . napevi minezengera. Melodija je tada bila mirna. Rimu. himne pa cak i napevi drugih naroda. . motete i antele. motete i madrigale u dvohorskom stilu.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. u prevodu). moteti.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. himne.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 .Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Kasnije je radio u Milanu.1546) – flautista. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. • Dzon Daunlend (1562 . Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 .Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. i lid – nemacka narodna pesma. mise i psalme.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . koje kasnije ulaze u bogosluzenje.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. • Ludvig Zenfl (1492 . svirao lutnju. Frankfurt. .1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. . - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac.Zosken de Pre (1440 . narocito razvijena u XV veku. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. moteti i malo instrumentalne muzike.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. . a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. Minhen i Nirnberg. • Tomas Morli (1558 . o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. kao i instrumentalnu muziku. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. • Tomas Štolcer (1480 . a najvise obucari. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci.IV period je doba reformacije. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. Kambreu i Parizu.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. To su psalmi.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. . Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. psalmi. . Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani.  Englezi su izmislili variacioni stil. bez skokova.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. narodne pesme sa duhovnim tekstom.

madrigale.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . Firenci. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. i pretrpana polifonija. Milano. a ziveo u Rimu. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. Muzika je mirna. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. 1200 moteta. gde je i umro.1599) rodjen u Beli. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). izbegavaju se modulacije i skokovi.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. Upotrebljava 3 hora. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. . Marka. 5. potom opet u Rimu. • Drugi oblik je Kaco. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. psalme. Mantova i Venecija. . o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. 12 glasova. imao je dva dela. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. Prvi deo je imao polifoni oblik. 6. o Luka Morencio (1552 . patetika i ljubavna poezija. Pisao je za akapela hor. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. o Jakov Arkadelt (1501 . • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. 50 misa. o Cipijan van Rorec (1516 .1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. i stvara kompozicije za jedan instrument. 140 balada i nekoliko kacoa. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. . sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode..Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. o Andrea Gabrieli (1510 . Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Pisao je mise. Napisao je 12 madrigala.. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. motete.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . Tematika madrigala je satira. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. kasnije radi u Italiji. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. lidova. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. horovodja u crkvi Svetog Marka.1462) – Flamanac. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Kompozitor je: .

• Duvaci: cink.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Hans i Mihior Najzinder. koseza. . koji se izvodi na orguljama. • Gudaci: viola da bračo.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. kao pratnju pevacima.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). tako da tokata ima karakter improvizacije. u kojima se oponasa priroda. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. kuranta.. nekoliko viola. Oblik je neodredjen. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. bure. trombon. a oblik mu je trodelan. 3 lutnje. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. . pri izvodjenju sansona i lidova). Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. Dzon Daunlend i Tomas Morli. violina. . o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. Alberto da Mantova. cakona. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova).  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. kornet. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. korneta. alemanda. Pocinje razlozenim akordima. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. Tomas Morli. fagot. To je u stvari motet. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. . a kasnije dobija krace notne vrednosti. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. II vrsta je varijacioni ricerkar. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale.. blok flauta. Paul Hofhajmer. . Prethodi fugi. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. Orlando Gibons. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. pavana. Dzon Daunlend.  Preludijum – uvod za fugu. viola da gamba. flauta i fagota.

Zil Bensoa. Filip de Vitri. . trombon. vokalna. preludium – predstavljaju uvode za fugu. homofona. viola da gamba i violina. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. i prva geografska. Jakob Obreht. do 1500. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. viseglasni. Luka Morencio. . i tehnici. Orlando di Laso. god. godine). Preovladava apsolutna. kornet. polifoni. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. madrigal – programski. Dzon Šepard. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Giom de Mašo. polifona. a u Francuskoj je to šanson. frotola . balada. viseglasna. do 1600.) Renesansa obuhvata period od 1300. i voleli su da oponasaju zivotinje. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). duhovni ili svetovni oblik. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. Ludvig Zenfl. i koralna predigra.1600. viseglasna. Djovani Gablrieli. Paul Hofhajmer. . tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. Cipijan van Rorec. Johanes Cikonija. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. 3 lutnje. misa – programski. Hans i Mihior Najzinder. gudacki – viola da bračo. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. hromatika i durski i molski rod. fagot. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). vokalni. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Pojavljuje se i Protestantizam. . viseglasni. liriku. kadence. Hans Saks. Dzon Daunlend. Instrumentalna: Francesko da Milano. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. Giom di Fajl. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. blok flauta. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. svetovna. Alberto da Mantova. polifona. Hajnrih Isak. duvacki – cink. polifoni duhovni oblik. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Jakov Arkadelt. flauta i fagota. vokalna. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. godine. Leonard Lehner. Orlando Gibons. modusi. Kleman Zaneken. svetovna. Andrea Gabrieli. polifona. Karlo Djezoldo Venoja. nekoliko viola.Rezime – Renesansa (1300. Javlja se interes za antiku. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. Nemacka: Hajnrih Fink. viseglasna. Tomas Štolcer. Vilijam Berg. Dzon Daunlend i Tomas Morli. godine) i kasnu (od 1500. Johanes Ekard. do 1600.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Jan Okegen. .Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. vilota – programska. viseglasni. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Nosioci muzike su profesionalci. svetovna. i deli se na ranu (od 1300. korneta. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve.programska.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. Hans Leo Hasler. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. viseglasna. Tomas Morli. Engleska: Robert Vajs. polifoni duhovni oblik. Italija: Andrijan Vilaet. te se javljaju narodne pesme.

zakon gravitacije – Isak Njutn. Oratorijum i Pasija. kod plemica u dvoristima. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). godine. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. do 1750. fantazija. prvi dvogled. . Kantata.Barok Barok traje od 1600.Treci period obuhvata razdoblje od 1700.Prve opere su nazvane pastoralima. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). preludium. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. do 1750. . Barok se moze podeliti na tri perioda: . a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. glumu.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. . nastupe hora. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. svita. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine).Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. Opere su izvodjene na dvorovima. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. godine i tada preovladjuju modusi. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. i baletske igre. nastao iz korala. godine. fuga i tokata. Sadrzao je glumu. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. Izvodila se uz glumu i muziku. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). ali duhovna ne zamire. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike.Prvi period traje od 1600. Nastala je u Italiji 1594. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom.Drugi period traje od 1650. godine u Firenci. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. do 1700. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). a kasnije u pozoristima. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. godine nove ere i veoma je znacajan. do 1650. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. . sonata. a potvrdio Galileo Galilej. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. opservatorijum. muziku i ples. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. prva stamparija. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. Opera je u sebi sadrzala arije. . • Kineska opera. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. . Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. lirskog karaktera.

najznacajnije su: Orfej. 1600. orgulje. 1 lutnje. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. ekonomski i umetnicki centar Italije. muziku. petozvuke. flauta i oboa. • Negove opere pocinju fanfarama.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. 2 viole „da braco“.1576.. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. nekoliko violina. Orkestar je veoma znacajan. Tu je ucio violu. najavljuju pocetak opere. 4 trombona. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. mrznju. pevanje i kompoziciju. 2 kitare. godine. balet.. godine. scenu. Krunisanje Popeje. politicki. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). . Prvenstveno je vazna muzika. Njegove opere su: Armida. Andromeda. . . Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. godine Domeniko Macoti (1592 . Tematika ovih opera je mitologija. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. zatim sledi prolog.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“.Druga kamerata je osnovana 1587. . . koji se zalaze za crkvenu muziku. i ona je u XVII veku bila kulturni.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. 3 viole „da gamba“. a kompozitor je bio Jakopo Peri. numere. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. 2 korneta.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. 3 trube. Papa postaje Inosent X. godine i dejstvovala je do 1592. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. hor. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. . drugi spor i treci brz. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. dvoje orgulja. . radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. Tad se razvija i opera Revija. 1826.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. od duhovnih kompozicija mise i psalme. o Djulio Kacini (1550 . godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. 2 viole – kontrabasa. zivotnu sredinu.Mikelandjelo Rosi (1600 .1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera. Arije su. Fanfare – to su trube bez ventila. modulacije u udaljene tonalitete. koje ne ucestvuje u samoj operi.1665) je drugi Rimski kompozitor. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. disonantne tonove. dekor. nekoliko kitara i nekoliko cembala. Opisuje zivot. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. Odisejev povratak. bes. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. nalazi se u pokraini Toskani. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. Trodelne je forme i prvi deo je brz. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu.Stefano Landi (1580 . Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. zatim sledi prolog u kome jedno lice. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija.

U tim operama opisuje idilu. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. nastupe horova i sam ples – balet. rog. masina. U operi.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. laganog i brzog dela. horovi i balet. Sacuvano je njegovih 40 opera. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. „Kserks“. umesto drame. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. . .Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. 20 oratorijuma. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. oboe. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. scenom i kostimima. a onda je 1651. godine. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). sa bogatom scenom. gluvi i slepi ljudi. Prvenstveno je bio pesnik. „Pobeda casti“. trgovina decom. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. Balet je bio omiljen u gradjanstvu.Alesandro Stradela (1642 . upotrebom slonova. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. koji se nije menjao do Mocarta. godine izvedena prva opera. pod nazivom „Komik“. na visi nivo. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Kompozitori tadasnjice su: . Izvodjena je na poljanama. U svojim operama istice lepo pevanje. godine. . koja se sastoji od brzog. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. sa koreografijom. od Vaskrsa do Juna. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. lopovi. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. a neke od njih su: „Didona“. On je izgradio tip italijanske uvertire.1682) – imao je buran zivot. „Grizelda“. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). cak nekad i pretera u tome. god. nekoliko viloloncela i kontrabasa. 200 misa. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. vokalne tacke. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. sa raskosnim dekorom. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. i od Septembra do Decembra. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. i podigao orkestar. ucesnika orkestra i hora. sa velikim orkestrima i horovima. od kojih je sacuvano 20. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. sam je pisao libreta za svoje opere. . Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. bez dramske radnje. • „Venerini vrtovi“. sa elementima komike. . „Herkul ljubavnik“. a baleta skoro da nema u ovim operama. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. Teme su iz mitologije. nekoliko viola. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. Balet kasnije dobija recitacije. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. i broj sveca – osvetljenje. pa i gondolierima – vozacima camaca. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. fagot i dve flaute.Mark Antonio Česti (1623 .Alesandro Skarlati (1660 . Napisao je 150 opera. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. svirao. • Prvi balet je nastao 1581. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala.Francesko Kavali (1602 . otmice.

o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. „Kastor i Polus“. • Zan Batist Lili (1632 . . a kasnije radi u vecini francuskih gradova.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. . neke od njih su: „Feton“. znacajni su jos orkestar i balet. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. IV i V stupnja. a mol za izrazavnje tuge i bola. . ministar u vladi Luja XIV. dekor i scena (mnogo kostala). Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija.• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. Opera u Engleskoj U prvom periodu. „Apis“. balet i bogat orkestarkski aranzman. upoznat sa Barberinijevom operom. balet dobija kvalitetan tekst. barokni kompozitor. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. koja se kasnije koristi za sve opere. „Hram slave“. pa i na dvoru u Parizu. • Zan Filip Ramo (1683 . Ucio je u Italiji. Njega prvenstveno interesuje akord. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. i znacaj I. gubi se dramska radnja. god. „Alčesta“. „Armida“. postupci.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. kada se u Italiji pojavljuje opera. a kasnije radi na dvoru. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. 1647. gde je bio kompozitor i dirigent. „Don Kihot“. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. Kasno pocinje da pise opere. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja).Dzon Blou (1648 . Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci.1695) – najznacajniji engleski. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame.Henri Persl (1659 . Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. „Vilinska kraljica“. inace mitoloske tematike. „Reno“. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. koje su imale mitolosku tematiku. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. o Tematika opera je bila grcka mitologija. Carls II je imao svoj orkestar. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. „Roland“. . Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“.Metju Lok (1630 . U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). o Napisao je 15 opera. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. solisti.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. „Pigmalion“. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. i o njima je morao obavestavati kralja. „Tezej“. orkestar i ima plesa.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). koji ozivljavaju interes za pozoriste. Pojedine opere imaju 5 cinova. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. . sa 12 godina dolazi na francuski dvor. u Engleskoj postoje scenska dela: . ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota.

koje je radilo 60 godina. „Oktavija“ – grcka mitologija. a ni baleta.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Bah. hor i orkestar..Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. Nemci koriste isti ritmicki kostur. nastupa horova. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. Opere: „Almira“. nastupa solista. koju je komponovao Hajnrih Šic. ponovo hor i na kraju protestantski koral. duhovna kantata i duhovni oratorijum. arije. . Iz opere dobija recitativ i arije. Lajpcig.1750). opersko pozoriste. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. Tu Johan Tajl 1678. • Lirskog je karaktera. koje izvode: solo pevaci. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. solisti. Znacajni centri tada su: Bec. gde se kasnije izvode domace i strane opere. kracih polifonih melodija – Turbi. kontrabas. violine. . sacuvano je 25 – raznovrsna tematika.  Najvise kantata napisao je J. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. zatim sledi nastup hora. „Hamburski sajam“. Ima recitativ. viole da gamba. „Krezus“. S. • Georg Filip Teleman (1681 . „Pimpimona“. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. lutnje. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . oboe. kao muzicki oblik. koju izvodi evangelist.1672) – otac Nemacke muzike. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). Bah (1685 . Minhen. nastupe solo pevaca.1739) – napisao oko 120 opera. a moze biti duhovna i svetovna. Znacajan je orkestar: cembala. propovedi.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. „Mirivajz“ – grcka mitologija.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. fagot. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. S. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama.Prvo je nastala solo kantata. i na kraju protestantski koral. Svi stoje mirno u frakovima. scensko delo. recitativi. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. arije. otac nemacke muzike. .. Oseca se uticaj francuske opere. flaute. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. . koji opisuje Hristovo stradanje. Osnovao je prvi muzicki casopis. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. i autor je 40 opera. a crkva da bi vratila svoj ugled. Radnja je staticna nema dekora i kostima. . Posle njega pasije je pisao i J. Pasija se. Pasija je izrazito duhovni oblik. bas. . • Sastoji se od: uvertire. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. jer koristi tekst iz biblije.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. Drezden. Neke od njih su: „Don Kihot“. gradi savremene katedrale. sa pevackim tackama i malo instrumenata.

. danas). i ona opisuje svakodnevni.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku.Djovani Batista Pergolezi (1710 . koje se nazivaju laude. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. soliste. Jovan Krstitelj“. .Domeniko Čimaroza (1749 . . koje izvode solisti hor i orkestar.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). a neki od njih su: „Jefta“. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu.Nikolo Pićini (1728 . i moze biti duhovni ili svetovni. koju gradjanstvo stvara za sebe.Djakomo Karisini (1605 . „Solomonov sud“. sto znaci govornik.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. Radio je kao orguljas u Pivoli. To je najslozeniji. . Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. recitativ i arije. moze biti duhovni ili svetovni. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“. Prva ovakva opera javlja se u Italiji.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. „Baltazar“.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi).Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. horske deonice. . a u Rimu kao crkveni horovodja. italijanskog svestenika. Engleska: . najznacajniji i najgrandiozniji oblik. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. stvarni zivot. Zatim uvodi i soliste i hor. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. . Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . koje vode poreklo iz italijanskih pesama. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. . Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. u crkvi. Predstavnici crkvene muzike Italija: . Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Ima uvertiru. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. zatim u Becu.

.1799) – ziveo je u Becu. Arije – nema vokalnog isticanja. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. pod uticajem Francuza. „Tom Dzons“. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. Vodi poreklo od skolskih komedija. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“.Djovani Baizieljo (1740 . Znacajni kompozitori: . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji.1804) – napisao je operu „Lov“. . Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije).. i ona mora da prati tekst.Andre Modest Gretri (1741 . Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. bilo je dresera. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo.1788) – nemacki kompozitor. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. Ovde se komicna opera naziva Komik. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. u kojima je hor nosilac dramske radnje.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.Johan Adam Hiler (1728 . gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. „Viljem Tel“. Dramska radnja je toliko bila nevazna.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. u kome dominira pevac (kastrat). On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. i napisao je operu „Doktor apotekar“. Publika je dolazila na predstave. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. marioneta – koje su bile jako popularne. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme. „Carobnjak“.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. . Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. rodjen u Erezbahu.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. vodeci. .Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. da gotovo da i ne postoji. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. jer je bio poznati sahista. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. sto znaci voditi. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. zivotinja. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: .Georg Bend (1722 . obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. . Cekao se kompozitor. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama.1813) – boravio je u Italiji. „Ricard lavljeg srca“.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . gde pise svoje prve opere. pod nazivom Zingšpil. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. Javljaju se i prvi kompozitori: . Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ.1816) – napisao je oko 100 opera. Tada se solo pesmama dodaje uvertira.Fransoa Andre Felidor (1726 . bilo je vazno samo da se ispuni bina. npr. .

u sestodelnom taktu. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. „Alčesta“. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. u laganom tempu. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. klavir ili orgulje. a moze biti i fuga. Imao je od 4 do 6 stavova. „Gavota“.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. u trodelnom taktu. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. o Ziga – engleska igra. Hendl.  Drugi stav je miran.  Treci stav je brz. visoke trube – farine. Za ove instrumente J. Prvo je to bila zbirka plesova. S. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. „Galjarda“. znacajnije opere su mu: „Orfej“. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. „Menuet“. S. koje su imale od 5 do 7 zica. u tonicnom tonalitetu. Graditelji su: Atonio Stradivari. J. Imali su punocu zvuka i motoricnost. spinet. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. . „Zacarano stablo“. trube i fagoti. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. . Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. „Armida“. koja se krece kroz glasove. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. da gamba i da bračo. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. a drugi obrnuto. brzog. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. Antonio Vivaldi. „Ekosez“. blok flaute. To je Skarlatijev tip sonate. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. i u tonicnom tonalitetu je. u cetvorodelnom taktu. umerenog tempa. baziran na improvizaciji – general bas. Najcesce je pisana za cembalo. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. viole. zivahnog ritma. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). o Sarabanda – spanska igra. F. Svita se jos naziva i Partita. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. kao npr. mirne melodije.U periodu od 1700 do 1750. virdzinal. kratak. „Paris i Elena“. sto znaci takmiciti se. trube od metala. o Kuranta – francuska igra. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. To moze biti varirani I stav. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. fagoti. o Duvacki korpus: flaute. brzog pokretnog ritma. Bah i Hendl. „Cakona“. „Hipolit“. klavsen. Ove koncerte pisali su G. cembalo.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. Bah. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Nikolo Amati. „Rondo“. u trodelnom taktu. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. violoncela i kontrabasi. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. prefinjen. viole. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. „Altazerz“. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. „Ifigenija na Aulidi“. „Ifigenija na Tauridi“. „Bure“. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. . oboe. • Trzacki instrumenti – laute.

Pisao je trio. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. zatim odlazi u Englesku. visezvuke. . i obogaciju svitu igrama: „Paspje“.• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati.1667) – ucio je kod Freskobaldija. tokate i partite. koristi velike melodijske skokove.Samuel Šajt (1587 . najznacajnija su mu koncerta grosa. . To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. Bio je prvi. Posle njega tu je radio J. Bah.Jan Peter Svelink (1562 .Ditrih Bugstehude . koncerte. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja.Johan Kaspor Kerl . On uvodi programnost – pise svite.Johan Junau (1660 .Johan Kaspor Ferdinand Fišer . . gde je prvi uveo trostavacni sistem.1643) – rodjen u Ferari. Pisao je fuge. fantazije i partite pod uticajem Italije. . i najveci u orguljskoj tehnici pre J. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. plesove i varijacije. tremolo. Pisao je tokate. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . solo sonate.Johan Herman Šajn . konstruisao je danasnje gudalo. gde je radio u gradskoj kapeli. fantazije. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena.Jan Rajneken . Ostali unose varijacije i programnost. Venecija. Prvo je bio u Bolonji. • Djuzepe Tartini (1692 .1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. S. gde se predstavlja novi materijal i. sonate za violinu. za violoncelo. fantazije. koji su imali od 3 do 6 stavova. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. Tome u Lajpcigu. obogacuje violinsku tehniku – trileri. u sluzbi kardinala. Pisao je fantazije. fuge.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. razvojni deo. Pisao je i solo koncerte.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. tokate.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje.Johan Pohelber . Pisao je fantazije. .Johan Jakob Fraberger (1614 . Prvi uporebljava deblje zice. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). Uglavnom pisu fuge. Bolonja i Padova. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . orguljas iz Amsterdama. „Rigodon“.Djerolamo Freskobaldi (1583 . napisao je 446 koncerata. npr: „Oluja na moru“. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. Baha. „Gavota“. Kompozitori: . ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. • Arkandjelo Koreli (1653 . 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. koralne tokate i plesove. . a zatim u crkvi Sv. „Cetiri godisnja doba“. Petra u Rimu. Kasnije radi u Flandriji. a zatim u Rimu.1741) – bio je svestenik.1621) – Holandski kompozitor.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . Napisao je 50 trio sonata. S. „Ekoseza“. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. Uglavnom se pise kamerna muzika.

zatim na dvoru i u kapeli.Zan Fransoa Dandrije . od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. gde je poducavao kraljevu decu. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. prirodu.1733) – iz muzicke je porodice. druga tema u osnovnom tonalitetu. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. zatim u Lisabon. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo.Šarl Fransoa Kupren (1660 . zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. „Tereza“. Napisao je 550 sonata. „Kneginja od Sane“. Kasnije odlazi u Rim. Znacajan kompozitor je: . Pisao je: trio sonate. „Zaljubljeni slavuj“. kao dvorski kompozitor. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. „Procvatali vocnjaci“. zavrsna grupa i kraj. od moguca dva. Zatim sledi most. zoologiju – zivotinje. „Sestra Monika“. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu.Domenico Skarlati (1685 . Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. „Komarac“. „Male vetrenjace“. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). On takodje koristi programnost. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. Kompozitori: . sto doprinosi vecoj motoricnosti. inace nejednake strukture. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. koncerte – 14 koncerata. ili duru.Fransoa d’ Aženkur .Luj Mašan . Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. u kojima je opisivao portrete. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. . ili paralelnom duru. dvodelnih. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. „Zeteoci“. „Leptiri“. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. u kome se odvija modulacija. koja priprema drugu temu. jednostavacnih. Cembalo ima kratak pun ton.

plus. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. Nikada nije napustio Nemacku. Rim. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). kao kantor. Ajzenah. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. hor i orkestar. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. Tome. . 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. komponuje. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. „Kserks“. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. napisao ih je oko 300. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. u svim tonalitetima – remek delo. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. • Francuske svite. popravlja rogulje i. fuge. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. „Samson“. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. „Teodora“.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. „Herkul“. gde radi na dvoru. Erfurt. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. Bah se rodio u Ajzenahu. • Misa u h molu od 24 stava za soliste.1750) Iz muzicke je porodice. „Tamerlan“. violinu.Oratorijumi. koje su sadrzale i do 7 stavova. po uzoru na francuske klavseniste. Tu svira orgulje.. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. • Engleske svite od 4 stava. kod brace uci da svira klavir. sa tematikom starog zaveta. Komponovao je: . Onda odlazi u Italiju (Firenca. „Baltazar“. . On im prepisuje note. „Arminija“. „Dzošua“. zatim za violinu – u a molu i E duru. „Aleksandar“. Posle opet ide u Italiju.Johan Sebastijan Bah (1685 . „Didona“. 4 cembala. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. gde se upoznaje sa italijanskom operom. • 6 svita za violoncelo. . 6 sonata. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. orgulje i teoriju muzike. Nije iz muzicke porodice. Uci da svira orgulje i violinu. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. fantazije. gde je radio kao profesor. . 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. „Mesija“. Vraca se u Nemacku. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. Venecija). i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. Ukupno je napisao 40 opera. od toga 20 svetovnih. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. Mulhauzenu.. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. „Tezej“. Kompozitorski rad: . „Julije Cezar“.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija.Opere serije: „Jupiter“.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. „Suzana“. J. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. „Semiramida“. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). u Hanover. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. 150 korala – obradjenih za orgulje. . vraca se u Nemacku i tu umire.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. . „Roland“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. poducava teoriju. „Izrael u Egiptu“. a sve ostale su duhovne.Za orgulje: preludijume tokate. Harmonija dolazi do izrazaja. S. a po obliku slicne fugama. Georg Fridrih Hendl (1685 . • Goldberg varijacije. Mlad je ostao bez roditelja. potom odlazi u London 1714. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. „Himenej“. „Kantata o kafi“. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. zavrsio je lekarski fakultet. ali se nije bavio medicinom.

polifono. instrumentalno. i tokata – apsolutno. Zan Filip Ramo. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. . instrumentalno. koje su imale od 5 do 7 zica. Andre Modest Gretri. viole. polifono. Georg Bend. god. instrumentalno. Djovani Baizieljo. Henri Persl. Rober Šamber. . Djovani Batista Pergolezi. viseglasno. Fransoa Andre Felidor. instrumentalno. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. . Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . o Duvacki korpus: flaute. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente.Drugi period traje od 1650. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. i Oratorijum. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Mark Antonio Česti. homofono. 2 svite. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. naziv je nastao od ital. viseglasno. motet i madrigal. svetovno delo. Virdzilio Macoki. Johan Adam Hiler. reformatori opere – Pjetro Metastazi. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. duhovno ili svetovno delo. trube od metala. Alesandro Skarlati. u potpunosti iskorenjuje feudalizam.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. do 1700. viseglasno. naziv je nastao od reci „orator“. baziran na improvizaciji – general bas. instrumentalno. homofono. fantazija – apsolutno. Alesandro Stradela. virdzinal. Barok se moze podeliti na tri perioda: . instrumentalno. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. trube i fagote. cembalo. ali duhovna ne zamire. instrumentalno. Rezime – Barok (1600. veseglasno. duhovno ili svetovno delo. polifono.). svita – programsko. do 1650. . sonata – apsolutno ili programsko.). Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. Metju Lok. reci „cantare“. svetovno delo. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. Zan Batist Lili. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. viseglasno. oboe. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Georg Filip Teleman. do 1750. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. godine. godine i tada preovladjuju modusi. svetovno delo u 4 stava. Pasija – programsko. Djakomo Karisini. viseglasno. Kapitalisticki drustveni poredak. viseglasno. viseglasno. preludium – apsolutno. klavsen. da gamba i da bračo. Kristofer . Stefano Landi. koje se sastoji od 3 stava. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). svetovno delo. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. Dzon Gej. homofono. svetovno delo. viseglasno. Nikolo Pićini. visoke trube – farine. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. homofono. pretezno polifono. viseglasno. Rajnhard Hajzer. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). Domeniko Čimaroza. polifono. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Alesandro Stradela. Alesandro Skarlati. viole. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. Francesko Kavali.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju.apsolutno.pevati. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. homofono. fuga – apsolutno. blok flaute. svetovno delo. Antonio Abatini. polifono. • Trzacki instrumenti – laute. Johan Tajl. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine).Prvi period traje od 1600. spinet. violoncela i kontrabase. Dzon Blou..sto znaci govornik – programsko. Mikelandjelo Rosi.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. viseglasno. • Instrumenti sa dirkama: orgulje.1750. na narodnom jeziku. Karl Diter Fon Diterzdorf.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. godine. Klaudio Monteverdi. svetovno delo. Domeniko Macoti. iskljucivo duhovno delo. fagoti.

pisao je jos i koncerte. tako da one iscezavaju. Dosao je u Manhajm. U Francuskoj i Italiji. Arkandjelo Koreli. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. . Jan Peter Svelink. gudacki kvartet. Djerolamo Freskobaldi. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . kvadratne su strukture). Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . Kompozitori: • Johan Štamic (1717 .  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . . sonate i koncerti.1757) – Ceh po poreklu. fagota. 4 horne i timpana. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Johan Junau. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. J. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. Pisao je simfonije i klavirske sonate. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . godine u Nemackoj. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. Napisao je 37 klavirskih koncerata. 32 takta – tj. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. • Karl i Anton Štamic . italijanski violinisti – Djuzepe Tartini.1782) – Radio je u Berlinu. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. Johan Jakob Fraberger. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. 16. 2 flaute. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. klavirska sonata.Vilibald Gluk. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. i folklora.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. klarineta. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina.Oblici. 12 klavirskih sonata. 10 II violina.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. opere. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. na dvoru i kod bogatih. Napisao je 74 simfonije. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Uglavnom su se pisale simfonije.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. 4 violoncela. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . Antonio Vivaldi. 2 oboe. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. a kasnije odlazi u Hamburg. Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. Samuel Šajt. opere i sonate. 4 kontrabasa. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. raspevanom melodijom.1777) – pisao je simfonije.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. Tu su pisane simfonije od 3 stava. a klavir je zamenio cembalo. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. Domenico Skarlati. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . i to su: . za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Djuzepe Toreli. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl.

Bio je i dirigent pariske opere. Mucio Klementi. god. .Luidji Bokerini (1743 . instrumentalno.) Predklasika nastaje 1730. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. homofono.Inac Plajel (1757 . 20 simfonija. uglavnom kamerni kompozitor. instrumentalno. Inac Plajel. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente.Fransoa Žozef Posek (1734 . Rudolf Krajcer. Karl Filip Emanuel Bah.1750.Djovani Batista Samartini (1699 .1831) – Nemac. gudacke kvartete i 40 etida za violinu.1831) – Nemac. Pisao je duete. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. instrumentalno. homofono. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). . varijacije za violinu. Pedagog. tria i koncerte uglavnom za violinu. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. viseglasno. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Johan Kristof Fridrih Bah. raspevanoj melidiji. u literaturi. Kompozitori: . Karl i Anton Stamic. . i koncerte uglavnom za violoncelo. u potpunosti zamenjuje stare viole. . Pisao je. Georg Kristof Vagen Zajl. sonate – 106. pored Karla Černija i Kramera. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Tada se javlja teznja ka vodecoj. Napisao je 91 gudacki kvartet. viseglasno. homofono.1775) – orguljas milanske crkve. klavir i violoncelo i klavir i flautu. 50 sonata za klavir i violinu. Pisao je violinske koncerte. svetovno delo. Napusta se barokna polifonja. . Francuska – Fransoa Žozef Posek.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. . Mihael Hajdn. Luidji Bokerini. Karl Diter fon Diterzdorf. koji je 1. osnovao je skolu u Milanu. svetovno muzicko delo. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. Johan Joakim Kvanc. Kompozitori: . . Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. mirnoj. Italija – Djovani Batista Samartini. koji potiskuje cembalo.Instrumenti se usavrsavaju: violina. . Vilhem Frideman Bah. ali postoji i instrumentalna muzika. jedan od najznacajnijih.Mucio Klementi (1752 . svetovno.Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Johan Kristijan Bah.Rudolf Krajcer (1766 . i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. a klavir.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir.Kompozitori: Nemacka – Johan. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1.1829) – Belgijanac. viseglasno. . sto se tice pedagogije i violinske prakse. potiskuje cembalo u proslost. Radio je u Madridu. godine u Nemackoj. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“.

i najbolje su mu opere. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. . Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. slobodne modulacije. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. a glavni instrument klasike je klavir. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. koje su pisane za narodne mase. fagot.Pocetke homofinije imamo u operi. drugi instrument je violina. flautu. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. stare viole i blok flaute). Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. tonlitetu. simfonije. hornu. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). klarinet. Sonata – pise se za solo instrument. u II ima sopstveni stil komponovanja. i zavrsna grupa u osn. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. .“ i „decresc. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet.“.I je brz. hor i solisti. tema sa var. . tema sa varijacijama (retko) i fuga. 4 stava i orkestarsko je delo. Moze da bude jos i sonatni oblik. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. . Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. .III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. viola i violoncelo. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. nasuprot Hajdnu. zatim sledi ekspozicija. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. gudacki kvarteti i koncerti).  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. . a u trecoj fazi je romanticar. i pise se apsolutna muzika (sonate. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta).Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. . Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. klavir. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. „cresc. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). kao danas. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . Uvod donosi orkestar. To je doba od 1789 – 1799. koji kasnije postaje simfonijski. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije.. i rondo u laganom tempu. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. ima sonatni oblik. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. koje su izvodili orkestar.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. Osniva se orkestar narodne garde. druga tema u pocetnom tonlitetu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. zanima psihicko stanje. onda se izlaze druga tema. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. • Repriza – I tema u D tonalitetu. a onda.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. sto je veoma retko. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale..

. koji nije uspeo da zavrsi.Gudacke kvartete: 78 ukupno. U operama je bila najznacajnija muzika.. i 1809. „Lincerska simfonija“. . „Es Dur simfonija“.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. d mol i c mol. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. pa u Becu. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. Sahranjen je u masovnoj grobnici.Divertimento – vid zabavne. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. „Jutro“. godine umire. Kasnije radi u Minhenu. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku.. „Zablji“. . „Hofnerova simfonija“. „Sat“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. Parizu.. „Figarova zenidba“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). a kasnije mu je dodao treci. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. Stefana i peva tenor. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. koji je bio iz dva dela. „Simfonija Jupiter“. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. 1790. Poznate su „Pariska simfonija“. mada one nisu toliko znacajne. a neke opere su na Nemackom jeziku. . Drezdenu. „Praska simfonija“. godine postaje slavan. delo u 12 glasova „Salve Regina“. flautu i obou. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir.. Prva kompozicija mu je v. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. u 3 stava.1809) Rodio se u Roreu. za violinu u G duru. i.Opera – „Doktor i apotekar“. Mnogo je komponovao i nastupao. „Carski kvartet“. „Don Zuan“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. „Oksfordska kompozicija“. je „Stvaranje sveta“. • Pisao je koncerte za klarinet. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. 6 Suncevih kvarteta. ima turcizama). „Ševin“. pod uticajem Hajdna. 6 pticjih. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. On je ustanovio trostavacni stil. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. „Simfonija sa udarom timpana“. 1780. Zatim je ziveo u Manhajmu. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . jer su pod uticajem baroknih kompozitora. . 1759. . i za trubu. „Podne“. instrumentalne. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. .Koncerti: za cembalo u D duru. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv.Oratorijume: 1. . tako da se ne zna gde mu je grob. „Sedam Hristovih reci na krstu“. Pisao je: . Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. A Dur.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. „g mol simfonija“. u 4 stava. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. „Pruski“.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. Klavirska tria – namenjena kucnom. za violu u D duru. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. u muzickoj porodici. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. „Londonska simfonija“. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . Prvo ih je pisao u 5 stavova. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. .

Druzio se sa Geteom. gde je ziveo do kraja zivota. ali se propio i sve potrosio u kafani. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). . Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti.Ludvig van Betoven (1770 . „Pastoralna sonata“. . god. svetovno delo. svetovno delo. G Dur i c mol. Bio je I slobodan umetnik u praksi.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. . svetovno delo. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. kasnije Es Dur. violoncelo. stare viole i blok flaute).Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. godine. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. B Dur.. Sa 4 godine. Rezime – Klasicizam (1750. . inace trostavacno. viseglasno. 26.Oblici: simfonija – instrumentalno. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. do 1800.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. „Apasionata“. obisao Evropu. prvo je posvetio Napoleonu. svetovno delo. Ludvig mladji uci da svira klavir. klavir. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. koje se sastoji takodje od 4 stava. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. godine umire. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. pisano u 4 stava. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. a glavni instrument klasike je klavir. i pise se apsolutna muzika (sonate. gudacki kvartet – instrumentalno.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. .“. 1827. Pocetke homofinije imamo u operi. Druzi se sa intelektualcima. klarinet. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. . Zbog smrti majke ide u Bon. III je u Es Duru. kretao se u visokim krugovima umetnika.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. „cresc. homofono. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). . i uglavnom pocinje razlozenim akordom. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. V je u c molu. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. VI u F Duru – opisuje prirodu. . „Pateticna sonata“. Uzdize se iznad svih pravaca. 3.. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. koncert – instrumentalno.Sonate – doveo do savrsenstva. simfonije. nasuprot Hajdnu. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. As Dur. . slobodne modulacije. Ruski kvarteti. sonata – instrumentalno. Napisao ih je 9. i IX u D Duru.) Obuhvata razdoblje od 1750. „Velika sonata“. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. drugi instrument je violina. Hafner kvarteti. homofono.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi.1800. kasnije dodaje hor. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Otac se bavio muzikom. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. homofono. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. Sa 17 godina (1787. zanima psihicko stanje. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. Najznacajnije su mu simfonije. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Es Dur. gudacki kvarteti i koncerti). II je u D Duru.“ i „decresc. i najbolje su mu opere. .Koncerti – za violinu. ima svoj stil: D Dur. kod koga je uglavnom ucio. viseglasno. od 3 stava. onda odlazi u Bec. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. . homofono. U prvoj fazi je bio klasicar. veseglasno.

Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. R. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve.• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. junaci. . . • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Klarinet. a u trecoj fazi je romanticar. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). engleski rog. o Prokomponovana iz 2 dela. F. Vagner. Prag.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Fantazije. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. dosta se upotrebljavaju disonance. . Ritam se bazira na folkloru. Cajkovski. Gustav Maler. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Bize. Sankt Peterzburg. Noktirni. Vagner. • Dela dobijaju programski karakter. List. pa umetnici podlezu pesimizmu. Orkestar dobija danasnju postavku. carobnjake. I. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Drezden. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Minhen. London. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. Straus. Verdi. . Vajmar. Ž. Lajpcig – najznacajniji. namenjena zabavi. .. Empropti. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. u II ima sopstveni stil komponovanja. gradovi Skandinavije. a narocito na umetnost. u prirodu – sela. Valceri (za klavir). dvorce. R. koji se javlja u XIX veku.. Madrid. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. pojavljuju se sekvence. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. svira se ista muzika. o Komicna opera – smesna. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Bajrojt.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Prelidi. Berlioz. posle francuske burzoaske revolucije. Poloneze (selo). P. Rusije: Moskva. javlja se razocarenje u stvarnost. H. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir.

Simfonije – napiso ih je 9.. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. Ziveo je u predgradju Beca.Za klavir je pisao sonate. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. – tragicna. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf.Scenska dela – 20 opera. gde je studirao prava. . od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. plesove. Znacajne su: 4. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. „Majstor Vilhem“. E i G.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. . u A duru – ona je najznacajnija. Onda je bio u Becu.Kamerna dela: klavirska tria. fagot itd.. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. od kojih su znacajnije: „Putovanje“.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. „Karneval“. i 8. Simfonijske etide – skerca i varijacije. zatim u Lajpcigu. . • „Zimsko putovanje“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. „Grethen za vretenom“. nedovrsena – u dva stava 1. B. ali ga ribari spasavaju. gde i umire u bedi. Zbirka se sastoji od 20 pesama. oktete i uz pratnju klavira. Komponovao je: . „Potok“ i „Tisina“. „Divlja ruzica“. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. 2 violinske sonate. „Novelete“ (u duru). Bio je najmladji u porodici. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. valcere. romanse za obou. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera.. .Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. . III je takodje u C duru. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. i 2. „Mirigel. Kao pijanista obilazi evropske gradove. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. gudacki kvarteti.Kompozitori Franc Subert (1797 . pa u Drezdenu. . a dar za muziku je nasledio od majke. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. „Deset zapovesti“. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. „Vilinski kralj“. Zatim odlazi u Bec.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. II je u C duru – „Pateticna“. . „Pastrmka“. pesnikova ljubav“. i isao u narod i slusao narodne melodije. u h molu. nazvana jos i „Prolecna“. .. Imali su kucni kvartet.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. Skace u Rajnu. kvinteti. klarinet. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. „Zivot zene“. 4 pesme: „Ljubav“. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. Kasnije odlazi u Lajpcig. lendlere – narodne igre. i IV je „Rajnska simfonija“. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. u kom je svirao. Dela: . i Varijacije na tonalitete tonova A... Robert Suman (1810 .Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. .1828) Rodjen je u muzickoj porodici. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst.

Dela: . a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Vodio je pecalbarski zivot. je u B duru. III stav je Romeova samoca i tuga. . 4. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. Varsavi. nisu toliko tehnicki znacajne.. ali su ga Glukova dela okrenula muzici.Sonate – 3 klavirske. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.. kog je ubrzo nadmasio. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom.. remek delo mu je „San letnje noci“. IV – „Put na gubiliste“. . Deda Mozes mu je bio filozof. VII – Romeo u grobnici. i IV – „Orgije razbojnika“.Etide skromnog karaktere. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. V je Kraljica Mab..Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. na kom je i sam radio kao profesor. a zatim ga salju kod profesora. pod uticajem folklora.. .1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. okteti. III stav – „Gorstak“. Nemacku i Italiju. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Potom se vraca u Lajpcig. II – „Ples“.1847) Rodjen je u Hamburgu. i nisu za igru. iz muzicke porodice.. Francusku. sonate za violinu. bankarskoj porodici. . . . Kasnije uci kod sestre. koju je nazvao „Pesme bez reci“.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla.„Skotska“. . • Skerca. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. • Valcere namenjene instrumentalnom. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. nacionalne igre neparnog ritma. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. Hteo je da studira medicinu. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles.Frederik Fransoa Sopen (1810 . . jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. Znacajne su As i A dur.. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. • Nokturna.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu.. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25.. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura.. ponovo u Becu. Znacajne su 17 i 33... .Simfonije u cetiri stava: 1. vesele. ne mnogo znacajne. Englesku.Kamerna dela: gudacki kvarteti.„Faustovo prokletstvo“..„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. iako tada dominira opera. bogatoj. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. II stav je „Povorka hodocasnika“.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske.. . Napisao ih je 2: 1. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. III – „Prizori na polju“. Skotsku. konzervatorijum.„Rekvijem“.. je „Italija“. violu i violoncelo. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. Hektor Luj Berlioz (1803 . u jevrejskoj. Izvrstan pijanista i dirigent. je u a molu . i V – „Poselo vestica“. II stav je za soliste hor i orkestar. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. po poreklu Francuz.Koncerte: 2 klavirska. i 5 „Reformacijska“.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. . i VIII – finale – pomirenje porodica. i 2. klavirskom izvodjenju. kvinteti. 2. komponovan po Sekspirovom tekstu. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . i . ostrva Habride. . Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. a 2.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. je „Pavle“. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj.1849) Rodjen u Poljskoj. gde otvara 1. Komponovao je: . u formi kantate. Majorku. Ziveo je u Becu. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. Obisao je jos i Englesku. Marsej.. Dela: . 3. gde Jakob uci da svira klavir. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. Boravi u Rimu jedno vreme. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru..„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. . sonate..

Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. „Setni zvuci“. . Napisao opere: „Herkules“.. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. „Krunski dijamanti“.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. Opere: „Orlezijanka“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta.Ljubavni snovi“.. „Lepa Jelena“. Rano pocinje da svira klavir. „Ples mrtvih“. „Bronzani konj“. „Mazepa“. „Hamlet“. Žorž Bize (1857 . Kasnije je ova opera postala veoma popularna.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. U drugoj pleadi kompozitora. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta.. „Kraljica od Sabe“. „Orfej“. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. Becu. „Prometej“. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. zatim statisti. Klavirske koncerte u Es i As duru. Tematika tih opereta je prosta. Uglavnom je pisao operete. On je tvorac simfonijske poeme. „Faust“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). „Posmrtni mars“..Etjen Meil (1763 .. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Rimu.Danijel Fransoa Ober (1782 . Glavni predstavnici ovakve opere su: . .1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. konji. slonovi.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga.1912) – njegove opere su: „Manol“. predavao na konzervatorijumu u Parizu. pa je Bize zbog toga umro od tuge. na sceni se koriste prave vojskovodje.U drugoj fazi je originalan stvaralac.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . „Hungarija“. .. i „Herkulova mladost“. Razvija se opereta.Franc List (1811 . Prva pleada kompozitora: . Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. . Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . „Modrobradi“.. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava.Nikolas Delarjak (1753 . a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Radio je jos i u Parizu. a majka Austrijanka. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne.1888) u Kelnu.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. „Godine hodocasca“. „Samson i Dalila“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje . Opere: „Crvenkapica“. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove.. Komponuje klavirske cikluse: „.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. „Mrtvacki ples“. bio je cudo od deteta. „Zidar“. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Žil Masne (1842 . „Taso“. „Verter“. Otac mu je bio Madjar. jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. . Kompozitori: Sarl Guno (1818 . „Preludiumi“.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Smatraju ga najvecim klaviristom.

Nemacki romantizam . Opere: „Norma“ – najznacajnija.1868) .. „Ferdinand Kortez“. „Hugenoti“. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. .1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Opere: „Rober Djavo“. „Tristan i Izolda“. „Eurianta“. „Parsifal“ – Sveti gral. Kompozitori: . opet u Svajcarskoj. „Sumrak bogova“. „Oberon“ – fantasticna. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. Ovo je pravac bez perspektive. . Radio je u Milanu. . u Milanu.Vilhem Rihard Vagner (1813 . zatim zivi u Milanu. IV – vrhunac radnje. „Toska“. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. „Dan Paskve“. „Tanhajzer“ – minezenger. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet.Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove.Jakob Libman Majerber (1791 . malo u Rimu i na kraju u Parizu.Karl Maria fon Veber (1786 . „Fric“ i „Maske“.1919) – napisao operu „Pajaci“. U delima se opisuje istiniti zivot.Luidji Kerubini (1760 . Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. vraca se u Lajpcig.Gaetano Doniceti (1797 . . Studirao u Napulju. Cirihu..Djuzepe Verdi (1813 . .Djakomo Pucini (1858 .. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. Radio je u Rimu. gde je i umro. i „Gusar“. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). „Puritanci“. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. „Ljubavni napitak“. . Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. i zadnjih 50 godina u Parizu. nije iz muzicke porodice. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. veselje. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. Opere: „Lodoiska Eliza“. i to sve na visokoj nozi). . koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine.1851) – rodjen u Ankoni. „Kapuleti i Montegi“. III – prizori sa mnogo statista. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. „Edgar“. „Mesecarka“. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. „Anakron“. Opere: „Vile“. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku.. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. Opere: „Carobni strelac“.. „Alibaba“. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije.1848) iz Bergama. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje.Pietro Maskanji (1863 . Radio je na konzervatorijumu. Veneciji. „Prorok“. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. Kompozitori: . „Valkira“.1901) – iz muzicke porodice. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. Umro je u Veneciji. i njima se dodvoravaju Napoleonu. Ubacuju se elementi folklora. „Loengrin“. tugu. nije iz muzicke porodice.Gasparo Spontini (1774 . Napisao je 73 opere. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima..Djoakono Rosini (1792 .rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. kao francuski kompozitori – opere serije. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. Ziveo je u Bolonji. Londonu. . Drezdenu. Opere: „Vestalka“. i V cin – sukob i kraj borbe. „Travijata“ – pariski boemski zivot.Luidji Leonkavalo (1858 . Magdeburgu. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. . „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Ziveo je u Bolonji. „Viljen Tel“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Parizu i u Londonu. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja.1868). „Italijanka u Alziru“. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Opere: „Monon“. Parizu (od svojih dela.1924) – on je vise lirik.. II – duet glavnih likova. remek delo mu je „Seviljski berberin“. „Muhamed“. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne.1835) – rodjen na Siciliji. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. Opere: „Tankredi“. Najznacajniji je operski kompozitor. Ziveo je u Vircburgu. „Djani Skiki“ – komicna opera. „Otelo“. „Zigfrid“. sukob dva sveta. Bajrojtu. .1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici.Vincenco Belini (1801 . „Lukrecija Bordzija“. Becu. Radio je u Studgartu. „Falstaf“ – komicna opera. italijanske narodne pesme.

ziveo je na ivici bede. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. Napisao ih je 4: u c molu. Vajmaru.Rihard Straus (1864 . . • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. na Hajdnovu temu. . plavom Dunavu“. otac mu je svirao kontrabas. tria. metamorfoze za gudacke instrumente. Nije iz muzicke porodice. valcere. VIII je najznacajnija. .1903) – austrijski kompozitor.1921). koji je bio centar kasnog romantizma. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Operete: „1001 noc“. Minhenu. kantatu „Rinaldo“.1949). i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. . interludiume. • Vokalni opus – veliki br. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. kamerna dela. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. simfonijske poeme – „Don Zuan“. „Veseli momci“. Suberta.Hugo Volf (1860 . Potice iz porodice ucitelja.Gustav Maler (1860 . . 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. „Laka konjica“. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. „Zivot junaka“.. „Slepi mis“. Pisao je jos: 2 opere. . II je u c molu i ima formu kantate. i sonate za razne instrumente. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. . „Don Kihot“.Johan Straus (1825 . On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. Sumana i F. Radio je u Minhenu. serenade. fantazije i minijature za klavir. Sam je pisao libreta za svoje opere. kasnije se bavi nemackim.Hans Ficner (1864 . koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). opere su bile duge i zamarale publiku. Komponovao je u duhu folklora. u formi kantate. Potom odlazi u Bec. U delima izrazava bol. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. solo pesme pod uticajem R. od kojih su najznacajnije od 4. Kompozitori: .1895) – uvodi narodne galopske ritmove. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. Tada nastaju opere.1899) je ziveo u Becu. teska filozofija.Johanes Brams (1833 .Peter Kornelijus (1824 . po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa.1911) je rodjen u Austriji.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. u Berlinu. V. „Karneval u Rimu“.Anton Brukner (1824 . Posle Hitlera vratio se u Berlin. jednostavne tematike i operete. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom).Franc Zupe (1819 . Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. . mistiku i izolovanost. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. F Duru. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. „Becka krv“. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. Radnja je jednostavna i prijemciva. narocito u Becu. na Paganinijevu temu.Engelbert Humperdink (1854 .1949) – Nemac iz Minhena.Karl Rajneke . „Magbet“. kao vid zabave. . Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. Lajpcigu. poseban ciklus „Pesme ljubavi“.1916) – je radio u Visbadenu. Lajpcigu. . do 9. Tematika opera je bila germanska mitologija. . zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. IV je u C duru. • Za klavir je pisao sonate. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. gudacke kvartete. Napisao je: 3 mise: u d. „Price iz becke sume“. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. • Kamerna muzika – pisao je duete. Kasnije pocinje da stvara. . Bio je majstor orgulja. Bio je upravnik becke opere 10 godina. duhovnu krizu.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. a narocito madjarskim folklorom. sa kvalitetnim tekstom. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke.Maks Reger (1873 . suma. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. solo pesama. fantazije. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. 9 simfonija. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. e i f molu – jedna od najlepsih misa. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. Bio je pobozan i radio je u crkvi. madjarske plesove. ali i kamernu muziku.

.. . koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Ozivljavaju se heroji. „Stari zamak“. violinski koncert u Bduru. • Aleksandar Borodin (1833 . Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. U pocetku je bio cinovnik. smatrali ocem ruske muzike. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. knjizevnost.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. „Dva jevreja“. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. Otac mu je bio vojnik. o Zatim Klavirske koncerte. „Jolanta“ – prva optimisticna. „Zlatan petlic“.. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . U njegovim delima se oseca uticaj zapada. „Kijevska vrata“. Jedno vreme je bio u manastiru. pedagog i teoreticar. osnivac moderne ruske hemije. „Promenata“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Oni su Mihaila Glinku. • Cezar Kjui (1835 . u kojima opisuje ljubav.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. Bio je matematicar. o Solo pesme. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir.1881) – bio je notorni alkoholicar. „Igra pilica“. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. tako da je prosao Evropu.. gde se uci muzika. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. kao na Zapadu. posle odlazi u Berlin. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. Na ova dva konzervatorijuma. Bio je i dirigent. Bio je duze vreme u Parizu. . „Praznik u Bagdadu“. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. od kojih su najznacajniji u G Duru. dusevna patnja. Pisao je i solo pesme i simfonije. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. . Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. a pre toga je bio ateista. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. Bio je potpomognut bogatasicom. teorija itd. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Znacajan je i kao dirigent.1918) – Francuz po poreklu.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. gde i umire. koji je bio pod uticajem Glinke. kriza. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Narocito se zanimao za narodni folklor. Posle se vratio muzici. pod uticajem je zapada. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . a i on u pocetku. patetika. „Prica o caru Saltanu“. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. Osnivaju se mnoge muzicke skole. Es Duru i b molu (najznacajniji). „Pijaca u Limozu“. Komponuju se i opere.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Tematika je sudbina. Pisao je uvertire. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. tvorac ruske muzike. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Tad se osniva i pevacko drustvo. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. „Carevic i carica“.1893) – drugaciji je od svih ostalih. o Fantazije za orkestar. Rano se bavi komponovanjem. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. fantazije – „Islamej“. jednom recju za umetnost. Javlja se interes za istoriju. Masnea. solo pesme. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. koga osniva Artur Rubinstajn.1887) – u pocetku je bio hemicar. „Koliba baba Jage“. zatim slede: „Pikova dama“. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. a zatim se vratio u Rusiju. a ovo je prva ruska komicna opera.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. „Sultan i njegova zena“. Fantazije na srpske teme. osnivac nacionalnog pravca. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. . a ujedno i prva opera ove drzave.1910) – je osnovao rusku petorku. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. istorijski dogadjaji. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. „Pripovedanje carevica Kalendera“.

Kompozitori: . studirao je u Lajpcigu. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. koncert u a molu. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi.Isak Albeniz (1860 . tako da se on zainteresovao za muziku. .Nils Gade – Danska. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova.1903).1904) – iz porodice je mesara. Potom se vraca u Prag gde i umire. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. a posle se vraca u Norvesku. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. • Za orkestar: simfonijske varijacije.o Balete. heroji. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. tako da je pod uticajem folklora. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. a kasnije za orkestar.Edvard Hagelub Grig (1843 . • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Nemackoj i malo u Americi. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. gudacke kvartete i kvintete. Sumana i Vagnera. • Kamernu muziku – klavirska tria. Boravio je jos i u Becu. Bio je pesnik klavira. Skandinavija (Norveska. kvartete i sonate za violinu i klavir. U njegovoj pivnici se muziciralo.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. • Klavirske minijature – dve zbirke. . Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije.1957) – Finac. zatim je radio u nemackim gradovima. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. pod uticajem folklora. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Finska. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. . do 9. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. U njima je obradjivao folklor Slovena.Antonjin Dvorzak (1841 . 6 i 7 stavova. • Koncerte: za klavir u g molu.Bedzih Smetana (1824 . jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . Dosao u Prag. Radio je malo u Belgiji.1907) – rodjen u Norveskoj. • Za klavir minijature. Prva je pod uticajem Lista. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. . „Dalibor“. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. dobijaju identitet. opis zemlje). a najznacajnije su mu od 5. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. .1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. „Labud“ i „Finlandija“. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. Pise se o lepoti drzave (istorijat. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Radio je i u Argentini. „Cetiri legende za orkestar“. ozivljava junake. • Kamernu muziku – tria. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. Tada kao i svi narodi. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. opisuje prirodne lepote. Kompozitori: . Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. Svedska. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. • Simfonije – napisao ih je 9. 5. Studirao je u Pragu. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. koje je nazivao „Spanske svite“.Manuel de Falja (1876 . • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno.Jan Sibelijus (1865 . Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). simfonijske poeme.

Gaetano Doniceti. Berlioz. . Rihard Štraus. Lajpcig – najznacajniji. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Luidji Leonkavalo. Sarl Guno. Anri di Park. Gustav Maler. namenjena zabavi. Madrid. Bajrojt. viseglasna. Vilhem Rihard Vagner. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Gustav Maler. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. . List.Kompozitori: Franc List. Prag. viseglasne. (Cezar Frank. dosta se upotrebljavaju disonance. Vensan Dendi. Rezime – Romantizam (1800. Aleksandar Borodin. Anton Brukner. Nemacka: Jakob Libman Maerber. engleski rog. kompozicija programskog karaktera. Cezar Kjui. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Inace je programska. Rusije: Moskva. Jan Sibelius.Karakteristike pravca: • Fantastika. Fantazije. Antonjin Dvorzak. Djakomo Pucini. P. i. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. o Prokomponovana iz 2 dela. Vajmar. junaci. Vagner. Djoakono Rosini. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Manuel de Falja. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Valceri (za klavir). a narocito na umetnost. Orkestar dobija danasnju postavku. London. Žil Masne. posle francuske burzoaske revolucije. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Ritam se bazira na folkloru. Cajkovski.. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. svira se ista muzika. homofone ili polifone. Pjotr Iljič Cajkovski. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Spanija: Isak Albeniz. viseglasna. Bize. Sankt Peterzburg. svetovna. Nikolaj Rimski Korsakov. Drezden. Italija: Djuzepe Verdi. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Pietro Maskanji. Petar Kornelius. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Maks Reger. instrumentalna. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Hugo Volf. „Trorogi sesir“. Vagner. gradovi Skandinavije.) Romantizam je pravac u umetnosti. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Ceska: Bedzih Smetana. Franc Subert. . Instrumentalne su. Danijel Fransoa Ober. koji se javlja u XIX veku. Fransoa Adrijen Boaldje. v. Etjen Meil. Žorž Bize. Frederik Fransoa Sopen. F. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. „Carobnjak“. Poloneze (selo). homofona. .Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj.1874. Straus. Luidji Kerubini. Minhen. Emanuel Šabrije). pojavljuju se sekvence. I. .Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Vincenco Belini. Hans Ficner. . god. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Modest Petrovic Musorgski. Žak Ofenbah. Verdi.• • Opere: „Kratak zivot“. Karl Maria Fon Veber. Johanes Brams. Milij Balakirjev.. Hektor Luj Berlioz. Johan Štraus. H. Prelidi. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). svetovne i apsolutne. homofona i svetovnog je karaktera. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Franc Zupe. Kantatu „Atlantida“. Noktirni. R. Nikolas Delarjak.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. o Komicna opera – smesna. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Engelbert Humperdink. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Klarinet. R. Kamij Sen Sans. Ž. . Robert Suman. Gasparo Spontini. • Dela dobijaju programski karakter. Empropti. Skandinavija: Edvard Grig.

Vokalni opus mu je neuspesan. „Ogledalo“. „Vrtovi pod kisom“. i operu „Peleas i Melisanda“. drugi „Svecanosti“. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Bio je clan konzervatorijskog tria. Preovladjuje svetovna. • Moris Ravel (1865 . i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. Karakteristike: Napusta se romanticarska. „Terasa za prijem Meseca“. i harfa. zbirku od 24 prelida. Kamernu muziku: gudacke kvartete. nimfa).1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. operetu „Dete i carolija“. harfu. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. pentatonike. razvijena. 2. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. drugi „Igra talasa“. klarinet. 5/3. Komponovao je na narodnoj osnovi. modusa. Prosiruje se i menja izgled akorda. kao i politonalnosti. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. ali tonalitet jos postoji. Afrike). Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. 6/3. „Pesme beletise“. Berlinu i Rimu. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. 4. a sredstvo izrazaja je harmonija. i treci „Dijalog vetra i mora“. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. flautu. drveni duvaci (flauta i klarinet). „Velovi“. Posle se vraca u Pariz. Sredstva slabljenja tonaliteta. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. raspevana melodija.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. „Prica majke guske“. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. „Potopljena katedrala“. „Pavana“ i „Gaspar“. godine. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Ogista Renoara. 6/4. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). klavir. 5. sonate za violinu. viseglasna. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. cemu impresionizam tezi. Eduara Manea. Poeme: „Igra vode“. sonate za violoncelo. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. Za klavir: koncerte u G i D duru. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. „Balkon“. Nastao u Francuskoj 1874. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. • Otarino Respidji (1879 . Scensko delo „Sat Spanije“. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. sa kojim je obisao Evropu. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. siroka. Okeanije.Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. instrumentalna muzika. Svite: „Kuprenov grob“. homofona. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. 1. cak i u 9/7/5/3. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. a treci „Sirene“. . sveska prelida – znacajni su „Magle“. su: kretanja u paralelnim 2. samim tim PR intervala. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu).1915) – Rus.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). Impresionisti je bio pogrdan naziv.1936) – radio je u Bolonji. „Devojka sa lanenom kosom“. violinu. • Aleksandar Skrjabin (1872 .

o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja.Rezime – Impresionizam (1874. Razvija se tehnologija.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. . viseglasna. klasicizmu i prethodnim pravcima.1900. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. d. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. klavirske minijature i v.popularna muzika. cemu impresionizam tezi. i. kao u baroku. >. Kompozitori: Klod Debisi. i harfe. .Muzika se temelji na 12 tonova. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. Otarino Respidji. 4. strasnijeg zvuka. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. forme. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Aleksandar Skrjabin. 7/8. aritmija. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. Muzika nema zajednicki karakter. date i ostale karakteristike tona – trajanje. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika).  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. Karakteristike pravca: . modusa. Preovladjuje svetovna. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad.) Nastao je u Francuskoj. su: kretanja u paralelnim 2. PR intervala samim tim. i uvode elektricni instrumenti. koriste se udaraljke po potrebi. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. neoromantizam. vec je samo obelezena visina tonova. Sredstva slabljenja tonaliteta. #). instrumentalna muzika. Moris Ravel. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. To je okvirna melodija. Napusta se romanticarska raspevana melodija. Prosiruje se i menja izgled akorda. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. cak i u 9/7/5/3. ali se slabi njegov znacaj. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. kada se sve sabere. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. prva serija. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. On deli oktavu na 24 jednaka dela. 6/4. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. 5. a sredstvo izrazaja je harmonija. pentatonike. elektronska i konkretna muzika. tako da se dobija niz od 24 tona. ekonomija napreduje. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. god. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. neoklasicizam. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. nacionalni smer. mada ima i onih koji polaze od tradicije. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. jacina i boja. Ovde se ne koriste notne vrednosti. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. 5/3. futurizam. dzez. drveni duvaci – flauta i klarinet.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. . koji se ravnopravno upotrebljavaju. kao i politonalnosti. 6/3. jer je svrha ove muzike da opise rat. upotreba celostepenih lestvica. ali tonalitet jos postoji. 5/8. homofona. . Ova dva perioda se razlikuju po politickim. i zabavna . dinamika zivota je burna. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama.

pa im cak daju apstraktne. Bostonu. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. a zatim kao profesor u Berlinu. Kao mlad uci da svira violinu. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. oratorijumi.. Djankarlo Menoti. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. preludiuma. koncerte za klavir. kao odgovor impresionizmu. Segmenti. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. a kasnije uci da svira i klavir. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. Danci). • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. Karl Hajnc Stokhauzen. Pjer Bulez. Koriste se forme: etide. operu „Monodrama“. Komponovao je klavirske sonate. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). Ralf Von Vilijams. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. ekspresionizma). Los Andjelesu. koju izvodi veliki broj solista. • Engleska: Gustav Holst. Pjer Sefer.. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. fuge. Erih Sati. npr. Luidji Nono. .Arnold Šenberg (1874 . koji u ovom periodu dostizu vrhunac. Magicni kvadrati. ceste pauze. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata.Alban Berg (1885 . Dmitrij Sostakovic. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. nego kompozitori. • Francuska: Darijus Mijo. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. da se ne bi stekao utisak tonike. Bendzamin Britn. Aram Hacaturijan.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. kvarteta. bez upotrebe instrumenata. . .. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. i baleti. u Nemackoj. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. operu. Igor Stravinski. sa 8 godina komponuje. Struktura. • Nemacka: Arnold Senberg. Luidji dalla Pikola. disonantni akordi.. svi tonovi su ravnopravni. a zatim koriste u filmovima. i kamernu simfoniju. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. . Njujorku.Javlja se novo notno pismo. Cudjenje. u kojima je hor glavni. Alban Berg.kantata).Muzicka propaganda (radio. prisutne su sve oznake od ppp do fff. pod nazivom „Pesme iz Gurea“.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Olivije Mesijan. i kvartete.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . • Italija: Feruco Buzoni. Paul Hindemit. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. Kompozitori: . Fransis Pulank. . gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. a sto se tice dinamike. preovladjuju disonance. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. Melodije sadrze velike intervalske skokove. Prvo je radio kao cinovnik. televizija. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. i operu „Lulu“. simfonije. sonate. . svite. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. • Rusija: Sergej Prokofjev.. Perspektiva. komponovane po principu dodekafonije. „Preziveli iz Varsave“. koncerta. Anton Vebern.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. Bio je Senbergov ucenik. koji se koriste kao efekti u filmovima. Norvezani. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. U I periodu je impresionista. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. Artur Honeger. orkestarske kompozicije.

od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. ucio i radio u Budimpesti. pod nazivom „Mikrokosmos“. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. u kojima koristi disonantne akorde. kantate. u g molu za klavir. muzicka komedija.Sergej Prokofjev (1891 . • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj.Paul Hindemit (1895 . • Simfonije u duhu Betovena. „Petruška“ – tematika ruske bajke. jer je bio veoma dobar polifonicar.. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. a kasnije zivi u Parizu. horovodja i dirigent. orkestar. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. „Rat i mir“. . • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. a zatim odlazi u SAD. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku.1963) – nemacki kompozitor. baleti „Prica o kamenom cvetu“. • 14 baleta. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. „Slika Matis“. sa folklornim motivima. udaraljke i celestu“. i 2 violinska koncerta. • 3 klavirska koncerta. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. in Des. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. gde je i umro u bedi. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. ucio kod Korskakova. Nazvan je Bahom XX veka. Pisao je: • Simfonijske poeme.1945) – madjarski kompozitor. Studirao je u Frankfurtu.1945) – rodjen u Becu. simfonije za razne instrumente. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. Komponovao je i svoje kompozicije. solo pesme. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. uz pratnju udaraljki. a u II podleze uticaju ekspresionizma. . „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. • Simfonije u stilu klasicara. „Price o vojniku“. i sonate za razne instrumente. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. violu i nekoliko za klavir. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice.Igor Stravinski (1882 .1953) – takodje ruski kompozitor. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. violoncelo. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. varijacije.Anton Vebern (1883 .Bela Bartok (1881 . baleti: „Drveni princ“. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. • Opere: „Zivot razvratnika“. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. Ostali ekspresionisti . Radio je na akademiji kao profesor. . . • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. „Puščinela“. rog i hornu. koncerti za violinu. kvartete. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. zbirku kratkih melodija (153 melodije).

i kantatu „Linkonov portret“. koncerte za klavir i violinu.Žorž Enesko (1881 . i simfonije. kvintete. . „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. .Darijus Mijo (1892 .Čarls Ajvs (1874 .Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.Aram Hacaturijan (1903 . Stravinskog. Antiromanticari . . Pise pticju muziku. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Luj Direr } francuski kompozitori . Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. jevrejsku i indijansku muziku. ziveo i radio u Parizu. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. . Predstavnici: .1959) – Amerikanac. . Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. . Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Hektor Vilja Lobos (1887 . . Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. .1955) – direktor opere u Budimpesti.Erih Sati (1866 . kvartete. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. politonalnost. .1978) – kompozitor iz Jermenije.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna.1974) – francuski kompozitor. rapsodije. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“.Žorž Brik } .Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. Komponuje pod uticajem Baha.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. biznismen u pocetku. Pise dzez. klavirska dela i solo pesme. i kompozicije za gitaru i orkestar. Pise kamernu.Dmitrij Šostakovič (1906 .Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. . . Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. studirao u Parizu.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. .Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija. koncerte. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. Pisao je: kamerna dela – tria. .1955) – Nemac po poreklu. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku.Artur Honeger (1892 . simfonijsku muziku. poliritmija. i kantatu „Vereničko lice“. .Zoltan Kodalj (1882 . Napisao je: 5 simfonija. Kompozitori: . Napisao dela „Integrali“.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. jer je mnogo voleo prirodu. .Ernst Bloh (1880 . . od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. . posle otisao u SAD.1959) – rodjen u Brazilu.Fransis Pulank } . crnacku. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. „Venecijanske igre“.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. Komponovao je orkestarske svite.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. . Semberga. „Pustinje“.

Erih Sati. bitonalnost. Djankarlo Menoti. atonalnost. Ova muzika nema zajednicki karakter. Berlinu.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. . Futurizam. končerta grosa. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. . . orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. uglavnom preovladava instrumentalna muzika.1976) – engleski kompozitor. fuge. Engleska – Gustav Holst. politonalnost. televizija. Pjer Bulez. . serijalna muzika. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Neoklasicizam. Nemacka – Arnold Šenberg.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. kafanskom zivotu. Radio je u Rimu i Milanu.Bohjslav Matina (1890 . raznovrsnost. aleatorika. Luidji Nono. Igor Stravinski. Italija – Feručo Buzoni. kantata „Karmina Burana“. Pisao je simfonije. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. Anton Vebern. Elektronska i konkretna muzika. ploce. Artur Honeger.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. klasicizma. Neoromantizam. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. starofrancuskom. Fransis Pulank. Radio je u Nemackoj. Aram Hacaturijan. Nacionalne skole. Rusija – Sergej Prokofjev. . pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. preludiumi. ametrika. . Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Becu. cetvrttonska muzika. Dmitrij Šostakovic. Komponovao je operu „Dr Faust“. dolasku proleca. i uvode se elektronski instrumenti. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. Ralf von Viliams. elektronska i konkretna muzika. staronemackom i nemackom jeziku. Mocarta. na ceske narodne folklorne teme. Stvarao je pod uticajem Baha. Francuskoj. ekonomskih i drustvenih dogadjaja.. sonate. . . . polifonija. pisana za soliste i orkestar.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. Dzez. poliritmija. udaraljke po potrebi. radio. Radio je u Moskvi. posle i kao dirigent. Italiji. simfonije. koncerti. pesme. najznacajniji novoromanticar.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. studirao je u Pragu. dodekafonija.Pravci: Ekspresionizam. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. .Sklonost ka proslosti i novoromanticari . Alban Berg. Karl Orf. Olivije Mesijan.Feručo Buzoni (1866 . „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“.1959) – ceski kompozitor. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. Paul Hindemit. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Neobarok.Oblici: nema novih oblika. koje su nadjene u manastiru u J. kvarteti.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Novoromanticari . Melodije su mu u stilu njegove drzave. kao u doba baroka. Bendzamin Britn.Bendzamin Britn (1913 . Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. aritmija. Verdija. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih.. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Tekst u tim pesmama je na latinskom.Karl Orf (1895 . Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful