NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uenika na osnovu linog stava edukatora)

Neshvaena koncepcija predmeta (neshvaena likovna umetost- koncepcija predmeta)

Zabluda umetnost i nauka su po mnogo razliiti

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta

Uz pojam nauke veu se pojmovi Uz pojam umetnost veu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mata oseaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci

2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oima, stoga posmatranje umetnikog dela mora da se ui teorijski i praktino (stvaranje, analiza tuih radova)

ZA I PROTIV Udbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uenici i roditelji u opipljivom obliku doive pravi sadraj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udbenike doiveli kao olakanje u potrazi za metodikim nainima objanjavanja uenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao nain proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajui kako predmet Likovna kultura u koli ne slui za podizanje proseka opteg uspeha obveznim dobijanjem najviih ocena.

2. 3.

4.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA korelacija kao osnov za uenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije vaan, ve samo nain kako je reen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

Nastavni sadraji ostalih predmeta definisani su veinom repetativno uenici ponavljaju one istine koje propisuju udbenici, a istraivaka je nastava obuhvaena u mnogo manjoj meri. Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uenik ima drugaije reenje, a kanjava se istovetnost s nekim drugim. Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predloena, ve je i obavezna, to je gotovo nemogue postii u ostalim predmetima. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan uenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju reiti

Vaspitanje svesti .....

Upotrebom likovnih ablona kao ilustracija neki udbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uenike na stereotipnost i konformizam / veoma je vano da se u ukljue strunjaci s podrua likovne kulture, jer se nevaspitanje deava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja, vetina, vrednosti i stavova, ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 2. 3. 4. kreativnosti, reavanja problema, razvoj kritikog miljenja, socijalnih i drugih kompetencija.
6

Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi, sadraji kao i strukturu nastavnih sadraja. Zadatak: DA STUDENTIMA omogui realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogunostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja. Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju.

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predkolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja kolskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetnikog obrazovanja

podstie i razvija sposobnosti i oseaj za: estetsko izraavanje, oblikovanje i primenu steenih estetskih iskustava u ivotu i radu.
STVARALAKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti) Originalnih reenja (motivisati i podsicati) Deijom radoznalou

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj linosti uenika podstiui posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doivljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uenikovih sposobnosti percepcije i pamenja vienog, matovito predstavljanje doivljaja i jaanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu batinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje

razumevanje umetnikih dela, upoznavanje raznih mogunosti prostornog predstavljanja, ureenje okoline razvoj uenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofizikih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

Opti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati nain pouavanja uenika, podsticati i unapreivati deiji: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. intelektualni, vizuelni, motoriki, estetski, drutveni, moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima

12

kreativnih i izvoakih sposobnosti Samostalno, u grupi, u paru RAZLIITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIKO MILJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike as likovne kulture je slojevit: 1) motivacija, 2) kreativan rad, 3) usmerenosti na svakog uenika, 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja

13

procesom sazrevanja psihomotorike, ovladavanjem tehnikama likovnog rada, kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece tee sledeim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga to zna i c) prikaz objektivno vienog
14

Prva podela: 1) stepen besmislenog aranja, krabanja - krabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke, i - krabanje spiralnim i krunim pokretima u kojima uestvuje zglob i aka.

2) Faza eme
Druga podela: 1) Slobodno likovno izraavanje (7 god.) 2) Sloenije likovno izraavanje (7-14 god.) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god.)

15

Trea podela: 1. 2. fazu aranja (primarni simboli): do 4. godine fazu dejeg realizma: - faza sheme (sloeni simboli): 4 - 6 godine - faza intelektualnog realizma: 6 11 godina faza vizuelnog ili optikog realizma: 11 14 godina

3.

16

1. Faza izraavanja primarnim simbolima Faza aranja) 1. godina - crtanje iz lakta, zglob se ne mie, olovka se retko die sa papira, uivanje u aktivnosti - Taka, vertikala, horizontala, dijagonala, krug, krst. Radovi se ne imenuju.

-crtanje / potrebe za kretanjem, akcijom -aktivnost deteta

17

2. godina vea paznja tragovima na papiru, razliita hvatanje olovke 3. godina imenovanje primarnih simbola, pridravanje papira - krug oznaava predmet, ne oponaanje ve izum - vibriranje oznaava pokret, zgusnute linije masu

18

1.

Faza izraavanja primarnim simbolima (Faza aranja): 1- 3 godina Linije vibrirajue, zgusnute, kruee, krug, kvadrat, ovek punoglavac, pokretni delovi: oi i usta.

19

2. i 3. godina: Kretanje - kruee i vibrirajue linije

20

Cvet

Kua

Sunce

Graenje struktura

21

4 i 5 g. CVET

22

KUA

23

2-3 godine ovek

24

4 i 5 g. ovek-dobija telo, ruke i noge, a kosa ukazuje na pol; ekstremiteti dobijaju debljinu.

25

6-7 g. ovek Posle pete godine profil. Osnovni pokreti.

26

27

Brzina smenjivanja 10/sek 36.000/as

Novoroene: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija

Devetomeseno dete: Fiksacija lica otra i jasna, jasnoa okoline zavisi od udaljenosti Trogodinje dete: Fiksiranja dugotrajna i smetaju se u sredite lika, oko se kree sporo estogodinje dete: Fiksiranja su kratka, na rubu lika, oko se kree brzo. Nazire se poetak formiranja pojma LINIJE

28

Nema nikakvog ispupcenja, nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. Sve to je samo - privid.

tapovi su potpuno pravi i paralelni, a uvijanje je privid koji posmatrac stice.

29

Koliko nogu ima slon?

Prebrojte crne take!

30

Izmeu tree i este godine: spontano ostavljanje linijske tragova dostupnim materijalima i podlogama odluujua delatnost za razvoj spontano ostavljeni tragovi

31

Kvalitetniji tragovi raznovrsniji razvija i neguje spontana aktivnost opaaj liniji i mnogovrsniji. vizuelni sastav ima veliku mogunost za stvaralako opaanje i generalisanje slike. Meutim, zbog zahteva okoline opaaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje, te se tako zaustavlja razvoj stvaralakog gledanja i oblikovanja. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pruiti mogunost za svestrano artikulisanjem izvoake delatnosti (celokupne motorike) likovne sposobnosti bile kvalitetnije.

32

crtaki razraeni gotovi detalji prikaza ljudi, ivotinja, predmeta vienih iz razliitih uglova prirunici ih nude jo od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli, fragmenti su prolih, izgubljenih ili moda nikada niti nepostojeih misli i mogu se smatrati znakovima obesmiljenja delatnosti crtanja.

33

Izvori znanja koji mogu da poslue: ulna stvarnost, knjige, delovi strarnosti u uionici razni vizuelni, auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju. Deije pamenje: 20% pamte pri sluanju, 30% pamte pri gledanju, 50% gledanje i sluanje, 90% vlasatita aktivnost. Muzeji iskustveno uenje

34

Deca sa edukatorom gledaju izlobu, a zatim uestvuju u radionici.

Nakon zavretka radionice, pozivaju se roditelji na finalnu izlobu deijih radova.

Roditelji fotografiu deca mogu da istrauju i uestvuju u aktivnostima

35

Ako deca ne mogu da posete izlobu razni programi kue, uinoce i sl. NPR: iseak umetnikog dela pogodi Izmeu niza deca biraju temu odreeno umetniko delo iz muzeja boje na temenju originalnog umetnikog dela. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniko delo Animirana muzika pria o dva lika koji poseuju park sa skulpturama. Park je identian parku muzeja u stvarnosti. Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike.

36

Na slici pokuavaju da pronau zadate stvari, upoznaju se s teksturom, umetnikim rukopisom i samim umetnikom i umetnikim delom. Deca na slici umetnika moraju da pronau oblike geometrijskih likova, razne likovne elemente - crte, boje i dr. i tako kroz igru ue o njima. Deca sama izrauju svoje kolae uz pomo alata na stranici.

PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca ue kroz igru, a da nisu svesna da ue. Deca na moraju da budu prisutna u muzeju, ve ue od kue ...

37

ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO

Aktuelno poznavanje Savremena literatura istie vanost primene raunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr. muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ulne stvarnosti koja je izuzetno vana za kvalitetno usvajanje znanja Nema oiglednosti, konkretnosti niti raznolikosti ulne stvarnosti Raunar treba da pomogne edukatoru, a nikako da bude njegova zamena Nedostaje oseaj dodira i kinestetiko iskustvo Nema socijalne interakcije

38

Na nastavi likovne kulture kada uenici prikazuju svoj svet putem oblika, linije, krive i boje jako je vano insistirati na verbalnom tumaenju crtea, a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objanjenja. Istraivanja su pokazala deiji crtei ne mogu biti tumaeni na pravi nain od strane odraslih jer se esto deava da se crte tumai kao prikazivanje skuenosti, ogranienosti ili pak uplaenosti to nakon deijeg diskutovanja crtea zapravo predstavlja optimizam, nadu, otvaranje i posezanje za ivotom.

39

40

Devojica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. Pticu opisuje kao tunu, uplakanu i okovanu u kavezu; eli da bude slobodna kao ostale ptice. Na pitanje da li se i ona tako osea odgovara potvrdno.

41

42

Deak. je nacrtao loptu jer voli fudbal i udnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama, alje svetlost i tamu zbog ega je prikazana prugasto crno-bela.

43

44

Deak. nie simbole: goluba, srca, kasica, lopta, ruka, kasetofon, sreno lice i amac. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D. drui - na njega se vri pritisak da odabere drutvo i on je zbog toga nesrean.

45

teme, motivi za rad, objekti likovnog stvaranja

46

vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. taka, crta, boja, povrina, prostor i volumen;

Kompozicijska naela su ritam, kontrast, ravnotea, proporcije

Taj oblik podsticaja moe da glasi: igra osnovnih boja, ili ritam crta i sl.
47

 slikanje i crtanje na osnovu deje mate ili seanja teme jedan predmet razvoj mate predmeti moraju biti iz deje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. NE opte teme ve ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voe, povre, lie, cvee, razvovrsni predmeti, figure) Motivi koji za cilj imaju razvijanje deje mate: razne ilustracije (lektira, ivot deteta, tema po slobodnom izboru)

48

Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliitih perspektivama i uz pomo razliitih sredstava.

Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa veom raznovrnou primene na povrini (tekstil, papir, karton,)

Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski, igraaka, figure lutaka, ivotinja, ptica.

49

Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu, crte ili uputstvu edukatora. Dekoracija kolske table raznim motivima (listovima, cveem, plodovima, siluetama sl.) Motivi mogu biti: slova, konstrukcija i tipovi slova, izrada plakata, omota za sveske i knjige, Kombinacija slika i teksta.

50

 prie praviti pauze (sumiranje, prelaz mate u stvarnost)... Za vreme pauze slike iz mate utiskuju se u svest i pamenje

Likovni elementi u prii: Tuga-radost Kontrast, Crta Podloga Boja ...

51

 razgovor rad mora da bude kreativan, slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i ablona) Motivacioni sadraji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruja, tj. korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima.

52

Celina: konktast Mot. sadraji: percepcija oblika iz sredine... uoavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot. sad: uoavanje karakteristika, razgovor o potrebama razliitog oblaenja u smislu higijensko-tehnike zatite, estetski izgled, prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke, pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i pribliavanja svetlosnog izvora predmeta

53

Vizuelni motiv: pegla

54

Nevizuelni motiv: mirisi

55

Nevizuelni: muzika

56

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja

57

estitke crvene izme, piramidni borovi sa kuglicama, poklonikvadrati s kruiima i manama od svetlucavih folija ablon- ki estitka je dizajnerska forma i ne definie se kao motiv ve je ona podruje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO.
ONO to se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!!

58

1. pahulje su zimski motivi simetrije (likovni problem). Ogledanje (ogledalo, namigivanje), fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. Prave pahulju na alu-foliji. 2. Zadatak moe biti apstraktno prikazivanje sluanja muzike kompozicije npr. temperama, ili oseaj radosti Boia. Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. meaje boje flomestarom preklapanje crvenih, utih i plavih takica koji e od primarnih stvoriti privid izvedenih boja. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu estitke i rad e biti dovoljno efektan da zadovolji sveani ukus.

59

O, C, G, S, B A, M, N, V E, F, H, T Poruke slova koja se dodiruju koja se boje flomasterima unutranjost i okolina slova geometrijski likovi u neobinoj prazninoj poruci.

60

1. 2. 3. 4.

5. 6.
7. 8.

Vidljiva ili nevidljiva bia? Krila? Kako ih zamiljamo? Ako svaki ovek ima svog anela uvara, jesu li i ti aneli svi razliiti meu sobom kao i ljudi? Mogu li i aneli biti visoki i niski, mravi i debeli? Kako bi izgledao aneo uvar jednog Eskima sa Severnog pola, a kako jednog crnca iz Afrike pustinje? Kako zamiljaju ribarevog, a kako rudarevog anela uvara; Kakvu opremu mora imati da bi uvao svog oveka?

61

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekou, toplotu, sreu, isijavanje svetla i rasprivanje tame, irenje zvukova - moda poput zvonia ili kristalia, muzika; irenje mirisa - borovine, dunje, razliitog cvea, tamjana...

Izbor tehnika treba da je neogranien, kao i izbor likovnih problema.

62

Bez struno likovne motivacije ablonski stereotipno, kruto, likovno nekvalitetno stroga simetrija, krutost, lenjir vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom, neoptereenom, slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu )

63

Plastini, drveni rekvizit koji koriste razliiti ljudi kako bi dobili iste crtee.

NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi, ve upotrebljava opepretpostavljen, nepromiljen i neproivljen sistem znakovne komunikacije.
NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmiljanja, on takoe, odvaja dete od vlastite individualnosti i vetine razmiljanja.

64

Ve u najranijoj dobi (3-4 god.) dete se sree sa ablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaa kada dobija informacije kako se crtaju odreene pojave, ljudi i bia.

Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podrku. Prihvatanje ablone ne samo da je bezkorisno ve moe biti i opasno jer je to tehnika usvajanja drutveno prilagoenog ponaanja koje dete kasnije moe da koristi u ivotu ("ako mogu svi mogu i ja").

65

Crtanje ptice kao polegnute "trojke", lica kao "smiley", etvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge ablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih. Takvo ablonsko crtanje na papiru je bezopasno.

Meutim, ono to ga ini opasnim je izvan papira - to je ablonsko ponaanje koje dovodi do crtea i koje dete usvaja za budui ivot.

66

ablon odrasle osobe

67

ablon cveta

68

ablon ptice

69

ablon oveka

70

izmica

71

Razbijanje ablona, PRIMERI Pria Neobian cvet

Lik. elementi: crta, boja,

Nakon itanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko udan da uopte i ne lii na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam". Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. Analizi "iji je cvet najudniji" i "koji se cvet najtee, a koji najlake otkriva kao cvet". ablon zelene trake "trave" u dnu papira, i plave trake "neba" na vrhu.

72

73

74

75

Pesma kao podsticaj:

Pri likovnom prevodu, samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije), bojama (ljubiasta, plava, zelena (ili crvena), naranasta, uta), akromatskim tonovima (crna, siva, bela). Tim bojama slikati doivljaj pesme, ili sei pravokugaonike razliitih veliina koje se niu u tonovima ve prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi.

76

Pesme o kii poigravaju se ritmovima analizirati i interpretirati ritmiki.

Ritam se moe pratiti na dva nivoa:

Zvuno kroz nizanje slogova Vizuelno npr. prema znacima uzvika (1 - 4 - 4 - 7 - 14). Prebroje se s decom, a zatim se pljeska rukama. Tako se dolazi do sadraja pesme: vizuelno i zvuno (jedna kap, etiri...pljusak..) 5. Slogovi se kreu obrnuto: prvo ih je mnogo, uobiajeni amor; potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP. 1. 2. 3. 4.

77

ili ilustracija pesme, njene teme, ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadraj posebno je vano pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih rei mora u itatelju proizvesti odreeno duhovno stanje - zbog toga se kljune rei ne smeju prevideti.

Luta leptiri zaslepljen izmeu suncokreta!

78

79

Dovri crte kako eli

80

81

82