NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje.Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 . Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima. već je i obavezna. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri. a kažnjava se istovetnost s nekim drugim.

Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture. 4.. socijalnih i drugih kompetencija. 3.. veština.. 2.. vrednosti i stavova. kreativnosti. ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 6 . razvoj kritiĉkog mišljenja. rešavanja problema. jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja.Vaspitanje svesti .

Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja. Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja.Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi. 7 .

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

vizuelni. motoriĉki. estetski. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. 5. 4. društveni. intelektualni. 3. 7. 6.Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . 2.

3) usmerenosti na svakog uĉenika. u grupi. 2) kreativan rad. 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 .kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija.

ovladavanjem tehnikama likovnog rada. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 .procesom sazrevanja psihomotorike.

i .škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god.Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja. škrabanja .škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka.) 15 . 2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god.

16 . godine fazu deĉjeg realizma: .faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3.6 godine . fazu šaranja (primarni simboli): do 4. 2.Treća podela: 1.faza sheme (složeni simboli): 4 .

-crtanje / potrebe za kretanjem.crtanje iz lakta. krug. akcijom -aktivnost deteta 17 . Radovi se ne imenuju.Taĉka. godina . krst. dijagonala. zglob se ne miĉe. uživanje u aktivnosti . vertikala.1. horizontala. Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1. olovka se retko diže sa papira.

pridržavanje papira . godina – imenovanje primarnih simbola. godina – veća paznja tragovima na papiru. razliĉita hvatanje olovke 3.vibriranje oznaĉava pokret.2.krug oznaĉava predmet. zgusnute linije masu 18 . ne oponašanje već izum .

kvadrat. pokretni delovi: oĉi i usta. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. ĉovek – “punoglavac”. zgusnute.3 godina Linije vibrirajuće.1. kružeće. 19 . krug.

2. i 3.kružeće i vibrirajuće linije 20 . godina: Kretanje .

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

CVET 22 .4 i 5 g.

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

ruke i noge. ekstremiteti dobijaju debljinu.4 i 5 g. Čovek-dobija telo. a kosa ukazuje na pol. 25 .

6-7 g. Osnovni pokreti. Čovek Posle pete godine profil. 26 .

27 .

Brzina smenjivanja 10/sek 36. na rubu lika. oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka.000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika. Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 . oko se kreće brzo.

29 . nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. Štapovi su potpuno pravi i paralelni.privid.Nema nikakvog ispupcenja. Sve to je samo . a uvijanje je privid koji posmatrac stice.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje. MeĊutim.Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji. 32 .  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike. te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije.

životinja. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli. 33 . izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja. fragmenti su prošlih.crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi.

delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni. Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju.Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. 50% gledanje i slušanje. 30% pamte pri gledanju. 90% vlasatita aktivnost. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 . auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju. knjige.

a zatim uĉestvuju u radionici.Deca sa edukatorom gledaju izložbu. Nakon završetka radionice. pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova. Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 .

Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama. NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela. uĉinoce i sl. Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. 36 .

Deca na moraju da budu prisutna u muzeju. 37 .. i tako kroz igru uĉe o njima. PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru.. upoznaju se s teksturom. a da nisu svesna da uĉe. razne likovne elemente . Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova. već uĉe od kuće . boje i dr.Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari.crte. umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom. Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici.

ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr. konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru. a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 . muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti.

Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika. nadu. linije. krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam. Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja. otvaranje i posezanje za životom. 39 .

40 .

uplakanu i okovanu u kavezu.Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. 41 . želi da bude slobodna kao ostale ptice. Pticu opisuje kao tužnu. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno.

42 .

43 . je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama. šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela.Deĉak.

44 .

Deĉak. srca. kasetofon. 45 . druži . lopta. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D.na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan. kasica. ruka. srećno lice i ĉamac. niže simbole: goluba.

motivi za rad.teme. objekti likovnog stvaranja 46 .

47 . ravnoteža. prostor i volumen. površina. crta. boja.vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. Kompozicijska naĉela su ritam. taĉka. proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja. ili ritam crta i sl. kontrast.

cveće. lišće. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće. figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. život deteta. tema po slobodnom izboru…) 48 . razvovrsni predmeti. slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. povrće.

ptica. karton. igraĉaka. figure lutaka. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil. papir. 49 .…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. životinja.Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava.

50 . izrada plakata. plodovima.) Motivi mogu biti: slova. crtež ili uputstvu edukatora. Kombinacija slika i teksta. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima. omota za sveske i knjige. cvećem. konstrukcija i tipovi slova. siluetama sl.Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu.

. Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast... Crta Podloga Boja . priĉe  praviti pauze (sumiranje.. prelaz mašte u stvarnost). 51 .

52 . slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja. razgovor  rad mora da bude kreativan. korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. tj.

estetski izgled... sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke. uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot.Celina: konktast Mot. prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. sadržaji: percepcija oblika iz sredine. sad: uoĉavanje karakteristika. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 . razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite.

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

piramidni borovi sa kuglicama. “ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 .Ĉestitke  crvene ĉizme. poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon.kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO.

Prave pahulju na alu-foliji. fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr. ili osećaj radosti Božića. Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3.1. pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja. 59 . namigivanje). Ogledanje (ogledalo. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus. temperama. mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih. 2.

“V” “E”. “M”. “N”. “B” “A”. “C”. “G”. “T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci. 60 . “H”.“O”. “F”. “S”.

Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara. 3.1. 8. a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski. 5. mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola. a kako rudarevog anĊela ĉuvara. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . 7. 4. 6. 2.

Izbor tehnika treba da je neograniĉen. 6. kao i izbor likovnih problema.. 5.1. 4. tamjana. širenje zvukova . 62 . dunje.borovine. širenje mirisa . toplotu. 2. 3.možda poput zvonĉića ili kristalića. 7. muzika. isijavanje svetla i raspršivanje tame. sreću. razliĉitog cveća. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću..

lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom. kruto. krutost. neopterećenom. likovno nekvalitetno  stroga simetrija. slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 .Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno.

već upotrebljava općepretpostavljen. NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže. NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja.Plastiĉni. on takoĊe. odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja. 64 . nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije.

ljudi i bića.) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave. 65 .Već u najranijoj dobi (3-4 god. Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja"). Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku.

MeĊutim. 66 . lica kao "smiley". ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih.to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život.Crtanje ptice kao polegnute "trojke". Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno. ono što ga ĉini opasnim je izvan papira .

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

Šablon zelene trake "trave" u dnu papira. a koji najlakše otkriva kao cvet".Razbijanje šablona. 72 . PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik. Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam". Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. i plave trake "neba" na vrhu. Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. boja. elementi: crta.

73 .

74 .

75 .

bojama (ljubiĉasta. bela). ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. žuta). siva. samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). plava. Tim bojama  slikati doživljaj pesme. zelena (ili crvena). naranĉasta. akromatskim tonovima (crna.Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu. 76 .

prema znacima uzvika (1 .4 .14). Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo. 2. uobiĉajeni žamor.7 . 77 .4 ..) 5. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. 1.. Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr.pljusak. a zatim se pljeska rukama. 4. Prebroje se s decom. 3. potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP.. ĉetiri.Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički.

njene teme.zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti.ili ilustracija pesme. ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje . Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 .

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful