NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima. Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena. Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje. već je i obavezna. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 . a kažnjava se istovetnost s nekim drugim.

. veština... 2. ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 4. rešavanja problema. jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja. socijalnih i drugih kompetencija. 6 . vrednosti i stavova. kreativnosti. razvoj kritiĉkog mišljenja. 3.. Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture.Vaspitanje svesti .

Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi. sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja. Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. 7 . Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja.

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. 2. intelektualni. motoriĉki. 4. 5. društveni. estetski. 3. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. 7. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . 6. vizuelni.

4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 . u grupi. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija. 3) usmerenosti na svakog uĉenika. 2) kreativan rad.kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno.

procesom sazrevanja psihomotorike. ovladavanjem tehnikama likovnog rada. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 .

škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god. 2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god. i .škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka. škrabanja .) 15 .Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja.

2.faza sheme (složeni simboli): 4 .6 godine . fazu šaranja (primarni simboli): do 4.Treća podela: 1. 16 .faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3. godine fazu deĉjeg realizma: .

olovka se retko diže sa papira.Taĉka. uživanje u aktivnosti . dijagonala.1. Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1.crtanje iz lakta. vertikala. zglob se ne miĉe. krst. akcijom -aktivnost deteta 17 . -crtanje / potrebe za kretanjem. Radovi se ne imenuju. godina . krug. horizontala.

razliĉita hvatanje olovke 3. pridržavanje papira . godina – imenovanje primarnih simbola.2. ne oponašanje već izum . zgusnute linije masu 18 .vibriranje oznaĉava pokret.krug oznaĉava predmet. godina – veća paznja tragovima na papiru.

ĉovek – “punoglavac”. zgusnute.3 godina Linije vibrirajuće.1. kružeće. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. pokretni delovi: oĉi i usta. 19 . krug. kvadrat.

2. godina: Kretanje . i 3.kružeće i vibrirajuće linije 20 .

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

4 i 5 g. CVET 22 .

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

4 i 5 g. Čovek-dobija telo. ekstremiteti dobijaju debljinu. a kosa ukazuje na pol. 25 . ruke i noge.

6-7 g. Čovek Posle pete godine profil. Osnovni pokreti. 26 .

27 .

Brzina smenjivanja 10/sek 36. oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika. Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 . na rubu lika.000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna. oko se kreće brzo.

a uvijanje je privid koji posmatrac stice. 29 .privid. Sve to je samo .Nema nikakvog ispupcenja. nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. Štapovi su potpuno pravi i paralelni.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

MeĊutim.  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije. zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje. te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja. 32 .Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji.

životinja.crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi. izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja. 33 . fragmenti su prošlih. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli.

30% pamte pri gledanju. delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni. 50% gledanje i slušanje. auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju. 90% vlasatita aktivnost. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 .Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. knjige. Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju.

Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 . Nakon završetka radionice. a zatim uĉestvuju u radionici. pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova.Deca sa edukatorom gledaju izložbu.

Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike. 36 . uĉinoce i sl. Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama. NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela.

PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru. i tako kroz igru uĉe o njima. već uĉe od kuće .crte. a da nisu svesna da uĉe...Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari. Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova. razne likovne elemente . upoznaju se s teksturom. Deca na moraju da budu prisutna u muzeju. boje i dr. umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom. 37 . Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici.

ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr. a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 . konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru. muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti.

39 . nadu.Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika. linije. ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja. krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. otvaranje i posezanje za životom. Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti.

40 .

uplakanu i okovanu u kavezu. 41 . želi da bude slobodna kao ostale ptice.Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno. Pticu opisuje kao tužnu.

42 .

je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama.Deĉak. 43 . šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela.

44 .

Deĉak.na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan. 45 . ruka. niže simbole: goluba. srećno lice i ĉamac. druži . kasica. lopta. srca. kasetofon. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D.

motivi za rad. objekti likovnog stvaranja 46 .teme.

ravnoteža. kontrast. boja. prostor i volumen. proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja. taĉka.vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. 47 . površina. ili ritam crta i sl. Kompozicijska naĉela su ritam. crta.

figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. povrće. lišće. život deteta. cveće. tema po slobodnom izboru…) 48 . razvovrsni predmeti. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće. slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima.

životinja.Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava. 49 . ptica. karton. papir.…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil. igraĉaka. figure lutaka.

Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu. izrada plakata.) Motivi mogu biti: slova. siluetama sl. konstrukcija i tipovi slova. omota za sveske i knjige. cvećem. crtež ili uputstvu edukatora. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima. 50 . plodovima. Kombinacija slika i teksta.

Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast... priĉe  praviti pauze (sumiranje.. 51 . prelaz mašte u stvarnost). Crta Podloga Boja ..

tj. korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. 52 . razgovor  rad mora da bude kreativan. slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja.

.Celina: konktast Mot. uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot. sadržaji: percepcija oblika iz sredine. razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite. prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke. sad: uoĉavanje karakteristika.. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 . estetski izgled.

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO. piramidni borovi sa kuglicama. “ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 .Ĉestitke  crvene ĉizme. poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon.

mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih. ili osećaj radosti Božića.1. fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. 59 . Ogledanje (ogledalo. žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja. namigivanje). Prave pahulju na alu-foliji. temperama. 2. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus. pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr.

“G”.“O”. “T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci. “F”. “H”. 60 . “M”. “C”. “B” “A”. “N”. “V” “E”. “S”.

6. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski. 8.1. a kako rudarevog anĊela ĉuvara. Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara. 4. 5. 7. mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . 3. a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. 2.

tamjana.možda poput zvonĉića ili kristalića.borovine.. razliĉitog cveća.. širenje mirisa . Izbor tehnika treba da je neograniĉen. isijavanje svetla i raspršivanje tame. dunje. 6.1. 7. 62 . sreću. kao i izbor likovnih problema. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću. 5. muzika. 2. 4. 3. širenje zvukova . toplotu.

krutost. lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom. slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 .Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno. neopterećenom. likovno nekvalitetno  stroga simetrija. kruto.

Plastiĉni. on takoĊe. 64 . NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja. nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije. odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja. već upotrebljava općepretpostavljen. NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže.

) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave. Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku.Već u najranijoj dobi (3-4 god. 65 . ljudi i bića. Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja").

lica kao "smiley".to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život. 66 .Crtanje ptice kao polegnute "trojke". Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno. ono što ga ĉini opasnim je izvan papira . ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih. MeĊutim.

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

NEMA izjave "ne znam da crtam". 72 . a koji najlakše otkriva kao cvet". Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. Šablon zelene trake "trave" u dnu papira. Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. i plave trake "neba" na vrhu.Razbijanje šablona. Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik. boja. elementi: crta.

73 .

74 .

75 .

akromatskim tonovima (crna. 76 . naranĉasta. bela). zelena (ili crvena). žuta). samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. Tim bojama  slikati doživljaj pesme. siva. plava. bojama (ljubiĉasta.Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu.

Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo. 77 . potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP.pljusak.7 . Prebroje se s decom.Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr.4 . uobiĉajeni žamor.) 5. 3.. prema znacima uzvika (1 . ĉetiri..4 . a zatim se pljeska rukama. 4. 1..14). 2.

ili ilustracija pesme. ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje .zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti. Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 . njene teme.

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful