NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje. već je i obavezna.Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 . Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri. a kažnjava se istovetnost s nekim drugim.

4. 2.Vaspitanje svesti . 6 . jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja. ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. vrednosti i stavova. rešavanja problema. veština. Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture. kreativnosti... socijalnih i drugih kompetencija. razvoj kritiĉkog mišljenja... 3.

Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja.Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi. Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja. 7 .

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

estetski. društveni. 6. 2. 3.Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. vizuelni. motoriĉki. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . 5. 7. intelektualni. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. 4.

2) kreativan rad. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija. u grupi. 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 . 3) usmerenosti na svakog uĉenika.kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno.

procesom sazrevanja psihomotorike. ovladavanjem tehnikama likovnog rada. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 .

) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god.škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka. škrabanja . i . 2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 15 .) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god.Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja.

6 godine . godine fazu deĉjeg realizma: . 2.faza sheme (složeni simboli): 4 .Treća podela: 1. 16 .faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3. fazu šaranja (primarni simboli): do 4.

dijagonala.1. krst. vertikala. Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1. Radovi se ne imenuju. godina . zglob se ne miĉe. horizontala.Taĉka. -crtanje / potrebe za kretanjem. akcijom -aktivnost deteta 17 .crtanje iz lakta. olovka se retko diže sa papira. krug. uživanje u aktivnosti .

2.vibriranje oznaĉava pokret. ne oponašanje već izum . pridržavanje papira .krug oznaĉava predmet. godina – veća paznja tragovima na papiru. razliĉita hvatanje olovke 3. zgusnute linije masu 18 . godina – imenovanje primarnih simbola.

ĉovek – “punoglavac”. kvadrat.3 godina Linije vibrirajuće. krug. 19 . pokretni delovi: oĉi i usta.1. zgusnute. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. kružeće.

godina: Kretanje .kružeće i vibrirajuće linije 20 . i 3.2.

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

CVET 22 .4 i 5 g.

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

ekstremiteti dobijaju debljinu.4 i 5 g. 25 . a kosa ukazuje na pol. ruke i noge. Čovek-dobija telo.

Osnovni pokreti. 26 .6-7 g. Čovek Posle pete godine profil.

27 .

Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 . na rubu lika. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika.Brzina smenjivanja 10/sek 36.000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna. oko se kreće brzo. oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka.

nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. Štapovi su potpuno pravi i paralelni.Nema nikakvog ispupcenja. 29 . Sve to je samo . a uvijanje je privid koji posmatrac stice.privid.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

32 .  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike.Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji. te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja. zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje. MeĊutim. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije.

fragmenti su prošlih. izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli. životinja.crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi. 33 .

auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju.Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. 90% vlasatita aktivnost. knjige. Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju. 30% pamte pri gledanju. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 . 50% gledanje i slušanje. delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni.

pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova. Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 .Deca sa edukatorom gledaju izložbu. Nakon završetka radionice. a zatim uĉestvuju u radionici.

Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti. 36 . Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama. Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. uĉinoce i sl. NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela.

boje i dr.. a da nisu svesna da uĉe.crte. Deca na moraju da budu prisutna u muzeju. i tako kroz igru uĉe o njima.Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari. Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova. već uĉe od kuće . umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom. razne likovne elemente . upoznaju se s teksturom.. Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici. PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru. 37 .

a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 . konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru. muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti.ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr.

39 . Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti.Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika. krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja. nadu. otvaranje i posezanje za životom. linije. ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam.

40 .

želi da bude slobodna kao ostale ptice. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno. 41 .Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. Pticu opisuje kao tužnu. uplakanu i okovanu u kavezu.

42 .

Deĉak. je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama. šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela. 43 .

44 .

lopta. 45 .Deĉak. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D. niže simbole: goluba. kasica. druži . kasetofon.na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan. srećno lice i ĉamac. ruka. srca.

objekti likovnog stvaranja 46 .teme. motivi za rad.

Kompozicijska naĉela su ritam. površina.vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. 47 . boja. kontrast. proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja. taĉka. crta. ravnoteža. ili ritam crta i sl. prostor i volumen.

 slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. cveće. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće. povrće. tema po slobodnom izboru…) 48 . razvovrsni predmeti. život deteta. figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. lišće.

…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil. ptica. figure lutaka.Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava. igraĉaka. 49 . karton. papir. životinja.

siluetama sl.) Motivi mogu biti: slova. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima. crtež ili uputstvu edukatora. 50 . omota za sveske i knjige. cvećem. konstrukcija i tipovi slova.Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu. izrada plakata. plodovima. Kombinacija slika i teksta.

prelaz mašte u stvarnost).. Crta Podloga Boja . 51 ... priĉe  praviti pauze (sumiranje.. Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast.

korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. tj. slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja. razgovor  rad mora da bude kreativan. 52 .

. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 . sad: uoĉavanje karakteristika. sadržaji: percepcija oblika iz sredine.Celina: konktast Mot. estetski izgled. razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite.. sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke. prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot.

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

Ĉestitke  crvene ĉizme. “ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 . poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon. piramidni borovi sa kuglicama.kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO.

Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr. Ogledanje (ogledalo. ili osećaj radosti Božića. namigivanje). Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. Prave pahulju na alu-foliji. 59 .1. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus. pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). temperama. 2. mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih. fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja.

“C”. “M”. 60 . “B” “A”. “N”. “V” “E”.“O”. “S”. “H”. “F”. “G”. “T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci.

a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. 7. mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola.1. 6. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski. 8. Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara. 2. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . 5. a kako rudarevog anĊela ĉuvara. 4. 3.

5. 6.. razliĉitog cveća. 7. 2. tamjana. 4.možda poput zvonĉića ili kristalića. 62 . Izbor tehnika treba da je neograniĉen..borovine. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću. muzika. 3. širenje zvukova . toplotu. isijavanje svetla i raspršivanje tame. kao i izbor likovnih problema. sreću. širenje mirisa .1. dunje.

kruto. lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom.Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno. neopterećenom. krutost. likovno nekvalitetno  stroga simetrija. slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 .

NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja. nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije. NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže. on takoĊe. 64 . odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja.Plastiĉni. već upotrebljava općepretpostavljen.

ljudi i bića. 65 . Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja").) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave.Već u najranijoj dobi (3-4 god. Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku.

Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno. MeĊutim.Crtanje ptice kao polegnute "trojke". ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih. 66 . lica kao "smiley". ono što ga ĉini opasnim je izvan papira .to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život.

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

i plave trake "neba" na vrhu.Razbijanje šablona. Šablon zelene trake "trave" u dnu papira. Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. a koji najlakše otkriva kao cvet". elementi: crta. Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam". 72 . boja. PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik.

73 .

74 .

75 .

bela). 76 . Tim bojama  slikati doživljaj pesme. zelena (ili crvena). ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). bojama (ljubiĉasta. akromatskim tonovima (crna. žuta). naranĉasta. siva.Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu. plava.

1.. ĉetiri. uobiĉajeni žamor.4 . 2.14). 77 .Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički.4 . Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo..) 5. potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP.7 .. Prebroje se s decom. Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. 4. 3.pljusak. a zatim se pljeska rukama. prema znacima uzvika (1 .

njene teme.zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti. Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 .ili ilustracija pesme. ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje .

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful