NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri. a kažnjava se istovetnost s nekim drugim. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 .Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima. već je i obavezna.

Vaspitanje svesti . vrednosti i stavova. rešavanja problema. 3. veština.. socijalnih i drugih kompetencija.. ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 2. jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja. 6 .. Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture. 4. razvoj kritiĉkog mišljenja. kreativnosti..

7 . sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja. Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja.Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi.

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. intelektualni. 3. 5. 2. 6. vizuelni. motoriĉki. društveni. 4. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . estetski. 7.

kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno. 2) kreativan rad. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija. u grupi. 3) usmerenosti na svakog uĉenika. 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 .

ovladavanjem tehnikama likovnog rada. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 .procesom sazrevanja psihomotorike.

Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja.) 15 .škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god.škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka. i . škrabanja .) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god. 2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.

faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3. 16 . fazu šaranja (primarni simboli): do 4.Treća podela: 1.faza sheme (složeni simboli): 4 . godine fazu deĉjeg realizma: . 2.6 godine .

dijagonala. zglob se ne miĉe. -crtanje / potrebe za kretanjem.1. krst. krug. Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1. olovka se retko diže sa papira.Taĉka. godina . akcijom -aktivnost deteta 17 . Radovi se ne imenuju.crtanje iz lakta. horizontala. vertikala. uživanje u aktivnosti .

razliĉita hvatanje olovke 3. ne oponašanje već izum . godina – veća paznja tragovima na papiru. pridržavanje papira .2. zgusnute linije masu 18 . godina – imenovanje primarnih simbola.krug oznaĉava predmet.vibriranje oznaĉava pokret.

19 . ĉovek – “punoglavac”. krug. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. pokretni delovi: oĉi i usta. zgusnute.3 godina Linije vibrirajuće. kružeće.1. kvadrat.

2. i 3.kružeće i vibrirajuće linije 20 . godina: Kretanje .

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

CVET 22 .4 i 5 g.

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

4 i 5 g. a kosa ukazuje na pol. ekstremiteti dobijaju debljinu. 25 . ruke i noge. Čovek-dobija telo.

26 . Osnovni pokreti. Čovek Posle pete godine profil.6-7 g.

27 .

Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 .000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna. oko se kreće brzo. oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika. na rubu lika.Brzina smenjivanja 10/sek 36.

a uvijanje je privid koji posmatrac stice. 29 .Nema nikakvog ispupcenja. nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju.privid. Sve to je samo . Štapovi su potpuno pravi i paralelni.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji. MeĊutim. zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje.  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike. te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja. 32 . MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije.

crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli. 33 . fragmenti su prošlih. izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja. životinja.

delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni.Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. knjige. 90% vlasatita aktivnost. 50% gledanje i slušanje. auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju. 30% pamte pri gledanju. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 . Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju.

Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 . Nakon završetka radionice. a zatim uĉestvuju u radionici. pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova.Deca sa edukatorom gledaju izložbu.

Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike. NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti. 36 . uĉinoce i sl. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama.

Deca na moraju da budu prisutna u muzeju. i tako kroz igru uĉe o njima.. umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom. 37 . upoznaju se s teksturom. već uĉe od kuće . a da nisu svesna da uĉe. Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova.Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari.. PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru. Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici.crte. razne likovne elemente . boje i dr.

muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti. a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 .ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr. konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru.

ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam. 39 . Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti. otvaranje i posezanje za životom. linije. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja. krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. nadu.Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika.

40 .

41 .Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. želi da bude slobodna kao ostale ptice. Pticu opisuje kao tužnu. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno. uplakanu i okovanu u kavezu.

42 .

Deĉak. je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama. šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela. 43 .

44 .

ruka. kasetofon. 45 . srećno lice i ĉamac. niže simbole: goluba. druži .na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan. srca. lopta.Deĉak. kasica. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D.

motivi za rad.teme. objekti likovnog stvaranja 46 .

proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja.vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. taĉka. 47 . prostor i volumen. kontrast. ravnoteža. crta. boja. ili ritam crta i sl. površina. Kompozicijska naĉela su ritam.

razvovrsni predmeti. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće. lišće. tema po slobodnom izboru…) 48 . život deteta. slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. cveće. povrće.

figure lutaka. papir. ptica.…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil.Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava. 49 . životinja. karton. igraĉaka.

Kombinacija slika i teksta. 50 . crtež ili uputstvu edukatora. siluetama sl. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima.Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu. plodovima. konstrukcija i tipovi slova. omota za sveske i knjige. cvećem.) Motivi mogu biti: slova. izrada plakata.

Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast. 51 .. priĉe  praviti pauze (sumiranje.. prelaz mašte u stvarnost).. Crta Podloga Boja ..

korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. 52 . tj. razgovor  rad mora da bude kreativan. slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja.

prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. estetski izgled. sadržaji: percepcija oblika iz sredine.. uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot.. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 . sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke. razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite.Celina: konktast Mot. sad: uoĉavanje karakteristika.

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon. “ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 .Ĉestitke  crvene ĉizme.kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO. piramidni borovi sa kuglicama.

pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). temperama. Ogledanje (ogledalo. 2. Prave pahulju na alu-foliji. Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr. Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. ili osećaj radosti Božića. namigivanje). fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. 59 . žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja.1. mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus.

“B” “A”. “T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci. “G”. “F”. “N”. “V” “E”. 60 .“O”. “M”. “S”. “C”. “H”.

mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola. 2. a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski.1. 5. 8. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . 3. Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara. 6. 4. a kako rudarevog anĊela ĉuvara. 7.

Izbor tehnika treba da je neograniĉen. 5. tamjana. kao i izbor likovnih problema. razliĉitog cveća. muzika.. 6. širenje mirisa . širenje zvukova . 62 .1. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću.. 4. dunje. 2.borovine. isijavanje svetla i raspršivanje tame.možda poput zvonĉića ili kristalića. 7. 3. toplotu. sreću.

slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 . likovno nekvalitetno  stroga simetrija.Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno. kruto. neopterećenom. lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom. krutost.

on takoĊe. NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja.Plastiĉni. NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže. odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja. nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije. već upotrebljava općepretpostavljen. 64 .

Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku. Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja").) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave.Već u najranijoj dobi (3-4 god. ljudi i bića. 65 .

MeĊutim. ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih. ono što ga ĉini opasnim je izvan papira . lica kao "smiley".to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život. 66 .Crtanje ptice kao polegnute "trojke". Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno.

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

Šablon zelene trake "trave" u dnu papira. 72 . elementi: crta. boja. PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik. Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. i plave trake "neba" na vrhu. a koji najlakše otkriva kao cvet". Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam".Razbijanje šablona.

73 .

74 .

75 .

naranĉasta. samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). 76 .Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu. akromatskim tonovima (crna. siva. žuta). zelena (ili crvena). ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. Tim bojama  slikati doživljaj pesme. bela). plava. bojama (ljubiĉasta.

Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički. Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo.4 .7 . ĉetiri.pljusak.. Prebroje se s decom. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. 2. uobiĉajeni žamor. potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP. 77 .14).4 .. 3. a zatim se pljeska rukama. Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr. prema znacima uzvika (1 . 1. 4.) 5..

Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 .ili ilustracija pesme. njene teme. ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje .zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti.

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .