NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena.Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima. već je i obavezna. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 . a kažnjava se istovetnost s nekim drugim. Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri.

4. 6 . vrednosti i stavova. razvoj kritiĉkog mišljenja. jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja. socijalnih i drugih kompetencija.. rešavanja problema.. kreativnosti. Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture. veština.Vaspitanje svesti . 3.. ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 2..

Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja. 7 . Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja.Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi.

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

vizuelni.Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. 3. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. estetski. motoriĉki. intelektualni. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . 5. 4. 7. društveni. 6. 2.

2) kreativan rad.kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno. u grupi. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija. 3) usmerenosti na svakog uĉenika. 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 .

procesom sazrevanja psihomotorike. ovladavanjem tehnikama likovnog rada. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 .

škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god.škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka.) 15 . 2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god.Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja. škrabanja . i .

Treća podela: 1.faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3.6 godine . godine fazu deĉjeg realizma: . 16 . 2. fazu šaranja (primarni simboli): do 4.faza sheme (složeni simboli): 4 .

dijagonala. horizontala. olovka se retko diže sa papira. vertikala. Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1.1. krst. Radovi se ne imenuju.crtanje iz lakta. godina . zglob se ne miĉe. uživanje u aktivnosti .Taĉka. akcijom -aktivnost deteta 17 . krug. -crtanje / potrebe za kretanjem.

razliĉita hvatanje olovke 3. godina – veća paznja tragovima na papiru. ne oponašanje već izum .vibriranje oznaĉava pokret.2. zgusnute linije masu 18 . pridržavanje papira .krug oznaĉava predmet. godina – imenovanje primarnih simbola.

kružeće. krug.1. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. zgusnute. ĉovek – “punoglavac”. pokretni delovi: oĉi i usta. 19 .3 godina Linije vibrirajuće. kvadrat.

kružeće i vibrirajuće linije 20 . i 3. godina: Kretanje .2.

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

CVET 22 .4 i 5 g.

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

a kosa ukazuje na pol. 25 .4 i 5 g. Čovek-dobija telo. ruke i noge. ekstremiteti dobijaju debljinu.

Čovek Posle pete godine profil. Osnovni pokreti. 26 .6-7 g.

27 .

Brzina smenjivanja 10/sek 36. oko se kreće brzo.000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna. Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 . na rubu lika. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika. oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka.

Štapovi su potpuno pravi i paralelni. a uvijanje je privid koji posmatrac stice. nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. 29 . Sve to je samo .privid.Nema nikakvog ispupcenja.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

MeĊutim.  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije. 32 . zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje. te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja.Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji.

fragmenti su prošlih. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli.crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi. 33 . izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja. životinja.

delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni. Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju. 30% pamte pri gledanju. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 . auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju.Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. 90% vlasatita aktivnost. 50% gledanje i slušanje. knjige.

a zatim uĉestvuju u radionici. pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova. Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 .Deca sa edukatorom gledaju izložbu. Nakon završetka radionice.

Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike. NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti. 36 . uĉinoce i sl. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama.

crte. boje i dr. Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova. već uĉe od kuće .Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari. 37 .. umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom. Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici. upoznaju se s teksturom. i tako kroz igru uĉe o njima. PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru. Deca na moraju da budu prisutna u muzeju. razne likovne elemente . a da nisu svesna da uĉe..

a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 .ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr. muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti. konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru.

linije. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja.Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika. otvaranje i posezanje za životom. krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. 39 . Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti. nadu. ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam.

40 .

Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. uplakanu i okovanu u kavezu. želi da bude slobodna kao ostale ptice. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno. Pticu opisuje kao tužnu. 41 .

42 .

je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama. 43 . šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela.Deĉak.

44 .

druži . ruka. lopta. niže simbole: goluba. 45 . kasica. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D. kasetofon.Deĉak. srećno lice i ĉamac. srca.na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan.

objekti likovnog stvaranja 46 . motivi za rad.teme.

crta. taĉka. ili ritam crta i sl. 47 . prostor i volumen. Kompozicijska naĉela su ritam. boja. kontrast. površina.vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja. ravnoteža.

tema po slobodnom izboru…) 48 . cveće. slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. razvovrsni predmeti. lišće. život deteta. povrće. figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće.

Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil.…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. figure lutaka. papir. 49 . životinja. ptica. karton. igraĉaka.

omota za sveske i knjige. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima. izrada plakata. siluetama sl. cvećem.) Motivi mogu biti: slova. crtež ili uputstvu edukatora. konstrukcija i tipovi slova. 50 . plodovima. Kombinacija slika i teksta.Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu.

prelaz mašte u stvarnost)... priĉe  praviti pauze (sumiranje... Crta Podloga Boja . 51 . Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast.

52 . slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja. korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. razgovor  rad mora da bude kreativan. tj.

uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot. estetski izgled. razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite. sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke. sadržaji: percepcija oblika iz sredine. sad: uoĉavanje karakteristika... prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 .Celina: konktast Mot.

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

Ĉestitke  crvene ĉizme. poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon. piramidni borovi sa kuglicama.kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO. “ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 .

1. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus. 2. namigivanje). 59 . Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr. pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih. ili osećaj radosti Božića. žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja. temperama. Prave pahulju na alu-foliji. Ogledanje (ogledalo.

“M”. “T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci.“O”. “S”. 60 . “F”. “B” “A”. “N”. “V” “E”. “H”. “C”. “G”.

7. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . 6. a kako rudarevog anĊela ĉuvara. 5.1. 4. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski. 3. 2. 8. a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola. Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara.

Izbor tehnika treba da je neograniĉen. toplotu.1.. kao i izbor likovnih problema. sreću. tamjana. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću.. 7. širenje zvukova . 6. 2. 4. 3.borovine. 5. širenje mirisa .možda poput zvonĉića ili kristalića. razliĉitog cveća. 62 . isijavanje svetla i raspršivanje tame. muzika. dunje.

Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno. lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom. neopterećenom. krutost. likovno nekvalitetno  stroga simetrija. kruto. slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 .

NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja. odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja. NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. 64 . nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije. on takoĊe.Plastiĉni. već upotrebljava općepretpostavljen. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže.

) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave. Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku.Već u najranijoj dobi (3-4 god. 65 . Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja"). ljudi i bića.

Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno. ono što ga ĉini opasnim je izvan papira . MeĊutim. ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih.Crtanje ptice kao polegnute "trojke". lica kao "smiley". 66 .to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život.

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam". 72 .Razbijanje šablona. i plave trake "neba" na vrhu. Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. elementi: crta. Šablon zelene trake "trave" u dnu papira. a koji najlakše otkriva kao cvet". boja. PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik. Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete.

73 .

74 .

75 .

ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). bela). Tim bojama  slikati doživljaj pesme. akromatskim tonovima (crna.Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu. bojama (ljubiĉasta. 76 . zelena (ili crvena). naranĉasta. žuta). plava. siva.

Prebroje se s decom. uobiĉajeni žamor.. 3.pljusak. potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP. a zatim se pljeska rukama.) 5.4 . 77 .7 .4 .. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr.14). 1. Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo. 4.Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički. prema znacima uzvika (1 . 2.. ĉetiri.

ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje . Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 .zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti. njene teme.ili ilustracija pesme.

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful