Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

kamena. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Palestina – Izrael. modusi. Arapi. no – scenska muzika. raga – Indijska muzika brzog tempa. pean. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. makami. koriste se razni intervali. . Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. „-“ kraci slogovi.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. i. hromatiku i enharmoniju. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. i 3. tako sto se dodaju zice i rezonator. U komediji se opisuju natprirodne sile. i 7. komedija. himna. Imali su znacaj I. auletika – instrumentalna-aulos. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. vojnicki. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. i 6. 5 i 8. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. e. harfe. lirski – ljubavni i uspavanke. partenije. ditiramb. autenticnu. Preovladava jednoglasje. lutnje. delo – pesme uz kitaru.igre oko vatre. a disonantni su svi ostali intervali. . tragedija. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. enharmonija.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. bez njega. . Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. i 1. kasnije se javljaju trube. Kina. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. i 5.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. a ostali su mogli da moduliraju.). Kineska – igrana drama. Dele intervale na konsonantne i disonantne. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. tako da stari vek traje od postanka coveka. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. i. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. kostiju. cak i razmaci manji od polustepena. stupnja i bila je velicanstvena.o Nasuprot tragediji razvija se komedija. Od duvackih instrumenata Aulos. i 2. ha-uta – solo pesme. C5 i C8. hromatika. psalmi. balade. ima ih sedam. nastaje iz Ditiramba. muziku... zatim i u ostalim intervalima. pentatonika. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. i 7. Mesopotamija – Irak. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. Grcka – Helada – Helas. aulodija – v. gagaku – instrumentalni obl. napevi – vrste napeva su radni. metala. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. .. jer pevaci. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . Frigija Lidija. Koriste se ukrasi. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. a kasnije i C4. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. . delo – pesme uz aulos. o Oblici horske muzike: enkomej. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. himenej. skolion. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. Indija. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. kao i tragedija. na kojoj se belezilo. trube. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. . Nema sopstvenu. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. nisu znali visinu i trajanje tona. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. duvacki – flaute od trske. 5-unisono. tren. i 6. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1.Oblici: ko-uta. dijatonika. pa do V veka nove ere. vec na njega uticu Sirija. i to su citre. zicani nastaju od tetive luka.. rogovi i Lituus.. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. da je muzika nastala iz magije. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. Egipat i Grcka. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. konsonantni su 4. koja takodje. U Grckoj se javljaju tetrahordi. Rim. saman – Indijska muzika mirne melodije. Najstarija lestvica je pentatonika. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4.. i 4..Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. kitaristika – instrumentalna-kitara.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. koji su ponavljani uz promenu dinamike. ) Muzika postoji otkad i ljudi. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja.

Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. drveta – bubnjevi. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. biva. trube. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. godine – Romanika. gline. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. duvacki – flaute.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. zicani – harfe. Pocinju da se zidaju crkve.. i • Od 1200. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. koto. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. 395. aulos. tehnici. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. do 1200. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema.Kasni srednji vek.. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). Srednji vek se deli na dva perioda: . Sve je prozeto hriscanstvom.. Tada se razvija svetovna muzika. Limos. samizen. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. stvaranje i umetnost. i . lutnje. .U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. . pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. a feudalci su bili veleposednici. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Marsej. cegrtaljke. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. oboe. Orfej. On se morao znati napamet. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). Car Konstantin 313. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. metalne trube. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. znaci zameljisni posed.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. . nalazimo ga u nauci. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika.. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). rogovi. . kastanjete.Prvi kompozitori su Amfion. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Misira – Egipta. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. umetnosti i u obicnom zivotu. lire. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota.. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Mongoli.. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. . i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. u prevodu. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. Izraela.. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. kitare. 476. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. do 1400. Prve melodije se uzimaju iz Sirije.

. zanatlijske pesme. alt.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. f. ili unisono – 4 i 5 – unisono. tenor i bas. i on postaje svetovna melodija. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. . cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. dok drugi prati c. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. . Tekstovi su bili svetovnog karaktera. . Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. Gral – casa Isusove krvi.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. plesaci. Oni nisu imali nikakva prava. romanse. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). Radili su na tornjevima grada. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. . . f. f. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. f. na razlicitim jezicima.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. Radili su i danju i nocu u odelima. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Na kraju dolaze i do dvorova. decje pesme. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. a narod je bio neobrazovan.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Vlast i crkva su ih progonili. a tematika je bila lirika ili priroda. miksolidijskoj ili durskoj lestvici.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. To su bile: balade. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: .. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. ljubavne. On je dvoglasan. pa cak i uspavanke. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. Sve ove kompozicije su stroficne. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. . Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. .Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. i pocinju da pisu muzicka dela.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. f. i bio u sitnijim notnim vrednostima.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. ratnicke pesme. f. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. u crkvu se uvode orgulje. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. .trgovi ulice. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. Te melodije mogu biti u dorskoj. zabavama. a u Nemackoj spilmani. Plemicke kompozicije izvode zongleri. . U Francuskoj se nazivaju zongleri. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Narod ih je voleo. jedan glas ima c. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. Magnus. . Ima jedan vodeci glas – c. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. To su bili pevaci. glumci i dreseri.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. . Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda.

kipova. Preovladava crkvena muzika. rota. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Usavrsava se tehnika. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. Paspje. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Svetovna muzika – oblici: balade. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. i Rigodon. na zidovima i prozorima kuca. i gotiku – od 1200. i goticki – romboidne note. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. lako prenosive orgulje. rupica. Hajnrih Fraenlob. ali postoji i homofonija. Jovanu Krstitelju. Bernar De Vantadorn.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre).Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. ali ima i svetovne. Adam De La Al – u Francuskoj. Cakona – italijanske. blok flaute – flaute od drveta. . Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. i kasni srednji vek. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. preovladava polifonija. do 1200. fo burdo. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. ljubavne. do 1400. Najstarije igre su: Estampida. preovladava vokalna. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. koristili su ih putujuci muzicari. 1 zica. rondelus i kanon. trumsajs. . rota – 3 do 6 zica. Orguljasi su bili profesionalci. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. trumšajs – dug vrat. lako prenosive orgulje. a u Nemackoj – Volter Fon Der. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. lauta i lutnja. veleposednici i crkva.). i njima podredjeni radnici-kmetovi. dvorova. . a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. i razni oblici truba. a kasnije gudacki instrument. koji se deli na romaniku – od 1000. duvacki – rog.. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. crkava.. a plemicke trubaduri i truveri.5 oktave. fidel. god. Magnus i Perotimus. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. duga rezonatorska kutija. rebal. .Postoji dosta slika. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. a plemicke minezengeri. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. raspon 2. Galjarda. trzacki – harfa.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. konduktus. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. motetus. Rezime – Srednji vek (V . . pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. ali postoji i instrumentalna. romanse. koji vuku korene iz grckih modusa. blok flaute i razni oblici truba. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. hoketus. salmaj-salimo. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. u pocetku trzacki.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. ratnicke pesme i uspavanke. . imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. Prvi ih uvodi Pipin Mali. Pavana. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. Sargarelo.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela.

i prva geografska. do 1600. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. f. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. ali ima i homofonih elemenata. Pisan je u 2 ili 3 glasa. Taj dvor se nalazio u Parizu. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama).Renesansa Renasansa traje od 1300. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. frotola. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. virle (oblik instrumentalne muzike. ronda. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. liriku. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. Preovladjuju modusi. do 1500. god. ima karakter plesa). o Narodna pesma – nastala u narodu.  Prateci – instrumenti. Zastupljena je polifonija. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova.) i kasnu (od 1500. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru.  A u Francuskoj sanson. te se javljaju narodne pesme. modusi. do 1600. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv.Nosioci muzike su profesionalci.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. . On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. i voleli su da oponasaju zivotinje. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva.  Svetovna misa – sa svetovnim c. . Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. kojima je ona poverena.) renesansu. motetusi. godine. . . Misa moze biti:  Horalna – c. sto je tada bilo veoma smelo. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. a potvrdio ga Galileo Galilej. Javlja se interes za antiku.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. astronomska otkrica i otkrica u nauci. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. i prvi univerzitet – Sorbona). kadence. vilota. hromatika i durski i molski rod. a izbegavaju se 4 i 5. god. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. i tehnici. konduktusi. Deli se na ranu (od 1300. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. f. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. balada. koji se ponavlja kroz glasove. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika.

Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Bio je filozof.Johanes Cikonija – Italijan. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. a kasnije radi u Parizu. I on se zalagao za paralelne 3 i 6.Dzon Dan Stejbl (1320 . Ona u doba renesanse postaje ekonomski. Avru. Komponovao je dela pretezno narodnog. sansone. Pisao je mise. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. . deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. . manji broj moteta i 20 sansona. Pesnik i biskup. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. muzicar. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. istorijsko-herojske teme. Predstavnici nove skole su: . Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu.1367) – najznacajniji kompozitor. kojih je napisao 186. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . „Krici Pariza“. „Brbljanje zena“. Pisao je svetovne mise sa c. Parizu kao dirigent i kompoziror.. Gloria. „Lov na jelena“. Pisao je mise. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije..1560) – Svestenik.Jan Okegen (1425 . f. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . Belgije i S-I Francuske – Burgundije. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. „Bitka kod Marinjana“. teoreticar. . Sansoni su mu bili polifoni. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Brisel. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. gde se i rodio. Briz. narodne pesme. troglasni. Kredo.1474).Kompozitori: Filip de Vitri (1291 . u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. i postao biskup u Remsu. sa francuskim tekstom. a zatim u Parizu kao horovodja. koji je radio u Bordou. motete.1493) iz Antverpena (Belgija). matematicar i kompozitor. Napisao je 15 misa. Bio je svestran: knjizevnik. prve oblike rekvijema i pasije.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. ronda pod uticajem narodnog folklora.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije.Giom di Fajl (1400 . Muziku je ucio u Antverpenu. istoricar. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru.Jakob Obreht (1430 .Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj.1460) – Francuz. matematicar. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. filozof. radio je na dvoru kod kralja Karla.1505) – rodjen u Utrehtru. prirodu. pedagog. plesnog karaktera. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. a kratko vreme i kao imitator. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju.Zil Bensoa (1400 . i Agnus Dei (Jagnje Bozje). . Predstavnici sansona u Burgundiji su: . Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. Amsterdam. o Giom de Maso (1350 . motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie.1353) – Radio je u Kambreu. i pisao je i duhovne motete i sansone. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. troglasne u strofama. biskup. Pisao je mise. motete.

Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. i poznavao teoriju muzike i homofoniju.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. • Hajnrih Isak (1450 . Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. kao i instrumentalnu muziku. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. sansone i lidove. .Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. bez skokova.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. Melodija je tada bila mirna. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. . himne. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. himne pa cak i napevi drugih naroda. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. narocito razvijena u XV veku. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. motete i madrigale u dvohorskom stilu.1546) – flautista. a najvise obucari. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. svirao lutnju. narodne pesme sa duhovnim tekstom. napevi minezengera. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. i sansone. Kasnije je radio u Milanu. motete i antele. Kambreu i Parizu.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . • Orlando Gibons (1573 . Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. Frankfurt.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . moteti i malo instrumentalne muzike.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. psalmi. .1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. Rimu. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. To su psalmi.  Englezi su izmislili variacioni stil.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. • Tomas Morli (1558 . Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. . i lid – nemacka narodna pesma. • Dzon Daunlend (1562 .1517) – komponovao je mise. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. • Paul Hofhajmer (1459 . • Tomas Štolcer (1480 .IV period je doba reformacije. • Ludvig Zenfl (1492 . mise i psalme. Minhen i Nirnberg.Zosken de Pre (1440 . . Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. i one se najvise pisu. . moteti. . Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. u prevodu). Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . koje kasnije ulaze u bogosluzenje.

imao je dva dela.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. horovodja u crkvi Svetog Marka. motete. Firenci. . a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . o Jakov Arkadelt (1501 . o Andrea Gabrieli (1510 . • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. Muzika je mirna. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Pisao je za akapela hor. .1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. potom opet u Rimu. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. Tematika madrigala je satira. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. Napisao je 12 madrigala. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. o Luka Morencio (1552 . Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. 6. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. 12 glasova. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Marka. 5.1462) – Flamanac. o Cipijan van Rorec (1516 . • Drugi oblik je Kaco. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. lidova. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. Prvi deo je imao polifoni oblik. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. Upotrebljava 3 hora. 50 misa. madrigale. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca.. kasnije radi u Italiji. patetika i ljubavna poezija. izbegavaju se modulacije i skokovi. . Milano. i stvara kompozicije za jedan instrument.1599) rodjen u Beli. Kompozitor je: .Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala.. 1200 moteta. i pretrpana polifonija. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. 140 balada i nekoliko kacoa.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. Mantova i Venecija. gde je i umro. a ziveo u Rimu. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. psalme. Pisao je mise.

Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. Pocinje razlozenim akordima. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. .  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. Dzon Daunlend i Tomas Morli.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. cakona. Prethodi fugi. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). violina.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. koseza. .Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano.. kuranta. Paul Hofhajmer. . koji se izvodi na orguljama. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. Orlando Gibons. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. 3 lutnje. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. pavana.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. Tomas Morli. u kojima se oponasa priroda. alemanda. blok flauta. kornet. Dzon Daunlend. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. bure. Oblik je neodredjen. II vrsta je varijacioni ricerkar. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. . Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. trombon. To je u stvari motet. a oblik mu je trodelan.  Preludijum – uvod za fugu. fagot. viola da gamba. pri izvodjenju sansona i lidova). Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. korneta. tako da tokata ima karakter improvizacije. • Gudaci: viola da bračo. kao pratnju pevacima. nekoliko viola. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Alberto da Mantova. • Duvaci: cink.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Hans i Mihior Najzinder. flauta i fagota.. .

Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. astronomska otkrica i otkrica u nauci. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna.Rezime – Renesansa (1300. Javlja se interes za antiku. Vilijam Berg. polifona.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). viseglasna. Johanes Ekard. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. gudacki – viola da bračo. polifoni. homofona. Dzon Daunlend. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije.programska. Orlando Gibons. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. i voleli su da oponasaju zivotinje. blok flauta. Orlando di Laso. viseglasni. . Hajnrih Isak. do 1500.1600. vokalni. Giom de Mašo. a u Francuskoj je to šanson. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. godine. do 1600. kadence. Karlo Djezoldo Venoja.) Renesansa obuhvata period od 1300. Hans Leo Hasler. viola da gamba i violina. Cipijan van Rorec. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. vokalna. Hans i Mihior Najzinder. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. polifoni duhovni oblik. do 1600. . Kleman Zaneken. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Hans Saks. frotola . Filip de Vitri. misa – programski. Ludvig Zenfl. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. . . Tomas Morli. viseglasna. viseglasna. Instrumentalna: Francesko da Milano. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Italija: Andrijan Vilaet. viseglasni. Preovladava apsolutna. hromatika i durski i molski rod. nekoliko viola. svetovna. kornet. Alberto da Mantova. korneta. viseglasni. Nemacka: Hajnrih Fink. Jakov Arkadelt. trombon. Luka Morencio. duhovni ili svetovni oblik. Leonard Lehner. i koralna predigra. i tehnici. te se javljaju narodne pesme. svetovna. godine) i kasnu (od 1500. Zil Bensoa. 3 lutnje. Pojavljuje se i Protestantizam. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. flauta i fagota. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. duvacki – cink. Johanes Cikonija. Nosioci muzike su profesionalci. modusi. Jan Okegen. Paul Hofhajmer. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Dzon Šepard. godine). vokalna. . Tomas Štolcer. Engleska: Robert Vajs. i prva geografska. polifona. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. god. preludium – predstavljaju uvode za fugu. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. svetovna. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Andrea Gabrieli. vilota – programska. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. viseglasna. Jakob Obreht.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. liriku. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. polifona. Giom di Fajl. madrigal – programski. Djovani Gablrieli. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. balada. polifoni duhovni oblik. i deli se na ranu (od 1300. fagot.

glumu. Izvodila se uz glumu i muziku. godine u Firenci. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. opservatorijum. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). godine. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). . On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). godine i tada preovladjuju modusi. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). a potvrdio Galileo Galilej. . ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. lirskog karaktera. svita. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. godine. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. zakon gravitacije – Isak Njutn. do 1750. ali duhovna ne zamire. kod plemica u dvoristima. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena.Prve opere su nazvane pastoralima. • Kineska opera. do 1650. . recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. fantazija. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. godine nove ere i veoma je znacajan. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. . Opere su izvodjene na dvorovima. . nastao iz korala. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. Barok se moze podeliti na tri perioda: . Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. sonata. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). do 1750. muziku i ples. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. Nastala je u Italiji 1594. fuga i tokata. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. a kasnije u pozoristima.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. .Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas.Prvi period traje od 1600. Sadrzao je glumu. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. nastupe hora. preludium.Barok Barok traje od 1600. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi.Drugi period traje od 1650. Opera je u sebi sadrzala arije. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. prvi dvogled. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. prva stamparija. Kantata. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. Oratorijum i Pasija. i baletske igre. do 1700.

.Mikelandjelo Rosi (1600 . 2 kitare. godine Domeniko Macoti (1592 . pevanje i kompoziciju. Fanfare – to su trube bez ventila. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. 2 viole „da braco“. bes.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“.. . mrznju. nekoliko violina. . Onda se vraca u Italiju u Veneciju. 2 korneta.1576. orgulje. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. . petozvuke. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. nalazi se u pokraini Toskani.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. drugi spor i treci brz. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. scenu. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. dekor. zatim sledi prolog. najznacajnije su: Orfej. muziku. godine. • Negove opere pocinju fanfarama. 1600. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. koje ne ucestvuje u samoj operi. Tematika ovih opera je mitologija. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. hor. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. flauta i oboa. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Krunisanje Popeje. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. . ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija.. 3 viole „da gamba“. dvoje orgulja. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). 4 trombona. i ona je u XVII veku bila kulturni. Trodelne je forme i prvi deo je brz. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Prvenstveno je vazna muzika. Andromeda. . u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. od duhovnih kompozicija mise i psalme. Odisejev povratak. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. zatim sledi prolog u kome jedno lice. a kompozitor je bio Jakopo Peri. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. godine. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. najavljuju pocetak opere.1665) je drugi Rimski kompozitor. Tad se razvija i opera Revija. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine.Stefano Landi (1580 . Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. o Djulio Kacini (1550 . Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. Papa postaje Inosent X. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. 3 trube.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. Njegove opere su: Armida.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. godine i dejstvovala je do 1592. politicki. . nekoliko kitara i nekoliko cembala. Tu je ucio violu. Arije su. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. Orkestar je veoma znacajan. Opisuje zivot. numere. koji se zalaze za crkvenu muziku. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. 1826.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. 1 lutnje. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2.Druga kamerata je osnovana 1587. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera. modulacije u udaljene tonalitete.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. ekonomski i umetnicki centar Italije. disonantne tonove.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . balet. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. 2 viole – kontrabasa. zivotnu sredinu.

• Orkestar se sastojao od I i II violina. bez dramske radnje. U operi. nekoliko viloloncela i kontrabasa. sa raskosnim dekorom. Prvenstveno je bio pesnik. sam je pisao libreta za svoje opere. . nastupe horova i sam ples – balet.Alesandro Skarlati (1660 . . sa bogatom scenom. upotrebom slonova. „Kserks“. nekoliko viola. godine. vokalne tacke. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. „Grizelda“. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. Izvodjena je na poljanama. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. U svojim operama istice lepo pevanje. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca.Mark Antonio Česti (1623 . umesto drame. god. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. fagot i dve flaute. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. i od Septembra do Decembra. a neke od njih su: „Didona“. laganog i brzog dela. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. Sacuvano je njegovih 40 opera. On je izgradio tip italijanske uvertire. koji se nije menjao do Mocarta. od kojih je sacuvano 20. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. . na visi nivo. lopovi. rog. godine. otmice. sa koreografijom. 20 oratorijuma. pa i gondolierima – vozacima camaca. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. od Vaskrsa do Juna. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. 200 misa. „Pobeda casti“. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. gluvi i slepi ljudi. a baleta skoro da nema u ovim operama. i podigao orkestar. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. ucesnika orkestra i hora. • „Venerini vrtovi“. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. Napisao je 150 opera. Kompozitori tadasnjice su: . oboe. sa velikim orkestrima i horovima. scenom i kostimima. i broj sveca – osvetljenje. Teme su iz mitologije.Alesandro Stradela (1642 . i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom.Francesko Kavali (1602 . • Prvi balet je nastao 1581. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. horovi i balet. sa elementima komike. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. U tim operama opisuje idilu. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. . „Herkul ljubavnik“. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire).Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. masina.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. trgovina decom. Balet kasnije dobija recitacije. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. godine izvedena prva opera. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. koja se sastoji od brzog. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. svirao. pod nazivom „Komik“. a onda je 1651.1682) – imao je buran zivot. . cak nekad i pretera u tome. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota.

Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. „Kastor i Polus“. 1647. Carls II je imao svoj orkestar. gubi se dramska radnja. koja se kasnije koristi za sve opere. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. Kasno pocinje da pise opere. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). „Roland“. Opera u Engleskoj U prvom periodu. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. . Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). dekor i scena (mnogo kostala). balet dobija kvalitetan tekst. solisti. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja).Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. „Hram slave“. „Tezej“. .• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice.Metju Lok (1630 . Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . pa i na dvoru u Parizu. „Pigmalion“. balet i bogat orkestarkski aranzman. i o njima je morao obavestavati kralja. ministar u vladi Luja XIV. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. Pojedine opere imaju 5 cinova. i znacaj I. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. • Zan Filip Ramo (1683 . u Engleskoj postoje scenska dela: . Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. o Napisao je 15 opera.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. upoznat sa Barberinijevom operom. „Alčesta“.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. a kasnije radi na dvoru. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. a mol za izrazavnje tuge i bola. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. god. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. neke od njih su: „Feton“. .Henri Persl (1659 . a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. gde je bio kompozitor i dirigent. o Tematika opera je bila grcka mitologija.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. .1695) – najznacajniji engleski. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. postupci. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. kada se u Italiji pojavljuje opera. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci.Dzon Blou (1648 . „Armida“. . „Vilinska kraljica“.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. koji ozivljavaju interes za pozoriste. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. IV i V stupnja. Ucio je u Italiji. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. inace mitoloske tematike. sa 12 godina dolazi na francuski dvor. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. znacajni su jos orkestar i balet. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. „Reno“. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. koje su imale mitolosku tematiku. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. „Don Kihot“. • Zan Batist Lili (1632 . barokni kompozitor. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. „Apis“. Njega prvenstveno interesuje akord. orkestar i ima plesa.

koje je radilo 60 godina. hor i orkestar. i na kraju protestantski koral. Minhen. Bah.1750). • Lirskog je karaktera. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. Pasija se. . Drezden. otac nemacke muzike. gradi savremene katedrale. arije. i autor je 40 opera. Svi stoje mirno u frakovima. S. „Krezus“. Znacajni centri tada su: Bec. Osnovao je prvi muzicki casopis. a ni baleta. . lutnje. Posle njega pasije je pisao i J. kontrabas. Radnja je staticna nema dekora i kostima. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. Neke od njih su: „Don Kihot“. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . Tu Johan Tajl 1678.1739) – napisao oko 120 opera. sa pevackim tackama i malo instrumenata. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. fagot. opersko pozoriste. ponovo hor i na kraju protestantski koral. Lajpcig. jer koristi tekst iz biblije. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. Opere: „Almira“.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. zatim sledi nastup hora. koju izvodi evangelist.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. . Nastaju dela koja su duhovna – pasija. koju je komponovao Hajnrih Šic. kracih polifonih melodija – Turbi. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. S.  Najvise kantata napisao je J. Bah (1685 . . .1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. koji opisuje Hristovo stradanje.. „Mirivajz“ – grcka mitologija. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno.1672) – otac Nemacke muzike. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). violine. nastupe solo pevaca. oboe. Znacajan je orkestar: cembala. „Hamburski sajam“. scensko delo. Oseca se uticaj francuske opere. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. propovedi. Ima recitativ. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. kao muzicki oblik. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. • Georg Filip Teleman (1681 . viole da gamba. „Pimpimona“. flaute. nastupa solista.. a moze biti duhovna i svetovna. nastupa horova. bas. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. Pasija je izrazito duhovni oblik. arije. a crkva da bi vratila svoj ugled.Prvo je nastala solo kantata. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. • Sastoji se od: uvertire.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . duhovna kantata i duhovni oratorijum. gde se kasnije izvode domace i strane opere. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). solisti. Nemci koriste isti ritmicki kostur. recitativi. . Iz opere dobija recitativ i arije. koje izvode: solo pevaci. „Oktavija“ – grcka mitologija.

najznacajniji i najgrandiozniji oblik. i moze biti duhovni ili svetovni. a neki od njih su: „Jefta“. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. .Djakomo Karisini (1605 . . u crkvi. Radio je kao orguljas u Pivoli. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. Predstavnici crkvene muzike Italija: . Zatim uvodi i soliste i hor. stvarni zivot. „Baltazar“. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu.Nikolo Pićini (1728 . i ona opisuje svakodnevni.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje.Domeniko Čimaroza (1749 . To je najslozeniji. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve).Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. . . zatim u Becu. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. koju gradjanstvo stvara za sebe. Jovan Krstitelj“. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu.Djovani Batista Pergolezi (1710 . . Napisao je komicnu operu „Tajni brak“.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. koje izvode solisti hor i orkestar. Ima uvertiru. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . horske deonice.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. italijanskog svestenika. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. a u Rimu kao crkveni horovodja.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. recitativ i arije. Engleska: . soliste. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. koje se nazivaju laude. . . „Solomonov sud“. . moze biti duhovni ili svetovni.Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). danas). Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Prva ovakva opera javlja se u Italiji.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. sto znaci govornik.

„Viljem Tel“. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. sto znaci voditi. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . i ona mora da prati tekst. marioneta – koje su bile jako popularne. Dramska radnja je toliko bila nevazna.Georg Bend (1722 . „Carobnjak“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. jer je bio poznati sahista. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. pod nazivom Zingšpil. „Ricard lavljeg srca“. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. da gotovo da i ne postoji.1816) – napisao je oko 100 opera. npr. Tada se solo pesmama dodaje uvertira.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena.. Skolovao se u Ceskoj i Italiji.1799) – ziveo je u Becu. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.Andre Modest Gretri (1741 .Djovani Baizieljo (1740 . Javljaju se i prvi kompozitori: . . obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. u kome dominira pevac (kastrat).1788) – nemacki kompozitor. vodeci.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Vodi poreklo od skolskih komedija. zivotinja. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. . . njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. gde pise svoje prve opere. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. . tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. Publika je dolazila na predstave. Arije – nema vokalnog isticanja.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“.1804) – napisao je operu „Lov“. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume.Fransoa Andre Felidor (1726 .1813) – boravio je u Italiji. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. . „Tom Dzons“.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. Ovde se komicna opera naziva Komik. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. Cekao se kompozitor. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. Znacajni kompozitori: . Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. bilo je dresera. rodjen u Erezbahu. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. . pod uticajem Francuza.Johan Adam Hiler (1728 . i napisao je operu „Doktor apotekar“.

o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. „Zacarano stablo“. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. J. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. „Hipolit“. Svita se jos naziva i Partita.  Treci stav je brz. S. znacajnije opere su mu: „Orfej“. . Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. F. Bah. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. „Altazerz“. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. S. u trodelnom taktu. Hendl. „Rondo“. baziran na improvizaciji – general bas. Za ove instrumente J. u cetvorodelnom taktu. a moze biti i fuga. Antonio Vivaldi.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. spinet.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. kratak. Nikolo Amati. „Galjarda“. a drugi obrnuto. u tonicnom tonalitetu. u sestodelnom taktu. blok flaute. oboe. „Alčesta“. brzog. trube od metala. Imali su punocu zvuka i motoricnost. i u tonicnom tonalitetu je. „Gavota“. „Ifigenija na Aulidi“. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. „Ifigenija na Tauridi“. o Ziga – engleska igra. cembalo. viole. Bah i Hendl. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. To je Skarlatijev tip sonate. umerenog tempa. To moze biti varirani I stav. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). o Duvacki korpus: flaute. kao npr. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. viole. u laganom tempu. „Paris i Elena“. Najcesce je pisana za cembalo. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. „Menuet“.  Drugi stav je miran.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. violoncela i kontrabasi. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. sto znaci takmiciti se.U periodu od 1700 do 1750. prefinjen. „Bure“. koje su imale od 5 do 7 zica. . • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. klavsen. koja se krece kroz glasove. Ove koncerte pisali su G. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. trube i fagoti. o Kuranta – francuska igra. zivahnog ritma. da gamba i da bračo. brzog pokretnog ritma. fagoti. „Cakona“. . „Ekosez“. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. klavir ili orgulje. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. Imao je od 4 do 6 stavova. Prvo je to bila zbirka plesova. visoke trube – farine. u trodelnom taktu. • Trzacki instrumenti – laute. o Sarabanda – spanska igra. „Armida“. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. virdzinal. Graditelji su: Atonio Stradivari. mirne melodije.

npr: „Oluja na moru“.Samuel Šajt (1587 . zatim odlazi u Englesku. Prvi uporebljava deblje zice. „Gavota“. koralne tokate i plesove. fantazije. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. orguljas iz Amsterdama. za violoncelo. koncerte.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. Bio je prvi. Uglavnom pisu fuge. razvojni deo.1621) – Holandski kompozitor.Johan Junau (1660 . gde se predstavlja novi materijal i. Pisao je trio. koristi velike melodijske skokove.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove.Djerolamo Freskobaldi (1583 .1713) – najznacajniji uz Vivaldija. u sluzbi kardinala. napisao je 446 koncerata. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. fantazije i partite pod uticajem Italije. Pisao je tokate. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. Baha.1741) – bio je svestenik. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. Prvo je bio u Bolonji. Bah. Venecija. Pisao je fuge. . Bolonja i Padova.Johan Kaspor Kerl .Johan Herman Šajn .• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. a zatim u crkvi Sv. Pisao je i solo koncerte. konstruisao je danasnje gudalo. Uglavnom se pise kamerna muzika. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. Petra u Rimu. „Cetiri godisnja doba“. visezvuke. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. gde je prvi uveo trostavacni sistem.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. koji su imali od 3 do 6 stavova. • Djuzepe Tartini (1692 . Pisao je fantazije. najznacajnija su mu koncerta grosa.1643) – rodjen u Ferari. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. sonate za violinu. Kasnije radi u Flandriji. On uvodi programnost – pise svite. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). fantazije. obogacuje violinsku tehniku – trileri. Kompozitori: . plesove i varijacije. .Jan Rajneken . . U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. Tome u Lajpcigu. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. tokate. Posle njega tu je radio J.Johan Pohelber . .U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . S. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: .Jan Peter Svelink (1562 .Johan Kaspor Ferdinand Fišer . Pisao je fantazije. • Arkandjelo Koreli (1653 . „Ekoseza“. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. a zatim u Rimu.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. solo sonate.Johan Jakob Fraberger (1614 . . Napisao je 50 trio sonata.Ditrih Bugstehude .1667) – ucio je kod Freskobaldija. Ostali unose varijacije i programnost. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. gde je radio u gradskoj kapeli. S. „Rigodon“. tremolo. tokate i partite. fuge. .

Fransoa d’ Aženkur . Kompozitori: . „Leptiri“.Zan Fransoa Dandrije . od moguca dva. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. Napisao je 550 sonata. zavrsna grupa i kraj. jednostavacnih. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. Kasnije odlazi u Rim. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. druga tema u osnovnom tonalitetu. Cembalo ima kratak pun ton. „Male vetrenjace“. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. On takodje koristi programnost. u kojima je opisivao portrete. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. „Komarac“. koja priprema drugu temu. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). u kome se odvija modulacija.1733) – iz muzicke je porodice. „Zeteoci“.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. „Procvatali vocnjaci“. ili paralelnom duru.Šarl Fransoa Kupren (1660 . zatim u Lisabon. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. . zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. dvodelnih. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. „Kneginja od Sane“. zatim na dvoru i u kapeli. ili duru. Znacajan kompozitor je: . jer su sadrzale od 3 do 23 stava. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. koncerte – 14 koncerata. gde je poducavao kraljevu decu. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. zoologiju – zivotinje. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje).Domenico Skarlati (1685 . samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. Zatim sledi most. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. sto doprinosi vecoj motoricnosti. prirodu. „Sestra Monika“. „Tereza“. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu.Luj Mašan . inace nejednake strukture. „Zaljubljeni slavuj“. Pisao je: trio sonate. kao dvorski kompozitor.

J. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. Ukupno je napisao 40 opera. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. „Mesija“. .Opere serije: „Jupiter“. „Tamerlan“. Tu svira orgulje. „Roland“. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. vraca se u Nemacku i tu umire. . „Juda Makabejski“ (iz Makabije). „Izrael u Egiptu“. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. orgulje i teoriju muzike. popravlja rogulje i. napisao ih je oko 300. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. „Baltazar“.Za orgulje: preludijume tokate. gde se upoznaje sa italijanskom operom. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. • Francuske svite. poducava teoriju. po uzoru na francuske klavseniste. u Hanover. • 6 svita za violoncelo. • Goldberg varijacije. Nikada nije napustio Nemacku. 6 sonata. „Julije Cezar“.1750) Iz muzicke je porodice. fantazije. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje.. Georg Fridrih Hendl (1685 . Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. Posle opet ide u Italiju. Mulhauzenu. plus. gde je radio kao profesor. „Aleksandar“. . . „Arminija“. „Samson“. Erfurt. Bah se rodio u Ajzenahu. „Kantata o kafi“. „Dzošua“. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. hor i orkestar. a sve ostale su duhovne. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. Harmonija dolazi do izrazaja. violinu. Tome. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. u svim tonalitetima – remek delo. Vraca se u Nemacku. fuge. „Semiramida“. 150 korala – obradjenih za orgulje. Kompozitorski rad: . bio je pobozan i pisao je crkvena dela. ali se nije bavio medicinom. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate.Oratorijumi. „Himenej“. . gde radi na dvoru. komponuje. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. „Didona“.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. Onda odlazi u Italiju (Firenca. Nije iz muzicke porodice. „Teodora“. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. od toga 20 svetovnih. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. . Mlad je ostao bez roditelja. potom odlazi u London 1714. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. Venecija). sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. zavrsio je lekarski fakultet. Ajzenah. • Engleske svite od 4 stava. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). • Misa u h molu od 24 stava za soliste. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. koje su sadrzale i do 7 stavova. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. S. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. Rim. Za zivota je bio poznat kao orguljas. zatim za violinu – u a molu i E duru.Johan Sebastijan Bah (1685 . cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. Komponovao je: ..) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. Uci da svira orgulje i violinu. a po obliku slicne fugama. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. „Kserks“. sa tematikom starog zaveta. On im prepisuje note.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. „Suzana“. 4 cembala. kod brace uci da svira klavir. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. „Tezej“.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. „Herkul“. kao kantor.

vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. Alesandro Stradela.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. preludium – apsolutno. viseglasno. na narodnom jeziku. Stefano Landi. homofono. svita – programsko. Domeniko Čimaroza. do 1650.pevati. homofono..Prvi period traje od 1600. viseglasno. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. motet i madrigal. svetovno delo. sonata – apsolutno ili programsko. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova.Drugi period traje od 1650. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. 2 svite. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Johan Tajl. virdzinal. instrumentalno. i Oratorijum. polifono. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. visoke trube – farine. Andre Modest Gretri. svetovno delo u 4 stava. pretezno polifono. instrumentalno. i tokata – apsolutno. homofono. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). svetovno delo. Kristofer . .1750. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Rober Šamber. homofono. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). klavsen. polifono. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. o Duvacki korpus: flaute. polifono. Mark Antonio Česti.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. god.sto znaci govornik – programsko. viseglasno. Barok se moze podeliti na tri perioda: . cembalo. polifono. koje se sastoji od 3 stava. . viseglasno. viseglasno.). instrumentalno. Pasija – programsko. svetovno delo. instrumentalno. iskljucivo duhovno delo. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. godine. viseglasno.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. instrumentalno. Djakomo Karisini. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. • Trzacki instrumenti – laute. Rajnhard Hajzer. viseglasno. Zan Filip Ramo. trube od metala.).Treci period obuhvata razdoblje od 1700. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. svetovno delo. viole. blok flaute. godine. homofono. Metju Lok. Klaudio Monteverdi. Fransoa Andre Felidor. Rezime – Barok (1600. fuga – apsolutno. Djovani Batista Pergolezi. Georg Bend. ali duhovna ne zamire. Alesandro Stradela. oboe. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Kapitalisticki drustveni poredak. Francesko Kavali. fagoti. Zan Batist Lili. veseglasno. viseglasno. naziv je nastao od ital. Alesandro Skarlati. baziran na improvizaciji – general bas. viseglasno. Domeniko Macoti. Mikelandjelo Rosi. Antonio Abatini. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. do 1750. godine i tada preovladjuju modusi. koje su imale od 5 do 7 zica. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Johan Adam Hiler. Alesandro Skarlati. svetovno delo. polifono. duhovno ili svetovno delo. duhovno ili svetovno delo. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. Georg Filip Teleman. svetovno delo. fantazija – apsolutno. . da gamba i da bračo. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. violoncela i kontrabase. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. reformatori opere – Pjetro Metastazi. spinet. Henri Persl. . Dzon Gej. viole. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).apsolutno. reci „cantare“. Karl Diter Fon Diterzdorf. Nikolo Pićini. naziv je nastao od reci „orator“. viseglasno. do 1700. Virdzilio Macoki. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . Dzon Blou. instrumentalno. Djovani Baizieljo. trube i fagote. instrumentalno.

Domenico Skarlati. 32 takta – tj. Napisao je 37 klavirskih koncerata. klavirska sonata. Djerolamo Freskobaldi. • Karl i Anton Štamic .Vilibald Gluk.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna.Oblici. i to su: . kvadratne su strukture). raspevanom melodijom. Dosao je u Manhajm. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. opere. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. godine u Nemackoj. 4 violoncela.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 .1757) – Ceh po poreklu. Pisao je simfonije i klavirske sonate.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . fagota. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. 12 klavirskih sonata.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. klarineta.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. Jan Peter Svelink.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. a klavir je zamenio cembalo. Samuel Šajt. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Djuzepe Toreli. opere i sonate. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. Antonio Vivaldi. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. pisao je jos i koncerte. Napisao je 74 simfonije. 2 flaute. sonate i koncerti. 2 oboe. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. Tu su pisane simfonije od 3 stava. i folklora. U Francuskoj i Italiji. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. a kasnije odlazi u Hamburg. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . Uglavnom su se pisale simfonije. J. 16. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . i on je vodeci instrument u ovoj epohi. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . 10 II violina. Johan Jakob Fraberger. tako da one iscezavaju.1782) – Radio je u Berlinu. na dvoru i kod bogatih. Arkandjelo Koreli. .1777) – pisao je simfonije. Johan Junau. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. . • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. 4 horne i timpana. gudacki kvartet. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. 4 kontrabasa. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1.

potiskuje cembalo u proslost. Francuska – Fransoa Žozef Posek. Rudolf Krajcer. Mihael Hajdn. Pisao je violinske koncerte. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. koji je 1.Instrumenti se usavrsavaju: violina. 50 sonata za klavir i violinu. Inac Plajel. i koncerte uglavnom za violoncelo. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Pisao je duete. Karl Filip Emanuel Bah. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Napisao je 91 gudacki kvartet. . Pedagog. god. Georg Kristof Vagen Zajl. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. 20 simfonija. svetovno. Luidji Bokerini. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu).Rudolf Krajcer (1766 . homofono. Mucio Klementi. varijacije za violinu.Djovani Batista Samartini (1699 . instrumentalno.Fransoa Žozef Posek (1734 . Kompozitori: . instrumentalno. svetovno muzicko delo. instrumentalno.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. sonate – 106.Inac Plajel (1757 . Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. Johan Kristof Fridrih Bah. . Johan Joakim Kvanc.Mucio Klementi (1752 . Tada se javlja teznja ka vodecoj. homofono. Karl Diter fon Diterzdorf. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. u potpunosti zamenjuje stare viole. Italija – Djovani Batista Samartini. viseglasno. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. raspevanoj melidiji. sto se tice pedagogije i violinske prakse.1829) – Belgijanac. Napusta se barokna polifonja.1775) – orguljas milanske crkve. jedan od najznacajnijih.) Predklasika nastaje 1730. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. svetovno delo. .Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Pisao je. . . Vilhem Frideman Bah. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. u literaturi. osnovao je skolu u Milanu.1750. Kompozitori: . koji potiskuje cembalo.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo.Kompozitori: Nemacka – Johan. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Bio je i dirigent pariske opere. viseglasno. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. pored Karla Černija i Kramera. klavir i violoncelo i klavir i flautu. Johan Kristijan Bah. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. uglavnom kamerni kompozitor. viseglasno. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. ali postoji i instrumentalna muzika. mirnoj.1831) – Nemac. tria i koncerte uglavnom za violinu. . Karl i Anton Stamic. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno.Luidji Bokerini (1743 . homofono. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. a klavir. . .1831) – Nemac. Radio je u Madridu. godine u Nemackoj. .

Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. . u II ima sopstveni stil komponovanja. Osniva se orkestar narodne garde. a onda. gudacki kvarteti i koncerti). Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava).. fagot. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. . Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. klavir. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. Moze da bude jos i sonatni oblik. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . flautu. sto je veoma retko. koje su pisane za narodne mase.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. koji kasnije postaje simfonijski. kao danas. i rondo u laganom tempu. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). zatim sledi ekspozicija. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. a glavni instrument klasike je klavir. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. druga tema u pocetnom tonlitetu.Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). • Volfgang Amadeus Mocart – njega. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. . tema sa var. drugi instrument je violina. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. . • Repriza – I tema u D tonalitetu. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. hornu. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. Uvod donosi orkestar. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno.I je brz. 4 stava i orkestarsko je delo. . U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima).Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. a u trecoj fazi je romanticar.“. . hor i solisti. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Sonata – pise se za solo instrument. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. To je doba od 1789 – 1799. klarinet. . zatim most i modulacija u pocetni tonalitet.Pocetke homofinije imamo u operi. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. i najbolje su mu opere.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. simfonije. „cresc.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. tema sa varijacijama (retko) i fuga. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. slobodne modulacije. zanima psihicko stanje. stare viole i blok flaute).“ i „decresc. nasuprot Hajdnu. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). tonlitetu. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. viola i violoncelo. i pise se apsolutna muzika (sonate. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. koje su izvodili orkestar. ima sonatni oblik. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. onda se izlaze druga tema. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije.. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. i zavrsna grupa u osn. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu.

Klavirska tria – namenjena kucnom. „Simfonija Jupiter“. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. „Podne“. tako da se ne zna gde mu je grob. je „Stvaranje sveta“. . . flautu i obou. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. 6 pticjih. .. „Ševin“. „Simfonija sa udarom timpana“. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. „g mol simfonija“. mada one nisu toliko znacajne. Poznate su „Pariska simfonija“.Opera – „Doktor i apotekar“. „Oksfordska kompozicija“. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. za violinu u G duru. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. Prvo ih je pisao u 5 stavova. za violu u D duru. „Sedam Hristovih reci na krstu“. „Zablji“. pod uticajem Hajdna. . . „Londonska simfonija“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). A Dur. u muzickoj porodici. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. „Don Zuan“. pa u Becu. . 1790. Drezdenu. Mnogo je komponovao i nastupao.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. U operama je bila najznacajnija muzika. „Es Dur simfonija“. i. koji je bio iz dva dela.Gudacke kvartete: 78 ukupno.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. u 4 stava. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . On je ustanovio trostavacni stil.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. „Lincerska simfonija“. d mol i c mol. i 1809. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. „Praska simfonija“.1809) Rodio se u Roreu. Sahranjen je u masovnoj grobnici. 1780. „Carski kvartet“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. . Parizu.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. . a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava.. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. delo u 12 glasova „Salve Regina“. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih.Koncerti: za cembalo u D duru. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. ima turcizama). 1759. • Pisao je koncerte za klarinet. u 3 stava. Pisao je: . „Sat“. Prva kompozicija mu je v.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. Kasnije radi u Minhenu.Divertimento – vid zabavne.Oratorijume: 1. „Jutro“. koji nije uspeo da zavrsi. „Pruski“. Stefana i peva tenor. godine postaje slavan. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. godine umire. „Hofnerova simfonija“. a kasnije mu je dodao treci... „Figarova zenidba“. a neke opere su na Nemackom jeziku. 6 Suncevih kvarteta. Zatim je ziveo u Manhajmu. instrumentalne. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. . i za trubu.

nasuprot Hajdnu. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. i najbolje su mu opere. gde je ziveo do kraja zivota. homofono. homofono. i pise se apsolutna muzika (sonate. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. II je u D Duru. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. kasnije Es Dur.“ i „decresc. VI u F Duru – opisuje prirodu. Najznacajnije su mu simfonije. Bio je I slobodan umetnik u praksi. . Rezime – Klasicizam (1750. kasnije dodaje hor. Ruski kvarteti. U prvoj fazi je bio klasicar. B Dur. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. inace trostavacno. sonata – instrumentalno. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. do 1800. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. ima svoj stil: D Dur. gudacki kvarteti i koncerti). V je u c molu.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. Sa 4 godine. violoncelo. svetovno delo. koncert – instrumentalno.. svetovno delo. slobodne modulacije. 1827. . stare viole i blok flaute). godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. Sa 17 godina (1787.Oblici: simfonija – instrumentalno. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“.“. III je u Es Duru. Hafner kvarteti. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. . viseglasno. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. . obisao Evropu.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. . „cresc. . Es Dur. svetovno delo.Koncerti – za violinu. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. god.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. „Pateticna sonata“. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. od 3 stava. i IX u D Duru. 3. . Pijanista i dirigent sopstvenih dela. kod koga je uglavnom ucio. zanima psihicko stanje. prvo je posvetio Napoleonu. As Dur. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija.Sonate – doveo do savrsenstva. . drugi instrument je violina.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. „Apasionata“. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. simfonije. a glavni instrument klasike je klavir. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. Pocetke homofinije imamo u operi. godine umire. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. ali se propio i sve potrosio u kafani.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. klarinet. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. pisano u 4 stava. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. koje se sastoji takodje od 4 stava. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. svetovno delo. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). .. . klavir. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. gudacki kvartet – instrumentalno. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Druzio se sa Geteom. Druzi se sa intelektualcima. Zbog smrti majke ide u Bon.1800. homofono. „Pastoralna sonata“. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“.) Obuhvata razdoblje od 1750. Napisao ih je 9. G Dur i c mol. veseglasno. onda odlazi u Bec. 26.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. godine. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. . Otac se bavio muzikom. Uzdize se iznad svih pravaca. homofono. kretao se u visokim krugovima umetnika. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. „Velika sonata“. Ludvig mladji uci da svira klavir. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. viseglasno.Ludvig van Betoven (1770 .

junaci. pojavljuju se sekvence. Cajkovski. Ž. u prirodu – sela. a narocito na umetnost. P. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove.. Orkestar dobija danasnju postavku. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. engleski rog. Empropti. Madrid.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Poloneze (selo). javlja se razocarenje u stvarnost. Klarinet. hromatika i tonalitet je jos prisutan. . o Komicna opera – smesna. Vajmar.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Straus. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. R. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. List. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu.• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. dvorce. Gustav Maler. Drezden. Prag. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Ritam se bazira na folkloru. Verdi. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. • Dela dobijaju programski karakter. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. svira se ista muzika. Valceri (za klavir). Fantazije. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. London. . koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. I. dosta se upotrebljavaju disonance. H. koji se javlja u XIX veku. namenjena zabavi.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. . Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. a u trecoj fazi je romanticar. Bajrojt. Noktirni. Lajpcig – najznacajniji. gradovi Skandinavije. R. Minhen. F.. Sankt Peterzburg. Berlioz. Bize. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. o Prokomponovana iz 2 dela. Vagner. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. . Vagner. u II ima sopstveni stil komponovanja. Prelidi. posle francuske burzoaske revolucije. pa umetnici podlezu pesimizmu. carobnjake. Rusije: Moskva. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. . Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota.

. .. Robert Suman (1810 . Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. Komponovao je: . u kom je svirao.Scenska dela – 20 opera. 2 violinske sonate. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. i Varijacije na tonalitete tonova A. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. „Potok“ i „Tisina“. fagot itd. „Pastrmka“.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. i 8. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. „Mirigel. .Simfonije – napiso ih je 9. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. E i G. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. lendlere – narodne igre. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. ali ga ribari spasavaju. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. „Deset zapovesti“. • „Zimsko putovanje“. „Vilinski kralj“. Kao pijanista obilazi evropske gradove. „Divlja ruzica“. Bio je najmladji u porodici. Zatim odlazi u Bec. III je takodje u C duru. – tragicna.. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. „Karneval“.. „Grethen za vretenom“. zatim u Lajpcigu. i 2. i isao u narod i slusao narodne melodije.Za klavir je pisao sonate. „Zivot zene“. Kasnije odlazi u Lajpcig. i IV je „Rajnska simfonija“. u A duru – ona je najznacajnija.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. . Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. Simfonijske etide – skerca i varijacije. Zbirka se sastoji od 20 pesama. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. Dela: .. Imali su kucni kvartet. „Majstor Vilhem“. gudacki kvarteti. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju.. valcere. Onda je bio u Becu. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. pa u Drezdenu. a dar za muziku je nasledio od majke. . jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. klarinet. . Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. nazvana jos i „Prolecna“. II je u C duru – „Pateticna“.1828) Rodjen je u muzickoj porodici. nedovrsena – u dva stava 1. gde je studirao prava. romanse za obou.Kamerna dela: klavirska tria. Znacajne su: 4. Skace u Rajnu. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. plesove.Kompozitori Franc Subert (1797 . kvinteti. 4 pesme: „Ljubav“.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. . a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. Ziveo je u predgradju Beca. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. gde i umire u bedi. . .1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. u h molu. „Novelete“ (u duru). oktete i uz pratnju klavira.. B.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. pesnikova ljubav“.

. iz muzicke porodice.Kamerna dela: gudacki kvarteti. .. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. Napisao ih je 2: 1. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. 4.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. pod uticajem folklora. Boravi u Rimu jedno vreme.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. III stav je Romeova samoca i tuga. gde otvara 1. violu i violoncelo.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. 2. Dela: . • Nokturna. po poreklu Francuz. Obisao je jos i Englesku..Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. remek delo mu je „San letnje noci“. Izvrstan pijanista i dirigent. Komponovao je: . klavirskom izvodjenju. VII – Romeo u grobnici... na kom je i sam radio kao profesor.. iako tada dominira opera. komponovan po Sekspirovom tekstu.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. Marsej. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent.. je „Pavle“.„Faustovo prokletstvo“. Dela: . Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. i IV – „Orgije razbojnika“. nisu toliko tehnicki znacajne. . • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. kvinteti. .Frederik Fransoa Sopen (1810 . Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . . III – „Prizori na polju“.. kog je ubrzo nadmasio. . Vodio je pecalbarski zivot. Kasnije uci kod sestre. ostrva Habride. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Potom se vraca u Lajpcig. gde Jakob uci da svira klavir. je u a molu . VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. i 5 „Reformacijska“. Hteo je da studira medicinu. i V – „Poselo vestica“. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. . nacionalne igre neparnog ritma. .„Skotska“. a 2. u jevrejskoj.„Rekvijem“.. u formi kantate.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. okteti. Nemacku i Italiju. ne mnogo znacajne.. koju je nazvao „Pesme bez reci“. Majorku. je u B duru.1849) Rodjen u Poljskoj. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. i VIII – finale – pomirenje porodica. a zatim ga salju kod profesora. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. je „Italija“.. bogatoj.Simfonije u cetiri stava: 1. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. Hektor Luj Berlioz (1803 .. • Skerca. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima.. konzervatorijum. .1847) Rodjen je u Hamburgu...Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. i . sonate. vesele. i nisu za igru. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. bankarskoj porodici. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom.Koncerte: 2 klavirska.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. Znacajne su 17 i 33. • Valcere namenjene instrumentalnom. . Skotsku. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. Francusku. Ziveo je u Becu. II stav je „Povorka hodocasnika“.. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Varsavi. Englesku. i 2.Sonate – 3 klavirske. . IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. Najvise komponuje instrumentalnu muziku.. ponovo u Becu. III stav – „Gorstak“. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. . Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi.Etide skromnog karaktere. IV – „Put na gubiliste“. Znacajne su As i A dur.. . II stav je za soliste hor i orkestar. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. sonate za violinu. II – „Ples“. . 3. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. V je Kraljica Mab. Deda Mozes mu je bio filozof.

On je tvorac simfonijske poeme.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. jer je tada Francuskom vladao Napoleon. „Lepa Jelena“. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . Uglavnom je pisao operete. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. „Modrobradi“..Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“.Danijel Fransoa Ober (1782 . Otac mu je bio Madjar. „Zidar“.. „Preludiumi“. „Godine hodocasca“. „Krunski dijamanti“. „Hungarija“. Komponuje klavirske cikluse: „. „Taso“. bio je cudo od deteta.U drugoj fazi je originalan stvaralac. „Mazepa“. Opere: „Orlezijanka“. . vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Smatraju ga najvecim klaviristom. .1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Tematika tih opereta je prosta. a majka Austrijanka.Etjen Meil (1763 . Rano pocinje da svira klavir. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. Razvija se opereta.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. predavao na konzervatorijumu u Parizu. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. „Hamlet“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje . . Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara.. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne.. Klavirske koncerte u Es i As duru. Radio je jos i u Parizu. „Bronzani konj“.1888) u Kelnu. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . Žil Masne (1842 .. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. Opere: „Crvenkapica“. „Posmrtni mars“.. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. „Samson i Dalila“. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Becu.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. slonovi. „Verter“. Prva pleada kompozitora: . „Prometej“. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“.Nikolas Delarjak (1753 . Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). Napisao opere: „Herkules“. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent.Franc List (1811 . U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. konji. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. Žorž Bize (1857 . .. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. „Kraljica od Sabe“. na sceni se koriste prave vojskovodje. „Orfej“. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. . pa je Bize zbog toga umro od tuge. Rimu. zatim statisti. „Ples mrtvih“. „Mrtvacki ples“.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. „Setni zvuci“.1912) – njegove opere su: „Manol“..1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. „Faust“. Glavni predstavnici ovakve opere su: . Kasnije je ova opera postala veoma popularna. U drugoj pleadi kompozitora.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. i „Herkulova mladost“.Ljubavni snovi“.

. Opere: „Vile“. tugu. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. zatim zivi u Milanu. veselje. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. Radio je u Rimu.. „Prorok“. „Loengrin“.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. Cirihu. sukob dva sveta.1924) – on je vise lirik.Pietro Maskanji (1863 . i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. Ovo je pravac bez perspektive.Karl Maria fon Veber (1786 . Parizu i u Londonu. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. „Anakron“. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine.. „Eurianta“. „Parsifal“ – Sveti gral. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk.1901) – iz muzicke porodice. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. Opere: „Norma“ – najznacajnija. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. u Milanu. . III – prizori sa mnogo statista. „Lukrecija Bordzija“. remek delo mu je „Seviljski berberin“. „Zigfrid“.Vilhem Rihard Vagner (1813 . . „Tristan i Izolda“. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. Parizu (od svojih dela. Opere: „Tankredi“.Vincenco Belini (1801 . gde je i umro. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). „Ferdinand Kortez“. „Italijanka u Alziru“. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. Veneciji.1919) – napisao operu „Pajaci“. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. „Fric“ i „Maske“. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. „Mesecarka“. . od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. i zadnjih 50 godina u Parizu. Drezdenu.. i „Gusar“. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. . italijanske narodne pesme. Radio je na konzervatorijumu. „Valkira“. Opere: „Lodoiska Eliza“.Luidji Kerubini (1760 . Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Otelo“. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Bajrojtu. „Viljen Tel“.Djuzepe Verdi (1813 . „Hugenoti“..1848) iz Bergama. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum..Djoakono Rosini (1792 . U delima se opisuje istiniti zivot. Londonu. „Oberon“ – fantasticna. „Muhamed“. . Ziveo je u Vircburgu. Kompozitori: .Djakomo Pucini (1858 . opet u Svajcarskoj. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. Ziveo je u Bolonji. . „Edgar“. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Ziveo je u Bolonji. Radio je u Studgartu. i to sve na visokoj nozi). Ubacuju se elementi folklora. . „Ljubavni napitak“. Magdeburgu. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. kao francuski kompozitori – opere serije. Opere: „Rober Djavo“. Opere: „Vestalka“. Opere: „Monon“. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. Napisao je 73 opere. Studirao u Napulju. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. Nemacki romantizam . „Sumrak bogova“. Radio je u Milanu. „Tanhajzer“ – minezenger.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Opere: „Carobni strelac“. .1868). „Alibaba“. „Travijata“ – pariski boemski zivot. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.1835) – rodjen na Siciliji. IV – vrhunac radnje.Gaetano Doniceti (1797 . kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu.Gasparo Spontini (1774 . „Falstaf“ – komicna opera.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Kompozitori: . „Kapuleti i Montegi“. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. i njima se dodvoravaju Napoleonu. „Djani Skiki“ – komicna opera.. Becu. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. Najznacajniji je operski kompozitor. vraca se u Lajpcig.1868) . Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“.1851) – rodjen u Ankoni. i V cin – sukob i kraj borbe. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. nije iz muzicke porodice. .1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. „Dan Paskve“. malo u Rimu i na kraju u Parizu. II – duet glavnih likova.Jakob Libman Majerber (1791 . Umro je u Veneciji.Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove.Luidji Leonkavalo (1858 . „Toska“. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. „Puritanci“. . koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. nije iz muzicke porodice.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“.

varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. Kompozitori: .Peter Kornelijus (1824 . F Duru. II je u c molu i ima formu kantate. V. Bio je majstor orgulja.Franc Zupe (1819 . . Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. Pisao je jos: 2 opere. Minhenu.Anton Brukner (1824 . Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. solo pesama. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. • Vokalni opus – veliki br. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. Potom odlazi u Bec. u formi kantate. . Vajmaru. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. „Magbet“.1949). Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. kamerna dela.Maks Reger (1873 . madjarske plesove. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. Lajpcigu. simfonijske poeme – „Don Zuan“. Bio je upravnik becke opere 10 godina.1921). kasnije se bavi nemackim. Tada nastaju opere. jednostavne tematike i operete. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. • Kamerna muzika – pisao je duete. u Berlinu. tria.Hans Ficner (1864 . fantazije. . e i f molu – jedna od najlepsih misa. 9 simfonija. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. VIII je najznacajnija. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge.1899) je ziveo u Becu. • Za klavir je pisao sonate. . Operete: „1001 noc“. Sumana i F. Napisao ih je 4: u c molu. „Laka konjica“. koji je bio centar kasnog romantizma. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. „Don Kihot“. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. serenade.1903) – austrijski kompozitor. . Kasnije pocinje da stvara. Radio je u Minhenu. i sonate za razne instrumente. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. Suberta. plavom Dunavu“. kantatu „Rinaldo“.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. Napisao je: 3 mise: u d. od kojih su najznacajnije od 4. kao vid zabave. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. Sam je pisao libreta za svoje opere. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. . „Veseli momci“. opere su bile duge i zamarale publiku. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“.Hugo Volf (1860 . IV je u C duru. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente.1911) je rodjen u Austriji.Johanes Brams (1833 . G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. „Price iz becke sume“. Radnja je jednostavna i prijemciva. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. ali i kamernu muziku. na Paganinijevu temu.Johan Straus (1825 . otac mu je svirao kontrabas. fantazije i minijature za klavir. „Slepi mis“. U delima izrazava bol. Nije iz muzicke porodice.. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. . „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. duhovnu krizu. Posle Hitlera vratio se u Berlin. metamorfoze za gudacke instrumente. teska filozofija. Potice iz porodice ucitelja. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot).Karl Rajneke .Engelbert Humperdink (1854 . narocito u Becu.1949) – Nemac iz Minhena. valcere. do 9. . . Tematika opera je bila germanska mitologija. „Becka krv“. . Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. „Zivot junaka“. solo pesme pod uticajem R. ziveo je na ivici bede. . interludiume. suma.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. mistiku i izolovanost. . „Karneval u Rimu“. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Lajpcigu. a narocito madjarskim folklorom. sa kvalitetnim tekstom. gudacke kvartete. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). Komponovao je u duhu folklora.Rihard Straus (1864 . Bio je pobozan i radio je u crkvi.1916) – je radio u Visbadenu. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. na Hajdnovu temu.Gustav Maler (1860 .

teorija itd. jednom recju za umetnost. kao na Zapadu. a ujedno i prva opera ove drzave. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. . „Jolanta“ – prva optimisticna. „Dva jevreja“.1910) – je osnovao rusku petorku. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. istorijski dogadjaji. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. Es Duru i b molu (najznacajniji). dusevna patnja. gde se uci muzika. Fantazije na srpske teme. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. Masnea. „Promenata“. . Komponuju se i opere. „Pripovedanje carevica Kalendera“. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. osnivac moderne ruske hemije.. pedagog i teoreticar.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. Ozivljavaju se heroji. „Koliba baba Jage“.1887) – u pocetku je bio hemicar. „Stari zamak“. „Kijevska vrata“. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. Pisao je i solo pesme i simfonije. Oni su Mihaila Glinku. violinski koncert u Bduru. tvorac ruske muzike. kriza. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. Osnivaju se mnoge muzicke skole. fantazije – „Islamej“. solo pesme. . pod uticajem je zapada. Bio je i dirigent. zatim slede: „Pikova dama“.. Pisao je uvertire. Tad se osniva i pevacko drustvo. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. od kojih su najznacajniji u G Duru. „Zlatan petlic“. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. koga osniva Artur Rubinstajn. • Aleksandar Borodin (1833 . patetika. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Bio je duze vreme u Parizu. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. . u kojima opisuje ljubav. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. Otac mu je bio vojnik. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. solo pesme – ciklusi „Decja soba“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Tematika je sudbina. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. „Prica o caru Saltanu“. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“.1893) – drugaciji je od svih ostalih. smatrali ocem ruske muzike. Znacajan je i kao dirigent. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. a ovo je prva ruska komicna opera. • Cezar Kjui (1835 . „Sultan i njegova zena“. tako da je prosao Evropu.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. a pre toga je bio ateista. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. „Igra pilica“. . „Praznik u Bagdadu“. o Solo pesme.1918) – Francuz po poreklu.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. koji je bio pod uticajem Glinke. a i on u pocetku. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. osnivac nacionalnog pravca. Narocito se zanimao za narodni folklor. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. Javlja se interes za istoriju. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Rano se bavi komponovanjem. knjizevnost. U pocetku je bio cinovnik. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. o Fantazije za orkestar. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. Bio je matematicar. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. „Carevic i carica“. gde i umire. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Na ova dva konzervatorijuma. Posle se vratio muzici. Jedno vreme je bio u manastiru. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 .1881) – bio je notorni alkoholicar. o Zatim Klavirske koncerte. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. posle odlazi u Berlin. a zatim se vratio u Rusiju. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“.. „Pijaca u Limozu“.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. Bio je potpomognut bogatasicom.

5. . U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. Nemackoj i malo u Americi. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Tada kao i svi narodi. Boravio je jos i u Becu. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente.1957) – Finac. dobijaju identitet. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Pise se o lepoti drzave (istorijat. • Koncerte: za klavir u g molu. a najznacajnije su mu od 5. koje je nazivao „Spanske svite“. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Dosao u Prag. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. simfonijske poeme. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. 6 i 7 stavova. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. gudacke kvartete i kvintete.Jan Sibelijus (1865 . Studirao je u Pragu. • Klavirske minijature – dve zbirke.1907) – rodjen u Norveskoj. Radio je malo u Belgiji. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . . • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). U njegovoj pivnici se muziciralo. Prva je pod uticajem Lista. • Za klavir minijature.Bedzih Smetana (1824 . ozivljava junake.1903). zatim je radio u nemackim gradovima. . U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Skandinavija (Norveska. a posle se vraca u Norvesku. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. Finska. Svedska. • Kamernu muziku – tria. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. tako da je pod uticajem folklora. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. „Dalibor“. „Labud“ i „Finlandija“. a kasnije za orkestar.Isak Albeniz (1860 . do 9. koncert u a molu. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. kvartete i sonate za violinu i klavir. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama.Antonjin Dvorzak (1841 . 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. . Danska) Preci Norvezana su Vikinzi.1904) – iz porodice je mesara. . • Simfonije – napisao ih je 9. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. studirao je u Lajpcigu. opisuje prirodne lepote. • Kamernu muziku – klavirska tria.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. pod uticajem folklora. Potom se vraca u Prag gde i umire. tako da se on zainteresovao za muziku. opis zemlje).1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista.Nils Gade – Danska. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Radio je i u Argentini. „Cetiri legende za orkestar“.Manuel de Falja (1876 . heroji. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Kompozitori: . U njima je obradjivao folklor Slovena. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. Bio je pesnik klavira. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. • Za orkestar: simfonijske varijacije.Edvard Hagelub Grig (1843 . Kompozitori: . Sumana i Vagnera.o Balete.

• Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Skandinavija: Edvard Grig. Anri di Park. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Franc Zupe. . Vincenco Belini. Emanuel Šabrije). Vagner. „Carobnjak“. Rusije: Moskva. Aleksandar Borodin. Kantatu „Atlantida“. Prag. koji se javlja u XIX veku. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. a narocito na umetnost. Rezime – Romantizam (1800. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. homofona i svetovnog je karaktera. Madrid.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Ceska: Bedzih Smetana. Fransoa Adrijen Boaldje. Johanes Brams. R. „Trorogi sesir“. Noktirni. Milij Balakirjev. namenjena zabavi. Vajmar. London. Empropti. instrumentalna. H. Hans Ficner. Vensan Dendi.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Spanija: Isak Albeniz. Operski: Francuska: Eduar Lalo. P. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Antonjin Dvorzak. jednoglasna uz klavirsku pratnju.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Djoakono Rosini. Ž. Karl Maria Fon Veber. Jan Sibelius. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Vilhem Rihard Vagner. junaci. svira se ista muzika. Sarl Guno. Valceri (za klavir). Prelidi. homofona. Luidji Kerubini. Petar Kornelius. viseglasna. Maks Reger. posle francuske burzoaske revolucije. Minhen. F. engleski rog. homofone ili polifone. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Modest Petrovic Musorgski. Berlioz. dosta se upotrebljavaju disonance. Cezar Kjui. Luidji Leonkavalo. Engelbert Humperdink. Bajrojt. Kamij Sen Sans. . Inace je programska. Cajkovski. Pietro Maskanji. Hugo Volf.) Romantizam je pravac u umetnosti. god. Gustav Maler. List. Djakomo Pucini. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. o Komicna opera – smesna. Robert Suman. Žil Masne. svetovna.Karakteristike pravca: • Fantastika. Gaetano Doniceti. . . Sankt Peterzburg. Žak Ofenbah. o Prokomponovana iz 2 dela. Johan Štraus. Verdi. Gasparo Spontini. Fantazije. kompozicija programskog karaktera. Rihard Štraus. Gustav Maler. Etjen Meil. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Franc Subert. . Klarinet. Frederik Fransoa Sopen. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. viseglasna. I. viseglasne. gradovi Skandinavije. Nemacka: Jakob Libman Maerber. R. (Cezar Frank. Ritam se bazira na folkloru. svetovne i apsolutne. hromatika i tonalitet je jos prisutan.. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor).1874. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Drezden. Nikolas Delarjak. Poloneze (selo). Danijel Fransoa Ober. Hektor Luj Berlioz. • Dela dobijaju programski karakter. Orkestar dobija danasnju postavku. Italija: Djuzepe Verdi. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. pojavljuju se sekvence. Žorž Bize.Kompozitori: Franc List. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. i. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Straus. v. Pjotr Iljič Cajkovski. .• • Opere: „Kratak zivot“. Bize. Lajpcig – najznacajniji. Vagner. . Nikolaj Rimski Korsakov. Manuel de Falja.. Instrumentalne su. Anton Brukner.

„Potopljena katedrala“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. „Velovi“. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Komponovao je na narodnoj osnovi. 1. operetu „Dete i carolija“. „Terasa za prijem Meseca“. Impresionisti je bio pogrdan naziv.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. Berlinu i Rimu. Prosiruje se i menja izgled akorda.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Za klavir: koncerte u G i D duru. i operu „Peleas i Melisanda“. 5/3. viseglasna. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. i harfa. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“.Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. „Ogledalo“. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . „Pavana“ i „Gaspar“. raspevana melodija. razvijena. Nastao u Francuskoj 1874. „Pesme beletise“. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. harfu. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. instrumentalna muzika. cak i u 9/7/5/3. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. i treci „Dijalog vetra i mora“. Bio je clan konzervatorijskog tria. ali tonalitet jos postoji. Vokalni opus mu je neuspesan. flautu. „Prica majke guske“. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. drugi „Igra talasa“. Kamernu muziku: gudacke kvartete. pentatonike. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. drugi „Svecanosti“. homofona. Ogista Renoara. siroka. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. drveni duvaci (flauta i klarinet). a treci „Sirene“. 2. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. samim tim PR intervala. Preovladjuje svetovna. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. zbirku od 24 prelida. sa kojim je obisao Evropu. nimfa). Sredstva slabljenja tonaliteta. sonate za violinu. klavir. kao i politonalnosti. sveska prelida – znacajni su „Magle“. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Karakteristike: Napusta se romanticarska. 4.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. . „Vrtovi pod kisom“. Posle se vraca u Pariz. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. • Otarino Respidji (1879 . • Moris Ravel (1865 . Afrike). „Devojka sa lanenom kosom“. 6/3. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). Eduara Manea. violinu. 6/4. Okeanije. su: kretanja u paralelnim 2. cemu impresionizam tezi.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. „Balkon“. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Scensko delo „Sat Spanije“. sonate za violoncelo. Poeme: „Igra vode“.1936) – radio je u Bolonji. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. 5. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. modusa. Svite: „Kuprenov grob“. a sredstvo izrazaja je harmonija.1915) – Rus. klarinet. godine. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. • Aleksandar Skrjabin (1872 .

jacina i boja. viseglasna. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. god. prva serija. On deli oktavu na 24 jednaka dela. tako da se dobija niz od 24 tona. cemu impresionizam tezi.) Nastao je u Francuskoj. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Otarino Respidji. 5/8. aritmija. . • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. Sredstva slabljenja tonaliteta. strasnijeg zvuka. kada se sve sabere. . jer je svrha ove muzike da opise rat. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. koji se ravnopravno upotrebljavaju. dinamika zivota je burna. kao i politonalnosti. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. d. i. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. neoklasicizam. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. a sredstvo izrazaja je harmonija. i harfe. nacionalni smer.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). Kompozitori: Klod Debisi. modusa. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv.Rezime – Impresionizam (1874. pentatonike. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. kao u baroku. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. 4. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. . klavirske minijature i v. i uvode elektricni instrumenti. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. Muzika nema zajednicki karakter. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. cak i u 9/7/5/3. klasicizmu i prethodnim pravcima. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Moris Ravel.Muzika se temelji na 12 tonova. dzez. Napusta se romanticarska raspevana melodija. i zabavna . ali se slabi njegov znacaj. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. elektronska i konkretna muzika.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. mada ima i onih koji polaze od tradicije. #). 6/3. Karakteristike pravca: . Prosiruje se i menja izgled akorda.popularna muzika. 6/4. Aleksandar Skrjabin. su: kretanja u paralelnim 2. neoromantizam.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. koriste se udaraljke po potrebi. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. futurizam. ekonomija napreduje. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. To je okvirna melodija. date i ostale karakteristike tona – trajanje. . 5. upotreba celostepenih lestvica. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. vec je samo obelezena visina tonova. 5/3. homofona. >. 7/8. drveni duvaci – flauta i klarinet. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. Ovde se ne koriste notne vrednosti. instrumentalna muzika. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. Preovladjuje svetovna. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv.1900. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. forme. PR intervala samim tim. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. ali tonalitet jos postoji. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. Razvija se tehnologija.

Karl Hajnc Stokhauzen. pa im cak daju apstraktne. svi tonovi su ravnopravni. • Francuska: Darijus Mijo. svite. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. i kvartete. Segmenti. • Italija: Feruco Buzoni. televizija.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija.. . kvarteta. Bendzamin Britn.kantata). Magicni kvadrati.. Njujorku.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. sa 8 godina komponuje. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. preovladjuju disonance.Javlja se novo notno pismo. prisutne su sve oznake od ppp do fff. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. Norvezani. npr. Igor Stravinski. Pjer Sefer. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . • Engleska: Gustav Holst. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. komponovane po principu dodekafonije. sonate. Pjer Bulez.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. u kojima je hor glavni. Komponovao je klavirske sonate. Artur Honeger. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. Bio je Senbergov ucenik. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Kompozitori: . . koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. Luidji dalla Pikola. da se ne bi stekao utisak tonike. ekspresionizma). u Nemackoj. operu. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. „Preziveli iz Varsave“. orkestarske kompozicije. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. koncerta. Fransis Pulank. Struktura.Alban Berg (1885 . Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. kao odgovor impresionizmu. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. ceste pauze. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. koncerte za klavir. Danci). Prvo je radio kao cinovnik. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. • Nemacka: Arnold Senberg. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. . koji u ovom periodu dostizu vrhunac. • Rusija: Sergej Prokofjev. simfonije. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. Cudjenje. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. i baleti. U I periodu je impresionista. Paul Hindemit. Luidji Nono. .Muzicka propaganda (radio. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. Olivije Mesijan. Anton Vebern. Erih Sati. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Alban Berg. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Melodije sadrze velike intervalske skokove.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. a zatim koriste u filmovima. Koriste se forme: etide. Dmitrij Sostakovic. preludiuma. oratorijumi. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. Djankarlo Menoti.Arnold Šenberg (1874 . upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). nego kompozitori.. a zatim kao profesor u Berlinu. fuge. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. . a kasnije uci da svira i klavir. Los Andjelesu. bez upotrebe instrumenata.. Kao mlad uci da svira violinu.. koji se koriste kao efekti u filmovima. Ralf Von Vilijams. i kamernu simfoniju. disonantni akordi. koju izvodi veliki broj solista. Perspektiva. Aram Hacaturijan. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. a sto se tice dinamike. . i operu „Lulu“. operu „Monodrama“. Bostonu.

. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. horovodja i dirigent. gde je i umro u bedi. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. sa folklornim motivima. a zatim odlazi u SAD.Igor Stravinski (1882 . • 3 klavirska koncerta. pod nazivom „Mikrokosmos“. Pisao je: • Simfonijske poeme. varijacije. „Puščinela“. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. „Rat i mir“. • Simfonije u duhu Betovena. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju.1945) – madjarski kompozitor. ucio i radio u Budimpesti. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. uz pratnju udaraljki. „Petruška“ – tematika ruske bajke. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. Studirao je u Frankfurtu. a u II podleze uticaju ekspresionizma.1963) – nemacki kompozitor. „Slika Matis“. a kasnije zivi u Parizu. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. Komponovao je i svoje kompozicije.Bela Bartok (1881 . kantate. Radio je na akademiji kao profesor. . koncerti za violinu. • 14 baleta. • Simfonije u stilu klasicara. ucio kod Korskakova. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. baleti „Prica o kamenom cvetu“.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. u g molu za klavir. baleti: „Drveni princ“. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. violoncelo. violu i nekoliko za klavir. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace.. in Des. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. jer je bio veoma dobar polifonicar. • Opere: „Zivot razvratnika“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“.Sergej Prokofjev (1891 . ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. zbirku kratkih melodija (153 melodije). • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. Ostali ekspresionisti . u kojima koristi disonantne akorde. udaraljke i celestu“. solo pesme.1953) – takodje ruski kompozitor. . Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska.Paul Hindemit (1895 . orkestar. muzicka komedija. simfonije za razne instrumente. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka.Anton Vebern (1883 . Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. rog i hornu. „Price o vojniku“. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. . i sonate za razne instrumente. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. kvartete. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“.1945) – rodjen u Becu. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. Nazvan je Bahom XX veka. i 2 violinska koncerta.

. politonalnost.Luj Direr } francuski kompozitori . Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. kvintete.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. Kompozitori: .Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. jevrejsku i indijansku muziku. Semberga. i kantatu „Vereničko lice“.Čarls Ajvs (1874 . biznismen u pocetku. i kompozicije za gitaru i orkestar. Stravinskog. . Antiromanticari . i kantatu „Linkonov portret“. Napisao je: 5 simfonija.1955) – direktor opere u Budimpesti. Predstavnici: . Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. . kvartete. Pise dzez. . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora.Dmitrij Šostakovič (1906 .1978) – kompozitor iz Jermenije.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku. . studirao u Parizu.1959) – Amerikanac. . . Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. „Venecijanske igre“.1959) – rodjen u Brazilu. .Zoltan Kodalj (1882 .1955) – Nemac po poreklu. Napisao dela „Integrali“. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. i simfonije.Ernst Bloh (1880 . koji je studirao u Belgiji i Nemackoj.Žorž Enesko (1881 . i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. Pise pticju muziku. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. koncerte. .Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. Komponuje pod uticajem Baha. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. . .Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. jer je mnogo voleo prirodu.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. Komponovao je orkestarske svite. simfonijsku muziku. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike.Aram Hacaturijan (1903 . posle otisao u SAD. ziveo i radio u Parizu. .1954) – po poreklu je bio Amerikanac. koncerte za klavir i violinu.Artur Honeger (1892 . poliritmija. . U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina.Erih Sati (1866 .Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar.Hektor Vilja Lobos (1887 . Pise kamernu. . crnacku.Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija.1974) – francuski kompozitor. rapsodije. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Fransis Pulank } . klavirska dela i solo pesme.Darijus Mijo (1892 . . Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. . „Pustinje“.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Žorž Brik } . Pisao je: kamerna dela – tria.

Oblici: nema novih oblika. starofrancuskom. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. Novoromanticari . na ceske narodne folklorne teme. . poliritmija. Neoklasicizam. fuge. Mocarta. polifonija. posle i kao dirigent.Feručo Buzoni (1866 . Elektronska i konkretna muzika. Ova muzika nema zajednicki karakter. Futurizam.. uglavnom preovladava instrumentalna muzika.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Neoromantizam. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. Anton Vebern. . bitonalnost. Melodije su mu u stilu njegove drzave. koncerti. Nemacka – Arnold Šenberg. Djankarlo Menoti. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. Bendzamin Britn. preludiumi.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. . Radio je u Nemackoj. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. . Becu. kvarteti.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. studirao je u Pragu. sonate. najznacajniji novoromanticar. kafanskom zivotu.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. Luidji Nono. aleatorika. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici.1959) – ceski kompozitor. koje su nadjene u manastiru u J. Stvarao je pod uticajem Baha. dolasku proleca.1976) – engleski kompozitor. Italija – Feručo Buzoni. televizija. i uvode se elektronski instrumenti. ametrika. Komponovao je operu „Dr Faust“. Pjer Bulez. Erih Sati. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Nacionalne skole. radio. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. .1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Igor Stravinski. Dzez. Ralf von Viliams. Alban Berg.Karl Orf (1895 . Rusija – Sergej Prokofjev. Pisao je simfonije. . Italiji. raznovrsnost. Paul Hindemit. cetvrttonska muzika. . klasicizma. atonalnost. Tekst u tim pesmama je na latinskom.Pravci: Ekspresionizam.. Radio je u Rimu i Milanu. Francuskoj. Neobarok. kantata „Karmina Burana“. Karl Orf. Berlinu. ploce. Dmitrij Šostakovic. .Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. Aram Hacaturijan.Bendzamin Britn (1913 . udaraljke po potrebi. Verdija. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. politonalnost. simfonije. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. elektronska i konkretna muzika. . Engleska – Gustav Holst. aritmija. kao u doba baroka. . Artur Honeger. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. končerta grosa. Fransis Pulank. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. pisana za soliste i orkestar. pesme. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“.Sklonost ka proslosti i novoromanticari . Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide.Bohjslav Matina (1890 . Znacajno delo mu je opera „Telefon“. Olivije Mesijan. Radio je u Moskvi. dodekafonija. serijalna muzika. staronemackom i nemackom jeziku.